5/2010

STRU^NI TEKST

IZ DR A VA NJE DE CE I RODITELJA
Ljubica Milutinovi

Pravo maloletnog deteta na izdravanje

Izdravanje maloletnog deteta u novom Porodinom zakonu (Sl. glasnik RS, br. 18/05) regulisano je kao pravo deteta ali istovremeno i kao deo roditeljskog prava staranja o detetu. To nije jednostrani odnos, jer pod odreenim uslovima i roditelji imaju pravo na izdravanje od punoletnog deteta a izuzetno i od maloletnog deteta koje stie zaradu ili ima prihode od imovine, srazmerno njegovim mogunostima. Ipak, postoji znaajna razlika izmeu dunosti roditelja stipulisane kao deo roditeljskog prava na staranje o detetu, koja se tiu izdravanja, i prava roditelja na izdravanje od svog deteta. Ta razlika se ogleda u injenici da institut "oigledne nepravde" kao pravni standard nema svoju primenu u odnosu roditelj dete, ali u obrnutom odnosu kada je roditelj poverilac izdravanja a dete dunik, taj institut ima svoju primenu. Naime, nema pravo na izdravanje roditelj ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdravanje predstavljalo oiglednu nepravdu za dete. Takva odredba u situaciji kada je poverilac izdravanja maloletno dete ne postoji, to ukazuje da su interesi maloletnog deteta za omoguavanje uslova za njegov rast i razvoj neomeeni ovim pravnim standardom. Pravo i dunost izdravanja izmeu deteta i roditelja je lino imovinsko pravo. Ipak u odreenim situacijama kada zakonski zastupnik deteta ne podnosi tubu za izdravanje, a drugi roditelj ne daje izdravanje, Porodini zakon predvia intervenciju organa starateljstva dajui mu aktivnu legitimaciju za podnoenje tube radi zatite interesa deteta. Radi poboljanja poloaja deteta novi Porodini zakon predvia da visina deijeg izdravanja treba da omogui najmanje takav nivo ivotnog standarda za dete kakav uiva roditelj dunik izdravanja. Roditelji imaju pravo i dunost da izdravaju maloletno dete bez obzira da li dete ivi sa jednim ili oba roditelja. Izdravanje treba da obezbedi ne samo uslove za goli opstanak deteta (hranu, odeu, stanovanje) ve i pravo na odmor, slobodno vreme, igru, rekreaciju, obrazova-

nje i uee u kulturnom i umetnikom ivotu saglasno Konvenciji o pravima deteta. Zato, novi Porodini zakon predvia odstupanje od naela dispozicije pa u odredbi lana 281. predvia da sud nije vezan granicama tubenog zahteva za izdravanje. To znai, da sud moe dosuditi i iznos vei od postavljenog tubenim zahtevom ako su potrebe deteta takve da zahtevaju vei iznos za njihovo zadovoljenje, a dunik izdravanja prema svojim mogunostima i okolnostima sluaja moe da im udovolji. Nezaposlenost roditelja i neposedovanje imovine ne oslobaa ih obaveze da preduzmu sve potrebne mere, pravno dozvoljene, u cilju pribavljanja sredstava potrebnih za izdravanje maloletnog deteta. ak i lice na izdravanju kazne zatvora takve obaveze nije osloboeno, ako je s obzirom na svoje imovno stanje i uteevinu koju poseduje kao i ostale okolnosti sluaja u mogunosti da to ini. Roditelj koji je u potpunosti ili delimino lien roditeljskog prava, nije osloboen jedino obaveze (ako je potpuno lien roditeljskog prava), na izdravanje maloletne dece. Novi Porodini zakon je ustanovio dunost maloletnog deteta da delimino podmiruje potrebe svog izdravanja od sopstvenih zarada ili imovine. Ta dunost je supsidijarna u odnosu na dunost roditelja, odnosno pravo deteta na izdravanje od roditelja (i drugih krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji ako roditelji nisu ivi ili nemaju dovoljno sredstava za izdravanje). Obaveza drave da doprinosi izdravanju maloletne dece, ovim zakonom nije stipulisana kao obaveza na zakonsko izdravanje. Drava saglasno Konvenciji o pravima deteta i naelima ovog zakona ima pozitivne obaveze da obezbei uslove za normalan razvoj sve dece ali ne i na konkretnu obavezu izdravanja. Jer, zakonsko izdravanje je lino-imovinsko pravo vezano za linost poverioca i dunika, neprenosivo na druge osobe osim zakonom predvienih i to redosledom u zakonu odreenom, ne zastareva i ne moe se traiti unazad. Zato su neosnovani zahtevi za dosuivanje izdravanja za period pre podnoenja tube. Sud nije vezan visinom postavljenog zahteva, ali jeste momentom od kada je zahtev za izdravanje postavljen. Peri-

Pravni INFORMATOR

33

MAJ 2010

STRU^NI TEKST
od pre podnoenja tube obuhvaen je zahtevom za trokove izdravanja koje je inilo neko lice umesto zakonskog dunika. Ne moe se prebijati sa drugim novanim obligacijama niti moe biti predmet prinudnog izvrenja na njemu. Isplaeni iznosi na ime zakonskog izdravanja se ne vraaju. U parninom i izvrnom postupku ima privilegovani poloaj u smislu posebne hitnosti i prioriteta u postupanju, te prvenstvo namirenja kod prinudnog izvrenja na imovini dunika ak i na minimalnoj zaradi, invalidnini i tome slino. Neplaanje izdravanja na osnovu sudske odluke predstavlja krivino delo u smislu Krivinog zakona Republike Srbije.
Pravo punoletnog deteta na izdravanje

5/2010
uredno odvija i roditelji imaju materijalnih mogunosti da detetu plaaju izdravanje. Ali, ako se dete nedolino ponaa prema roditelju, bez obzira to ispite redovno polae ima mesta uskraivanju prava na izdravanje, jer bi takav zahtev mogao da predstavlja oiglednu nepravdu za roditelja.
Izdravanje roditelja

Pravo na izdravanje ima i punoletno dete pod zakonom predvienim uslovima. Kao prvo, to je sluaj kada je punoletno dete nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdravanje. Pravo izdravanja je tada oroeno trajanjem takvog stanja. Drugi, najei sluaj se odnosi na punoletno dete koje se nalazi na redovnom kolovanju. Ono ima pravo na izdravanje od roditelja srazmerno njihovim mogunostima, a najkasnije do navrene 26. godine ivota. Za razliku od maloletnog deteta, pravo na izdravanje punoletnog deteta, moe biti uskraeno, ako bi prihvatanje njegovog zahteva predstavljalo oiglednu nepravdu za roditelje ili druge krvne srodnike, ako to pravo ostvaruje u odnosu na njih. Inae, pravo na izdravanje punoletnog deteta stipulisano je zakonom i na teret krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji srazmerno njihovim mogunostima za sluaj da roditelji nisu ivi ili nemaju dovoljno sredstava za izdravanje. Pravo na izdravanje maloletnog deteta nije uslovljeno materijalnim mogunostima roditelja, pa su roditelji duni da na svaki mogui nain nastoje da obezbede potrebne uslove za njegovo izdravanje. Kada je u pitanju punoletno dete, zakon predvia istu obavezu roditelja kao i za maloletno dete kada je u pitanju nesposobnost deteta za rad, dok je druga situacija (izdravanje punoletnog deteta koje se koluje) uslovljena mogunostima roditelja. Ako su roditelji u mogunosti da izdravaju punoletno dete na kolovanju do 26. godine ivota, tada je bitno da se kolovanje odvija bez neopravadanih zastoja i prekida, bez obzira da li je dete redovan ili vanredan student. Ne treba tolerisati namerno upisivanje studija samo radi ostvarenja prava na izdravanje, a bez stvarne namere da se kola zaista i zavri. kolovanje deteta na postdiplomskim studijama do navrene 26. godine ivota, zavisno od okolnosti sluaja, moe da se smatra nastavkom kolovanja, ako se

Kako je odnos dete roditelj dvosmeran, sa odreenim pravima i obavezama, to je mogue ustanoviti i obavezu izdravanja roditelja od strane deteta. Porodini zakon odreuje da roditelj koji je nesposoban za rad, a nema dovoljno sredstava za izdravanje, ima pravo na izdravanje od punoletnog deteta ili drugog krvnog srodnika u pravoj nishodnoj liniji, odnosno od maloletnog deteta koje stie zaradu ili ima prihode od imovine, srazmerno njegovim mogunostima. Nema pravo na izdravanje roditelj ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdravanje predstavljalo oiglendu nepravdu za dete, odnosno drugog krvnog srodnika. Dunost izdravanja roditelja pre svega se odnosi na punoletno dete, a tek potom na maloletno dete koje svojim radom stie zaradu a obe dunosti su supsidijerne u odnosu na dunost suprunika da izdrava drugog suprunika, to e rei da ova dunost nastaje tek ako suprunik roditelja nema nikakvih ili pak nema dovoljnih sredstava kojima bi doprinosio izdravanju svog suprunika. Ako je vie lica istovremeno duno da daje izdravanje, njihova obaveza je podeljena. Valja naglasiti, da su nesposobnost za rad i nedovoljnost sredstava za izdravanje nuni kumulativni uslovi za ostvarenje prava na izdravanje.
Odreivanje i prestanak izdravanja

Kada postoje potrebni uslovi za odreivanje tj. zasnivanje prava na izdravanje, postavlja se pitanje kriterijuma za odreivanje izdravanja i naina na koji se ono odreuje. Izdravanje se odreuje prema potrebama poverioca i mogunostima dunika izdravanja, pri emu se vodi rauna o minimalnoj sumi izdravanja. Pravilo je da se izdravanje odreuje u novcu, ali se zavisno od postignutog sporazuma poverioca i dunika izdravanja, moe odrediti i na drugi nain. Poverilac izdravanja vri izbor naina na koji e ostvariti pravo na izdravanje (da li u fiksnom mesenom iznosu ili u procentu). Ako se visina izdravanja odreuje u procentu od redovnih mesenih novanih primanja dunika izdravanja (zarada, naknada zarade, penzija, autorski honorar itd.), visina izdravanja, po pravilu, ne moe biti manja od 15% niti vea od 50% redovnih mesenih novanih primanja dunika izdra-

MAJ 2010

34

Pravni INFORMATOR

5/2010
vanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Potrebe poverioca izdravanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od znaaja za odreivanje izdravanja a mogunosti dunika izdravanja od njegovih prihoda, mogunosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih linih potreba, obaveze da izdrava druga lica te drugih okolnosti od znaaja za odreivanje izdravanja. Minimalna suma izdravanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odnosno za lica na porodinom smetaju periodino utvruje ministarstvo nadleno za porodinu zatitu u skladu sa zakonom. Ali zavisno od ivotnog standarda dunika ta suma moe biti i vea. Ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka o izdravanju, visina izdravanja se moe smanjiti ili poveati. Izdravanje prestaje kada istekne vreme trajanja izdravanja; smru poverioca ili dunika izdravanja; a moe prestati kada poverilac izdravanja stekne dovoljno sredstava za izdravanje osim ako poverilac izdravanja nije maloletno dete i kada dunik izvravanja izgubi mogunost za davanje izdravanja ili davanje izdravanja postane za njega oigledno nepravino, osim ako poverilac izdravanja nije maloletno dete.
Postupak u sporu za izdravanje

STRU^NI TEKST
2006. godine tako to je izdravanje poveano sa iznosa od 3.500,00 dinara meseno na iznos od 4.500,00 dinara meseno od 06.08.2007. godine pa ubudue. Utvreno je da maloletni tuilac ivi sa majkom u domainstvu babe po majci koja je suvlasnik kue u kojoj stanuju. Majka je nezaposlena a izdravaju se zaradom koju ona ostvaruje tokom sezonskih poslova i babinom penzijom. Prema reenju Centra za socijalni rad tuilac sa svojom majkom ostvaruje pravo na materijalno obezbeenje porodice po kome e tek biti izvrena prva isplata od 6.210,00 dinara krajem novembra 2007. godine. Tueni je bio u radnom odnosu kod eleznice Srbije, pa mu je krajem aprila 2006. godine isplaena otpremnina u iznosu od 469.834,00 dinara i radni odnos prestao. Zatim je bio korisnik novane naknade u trajanju od 12 meseci zakljuno sa 30. aprilom 2007. godine kod Nacionalne slube za zapoljavanje. 2005. godine tueni je zasnovao novu branu zajednicu u kojoj nema dece. Supruga mu je nezaposlena. Suvlasnik je 1/2 kue u kojoj stanuje njegova majka, brat i sestra a on sam sa suprugom ivi u iznajmljenom stanu. Poseduje putniki automobil marke "Astra", zdrav je i sposoban za rad. Polazei od utvrenog injeninog stanja niestepeni sudovi su zakljuili da su potrebe maloletnog tuioca od donoenja prethodne presude poveane jer je stariji i samim tim njegovi trokovi izdravanja su vei. Pri tom se nisu bitno izmenile prilike i mogunosti tuenog da doprinese izdravanju maloletnog deteta. Pravilnom primenom odredbe l. 160. i 162. Porodinog zakona utvrene su potrebe poverioca i mogunosti dunika izdravanja a voeno je rauna o minimalnoj sumi izdravanja, uzrastu tuioca, izdacima za njegovu ishranu, odeu i odravanje higijene, imovnom porodinom stanju tuenog, linim potrebama tuenog i obavezama izdravanja supruge. Posebno je vrednovana okolnost da maloletnom detetu treba omoguiti najmanje takav nivo ivotnog standarda kakav uiva roditelj dunik izdravanja. Tueni s obzirom na njegove stvarne mogunosti moe da ostvaruje zaradu radom kod drugih lica i na taj nain obezbedi izdravanje za sebe i svoje maloletno dete tuioca a obaveza izdravanja supruge ne iskljuuje primarnu obavezu tuenog da doprinosi izdravanju maloletnog tuioca.
U predmetu Rev. 2710/07 Vrhovnog suda Srbije od-

Postupak se pokree tubom stvarno i mesno nadlenom sudu prema odredbama Zakona o sudovima i Zakona o parninom postupku. Moe se voditi i po slubenoj dunosti (razvod braka a ne trai se izdravanje ili vrenje roditeljskog prava a nije postavljen zahtev za izdravanje). Aktivnu legitimaciju imaju poverilac izdravanja, dunik izdravanja ali i Centar za socijalni rad. Postupak je po zakonu naroito hitan (prvo roite se zakazuje osam dana od dana prijema tube, a drugostepeni sud odluku po albi mora doneti u roku od 15 dana od prijema predmeta na odluivanje). Sud nije vezan granicama postavljenog tubenog zahteva za izdravanje. Izdravanje se zbog promenjenih okolnosti moe smanjiti ili poveati. Utvren je zakonski redosled u izdravanju. Organ starateljstva vodi evidenciju o izdravanim licima. Sud ima obavezu da presudu odmah dostavi organu starateljstva. Revizija je uvek dozvoljena. Dominira istrano naelo.
Sudska praksa U

predmetu Vrhovnog suda Srbije Rev. 625/08 izmenjena je odluka o izdravanju konstituisana

luivano je o izmeni odluke o visini doprinosa za izdravanje maloletnog tuioca i odlueno da je tueni duan da na ime izdravanja maloletnog tuioca plaa 6.000,00 dinara meseno od 17.7.2006. godine pa ubudue dok za to postoje zakonski uslovi.

Pravni INFORMATOR

35

MAJ 2010

STRU^NI TEKST
Tuilac je u vreme donoenja prvostepene presude imao 10 godina, pohaao etvrti razred osnovne kole, ima zdravstvenih problema sa vidom zbog ega je neophodan hirurki zahvat a to iziskuje poveanje trokove za njegovo izdravanje za koje su sudovi utvrdili da iznose 12.000,00 dinara meseno. Zakonska zastupnica tuioca je nezaposlena, povremeno se bavi prodajom nakita sa magnetom i ostvaruje pravo na deiji dodatak od 1.700,00 dinara. ive u optinskom stanu za koji reijski trokovi iznose 3.000,00 dinara. Zakonska zastupnica tuioca je pretrpela povredu na radu zbog koje i dalje trpi bolove i ima slabiji vid a ne poseduje nepokretnu imovinu. Tueni je zaposlen u vojnoj ustanovi na radnom mestu traktoriste, ne prima zaradu ve povremeno dobija potvrdu da neto kupi. Ponovo se oenio 2001. godine u kom braku ima drugo dete erku. Supruga mu je nezaposlena. Zakonska zastupnica tuioca ima i drugog sina koji je postao punoletan a koji je nezaposlen mada povremeno obavlja neke poslove. Tueni poseduje porodinu kuu i traktor a njegova supruga putniko vozilo. Njihovi trokovi stanovanja iznose oko 2.600,00 dinara meseno. Vrhovni sud je zakljuio da su niestepeni sudovi doneli pravilnu odluku imajui u vidu mogunost tuenog i zakonske zastupnice maloletnog tuioca da doprinosi njegovom izdravanju, jer su oboje iako slabog imovnog stanja, radno sposobni i u mogunosti da u istoj srazmeri doprinose izdravanju tuioca. Sud je uzeo u obzir da zakonska zastupnica pored ulaganja novanih sredstava prua tuiocu svakodnevnu brigu i panju posebno u vezi sa njegovim zdravstvenim stanjem, a sa druge strane cenio je injenicu da je tueni u meuvremenu zasnovao novu porodicu i da ima obavezu izdravanja prema sadanjoj supruzi koja je nezaposlena i prema maloletnoj erki kao i da dobrovoljno doprinosi izdravanju drugog sina iz braka sa zakonskom zastupnicom. Tueni je kao roditelj duan da doprinosi izdravanju tuioca ne samo prema svojim trenutnim stvarnim prihodima ve i prema mogunostima da stvori prihode za izdravanje, zbog ega mora uloiti, ako je to potrebno, dodatne napore. S obzirom da je tueni radno sposobno lice u obavezi je da nastoji da ostvari prihode svojim radom van radnog odnosa i na taj nain ispuni svoju obavezu prema tuiocu maloletnom B., jer kao dete tuenog ravnopravno sa maloletnom erkom tuenog ima prvenstveno u izdravanju u odnosu na njegovu suprugu i punoletnog sina.
U

5/2010
ruje kod Republikog fonda PIO. Tuilja je redovan student Tehnikog fakulteta kao samofinansirajui student. Godinja kolarina iznosi 48.000,00 dinara. Do sada ju je izdravala majka sa kojom i ivi u zakupljenom stanu. Majka je zaposlena kod Zavoda za zatitu zdravlja sa mesenom zaradom proseno od 13.500,00 do 18.300,00 dinara. Za tuiljino izdravanje potrebno je 12.000,00 dinara meseno na ime ishrane, oblaenja, kupovine kolskih uila, odravanje higijene i drugih svakodnevnih potreba. Tueni nema drugih lica na izdravanju. Korisnik je privremene invalidske penzije koju meseno prima u iznosu od 6.542,00 dinara. ivi u zajednici sa svojim ocem koji poseduje poljoprivredno imanje od 2,5 ha i penziju od 5.600,00 dinara. Otac tuenog uestvuje u plaanju osnovnih dabina koje se odnose na elektrinu energiju i telefon a tuenom je za izdravanje tokom mesece potrebno 10.000,00 dinara, na ime kupovine lekova, odravanja higijene, ishrane i drugih potreba. Prihodi od poljoprivrede iznose 25.000,00 dinara. Sudovi su zakljuili da tuilja ima pravo na izdravanje od roditelja srazmerno njihovim mogunostima do zavretka studija a najkasnije do navrene 26. godine ivota a roditelji su prema Porodinom zakonu u obavezi da doprinose izdravanju svoje dece prema svojim mogunostima.
U

predmetu Rev. 1047/08 odlueno je da tueni tuilji na ime svog doprinosa za izdravanje plaa meseno 20% od mesenog iznosa penzije koju ostva-

predmetu Vrhovnog suda Srbije Rev. 1929/06 izraen je stav da kada dunik izdravanja ostvaruje prihode u stranoj valuti njegova obaveza izdravanja u fiksnom mesenom iznosu moe biti odreena u toj valuti, to nije smetnja da se obaveza ispunjava u dinarskoj protivvrednosti strane valute prema kursu na dan ispunjenja. Prema utvrenom injeninom stanju dunik izdravanja prima penziju u iznosu od 1.054 eura meseno i deiji dodatak u iznosu od 150 eura meseno, dok tuena ima primanja u iznosu od 300 eura meseno, pa je sud zakljuio da je dunik izdravanja duan da za izdravanje maloletnog deteta plaa 250 eura meseno to e detetu obezbediti takav nivo ivotnog standarda kakav uiva roditelj koji je dunik izdravanja a to je u skladu sa odredbom lana 162. stav 3. Porodinog zakona. Obaveza izdravanja odreena je u fiksnom iznosu u skladu sa odredbom lana 162. stav 1. Porodinog zakona, a poto dunik izdravanja prihode ostvaruje u stranoj valuti, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je njegova obaveza za plaanje izdravanja odreena u iznosu od 250 eura meseno. Ovako utvrena visina izdravanja nije smetnja da se obaveza ispunjava u dinarskoj protivvrednosti strane valute prema kursu na dan isplate.

MAJ 2010

36

Pravni INFORMATOR

5/2010
U

STRU^NI TEKST
od 15% ili vea od 50% redovnih mesenih novanih primanja dunika izdravanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, ako okolnosti sluaja to zahtevaju i omoguavaju. Odredbom lana 162. stav 2. Porodinog zakona propisano je da ako se visina izdravanja odreuje u procentu od redovnih mesenih novanih primanja dunika izdravanja (zarada, naknada zarade, penzija, autorski honorar itd.) visina izdravanja po pravilu ne moe biti manja od 15% niti vea od 50% redovnih mesenih novanih primanja dunika izdravanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Ova ogranienja nisu obavezujua, ve su propisana kao pravilo, a to podrazumeva mogunost postojanja izuzetka, to zavisi od okolnosti svakog konkretnog sluaja.
U predmetu Vrhovnog suda Srbije Rev. 3216/07 is-

predmetu Vrhovnog suda Srbije Rev. broj 69/2008, iskazan je stav da pravo majke deteta (koja nema dovoljno sredstava za izdravanje) na izdravanje od oca deteta za vreme od tri meseca pre poroaja i godinu dana posle poroaja nije uslovljeno njegovim prethodnim izdravanjem, a injenica to je u tom periodu otac deteta postao nezaposleno lice, ne utie na ovo pravo majke. Sudovi navode da je odredbom lana 153. Porodinog zakona propisano da majka deteta koja nema dovoljno sredstava za izdravanje ima pravo na izdravanje od oca deteta za vreme od tri meseca pre poroaja i godinu dana posle poroaja, s tim da nema pravo na izdravanje ako bi prihvatanje njenog zahteva predstavljalo oiglednu nepravdu za oca. Iz ove zakonske odredbe proizilazi posebna zatita majke deteta koja nema dovoljno sredstava za izdravanje u oznaenom periodu. Ta odredba je propisana u cilju posebne zatite majke deteta, pa je nebitna injenica da li je otac deteta za vreme zajednikog ivota doprinosio izdravanju majke deteta, duina trajanja njihove zajednice te da li je bila brana ili vanbrana. Ova obaveza tuenog nije ni oigledna nepravda za njega. Radi se o vremenski ogranienoj obavezi od nepunih 10 meseci. predmetu Vrhovnog suda Srbije Rev. 679/08 navodi se da krvni srodnici ostvaruju meusobno pravo na izdravanje redosledom kojim nasleuju po osnovu zakona a ako je vie lica istovremeno duno da daje izdravanje njihova je obaveza podeljena a ne solidarna. Sudovi su zakljuili da je drugotuena baka tuilje u obavezi da solidarno sa prvotuenim svojim sinom a ocem tuilje doprinosi izdravanju tuilja kao njihov krvni srodnik u smislu lana 154. st. 2, 164. i 166. Porodinog zakona obzirom da otac tuilje nije u mogunosti da doprinosi njihovom izdravanju jer se nalazi u Kazneno-popravnom domu gde izdrava kaznu zatvora. Maloletno dete ima pre svega pravo na izdravanje od roditelja, a pravo na izdravanje drugih krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji ako roditelji nisu ivi ili nemaju dovoljno sredstava za izdravanje. Krvni srodnici ostvaruju meusobno pravo na izdravanje redosledom kojim nasleuju na osnovu zakona, a ako je vie lica istovremeno duno da daje izdravanje, njihova je obaveza podeljena u smislu lana 166. st. 2. i 5. Porodinog zakona. Imajui u vidu da je obaveza izdravanja podeljena kad je istovremeno vie lica duno da daje izdravanje, zahtev tuilje za solidarno obavezivanje tuenih da joj plaaju izdravanje, po oceni Vrhovnog suda nije osnovan. iskazan je stav da visina izdravanja moe biti manja

U predmetu Vrhovnog suda Srbije Rev. broj 3348/07

kazan je stav da injenica da je tueni 100% invalid i da je lien poslovne sposobnosti ne utie na njegovu dunost da u skladu sa svojim mogunostima izdrava punoletno dete koje se nalazi na redovnom kolovanju i nema navrenih 26 godina ivota. Sudovi su utvrdili da je tuilac sin tuenog da je roen 1982. godine i redovan student pete godine Elektrotehnikog fakulteta, dri privatne asove matematike i fizike i tako ostvaruje prihode od 4.800,00 dinara meseno. Njegove ukupne potrebe iznose 26.000,00 dinara meseno koji obuhvataju trokove nabavke odee, obue, knjiga, sredstava za higijenu, ishranu i deparac. Tuilac ivi u stanu svoga ujaka i u njegovom porodinom domainstvu, drugih prihoda nema kao ni nepokretne imovine. Majka tuioca roena je 1948. godine, nije zaposlena, ivi u Benkovcu u Hrvatskoj i prima socijalnu pomo. Nepokretne imovine nema. Tueni je roen 1949. godine, ali uestvujui u ratu u Hrvatskoj zadobio je teke telesne povrede i psihiki oboleo od posttraumatskog stresnog poremeaja pa je 2004. godine lien poslovne sposobnosti potpuno i za staraoca mu odreena sestra. Smeten je u Gerontolokom centru gde trokovi smetaja za tuenog se kreu od 14.000,00 do 25.000,00 dinara. Ukupni prihodi tuenog kretali su se od 43.500,00 do 88.150,00 dinara. Primenjujui materijalno pravo na utvreno injenino stanje sudovi su zakljuili da postoji dunost tuenog da uestvuje u izdravanju tuioca kao svog sina i da je on u mogunosti od prihoda koje ostvaruje po osnovu line invalidnine i na ime dodatka za negu da plaa meseno 25%, jer je taj iznos u skladu sa njegovim imovnim stanjem imajui u vidu i njegove potrebe i trokove njegovog smetaja u Gerontolokom centru. Tim iznosom tuilac moe deli-

Pravni INFORMATOR

37

MAJ 2010

STRU^NI TEKST
mino zadovoljiti svoje potrebe uz prihode koje ostvaruje sopstvenim radom. Sudovi su cenili pozivanje tuenog na odredbe lana 155. stav 4. Porodinog zakona kojim je propisano da nema pravo na izdravanje punoletno lice ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdravanje predstavljalo oiglednu nepravdu za roditelje, odnosno druge krvne srodnike, pa su nali da nisu osnovani. Poto se tuilac nalazi na redovnom kolovanju i nema navrenih 26 godina ivota obavezivanje tuenog da izdrava tuioca ne predstavlja oiglednu nepravdu za tuenog. Budui da redovno studira, oigledno je nemogue da tuilac iako punoletan sam sebi obezbedi dovoljno sredstava za izdravanje. apomena: ova presuda bi trpela kritiku u sluaju da su primanja tuenog manja od utvrenih, ali kako se trokovi smetaja u Gerontolokom centru iskazuju sa 25.000,00 dinara a prihodi tuenog sa 43.500,00 i vie hiljada dinara, to presuda ima uporite.
U U

5/2010
predmetu Vrhovnog suda Srbije Rev. 1077/06 izraen je stav da se visina izdravanja istovremeno moe odrediti u fiksnom mesenom novanom iznosu i u procentu od redovnih mesenih novanih primanja dunika izdravanja. Odredbom lana 162. Porodinog zakona predvieno je da poverilac izdravanja po svom izboru moe zahtevati da visina izdravanja bude odreena u fiksnom mesenom iznosu ili u procentu od redovnih mesenih novanih primanja dunika izdravanja. Ako se visina izdravanja odreuje u procentu od redovnih mesenih novanih primanja dunika izdravanja visina izdravanja po pravilu ne moe biti manja od 15% niti vea od 50% redovnih mesenih primanja dunika izdravanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Ako je poverilac izdravanja dete, visina izdravanja treba da omogui najmanje takav nivo ivotnog standarda za dete kakav uiva roditelj dunik izdravanja. Time nije iskljuena mogunost da poverilac izdravanja zahteva da se visina izdravanja delimino odredi u procentu od redovnih mesenih primanja dunika izdravanja a delimino u fiksnom mesenom iznosu ako je zakonom predvien maksimalni iznos od 50% od redovne mesene neto zarade dunika izdravanja nedovoljan za njegovo izdravanje, a dunik izdravanja ostvaruje i druge prihode osim zarade i u mogunosti je da od tih drugih prihoda doprinosi izdravanju poverioca izdravanja, posebno ako je poverilac izdravanja dete iji ivotni standard treba da prati standard roditelja. Poto je u postupku utvreno da je tuilja roena 1991. godine, da njene mesene potrebe iznose 11.700,00 dinara, da ivi u zajednikom domainstvu sa majkom koja meseno zarauje oko 10.300,00 dinara i vlasnik je dvosobnog stana a da je tueni zaposlen sa primanjima od od oko 9.000,00 dinara meseno u neto iznosu i poseduje nepokretnu imovinu koju daju pod zakup i po tom osnovu ostvaruje zaradu od 38.000,00 dinara godinje. Pri tom se bavi uzgojom papagaja za prodaju i tako ostvaruje godinji prihod od 150 do 200 evra. ivi sa majkom na selu na sopstvenom imanju gde proizvodi uglavnom namirnice potrebne za svakodnevnu ishranu a drugih obaveza izdravanja nema. Kod takvog injeninog stanja tueni je obavezan da za izdravanje tuilje kao svog maloletnog deteta plaa meseno 50% od svoje redovne mesene zarade u neto iznosu i jo 1.500,00 dinara u fiksnom mesenom iznosu ime se zadovoljavaju potrebe tuilje uz odgovarajui doprinos njene majke i obezbeuje ivotni standard kakav uiva i tueni.

predmetu Vrhovnog suda Srbije Rev. 2545/08 iskazan je stav da minimalna suma izdravanja je orijentaciono merilo za utvrenje ukupnog iznosa za zadovoljenje mesenih potreba izdravanog lica, a ne osnovica u odnosu na koji se odreuje visina obaveza davaoca izdravanja. Sud nalazi da minimalna suma izdravanja predstavlja korektivni faktor za utvrenje ukupnog iznosa za zadovoljenje mesenih potreba izdravanog lica, a ne osnovicu u odnosu na koju se odreuje visina obaveze davaoca izdravanja. Stoga utvrenje ukupnog iznosa za zadovoljenje mesenih potreba izdravanog lica u visini od 15.000,00 dinara, to je vie u odnosu na minimalnu sumu izdravanja, niestepene presude ne ini nezakonitim. U stavu 2. lana 160. Porodinog zakona predvieno je da potrebe poverioca izdravanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda i drugih okolnosti od znaaja za odreivanje izdravanja; u stavu 3. toga lana propisano je da mogunosti dunika izdravanja zavise od njegovih prihoda, mogunosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih linih potreba, obaveze da izdrava druga lica te drugih okolnosti od znaaja za odreivanje izdravanja a u lanu 162. stav 3. istog zakona da ako je poverilac izdravanja dete, visina izdravanja treba da omogui najmanje takav nivo ivotnog standarda za dete kakav uiva roditelj, dunik izdravanja. Polazei od tih odredaba niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su obavezali tuenog da doprinosi izdravanju maloletnog tuioca sa dosuenim iznosom jer su se stekli uslovi iz lana 164. Porodinog zakona da se izmeni ranije doneta odluka o izdravanju maloletnog tuioca zbog promenjenih okolnosti.

MAJ 2010

38

Pravni INFORMATOR