Jelena Lonar, MA248

UDC 316.32

RAZUMEVANJE GLOBALNOG CIVILNOG DRUTVA249

Saetak: Cilj ovog rada je razumevanje i objanjenje koncepta globalnog civilnog drutva shvaenog kao savremene forme civilnog drutva koja se razvija na transnacionalnom nivou. U prvom delu rada se predstavlja dominantno shvatanje koncepta globalnog civilnog drutva dok se u drugom i treem delu rada ukazuje na najvanije kritike i nudi odgovor na njih. Kljune rei: globalno civilno drutvo, civilno drutvo, drava, globalno, funkcije globalnog civilnog drutva UVOD Tokom 1970-ih i 1980-ih godina dvadesetog veka dolazi do razvoja odreenih uslova koji omoguavaju irenje organizacija i aktivnosti civilnog drutva van nacionalnih granica. Re je, pre svega, o ubrzanom irenju politike, ekonomske i kulturne globalizacije, o uspostavljanju sve vee prekogranine saradnje boraca za ljudska prava i demokratiju, razvoju globalnih informacionih i komunikacionih tehnologija koje su omoguile brzu, jeftinu i efikasnu komunikaciju meu graanima irom sveta. Svi ovi trendovi doprineli su ubrzanom stvaranju transnacionalnih pokreta, meunarodnih nevladinih organizacija i grupa koje vie nisu povezane samo sa jednom dravom ve deluju u vie njih, imaju lanstvo ili pristalice u razliitim krajevima sveta, svoje aktivnosti usmeravaju na reavanje globalnih problema ili se bore za ljudska prava u dravama iz kojih sami ne potiu.

248 Asistentkinja, Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka. e-mail: jelena.loncar@fpn.bg.ac.rs 249 Rad je nastao u okviru nauno-istraivakog projekta Univerziteta u Beogradu Fakulteta politikih nauka, Politiki identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontekstu, (evidencioni broj: 179076), koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. Tekst primljen 01. februara 2011. godine.

172

FPN | GODINJAK BR. 5, JUN 2011. | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

Mnogi autori smatraju da je ovakav razvoj organizacija civilnog drutva (OCD) doveo do nastanka nove koncepcije civilnog drutva koju oznaavaju terminom globalno civilno drutvo. Za razliku od njih, odreeni autori sugeriu da pojava globalnog civilnog drutva nije nikakva novina jer se ono postepeno razvija sa nastankom prvih transnacionalnih OCD od sredine 19-og veka (Boli i Thomas, 1999). Sa druge strane, jedan deo kritika negira postojanje globalnog civilnog drutva istiui da termin globalno civilno drutvo nije adekvatan da opie razvoj graanskih institucija, grupa i aktivnosti preko i van dravnih granica. Sam termin globalno civilno drutvo poinje da se koristi poslednjih dvadesetak godina (Kaldor, 2003). Prvi put je objavljen u jednom od najvanijih svetskih asopisa 1991. godine u izjavi Eduarda evarnandzea, tadanjeg sovjetskog ministra spoljnih poslova, a kasnijeg predsednika Gruzije u kojoj govori o mogunostima novog svetskog poretka zasnovanog na vladavini prava na globalnom nivou: ini mi se da se sa istorijske perspektive kreemo ka stvaranju globalnog civilnog drutva zasnovanog na pravnim naelima. Ako je to sluaj, onda bi bilo vredno proveriti da li bismo mogli meunarodnim problemima i izazovima prii na vie ili manje slian nain na koji demokratski sistemi reavaju domaa pitanja (prema Corry, 2006:303-304). Pored debata oko postojanja, terminolokog i vremenskog odreenja razvoja koncepta, za globalno civilno drutvo vezane su i brojne druge nedoumice i dileme: ne postoji saglasnost oko njegove definicije, niti se svi slau oko toga koji su sve njegovi akteri, koje aktivnosti spadaju u njegov domen, oko njegovog odnosa sa dravom i civilnim drutvima unutar nacionalnih granica. Neki autori istiu da ono predstavlja protivteu globalnom kapitalizmu (protestanti u Sietlu npr, ili akcije Greenpeace-a kojima se suprotstavlja transnacionalnim korporacijama), drugi da ono predstavlja infrastrukturu potrebnu za irenje demokratije, trei ga izjednaavaju sa humanitarnim organizacijama i pruanjem humanitarne pomoi, etvrti sa povezivanjem graana preko nacionalnih granica. Globalno civilno drutvo je, kako su to primetili Kaldor, Anheier i Glasius u prvom Godinjaku Globalnog civilnog drutva (Global Civil Society Yearbook)250, jedan nejasan i sporan koncept kako zbog toga to prevazilazi do sada poznate kategorije u drutvenim naukama, tako i zbog toga to njegove granice nisu jasno definisane. Nije jasno ta sve treba da bude ukljueno u njega, a ta ne, niti je uvek mogue jasno razgraniiti njegov deskriptivni i normativni sadraj (Anheier, Glasius, Kaldor, 2001).
250 Anheier Helmut, Glasius Marlies & Kaldor Mary (ed) (2001), Global Civil Society 2001, Oxford: Oxford University Press.

Jelena Lonar | RAZUMEVANJE GLOBALNOG CIVILNOG DRUTVA

173

Smatram da je uvoenje koncepta globalno civilno drutvo teorijski i analitiki korisno i opravdano i stoga ovaj rad stoji uz one koji zagovaraju njegovu upotrebu. Cilj rada je da da doprinos razumevanju koncepta globalnog civilnog drutva kao savremene forme civilnog drutva koja se razvija na transnacionalnom nivou. Prvi deo rada bie posveen definisanju globalnog civilnog drutva i objanjenju njegovog nastanka. U drugom delu e biti ukazano na najvanije kritike ovog koncepta koje se, pored gorepomenutih, odnose i na njegov odnos prema dravi i civilnom drutvu u nacionalnim okvirima. U treem delu rada u pokuati da odgovorim na kritike i ponudiu odreene argumente u prilog korienja termina i koncepta globalnog civilnog drutva. GLOBALNO CIVILNO DRUTVO NASTANAK I KONCEPTUALNO ODREENJE Pod globalnim civilnim drutvom se uobiajeno podrazumeva civilno drutvo koje se povezuje preko i uprkos dravnim granicama, koje vie nije vezano iskljuivo za dravu ve svoje zahteve usmerava i ka meunarodnim organizacijama i nadnacionalnim institucijama. Ono deluje na nadnacionalnim nivoima u kojima jo uvek ne postoje formalne vladajue institucije. Interesuje se za globalne teme koje nisu u iskljuivoj nadlenosti nacionalnih drava i bavi se problemima koji pogaaju celo oveanstvo poput ekologije, ljudskih prava, mira, globalnog siromatva, globalne nejednakosti i sl. Dok civilno drutvo tei reavanju problema i ostvarivanju odreenih prava i interesa graana iskljuivo unutar nacionalnih granica pojedine drave, globalno civilno drutvo kao glavni zadatak uzima reavanje problema koji se tiu svih graana sveta na globalnom nivou. olte (Scholte) istie etiri kriterijuma za odreenje globalnog civilnog drutva: 1. ono se bavi suprateritorijalnim temama poput ekolokih promena ili prekograninim kapitalizmom, 2. koristi suprateritorijalne komunikacije (email, fax), 3. postojanje prekogranine organizacije koja koordinie ogranke irom planete, 4. deluje na premisama suprateritorijalne solidarnosti, npr. izmeu ena i radnika. Meutim, ovaj autor istie da za pripadnost globalnom civilnom drutvu, odreena organizacija ne mora da zadovoljava sva etiri kriterijuma. Na primer, neke lokalne grupe boraca za ljudska prava mogu da budu deo globalnog drutvenog pokreta iako, na primer, nisu vrsto umreene suprateritorijalnim komunikacijama i organizacijom, ali zadovoljavaju prvi i etvrti kriterijum (Scholte, 2000: 277-278). Ovako shvaeno, globalno civilno drutvo je izuzetno kompleksan i irok koncept, koji ini sloen sistem mrea i odnosa, razliitih aktivnosti, ciljeva i interesovanja zbog ega je vrlo teko dati zadovoljavajuu, dovoljno adekvatnu i obuhvatnu definiciju.

174

FPN | GODINJAK BR. 5, JUN 2011. | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

Meu odreenjima globalnog civilnog drutva dominantne su normativne definicije koje istiu njegov mirovni karakter, borbu za irenje i ostvarivanje ljudskih prava i demokratije irom sveta. Za doprinos normativnom razvoju ideal-tipske verzije globalnog civilnog drutva najzasluniji su Meri Kaldor (Mary Kaldor) i Don Kin ( John Keane). Don Kin definie globalno civilno drutvo, kada ga posmatra kao idealan tip, kao dinamini nevladin sistem meuzavisnih drutveno-ekonomskih institucija koje obuhvataju celu Zemlju, i koje imaju kompleksne efekte koji se oseaju na etiri kraja sveta. Globalno civilno drutvo nije ni statian objekt niti fait accompli. To je nezavren projekat koji se sastoji od ponekad gustih, ponekad tanko razvuenih mrea, piramida i hub-and-spoke klastera251 drutveno-ekonomskih institucija i aktera koji se organizuju preko granica, sa odreenim ciljem da zajedniki kreiraju svet na nove naine. Ove nevladine institucije i akteri tee da pluralizuju mo i da problematizuju nasilje; posledino, njihovi mirovni i civilni efekti se oseaju svuda, ovde i tamo, daleko i iroko, ka i od lokalnih oblasti, kroz ire regione, do samog planetarnog nivoa (Keane, 2003:8). Kaldor koristi termin globalno civilno drutvo da opie globalne procese kroz koje pojedinci mogu da komuniciraju, utiu na donoenje razliitih sporazuma, pregovaraju sa centrima politike i ekonomske vlasti. Ono ukljuuje sve one organizacije, bilo formalne ili neformalne, kojima bilo koja osoba moe da se prikljui i kroz koje donosioci odluka mogu da uju stavove i miljenja pojedinaca (Kaldor, 2003:79). Razvoj ideja globalnog civilnog drutva moe se pratiti od 1970-ih i 1980ih godina kada dolazi do ponovnog buenja civilnog drutva odnosno do njegovog savremenog preporoda (Kin, 2003: 21-43) irom sveta. Kin navodi da su postojale tri faze preporoda civilnog drutva: prva u Japanu krajem 1960-ih i u 1970-im, druga u Srednjoj i Istonoj Evropi i trea u Latinskoj Americi, Junoj Africi i istonoj Aziji. Za razvoj globalnog civilnog drutva posebno se istie znaaj oivljavanja interesa za civilno drutvo u Srednjoj i Istonoj Evropi i Latinskoj Americi. U autoritarnim i komunistikim reimima ovih regiona civilno drutvo postaje kljuno za irenje demokratskih vrednosti i demokratizaciju odozdo. U ovom periodu nastaju i novi drutveni pokreti na Zapadu

251Hub-and-spoke klasteri predstavljaju razliite meupovezane jedinice tako da manje zavise od veih koje dominiraju. Hub-and-spoke bi se mogao predstaviti u obliku toka u kom su spoljni delovi toka (spoke) povezani i zavisni od srednjeg dela (hub). Kada kaemo hub-andspoke klaster mislimo na vie meupovezanih hub-and-spoke struktura odnosno vie tokova koji su meuzavisni. Sintagma hub-and-spoke nema adekvatan prevod na srpskom jeziku ve se u prevodu najee ostavlja engleski termin.

Jelena Lonar | RAZUMEVANJE GLOBALNOG CIVILNOG DRUTVA

175

zainteresovani za globalne teme i postmaterijalistike vrednosti koji zajedno sa gorepomenutim grupama civilnog drutva stvaraju transnacionalne mree i zapoinju razvoj globalne dimenzije civilnog drutva. Nakon kraja Hladnog rata, dolazi do ubrzanog razvoja politike, ekonomske, tehnoloke i kulturne globalizacije ime se stvaraju povoljni uslovi za procvat transnacionalnih drutvenih pokreta, organizacija, inicijativa i grupa. Kin navodi sedam pravaca ijim je preklapanjem nastalo globalno civilno drutvo. Prva dva pravca su ve pomenuta: 1. oivljavanje jezika civilnog drutva, posebno u Srednjoj i Istonoj Evropi, 2. nastanak novih drutvenih pokreta na Zapadu. Kin dalje navodi sledee pravce: 3. razvoj satelita, kompjutera, olakane komunikacije; 4. opta percepcija da je krah komunistikih sistema sovjetskog tipa doneo sa sobom novi globalni politiki poredak; 5. polet neoliberalne ekonomije i trinih kapitalistikih ekonomija na svetskom nivou; 6. razoarenje prekrenim i neostvarenim obeanjima postkolonijalnih drava; i 7. rastua zabrinutost vakuumom koji nastaje kolapsom imperija i drava i izbijanjem negraanskih ratova (Keane, 2003:1-2). Razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija snano je uticao na razvoj civilnog drutva na globalnom nivou. Dve su vrste resursa posebno olakale rast globalnog civilnog drutva: tehnologija i novac (Anheier, Glasius i Kaldor, 2001:6). Porast korienja interneta, mobilnih telefona i saobraajnih sredstava omoguili su stvaranje mrea, razmenu informacija i komunikaciju ak i onima koji su veoma udaljeni od centara moi. Razvoji digitalnih i mrenih tehnologija bili su posebno dramatini poslednjih nekoliko decenija, pomaui da se stvore iroko disperzovani i decentralizovani sistemi komunikacija koji su usko meupovezani, sa medijskim tokovima koji sve vie prelaze nacionalne i kontinentalne granice. Visoko centralizovani, nacionalni, sa ogranienim brojem kanala, sistemi masovnih medija dvadesetog veka su utrli put jo raznolikijim, viekanalnim sistemima okupljajui irok spektar alternativnih medija koji dopiru preko geopolitikih granica. Ove promene u komunikaciji se generalno posmatraju kao znaajne za demokratski potencijal i povezane su na razliite naine sa cvetanjem civilnog drutva na sve globalnijoj skali i sa ekspanzijom politike participacije (Price, 2008:20). Pored ove tehnoloke dimenzije globalizacije i ostali aspekti, pre svega ekonomska globalizacija, neraskidivo su povezani sa nastankom i razvojem globalnog civilnog drutva. S jedne strane globalno civilno drutvo podstie globalizaciju, s druge strane ono predstavlja reakciju na globalizaciju, ono je i uzrok i posledica globalizacije. Rastua globalna svest o tome da smo svi deo jednog istog oveanstva olakana razvojem informacionih i komunikacionih tehnologija, irenjem ekonomije, povezivanjem kultura i sl. potpomau i omoguavaju razvoj globalnog

176

FPN | GODINJAK BR. 5, JUN 2011. | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

civilnog drutva. Njegov razvoj nije podstaknut samo pozitivnim ve sve vie i negativnim posledicama globalizacije: posledice irenja kapitalizma i sve vee meuzavisnosti se ne reflektuju svuda jednako, mnogima su uskraene dobrobiti globalizacije, sve je vei jaz izmeu bogatih i siromanih, izmeu Severa i Juga i ugroeni pojedinci i grupe se udruuju irom sveta u borbi protiv ovakve globalizacije, kapitalizma, drutvene nepravde i nejednakosti. Ove grupe i pokreti postaju najbrojniji i najvidljiviji akteri globalnog civilnog drutva. Sa druge strane, meunarodne institucije i svetske sile su u razvoju globalnog civilnog drutva videle znaajan potencijal za ostvarivanje razliitih interesa. Globalno civilno drutvo je postalo aktuelno meu graanskim borcima, bankarima, diplomatama, NVO-ima i politiarima. Krajem 1980-ih, meu donatorima i politiarima, pre svega na Zapadu, istakla se ideja da je civilno drutvo kritino za razvoj, demokratizaciju i uspenu tranziciju zbog ega je jaanje civilnog drutva postalo centralni deo programa za unapreenje demokratije u tranzicionim zemljama i zemljama u razvoju. U dokumentima Svetske banke se otvorenih ruku doekuje ansa da rade sa civilnim drutvom; Azijska banka za razvoj slino govori o potrebi da ojaa saradnju sa civilnim drutvom; i ak STO objavljuje da podrava dijalog sa svetskim institucijama civilnog drutva (Keane, 2003:1-2). KRITIKE KONCEPTA GLOBALNOG CIVILNOG DRUTVA Nastanak i def inisanje globalnog civilnog drutva Jedan deo kritika koncepta globalnog civilnog drutva dolazi od onih autora koji se bave empirijskim objanjenjem i analizom transnacionalnih institucija i procesa. Meu aktere globalnog civilnog drutva ubrajaju se meunarodne nevladine organizacije (MNVO) i transnacionalne mree koje nastaju znatno pre 1980ih, 1990-ih godina kada se smatra da je nastalo globalno civilno drutvo. MNVO nastaju jo u 19-om veku. Smatra se da je najranija MNVO bila drutvo za borbu protiv ropstva, Britansko i inostrano drutvo protiv ropstva, formirano jo 1839. godine. Kasnije je formiran i meunarodni komitet Crvenog krsta 1864. godine. Godine 1874. postojale su 32 registrovane MNVO, da bi njihov broj dostigao oko 800 1930. godine, preko 2000 1960. i skoro 4000 1980. godine (Boli i Thomas, 1999:14). Boli i Tomas izvode zakljuak da se globalno civilno drutvo postepeno razvija sa razvojem MNVO i njihovom sve aktivnijom komunikacijom sa dravama i meuvladinim organizacijama. Pored kritike shvatanja da je globalno civilno drutvo nastalo krajem 1980ih godina, iz grupe autora koji se opredeljuju za empirijsko definisanje globalnog civilnog drutva, dolazi kritika njegovom dominantnom idealtipskom shvatanju.

Jelena Lonar | RAZUMEVANJE GLOBALNOG CIVILNOG DRUTVA

177

Kolas (Cols) istie da normativne vrednosti i etiki principi nesumnjivo nastaju i razvijaju se unutar ove sfere, ali nisu strukturalno vezani za pluralizam, nenasilje, izgradnju konsenzusa i vladavinu prava Umesto toga, globalno civilno drutvo je bolje shvatiti kao domen politike borbe i drutvenih antagonizama gde se razliiti ideoloki i normativni projekti bore (ponekad i bukvalno) za svoje suprotstavljene vizije drutva (Cols, 2005:25). Stvarno postojee globalno civilno drutvo je daleko od idealnog, raznoliko, nejednako zastupljeno irom sveta, protivureno po mnogim svojim odlikama i sl. (Chesters, 2004). Akteri globalnog civilnog drutva nisu aktivni u svim delovima sveta, niti se bave iskljuivo globalnim temama koje se tiu dobrobiti itavog oveanstva. Organizacije civilnog drutva takoe nisu ravnomerno rasporeene irom sveta. One su najbrojnije i najrazvijenije na Severu, dok ostali delovi sveta Afrika, Azija, Latinska Amerika imaju manje uticaja i manje su aktivni u globalnom civilnom drutvu. olte navodi podatak da je kod UN od ukupnog broja akreditovanih organizacija civilnog drutva manje od 15% sa Juga (Scholte, 2000:279). tavie, mnoge organizacije koje imaju sedite u siromanijim zemljama su samo ogranci organizacija sa Severa. U globalnom civilnom drutvu takoe vie uestvuju stanovnici urbanih nego ruralnih oblasti, vie bogatiji nego siromani i vie visoko obrazovani nego radniki slojevi. El-Sajed Said (El-Sayed Said) nas upuuje u arapsku perspektivu globalnog civilnog drutva tvrdei da je arapski svet relativno izolovan od nevladinog civilnog i kulturnog ivota na globalnom nivou, da su znanje o globalnom civilnom drutvu, kao i interakcije sa globalnim civilnim drutvom jo uvek na minimalnom nivou. Ukoliko uopte postoji, zainteresovanost za globalno civilno drutvo je prilino selektivna i okrenuta ka kolektivnim brigama arapskog sveta, a ne ka globalnim problemima koji su u sutini koncepta globalnog civilnog drutva (El-Sayed Said, 2005:69). Nejasna i neadekvatna upotreba termina globalno civilno drutvo injenica da globalno civilno drutvo nije prisutno na svim krajevima sveta, podstakla je sumnje u adekvatnost oznaavanja globalnim neega to ne obuhvata itav svet. Globalno civilno drutvo nije globalno ne samo po svojoj rasprostranjenosti, ve se u njega svrstavaju organizacije civilnog drutva koje esto nisu globalne bilo po temama kojima se bave, bilo po organizacionoj ureenosti i lanstvu. Na primer, NVO Ekoloki pokret Zemun252 ili Ekovaro iz

252 http://www.lagumica.org.rs/ (Pristupljeno, 21.10.2010)

178

FPN | GODINJAK BR. 5, JUN 2011. | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

Novog Beeja253 se smatraju delom globalnog civilnog drutva zbog toga to su ekoloka pitanja globalna tema koja se tie itavog oveanstva bez obzira na to to su im i lanstvo i aktivnosti i ciljevi iskljuivo lokalni, vezani za teritoriju Srbije odnosno jo ue za teritoriju optine. U ovom sluaju koncept globalnog civilnog drutva zbunjuje i deluje suvino jer se ne moe napraviti razlika u odnosu na tradicionalno shvaen koncept civilnog drutva. Odnos globalnog civilnog drutva i civilnog drutva Znaajan set kritika na raun koncepta globalnog civilnog drutva delimino se kao i prethodna kritika oslanja na pogrenu upotrebu termina globalno civilno drutvo s tim to se naglasak ovde stavlja na civilno drutvo i kritika se fokusira na ulogu i funkcije transnacionalnih civilnih institucija u nedemokratskom okruenju. Kritiari ukazuju na to da globalno civilno drutvo ne deluje u istoj sredini u kojoj deluju akteri civilnog drutva unutar granica svoje drave zbog ega ne moe imati iste karakteristike i uloge i vriti iste funkcije kao civilno drutvo na nivou drave. Kako termin globalno civilno drutvo sugerie da je re o odreenoj formi civilnog drutva, trebalo bi da ono poseduje osnovne karakteristike tradicionalno shvaenog civilnog drutva to nije sluaj. Naime, civilno drutvo je u svim ranijim fazama bilo vezano za dravu, ono je shvatano kao drutvo u kom postoji vladavina prava, koje poiva na pristanku individua; kao drutvo u kom vladaju zakoni koji zamenjuju silu i nasilje. Takoe, u svim ovim shvatanjima civilno drutvo je vezivano za odreenu teritoriju (Kaldor, 2005:88). Globalno civilno drutvo pravi otklon od ovih karakteristika civilnog drutva, ono prekida dotada neraskidivu vezu civilnog drutva sa dravom i svoje zahteve usmerava ka meunarodnim organizacijama i nadnacionalnim institucijama. Na globalnom nivou ne postoji globalna drava koja bi zamenila nacionalnu dravu to odreene autore navodi na stanovite da je termin globalno civilno drutvo pogrean jer civilno drutvo ne moe da postoji nezavisno od drave ili da je bar problematian jer pretpostavlja da se problemi i reenja unutranjih politikih problema mogu lako preneti na nedravno okruenje poput arene globalnog upravljanja (Corry, 2006:307). Poto na globalnom nivou ne postoje institucije ekvivalentne dravnim, globalno civilno drutvo deluje u nedemokratskoj areni zbog ega je i samo nedemokratsko. Na ovu kritiku upuuje Anderson i Rif (Anderson i Rieff, 2005).

253 http://www.ekovaros.org.rs/ (Pristupljeno, 21.10.2010)

Jelena Lonar | RAZUMEVANJE GLOBALNOG CIVILNOG DRUTVA

179

Organizacije civilnog drutva unutar drave mogu da zastupaju odreena gledita zbog toga to nemaju mandat predstavnika u smislu demokratske reprezentacije. Graani ne glasaju ni za jednu OCD i OCD ne predstavljaju graane ve reflektuju svoje vrednosti, principe i interese. Stavovi OCD mogu da utiu na graane jer uloga OCD jeste da iznose i bore se za svoje ideje i ciljeve i da samim tim pokuaju da utiu na graane da ih podre ili im se pridrue, ali OCD su odvojene od glasake kutije. Predstavnici civilnog drutva ne predstavljaju nikog drugog do sami sebe, dok njihova legitimnost poiva na pravu na slobodno izraavanje i moi ubeivanja drugih da usvoje njihove stavove. Meunarodne OCD kao deo globalnog civilnog drutva preuzimaju drugaiju vrstu uloga: predstavljanje, zastupanje i posredovanje izmeu graana sveta i razliitih transnacionalnih institucija. OCD u domaim demokratskim drutvima ne tee da predstavljaju ili posreduju; one ne stoje izmeu ljudi i njihovih izabranih predstavnika, jer postoji glasaka kutija (Anderson i Rieff, 2005:30). Institucije globalnog civilnog drutva zastupaju graane sveta pred meunarodnim institucijama omoguavajui na taj nain da se u meunarodnoj areni uje glas pojedinaca koji na drugi nain ne bi mogli da se izbore za svoja prava imajui u vidu da meunarodna arena nije regulisana na demokratskim osnovama (Anderson i Rieff, 2005:2829). Uzmimo za primer krenje ljudskih prava u nekoj zemlji. Zainteresovani akteri globalnog civilnog drutva ne tretiraju problem kao unutranju stvar drave u pitanju ve celog sveta zbog ega reavanje problema iznose na globalni nivo preuzimajui na sebe ulogu predstavnika i zastupnika onih ija se ljudska prava kre uprkos tome to nemaju ovlaenje za to, a esto rtve nemaju ni osnovna saznanja o tome. Zbog toga se, smatraju kritiari, ne moe praviti paralela izmeu globalnog civilnog drutva i civilnog drutva na nivou drave ve izmeu globalnog civilnog drutva i demokratski izabranih predstavnika graana koje akteri globalnog civilnog drutva tee da zamene u meunarodnoj areni. Odnos prema dravi Odvajanje globalnog civilnog drutva od drave predmet je sledee grupe kritika. Kek (Keck) i Sikink (Sikkink) smatraju da se razvoj transnacionalnih mrea koje zastupaju interese i prava odreenih grupa ne moe shvatiti kao razvoj globalnog civilnog drutva i radije se opredeljuju za termin transnacionalno civilno drutvo: Teoretiari koji tvrde da e globalno civilno drutvo neizbeno nastati kao posledica ekonomske globalizacije ili revolucija u komunikacionim i transportnim tehnologijama ignoriu pitanja posredovanja i politikih ansi koje mi smatramo centralnim za razumevanje razvoja novih meunarodnih institucija i odnosa (Keck i Sikkink, 1998:33). One transnacionalno civilno drutvo vide

180

FPN | GODINJAK BR. 5, JUN 2011. | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

kao fragmentisanu i konfliktnu arenu borbe u kojoj se politika transnacionalnog civilnog drutva odnosi na naine na koje odreene grupe nastaju i na koji se legitimiu od strane vlada, institucija i drugih grupa. Prema njima nema sutinske razlike izmeu nacionalnih i transnacionalnih mrea. Transnacionalne mree ne preuzimaju ulogu kreatora svetskih kulturni normi koji bi umanjili ili zamenili ulogu i mo drave u javnoj sferi ve preuzimaju ulogu posrednika i slue kao sredstvo pritiska na dravu. Grupe civilnog drutva se udruuju u transnacionalne mree kada same nemaju dovoljno resursa da utiu na dravu koja kri njihova prava. Tada transnacionalne mree preuzimaju ulogu posrednika i vre pritisak na dravu (Keck i Sikkink, 1999:93) 254. Iako se organizacije globalnog civilnog drutva obraaju meunarodnim sudovima, meunarodnoj javnosti i meunarodnim institucijama zaobilazei dravu, one to ine zato da bi preko njih ostvarile odreene interese koje u direktnom obraanju dravi ne bi mogle i kako bi posredno preko meunarodnih institucija uticale na dravu. Na taj nain, drava i dalje ostaje u sreditu odluivanja i ne prekida se veza izmeu civilnog drutva i drave ve se u odnos samo uvodi jo jedan posrednik meunarodne institucije. Kek i Sikink dodaju i da transnacionalne mree nisu rairene toliko da bi se mogle nazvati globalnim i da su samo pojedina pitanja u stanju da mobiliu stvaranje transnacionalnih mrea, pre svega fiziko povreivanje slabih i nevinih i uskraivanje jednakosti ansi to su dodatni argumenti koje koriste kao potvrdu da za sada ne moemo govoriti o globalnom civilnom drutvu (Keck i Sikkink, 1999:98-100). andhok (Chandhoke) je takoe skeptina prema odvajanju globalnog civilnog drutva od drave, ali za razliku od gorepomenutih autorki, ne negira postojanje globalnog civilnog drutva. Ona ukazuje na to da su akterima globalnog civilnog drutva potrebne drava i njene institucije kako bi mogle da ostvare svoje zahteve i utemelje ih u zakonima. Transnacionalne organizacije mogu da kritikuju praksu drava u, recimo, polju ljudskih prava, ali njima su podjednako potrebne drave da stvore politiki i pravni okvir koji omoguava uspostavljanje vladavine prava, graanska i politika prava, ili ekoloku zatitu. Feministike grupe, teko da mogu da trae rodnu ravnopravnost bez korespondirajueg zahteva za dravnom zatitom i zahteva da drave stvore odgovarajue institucije za zatitu enskih prava. Isto tako, grupama civilnog drutva koje se bore, recimo, protiv krenja graanskih sloboda bie potrebna

254 Kek i Sikink ovo nazivajubumerang efekat. Oni ovaj izraz koriste da opiu kako grupe civilnog drutva zaobilaze dravu i obraaju se transnacionalnim mreama i institucijama, kao i stranim vladama, tako da one kasnije vre pritisak na dravu u pitanju (Keck i Sikkink, 1999: 93).

Jelena Lonar | RAZUMEVANJE GLOBALNOG CIVILNOG DRUTVA

181

drava da kazni krivce. Oni e morati da se obraaju komisijama za ljudska prava, blagonaklonim sudijama, i policiji koja je sposobna da shvati ove ciljeve (Chandhoke, 2002:51). Drave konstituiu granice civilnom drutvu, kao to omoguavaju politiku inicijativu u globalnom civilnom drutvu. Posledica toga je da mnoge drave kojima se globalno civilno drutvo suprotstavlja, osposobljavaju globalno civilno drutvo u smislu da samo oni mogu da obezbede uslove unutar kojih moe da se realizuje agenda civilnog drutva (Chandhoke, 2002:51). I Kolas (Cols) istie znaaj injenica da akteri globalnog civilnog drutva i dalje svoje zahteve moraju da formuliu u odnosu na nacionalnu dravu. On smatra da bez obzira na to da li se njihovi zahtevi izvravaju na domaem terenu kroz nacionalnu dravu ili na meunarodnom nivou kroz institucije globalnog upravljanja, i dalje je globalno civilno drutvo zavisno od meudravnog sistema (Colas, 2001:3). U prilog tvrdnjama o zavisnosti globalnog civilnog drutva od drave esto se navodi jo i to da su drave te koje moraju da daju dozvolu globalnom civilnom drutvu da organizuje svoje samite, proteste i druge vidove izraavanja. U zavisnosti od toga da li ele da se okupe u vie ili manje demokratskoj dravi, zavisie njihova brojnost i rezultati255. ODGOVOR NA KRITIKE Iako su mnogi akteri koji se smatraju delom globalnog civilnog drutva nastali znatno pre 1980-ih godina, tek sa krajem Hladnog rata dolazi do njihovog znaajnog i ubrzanog razvoja kako u broju tako i u uticaju koji imaju na globalnoj sceni. Prema podacima Anheier, Glasius i Kaldor, oko 1/4 od 13000

255 Kao primer mogu se navesti paralelni samiti tokom konferencija STO-a u Sietlu 1999. godine i u Dohi 2001. godine. Kada je STO drao ministarski sastanak u Sietlu, globalno civilno drutvo je imalo slobodu da se organizuje i protestvuje jer se sastanak odravao u demokratskoj zemlji u kojoj postoji demokratsko civilno drutvo i demokratska kultura. Ali kada se dve godine kasnije sastanak STO premestio u Dohu, glavni grad Katara, situacija je bila mnogo drugaija (to je verovatno i bio cilj organizatora). U Sietlu je otvaranje ministarske konferencije bilo blokirano viednevnim ulinim demonstracijama oko 60.000 uesnika odnosno oko 700 organizacija civilnog drutva. Protestima su prethodile brojne radionice i edukacije o negativnim efektima aktuelnog ekonomskog poretka i zahtevi za pruanjem pomoi siromanim dravama. Aktivnosti globalnog civilnog drutva u Sietlu su privukle veliku panju medija i ostavile veliki odjek u globalnoj javnosti (ire Pianta, 2001). U Dohi se, s druge strane, zbog lokacije i velikog obezbeenja sastanka, pojavio znatno manji broj protestanata. Na paralelnom forumu je uestvovalo svega 100 organizacija ije aktivnosti su bile uglavnom usmerene na lobiranje i tihe proteste.

182

FPN | GODINJAK BR. 5, JUN 2011. | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

MNVO koje su postojale 2001. godine nastala je nakon 1990. godine. Takoe, lanstvo individua ili nacionalnih tela u MNVO je raslo jo bre, vie od 1/3 lanstva se pridruilo u poslednjoj deceniji 20-og veka. MNVO su nakon 1990. godine postale vie povezane kako meusobno tako i sa meunarodnim institucijama (Anheier, Glasius, Kaldor, 2001:4). Takoe, novi drutveni pokreti, koji ine znaajan deo globalnog civilnog drutva, pojavljuju se tek nakon 1968. godine, dok se antikapitalistiki pokreti koji ine najglasniji deo globalnog civilnog drutva razvijaju u poslednjih desetak godina. Meunarodni akteri civilnog drutva nastali tokom 19-og i u prvoj polovini 20-og veka pomogli su razvoj globalne dimenzije civilnog drutva, ali s obzirom na ulogu koju su imali i nedovoljne mogunosti za efikasno globalno komuniciranje i saradnju, ne oznaavaju nastanak globalnog civilnog drutva. Dok prvu kritiku smatramo nedovoljno osnovanom, kritika koja sledi iz empirijskog (deskriptivnog) odreenja globalnog civilnog drutva opravdana je i znaajna za njegovo bolje razumevanje. Koncept globalnog civilnog drutva odnosi se pre svega na transnacionalne OCD pozicionirane na Zapadu, u blizini glavnih meunarodnih institucija i donatora; ukljuuje i razliite nacionalistike i fundamentalistike pokrete, pa ak i organizacije koje koriste nasilje kao sredstvo ostvarivanja uticaja na dravu i meunarodne institucije. Normativne definicije zanemaruju ovu stranu globalnog civilnog drutva i usmeravaju se samo na njegove progresivne elemente. U tom smislu kritike upuene normativnim shvatanjima treba shvatiti kao dopunu idealtipskom objanjenju. Odgovor na sledeu kritiku koja se odnosi na neadekvatno oznaavanje globalnim civilnog drutva koje se razvija preko granica nacionalne drave, mora zapoeti definisanjem globalnog. Ako globalno shvatimo kao svetsko, kao neto neogranieno, to obuhvata ceo svet, u tom sluaju se civilnom drutvu na transnacionalnom nivou ne bi mogao pripisati epitet globalno. Meutim, globalno se moe razumeti kao razvoj zajednike svesti o oveanstvu na svetskom nivou pri emu terminom globalno civilno drutvo elimo da ukaemo na to da se razvija nova drutvena svest o itavom oveanstvu, da se stvaraju interesovanja drutvenih aktera za svetska pitanja i mree kako bi vodili, organizovali i legitimisali svoje aktivnosti (Shaw, 2003:37). Uprkos tome to ono to nazivamo globalnim civilnim drutvom nije razvijeno na svim krajevima sveta i nije jednako aktivno po svim pitanjima, termin globalno ukazuje na to da globalno civilno drutvo nije teritorijalno odreeno za razliku od civilnog drutva, da se razvija svest o globalnim problemima i da postepeno postaje sve uticajnije irom sveta. Sledea kritika tie se predstavnike uloge globalnog civilnog drutva u nedemokratskoj areni. S obzirom na to da predstavnici globalnog civilnog drutva nisu demokratski izabrani, oni nemaju legitimitet da vre ulogu predstavnika i posrednika na globalnom nivou. Sa druge strane, civilno drutvo u dravnim

Jelena Lonar | RAZUMEVANJE GLOBALNOG CIVILNOG DRUTVA

183

okvirima je legitimno jer postoje izabrani predstavnici graana koji civilno drutvo oslobaaju predstavnike uloge. Ovakva argumentacija sugerie da se civilno drutvo nikad ne bavi predstavljanjem i posredovanjem to nije teko opovrgnuti. Mnogi akteri civilnog drutva imaju brojno lanstvo koje predstavljaju, mnogi predstavljaju i bore se npr. za prava ivotinja ili buduih generacija (Corry, 2006:313). tavie, predstavljanje se smatra osnovnom funkcijom civilnog drutva. Edvards (Edwards) i Foli (Foley) ukazuju na tri osnovne funkcije civilnog drutva: 1) funkcija socijalizacije odnosno obrazovanja i motivisanja graana za politiku, zatim 2) funkcija predstavljanja odnosno zastupanja interesa razliitih grupa, vrenja pritiska na vladu i stimulisanja javnih rasprava i 3) javne i kvazi javne funkcije koje se odnose na pomaganje siromanima, hendikepiranima i marginalizovanim drutvenim grupama (prema Pavlovi, 2006: 49). Sa druge strane, akteri globalnog civilnog drutva ne moraju obavezno da se legitimiu putem glasake kutije. Izvori njihove legitimnosti mogu da lee u njihovim unutranjim kvalitetima, transparentnosti rada, moralnom autoritetu, nezavisnosti i integritetu. Nedemokratski akteri globalnog civilnog drutva nisu posledica nedemokratinosti globalne sfere. Oni postoje i unutar civilnih drutava na nivou drave; izborna demokratija ne garantuje kvalitet i demokratinost civilno drutvenih aktera. Posebnu panju treba posvetiti sumnjama u postojanje razlika izmeu nacionalnog i transnacionalnog civilnog drutva po pitanju odnosa sa dravom jer, kako andhok pokazuje, i transnacionalni akteri svoje zahteve usmeravaju ka dravama samo to to ine posredno preko meunarodnih institucija. Postoje, ipak, brojna pitanja koja globalno civilno drutvo tei da potpuno izmesti na globalni nivo smatrajui da pojedinane drave ne mogu biti nadlene za odgovaranje na njih. Pitanje zagaivanja ivotne sredine je globalni problem koji ne moe da bude preputen iskljuivo dravama. Ukoliko neka drava ne brine o zatiti ivotne sredine, zagaenja se oseaju ne samo na njenoj teritoriji ve mnogo ire. Globalno civilno drutvo razvija razliite vrste suprateritorijalne solidarnosti i daje prednost nekim drugim identitetima nad nacionalnim identitetom. Npr. feministiki pokreti irom sveta se povezuju transnacionalno i razvijaju mree solidarnosti koje su esto dublje od veza unutar drava. Mree poverenja i solidarnosti globalnog civilnog drutva su izuzetno kompleksne i rasprostranjene irom sveta zbog ega pojedinane drave vie nemaju mogunost da potpuno kontroliu i ograniavaju njihove aktivnosti. Globalno civilno drutvo se, dakle, ne obraa samo dravama i ne zavisi iskljuivo od drava ve se obraa i institucijama globalnog upravljanja i mnogi drutveni pokreti direktno stupaju u vezu sa njima i aktivnosti globalnog civilnog drutva u globalnoj sferi ne ostavljaju drave ravnodunim. U tom smislu se veza izmeu drave i globalnog civilnog drutva prekida.

184

FPN | GODINJAK BR. 5, JUN 2011. | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

ZAKLJUAK U radu je predstavljeno dominantno vienje globalnog civilnog drutva i razmotreno nekoliko debata i kritika vezanih za njega. Osnovne kritike kojima smo se bavili vezane su za nastanak, definisanje i upotrebu termina globalnog civilnog drutva, zatim za odnos globalnog civilnog drutva prema civilnom drutvu na nivou drave i odnos globalnog civilnog drutva prema dravi. Odgovarajui na kritike pokazali smo da koncept globalnog civilnog drutva kako je predstavljen u prvom delu rada, uspeno odoleva veini kritika iako je sam jo uvek u fazi razvoja, pozicioniranja, prihvatanja i naunog utemeljenja. Globalno civilno drutvo nesumnjivo postaje sve relevantniji akter na globalnoj sceni i postepeno zahvata sve vee i dublje prostore. Njegov najvaniji doprinos ogleda se u irenju polja komunikacije, informacija i vee otvorenosti drutava. Ono skree panju na globalne probleme i doprinosi tome da se svaki pojedinac sve vie osea delom itavog oveanstva koga se tiu globalni rizici i problemi bez obzira na kom delu sveta nastaju. Globalno civilno drutvo ne moe da predstavlja interese itavog oveanstva, kako to istie jedan deo kritika, ali ono moe da kreira nove prostore za deliberaciju oko kompleksnih pitanja savremenog sveta i otvori ih za sve one koji ele da uestvuju poveavajui tako anse da se uje glas pojedinaca na globalnom nivou. Sa druge strane, mnogi delovi globalnog civilnog drutva su regresivni, nedemokratski, netransparentni, elitistiki i zatvoreni za javnost i u tom smislu su kritike znaajne kada ukazuju na to da je globalno civilno drutvo daleko od idealnog. Ukoliko se tei tome da se koncept odri teorijski relevantnim, neophodno je da se kritiki pristupi dubljoj i sveobuhvatnijoj analizi i prizna da globalno civilno drutvo nema samo po sebi progresivan i pozitivan karakter ve se u njemu prepliu razliita globalna civilna drutva, razliiti konfliktni interesi, ciljevi i delovanja. Ova kompleksna mrea mnotva razliitih globalnih civilnih drutva tesno je povezana sa meunarodnim institucijama, dravama i nacionalnim i lokalnim civilnim drutvima. Svi oni zajedno stvaraju duboko isprepletane mree odnosa koje nije mogue razumeti ako se analiziraju odvojeno. Ovaj rad predstavlja samo mali korak u razumevanju koncepta globalnog civilnog drutva. S obzirom na njegove kompleksnosti, za bolje razumevanje i utemeljenje jedne rigorozne definicije i teorije globalnog civilnog drutva, poeljne su dublje i obuhvatnije kritike analize. Pored razumevanja i objanjenja, teorijske analize i promiljanja globalnog civilnog drutva predstavljaju i ansu da se utie na njegov dalji razvojni tok.

Jelena Lonar | RAZUMEVANJE GLOBALNOG CIVILNOG DRUTVA

185

LITERATURA
Anderson, Kenneth & Rieff, David (2005), Global Civil Society: A Sceptical View, u: Anheier Helmut, Glasius Marlies &Kaldor Mary (ed) (2005), Global civil society 2004/5, SAGE Publications, str. 26-40. Anheier Helmut, Glasius Marlies & Kaldor Mary (2001), Introducing Global Civil Society, u: Anheier Helmut, Glasius Marlies & Kaldor Mary (ed) (2001), Global Civil Society 2001, Oxford: Oxford University Press, str. 3-23. Anheier Helmut, Glasius Marlies & Kaldor Mary (ed) (2001), Global Civil Society 2001, Oxford: Oxford University Press. Boli John i George M. Thomas (1999), INGOs and the Organization of World Culture, u: Boli John i George M. Thomas (eds), Constructing World Culture: International Nongovernmental Organizations since 1875, Stanford, California: Stanford University Press, str. 13-50. Chandhoke, Neera (2002), The Limits of Global Civil Society, u: Glasius Marlies, Kaldor Mary & Anheier Helmut (ed) (2002), Global Civil Society 2002, Oxford: Oxford University Press, str. 35-55. Chesters, Graeme (2004), Global Complexity and Global Civil Society, Conference Paper, Contesting Citizenship and Civil Society in a Divided World, Ryerson University and York University, Toronto, Canada, July 11-14, 2004, ISTR Sixth International Conference, http://www.istr.org/conferences/toronto/workingpapers/chesters.graeme.pdf (pristupljeno: 04.08.2009). Cols, Alejandro (2001), The promises of international civil society: global governance, cosmopolitan democracy and the end of sovereignty?, www.theglobalsite.ac.uk, (pristupljeno: 21.05.2009). Cols, Alejandro (2005), Global civil society: analytical category or normative concept?, u: Baker, Gideon & Chandler, David (ed), Global Civil Society: Contested Futures, London and New York: Routledge, str. 14-29. Corry, T. Olaf (2006), Global Civil Society and Its Discontents, Voluntas No 17, International Society for Third-Sector Research and The Johns Hopkins University, str 303-324. El-Sayed Said, Mohamed (2005), Global Civil Society: An Arab Perspective, u: Anheier Helmut, Glasius Marlies &Kaldor Mary (ed) (2005), Global civil society 2004/5, SAGE Publications, str. 60-76. Kaldor, Mary (2003a), The Idea of Global Civil Society, u: International Affairs 79/3, str 583-593. Kaldor, Mary (2003), Global Civil Society: An Answer to War, Polity Press. Kaldor, Mary (2005), The idea of global civil society, u: Baker, Gideon & Chandler, David (ed), Global Civil Society: Contested Futures, London and New York: Routledge, str. 87-96. Keane, John (2003), Global Civil Society?, Cambridge University Press. Keck, Margaret E. i Kathryn Sikkink (1998), Activists Beyond Borders: Advocacy Networks in International Politics, Ithaca: Cornell University Press.

186

FPN | GODINJAK BR. 5, JUN 2011. | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

Keck, Margaret E. i Kathryn Sikkink (1999), Transnational advocacy networks in international and regional politics, u: International Social Science Journal, Vol 51, Issue 159, str 89-101. Kin, Don (2003), Civilno drutvo, Beograd: Filip Vinji. Pavlovi, Vukain (2006), Civilno drutvo i demokratija, Beograd: Slubeni glasnik. Price, Vincent (2008), Democracy, Global Publics and World Opinion, u: Albrow Martin, Anheier Helmut, Glasius Marlies, Price Monroe E & Kaldor Mary (ed) (2008), Global Civil Society 2007/8, SAGE Publications, str. 20-34. Scholte, Jan Aart (2000), Globalization: a critical introduction, Palgrave Macmillan Shaw, Martin (2003), The Global Transformation of the Social Sciences, u: Kaldor Mary, Anheier Helmut & Glasius Marlies (eds), Global Civil Society 2003, Oxford: Oxford University Press, str. 35-45.

Jelena Lonar UNDERSTANDING OF GLOBAL CIVIL SOCIETY Summary: This paper is aimed at comprehending and explaining the concept of global civil society understood as contemporary forms of civil society being developed at transnational level. The first part of the paper presents dominant understanding of the concept of global civil society whereas the second and third part points to the most important critics and offers response thereto. Key words: global civil society, civil society, state, global, functions of global civil society