NACISTIKA RODNA POLITIKA I ENSKA ISTORIJA

GIZELA BOK S engleskog prevele Slavica Mileti i Slobodanka Glii

acionalsocijalistiki pokret doao je na vlast januara 1933. godine, kada je predsednik Rajha imenovao Hitlera za kancelara nakon to je partija, na izborima u novembru 1932. dobila 33 odsto glasova (etiri odsto vie nego na izborima u julu 1932). Hitlerski pokret (to ime je bilo na glasakim listiima) proklamovao je da e izbaviti nemaku naciju od poniavajuih uslova koji su joj nametnuti Versajskim ugovorom iz 1919. godine i zaustaviti ekonomsku krizu iz kasnih dvadesetih i ranih tridesetih godina. Da bi se postigli ti ciljevi, bilo je neophodno da se raskrsti sa vajmarskim republikanizmom i da se uspostavi istinska Volksgemeinschaft (narodna ili etnika zajednica). To je bio dvojak proces koji je iziskivao ukidanje klasnog sukoba i obnovu nacionalnog jedinstva, samopouzdanja i moi. Na poetku i u toku izborne kampanje oba ta cilja opisivana su ne samo jezikom tradicionalnog nacionalizma i klasne saradnje, ve i rasistikim izrazima. Nemakoj je pretila rasna degeneracija koju su, pre svega, izazvali Jevreji (opisivani istovremeno kao kapitalisti, i kao marksisti i boljevici), ali i Cigani, Sloveni, crnci i druge nepoeljne rasno inferiorne manjine koje su ugroavale Volkskrper (telo naroda ili rase) podrivajui njegovu snagu, zdravlje i superiornost. Vanu ulogu u tom imaginariju imale su teme roda.1 Nacionalsocijalistiki pokret i reim video je sebe kao izrazito muki. Njegova propaganda opisivala je jevrejske mukarce kao silovatelje i pod1 Comit des Dlgations Juives, prir., Die Lage der Juden in Deutschland 1933 (Paris, 1934; repr. Frankfurt, 1983), str. 468; Marion Kaplan, The Jewish Feminist Movement in Germany: The Campaign of the Jdischer Frauenbund, 1904-1938 (Westport, Conn.: Greenwood Press, 1979), posebno gl. 3 i str. 114-115.

vodae; ekonomski i politiki antisemitizam bio je udruen sa seksualnim antisemitizmom.2 enska emancipacija opisivana je kao rezultat jevrejskog uticaja. (Iako to nije tano, injenica je da su Jevrejke imale glavnu ulogu u nemakom enskom pokretu; one su zahtevale da se enama omogui pristup profesijama i da se prizna enska sfera, posebno fiziko, duhovno i socijalno materinstvo.) ene na vrednoj strani rasne razdelnice bile su majke Volk-a, a one na drugoj degenerisane i inferiorne. Smatralo se da podobne ene treba da daju svoj doprinos nacionalnoj obnovi kao majke, dakle, raanjem dece jer je, posle dugog opadanja, bio poeljan porast nataliteta. Smatralo se da nepodobne ene uopte ne treba da raaju. Godine 1930, est godina nakon to je Hitler polemisao protiv jevrejskih ena u svojoj knjizi Mein Kampf i zalagao se za sterilizaciju miliona inferiornih ljudi, jedan od njegovih ideologa krvi i tla podelio je enski pol u etiri kategorije: ene koje treba podsticati da raaju; one ija su deca prihvatljiva; one koje ne bi trebalo da imaju decu; i one koje bi trebalo podvri sterilizaciji i tako ih spreiti da raaju. Pre 1933. godine nacionalsocijalisti nisu bili jedini koji su predlagali takve eugenike ili rasno-higijenske mere. Na primer, jedan uticajni socijaldemokrata smatrao je da je jedna treina nemake populacije inferiorna i nedostojna da ima decu; neke ene, ukljuujui i nekoliko feministkinja iz radikalnog krila pokreta, takoe su se zalagale za eugenike reforme, ukljuujui i prisilnu sterilizaciju. Ali samo e nacionalsocijalizam pretvoriti takve ideje i stavove u sloenu, doslednu i sistematsku praksu rasne politike, koja e za samo nekoliko godina dovesti do neuvenog masovnog ubijanja niih ljudi. Mada u poslednjim godinama Vajmarske Republike i prvim godinama nacistikog reima mnogi ljudi, ukljuujui i mnoge od onih koji su glasali za naciste, nisu u to verovali, rasizam naroito antijevrejski rasizam bio je u sreditu nacionalsocijalistike politike. Otuda je rasizam bio i u sreditu nacionalsocijalistike rodne politike. S obzirom na to da se veina studija o enama u nacistikoj Nemakoj ne bavi rasizmom, i da se veina studija o nacistikom rasizmu ne bavi enama, korisno je napomenuti da nacistiki rasizam nije bio neutralan u odnosu na rod, niti je nacistika rodna politika bila neutralna u odnosu na rasu. I mada se podrazumeva da sve ene nemaju istu istoriju, enska istorija pod nacistikim reimom razlikovala se od drugih koliko i ivot od smrti. Naravno, nacionalsocijalizam
2 Richard Walther Darr, Neuadel aus Blut und Boden (Mnchen, 1930), str. 169-171; Alfred Grotjahn, Geburten-Rckgang und Geburten-Regelung im Lichte der individuellen und sozialen Hygiene (Berlin, 1914), str. 144-145; Ann Taylor Allen, German Radical Feminism and Eugenics, 1900-1918, German Studies Review 11 (1989), str. 31-56, posebno str. 45-46.
Re no. 65/11, mart 2002.

226

je imao i mnoge druge osobine pored rasizma. Meutim, rasizam je bio u njegovom sreditu i bio je podstican da prome sve dimenzije drutva. Pokazalo se da je u mnogim drugim aspektima taj reim bio sasvim fleksibilan i prilagodljiv. On se nije libio da revidira mnoga od svojih naizgled temeljnih naela kada je to izgledalo korisno, ukljuujui i politiku prema vrednim enama. Ali nikad nije revidirao nijedno od svojih rasistikih naela, ukljuujui i njihove rodne dimenzije i politike prema inferiornim enama. OD ANTINATALIZMA DO GENOCIDA: RODNE DIMENZIJE NACIONALSOCIJALISTIKOG RASIZMA Oko 50 odsto rtava nacistikog rasizma bile su ene. Zakoni od 7. i 23. aprila 1933. godine iskljuili su, zajedno sa politikim protivnicima, jevrejske mukarce i ene iz dravnih slubi (meu njima i mnoge uiteljice, kao i nejevrejske mukarce oenjene Jevrejkama) i sa univerziteta, gde je udeo ena meu jevrejskim studentima bio mnogo vei nego meu nejevrejskim. Jevrejske ene, kao i mukarci, postali su rtve ranih antijevrejskih mera koje su imale za cilj segregaciju i iskljuivanje Jevreja iz politikog, profesionalnog, ekonomskog i kulturnog ivota. Jevreji oba pola postali su i rtve rasne politike kada je ona prela sa politike, ekonomske i kulturne diskriminacije u napade na telo i ivot. Godine 1938. gotovo polovina od 90 Jevreja ubijenih u novembarskom pogromu (Kristalna no) bile su ene.3 Jevreji oba pola bili su rtve politike dravne kontrole raanja, ili antinatalizma, koja je zahtevala prisilnu sterilizaciju rasno inferiornih ljudi u cilju rasne obnove. Juna 1933. godine ministar unutranjih poslova odrao je programski govor o rasnoj i populacionoj politici. Za tu priliku, on je smislio scenario kulturnog i etnikog opadanja do kojeg e dovesti uticaj tuih rasa, naroito Jevreja. Naciju su ugroavali rasno meanje, vie od milion ljudi sa naslednim fizikim i mentalnim bolestima, slaboumni i inferiorni ljudi ije potomstvo vie nije poeljno, naroito tamo gde njihova prokreacija nadilazi prosek. On je procenio da je 12 miliona ljudi, dakle ak 20 odsto nemake populacije, nepoeljno u ulozi majki i oeva; s druge strane, natalitet zdravih Nemaca trebalo je da
3 Rita R. Thalmann, Jdische Frauen nach dem Pogrom von 1938, u Arnold Paucker, ur., Die Juden im nationalsozialistischen Deutschland/The Jews in Nazi Germany 1933-1943 (Tbingen: Mohr, 1986), str. 295-302; Claudia Huerkamp, Jdische Akademikerinnen in der Weimarer Republik und im Nationalsozialismus, u Geschichte und Gesellschaft 19, 3 (1993); Raul Hilberg, The Destruction of the European Jews, t. 3. (New York: Holmes and Meier, 1985).
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

227

poraste za 30 odsto (oko 300,000 godinje). Da bismo poveali brojnost nasledno zdravog potomstva, moramo najpre spreiti prokreaciju nasledno nepodobnih.4 Dve nedelje kasnije, antinatalistiki deo tog programa postao je prvi nacionalsocijalistiki zakon o populacionoj politici. On je nalagao eugeniku sterilizaciju i neno prisilno vrenje, po potrebi i u uz uee policije. Vlada je naglasila da bioloki inferioran nasledni materijal treba da bude iskorenjen, naroito meu nebrojenim inferiornim ljudima koji se nesputano razmnoavaju. Sterilizacija treba da dovede do postepenog ienja etnikog tela, zapoinjui od 400.000 hitnih sluajeva da bi na kraju obuhvatila milion i po ljudi. Od ljudi koji su zaista sterilisani u sledeoj deceniji (nepoznat je broj onih koji su sterilisani po nekoj drugoj osnovi, a ne po tom zakonu) polovinu su inile ene, a svi zajedno su inili jedan odsto populacije u reproduktivnom dobu. Za tu svrhu osnovano je oko 250 specijalnih sudova za sterilizaciu koji su okupili pravnike, psihijatre, genetiare, antropologe i lekare. Novonacifikovane medicinske ustanove opunomoene su da, po zakonu i pod dravnom kontrolom, tragaju za kandidatima za sterilizaciju meu stanovnitvom. Ogromna propagandna kampanja pokuala je, mada s ogranienim uspehom, da ubedi Nemce u neophodnost i korist antinatalizma. Nikada u istoriji se drava nije udruila s teorijom, propagandom i politikom institucionalnom praksom u voenju antinatalistike politike takvih razmera, politike koja je bila pretea masovnog ubijanja.5 Pogreno opisujui nacionalsocijalistiku politiku prema enama kao kult materinstva, feministike istoriografije su se doskora retko bavile kako dimenzijama rasistikog antinatalizma, tako i enama koje su bile njegove rtve. Veina sterilizacija izvrena je zbog emocionalnih ili intelektualnih nedostataka: stvarne ili navodne maloumnosti, izofrenije, epilepsije i manino-depresivnih poremeaja. Zakon o sterilizaciji nije se odnosio iskljuivo na Jevreje, Cigane, crnce i druge tue rase, ali su one, naravno, bile njim obuhvaene (iako je Hitler neko vreme smatrao da tue rase ne zasluuju blagodeti rasnog uzdizanja putem sterilizacije). Politika sterilizacije bila je sutinski sastojak nacionalsocijalistike rasne politike, kao to su to esto isticale nacistike voe. Naime, pored toga to su odbacivali tue rase ili narode, nacisti su se zalagali za preporod nemakog
4 Wilhelm Frick, Bevlkerungs- und Rassenpolitik (Berlin, 1933), str. 3-8. 5 Robert Jay Lifton, The Nazi Doctors: Medical Killing and the Psychology of Genocide (New York: Basic Books, 1986), str. 22; prethodni navodi iz Arthur Gtt, Ernst Rdin, Falk Ruttke, Gesetz zur Verhtung erbkranken Nachwuches vom 14. Juli 1933 (Mnchen, 1934), str. 60.
Re no. 65/11, mart 2002.

228

229

naroda i za diskriminatorska sredstva protiv inferiornog ljudskog materijala u sopstvenoj naciji. Takav preporod bio je neophodan za nastanak gospodarske rase koju je tek trebalo stvoriti. Donete su i posebne odredbe o sterilizaciji Cigana i crnih Nemaca u okviru zakona i mimo njega. Smatralo se da su nemaki Jevreji posebno skloni izofreniji, a istonoevropski Jevreji maloumnosti. Pouan je sluaj jedne nemako-jevrejske ene u Berlinu. Godine 1941. ona je bila sterilisana po osnovi izofrenije o kojoj su svedoili depresija i pokuaj samoubistva. Njeno duhovno stanje verovatno nije bilo neobino: te godine su Jevreji, ve svedeni na status prezrene manjine, naterani da nose utu zvezdu; broj samoubistava meu njima dramatino je rastao, a poinjale su i deportacije u logore smrti. S tim u skladu, u martu 1942. godine Jevreji su bili iskljueni iz regularnog zakonskog postupka sterilizacije. Ali u nekim logorima su vreni eksperimenti sa novim metodama sterilizacije pod Himlerovom komandom, naroito na jevrejskim i ciganskim enama (pomou injekcija u matericu). Posle oekivane pobede nacista, takve injekcije mogle bi se koristiti na bilo kojoj grupi eugeniki ili etniki nepoeljnih ena irom Evrope.6 Zakon o sterilizaciji vaio je za oba pola, iako su u poetku neki strunjaci hteli da potede ene jer je njihova sterilizacija podrazumevala sloenu hirurku intervenciju s prateim rizicima, to je moglo izazvati opti otpor. Pokazalo se, meutim, da politika sterilizacije ni u kom sluaju nije rodno neutralna. Mada su samo 50 odsto sterilisanih bile ene, one su inile oko 90 odsto od nekoliko hiljada onih koji su umrli od posledica sterilizacije esto zato to su se opirale do poslednjeg asa; te smrti su ponekad poreene sa smrtima mukaraca koji su dali ivot za zemlju kao vojnici u ratu. Optije, politika sterilizacije bila je zvanino proglaena za prioritetnu u sferi ivota, braka i porodice i za jedno od onih podruja u kojima je nepolitiko postalo politiko a to podruje je oigledno bilo posebno vano enama, kao i sve ono to je povezano sa zaeem, raanjem i podizanjem dece. Mnoge ene, naroito mlade, pokuavale su da ostanu u drugom stanju neposredno pre operacije; taj vid otpora bio je dovoljno znaajan da dobije i posebno ime: protestne trudnoe (Trotzschwangerschaften).7 On je onemoguen 1935. godine, kada je zakonu o sterilizaciji dodat i zakon o pobaaju; pobaaj je sada mogao bi6 Gisela Bock, Zwangssterilisation im Nationalsozialismus: Studien zur Rassenpolitik und Frauenpolitik (Opladen: Westdeutscher Verlag, 1986), str. 351-362, 453456; Theresia Seible, Aber ich wolte vorher noch ein Kind, u Courage 6 (maj 1981); Hilberg, Destruction, t. 3. 7 Gtt, Rdin i Ruttke, Gesetz, str. 5, 176.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

ti nametnut iz eugenikih razloga u prvih est meseci trudnoe i obavljen zajedno sa prisilnom sterilizacijom. I kvantitativno i kvalitativno najznaajnija grupa nepoeljnih bili su maloumni. Oni su inili gotovo dve treine ukupnog broja sterilisanih, a gotovo dve treine te grupe bile su ene. Postoje dva razloga za tu neravnoteu: prvo, ene su imale prioritet pri sterilizaciji, to se obrazlagalo time da ak i ene koje su heteroseksualno neaktivne mogu biti silovane i zaeti bez svoje volje; drugo, bilo je vie osnova po kojima je ena mogla biti proglaena inferiornom, ukljuujui neuobiajeno seksualno ponaanje, uinak na poslu, uredno voenje domainstva i vaspitavanje dece. Mukarci su uglavnom testirani na osnovu ponaanje na poslu. Na primer, jedna ena bila je osuena na sterilizaciju zato to je njeno znanje bilo ogranieno na mehaniki steene informacije; ona je u stanju da pripremi razna jela kakva su puding, supa od hleba ili pirina, ali samo onako kako to obino ini kod kue. Jevrejska devojka iz istone Evrope, koja je radila kao istaica u jevrejskoj bolnici u Berlinu, osuena je na sterilizaciju kao maloumna zato to je obavljala rad mehanikog karaktera.8 Nacistika propaganda sterilizacije i rasizma esto se obraala posebno enama jer se pretpostavljalo da je njihov otpor vei; to su posvedoili izvetaji tajne policije. Rodno specifina propaganda potvruje da je nacistika predstava o enskom polu bila dijametralno suprotna onome to su o tome mislili raniji enski pokreti. enama se govorilo da je dravni cilj pre preporod nego raanje. enski maternalizam bio je meta rasistikih polemika i osuivan je kao sentimentalni humanitarizam, zajedno sa hrianskim milosrem i marksizmom. Govorilo se o opasnosti koja dolazi upravo od enskog maternalizma kao i od instinkta ena da brinu o svima kojima je potrebna pomo, zato to maternalizam, kao i svaki egoizam, deluje protv rase. Navodna osobina ene da zbog svog fizikog i mentalnog sklopa osea posebnu naklonost prema svim ivim biima okvalifikovana je kao moda najtei greh protiv prirode. kolski udbenici za devojice sadrali su samo tri stranice o slavi nemakih majki, a dvanaest o moguoj potrebi da se sterilie sopstveno voljeno dete i o pojedinostima vezanim za zabranu sklapanja braka sa Jevrejima, Ciganima i drugim narodima inferiornog naslednog sklopa. Godine 1935. zabrane sklapanja braka ojaale su antinatalistiku politiku kao jo jedan nain spreavanja neeljenog potomstva. Nirnberki zakoni iz septembra zabranjivali su nemakim Jevrejima, Ciganima i crncima da stupe u brak ili seksualni odnos s drugim Nemcima. Jevrejskim enama, kao i mukarcima pretile su stroge kazne u
8 Navedeno u Bock, Zwangssterilisation, str. 357, 412.
Re no. 65/11, mart 2002.

230

231

sluaju krenja tih zakona.9 Zakon iz oktobra zabranjivao je brak izmeu sterilizovanih i nesterilizovanih osoba. Nacionalsocijalistika politika sterilizacije, zvana i prevencija nedostojnog ivota bila je korak ka unitavanju nedostojnog ivota (eutanaziji ili akciji T4). Taj korak je preduzet 1939. godine; na kraju je 200,000 bolesnih, starih ili hendikepiranih ljudi, kako ena tako i mukaraca, uglavnom pacijenata psihijatrijskih klinika, ubijeno nakon to je proglaeno neizleivim. Jevrejski pacijenti ubijeni su svi odreda bez ikakve selekcije, tako da je program eutanazije bio prva faza sistematskog unitavanja Jevreja. Pri sprovoenju programa T4 prvi put je upotrebljen poseban smrtonosni gas, ali ta politika masakra imala je svoje korene u nacionalsocijalistikom antinatalizmu. Prvo, ona je izrasla iz mentaliteta koji je sterilizaciju zamiljao ne kao lini i slobodan izbor, ve kao humanu alternativu ubijanju u korist Volkskrpera. Kao eliminacija bez ubijanja,10 sterilizacija je bila zamena za prirodu koja bi prirodno (to jest, kad ne bi bilo uplitanja milosra i medicine) onemoguila nesposobnima da preive. Drugo, sprovoenje politike sterilizacije priviklo je medicinske i psihijatrijske strunjake na telesne intervencije te vrste i na eventualni smrtni ishod, naroito kad su posredi bile ene. Tree, prve rtve svesnog masakra (1939-40) bile su 5,000 hendikepirane dece uzrasta do tri godine ije roditelje nije uspela na vreme da otkrije birokratija zaduena za abortus i sterilizaciju. Konano, mnogi od onih koji su posle 1939. godine aktivno uestvovali u eutanaziji pre toga su zastupali ili lino sprovodili politiku sterilizacije; oni su odigrali vanu ulogu u masovnom ubijanju Jevreja. Krajem 1941. gasne komore T4 i muki deo njihovog osoblja prebaeni su iz Nemake u novoizgraene logore smrti na okupiranim istonim teritorijama gde su korieni za sistematsko ubijanje miliona Jevreja i Cigana, kako ena tako i mukaraca, ubijanje koje je poprimilo razmere industrije. To preseljenje bilo je znaajno sa stanovita tehnologije, mentaliteta i strategije. Ono je imalo i znaajne rodne dimenzije koje jo nisu dovoljno istraene. Meutim, stotine hiljada Je9 Lothar Gruchmann, Blutschutzgesetz und Justiz, u Vierteljahrshefte fr Zeitgeschichte 31 (1983): 418-422; navodi su uzeti iz raznih novina, broura i prirunika onoga vremena, u Bock, Zwangssterilisation, str. 129-133; up. Barbara Greven-Aschoff, Die Brgerliche Frauenbewegung in Deutschland 1894-1933 (Gttingen: Vandenhoeck & Ruprecht, 1981), posebno gl. 2 i 3. 10 Hans-Walter Schmuhl, Rassenhygiene, Nationalsozialismus, Euthanasie (Gttingen: Vandenhoeck & Ruprecht, 1987), str. 40.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

vreja ve su bile ubijene, uglavnom masovnim streljanjem, pre nego to je poeo da se upotrebljava gas. Izgleda da su esesovci koji su to inili imali izvesnih psiholokih tekoa, naroito kada su streljali ene i decu. ak je i Himleru i Ajhmanu pozlilo kad su gledali pogubljenja ena i dece. Gasna tehnologija je uvedena krajem 1941. godine, ne samo zato da bi se ubrzalo masovno ubijanje, ve i zato to se traila prikladna metoda, humana alternativa krvoproliu koja bi oslobodila esesovce od njihovih uglavnom rodno uzrokovanih obzira.11 Prvi pokretni gasni vagoni (u Rusiji i Srbiji) korieni su uglavnom za ubijanje ena i dece, a izvori obino opisuju kasnije rtve kao mukarce, ene i decu. Kada su Jevreji u novoosnovanim getima u Poljskoj bili deportovani i ubijani, nesrazmerno veliki broj rtava bile su ene.12 Krajem 1941. godine, kada su u Auvicu proradile nepokretne gasne komore, u njih su veinom, odmah po dolasku, upuivane jevrejske ene, naroito one s decom svako jevrejsko dete automatski je znailo smrt za svoju majku; jevrejski mukarci obino su upuivani na prisilni rad. Gotovo dve treine nemakih Jevreja koji su deportovani u logore smrti i tamo ubijeni bile su ene, kao i 56 odsto Cigana koji su poslani u gasne komore Auvica;13 postotak ena meu drugim milionima mrtvih zauvek e ostati nepoznat. Jedna novija studija o nacistikom medicinskom osoblju logora smrti otkrila je da su ti mukarci, lekari pretvoreni u ubice, bili kadri da funkcioniu uglavnom zahvaljujui mukoj solidarnosti, opijanju i veri u sveopti nacistiki muki ideal.14 Vodei strunjaci za masakr bili su nesumnjivo slepi za rodne dimenzije genocida, kao to je Himler pokazao u jednom govoru iz 1943. godine: Doli
11 Lifton, Nazi Doctors, str. 159, vidi takoe str. 15, 147; Martin Broszat (Hg.), Kommadant in Auswchwitz Autobiographische Aufzeichnungen des Rudolf Hs (Mnchen: DTV, 1963), str. 127; Hilberg, Destruction, t. 1., str. 332-334. 12 Joan Ringelheim, Verschleppung, Tod und berleben: Nationalsozialistischen Ghetto-Politik gegen jdische Frauen und Mnner im besetzten Polen, u Theresa Wobbe, ur., Nach Osten: Verdeckte Spuren nationalsozialistischen Verbrechen (Frankfurt: Neue Kritik, 1992), str. 135-160; vidi i njen lanak Women and the Holocaust, u Signs 10 (1985); 741-761; Eugen Kogon et. al., ur., Nationalsozialistische Massenttungen durch Giftgas (Frankfurt: Fischer Verlag, 1986), str. 88, 91, 93-97, 105-108, 122, 131, 134, 158, 210-215. 13 Lucie Adelsberger, Auswchwitz. EinTatsachenbericht (Berlin, 1953), str. 126128; Jercy Ficowski, Die Vernichtung, u Tilman Zlch, ur., In Auswchwitz vergast, bis heute verfolgt: Zur Situation der Roma (Zigeuner) in Deutschland und Europa (Reinbek: Rowohlt, 1979), str. 135-136. 14 Lifton, Nazi Doctors, str. 462, ; up. str. 193-196, 199, 231, 312-321, 443.
Re no. 65/11, mart 2002.

232

233

smo do pitanja: ta je sa enama i decom? Odluio sam da i tu naem jasno reenje. U stvari, nisam smatrao da imam prava de istrebljujem mukarce da ih ubijam ili nareujem da budu ubijeni ako istovremeno ostavljam da rastu deca koja e postati osvetnici. Jevrejske ene bile su, dakle, ubijane kao ene, to jest kao zaetnice i majke sledeeg pokolenja. Ali Himler je otiao i dalje od toga kad je stavio enske rtve u sredite sopstvene definicije genocida: Kada sam negde u nekom selu morao da delujem protiv partizana i jevrejskih komesara... po pravilu sam nareivao da se pobiju ene i deca tih partizana i komesara... verujte mi, nije bilo lako izdati to nareenje, niti ga je bilo jednostavno sprovesti onako logino kako je isplanirano... Ali moramo neprestano biti svesni da smo se upustili u primitivnu, primordijalnu, prirodnu rasnu borbu.15 Ovde je nacionalsocijalistika rasna borba (Rassenkampf), u svom najekstremnijem vidu, definisana kao borba na ivot i smrt koju vode mukarci posebno protiv ena i dece. Znaaj te definicije rasne borbe, u ijem je sreditu ena, priznali su neki istoriari kao jedan od specifinih elemenata nacionalsocijalistikog genocida nad jevrejskim narodom.16 Aktivistkinje u nacistikoj rasnoj politici bile su manjina meu poiniocima i manjina meu enama uopte, mada veoma tvrdokorna i delotvorna manjina. Aktivnije meu njima obino su bile neudate i bez dece; one su dolazile iz svih drutvenih klasa osim najviih; njihovo uee u rasistikoj politici bilo je uglavnom, kao i u sluaju mnogih mukaraca, posledica njihovog posla ili profesije. Mada su politikom sterilizacije potpuno upravljali mukarci, neke socijalne radnice i lekarke pomagale su u izboru kandidata. Bolniarke u est centara za eutanaziju pomagale su mukim lekarima u selekciji i ubijanju. Neke od akademskih graanki saraivale su sa svojim pretpostavljenima u prouavanju Cigana i postavljanju osnove za njihovu selekciju i istrebljenje; u tu svrhu koristile su to to, kao ene, imaju laki pristup Ciganima i njihovoj kulturi. uvarke logora koje su nadzirale ene u koncentracionim logorima poticale su uglavnom iz nie klase i dobrovoljno su se prijavljivale za taj posao jer im je on omoguavao napredovanje na drutvenoj lestvici. Od svih nacistikih aktivistkinja one su bile najbli-

15 Bradley F. Smith i Agnes F. Peterson, ur., Heinrich Himmler: Geheimreden 1933-1945 und andere Ansprachen (Frankfurt, 1974), str. 201, 169. 16 Eberhard Jckel, Die elende Praxis der Untersteller, u Historikerstreit. Die dokumentation der Kontroverse um die Einzigartigkeit der nationalsozialistischen Judenvernichtung (Mnchen: Piper, 1987), str. 118. E. Nolte tvrdi da ene ne treba ovde posebno pominjati jer je oigledno da su bile rtve u rasnoj borbi (ibid., str. 229-230).
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

e sreditu operacija ubijanja i odgovornosti za njihovo funkcionisanje; pogreno je miljenje da one nisu uticale na aktivnost nacistike drave.17 Pored toga, mnoge ene su radile rame uz rame s mukarcima u sloenoj birokratiji genocida, briljivo beleei u dravnim i partijskim kancelarijama proces definisanja, segregacije, eksproprijacije i deportovanja Jevreja. Osim to je bio institucionalizovana dravna politika, nacionalsocijalistiki rasizam bio je i profesionalizovan. Neki istoriari nastojali su da pokau da se udeo nemakih ena u krivici i odgovornosti za nacistiko zlo sastoji u tome to su pristale da budu samo ene i majke; to gledite je dugo bilo opteprihvaeno, a poivalo je na pogrenoj pretpostavci da su veliku veinu progonjenih i uhapenih inili mukarci.18 Meutim, predstava o enama kao majkama i suprugama nije bila ni u sreditu nacistikog gledanja na enski pol, niti je bila svojstvena nacionalsocijalizmu. Od samih svojih poetaka nacionalsocijalizam je na mnoge naine raskrstio s tom predstavom, naroito u svim onim aspektima vezanim za rasnu politiku koja se nalazila u jezgru nacionalsocijalizma i inila njegovu novinu i specifinost. One ene koje su uestvovale u rasnoj politici i bile za nju odgovorne obino nisu imale dece i nisu se ponaale kao majke i supruge; pre bi se moglo rei da su se saobrazile profesionalnim i radnim strategijama koje su diktirali mukarci i zajedno s njima sprovodile rasnu politiku. ZAPOLJAVANJE ENA Nacionalsocijalistiki reim nije iskljuivao ene iz zapoljavanja. Iako je to esto dokazivano od tridesetih godina naovamo, opstao je mit o tome da su ene u vreme nacizma prisilno masovno otputane zato da bi se posvetile raanju i gajenju
17 Claudia Koonz, Mothers in the Fatherland: Women, the Family, and Nazi Politics (New York: St. Martins Press, 1987), str. 405. O razliitim vrstama uea ena u rasnoj politici vidi Reimar Gilsenbach, Wie Lolitschai zur Doktorwrde kam, u Wolfgang Ayass et. al., Feinderklrung und Prvention (Berlin: Rotbuch Verlag, 1988), str. 101-134; Henry Friedlander, u Easter Katz i Joan Ringelheim, ur., Women Surviving Holocaust (New York: Institute for Research in History, 1983), str. 115-116; Bock, Zwangssterilisation, str. 208; Gudrun Schwartz, Verdrngte Tterinnen: Frauen im Apparat der SS (1939-1945), u Wobbe, ur., Nach Osten, str. 197-227. 18 Reinhard Khnl, Der deutsche Faschismus in der neueren Forschung, u Neue Politische Literatur 28 (1983), str. 71. Vidi Koonz, Mothers, posebno gl. 1 i 11.
Re no. 65/11, mart 2002.

234

235

dece.19 Zapravo, broj zvanino prijavljenih zaposlenih ena porastao je sa 11,5 miliona u 1933. godini 36 odsto od ukupnog broja zaposlenih i 48 odsto od ukupnog broja ena izmeu petnaest i ezdeset godina na 12,8 miliona u 1939. (na nemakoj teritoriji iz 1937, ali kad se ukljui veina anektiranih teritorija njihov broj se penje na 14,6 miliona), ili procentualno 37, odnosno 50. Godine 1944, 14,9 nemakih ena (ukljuujui i Austriju) bilo je zaposleno, to je 53 odsto od nemake civilne radne snage i znatno vie od polovine svih nemakih ena u dobi od petnaest do ezdeset godina. Kada je niska zaposlenost prerasla u punu, a kasnije i u nedostatak radne snage, pre svega zbog razmaha ratne industrije, broj radnica u industriji poveao se za 28,5 odsto izmeu 1933. (1,2 miliona) i 1936. godine (1,55 miliona), i za daljih 19,2 odsto u sledee dve godine. Nije porastao samo broj zaposlenih neudatih ena, ve i udatih ena i majki. Izmeu vajmarskog perioda i 1939, broj udatih radnica i njihova proporacija meu svim zaposlenim enama dramatino su porasli i gotovo se udvostruili za udate industrijske radnice (21,4 odsto 1925, 28,2 odsto 1923. i 41,3 odsto 1939; ukupan broj udatih zaposlenih ena: 31 odsto 1925, 37 odsto 1933. i 46 odsto 1939). Godine 1939. vie od 24 odsto svih zaposlenih ena imalo je decu, a one meu njima koje su bile udate inile su 51 odsto od ukupnog broja udatih zaposlenih ena. Naravno nepoznat ali znatan broj ena bio je zaposlen mimo zvanine evidencije. U toku Drugog svetskog rata oko 2,5 miliona strankinja dovedene su da rade u nemakoj industriji i poljoprivredi, zajedno sa jo mnogo vie stranih mukaraca; veina ih je dovedena iz istone Evrope i bila prisiljena na rad. to je bila nia njihova rasna vrednost najnii na lestvici bili su Rusi, a odmah iznad njih Poljaci vii je bio postotak ena u njihovoj nacionalnoj grupi, naroito u industriji tekog naoruanja. Godine 1944, kada je u Nemakoj radilo gotovo dva miliona strankinja, 51 odsto ruskih civilnih radnika i 34 odsto poljskih bile su ene (ak vi19 Vidi Koonz, Mothers, str. 149-150. Podatke koje slede vidi u Rdiger Hachtmann, Industriearbeiterinnen in der deutschen kriegwirtschaft, 1936-1945, in Geschite und Geselschaft 19, 3 (1993); Ulrich Herbert, Fremdarbeiter (Bonn: Dietz, 1985); Clifford Kirkpatrick, Woman in Nazi Germany (London: Jarrolds, 1939), gl. 7; Ingrid Schupetta, Frauen- und Auslndererwerbsttigkeit in Deutschland von 1939 bis 1945 (Kln: Pahl-Rugenstein, 1983), str. 63 i dalje; Drte Winkler, Frauenarbeit im Dritten Reich (Hamburg: Hoffman and Campe, 1977), posebno gl. 2 i 3, str. 198; Stefan Bajohr, Die Hlfte der Fabrik (Marburg: Verlag Arbeiterpolitik, 1979), gl. 2.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

e nego u industriji municije); one su zajedno inile 85 odsto stranih radnica. U to vreme 23 odsto ukupnog broja ena koje su radile u industriji bile su iz inostranstva; ostale strankinje radile su u poljoprivredi i u domainstvima. Porast zaposlenosti ena od kraja devetnaestog veka, naroito u industriji, nije prekinut tokom nacistikog perioda, a razlika izmeu plata mukaraca i ena nije se bitno promenila, iako su u nekim vanim sektorima enske plate dostigle nivo mukih. Znatan deo enske radne snage bio je lociran u nemodernim sektorima (godine 1939, 35 odsto ena bilo je zaposleno u poljoprivredi, a 10 odsto kao domaa posluga), ali ukupne cifre pokazuju vii nivo enske zaposlenosti nego u drugim zemljama. ak i politika da se ene iskljue sa univerziteta i iz nekih zanimanja, koja je preovlaivala od 1933. do 1935. godine, ali koja je realno uticala na enski akademski status manje nego ekonomska kriza i trite rada, uskoro je obustavljena; stvaran i trajan uinak te politike bio je permanentno eliminisanje jevrejskih ena i mukaraca.20 Izgleda da je te injenice potrebno objasniti, naroito kad se ima u vidu ono to se obino smatra oficijelnim nacistikim idealom ene-majke usredsreene na porodicu; one protivree i esto ponavljanoj nacistikoj polemici protiv dvostrukih zaraivaa (mukaraca koji su, pored redovnog posla, radili ilegalno i ena koje je izdravao neki lan porodice, obino mukarac) u periodu velike nezaposlenosti, od 1930. do 1934. Jedno mogue objanjenje jeste da je proces ekonomske modernizacije bio odve snaan da bi ga reim mogao zaustaviti ili preokrenuti, te mu se prilagodio nadajui se boljoj budunosti bez zaposlenih ena. To objanjenje podrazumeva, i to opravdano, da kult materinstva nipoto nije bio glavni cilj nacistike politike uopte, niti nacistike rodne politike. Po drugom objanjenju, proces enske emancipacije zapoljavanjem nastavio se za nemake ene posle 1933. godine. Ono podrazumeva da je enama zapoljavanje bilo primarni cilj. Ali, mnogi izvori pokazali su da se pre rata, a pogotovo u toku rata, veina ena nije zapoljavala zbog emancipacije ili samoostvarenja, ve iskljuivo zbog finansijskih potreba. Doista, tokom rata neke radnice su burno protestovale protiv dama koje su sebi mogle da dozvole da odbiju posao u proizvodnji municije ili drugim ratnim industrijama, bez obzira na oficijelnu propagandu u prilog ratnom radu ena od 1939. i na rad20 Huerkamp, JdischeAkademikerinnen; Jacques Pauwels, Women, Nazis and Univerities: Female University Students in the Third Reich, 1933-1945 (Westport, Conn.: Greenwood Press, 1984); Jill McIntyre, Women and the Professions in Germany, 1930-40, u Anthony Nicholls i Erich Mathias, ur., German Democracy and the Triumph of Hitler (London, 1971).
Re no. 65/11, mart 2002.

236

237

nu obavezu za ene u 1943. godini. Zapravo, ene iz niih klasa pokuavale su da napuste posao kad god su to mogle sebi da dozvole, posebno posle 1939. godine, a nijedna ena koja je traila posao nije bila odbijena krajem tridesetih i u toku rata. Tree objanjenje pretpostavlja da je dolo do pomeranja od ideolokog kulta materinstva ka prilagoavanju potrebi za enskim radom, bilo od samih poetaka reima (1933), ili u vreme pune zaposlenosti (1936), ili na poetku rata. Ta pretpostavka, meutim, iziskuje potpunu rekonstrukciju nacistikog pogleda na enski pol, a u toj oblasti ima malo ozbiljnih istraivanja.21 Tokom izbornih kampanja 1932. godine nacisti su poeli da vode rauna o enskim glasovima. Stoga su uporno opovrgavali tvrenja svojih protivnika da e nacistiki reim otputati ene s posla, govorei u kontekstu propagandne strategije koja je svima, ak i protivnikim interesnim grupama obeavala sve. Izmeu ostalog su obeali i da e odrati nivo zaposlenosti ena, naroito neudatih i neizdravanih, i omoguiti majkama da napuste posao tako to e obezbediti posao njihovim muevima ukoliko ne rade zato to to ele, ve iz ekonomske nude. Izgleda da je upravo na izborima iz 1939. godine enska podrka nacistikoj partiji znatno porasla (ali dostupne su samo cifre za mali i nereprezentativan deo enskog birakog tela), ime je gotovo poniten raniji rodni jaz ene su u manjem broju nego makarci glasale za radikalnu desnicu i levicu i da se pribliila obrascima mukog glasanja (izuzetak su katoliki regioni). Specifini motivi takvog ponaanje glasaa nisu poznati (za razliku od motiva koji su naveli 56.386 ena da se pridrue partiji u asu kad je osvojila vlast). Ti motivi su moda, ali ne nuno bili isti kao i motivi mukaraca; oni su moda bili rodno neutralni; ili ih je moda podstakao nacistiki kult majke koji su posebno isticale i raskrinkavale antinacistike partije; mogue je da su oni rezultat obeanja nacista da e odrati kontinuitet zapoljavanja ena.22 Ekonomski razvoj od 1933. godine nadalje uveliko je potvrdio ta obeanja osim to su majke, a naroito majke iz radnike klase, morale i dalje da rade iz ekonomskih razloga.
21 Leila J. Rupp, I Dont Call That Volksgemeinschaft: Women, Class and War in Nazi Germany, u Carol R. Berkin i Clara M. Lovett, ur., Women, War and Revolution (New York, 1980), str. 37-53; Winkler, Frauenarbeit, str. 110-114. 22 Helen L. Boak, Our Last Hope: Women Votes for Hitler A Reapprasial, u German Studies Review 12 (1989): 289-310; Jill Stephenson, The Nazi Organisation of Women (London: Croom Helm, 1981), str. 72; Jrgen Falter et al., Wahlen und Abstimmungen in der Weimarer Republik (Mnchen: Beck, 1986), STR. 81-85; Thomas Childers, The Nazi Voter: The Social Foundations of Fascist Germany, 1919-1933 (Chapel Hill, 1983), str. 239-243.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

Nacistike izjave o zapoljavanju ena ni u kom sluaju nisu bile jednodune. Ali kampanju protiv dvostrukih zaraivaa podravali su i nacisti i nenacisti, i mukarci i ene; ona je voena u svom zemljama koje su bile pogoene ekonomskom krizom, a posebno u Sjedinjenim Dravama. Tu je, kao i u Nemakoj, poela da jenjava sa smanjenjem nezaposlenosti, te je u obe zemlje poelo da raste ak i esto osuivano zapoljavanje majki. U obe zemlje, kampanju protiv zapoljavanja onih koje je izdravao neki lan porodice podsticao je rasprostranjen moralni stav da je individualistiko pravo na rad, u situaciji ogranienih mogunosti zapoljavanja, samo jo jedan izraz istih onih nezauzdanih kapitalistikih sila trita koje su dovele do ekonomske katastrofe. Poslovi se moraju deliti ne samo u skladu sa apstraktnim pravom pojedinca, ve i u skladu sa potrebama koje potuju porodine veze.23 Kao to smo videli, nacionalsocijalizam ni u kom sluaju nije smatrao materinstvo jedinim zadatkom svih ena. Ono nije smatrano ni preprekom za zapoljavanje, barem ne u veoj meri nego pre 1933. godine ili u drugom zapadnim zemljama. Jedna studija koja je sistematino istraila nacistiko gledanje na ene pre i u toku rata poredei ga sa optom predstavom o enama u Sjedinjenim Dravama, pokazuje da nacistika slika nije bila dosledna, ve su se u njoj meale mnoge nesaglasne osobine. Ona je bila daleko od staromodnog italijanskog kulta prave enskosti, nije bila ograniena na ensku bioloku ulogu, i mada su nacionalistike ideologije nesumnjivo smatrale da bi bilo idealno da ene ostanu u kui, od samog poetka su priznavale da je to nemogu san. U stvarnom svetu, idealna nacistika ena bila je nadasve duna da slui dravi, na poslu kao i u porodici, u miru kao i u ratu. Starija metafora o duhovnom materinstvu, to jest o enskom radu van kue, proirena je na sve vrste tekog rada, ak i u fabrikama i na farmama, sve dok je to u interesu naroda. Javna predstava o enama u Sjedinjenim Dravama tokom tridesetih godina bila je u mnogo veoj meri ograniena na stereotip zanimanje: domaica. Od 1941. godine nadalje, kada je pokuala da ubedi ene da prihvataju poslove vezane za rat, amerika propaganda je morala da se bori sa tradicionalnom slikom ene koja je bila mnogo uvreenija nego u Nemakoj, gde slogan enino mesto je u domu nije bio ogranien na privatno domainstvo i porodicu, ve je dom bila cela Nemaka, u miru i u ratu.24
23 Alice Kessler-Harris, Gender Ideology in Historical Reconstruction: A Case Study from the 1930s, u Gender and History 1 (1989): 31-49; Leila J. Rupp, Mobilizing Women for War: German and American Propaganda, 1939-1945 (Princeton: Princeton University Press, 1978), str. 39-40. 24 Rupp, Mobilizing Women, posebno str. 14, 42-48, 51, 71, 126-127, 132-136.
Re no. 65/11, mart 2002.

238

239

Znatan deo nacistike politike prema enama teio je da im omogui da rade i za porodicu i za trite ili rat. Dok je u Sjedinjenim Dravama i drugde jo bila uveliko neprihvatljiva, ideja o obdanitima je u Nemakoj bila podsticana; pre i u toku rata otvorena su mnoga obdanita kao pomo enama da izau na kraj sa dvostrukim radnim optereenjem. Ali tek 1942, deset godina nakon svojih poetaka, nacionalsocijalistiki reim znatno je unapredio zakon iz 1927, koji je titio zaposlene trudnice i mlade majke, da bi podstakao ene da udrue posao i materinstvo. Zakon iz 1942. godine prvi put je definisao obavezu drave da prui pomo u podizanju dece. Trudniko i poroajno odsustvo i dalje je bilo 12 nedelja, ali su majke za to vreme dobijale punu nadnicu; ene su bile zatiene od otputanja s posla u toku trudnoe i etiri meseca nakon poroaja. Meutim, te povlastice odnosile su se samo na zaposlene majke. Kada je Robert Lej, voa Nemakog radnikog fronta (nacistiki surogat sindikata) predloio 1942. godine da se tim povlasticama obuhvate i nezaposlene majke, Hitler je odbacio njegov predlog sa obrazloenjem da je dravni budet neophodan za teke zadatke u sledeim godinama, to znai za trokove rata i nevojne masakre.25 Iz zakona o zatiti majki bile su iskljuene povlastice za Jevrejke i rasno inferiorne strane radnice poput Ruskinja i Poljakinja koje su radile u Nemakoj. Karakteristina je injenica da nema podataka o tome koliko je bilo trudnica ili majki meu tim enama. U prvim ratnim godinama poljske trudnice vraane su na istok, i izgleda da su mnoge ene to koristile kao nain da se oslobode prisilnog rada. Ali, od 1941. godine, Ruskinje i Poljakinje morale su da ostanu u Nemakoj i pored trudnoe. Bile su podsticane, a esto i prisiljavane da izvre pobaaj, a njihova deca su esto odvajana od njih; za to su bili zadueni Himlerovi strunjaci za rasu, biroi za zapoljavanje, poslodavci i lekari. Ruske ene su posebno upuivane na teak rad koji izaziva spontani pobaaj. Rad je tako postao orue antinatalistike politike. Planovi za osvojene istone teritorije (naroito Generalplan Ost) obuhvatali su veliki broj briljivo sraunatih, dobrovoljnih i nedobrovoljnih metoda za smanjenje nataliteta domae populacije; te mere bile su usmerene iskljuivo na majke i potencijalne majke. Dok je u poeku nacistikog reima meta antinatalistike politike bila manjina stanovnitva, posle definitivne pobede nacizma ta politika odnosila se na veinu.26
25 Navedeno u Bock, Zwangssterilisation, str. 174-175. 26 Herbert, Fremdarbeiter, gl. VI-IX; vidi i njegov lanak Arbeiterschaft im Dritten Reich, u Geschichte unf Gesellschaft 15 (1989), str. 320-360; Bock, Zwangssterilisation, str. 440-451.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

PORODINA POLITIKA, DRUTVENA REFORMA I NACIONALSOCIJALISTIKI SOCIJALNI SISTEM Od samog poetka, a naroito u toku izbornih kampanja tridesetih godina, nacionalsocijalizam je insistirao na obnovi i uvrivanju porodice i istovremeno obeavao punu zaposlenost (barem za muke hranitelje porodice) i opte blagostanje. Ta obeanja jako su odjekivala u situaciji ekonomske krize, opte osiromaenosti, raspada porodinog ivota i izuzetno visokog broja pobaaja usled epidemija i siromatva. Ona su bila iskazana jezikom narodnog i rasnog preporoda, a sadrala su i pozive na vei natalitet meu nasledno zdravim Nemcima. Propaganda i iz nje proistekla politika praksa kombinovale su aspekte politike socijalne pomoi, porodine politike, pronatalistike politike i rodnih politika. One su sprovoene sa razliitim intenzitetom, delotvornou i ulaganjima, i dovodile su do razliitih rezultata. Nacistiki pozivi na obnovu porodice bili su upueni i mukarcima i enama. Kampanje populacione politike ministra propagande Gebelsa iz 193334. godine nastojala je da istovremeno popularizuje i politiku sterilizacije i ideju da na natalitet mora rasti sve dok majka ne dobije, kao u stara nemaka vremena, mesto koje joj pripada u javnom ivotu i porodici. U govoru odranom 1933. ministar unutranjih poslova kritikovao je ideju o slobodnom abortusu i istakao da stav prema neroenom ivotu ne zavisi samo od ideologije nemake ene i majke ve i od ideologije mua koga treba ubediti da je njegova dunost da osnuje porodicu. I zaista, planiran je drastian zakon protiv abortusa, daleko stroi od starog stava 218 kaznenog zakona, koji bi abortus tretirao kao nedelo uinjeno protiv drave i rase. Ali to je bio jedan od onih planova koji su obustavljeni zarad preih stvari. Posle opirnih rasprava u ministarstvu, vlasti su odustale od prvobitne namere, pa je 1935. godine donet zakon koji dozvoljava abortus ako za to postoje medicinski ili eugeniki razlozi (potvreni lekarskim nalazom). U nacistikom razdoblju izvreno je oko 30.000 eugenikih abortusa, od koji su mnogi bili prisilni, a svi su bili praeni prinudnom sterilizacijom. Procenjeno je da se broj nelegalnih pobaaja, koji su veoma zabrinjavali vlasti, samo neznatno smanjio u odnosu na period Vajmarske republike. U poreenju s razdobljem izmeu 1923. i 1932. godine, broj kazni za ilegalne abortuse je izmeu 1933. i 1942. godine opao za jednu estinu (39.902; 70 odsto kazni odnosilo se na ene). Kad je re o praksi, nacistiki stav prema neprisilnim pobaajima oigledno nije bio drastino promenjen u odnosu na stav koji je preovlaivao u godinama pre i posle njihove vladavine. Samo je 1943. godine zapreeno smrtnom kaznom izvriocima abortusa (ne i enama koje su abortirale) jer neprestano ugroavaju ivot nemaRe no. 65/11, mart 2002.

240

241

kog naroda; to se oigledno odnosilo iskljuivo na istonoevropske lekare koji su obavljali abortuse na Nemicama.27 Jedno od represivnih sredstava primenjivanih u cilju obnove porodice bila je estoka kampanja protiv ulinih prostitutki. (Hitler ih je nazivao simbolima jevrejizacije i mamonifikacije emocionalnog ivota Nemaca.) Pozivajui se na zakon o zatiti naroda i drave od 28. februara 1933 (ije su odredbe dale pravnu osnovu diktaturi koja se raala), kriminalistika policija je uhapsila desetine hiljada prostitutki. Ali od 1939. godine nadalje prostitucija je podsticana: ne u slobodnom vidu, ve u javnim kuama koje su poseivali nemaki vojnici, u koncentracionim logorima u kojima su postojale izvesne kategorije privilegovanih zatvorenikaradnika (veina ena je u tu svrhu dovoena iz drugih koncentracionih logora) i u radnim logorima za strane zarobljenike kojima su podovoene ene njihove nacionalnosti.28 Osim represivnih mera, preduzeti su i neki pozitivni koraci u cilju stabilizacije porodice. Doneti su novi propisi o davanju socijalne pomoi onima koji su eleli da imaju decu; ti propisi su doneti s uverenjem koje je tada bilo iroko rasprostranjeno i u drugim zemljama da e ekonomska podrka podstai ljude da raaju decu. U tom smislu su ozakonjene tri velike socijalne reforme. Godine 1933. uveden je propis o branim zajmovima; njih su mogli podii muevi ena koje su bile zaposlene, ali su posle sklapanja braka napustile posao. (Meutim, poto je od 1936. nadalje bilo dovoljno posla za sve, udate ene su mogle zadrati svoje radno mesto, a esto su bile i primoravane na to.) Zajmovi su vraani s niskom kamatom, a etvrtina sume je otpisivana na ime svakog novoroenog deteta, pa je roenje etvrtog deteta znailo i potpuno otpisivanje duga. Jedan od glavnih ciljeva koje su donosioci propisa o branim zajmovima imali na umu bio je podsticanje mukaraca da se to ranije ene, to je znailo smanjenje potreba za uslugama prostitutki. Drugi propis je nalagao da glava porodice, na ime ene i dece, prima prihod i dobija poreske olakice. Te olakice su uvedene 1934. godine; one su poveane 1939. dok su,
27 Ministar propagande i Frik navedeni u Bock, ibid., str. 120, 153; up. Rupp, Mobilizing Women, str. 32-33. Podaci o kaznama za abortuse uzeti su iz Statistisches Jahrbuch fr das Deutsche Reich 45-59 (1926-1942), vidi Bock, Zwangssterilisation, str. 160-163, 388. Po austrijskim naunicima onoga vremena, u anektiranoj Austriji je izvreno nekoliko smrtnih kazni. 28 Gisela Bock, Keine Arbeitskrfte in diesem Sinne: Prostitute im NaziStaat, u Pieke Biermann, ur., Wir sind Frauen wie andere auch (Reinbek: Rowohlt, 1980), str. 70-106.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

istovremeno, poreske obaveze porodica bez dece porasle. Treim propisom, iz 1936. godine, uveden je meseni deji dodatak koji je plaala drava poev od roenja petog deteta; dve godine kasnije roditelji su dobijali dodatak poev od treeg deteta. Takve mere nisu preduzimane samo u Nemakoj; tridesetih godina zakoni o branim zajmovima doneti su i u Italiji, vedskoj, Francuskoj i paniji, a tridesetih i etrdesetih godina veina evropskih zemalja uvela je sline poreske reforme i deje dodatke koje je plaala drava.29 Ipak, mere koje je preduzela nemaka drava bile su specifine iz nekoliko razloga. Stvar nije bila toliko u tome to drava nije pokrivala trokove roenja i odgajanja deteta (to nije smelo postati posao na kojem se zarauje), mada je u veini drugih zemalja deji dodatak isplaivan ve za prvo ili drugo dete. U nacistikoj Nemakoj je raanje dece bilo javno pitanje, ali su trokovi koje je to podrazumevalo ostali privatna stvar (nasuprot injenici da je drava ulagala ogroman novac u prevenciju raanja). Jo je upadljivije to to drava nije davala pomo suprugama i majkama, ve muevima i oevima. Jedan nacistiki ministar je rekao da je oinstvo pojam potekao iz venog prirodnog zakona i da je pojam otac nedvosmislen i mora zauzimati centralno mesto u okviru finansijskih mera koje preduzima drava. Svrha novane pomoi nije bila podizanje statusa majki u odnosu na oeve, ve, kao to je ministar finansija istakao, podizanje statusa oeva u odnosu na neenje. Oinstvo je bilo neto to je prirodno, pa je stoga zasluivalo nagradu drutva, pre svega kroz znaajne beneficije odreene poreskom reformom; neudate majke su dobijale deji dodatak samo ako se znalo ko su oevi njihove dece i ako su ti oevi spadali u kategorije koje su nemake vlasti smatrale podobnim. Najvanija i najkarakteristinija odlika svih tih poteza nemake drave sastojala se u tome to nijedna od tih mera nije bila univerzalno primenjivana: roditelji i deca koji su smatrani eugeniki ili etniki nepodobnim nisu dobijali nita.30 Propis o dejem dodatku je zapravo donet tek kad su ustanovljene kategorije poeljne dece i doneseni relevantni zakoni: zakon o sterilizaciji iz 1933, nirnberki zakoni iz 1935. i zakon o zabrani drugog braka iz 1935. godine. Sluba koja se bavila branim pozajmicama postala je glavna agencija za odbir kandidata za sterilizaciju.31 Posmatrane u irem kontekstu nacistikog rasizma, dravne mere socijalne pomoi nisu znaile samo
29 Up. David Victor Glass, Population policies and Movements in Europe (London, 1940, repr. London, 1967); Gisela Bock i Pat Thane, ur., Maternity and Gender Policies: Women and the Rise of the European Welfare States, 1880s-1950s (London: Routledge, 1991). 30 Up. Bock, Zwangssterilisation, str. 169-77 (navedeno na str. 170). 31 Gabriele Czarnowsky, Das komtrollierte Paar (Berlin, 1991).
Re no. 65/11, mart 2002.

242

243

podrku porodici ve su bile i deo populacione politike u strogom smislu te rei: nepoeljni nisu mogli dobiti nikakvu pomo, ona je pripadala samo nasledno zdravim nemakim porodicama. Dok se nacionalsocijalistika drava opredelila za pomo oevima, Nacionalsocijalistika partija je nudila neke beneficije i majkama; i u prvom i u drugom sluaju inferironi ljudi oba pola nisu imali prava ni na kakve privilegije. Sestrinska partija Nemaki radniki front i pojedini poslodavci davali su izvesnu pomo, naroito zaposlenim majkama. Partijska organizacija za socijalnu pomo (Nationalsozialistische Volkswohlfahrt, NSV) imala je i odeljenje za majku i dete). Njen naelnik Erih Hilgenfeld isticao je da dobra majka neguje svoju decu iz ljubavi, a ne zbog nekakave zarade; im zatrai nagradu za negu koju prua ona nije vie dobra majka. NSV je davala pomo siromanim, vrednim majkama s mnogo dece, trudnicama, obudovelim, razvedenim i neudatim majkama; pomagala im je da nau zaposlenje, osnivala je deje vrtie, organizovala godinje odmore i preuzimala trokove poroaja i ishrane. Organizacija nije finansirana iz budeta, ve iz lanarine (to je bilo izvodljivo jer je imala preko 15 miliona lanova mnogi Nemci su se radije pridruivali organizaciji koja se bavila socijalnom pomoi nego Partiji), dobrovoljnih priloga i drugih slinih izvora.32 Dok je ta organizacija pomagala onima koji su bili siromani i vredni, Himler je 1936. godine osnovao drugu organizaciju za pomo majkama ija su deca roena iz veza s mukarcima koji su pripadali takozvanoj rasnoj eliti, pre svega esesovcima; na taj nain je eleo da sprei abortuse. Lebensborn nije bila institucija za prisilno oploavanje niti esesovska javna kua. Ta organizacija je osnovala dobro opremljena porodilita (sedam u Nemakoj, a neto kasnije i est u Norvekoj, jednu u Belgiji i jednu u Francuskoj). U Nemakoj se nakon 1936. godine u tim ustanovama porodilo skoro dve hiljade ena (plus est hiljada u okupiranoj Norvekoj), od kojih su dve treine bile neudate. Pre nego to bi bile primljene u Lebensborn domove, proveravano je njihovo i oevo etniko i eugeniko poreklo. Poev od 1939. godine ti domovi su korieni za smetaj potovanja dostojne dece iji su roditelji poginuli ili nestali, a koja su dovoena s osvojenih teritorija na istoku.33 Ogromna veina majki je, umesto finansijske pomoi, dobijala samo priznanja i bila obasipana propagandnim porukama. Osnovana za vreme revoluci32 Stephenson, Nazi Organisations, str. 156-172; Hilgenfeld naveden u Bock, Zwangssterilisation, str. 174. 33 Georg Lilienthal, Der Lebensborn e. V (Stuttgart: Gustav Fischer Verlag, 1985).
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

je 1918-1919. u cilju prikupljanja socijalne pomoi za mnogolane i siromane porodice, Liga velikih porodica je 1935. godine postala deo partijske Kancelarije za rasnu politiku; odatle je irila propagandu nacisitike rasne politike, ali nije imala fondove za pomo siromanim porodicama. Smatrana je elitnom organizacijom arijevskih, nasledno zdravih i pristojnih porodica, a naelnik Kancelarije je tvrdio sledee: Vie ne veliamo puke brojeve, ve pravimo strogu razliku izmeu onih velikih porodica koje su pravo bogatstvo i za sebe i za narod, i onih koje, budui velike asocijalne porodice, optereuju ivot itave nacije.34 Godine 1937. dve stotine lanova Lige, uglavnom mukaraca, dobilo je poasne knjiice koje su im davale pravo na posebne porodine beneficije. Godine 1939. uvedena su odlikovanja koja nisu podrazumevala nikakve povlastice (medalja majinskog krsta), a dodeljivana su majkama s etvoro i vie dece; kriterijumi za dobijanje tih odlikovanja bili su neto blai od onih koji su primenjivani pri dodeli materijalnih povlastica, pa je do 1944. godine medalje dobilo pet miliona ena. Rezultati pronatalistike propagande i mera socijalne pomoi koje su bile u slubi pronatalistikih ciljeva nisu bili naroito veliki. Stopa raanja, koja je 1933. bila jedna od najniih u poreenju s drugim zemljama u svetu, porasla je do 1936. godine za otprilike jednu treinu (sa 14,7 na 19 promila, pri emu je ista reprodukciona stopa porasla sa 0,7 na 0,9) i tako dostigla nivo s kraja dvadesetih godina; zatim je gotovo stagnirala, da bi za vreme Drugog svetskog rata ponovo pala. Do porasta je dolo najvie zbog poboljanih uslova za zapoljavanje jer su parovi koji zbog ekonomske depresije nisu mogli da se venaju i imaju decu, sada bili u stanju da osnuju porodice. Meu onima koji su se venali samo je etvrtina zatraila branu pozajmicu; to su obino bili parovi koji su nameravali da imaju decu, a bilo je i sluajeva kada su ene, nakon sklapanja braka, naputale posao. Naravno, ti parovi oigledno nisu imali razloga za strah da e obavezni lekarski pregled otkriti neku manu zbog koje bi im, umesto zajma, sledovala sterilizacija. Korisnici zajma su, u proseku, iskoriavali povlasticu smanjenja duga samo za prvo dete i vie su voleli da ostatak isplate u gotovom. Ni deji dodatak nije doveo do porasta nataliteta. U odnosu na ukupan broj udatih ena, procenat onih koje su imale etvoro i vie dece (nacistiki demografi su proglasili da je postizanje tog broja dunost potovanja dostojne ene) opao je sa 25 u 1933. na 21 u 1939. godini. Trideset jedan procenat parova koji su se venali 1933. jo uvek nije imao decu 1938. godine.35 Oni ko34 Walter Gross, Unsere Arbeit gilt der deutschen Familie, u Nationalsozialistischen Montashefte 9 (1939): 103-104. 35 Ovi i sledei demografski podaci navedeni su u Bock, Zwangssterilisation, str. 143-144, 151-152, 156-157, 168.
Re no. 65/11, mart 2002.

244

245

ji su se venavali posle 1933. godine uglavnom su se ograniavali na dvoje-troje dece, a nisu bile retke ni porodice s jednim detetom; tako je nastavljen demografski trend koji je, pre uspostavljnja nacistikog reima, bio karakteristian i za Nemaku i za druge industrijske zemlje. Ponaanje dve posebne grupe ilustruje i ogranienja i specifinost nacistikog tipa pronatalizma. Partijski funkcioneri, to jest vredni Nemci koji su bili prave mete pronatalizma i stubovi nacionalsocijalizma, demonstrirali su svoju veru u pronatalistike ciljeve samo kad su posredi bili drugi ljudi, ali ne i oni sami. Nacistiki demografi nisu nimalo blagonaklono gledali na injenicu da 1939. godine 18 odsto fukcionera koji su sklopili brakove izmeu 1933. i 1937. godine jo uvek nije imalo dece, da je 42 odsto imalo jedno dete, a 29 odsto dvoje dece. Godine 1942. u SS organizaciji, koju su inili iskljuivo mukarci, procenat neoenjenih je bio 61, a oenjeni su u proseku imali 1,1 dete; isto je vailo i za lekare koji su bili najvie zastupljena profesija u Partiji i SS organizaciji. Broj nacionalsocijalizmu odanih pripadnika elite oigledno je bio obrnuto proporcionalan broju njihove dece. Nasuprot tome, jedna statistika grupa je imala natprosean broj dece; to su bili oni ije su molbe za brani zajam i deji dodatak odbijane zbog nepristojnog ponaanja, a klasifikovani su kao velike asocijalne porodice. Nacionalsocijalistiki demografi esto su isticali da polovina porodica s natprosenim brojem dece pripada grupi nepoeljnih.36 Za vreme Drugog svetskog rata, kada je prosena stopa raanja opadala, dolo je do dva manja, ali uoljiva bejbi-buma, koja su savremenici zabeleili i pokuavali da objasne. Potrebe ratne ekonomije su 1939. godine navele vlasti da zaposlenim enama, naroito pripadnicama radnike klase, zabrane naputanje posla zabrana nije vaila samo u sluaju trudnoe. Mlade majke i trudnice su bile osloboene i radne obaveze koja je uvedena 1943. godine. Mnoge Nemice su bile sklonije raanju dece nego radu za ratne potrebe. (Izmeu 1939. i 1942. broj zaposlenih ena je opao na 500.000, ali se 1944. ponovo popeo na 800.000.) Njihova lina strategija bebama protiv ratne proizvodnje oigledno je bila suprotna onoj koja bila isplanirana za inferiorne ene Istone Evrope: ratnom proizvodnjom protiv beba. Nacistika propaganda za obnovu porodice i za bolji poloaj majki u javnom ivotu i porodici zavela je mnoge Nemce tog vremena, ukljuujui i znatan
36 Wolfgang Knorr, Praktische Rassenpolitik, u Volk und Rasse 13 (1938), str. 69-73; Friedrich Burgdrfer, Geburtenschwund (Heidelberg, 1942), str. 157, 184.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

procenat ena koje su 1932. godine glasale za Nacionalsocijalistiku partiju i koje su verovatno kao i mnoge ene u drugim zemljama verovale da je pronatalizam dobar nain da majke, a i ene uopte, dobiju vii status. Ona je takoe zavela mukarce i ene koji nisu ozbiljno shvatili i druge, podjednako eksplicitne ciljeve nacistike propagande vezane, recimo, za rasnu politiku. U propagandi je, kao i u politikoj praksi, antinatalizam prednjaio u odnosu na pronatalizam, a dravne mere socijalne pomoi bile su namenjene oevima; pomo odabranim majkama bila je preputena partiji, i elita je u tome videla priliku za sopstvenu promociju. Nijedan propis donesen u korist majki ili dece nije se odnosio na one koji su svrstavani u kategoriju etniki ili eugeniki inferiornih. Sve u svemu, glavne teme nacistike populacione propagande i politike nisu bile pronatalizam i kult materinstva, ve antinatalizam i kult oinstva i muevnosti. Iako nacistiki odnos prema porodici nije doprineo porastu nataliteta, on je, bar pre rata, ojaao uverenje javnosti da je nacistiki reim sposoban da prevazie ekonomsku krizu. Veina ljudi je dravnu pomo namenjenu deci doivljavala kao drutvenu reformu koja treba da dopuni njihove niske prihode i pomogne im da preive zajedno s decom koju ele da imaju. Iako antinatalistika politika sterilizacije nije bila nimalo popularna, mali broj ljudi se aktivno bavio njenim rtvama ili onima koji nisu imali pravo na beneficije nuene nasledno zdravoj nemakoj porodici. Sama po sebi, dravna pomo porodici nije bila specifinost nacionalsocijalizma niti je bila deo nacionalsocijalistikog rasizma; ona je bila deo irih tenji za dostizanjem nivoa jedne moderne evropske drave sa razvijenim socijalnim institucijama. Ipak, nacistiki reim je tu pomo povezao s rasistikom politikom jer je uskratio povlastice onima koji su, po njegovom sudu, spadali u rasno inferiorne kategorije. U tom smislu se nacionalsocijalistika politika rasne regeneracije nije sastojala u davanju pomoi porodici i isticanju vrednosti majinstva, ve je u svojoj biti bila usmerena ka destrukciji tradicionalnih porodinih vrednosti. I drugi vidovi nacistike populacione politike ugroavali su tradicionalni porodini ivot. Na primer, novi zakon iz 1938. godine dozvoljavao je razvod ukoliko je jedan od partnera imao naslednu bolest, bio podvrgnut sterilizaciji ili bio neplodan; to je imalo teke posledice za supruge, naroito one starije, i ene su se zbog toga bunile. Nastojanje nacista da nemako stanovnitvo grupiu u organizacije iji e lanovi biti istog pola i istog starosnog doba savremenici su doivljavali kao jo jedan napad na porodicu. Jedan od popularnih viceva tog vremena aludirao je na tu vrstu preterivanja: Moj otac je lan SA, brat je u SS orgnizaciji, mlai brat u Hitlerovoj omladini, majka u Nacionalsocijalistikoj ligi ena, a ja sam lanica LiRe no. 65/11, mart 2002.

246

ge nemakih devojaka. Ali kada se uopte viate? Ah, pa sreemo se svake godine na Nacionalnom partijskom kongresu u Nirnbergu.37 POLITIKA, MO I ENSKE NACIONALSOCIJALISTIKE ORGANIZACIJE U prvim godinama je procenat ena u Nacistikoj partiji bio nii nego u bilo kojoj drugoj partiji; ak se i 1934. godine zadrao na samo 5,5 odsto. Godine 1935. Partija je procenila da je oko 40 procenata mukih lanova i 70 procenata enskih neaktivno. Vei broj ena prikljuio se Nacionalsocijalistikoj ligi ena (Nationsozialistische Frauenschaft, NSF). Liga je osnovana 1931. godine kao arolika meavina lokalnih i prilino autonomnih enskih grupa koje su zastupale ili nacionalnu obnovu ili nacionalsocijalizam; status sestrinske partije dobila je 1935. godine. Liga je 1932. godine imala 110.000 lanica, a 1935. skoro dva miliona. Na njenom elu je od 1934. bila Gertruda olc-Klink, voa ena Rajha; liga je trebalo da predstavlja ensku nacistiku elitu, pa je posle 1936. godine mali broj ena mogao da joj pristupi. Zadatak ove elite je bio da organizuje Nemice i obrazuje ih kako bi se osposobile za obavljanje nacionalnih i politikih naloga. Mnotvo Nemica (bilo ih je oko 24 miliona starijih od dvadeset godina, a posle aneksije 1938. godine oko 30 miliona) trebalo je da se prikljui Organizaciji nemakih ena (Deutsches Frauenwerk, DFW). Organizaciju je takoe vodila olc-Klinkova, ali to nije bila zvanina sestrinska partija. Ona je formirana okupljanjem raznih grupa, kao to su enske organizacije pretekle iz vajmarskog perioda, a ne pojedinanim ulanjivanjem; grupe su bile usklaene (gleichgeschaltet, to je znailo da su podvrgavane proceduri koja je pre svega podrazumevala iskljuivanje Jevrejki); to se, naravno, nije odnosilo na Ligu jevrejskih ena, ali je ona rasputena 1938. U to vreme DFW je imala oko etiri miliona kolektivnih lanova i, uprkos intenzivnom regrutovanju, manje od dva miliona pojedinanih lanica, od kojih je gotovo polovina ivela u anektiranoj Austriji i ehoslovakoj.38 Nacionalsocijalistikoj partiji kojom su dominirali mukarci pridruio se mali broj lanica NSF (taj broj je 1935. godine iznosio 10 procenata) i jo manje lanica DFW, ali se u nju ukljuila jedna treina liderki obeju organizacija. Na vodeim poloajima se 1938. godine nalazilo 320.000 ena. Po miljenju, specijali37 Dirk Blasius, Ehescheidung in Deutschland 1794 1945 (Gttingen: Vandenhoeck & Ruprecht, 1987), gl. 7; Hans-Jochen Gamm, Der Flsterwitz im Dritten Reich (Mnchen: DTV, 1979), str. 23; Rupp, Mobilizing Women, str. 38-39. 38 Stephenson, Nazi Organisations, str. 139-157; Michael H. Kater, Frauen in der NS-Bewegung, u Vierteljahrshefte fr Zeitgeschichte 31 (1983), str. 202-239.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

247

ste za istoriju enskih nacionalsocijalistikih organizacija, ove cifre pokazuju da ene, u poreenju s mukarcima, nisu bile ba mnogo zainteresovane za nacionalsocijalizam; ti podaci ne potkrepljuju ni tvrdnju Gertrude olc-Klink iz 1938. godine da je organizovala sve Nemice pod jednim vostvom. Pomenuta istoriarka naglaava da te organizacije nisu imale politiku mo, da su bile pasivne i nailazile na otpor veine ena unutar i izvan njih, kao i da nisu uestvovale u nacistikim zloinima.39 Bez obzira na sve to, ove cifre zasluuju panju u kontekstu istorijskih istraivanja roda i poloaja ena. Slino mukarcima u nacistikom pokretu, prve liderke meu enama imale su radikalnija shvatanja od nacistike enske elite koja je kasnije stupila na scenu. Mnoge od tih ena su se, na primer, bunile protiv iskljuivo mukih klanova i zahtevale su da ene dobiju vanu ulogu u novoj dravi, kao i pristup radnim mestima, profesijama i politici. Istovremeno su kritikovale stari enski pokret zbog toga to se pre svega bavio pravima manjine koju su inile starije ene iz srednje i vie klase; ozbiljno shvatajui ideje nacionalsocijalizma, one su zahtevale da drutveni doprinos pripadnica svih klasa bude priznat, ukljuujui i doprinos majki kao takvih. Neke od njih su traile da se deji dodaci isplauju majkama, a ne oevima, alile su se na injenicu da muki pokret samo prividno podrava kult materinstva i kritikovale su sve vei broj programa koji su porodine beneficije namenjivali iskljuivo oevima.40 Nakon 1940. godine takvi glasovi su zamukli. lanice organizacije koju je vodila olc-Klinkova, a naroito u dvema najveim sekcijama (Volkswirtschaft/Hauswirtschaft i Reichsmtterdienst, RMD), okrenule su se pre svega obrazovanju koje je trebalo da pomogne enama u voenju domainstva i ostvarivanju uloge majke; od 1937. godine poele su, donekle oklevajui, da se bave i pitanjem napredovanja ena na univerzitetima i obukom studentkinja za socijalistike zadatke, to jest za pomaganje radnicama na poslu i u domainstvu. U ranoj fazi nacistikog pokreta enske grupe i njihove elnice esto su se protivile dominaciji mukaraca, ali su i u prvim i u kasnijim fazama glavni prioritet davale nacionalnom i etnikom preporodu, organizujui, izmeu ostalog, i rasprave u kojima su izraavale antijevrejsko raspoloenje. olc-Klinikova je lino
39 Stephenson, Nazi Organisations, str. 18, 154-155, 178-181, 206-207; Gertrud Scholtz-Klink, Rede an die deutsche Frau (1934), repr. u njenoj knjizi Die Frau im Dritten Reich. Eine Dokumentation (Tbingen: Grabert, 1978), str. 498. 40 Irmgard Reichenau, ur., Deutsche Frauen an Adolf Hitler (Leipzig, 1933), str. 7, 15, 37; Charlotte Heinrichs, Besoldung der Mutterschaftsleistung, u Die Frau 41 (1934), str. 343-348.
Re no. 65/11, mart 2002.

248

249

insistirala na tome da ensko pitanje zauzme drugo mesto na lestvici prioriteta, odmah iza borbe protiv etnike degeneracije i iza rtvovanja za na narod; ona je takoe zastupala stav da se ta borba i rtvovanje moraju ostvarivati u saradnji s mukarcima. Po njenom miljenju, stari enski pokret je greio kada je isticao ene kao posebnu grupu u okviru naroda; tvrdila je da saradnja izmeu rodova mora imati prednost u odnosu na probleme ena. Iako politiku treba prepustiti mukarcima, ene moraju nauiti da misle politiki, to znai da ne treba da pitaju ta nacionalsocijalizam moe da uini za njih, ve ta one mogu da uine za nacionalsocijalizam. One treba prvo da budu Nemice, a zatim ene. U tom smislu, rodne razlike nisu razlike u svrsi, identitetu ili interesima ni uopteno gledano niti u odnosu na nacistiki pokret; one samo otelovljuju podelu zadataka koji imaju jedan te isti cilj; pozivajui se na aktuelni slogan mukog pokreta, olc-Klinkova je tvrdila da telo i dua ene, kao i mukarca, moraju postati etvrtasti. Nacistike liderke vatreno su branile unapred utvrenu razliku izmeu nemake i nenemake, nacionalsocijalistike i nenacionalsocijalistike nauke, kolstva i istorije, ali su tvrdile da ne postoje rodne razlike u naunom pristupu, da ne postoji specifino enska elja za znanjem i specifino enski metod u kolstvu. I to je najvanije, majinstvo i brak, opti imenitelji ena svih klasa, moraju se prilagoditi novom rasnom zakonu i zakonu sterilizacije koji povezuju majke i nemajke sa sudbinom naroda.41 NSF/DFW je preuzela na sebe organizovanje i obrazovanje nezaposlenih domaica i majki; one nisu bile ba voljne da se zauzmu za nacistiku stvar, pogotovu zato to su se esto identifikovale s crkvom42. Organizacija je preko kurseva za majke koje je drala njena podrunica RMD bila u stanju da dopre i do ogromnog broja ena koje nisu bile njeni lanovi. Teme kurseva bile su ouvanje zdravlja, vodjenje domainstva preporuivana je uglavnom nemaka hrana s obzirom na potrebu da Nemaka bude dovoljna sama sebi ivenje, negovanje beba, vaspitaje dece i nemaki folklor. Instruktorke su bile zaposlene s punim radnim vremenom, honorarne saradnice ili volonterke (plaeno osoblje se sastojalo od 3.500 ena; njihove plate je delimino finansirala vlada, ali je najvei deo poticao iz dobrovoljnih priloga). DFW je za vreme rata organizovala meususedsku ispomo. U perio41 Scholtz-Klink, Die Frau im Dritten Reich, str. 131, 364, 379, 402, 486-497, 500-505, 526. 42 Stephenson, Nazi Organisations, str. 17-18, 168, 170-171; Michael Phayer, Protestant and Catholic Women in Nazi Germany (Detroit; Wayne State Univeristy Press, 1990).
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

du izmeu 1934, kada je RMD osnovana, i 1944. godine pet miliona ena je pohaalo kurseve za majke. U svakoj klasi je dvadesetak ena prisustvovalo dvadesetetvoroasovnim instrukcijama rasporeenim na deset dana. Ranije su takve instrukcije bile pristupane samo enama iz gradskih sredina, ali je RMD slala instruktore i u sela. Kurseve je pohaao gotovo jednak broj udatih i neudatih ena. Godine 1937. je meu zaposlenim polaznicama kurseva bilo 37 odsto radnica i 45 odsto slubenica; meu udatim uesnicama 34 odsto je bilo udato za radnike, a 17 odsto za slubenike. Kursevi o folkloru su bili najmanje poseivani, a vie od polovine polaznica odluivalo se za predavanja o ouvanju porodinog i dejeg zdravlja. Sasvim je verovatno da je smrtnost dece u tom periodu opala upravo zahvaljujui tim kursevima.43 Zdravstveni kursevi su istovremeno korieni za propagandu rasne i populacione politike koje su bile deo ireg konteksta nacionalsocijalistikog rasizma. Sprovoenje rasne politike, od sterilizacije do kasnijih pokolja, bilo je povereno uglavnom autoritetima u oblasti zdravlja i isceliteljskim profesijama; lekarima, psihijatrima, genetiarima. olc-Klinkova je jasno stavljala do znanja da u duhovnom obrazovanju klijenata njene organizacije centralno mesto zauzimaju rasna i populaciona politika. Povremeno se alila na injenicu da ene, uopte uzev, nemaju razumevanja za sterilizaciju i smatrala je da treba uiniti poseban napor kako bi se katolikinje meu radnicama navele da prihvate sterilizaciju. (Katolikinje su se najee opirale sterilizaciji, pa samim tim i RMD; to je rezultiralo ukidanjem Organizacije katolikih majki 1935. godine.) U program obrazovanja majki od poetka je bila ukljuena i higijena naslea. olc-Linkova je 1935. godine postala lan Eskpertskog komiteta za populacionu i rasnu politiku pri Ministarstvu unutranjih poslova, najvanijeg savetodavnog tela u toj oblasti, a 1936. je u DFW osnovala odeljenje za rasnu politiku. Poev od 1935. godine eksperti (koji su bili uglavnom mukarci) na primer, naelnik nacistike partijske Kancelarije za rasnu politiku drali su liderkama NSF predavanja o toj temi na Univerzitetu politikih nauka u Berlinu. Jevrejke, neizleivo bolesne i mentalno ili emocionalno poremeene ene nisu mogle biti lanice NSF/DFW.44 Centralna i regionalna obuka instruktora bila je najbolje organizovana u elitnoj oragnizaciji NSF, i do 1938. godine kroz tu obuku je prolo gotovo
43 Stephenson, Nazi Organisations, posebno str. 154, 164-165, 170-171; Scholtz-Klink, Die Frau im Dritten Reich, str. 157, 173, 177, 180. 44 Ibid., str. 69, 93, 95, 107, 156, 159, 211; Stephenson, Nazi Organisations, str. 152.
Re no. 65/11, mart 2002.

250

251

380.000 ena; one su bile vani propagatori nacistike ideologije meu lanicama DFW, a moda i u javnosti uopte. Ali meu milionima ena koje su na lokalnom nivou pohaale kurseve za negu dece veina nije previe ozbiljno shvatala higijenu rase i naslea. ak ni na viem nivou obuke instruktora interesovanje za pitanja rase, naslea i eugenike nije bilo naroito veliko. Manje od desetine liderki NSF bilo je privueno ponudom da pohaa specijalne kurseve o rasnoj politici, dok su se ostale opredeljivale za obine kurseve o domainstvu, dojenju, socijalnom i dobrotvornom radu, meususedskoj pomoi; isto je vailo i za polaznice kurseva na lokalnom nivou. Iako su se propaganda i instruktorski prirunici NSF/DFW uveliko pozivali na rasnu i populacionu politiku, retko su otvoreno pominjali sterilizaciju i antisemitizam. U tome su se, recimo, razlikovali od udbenika za devojice koje je overavala drava. (Naravno, ne znamo ta je govoreno na asovima.) Publikacije NSF/DFW nisu sadrale takvu vrstu skaredne antisemitske propagande kakva je preovlaivala u vodeim publikacijama mukih nacista.45 To ne znai da su liderke NSF i DFW manje verovale u nacistiku rasnu politiku od svojih mukih pandana; ali one su se prilagodille pragmatinijim i humanijim potrebama svoje enske klijentele. Najtvrdokornije rasne higijeniarke radije su se opredeljivalje za publikovanje i aktivnosti izvan NSF/DFW, rame uz rame s mukarcima. NSF i DFW nisu bile mone u nacistikom reimu, ak ni u odnosu na ene. Ponekad su njihove liderke tvrdile da je svaka okupila po 12 miliona ena oko zadataka koji ene treba da izvre, ponekad su tvrdile da su organizovale sve Nemice, i to pod enskim vostvom. To nije bilo tano. Veina lanica nacistikih organizacija bila je pod mukim vostvom, esto na oajanje liderki NSF/DFW. Organizaciji DFW bilo je zabranjeno da ulanjuje devojice i devojke starije od deset i mlae od dvadeset godina. Tako su im preostale samo grupe devojica mlae od deset godina i omladinke izmeu dvadeset jedne i trideset godina. Liderke su morale da se suoavaju s istim generacijskim problemom koji su tako otro kritikovale kad su govorile o vajmarskom enskom pokretu. Liga nemakih devojaka (Bund Deutscher Mdel) bila je deo meovite, mada iznutra podeljene Hitlerove omladine pod mukim vostvom, a lanstvo u njoj je od 1936. godine bilo obavezno. Za veinu od 12 miliona ena koje je olc-Klinkova, po sopstvenoj tvrdnji, predvodila, ona je bila samo nominalni voa; gotovo su sve one zapravo bile pripojene meovitim oragnizacijama pod mukim vostvom. Seoske domaice su morale ispunjavati obaveze koje je propisivala Uprava poljoprivrednih dobara Rajha. etiri milona
45 Ibid., str. 154-161; Rupp, Mobilizing Women, str. 36-37; Scholtz-Klink, Die Frau im Dritten Reich, str. 500-501.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

radnica bile su lanice Radnikog fronta Roberta Leja, i upravo se ta organizacija, a ne NSF/DFW, povremeno borila za njihove vee plate i socijalnu zatitu majki. Nastavnice, studentkinje, lekarke, slubenice u Birou za zapoljavanje, sve su one pripadale odgovarajuim meovitim organizacijama. ak su i regionalne aktivistkinje NSF bile potinjenije regionalnim partijskim liderima nego svojim centralama.46 NSF/DFW nije mogla da prui ni preko potrebnu pomo majkama; osim velikog broja vrtia koje je osnovala, nudila je samo duhovno obrazovanje. Njene liderke nisu pokuale da interveniu kada je 1935-36. donet zakon po kojem je deji dodatak isplaivan oevima (mada su bile ponosne na zakon iz 1942. koji je titio zaposlene majke). Majke nisu dobijale materijalnu pomo ni od drave niti od enskih organizacija; dobijale su je od Nacistike partije kojom su dominirali mukarci; partijska sluba za socijalna pitanja obezbeivala je, izmeu ostalog, pomo siromanim majkama i vrtie za decu zaposlenih ena. Pod nacisitikim reimom su ak i majinstvo i dobrotvorni rad a njih je stari enski pokret proglasio enskim domenom u kojem glavnu re treba da imaju ene bili pod upravom mukaraca. Za vreme Drugog svetskog rata NSF kao organizacija nije imala nikakvu ulogu u masakrima i genocidu. Jedan od njenih glavnih zadataka u to vreme bio je pruanje pomoi enama kako bi preivele u tekim okolnostima bombardovanja i evakuacija, to je esto uspeno inila. Ali njen zadatak je bio i da indoktrinira Nemice, da ih odvrati od meanja (i seksualnih odnosa) s milionima radnika i radnica iz istonoevropskih zemalja; ponekad je organizacija prijavljivala ene koje su prekrile stroge zabrane. To se nastojanje, meutim, pokazalo kao prilino besplodno i nacistike vlasti su sve do kraja rata kritikovale ene zbog nedostatka rasne svesti u tom pogledu, trudei se da je podignu na vii nivo primenom velikog broja kazni.47 Bez obzira na sve, indoktrinacija koju je sprovodila NSF mogla je u znatnoj meri doprineti pasivnosti Nemica; veina njih nije pruala aktivan otpor nacionalsocijalizmu i njegovoj rasnoj politici. Njihova privrenost materinstvu, privatnom ivotu i porodinim vrednostima nije uticala na njihov odnos prema onim enama i mukarcima koje je reim liavao tih vrednosti. Otpor ena je jo uvek nedovoljno istraeno polje. One su po svoj prilici igrale vanu ali potcenjenu ulogu u organizovanom otporu kojim su dominirali mukarci. Pojedinani sluajevi otpora ena pokazuju da je njihov pristup tome esto bio drukiji od pristupa mukarca; one su
46 Stephenson, Nazi Organisations, str. 83-84, 117, 132, 140-147, 157-162; Scholtz-Klink, Die Frau im Dritten Reich, str.76. 47 Rupp, Mobilizing Women, str. 124-125; Herbert, Fremdarbeiter, str. 79-81, 122-124; Bock, Zwangssterilisation, str. 438-440.
Re no. 65/11, mart 2002.

252

to radile s manje reda, manje organizovano. ene su, na primer, pruale otpor tako to su pomagale rtvama progona; one su ih krile i titile. Ukoliko su bile uspene, takve aktivnosti nisu pobuivale panju tajne policije i drugih organa nacistike vlasti, pa je o tome ostalo manje dokumenata nego o organizacijama otpora u kojima su prevlast imali mukarci.48 Ali, ako dalja istraivanja ne pokau neto drugo, sva je prilika da otpor meu nemakim enama nije bio rasprostranjeniji nego meu nemakim mukarcima.
Izvornik: Gisela Bock, Nazi Gender Policies and Womens History, u: Fran oise Thbaud (prir.), A History of Women. Toward a Cultural Identity in the Twentieth Century (Cambridge, Mass.: The Belknap Press of Harvard University Press, 1998), str. 149-176.

253

48 Gitte Schefer, Wo Unterdrckung ist, da ist auch Widerstand, u Frauengruppe Faschismusforschung, ed., Mutterkreuz und Arbeitsbuch. Zur Geschichte der Frauen in der Weimarer Republik und im Nationalsozialismus (Frankfurt: Fischer, 1981), str. 273-291.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja