Metodologija

u strukturi metanauke

Uvod
Metanauka jeste zajedniki izraz za sve studije iji je objekt nauka i koje su organizovane na slediim nivoima: 1. filozofskom (opti pogled na svet, ontoloke i epistemoloke pretpostavke, aksioloka i etika usmerenja, filozofiju nauke itd) 2. meta-teorijskom (teorije o teorijama i teorije o naunom metodu metodologija) 3. empirijskom (istorija nauka, sociologija nauka, psihologija nauke itd)
Treba razlikovati i posebno tretirati odnose unutar pojedinog nivoa kao i odnose izmeu razliitih nivoa metanauke.

Uvod
1. Odnosi unutar nivoa metanauke a) odnose izmeu opteg pogleda na svet, ontolokih pretpostavki, epistemolokih pretpostavki, aksiolokih i etikih stanovita i filozofije nauke b) odnose izmeu teorija o teorijama i teorija i metodima c) odnose izmeu istorije nauke, psihologije nauke i sociologije nauke 2. Odnosi izmeu nivoa metanauke a) odnos filozofskog nivoa metanauke i metateorijskog nivoa metanauke (odnosi izmeu opteg pogleda na stvarnost, ontolokih pretpostavki, epistemolokih pretpostavki, vrednosnih orijentacija i etikih stanovita, na jednoj strani i teorija o teorijama kao i teorija o metodima i metodolokih pretpostavki, na drugoj strani) b) odnos filozofskog nivoa metanauke i iskustvenog nivoa metanauke (posebno odnos filozofije nauke i istorije nauke, psihologije nauke i sociologije nauke) c) odnos metateorijskog nivoa metanauke i iskustvenog nivoa metanauke (odnosi teorija o teorijama i teorija o metodima, na jednoj strani, sa istorijom nauke, psihologijom nauke i sociologijom nauke, na drugoj).
3

1. Odnosi unutar nivoa metanauke

1a. Filozofski nivo metanauke

Filozofija nauke ukljuuje neke ali ne iscrpljuje sve probleme ontologije, epistemologije, aksiologije, niti celokupni sistem ovekovih shvatanja o stvarnosti i svom odnosu prema njoj Nauka poiva na nekim vannaunim osnovama i pretpostavkama koje se ne mogu dokazivati i proveravati sredstvima kojima raspolae sama nauka. Postavljanje ontolokih problema i formulisanje ontolokih pretpostavki neodvojivo je od postavljanja epistemolokih problema i pretpostavki. Rasprostranjeno je shvatanje da nauna delatnost polazi od nekih ontolokih pretpostavki i zavrava se njima Ontoloke pretpostavke su verovanja o prirodi svemira i prirodi onoga to on sadri i svojstvene su i nauci i religiji i filozofiji Te pretpostavke su visokog nivoa optosti, a njihova funkcija je da nas usmeravaju u saznavanju i osmiljavanju prouavane stvarnosti Nisu sve ontoloke pretpostavke istog nivoa optosti, jer se neke tiu svemira, druge ivota u njemu, tree, opet, ovekove prirode, itd.
Primer: Za psihologiju, pedagogiju i sociologiju znaajne su ontoloke pretpostavke o prirodi oveka i drutva
5

1a. Filozofski nivo metanauke

Epistemoloke pretpostavke su uslov opteg pogleda na svet Epistemoloke pretpostavke mogu da budu ontologizovane
Primer: U epistemolokim osnovama Raselovog i Vitgentajnovog uenja poznatog pod nazivom logiki atomizam sadrane su tvrdnje da je znanje izgraeno od dalje nedeljivih atomarnih iskaza od ije istinitosne vrednosti zavise sloeni iskazi obrazovani od atomarnih. Istinitosna vrednost ovih potonjih odreuje se u skladu sa teorijom korespondencije kroz ulno iskustvo o svetu koji se sastoji od atomarnih injenica to je ontoloka pretpostavka nastala na osnovu navedenih epistemolokih pretpostavki.

Postavljanje, bilo ontolokih, bilo epistemolokih, problema i pretpostavki pod uticajem je vrednosnih inilaca i etikog stanovita. Ontoloke i epistemoloke pretpostavke zajedno sa celovitim optim pogledom na svet odreuju u veoma velikoj meri:
koja e se pitanja o stvarnosti postavljati ta e se smatrati znaajnim naunim problemom koji bi trebalo reavati, ali i pretpostavke na kojima e se zasnivati nain reavanja tog problema nain sticanja novih znanja metodu.
6

1b. Metateorijski nivo

Ovaj nivo obuhvata odnose teorije o teorijama i teorije o metodu Ovom nivou metanauke pripada metodologija Metodologija nauke je, kao i logika, zasnovana na epistemologiji Metodologija se bavi prouavanjem: nastanka, razvoja i saznajne vrednosti metoda saznanja tehnikih postupaka naunog istraivanja procesa i komponenti naunog istraivanja strukture, funkcija i razvoja naunog znanja (naunim problemom, naunom hipotezom, naunom injenicom, naunim zakonom, naunom teorijom, paradigmom, istraivakom tradicijom, naunim opisivanjem, objanjavanjem, predvianjem i razumevanjem).

1b. Metateorijski nivo

Metodologija je:
preskriptivna (normativna) deskriptivna (opisivaka) evaluativna (procenjivaka) komparativna (uporeivaka)

Neke tehnike se opisuju, porede sa drugima, razmatraju u perspektivi, ocenjuju i preporuuju ili ne preporuuju za date uslove, itd. Za razliku od metodologije, filozofija nauke se (pored ostalog) bavi i specifinim problemima naunih teorija i naunih metoda na prevashodno preskriptivni nain Mesto metodologije nije na poetku naunog razvoja, nego negde u njegovoj sredini: nijedna nauka nije zapoela jednim traktatom o metodu, niti je ikada napredovala zahvaljujui primeni neke metode izgraene na isto apstraktni nain Nauni metod ne prethodi nauci, ve da proistie iz nje
8

1b. Metateorijski nivo

Apstraktna metodologija je od srazmerno male vanosti za stvarni razvoj naune misli Stvaran uticaj na razvoj naune misli mnogo vie ostvaruje filozofija (metafizika), nego iskljuivo logika ili metodologija
Mit o nauci kao tananoj i paljivo uravnoteenoj kombinaciji inventivnosti i kontrole Prema tom stanovitu:
naunici imaju zamisli i specijalne metode za poboljavanje zamisli naune teorije prolaze kroz test metoda i daju bolja objanjenja sveta od onih zamisli koje nisu prole kroz taj test

Nema naunog metoda koji jemi uspeh ili ga ini verovatnim

Naunici ne reavaju probleme zato to imaju arobnu metodologiju, nego to: prouavaju problem dugo vremena prilino dobro znaju situaciju nisu beslovesni neumerenosti jedne naune kole uvek bivaju uravnoteavane neumerenostima neke druge kole Naunici retko reavaju probleme, ine mnogo greaka i mnoga njihova reenja su neupotrebljiva
9

1b. Metateorijski nivo

Teoretisanje o metodu i istraivanju bi trebalo da bude usklaeno sa principima teoretisanja o teoriji

Ocenjivanje vrednosti metode nemogue je bez ocenjivanja vrednosti teorije na kojoj je metoda zasnovana
Ako se na ovom metateorijskom nivou izabiraju kriterijumi za ocenjivanje i uporeivanje teorija, onda se na viem, filozofskom nivou, u oblasti filozofije nauke, moraju odrediti meta-kriterijumi za odabiranje kriterijuma prema kojima se ocenjuju i uporeuju naune teorije i teorije o metodima (npr. teorije o metodima statistikog testiranja hipoteza) Teoretisanje o teorijama se neizbeno odvija prema nekim metodolokim preskripcijama, normama, standardima, pa je uzajamno uslovljavanje ovih dveju oblasti metateorijskog nivoa metanauke vrlo izrazito Posmatrano sa stanovita teoretisanja o naunim teorijama, pri proveravanju ili ocenjivanju naunih teorija potrebno je uzeti u obzir i vrednost teorije na kojoj je zasnovan metod koji se upotrebljava u testiranju teorije, jer ishod toga testiranja, umnogome zavisi od teorije na kojoj je zasnovan taj metod
10

1c. Empirijski nivo

Istoriji nauke, sociologiji nauke i psihologiji nauke zajedniki je objekt prouavanja - nauka, ali one o njoj postavljaju razliita pitanja i tragaju za odgovorima na njih Ove nauke se mogu smatrati donekle komplementarnim, a izmeu njih postoji vrlo sloena interakcija:
sociologija nauke i psihologija nauke imaju svoju istoriju istorija nauke i sociologija nauke mogu da budu prouavane sa stanovita psihologije nauke istorija nauke i psihologija nauke mogu se posmatrati sa stanovita sociologije nauke

Sve tri nauke, svojim iskustvenim podacima, doprinose povezivanju naune prakse sa metateorijskim nivoom i, posredno, filozofskim nivoom metanauke

11

2. Odnosi izmeu nivoa metanauke

2a. Odnos izmeu filozofskog i metateorijskog nivoa

Iz ontolokih i epistemolokih pretpostavki, uz upliv usvojenog vrednosnog sistema i vrednosnih orijentacija, izvode se metateorijske pretpostavke o teoretisanju i naunim teorijama kao i metodoloke pretpostavke Metoda (metodoloke pretpostavke) je zasnovana na ontolokim (i epistemolokim) pretpostavkama o prouavanom domenu (postoji mogunost i povratnog uticaja) Stvarnost ne postoji nezavisno od metode: ona je, tavie, proizvedena metodom Opti pogled na svet i ontoloke pretpostavke, a takoe epistemoloke pretpostavke i vrednosne orijentacije, odreuju empirijske probleme domen, ali, u odreenoj meri, njega odreuju i izabrani i postavljeni ciljevi, kao i drugi zahtevi i uslovi (npr. praktiki)

13

2a. Odnos izmeu filozofskog i metateorijskog nivoa

Podesnost metoda za neki empirijski domen zavisi od usklaenosti ontolokih i epistemolokih pretpostavki na kojima je zasnovan metoda sa ontolokim i epistemolokim pretpostavkama na osnovu kojih su postavljeni problemi koji sainjavaju taj empirijski domen Empirijski domen nauke nije neposredno sama stvarnost nego kompleks problema koje nauka treba da rei Teorija se grubo moe shvatiti kao kompleks probnih reenja tako postavljenih problema. Jo jedan odnos izmeu filozofskog i metateorijskog nivoa treba videti u metodolokom sagledavanju i odabiranju problema koje je odreeno:
optim pogledom na stvarnost odnosom oveka prema njoj ontolokim epistemolokim pretpostavkama aksiolokim iniocima

14

2a. Odnos izmeu filozofskog i metateorijskog nivoa

Za nauku se esto kae da je delatnost reavanja problema, ali se jo uvek malo govori o postavljanju tih problema,ak i u samoj metodologiji Osnovni problemi metodologije mogu se svesti na:
proveravanje reenja problema (kontekst opravdavanja) dolaenje do reenja (kontekst otkria) postavljanje problema koji bi trebalo da se reava.

Filozofija nauke i metodologija se mnogo vie, iako neopravdano, bave prvim i drugim zadatkom.

15

2b. Odnos filozofskog i empirijskog nivoa

Vanost odnosa filozofije nauke sa istorijom nauke, sociologijom nauke i psihologijom nauke. Povezivanju filozofije nauke i istorije nauke, u velikoj meri, su doprineli Kun, Lakato, Tulmin i drugi mislioci. Filozofija nauke bez istorije nauke je prazna; istorija nauke bez filozofije nauke je slepa. Lakato nastoji da pokae da:
filozofija nauke priprema normativne metodologije kojima se istoriari koriste u rekonstruisanju unutranje istorije i posredno obezbeuje racionalno objanjenje rasta objektivnog znanja dve takmiarske metodologije mogu da budu ocenjivane pomou normativno interpretovane istorije ma koja racionalna rekonstrukcija istorije treba da bude dopunjena empirijskom (socio-psiholokom) spoljnom istorijom

16

2b. Odnos filozofskog i empirijskog nivoa

Interna istorija je istorija odgovarajuih ideja nauke i posveuje panju motivaciji istraivaa kao i oblicima njihovih komunikacija. Spoljna istorija se tie ekonomskih, socijalnih i tehnolokih inilaca koji nisu neposredno ukljueni u sadraj same nauke, ve samo u objanjavanje nekih dogaaja u istoriji nauke Razliita naglaavanja filozofske koncepcije metodologije ili istorije nauke:
Lakatos pridaje preveliki znaaj filozofiji, a nedovoljan istoriji nauke Kun naglaava ulogu istorije i pridaje joj samostalnost u odnosu na filozofiju

Istorijski relativizam je gotovo sveo filozofiju nauke na deskriptivno ispitivanje aktuelne naune prakse, to za posledicu ima naputanje traganja za standardima procenjivanja. Filozofija nauke mora da bude upravljena na razlikovanje nauke od onoga to ona nije i na razlikovanje dobre nauke od rave nauke. Filozofija nauke mora da stekne znaaj za istoriju nauke i naunu praksu a da pri tom ne bude apsorbovana u istoriju nauke ili u sociologiju nauke
17

2b. Odnos filozofskog i empirijskog nivoa

Za prouavanje nauke kao traganja za istinom potrebne su filozofska istorija nauke i istorijska filozofija nauke. Poznati su, ali ne i beznaajne, odnosi filozofije i sociologije nauke:
filozofija sociologije kolektivno znanje uticaj zajednice naunika na usvajanje opteg filozofskog pogleda na svet, ontolokih i epistemolokih pretpostavki i vrednosnih usmerenja.

Sloena meuzavisnost filozofije nauke i empirijskih disciplina (istorije nauke, sociologije nauke i, manje razvijene, psihologije nauke) nije dovoljno prouena, a to u jo veoj meri vai za odnose izmeu ostalih elemenata filozofskog nivoa i empirijskog nivoa metanauke Savremena filozofija nauke, pod uticajem Koarea i Kuna, ne shvata nauku kao objektivni opis stvarnosti (kojoj pripada i sama nauka), nego samo kao mogue opise, zavisne od vladajue paradigme disciplinarne matrice ije zamenjivanje novom paradigmom proizvodi promenu vienja stvarnosti
18

2c. Odnos metateorijskog i empirijskog nivoa metanauke

Za teoretisanje o teorijama moraju biti uzeti u obzir nalazi istorije nauke o naunim teorijama i njihovom razvoju i vrednosti Istorija ima svoje teorije koje su predmet metateorijskog prouavanja Teoretisanje o metodu i metodologija zavisni su od istorijskih nalaza o teorijama o metodu i razvoju naunog metoda, a istorija nauke ima svoj metod koji je, takoe, objekt prouavanja metodologije Sociologija nauke prouava sociokulturne uslove koji utiu na nain teoretisanja o teorijama i razvoj teorije o metodu (dok teoretisanje o teorijama ima uticaj na teoretisanje u sociologiji nauke, a pored toga) sociologija nauke ima svoj sopstveni metod koji je objekt teoretisanja na metateorijskm nivou Teoretisanje o naunim teorijama se unapreuje uzimanjem u obzir psiholokih saznanja steenih prouavnjem nauke, a psihologija nauke bi trebalo da izgrauje teorije saobraene teorijama o naunim teorijama Saznanja psihologije nauke mogu da budu dragocena za razvoj metodologije koja, zauzvrat, moe bitno doprineti razvoju metoda kojima se psihologija nauke koristi
19

2c. Odnos metateorijskog i empirijskog nivoa

Zavisnost metodolokih pretpostavki i pristupa, od izabranog opteg pogleda na stvarnost, od postavljenih ontolokih i epistemolokih pretpostavki, kao i od postavljenih ciljeva, moe se sagledati iz dveju krajnjih mogunosti: 1. Ako su usvojeni:
ontoloke pretpostavke prema kojima su uniformnost, stabilnost fiksiranost bazine, a promene kontingentne i akcidentalne (i pri tom kontinuirane i kvantitativne naravi) model oveka prema kojem je on pasivan, reaktivan i prazan epistemoloke pretpostavke prema kojima je nauno znanje realno, objektivno, izvesno, valjano, tano, pouzdano, precizno, impersonalno, nedvosmislena, nepristrasno, slobodno od vrednosti, progresivno samo po sebi, egzaktno, racionalno, jasno razluivo od drugih vrsta znanja, izraeno terminima precizno odreenih znaenja, a njegov razvoj kumulativan

tada su prikladni ciljevi naune delatnosti: predvianje, objanjavanje (kontigentno utemeljeno na eficijentnoj i materijalnoj uzronosti) i instrumentalno preobraavnje, zasnovani na dovoljnim uslovima
20

2c. Odnos metateorijskog i empirijskog nivoa

Takvim ontolokim i epistemolokim pretpostavkama i izabranim ciljevima nauke, odgovarajue su sledee metodoloke pretpostavke i pristupi: nomotetiki pristup, bottom-up pristup, elementaristiki pristup i analiza, redukcionistiki pristup i analiza Uzorni tip teorije, u takvom sluaju, je deduktivno-aksiomatski Prevashodnog je znaaja testiranje teorija i hipoteza, pri emu je svojstven monoteorijski i holistiki pristup ocenjivanju teorija i hipoteza Uzorni tip istraivanja je tada eksperimentalno istraivanje u strogo kontrolisanim uslovima

21

2c. Odnos metateorijskog i empirijskog nivoa

2. Ako su usvojeni: ontoloke pretpostavke prema kojima su raznolikost, promenljivost i pokretljjivost bazine, a konstantnost kontingentna i akcidentalna model oveka kao celovite, samosvesne, jedinstvene, neponovljive osobe, svrhovitog, ne samo reaktivnog, nego i aktivnog i proaktivnog ponaanja, ne samo heteronomnog nego i autonomnog vladanja, sa slobodom izbora, kojoj su svojstveni internacionalnost i stvaralatvo, kao i moralna odgovornost epistemoloke pretpostavke prema kojima je znanje lino, neizvesno, problematino, rasplinuto, imaginativno i neracionalno, katkad neizrecivo, izraeno terminima neprecizno odreenih znaenja tada su prikladni ciljevi razumevanje, teleoloka objanjenja, samorazumevanje (pomaganje samorazumevanja), postizanje svestranog razvoja i samodeterminacije Odgovarajue metodoloke pretpostavke i pristupi: holistiki i idiografski, fenomenoloki i hermeneutiki pristup Podesan vid istraivanja tada je studija sluaja U ocenjivanju tih teorija mnogo je vanije razumevanje, nego testiranje
22

2c. Odnos metateorijskog i empirijskog nivoa

Metodoloke pretpostavke nisu izvedene samo iz opteg pogleda na stvarnost, ontolokih i epistemolokih pretpostavki, nego su, povrh toga, saobraene usvojenim vrednosnim orijentacijama, izabranim moralnim takama gledita i postavljenim ciljevima

23