Zavrsna Rec

Dr Vojislav [e{eq
ZAVR[NA RE^ U HA[KOM PROCESU
Srpska radikalna stranka Beograd 2012.
Dr Vojislav [e{eq
ZAVR[NA RE^ U HA[KOM PROCESU

Recenzenti Zoran Krasi} Mr Dejan Mirovi} Boris Aleksi} Direktor izdava~kog sektora Ogwen Mihajlovi} Redakcija Ivana Borac, Qubinka Boòvi}, Vesna Mari}, Lazar Macura, Qiqana Mihajlovi}, Biqana Olui}, Severin Popovi}, Marina Risti}, Zlatija Sevi}, Milica [e{eq Izdava~ Srpska radikalna stranka Trg pobede 3, Beograd Zemun Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa AMD Sistem Za {tampariju Dragoqub Ke{eq Tira` 100.000 primeraka
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 32:929 [e{eq V. 323(497.16) MILO \ukanovi} novi Skenderbeg Crnojevi} / (priredio) Vojislav [e{eq . - Zemun : Srpska radikalna stranka, 2011 (Beograd : AMD Sistem). - 1000 str. ; 25 cm. - (Sabrana dela Vojislava [e{eqa ; #kw. br. #70) Tira` 1.000. - Str. 3-4: Predgovor / Du{ko Sekuli}. ISBN 978-86-7886-110-9 a) [e{eq, Vojislav (1954-) b) Crna Gora COBISS.SR-ID 187461388a) Srpsko pitawe - Me|unarodna zajednicISS.SR-ID 13237735
Zavr{na re~ dr Vojislava [e{eqa 14. mart 2012. godine

Sekretar: Dobar dan, dobar dan svima. âsni sude, ovo je predmet IT 0367-T, Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa. Predsedavaju}i sudija @an-Klod Antoneti: Zahvaqujem se sekretaru. Danas je sreda, 14. mart, pozdravqam sve prisutne ovde, pre svega zastupnike tuìla{tva i gospodina [e{eqa. Prvo }u vam re}i ne{to o tome {ta je uradila prevodila~ka slu`ba, vezano za prevod dokaznog predmeta P-58. To je dokazni predmet koji je prevodila~ka slu`ba ponovo pregledala, i izgleda da vojnici koji pevaju u tom video snimku kaù slede}e: Bi}e mesa, bi}e mesa, kla}emo Hrvate. To je sve {to moè da se ~uje na tom video snimku. Ja sam ustanovio da je ta pesma znatno duà, ali u tom video snimku se ~uje samo ovo {to sam sada naveo. I posle te pesme ima komentator koji kaè slede}e: Neredovne snage su slavile po ulicama u kojima su se borili i pevali antihrvatske pesme. Dakle, to je sve {to stoji u tom video snimku. Po{to se nismo sastali ovde prethodnih dana, onda }emo zasedati danas i sutra ujutru i onda ponovo slede}e u utorak 20. marta u 2 i 15, i ukoliko bude potrebno, ukoliko tada ne zavr{imo, nastavi}emo i narednog dana, u sredu 21. u 9 ujutru. To je sve {to sam ja imao da kaèm, a sada vi imate re~, gospodine [e{eq. Va{a zavr{na re~, izvolite. Dr [e{eq: Gospodo sudije, ovde smo tri dana slu{ali gomilu... Da po~nem? Predsedavaju}i sudija @an-Klod Antoneti: Da, izvolite. Dr [e{eq: Gospodo sudije, puna tri dana ovde smo slu{ali gomilu nesuvislih re~i i re~enica, i gluposti koje je iznelo tuìla{tvo, poku{avaju}i da realizuje u zavr{nici svoj prqavi zadatak. Zadatak koji nije proistekao iz normalnog vi|ewa interesa pravde i sluèwa pravdi, nego zadatak koji je proistekao iz naloga zapadnih obave{tajnih slu`bi koje komanduju ovim tribunalom. Ovaj sud nije legalan, nije ni regularan. Ovaj sud je uspostavio nenadle`ni organ Ujediwenih nacija, Savet bezbednosti, ovaj sud nije ni formiran da bi postigao pravdu, da bi ~uvao pravdu. Ovaj sud je formiran da bi bio sredstvo u rukama Saveta bezbednosti kojim taj organ Ujediwenih nacija uspostavqa i ~uva mir, dakle, u startu ve} znamo da ovde o
3
pravdi ne moè biti govora. Ovo je politi~ki instrument, ~ak i vojni instrument, ovaj sud zamewuje ameri~ku kowicu, zamewuje ameri~ku [estu flotu. Umesto da po{aqe Amerika [estu flotu, da nas po Srbiji tamo pohvata, i odvede u Gvantanamo i sudi pred svojim vojnim komisijama, ona je prethodno pomogla da se u Beogradu postavi jedan kvislin{ki prozapadni reìm nakon 5. oktobra 2000. godine, a onda da taj reìm po~ne redom hapsiti srpske politi~ke, vojne i policijske prvake zbog wihovog u~e{}a u ratu i suprotstavqawa politici ameri~ke hegemonije i dominacije. Mene nije trebalo na taj na~in goniti, ja sam vi{e puta izrazio èqu da se ovde pojavim. Deset godina sam ja nastojao da se do~epam Ha{kog tribunala. To mi je bila ìvotna èqa, i ja sam veoma zadovoqan onim {to sam ovde postigao, jer ono {to }e ostati ovde, to su transkripti su|ewa, to ne}e biti va{a li~na vi|ewa samog procesa, niti va{a presuda. Va{oj presudi jednog dana }e se qudi verovatno smejati, jo{ }e se vi{e smejati ovoj optu`nici i zavr{noj re~i tuìoca, ali ostaje transkript procesa, ostaje to ~udo nevi|eno koje se de{avalo u sudnici. I zbog toga je vredelo ìveti. Naravno, iako sam ja èleo da se ovde pojavim, ipak nije moja èqa prevagnula, nego je prevagnula voqa politi~kih faktora. Karla del Ponte u svojoj kwizi otvoreno priznaje da joj je Zoran \in|i} rekao prilikom posledweg susreta: Vodi [e{eqa i vi{e ga ne vra}aj. Imao je Zoran \in|i} i ranijih susreta sa Karlom del Ponte, i drugi politi~ari tog izdajni~kog prozapadnog reìma u Beogradu. Nije samo \in|i} traìo da me elimini{u iz srpskog politi~kog ìvota, to su traìli i mnogi drugi, ali \in|i}ev zahtev je bio najupe~atqiviji i zato ga je Karla del Ponte obradila na jedan veoma upe~atqiv na~in. Florens Artman, biv{i portparol Karle del Ponte, u svojoj kwizi obja{wava koliko su zapadne obave{tajne slu`be ume{ane u rad ovog tribunala i ona tu posebno potencira ameri~ku i britansku obave{tajnu slu`bu, i zaista su ume{ani. To smo znali ranije i pre izlaska wene kwige, a kad se kwiga pojavila, onda je to pogotovu bilo o~igledno. Podizawe optu`nice protiv mene pre vi{e od devet godina bilo je motivisano nastojawima da budem eliminisan iz srpskog politi~kog ìvota za sva vremena, da se u me|uvremenu uni{ti Srpska radikalna stranka, ili preotme. Dakle, da se preotme na taj na~in, {to to vi{e ne}e biti ona ista stranka, nego }e se preusmeriti na kolosek prozapadnih politi~kih partija, koje nasuprot interesima srpskog naroda sluè Americi, Engleskoj, Francuskoj, Nema~koj i celoj Evropskoj uniji, Vatikanu, i tako daqe. I pokazalo se da sve ide u tom pravcu. Pune ~etiri godine ovde se vodila borba ho}u li uop{te imati pravo da se branim ili ne, jer sve je bilo zami{qeno da mi nametnu nekog advokata, da li iz Engleske, da li iz Holandije, iz bilo koje zemqe, koji }e glumiti da me brani, a uz ~iju }e pomo} tuìla{tvo da nafiluje sudski spis ogromnom koli~inom takozvanih dokaznih materijala, i su|ewe ne bi dugo ni trajalo, jer bi tuìlac i branilac bili na istoj strani. Tako je tuìla{tvo zami{qalo da uvede sve te svoje papire na isti onaj na~in na koji je
4
uspelo 2010. godine da uvede. Jer i vi, gospodo sudije, kada ste videli da protiv mene nema nikakvih dokaza, onda ste masovno uvodili u sudski spis dokumente koje ste ranije odbijali kao dokaze, na primer, razne izjave Milana Babi}a, dokumenta uz wegovu izjavu, pa Miroslava Derowi}a, pa ko zna koga sve jo{, ima tu jo{ nekih za{ti}enih imena pa da ne napravim gre{ku, da mi ne skrnavite ovu zavr{nu re~ prelaskom na zatvorenu sednicu, ili naknadnim intervencijama u snimak. To je su{tina. Morao sam da rizikujem ìvot da bih se izborio za elementarno pravo. Herman Gering nije imao takvih problema, Rudolf Hes nije imao takvih problema, nijedan Hitlerov doglavnik nije imao takvih problema, oni su mogli i sami da se brane i da angaùju bilo kog advokata pod kapom nebeskom. Niko nije postavqao uslove da to bude advokat sa liste tribunala, da zna engleski ili francuski jezik, da zna ovo, da zna ono. Ovaj tribunal je jo{ gori od Nirnber{kog tribunala, jer Nirnber{ki tribunal, iako nije bio me|unarodni sud u pravom smislu re~i, nego zajedni~ki preki vojni sud pobedni~kih sila, kome ni Jugoslavija nije mogla da pristupi, iako je spadala u pobedni~ke sile antihitlerovske koalicije, sudio je poraènima. Da je to bio pravi me|unarodni sud, on bi sudio obema stranama, on bi sudio hitlerovskim glave{inama za genocid nad Jevrejima, za izazivawe agresivnog rata, za zlo~ine protiv ~ove~nosti, za kr{ewe ratnog prava, i tako daqe, ali bi sudio i Amerikancima i Englezima za bombardovawe Drezdena, Kelna, ~itavog niza drugih civilnih naseqa po Nema~koj, gde nije bilo nikakve vojne potrebe, civili su ubijani iz obesti. Sudio bi sli~an me|unarodni sud Amerikancima za bacawe atomske bombe na Hiro{imu i Nagasaki. E sad, ispravqaju}i tu gre{ku Nirnber{kog tribunala, Ha{ki tribunal optuùje 80 odsto Srba i procesuira, a dvadesetak odsto svih ostalih: i Hrvata, i muslimana, i Albanaca, i Makedonaca i tako daqe. Dakle, on bi sad da se pokaè kao nepristrasan pravosudni faktor, ali unapred odre|uje ko su glavni krivci u ovome ratu, i kad je re~ o Srbima, sude se najvi{e li~nosti politi~ke, vojne i policijske hijerarhije, a kad je re~ o ovim ostalim, uglavnom drugorangirane ili tre}erazredne li~nosti. A da ne govorim kada je re~ o kaznama. Srbi za~as dobiju doìvotnu robiju, vi{edecenijske kazne, a oko muslimana, na primer, vi me|usobno vodite vrlo o{tre rasprave ho}e li neki muslimanski general dobiti dve i po ili tri godine zatvora. U prvom stepenu dobije tri, pa mu àlbeno ve}e smawi na dve i po. To je priroda ovoga suda. Nakon {to sam izborio pravo da se sam branim, po~ela je bitka da mi se ispune sve ostale procesne pretpostavke, jer tuìla{tvo ni{ta nije radilo na predmetu. Ono je o~ekivalo da }e glat da sve zavr{i bez moje odbrane i kad je trebalo da mi dostavi sav materijal, i optuùju}i i osloba|aju}i, na srpskom jeziku i na papiru, to ni{ta nije ura|eno do po~etka procesa, odnosno delimi~no je ura|eno. Proces je po~eo a da tuìla{tvo nije ispunilo sve svoje obaveze, ~ak ni obaveze obelodawivawa imena za{ti}enih svedoka koja su morala biti obelodawena mesec dana pre po~etka procesa,
5
pa ste vi, gospodo sudije, doneli odluku da se po~etak procesa ne ra~una od 7. novembra, od dana podno{ewa uvodne re~i tuìla{tva, nego od nekog datuma u decembru kada se pojavio prvi svedok. Iz suda, u zvani~nim aktima tribunala kaè se da je moj proces po~eo 7. novembra, a za qubav vrlo male proceduralne koristi vi ste doneli odluku da to ne po~iwe uvodnom re~ju tuìla{tva nego pojavom prvog svedoka, odnosno, kako su ga oni nazvali, eksperta Ober{ala. I videli smo u dokumentu koji je objavio Vikiliks, da zapadne obave{tajne slu`be i te kako vode ra~una o mom procesu, pa na sastanku iz decembra 2006. godine, na kome su u~estvovali ameri~ki podsekretar Ministarstva odbrane Erik Edelman, vrhunski obave{tajac, u pratwi DKP-a, izaslanika odbrane, zamenika pomo}nika sekretara za odbranu Ministarstva odbrane Danijela Fata, i politi~kog slu`benika, na{li su se 1. decembra u Jelisejskoj palati sa MGM, ekvivalentnim francuskim nacionalnim savetnikom bezbednosti. MGM je bio u pratwi Dominika Bo~ea, savetnika predsednika [iraka za Bliski istok, admirala Edvarda Galijada, predsednikovog vojnog savetnika, i savetnika za strate{ke poslove Lorenca Vilija (da li sam prezime ba{ dobro pro~itao, nisam siguran). Ko je taj famozni MGM? To je Moris Gordo-Montaw, kqu~ni ~ovek u francuskoj slu`bi bezbednosti, savetnik ratnog zlo~inca @aka [iraka. Vi znate da je @ak [irak zbog ratnih zlo~ina u Beogradu osu|en na 20 godina zatvora. To je maksimalna kazna koju je srpski sud mogao da mu izrekne za wegove zlo~ine. Moris Gordo-Montaw, prema zapisniku sa tog sastanka i izve{taju koji je dostavqen u Va{ington, kaè da treba da u~ine sve {to je u wihovoj mo}i da se spre~i moja pobeda na srpskim izborima. To je 1. decembar 2006. godine, ja jo{ {trajkujem gla|u, moj {trajk je trajao do 8. decembra, i ~ak sam bio ube|en da }e me pustiti da umrem, a onda se pojavilo saop{tewe ruskog ministarstva inostranih poslova, vrlo o{tro saop{tewe, i posle toga su se odmah stvari promenile. Svi moji zahtevi su ekspresno prihva}eni, ~ak ja sam nisam ni pisao podnesak u vezi s tim, nego je do{ao upravnik zatvora da mi wegova slu`ba na engleskom jeziku sastavi podnesak, i svi zahtevi: da se promeni kompletno sudsko ve}e, da se odbace nametnuti advokati, da nema ni stend baj advokata, da mi se registruju pravni savetnici, da mi normalizuje posete moje supruge Jadranke, da mi se svi materijali dostave na srpskom jeziku na papiru, i {ta sam jo{ traìo, ne mogu se ba{ svega ni setiti. To je decembar 2006. godine. Po~iwe proces i moj je utisak da se sudsko ve}e i tuìla{tvo nadalo da }e sa aspekta interesa glavnih inspiratora tog procesa sve te}i uspe{no. Me|utim, prvi ve{tak optu`be Ober{al doìvqava nokaut u sudnici, drugi ve{tak optu`be Tunens, radnik tuìla{tva, zaposlen u tuìla{tvu, doìvqava nokaut u sudnici, tre}i ekspert tuìla{tva Iv Tomi} doìvqava nokaut u sudnici, nekoliko kqu~nih svedoka optu`be vrlo neslavno se provode u sudnici. I {ta se onda de{ava? Onda dolazi do organizovanog odugovla~ewa procesa. Tuìla{tvo je do kraja 2007. godine sigur6
no moglo da izvede sve svedoke. Me|utim, sinhronizovanim naporima tuìla{tva i sudskog ve}a to je unedogled prolongirano, ~ak ~ega se setilo tuìla{tvo, da zahteva izuze}e sudije Harhofa, jer je tamo u Danskoj kao ~lan neke nevladine organizacije saslu{avao izvesnog svedoka optu`be, pa eto, kao on je sad tu, ~iste se. Samo da se dobije na vremenu. Ja sam to odmah prozreo i otvoreno rekao, pa je onda gospodin Mandis traìo da se napravi pauza u su|ewu kako bi tuìla{tvo sa mnom obavilo razgovore. Ja sam saznao {ta su oni hteli. Nudili su da se nagodimo oko 10 godina zatvora i da ubrzo odmah budem pu{ten posle te nagodbe i da se tako proces prekrati. Ja sam ovde u sudnici rekao sa tuìla{tvom nemam o ~emu da razgovaram. I ne moram da vas podse}am kako je to sve i{lo kilavo do 2008. godine. Kada su videli da ne mogu da me tako lako pobede u sudnici, kada su videli da popularnost Srpske radikalne stranke u Srbiji naglo raste, onda su zapadne obave{tajne slu`be krenule da iznutra razbijaju stranku, i tu je opet jedan istaknuti francuski obave{tajac igrao kqu~nu ulogu. Bilo je tu i ameri~kih i britanskih i nema~kih obave{tajaca, pa smo videli iz depe{a Vikiliksa {ta oni misle intimno o Tomislavu Nikoli}u. Kaù avet pro{losti, kupio univerzitetsku diplomu, i tako daqe, a ovamo kada se sretnu sa wim, onda ga tap{u po ramenu ti si dobar, ti si pametan, treba da se otarasi{ [e{eqa i da krene{ novim putem. Na Aleksandra Vu~i}a oni mo`da jo{ ra~unaju za odre|ene poslove, a Tomislava Nikoli}a su potpuno otpisali. Taj francuski obave{tajac zove se Arno Danàn, sada je ~lan Evropskog parlamenta na listi stranke ratnog zlo~inca Nikole Sarkozija. Za{to ratnog zlo~inca? Zbog bombardovawa Libije. Arno Danàn je jedan od glavnih za{titnika najve}eg mafija{kog bosa na Balkanu, Stanka Suboti}a zvanog Cane @abac. On mu pruà za{titu i ra~una da }e uz wegovu pomo} da postigne neke politi~ke efekte u Beogradu, jer sada{wi reìm, bez obzira {to je izrazito prozapadni, bez obzira {to ~esto prihvata zahteve zapadnih sila na u{trb interesa srpskog naroda, nije spreman ba{ do kraja da izda, i zato oni prave alternativu koja }e prihvatiti sve. Ne}ete vi da prihvatite nezavisnost Kosova, ho}e Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}, ne}ete vi to da uradite, ho}e wih dvojica, ne}ete ovo, ho}e wih dvojica. To je ta igra koja se igra, a Arno Danàn je ina~e poznat po prqavim poslovima na Balkanu. Delovao je kao {pijun na podru~ju Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Kosova i Metohije i Crne Gore; pa se onda 2002. godine pridruìo francuskom ministarstvu spoqnih poslova, pa su ga poslali da bude jedno vreme savetnik Havijera Solane, pa je opet 2005. godine postao, kao obave{tajac, savetnik za jugoisto~nu Evropu francuskog ministra spoqnih poslova, da bi 2011. godine bio izabran za poslanika u Evropskom parlamentu. Mnoge novine su o tome pisale, na primer list Vreme 6. avgusta 2009. godine, da je Arno Danàn omiqeni prijateq Mila \ukanovi}a i Stanka Suboti}a. Vi znate ko je Milo \ukanovi}, tako|e veliki mafija{ki bos koji je na vlasti u Crnoj Gori vi{e od 20 godina, talijanski sudovi
7
vode protiv wega niz istraga zbog {verca cigareta, i ne mogu jo{ ni{ta jer ga {titi predsedni~ka, odnosno premijerska funkcija. Arno Danàn je omogu}io Suboti}u da se, uprkos poternici Interpola, nesmetano kre}e Francuskom, organizovao susret \ukanovi}a i predsednika Francuske Nikole Sarkozija i Arno Danàn je svesrdno pomogao da Tomislav Nikoli}, kako pi{e Vreme, rasturi Srpsku radikalnu stranku, a sve vreme je odràvao prisne kontakte i sa êdomirom Jovanovi}em i Bebom Popovi}em, kao i sa Ha{imom Ta~ijem. Arno Danàn je 1994. godine bio {ef francuske obave{tajne agencije u Sarajevu i direktno je ume{an u organizaciju zlo~ina u Srebrenici. Glavni izvr{ioci zlo~ina Dominik Petru{i} i Milorad Pelemi{, komandant 10. diverzantskog odreda uop{te se ne procesuiraju, a procesuiraju se qudi koji su ili delimi~no ume{ani ili nikakve veze sa tim nisu imali, a veliki zlo~in je pripremqen, kako to vidimo iz kwiga nekih muslimanskih aktera ratne drame, veliki zlo~in je pripreman u organizaciji Amerikanaca, da do|e do ubijawa srebreni~kih muslimana, bar 5.000, kako je Klinton rekao Izetbegovi}u, pa da to bude povod za bombardovawe Srba. Naravno, ja ne opravdavam nikoga ko je u~estvovao u zlo~inu sa srpske strane, ali zlo~in je Srbima u celini podmetnut. Jedan od onih koji su podmetnuli taj zlo~in Srbima je Arno Danàn. On je bio i u pregovorima u Rambujeu, pa je onda bio jedan od glavnih savetnika Bernara Ku{nera. Se}amo se tog zlo~inca Bernara Ku{nera jo{ iz one {pijunske organizacije Lekari bez granica. Pa je bio guverner Kosova i Metohije, pa je bio i francuski ministar inostranih poslova. Dakle, jo{ jedan istaknuti francuski obave{tajac koji po svim raspoloìvim podacima radi protiv mene i protiv Srpske radikalne stranke, a kao poslanik u Evropskom parlamentu o{tro je napao Dika Martija povodom wegovog izve{taja o organizovanom kriminalu na Kosovu i Metohiji i presa|ivawu organa sa zato~enih Srba kupcima {irom sveta. O tome je istragu zapo~ela Karla del Ponte, pa je, kako se sama àli, bila onemogu}ena, pa je Dik Marti podneo jedan upe~atqiv izve{taj, i Arno Danàn ga je najo{trije napao u Evropskom parlamentu. Taj Arno Danàn je jedan od glavnih kreatora poku{aja pu~a u Srpskoj radikalnoj stranci, ali bez obzira {to sam ja tolike godine ovde u pritvoru, bio sam sposobniji od Arno Danàna i od Moris Gordo-Montawa, pa sam uspeo da ta wihova nastojawa suzbijem putem saveza telefonskih snaga. Po{to je proces po tuìla{tvo krenuo traqavo i po{to su zapadne sile videle da ne mogu da o~ekuju od procesa neke povoqne rezultate, kre}u ataci na moje zdravqe. Ja sam bio relativno zdrav ~ovek, imao sam astmu i krvni pritisak sam drào uspe{no pod kontrolom, ne sa nekim te{kim lekovima, sa lekom Prilazid plus koji spada u te blaè i vrlo je ~esto u upotrebi u Srbiji. Po~iwe prvo napad na jetru i ~im sam to video, ja sam podigao veliku galamu. Ja sam znao, u sudaru sa mra~nim silama samo velika galama u javnosti moè da me spase, ni{ta vi{e. I po{to sam podigao tu galamu, odustalo se od daqeg napada na jetru. Jetra se sama oporavila, a onda
8
su krenuli na srce. I ve} tri godine atakuju na moje srce. Ono jo{ izdràva, ko zna koliko }e. Ne}e jo{ dugo, ali izdràva. Izdrà}e vaqda dovoqno da ja zavr{im ovu zavr{nu re~. Kako se to postiè, ja to ne znam. Ali su krajwe sme{na i bqutava nastojawa i nekih lekara i sudskog ve}a da se to prikaè kao efekat moje navodne gojaznosti. Ja imam izvanredne krve sudove, kao mladi}. Dva puta su mi vr{ili, kako se to zove, arteriografiju ili koronografiju. Nikada nisam imao povi{en {e}er, nikad nisam imao povi{en nijedan holesterol, nikada nisam imao povi{ene trigliceride. [ta je razlog? Elektrika. Kako se proizvodi ta elektrika koja mi ugroàva srce? Elektronskim putem. Meni je to izgledalo fantasti~no, iako sam odmah na to pomislio, sve do no}i izme|u ~etvrtka 8. i petka 9. marta, pro{le nedeqe zapravo. Ugradili su mi jo{ u januaru mesecu takozvani Aj-Si-Di, unutra{wi potko`ni defibrilator i on nije funkcionisao kako treba, to se videlo odmah. Me|utim, u no}i izme|u 8. i 9. marta taj defibrilator je prosto poludeo. Ja sam se prethodno ose}ao dobro, probudio sam se u toku no}i, gledao sam i neki film, i u 4 sata i 15 minuta osetio prvi elektro{ok, ustao sam odmah, svojim aparatom izmerio puls. Puls je bio skoro normalan, 75, defibrilator je programiran da izaziva elektro{okove tek ako puls pre|e preko 200, dakle, kad dolazim u ìvotnu opasnost, onda on treba tim elektro{okovima da spre~i naprasnu smrt. Me|utim, nije bilo razloga za wegovo dejstvo. U 5 i 30, novi elektro{ok, ja~i od prethodnog, i svaki slede}i je bio sve ja~i i ja~i. Ja sam tada pritisnuo dugme na alarmu koji su mi dali da stoji pored mog kreveta, pored uzglavqa, alarm nije radio. Ustao sam, pritisnuo alarm pored vrata koji ima svaki robija{, taj alarm tako|e nije radio. Sva sre}a pa sam se, zaslugom i gospodina Antonetija, izborio za dvostruku }eliju, dve }elije su povezane. Oti{ao sam u tu drugu }eliju, pritisnuo alarm, i on je reagovao. Onaj ko mi je iskqu~io prva dva alarma nije se setio ovog tre}eg i do{la je straà. U 15 minuta, izme|u 5 i 30 i 5 i 45 imao sam ~etiri elektro{oka, koji su me bacali po }eliji. Znate kako izgleda taj elektro{ok? Kao kad prelazite ulicu na nepropisnom mestu pa vas udari tramvaj u punoj brzini, i vi se samo malo pridignete i udari vas drugi tramvaj, i tako {est puta. Tako izgledaju ti elektro{okovi. Posledwi je bio u 6 sati i 30 minuta. Straà je pozvala lekara koji je do{ao za 40 minuta. Lekar, kada je video o ~emu se radi, zvao je odmah hitnu pomo} i odvezli su me u Lajden. Ja sam pomislio ho}e li mi neko verovati da sam te {okove imao iz ~ista mira. Dolazim tamo, prvi kardiolog odmah to nalazi u memoriji mog Aj-Si-Di ure|aja i izbroji ta~no {est. Dolazi posle vi{a medicinska sestra koja ujutru u 8 sati pregleda izve{taje vaqda svih nosilaca Aj-Si-Dija, i kaè Ja sam to odmah videla i da vas nisu dovezli, ja bih odmah zvala da vas dovezu. Ali svi se ~ude kako je to mogu}e. Kako je mogu}e da je taj Aj-Si-Di bio neispravan. I morala je nova operacija toga dana i nisu u po~etku imali mesta, pa su planirali za ponedeqak i utorak, pa da se ne bi ponovili elektro{okovi, ipak su me nekako udenuli u raspored i to obavili u petak. Mnogo sam lekara pi9
tao da li znaju za jo{ neki slu~aj da je Aj-Si-Di ure|aj poludeo, iz ~ista mira po~eo da proizvodi elektro{okove. Svi su mi odgovorili da nikad nisu ~uli za to. Ovo je neko proizveo spoqa. I ovo je bio poku{aj ubistva. Nikako druga~ije to ne moè da se objasni. To je toliko o politi~koj pozadini ovog procesa i namerama glavnih kreatora. Glavni kreatori su zamislili da me ubiju zapravo negde izme|u zavr{ne re~i i saop{tavawa presude. Kad }e to biti i na koji na~in, vide}emo. Ovaj poku{aj je bio neuspe{an, ali ne odustaju oni tako lako, pogotovu sada u vreme predizborne kampawe, kada svi pokazateqi stavqaju do znawa da rejting Srpske radikalne stranke naglo raste i da }e Srpska radikalna stranka imati vrlo dobre rezultate na tim izborima 6. maja. Da sad krenemo na ono {to je tuìla{tvo iznelo u svojoj zavr{noj re~i. Ja sam imao nameru da vama ovde prezentujem neka dokumenta i neke kwige, ~ak i video snimke, me|utim od svega sam odustao, jer nemam mogu}nosti da radim, nemam nikakvog pomo}nika, tako da }u se u svojoj zavr{noj re~i koncentrisati samo na onome {to je reklo tuìla{tvo. Ostalo mo`da i nije naro~ito interesantno. Tuìlac Markuzen po~iwe tezom da sam se ta~no pre 20 godina, 5. marta 1992. godine, zarekao da je Srpska radikalna stranka spremna da se svim sredstvima suprotstavi nezavisnosti Bosne i Hercegovine i da sam zapretio, u slu~aju progla{ewa nezavisnosti, da }e pote}i reke krvi. I ovo je sad za wega kqu~na teza, kqu~ni argument, kqu~ni dokaz da sam ja prosto èleo ratne zlo~ine, da sam ih prizivao i kasnije potpomagao, podsticao, ili sam izvr{io. Pa, kako je bilo mogu}e otcepqewe Bosne i Hercegovine progla{ewem nezavisnosti bez saglasnosti srpskog naroda? I Bosna i Hercegovina i Hrvatska, i sve federalne jedinice biv{e Jugoslavije nisu konstituisane na demokratski na~in. Prvobitna Jugoslavija je bila unitarna dràva. Jeste jednim protivustavnim aktom tada{wa vlast negde 1939. godine, vaqda, dogovorila sa Hrvatima izdvajawe jednog dela teritorije u takozvanu hrvatsku autonomiju koja }e se zvati Banovina Hrvatska. To su uradili princ regent Pavle Kara|or|evi} i predsednik wegove vlade Dragi{a Cvetkovi} u sporazumu sa hrvatskim predvodnikom Vlatkom Ma~ekom. To je bilo potpuno protivustavno i nije nikad pro{lo kroz parlament. Dakle, ta unitarna Jugoslavija, voqom komunista u toku i nakon Drugog svetskog rata, pretvara se u Federaciju, i komunisti sasvim proizvoqno odre|uju federalne jedinice, {est, izmi{qaju nove nacije makedonsku, hajde, moèmo re}i Makedonci su veoma sli~ni nama Srbima, veoma bliski, ali mo`da ba{ nisu potpuno isto {to i Srbi, ali izmi{qaju crnogorsku naciju, pa 20 godina posle rata, muslimansku naciju. Zamislite, vi sada u Francuskoj imate i poprili~an broj Francuza muslimana, kada bi oni u jednom trenutku rekli, e nismo mi vi{e Francuzi, sada smo mi posebna muslimanska nacija, ili u Italiji to da se desi, ili u Danskoj. To bi vama bilo sme{no, u Jugoslaviji je bilo tragi~no. Hrvatska federalna jedinica je konstituisana voqom komunista, bez ikakve demokratske procedure, ali su
10
i komunisti dali garancije da je ta federalna jedinica, kako su oni rekli, i dràva hrvatskog naroda i srpskog naroda koji ìvi u Hrvatskoj. Jer kada je takozvana Vojna granica pod Austro-Ugarskom 1881. godine pripojena Hrvatskoj i Slavoniji, Srbi su dobili garanciju da su konstitutivni narod ravnopravan sa Hrvatima. [ta je to zna~ilo? Da Hrvati svojom brojno{}u nikada ne mogu, po kqu~nim statusnim pitawima, da nadglasaju Srbe. Hrvatska nije mogla da proglasi nezavisnost bez saglasnosti politi~kih predstavnika srpskog naroda koji u woj ìvi. U Bosni i Hercegovini je to bilo jo{ jasnije, u Bosni i Hercegovini nijedan od tih konstitutivnih faktora nije imao apsolutnu ve}inu, imali su Srbi pre Drugog svetskog rata dok nad wima nije izvr{en genocid, posle Drugog svetskog rata vi{e nisu imali. Bosna i Hercegovina je konstituisana kao federalna jedinica Srba, Hrvata i muslimana. I samo wihovom saglasno{}u mogao je da se mewa status Bosne i Hercegovine, {to zna~i da nisu mogli Hrvati i muslimani da se dogovore da preglasaju Srbe, a to se desilo. I kakav bismo mi Srbi bili narod da se tome nismo suprotstavili? A bili smo dovoqno po{teni da unapred kaèmo: Nemate pravo da ukinete Srbima status konstitutivnog naroda. Ako to jednostrano ukinete, izazva}ete rat. Izazva}ete reke krvi. I desile su se reke krvi i to nije zato {to sam ja mnogo vidovit ~ovek, to je svako normalan, svako ozbiqan mogao da predvidi. Mi Srbi ne}emo, vi ho}ete da se otcepite, mi ne}emo. I {ta sad? Sad }ete vi nas da preglasate. Pa, nemate pravo da nas preglasate. E, onda kada je konstituisana Bosna i Hercegovina kao federalna jedinica, dobili smo garanciju da niko nikada ne moè da nas preglasa. Kada je konstituisana Hrvatska kao federalna jedinica, dobili smo garanciju da nas Srbe ne moè niko nikad da preglasa u pogledu dràvnog statusa Hrvatske. Sad to odjednom ne vaì. Jer }e Evropska zajednica, kasnije Evropska unija re}i druga~ije, jer }e Amerikanci re}i druga~ije. Jer }e onaj me|unarodni hoh{tapler Badinter re}i druga~ije, i wegova komisija. E, pa ne moè. Srbi su morali tome da se suprotstave, i kada je bilo stani-pani, da se oru`jem suprotstave. I suprotstavqawe je bilo uspe{no. Suprotstavqaju}i se, Srbi su stvorili Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku. Jer su rekli ako vi ho}ete da se otcepqujete, idite slobodno, ali bez nas, bez na{ih teritorija. E sada, kada izbije rat, prirodna je pojava da svako èli da zauzme {to ve}u povr{inu teritorija. To se u svakom ratu de{ava. Tu se vi{e ne pravi ra~unica e ovde nas ima 50 odsto, e ovde nas ima ispod 50 odsto, nego se stvar re{ava oru`jem pa ostavqa pregovorima posle rata ho}e li se neka korekcija vr{iti. A onda su Amerikanci odlu~ili da uni{te Republiku Srpsku Krajinu, da proteraju srpski narod iz wenih zapadnih delova. To su sve Amerikanci uradili, Hrvati su tu bili samo izvr{ioci ameri~ke voqe. Ameri~ka poznata agencija Aj-EmAr-Aj, jel sam dobro rekao, koja okupqa penzionisane admirale, generale, vi{e oficire i koja direktno sara|uje sa ameri~kim ministarstvom odbrane, oni su uni{tili prvo srpski sistem veza, onesposobili srpsku avijaci11
ju, izazvali pometwu i nije bilo te{ko okupirati Republiku Srpsku Krajinu. A to ne moè biti trajna, dugove~na okupacija. Jednog dana Republika Srpska Krajina }e ponovo biti slobodna, a moja je uloga da ostavim amanet da ona mora jednog dana opet biti slobodna. U Bosni i Hercegovini muslimani su svakako bili glavne `rtve, i na vreme smo ih upozoravali: Zapad drì stranu Hrvatima, a vas }e samo iskoristiti kao topovsko meso protiv Srba. Me|utim, muslimani su krenuli u taj rat i taj rat je doveo do mnogih `rtava na sve tri strane, a verovatno najvi{e me|u muslimanima. To {to je Bosna i Hercegovina, kako kaè gospodin Markuzen, proglasila nezavisnost, to je bilo potpuno nelegalno, i zato je moja pretwa bila zapravo upozorewe. Naàlost, upozorewe se obistinilo, i u hrvatskoj federalnoj jedinici se upozorewe obistinilo. E sad, za koga je sve to bila jeziva stvarnost? Bila je za mnoge obi~ne male qude koji su se zatekli na te{kim mestima i stradali. Ali, nisam ja kriv {to su oni stradali zato {to sam upozoravao te}i }e reke krvi, nego onaj ko je znao da }e da poteku reke krvi, a ipak je krenuo u progla{ewe nezavisnosti. A kad je ugroèn jedan deo srpskog naroda, bilo koji, svi mi ostali Srbi smo du`ni da mu pomognemo. Zamislite, gospodine Antoneti, da neko iznenada ugrozi Francuze u Kvebeku cela bi se Francuska digla na noge i ne bi to dozvolila. Kako mi Srbi onda da dozvolimo da neko ugrozi na{u bra}u na podru~ju Hrvatske ili bosansko-hercegova~ke federalne jedinice? Skr{tenih ruku nismo mogli da ostanemo, morali smo da se borimo i da im pomognemo. Koliko smo bili uspe{ni u toj borbi, to je drugo pitawe. E sad, jo{ jedan problem, koji je ovde veoma vaàn. Ko je u tom procesu raspada Jugoslavije prvi po~eo da ubija i progoni? îm je Tu|man do{ao na vlast, wegov reìm je po~eo da progoni Srbe, da ih otpu{ta sa posla, da ih prisiqava da potpisuju izjave lojalnosti, da vade takozvanu domovnicu (to je sasvim novi dokument, koji ranije nije postojao) i da ih na druge na~ine poniàva. Srbi su ve} 1990. godine po~eli da beè sa podru~ja hrvatske federalne jedinice, iz ve}ih hrvatskih gradova poput Zagreba i Vara`dina i ostalih, i iz Splita naravno. Prva ubistva koja su se desila bila su izvr{ena nad Srbima, i to nad gradskim Srbima koji nisu u~estvovali ni u kakvom otporu, ni u kakvoj borbi. Drugo, Tu|man je odmah po~eo da vra}a stare usta{ke simbole. O Tu|manu smo sve znali: da je bio Titov general, a da se posle povezao sa usta{kom emigracijom, ~ak je za ministra odbrane Hrvatske doveo vode}eg usta{kog emigranta Gojka [u{ka. ûli ste vaqda za Gojka [u{ka godinama je bio vode}i lider usta{ke emigracije. Tu|man se vi{e puta eksponirao li~no i direktno kao oboàvalac i sledbenik Paveli}evog naslednika Maksa Luburi}a. Maks Luburi} je bio glavni usta{ki lider nakon ubistva Ante Paveli}a, a Antu Paveli}a je ubio jedan srpski ~etnik u Argentini, ranio ga, pa je posle nekoliko meseci umro na le~ewu u [paniji. I sad taj Tu|man, koji se eksponirao svojim vezama sa usta{kom emigracijom, svojim vezama sa
12
Rimokatoli~kom crkvom, posebno sa hercegova~kim fratrima frawevcima, ~iji je centar [iroki Brijeg u Bosni i Hercegovini, glavni centar usta{kog pokreta kroz stotinu godina. U Hrvatskom saboru se pojavio poslanik koji izlazi za govornicu, diè ruku u znak fa{isti~kog pozdrava i uzvikuje Pro patria. Da li je to onda povampirena usta{ka zver? Jeste. Ja sam bio potpuno u pravu kada sam na to upozoravao povampirila se usta{ka zver. Onda mi tuìla{tvo zamera {to sam ve}inu Hrvata poistovetio sa usta{ama, sa Tu|manovim reìmom i tako daqe. Istina je, na prvim izborima Tu|man nije dobio podr{ku ve}ine Hrvata, mislim svega 48 posto, ali zahvaquju}i izbornom sistemu osvojio je vlast. Me|utim, kasnije je uìvao ogromnu podr{ku i pomo} skoro celog naroda, dok nije obavio prqave poslove. Kad je obavio prqave poslove i kad su Amerikanci i Evropska unija garantovali Hrvatskoj da }e ostati ta èqena teritorijalna celokupnost, e onda se stvari okre}u protiv Tu|mana. Tu|man vi{e nije pogodan, kompromitovan je, treba ga skinuti, treba ga najuriti. Wegova smrt je to sve pretekla. Dolazi do promena ~ak i u wegovoj partiji, na ~elo dolazi Sanader koji po~iwe detu|manizaciju, ali zaglavi posle u korupciona{kim aferama. Ovaj proteè francuskog {pijuna, Tomislav Nikoli}, dao je intervju po~etkom 2008. godine sarajevskom listu Dan, muslimanskom listu, u kome je izjavio da ho}e da bude srpski Sanader. Mislio je da ja nikada ne}u videti te novine. A ja ovde bio na istom spratu sa muslimanskim generalom Rasimom Deli}em, bili smo u korektnim odnosima. On je voleo da ~ita kwige kao i ja, pa smo kwige razmewivali, razmewivali novine, i on mi je dao taj sarajevski muslimanski list u kome sam pro~itao intervju Tomislava Nikoli}a i tako definitivno razjasnio kakva je wegova politi~ka uloga i za ~ije on interese obavqa prqave poslove. Tu|man se eksponirao na jo{ nekoliko na~ina. ûvena je wegova kwiga Bespu}a povijesne zbiqnosti, koju je objavio pred kraj osamdesetih godina. U mojoj kwizi Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije, koju sam vam na vreme dao, moète da vidite, op{irno sam citirao neke delove iz Tu|manove kwige. Tu|man se otvoreno i javno u toj kwizi zalaè za genocid i kao na kqu~no upori{te poziva se na Bibliju, na Stari zavet, i pokazuje tamo kako je Bog uni{tavao ~itave narode, i ène i decu, ako stanu na put wegovom voqenom Izraiqu. Tu|man opravdava genocid kao sredstvo koje treba u jednom trenutku iskoristiti, a posle stvari normalizovati. Tu|man je na sli~an na~in re{io problem Srba u Hrvatskoj. Ako ih je po popisu bilo 12 posto pre rata, on ih je sveo na ispod pet posto, smatraju}i da na taj na~in oni vi{e nemaju neka naro~ita kolektivna prava, da mogu biti na obi~nom statusu nacionalne mawine. Dakle, u mojim re~ima, u mojim govorima 1990. i 1991. godine uop{te nije bilo preterivawa. Ja sam iznosio istinu i upozoravao. Me|utim, ovde ima ne{to drugo {to je sme{no i moram da kaèm da ste i vi, gospodo sudije, u va{oj odluci po pravilu 98bis, a i gospodin Antoneti u svom izdvoje13
nom mi{qewu, dali podlogu tuìla{tvu za takvo pona{awe, pozivaju}i se na moje govore iz perioda koji nije obuhva}en optu`nicom, iz 1990. i 1991. godine, ili posle 1993. godine, ili ste se pozivali na moje govore koji nisu ni pomenuti u optu`nici. Samo su tri moja govora pomenuta u optu`nici. To je izmi{qeni govor u Vukovaru, izmi{qeni govor u Malom Zvorniku i govor u Hrtkovcima, koji nije izmi{qen ali ste ga imali pred sobom u celini. Pa, onda se sada pozivate na jo{ neke govore. Zaprepa{}ujete me! Vi ste, gospodine Antoneti, u Francuskoj poznati kao odli~an pravnik. @ak Verès vas je veoma hvalio. Kako vi moète i da pomislite da neka inkriminacija koja nije ni pomenuta u optu`nici, moè posle da se pojavi, ili ako je neka budala u nekoj ranijoj ha{koj ili ruandskoj presudi zakqu~ila da ne moraju da se navedu svi govori, a da se izrekne presuda povodom wih, da se za tim povedete. Ne moète vi doneti presudu niza{ta {to nije navedeno u optu`nici. Bi}e krivi~nog dela mora biti jasno predstavqeno u optu`nici. Radwa izvr{ewa krivi~nog dela mora biti detaqno opisana, jer ja moram znati od ~ega se branim. Ja sam se branio od dva izmi{qena i jednog stvarnog govora, a vi sada navodite i neke druge govore. Te druge govore moète zajedno, i tuìla{tvo i sudsko ve}e, ma~ku o rep da obesite. Pi{ite novu optu`nicu, zakazujte novi proces, ali to ne moè. To {to ste 2010. i 2011. kao simplon ekspresom utrpali u sudski spis, to nikakvog zna~aja nema. Ja mnoge od tih dokumenata ni do danas nisam pro~itao, i kad bih stigao da ih pro~itam? Vi ste tamo naveli gomilu dokumenata koja nisu pomenuta u sudnici. Moè da se dokument uvrsti u spis bez posredstva svedoka viva voce, a mora taj dokument biti pomenut u sudnici to je taj i taj dokument kojim se kazuje to i to, pa onda ja odgovaram tim dokumentom se ne dokazuje to i to, nego predstavqa ovo i ovo. Ovako se tuma~i pravo studentima prve godine pravnog fakulteta, a vi ste navikli da u Ha{kom tribunalu sve moè. [ta god kome padne na pamet, sve moè da se provede. Jo{ jedna stvar koja je veoma va`na da se kaè u uvodu zavr{ne re~i: va{e pozivawe na predmet Nahimana. Nikada mi niste dostavili tu presudu, ja sam morao sam da finansiram weno prevo|ewe na srpski jezik. U predmetu Nahimana su|eno je trojici qudi, ~ini mi se da ih be{e trojica, zbog javnog i direktnog pozivawa na genocid. Jedino kod krivi~nog dela genocida, po Konvenciji o genocidu, ka`wivo je i samo javno i direktno pozivawe na genocid, mada genocid mo`da nije ni poku{an. Samo {to kaète: pozivam vas da uni{tite tu etni~ku, rasnu, versku grupu, to je ve} ka`wivo po Konvenciji o genocidu, ali to se odnosi samo na krivi~no delo genocida kao zlo~ina nad zlo~inima. To ne moè da se odnosi ni na @enevske konvencije, to ne moè da se odnosi na kr{ewe pravila i obi~aja rata, to ne moè da se odnosi ni na zlo~ine protiv ~ove~nosti. Kod svih drugih oblika podsticawa, podsticawe mora pruìti bitan doprinos izvr{ewu krivi~nog dela. Ne mora podsticawe biti nezamewiv faktor krivi~nog dela, mo`da bi se krivi~no delo izvr{ilo i bez podsticawa, ali ako je ve} do{lo do podsti14
cawa, onda to podsticawe mora biti bitan doprinos izvr{ewu. A ovde bi tuìla{tvo da moj govor iz centra Beograda poveè sa nekim zlo~inom koji se desio u Kozluku ili nekom drugom selu u zvorni~koj op{tini, jer su tu negde iz istog perioda. E, to ne moè biti podsticawe. Kakve su jo{ gluposti napravile sudije u toj drugostepenoj presudi u predmetu Nahimana? Osudili su na visoke zatvorske kazne zbog direktnog i javnog pozivawa na genocid. A onda kaù, zbog istih radwi to nije samo pozivawe na genocid, nego i pozivawe na istrebqewe. Pa ~ekajte, koja je principijelna razlika izme|u genocida i istrebqewa? U broju qudi. Sve ostalo je zajedni~ko. Ako je ve} ne{to progla{eno genocidom, ne moè se ujedno progla{avati jo{ nekim krivi~nim delom, pa re}i to je ubistvo kao oblik progona, pa re}i da je to progon sam po sebi i tako daqe. Ako se neko osudi za genocid, onda je to dovoqno, onda tu nema drugih krivi~nih dela. Zamislite sada neko ubije ~oveka noèm. Zada mu tri udarca, pa jednim mu udarcem okrzne ruku, drugim udarcem ga pogodi u predelu stomaka, a tre}im udarcem u srce. Koje je to krivi~no delo? To je krivi~no delo ubistva. Sad kakvog ubistva, to je drugo pitawe, je li ubistva namah, je li planiranog ubistva, je li ubistva iz koristoqubqa i tako daqe. A zamislite sad sudsko ve}e koje bi reklo: to je krivi~no delo ubistva i krivi~no delo te{ke telesne povrede i krivi~no delo lak{e telesne povrede! Takvom sudskom ve}u bi se celi svet smejao. I ako je Nahimana sa ovim svojim kompawonima osu|en za genocid, za javno i direktno podstrekavawe na genocid, nema vi{e za {ta drugo da mu se sudi. Ali, naàlost, i u ovom tribunalu i u tribunalu za Ruandu, a àlbena ve}a su zajedni~ka skoro, mnogo je neukih, neobrazovanih qudi i me|u sudijama i me|u tuìocima, i sve te stvari mogu da prolaze. Mo`da imam problem {to sam pro~itao skoro sve ha{ke presude i {to sam pro~itao dve-tri presude Me|unarodnog suda za Ruandu, i {to nisam poput onih prepla{enih advokata koji najvi{e vode ra~una da se ne zamere sekretarijatu, tuìla{tvu ili sudskom ve}u, da ne izgube ugodnu apanaù, pa pu{taju da im sve pro|e. Kod mene ne moè sve da pro|e. Ja }u sve da kaèm, ja }u da vas pogodim tamo gde vas najvi{e boli. Mene va{a presuda uop{te ne interesuje, i to sam vam stotinu puta rekao. Svaka va{a presuda za mene je doìvotna, i {ta onda mene briga va{a presuda. Tuìla{tvo navrat-nanos iznosi svoje teze, elabori{e odre|ene lokacije zlo~ina, i na po~etku gospodin Markuzen odmah po~iwe sa Zvornikom. Ja ne}u ulaziti u sve te pojedinosti, o tome smo dosta raspravqali i kada su se pojedina~ni svedoci pojavqivali u sudnici. Ono {to je bitno moram samo da ponovim. Dobrovoqci Srpske radikalne stranke su u~estvovali u osloba|awu Zvornika. Za{to osloba|awu? Zato {to su prethodno Zvornik zauzele muslimanske paravojne snage, do zuba naoruàne, koje su razdelile oru`je teritorijalne odbrane i lokalne policijske stanice, i unutar muslimanskih snaga bio je veliki broj zvorni~kih kriminalaca. Oni su prvo zauzeli Zvornik i Srbi su morali da beè iz grada glavom bez obzira. Nisu Srbi beàli tako {to su nosili svoju imovinu sa sobom, nego jednostav15
no, ako je ko dete u naru~ju poneo. Beàli su na drugu stranu Drine da bi se spasili. A onda je do{lo do srpskog protivudara. Ja sam veoma ponosan {to su dobrovoqci Srpske radikalne stranke u~estvovali u tom protivudaru. Protivudar je izvela JNA, komanda Operativne grupe Drina, koja je bila sme{tena na Gu~evu, u ~ijem sastavu je najozbiqnija bila tenkovska brigada koja je iz Jastrebarskog, kod Zagreba, stigla na podru~je Zvornika i ~iji je komandant bio pukovnik Ta~i}. JNA nije imala dovoqno vojnika. Podignuta je teritorijalna odbrana na podru~ju Zvornika, podignuta je teritorijalna odbrana sa desne strane Drine, dakle u Srbiji, u Loznici, Malom Zvorniku i jo{ nekim okolnim op{tinama, i podignut je rezervni sastav policije. I tome se prikqu~ila jedinica od stotinak dobrovoqaca Srpske radikalne stranke, pod komandom lozni~kog sudije Dragana Cvetinovi}a. Bilo je i drugih pripadnika Srpske radikalne stranke koji su u~estvovali u borbama, ali ne u okviru ove jedinice dobrovoqaca, neki su oti{li tamo samoinicijativno. Re~ je o radikalima iz Malog Zvornika, videli ste neki su i svedo~ili o tome, a bilo je onih koji su mobilisani direktno u JNA, kao Zoran Suboti}, koji je jedno vreme bio postavqen i za komandanta Teritorijalne odbrane u tek oslobo|enom Zvorniku. Ta jedinica je u~estvovala u borbama sve do pada Kula Grada, i vi tamo imate zvani~nog traga o {e{eqevcima do 26. aprila, kada je pao Kula Grad. Dragan Cvetinovi} se tada vra}a sa svojom jedinicom i on nastavqa da radi kao sudija u Loznici, i ja sam ga godinu dana kasnije proglasio za srpskog ~etni~kog vojvodu zbog zasluga u osloba|awu Zvornika. Mo`da je bilo nekih pojedinaca iz te jedinice koji su samoinicijativno ostali, verovatno onaj Slavkovi} kome je su|eno u Beogradu, da je bio u toj jedinici i da je ostao tamo. Posle 26. aprila tamo se formiraju potpuno nove jedinice, na licu mesta, Igor Markovi}, kasnije @ute ose, jedinica Pivarskog, koja je bila veoma mala, mawe od deset qudi i bila je vezana za policiju, jedinica Ni{kog, koji je sam u izjavi rekao da je arkanovac, Gogi}eva grupa, koji je tako|e bio arkanovac, i tako daqe. Mo`da je Gogi} bio u jedinici kod Cvetinovi}a do 26. aprila, ali Cvetinovi}a kasnije nema. U jednom trenutku sam i ja pomislio da je mo`da i Miroslav Vukovi} êle tamo bio komandant, posle sam video wegovu izjavu. On se posva|ao sa Qubi{om Petkovi}em i nije oti{ao sa dobrovoqcima i oti{ao je tamo da radi u obezbe|ewu neke fabrike. A onda je zajedno sa mnom bio u Podgorici, kada je izvr{en atentat. Kad je nas 62 tamo raweno, on je bio jedan od onih koji su najvi{e izrawavani. I danas ima gomilu gelera po nogama, po dowem delu stomaka. On ne moè posle 25. maja nigde da bude u Zvorniku, a vi tamo navodite nekog êlu koga su vaqda zvali vojvoda i kaète on je êle. Jedno je êlo, a drugo êle. Niko tog va{eg êlu nije tamo identifikovao kao Miroslava Vukovi}a. Jo{ vam svedoci kaù: nosio je na nogama patike koje nose stare ène. Te patike se zovu zepe. Celi srpski narod zna {ta su zepe. To su platnene patike koje zaista nose starije ène jer su tople, nekad se nose po ku}i, nekad po dvori{tu, a neka starija èna iza|e i u grad u wima. I vi sad tog êlu
16
progla{avate ~etni~kim vojvodom. Zamislite ~etni~kog vojvodu u zepama! êtni~ki vojvoda u zepama! Na stranu to {to olako mnoge progla{avate ~etni~kim vojvodama, niko osim mene ~etni~ki vojvoda nije bio pre maja 1993. godine. Kaète da ste dokazali van razumne sumwe zlo~ine u optu`nici. Ma, niste ih dokazali jer oni nisu ozbiqno ni osporavani. Ja nisam imao mogu}nosti da se ozbiqno upu{tam u to da li su se zaista neki zlo~ini desili ili ne. Sudsko ve}e mi je uskratilo pravo na finansirawe odbrane. Pomo} koju sam imao bila je veoma ograni~ena, ja nisam mogao time da se bavim. Mogao sam u onoj meri u kojoj mi je tuìla{tvo, nekad voqno, nekad nevoqno, nekad i gre{kom dalo izvesnu koli~inu dokumenata, pa da vidim da se negde ne{to zaista desilo i da vidim na koji se na~in desilo. U Zvorniku je bio Arkan, to smo potpuno razjasnili. Prvo, imali smo svedoka koji je rekao da je po nagovoru Biqane Plav{i} Arkanu pla}eno da u~estvuje u osloba|awu Zvornika i da je Arkan do{ao sa 20 ili 30 qudi svega i da je sam krenuo u borbu iz pravca Karakaja, i da je imao nekoliko poginulih teritorijalaca. Dobio je po nosu i morao je da ustukne. Tek po podne JNA kre}e u borbu zajedno sa dobrovoqcima Srpske radikalne stranke. Zlo~ini koji su se desili u Zvorniku pripisani su Arkanu, zlo~ini do 26. aprila. Nema nigde nijedne indicije da je neki dobrovoqac Srpske radikalne stranke izvr{io zlo~in. JNA {aqe svoje patologe sa Vojnomedicinske akademije da obave prethodne istra`ne radwe povodom tih zlo~ina. Ovde ste imali eksperta Zorana Stankovi}a koji je to opisivao. JNA je htela da procesuira te zlo~ine. Me|utim, pod ultimatumom 19. maja morala je da se povu~e iz Bosne i Hercegovine. Zlo~ini su ostali neprocesuirani. Kome vi to moète pripisati? Vi biste to pripisali meni. Kaète, po tre}oj kategoriji udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Pa, po toj kategoriji i vi moète biti, i tuìla{tvo i sudsko ve}e, optuèni za krivi~no delo poku{aja mog ubistva, na primer. Vi ste svojom voqom pristali da u~estvujete u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu ~iji je ciq moja eliminacija iz srpskog politi~kog ìvota. Me|utim, vi ste smatrali da se to moè obaviti sudskim procesom, bez prolivawa krvi i da }ete posti}i maksimalne rezultate. Me|utim, neki od u~esnika u tom va{em udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, a to su ameri~ka, britanska ili francuska obave{tajna slu`ba, u no}i izme|u 8. i 9. marta ove godine, poku{avaju moje ubistvo. Moglo je i da uspe to ubistvo. Vi niste znali da oni spremaju to ubistvo, ali znali ste ko su oni i kakvi su i mogli ste da predvidite da je moje ubistvo s wihove strane logi~na i predvidiva pretpostavka o kojoj ste morali voditi ra~una i zato ste odgovorni po tre}oj kategoriji udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Ja volim stvari da dovodim do apsurda. Kad se stvari ovako dovedu do apsurda, one su kristalno jasne, kristalno ~iste, nema vi{e nedoumica. Ja sam kriv {to je Arkan negde izvr{io zlo~ine?! Eto, krenuo sam od Zvornika, mada je redosled mogao biti druga~iji, samo zato {to je gospodin Markuzen krenuo od Zvornika. Me|utim, radije bih
17
krenuo od Vukovara. Sada }emo jo{ malo pa imati pauzu, jesam li u pravu? Hajde da jo{ kaèm nekoliko re~i onda o Zvorniku, pa }u posle pauze krenuti od Vukovara. U Zvorniku je bilo zlo~ina krajem maja i u toku juna meseca, ali u Zvorniku je nastao haos, potpuno bezvla{}e. U jednom trenutku @ute ose su uhapsile Branu Gruji}a, predsednika op{tine, i vezanog ga vodile kroz grad. Kad je do{lo do haosa? Kada su 15. maja muslimani u Tuzli napali kolonu pripadnika JNA, gde je pobijeno oko 150 vojnika, tako su novine izvestile. Kad su pobijeni ti vojnici, onda je do{lo do erupcije mr`we i na srpskoj strani, a pogotovu kada je ogroman broj srpskih izbeglica pokuqao iz Tuzle i okolnih mesta. Oni su do{li na podru~je Zvornika, nisu imali gde drugo. I ti Srbi samom svojom pojavom vr{e pritisak na lokalne muslimane. Nije bilo potrebno ni da se neko mrko pogleda i da se opsuje, ni da se zapreti, ni{ta. Sama ~iwenica da su do{li u tolikom broju, proterani iz svojih domova, bila je uznemiruju}a za lokalne muslimane. Mnogi su napustili, oti{li u pravcu Tuzle, oni koji nisu hteli da se bore oti{li su preko Srbije za Ma|arsku, predvo|eni Fadilom Bawanovi}em, koga smo tako|e imali ovde u sudnici. Umro je neki dan, ~uo sam. Nisu hteli da se bore, pa ko vele, da se izvuku, odo{e u inostranstvo. E sad, {to je Zvornik ostao bez vlasti, {to nije imao ko da kontroli{e ukupnu situaciju, ko tu moè biti kriv? Kada se negde iznenada stvori stawe anarhije, i tu dolazi do zlo~ina, nekada i do monstruoznih, patolo{kih zlo~ina. A vi ~esto naknadno sugeri{ete svedocima da su i {e{eqevci u~estvovali u tim zlo~inima. Imamo ~iwenicu da se u prethodnim izjavama koje su ti o{te}eni muslimani davali muslimanskim vlastima, nigde ne pomiwe moje ime, nigde {e{eqevci, nigde Srpska radikalna stranka. Naknadno vi ubacujete {e{eqevce u izjave koje ste im sami pisali. Jer sve izjave koje su ovde podnesene posredstvom tuìla{tva su izjave koje nisu pisali svedoci, nego je pisalo tuìla{tvo i prilago|avalo svojim potrebama, a svedoci ~esto nisu imali pojma {ta potpisuju. Jer ~ovek koji nema nikakve {kole, ima ~etiri razreda osnovne {kole, pa ~ak ima i sredwu {kolu, pa ~ak ima i fakultet, ne moè ba{ da razume {ta je funkcija svake od re~enica koje ste mu ubacili u izjavu, pa mu se ne{to ~ini benigno, a posle, kad shvati {ta je potpisao, onda je spreman da se odrekne svog potpisa. Vi ste, dakle, ne{to {to se de{avalo u Zvorniku poku{ali meni da pripi{ete, a nijedan dobrovoqac Srpske radikalne stranke do 26. aprila niza{ta nigde nije optuèn ni osumwi~en. Ako je Slavkovi} bio me|u dobrovoqcima pa ostao nakon wihovog povla~ewa, pa nisam mu ja dadiqa. Pa da sam mu otac ili majka, on je punoletan, pa nemam vlast nad wim. I sad, ako je Stojan Pivarski, na primer, ranije bio negde dobrovoqac Srpske radikalne stranke, pa onda u Zvornik oti{ao samoinicijativno s malom grupom qudi iz Rume, pa ne mogu ja razmi{qati gde je on, i {ta je on, i {ta radi i tako daqe. Ja nisam ni ~uo za wega da je bio u Zvorniku dok to nisam video u ovim dokumentima koje ste mi dali. I {to je najva`nije, i time }u ovaj seg18
ment zavr{iti, vi ste meni dostavili gomilu izvornih dokumenata o strukturi srpskih oruànih snaga u Zvorniku nakon 26. aprila, do kraja juna ili po~etka jula, poimeni~ne spiskove svih tih vojnika i policajaca, i nigde nema nikakve oznake da je re~ o dobrovoqcima Srpske radikalne stranke, da je re~ o {e{eqevcima i tako daqe. Svaka jedinica ima neki naziv, a nijedna nema naziv {e{eqevci. Poimeni~ne spiskove ste mi dali, u{li su u spis. I {ta }u ja, da za svakog od tih qudi razmi{qam je li ne{to uradio ili nije. Pa, ne mogu. A ismejavate ~ak i ~iwenicu, kad je @u}ina grupa uhap{ena, {to sam to podrào na konferenciji za {tampu u Beogradu, pa kaète hteo sam da se ogradim od wih. Jo{ kaète, {to laète, krajwe perfidno laète, da sam @u}u iz Zvornika preselio u Skelane. @u}a nikad nije bio u Skelanima, a u Skelanima smo dugo vremena imali jake jedinice dobrovoqaca Srpske radikalne stranke, jer od Skelana je vodio front prema Srebrenici. Pozivate se i na moj miting od 28. maja u Beogradu, to je predizborni miting, zavr{ni, gde sam rekao: Ostalo je jo{ da se o~isti leva strana Drine i da se probije koridor prema Bawaluci i kqu~ne stvari su zavr{ene. Pa, {ta zna~i uop{te re~ o~istiti u vojnoj terminologiji, {ta zna~i u tim na{im govorima, i tako daqe? Nikada ta re~ nije zna~ila o~istiti civile. Muslimani su imali jo{ tri jaka upori{ta na levoj obali Drine: Srebrenicu, @epu i Gora`de, i moje je zalagawe bilo da se o~iste ta tri upori{ta, da vi{e ne mogu da ugroàvaju Drinu, da ne mogu da ugroàvaju hidrocentrale na Drini ili branu Crvenog muqa, ~ije bi ru{ewe izazvalo stravi~nu ekolo{ku katastrofu. I da su me poslu{ali, da su Srebrenica, @epa i Gora`de odmah bili oslobo|eni, ne bismo posle imali toliko problema i peripetija sa zapadnim silama i ne bi stigao Savet bezbednosti Ujediwenih nacija da proglasi za{ti}ene zone. Gde god me neko nije poslu{ao, ispostavilo se da je pogre{io. A ja mogu samo do kraja ìvota da àlim {to nisam bio na takvoj funkciji ili na takvom poloàju gde bi morali da me slu{aju. E, to mi je nedostajalo. Jer, da su morali da me slu{aju, mnoge bi se stvari druga~ije zavr{ile i ne bi Srbi doìveli tako stra{an poraz. Ho}emo li sada pauzu? Predsedavaju}i sudija @an-Klod Antoneti: Dobro. Idemo sada na pauzu od 20 minuta. Nastavqamo sa radom za 20 minuta. Sekretar: Molim ustanite. (Posle pauze) Sekretar: Molim ustanite. Izvolite sesti. Predsedavaju}i sudija @an-Klod Antoneti: Rasprava se nastavqa. Pauza je bila malo duà zato jer nam je doktor rekao da bi pauze trebale trajati 30 minuta, svakih sat i petnaest minuta. Zato smo ispo{tovali to uputstvo, pauza je trajala 30 minuta. A sada vi, gospodine [e{eq, moète nastaviti. Dr [e{eq: Najavio sam da }u se sada osvrnuti na pitawe Vukovara. Tuìla{tvo u ovom pravom galimatijasu teza i protivteza, kontradiktornih
19
izjava, insistira da sam ja bio glavni komandant dobrovoqaca Srpskog ~etni~kog pokreta i Srpske radikalne stranke, da sam se tako li~no predstavqao i tako daqe. Ovde smo dokazali da postoje najmawe dve faze u upu}ivawu dobrovoqaca Srpske radikalne stranke na rati{te. Prva je faza pre ulaska JNA u oruàni sukob. To je, dakle, faza u kojoj smo slali dobrovoqce Srpske radikalne stranke da {tite srpska sela u Slavoniji. Ja sam zaista tada bio komandant. Vi{e vlasti od mene tu nije bilo. To smo morali da radimo ilegalno u odnosu na reìm u Beogradu, kriju}i se od reìma, a jednom smo i razjasnili kako su na{i dobrovoqci dobijali oru`je uz pomo} penzionisanog generala Du{ana Peki}a, legendarnog ratnog partizanskog komandanta sa Korduna, koji je bio i visoki funkcioner Saveza boraca Jugoslavije i koji je imao veliki uticaj u General{tabu JNA. Pored wega, na podru~ju Slavonije bio je angaòvan i general Radojica Nenezi}, i jo{ nekoliko generala i visokih oficira. Svi su bili penzioneri, ali svi su bili u stawu da doprinesu organizacionim naporima i da prona|u oru`je. Da bismo prikrili pravi izvor oru`ja, mi smo ~esto pribegavali mistifikaciji: te oru`je je odavde, te oru`je je odande. Jednom sam izjavio za javnost da smo oru`je dobili preko Ma|arske, pa je u Ma|arskoj vo|ena istraga, prava pometwa je tamo zavladala. [ta me briga, ja pustim tu propagandnu buvu i neka se Ma|ari onda oko we bak}u. To je bio na~in da se sakrije izvor iz koga smo dobijali oru`je. I dobijali smo oru`je koje je JNA otpisala, koje je trebalo da bude uni{teno, a to su ameri~ki automati tompson iz Drugog svetskog rata, to su pu{ke M-48, to su ruski automati {pagin, tako|e iz Drugog svetskog rata, i to su automati M-56. To je uglavnom oru`je koje smo uspevali da nabavimo dobrovoqcima. I gluposti su pomiwati bilo kakve druge izvore. Na primer, pa meni je prava poslastica da napakostim MUPu u tom vremenu, Slu`bi dràvne bezbednosti i tako daqe. Ali, otkud to wima? Nisu oni to imali. To je imala JNA, koja je preuzela iz skladi{ta teritorijalnih odbrana republika i pokrajina i spremala se da to uni{ti. I umesto da se to uni{ti, general Du{an Peki} je uspeo da to nama isporu~i, i tamo je ~ak u kwigama provedeno da je uni{teno, koliko ja znam. Mi smo sa tim branili slavonska sela. U va{oj optu`nici nema nijedne inkriminacije, nigde niste naveli da se desio neki zlo~in. I {ta sad ho}ete? To je bilo i pre 1. avgusta i posle 1. avgusta, a videli ste i ono cirkularno pismo kojim se povla~e sve te samostalne grupe dobrovoqaca koje su upu}ivane u srpska sela. To je negde bilo u avgustu ili po~etkom septembra, jer u septembru smo se ve} dogovorili da na{i dobrovoqci idu iskqu~ivo u jedinice JNA i da ih JNA raspore|uje tamo gde su najpotrebniji. To je su{tina. Tuìla{tvo kaè da su dobrovoqci Srpske radikalne stranke u Borovu selu, 2. maja, u zasedi do~ekali hrvatske policajce i pobili poprili~an broj, vaqda 12. Kao, ubili smo ih. Pa, pobedili smo ih. Dobrovoqce sam ja li~no poslao u Borovo selo na poziv Vuka{ina [o{ko}anina, komandanta
20
Teritorijalne odbrane Borova sela, jer su smatrali da su suvi{e izloèni hrvatskim napadima i da im je potrebna pomo} u odbrani. Dobrovoqci su bili sme{teni u Domu kulture u centru Borova sela. Bilo je incidentnih situacija oko sela, a onda su vo|eni pregovori sa hrvatskim vlastima i dogovoren je prestanak neprijateqstava i dogovoreno je uklawawe barikada sa puteva. Srbi su uklonili sve barikade, a dobrovoqci su 2. maja jednostavno bili bez oru`ja u rukama, opu{teni, neki su jo{ spavali kada su Hrvati autobusima punim redovnih i rezervnih policajaca upali u Borovo selo. Isko~iv{i iz autobusa, odmah su otvorili vatru. Prva `rtva u tom okr{aju je bio Srbin a ne Hrvat. Ubijen je Vojislav Mili} na ulazu u Dom kulture dok je sedeo na stepeni{tu, i nije imao oru`je uza se. I ~udne li koincidencije, jedini on nije bio dobrovoqac Srpske radikalne stranke, on je bio dobrovoqac Du{ana Silnog. To je jedinica koju je formirala Srpska narodna obnova, kasnije su se prozvali Beli orlovi. On je jedan jedini bio. Mirko Jovi} je posle davao izjave da ima 700 wegovih dobrovoqaca u Borovu selu i tako daqe. To su gluposti. Bilo je 16 dobrovoqaca Srpske radikalne stranke. îm su ~uli pucwavu, dokopali su se oru`ja, uzvratili vatru i pobedili. Stanovnici Borova sela bili su na poqima. To je bila sezona poqskih radova, mislim okopavawa kukuruza i tako daqe, ~ak i setve, to je 2. maj, i kad su ~uli pucwavu, i oni su potr~ali da se dograbe oru`ja. Tako su Hrvati poraèni. Bili su opkoqeni, pa onda su kumili, molili da do|e JNA da ih izbavi iz okruèwa. I do{la je oklopna jedinica JNA, pruìla im za{titu i izvela ih iz Borova sela. îm je do{la jedinica JNA, Srbi su prestali da pucaju. Po na{im evidencijama, ubijeno je mnogo vi{e od 12 hrvatskih policajaca, a posle smo zakqu~ili da je re~ o Kurdima pla}enicima i da wih Hrvati uop{te nisu prikazivali u svojim ratnim gubicima. Wih jednostavno zakopaju na nepoznato mesto i nikome ne prijavquju. Imali smo na Ov~ari sedam stranih pla}enika, verovatno Kurda, koji nikada nisu identifikovani. To ste videli kad je ovde bio onaj hrvatski ekspert, kako se zva{e, nije bitno, koji je potvrdio da sedam `rtava nikad nije identifikovano. Davor Strinovi} se zvao. Dakle, u Borovu selu smo imali veliku pobedu, i na tu pobedu smo i danas ponosni. Nisu na{i dobrovoqci napadali hrvatsko selo i tamo ubijali Hrvate, nego su na{i dobrovoqci branili srpsko selo, i u borbi, podvla~im, u borbi ubili 12 hrvatskih policajaca. Vidite, Srbi ina~e nisu napadali hrvatska sela u to vreme. Srbi su samo vodili ra~una da odbrane svoja sela, i nisu priznavali hrvatsko napu{tawe Jugoslavije, nisu priznavali da im hrvatska vlast oduzme status konstitutivnog naroda i nisu pristajali da hrvatska {ahovnica, koja je ih je podse}ala na usta{ki Paveli}ev reìm, postane oznaka na uniformi policajaca. Nisu pristajali. I {ta sad? Sad su Srbi zlo~inci {to su se branili. Kad smo dogovorili sa JNA, kad je JNA u{la u borbu, tad, tu negde po~iwe i vremenski raspon optu`nice koja je protiv mene podignuta. Dakle,
21
od 1. avgusta, a sve ono {to ste mi pripisali pre 1. avgusta, oka~ite ma~ku o rep. Svaka inkriminacija pre 1. avgusta ne moè biti obuhva}ena optu`nicom i ne moè se na woj zasnivati presuda. Moète iz toga izvla~iti zakqu~ak koliko sam ja lo{ ~ovek. Kao da ja ne znam da vi smatrate da sam ja najgori ~ovek na svetu, ili jedan od najgorih. [ta me to briga. Ja sam na to ponosan. Ne daj Boè da me pohvalite, ne daj Boè da o meni imate dobro mi{qewe, e onda bi to bio problem. Ja sam jo{ 1984. godine osu|en na osam godina zatvora zbog istih mojih ideja, jer sam traìo da se ukine ve{ta~ka muslimanska nacija, jer sam traìo da se ukine ve{ta~ka crnogorska nacija, jer sam traìo da se smawi broj federalnih jedinica u Jugoslaviji. I traìo sam da se obori kult li~nosti komunisti~kog diktatora Tita. To je su{tina mog teksta koji mi je zaplewen u rukopisu i zbog koga sam dobio osam godina zatvora. Mislite da je kazna mogla da me pokoleba? Mnogo je teì bio zatvor u Zenici nego ovaj ovde u [eveningenu, pa me nije pokolebao, nego me je u~vrstio u mojim stavovima. I tu postoji kontinuitet. I vi kao sudsko ve}e i tuìla{tvo sa svoje strane, kad traìte moje ranije govore kao upori{te za va{e teze, {to ne po~nete od 1984? [to ne po~nete od 1981. godine, kada sam se otvoreno pobunio protiv komunisti~kog reìma? Pa, moète po~eti i pre 1981, jer sam bio neki lokalni poludisident i do tada. To je moj ìvotni put. On je u kontinuitetu. Ni va{a ga presuda ne moè zaustaviti. Ja sam na to ponosan. Jer i kad bih se ponovo rodio, ja bih opet krenuo tim putem. Kad smo dogovorili sa JNA da upu}ujemo dobrovoqce u wihove jedinice, ili jedinice teritorijalne odbrane koje su u sastavu JNA (jer gde god je JNA u~estvovala u borbama, ona je preuzimala komandu i nad kompletnom teritorijalnom odbranom, i tako je bilo po tada{wim zakonima), mi smo postupali po svojoj gra|anskoj du`nosti. Nismo mi stvarali udruèni zlo~ina~ki poduhvat da spre~imo Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu da se otcepe, nego je hrvatsko rukovodstvo i muslimansko-hrvatsko rukovodstvo Bosne i Hercegovine u{lo u udruèni zlo~ina~ki poduhvat kako bi te dve federalne jedinice otcepili od Jugoslavije uprkos srpskom nastojawu; a znali su da }e to dovesti do oruànih sukoba, znali su da }e to dovesti do gra|anskog rata i da je gra|anski rat jedan od najkrvavijih ratova i da u gra|anskim ratovima uvek najvi{e civila strada. Sve su to znali. I da }e se pojaviti opet i aveti pro{losti i sve ostalo. Pa i ja sam na to ukazivao, pretio, upozoravao, molio; moète {irok dijapazon mojih nastojawa da prikaète u tom pogledu. Ali sam hteo da se izbegne taj rat. Na velikom mitingu u Bawaluci, u novembru 1991. godine, ja sam u toku dvo~asovnog govora neprekidno upozoravao muslimane da ne ulaze u obra~un sa Srbima, da ne otcepquju Bosnu i Hercegovinu, da ne poku{avaju sa svojim separatisti~kim planovima, i plasti~no do~arao {ta }e se desiti u suprotnom. I desilo se. I {ta sad? Ja sam kriv {to sam to predvideo. [to sam upozoravao da }e do toga do}i? Ja sam kriv {to sam pozivao Srbe da brane svoja prava? Pa, ja sam na to ponosan. Ja jesam kriv, ali u va{im o~ima. Jer
22
vi ste srpski neprijateqi. Va{e su zemqe bombardovale Srbiju i srpski narod, a mi nismo imali mogu}nost da vam uzvratimo. Mo`da }emo jednog dana imati mogu}nost, pa }emo se setiti {ta ste vi nama radili 1995. i 1999, pa }emo uzvratiti. Nije to nemogu}e. Sva{ta je u istoriji mogu}e. A nikad to ne}emo zaboraviti. U Slavoniji smo i daqe imali veliki broj dobrovoqaca. I to ne samo u Operativnoj grupi Jug. Optu`nicom je obuhva}en samo prostor Operativne grupe Jug, ~iju je okosnicu predstavqala Motorizovana gardijska brigada. Mi smo imali nekoliko grupa dobrovoqaca i u Operativnoj grupi Sever, ~iju je okosnicu predstavqao Novosadski korpus. Imali smo grupu dobrovoqaca na Trpiwskoj cesti, imali smo u Tewi i na jo{ nekim mestima. Vi ste optu`nicom obuhvatili samo sektor Jug. Ali stalno potencirate: te bili smo u Erdutu, te slali smo u Arkanov centar za obuku dobrovoqce i tako. U septembru, oktobru, novembru, Arkan u Erdutu nije imao nikakav centar za obuku. U Erdutu je bio centar za obuku teritorijalne odbrane Srpske autonomne oblasti Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema. Komandant teritorijalne odbrane je bio Radovan Stoj~i} Baya, koji je kasnije postao general policije u Srbiji. On je oti{ao kao dobrovoqac u Slavoniju i tamo je postavqen za komandanta teritorijalne odbrane. O postavqewu komandanata teritorijalne odbrane uveliko se pitala JNA. Radovan Stoj~i} Baya je bio pod komandom Novosadskog korpusa JNA. Prvi komandant Novosadskog korpusa u toku rata bio je general Brati}. General Brati} je poginuo u borbama, pogodila ga je hrvatska granata i onda je na mesto komandanta do{ao general Andrija Bior~evi}. Andrija Bior~evi} je umro pre vi{e godina, pa mogu otvoreno da pomiwem imena. Moj princip je i daqe: kad god nekome moète da napakostite ili da ga prijavite sada{wim vlastima u Srbiji, da ga progonite, ja onda ime ne pomiwem, bilo da je re~ o zaslu`nim qudima, bilo da je re~ o qudima koji su ~inili lo{a dela. I ja sam bio u Erdutu. I primio me tamo Radovan Stoj~i} Baya veoma lepo. Imali smo nekoliko grupa dobrovoqaca koji su pro{li wegov centar za obuku, ali ne kroz Arkanov centar za obuku. Arkan preuzima Erdut tek kad se JNA povukla sa teritorije Republike Srpske Krajine. Onda on u Erdutu gradi svoju bazu, onda po~iwe da se bavi biznisom, izvozi hrastovu gra|u, pravi vinarije, otvara benzinske pumpe, {ta je sve radio, to je sad druga stvar. Niste uspeli da na|ete nijedno krivi~no delo koje su dobrovoqci Srpske radikalne stranke po~inili na podru~ju dejstva Novosadskog korpusa, odnosno na podru~ju Operativne grupe Sever i sad poku{avate ne{to na podru~ju Operativne grupe Jug. Prvog oktobra 1991. godine progla{eno je stawe neposredne ratne opasnosti. To stawe neposredne ratne opasnosti je odre|ene obaveze konstituisalo za sve subjekte politi~kog sistema, i organizacije i pojedince. Po zakonima SFRJ koji su nasle|eni i koji su jo{ imali pravno dejstvo, svaka dru{tvena organizacija, svaka politi~ka organizacija imala je svoje mesto i ulogu u odbrani zemqe. A ustavna obaveza je bila
23
svih gra|ana i organizacija da se bore svim sredstvima za o~uvawe teritorijalne celokupnosti u Jugoslaviji. I mi smo u~estvovali u borbi da se sa~uva ta celokupnost. Ne zato {to sam ja li~no èleo da se Jugoslavija sa~uva ja sam odavno bio na~isto da je stvarawe Jugoslavije bilo ogromna gre{ka srpskog naroda, da nam je Jugoslavija donela samo zlo i nesre}u ali sam znao u tom momentu da je veoma nepovoqna konstelacija me|unarodnih snaga i da jedino borbom za o~uvawe Jugoslavije moèmo da za{titimo srpske nacionalne interese. Jedino to moè biti sna`na pravno-politi~ka poluga s kojom }emo delovati. I po~iwemo da upu}ujemo dobrovoqce u sastav Gardijske brigade. Gardijska brigada je zatekla u Vukovaru tri jedinice teritorijalne odbrane. Jedna jedinica, to je jedinica kojom je komandovao Stanko Vujanovi}, je doìvela ogromne gubitke u nekoj borbi i bila desetkovana. Opstala je jedinica kojom je komandovao Vujovi}, i bila je u za~etku formirawa jedinica Leva Supoderica, za ~ijeg je komandanta postavqen rezervni kapetan Milan Lan~uànin Kameni. Vi ga odmah tu progla{avate za vojvodu. On tad nije bio vojvoda. On je za vojvodu progla{en 1993. godine. A ja sam ga prvi put upoznao kad sam negde u oktobru 1991. prvi put do{ao u Vukovar, u Operativnu grupu Jug. Nikad ga ranije nisam video. I nije bio ~lan Srpske radikalne stranke. U toku rata je bio jedan od osniva~a Srpskog ~etni~kog pokreta u Vukovaru zajedno sa Slobodanom Kati}em, pa je posle rata postao i ~lan Srpske radikalne stranke. Motorizovana gardijska brigada i wen {tab su odlu~ili da se dobrovoqci Srpske radikalne stranke upute u odred Leva Supoderica. Taj odred je u jednom trenutku imao vi{e od 400 boraca, mo`da i 500 u jednom momentu, ne bih se sad mogao zakleti. Glavninu dobrovoqaca su ~inili dobrovoqci Srpske radikalne stranke, ali nisu svi bili iz Srpske radikalne stranke, mada vi poku{avate to da tako do~arate. Ne moè. Ne moè neko ko je sve vreme rata nosio crvenu petokraku na svojoj vojni~koj kapi biti dobrovoqac Srpske radikalne stranke. To je apsolutno nemogu}e. Ja, kao prvi javno deklarisani antikomunisti~ki disident (ni \ilas se nikad nije do kraja ìvota deklarisao kao antikomunista, a ja jesam); ja kao prvi javno deklarisani antikomunisti~ki disident u biv{oj Jugoslaviji, kako bih mogao da dozvolim da se me|u dobrovoqcima Srpske radikalne stranke pojavi u svojstvu na{eg dobrovoqca neko ko ima crvenu petokraku na svojoj kapi? To je apsolutno nemogu}e. A tu crvenu petokraku je sve vreme nosio, na primer, Predrag Milojevi} Kinez. Ali se Kinez posle rata odrekao te petokrake i postao ~lan Srpske radikalne stranke. Ali dok je nosio petokraku, nije mogao da bude. Vi ste insistirali da je izvesni Topola bio ~lan te jedinice, pripadnik te jedinice Leva Supoderica. I va{ prvi svedok optu`be Goran Stopari} je ovde u sudnici (a se}ate se, wega je instruisala direktno Nata{a Kandi}, imao je kqu~ od wenog stana, kod we ìveo dok se pripremao da svedo~i i u ovom i u nekim drugim predmetima, pa je onda u jednoj zapadnoj zemqi dobio sme{taj, otvorio privatni biznis. Lepo ste ga nagradili za we24
gova la`na svedo~ewa. Ali niste prema svima tako postupili, pa ste imali rasulo me|u svedocima optu`be. Neke ste lepo nagra|ivali, a neke ste prevarili pa su ostali bez i~ega, pa se okrenuli protiv vas). Goran Stopari} je ovde potvrdio da je Topola bio ~lan jedinice, pripadnik jedinice, da je bio nedisciplinovan i da ga je Kameni odstranio iz jedinice i da je nakon toga luwao po Vukovaru nekontrolisano. Bio je ovde jedan la`ni svedok pod {ifrom 051. On je tvrdio da je Topola ve} tada u Vukovaru bio vojvoda. Taj la`ni svedok je izmislio svoj navodni sukob sa Topolom, i kako se on wemu stalno obra}ao sa vojvoda. I kako je Topola ubijao, a taj 051 hteo da spre~i ubijawe. A onda, kada smo pokazali Topolinu fotografiju tom la`nom svedoku 051, on je potvrdio da je re~ o Topoli. A Topola u uniformi vojne policije s crvenom petokrakom. êtni~ki vojvoda u uniformi vojne policije sa petokrakom. Kakvog li apsurda! Prvi put kad sam do{ao u Vukovar, primio me i general Mrk{i}, tad je bio pukovnik. Prvo sam svratio kod wega u {tab u Negoslavcima, a onda sam oti{ao na prve linije fronta i nave~e se opet vratio u Negoslavce i tamo mi je Mrk{i} priredio vojni~ku ve~eru. Tu je bio potpukovnik, kasnije general Pani}, i jo{ jedna grupa oficira Gardijske brigade. Vojni~ka ve~era se sastojala od vojni~kog pasuqa sa kobasicom, da ne mislite da su to bile neke jagwe}e brigade. I naravno, ostali smo dva-tri sata u razgovoru. Kasno u no} ja sam se vratio za Beograd. Drugi put sam bio u Vukovaru verovatno 8. novembra, mo`da dan pre, dan kasnije, uop{te nije bitno. Verovatno je to bio 8. novembar. Tad uop{te nisam svra}ao kod Mrk{i}a, i{ao sam samo po prvim linijama fronta, spavao sam preko no}i na prvoj liniji fronta, a u toku no}i spavao u ku}i Milana Lan~uànina Kamenog. U toku no}i avion poqoprivredne avijacije, hrvatski avion, bacio je na tu ku}u pun bojler eksploziva. Ku}u je proma{io, eksploziv je negde pao u dvori{te i eksplodirao. Sa mnom je bio Mile Albijani}, predsednik jedne srpske organizacije sa Kosova i Metohije, iz Pri{tine. On je ustao iz kreveta, vi{e celu no} nije mogao oka da sklopi a ja sam se samo okrenuo na drugu stranu i nastavio da spavam. Ujutru sam se prao u dvori{tu, umivao go do pojasa, i slikao me ~uveni srpski fotoreporter Tomislav Peternek. Fotografije je objavio u beogradskom NIN-u. Dakle, sve vreme sam bio na prvim borbenim linijama. A vi ste prvo izmislili da sam drào sastanak sa oficirima u ku}i Stanka Vujanovi}a, pa ste doveli la`nog svedoka, vaqda 027 be{e, da to potvrdi. Pa je on po se}awima, pre svega na osnovu svoje bele`nice, izneo da sam bio na tom sastanku i da sam izme|u ostalog rekao da nijedan usta{a ne sme ìv da iza|e iz Vukovara i time dao nalog da se usta{e pobiju. Ali tog sastanka nije bilo. A videlo se da je druga~ijom olovkom taj la`ni svedok dopisivao taj deo sa navodnom mojom izjavom. Po ne~ijim instrukcijama. îjim? Generala Aleksandra Vasiqevi}a, zna se po ~ijim. I taj la`ni svedok je diskvalifikovan u predmetu Mrk{i} i ostali. Ustanovili su da je nepouzdan. Me|utim, tamo
25
je nepouzdan, ovde je pouzdan. Presuda Mrk{i}u, [qivan~aninu i Radi}u ne zna za takav sastanak na kome sam ja davao naloge oficirima Gardijske brigade da se ubijaju zarobqenici, pod izgovorom da se ubijaju usta{e. Na stranu to {to ja nikad ni{ta lepo nisam mogao da kaèm o usta{ama i {to bih ja najradije da sve usta{e budu mrtve. Mo`da sam negde u Beogradu ili negde u Zaje~aru, ili negde u Leskovcu, ili u Vrawu izjavio tako ne{to, ali nisam nikakav sastanak drào u Vukovaru. Kad vam je to palo po pitawu sastanka, onda ste izveli dva-tri svedoka koji su izmi{qali mitinge na ulicama Vukovara, na kojima sam govorio ne sme nijedan usta{a ìv iza}i. Pa, kako da se odrè mitinzi u Vukovaru kad stalno tu~e hrvatska minobaca~ka vatra sa Mitnice i hrvatska artiqerija iz Nu{tra? Mitnica je predeo Vukovara, glavno upori{te hrvatskih snaga, a Nu{tar je selo van Vukovara u okolini Vinkovaca gde je bila stacionirana hrvatska artiqerija iz koje su tukli i topovima i haubicama. I sad ja drìm mitinge pod artiqerijskom vatrom! Kako moè tuìla{tvo toliko glupo da bude? [ta to zna~i: mitinge pod artiqerijskom vatrom. Nije moglo vi{e od pet da nas bude u jednoj grupi kad smo obilazili prvu liniju. A obi{ao sam sve prve linije. âk sam na jednoj prvoj liniji pucao u pravcu hrvatskih poloàja, iz automatske pu{ke. Nisam video da li sam nekog pogodio, a voleo bih da jesam. Ali to se obi~no u ratu ne vidi. E sad, {to se ti~e tih zlo~ina u Veleprometu, apsolutno nikakve veze ne mogu imati ni sa Srpskom radikalnom strankom ni sa odredom Leva Supoderica. Velepromet je dràla vojna policija. Tamo je bio taj sabirni centar za zarobqenike. Tamo je bilo skladi{te opreme, municije i {ta ja znam. Nikakve veze na{i dobrovoqci s tim nisu mogli imati. A ne znam ni da li je tamo bilo zlo~ina, jer su izjave raznih svedoka vrlo kontradiktorne po tom pitawu. Onaj zlo~in koji se sigurno desio, je zlo~in na Ov~ari. A vi kao tuìla{tvo, umesto da rasvetlite taj zlo~in, vi ste sve vreme nastojali da ga dodatno zata{kate. To je taj problem. Vi ste la`no predstavqali organizatore i izvr{ioce tog zlo~ina. Prvo, kad se desio zlo~in? Vukovar je pao 18. novembra, a zlo~in se desio u no}i izme|u 20. i 21. novembra, dakle, tri dana nakon pada Vukovara. Masa dobrovoqaca se ve} vratila nazad. Imali ste ovde izjave voza~a autobusa koji su vra}ali dobrovoqce. Odred Leva Supoderica je sveden na mawe od 40 pripadnika, uglavnom me{tana. Tu je jo{ ostao vaqda Goran Stopari}, ostao je Slobodan Kati} on se i oènio u Vukovaru, tamo postao ~etni~ki komandant mesta, tako su ga proglasili, ostao je Marko Quboja, ostali su jo{ neki, ali Leva Supoderica je, u trenutku kada je Mrk{i} izdao naredbu o wenom prekomandovawu, imala mawe od 40 boraca. I to su va{i svedoci ovde izneli. Nije to moja teza, nego to je podatak koji sam ja prvi put od wih ~uo. [ta se de{ava u oslobo|enom Vukovaru? Prvo, vojna slu`ba bezbednosti se do~epala velike koli~ine novca iz Vukovarske banke, najvi{e je to bilo u devizama, i taj novac je predat generalu Aleksandru Vasiqevi}u.
26
Aleksandar Vasiqevi} je u Vukovaru bio nave~e 20. novembra i ostao skoro celu no}. Bio je zajedno sa svojim zamenikom, tada{wim pukovnikom Tumanovim. Tumanov je vaqda posle tako|e postao general. Doveli su sa sobom pukovnika Bogdana Vuji}a, pukovnika Slavka Tomi}a i pukovnika Bogoquba Kijanovi}a. Re~ je o trojici uveliko penzionisanih pukovnika, koji su reaktivirani iz penzije bez ikakvih papira, samo su navukli uniforme, pripasali pi{toqe i krenuli za Vukovar, sa zadatkom da izvr{e selekciju zarobqenika. A za{to bi oni tamo vr{ili selekciju zarobqenika, kad je dotad stalno selekcija zarobqenika vr{ena u Sremskoj Mitrovici, gde je u delu zatvora formiran zarobqeni~ki logor? Oni su zapravo do{li da organizuju streqawe zarobqenika po nalogu Aleksandra Vasiqevi}a. U Vukovarsku bolnicu 20. nave~e jo{ niko nije u{ao iz JNA. Vukovarska bolnica je bila opkoqena. Tu je bilo ne{to naoruànih Hrvata, bilo je ne{to rawenika, bilo je ne{to foliranata koji su se obmotavali raznim zavojima da bi glumili rawenike, i tako. Onda je Vesna Bosanac do{la u Negoslavce, u komandu, i zajedno sa ovim oficirima bezbednosti napravila selekciju. Ona je ta~no znala ko je u Vukovarskoj bolnici. I napravqena je selekcija da bi se izdvojilo 200 onih koji }e biti streqani. Sa kime je sve postigao dogovor Aleksandar Vasiqevi} da se izvr{i to streqawe? Sa nekim hrvatskim obave{tajnim slu`bama, sigurno. Jer posle zlo~ina u Gospi}u, Hrvatima je bio neophodan neki veliki srpski zlo~in nad wihovim stanovni{tvom, kako bi to ubrzalo proces priznavawa Hrvatske. I izvr{ena je selekcija, na Ov~aru je dovedeno 207 zarobqenika. Kad su ti spiskovi ponovo provereni i sravweni, videlo se da ima vi{ak sedam, i tih sedam je odabrano i oslobo|eno. Me|u wima: Emil âkali}, Dragutin Berghofer, Vilim Karlovi} i jo{ neki. Ta~no 200 je streqano, precizno. Sve vreme prisutni oficiri. A vi to poku{avate da pripi{ete Goranu Hayi}u. Ja sam s Goranom Hayi}em u sukobu bio vi{e od 10 godina i iznosio o wemu lo{e mi{qewe, i tako daqe. Tek ovde kad se pojavio, mi smo na{e odnose popravili i oni su korektni, dok nam ih uprava zatvora po nalogu tuìla{tva nije prekinula. Tuìla{tvo se upla{ilo da ja ne ispri~am sve detaqe Goranu Hayi}u oko te vukovarske operacije i pitawa zlo~ina na Ov~ari, jer oni ostaju pri staroj verziji, da je JNA predala zarobqenike civilnoj vlasti. To je izmi{qotina. Nikad civilna vlast nije preuzela zarobqenike. Jeste traìla na sednici vlade u Veleprometu, ujutru 20. novembra, da joj se predaju zarobqenici, da bi im bilo su|eno u Vukovaru. Na toj sednici vlade bili su im Bogdan Vuji}, bio je tada{wi potpukovnik Pani}, kasnije general, bio je i Arkan i {ta ja znam. Ali predaja nikad nije izvr{ena. I sad sekretarijat izdaje nalog advokatu Gorana Hayi}a da upozori svog klijenta da su mu zabraweni svi kontakti sa mnom. A meni niko ni{ta ne govori. Ja sam ranije imao zabrawene kontakte godinu dana sa Slobodanom Milo{evi}em, to je prva godina mog boravka ovde, pa ne samo {to je ukinuta ta odluka, nego sam posle preseqen na sprat da budem godinu dana zajedno sa Milo{evi27
}em. Vaqda su o~ekivali da }emo se posva|ati i da }e iz toga izvu}i neku korist, a Milo{evi} i ja smo tek ovde postali prijateqi. Nikad ranije nismo bili prijateqi. Meni uop{te nije saop{teno, a imao sam zabranu kontakata sa Radovanom Karayi}em, koja je pismeno izdata, i kad sam nadigao dreku ovde u sudnici, onda je ta zabrana povu~ena. Nikad ja zvani~no nisam obave{ten da imam zabranu kontakata sa Goranom Hayi}em dok nisu do{li moji pravni savetnici, negde krajem februara. Smestili su nas u jednu prostoriju za posete. Goran Hayi} je u velikoj sali imao porodi~nu posetu. Ja sam hteo da se pozdravim sa wim, sa ~lanovima wegove porodice, me|utim, sko~ila je straà sa svih strana, spre~ila me da u|em tamo i onda su mene i moje savetnike celi dan dràli zakqu~ane i morali smo da pritiskamo posebno dugme ako smo èleli da odemo u toalet ili do automata da kupimo ne{to od osveàvaju}ih pi}a u dnevnom boravku. Ja tek tada saznajem da imam restrikciju u pogledu kontakata sa Goranom Hayi}em. Jer vi ho}ete da sudite Goranu Hayi}u, pod tezom da je wegova vlada preuzela zarobqenike i da je wegova vlada streqala zarobqenike. A on nikakve veze s tim nije imao. Vi ho}ete da za{titite Aleksandra Vasiqevi}a. Kaète u~estvovali {e{eqevci u streqawu. Laète. U Beogradu je bilo su|ewe nekim stvarnim a nekim izmi{qenim izvr{iocima zlo~ina na Ov~ari. Optuèn je bio Milan Lan~uànin Kameni, Predrag Milojevi} Kinez, Ceca, sad mu se trenutno imena ne mogu setiti, i nisam bio u mogu}nosti da to sve pripremam, jer od po~etka decembra meseca ja zapravo ni{ta ne mogu da radim. I gledawe televizije mi je nekada naporno, ali ne àlim se zbog toga, jer vi ste hteli da ja ostanem bez odbrane. Bio je su|en Marko Quboja i bio je su|en Slobodan Kati}. Slobodan Kati} i Marko Quboja kao dobrovoqci Srpske radikalne stranke odmah su oslobo|eni. Kameni i Ceca su osu|eni bili, vaqda na po 20 godina, ali na ponovqenom su|ewu otpale su sve inkriminacije za ubistva, pa su osu|eni na po pet ili {est godina zatvora zbog fizi~kog maltretirawa ratnih zarobqenika. A Predrag Milojevi} Kinez je opet osu|en na 20 godina. To je onaj {to je nosio petokraku, a posle je postao i ~lan Srpske radikalne stranke, pa da ne mislite da ga se odri~em. Bio je izvanredan borac. Smetala mi je ta wegova petokraka u toku rata. On je osu|en na 20 godina, jer je jedan la`ni svedok, u~esnik zlo~ina, koji je priznao svoje u~e{}e u zlo~inu, koji se pojavio i u ovom predmetu, tvrdio da je Kinez na samoj jami, kako se to kaè onim gangsterskim àrgonom, overavao zlo~ine. Dakle, pucao iz pi{toqa magnum u glavu onima koji su se jo{ micali, koji nisu bili potpuno mrtvi. A Davor Strinovi} nam je ovde pokazao da nijedna ~aura nije prona|ena i nijedno zrno pi{toqa magnum na licu mesta. Oni su ta~no identifikovali po ~aurama i po mecima koje je oru`je upotrebqavano. I eno ga, Predrag Milojevi} Kinez i danas robija zbog la`nog svedo~ewa za{ti}enih svedoka koji su i u Srbiji ostali bez kazne, i ~ak jedan od wih prima platu iz buyeta. Eto kakva je va{a pravda i kakvi su va{i pritisci na sada{wi reìm u Srbiji. A Aleksandra Vasiqevi}a glava nije zabolela.
28
Vidite sad, gospodo sudije. Se}ate se verovatno koliko sam ja puta sve ovo obja{wavao u sudnici saslu{avaju}i razne svedoke. Nije va`no ako se ne se}ate. Dvadesetog februara ove godine, to je dakle pre 20 dana, ja dobijam od tuìla{tva potvrdu 670, obelodawivawe dokumenata po pravilu 68(1), u kojoj mi dostavqaju iz hrvatskih izvora podatke koji su qudi glavni krivci za zlo~ine na Ov~ari: piramidu odgovornosti za masakr na Ov~ari. Pa Hrvati kaù, na prvom mestu: Aleksandar Vasiqevi}, {ef KOS-a, dana 19. 11. 1991. posle podne dolazi u Negoslavce. No} na 19. i 20. obavqa se razvrstavawe. U Hagu i Beogradu bio svedok tuìoca za Ov~aru. Pa se onda kaè, pod 2: Bogdan Vuji}, Vasiqevi}ev prijateq iz mirovine, aktiviran u rujnu 1991. To rujan, to vam je septembar. Iskusni kontraobave{tajac, specijalista za razvrstavawe neprijateqa i pravqewe lista, dolazi s wim istog popodneva iz Beograda, pa onda navode jo{ nekoliko oficira nièg ranga. Dakle, i oni sve znaju. Znaju oni i za ulogu Vesne Bosanac, koja vam je ovde prodefilovala kroz sudnicu a niste mi dozvolili da je ispitam, jer ste je proveli kroz 92bis, a ja takve ne ispitujem. Ja sam ispitivao samo one koji su svedo~ili uìvo. Jer to svedo~ewe na osnovu izjava koje je sa~inilo tuìla{tvo nigde u civilizovanom svetu ne moè da pro|e. To samo ovde prolazi, u Ha{kom tribunalu i dodatni je dokaz ~iwenice da ovo nije nikakav regularni sud. Svet priznaje samo svedo~ewe uìvo, a ne svedo~ewe putem izjava koje tuìla{tvo sprema. Vidite daqe, tuìla{tvo tvrdi da je na mom sastanku sa oficirima bezbednosti bio i tada{wi major Veselin [qivan~anin. Pa, nije bio nijedan oficir. Nije bio nikakav sastanak u ku}i Stanka Vujanovi}a. Sa [qivan~aninom sam se ja sreo u Vukovaru, ali mi se ni ovde u zatvoru nismo podnosili, jer [qivan~anin je i danas zakleti titoista i izja{wava se kao pripadnik ove izmi{qene crnogorske nacije, a za mene je najve}a izdaja u istoriji srpskog naroda formirawe ve{ta~ke crnogorske nacije. A te 1991. godine, jo{ su mi bile sveè uspomene na 4. maj i miting Srpske radikalne stranke pred Titovim muzejom u Beogradu. Mi smo miting nazvali Juri{ na Ku}u cve}a, a one budale iz General{taba mislile da }emo mi stvarno da juri{amo. Li~no je Veselin [qivan~anin raspore|ivao mitraqeska gnezda oko Titovog groba, da bi nas pokosili ako slu~ajno krenemo na juri{. Ja sam to i tada znao. Pazite, mi uredno prijavili policiji taj miting i rekli da }e miting biti miran, da }e trajati toliko i toliko, o~ekujemo toliko i toliko qudi; organizovali smo redarsku slu`bu, organizovali smo prvu pomo}, organizovali smo cisternu sa vodom; zavr{i}emo do tada i tada, a oni mitraqeska gnezda, a na okolne solitere jo{ postavili snajperiste. Kad sam se sreo sa [qivan~aninom, sve sam to imao u vidu. Dodu{e, s wim sam se rukovao, razmenili smo dve-tri konvencionalne re~i i razi{li se. [qivan~anin je tada nosio ru~nu radio stanicu motorolu i dovikivao se sa hrvatskim komandantom Jastrebom. I to je moj jedini susret sa [qivan~aninom u Vukovaru. Na ulici dve-tri re~i i gotovo. Ne mogu sad da ga napadam nasred vukovarskih ulica {to je pravio mitraqeska gnezda
29
oko Titovog groba, ali ne mogu to ni da mu zaboravim. A vi tvrdite da sam drào sastanak sa wim i grupom oficira, da sam ih instruisao da streqaju ratne zarobqenike. Kakva ludost! Kad je oslobo|en Vukovar, prvo je uspostavqena vojna vlast, jer vlada Srpske Autonomne Oblasti Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema nije bila u stawu da preuzme Vukovar pod svoju ingerenciju. Nismo imali ni kadrova, niti su bili organizaciono sposobni, i ~itav niz drugih problema se pojavqivao. Za komandanta Vukovara postavqen je pukovnik Vojinovi}. Pre nego {to je bio komandant Vukovara, pukovnik Vojinovi}, kao komandant 80. motorizovane brigade, bio je komandant mesta koje je obuhvatalo tri sela, {to je ukqu~ivalo i Ov~aru i taj prostor jame Grabova. Pre nego {to je po~elo streqawe, wegova vojna policija obezbe|ivala je Ov~aru. On je povukao vojnu policiju, i onda je krenulo streqawe, nakon {to su oficiri bezbednosti sredili spiskove, izdvojili ovih sedam koji su bili vi{ak i krenulo streqawe. U toku dana je velika jama iskopana, vojnim rovokopa~em, po Vasiqevi}evom nalogu. Umesto da optuìte potpukovnika, kasnije pukovnika Vojinovi}a, kao komandanta mesta, za to streqawe, vi ga dovodite u sudnicu da svedo~i protiv mene. Nije on mene ni{ta teretio. On se odbrana{ki tu postavqao, uglavnom kao ni{ta on ne zna. Me|utim, ni meni niste dozvolili da ga ispitam, jer ste i wega proveli kroz 92bis, namerno, iako vam je bio krucijalan svedok, da ga ne bih proveo kroz svoj metod unakrsnog ispitivawa da pr{ti sve okolo. I on do|e da svedo~i protiv mene. A ja i daqe odgovaram za Ov~aru. Nakon oslobo|ewa Vukovara do{le su ekipe patologa sa VMA iz Beograda. One su vr{ile ekshumaciju le{eva na vi{e lokacija, jer u toku rata i srpska i hrvatska strana svoje mrtve je zakopavala tamo gde su postojali uslovi. Nisu se mogli mrtvi spaqivati, {to je jedan va{ la`ni svedok tvrdio, da sam se ja zalagao da se sedam poginulih Hrvata spali. Jer vi znate kad se zapali qudski ili ìvotiwski le{, kako to smrdi i koliko daleko smrad dopire. To bi bilo onda vo|ewe hemijskog rata. Samo se ne zna koga bi to vi{e ugroàvalo, da li srpsku ili hrvatsku stranu, zavisno od toga na koju stranu vetar duva. Le{evi su privremeno zakopavani, naj~e{}e obeleàvani, nekad i nisu, ali nekad se znalo, tu i tamo su le{evi. Ta ekipa patologa je uredno izvr{ila sve ekshumacije i sve poginule, i Srbe i Hrvate, sahranila na vukovarskom grobqu; koga nije mogla identifikovati, ozna~ila je brojem i osnovne podatke deponovala. Jedino se niko nije pribliìo Ov~ari i sada ispade ja sam organizovao streqawe na Ov~ari a pukovnik Vojinovi} nije ni znao da se desila Ov~ara. A pazite, sutradan su svi oficiri znali da je bilo to streqawe. Ko je ne{to preduzeo da se istraì? Oficiri po spisku preuzeli zarobqenike iz bolnice i sada im nestalo 200 zarobqenika. Kako to moè? Na revers su uzeli i nema, i nikom ni{ta, i ovde je `rtveni jarac ispao general Mrk{i}. Svedo~io je kao svedok odbrane u procesu generalu, hrvatskom generalu Anti Gotovini,
30
dodu{e pod subpenom a nije hteo da svedo~i u svom predmetu. Znate za{to? Pre nego {to se predao Ha{kom tribunalu, proveo je skoro mesec dana u vojnom letwikovcu Dobanovci kod Beograda i tamo su ga oficiri bezbednosti svaki dan po dva-tri sata instruisali kako treba ovde da se drì. A onda ga pu{tali da ide u lov, da se tamo provodi, lepo mu bilo kao u odmarali{tu, i ovde je Mrk{i} }utao kao zaliven i popio kaznu od 20 godina robije i sada ~eka da mu se tribunal smiluje, da mu smawi za jednu tre}inu pa da ide ku}i. Nije smeo da zucne, a znate za{to? Zato {to je general Vasiqevi} zapretio da }e mu pobiti celu porodicu ako progovori o svojim saznawima po pitawu Ov~are i zato je Mrk{i} }utao, a vi ste Vasiqevi}a dovodili ovde u razne procese da la`no svedo~i, pa ~ak u ovom procesu ste hteli da uvedete u spis jedan dokument, bez ikakve oznake, datuma, broja, ko ga je sa~inio, bez ikakvog potpisa, bez ikakvog pe~ata. Kada sam se ja usprotivio, sudsko ve}e je odbilo, ja sam odmah prepoznao da je re~ o papiru koji je napisao Aleksandar Vasiqevi}, pa ste onda vi priznali, da li je bio gospodin Mandis ili neko, nije ni bitno, ima u transkriptu, da je to zaista sa~inio Vasiqevi}. Lepo ste vi to izveli, ali srpski narod kaè Zaklela se zemqa raju, da se tajne sve odaju, pa tako i ova tajna, ovo }e jednom morati da se razjasni do kraja, kakva je uloga vojne slu`be bezbednosti kod zlo~ina na Ov~ari i kakva je tu saradwa ostvarena sa hrvatskim slu`bama bezbednosti, kakva je uloga Vesne Bosanac i jo{ nekih. Jer {ta }e Vesna Bosanac u no}i izme|u 19. i 20. novembra u Negoslavcima u {tabu Motorizovane gardijske brigade? [ta }e ona tamo sa Vasiqevi}em, sa Tumanovim, sa [qivan~aninom, itd? Na stranu {to je morala da spava u krevetu tada{weg pukovnika Pavkovi}a, sada{weg generala. I opet moram da vam kaèm, nije tad Pavkovi} bio tamo, jer ste pro{li put hteli da to redigujete, ona je spavala u praznom krevetu. Za{to je ona uop{te i{la u Negoslavce? Za{to nije ostala sa svojim rawenicima i bolesnicima u bolnici? Za{to sutradan nije sa~ekala da do|u vojne vlasti, za{to se uop{te ~ekalo tri dana da se vr{i evakuacija rawenika iz bolnice, i zarobqenika koji se tamo zateknu? Vukovar je pao 18, za{to bi se tu ~ekalo? êkalo bi se da bi se dobro pripremio i organizovao jedan masovni zlo~in koji bi se onda svalio na srpsku stranu. Srpski narod s tim zlo~inom nema nikakve veze. Nije te{ko bilo na}i nekoliko neposrednih izvr{ilaca, uvek je to lagano, i u slu~aju Ov~are i u slu~aju Srebrenice. Uvek je neko kome je izginula porodica, kome su stradala deca, spreman da ubija i da se tako sveti, to nije problem nikakav, a ko su organizatori, niste to nikad hteli da utvrdite. I dana{wi reìm u Beogradu ne èli da se u to upu{ta. Nedavno je ministarka pravde Sneàna Malovi} rekla jednom visokom funkcioneru Srpske radikalne stranke Sve ste u pravu {to se ti~e Aleksandra Vasiqevi}a, ali nismo u stawu da to pokrenemo. Eto {ta se de{ava. Generalu Vasiqevi}u dve }erke sme{tene lepo u Kanadu, dodu{e i on je traìo da ide, ali mu kanadske vlasti nisu dale, jer nije zavr{io sve svoje poslove u Beogradu, ali mi }emo ti obezbediti }erke a ti nastavi da slu{a{ i da iz31
vr{ava{, previ{e si se isprqao, nisi nam ba{ dobrodo{ao, ali jo{ }emo te koristiti na terenu. Jel pro{lo sat i po? Predsedavaju}i sudija @an-Klod Antoneti: U redu, ostalo vam je bilo jo{ 12 minuta, ali ako ho}ete da... Dr [e{eq: Boqe sada pauza, ako moète da napravite, pa }u onda vi{e od sat govoriti. Predsedavaju}i sudija @an-Klod Antoneti: U redu, napravi}emo pauzu od 30 minuta. Sekretar: Molim ustanite. (Posle pauze) Sekretar: Molim da svi ustanu. Izvolite sedite. Predsedavaju}i sudija @an-Klod Antoneti: Nastavqamo sa zasedawem. Gospodine [e{eq izvolite, imate re~. Dr [e{eq: Kada su neke lokacije po odluci sudskog ve}a izba~ene iz optu`nice, tuìla{tvo je dobilo dozvolu, da povodom tih lokacija izvodi dokaze, eventualno o udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, ili obrascu pona{awa. Me|utim, tuìla{tvo je o tim lokacijama izvodilo samo dokaze o bazi zlo~ina, a to mu odlukom sudskog ve}a nije bilo dozvoqeno. I na osnovu svojih dokaza o bazi zlo~ina, ono naknadno poku{ava izvesti odre|ene zakqu~ke. Me|utim, te lokacije ne mogu da potvrde ni postojawe udruènog zlo~ina~kog poduhvata, niti mogu da potvrde da je re~ o jedinstvenom obrascu zlo~ina koje su srpske snage vr{ile na vi{e lokacija. Pogledajmo prvo zapadnu Slavoniju. U zapadnoj Slavoniji dolazi do spontanog ustanka srpskog naroda protiv Tu|manove vlasti, zbog kr{ewa srpskih prava, zbog pretwi srpskom narodu, zbog nesigurnosti, zbog atmosfere straha, prinude, itd. I taj srpski ustanak je trajao ve} dva meseca, pa i vi{e, pre nego {to su prvi srpski dobrovoqci tamo pristigli. JNA nije imala snaga na raspolagawu da pokrije celi taj prostor. I zato su dobrovoqci upu}ivani. Dobrovoqci su upu}ivani iz kasarne JNA u Bubaw Potoku, ve} snabdeveni uniformama i naoruàwem. Autobusi su i{li u kolonama u pratwi vojne policije. Dobrovoqci Srpske radikalne stranke su se tamo hrabro borili, a nema nijednog dokaza da je bilo ko od wih izvr{io neki zlo~in. Tuìla{tvo je ovde izvodilo la`ne svedoke, ~ak svedoke koji su bili funkcioneri vlasti Zapadne Slavonije, Srpske Autonomne Oblasti Zapadna Slavonija, koji su prali sebe, koji su ostali da ìve u Zagrebu ili u nekim drugim hrvatskim gradovima, a u stvari imali ste priliku da vidite kako sam uspe{no diskvalifikovao te svedoke i kako sam ovde u sudnici izveo vezu izme|u wih i pojedinih zlo~ina. To {to su bili za{ti}eni svedoci, wihova imena ne mogu sada da pomiwem, ali nadam se da se se}ate o kome se radi. A ne pamtim, naravno, ni brojeve, jer obi~no glupi qudi su u stawu da pamte mnogo brojeva. Do zlo~ina je najvi{e do{lo spontano nakon {to su pale linije odbrane i nakon {to je nastupilo rasulo u srpskim redovima u zapadnoj Slavoniji, nakon velike hrvatske ofanzive, a JNA je ostala skr{tenih ruku.
32
Zlo~in u Vo}inu, videli ste, Hrvati su identifikovali wegove izvr{ioce. Sam tuìlac je ovde u sudnici pustio film gde hrvatski oficir govori kako su zlo~in u Vo}inu izvr{ili Beli orlovi. A onda tuìlac kaè: to su {e{eqevci, to su dobrovoqci Srpske radikalne stranke. Kako? Tuìlac navodi podatak kako sam ja prilikom boravka u Benkovcu, navodi i video snimak, obja{wavao borcima kako na{i dobrovoqci u Vukovaru nose {lemove, a umesto petokrake zvezde lepe bele orlove. Postojale su nalepnice sa belim orlovima i tuìlac onda, da li namerno, da li slu~ajno zbog sopstvenog neznawa, me{a simbol belih orlova sa paravojnom organizacijom Beli orlovi. Dvoglavi beli orao je simbol srpske dràvnosti jo{ iz sredweg veka. Preuzet je iz vizantijske tradicije i dvoglavi beli orao je bio oznaka na srpskim uniformama i u 19. veku, i u vreme Balkanskih ratova, i Prvog svetskog rata, i u Drugom svetskom ratu, oznaka Kraqevske vojske u otaybini generala Draè Mihajlovi}a. I dvoglavi beli orao je danas zvani~ni grb Srbije. I dvoglavi beli orao se danas nalazi na zvani~noj zastavi Srbije, a nije vaqda to sve paravojna formacija Belih orlova? A ja u Benkovcu obja{wavam na{im dobrovoqcima i drugim borcima, ono kada sam rekao: navikao sam uvek da me slu{aju, kada ja govorim, drugi }ute itd., {to bi tuìlac objasnio, pokazao sam autoritet vo|e, ali {ta }u kada mi je to uro|eno od najmawih nogu. Ja posedujem izvestan autoritet vo|e i u svakom dru{tvu u kome sam se nalazio, neku sam predvodni~ku ulogu igrao, od de~ijih igara u vreme osnovne {kole pa nadaqe. Ali ja obja{wavam borcima da je neophodno da nose {lemove, jer pogotovu tamo u Benkovcu, u Dalmaciji, u Lici, u kamenitim krajevima, mnogo boraca je poginulo ili je te{ko povre|eno, od eksplozija granate koja je razvaqivala kamewe okolo i to kamewe je poga|alo qude u glavu. I zato je {lem bio neophodan, ali se raspojasalo, ne}e niko {lem, ne}e zbog crvene petokrake. Kaèm nalepite na {lem oznaku belog orla i nosite stalno {lem, i ja sam po~eo da nosim taj {lem od kada su me prvi oficiri upozorili kakve negativne posledice ima standardno neno{ewe {lemova me|u vojnicima. Sada tuìla{tvo poku{ava na osnovu toga, da dobrovoqce Srpske radikalne stranke izjedna~i sa belim orlovima. Bilo je belih orlova pod komandom JNA, zajedno s na{im dobrovoqcima u osloba|awu Zvornika. A i oni su bili beli orlovi, do{li su iz Kraqeva, do pada Kule Grada. Pa onda su se rasuli, neki se vratili ku}i, neki oti{li po raznim jedinicama. I od 26. jula ne postoji jedinica u Zvorniku koja se zove Beli orlovi. U Vo}inu je eksplodirala katoli~ka crkva, ali je eksplodirala zato {to je u woj bilo skladi{te municije, bila je napu{tena, neko je odlu~io da se tamo skloni velika koli~ina municije i u vreme hrvatske ofanzive, ili je neka granata zaka~ila, mo`da je neko namerno izazvao eksploziju te municije, ali u svakom slu~aju, dignuto je u vazduh skladi{te municije. Da li je smela municija da se sklawa u sakralni objekat ili ne, to je sada drugo pitawe, ali je zbog toga eksplodirala crkva.
33
Dobrovoqci Srpske radikalne stranke uop{te tu nisu bili. Oni su dali odsudnu odbranu u selu Ma{i}ka [agovina, koje ima zna~ajan takti~ki zna~aj. Odbranom Ma{i}ke [agovine, dobrovoqci Srpske radikalne stranke su omogu}ili izvla~ewe svih srpskih vojnika i civila. U Ma{i}koj [agovini u jednom danu je poginulo 11 dobrovoqaca Srpske radikalne stranke, a nekoliko je raweno i zarobqeno, i ti koji su zarobqeni, iako su pretrpeli velike muke u hrvatskim zatvorima, posle su razmeweni, ni protiv jednog nije vo|en krivi~ni postupak. Dakle, nemate obrasca pona{awa iz koga biste zakqu~ili da su dobrovoqci poslati da vr{e zlo~ine, da su vr{ili zlo~ine, da sam ih ja podsticao na te zlo~ine, da sam pomagao te zlo~ine, da sam nare|ivao te zlo~ine. Apsolutno nema dodira izme|u dobrovoqaca i zlo~ina. Pitawe [amca u [amac je do{la grupa vojnika iz Centra za obuku u Pajzo{u helikopterima JNA. Me|u wima je bio Sre}ko Radovanovi} zvani Debeli, i bila su jo{ dvojica-trojica na{ih dobrovoqaca koji su se ranije istakli u borbama u Slavoniji. A oni su do{li kao jedinica JNA, oni nisu do{li kao jedinica Srpske radikalne stranke, nego su do{li kao jedinica JNA u sastavu 17. takti~ke grupe, kao takvi su se borili u [amcu. I Sre}ku Radovanovi}u niko ne moè pripisati nikakav zlo~in. Ono {to se pripisuje Lugaru verovatno je ta~no, a Lugar je odavno mrtav, ne moèmo da ga ispitamo, ali Lugar u to vreme nije bio ~lan Srpske radikalne stranke. Postao je tek kasnije, ali je ubrzo iskqu~en, negde 1993. godine, jer je o{amario predsednika Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke u Kragujevcu Jovu Savi}a, i celi Kragujevac zna da je Jovo Savi} bio predsednik Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke i da ga je Mirkovi} o{amario, i da je Mirkovi} zbog toga iskqu~en, i {ta sad? Vi }ete ne{to drugo napisati, a {ta to mene briga, meni je va`no {ta misli Kragujevac i {ta misli neki drugi grad u Srbiji, gde su qudi verzirani u doga|aje. Po pitawu Br~kog: uop{te nismo slali u Br~ko dobrovoqce iz Beograda. Bio je Mirko Blagojevi} sa dobrovoqcima Srpske radikalne stranke iz Bijeqine nakon {to je oslobo|ena Bijeqina. I nijedan zlo~in ne moète pripisati Mirku Blagojevi}u. âk je do{ao u logor ratnih zarobqenika, traìo je odre|eni broj zarobqenika da bi ih zamenio za svoje borce, ~ak za poginule borce i na revers dobio, i tom prilikom doneo keks, napolitanke, zarobqenim muslimanima. Lepo se sa wima ophodio, a onda je neko nave~e do{ao, maltretirao te muslimane, a vi izvla~ite zakqu~ak e to je Mirko Blagojevi}, po danu im delio keks i ~okolade i napolitanke, a nave~e poslao nekoga ko }e ih maltretirati i {ikanirati. Gde je vama zdrava logika? U oblasti Br~kog mi smo imali dobrovoqaca, ali u vreme probijawa koridora. Bio je tu Branislav Vaki}, bilo je jo{ nekih, ne mogu se svih ni setiti. Wihov je zadatak bio probijawe koridora, da bi se vezao zapadni deo Republike Srpske Krajine i zapadni deo Republike Srpske sa isto~nim delom Republike Srpske i sa Srbijom. Taj koridor je bio ìla kucavica za srpski narod, tu je bila angaòvana i Vojska Republike Srpske, i Vojska Republike Srpske Krajine pod komandom Milana Marti}a, itd.
34
Bijeqina: Najvi{e apsurdnih izjava smo mogli ~uti po pitawu Bijeqine. Tuìlac ovde iznosi zavr{nu re~ kao da se ni{ta nije desilo u ovom procesu, kao da mu nisu svi svedoci optu`be ovde razvaqeni, doìveli fijasko itd. Opet tuìlac govori da sam ja sedeo u kafi}u sa Mirkom Blagojevi}em i govorio kako treba po~istiti muslimane iz Bijeqine neposredno pred rat, a neki musliman sedeo blizu nas i sve slu{ao. A zamislite sada da neko izmeri koeficijent inteligencije gospodina Markuzena i moj i da prvo tu ustanovi razliku. Razlika je ogromna, ja ne znam unapred u ~iju korist. Mo`da je u korist gospodina Markuzena, najverovatnije u wegovu korist, i da onda izvu~e zakqu~ak koliko bi ja to morao da budem glup ~ovek da sedim sa Mirkom Blagojevi}em u kafani i da na sav glas raspravqamo {ta }emo uraditi sa muslimanima. Neverovatne gluposti! A ovde smo ustanovili na osnovu svedoka optu`be meni niste dozvolili da izvedem nijednog svedoka. Uskratili ste mi statutarno pravo na finansirawe odbrane, prekr{ili ste ~lan 21 Statuta tribunala i ja nisam mogao nikog da izvedem. Na osnovu svedoka optu`be ovde smo do tan~ina objasnili kako je izbio rat u Bijeqini. Jedan musliman na kowu je krenuo da baci bombu na kafanu Srbija. Pred kafanom je stajao Mirko Blagojevi}, potegao pi{toq i kada je musliman bacio bombu, on je pucao i pogodio tog muslimana u nogu. Taj musliman vam je ovde sedeo. I ono {to je mene najvi{e interesovalo tom prilikom, kako je pro{ao kow. Hvala Bogu, kow je tada pro{ao ìv, zdrav i nepovre|en. A musliman se pre{ao, vaqda u tom uzbu|ewu nije stigao da izvu~e osigura~ bombe, pa je bombu bacio sa osigura~em i bomba nije eksplodirala. I tada je po~ela pucwava, izme|u srpskog kafi}a Srbija i muslimanskog kafi}a, zaboravio sam kako se zvao. To je u centru Bijeqine i u tom me|usobnom obra~unu Srbi su nadja~ali. U samim borbama Arkanova uloga je bila minimalna, nikakva, ali u onome {to se de{avalo posle borbe, to je druga stvar. Ja sam u srpskoj javnosti napadao Arkana dok je bio ìv, kada niko drugi nije smeo da mu pisne, u o~i sam ga napadao {to je iz Bijeqine odvezao vatrogasno vozilo vredno skoro milion maraka, {to je opqa~kao Jawu, izvezao oko hiqadu TAM-ovih kamiona od 3,5 tone, traktora i ko zna kakve jo{ poqoprivredne opreme. Kad niko u Srbiji Arkanu ni{ta nije smeo, ni vlast mu ni{ta nije mogla, jer je bio povezan sa nekim kriminalizovanim policijskim strukturama, imao za{titu Radovana Stoj~i}a Baye, niko mu ni{ta nije mogao. U Bijeqini su Srbi nadja~ali, a mogli su da nadja~aju muslimani. Ali u Bijeqini, osim to nekoliko muslimana {to je Arkan pobio kada je u{ao, nije bilo proterivawa muslimana. Muslimani su se ukqu~ivali u jedinicu Mirka Blagojevi}a, posle su formirana dva bataqona ili dve brigade muslimana i bile su raspore|ene na liniji prema Ora{ju. Ora{je naseqava hrvatsko stanovni{tvo. Do progona muslimana dolazi po inicijativi Mauzera i Arkanovog majora Vojkana, kako mu ono be{e ime, i tada smo mi u sukob u{li sa wima. Vi ste ovde pokazali, tuìla{tvo je ovde donelo saop{tewe koje je potpisao Mirko Blagojevi} u ime Srpskog ~etni~kog pokre35
ta, u kome se osu|uje maltretirawe muslimana. Tuìla{tvo je to dostavilo, ja to mo`da ne bih ni na{ao, ili bih na{ao s te{kom mukom. I gde je tu onda obrazac, jedinstven obrazac pona{awa, gde je tu udruèni zlo~ina~ki poduhvat? Sad tuìlac kaè ja pravim distancu prema odre|enim qudima iz Srpske radikalne stranke, komandantima dobrovoqaca, vojvodama itd. Ne, nikakve distance nema. Ja sam i danas ponosan i na svoju i na wihovu ratnu ulogu. Ali, moram da razjasnim odre|ene ~iwenice, a primarne su ~iwenice i gde smo iz Beograda slali dobrovoqce i gde nismo slali. Vidite kako je pokvareno tuìla{tvo u slu~aju Zvornika. Mi smo ovde u sudnici imali jednu staricu muslimanku, kojoj su arkanovci ubili muà i dva sina. I ona je do{la pod velikim emotivnim nabojem i s velikom mr`wom prema meni, u to ste mogli da se uverite. Me|utim, ona je verno opisala doga|aj. Arkanovci su upali u skloni{te u nasequ Hrid, izveli sve civile napoqe, odvojili mu{karce, ène i decu oterali a mu{karce streqali. Tu su streqali oko dvadeset muslimana mu{karaca. Ona lepo opisuje kako su odatle krenuli prema centru Zvornika i kako su ih tamo negde pred op{tinom do~ekali {e{eqevci; kako su ih tamo uveli u prostorije, kako su ih smirivali, govorili im ne bojte se, nismo mi kao arkanovci, mi smo {e{eqevci, nemate ~ega da se bojite, a jedan {e{eqevac razbija izlog, to je krivi~no delo razbijawe izloga, vadi ~okolade i keks i deli muslimanskoj deci. Ta jadna èna kaè jesu nas ube|ivali da nisu isti, ama znamo mi da je sve to isto. E sad, da li je ona to gledala kako treba ili nije, to je drugo pitawe. A ja sam ponosan na te detaqe koji govore kakvi su zapravo bili dobrovoqci Srpske radikalne stranke. Tuìla{tvo poku{ava i da me vre|a tu, pa kaè da sam kvazivojnik, da sam ovakav, da sam onakav. Ovo je kvazituìla{tvo. Ovo su kvazituìoci, a ja nisam nikakav kvazivojnik. Ja sam vojnik pre svega po tome {to sam odsluìo redovnu vojnu obavezu, a od prvog dana ratnih zbivawa sam se stavio u slu`bu otaybine. Ja sam i danas u ha{koj sudnici vojnik otaybine Srbije i spreman sam da poginem za otaybinu Srbiju. A vi ne razumete {ta to zna~i. Vi ni{ta ne razumete, jer vi imate neki drugi sistem vrednosti. Taj sistem vrednosti je dekadentan, taj sistem vrednosti je dehumanizovan, zasnovan na golom individualizmu, a mi Srbi imamo individualnu i kolektivnu svest i qubomorno ~uvamo i jedno i drugo. Ovde tuìla{tvo govori o Velikoj Srbiji. Naravno, ja se borim za Veliku Srbiju. To je moj li~ni ciq i ciq Srpske radikalne stranke. Ali nikada to nije bio ciq ni Slobodana Milo{evi}a, ni Veqka Kadijevi}a, ni Blagoja Ayi}a, ni Borislava Jovi}a, ni Radovana Karayi}a, ni Milana Babi}a, ni Milana Marti}a, ni Jovice Stani{i}a, ni Franka Simatovi}a. Mnogi od wih i danas kukaju za Jugoslavijom. Vi ve{ta~ki to ne moète da nam pripi{ete kao zajedni~ku koncepciju. To je moja li~na koncepcija i koncepcija stranke kojoj pripadam, ~iji sam glavni osniva~, i ja to qubomorno ~uvam. Tuìla{tvo neprekidno insistira da smo se mi borili za homogenu
36
Veliku Srbiju. A nigde u spisima nema upori{ta. Kad je neko od nas rekao da ho}emo homogenu Veliku Srbiju? Vi se pozivate na Stevana Moqevi}a. Stevan Moqevi} nije bio predvodnik Ravnogorskog pokreta. Bio je istaknuta li~nost, a wegovo li~no mi{qewe nikoga nije obavezivalo. Draà Mihajlovi} se borio za obnovu Jugoslavije, i to potvrdio na Ravnogorskom kongresu u selu Ba 1944. godine. Draà Mihajlovi} je imao ~etni~ke vojvode i muslimanske i katoli~ke veroispovesti. êtni~kog vojvodu katolika, Niku Bartulovi}a, streqali su partizani pred kraj rata negde u okolini Splita. \uro Vilovi}, katolik iz Makarske osu|en je na procesu zajedno sa Draòm Mihajlovi}em i robijao je u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Veliki kwièvnik Mustafa Mulali}, musliman, Srbin, su|en zajedno sa Draòm Mihajlovi}em. Ismet Pupovac, musliman, Srbin, ~etni~ki vojvoda. I ~itav niz drugih. Tuìla{tvo se pona{a kao da nikad nije videlo u dokumentima koje je samo podnelo u spis u programu Srpskog slobodarskog pokreta, Srpskog ~etni~kog pokreta, Srpske radikalne stranke, da se mi borimo za jedinstvenu srpsku dràvu koja }e obuhvatati sve srpske zemqe, pa nabrajamo te srpske zemqe: dana{wu Srbiju, Makedoniju, Bosnu, Hercegovinu (kad kaèm dana{wu Srbiju, onda tu spadaju i Kosovo i Metohija i Vojvodina), Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, Dubrovnik, Dalmaciju, Baniju, Liku, Kordun, Slavoniju i Barawu. Mi govorimo o bratskoj slozi i jedinstvu Srba pravoslavaca, Srba muslimana, Srba rimokatolika, Srba protestanata i Srba ateista. To neprekidno ponavqamo. I vi ta dokumenta unesete u spis i posle pri~ate gluposti. Kako homogenu Veliku Srbiju? Pored toga {to insistiramo na svesrpskom jedinstvu bez obzira na veroispovest, mi garantujemo prava i nacionalnim mawinama. Sva im prava garantujemo, ali od wih i o~ekujemo da budu lojalni dràvi Srbiji. Ovde ste pomiwali i moje izjave povodom Kosova, i gospodin Antoneti u svom izdvojenom mi{qewu po pravilu 98bis. A {to niste onda te moje izjave obuhvatili optu`nicom? [ta one sad zna~e ako nisu obuhva}ene optu`nicom i ako su iz vremena koje ne pokriva optu`nica, i ako se odnose na lokaciju koja nije obuhva}ena optu`nicom? Ko se tu pre{ao? Mo`da bi vam bilo lak{e da donesete presudu da je to bilo obuhva}eno optu`nicom. Sad je kasno. Ho}ete li sada da pro{irite optu`nicu? Ja mislim da ne moè, ali u Ha{kom tribunalu sve moè. Mi Srbi nikada ne}emo odustati od osloba|awa Kosova i Metohije. To je za nas sveta srpska zemqa. Nikada. A na Kosovu i Metohiji }e mo}i da ìve svi Albanci koji su lojalni Srbiji. I ne samo to, cela dana{wa severna Albanija prostire se na srpskoj zemqi. Prva srpska dràva je imala svoje sedi{te na podru~ju dana{we severne Albanije. To je bila dràva srpskih kraqeva âslava, Mihajla Bodina, Stefana Vojislava, Jovana Vladimira. Vi mislite da }emo mi od toga odustati? Srbi su oslobodili Skadar u Prvom balkanskom ratu. Prvo su
37
poku{ali samo crnogorski Srbi, mnogo su izginuli ali nisu uspeli. Onda je iz Srbije stigla pomo} u artiqeriji i Skadar je pao. A onda su nas velike sile naterale da se povu~emo i iz Skadra i severne Albanije. Velike sile, zapadne sile formirale su albansku dràvu i ta dràva }e postojati sve dok postoje sile koje su je formirale, dok one imaju snagu i mo}. îm se ta snaga i mo} ugase, opet }e se sve vratiti na staro. Vidite, turski komandant Skadra bio je Esad-pa{a, Albanac, ali turski general. U tim borbama je poginulo vi{e od 30.000 Srba. Najvi{e crnogorskih Srba. Kad je stigla srpska artiqerija, kad je izvela prva dejstva, vo|eni su pregovori o predaji Skadra. Dogovoreno je da turska vojska sa svim pe{adijskim naoruàwem napusti Skadar. Ostavqena je samo te{ka artiqerija, koliko mene se}awe sluì. I kad su po~eli Turci, a me|u wima je bio veliki procenat Albanaca, da napu{taju Skadar, Srbi su organizovali {palir i vojna muzika je svirala. S vojnom muzikom su ispra}eni. To je srpska vojni~ka ~ast. E sad, to {to smo u ovom ratu imali i tog komunisti~kog taloga i Srba koji su izgubili ose}aj za vojni~ku ~ast, nije ne{to ~ime se moèmo pohvaliti. Ali opet postoji ~iwenica da su drugi po~eli prvi da kr{e zakone i obi~aje rata, da vr{e zlo~ine protiv ~ove~nosti, da su drugi bili mnogo vi{e ukqu~eni u to a da su pro{li sasvim neka`weno. Kome ste vi ovde sudili od muslimana? Kad svedete brojku nikome. A gde su Srbi iz Sarajeva? Gde je 200.000 Srba iz Sarajeva? Ko je wih proterao? Oni su iz obesti napustili svoje ku}e i stanove? Koliko je Srba ubijeno u Kazanima, u Pofali}ima i u mnogim drugim mestima u Sarajevu? Gde su Srbi iz Tuzle? Gde su Srbi iz Zagreba? Po zvani~nim popisima stanovni{tva, ìvelo je 600.000 Srba u biv{oj hrvatskoj federalnoj jedinici. Gde su oni? Koliko je ostalo Srba? Ko je odgovarao od muslimana i Hrvata za progon Srba? Niko. Vi se jeste ovde obru{ili na bosanske Hrvate u odre|enoj meri, da bi izgubili svaku voqu za obnovom Herceg Bosne. To je bio politi~ki ciq. A Hrvate iz Hrvatske sveli ste na dva ~oveka: Gotovinu i Marka~a. Vama je, kao i tada{wim hrvatskim vlastima, bilo najlak{e da se oni `rtvuju. Kom je ministru su|eno? Nijednom. Kom je komandantu vi{eg ranga su|eno? Nijednom. A za{to nije su|eno Tu|manu? Za{to Aliji Izetbegovi}u nije su|eno? U napadu na Krajinu, na zapadni deo Krajine, 1995. godine u~estvovalo je 11 hrvatskih komandanata. Napali su iz 11 pravaca. A vi ste sve sveli na ovu dvojicu. Ne}u ja da branim ovu dvojicu, ne}u ja da branim nikoga, iako kod mene postoji faktor solidarnosti sa robija{kim sapatnicima bilo koje nacije da su. Bilo da su iz Konga, bilo da su iz Ruande, bilo da su iz Liberije i tako daqe, uvek sam ja na strani robija{a u odnosu na sud i tuìla{tvo ako sam i ja robija{. Ali gde je ta pravda koju vi ustanovqavate? Kakvu vi pravdu ustanovqavate?
38
Ho}ete li da postignete pomirewe na Balkanu ovim procesima? Nema pomirewa. Vi ste uzburkali nove strasti, mnogo ve}e strasti nego {to su bile ranije. Da li vi mislite da }e se srpski narod bilo kad pomiriti sa tim da vi ovde sudite najvi{im vojnim, politi~kim i policijskim funkcionerima, a da su drugi pro{li neka`weno? Ne. Na ovaj na~in se pomirewe ne moè posti}i. Na ovaj na~in se potpiruju novi animoziteti i novi sukobi u budu}nosti. Paks Amerikana koji je uspostavqen nakon ovog rata ne}e dugo opstati. Opsta}e koliko i ameri~ka imperija, ameri~ka hegemonija i dominacija. A videli ste dobro da se sve to quqa, da je sve to na trulim nogama. A ovaj Ha{ki tribunal, umesto da bude podloga novog me|unarodnog krivi~nog prava i me|unarodnog krivi~nog pravosu|a, u stvari }e biti ruglo me|unarodnog krivi~nog pravosu|a. Niko se ne}e rado pozivati na sudske precedente koji su se ovde desili, na sudske presude koje su ovde donesene, jer ovde se nije sudilo po pravu, ovde se sudilo po politi~kim interesima. Predsedavaju}i sudija @an-Klod Antoneti: Gospodine [e{eq, sada je 18.30, moète sada stati ako se ho}ete odmoriti, ili moèmo nastaviti sutra ujutro. Ukoliko èlite, moèmo nastaviti daqe do 19 ~asova. Dr [e{eq: Vi ste sada verovatno osetili da imam malo praznog hoda, a bilo mi je neprijatno da kaèm da sam umoran i da bih èleo da se sada napravi prekid pa da ujutro nastavimo, ali dobro bi to bilo da uradite. Predsedavaju}i sudija @an-Klod Antoneti: U redu, nastavi}emo sutra u 9 sati ujutro. Hvala svima, èlim vam ugodni ostatak ve~eri. Molim ustanite.
39

Sekretar: Dobar dan, dobar dan svima. âsni sude, ovo je predmet IT 0367-T, Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa. Predsedavaju}i sudija @an-Klod Antoneti: Hvala vam, gospodine sekretare. Danas je ~etvrtak, 15. mart 2012. godine. Pozdravqam sve prisutne u sudnici, a naro~ito prevodioce koji nam pomaù u radu, pozdravqam predstavnike tuìla{tva, kao i gospodina [e{eqa. Gospodine [e{eq, imate re~, moète da nastavite svoju zavr{nu re~. Dr [e{eq: U svim onim nebulozama koje su izneli predstavnici tuìla{tva, jedna se posebno isti~e. Nebuloza da su van razumne sumwe dokazani moji zlo~ini, zlo~ini za koje sam odgovoran, van razumne sumwe. Kako je to mogu}e? Prvo, kad mi je oduzeto pravo na odbranu, oduzeto mi je pravo da izvedem dokazni postupak odbrane, jer mi je uskra}ena osnovna pretpostavka, a to je pravo na isto oru`je kao i tuìla{tvo. Ja nikad nisam traìo istu koli~inu novca koju je tuìla{tvo potro{ilo za svoje potrebe u mom predmetu. Pogledajte koliko je u tuìla{tvu zaposleno qudi koji su radili na ovom mom predmetu. U sudnici je ovde nastupalo {est tuìlaca u zavr{noj re~i. Se}ate li se vi uop{te onih tuìlaca koji su se ranije pojavqivali? Se}ate li se wihovih imena? Ja ne mogu svih da se setim: ona Uerc Reclaf, pa onda ona, kako se zva{e ona {to sam objavio posebnu kwigu sa wenom slikom, evo ne mogu da se setim, pa Mandis, pa Detetr, pa ko }e ih sve zapamtiti. Svi su oni puno radno vreme radili u ovom predmetu, a ja nisam imao nikoga ko bi radio puno radno vreme. Ja sam imao nekoliko saradnika, imao sam ve}i broj saradnika, negde oko 25, ali koji su radili onoliko koliko su im wihove redovne obaveze dozvoqavale. Ja sam zadovoqan wihovim radom. Oni su mi svojim istraìva~kim naporima na terenu olak{ali da se obra~unam sa la`nim svedocima optu`be u sudnici. Oni su mi svojim istraìva~kim naporima olak{ali da se obra~unam sa tim la`nim ekspertima tuìla{tva. Ali dokazni postupak odbrane nisam mogao da izvedem, i sudsko ve}e se na to oglu{ilo. Ube|ivao me gospodin Antoneti, kao predraspravni sudija, da uzmem kredit u nekoj srpskoj banci da finansiram odbra40
nu pa }e mi se to nadoknaditi kad se donese definitivna odluka o finansirawu od strane tribunala. Sva sre}a pa se nisam u to upustio, ina~e bi moji ìranti sada stradali. Morali bi da prodaju ku}e, stanove, da izvr{e samoubistvo, i tako. Ima dosta Srba koji su se prevarili da nekome budu ìranti prilikom uzimawa kredita, pa posle nisu imali kud, izvr{ili su samoubistvo. Novine su mnogo o tome pisale. Eto, zbog mene nije morao niko da izvr{i samoubistvo od mojih saradnika, jer se nisam lakomisleno poneo prema toj inicijativi. Onda je sudsko ve}e donelo odluku da mi se odbrana moè finansirati, ali od trenutka dono{ewa odluke. Dakle, kad je zavr{en ve} dokazni postupak optu`be, pa da mi se finansira 50 posto odbrane. Da je to 50 posto uobi~ajene odbrane za tre}u kategoriju, od po~etka procesa, od mog dolaska u Hag, to bi bilo u redu, a sud ne}e retroaktivno ni{ta da plati. Ovi iz sekretarijata daju neke izjave da je to zato {to nisam podneo odgovaraju}u dokumentaciju. Pa, sva je dokumentacija u tribunalu. Sve ono {to je trebalo platiti mojim saradnicima, to je konkretan rad na papiru, podnesci, materijali, elaborati i tako daqe. Imao sam vi{e od 10 elaborata o posebnom obliku odbrane, {to ni tuìlac ni sudsko ve}e zapravo nisu ni razumeli, jer vi imate predrasudu da je poseban oblik odbrane ako se neko brani alibijem, ili ako se brani da nije mentalno bio sposoban da upravqa svojim postupcima. Pa ima mnogo posebnih oblika odbrane. Jedan od wih je i ukazivawe na op{te istorijske okolnosti doga|aja o kojima je re~. A ja sam uz pomo} svojih saradnika, u okviru posebnog oblika odbrane, obradio na osnovu najboqe svetske nau~ne literature ulogu Vatikana i rimskih papa u vekovnom genocidu nad srpskim narodom. Obradio sam svoje politi~ke govore, intervjue, sa aspekta wihovih fragmenata iz kojih se vidi da sam se uvek zalagao za po{tovawe me|unarodnog ratnog prava, da sam pozivao dobrovoqce da se prema neprijatequ odnose kao neprijatequ samo dok je on naoruàn, dok ima oru`je u rukama, ~im se preda, kad je u pitawu èna, kad je u pitawu dete, kad je u pitawu starac, da se ophode humano i po{tuju}i svo qudsko dostojanstvo. Ovde je tuìlac prikazao delimi~ni snimak sa ispra}aja jedne grupe dobrovoqaca ispred tada{weg sedi{ta Srpske radikalne stranke u Ohridskoj ulici i samo jedan fragment mog govora dao, a isekao, napadno isekao deo govora, kad kaèm: prema neprijatequ treba da se ophodite vite{ki, morate da po{tujete me|unarodno pravo, kad je re~ o ratnim zarobqenicima, morate plemenito da se odnosite prema ènama i deci, prema civilima uop{te. A srpska {tampa je o tome obavestila javnost. Ima jo{ dosta novinara u Srbiji koji se se}aju takvih govora, i tog govora koji je iseklo tuìla{tvo. Jesam ja u vi{e navrata upozoravao da su mogu}e velike `rtve, i civilne `rtve i nevine `rtve, ako do|e do ratnog obra~una. Ali nemate nigde dokaz da sam se zalagao da se vr{e zlo~ini nad zarobqenicima, nad civilima, nigde, nikada, da sam rekao: treba ih pobiti, treba ih tu}i, treba ih maltre41
tirati, treba izgladwavati, treba ih smestiti u nequdske uslove. Dodu{e, tuìla{tvo je imalo veliki broj la`nih svedoka u ~ije je izjave sve to moglo da filuje, i vi ste veliki broj tih izjava prihvatili u spis. A vaqda ste svesni da je to bezvredno. Bezvredno je sve {to je proizvelo tuìla{tvo i {to vam je predalo. Ono ima status dodatka optu`nici i ni{ta vi{e. Samo ono {to je re~eno u sudnici moè da ima odgovaraju}u teìnu, ako je pro{lo glat kroz unakrsno ispitivawe, ako nije efektno osporeno, i sad, tuìla{tvo manipuli{e svedocima. Da}u vam nekoliko primera, primer Qubi{e Petkovi}a koji je bio na~elnik ratnog {taba, potpredsednik Srpske radikalne stranke jedno vreme, pa je onda iz stranke iskqu~en pod sasvim specifi~nim optu`bama 1993. godine. Wega je ha{ko tuìla{tvo, posredstvom svoje kancelarije, pozvalo na razgovor i upla{ilo ga. Zapretili su mu da }e protiv wega biti pokrenut krivi~ni postupak pred Ha{kim tribunalom, i toliko su ga upla{ili da je on prihvatao razne stvari koje su mu sugerisali kao wegov iskaz. A kad pogledate u celini wegov iskaz, opet ne moète da na|ete nigde nijednu optu`bu protiv mene, da sam se zalagao za ~iwewe ratnih zlo~ina, za kr{ewe me|unarodnog prava i tako daqe, nego izjave da sam bio autokrata u stranci, da sam jedini o svemu odlu~ivao, da sam ovakav, da sam onakav. Nema u Srbiji danas, ni u to vreme nije bilo, politi~ke partije sa demokratskijom unutra{wom organizacionom strukturom od Srpske radikalne stranke, ni danas ni ranije. Srpska radikalna stranka ima najodnegovaniju unutra{wu demokratsku strukturu i sistem odlu~ivawa. To {to smo mi radikalni, zna~i da zahvatamo stvari u korenu, da nismo truli kompromiseri, da nismo povodqivi za raznim politi~kim ideologijama, tu|inskim uticajima i tako daqe, i da smo beskrajno odani svom narodu. Ali kod nas u stranci autokratskog pona{awa nije bilo. Naveli ste Qubi{u da vam to potvrdi, i dobro, potvrdio je, i {ta sad? Ho}ete da se ja bavim u dokaznom postupku opovrgavawem toga, pa to je opovrgao sam Qubi{a Petkovi}. Sve {to su mu podnosili na potpis potpisivao je dok nije istekao rok u kome je ha{ko tuìla{tvo moglo da podiè nove optu`nice. îm je istekao taj rok, Qubi{a Petkovi} vam je otkazao saradwu, otkazao poslu{nost, i odmah se obratio mojim saradnicima i doneo im deo tog snimka wegovog iskaza pred ha{kim istraìteqem. Ja sam to odmah objavio u kwizi \avolov {egrt, zlo~ina~ki rimski papa Jovan Pavle II, odmah sam video i da je delimi~no, neke stvari je i Qubi{a Petkovi} i od nas sakrio. Qubi{a Petkovi} je promenio iskaz i ponudio se da bude svedok odbrane, vratio se u Srpsku radikalnu stranku, postao aktivan, u~estvovao u strana~kim delatnostima, i tako daqe, i odbio da se u sudnici pojavi kao svedok optu`be. Vo|en je protiv wega krivi~ni postupak za nepo{tovawe suda, upla{io se on i tog postupka, dali su mu nekog advokata iz Francuske, vaqda srpskog porekla, pa je osu|en na tri meseca zatvora. On jeste bio na strana~koj listi, ali nije bio poslanik, i nije imao {ansi da bude poslanik jer strana~ka lista je 250 qudi, a mi smo osvojili 79 poslani~kih mandata. Me|u42
tim, ~iwenica da je izdrào ovde u Ha{kom tribunalu i da nije poklekao u svojoj odluci da ne svedo~i, pa makar dobio robiju zapre}enu do 7 godina, on je dobio tri meseca, nije se ni àlio, za nas je bila dovoqan razlog da Qubi{a Petkovi} bude nagra|en. Prvo upra`weno mesto, kada nam je umro jedan narodni poslanik, veoma zasluàn, dobar pravnik, Dragan Tasi}, koji je diplomirao u Monpeqeu, izvanredno znao i francuski jezik, i ~ija mi je pomo} bila dragocena, mi smo taj mandat dodelili Qubi{i Petkovi}u. I to je vama bilo ~udno, vi ste bili zaprepa{}eni. A za{to vam je ~udno? Qubi{a Petkovi} je prvi Srbin koji se suprotstavio namerama da ga dovedu kao la`nog svedoka optu`be u ha{ku sudnicu. Videli ste ga ovde, 20 kila ìve vage u wemu nije bilo, ali je izdrào. Jest bio upla{en, i ovde u zatvoru je bio upla{en, i u sudnici je bio upla{en, a posle je objavio kwigu sa svim svojim izjavama i celim svojim procesom, na 500 strana. On je li~no objavio. On je izdrào ono {to nije izdrào jedan Borislav Jovi}, ~lan Predsedni{tva Jugoslavije, i jedno vreme predsednik Jugoslavije, i u~esnik zajedno sa mnom u navodnom udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. Borislav Jovi} je do{ao da svedo~i protiv Slobodana Milo{evi}a. Pa, postavqa se odmah pitawe sa moralnog aspekta: za{to je do{ao, {to se nije ubio? Jer ~astan ~ovek bi se pre ubio nego {to bi to sebi dozvolio. On kao predsednik Predsedni{tva Jugoslavije, navodni u~esnik u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, dolazi da svedo~i protiv drugog navodnog u~esnika u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. Ili Zoran Lili}, predsednik Savezne Republike Jugoslavije, dolazi u ha{ku sudnicu da svedo~i protiv Slobodana Milo{evi}a, a u vreme zlo~ina koji su pripisani Milo{evi}u, nije Milo{evi} bio vrhovni komandant vojske, nego Zoran Lili}. Dakle, imali smo s jedne strane nemoralne kreature, koje su pogazile sopstvenu ~ast i dostojanstvo, a s druge strane imali smo jednog malog ~oveka, Qubi{u Petkovi}a, sa sredwom stru~nom spremom, biv{eg taksistu, koji se usprotivio. E, zbog toga je on morao da bude nagra|en, a ne zato {to je eventualno meni smetalo wegovo svedo~ewe ili wegova izjava. Vi ste tu wegovu izjavu uveli u spis, ali ona vam ne vredi ni{ta. To {to je rekao da sam lo{ ~ovek ili {to je rekao da sam autokrata i tako daqe, {ta to moè zna~iti za va{u presudu? Ili {to je jadan rekao da sam u svemu ja donosio odluke, i da se on ni{ta nije pitao, pa neka je. Ja stojim iza svake odluke o slawu dobrovoqaca na front. Ja se nikada od toga nisam pravdao, ni kad nisam znao da je oti{la grupa dobrovoqaca kada je ratni {tab poslao, a da me ni{ta nije obavestio, ja i iza toga stojim. Sve {to je poslao ratni {tab Srpske radikalne stranke, ja iza toga stojim. Imali ste onda druge svedoke, ne}u ja pomiwati sad wihova imena nego }u ih podeliti u odre|ene kategorije. Imali ste jo{ svedoka koje je tuìla{tvo poku{alo da uceni i prisili da svedo~e, i nije uspelo, oni su to odbili. Kada sam podneo krivi~nu prijavu protiv Karle del Ponte i wenih saradnika, odloìli ste odlu~ivawe o tome kada se zavr{i proces, a onda ste se predomislili i odlu~ili, negde pre godinu i po dana, da naloìte sekre43
tarijatu da se imenuje amikus kurie koji }e to istraìti. I gle ~uda nevi|enog, sekretar odredi Amerikanca kao amikus kuria. [to ba{ Amerikanca? [to nije nekog na{ao iz Banglade{a, iz Tajlanda? [to nije nekog na{ao iz Tanzanije, iz Nigerije, iz Argentine? [to ba{ Amerikanca? I to Amerikanca koji }e ostati anoniman za javnost. Za{to je on do danas anoniman za javnost? Jel se on ne~eg boji? Jel wemu preti neka opasnost? Za{to je anoniman? Za{to se u tajnosti drì wegovo ime? Za{to se delovi wegovog izve{taja drè u tajnosti, ~ak i od mene? Pokazivao sam vam ovde u sudnici kako izgleda verzija izve{taja koja je meni data, sa celim stranicama koje su izbrisane. Za{to je to tako? Zato {to je taj ~ovek radio vrlo prqav posao i èleo je da niko u svetskog pravni~koj javnosti ne sazna da je on to radio, da se ne obruka. To je su{tina. I vi ste onda prihvatili wegov izve{taj, uz ogroman broj mawkavosti, koje je i sam gospodin Antoneti naveo u svom izdvojenom mi{qewu. Ja sam poku{avao da na|em jo{ ne{to {to bi se moglo zameriti izve{taju, pored onoga {to je naveo gospodin Antoneti, i moram da priznam da nisam na{ao ne{to ozbiqno, sve je tamo bilo sadràno. âk je naveo i ne{to od onoga {to meni ne bi palo na pamet, pa je onda i on glasao za taj izve{taj. I {ta vam sad zna~i taj izve{taj? I sad tuìla{tvo ho}e da izve{taj u|e u spis. Ma i ja ho}u da u|e u spis. Ho}u da dobijem celovit taj izve{taj, pa makar vi celu presudu na wemu zasnovali. Jer taj izve{taj tako|e do kraja kompromituje Ha{ki tribunal i kompromituje velike sile, ~iji je instrument Ha{ki tribunal. Druga kategorija svedoka, to su svedoci koji su podlegli pred pritiscima i pretwama, i pristali da la`no svedo~e. Izbrbqali tamo pone{to pred ha{kim istraìteqima, {to nije imalo nikakvog verodostojnog utemeqewa u ~iwenicama, ali najvi{e zapravo su potpisali ono {to su im istraìteqi tuìla{tva sugerisali, ono {to su va{i istraìteqi smatrali da se moè uklopiti u optu`nicu, pod pretwom da }e i oni biti optuèni ako to ne urade. îm je pro{ao rok koji vam je Savet bezbednosti dao za podizawe novih optu`nica, ogromna ve}ina wih se okrenula protiv vas. I do{li su u moj tim odbrane da ispri~aju sve kako je bilo i da daju nove izjave i da se ponude kao svedoci odbrane. I sad tuìla{tvo, u zavr{nom pretresnom podnesku i u zavr{noj re~i ovde datoj u sudnici, poziva se na prethodne izjave tih svedoka, a gotovo da i ne pomiwe ove naknadne. Dakle, ono {to je pisalo samo tuìla{tvo u ime tih svedoka, i {to su ti svedoci potpisali kao svoje, to je ta~no, istinito, a ono {to kasnije ti svedoci slobodno sami kaù, e to nije ta~no, to je pod uticajem. Pa, jesam li ja nekome pretio? Jesam li ja nekoga potpla}ivao i ~ime? Za{to bi oni mewali taj iskaz? Ne samo u mom predmetu, nego ni u jednom srpskom predmetu u Ha{kom tribunalu nije se desilo da neko ubije svedoka optu`be, da ga fizi~ki napadne, povredi, da mu otme imovinu, da mu bilo {ta drugo uradi. Nema takvog slu~aja. Reìm u Beogradu jedva ~eka da pruì za{titu bilo kome ko bi se poàlio da smo mu ja ili moji saradnici zapretili i da smo ga ne~im ugrozi44
li. Imali ste jednog la`nog Dejana Anastasijevi}a, odustali ste od wegovog svedo~ewa, koji je tvrdio da sam preko moje supruge Jadranke naru~io da mu se bomba postavi na prozor, i to ru~na bomba ka{ikara. Kako je to izvedeno, to Bog zna. Ali to je toliko sme{no, tragikomi~no. Kako se to ka{ikara postavqa na prozor? To bi trebalo neki eksperti da ispitaju. To je, dakle, ta druga kategorija svedoka. Tre}a kategorija svedoka su potkupqeni svedoci. Jedan takav primerak se pojavio ovde u sudnici, to je Goran Stopari}. Wega je instruisala prvobitno Nata{a Kandi}, zbliìla se sa wim, ìveo je u wenom stanu, imao je kqu~ od wenog stana, i on je dao la`ni iskaz u kome ~ak stoji da sam na mitingu u [idu 1991. godine, uzgred, tog mitinga 1991. godine nije ni bilo u [idu, da sam u{ao na fudbalsko igrali{te gde se okupila masa gra|ana i pozdravio ih hitlerovskim pozdravom. To stoji u izjavi koju je sa~inilo tuìla{tvo i koju je Goran Stopari} potpisao. I tu je jedno od mojih prvih pitawa bilo pitawe tog hitlerovskog pozdrava. Goran Stopari} u sudnici je rekao da to nije ta~no, da ne zna kako se to uop{te na{lo u wegovoj izjavi. I mnoge druge stvari je negirao iz svoje izjave. Samo se zadrào na laìma o vojni~kom organizovawu ~etnika po Srbiji, u jedinice, u ~ete, u odrede, u desetine, u vodove, i tako daqe, {to je notorna la`. [to cela Srbija zna da je la`. A bio je koristan jer mi je pomogao da razjasnim i neke doga|aje u Hercegovini i neke doga|aje u Vukovaru, i tako daqe. I nikom ni{ta. Da je ovo pravi sud, odmah bi sudsko ve}e donelo odluku da se krivi~no gone pripadnici tuìla{tva koji su izjavu Gorana Stopari}a uveli, da sam ja hitlerovskim pozdravom pozdravqao masu gra|ana na navodnom mitingu u [idu. Goran Stopari} je bogato naplatio svoje usluge Ha{kom tribunalu. Bio je svedok i u drugim procesima, i kod Slobodana Milo{evi}a, dobio je dobar sme{taj u jednoj zapadnoj zemqi, solidnu koli~inu novca da otpo~ne privatni biznis, i on je, prodaju}i du{u |avolu, sebe li~no materijalno obezbedio. Ima jo{ slu~ajeva poput Gorana Stopari}a, setite se da smo imali izve{taj Slu`be za za{titu svedoka, odmah sutradan posle prvog dana svedo~ewa Gorana Stopari}a, da ga je Nata{a Kandi} zvala telefonom, sa odre|enim sugestijama, koje nisu eksplicitno izraène ali su bile jasne. To vas je slu`ba obavestila i nikom ni{ta. Vidite svedoka 026, i on je pristao da du{u proda |avolu, la`no je svedo~io u predmetu Slobodan Milo{evi}. I dok je ~ekao na svedo~ewe, proveo je par meseci ovde u Hagu, i nema {ta nije izvoqevao. Preko 50 medicinskih intervencija, {to operacija, {to stomatolo{kih, protetskih intervencija i tako daqe, ukqu~uju}i i vi{e seansi akupunkture, je pro{ao. Sve mu je platio Ha{ki tribunal. Zna~i, {ta mu je palo na pamet, da promeni sve zube, da se izle~i od svih mogu}ih bolesti, sve mu je ispuwavano. Kad je la`no svedo~io, zajedno sa suprugom je sme{ten u jednoj zapadnoj zemqi. Me|utim, time je postao nezadovoqan, nisu ispunili sva obe}awa, dali su mu neki stan i skromnija mese~na primawa, nisu postupili kao u slu~aju Gorana Stopari}a, i nezadovoqan, on se pokupi sa svojom suprugom i vrati se u
45
Srbiju, i to kradom se izvu~e iz te zapadne zemqe, i po{to ste ga vi prevarili, revoltiran, on se obrati mom timu za pomagawe odbrane. U wegovoj izjavi je stajalo da sam ja u Subotici digao u vazduh rimokatoli~ku katedralu. Kao da su katedrale svemirski brodovi i mogu se lako lansirati u kosmos. I tuìla{tvo na tome insistira bez ikakve provere. Ono {to svedok kaè odmah ide u izjavu, i to je to. Koje to tuìla{tvo na svetu radi bez provere? Nikada ta katedrala nije dignuta u vazduh. Jest bio neki incident sa eksplozivnom napravom slabije snage na wenom ulazu, koji je policija vrlo uspe{no rasvetlila. I re~ je o pripadnicima neke sekte koji su to izveli. A tuìlac u zavr{noj re~i pomiwe da je taj svedok govorio o nekom sastanku koji sam ja drào u Sremu, 1991. godine, koji se ticao progona Hrvata. I tuìla{tvo to smatra dokazom. Celu prethodnu izjavu tog svedoka tuìla{tvo smatra dokazom, a vi ste mu tu pomogli, gospodo sudije, jer ste to sve uneli u spis. Ispo~etka ste se borili da u spisu budu samo relevantni dokumenti, ~ak ste meni uskra}ivali pravo da uvedem relevantne dokumente, jer su bili apsolutno relevantni, a posle ste dozvolili tuìla{tvu da vam buldoèrima raznorazna dokumenta uguraju u sudski spis. To ste 2010. godine dozvolili, ne{to 2011. godine, buldoèrima bukvalno. Nit ste gledali ta dokumenta, nit ste ih ovla{ prou~avali, nit ste meni omogu}ili u sudnici da se o wima izjasnim. Naravno, mogao sam se pismeno izjasniti, i sad }u ja da se izja{wavam o tim glupostima pismeno, ma ne}u. Dajte da vidim kako }ete vi napisati presudu na osnovu tih dokumenata, kako }ete vi napisati presudu na osnovu preliminarnih izjava svedoka koje su posle oni javno demantovali. Da vidimo to. Ima svedoka, to je vaqda ~etvrta kategorija ako me se}awe dobro sluì, kojima je obe}avano mnogo toga od strane tuìla{tva a koji su potpuno prevareni, koji nikada nisu mogli da odu u neku stranu zemqu da se tamo smeste, da povedu porodicu i tako daqe. Pa, jedan od wih se ovde do ulaska u sudnicu, jel se se}ate tog svedoka, do ulaska u sudnicu se prepirao sa tuìla{tvom ho}e li mu ne{to dati ili ne}e. I tuìla{tvo je posle odustalo od wegovog svedo~ewa, zbog ogromne koli~ine dokaza da mu je svedo~ewe potpuno la`no. Da je potpune nebuloze ispri~ao. Ima jo{ jedan svedok, musliman iz okoline Zvornika od ~ijeg svedo~ewa je samo tuìla{tvo odustalo. Reklo je nikad se ne}e pozivati na wegove izjave, zna~i i da je tuìla{tvo videlo koliko je kompromitovano. To je to {to nam je ovde tuìla{tvo priredilo, a sudsko ve}e dozvolilo da se sve to de{ava. Imamo mnogo va`nijih svedoka muslimana i Hrvata. Ovde smo imali dokumente u sudnici koje sam vam predo~io, originalne hrvatske dokumente, koje sam pribavio iz izvora tuìla{tva sa oznakom tuìla{tva, iz kojih se vidi da su hrvatske slu`be bezbednosti pripremale Hrvate svedoke protiv Srba u Ha{kom tribunalu, pripremali su i svedoke koji }e se pojaviti u mom procesu, najvi{e u procesu Slobodanu Milo{evi}u, u procesu vukovarskoj trojci i tako daqe. U procesu Mrk{i}u i ostalima vo|ena je rasprava u sudnici o takvim svedocima na osnovu ovog dokumenta.
46
Imali smo mnogo dokaza da je muslimanska obave{tajna agencija AID pripremala muslimane svedoke, kako da svedo~e u mom procesu i drugim procesima optuènim Srbima. Otkuda tolike razlike izme|u prvobitnih izjava svedoka `rtava o nekom zlo~inu, o nekom maltretirawu, {ikanirawu, ubijawu, o bilo ~emu, i izjava koje su posle vi{e godina date Ha{kom tribunalu? U prvobitnim izjavama nema nigde [e{eqa i {e{eqevaca, ni Srpske radikalne stranke ni na{ih dobrovoqaca, a onda se posle 10 godina na vol{eban na~in pojavquju u izjavama koje sa~iwava samo tuìla{tvo, jer dovoqno je da tuìla{tvo svedoku sa neprijateqske strane u ovome ratu dovoqno jasno i nedvosmisleno stavi do znawa {ta je poèqan iskaz, i svedok je odmah kooperativan, svedok odmah ide u tom pravcu i veze pri~u. Imali ste svedoka Dabi}a koji je dao la`nu izjavu tuìla{tvu, pa se okrenuo odbrani, mislio dobi}e ne{to od odbrane {to }e promeniti iskaz i dati sasvim suprotan onome {to je dao tuìla{tvu. Ni{ta nije dobio i onda se izgubio. Do{av{i ovde u sudnicu, rekao je da ga je neko pretukao dva-tri dana ranije, i da je on to shvatio kao pritisak kako }e svedo~iti, a ispostavi se da je ~istio sneg, i negde se okliznuo s krova ili niz stepenice, ne znam ni ja sam vi{e kako se to desilo, pao i ostala mu neka mala modrica od udarca. Pa, ovde nam je predo~eno da je on iz Haga obavqao telefonske razgovore, da je zvao qude da ga zovu u Hag i da mu kaù preti ti taj, i preti ti onaj, i preti ti ovaj, ne bi li naknadno ne{to postigao da ga tuìla{tvo proglasi ugroènim, pa da se do~epa sme{taja u nekoj zapadnoj zemqi. I kada sam ga ovde saslu{avao u sudnici, ni{ta nije znao, ni{ta nije video tako su mi pri~ali, tako su mi pri~ali, samo je to bio iskaz. To su svedoci kojima vi raspolaète i kojima ste filovali optu`nicu, dokazni postupak, zavr{ni podnesak i zavr{nu re~. Zavr{ne re~i su vam prepune preliminarnih iskaza la`nih svedoka, i vi se pona{ate kao da nikad ti svedoci nisu povukli te svoje iskaze, sami ih demantovali ili u sudnici bili potpuno raskrinkani. Kao da nije bilo unakrsnog ispitivawa. Tuìlac u me|unarodnom krivi~nom pravosu|u ne sme tako da se pona{a. Tuìlac je po definiciji slu`benik me|unarodne pravde, wegov je ciq da se sazna i dokaè istina, a ne da se po svaku cenu, po oruk sistemu dokaù teze optu`be. Nije tuìla{tvo postiglo uspeh ako se prihvate teze optu`be na u{trb istine, pa se donese presuda na osnovu la`nih teza. To nije uspeh ni me|unarodne pravde, ni sudskog ve}a, ni tuìla{tva. Tuìlac mora da se postavi tako da je wegov uspeh ako se dokaè istina, ma kakva bila istina, pa makar istina opovrgla wegovu optu`nicu. A to gospodin Markuzen ne razume, ni ekipa qudi koja sa wim sara|uje to ne razume. Oni se pona{aju kao pla}enici koji su ratovali po afri~kim zemqama, oni imaju zadatak i ne postavqaju pitawe da li su na pravednoj strani. Oni kao pitbul terijeri juri{aju kad osete krv, i ne razmi{qaju o tome {to rade. Gde je tu tuìlac, ne samo u ovoj ekipi koja se pojavila u ovom procesu, nego i u drugim procesima, koji ima visoko razvijeno ose}awe ~asti,
47
po{tewa, koji }e da stvari postavi sa aspekta interesa me|unarodne pravde i da kaè ciq mi je da se sazna istina, i kad saznamo istinu vide}emo onda koje su konsekvence te istine. Sme{an mi je najvi{e gospodin Markuzen. Setite se la`nog svedoka muslimana, iz okoline Zvornika, koji je tvrdio da sam ja u martu 1992. godine drào miting u Malom Zvorniku i da je taj miting bio antimuslimanski, da sam dao neku izjavu, da su muslimani pagani i tako daqe, i da }emo ih proterati do Anadolije i sli~no. Pa da je posle mitinga u dvorani Doma kulture do{lo do okr{aja sa muslimanima koji su demonstrirali napoqu. I {ta se ispostavilo? Ispostavilo se da je miting bio dve godine ranije, po~etkom avgusta 1990. godine, ispostavilo se da smo mi u listu Velika Srbija u celosti objavili sve govore sa mitinga i pitawa slu{alaca, ispostavilo se da nas je ruqa napala kada smo iza{li napoqe, da su nas ga|ali kamewem, da je dvoje qudi iz na{e stranke povre|eno tim kamewem i da su na{i momci iz obezbe|ewa dohvatili neke motke i razjurili ruqu. To je bilo 1990. godine. Sudsko ve}e je dalo zadatak gospodinu Markuzenu da to ispita, na osnovu {tampe i drugih izve{taja, da li se taj doga|aj desio 1992. godine, i kako se desio. Gospodin Markuzen je ovde u sudnici podneo izve{taj i rekao da nisu na{li nikakvog traga, ima neki izve{taj vojne slu`be bezbednosti po{to je re~ o pograni~noj zoni, da sam se ja jednog dana kolima pojavio u Malom Zvorniku na putovawu za Quboviju i Bajinu Ba{tu, da su me sa~ekala dvojica-trojica qudi iz na{eg lokalnog op{tinskog odbora i da sam posle kra}eg razgovora sa wima nastavio put. A gde je miting? Nema mitinga. A nisu ni mogla biti dva mitinga sa istim scenarijem, da nas ruqa napoqu napadne kamewem, da je mi razjurimo motkama i tako daqe. I sad se de{ava jo{ ve}e ~udo, gospodin Markuzen je i daqe insistirao da je svedo~ewe tog svedoka istinito, a ja sam ga razbio na jo{ nekim detaqima. Odgovaraju}i na moj zahtev po pravilu 98bis, gospodin Markuzen vi{e ne pomiwe uop{te taj miting. Ali gle ~uda, pomiwe ga sudsko ve}e. Ve}ina ~lanova sudskog ve}a koje stoji iza te odluke. Vi ste va{u odluku napisali kao da je zaista miting bio u martu 1992. godine, kao da je to dokazano. Kako mogu razumne sudije da donesu takav zakqu~ak? To je van svakog razuma, na stranu to {to su nerazumne jo{ neke teze iz va{e odluke po pravilu 98bis, a ovo je najnerazumnije. Naravno, kad takvu odluku donosite po 98bis, ne moè se od vas o~ekivati ni razumna presuda, i ja je ne o~ekujem. Ma, meni je bitno jo{ da sa vama okon~am posao ovim zavr{nim re~ima ovde i da sve prepustim sudu istorije koji }e suditi i vama i meni. Tuìla{tvo s tim la`nim svedocima ni{ta nije postiglo {to bi dokazalo moju eventualnu krivicu i odgovornost, tuìla{tvo je tim la`nim svedocima samo doprinelo da se dodatno u provaliju surva bilo kakav pravni, politi~ki, moralni integritet Ha{kog tribunala. Ovaj proces se razlikuje od mnogih drugih ha{kih procesa, po tome {to je upravo ova strana manipulacije la`nim svedocima maksimalno do{la do izraàja. Ja sam gledao u drugim procesima, s vremena na vreme, kako ustaju
48
advokati odbrane, pa o~igledno la`nom svedoku se predstavqaju pa ga hvale, pa mu se dodvoravaju, umesto da ga nemilosrdno rastrgnu u sudnici da ne zna kako }e iza}i, na koja vrata. A mi smo imali ovde la`nih svedoka optu`be koji nisu znali {ta ih je sna{lo, koji nisu znali ni vrata da potrefe. Metod kojim se sluìlo tuìla{tvo je apsolutno zabrawen metod u kontinentalnom i anglosaksonskom pravu, metod kojim sam se ja sluìo je apsolutno dozvoqen. âk ste me vi ograni~avali u tom pogledu. Unakrsno ispitivawe po anglosaksonskom pravu je mnogo nemilosrdnije od onoga {to sam ja imao mogu}nosti ovde da radim. Vi ste me stalno prekidali, upadali u re~, branili la`nog svedoka, {titili ga, opravdavali, u pogodnom trenutku davali pauzu i tako daqe. E sad, dolazimo do kategorije la`nih svedoka koji se zovu insajderi. Najve}i ha{ki izdajnik i najvoqeniji ha{ki svedok je svakako bila Biqana Plav{i}. Tuìla{tvo je prvo planiralo da je izvede u mom procesu, a onda je odustalo. Tuìla{tvo ima dokument i to je, da li gospodin Markuzen ili neko od wegovih saradnika, pomiwao u zavr{noj re~i, da je Biqana Plav{i} pozivala @eqka Ra`natovi}a Arkana, Mirka Jovi}a i mene, da uputimo dobrovoqce u Republiku Srpsku. To je jedno pismo koje sam i ja dobio, al nikad na wega nisam odgovorio i nikada mi srpski radikali nigde nismo upu}ivali dobrovoqce po pozivu Biqane Plav{i}. I nikada o Biqani Plav{i} nisam imao dobro mi{qewe. Nekoliko puta sam je sreo, popri~ao, ali sam sa gnu{awem odbacivao wene nebulozne zakqu~ke, hipoteze, pretpostavke, tvrdwe i tako daqe. Ona je bila spremna da govori da su muslimani genetski o{te}eni, a ja sam ve~ito àlio {to nas je nesre}na tragi~na sudbina podelila i na osnovu verskih razlika napravila razdor izme|u Srba muslimana, Srba pravoslavaca i Srba katolika. Jutros su me dovezli u tribunal zajedno sa gospodinom Karayi}em i u vozilu sam podsetio gospodina Radovana Karayi}a kako sam ga 1996. godine ube|ivao celi dan u wegovoj kancelariji na Koranu, kod Pala, da ne kandiduje Biqanu Plav{i} za predsednika Republike Srpske kada je on morao da se povu~e iz politike. Wegova stranka, Srpska demokratska stranka, je kandidovala Biqanu Plav{i}. Dokazivao sam mu da nije normalna, da je nepouzdana, da joj se ne moè ni{ta verovati, a on je mislio Biqana Plav{i} je najekstremnija, ona je najvi{e eksponirana u sukobu sa Milo{evi}em, bi}e najpogodnija na tom mestu. Ma, lud ~ovek nikad ne moè biti pouzdan. I to se odmah pokazalo, woj su nafilovali, ~ak i uz u~e{}e vojvode Mom~ila \uji}a poslali izvesne qude iz Amerike, Milo{a Pricu, Anu Mitrovi} i jo{ neke. Otkud to znam? Pa, tog Milo{a Pricu \uji} je prvo meni poku{ao da po{aqe jo{ 1991. godine, i taj Milo{ Prica, u razgovoru sa mnom, odmah zapo~iwe temu da se izlazi na ulicu, da se nasiqem ru{i Milo{evi}ev reìm. Puca se {irom Srpske Krajine, ginu qudi, a on bi u Beogradu prolivao krv. I naravno, ja ga odstranim, vi{e nikad nismo kontaktirali. Posle, {aqu ga Biqani Plav{i}, i on uzima stvar u svoje ruke, Biqanu Plav{i} instrumentalizuje da izazove dràvni udar u Republici Srpskoj,
49
da ukida legalne organe vlasti, i Biqana Plav{i} tu dobija izvesnu podr{ku, najvi{e podr{ku zapadnih sila i uspeva u svom naumu. Na prvim slede}im izborima Biqanu Plav{i} je porazio radikalski kandidat za predsednika republike, i po{to je obavila svoje prqave poslove, Biqanu Plav{i} ~eka Ha{ki tribunal, podignuta optu`nica, i ona ovde dolazi, takozvana srpska carica, èna koja je ohrabrivala borce Republike Srpske, bila najekstremnija, a ovde sklapa pogodbu sa tuìla{tvom, ne svi|a joj se u zatvoru, priznaje progon, da bi dobila malu kaznu, i pristaje da svedo~i protiv drugih ha{kih optuènika. Biqana Plav{i} kao ekstremista, preterani ekstremista ~ak i po mom ukusu, iako mene mnogi smatraju ekstremistom, mada ja sopstveni radikalizam ne smatram ekstremnim. Biqana Plav{i} kao krajwi ekstremista dolazi da svedo~i protiv jednog mirnog Mom~ila Kraji{nika, koji je uvek bio za politiku kompromisa, za politiku dogovarawa, pregovarawa. Doveli su je da svedo~i protiv Milo{evi}a, do{la je ve} bila u Hag, pa je u posledwi mah tuìla{tvo odustalo, smatraju}i da }e to biti kontraproduktivno, i odustali su od svedo~ewa u mom predmetu. To je, dakle, jo{ gori slu~aj u odnosu na Borislava Jovi}a i Zorana Lili}a. Drugi primer je Milan Babi}. Prvi predsednik Republike Srpske Krajine prvo je angaòvan od strane tuìla{tva da bude svedok optu`be u procesu Slobodanu Milo{evi}u. Tuìla{tvo ga je stavilo pred dilemu ili }e{ svedo~iti protiv Milo{evi}a ili }e{ i ti biti optuèn. I on se polakomi, ~ovek slabog karaktera, i prihvati da bude svedok protiv Milo{evi}a, me|utim kada je obavio taj prqavi posao i zavr{io svedo~ewe, tuìla{tvo ga prevari i protiv wega digne optu`nicu. I onda dolaze novi emisari tuìla{tva sklopi sa nama pogodbu pa }e{ pro}i sa relativno blagom kaznom. I on je sklopio pogodbu da prizna u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, u progonu, a tuìla{tvo se sloìlo da mu kazna bude do 11 godina zatvora. Me|utim, sudsko ve}e mu izrekne 13 godina, i sad, obe}alo mu je tuìla{tvo da }e mu porodicu smestiti u jednu stranu zemqu, zapadnu zemqu u kojoj }e on izdràvati kaznu. Porodica je dovedena u tu zemqu, ali je ìvela u uslovima ku}nog pritvora. Porodici je dozlogrdilo pa je traìla supruga, sin vaqda i }erka, da se vrate u Srbiju. A Babi}u dolaze nove obaveze: da svedo~i protiv Kraji{nika, da svedo~i protiv Milana Marti}a, pa posle da svedo~i protiv Jovice Stani{i}a i Franka Simatovi}a i protiv mene. Mo`da bi ga izveli i protiv Gorana Hayi}a. U toku svedo~ewa u procesu Milanu Marti}u, Milan Babi} je izvr{io samoubistvo. [ta zna~i to wegovo samoubistvo? Jel ono potkrepquje, eventualno, istinitost wegovog svedo~ewa? Jel ono potkrepquje teze tuìla{tva ili ih ru{i? Ja neuporedivo vi{e cenim Milana Babi}a u odnosu na Biqanu Plav{i}, jer je on bar u jednom trenutku smogao snage da sam sebi presudi posle te moralne diskvalifikacije na koju je sam pristao. Milan Babi} je planiran kao svedok u ovom procesu, i po{to je mnogo ranije izvr{io samoubistvo, dok ja jo{ nisam ni znao da }e on biti svedok u ovom procesu, tuìla{tvo je poku{alo da u spis uvede wegove ranije izjave, we50
gov intervju, i gomilu prate}ih dokumenata. Vi ste, gospodo sudije, to odbili, jer nije bilo nikakvog pravnog osnova da se to uvede u sudski spis. A onda ste na ponovqeni, tre}i ili ~etvrti zahtev tuìla{tva, ko zna koji je bio, 2010. godine ili 2011. godine, to ipak prihvatili u spis. To je onda kada vam je tuìla{tvo buldoèrima guralo dokumenta, a vi niste pravili nikakvu selekciju, skoro nikakvu. Za {ta to moè biti relevantno? Za ~oveka koji je u o~ajawu, u znak protesta protiv Ha{kog tribunala sam sebi oduzeo ìvot, ne moè biti. Na stranu to {to je formirana komisija na ~elu sa sudijom Kevinom Parkerom da istraì okolnosti tog samoubistva i podnela la`ni izve{taj. Ta komisija Kevina Parkera je saop{tila javnosti da Milan Babi} nije ostavio opro{tajno pismo, a ja sam ~uo iz mojih poverqivih izvora, ne}u vam re}i kojih, da li iz tuìla{tva, da li iz sekretarijata, da je ipak postojalo opro{tajno pismo. I ja sam podnosio podnesak, protestni, predsedniku suda, i rekao mojim saradnicima da u javnosti kaù da postoji opro{tajno pismo, i onda tribunal nije imao kud, priznao je da je na|eno opro{tajno pismo. Da li je opro{tajno pismo u celini citirano javnosti ili ne, e to ve} ne mogu da procenim. To i moje mogu}nosti prevazilazi. Taj isti Kevin Parker je predvodio rad komisije koja je utvr|ivala okolnosti smrti Slobodana Milo{evi}a i podnela la`ni izve{taj. Slobodan Milo{evi} se ranije àlio da su mu u krvi na{li te{ke antibiotike koji se koriste protiv lepre i tuberkuloze, a koji izazivaju kontraefekat u odnosu na lekove protiv visokog krvnog pritiska. I to je podneo pismo preko ruskog ambasadora ruskom ministarstvu inostranih poslova. Ispalo je da je Milo{evi} sam sebe doveo u situaciju da iznenada umre, a zapravo Milo{evi} je ubijen pod tajanstvenim okolnostima, a u najmawu ruku tako {to mu je uskra}ena adekvatna i blagovremena lekarska nega, jer danima je u sudnici govorio da mu je lo{e, da mu je glava te{ka pola tone, a sudsko ve}e se na to nije obaziralo. Sudsko ve}e se s prezirom prema tome odnosilo, sudsko ve}e kome je predsedavao sudija Robinson, u kome su bili O-Gon Kvon i Jan Bonomi. To su metode rada Ha{kog tribunala, i s takvom silom ja sam se ovde uhvatio uko{tac. Tre}i karakteristi~an slu~aj la`nog svedoka Miroslav Derowi}. Ja sam sa wim bio na istom spratu prve godine kada sam do{ao u Hag. Druìli smo se, razgovarali, on je profesor kwièvnosti, obrazovan ~ovek i on mi je pri~ao kako je uhap{en. Prvo su ga predstavnici Ha{kog tribunala nekoliko puta zvali na razgovor, on se odazivao. Oni su mu stavqali do znawa da bi mogao biti optuèn, ali da to jo{ nije sigurno. On je wima odgovorio ako me optuìte, samo zovite, ja }u odmah do}i. Me|utim, kada je stigla optu`nica, wega je uhapsio SFOR, prilikom hap{ewa ga te{ko pretukao, mu~io i u toku tog mu~ewa su ga nekoliko puta potapali u ba~vu punu vode. Sve mi je to ispri~ao Miroslav Derowi}. Ja sam to jednom poku{ao i ovde da iznesem u sudnici, tad je Karmel Agius bio pretpretresni sudija, i on me je spre~io, iskqu~io mi je struju.
51
Miroslav Derowi} je tvrdio da nije bio ume{an ni u kakav zlo~in oko Srebrenice i tako se postavqao. A onda je u nagodbu stupio Momir Nikoli}, oficir bezbednosti Bratuna~ke brigade. On je u svom iskazu pomenuo da je Derowi} bio na nekom sastanku gde je dogovarano streqawe zarobqenika. Nikoli} nije uop{te bio prisutan na tom sastanku, ali su vrata bila ot{krinuta, pa je on ~uo; kao kod ovog nesre}nika koji tvrdi da je u Vukovaru pored ot{krinutih vrata ~uo {ta ja govorim na sastanku sa gardijskim oficirima. I od toga nije bilo odbrane. Momir Nikoli} potpisao, tuìla{tvo imalo prvi dokaz protiv Derowi}a i onda mu dolaze emisari sa ponudom da sklopi nagodbu. I u wegovom slu~aju, kao i u slu~aju Milana Babi}a, ogromnu ulogu je odigrala i Vera Petrovi}, slu`beni psihijatar tribunala, koja je po celi dan s wima provodila i svojim metodama im olak{avala dono{ewe odluke da stupe u nagodbu. I taj Miroslav Derowi} je onda spreman da izmi{qa sve i sva{ta protiv svakoga. Nikada nisu dobrovoqci Srpske radikalne stranke bili u Bratuncu, a on je posle pomiwao da ih je bilo i u Bratuncu. Uvek je govorio Beli orlovi, posle dobrovoqci i ko zna {ta jo{. Vi ste te wegove iskaze uvrstili u spis. Oni za mene nemaju nikakav optuùju}i karakter jer Bratunac uop{te nemam u optu`nici, ali to svedo~i o metodu rada Ha{kog tribunala. Mi smo imali dobrovoqce Srpske radikalne stranke u Srebrenici 1992. godine. Godine 1992. Srbi su oslobodili Srebrenicu. Muslimanske snage su bile potisnute prema Kowevi} poqu i okolnim {umama, a onda je ubijen Goran Zeki}, srpski lokalni predvodnik. Pri~alo se da je Miroslav Derowi} ume{an u wegovo ubistvo i po~ela je da puca srpska linija fronta nakon tog ubistva. U protivnapadu, muslimani su zauzeli Srebrenicu i onda je dràli sve do 1995. uglavnom uz pomo} zapadnih sila. Godine 1992, dakle, presudio je samo jedan trenutak i jedan doga|aj, ubistvo Gorana Zeki}a, da Srbi ostanu bez Srebrenice. Imamo jo{ nekoliko slu~ajeva la`nih svedoka na koje se pozivate. Re~ je o umrlim qudima, Zoranu Totu, vaqda nema niko od tih umrlih vi{e na listi za{ti}enih svedoka. Mo`da ima, ne}u sva imena pomenuti. Ali evo, Zoran Tot i Stevan Todorovi}. Kome to moè biti relevantno? Jedan od tih za{ti}enih svedoka tvrdi da sam ja 1992. godine bio na Ilija{u, Iliyi i Vogo{}i, a ja pre 1994. tamo nikad nisam bio. Ti koji su umrli pre svedo~ewa, nisu svedo~ili va{om krivicom. Da sam ja imao blagovremeno su|ewe, da mi je su|ewe po~elo bar godinu dana nakon dolaska u Hag a Karla del Ponte je to najavqivala, rekla sve je spremno za su|ewe, to je rekla u Beogradu u februaru 2003, sve je spremno. Kada sam podneo zahtev 2004. da mi se ukine pritvor, kqu~ni odgovor tuìla{tva je bio da mi na jesen po~iwe proces i da zato ne treba. Bilo je tu jo{ argumenata. Nisam hteo da traìm garancije od prozapadnog reìma u Beogradu i tako daqe, ali ovo je bio kqu~ni argument po~iwe mi proces na jesen i zato ne treba donositi odluku o ukidawu pritvora.
52
Ima jo{ tih mrtvih svedoka, ja sam ih ukupno 10 prona{ao. Jedan oficir tamo za Slavoniju, a jedan iz Ilija{a koji je bio u jedinici Vaska Vidovi}a, musliman, sve vreme rata bio pripadnik jedinice. Kad su Srbi morali da se povuku posle Dejtonskog sporazuma, da napuste Ilija{, on je odlu~io da ostane, nije mu se napu{tala wegova ku}a i imawe. I onda je morao da se dokazuje pred muslimanskim vlastima tvrde}i da je na silu bio mobilisan, da je bio prisiqen da bude pripadnik te jedinice i tako daqe. I on vam je la`no svedo~io. Da ste vi na vreme po~eli ovaj proces, vi biste mogli sve te kasnije umrle svedoke da pozovete. [to ste kasnili, ko vam je kriv. Jesam li ja kriv {to ste vi kasnili? Nijedan dan ovaj proces nije kasnio zbog mene. Niste trebali ni sada ovo {to je bilo za ponedeqak i utorak zakazano, niste morali da odlaète, ja sam i u ponedeqak bio spreman da do|em. Ja sam insistirao da operacija bude odmah u petak, da bih mogao da do|em u ponedeqak na su|ewe. Dakle, nijedan dan zbog mene nije izgubqen. I sad ho}ete wihove preliminarne izjave da upotrebite kao dokazni materijal. Kome to moè da posluì kao dokazni materijal? Nikome. Izjave koje ste vi pisali, a koje su oni samo potpisali. Da ste na vreme po~eli proces, oni bi se pojavili u sudnici, pro{li kroz unakrsno ispitivawe, pa bismo videli {ta je tu ta~no, {ta nije. Ovako je besmisleno da raspravqamo {ta je ta~no a {ta nije, i ne}u o tome da raspravqam. Predsedavaju}i sudija @an-Klod Antoneti: Gospodine [e{eq, lekar nam je saop{tio da bi bilo mudro praviti pauze na sat i petnaest minuta. Sada je ve} pro{ao jedan sat i osamnaest minuta otkako imate re~. Po}i }emo, dakle, na pauzu od 30 minuta, po{to èlim da se strogo pridràvam saveta lekara. Nastavi}emo sa radom za ta~no 30 minuta. Sekretar: Molim, ustanite. (Posle pauze) Sekretar: Molim, ustanite. Izvolite, sedite. Predsedavaju}i sudija @an-Klod Antoneti: Nastavqamo sa zasedawem. Gospodine [e{eq, imate re~. Dr [e{eq: Sada }u govoriti o onom delu optu`nice iz zavr{ne re~i tuìla{tva koji se ti~e Hrtkovaca. îm je Frawo Tu|man do{ao na vlast u Hrvatskoj, ~im je HDZ preuzeo poluge vlasti, dolazi do organizovanog progona Srba, pre svega srpskog gradskog stanovni{tva. Koji su tu izvori? To je temeqito obradio profesor Svetozar Livada. Obimnu kwigu je {tampao o tome, a tuìla{tvo je jedno vreme intenzivno sara|ivalo sa profesorom Livadom. Tuìla{tvo mi je ~ak dostavilo svojevremeno materijale iz jednog ~asopisa u kome su tematski obra|eni razni vidovi progona Srba u Hrvatskoj. Uvodni~ar je i tu bio profesor Svetozar Livada. Zatim, o tome govori glavni Tu|manov biograf Darko Hudelist. On govori o svim ovim usta{oidnim aspektima Tu|manovog reìma, Tu|manovoj verziji, ja ga dosta citiram u mojoj kwizi Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije. On je obradio Tu|manovu saradwu sa usta{kom emigracijom, sa hercegova~kim fratrima frawevcima, sa Rimokato53
li~kom crkvom u Hrvatskoj koja mu je omogu}ila preuzimawe vlasti, kao {to je svojevremeno omogu}ila i preuzimawe vlasti od strane Ante Paveli}a. Ante Paveli} je do{ao iz Italije sa negde dva do tri kamiona usta{a, dakle bilo je mawe od stotinu usta{a, ali je uspeo da preuzme vlast jer ga je u tome potpomogla Rimokatoli~ka crkva preko svih svojih ùpa i on je preuzeo infrastrukturu Hrvatske seqa~ke stranke Vlatka Ma~eka i wene odrede gradske i seoske straè. I tre}i veoma ozbiqan izvor o progonu Srba je Stipe [uvar, koji je to temeqito obradio u svojoj kwizi Hrvatski karusel, i u svojoj kwizi sam dao nekoliko op{irnih citata iz [uvarove kwige. Ja bih vam to i pro~itao kada bih imao dovoqno vremena na raspolagawu, ali ve} razmi{qam da li }u sti}i da iznesem sve {to sam planirao jer sam negde skoro pola vremena potro{io, a ne znam da li mogu ra~unati na ona zahtevana dodatna ~etiri sata, po{to mi ni{ta sudsko ve}e nije reklo. Srbima miniraju ku}e, Srbe mestimi~no ubijaju, vrlo ~esto premla}uju, srpsku decu organizovano ugwetavaju u osnovnim i sredwim {kolama, hu{kaju na wih wihove vr{wake Hrvate. Srbe otpu{taju sa posla, pogotovo sa posla u dràvnim institucijama. Ve} 1990. godine dolazi do velikog egzodusa Srba iz hrvatske federalne jedinice. Po~etkom 1991. godine to ve} poprima neslu}ene razmere i mi prvo formiramo Krizni {tab Srpske radikalne stranke sa zadatkom da tim izbeglim Srbima na|emo bilo kakav sme{taj, da ih udomimo, da im organizujemo ishranu, i tako daqe. To je bila prvobitna namena na{eg kriznog {taba dok nije po~eo rat, dok nije po~ela pucwava. A krizni {tab je preimenovan u ratni {tab tek kada je progla{eno stawe neposredne ratne opasnosti. Znate, Beograd je milionski grad, oko milion i {esto hiqada stanovnika, u wemu je bilo dosta praznih stanova, pogotovu stanova u vlasni{tvu dràve, savezne dràve koja se raspadala, a mi smo pronalazili te stanove i poluilegalno u wih useqavali izbegle srpske porodice. Kad kaèm poluilegalno, nismo mi imali zakonskog osnova da to radimo, ali ni vlast se tome nije suprotstavqala, jer je to bilo jedno nu`no privremeno re{ewe. Kada su po~eli oruàni sukobi, onda po~iwe i otvoreni progon Srba. Srbi su masovno proterani iz Grubi{nog Poqa, to su zapadni obronci Slavonije. Srbi su masovno proterivani iz dalmatinskih gradova, iz raznih gradova u Slavoniji, zatim iz Zagreba, Siska, iz Vara`dina i drugih mesta. Talasi izbeglica stalno su zapquskivali Srbiju. Po~etkom 1992. godine ve} je bilo izme|u 200 i 300 hiqada prognanih Srba. Tu ne ra~unam Srbe koji su oti{li u Bosnu i Hercegovinu, koji su oti{li u zapadnoevropske ili prekomorske zemqe, samo Srbe koji su izbegli ili koji su prognani u Srbiju. U takvim uslovima, kad je Srbiju zapqusnula prava poplava izbeglica, mi odràvamo prve izbore za Saveznu skup{tinu Savezne Republike Jugoslavije. Dana 27. aprila 1992. je usvojen i progla{en novi Ustav, a izbori su zakazani za kraj maja. Pred sobom smo imali mesec dana predizborne kampawe. U toj predizbornoj kampawi ja svakodnevno drìm nekada i tri mitin54
ga u jednom danu. Vrlo ~esto dva, a najmawe po jedan. I drìm i taj miting u Hrtkovcima. Hrtkovci su jedno ve}e mesto kome gravitiraju mnoga okolna sela. U tom govoru ja izlaèm predizborni program Srpske radikalne stranke, i vi ste pred sobom imali kompletan tekst govora. Gospodin Markuzen, ili neko od wegovih saradnika, po{to su oni svi za mene isti, ne mogu vi{e ni da ih razlikujem, kaè da sam ja naknadno objavio tekst tog govora, nakon {to je podignuta ha{ka optu`nica. Ne. Ja sam to po drugi ili tre}i put objavio kada je podignuta ha{ka optu`nica. To u jednoj mojoj kwizi, koju sam ja pokazao u sudnici, postoji objavqeno mnogo godina ranije. Ja sam se trudio da objavim sve svoje politi~ke govore koji su snimqeni i ~iji je snimak do{ao do mene. Nisam u tome uspeo, naravno, jer je bio ogroman broj tih govora, ali sam zato uspeo skoro sve televizijske emisije, skoro sve radio emisije i skoro sve novinske intervjue da prikupim i objavim, jer ja ni{ta {to sam javno izjavio nisam krio i nemam ~ega da se stidim. Sve ono {to sam tada izjavio, izjavio bih i danas. Mo`da bih to malo modifikovao, mo`da bi to delovalo jo{ ubedqivije nego nekad zahvaquju}i naknadno nagomilanom iskustvu i sazrevawu, ali verovatno ne bi bilo toliko inteligentno kao {to je onda bilo, jer s godinama inteligencija kod ~oveka odumire, smawuje se. Taj miting nije imao militantni karakter. Tuìla{tvo kaè da su na mitingu bili ~etnici u crnim uniformama. Ma, nikada nigde ~etnici nisu nosili crne uniforme, ni u Drugom svetskom ratu ni u ovim ratovima. Nikada. Dobrovoqci Srpske radikalne stranke nosili su maskirne uniforme, vrlo retko stare vojni~ke uniforme sivomaslinaste boje. Po{to je JNA bila i te kako zainteresovana za angaòvawe {to ve}eg broja qudi iz Srpske radikalne stranke, jer su bili najdisciplinovaniji, uvek je iz magacina davala najboqe uniforme. Na mitingu je moglo biti qudi koji su bili obu~eni u delove vojni~ke uniforme. Sada, kada gledam srpsku televiziju, pa prikazuju emisije iz nekih srpskih sela, prikazuju drvose~e ili poqoprivrednike, ~esto se desi da neko od wih ima maskirnu vojni~ku bluzu ili maskirne vojni~ke pantalone. Znate, srpska {ajka~a, kao nezaobilazni deo srpske narodne no{we, nastala je tek u drugoj polovini 19. veka kao vojni~ka kapa. Srbi su je zavoleli i nosili u svakodnevnom ìvotu, i sada je {ajka~a jedno od srpskih obele`ja, jedan od srpskih simbola. Mogu}e je da su neki od u~esnika mitinga imali delove vojni~ke maskirne uniforme na sebi, ali niko nije bio u crnoj uniformi i niko nije bio sa automatskim oru`jem. Bilo je tu strana~ko obezbe|ewe naoruàno pi{toqima, ali ti pi{toqi nisu bili spoqa vidqivi. Pu{tana je radikalska i ~etni~ka muzika pre mitinga, i to se uvek pu{ta sat-dva pre mitinga, to se uvek pu{ta. To je na~in da se privuku qudi na miting. Videli ste ve} da nikakvi spiskovi Hrvata koje treba proterati nisu ~itani. îtan je samo spisak Hrvata koji su ve} oti{li iz Hrtkovaca i prijavili se Zboru narodne garde, hrvatskoj paravojnoj organizaciji koju je formirao Tu|man. Wihova su imena pro~itana. Ja li~no nisam ~itao, ali
55
stojim iza tog spiska. Kao da jesam. Mo`da sam i nekom prilikom rekao ~itao sam. Ako je ~itao aktivista na{e stranke, ~itao sam ja. I za{to da ne ~itam? A vi onda poteète la`ne svedoke koji ovde u sudnici tvrde, jedan od wih, da sam u svom govoru traìo da se razvrgnu svi me{oviti brakovi. A drugi opet svedok kaè da sam traìo da se pobiju deca iz me{ovitih brakova. Svi ste to ovde ~uli u sudnici. Kad sam podneo krivi~nu prijavu protiv tih la`nih svedoka, odbacili ste krivi~nu prijavu, mo`da sa obrazloèwem da ti svedoci nisu bili svesni da laù. I to kod vas prolazi. Sve ono {to tuìla{tvo meni pripisuje istinito je u onoj meri koliko je istinita ova tvrdwa da sam javno traìo da se pobiju deca iz me{ovitih brakova. U Hrtkovcima dolazi do prili~no velike razmene imovine izme|u prognanih Srba i lokalnih Hrvata. Srbi koji su prognani iz Hrvatske nisu stigli da uzmu ni{ta vi{e od kofera i putnih torbi, ako su mogli i to. A Hrvati iz Hrtkovaca su mogli vi{e puta da putuju u Hrvatsku i da merkaju s kojim }e se Srbinom zameniti kad procene wegovu imovinu. Za{to ha{ko tuìla{tvo nije sankcionisalo nekoga iz hrvatske vlasti zbog tog velikog progona Srba, a re~ je o stotinama hiqada qudi? Nije moje da se pravdam, ako sam ja po~inio krivi~no delo, pa da kaèm i on je po~inio krivi~no delo, pa wega ne gonite. Ne moè izvr{ilac krivi~nog dela na taj na~in da se brani, ali mogu na taj na~in da kompromitujem ha{ko tuìla{tvo i Ha{ki tribunal u celosti. Jer meni je va`nije da vas kompromitujem, nego da sebe odbranim, i ja to veoma uspe{no radim vi{e od devet godina jer se vi sami name{tate. Vi se sami naj~e{}e postavqate na onaj na~in na koji bih ja najvi{e èleo da se postavite, pa da mogu da mlatim po vama iz sve snage. Vi ste kompromitovani zato {to nikada niste procesuirali nikoga iz Hrvatske koji je u~estvovao u progonu Srba, a taj progon je trajao nekoliko godina od dolaska Tu|mana na vlast. A ho}ete mene da osudite zato {to sam se zalagao da se bar delimi~na razmena stanovni{tva obavi. Prvo, ja sam se zalagao za retorziju. Retorzija je princip koji postoji u me|unarodnom pravu. Neke ga dràve primewuju, neke ga ne primewuju, ali ne moète negirati wegovo postojawe. Retorzija zna~i ~esto i odmazdu, ne samo odgovarawe istom merom, nego odgovarawe mnogo ve}om merom. Gde su Nemci iz ê{ke? Gde su Nemci iz Poqske? Koliko ih je ìvelo na podru~ju dana{we Poqske? Gde su Italijani sa isto~ne jadranske obale, oko 300 hiqada je proterano. Gde su Nemci iz biv{e Jugoslavije? Dakle, re~ je o jednom principu koji se moè s moralnog aspekta opravdavati ili napadati, ali koji postoji. Na mitingu sam obe}avao {ta }emo uraditi ako osvojimo vlast, i to se jasno vidi iz mog govora, a vi poku{avate moj govor da predstavite kao napad. Da bi se primenio ~lan 5 statuta, mora postojati organizovan ili sistematski napad u ratnim uslovima. Sudsko ve}e, ~iji je ~lan bio gospodin Antoneti, 2004. godine, re{avaju}i po mom prigovoru na optu`nicu, donelo je odluku da se iz optu`nice izbace sve lokacije koje se ti~u Vojvodine, ako tuìla{tvo nema dokaza da je u Vojvodini bilo oruànog sukoba. A on56
da se tuìla{tvo àlilo, pa je àlbeno ve}e to vratilo u optu`nicu rekav{i, otprilike, nemam pred sobom taj papir, da tek sudski proces treba da dokaè da li je bilo ili nije bilo oruànog sukoba. A tuìla{tvo kaè: u to vreme je bio oruàni sukob u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini, pa postoji neksus izme|u doga|aja u Hrtkovcima i tih oruànih sukoba. To nije istina. Vensovim planom oruàni sukob u Hrvatskoj je okon~an. Vensovim planom su ve} bili raspore|eni pripadnici UNPROFOR-a na podru~ju Republike Srpske Krajine. A kada je re~ o srpskim izbeglicama i prognanicima, sa izuzetkom zapadne Slavonije, gde je do{lo do velikog egzodusa Srba u novembru i decembru 1991. godine, svi ostali prognani Srbi su bili sa podru~ja gde nisu vo|eni oruàni sukobi. U Zagrebu nije bilo oruànih sukoba, u Vara`dinu, Sisku i mnogim drugim mestima. U Vojvodini nije bilo oruànog sukoba. Va{ ekspert Tunens kaè da nije bilo napada na civilno stanovni{tvo Hrtkovaca. A ne samo da je morao da postoji napad koji je istog intenziteta kao pojedina~na krivi~na dela obuhva}ena ~lanom 5 statuta, nego je taj napad morao biti rasprostrawen ili sistematski. Nikakvog napada nije bilo. U nedostatku bilo kakvog napada, vi sam moj govor tretirate kao napad. E, to ne moè. To je otpalo i u presudi Dariju Kordi}u. Verbalni delikt ne moè biti napad, a vi sad kaète moè. Vi svi moète da kaète {ta ho}ete, za vas nema ni morala, ni zakona, ni pravnih principa. [ta vam padne na pamet, vi izlazite s tim. Do{li ste ovde kao anonimusi i posle ovoga procesa se vra}ate u anonimnost. Ovde ste zara|ivali dobre plate, izgleda da imate sada i penzije, pravo na penziju ve} posle ~etiri godine rada za Ujediwene nacije, i ba{ vas briga. Vi svoj prqavi posao obavite, zaradite dosta novca i odoste. Niko vas nije znao pre ovoga procesa, niko za vas ne}e znati posle ovog procesa. Po{to nije bilo tog napada, ne moè biti ni krivi~nog dela progona. Va{i svedoci izjavquju neke su izbeglice bile naoruàne. I ja pitam svedoka, svedo~io je taj preko video linka koliko se se}am pa kako su nosili to oru`je? Pa, kaè, prime}ivali smo pi{toqe u futrolama oko pojasa. Pa i ja kada sam u Beogradu, ili bilo gde u Srbiji i srpskim zemqama, nosim pi{toq u futroli oko pojasa, bez namere da bilo koga napadnem. Volim da nosim pi{toq. Najvi{e volim, ako sam u nekoj opasnosti, sam da se odbranim. Vi se pozivate na izve{taj la`nog eksperta Eve Tabo. Ona je, pre svega, na osnovu crkvenih dokumenata rimokatoli~ke ùpe u Hrtkovcima izvla~ila dalekose`ne zakqu~ke. Umesto da je istraìvala u op{tini Ruma podatke o doseqenim i odseqenim licima, o prijavqenim i odjavqenim licima i o razmewenoj imovini, sve je to bilo dostupno, to wu uop{te nije interesovalo, ona je samo vodila ra~una o onome {ta je jedan pijani ùpnik u Hrtkovcima tamo zabeleìo. Ima tamo veliki broj izdatih uverewa o kr{tewu u Rimokatoli~koj crkvi. Svako ko je putovao u Hrvatsku ili ko je ra~unao da }e mo`da putovati, vadio je to uverewe. Je li neko od vas, gospodo sudije, kad putuje u inostranstvo, vadio uverewe o svom kr{tewu? Pretpostavqam, gospodine Antoneti i gospo|o Latanci, da ste vi katolici, pret57
postavqam da je gospodin Harhof protestant, nisam siguran da znam, ali otprilike, je li vadite uverewe o kr{tewu da biste putovali u inostranstvo? Nikada to niste vadili. A za{to su ovi Hrvati iz Hrtkovaca vadili uverewe o kr{tewu? Zato {to sa jugoslovenskim paso{em uop{te nisu mogli da u|u u Hrvatsku dok ne dokaù da su rimokatolici. Zato {to je Hrvatska provodila diskriminatorne mere i pravoslavnim Srbima uop{te nije dozvoqavala da pre|u grani~nu liniju ako su imali paso{ Jugoslavije. E, zbog toga su va|ena ta uverewa. I videli smo, neki koji su vadili uverewe uop{te nisu putovali. Da biste vi mogli da me osudite zbog progona putem deportacije ili prinudnog raseqavawa, morate dokazati da je bilo deportacije, da je bar jedan Hrvat deportovan. Da vidimo koji je Hrvat deportovan iz Srbije. Znate li vi {ta je deportacija? Znate li vi kako se provodi deportacija? Zar je deportacija to ako je nekom Hrvatu bilo neprijatno da ìvi pored toliko srpskih izbeglica (ja verujem da im je bilo neprijatno u velikom broju), pa putuje dva-tri puta u Hrvatsku da na|e nekog pogodnog za razmenu imovine, jer uvek boqe pro|e u toj razmeni? Bilo je ovde la`nih svedoka koji su tvrdili da su lo{ije pro{li. Zamislite sad, nekoliko stotina hiqada Srba prognanih iz Hrvatske, ne mogu vi{e nikako tamo da se vrate, a ovamo nekoliko stotina Hrvata koji mewaju imovinu, i sada neko od tih Hrvata kaè da je lo{ije pro{ao od Srbina s kojim je mewao imovinu. Je li to van zdrave pameti? Odlaze Hrvati po nekoliko puta, merkaju, a onda sklapaju ugovor. Sklapaju ugovor naj~e{}e pred hrvatskim vlastima, nekad i pred srpskim, nije bitno, bez ikakve prinude. I tek kad razmene imovinu onda putuju, onda odlaze. Pa, da li je to deportacija? Koji je to pravnik na svetu koji moè da kaè da je to slu~aj deportacije? Nijedan ozbiqan, nijedan razuman pravnik to ne moè da kaè. U Ha{kom tribunalu ne treba ra~unati, naravno, na razumne odluke. Ja i ne ra~unam, a moje je da kaèm javnosti. Ni jedan jedini Hrvat nije deportovan. Desilo se da je jedan Hrvat ubijen negde u tom vremenu, mislim u junu mesecu, ako me se}awe dobro sluì, izvesni [tefanec. Wegovo ubistvo je potpuno rasvetqeno i vidi se da je iz kriminalnih pobuda i izvr{ioci su procesuirani. Desilo se da su rimokatoli~ka crkva i wen ùpni ured opqa~kani, a onda nam kqu~ni svedok ovde potvrdi da je izvr{ilac pqa~ke bio rimokatoli~ke vere i da je zbog toga procesuiran. I ta pqa~ka je bila nakon vremenskog raspona koji obuhvata optu`nica protiv mene podignuta. Dakle, koji je to slu~aj progona? Progon je to {to se nekome nije svideo moj govor. Pa evo, mnogima se danas ne svi|a moj govor u ovoj sudnici, pa ho}ete da kaète da ja vas progonim? Rado bih vas progonio kad bih imao ikakvu vlast. Naàlost, ove moje re~i ne mogu nikako da predstavqaju progon. Mogu da lo{e deluju na va{u savest, eventualno. Mogu da vam budu neprijatne, da vam pokvare ru~ak dana{wi. Ali u su{tini ne mogu ni{ta. Ne moè izno{ewe mi{qewa, ~ak i najgoreg mogu}eg mi{qewa, predstavqati krivi~no delo. Naravno, krajem 20. veka i po~etkom 21. veka, neke me|unarodne or58
ganizacije, poput Saveta Evrope, zalaù se za gowewe govora mr`we. Vo|ena je ~uvena rasprava i u engleskom Domu lordova, negde krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih godina, o tom pitawu. Ali se uvek nagla{ava da se govor mr`we ne moè ka`wavati zatvorom. Postoje druge kazne. Ovo sudsko ve}e se pozivalo na zakonodavstvo komunisti~ke Jugoslavije. Tamo je postojalo krivi~no delo {irewa rasne i nacionalne i verske mr`we, i zapre}ena maksimalna kazna deset godina. A onda je devedesete godine pod pritiscima spoqa, kad je ukidan verbalni delikt, odnosno krivi~no delo neprijateqske propagande, i u ovom krivi~nom delu {irewa mr`we kazna prepolovqena. Al ne moète vi da sudite po zakonima biv{e Jugoslavije, pogotovo ne po wenim komunisti~kim zakonima. Vi morate na}i upori{te u me|unarodnom pravu, da inkrimini{ete govor mr`we kao zlo~in koji obuhvata ~lan 5 pravilnika. A vi za to nemate nikakvog upori{ta. Moète sami sad da konstitui{ete pravilo, pravnu normu, i da od vas po~iwe to, druga~ije ne ide. Pozivawe na slu~aj [trajher je potpuno proma{eno. [trajher, to se vidi iz presude, neprekidno je pozivao na genocid protiv Jevreja i li~no u~estvovao u genocidnim radwama, od kristalne no}i kad su paqene sinagoge pa nadaqe. Jo{ tad nije bilo definisanog krivi~nog dela genocida, ali sva obele`ja krivi~nog dela koje je pripisano Julijusu [trajheru kasnije su postala obele`ja krivi~nog dela genocida po Konvenciji o genocidu. I gotovo. I samo se, dakle, moè ka`wavati po me|unarodnom pravu direktno i javno pozivawe na genocid. Kod mene toga nema. Jer da ste igde na{li, vi biste mi pripisali to krivi~no delo. Javno i direktno podsticawe na krivi~na dela protiv ~ove~nosti ili krivi~na dela kr{ewa zakona i obi~aja rata, ne mogu biti podsticajni. Sad se ja zalaèm za ubijawe. I sad odrìm jedan govor i kaèm, javno i direktno, da se zalaèm za ubijawa, za silovawa, za ovo, za ono. Sve dok ne moète da dokaète da se tim govorom zalaèm za genocid, ne mogu biti sankcionisan. Moète da me mrzite, moète da me javno napadate, moète da kaète da sam zao, ali ne moète da me kaznite. Nemogu}e je po pravu; po sudijskoj samovoqi, po samovoqi Ha{kog tribunala, po samovoqi me|unarodnih faktora ~iji je instrument tribunal moè. Tu sve moè. Ali radite vi kako god ho}ete. Vi sudite meni, javnost sudi vama. Jo{ se ne zna ko }e boqe pro}i. Tek }emo videti. Po{to niste prihvatili moje elaborate sa dokazima o govoru mr`we prisutnom u hrvatskoj ili bosansko-muslimanskoj javnosti (to su vrlo obimni elaborati koje sam ja posle objavio u svojim kwigama), vi ste me onemogu}ili da izvodim i dokazni postupak na tu temu. Iako, opet ponavqam, ne moè niko da se opravda zbog svog krivi~nog dela pozivaju}i se da je i drugi ~inio krivi~no delo. Kad je re~ o verbalnim deliktima, postoji javna atmosfera u kojoj se daju izvesne izjave. I da vidimo u toj atmosferi kakve su izjave protiv Srba davane po hrvatskim medijima i politi~kim skupovima. Da vidimo kakve su izjave davane po muslimanskim medijima i politi~kim skupovima. Pa da vidimo ko je tu bio ekstremniji. Da vidimo {ta je tu bilo tuk na utuk.
59
Vi ste, naravno, to izbegli spre~avaju}i me da izvedem dokazni postupak odbrane i odbijaju}i, uz podr{ku sudskog ve}a, da prevedete na engleski jezik ta dva elaborata. Vi ste samo moj prvi elaborat o posebnoj odbrani preveli na engleski jezik i posle vam se smu~ila ta argumentacija koja je razarala fundament va{e optu`nice. U jednom trenutku neko iz tuìla{tva poku{ava da me poveè sa Ostojom Sibin~i}em. Mi smo ovde dokazali da je Ostoja Sibin~i} bio ~lan Srpskog pokreta obnove, ~ak lokalni funkcioner. Kad je krenula kampawa u medijima koju su provodile prozapadne politi~ke partije i neke takozvane nevladine organizacije koje su zapravo predstavqale {pijunsku agenturu, onda je ta kampawa obuhvatila i Ostoju Sibin~i}a. Ostoja Sibin~i} je uhap{en negde u avgustu 1992. I na konferenciji za {tampu ja sam osudio wegovo hap{ewe. Za{to? Da je Ostoja Sibin~i} na osnovu krivi~ne prijave uhap{en onda, nakon {to je mo`da po~inio neko krivi~no delo, sve bi bilo u redu, ali on je uhap{en tek posle velike i èstoke politi~ke kampawe u medijima. E, to nije u redu. Ne moè zaglu{uju}a buka koju diù te {pijunske organizacije, koje se nazivaju nevladinim organizacijama, i prozapadne politi~ke partije da bude razlog za krivi~no gowewe. Ja sam svojevremeno na sli~an na~in i javno protestovao zbog hap{ewa Alije Izetbegovi}a 1983. godine i grupe wegovih prijateqa, muslimana. Ve} tad je Alija Izetbegovi} imao napisanu Islamsku deklaraciju. Ali ja sam branio wegovo pravo, da misli gluposti i da pi{e gluposti. Me|utim, kad je poku{ao da to provede kao politi~ki projekat na u{trb srpskih nacionalnih interesa, onda sam mu se sa oru`jem suprotstavio. Protiv ideja moète ratovati samo drugim, boqim idejama, i ni~im vi{e. Vi mene, na osnovu toga {to sam osudio Sibin~i}evo hap{ewe po osnovu politi~ke hajke, dovodite u spregu sa Sibin~i}em, kao da smo bili saradnici u nekim nezakonitim radwama. Da}u vam jedan primer iz sada{we srpske prakse koji pokazuje da se tako ne moè zakqu~ivati. U Srbiji je ìveo neki glumac, tre}erazredni glumac koji se zove @arko Lau{evi}, iz Crne Gore je. Jednom prilikom, pre vi{e godina, zatekao se u Podgorici u nekom kafi}u gde su dva ili tri mladi}a ne{to glasnije razgovarala, a on je po~eo da se dere na wih da se uti{aju, da za}ute. Mladi}i su bili revoltirani, do{lo je do razmene nekih uvreda, i u jednom trenutku @arko Lau{evi} poteè pi{toq, ubija dva mladi}a Srbina, tre}eg rawava, ispaquje ukupno 15 metaka. @arko Lau{evi}, koji je bio poznat u javnosti kao crnogorski nacionalista i jedan od osniva~a Liberalnog saveza Crne Gore. I sad, sud ga sudi zbog prekora~ewa nu`ne odbrane. A razni qudi iz strukture vlasti, i u Srbiji i u Crnoj Gori, poku{avaju nipoda{tavati ~iwenicu da je on ubio dvojicu nenaoruànih mladi}a. Koja je to nu`na odbrana sa 15 metaka protiv nenaoruànih qudi? Ne moè biti. âk je i ova Vera Petrovi}, koja je ovde slu`beni psihijatar, i u~estvovala u davawu la`nih iskaza, da je @arko Lau{evi} bio u stawu smawene ura~unqivosti. A {ta je zapravo bilo? Bio je pijan, pod dejstvom alkohola, a to ne osloba|a krivice. I @arko Lau{evi} je osu|en
60
vaqda na 12 godina zatvora, pa su ga jednom prilikom pustili da se brani sa slobode, po{to je u nekoliko navrata proces ponavqan, i on je pobegao u Ameriku. I onda, pre nekoliko dana, on je u bekstvu, za wim je raspisana crvena Interpolova poternica, pre nekoliko dana predsednik Republike Srbije Boris Tadi}, donosi odluku o pomilovawu @arka Lau{evi}a. Moè li, gospodo sudije, u va{im zemqama predsednik republike ili kraq u Danskoj da donese odluku da se pomiluje lice koje je u bekstvu od zakona? Ne verujem. Vaqda prvo treba da bude dostupan zakonu, pa da podnese zahtev za pomilovawe, pa eventualno da bude pomilovan. Ovde je lice u bekstvu pomilovano. A onda ministar unutra{wih poslova Srbije, Ivica Da~i}, putuje u Wujork i nosi na noge @arku Lau{evi}u srpski paso{. To se desilo. Mogu li ja sad iz toga izvu}i zakqu~ak? Ja mogu moralno i politi~ki da osu|ujem i predsednika republike i ministra unutra{wih poslova, ali mogu li ja na osnovu toga kako se oni ophode prema @arku Lau{evi}u, {to nipoda{tavaju wegove zlo~ine, {to mu daju pomilovawe i paso{ i sve ostalo, mogu li ja da zakqu~im da je Boris Tadi} bio wegov sau~esnik u ubistvu ovih mladi}a? Ne mogu. Mogu li da zakqu~im da je Ivica Da~i} bio sau~esnik u ubistvu ovih mladi}a? Ne mogu. A kako moè tuìla{tvo na osnovu ~iwenice da sam ja branio Ostoju Sibin~i}a zbog hap{ewa na osnovu politi~ke harange, da izvu~e zakqu~ak da je to dokaz da sam ja sara|ivao sa Ostojom Sibin~i}em u istim kriminalnim radwama? Moè, ha{ki tuìlac moè sve. [to normalan ~ovek ne moè, ha{ki tuìlac moè. Povodom tih Hrtkovaca ja sam objavio i kwigu na 1200 strana. Vi znate da sam i krivi~no gowen zbog nepo{tovawa suda, zbog te kwige, i tako daqe. I kwiga se nalazi na mom internet-sajtu. I skoro 10.000 primeraka te kwige je ve} preuzeto u celosti. U Hrtkovcima nije bilo krivi~nog dela progona, nije bilo krivi~nog dela deportacije, nije bilo krivi~nog dela prinudnog raseqavawa. Moj govor je mnogima bio neprijatan, pa {ta? Kako je meni neprijatno kad ovde govore predstavnici tuìla{tva, i jo{ mi gospo|a Birsej psuje majku, citiraju}i tamo nekog Hrvata koji je navodno psovao moju majku. I ona to onako so~no ovde ponavqa u sudnici u originalu. I sad kad bih ja rekao, da je jedna televizijska kamera zabeleìla da je neki taksista, poznati taksista pod nadimkom ômbe, izlaze}i iz kafi}a, rekao ~oveku koji je upravo ulazio, kamera snimila: Opet ona Lisa Birsej, jebem joj majku, to bi bilo vrlo neprijatno. Vi biste me zbog toga osudili. Kad je to rekla gospo|a Birsej, niko nije reagovao. E, zato i ja to ovde pomiwem na adekvatan na~in kao ne{to {to je neprimereno. Jer to nije bio dokaz protiv mene nikakav, {to je meni neki Hrvat pre 20 godina u razgovoru s nekim tre}im ~ovekom opsovao majku. A kad se to ponovi ovde na taj na~in, {ta to dokazuje? To samo dokazuje bezobrazluk tuìla{tva. Nije bilo drugog razloga da se to ovde pomene. Niti to mene tereti, niti olak{ava tuìla{tvu posao. Samo da me povredi. Nadam se da }e i gospo|a Birsej biti povre|ena kad sam izneo ovu ~iwenicu i kad to sazna. Imali ste vi jo{ takvih bisera u va{oj zavr{noj re~i.
61
Kaète da su dobrovoqci Srpske radikalne stranke ozlogla{eni zbog brutalnosti i zlo~ina. A do sada jo{ niste uspeli da identifikujete ni jedan jedini zlo~in koji se moè na osnovu dokaza pripisati nekom dobrovoqcu Srpske radikalne stranke, pa da se kaè poimeni~no, taj i taj dobrovoqac u~inio je to i to. Vidite, gospodo sudije, u kakvu kontradikciju jo{ upada ha{ko tuìla{tvo. Oni neprekidno potvr|uju da smo mi dobrovoqce upu}ivali ve} organizovane u formacije ja~ine otprilike jedne ~ete, stotinak dobrovoqaca. To oni potvr|uju, to je wima dokaz sad da smo mi paravojna organizacija. A s druge strane, trude se da dokaù da su na raznim lokacijama bile srpske snage i poneki {e{eqevac, ukqu~uju}i {e{eqevce. Pa, kako je to sad mogu}e? Mi po{aqemo dobrovoqce u formaciji jedne ~ete, a onda se oni na terenu raspr{e u raznorazne jedinice i svuda ih ima. Gde vam je tu zdrava logika? Gde vam je pamet? Kako to moè? Kod navodno udruènog zlo~ina~kog poduhvata, tuìla{tvo kaè da je na{ zajedni~ki ciq ujediwewe svih Srba u Velikoj Srbiji. Ma, to je samo moj ciq i ciq Srpske radikalne stranke. Niko drugi taj ciq nije isticao. A mi smo taj ciq vi{estruko obja{wavali u na{im zvani~nim dokumentima, naveli {ta on zna~i. Tuìla{tvo kaè da sam vodio nemilosrdnu i neumerenu propagandu, propagandnu kampawu protiv Hrvata, muslimana i Albanaca. Pa, {to pomiwete ovde Albance? [ta }e vam to? Nedostaju vam dokazi pa sad malo da dodate, da dosolite. I da sam pobio milion Albanaca, vi mi ne moète ni{ta. I {ta sad? Ho}ete da pla~ete zbog toga? [to me niste na vreme optuìli i za Albance? Nemilosrdna i neumorna propagandna kampawa protiv Hrvata i muslimana. Ona jeste bila neumorna, bila je i nemilosrdna protiv svih onih koji ugroàvaju srpske nacionalne interese. Ali se ovde name}e pitawe, ko je kriv za rat. Da li oni koji su nasilno razbijali Jugoslaviju, ili koji su nasiqem hteli da sa~uvaju Jugoslaviju? Ne mogu oni biti u istoj ravni. Nasilno razbijawe Jugoslavije je samo po sebi krivi~no delo i niko ga ne moè opravdati u me|unarodnom pravu. A nasilni poku{aj ~uvawa Jugoslavije nije krivi~no delo. To je ustavna obaveza. Govori se da je mewana kompletna etni~ka slika, da su pouzdane izjave svedoka koje su ukqu~ene u spis, da sam trovao i Srbe i nesrbe svojom kampawom mr`we. I posebno, da sam se zalagao za homogenu Veliku Srbiju. Ju~e sam vam to raskrinkao sve. I nikog nisam trovao. Sve {to sam iznosio u javnosti, sve je zasnovano na ~iwenicama, nekad istorijskim, nekad savremenim. Ho}ete da kaète, nekad je bilo preterivawa. Ja tvrdim da nije. Uvek je moja reakcija na spoqa{wi doga|aj bila primerena i adekvatna, i vrlo ~esto upozoravaju}a. Ja sam se sad prebacio na nekoliko ovih op{tih pitawa, jer bih radije sad jednu pauzu pa da onda po~nem da govorim o Sarajevu, Mostaru i Nevesiwu, ako je mogu}e sad da se da pauza. Ja mislim da radimo ve} pun sat. Predsedavaju}i sudija @an-Klod Antoneti: Dobro. Napravi}emo pauzu, sada je petnaest do dvanaest, pauza od 30 minuta do 12.15, a potom }emo raditi bez zaustavqawa do 13.15. Nastavqamo s radom u 12.15. Sekretar: Molim da svi ustanu.
62
(Posle pauze) Sekretar: Molim ustanite. Izvolite sedite. Predsedavaju}i sudija @an-Klod Antoneti: Nastavqamo sa zasedawem. Izvolite, imate re~. Dr [e{eq: Sad dolazimo do Sarajeva. Na samom po~etku rata imali smo veliku grupu dobrovoqaca Srpske radikalne stranke u Sarajevu. Oni su u~estvovali u borbama za Grbavicu 2 i za Hrasno. Tu grupu dobrovoqaca predvodili su Branislav Gavrilovi} Brne i Sr|an Glamo~anin. Zaista sam ja obezbedio helikopter za Branislava Gavrilovi}a, da ga preveze iz Slavonije za Sarajevo. Predsedavaju}i sudija @an-Klod Antoneti: Gospodine [e{eq, budite qubazni pa ponovite ova dva imena, jer nisu zabeleèna u zapisniku. Dr [e{eq: Branislav Gavrilovi} Brne, to nam se ime ~esto pomiwe, to je ~etni~ki vojvoda, i Sr|an Glamo~anin, ~ovek koji ima velike ratne zasluge, ali ga nisam unapredio u zvawe ~etni~kog vojvode, zato {to mu je otac bio potpredsednik Srpske radikalne stranke. To je onaj biv{i svedok optu`be, koji je kasnije pre{ao na stranu odbrane, Jovan Glamo~anin, koji vam je ovde svedo~io kako ga je Zoran \in|i} podu~avao da protiv mene la`no svedo~i. Tuìla{tvo veliku pa`wu poklawa jednom mom telefonskom razgovoru iz tog vremena. Grupa dobrovoqaca, wih vaqda 18, u jednom trenutku su bili opkoqeni u Hrasnom. Oni su predwa~ili u tim borbama u odnosu na ostatak srpskih snaga. Nije bilo dobre koordinacije, i do{li su u opasnost da budu svi pobijeni. Branislav Gavrilovi} koji je rawen, zove mene telefonom, i vi imate taj snimqeni telefonski razgovor, u kome mu ja obja{wavam da sam traìo Radovana Karayi}a, nisam ga na{ao, al sam poru~io rukovodstvu Republike Srpske, da se hitno pomogne dobrovoqcima, da se izvuku, ~ak i pretio ukoliko se ti dobrovoqci ne izvuku, pa }emo povu}i sve dobrovoqce sa prostora Bosne i Hercegovine. Mo`da je moja pretwa bila preterana, mo`da bi oni prisko~ili u pomo} i bez toga, ali u svakom slu~aju, pomo} je bila efikasnija. I vi imate samo taj snimqen moj telefonski razgovor. Mo`da imate i razgovor kad sam zvao izvesnu Ka}u, zapravo Katarinu Du~i}, koja je radila u agenciji Srna, koja je bila moja koleginica sa Fakulteta politi~kih nauka svojevremeno u Sarajevu, a dobro je poznavala Radovana Karayi}a. Pa sam i preko we poru~ivao telefonom, zahtevaju}i da se izvuku dobrovoqci Srpske radikalne stranke iz okruèwa. A jeste li se zapitali vi iz ha{kog tuìla{tva, za{to nemate jo{ neki moj snimqen telefonski razgovor? Imate samo snimqen ovaj razgovor kad je bilo urgentno da se hitno zove. Znate za{to? Zato {to sam ja stari antikomunisti~ki disident, veteran, koji je znao kako treba kontaktirati, i koji se u telefonske razgovore nije uzdao. A imate opet gomilu telefonskih razgovora drugih qudi koje ste meni dostavili, ukqu~uju}i Branislava Gavrilovi}a i Maju Gojkovi}, tada{wu potpredsednicu Srpske radikalne stranke, koji sebi daju odu{ka i preko telefona pri~aju {ta im padne na
63
pamet. Naravno, u tim razgovorima nema nikakvih inkriminacija koje se mene ti~u ili to nije bitno. A kod mene ne moète da na|ete nijedan zapravo telefonski razgovor koji biste mogli da upotrebite i kao ilustraciju zbivawa, a ne razgovor koji bi sadrào izvesnu inkriminaciju. Ja sam iskusni antikomunisti~ki veteran, koji je na vreme shvatio {ta zna~i prislu{kivawe telefonskih razgovora i do ~ega to moè dovesti. Me|utim, nije to va`no za osnovni problem. Imali smo jo{ dobrovoqaca Srpske radikalne stranke na podru~ju Sarajeva. Evo, ja se, na primer, se}am grupe pod komandom Jove Ostoji}a, grupe dobrovoqaca koja je u~estvovala u borbama na Poqinama, i tako daqe. Vi pojma o tome nemate. Vi ste se koncentrisali na trojicu ~etni~kih vojvoda, zaslu`nih ~lanova Srpske radikalne stranke, kojima mi zapravo u relevantno vreme nismo ni slali dobrovoqce. Kad god bih ja dolazio u Sarajevo, obilazio sam jedinicu Slavka Aleksi}a, sastavqenu od dobrovoqaca iz raznoraznih zemaqa sveta. Tu je bilo Rusa najvi{e, ali i Ukrajinaca, Bugara, Francuza, Italijana, jedan Nemac, jedan Japanac, i iz jo{ nekih zemaqa. Svaki put sam obilazio. Slavko Aleksi} je bio izuzetno hrabar borac i komandant, bio je ponos Srpske radikalne stranke. Naàlost, posle rata, pod uticajem vojvode \uji}a, s kojim je imao direktnu komunikaciju, priklonio se Biqani Plav{i}. I tad smo raskinuli na{e prijateqske odnose. Ostao je ~etni~ki vojvoda, niko mu nije dovodio u pitawe to zvawe, ali otada nismo imali nikakvu komunikaciju. Jer ja sam na vreme prepoznao izdaju Biqane Plav{i}. Mnogi ~asni Srbi nisu. Posle su bili razo~arani, neki su i kose ~upali zbog toga. U jedinicu Slavka Aleksi}a nismo slali dobrovoqce. Drugo, Slavko Aleksi} je na po~etku rata bio ~lan Op{tinskog odbora Srpske demokratske stranke, pa je onda pre{ao u Srpsku radikalnu stranku. Bio je prvo mobilisan kao policajac, a onda je formirao posebnu jedinicu. Za ime Slavka Aleksi}a ne moè da se veè nijedan ratni zlo~in, ni jedan jedini. Drugo lice koje se pomiwe, Branislav Gavrilovi} Brne. ûli ste kako je do{ao na podru~je Sarajeva. Kad je zavr{ena operacija na{ih dobrovoqaca na podru~ju Grbavice, i kada su se dobrovoqci vratili u Srbiju, Branislav Gavrilovi} je ostao u Sarajevu, jer on je iz Sarajeva. Vi imate ~itav niz wegovih telefonskih razgovora iz Sarajeva, pre po~etka rata u Bosni i Hercegovini. Bio je zaqubqen u Maju Gojkovi} u to vreme, pa ti telefonski razgovori imaju pomalo i qubavni karakter. Meni ste dali gomilu tih razgovora. Branislav Gavrilovi} je ostao u Sarajevu, u svom rodnom mestu, i prikqu~io se Iliyanskoj brigadi Vojske Republike Srpske, i u~estvovao u borbama za Igman, i okupqao odre|en broj dobrovoqaca sa tog podru~ja, mo`da mu je dolazio neko iz Srbije i tako daqe. Ali niko mu nije do{ao koga je poslao Ratni {tab Srpske radikalne stranke. U jednom trenutku on je bio i stra{no qut kad je, negde u maju 1992. godine, Nikola Popla{en postavqen za privremenog predsednika Srpske radikalne stranke Republike Srpske, on je ~ak napustio Srpsku radikalnu stranku, formirao Srpski slobodarski pokret, tamo ga registrovao, i okupio 700 ~lanova, to znam, jer
64
mi je kasnije dao pristupnice svih tih ~lanova. Ja se ne odri~em, ne distanciram ni od jednog svog saradnika, ni od jednog ~etni~kog vojvode, ali èlim da ukaèm na ~iwenice, da va{u pogre{nu interpretaciju ovde ispravim, da va{e laì raskrinkam. Branislav Gavrilovi} nije izvr{io nijedan ratni zlo~in. I iz opisa zarobqavawa Perice Koblara, vidi se koliko je vodio brigu o ratnim zarobqenicima, da mu je ~ak navla~io i pancirni prsluk da ga neko usput ne bi ubio, ko bi ga prepoznao kao pripadnika muslimanskih snaga i tako daqe. To {to je posle Perica Koblar lagao, da bi se predstavio muslimanskim vlastima u sasvim druga~ijem svetlu, to je ve} drugo pitawe. Videli ste kako se u sudnici ovde proveo Perica Koblar. Tre}a li~nost je Vasilije Vidovi} zvani Vaske. On je bio jedan od osniva~a Srpskog ~etni~kog pokreta u Beogradu, jedan od prvih sto i ne{to potpisnika kad smo poku{ali da registrujemo Srpski ~etni~ki pokret kao politi~ku partiju. Tad je imao nadimak Jaro, mi smo ga zvali Vaske. I on je oti{ao s jednom od grupa dobrovoqaca za Benkovac 1991. godine. Kad sam obilazio Republiku Srpsku Krajinu u novembru 1991, obi{ao sam i tu jedinicu u Benkovcu. Pripadnici te jedinice su sedeli u onoj kafani gde sam razgovarao sa srpskim vojnicima, i gde sam ih ube|ivao da treba da nose {lemove. Prikazali ste deo tog snimka. Ja posle vi{e nikakav kontakt nisam imao sa Vaskom Vidovi}em. Kad je usvojen Vensov plan, on se vratio u Ilija{, a kad je izbio rat u Bosni i Hercegovini, on je formirao jednu jedinicu od dobrovoqaca, snage jednog voda otprilike, pola ~ete, imao je oko 50 qudi. Dao sam ja vama, gospodo sudije, wegove ratne dnevnike. Na silu sam vam to tamo utrapio iako niste hteli da ih uvrstite u sudski spis. To vam je bio poklon ~etni~kog vojvode Vaska Vidovi}a, uz komplimente koje vam je poslao. Za Vaska Vidovi}a niti sam {ta ~uo, niti sam imao neki kontakt do 1994. godine. Kad sam progla{avao srpske ~etni~ke vojvode, u maju 1993. na Romaniji, nisam wega proglasio. Nisam ni znao gde je tada. Ja sve do 1994. godine nikad nisam i{ao u Vogo{}u, Ilija{, Rajlovac, Iliyu i Hayi}e. Godine 1994. kad sam do{ao da obi|em front u Sarajevu, na Grbavicu je do{ao Vasilije Vidovi} i zamolio me da sutradan odemo u Ilija{. Ja sam wegovu jedinicu posetio prvi put 1994. godine. A nakon toga ga naknadno proglasio srpskim ~etni~kim vojvodom, kada sam video jedinicu, kad sam video da su qudi koji su se u~lanili u Srpsku radikalnu stranku veoma hrabri, sve vreme rata su uglavnom proveli na poloàjima u êkr~i}ima. êkr~i}i su jedno istureno selo od Ilija{a prema Visokom, na jednom uzvi{ewu koje je imalo izvanredan strate{ki zna~aj, i s obzirom da je tamo bila raspore|ena jedinica Vaska Vidovi}a, nikad muslimani te poloàje nisu mogli da osvoje i nikada nisu od Visokog mogli da se probiju prema Ilija{u. Nikada mi u jedinicu Vaska Vidovi}a nismo slali dobrovoqce iz Beograda, niti je on traìo. Slali smo na druga mesta, slali smo masovno na Ni{i}ku visoravan, na primer, prema Olovu. Tu su bili osetqivi srpski poloàji a prili~no nenaseqeno podru~je, pa nije bilo dovoqno srpskih boraca, pa su i{li masovno i na{i dobrovoqci, dosta ih je tamo i poginulo, i{le su i
65
druge jedinice vojske Republike Srpske. Slede}i put u Ilija{u sam bio 1995. godine, tada je Vasilije Vidovi} ve} bio ~etni~ki vojvoda. Opet sam obi{ao sve srpske poloàje u Ilija{u, Rajlovcu, na Iliyi i u Hayi}ima. Na povratku prema Palama, na Poqinama, vozio sam se u vozilu Vasilija Vidovi}a, on je bio za volanom a ja na mestu do voza~a. To je onaj yip sa plasti~nom lobawom na haubi. Sa mnom su jo{ u autu bili Tomislav Nikoli}, ovaj sada{wi zapadwa~ki agent u ~ijem vrbovawu je u~estvovala i francuska obave{tajna slu`ba, bio je i Nikola Popla{en i jedan na{ dobrovoqac iz Bijeqine koji je bio u pratwi. Na Poqinama, sa muslimanskih poloàja su nas ga|ali maqutkom. Verovatno su muslimani odabrali najboqeg strelca, najboqeg rukovaoca maqutkom, ali wemu je u trenutku ruka zadrhtala, nije pogodila na{e vozilo, pogodio je ispod puta, ispod predweg desnog to~ka yipa. Pored mene se digao stub zemqe i vatre, yip je bio malo o{te}en, predwi far je bio o{te}en, `migavac. Vasilije Vidovi} je za trenutak stao, ja sam mu rekao vozi daqe i ubrzo smo iza{li iz zone gde su nas muslimani mogli dobaciti. Eto, to je ta sre}na okolnost ili za vas nesre}na, za sve srpske neprijateqe nesre}na, da za dlaku nismo izgubili ìvot. Za{to vam to sve sada govorim? Da bih vam pokazao da se izvanredno dobro se}am svih detaqa a da ste vi bili krajwe neozbiqni u prikazivawu odre|ene faktografije, odre|enih ~iwenica. Vasiliju Vidovi}u ne moè da se pripi{e nijedan ratni zlo~in. Vi ste govorili o izvesnim zlo~inima u Qe{evu i povezivali to sa ~iwenicom da je wegova jedinica u~estvovala u borbama za Qe{evo. Ali nijedan pripadnik wegove jedinice nije bio na mestu tog zlo~ina. Imali ste svedoka koji je slu~ajno preìveo streqawe muslimana. Nijednom re~ju nije pomenuo ni Vidovi}a ni wegove borce. Imali ste jednog la`nog svedoka, Safeta Sejdi}a, koji je bio srpski borac romske nacionalnosti, duìo je najsavremeniji mitraqez M-84, takozvani seja~ smrti. Istakao se u borbama, stekao popularnost u srpskoj vojsci, ali je posle Dejtonskog sporazuma i povla~ewa Srba ostao da ìvi na podru~ju Ilija{a i tamo pro{ao pravu torturu od strane muslimanskih vlasti, novouspostavqenih i deo muslimanskog stanovni{tva. I on se ovde pojavio kao la`ni svedok. Se}ate li se najve}e laì koju je on ovde izrekao da je video na poloàjima prema Ni{i}koj visoravni sasvim odre|enog dana Radovana Karayi}a, Ratka Mladi}a i mene. Pa sam ja od toga zbijao {alu, kao javio mi Radovan Karayi} da tog dana nije mogao biti tamo jer je bio u Beogradu, {to i novinski izve{taji potvr|uju, a da mi je javio Ratko Mladi} da nije mogao biti tamo jer Vojska Republike Srpske ne bi dozvolila te tako tri istaknute i va`ne li~nosti da se u istom momentu na|u na istom mestu na dohvatu neprijateqske vatre. Vi ste sve to progutali kao istinu. Mo`da ste u~estvovali i u kreirawu te laì a to je moglo lako da se proveri. Ja, kada sam i{ao na Ni{i}ku visoravan, nisam i{ao iz pravca Ilija{a, nego sa Romanije.
66
Obilazio sam celu liniju fronta prema Olovu. âk bio u rodnoj ku}i srpskog vladike Longina. Wegovu majku, jo{ je bila ìva, tamo zatekao. Dakle, nijedna od tih va{ih laì nema nikakvo realno upori{te. [to se ti~e Nikole Popla{ena, on je va{ saradnik, on je vama tajno davao izjavu. On nikoga iz Srpske radikalne stranke nije obavestio da je razgovarao sa ha{kim istraìteqima i da vam je dao izjavu. U toj izjavi se nepovoqno o meni izraàvao, ali nije dao osnova ni za kakvu inkriminaciju. Mi smo ga posle iskqu~ili iz Srpske radikalne stranke. Iskqu~ili smo ga dok jo{ nismo znali da je va{ saradnik, zato {to je pravio neprincipijelne dogovore sa lokalnim strukturama vlasti u Bawaluci, da bi wegov kum postao direktor fabrike duvana u Bawaluci. Interese Srpske radikalne stranke tome podre|ivao. [to ga niste doveli da ovde svedo~i? Svedo~io je u procesu Kraji{niku. [ta vi meni pripisujete ono {to je eventualno on radio? On nije bio dobrovoqac Srpske radikalne stranke, jeste progla{en za srpskog ~etni~kog vojvodu, ali tek negde 1995. godine. Znate na osnovu ~ega, na osnovu toga {to je ve} tada bio profesor Univerziteta u Bawaluci i u jednom momentu kada su muslimani iz Biha}a krajem 1994, po~etkom 1995, provalili srpske poloàje, zauzeli veliki deo teritorije, {to je na ~elu, na brzinu stvorenog studentskog odreda, i{ao u intervenciju i {to se taj odred istakao u borbama koje su tamo vo|ene to je bio razlog da on bude progla{en za srpskog ~etni~kog vojvodu. Naravno, bilo je kod mene tu i politi~kih motiva, po{to je on predsednik stranke za Republiku Srpsku, kao {to je bilo i politi~kih motiva da Tomislav Nikoli} bude progla{en za ~etni~kog vojvodu, mada se nije ne{to naro~ito isticao u borbama. Jeste bio dobrovoqac mesec-dva dana u isto~noj Slavoniji, ali nije tu bilo nekih posebnih ratnih zasluga, pa bi se moglo re}i da je vi{e po politi~koj osnovi to postao. A imali smo mi presedan i u Drugom svetskom ratu. Vojvoda Jev|evi} nikada nije bio komandant, on je bio politi~ar ali je progla{en za srpskog ~etni~kog vojvodu, pa me je to motivisalo da i u ovom slu~aju tako postupim re~ je o Dobroslavu Jev|evi}u. Pripisujete mi novine Zapadna Srbija. [to niste Nikolu Popla{ena pitali za te novine? To je izlazilo pod wegovom kontrolom a ne pod mojom. Iza{lo je svega 11 brojeva, posle je to ukinuto. [to ne uporedite tu Zapadnu Srbiju sa Velikom Srbijom, da vidite kolike su razlike. Ako ste na{li karikaturu koja bi mogla da izazove versku netrpeqivost u tim novinama, {to se ne pitate kako takvih karikatura nikada nije bilo u Velikoj Srbiji? Gde je moje ime u zaglavqu Zapadne Srbije? Kakva je moja organska veza s tim? Kaète da su to novine pod mojom kontrolom. Kakav bezobrazluk s va{e strane. U Sarajevu nema nijednog zlo~ina koji se moè vezati za dobrovoqce Srpske radikalne stranke, ili niste uspeli ni{ta ni da dokaète na tom planu. Sve vam je razbijeno u parampar~ad. Sporadi~no su se neki zlo~ini de{avali, a {to ih niste istraìli? Nisu dobrovoqci Srpske radikalne stranke mogli da izvode ratne zarobqenike na prve linije fronta da kopa67
ju rovove. [to niste ustanovili ko je to radio? Ko ima ovla{}ewa da to radi? Ko je to mogao da uradi? Ili da nam pripisujete Plawinu ku}u, ili tamo neki, kako se to zove, ve} sam i zaboravio, nema to nikakve veze s nama. Da vidimo malo Mostar i Nevesiwe. U zavr{noj re~i kaète da je general Peri{i} razorio Mostar a da su dobrovoqci Srpske radikalne stranke, da je jedna jedinica dobrovoqaca pod komandom Olivera Denisa Bareta bila pod komandom Mom~ila Peri{i}a. Prvo, Mostar tada uop{te nije bio razoren, {ta god da je Mom~ilo Peri{i} ga|ao artiqerijom. Postoje brojna svedo~ewa i dokazi da je prvo upozoravao hrvatsku stranu radijom, da }e ga|ati taj i taj vojni ciq, i da upozorava civilno stanovni{tvo da bi na vreme moglo da se skloni iz tog kraja to je ~iwenica. Dok je tamo bio Peri{i}, on je ~vrsto drào deo Mostara, levu obalu Neretve. Kada se povukla JNA, do{lo je do pada linije fronta. Za grupu dobrovoqaca na ~ijem ~elu je bio Oliver, niko ne moè da kaè ni{ta lo{e, pa ni va{i la`ni svedoci nisu mogli da se sete toga, nego nalaze neke pojedina~ne navodne {e{eqevce, jednoga koji je danima, svaki dan, satima o{trio bajonet za automatsku pu{ku i sli~ne gluposti. Oliver Denis je 25. maja sa mnom bio u Podgorici i tamo je rawen kada je na mene ba~ena ru~na bomba. I on je bio u neposrednoj bilizini, i on je bio mnogo izrawavan i po nogama i po dowem delu stomaka. Ja sam vam doneo kwigu Podgori~ki atentat iz koje ste mogli da sagledate kompletan sudski proces, izjave svih rawenih, svih o~evidaca, presudu izvesnom Ademu [aboti}u, muslimanu koji je osu|en na 15 godina zatvora zbog atentata i odleào kaznu. Sve ste to imali. Dakle, toj jedinici dobrovoqaca ni{ta ru`no ne moè da se pripi{e. [ta se daqe de{ava? Krajem maja se povla~i JNA iz Mostara. Ostaju jedinice novouspostavqene Vojske Republike Srpske. A onda izbija muslimanska pobuna u pozadini na Podvele`ju. Ti su muslimani bili lojalni srpskim vlastima, ~ak su od JNA dobili zna~ajnu koli~inu naoruàwa, radi svoje li~ne i grupne bezbednosti i JNA je imala poverewa prema wima. Kada se povukla JNA, oni iznenada napadaju Srbe s le|a. Ubijaju jednog srpskog oficira i tada pucaju sve linije fronta na Neretvi. Padaju velika srpska sela: Klepci, Tasov~i}i, Prebilovci, to su srpska sela koja su preìvela stravi~ne usta{ke zlo~ine u Drugom svetskom ratu, a preìvela su i u ovom ratu. U ovom ratu vi{e tamo nije ostalo Srba: {to je pobijeno, {to je moralo da pobegne. Mi smo tada u Hercegovini imali vi{e stotina dobrovoqaca pod komandom Branislava Vaki}a, u oblasti Bobani. To je jedna {iroka oblast u trebiwskoj op{tini koja se grani~i sa dubrova~kom op{tinom. Tu je veliki broj srpskih sela, pravoslavnih, dva katoli~ka sela i jo{ u jednom, ve}inski pravoslavnom, ìvela su tri katoli~ka roda u Kijevu Dolu. Me|utim, sva su ta sela bila prili~no nenaseqena. Nakon {to su komunisti 70ih godina ukinuli èlezni~ku prugu od âpqine do Dubrovnika, qudi tu nisu videli nikakvu perspektivu, pa su se iseqavali ili u Dubrovnik ili u Trebiwe, a neki i mnogo daqe. Dakle, veoma prostrana oblast, bez zna~ajni68
jeg stanovni{tva, koju je trebalo braniti, i zbog toga je Boìdar Vu~urevi} traìo dobrovoqce iz Srbije i zbog toga je tamo do{lo vi{e stotina dobrovoqaca Srpske radikalne stranke. ûv{i da padaju linije frontova na Neretvi, Branislav Vaki}, sa 19 dobrovoqaca, odlazi u Nevesiwe, javqa se pukovniku Novici Glu{i}u, komandantu Nevesiwske brigade, i nudi pomo}. Glu{i} kaè: Ne mogu ja da ~ekam da se vi vratite i da dovedete sve te dobrovoqce, vi {to ste do{li, krenite u borbu ako ho}ete da pomognete. I Vaki} kre}e u borbu i od wih dvadeset, ~etvoro je poginulo. Sve je to u sudnici ispri~ao krunski svedok optu`be Goran Stopari}, koji je tamo bio i tamo je rawen. Mnoge detaqe ja nisam znao, od wega sam prvi put ovde ~uo. E sad, desilo se da jedan dobrovoqac iz Vaki}eve grupe, bio je komandir ~ete ili komandir voda, spore~kao se ne{to sa Vaki}em, posva|ao i napustio jedinicu i oti{ao na Bora~ko jezero, gde je poginuo. Vi na osnovu wega jednog donosite zakqu~ak da smo imali dobrovoqce Srpske radikalne stranke na Bora~kom jezeru. Nije istina, slagali ste. Imali smo samo ovih 20 dobrovoqaca pod komandom Vaki}evom na podru~ju Nevesiwa. Od wih je ~etvoro poginulo, a dvoje ili troje raweno. Pripisujete mi zlo~ine kod Zalika, zapravo kod Vrap~i}a. Sutina i Zalik su nadomak Vrap~i}a. Tamo nikada nismo imali dobrovoqce. A samo tuìla{tvo mi daje dokumenta Kantonalog suda u Mostaru, optu`nicu, da li je bila i presuda ili samo optu`nica, imali smo to ovde u sudnici, gde se vidi da je protiv 20 ili 30 qudi vo|en krivi~ni postupak i da tu nema niko iz Srbije. Svi su me{tani, a sada je neko izjavio od tih la`nih svedoka: Ma, bilo je sigurno i {e{eqevaca. I tuìla{tvo kaè bili {e{eqevaci. Pa, dajte jednog identifikujte. Dajte identifikujte tog famoznog Vrawanca za koga kaète da je minirao katoli~ku crkvu u Nevesiwu. Dajte, na|ite tog. Kako niko od nas ne zna za tog Vrawanca, kako Vaki} ne zna za wega? Ja nemam nameru da se tu ogra|ujem od bilo koga, ali sam vam iznosio ~iwenice. Na prvim izborima, po padu komunisti~ke diktature u Nevesiwu, Srpski pokret obnove je osvojio vlast. Kada sam dolazio u Nevesiwe, 1991. godine, nisam pose}ivao op{tinu jer sam znao da su tamo pripadnici Srpskog pokreta obnove. Pro{ao sam kroz Nevesiwe, pro{etao gradom, oti{ao do prvih linija fronta, jer je 1991. godine tamo ve} bio front, po{to su se Hrvati pobunili u zapadnoj Hercegovini. Tamo je jo{ 1991. godine bilo vojnih dejstava. Vi mi pripisujete Arsena Grahovca. Uz svo po{tovawe prema wemu, jer je poginuo u borbama, i uz neznawe da li je kriv za ne{to ili nije, ne}u u to ni da ulazim, podneo sam vam dokument da je Arsen Grahovac bio op{tinski odbornik Srpskog pokreta obnove. Za mene je rasprava po wegovom pitawu zavr{ena. Vi nalazite televizijski snimak da je u vreme uli~nih barikada 1991. godine neko izjavio da priznaje samo komandu Milana Marti}a i moju. To je sme{no, a ujedno i àlosno. Pa, mogao je da izjavi bilo {ta. I ni{ta. Goto69
vo. Izjavio, pa {ta? Pa jeste, bio je komandant tamo, evo, ovaj kaè. Pa, jeste li vi normalni? Niste. Arsen Grahovac je bio na ~elu odreda Kara|or|e. Ne mogu da kaèm ni{ta lo{e ni o tom odredu. Ali, taj se odred borio u sastavu Kowi~ke lake brigade pod komandom Bore Anteqa. U tu brigadu je Srpski pokret obnove iz Srbije slao takozvanu Srpsku gardu. Imali ste ovde predsednika Mesnog odbora Srpskog pokreta obnove iz Hrtkovaca, Aleksu Eji}a, koji je potvrdio da je tamo bio kao pripadnik Srpske garde. Tamo su se desili neki zlo~ini. Imali smo dve mlade ène, muslimanke ~ija su deca pobijena, ~iji su muèvi pobijeni, a one same su bile zato~ene na Bora~kom jezeru i tamo su duè vreme, godinu-dve dana, koliko je sve to trajalo, seksualno iskori{}avane. One su se pojavile ovde u sudnici i one su pomogle mojoj odbrani. Pomogle su da razjasnimo neke stvari. Iako se nekoj od wih u~inilo da su bili {e{eqevci i Crvene beretke na Bora~kom jezeru, ispostavilo se da su te Crvene beretke izvi|a~ka jedinica Kowi~ke lake brigade i ni{ta vi{e. Imali ste tamo neki dokument koji je potpisao Krsto Savi}, {ef policije u Nevesiwu, kojim on poku{ava ne{to tamo da prebaci na {e{eqevce. Taj Krsto Savi} je u javnosti najpoznatiji po tome {to je s le|a ubio ~etni~kog vojvodu Radovana Radovi}a u januaru 1998. godine, {to je pobegao u Bawaluku i {to je dugo bio nedostupan zakonu. On je naknadno uhap{en i su|eno mu je u Sarajevu. Ne znam na koliko je osu|en jer je to pred Sudom Bosne i Hercegovine. Vi taj wegov dokument unosite u spis zdravo za gotovo. Za{to ga niste pozvali ovde? On bi bio najpogodniji svedok optu`be kao {ef policije u Nevesiwu, da se razjasni {ta je bilo i kako je bilo. Istina vam nije odgovarala jer vi ne}ete da se sazna istina, vi ho}ete da se stvari {to vi{e zamagle, a onda se u magli najlak{e lovi, pa ko {ta {~epa. Vi ste ovog puta izvukli jadac, {to bi rekao srpski narod. Zbog toga vam se ovaj proces razbio o glavu. I to je jedan od razloga za{to je ovaj sudski proces velika i sna`na kompromitacija Ha{kog tribunala. Izveli ste ovde svoje svedoke koji su zapravo pomogli odbranu. Imali ste svedoka u koga ste polagali velike nade, a koji je potvrdio da je jedinica Olivera Denisa Bareta u Mostaru bila disciplinovana i nije za wu vezivao nikakav zlo~in, koji je potvrdio da je jedinica Radovana Radovi}a bila disciplinovana i za wu nije vezivao nikakav zlo~in. A kako je Radovan Radovi} postao ~etni~ki vojvoda negde 1993. ili 1994. godine? Ja sam bio u poseti Hercegovini. Radovan Radovi}, koji je ve} imao jedinicu snage ja~e od jedne ~ete, skoro bataqona, jedinicu koja se zvala Dobrovoqci Radovi} ili Garda Radovi}, do{ao je i pristupio Srpskoj radikalnoj stranci. Po{to su za wega svi u Hercegovini govorili da je veliki borac, komandant vrlo hrabar i vrlo sposoban, ja sam ga proglasio za srpskog ~etni~kog vojvodu. Zajedno sa wim sam obilazio poloàje wegove jedinice na Podvele`ju. Tamo su zabeleìli da sam pucao iz te{kog mitraqeza, a jedan va{ la`ni svedok je rekao da sam tukao po Mostaru, pa se ispostavilo da s tog mesta do
70
Mostara ima vi{e od 30 kilometara a da je izme|u veliko brdo. Naàlost, do Mostara nisam uspeo dohvatiti iz te{kog mitraqeza, ali sam mo`da uspeo do muslimanskih poloàja. Bar se nadam. Dakle, to bi bila skoro cela istina o zbivawima u Hercegovini. Imali smo mi tamo jo{ grupa dobrovoqaca. Imali smo u Kalinoviku jednu ve}u grupu dobrovoqaca, a opet je tamo komandant bio Oliver Denis Baret i mislim 1994. godine, u jednom danu, da smo imali velike gubitke, ukupno deset dobrovoqaca je poginulo u juri{u. Do pogibije je do{lo usled slabe sinhronizacije dejstava raznih srpskih jedinica. Dobrovoqci Srpske radikalne stranke su predwa~ili, dakle, brè su se pojavili na po~etnim linijama za napad nego ostale jedinice, krenuli u juri{. Muslimani su sva svoja dejstva na wih koncentrisali i ukupno je desetoro poginulo. Vi niste ni primetili da smo imali dobrovoqce u Kalinoviku. Imali smo i u mnogim drugim mestima. Ali nigde se za dobrovoqce Srpske radikalne stranke ne moè vezati nijedan zlo~in. Mo`da je bilo izvesnog straha kod muslimanskog i hrvatskog stanovni{tva od dobrovoqaca Srpske radikalne stranke, od srpskih ~etnika. A taj strah se temeqi na predrasudama koje su decenijama komunisti razvijali povodom ~etnika kao navodnih zlo~inaca u Drugom svetskom ratu. Tuìla{tvo kaè da su ~etnici ekstremisti i da sam sam ja proteìrao ekstremiste i ekstremisti~ku vojnu organizaciju ili kvazivojnu organizaciju ili ekstremisti~ke tradicije. Ma, nisu ~etnici u Drugom svetskom ratu bili ekstremisti. Ekstremisti su bili komunisti. Naàlost, voqom velikih sila pre svega, komunisti~ki ekstremisti su se do~epali vlasti, pobiv{i oko 200.000 qudi. Ne mogu ja da branim sve ~etnike u Drugom svetskom ratu. Ja znam za zlo~in ~etni~kih jedinica vojvode Pavla \uri{i}a u Fo~i. Ali znam da je tom zlo~inu prethodio veliki zlo~in muslimanskih formacija, muslimanskih usta{a nad srpskim civilima. Znam za jedan jedini zlo~in i niko mi nikada nije mogao re}i za drugi, koji je po~iwen nad Hrvatima. Re~ je o Dugom poqu, gde je jedinica ograni~enog broja qudi, oko 120, Maneta Lokvi}a pobila oko stotinu Hrvata, katolika. I to su dva jedina zlo~ina ozbiqnijeg karaktera nad muslimanima ili Hrvatima koje su ~etnici po~inili tokom Drugog svetskog rata. Ja nikad nisam ~uo za neki tre}i, i ne moè niko da ga prona|e, ni onaj ko najvi{e mrzi ~etnike. A komunisti~ki zlo~ini su bezbrojni. Komunisti se po svojim zlo~inima ne mogu samo sa usta{ama meriti jer su usta{ki zlo~ini po broju `rtava pet puta ve}i od komunisti~kih. Ukupno su usta{e ubile oko milion qudi, od toga 700.000 samo u Jasenovcu, a komunisti, prema podacima Vladimira Dedijera, znamenitog jugoslovenskog istori~ara, oko 200.000 qudi, ukqu~uju}i one ubijene tokom samog rata i prve dve poratne godine kad su masovno streqali najvi{e po Srbiji, od grada do grada streqali su sve {to nije bilo po voqi novoj komunisti~koj vlasti. To su istorijske ~iwenice. Imate veliki problem s ~iwenicama, jer vi poku{avate da se borite protiv ~iwenica. Vi poku{avate da ~iwenice za71
menite laìma, svrsishodnim laìma, laìma koje mene terete, i svaka ta la` vam se rasprsnula kao mehur od sapunice. Govorite da sam svojim izjavama tukao kao haubicom i da su nesrbi ubijani u vreme mojih konferencija i mitinga. Pa, vi zaista niste normalni! Ja drìm konferenciju za {tampu Srpske radikalne stranke u Beogradu, a tih dana neko je negde izvr{io zlo~in u okolini Zvornika ili na nekom drugom mestu. I vi te dve stvari povezujete. To ste otvoreno uradili u zavr{noj re~i. To je van zdrave pameti. Govorite o raznim grupama {e{eqevaca, o {e{eqevcima pojedincima koji su navodno negde ne{to napravili, a niste u stawu da ih identifikujete. Ja vam tvrdim da posle 26. aprila nikad nije bilo dobrovoqaca Srpske radikalne stranke na podru~ju Zvornika, a vi pronalazite pojedina~ne {e{eqevce na raznim lokacijama stvarnih ili izmi{qenih zlo~ina. Kaèm ovo da bih se ogradio jer se vama nikad ne moè verovati. Kad kaète da se negde desio zlo~in, ne moè vam se verovati na re~. Mo`da jeste a mo`da nije, jer ste u stawu sva{ta da izmislite, sva{ta da napakujete, jer za vas su moral i pravo nespojivi. U civilizovanom svetu moral i pravo ne mogu da idu jedno bez drugoga, jo{ od anti~ke Gr~ke i starog Rima insistira se na povezanosti prava i morala. Me|utim, to kod vas dovodi do divergentnih kretawa. Pravo i moral, umesto da su bliski, sve se vi{e udaquju, jer za vas moè biti pravno samo ono {to je nemoralno. Za vas je pravno ono {to je kvazipravno. Vi treba da zastupate me|unarodnu pravdu, a vi zapravo pokazujete, demonstrirate ovde u praksi kakva ne sme da bude me|unarodna pravda. Vi ovde u praksi pokazujete da ste zapravo instrument jedne mra~ne politike, da ste instrument mra~nih sila, sa jednim podlim i podmuklim zadatkom da napakostite srpskom narodu, a u mom konkretnom slu~aju da me elimini{ete sa politi~ke scene na bilo koji na~in. Da li osu|uju}om presudom ili ubistvom, nije vama va`no. Va{im gazdama nije va`no. Mo`da vi i ne znate {ta sve va{e gazde smeraju. Vi ste puki instrument globalizma ili mondijalizma kao novog svetskog poretka. A taj novi svetski poredak svoju totalitarnu prirodu je dokazao i ovde u Ha{kom tribunalu u velikom broju procesa, svoju totalitarnu prirodu. Metodologija kojom se sluìte je totalitarna. Znamo je iz Hitlerovog vremena, znamo je iz Staqinovog vremena, a samo ste je sada usavr{ili. Hitler i Staqin su bili po{teniji od Amerikanaca i drugih globalista. Oni su nastupali otvorenije. Kod vas je to sve prikrivenije, ali su vam ciqevi isti. Meni je veoma drago {to mi se pruìla prilika da raskrinkam va{u prirodu, va{e ciqeve, pozadinu va{eg delovawa i pre svega va{e gazde i inspiratore. Ja mislim da bi za danas mogli da prekinemo, jer se ose}am prili~no umorno. Predsedavaju}i sudija @an-Klod Antoneti: U redu, mislim da ste do sada iskoristili nekih 6 sati i 30 minuta, ne, 6 sati i 20 minuta. Dakle, idu}e nedeqe preostaje vam jo{ 3 sata i 40 minuta. Kao {to vam je poznato, nastavi}emo sa radom u utorak u 14 i 15, kao i u sredu ali od devet ujutro. U me|uvremenu svima èlim prijatan vikend. Vidimo se u ponedeqak. Molim da svi ustanu.
72

Sekretar: Molimo ustanite. Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju otvara zasedawe. Moète sesti. Predsedavaju}i sudija @an-Klod Antoneti: Molim sekretara da najavi predmet. Sekretar: Dobar dan. âsni sude, ovo je predmet IT 03-67-T, Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa. Hvala. Predsedavaju}i sudija @an-Klod Antoneti: Zahvaqujem sekretaru. Pozdravqam sve prisutne, lica koja zastupaju tuìla{tvo, kao i gospodina [e{eqa. Jo{ uvek smo u fazi zavr{ne re~i optuènog, preostalo vam je jo{ 3 ~asa i 40 minuta, kao {to sam rekao pro{li put. Ukoliko ne èlimo da potro{imo nimalo vremena danas bez preke potrebe, ukqu~uju}i tu i pauze, mo`da }emo biti u mogu}nosti da zavr{imo zavr{nu re~ danas, osim ukoliko tuìla{tvo mo`da ne}e u okviru replike imati da izvede neke dokaze ili iznese neke argumente u okviru replike kao dela zavr{ne re~i, ali ne vidim {ta bi moglo da se kaè, jer sve {to nam je do sada gospodin [e{eq ve} rekao bilo nam je poznato i preko podnesaka, a i s obzirom na zavr{ni podnesak, tako da se nadam da }emo mo`da biti u mogu}nosti da zavr{imo danas. Gospodine [e{eq, izvolite, imate na raspolagawu jo{ 3 sata i 40 minuta. Dr [e{eq: Nisam ja ba{ siguran, gospodine Antoneti, da je vama ve} bilo poznato sve ovo {to sam do sada rekao, a {to se ti~e tuìla{tva, ono je verovatno ostalo bez re~i, pa zato ne}e imati repliku. Jer {ta ono moè zapravo odgovoriti na ovo {to sam ja izneo? Ni{ta. Sada je red da se malo detaqnije razjasne politi~ke okolnosti koje su uticale na ovaj predmet. Mi smo videli da postoje dokumentovana svedo~anstva po zahtevima da se protiv mene podigne optu`nica, da se sve u~ini da bi me spre~ili da pobedim na srpskim izborima, i tako daqe. Karla del Ponte je za dvojicu qudi navela da su traìli podizawe optu`nice protiv mene. Glavni me|u wima je svakako Zoran \in|i}, ali tu je, samo iz Srbije, bilo jo{ nekoliko vode}ih dosmanlijskih lidera, poput Gorana Svilanovi}a, Neboj{e ôvi}a, Miroquba Labusa, i drugih. I optu`nica je podignuta a da nije bila ade73
kvatno potkrepqena. Ona gomila papira koja je pratila optu`nicu samo je, vaqda, sudiji O-Gon Kvonu bila dovoqna kao podstrek ta optu`nica, ina~e nikom normalnom ne bi bila. I tuìla{tvo je tek nakon dizawa optu`nice po~elo da vodi istragu, i to vi vidite na osnovu datuma izjava svedoka koje je tuìla{tvo ovde izvodilo. Bilo je tu nekoliko svedoka koji su ranije svedo~ili kod Milo{evi}a, pa su iskoristili wihove izjave ili su ih pozvali da daju nove. Ogromna ve}ina svedoka, tek nakon podizawa optu`nice, dala je izjavu, {to zna~i da nije optu`nica koju je podiglo tuìla{tvo zasnovana na dokazima i izjavama svedoka, nego je ve} podignuta optu`nica bila putokaz kako da se doteruju izjave svedoka i kako da se tome prilago|avaju drugi dokazni materijali. Dakle, svaki razgovor sa eventualnim svedocima vo|en je ciqno, istraìteqi imaju u vidu tekst optu`nice, i sada traè samo ono {to bi moglo da potkrepi tu optu`nicu. Naravno, neki su u tome uspe{niji, neki su mawe uspe{ni, neki se u sopstvenoj laì zapli}u kao pile u ku~ine, a neki su u stawu da to dobro upakuju i podvedu pod odgovaraju}i paragraf optu`nice. Zato je ovaj proces bio proces na zadanu temu. Unapred je postavqen zadatak. Taj zadatak o kome je govorio Moris Gordo-Montaw u decembru 2006. godine postavqen je ve} po~etkom 2000. godine, kada se videlo da posle 5. oktobra, dolaskom izdajni~ke garniture, takozvanih dosmanlija, na vlast uz pomo} zapadnih obave{tajnih slu`bi i ogromnog novca koji im je dat na raspolagawe, sve mogu}e logisti~ke podr{ke, ne moè da uni{ti Srpsku radikalnu stranku. Kada sam se ve} na{ao u Hagu, nije bilo, naravno, ni govora o brzom po~etku su|ewa, iako je to Karla del Ponte obe}avala jo{ u februaru 2003. godine u Beogradu. Ja sam ovde jednostavno ostavqen na ~ekawe. Re|ale su se statusne konferencije, svaka ~etiri meseca, tu su bar bili uredni. I ni{ta. Oni su se nadali da }e u jednom trenutku uspeti da me slome i privole me da prihvatim branioca po wihovom izboru, i tribunal, i sekretarijat, i tuìla{tvo. Ve} prve godine po~iwu protiv mene jednu vrstu politi~kog i psiholo{kog rata. Zamenik sekretara Dejvid Tolbert, 11. decembra 2003. godine, donosi odluku u kojoj se zamislite, zamenik sekretara u svojoj odluci koja je administrativnog karaktera, poziva se na Rezoluciju 827 od 25. maja 1993. godine, kojom je Savet bezbednosti osnovao me|unarodni sud da goni osobe odgovorne za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava do ponovnog uspostavqawa mira. To je sad, izgleda, i zadatak zamenika sekretara iz sekretarijata. [ta ima sekretarijat sa uspostavqawem i odràvawem mira? A onda se poziva na statut i pravilnik o pritvoru koji uop{te ta pitawa ne tretiraju, poziva se i na potrebu za{tite individualnih prava pritvorenika. Kr{e}i moja prava, poziva se na moja prava. Govori da je Savet bezbednosti izrazio krajwu zabrinutost (a to je 1993. godina), zbog izve{taja o ratnim zlo~inima, o etni~kom ~i{}ewu, osvajawu, zadràvawu teritorija, i iznosi argumente za osnivawe ovog me|unarodnog suda, pa kaè: Imaju}i u vidu da se protiv gospodina Vojislava [e{eqa,
74
na ovom me|unarodnom sudu trenutno vodi postupak po optu`bama za dela koja je navodno po~inio dok je bio na politi~koj funkciji u biv{oj Jugoslaviji; imaju}i u vidu da je optuèni kandidat na parlamentarnim izborima u Srbiji, zakazanim za 28. decembar 2003. godine; imaju}i naro~ito u vidu da je upravnik Pritvorske jedinice Ujediwenih nacija obave{ten o tome da je optuèni nedavno davao izjave sredstvima javnog informisawa, koriste}i pritom prostorije pritvorske jedinice, te da su te izjave potom objavqene u sredstvima javnog informisawa. A uzgred, {ta se desilo? Ja sam sa izvesnim qudima, naravno, razgovarao, zvao sam telefonom prijateqe, poznanike, i sad bi neko od wih ne{to prepri~ao za novine iz sadràja na{eg razgovora. Uzimaju}i u obzir da pravilo 63b Pravilnika o pritvoru, u skladu sa vaqanim sprovo|ewem pravde... Prevodilac: Molimo da ~itate sporije zbog prevoda. Dr [e{eq: ... predvi|a da sekretar moè nekoj osobi da odbije dozvolu da poseti pritvorenika, ako ima razloga da veruje da je svrha posete da se pribavi informacija koja kasnije moè biti objavqena u sredstvima javnog informisawa, i da iz ovog pravila i na~ela na kojem se ono temeqi proizlazi da se komunikacija izme|u optuènog i drugih lica moè zabraniti ako ima razloga da se veruje da }e takva komunikacija za posledicu imati objavqivawe izjava pritvorenika u sredstvima javnog informisawa. A naro~ito ako je posledica takvih izjava podrivawe mandata ovog me|unarodnog suda da doprinese ponovnom uspostavqawu i odràvawu mira u biv{oj Jugoslaviji. Zamenik sekretara uop{te ovde ne navodi o kojoj je izjavi re~. Ja sam do tada imao nekoliko poseta, porodi~nih i od strane strana~kih prijateqa, i ~lanovi moje porodice i ostali posetioci kad se vrate u Beograd, novinari ih pitaju kakvo mi je zdravstveno stawe, odgovaraju dobro; pa kako se snalazim u pritvoru, odgovaraju da se dobro snalazim, {ta radim najvi{e ~itam kwige, pi{em, i tako daqe. [ta su oni jo{ imali da kaù? Ni{ta vi{e. I sekretar uop{te ne navodi {ta je to {to je bilo problem. Zvao sam ja odavde dvojicu-trojicu novinara, zvao sam i prijateqe, razgovarao i sa wima. Zovem jo{ uvek, ponekad zovem, na primer, Vladana Dini}a, glavnog urednika lista Svedok, zovem i jo{ neke. I za{to da ih ne zovem i skrenem im pa`wu na odre|ene stvari? A nisam davao intervju, nisam davao izjave za novine, niti to zamenik sekretara navodi. I s obzirom da sam izazvao veliku pa`wu sredstava javnog informisawa i izve{taj o tome da je osoba optuèna za zlo~in protiv ~ove~nosti i ratne zlo~ine, kao {to je optuèni u poziciji da bez pote{ko}a pomaè aktuelnu kampawu za parlamentarne izbore u Srbiji. E, tu je problem. Zna~i, problem je {to ja iz zatvora pomaèm aktuelnu kampawu za izbore u Srbiji. Pa, ja je pomaèm i danas. I danas sam ja nosilac liste Srpske radikalne stranke na parlamentarnim izborima, i danas sam ja prvi kandidat na listi. I kako mi to moète zabraniti? Nikako. Do{ao je srpski konzul, potpisao sam sve formulare, ja sam neosu|eno li75
ce, sve do pravosna`nosti presude nijedno moje gra|ansko pravo ne moè se uskratiti, osim prava na slobodu kretawa. Ja sam ovde uzap}en, jer je postojala bojazan da bih mogao da pobegnem, da uti~em na svedoke, da po~inim novo krivi~no delo iste vrste, i tako daqe. Nijedno drugo moje pravo ne moè biti uskra}eno, ali sekretar smatra da moè. I kaè jo{ da je namena prostorija pritvorske jedinice da se obezbedi dobrobit optuènog, a ne da se ovaj me|unarodni sud omete u svojim naporima da doprinese uspostavqawu mira i bezbednosti u biv{oj Jugoslaviji, te da }e ~iwenica da neki pritvorenik u pritvorskoj jedinici moè da komunicira koriste}i se prostorijama pritvorske jedinice, kako bi u~estvovao u aktuelnoj kampawi za parlamentarne izbore u Srbiji, verovatno omesti me|unarodni sud u sprovo|ewu tog mandata. Ja pozivam ~lanove sekretarijata da vam dostave taj dokument od 11. decembra 2003. godine, kako biste mogli na engleskom jeziku da ga pratite, ako vas interesuje. Uzimaju}i u obzir da pri uspostavqawu ravnoteè, kaè se daqe u tekstu, izme|u prava optuènog na komunikaciju i posete, i prava me|unarodnog suda da efikasno ostvaruje svoj mandat i funkcije, treba uzeti u obzir da konkretne okolnosti ovog pritvorenika iziskuju primenu neophodnih mera kako bi se izbeglo potencijalno {tetno izve{tavawe sredstava javnog informisawa, prouzrokovano time {to do sada nisu uvedena ograni~ewa na pravo optuènog na komunikaciju i posete. A {ta je to {tetno izve{tavawe sredstava javnog informisawa? Pa, {tetno je za vas, za tribunal sve ono {to je korisno za Srpsku radikalnu stranku. Jer vama se najvi{e nanosi {teta ako Srpska radikalna stranka ima dobar rezultat. Jer, va{ je ciq da ona bude uni{tena, a ne da pobedi na izborima. I onda na osnovu svega toga, zamenik sekretara Dejvid Tolbert odlu~uje da se zabrani svaka telefonska komunikacija optuènog i drugih osoba, osim sa ~lanovima uè porodice, pravnim savetnikom ukoliko ga ima, sa diplomatskim ili konzularnim predstavnicima; da se prate svi dozvoqeni telefonski razgovori, osim komunikacije sa odobrenim pravnim savetnicima, da se svim osobama zabrane posete optuènog, {to se ne}e odnositi na uù porodicu, pravnog savetnika ukoliko ga ima, diplomatske i konzularne predstavnike; da se nadgledaju sve odobrene posete, onako kako odredi upravnik pritvorske jedinice, ili slu`benik kojeg on imenuje. I to se, kako se napomiwe, ne odnosi na pismenu komunikaciju. To je, dakle, prva odluka te vrste. Sad }ete videti kakve su tek bile slede}e odluke. Ovo su sve za mene nepobitni dokazi da sam ja ovde izloèn politi~kom progonu i da je celi proces politi~ki motivisan. Ja sam na katoli~ki Boì}, dakle, 25. januara 2003. godine, negde posle podne, to je mogla biti nedeqa, ako me se}awe sluì, zvao, ili petak, petak je bio, zvao centralu Srpske radikalne stranke, i tamo razgovarao sa nekim najvi{im strana~kim funkcionerima, ukqu~en je bio spikerfon, tu je bilo nekoliko novinara. Ja sam izrekao svega nekoliko re~enica o predstoje}im izborima. Dakle, nisam odavao imena za{ti}enih svedoka, nisam ni pomiwao nikakva
76
imena, ili za{ti}enih dokumenata, ~ak nisam prozivao ni ha{ke sudije i tuìoce, i sve ostalo. To je petak negde po podne. Dolazi subota i nedeqa, preko subote i nedeqe, verovatno ovi koji preslu{avaju prislu{kivane telefonske razgovore i sastavqaju transkripte podneli su izve{taj, i ujutru pre osam sati, ja dobijam na par~etu papira u jednoj re~enici da mi se do daqweg zabrawuje svaka upotreba telefona. A onda u toku dana, 29. decembra, stiè odluka Hansa Holcijusa, sekretara tribunala. Kaè: Uzimaju}i u obzir da je sekretarijat ustrajan u spre~avawu optuènih lica u zloupotrebi privilegovane komunikacije u medijske i politi~ke svrhe, a naro~ito u vezi sa izborima u Srbiji, budu}i da bi to moglo negativno da uti~e na zadatak me|unarodnog suda da doprinese uspostavqawu mira i bezbednosti u biv{oj Jugoslaviji. Prvo, nije bilo re~i o privilegovanoj komunikaciji, nego o kori{}ewu javne govornice, i da je bila privilegovana komunikacija, ne bi mogli da me prislu{kuju. Tada ja nisam imao pravne savetnike, nisu bili registrovani. Imao sam dvoje pravnih savetnika, dva advokata, dva profesionalna advokata, ali nisu hteli da ih registruju jer su hteli da mi utrape svoje qude da glume da me brane. Pa daqe: Imaju}i u vidu da su parlamentarni izbori u Srbiji odràni 28. decembra 2003. godine; imaju}i u vidu da je gospodin Vojislav [e{eq bio jedan od kandidata na tim izborima; imaju}i u vidu da je upravnik pritvorske jedinice Ujediwenih nacija saznao da je optuèni 25. decembra 2003. godine, uo~i pomenutih izbora, iskoristio mogu}nost komunikacije u pritvorskoj jedinici za davawe izjava za {tampu, te da su te izjave potom na{iroko objavqivane; uzimaju}i u obzir da je optuèni time flagrantno prekr{io odluku; odlu~uje da se u periodu dok je odluka na snazi, do 10. januara, zabrani svaka telefonska komunikacija optuènog sa drugim osobama, osim sa pravnim savetnikom (to se uvek navodi), ukoliko ga ima (a zna se da ga nema), i diplomatskim konzularnim predstavnicima (koji mi u tom slu~aju ne mogu ni{ta pomo}i). To je, dakle, odluka od 29. decembra i vidite ~ime je motivisana. Nema nijednog od onih klasi~nih razloga, nego potporom na izborima Srpskoj radikalnoj stranci ja ugroàvam mandat ovog tribunala da uspostavi i sa~uva mir na Balkanu. Zatim, 8. januara zamenik sekretara Dejvid Tolbert donosi novu odluku. Imaju}i u vidu sve ono prethodno, konstatuju}i i odredbe statuta i rezolucije i tako daqe, kaè: Imaju}i u vidu da rezultati parlamentarnih izbora u Srbiji, odràni 28. decembra 2003. godine, govore da je politi~ka stranka na ~ijem se ~elu optuèni nalazi osvojila 82, od ukupno 250 mesta u Narodnoj skup{tini Republike Srbije; uzimaju}i u obzir da }e aktivnosti u postizbornom periodu verovatno dovesti do toga da politi~ka stranka i pristalice optuènog zatraè wegovo daqe angaòvawe u postizbornim politi~kim aktivnostima povezanim sa parlamentarnim izborima u Srbiji odrànim 28. decembra 2003. godine; uzimaju}i u obzir da velika pa`wa sredstava javnog informisawa i izve{taji o tome da je optuèni u po77
ziciji da bez pote{ko}a pomaè kampawu za parlamentarne izbore u Srbiji dok je bila u toku, ili postizborne politi~ke aktivnosti u oba slu~aja, za posledicu imaju podrivawe mandata ovog me|unarodnog suda da doprinese ponovnom uspostavqawu i odràvawu mira u biv{oj Jugoslaviji (dakle, mojim pomagawem kampawe ugroàva se uspostavqawe i odràvawe mira u biv{oj Jugoslaviji, mojim postizbornim politi~kim aktivnostima, dakle konsultacijama o eventualnom sastavu vlade, o ulasku Srpske radikalne stranke u vladu i sli~no, ugroàva se tako|e uspostavqawe i odràvawe mira, to je sve formulacija Dejvida Tolberta), odlu~uje da se tokom perioda od jo{ 30 dana zabrani, ukoliko upravnik pritvorske jedinice ne odredi druga~ije, svaka komunikacija optuènog i drugih osoba. I opet: uz ove izuzetke pravnih savetnika ako ih ima, a ja ih nisam zvani~no imao jer nisu registrovani, i diplomatskih konzularnih predstavnika. Dakle, svaka komunikacija mi je tada zabrawena. Nisam mogao imati ni porodi~ne posete. Istina, nudio je upravnik dva puta nedeqno iz wegove kancelarije, u wegovom prisustvu i u prisustvu prevodilaca, da se javim porodici. Ja sam to s prezirom odbio. Dana 6. februara, opet zamenik sekretara donosi novu odluku i poziva se na sve ono na {ta se redovno poziva, od Rezolucije Saveta bezbednosti, statuta i proklamovanih ciqeva me|unarodnog suda, podse}a da je u prethodnim odlukama prilikom ocene faktora koji }e verovatno ometati mandat me|unarodnog suda uzeti u obzir velika pa`wa sredstava javnog informisawa i izve{taj o tome da je osoba optuèna za genocid (~ujte za genocid), zlo~ine protiv ~ove~nosti i ratne zlo~ine, kao {to je optuèni, u poziciji da bez pote{ko}a pomaè aktuelnu kampawu za parlamentarne izbore u Srbiji. Ovde mi ubacuju i optu`bu za genocid. Ja sam onda morao da pogledam izvorni dokument na engleskom jeziku, i tamo nije bilo genocida. Dakle, neko ko je prevodio, ubacio je genocid. Neko me toliko voleo da mu je bilo malo ovo {to sam optuèn za ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti, pa je i sa svoje strane morao da dopuni. To samo da vam usput stavim do znawa kakve su vam prevodila~ke slu`be i u ono i u ovo vreme. Opet Dejvid Tolbert ponavqa: Imaju}i u vidu da je na parlamentarnim izborima u Srbiji, odrànim 28. decembra 2003. godine, stranka na ~ijem je ~elu optuèni osvojila 82 od 250 mesta u Skup{tini Republike Srbije; uzimaju}i u obzir da }e aktivnosti u postizbornom periodu verovatno dovesti do toga da politi~ka stranka i pristalice optuènog zatraè wegovo daqe angaòvawe u politi~kim aktivnostima (dakle, ponavqa se sve iz prethodnih odluka, pa se dodaje); imaju}i naro~ito u vidu da optuèni i daqe pokazuje sklonost da prkosi u vezi sa ovim pitawem, te da to i daqe izaziva zabrinutost, proklamuje novu zabranu svake komunikacije izme|u mene i drugih osoba. To je 6. februara 2004. godine. Sve sam ja to objavio u svojoj kwizi Genocidni izraelski diplomata Teodor Meron. Ta kwiga je u javnoj prodaji, nikada nije zabrawena.
78
Imamo sada odluku od 9. marta 2004. godine, koju je tako|e potpisao Dejvid Tolbert. On ponavqa sve ono iz prethodnih odluka, pa kaè ponovo da imam sklonost da prkosim u vezi sa ovim pitawima i ovom odlukom i daqim odlukama u vezi sa pravom na komunikaciju, da se zabrana produì na novih 30 dana. Slede}a odluka je 8. aprila. U woj se ponavqaju sve te bquvotine iz prethodnih odluka i odlu~uje da zabrana bude produèna za jo{ mesec dana. Pa onda od 7. maja odluka, isto potpisao Dejvid Tolbert, sve se ponavqa i sve se produàva. I odluka od 9. juna sadrì sve iste formulacije i produètak zabrane. Odluka je ukinuta tek 30. juna 2004. godine. Evo vam o~iglednih dokaza, novih o~iglednih dokaza, ovo vam nikada ovako plasti~no nisam ovde u sudnici prikazao iako sam vi{e puta pomiwao ove odluke, da je ovo izrazito politi~ki tribunal, da je wegovo delovawe iskqu~ivo politi~ki motivisano, i pokazao sam vam kakvi su ciqevi u mom slu~aju. Dakle, ovo je sve u skladu sa onim {to pi{e u kwizi Karle del Ponte o politi~koj prirodi ovog tribunala i naruybi hap{ewa i podizawa optu`nice. Ovo je sve u skladu sa onim {to pi{e u kwizi Florens Artman, o me{awu zapadnih obave{tajnih slu`bi u rad tribunala, zapravo o instrumentalizaciji Ha{kog tribunala od strane zapadnih obave{tajnih slu`bi. Uporedo s tim ide hajka na Srpsku radikalnu stranku u Srbiji i {iroka akcija vrbovawa nekih wenih istaknutih funkcionera, i poneka informacija do|e do mene. Prva informacija te vrste koju sam dobio bila je da se 2004. godine Aleksandar Vu~i} sastao sa ~uvenim ameri~kim obave{tajcem Mortonom Abramovicem. Znate ko je odao Vu~i}a? Yejms Lajon, tada{wi predsednik Me|unarodne krizne grupe, jedne takozvane nevladine organizacije koja je izrazito {pijunskog karaktera. Po~iwe hajka na Tomislava Nikoli}a. Nata{a Kandi} 2005. godine izlazi u javnost sa tvrdwom da je Tomislav Nikoli}, kao dobrovoqac Srpske radikalne stranke 1991. godine u isto~noj Slavoniji, da li u Ernestinovu ili Laslovu, poubijao neke babe, i Tomislav Nikoli} sav uspani~en. Naravno da se to nije nikada ni desilo. Ja bih sigurno znao, on bi mi, na kraju krajeva, poverio jer smo tako bliski prijateqi bili. Ali, on se upla{io reperkusija, svestan da, kada se tako plasira optu`nica u javnost, te{ko se od we odbraniti. Ovde u Ha{kom tribunalu mnogo je nevinih qudi osu|eno, jer od la`nih optu`bi nisu mogli da se odbrane. Bio je toliko uspani~en da je po~eo da daje nesuvisle izjave za javnost. Ja sam intervenisao iz Haga, ~ak dreknuo na wega i doveo ga ponovo u neko normalno stawe. Onda je i{ao drugi udar, s obzirom da je Slobodan Miqkovi} Lugar do{ao sa jednom grupom obu~enih dobrovoqaca, me|u kojima je bio i na{ Sre}ko Radovanovi}, helikopterima JNA na podru~je [amca i prikqu~en 17. takti~koj grupi, pa onda optuèn za zlo~ine na lokaciji Crkvina i vratio se u Srbiju. Nakon povratka iz [amca, te 1992. godine, on se izgleda u~lanio u Srpsku radikalnu stranku, i onda pravi dogovor sa lokalnim or79
ganima vlasti u [amcu da se ponovo angaùje na frontu, ali ovog puta za novac, i da do|e sa nekom grupom dobrovoqaca da bi ispunio neke konkretne zadatke. Tomislav Nikoli} u Kragujevcu organizuje sve~ani ispra}aj te jedinice, a ratni {tab stranke u Beogradu nema pojma o tome. Qubi{a Petkovi} nikada nije ni obave{ten da ta grupa ide na front. I rekao sam vam ve} da je ve} 2003. Slobodan Miqkovi} iskqu~en iz stranke kada je o{amario predsednika op{tinskog odbora Jovana Savi}a. Ovo su dva elementa koja su posluìla u napadu na Tomislava Nikoli}a, koji su ga psihi~ki uzdrmali. Niti je on mogao znati {ta }e Miqkovi} uraditi u [amcu, niti je on imao ikakve veze. Nije uop{te dokazano da su neke starice ubijene na podru~ju Laslova i Ernestinova, a kamoli da je Tomislav Nikoli} ume{an. Jer, da je tu bilo dokaza, to bi se na{lo i u mojoj optu`nici. Tako ve} psihi~ki pokolebanog, okruùju ga pripadnici zapadwa~kog diplomatskog kora u Beogradu, predstavnici Ha{kog tribunala, i on stupa u kontakt sa Karlom del Ponte. On se najmawe jednom susreo sa Karlom del Ponte, u Strazburu, prilikom zasedawa Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope. Ja imam svedoke o~evice, i toliko je wihov susret bio srda~an pred poslanicima, da su o~evici zakqu~ili da se oni ve} dobro poznaju. Onda se Tomislav Nikoli} susreo, izgleda, u Budimpe{ti sa Dejvidom Tolbertom, koji je prvo bio zamenik sekretara, sa funkcije zamenika sekretara uskoro preme{ten na funkciju zamenika tuìoca. Moè li to tako? U Ha{kom tribunalu moè. S wim se Tomislav Nikoli} sastao u Budimpe{ti, opet prilikom neke sesije Saveta Evrope ili nekog wegovog organa. Ja sam ~uo za taj susret. Kad sam ga pitao, on mi je odgovorio kao, eto, on se interesovao za ovaj moj proces i pitao ga za{to sam ja uop{te optuèn pred Ha{kim tribunalom. Spetqao se malo. Bio je prisutan Dragan Todorovi} tom razgovoru, i nije dao adekvatan odgovor, ali mi je potvrdio susret. Na svu sre}u, pojavio se jedan vrlo hrabar ~ovek koji se zove @ilijen Asan`, u anglosaksonskom podru~ju ga zovu Yulijen Asan`, koji je preko svog internet-sajta Vikiliks razotkrio ogromnu koli~inu dokumenata iz ameri~ke diplomatske prepiske. Ja sam pre nekoliko dana objavio kwigu na vi{e od hiqadu strana pod naslovom Vikiliks mi javqa. U toj kwizi sam objavio sve diplomatske depe{e do sada obelodawene, gde se pomiwe moje ime, gde se pomiwe Srpska radikalna stranka, gde se pomiwu ovi izdajnici Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}, i izbor depe{a gde se pomiwe Ha{ki tribunal. Da bi to stalo u hiqadu i ne{to strana, nisam sve depe{e gde se pomiwe Ha{ki tribunal, nego samo one koje najvi{e kompromituju Ha{ki tribunal. Pa vidimo kako je biv{i upravnik zatvora Timoti Mekfaden za ra~un Amerikanaca {pijunirao Slobodana Milo{evi}a, pismeno iznosio podatke o wegovim privatnim relacijama sa suprugom, podatke iz prislu{kivanih razgovora u sobi za posete, sopstvenu karakterizaciju Slobodana Milo{evi}a, ocene wegovih karakternih osobina i sli~no. Ima tu mno{tvo drugih dokaza iz kojih se moè sagledati da je Ha{ki tribunal puko sredstvo u rukama zapadnih obave{tajnih slu`bi. Na svu sre80
}u, pojavila se ova depe{a iz ameri~ke ambasade u Parizu, gde mi je u~iwena neprocewiva usluga uz pomo} tog nespretnog Moris Gordo-Montawa. Ja imam kqu~ni dokaz {ta stoji iza mog procesa. Da je ovo pravi sud, gospodo, da se vi pona{ate kao prave sudije, ~im se pojavila ta depe{a, vi biste odmah doneli odluku da se ovaj proces obustavqa zbog uni{tewa wegovog integriteta. Nakon depe{e ameri~ke ambasade u Parizu sa izjavom Moris Gordo-Montawa, nema vi{e integriteta ovog procesa. Sve je zavr{eno. Ovaj proces je zavr{en, samo vas nisu obavestili. Ja sam trijumfovao u ovom procesu. Ja sam dokazao da je sve ovo jedna velika politi~ka smicalica i ni{ta vi{e. Vi ste voqno u tome u~estvovali, to je va{ problem. U onim Nikoli}evim dokumentima nalazimo jo{ mnogo podataka i detaqa o na~inu vrbovawa Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a, o o~ekivawima wihovih gazda sa Zapada, ako se slu~ajno do~epaju vlasti ili u~e{}a u vlasti, na {ta su sve spremni. Spremni su na mnogo gore stvari nego Boris Tadi} i Demokratska stranka. Oni vi{e nemaju nikakvih moralnih skrupula, a u tome je direktno u~estvovao poznati francuski obave{tajac Arno Danàn. On ih je povezao sa Stankom Suboti}em Canetom @apcem. Stanko Suboti} je u~estvovao velikim sumama novca u wihovom finansirawu. U~estvovala je i nema~ka vlada iz svojih dispozicionih fondova, koje obi~no plasira preko takozvanih nevladinih organizacija, preko odre|enih fondacija. Sam Danàn je u tome u~estvovao. Izgleda i deo para koji je izvu~en od Gadafija da je dat za Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a. Najve}i deo para je oti{ao Nikoli Sarkoziju, naravno. Sve su to tajni fondovi, sve je to te{ko razotkriti, ali u vreme Gadafijevog pada imali smo informacije u javnosti, da je to bilo veoma rasprostraweno. Ti izdajnici su po nalogu svojih gazda za mene plasirali pre dve godine da sam naru~io Nikoli}evo ubistvo. Znate za{to je to bilo sra~unato? Svi mediji u Srbiji objave, postoji podatak da sam naru~io Nikoli}evo ubistvo. Kao jedan od uhap{enih pripadnika zemunskog klana je to dao u svojoj izjavi, i trebalo je tada da tribunal donese odluku da mi se obustavi svaka komunikacija sa spoqnim svetom. Moja supruga je bila optuèna da je ona prenela naruybu izvesnom Simovi}u da se ubistvo izvr{i, pa se ~ak Tomislav Nikoli} prisetio kako sam ranije preko Aleksandra Vu~i}a naru~ivao ne~ije ubistvo. Me|utim, tribunal ovog puta nije reagovao. Ja sam dugo razmi{qao za{to tribunal nije reagovao, i do{ao sam do zakqu~ka da je to zato {to je ve} uveliko krenula akcija uni{tewa moga srca, pa bi ovo bilo suvi{no i degutantno. Mnogo je efikasnije, jer kakve god disciplinske mere protiv mene primene, ja uvek prkosim, ja se uvek odlu~no suprotstavqam i nema stvarnog efekta. Me|utim, kad mi o{tete srce, ne mogu da di{em. Prkosim ja i daqe, i daqe se ja borim, ali te{ko dolazim do daha. To je to. Lak{e me je zaustaviti fizi~kim sredstvima nego psihi~kim, psihi~ki sam i daqe neprikosnoven u odnosu na celi Ha{ki tribunal i sve te mra~ne sile koje stoje iza wega.
81
U toj politi~koj pozadini interesantno je da su sve zapadne sile u~estvovale u zaveri, i Sjediwene Ameri~ke Dràve, i Velika Britanija, i Francuska, i Nema~ka, da su wihove obave{tajne slu`be pruìle veliki doprinos, da su u~estvovale u poku{aju razbijawa Srpske radikalne stranke, da proteìraju Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a, iako Tomislava Nikoli}a tretiraju kao ne{to {to je za jednokratnu upotrebu, u svojim internim komunikacijama razotkrivaju ga kao ~oveka koji je kupio fakultetsku diplomu. Mislite da je neko u Srbiji (imamo u Srbiji nekoliko agencija za borbu protiv korupcije, formalno), da je neko intervenisao i da se ispita gde je on to, i kako, do{ao do diplome mastera ekonomije, a da ni jedan jedini ispit nije regularno polagao. Ne, ni sada{wi reìm to ne}e. Ne bi voleo sada{wi reìm da je Nikoli}eva stranka jaka, ali im odgovara kao stranka koja bi u{la u parlament i na{la se tu da im zakrpi neku rupu u postizawu skup{tinske ve}ine ako zatreba. To im je uloga. A Tomislav Nikoli} }e uraditi sve {to mu naloì Arno Danàn ili neki od drugih zapadnih obave{tajaca za koje ja jo{ ne znam. Ja sam saznao samo za ove koji su ofirani. Za one koji jo{ nisu ofirani, ja nemam dovoqno podataka. Nijedno ime ne pomiwem ako nemam dokaza. E za ovo sve, ja imam i te kako validne dokaze. Mojim se dokazima ne moè ni opepeliti. Ko moè negirati autenti~nost depe{e ameri~ke ambasade iz Pariza poslate u Va{ington? Ko moè osporiti ulogu Arno Danàna u svim ovim prqavim radwama? Ko moè osporiti ulogu bilo kog drugog u~esnika, Moris Gordo-Montawa, na primer? Niko. To je ne{to na {ta moète samo }utati. Krenuo bih sad na drugu jednu oblast, koju nisam do kraja detaqno razradio u po~etnim fazama moje zavr{ne re~i. Tuìla{tvo se èstoko trudi da dokaè da moj navodni govor mr`we moè predstavqati krivi~no delo progona. Na ruku mu idu i ~lanovi sudskog ve}a, posebno ve}ina sudija u sudskom ve}u. I tuìlac se poziva na proces Nahimani i drugima. I sudije se pozivaju na taj proces. To je praksa Me|unarodnog suda za Ruandu, gde se sudilo za genocid, za nesporno utvr|eni genocid, a po Konvenciji o genocidu, i javno i direktno pozivawe na genocid, pa makar se genocid ne dogodio, je ka`wivo. Ali to je samo kad je re~ o genocidu. Dodu{e, u drugostepenoj presudi Nahimani i drugima, ona ista krivi~na dela koja su okvalifikovana kao genocid dodatno su okvalifikovana kao progon, kao istrebqewe, kao ubistvo i {ta ja znam, poodavno sam ~itao tu presudu. Da vidimo kakva je praksa Ha{kog tribunala po tom pitawu. Ja vas podse}am na proces Dariju Kordi}u i Mariju êrkezu. Protiv wih je podignuta optu`nica Ha{kog tribunala 30. septembra 1998. godine i u toj optu`nici, pod ta~kom 1, tretiraju se progoni. Progoni su zlo~in protiv ~ove~nosti. Progoni su {ira definicija svih zlo~ina protiv ~ove~nosti, zapravo pojam sui generis, a progon in species moè biti pojedina~ni zlo~in protiv ~ove~nosti. U 37. paragrafu wihove optu`nice, pod ta~kom c, kaè se da je kampawa rasprostrawenih ili sistematskih progona po~iwena, izvr{ena i provedena na slede}e na~ine navodi se ~itav niz tih na~ina, a pod
82
c: ohrabrivawem, podsticawem i propagandom mr`we, nepoverewa i razdora na politi~koj, rasnoj, nacionalnoj ili verskoj osnovi putem propagande, govora i na drugi na~in. Dakle, sve obuhvata optu`ba, kao da je za mene spremana. Me|utim, 26. februara 2001. godine, pretresno ve}e koje su ~inili sudije Ri~ard Mej, Mohamed Benuona i Patrik Robinson, donosi presudu u ~ijem se 209 paragrafu tretira ohrabrivawe i propaganda mr`we na politi~koj i drugim osnovama, pa se kaè: Pretresno ve}e napomiwe da je optu`nica protiv Darija Kordi}a prva optu`nica u istoriji me|unarodnog suda u kojoj je ovo delo tere}eno kao zlo~in protiv ~ove~nosti (vaqda za koje je ovo delo tere}eno kao zlo~in protiv ~ove~nosti). Pretresno ve}e, me|utim, smatra da ovo delo, onako kako je navedeno u optu`nici, ne ~ini samo po sebi progon kao zlo~in protiv ~ove~nosti. Ono nije nigde drugde u statutu me|unarodnog suda navedeno kao krivi~no delo. I {to je najva`nije, ono ne doseè isti stepen teìne kao i druga dela nabrojana u ~lanu 5. Nadaqe, krivi~na zabrana, misli se na govor mr`we, nije postigla status me|unarodnog obi~ajnog prava. Stoga bi osuditi optuènog za takvo delo, tere}eno kao progon, predstavqalo kr{ewe principa legaliteta. Ovde se sudilo istaknutom hrvatskom dràvniku, jednom od najvi{ih funkcionera hrvatske zajednice Herceg-Bosna. U napomeni 271 se kaè: Pretresno ve}e prihvata da je direktno i javno podsticawe na genocid, krivi~no delo po ~lanu 4(3)(c) statuta. Ali delo za koje se optuèni terete u ovom predmetu, u velikoj meri je ispod nivoa tog krivi~nog dela. Ni ja ne osporavam da direktno i javno podsticawe na genocid predstavqa krivi~no delo proklamovano Konvencijom o genocidu. Me|utim, ne moè direktno i javno podsticawe na ratne zlo~ine i na zlo~ine protiv ~ove~nosti imati isti tretman kao krivi~no delo podsticawa na genocid. To je su{tina. To sve probleme re{ava. U novoj napomeni kaè se (to je napomena 272): Krivi~no gowewe dela govora, koja ne doseù nivo podsticawa ima slabu podr{ku u me|unarodnoj sudskoj praksi. U predmetu [trajher, Me|unarodni vojni sud je optuènog proglasio krivim za progon, jer je podsticao nema~ki narod na aktivan progon. Me|unarodni vojni sud je zakqu~io da su wegova dela, objavqivawe ekstremnog antisemitskog ~asopisa, predstavqala podsticawe na ubistvo i progon. Sli~no kao u prvostepenoj presudi u predmetu Akajesu, Me|unarodni krivi~ni sud za Ruandu je presudio da je optuèni kriv za direktno i javno podsticawe na po~iwewe genocida. Nadaqe, jedino delo govora koje je izri~ito kriminalizovano, po Statutu Me|unarodnog vojnog suda, zakonu broj 10 Kontrolnog saveta, Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda za Jugoslaviju, Me|unarodnog krivi~nog suda za Ruandu i stalnog Me|unarodnog krivi~nog suda, jeste direktno i javno podsticawe na po~iwewe genocida. U ovom delu, presudu je potvrdilo i àlbeno ve}e. Ovo tuìla{tvo u àlbenom postupku nije ni poku{avalo da ospori.
83
Daqe se u istoj napomeni kaè O{tra protivqewa (odnosno o{tre opreke, kako kaù ovde, o{tra suprotstavqawa) u konvencionalnom pravu u odnosu na to podru~je, pokazuju da se takav govor ne mora nu`no smatrati krivi~nim delom prema me|unarodnom obi~ajnom pravu. Po Me|unarodnoj konvenciji o eliminaciji svih vrsta rasne diskriminacije, na primer, stoji da strane obuhva}ene konvencijom moraju proglasiti krivi~nim delom, ka`wivim po zakonu, svako {irewe ideja koje se temeqe na rasnoj superiornosti ili mr`wi i podsticawe na rasnu diskriminaciju. Dakle, po me|unarodnom obi~ajnom pravu, izdvaja se rasna mr`wa i rasna diskriminacija. To radi i britanski Dom lordova. Samo takva mr`wa je inkriminisana i sankcionisana, a ne prepucavawe izme|u politi~kih, nacionalnih, verskih grupa i tako daqe. Me|u wima ne postoje rasne razlike. Nema rasnih razlika izme|u Srba, Hrvata, muslimana, Albanaca, Makedonaca. Tu apsolutno rasne razlike ne postoje. ^lan 20 Me|unarodnog pakta o gra|anskim politi~kim pravima, koji se bavi zabranom ratne propagande, odre|uje da se svaka ratna propaganda mora zabraniti zakonom, da se svako zagovarawe nacionalne, rasne ili religijske mr`we koje predstavqa podsticawe na diskriminaciju, sukob ili nasiqe mora zabraniti zakonom. To stoji u Me|unarodnom paktu. Me|utim, ovde se i daqe kaè, mada je prema prvobitnom nacrtu ~lana 20, podsticawe na rasnu mr`wu krivi~no delo, po wegovoj kona~noj formulaciji, ono se mora samo zabraniti zakonom, ali ne krivi~nim zakonom. Pogledajte, tako stoji na 58. strani presude. Zakonom se mora zabraniti, ali ne krivi~nim zakonom. Kojim zakonom? Mo`da zakonom za prekr{aje, mo`da mandantna nov~ana kazna, mo`da zatvor do 60 dana. Sud za prekr{aje je organ upravne vlasti a ne sudske vlasti. U Srbiji, na primer, sud za prekr{aje kao organ upravne, odnosno izvr{ne vlasti, moè izre}i kaznu zatvora, ali do 60 dana. Upori{te za ovo nalazi se u kwizi Manfreda Novaka, Pakt Ujediwenih nacija o gra|anskim i politi~kim pravima iz 1993. godine, a dodaje se jo{ ovde da je veliki broj dràva priloìo ograde ili izjave o tuma~ewu tih odredbi. Dakle, to je ne{to {to jo{ nije nesporno u me|unarodnom obi~ajnom pravu. Ako nije nesporno, onda ne moè ovde biti primewivo. U napomeni daqe stoji: [iroki spektar pravnih pristupa za{titi i zabrani ohrabrivawa, podsticawa ili {irewa mr`we, nepoverewa i nesuglasica na politi~kom rasnom, nacionalnom ili verskom osnovu, propagandom, govorima ili na drugi na~in, tako|e pokazuje da nema me|unarodnog konsenzusa o kriminalizaciji tog dela na nivou me|unarodnog obi~ajnog prava. Vi ste kao sudsko ve}e pomiwali zakon biv{e Jugoslavije. I u sada{wem Krivi~nom zakonu Srbije verovatno je takva odredba, ili sli~na. Zabraweno je {irewe rasne, nacionalne i verske mr`we. Bila je, do 1990. godine, zapre}ena kazna do 10 godina, pa je smawena do 5 godina, ali to je jugoslovensko, odnosno srpsko nacionalno zakonodavstvo, to nije uzdignuto na nivo me|unarodnog obi~ajnog prava da bi vi mogli da primewujete. Ne moète vi mene ovde goniti i za ugroàvawe javnog saobra}aja u Srbiji zato {to sam eventu84
alno nekada vozio u pijanom stawu nisam, ne pijem ja, ali vam dajem taj primer kao drasti~an. Nema~ka i Kanada su na suprotnim stranama tog spektruma. Mada u mnogim drugim zemqama, ukqu~uju}i biv{u Jugoslaviju i Sjediwene Dràve postoji neki vid regulacije govora kojim se {iri mr`wa. Ustav Ju`noafri~ke Republike iz 1996. godine, ~lan 16c, iskqu~uje zagovarawe mr`we koja je zasnovana na rasi, naciji, polu ili religiji i koja predstavqa podsticawe da se nanese {teta. Krivi~ni zakon Kanade, ~lan 319, stav 2, zabrawuje izno{ewe tvrdwi koje svesno {ire mr`wu protiv odre|enih grupa koje se razlikuju bojom, rasom, religijom ili nacionalno{}u. I Krivi~ni zakon Francuske u ~lanu 32 kaè: Oni koji putem neke publikacije, ili na bilo koji drugi na~in, izazivaju diskriminaciju, mr`wu ili nasiqe, prema nekoj osobi, ili grupi osoba zbog wihovog porekla, ili wihovog pripadawa ili nepripadawa nekoj etni~koj grupi, narodu, rasi ili religiji, bi}e ka`weni zatvorskom kaznom od godinu dana i nov~anom kaznom. Vi odli~no znate, mnogo boqe od mene, gospodine Antoneti, da to stoji u Krivi~nom zakonu Francuske i da to ne moè predstavqati, dakle, krivi~no delo protiv ~ove~nosti. I ovde se pomiwe taj famozni ~lan 133 Saveznog krivi~nog zakona Jugoslavije koji zabrawuje objavqivawe informacija koje bi mogle naru{iti bratstvo i jedinstvo i ravnopravnost naroda. A prema nema~kom krivi~nom zakonu, kako daqe stoji, ka`wavaju se oni koji podsti~u na mr`wu, na nasiqe ili na proizvoqna dela protiv nekih grupa stanovni{tva, ili vre|aju, zlonamerno degradiraju ili kleve}u deo stanovni{tva na na~in na koji je verovatno da }e uznemiriti javni red i mir. Sjediwene Dràve ipak predstavqaju izuzetak u opsegu garancije govora. Govor koji {iri mr`wu za{ti}en je u ustavnom reìmu Sjediwenih Dràva, pod uslovom da ne doseè nivo podsticawa, {to je vrlo visok prag u ameri~koj praksi, a ja sam poku{ao da vam objasnim, da se nivo podsticawa postiè samo onda kad je podsticawe bitno doprinelo izvr{ewu krivi~nog dela, a ne pretpostavka: ja drìm govor u Beogradu ili Pirotu a neko tamo ubija ili siluje s druge strane Drine i to je negde u isto vreme nekada je on silovao pre mog govora, nekad posle, uop{te se ne dokazuje na koji na~in je moj govor mogao na wega da uti~e, ali eto, ja sam odgovoran zato {to je tamo neko izvr{io krivi~no delo. To su gluposti. Ho}ete li vi sada ovom presudom da opovrgnete presudu Dariju Kordi}u i Mariju êrkezu? Mo`da se sudsko ve}e u predmetu Kordi}u i êrkezu postavilo ovako principijelno po pitawu inkriminacije govora mr`we, zato {to je imalo mno{tvo drugih argumenata za izricawe presude, pa nije moralo da se poziva na govor mr`we. U mom slu~aju vi nemate ni{ta drugo. U~e{}e u ratu nije krivi~no delo, doprino{ewe srpskim ratnim naporima nije krivi~no delo, nisu Srbi bili agresorska strana u ovom ratu. Moète li iz mojih govora na}i ijedan fragment koji predstavqa bitan doprinos izvr{ewu jednog krivi~nog dela?
85
Tuìla{tvo nije ozbiqno vodilo istragu, to smo ve} videli. Wegova istraga je bila i prili~no zakasnela. Prvo je podignuta optu`nica pa je onda vo|ena istraga, pa su onda dopuwavali optu`nicu, pa su se morali delovi izbacivati iz optu`nice. Tuìla{tvo je prenebregnulo jednu stvar, mrzelo ga je da gleda video snimke mojih javnih govora. Da su bili malo vredniji, malo aùrniji, do{li bi do podatka, do dokaza, da sam na preko stotinu mitinga citirao jednu moju omiqenu pesmu, pesmu staru dvesta godina. I dok ja citiram tu pesmu, nailazim na freneti~no odu{evqewe publike, jer pesma je sna`na, borbena, odlu~na. Pro~ita}u vam nekoliko stihova te pesme koju sam ja vrlo rado recitovao, tada sam je znao napamet. Me|utim, ovde se vi{e ne mogu ba{ tako uzdati u svoje pam}ewe, pa boqe da je pro~itam: Predsedavaju}i sudija @an-Klod Antoneti: Molimo da ~itate sporije zbog prijevoda. Dr [e{eq: Evo, upozoravaju me da ~itam sporije, u~ini}u tako: Hajdemo deco otaybine, do{ao je dan slave, protiv nas je podignut krvavi barjak. ûjete li tutaw krvolo~ne vojske koja dolazi (re~ je o neprijateqskoj vojsci), da nam u naru~ju pokoqe decu i ène. Na oru`je, gra|ani, formirajmo bataqone, napred, napred i neka ne~ista krv (a sada je neprijateqska krv), napoji na{e tragove. Qubavi sveta za otaybinu, vodi, oja~aj na{e osvetni~ke mi{i}e. Slobodo, slobodo draga, bori se sa svojim braniteqima, pod na{e zastave, neka pobeda pohrli na tvoje hrabre pozive. Neka tvoji neprijateqi na samrti (zna~i, prièqkuje se smrt neprijateqa), vide tvoj trijumf i na{u slavu. U|imo u redove, kada na{i o~evi ne budu vi{e, na}i }emo wihov pepeo i tragove wihovog ponosa, mawe qubomorni da smo ih nadìveli, nego da delimo wihove kov~ege. Ima}emo vrhunski ponos, da ih osvetimo ili pratimo. Na oru`je, gra|ani, formirajmo bataqone, napred, napred i neka ne~ista krv napoji na{e tragove. [ta ho}e ta ruqa robova (kaè se za neprijateqa, izdajnika), od wihove vlasti zavedenih, za koga ti gnusni okovi, ti lanci odavno pripremqeni? To su okovi i lanci koji su pripremqeni za Srbe na podru~ju nekada{we hrvatske federalne jedinice ili bosansko-hercegova~ke federalne jedinice, da se Srbi tome nisu suprotstavili. Vi ste, gospodine Antoneti, verovatno odmah prepoznali ove stihove. Ovo je francuska nacionalna himna, Marseqeza. Ovo je pesma koju sam celu znao napamet, nisam je sada celu citirao, i koju sam ~esto recitovao. Za{to su izbegli da pomenu da sam ovu pesmu recitovao u svojim govorima, {ta ih je to sputavalo, spre~avalo? Pa, ovako se govori kada smo u ratnom stawu. Ne}emo vaqda hvaliti neprijateqe. Zamislite {ta ste vi Francuzi govorili 1940. godine za Nemce kada su vas Nemci napali. Ili vi Danci, koje vas ono godine napado{e? Ili vi Italijani kada su Nemci okupirali pola Italije? Ne moè se lepo govoriti o neprijatequ. A drugo, evo, u zatvoru se zbijaju {ale sa mnom otkada se pro~ulo da mi je ugra|en pejsmejker, a videlo se da nije nego ne{to drugo, ne{to {to suprotno deluje, i onda su me mnogi po~eli tamo zvati pismejker. Kao, ja sam neko ko pravi mir. Jel vi mene sudite ovde zato {to nisam miroqubiv ~ovek, zato me sudite?
86
Pa, nisam miroqubiv. Jel me sudite zato {to sam agresivan kao karakter, kao li~nost? Pa, to je moje pravo da budem agresivan. Ako je nekad ne{to od moje agresivnosti ka`wivo, onda je ka`wivo pred mojim lokalnim sudom u Beogradu, a ne pred me|unarodnim sudom. Predsedavaju}i sudija @an-Klod Antoneti: Dobro, gospodine [e{eq, do{lo je vrijeme za pauzu, idemo na pauzu od 30 minuta. Nastavi}emo sa radom u 16.00 sati. Sekretar: Molim ustanite. (Posle pauze) Sekretar: Molim ustanite. Izvolite, sedite. Predsedavaju}i sudija @an-Klod Antoneti: Nastavqamo sa zasedawem. Dr [e{eq: U nastavku }u se pozabaviti opet nekim konkretnim osvrtima na teze optu`be koje su sasvim neumesne i neodrìve. Tuìla{tvo na potpuno nerazuman na~in poku{ava da predstavi da je odbrana zapadnih Srba i pomagawe te odbrane zlo~ina~ki poduhvat. Je li trebalo braniti Srbe na podru~ju hrvatske federalne jedinice kad im je Tu|man jo{ 1990. godine, izmenom ustava, uprkos wihovoj suprotstavqenoj voqi, oduzeo osnovno pravo, elementarno pravo, pravo na konstitutivnost? [ta je posle toga moglo da usledi? Je li mo`da ono {to je rekao sudija Moloto u procesu Milanu Marti}u? Za{to vi Srbi, kada ste videli da vas tamo Hrvati ne vole, niste se jednostavno spakovali i napustili Hrvatsku otprilike je tako rekao. Lako je sudiji Molotu. U wegovom kraju ~ovek sve {to ima natovari na magarca, na mazgu, i putuje gde ho}e. Srbi na podru~ju biv{e hrvatske jedinice ìve vi{e od 400 godina i oni tamo nisu do{li isteruju}i Hrvate, nego su voqom Be~kog dvora, austrijske vlasti, do{li na teritorije koje su prethodno Turci opusto{ili, a sa kojih su se Hrvati razbeàli {irom Evrope. Pa i danas ìve u Slova~koj. Dana{wi slova~ki predsednik Ivan Ga{parovi} je zapravo Hrvat poreklom; pa ìve u ogromnoj grupi ispod Be~a, takozvani gradi{}anski Hrvati, pa u Ma|arskoj. Masa je hrvatskih imena koja danas govore Ma|ari, koji ne znaju ni re~i hrvatske, pa u Italiji. Donedavno je bilo sela koja su bila naseqena iskqu~ivo od Hrvata koji su pobegli pred Turcima. I sad, Srbi su tamo pozvani da brane austrijsku imperiju. [titili su ostatak Hrvata, {titili su celu Evropu od turske najezde. I kada je turska opasnost pro{la, po~eo je proces dualizacije austrijske monarhije. Posle poraza u bici kod Sadove, kada je Austrija izgubila mogu}nost da predvodi ujediwewe Nema~ke, i morala to da prepusti Pruskoj, Ma|ari su iskoristili slabost i iznudili dualnu podelu monarhije. A onda su postigli nagodbu i sa Hrvatima, predaju}i Hrvatskoj i celu Slavoniju. Hrvatski sabor kao stale{ka plemi}ka ustanova, vekovima je bio Sabor Dalmacije, Hrvatske i Slavonije. Od Hrvatske, su Dalmacija i Slavonija bile striktno odvojene. Nisu Dalmatinci bili Hrvati. Dalmatinci su Romani bliski Italijanima, a ne Sloveni, ali su svojevoqno i voqom rimskog pape, wegovom podr{kom, kada je Vizantija izgubila primat u severnom delu Jadranskog mora,
87
pripojeni Hrvatskoj kao posebna wena provincija u vreme kraqa Tomislava. Slavonija je, naknadno, tako|e pripojena, a to nije promenilo etni~ku strukturu slavonskog stanovni{tva. Slavonci su i daqe ostali isto ono {to i Slovenci. Slavonija je Slovenija, to je isto. I sad, Srbi su naseqeni na potpuno opusto{ene zemqe da bi branili Austriju. Stvorena je takozvana Vojna granica, ili Vojna krajina, kao privilegovana administrativna oblast pod direktnom upravom Be~a. Minula je turska opasnost 1881. godine, postignuta je saglasnost i srpskog naroda da se ukine Vojna granica, da se Vojna krajina pripoji Hrvatskoj i Slavoniji, jer je Dalmacija bila pod dirigentskom palicom Be~a, a Hrvatska i Slavonija pod dirigentskom palicom Ugarske, da se, dakle, Vojna granica pripoji Hrvatskoj i Slavoniji, pod uslovom da Srbi budu ravnopravan, konstitutivni narod sa Hrvatima. I to su komunisti potvrdili formiraju}i hrvatsku federalnu jedinicu pred kraj Drugog svetskog rata. To proklamovano srpsko pravo niko nije mogao efektno da dovede u pitawe, iako su se vode}i hrvatski politi~ari u komunisti~ko vreme trudili u tom pravcu. I onda je do{ao Frawo Tu|man da jednim potezom to izbri{e. [ta su mogli Srbi drugo da urade nego da se pobune? Da se suprotstave. A sveè su im uspomene na Drugi svetski rat. Srbi su u Drugom svetskom ratu trpeli genocid od raznih fa{isti~kih sila: od Nema~ke i od hrvatske kvislin{ke dràve. Srbi su do{li u situaciju da ih fa{isti~ka Italija spa{ava od hrvatskih zlo~inaca 1941. godine. Pa su Italijani morali ponovo da okupiraju celu svoju interesnu zonu u sastavu takozvane Nezavisne Dràve Hrvatske da bi zaustavili zlo~ine. Gledam sino}, na Hrvatskoj televiziji napadaju ~etni~ki pokret Draè Mihajlovi}a kao fa{isti~ki i kaù sara|ivao sa fa{isti~kom Italijom. Jeste, ali fa{isti~ka Italija nije vr{ila genocid nad Srbima, genocid je vr{ila fa{isti~ka Hrvatska i fa{isti~ka Nema~ka, a Italija nije vr{ila genocid ni nad Jevrejima ni nad Srbima. Tu je razlika. Izme|u dva zla uvek se bira mawe. Jeste zlo {to je Italija okupirala deo na{e zemqe, a opet nije bila genocidna. A Hrvatska je bila genocidna. Vi mene optuùjete {to sam to govorio srpskom narodu. Ja sam iznosio samo istinu, ~iwenice. Stotine i stotine tomova je napisano na tu temu, nebrojene hiqade dokumenata sa~uvano, i sada treba da se pravimo kao da se to nije desilo. îm je Tu|man do{ao na vlast, obnovio je na{e uspomene na usta{ku Hrvatsku, i trudio se da obnovi svojom saradwom sa usta{kom emigracijom, svojim programom, svojim stavom prema srpskom narodu. I da ne pomognemo ugroènim Srbima? Zlo~ina~ki poduhvat je bio otimawe Srbima wihovog konstitutivnog prava, prava konstitutivnog naroda. Tako isto na podru~ju Bosne i Hercegovine, muslimani, uz pomo} Hrvata, osporili su Srbima pravo konstitutivnog naroda. Pred kraj Drugog svetskog rata i komunisti su se kolebali da li da se cela Bosna i Hercegovina pripoji Srbiji, ili da bude posebna federalna jedinica. Prevagnula je odluka da bude posebna federalna jedinica. A onda
88
je proklamovano to je federalna jedinica ravnopravnih konstitutivnih naroda: Srba, Hrvata i muslimana. Muslimani, dodu{e, nisu nazvani nacijom, ali su bili u situaciji da se opredequju u nacionalnom pogledu izme|u Srba i Hrvata, sve do 1971. godine, ali bili su vrlo brojna verska grupa. Imali su svoju posebnost. Svi bosanskohercegova~ki muslimani su poreklom Srbi. Srbi koji su u vreme turske okupacije prihvatili islam. Ve}ina je islam u po~etku prihvatala iz interesa, zbog privilegovanog poloàja u turskoj carevini. A onda wihova deca, i wihovi unuci, bar vladaju}e klase, aristokratije, i{li su na {kolovawe u Carigrad, u Egipat, u Bagdad, u~ili su turski, arapski i persijski jezik, mogli su da ~itaju muslimanske svete kwige i veliki broj je, dakle, zavoleo islam svojim razumom, svojim pristupom wegovim vrednostima. U po~etku niko nije razumeo novu veru, ali je deo qudi prihvatio da bi sa~uvao zemqu, imawa, da bi dobio privilegovan poloàj. Posle, u~ewem ovih orijentalnih jezika, saznaje se vrednost vere i razvija se takva jedna autenti~na qubav prema toj veri. I obi~an narod vremenom nau~i ne{to o veri iako ne zna sve, iako mu je sve na arapskom jeziku i turskom bilo nedostupno, ali prepri~avawem od strane sve{tenstva, od strane u~enih qudi i sli~no. I sad ti muslimani srpske nacionalnosti koji su primili islam, bili su vojnici turske imperije, u~estvovali u skoro svim daqim turskim osvajawima, borili se i pod Be~om, na raznim rati{tima u Aziji, u Africi, ko zna gde su se sve borili, i stekli su ugled i po{tovawe dobrih boraca. To im je dalo ekonomsku mo} i uticaj, ali uvek su bili u ogromnoj mawini u odnosu na pravoslavne Srbe, a pogotovu u odnosu na katolike, do velikog turskog poraza pod Be~om 1690. godine. Tada Turci moraju da napuste celu Ma|arsku, celu Slavoniju, celu Liku. I gde odlaze? Odlaze u dana{wu Srbiju, negde dole do Makedonije, i odlaze u Bosnu i Hercegovinu. Austrijski vojskovo|a Eugen Savojski upao je na ~elu jednog velikog odreda u Bosnu i Hercegovinu, popalio Bosnu i Hercegovinu, u{ao u Sarajevo, popalio u Sarajevu sve yamije, sva utvr|ewa sru{io, i onda kada je umro glavni komandant, general Pikolomini, kada se austrijska morala povu}i, povukao se i Eugen Savojski iz Bosne i Hercegovine. I znate {ta je uradio? Skoro kompletno katoli~ko stanovni{tvo iz Bosne i Hercegovine preselio na podru~je ispra`wene Slavonije. U Bosni i Hercegovini je tada ostalo mawe od 10.000 katolika. I dosta pravoslavnih Srba se sa wim iselilo. I tako je naseqena Slavonija, koja je vekovima bila turska provincija. Kad su Turci oterani, ispra`wena je i naseqena bosanskim katolicima i pravoslavcima. U Hrvatskoj se ne{to sli~no desilo. Rekao sam ve}, Hrvati izvorno imaju svoj hrvatski jezik, koji se u lingvistici zove ~akavski i razlikuje se od {tokavskog, odnosnog srpskog, i od kajkavskog, odnosno slovena~kog. Lingvistika dana{wi makedonski jezik smatra staro{tokavskim dijalektom. Postoji staro{tokavski, sredwe{tokavski i novo{tokavski. Novo{tokavski se deli na ekavski, ijekavski i ikavski. I sve je to srpsko.
89
Moè gospodin Markuzen da se smeje do mile voqe, jer ne znati, to je zaista sme{no. Za{to se upu{tao u ovaj proces? Ne moè ovaj proces da vodi onako olako kao {to je vodio proces protiv grupe srpskih politi~kih, vojnih i policijskih funkcionera optuènih za navodne zlo~ine na Kosovu. Tamo je uspeo da zavadi odbrane optuènih, da ih sukobi me|usobno i onda istera{e do presude. Ovde mu to ne prolazi tako. Ovde se susre}e sa nekim ko je apsolutno superiorniji od wega, i koji ima pravo da bude arogantan zato {to je superioran. Ja zaista ne mogu da odolim svojoj aroganciji koja izvire iz te velike superiornosti. Hrvati su gotovo uni{teni kao narod, i raseqeni po celoj Evropi, a wihovo plemstvo Austrija naseqava na zapadnim obroncima Slavonije, u dana{wem Hrvatskom zagorju. Kroz vekove, ti hrvatski plemi}i naterali su svoje kmetove kajkavce da se izja{wavaju kao Hrvati. Godine 1848, u vreme Ilirskog pokreta, Qudevit Gaj, predvodnik Ilirskog pokreta, svoje novine Danica po~iwe da {tampa na kajkavskom jeziku, a onda posle na {tokavskom. Josip Juraj [trosmajer, biskup |akova~ki, nastupa sa tezom da su Srbi i Hrvati jedan narod, a da ih samo vera deli, da su Srbi pravoslavci, a Hrvati katolici. I sada on poku{ava sve Srbe katolike da predstavi kao Hrvate. I nije mu i{lo. To nije mogao ni u Dalmaciji, to nije mogao pogotovu u Slavoniji. Kod Slavonaca, dodu{e, nije bila razvijena srpska nacionalna svest, osim kod pojedinih u~enih qudi, kakav je Antun Matija Reqkovi}, na primer, ali su imali svest o slavonskom identitetu. Wihov glavni politi~ki predvodnik je bio Mato Topalovi}, i on je objavio vi{e tekstova u kojima se suprotstavio poku{aju da se Slavonci proglase Hrvatima. Ta borba je trajala u prvoj fazi do 1850. godine, a u drugoj fazi do 1900. godine. Godine 1850. na inicijativu hrvatskih intelektualaca, me|u kojima je bio i Maùrani}, na primer, dolazi do takozvanog Be~kog dogovora, na kome su srpsku stranu zastupali Vuk Karayi} i \ura Dani~i}, i po dogovoru Srbi i Hrvati su po~eli da govore jedan kwièvni jezik, srpski, a da ga nazivaju srpsko-hrvatskim ili hrvatsko-srpskim i tako daqe. I nije se ni osu{ilo mastilo na tom dogovoru, a Hrvati su odmah po~eli sistematski da kvare taj jezik kako bi se razlikovao od srpskog. A 1900. godine, na prvom katoli~kom kongresu u Zagrebu proklamovano je da su svi {tokavci katoli~ke vere Hrvati, i tu po~iwe veliko zlo koje }e se manifestovati stra{nim zlo~inima u Prvom svetskom ratu, gde su Hrvati, indoktrinisani od strane Rimokatoli~ke crkve i wenih biskupa, najteè zlo~ine izvr{ili na prostoru Srbije, pogotovu u Ma~vi, u lozni~kom kraju i na drugim mestima, i u Drugom svetskom ratu, gde su najve}i zlo~inci bili ti indoktrinisani zapravo Srbi katolici, koji su se okrenuli protiv svoje pravoslavne bra}e, jer su uni{tavaju}i pravoslavce zapravo uni{tavali ono {to ih je podse}alo na wihovo poreklo. Ne moèmo mi bez sagledavawa svih tih istorijskih ~iwenica da sudimo o sada{wem stawu, o sada{woj situaciji. Pro{lost svih mrtvih generacija kao mora optere}uje mozak ìvih. Ne moèmo se mi pona{ati kao da
90
svet i istorija po~iwu od nas. Pamtimo ono {to su pamtili na{i dedovi, na{i o~evi i sve to proìvqavamo, i zato smo, ~im je do{lo do obnove usta{kih tradicija u Hrvatskoj, pod vo|stvom Frawe Tu|mana, alarmirali srpsko javno mwewe. îm je do{lo do bu|ewa panislamskih tendencija u Bosni i Hercegovini, alarmirali smo srpsko javno mwewe. Ja sam jo{ od 1981. godine upozoravao na panislamske tendencije u Bosni i Hercegovini. Godine 1986. mi je zabrawena moja kwiga Hajka na jeretika zbog toga. Na argumentovan na~in sam na to ukazivao. I nije bio problem Izetbegovi} i wegova grupa, nego reìm u Bosni i Hercegovini koji je jo{ u komunisti~ko vreme budio panislamisti~ke ideje i poku{avao Bosnu i Hercegovinu da uokviri kao prevashodno muslimansku dràvu. Jednom sam ve} odgovarao za sve ono za{ta mi ovde sudite: i za zahtev za rekonstrukcijom jugoslovenske federacije, i za ukidawe ve{ta~kih nacija, i sve ostalo, su|eno mi je u Sarajevu 1984. godine. Vi mi po drugi put sudite za te stvari. Pa, moète me suditi sto puta, ali istinu ne moète ubiti. Istina je ja~a od svih nas. Za razliku od vas, ja sam ube|en u istinitost onoga {to govorim i zato sam vi{e relaksiran, a vi ste u problemima. Vi ste u raskoraku izme|u savesti i pritisaka i zadatka ovih mra~nih sila koji je pred vama postavqen, pa vi sad vidite kako }ete taj zadatak da obavite. Kaè tuìla{tvo da je formirawe srpskih autonomnih pokrajina, odnosno srpskih autonomnih oblasti, na podru~ju Hrvatske i bosansko-hercegova~ke federalne jedinice bio prvi korak u stvarawu svesrpske dràve. I to nije istina. Stvarawem srpskih autonomnih oblasti Srbi su, pre svega, poku{avali da spre~e otcepqewe Hrvatske i Bosne i Hercegovine i da prinude i Hrvate i muslimane na pregovore sa tezom: ako ostanete u Jugoslaviji, mi ostajemo u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini; ako se vi otcepqujete od Jugoslavije, mi ne}emo, mi ostajemo u Jugoslaviji. To je bila srpska politika, i u Srpskoj Autonomnoj Oblasti Krajina, koja je obuhvatala Dalmaciju, Liku, Baniju i Kordun, i u Srpskoj Autonomnoj Oblasti Zapadna Slavonija, i u Srpskoj Autonomnoj Oblasti Isto~na Slavonija, Barawa i Zapadni Srem. To je bila osnovna politika u svim srpskim autonomnim oblastima koje su formirane na podru~ju Bosne i Hercegovine. I za{to da ne budu formirane? Srbi, kada su formirali te autonomne oblasti, nisu nikoga proterivali, nikoga nisu progonili, nisu ni govorili o svesrpskoj dràvi. Samo su jednu stvar neprekidno isticali ho}emo da ostanemo u Jugoslaviji. Jugoslavija je stvorena 1918. godine i mi èlimo da ona opstane. Ni{ta vi{e. Ko je bio remetila~ki faktor na Balkanu? Onaj ko je razbijao Jugoslaviju, a ne onaj ko je èleo da zadrì Jugoslaviju. Ja sam bio jedan od onih malobrojnih srpskih intelektualaca koji su shvatali kolika je srpska gre{ka sadràna u aktu stvarawa Jugoslavije. Da nismo 1918. prihvatili Jugoslaviju, sada bi Srbija obuhvatala celu Slavoniju, celu Bosnu i Hercegovinu i jadransku obalu do rta Planka negde iznad Splita. To bi sve bila Srbija. Ne bi se ni zvala Velika Srbija, nego jednostavno Srbija. Na{i politi~ki
91
predvodnici i regent Aleksandar Kara|or|evi} hteli su vi{e, hteli su ujediwewe ju`nih Slovena i tako upropastili srpske nacionalne interese. I nisu znali s kim se ujediwuju. Trebalo je da se ujedine Srbi pravoslavci, Srbi muslimani i Srbi katolici, pa da ne brinemo za prave Hrvate i Slovence. Neka se brinu sami o sebi i neka se dogovaraju sa Italijanima, sa Nemcima, sa Ma|arima {ta je ~ije i kako }e ko. Naàlost, nije tako ura|eno. Meni tuìla{tvo spo~itava nabrajawe {ta je sve srpsko. To imamo i u prvom programu Srpskog ~etni~kog pokreta i u programu Srpske radikalne stranke, pa kasnije i u Programskoj deklaraciji, i to je do danas ostala na{a orijentacija. Neosporno je srpska dana{wa Srbija cela, sa Vojvodinom i Kosovom i Metohijom. Otimate nam Kosovo i Metohiju. Ne}ete uspeti. To nikako ne}ete uspeti, pa makar opet tekle reke krvi. Jednog dana, ako mi, sada{wa generacija ne uspemo, uspe}e na{i sinovi, uspe}e na{i unuci. Makedonija je me|unarodno priznata kao deo srpske teritorije nakon Prvog balkanskog rata. Po Bukure{tanskom sporazumu to je nesporno. Nakon Drugog svetskog rata po Versajskom ugovoru niko nije dovodio u pitawe da je Makedonija srpska. Sami Srbi su doprineli izvesnoj etni~koj afirmaciji Makedonaca. Ako nisu ba{ bili isto {to i ostatak Srba, jesu nam veoma, veoma sli~ni. Mi Srbi nemamo sli~nijeg naroda na svetu od Makedonaca. Pa su im Srbi omogu}ili federalnu jedinicu, pa kad su hteli Makedonci da se otcepe, od strane Srba niko to nije poku{ao nasilno da spre~i. Jesam ja malo galamio protiv toga, ali ni{ta nismo u~inili da to spre~imo. Ra~unali smo malo }e se osamostaliti, iìve}e te svoje prohteve, a onda }e se vratiti u zajedni~ku dràvu. Ali tamo se ume{a{e Amerikanci, preuze{e vojnu bazu u Krivoj Palanci, bazu Krivolak, dado{e mogu}nost Albancima da se pobune, i evo opet je sada do{lo do zao{travawa makedonsko-albanskih odnosa, {to }e verovatno u perspektivi dovesti i do cepawa Makedonije. Da je Makedonija ostala u zajedni~koj dràvi sa Srbijom, niko ne bi mogao dovesti u pitawe wenu teritorijalnu celokupnost. I ne zaboravite, danas je Makedonija samo ono {to je oslobodila srpska vojska u balkanskim i Prvom svetskom ratu. Samo oni koji ìve na toj teritoriji koju je oslobodila srpska vojska imaju pravo da se nazivaju Makedoncima. Ono {to su Bugari osvojili odavno je uveliko Bugarska. Ono {to je Gr~ka osvojila, odavno je uveliko Gr~ka. Niko vi{e tamo i ne postavqa pitawe postojawa Makedonaca. A tuìla{tvo meni i u zavr{noj re~i spo~itava {to sam 1990. godine na Ilindan, veliki srpski nacionalni praznik koji slave i Makedonci, oti{ao u manastir Prohor P~iwski i sa zidina srpskog pravoslavnog manastira poru{io ateisti~ke satanisti~ke plo~e sa crvenom petokrakom, srpom i ~eki}em, na kojima je pisalo da su tu makedonski komunisti imali neki sastanak i dogovorili se o podizawu ustanka i stvarawu komunisti~ke Makedonije, navodno. Pa, {ta }e te plo~e na zidinama srpskog pravoslavnog manastira, {ta }e satanisti~ki znakovi na zidovima manastira? I vo|en je protiv mene prekr{ajni postupak. Ja sam na Ilindan 1990. godine, negde u pet sati ujutru, poru{io te plo~e. I
92
sad, vodi se prekr{ajni postupak, saslu{avaju se svedoci. Prekr{ajno mogu da me kazne samo ako je do{lo do uznemirewa javnosti. Svedo~e kalu|eri iz manastira i kaù mi nismo bili uznemireni, ~uli smo ~eki}e i to je prijalo na{em uvu. Okupqeni qudi tamo, koji su ve} bili u pet sati, iz Srbije i iz Makedonije, po{to je to velika slava Ilindan, izjavili su mi nismo bili uznemireni, ba{ nam se svidelo kad se pojavio Vojislav [e{eq i kada je te plo~e skinuo. I morali su da me oslobode. I sad tuìla{tvo kroz to prikazuje da sam ja lo{ ~ovek, {ta li. Ja nemam Makedoniju u optu`nici. Crna Gora je oduvek bila srpska, i kada je imala dràvnu samostalnost i nezavisnost ustavom se proklamovala kao srpska dràva, i to niko nije dovodio u pitawe. Pa, na podru~ju dana{we Crne Gore i severne Albanije stvorena je prva srpska dràva, jo{ u vreme kraqa âslava, kraqa Stefana Vojislava, kraqa Mihajla Bodina, kraqa Jovana Vladimira. To je sve do kraja 10. veka. I negiram crnogorsku naciju. Pa, naravno. Svaki ~astan i po{ten ~ovek negira postojawe crnogorske nacije, jer crnogorska nacija je podvala srpskom narodu. Samo ne~asni i nepo{teni qudi mogu za sebe da kaù da su Crnogorci po nacionalnoj pripadnosti. Pitawe Bosne ve} smo razmotrili. Bosna je u sredwem veku skoro neprekidno bila u sastavu Srbije. Ono {to nije bilo, to je samo mali pojas u centralnoj Bosni, mo`da dana{we Sarajevo, Kiseqak, Fojnica, najdaqe do Zavidovi}a. Severno od toga Usora i Soli, to je zemqa kraqa Dragutina. Srpski manastiri o tome svedo~e. Hercegovina Svetog Save dedovina. Prvi srpski herceg, herceg Stjepan, dodao je svojoj tituli od Svetog Save i proglasio se za hercega, {to zna~i vojvodu (na nema~kom je herceg vojvoda, dakle kolega mi je na neki na~in), u srpskom manastiru Mile{eva, u dana{woj Srbiji. Dubrovnik, prvo je bio romanski grad, a cela okolina srpska. Stalnim naseqavawem promenila mu se etni~ka struktura. Romansko stanovni{tvo je slovenizovano, zadràlo poloàj aristokratije, ali masa gra|ana su bili Srbi. Dubrovnik je bio katoli~ki, a u wemu su ìveli Srbi katolici. Svi istaknuti dubrova~ki intelektualci su Srbi katolici, me|u wima Ivan Gunduli}, me|u wima Ru|er Bo{kovi}. Ru|er Bo{kovi} je iz mog roda. Wegov otac Nikola se doselio iz istog sela iz kog i moj otac Nikola, iz Orahova Dola. Samo 200 godina ranije on se doselio u Dubrovnik i tamo oènio Italijanku. Iz braka Srbina i Italijanke rodio se Ru|er Bo{kovi}, a sada ga Hrvati svojataju. Dalmacija je u vreme doseqavawa Srba i Hrvata obuhvatala samo pojas dalmatinskih gradova izme|u Zadra i Splita. Omi{ je ve} bio srpski. Granica izme|u Srbije i Hrvatske bila je na reci Cetini, a Hrvatska je bila u dubokoj pozadini dalmatinskih gradova. U svim tim dalmatinskim gradovima ìvelo je romansko stanovni{tvo i ono se dugo odràlo, sve do iza Drugog svetskog rata, a onda su hrvatski komunisti proterali oko 300 hiqada Italijana sa jadranske obale.
93
Lika jeste izvorno bila hrvatska, ~ak mo`da avarska, jer Lika, Krbava i Gacka i u vreme sredwovekovne Hrvatske imale su izvesnu autonomiju i na wihovom ~elu se nalazio ban. Postojao je knez Hrvata i ban Like, Krbave i Gacka sa poloàjem drugog ~oveka u dràvi. Kordun jeste nekada bio hrvatski i Petrova gora, koja se zvala planina Gvozd. Banija jeste nekada bila hrvatska, ali su Hrvati odatle nestali. Turci su ih {to pobili, {to odveli u ropstvo, {to proterali. I Srbi su se naselili na praznu zemqu na poziv austrijskog cara. I onda, ~ija je to zemqa? Slavonija nije bila srpska, ali nije bila ni hrvatska. Bila je slovena~ka. Slavonija i Slovenija to je isto, i to je bio sastavni deo dràve nekada{we Velike Moravske, koja je obuhvatala i ê{ku, i Slova~ku, i celu Panonsku niziju. Kad su Ma|ari uleteli u centar Panonske nizije, potisnuli su êhe i Slovake na sever, a suzbili Slovence dole na jug. Sami toponimi govore. Slovenija, Slavonija, Slova~ka, to je identi~no po svom izvoru. E sad, Slavonci kajkavci su suzbijeni iz Slavonije sve do one linije koju su dràli Turci, a to je do ogranaka dana{we zapadne Slavonije. Turci su tu pre svega naseqavali muslimansko stanovni{tvo, ali i dosta pravoslavnih Srba, da budu kmetovi ili grani~ari. I {ta ja onda prisvajam? Ja ni{ta ne prisvajam. To su srpske zemqe. I imam dokaze da su to srpske zemqe. I sad ne smem da govorim da su to srpske zemqe. Da se od nekog usteèm da to kaèm javno. Zbog ~ega bih? Zato {to mi preti opasnost da me vi osudite? Pa, ba{ mene briga ho}ete li me vi osuditi ili ne}ete. To sam vam prvog dana stavio do znawa. Pa, mene uop{te va{a presuda ne interesuje. Ja sam ovo su|ewe iskoristio kao javnu politi~ku tribinu da se obra~unam sa Ha{kim tribunalom i mra~nim silama ~iji je instrument ovaj Ha{ki tribunal. Ja sam to veoma uspe{no obavio. Ne mogu zamisliti da bi neko to uspe{nije od mene uradio, a ube|en sam, ne moète ni vi. Bili ste svedoci toga. Tuìla{tvo govori da su na po~etku rata Srbi nastojali da zauzmu strate{ki va`ne ta~ke. Pa, {ta je tu ~udno? U svakom ratu protivni~ke strane pre svega nastoje da zauzmu strate{ki va`ne ta~ke. Za nas Srbe strate{ki va`ne ta~ke su postojale {irom Srpske Krajine, a pogotovo u Bosni i Hercegovini. Za nas je strate{ki va`na ta~ka koridor izme|u Bosanske Krajine i Semberije. Morali smo probiti taj koridor ili Srbe Bosanske Krajine i Republike Srpske Krajine osuditi na propast. I probili smo taj koridor. U probijawu koridora su u~estvovali i dobrovoqci Srpske radikalne stranke, i ja sam na to ponosan. U celoj operaciji probijawa koridora, vi niste mogli da na|ete ni{ta {to bi predstavqalo inkriminaciju. Mi smo Srbi bili uspe{ni i probili smo koridor i sad bi zapadne sile da nam otmu taj koridor supervizijom za Br~ko, manipulisawem takozvane arbitraè oko Br~kog i pokvarenim i la`nim tuma~ewem Dejtonskog sporazuma koji je arbitraì ostavio da odredi me|uentitetsku liniju na podru~ju Br~kog, a arbitraà u kojoj su u~estvovale zapadne sile (jedan je bio predstavnik zapadnih sila, jedan musliman i jedan Srbin), nadglasali su Srbi94
na, i umesto odre|ivawa me|uentitetske granice, odredili su da Br~ko bude poseban distrikt, da bi, kad zatreba, jednog dana poku{ali na podru~ju Br~kog da pocepaju Republiku Srpsku na dva dela. ûdite se {to je reka Drina imala veliki strate{ki zna~aj za Srbe. Pa, naravno. Reka Drina proti~e kroz centar srpske zemqe. Veoma je va`na. Morali smo da spre~imo eventualno ru{ewe hidrocentrala na Drini. Morali smo da spre~imo planirano uni{tewe brane, takozvanog Crvenog muqa u blizini Zvornika, za koje su se spremali muslimani. Strate{ki ciq izlaska na Jadransko more pa to je strate{ki ciq Srbije odvajkada. Prvo, Velika Britanija je 1915. godine garantovala Srbiji izlazak na Jadransko more. To je 1916. takozvanim Londonskim paktom bilo predvi|eno, a 1918. ameri~ki predsednik Vilson podnosi deklaraciju Ameri~kom kongresu u 14 ta~aka. U 11. ta~ki deklaracije stoji: okupirane teritorije Srbije i Crne Gore moraju se obnoviti (dakle, ono {to su Austrougari i Nemci okupirali), a Srbiji se mora obezbediti slobodan i siguran prilaz moru. To je garantovao ameri~ki predsednik Vilson 1918. godine. Nama je sad oduzet taj slobodan i siguran prilaz moru. Mi ne}emo nikad odustati od slobodnog i sigurnog prilaza moru. Mora}emo to opet da dobijemo. Kako? Otkud ja znam unapred kako, ali od tog ciqa ne moèmo odustati. Kad se ukaè prilika, kad dana{we zapadne sile propadnu. Evo, samo kriza oko evra i oko buyetskog deficita nekih ~lanica Evropske unije, sve je dovela u pitawe. Ili }e Evropska unija uloìti stotine milijardi evra u spa{avawe Gr~ke, ili }e sve propasti. To je za~arani krug. A ja se nadam da }e vrlo brzo propasti i Evropska unija, svakako }e propasti pre nego {to eventualno Srbiju prinude da bude wena ~lanica, a mora propasti i Amerika. Amerika opstaje iskqu~ivo na {tampawu dolara. Jedina dominantna ameri~ka industrijska grana je {tampawe dolara. Onog trenutka kad ostatak sveta prestane da prima dolare kao ekvivalent vrednosti svih roba, propade Amerika. Ameriku nema {ta drugo da sa~uva. Cela imperija je zasnovana na dominaciji dolara. Dakle, od izlaska na Jadransko more nikad ne}emo odustati. A mene moète da osudite na 100 godina zatvora. Meni jo{ spo~itavate podràvawe Srpske demokratske stranke. Ta~no. U po~etku, to je bilo 1990. godine, kada je formirana Srpska demokratska stranka u biv{oj hrvatskoj federalnoj jedinici, tad je bila jedinstvena, i formirana Srpska demokratska stranka u Bosni i Hercegovini, mi pripadnici prvo Srpskog ~etni~kog pokreta, 1991. godine Srpske radikalne stranke, smatrali smo da tamo ne treba da formiramo svoju partiju, nego treba svi Srbi da budu ujediweni oko Srpske demokratske stranke. To je bio na{ stav 1990. i po~etkom 1991. godine. Me|utim, kako je do{lo do cepawa Srpske demokratske stranke na podru~ju biv{e hrvatske federalne jedinice i do izdvajawa wenog kraji{kog dela od ostatka stranke, i kako nismo bili zadovoqni nekim aspektima politike Srpske demokratske stranke u Bosni i Hercegovini, odlu~ili smo da tamo formiramo svoju partijsku organizaciju.
95
U Bosni i Hercegovini u po~etku bila su formirana samo tri ogranka. U Bawa Luci na ~elu je bio advokat Nikodin âvi}; u Bijeqini, na ~elu je bio Mirko Blagojevi}, i u Sarajevu na ~elu je bio Branislav Gavrilovi} Brne. I 1992. godine smo imali samo to, nigde vi{e nismo imali strukturu na{e stranke u Bosni i Hercegovini. Negde u maju 1992. meni dolazi Nikola Popla{en. On je bio profesor na istom Fakultetu politi~kih nauka na kome sam ja ranije bio. Znali smo se iz Sarajeva. Bio je istaknuti intelektualac, u ono vreme bio je malo vi{e crven, izle~io se od te komunisti~ke bolesti, i ja sam tu najve}i krivac, meni je izgledao kao vrlo pogodan da preuzme inicijativu za formirawe Srpske radikalne stranke Republike Srpske. Na sli~an na~in smo Radetu Leskovcu poverili da formira Srpsku radikalnu stranku Republike Srpske Krajine. Tamo smo imali jednu podru`nicu u Kninu, na ~ijem ~elu je bio Tode Lazi}, i imali smo 1991. formirano neko jezgro vi{e Srpskog ~etni~kog pokreta nego Srpske radikalne stranke u Isto~noj Slavoniji i ni{ta vi{e. Onda je po~elo formirawe ozbiqnih politi~kih partija. One su bile vezane za Srpsku radikalnu stranku u Srbiji, odnosno u Saveznoj Republici Jugoslaviji, ali imale su svojevrsnu autonomiju i bile su registrovane u Republici Srpskoj, odnosno u Republici Srpskoj Krajini kao samostalne stranke. Dakle, taj na{ period podr{ke Srpskoj demokratskoj stranci je trajao prili~no kratko. Ponovila se podr{ka Srpskoj demokratskoj stranci Bosne, odnosno Republike Srpske 1996. godine, jer nismo hteli da istaknemo svoje kandidate za predsednika republike i za ~lana Predsedni{tva Bosne i Hercegovine, a da ne bismo delili srpske glasove, istakli smo samo svoju listu za parlamentarne izbore i osvojili deset procenata, a naàlost, podràli Biqanu Plav{i} za predsednika Republike, {to se vrlo brzo pokazalo kao ogromna gre{ka Karayi}eva i wegovih saradnika, ali i na{a {to smo to podràli a znali smo ko je i kakva je Biqana Plav{i}. Problem za tuìla{tvo je {to je Srbija pomagala zapadnim Srbima. Pa tuìla{tvo tamo navodi ~ime je sve Srbija pomagala. Pa, Srbija bi bila zemqa huqa i izdajnika da nije pomagala svoju zapadnu bra}u. Amerika je pomagala takozvane kontra{e u Nikaragvi. Kontra{e, koji su se borili protiv sandinisti~kog reìma i po~inili stra{ne zlo~ine. Nikaragva je tuìla Ameriku Me|unarodnom sudu pravde i Ameri~ki sud pravde je odbacio tu`bu, i rekao: jeste Amerika pomagala ali nije ih ona pomagala da ~ine zlo~ine, nego da osvoje vlast u Nikaragvi, otprilike tako. I sad kad se odbrana, vaqda je to bilo u predmetu Du{ko Tadi}, pozvala na presudu Me|unarodnog suda pravde, sudsko ve}e Ha{kog tribunala je zakqu~ilo da se taj precedent Me|unarodnog suda pravde ne moè ovde primeniti, jer ovde Srbija mora biti odgovorna {to je pomagala svoje Srbe na zapadu. Amerika je pomagala bandite, kriminalce, izdajnike nikaragvanskog naroda, a mi smo pomagali svoju bra}u. Amerika nije kriva {to je pomagala bandite, a mi smo krivi {to smo pomagali na{u bra}u, koja su ve} jednom iskusila krvavi usta{ki no` u Drugom svetskom ratu, pa je trebalo to da im se ponovi. A ve}
96
je po~elo ubijawe Srba po gradovima, maltretirawe, otpu{tawe s posla. U Sarajevu ubijaju pred sami rat, u svatovskoj koloni, pred starom srpskom crkvom, starijom od svih yamija u Sarajevu, mladoèwinog oca, Nikolu Gardovi}a. Policija ne reaguje. A ubica uskoro postaje jedan od glavnih muslimanskih komandanata u Sarajevu. Likvidiran je tek u nekom obra~unu posle rata. Kriminalac sarajevski. Tuìla{tvo se poziva i na ulogu JNA, koja je u po~etku poku{ala da sa~uva celu Jugoslaviju, a onda redukovala svoje ciqeve na za{titu Srba, {to je otvoreno napisao i general Veqko Kadijevi} u svojoj kwizi. Pa, {ta je drugo mogla da uradi JNA? Mi smo osu|ivali rukovodstvo JNA {to je uop{te ulazila u neke sukobe u Sloveniji. A oni su poslali goloruke mladi}e protiv naoruànih slovena~kih teritorijalaca, {umara, lova~kih udruèwa, kriminalaca i tako daqe. Kad kaèm nenaoruàni mladi}i, {ta to zna~i? Imali su oru`je a nisu imali bojevu municiju. Predstavqali su glinene golubove za slovena~ke pobuwenike. Nije vam palo na pamet da bilo koga iz Slovenije optuìte za taj zlo~in, a Rezolucija Saveta bezbednosti i mandat Ha{kog tribunala obuhvatali su i podru~je Slovenije. [to ste to izbegavali? Pa bar neko iz Slovenije da bude osu|en za taj masakr. Niste, naravno, vama su ciq Srbi, a ne bilo ko drugi. Vidite jo{ jednu stvar. U slu~aju ugroènosti granica, svaka bi vojska na svetu naoruàla lojalno stanovni{tvo u pograni~nim oblastima, svaka, da se brani, da se lak{e organizuje, i tako. I {ta je onda problem {to je JNA snabdevala srpsko stanovni{tvo oru`jem? Objasnio sam vam kako smo ispo~etka ulazili u vojna skladi{ta i iznosili, a posle je JNA davala modernije oru`je. Posle su tek Srbi dobili kala{wikove. To je bilo nakon 1. avgusta 1991. godine. Do tada smo im donosili one otpisane, rashodovane automate tomson, ruske automate {pagin, pu{ke M 48, i sli~no naoruàwe. Sve je to bilo planirano da se uni{ti, i ~ak provedeno kroz dokumenta da je uni{teno. Ako je zadatak JNA bio da sa~uva teritorijalnu celokupnost Jugoslavije, pa se pokazalo da je to nemogu}e, onda spa{avaj {ta se da spasiti. I to je to redukovawe ciqeva JNA. Ne moèmo sa~uvati Sloveniju u Jugoslaviji. Pa dobro, napu{tamo Sloveniju, ~uvamo ono {to treba. JNA je stra{no kasnila u napu{tawu nekih teritorija koje nisu bile srpske. Na primer, Vara`dina. I tamo je general Trifunovi} predao celi Vara`dinski korpus Hrvatima, 120 najsavremenijih tenkova i drugih oklopnih vozila. Umesto da to digne u vazduh, da se s tim probija, to je imalo ogromnu vatrenu mo}, pa da kaè ili }ete me propustiti ili Vara`dina vi{e ne}e biti kao grada, on predade sve. I umesto da bude streqan nasred Beograda, osu|en je na neku blagu kaznu, i sada{wi izdajni~ki prozapadni reìm u Beogradu ga potpuno amnestira. Eto, i to nam se de{avalo. JNA je kasnila, JNA je bila nesposobna. Vi hvalite tu Gardijsku brigadu u zavr{noj re~i, da je bila elitna, imala najboqe obu~ene vojnike. Sme{no. Niza{ta ti vojnici nisu bili obu~eni, osim da drè straù po gradovima, ili da budu u po~asnim jedinicama u slu~aju posete nekog stranog dràvni97
ka. Da nije bilo dobrovoqaca i teritorijalaca, i danas bi Motorizovana gardijska brigada bila u blatu oko Vukovara. I ba{ zato {to nisu imali obu~ene vojnike, zato su koristili te{ko naoruàwe i onda kada je to bilo nesvrsishodno. Naàlost, takva je bila JNA i onda je JNA morala da pro|e unutra{wu selekciju. U prvi plan su izbijali sposobni oficiri, oni nesposobni uglavnom su se sami povla~ili, odlazili. Kada je JNA pretvorena u Vojsku Jugoslavije, do{lo je do wenog oporavka i ve} 1999. godine, u vreme NATO agresije smo imali zaista ozbiqnu vojsku. Toliko ozbiqnu vojsku da se NATO nikad ne bi usudio da kopnenim snagama interveni{e. Naàlost, dràvno rukovodstvo je prihvatilo polukapitulaciju, ulazak NATO na Kosovo i Metohiju. Srpska radikalna stranka se jedina tome dosledno suprotstavqala i jedini smo u Narodnoj skup{tini glasali protiv toga jer nismo bili spremni da se borimo protiv NATO kopnenih trupa, pa da onda vide kakvi su vojnici Srbi. Nikad se ne bi usudili da napadnu. Tuìla{tvo kaè da sam bio fanati~ni propagandista koji je doprineo protivpravnom poduhvatu, da sam vodio kampawu mr`we i podsticao kampawu progona. To su gluposti. Nisam fanati~ni propagandista, moja propaganda je bila realna, zasnovana na ~iwenicama. Tuìla{tvo, povode}i se za svojim navodnim ekspertom Ober{alom, stalno bi da dokazuje da je propaganda {irewe laì. Kod vas na Zapadu mo`da je svaka propaganda la`, kod nas nije. Najuspe{nija propaganda u Srbiji je propaganda zasnovana na istini i takvu propagandu od samog osnivawa vodi Srpska radikalna stranka. Uvek smo srpskom narodu govorili samo istinu, celu istinu i ni{ta osim istine, i to je tajna na{eg uspeha i na{e vitalnosti, i to je tajna ogromnog poverewa koje srpski narod ima u nas. âk i oni koji ne glasaju za nas, po{tuju nas zbog na{e principijelnosti, doslednosti, iskrenosti i odanosti ciqevima za koje se borimo. Kampawe progona nigde nije bilo jer se nije desio progon koji bi bio rezultat te kampawe. Progona u Srbiji nije bilo, to smo videli na primeru Hrtkovaca. Nijedan stanovnik Hrtkovaca nije deportovan iz Srbije, nije prinudno preseqen. Znate {ta je prinudno preseqewe? Kao {to su Amerikanci prinudno preseqavali Japance iz dràva blizu Tihog okeana i sme{tali ih u koncentracione logore dok se rat zavr{i, to je prinudno preseqewe. Znate {ta je deportacija? Vidite na primeru deportovanih Nemaca iz Poqske, ê{ke, to je deportacija. Kada stignete da ponesete neke zave`qaje imovine ili ne stignete. A ne kad tri~etiri puta putujete u Hrvatsku, pa merkate koju }ete ku}u zameniti. To nije deportacija. Pogotovu {to su se zvani~ni faktori i u Jugoslaviji i u Hrvatskoj za to zalagali. Tu|man se zalagao za razmenu stanovni{tva; Dobrica ]osi}, govorili su o civilizovanoj razmeni stanovni{tva, pa ni{ta drugo ja nisam zagovarao. Civilizovana razmena stanovni{tva uz zamenu imovine. Ja nisam rekao ni kada sam obe}avao, kada sam govorio o na{em programu bi}ete proterani. Ne, nego }ete dobiti adrese srpskih ku}a i stanova i onda }ete se mewati. To ne moè biti krivi~no delo progona. Mo98
è biti neprijatno kao ~iwenica, a to nije krivi~no delo progona, jer to nije deportacija. Do{lo je do promene etni~ke strukture teritorija, to je ta~no. Ali, kako je po~ela ta promena etni~ke strukture? Po~ela je tako {to su Srbi beàli iz Hrvatske ~im je Frawo Tu|man 1990. godine pobedio na izborima i taj je proces neprekidno trajao. On traje i danas, nema povratka Srba na wihovu zemqu, vra}a se samo poneki starac, starica, da prodaju imovinu i da odu opet u Srbiju, ili da umru tamo na svojim ogwi{tima, zbog nostalgije ili nemogu}nosti da opstanu na drugom mestu. Niko se drugi ne vra}a i nema garancija za povratak. I nema vra}awa srpskih stanova i ni{ta vi od toga {to se Srbima de{avalo na podru~ju Hrvatske niste procesuirali. Vi poku{avate da procesuirate posledicu jednog ne~ove~nog dela a ne uzrok. Etni~ka struktura teritorija se mewala i u Bosni i Hercegovini, ali kako? Prvo je po~iwao srpski egzodus, najvi{e iz Sarajeva, pa iz drugih gradova, iz Tuzle, iz Zenice, Zavidovi}a, Maglaja, Mostara, pa onda nagrne masa srpskih izbeglica i prognanih lica u delove Republike Srpske gde je jo{ ìvelo muslimansko stanovni{tvo. I naravno, sama pojava tih izbeglica jedna je vrsta pritiska, ali ne organizovanog i smi{qenog pritiska, nego objektivnog pritiska, pritiska po sebi, i rat je doveo do spontane razmene stanovni{tva vrlo ~esto. Svaka ptica je letela svome jatu, tamo su se qudi ose}ali sigurnije. Ako desetine hiqada Srba nagrne u Zvornik sa podru~ja Tuzle i okolnih mesta, pa {ta vi da radite tu? Ko to moè da spre~i onda? I nigde niste procesuirali nijednog muslimana zbog progona Srba. Jeste ovde sudili Hazima Deli}a i Esada Lanyu, za zlo~ine u logoru êlebi}i uzeli ste onako qude sa dna dru{tvene lestvice. Da biste dali privid ravnoteè izvesne, sudili ste generala Seferovi}a i oslobodili ga, sudili ste Hayihasanovi}a i Kuburu i dali im simboli~ne kazne. Prvo im je gospodin Antoneti odrezao po pune tri godine, koliko me se}awe sluì, pa je àlbeno ve}e i to smawilo na 2,5 ili godinu i po, {ta ja znam. Pa je su|en Naser Ori}, prvostepeno na dve godine pa oslobo|en, pa je osu|en Rasim Deli} na tri godine, sudila ga je i gospo|a Latanci, pa smo o~ekivali àlbeno ve}e da mu potpuno ukine kaznu, da ga oslobodi, me|utim, on je, naàlost, umro pre drugostepene presude. E, to vam je rezultat va{ih procesa bosansko-hercegova~kim muslimanima. A Srbima doìvotne robije, ogromne kazne, jer Srbi su za sve krivi. Nisu muslimani krivi {to su prvi formirali paravojne organizacije na podru~ju Bosne i Hercegovine. Ve} 1990. godine formirali zelene beretke, kao oruànu formaciju takozvane Patriotske lige. Pa dovodili muyahedine iz arapskih i drugih islamskih zemaqa. Pa svirepe zlo~ine {irom teritorija pod svojom kontrolom vr{ili. Koga ste procesuirali za Kazane u Sarajevu, za Pofali}e i druge srpske masovne klanice? Nikoga. U Sarajevu je gradom, unutar grada i{la linija fronta. Jedni su druge ga|ali, Srbi muslimane, muslimani Srbe i artiqerijom, i snajperima, i drugim oru`jem i samo su Srbi krivi, a muslimani nisu, muslimani su se
99
branili od srpskih varvara. I ko to moè da vam poveruje? Neko sasvim neupu}en. Vi ovim la`nim presudama koje donosi Ha{ki tribunal nastojite unapred da falsifikujete istoriju. Vi mislite da }e se istorija pisati prema va{im presudama. Ne, va{e presude }e biti predmet istorijske obrade, pa }e se na va{im presudama kompromitovati ovaj poku{aj institucionalizovawa me|unarodnog pravosu|a, dodatno kompromitovati, ve} je to kompromitovano u ogromnoj meri. Ve} sam pomenuo prvog dana da se tuìla{tvo poziva na moje govore van opsega optu`nice, od pre 1. avgusta 1991. godine i posle septembra 1993. godine. âk se poziva i na moju kwigu Ideologija srpskog nacionalizma, koja je objavqena 2002. godine. Jer tuìla{tvo bauqa u mraku, ono èli da ja budem osu|en, ali ne zna kako, ni danas ne zna kako. Napabir~ili su tu neke u po~etku vrlo samouverene pravnike koji zapravo ne mogu da se nose sa predmetom, koji ovde deklamuju fraze, politi~ke teze, a ne mogu ni{ta pravno da uobli~e, sve im je ispalo fal{. Predsedavaju}i sudija @an-Klod Antoneti: Gospodine [e{eq, ja ne bih èleo da drìm nekakve duge govore sa svoje strane, samo da vam kaèm da je vreme za pauzu. Nastavi}emo u 17.45 i po tome koliko vam je vremena preostalo, imate jo{ uvek sat i deset minuta na raspolagawu, tako da bi trebalo da zavr{ite sa izno{ewem svoje zavr{ne re~i u pet minuta do sedam, takva je bar teoretska prilika. (Posle pauze) Sekretar: Molim ustanite. Moète sesti. Predsedavaju}i sudija @an-Klod Antoneti: Nastavqamo sa radom. Dr [e{eq: Tuìla{tvo je u svom zavr{nom podnesku i zavr{noj re~i naro~ito insistiralo na navodnoj pouzdanosti izjava koje su svedoci wemu davali, a te izjave su krajwe nepouzdane, jer ih je samo tuìla{tvo sastavqalo. I nije ih samo tuìla{tvo sastavqalo u vreme dok je vodilo istragu i istraìvalo ima li elemenata za podizawe optu`nice, nego kada je optu`nica ve} bila gotova, sastavqena. To je dvostruki razlog {to su takve izjave nepouzdane. Prvo {to ih je sastavqalo tuìla{tvo, a drugo {to ih je prilago|avalo ve} podignutoj optu`nici, a da vam ne ponavqam sve one argumente koji diskvalifikuju razne kategorije svedoka kojima je tuìla{tvo pribegavalo. Tuìla{tvo mi spo~itava {to sam Tu|mana nazivao novim usta{kim poglavnikom, {to sam otvarao pitawe ranijeg genocida nad Srbima, i sli~ne stvari. A Tu|man jeste bio novi poglavnik, samo da ga ne bi ba{ potpuno identifikovali sa Paveli}em, umesto poglavnik, on se nazivao vrhovnik. To je novokomponovana re~ koja ranije nije postojala u srpskom jeziku vrhovnik. A sve je drugo bilo podudarno, i uniforme, i simboli, i obele`ja. Mojim re~ima sam tukao kao haubicom, a svaki ozbiqan politi~ar to radi. Moj prijateq @an-Mari Lepen tako|e je svojim re~ima tukao kao haubicom, pa ga je to odràlo decenijama na francuskoj politi~koj sceni i izazvalo protiv wega odijum svih globalista zapadne Evrope. Politi~ari koji tuku kao haubicom imaju {ansi za uspeh.
100
[ta zna~i verbalno tu}i kao haubicom? Zna~i ga|ati u sredi{te problema, razornom snagom misli razbijati protivni~ku poziciju, pobe|ivati u duelima sa protivnicima, dokazivati neprikosnovenost sopstvenog politi~kog programa, dokazivati svoju superiornost u znawu, politi~kom ume}u, ve{tini. Sve to zna~i ga|ati kao haubicom. A ja ovde, u ha{koj sudnici, ve} devet godina ga|am kao haubicom. Vi ste, vaqda, svesni koliko ste rastureni kao tuìla{tvo, vaqda je i sudsko ve}e svesno odavno na kakvim se mukama nalazi. E, to je haubica. To je te{ka artiqerija. Ja sam tukao haubicom od 203 milimetra. I zbog toga ste svi razoreni, i Ha{ki tribunal u celini, i ova la`na optu`nica protiv mene, i sudsko ve}e, koje je u raskoraku izme|u onoga {to mu nalaè savest, pravni~ko znawe, i onoga {to mu nalaù gazde Ha{kog tribunala. Vi isplivajte iz toga kako znate i umete, mene to ne interesuje. Tuìla{tvo na jednom mestu iznosi kako sam u jednom govoru rekao da u slu~aju podele muslimani imaju pravo na 18 posto Bosne i Hercegovine, a to je ~iwenica. Po katastarskim kwigama Srbi su imali 74 posto vlasni{tva nad zemqom, zato {to je i u vreme turske okupacije, srpski pravoslavni narod ìveo na selima, a muslimani su bili koncentrisani u gradove. Predstavqali su posade turskih utvr|ewa, predstavqali su gradske zanatlije, trgovce, i tako. I nemaju vlasni{tva nad zemqom. Kad su ukinuti kmetovski odnosi, ostali su bez toga. Kraqevina Jugoslavija je ~ak muslimanskim begovima nadokna|ivala vrednost zemqe koju su izgubili ukidawem kmetstva. Vaqda znate {ta je kmetstvo? Kad seqak radi na svojoj zemqi a ima obavezu da vlastelinu odvaja odre|en deo svojih prihoda, kao da je zemqa vlastelinova a ne seqakova; kao da zemqa nije onoga ko je obra|uje, nego onoga koji ima vlast i uticaj. Dakle, nema tu gre{ke nikakve. Muslimani su zaista imali 18 procenata po katastarskim kwigama, 74 posto su imali Srbi, a ostalo su imali Hrvati. Spo~itava mi se kasnije da sam Vukovar nazivao najja~im usta{kim upori{tem. Pa, to je istina. Vukovar je bio najja~e usta{ko upori{te. Prema hrvatskim podacima, 1.600 dobrovoqaca iz svih delova Hrvatske u{lo je u Vukovar da se suprotstavi snagama JNA. Dakle, s jedne strane smo imali visoko motivisane i usta{kom ideologijom zadojene hrvatske borce, a s druge smo imali jednu polutrulu JNA. A Vukovar je srpski grad, oduvek je bio srpski, mada su posledwi rezultati popisa uo~i rata pokazivali da Srba ima ispod 50 posto. A tome treba dodati i one koji se izja{wavali kao Jugosloveni, jer su mahom Srbi u pitawu, i one koji su morali pod raznim pritiscima ranijih decenija da odu iz Vukovara. Tuìla{tvo opet, vaqda da bi me uvredilo, kaè da sam bio samozvani vojnik, nosio uniformu i pancirnu ko{uqu. Ja nikad u ìvotu nisam nosio pancirnu ko{uqu. Nikada. Jer sam i na taj na~in vr{io moralni uticaj na borce, ~ak kritikovao oficire koji nose pancirnu bluzu, a svi wihovi vojnici nemaju pancirnu bluzu. Takav oficir ne moè da ima autoritet me|u svojim vojnicima. Ja nikad nisam nosio pancirnu bluzu, jesam uniformu. Uniformu sam nosio od 1. oktobra, ka101
da je progla{eno stawe neposredne ratne opasnosti, do povla~ewa JNA iz Bosne i Hercegovine, odnosno do formirawa Savezne Republike Jugoslavije. Bio sam vojnik otaybine i smatrao sam se vojnikom otaybine. I danas sam vojnik otaybine iako ne nosim uniformu. Borim se protiv ovog zla, Ha{kog tribunala, protiv najgorih srpskih neprijateqa koji su ovu nelegalnu instituciju formirali. I danas sam vojnik otaybine. Ali, posle stvarawa Savezne Republike Jugoslavije uniformu nisam obla~io. Frontove sam obilazio u civilnom odelu, {to ne zna~i da sam bio nenaoruàn. Uvek sam imao pi{toq za pojasom. Tuìla{tvo insistira na srpskom preuzimawu vlasti u op{tinama Bosne i Hercegovine i na podru~ju biv{e hrvatske federalne jedinice. Srbi jesu preuzimali vlast u svim op{tinama u kojima su mogli, a to isto su radili i Hrvati i muslimani. Gde god su muslimani na podru~ju Bosne i Hercegovine bili u stawu da preuzmu vlast, oni su preuzimali. Malopre sam izgleda napravio jednu gre{ku, posle sam se setio: nije onaj muslimanski general Seferovi}, nego Sefer Halilovi}. îni mi se da sam napravio gre{ku, nije bitno sada. Onaj {to je oslobo|en. Pa, {ta su muslimani uradili u Zvorniku? Potpuno preuzeli vlast. Jo{ 1991. su tamo formirali jedinice zelenih beretki. Iz policijskih magacina i teritorijalne odbrane naoruàli lokalne kriminalce. Prvo su muslimani zauzeli Zvornik, pa su ga Srbi preoteli. I po svim tim gradovima je bilo ili }e Srbi prevagnuti ili muslimani. Vama je problem samo gde su Srbi prevagnuli. Tamo gde su muslimani prevagnuli, za vas je to prirodno jer vi smatrate da je takozvana Armija Bosne i Hercegovine regularna vojska Bosne i Hercegovine, a da je Vojska Republike Srpske paravojna formacija. I vi otvoreno tako nastupate u svim procesima koji se ovde vode. Armija Bosne i Hercegovine se la`no predstavqala. To je bila iskqu~ivo muslimanska vojska, s ponekim Hrvatom u svojim redovima, ali Hrvati su imali svoju vojsku, vojsku Herceg-Bosne, Hrvatskog ve}a odbrane, kako su to zvali. Dakle, nijedna vojska nije bila vojska Bosne i Hercegovine iako se muslimanska la`no predstavqala. Svaka nacija u Bosni i Hercegovini imala je svoju vojsku. Wihovi oficiri su iz iste {kole, iz jugoslovenskih vojnih akademija, i Sefer Halilovi}, i Hayihasanovi}, i Kubura, iste su vojne akademije zavr{ili koje je i Ratko Mladi} i drugi srpski oficiri. Jedino ti kriminalci koje je Izetbegovi} u po~etku rata mobilisao u Sarajevu, po~ev{i od Juke Prazine do ostalih, nisu zavr{ili vojne akademije, ali sam Izetbegovi} posle godinu-dve dana morao je da ih se otarasi, pa je neke likvidirao, neki su pobegli, poput Juke Prazine, koji je pristupio Hrvatima u Mostaru, pa odatle oti{ao u zapadnu Evropu, vaqda je negde u Belgiji na autoputu ubijen, stigla ga muslimanska obave{tajna slu`ba AID. Previ{e je znao i bio suvi{e opasan. A taj Juka Prazina na po~etku rata je prisustvovao sednicama Predsedni{tva Bosne i Hercegovine, krweg predsedni{tva. Kad je re~ o Predsedni{tvu SFRJ, uvek kaète krwe predsedni{tvo.
102
A {to kada je re~ o Predsedni{tvu Bosne i Hercegovine ne kaète krwem predsedni{tvu, kada su ga srpski ~lanovi napustili, Nikola Koqevi} i Biqana Plav{i}? [to vam ono nije krwe? Gde je tu principijelan pristup? Kaète da su {e{eqevci na lo{em glasu. Gde su na lo{em glasu? U hrvatskoj i muslimanskoj propagandi, ili fama volat, glasine kruè, ovakvi su onakvi su, i tako. Pa pazite, mene prvo prati odijum nekada{we komunisti~ke javnosti, kao najistaknutijeg antikomunisti~kog disidenta. Jedini sam u komunisti~ko vreme otvoreno za sebe govorio javno da sam antikomunista. I drugi koji su ve} bili antikomunisti ustru~avali su se da tako javno kaù, nego bi da popravqaju socijalizam, da rade ovo, da rade ono. Ja sam jedini rekao ja sam antikomunista. I ti mediji su svi bili pod komunisti~kom kontrolom i stvarali o meni lo{u sliku u javnosti. To jo{ u komunisti~ko vreme. A kad sam formirao Srpski ~etni~ki pokret, nije re~ samo o muslimanskim i hrvatskim medijima, nego i o srpskim, odijum je bio dvostruko ja~i, jer su komunisti decenijama ~etnike prikazivali kao fa{iste, kao koqa~e, a zapravo su ~etnici bili antifa{isti~ka snaga u Drugom svetskom ratu. Nisu oni bili ekstremisti, nego su komunisti bili ekstremisti. I onda kada je izbio rat, ta fama se daqe {irila, me|utim, nema nijednog slu~aja da su Hrvati ili muslimani optuìli nekog dobrovoqca Srpske radikalne stranke, takozvanog {e{eqevca, za ratne zlo~ine. Nijednog slu~aja. Padali su na{i dobrovoqci u hrvatsko zarobqeni{tvo, uglavnom ako bi bili raweni. I svi su bili razmeweni. Nijedan nije su|en. Tako isto kad je re~ o muslimanima. Nijedan verski objekat dobrovoqci Srpske radikalne stranke nisu sru{ili. Kaète da je neki Vrawanac sru{io rimokatoli~ku crkvu u Nevesiwu. Prvo niste dokazali da je Vrawanac bio srpski radikal, niti iko moè da ga identifikuje. A {to tu rimokatoli~ku crkvu u Nevesiwu niste stavili u optu`nicu? [ta vi to radite? Nema toga u optu`nici. Vi da ste mislili da je to zaista tako, vi biste to pre svega u optu`nici napisali. Nikad nijedan verski objekat nismo ni sru{ili ni o{tetili, nikada. I uvek su verski objekti ru{eni onda kad su borbe uveliko zavr{ene. Ko je to radio to sad neka istraè drugi organi, ne samo vi, neka to istraùju i srpski organi. Ali i na hrvatskoj i muslimanskoj strani da se istraùje. Tuìla{tvo je nedosledno u raznim procesima. U predmetu Mrk{i} i ostali nije dokazano postojawe udruènog zlo~ina~kog poduhvata, a kod mene postoji navodno udruèni zlo~ina~ki poduhvat povodom onoga {to se desilo u Vukovaru. Dakle, komandant Motorizovane gardijske brigade i wegovi najistaknutiji oficiri nisu u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu a ja jesam. Ja koji sam bio kad je Vukovar oslobo|en, koji sam bio u Kninu, i u Benkovcu sam bio tih dana, imate video snimak iz Benkovca. Daqe, u presudi Mrk{i}u, odba~ena je optu`ba o krivi~nom delu po ~lanu 5 statuta, o zlo~inu protiv ~ove~nosti. Tamo je prihva}eno da je re~ o zlo~inu kr{ewa zakona i obi~aja rata po ~lanu 3 statuta, a kod mene je zlo~in protiv ~ove~nosti. Mrk{i} i ostali su osu|eni zbog streqawa rat103
nih zarobqenika, a ja zbog streqawa civila na Ov~ari. Pa, ko je streqan na Ov~ari? Dokazano je da je vi{e od 80 posto ratnih zarobqenika streqano, ne ra~unaju}i onih sedam stranaca koji nikad nisu identifikovani. Ima tu jedan turski naziv koji nam je ostao, on bi zna~io ne{to kao lumpenproletarijat. Dakle qudi bez nekog ugleda u sredini u kojoj ìve, siroma{niji, besposli~ari, skloni kriminalu, mahom sitnom kriminalu i tako daqe. Takav je izbor pravqen, i u tom izboru je pomogla Vesna Bosanac, da se streqa 200 qudi, 200 Hrvata, ali da to i po hrvatskom mi{qewu bude najmawa mogu}a {teta za Hrvate u celini. Niko ugledniji nije streqan, niko na komandnom poloàju nije streqan, zlo~in je organizovan. A vi dobro znate ko je taj zlo~in organizovao. Neprekidno ponavqate la` da je @u}a, Vojin Vu~kovi} @u}a, bio komandant dobrovoqaca Srpske radikalne stranke u Zvorniku. Ovde smo imali bezbroj dokaza. âk ima u izjavama muslimanskih {efova policije iz Zvornika, da je @u}a zajedno sa svojim bratom Du{anom Vu~kovi}em Repi}em, Miroslavom Bogdanovi}em i Miloradom Ulemekom Legijom, do{ao autom u Zvornik pre po~etka sukoba i da su ih muslimani uhapsili na barikadi i da su ih pretukli i da ih je posle jedan od tih muslimanskih policijskih {efova, Fadil Muji}, oslobodio, da bi za uzvrat Srbi wemu omogu}ili preko Srbije da se izvu~e iz Zvornika. I sad vi dokazujete da je wih Ranki} doveo. Ranki} nije ni bio u Zvorniku. I to vam je rekao u svedo~ewu. Vi imate pismeni dokaz da je Ranki} podneo ostavku na ~lanstvo u ratnom {tabu jo{ u decembru 1991. A ono kad ste trgovali, kad ste licitirali, kad ste obe}avali, mogli ste kakve ho}ete izjave prikupiti. Da ste odràli ona obe}awa koja ste u po~etku davali la`nim svedocima, vi biste mo`da imali uspe{an proces. Mo`da bi meni bilo mnogo teè da raskrinkam ta la`na svedo~ewa. Ovako, slagali ste sopstvene svedoke, i to vam se razbilo o glavu. Pa i s kriminalcem najgorim kad se o ne~emu dogovarate, morate da ispunite svoje obe}awe, ina~e vam sve propade. A vi ste hteli da budete ve}i kriminalci od notornih kriminalaca. Razbilo vam se o glavu. Slagali ste tako|e da su prvo arkanovci u{li u skloni{te u muslimanskom nasequ Hrid u Zvorniku, pa potom i {e{eqevci, da su iz skloni{ta arkanovci izveli mu{karce, a {e{eqevci ène i decu. A dokaz je u spisu, i izjave svedoka govore sasvim druga~ije. Samo su arkanovci u{li u skloni{te i isterali sve iz skloni{ta pa odvojili mu{karce i streqali, a razjurili ène i decu, pa su tek na ulazu u centar Zvornika pripadnici Srpske radikalne stranke prihvatili te muslimanske civile i poku{ali da im pomognu i deci da obezbede neku hranu i tako. [to laète da su {e{eqevci ulazili u skloni{te? Gde vam je to u spisu? Koji to dokaz imate? Koju to izjavu imate? To ste slagali sad u zavr{noj re~i, niste ni poku{ali da laète o tome u toku procesa. Ko vas skupi tako s koca i s konopca, da obavqate prqavi posao u ovom procesu, ja ne mogu da shvatim. Pozivate se na Mladi}ev dnevnik, gde Mladi} na jednom mestu beleì kako mu je, da li Marko Pavlovi} ili neko drugi iz Zvornika, rekao na sa104
stanku na Palama, da su se {e{eqevci i arkanovci pokazali dobro u borbama u Zvorniku. I {ta to zna~i? Prvo, Mladi} tada nije bio u Bosni i Hercegovini kad su bile te borbe, nije bio nikakav komandant. Nije ni postojala Vojska Republike Srpske, postojala je JNA. U jedinicama JNA bili su prikqu~eni na{i dobrovoqci. Na{im dobrovoqcima je zapravo komandovao komandant rezervnog sastava milicije, policije, Vojislav Jeki}. Imate u jednom mom intervjuu na Radio Loznici, gde ja to pomiwem. To ste vi uvrstili u spis a ne ja. To je intervju negde iz 1993, 1994, koje li godine, nije bitno. Mnogo pre podizawa optu`nice. Jeste, bila je grupa od stotinak dobrovoqaca Srpske radikalne stranke, bili su prikqu~eni rezervnom sastavu policije, i komandant tog rezervnog sastava bio je Vojislav Jeki}. Posle, kad je osvajan Kula grad, onda je svim srpskim snagama komandovao potpukovnik Stupar, sada{wi pukovnik. To je jedina istina. I na to ukazuju spis i transkripti sa procesa. Nekoliko puta pomiwete da je svedokiwa 1062 opovrgla izjavu koju je dala muslimanskim vlastima 2003. godine. Pa i vi se, gospodo, vaqda se}ate kako je to jadno ovde izgledalo u sudnici kad sam je uhvatio u laì, a bio sam vrlo obazriv prema woj, zato {to su joj ubijeni i mu` i dva sina, krajwe obrazriv. Nisam poku{ao ni~im da je povredim. Ispitivao sam je ono {to je najnu`nije, i potegnem taj dokument, i ona na licu mesta (jer nije bila pripremqena za to, i wu su spremali muslimani za svedo~ewe, ali nije bila pripremqena za ovo pitawe) kaè nije potpisivala, nije to wen potpis. Pa jeste potpisala, jeste wen potpis i vi to znate. A taj ste mi dokument vi dali. Nije to bila va{a obaveza. Kaète da su posle zauzimawa grada Zvornika dobrovoqa~ke jedinice postale deo policije i teritorijalne odbrane. Ni to nije ta~no. Gde vam je dokaz u spisu? Dobrovoqa~ka jedinica Srpske radikalne stranke se povukla. Nekoliko pojedinaca je ostalo. Ja znam za jednoga da je ostao, ali {ta to posle ima sa Srpskom radikalnom strankom? On je ostao na svoju ruku, i na{ao posao, ili u teritorijalnoj odbrani ili u policiji. Bilo je na{ih ~lanova iz Malog Zvornika, koji su se zaposlili tako u Velikom Zvorniku. Neki qudi iz Gogi}eve grupe bili su u ovoj jedinici na{ih dobrovoqaca iz Loznice, kojom je komandovao Cvetinovi}, Dragan Cvetinovi} Stene, posle progla{en za srpskog ~etni~kog vojvodu. I {ta sad mi tu moèmo, ako je neko bio na{ dobrovoqac pa vi{e nije, pa oti{ao negde drugo? Ali platni spiskovi koje ste mi vi dali, koje ste tamo kompletne zaplenili, govore da vi{e nema posle 26. aprila dobrovoqaca Srpske radikalne stranke u Zvorniku i da ih niko tako ne tretira. Na stranu to {to ste slagali da sam ja @u}u preseqavao u Skelane, i wegove @ute ose, a @u}a nikad nije bio u Skelanima. Za{to sam insistirao na onoj namernoj gre{ci prevodioca u pogledu pesme koja je ovde emitovana? Ta pesma je vi{e puta pu{tana u ovom procesu, a jednom i u toku mog svedo~ewa u procesu Slobodanu Milo{evi}u. Mar{ira grupa vojnika i u sredini grupe ~ovek sa ~etni~kom {ubarom, sa ~etni~kom zastavom. Vojnici su u takozvanim SMB uniformama, {to zna~i da
105
su rezervisti ili vojnici Gardijske brigade ili ko zna koji vojnici; ko zna u kom je to delu Vukovara, da li je to u sektoru Jug ili u sektoru Sever. Neko je o~igledno to reìrao i vojnici pevaju Aoj Slobo, {aqi nam salate, bi}e mesa, kla}emo Hrvate, a va{ la`ni prevodilac prevodi sasvim druga~ije: Oj Hrvati al }emo vas klati, pola klati pola psima dati. Jesu pesme obe ogavne, ali su potpuno razli~ite pesme. E sad, za{to sam ja insistirao da je to va`no da se razgrani~i. Prvo, oni vojnici koji su pevali Aoj Slobo, {aqi nam salate nisu nikako mogli biti dobrovoqci Srpske radikalne stranke. Prvo, vidimo po uniformama da nisu jer su na{i dobrovoqci dobijali nove novcate maskirne uniforme iz skladi{ta JNA, a ove su ve} u to vreme zastarele uniforme. Drugo, nikada dobrovoqci Srpske radikalne stranke ne bi pevali pesmu koja ~ak na ovaj na~in afirmi{e Slobodana Milo{evi}a, aoj Slobo. Oni bi pevali Oj [e{equ, {aqi nam salate, ili Oj Vojvodo, {aqi nam salate, da su uop{te to pevali. Mo`da su pevali i mnogo gore od tih pesama, ali vi to niste utvrdili, ko }e sada ulaziti u to {ta se sve pevalo na protivni~kim stranama. Pogledajte kakve pesme i danas Hrvati pevaju, ovaj wihov Tompson, najistaknutiji nacionalni peva~ {ta peva. Nije to va`no. Srpskim dobrovoqcima iz Srpske radikalne stranke jo{ su sveè uspomene na to da me Milo{evi} hapsio vi{e puta 1990. godine. Ja sam tri puta bio osu|en. Ja sam se iz Milo{evi}evog zatvora kandidovao za predsednika Republike i odmah dobio 100 hiqada glasova, na osnovu samo jednog predstavqawa na televiziji. I {to je najva`nije, na{i dobrovoqci su pevali ~itav niz rugalica o Milo{evi}u, poput pesme Brankovi} je ustao iz groba, sad se zove Milo{evi} Sloba, pa onda Na banderi nasred Terazija visi Sloba, kuka milicija, Mani Slobo tvoje partizane, ~etnici ti otaybinu brane. Ja imam ogromno po{tovawe prema Slobodanu Milo{evi}u za sve ono {to je ovde uradio brane}i sebe i srpski narod pred ovim nelegalnim Ha{kim tribunalom. Imam puno po{tovawe prema wegovoj mu~eni~koj smrti. Mi smo ovde postali iskreni prijateqi, za to vreme koliko smo se druìli. Nikada ranije nismo bili prijateqi. Ali ovde vam govorim neke ~iwenice, koje ne vre|aju ni Milo{evi}a, nego samo te ~iwenice pokazuju koliko je va{a optu`nica sa svim prate}im elementima na laìma zasnovana. Ne moète protiv ~iwenica. Gde dobrovoqci Srpske radikalne stranke da pevaju o Milo{evi}u, osim podrugqive pesme? Gde dobrovoqci Srpske radikalne stranke da nose crvenu petokraku na svojim uniformama? To je nezamislivo. Problem vam je Slavko Aleksi}, a {to ne na|oste bar jedan jedini zlo~in koji bi se mogao wemu pripisati? On je negde izjavio, vi ste to citirali, da je 21. aprila 1992. godine stupio na Jevrejsko grobqe i ~istio Grbavicu. [ta zna~i ~istio Grbavicu? îstio od muslimanskih snaga, to je vojni izraz, i kada se zauzme neka teritorija, treba da se vr{i ~i{}ewe terena da bi se svi eventualni yepovi otpora likvidirali. A muslimani nikad nisu proterani sa Grbavice. Ja sam vi{e puta pose}ivao Grbavicu, kod {opinga
106
u Grbavici 2 sam se jednom zatekao kad je velika grupa civila, me|u wima ve}ina muslimana, ~ekala sledovawe hleba. Vojska Republike Srpske je svakog dana obezbe|ivala za svaku porodicu odre|enu koli~inu hleba. Tu su zajedno u redu ~ekali i Srbi i muslimani. Ja sam se tu zadrào skoro sat vremena pri~aju}i sa onima koje sam poznavao pre rata, sa kojima sam bio u dobrim odnosima, i tako. E sad, bilo je zlo~ina i na Grbavici, a zlo~ine su vr{ili kriminalci. Ako je neki od tih kriminalaca bio povezan sa nekim iz vrha vlasti, onda to istraga i sud treba da pokaù. Ali sa Slavkom Aleksi}em nije bio u dodiru nijedan od tih kriminalaca. Napadate i to {to su Srbi naoruàvani. Srbija ih naoruàvala, JNA ih naoruàvala. A ko je naoruàvao Hrvate i muslimane? [to niste optuìli nekog istaknutog nema~kog politi~ara {to je ogromne koli~ine naoruàwa iz skladi{ta biv{e Isto~ne Nema~ke isporu~io Hrvatima? To je oru`je ruske, odnosno sovjetske proizvodwe. [to niste optuìli nekog ma|arskog politi~ara koji je isporu~ivao oru`je Hrvatima, i bilo kog drugog? Pomiwali ste onaj miting koji sam drào na Plitvi~kim jezerima. Tamo smo i{li kao civili. JNA je poku{ala da nas spre~i. Veliki broj barikada koje je pripremila JNA ja sam zaobilazio tamo. Dràli su oru`je na gotovs, te{ke mitraqeze na borbenim vozilima, sa redenicima koji su se sijali na prole}nom suncu. I kad smo sve uspe{no obavili, vratili smo se u Knin. Milan Babi} me je pohvalio pred Milanom Marti}em i Milan Marti} mi je poklonio kala{wikov, i to kala{wikov koji je on istog ili prethodnog dana zaplenio od lokalnih Hrvata u Kninu, kojima su kala{wikovi sa kompletima municije dostavqani u yakovima sa bra{nom. Dobio sam na poklon kala{wikov ma|arske proizvodwe, nov novcat. [ta se jo{ desilo? Vra}ao sam se za Beograd sa Aleksandrom Stefanovi}em u autu. Ja sam vozio svoj auto tojotu korolu, on je sedeo na sedi{tu pored mene. I napravimo neku gre{ku kod Doboja i skrenemo prema Tuzli. Pro{li smo kroz Tuzlu, gde je mogla na svakom koraku da nas zaustavi muslimanska policija, i dogovorili se, ako nas slu~ajno zaustave, odmah pucamo da {to skupqe prodamo svoju koù. Rat u Bosni jo{ nije izbio, ali smo znali {ta nas ~eka ako nas negde uhvate. I pro|osmo bez zaustavqawa kroz Tuzlu, od Tuzle prema Bijeqini, i tad smo ve} bili sigurni. Eto, s tom automatskom pu{kom koju sam drào ispod nogu, ispod sedi{ta. Dakle, opet jednostrano ko je naoruàvao Srbe? A ko je naoruàvao Hrvate i muslimane i ko je prvi po~eo da se naoruàva, da i to vidimo. Potencirali ste primer Hrtkovaca kao navodnog mesta iz koga su proterani Hrvati, deportovani. A videli smo ve} da nijedan Hrvat nije napustio Hrtkovce a da nije prethodno zamenio imovinu. Ali, bilo je proterivawa Hrvata sa podru~ja Srbije. Kad su u{le NATO trupe na Kosovo i Metohiju, proterani su Hrvati iz Jaweva, kojima je bilo nepodno{qivo da ìve pod albanskom vla{}u. Oni su napustili svu svoju imovinu i glavom bez obzira pobegli u Hrvatsku, a onda su ih Hrvati naseqavali u napu{tene srpske ku}e i stanove. Na primer, celo selo Miokovi}evo, u zapadnoj Sla107
voniji, naseqeno je tim jawevskim Hrvatima koji su izbegli pred Albancima. Eto vam primer deportacije. [to to niste procesuirali? Tuìla{tvo jo{ govori o nekim oteàvaju}im okolnostima i sada dolazimo na podru~je gde se ja potpuno slaèm sa tuìla{tvom. Potpuno se slaèm da nema nikakvih olak{avaju}ih okolnosti u mom procesu, nikakvih. Postoje samo oteàvaju}e okolnosti. Moje pona{awe u pritvoru i pred sudom, to je prva oteàvaju}a okolnost koju napomiwe tuìla{tvo. Ja se potpuno slaèm. Ja prezirem ovaj sud i prezirem zatvorsku upravu, i koristim svaku priliku da napakostim sudu i da napakostim zatvorskoj upravi, i sekretarijatu i tuìla{tvu. I tu vaqda nema nikakvih tajni. Vidite kako sam kooperativan, kako se slaèm sa vama. Daqe, kaète kao oteàvaju}u okolnost, da sam koristio su|ewe kao politi~ku govornicu. I to je ta~no, jer ovo je prevashodno politi~ki sud. Pa, kako ja da se suprotstavim ovom sudu i ovom tuìla{tvu, nego politi~kim govorima koji }e biti pametniji, umniji od va{ih govora, i gde }u vas tu}i kao haubicom i gde nemate nikakvih {ansi u sukobu ideja, u sukobu pravnih argumenata, u sukobu pravnih principa? Nemate nikakvih {ansi protiv mene. Ostala vam je samo gola sila. Ja vas, eto, izazivam, i vas sudije i vas tuìoce, da tu golu silu primenite do krajwih granica, da ne oklevate u tome. Kaète da sam iznosio program srpske nacionalne nadmo}i. Pa jesam, i to je ta~no. Vi tvrdite da je to oteàvaju}a okolnost, nemam ni{ta protiv. I jesmo mi Srbi nacionalno nadmo}ni. Koji bi drugi narod na svetu izdrào sve ovo {to su Srbi izdràli, koji bi drugi narod na svetu odoleo svim ovim mra~nim silama kojima odoleva srpski narod, mali srpski narod? Pa, ja srpsku nacionalnu nadmo} dokazujem i u ovoj ha{koj sudnici. Kao istaknuti srpski nacionalista sa vas ~erupam perje, leti vam perje nebu pod oblake, niste mi ni do kolena. Rasturih sve ~ega se dohvatim, niko mi ne moè ni{ta. Razaram Ha{ki tribunal u celini. Objavqujem imena za{ti}enih svedoka na svom internet-sajtu, izazivam vas da me sudite i za nepo{tovawe suda, da se deset procesa protiv mene vodi. I ni{ta mi ne moète, jer sam i moralno i intelektualno nadmo}niji. Protiv mene leka nema. Vi samo moète da me ubijete, i onda }e se i moj grob boriti protiv vas. Vi ne razumete uop{te {ta to zna~i. Razume}ete. E, to vam je kao ono {to su Amerikanci odglumili da su Osamu bin Ladena bacili negde u Tihi okean, da mu se ne bi znalo za grob. Ina~e su mu telo odneli u Ameriku na vi{estruke analize. E sad, vi mene ne moète posle smrti odvu}i negde u okean i baciti, mora}ete me vratiti u Srbiju i moj }e se grob boriti protiv vas. Borba se nastavqa. Kao oteàvaju}u okolnost navodite da sam ometao pravilno funkcionisawe suda. Ovaj sud nikada nije pravilno funkcionisao, ni u jednom procesu, a pogotovo ne u ovom. Kakvo je to pravilno funkcionisawe suda gde pritvor traje vi{e od devet godina, pa se onda i vi i sudsko ve}e pozivate na praksu Me|unarodnog suda za Ruandu? Ali, u Africi se primewuje Afri~ka deklaracija o qudskim pravima, a u Evropi se primewuje Evrop108
ska deklaracija o qudskim pravima. Da vidimo ima li u Evropi neki presedan da pritvor tako dugo traje. Pa ste me onda spre~ili da izvodim dokazni postupak odbrane. Uskratili ste mi prava na osnovu ~lana 21 statuta. A koliko ste me sve sa drugim pojedina~nim stvarima maltretirali, to vi{e ne moè ni da se nabroji, od prvog dana otkad sam se ovde pojavio. I nije bilo potrebe da osporavate kao olak{avaju}u okolnost to {to sam se ja navodno predao Ha{kom tribunalu. Nisam se ja nikada predao. Ja sam u Hag putovao 24. februara iz sasvim drugog razloga. Ja sam srpskom narodu na vi{e mitinga obe}ao da }u realizovati neki projekat sa holandskom kraqicom. I zato sam putovao u Hag. Nisam uop{te imao nameru da se predam. I kad se avion pojavio na aerodromu glavnog grada Holandije Amsterdama, uspostavqen je onaj koridor povezan sa izlazom iz aviona, i odjednom posada je rekla da aerodromska policija insistira da ja prvi iza|em. Ja sam mislio da je to zbog zvani~nih po~asti, da me tamo ~eka po~asna garda, da }e se intonirati himne, da }e se ne{to sli~no desiti. Kad ja izlazim iz aviona, ili negde na po~etku koridora, ~eka me nekoliko holandskih policajaca. Jedan odmah uze mi iz ruku zimski kaput da mi pretresa, a neki ~ove~uqak, metar i ìlet visok, po~e da mi ~ita nalog o hap{ewu. Ja odmah ugledah ona vrata koja direktno iz koridora vode na aerodrom, naglo otvorim ta vrata, istr~im dole niz stepenice na aerodrom, kad tamo stotinak policajaca me okruì i skemba me, nisam imao nikakvih {ansi. Strpa{e me u policijsko vozilo i u [eveningen. Prema tome, tu nema nikakvih olak{avaju}ih okolnosti, niti ja na wima insistiram. A ovde sam sve u~inio da vas rasturim, i danas to ~inim, s krajwim fizi~kim naporom mo`da, ali sa ogromnim uìvawem u toj ulozi. E sad, tuìla{tvo predlaè kaznu od 28 godina zatvora. Naravno da ne postoji nikakav pravni osnov za bilo kakvu osu|uju}u presudu. Ali vama pravni osnov i ne treba. Da vidimo koja bi kazna bila najprimerenija. Ako mi izreknete 28 godina, ja nemam nikakvih {ansi da tu kaznu izdrìm do kraja, a kad imate u vidu koliko sam ja energi~an protivnik Sjediwenih Ameri~kih Dràva i wihove globalne hegemonije i dominacije, koliko sam nepomirqivi neprijateq Severnoatlantskog pakta, koliki sam protivnik Evropske unije, i kad imate u vidu koliko mrzim Ha{ki tribunal, koliko mrzim sve ha{ke sudije, sve ha{ke tuìoce, onda je jedina primerena kazna doìvotna robija. Ali ako mi izreknete doìvotnu robiju, to je jedina {ansa da do kraja odsluìm kaznu, jer {ta god biste drugo izrekli, ja ne mogu da odsluìm, i ~emu onda to? Ovo je najelegantnije. Naravno, vi }ete to morati na neki na~in da obrazloìte. A {ta vas to ko{ta. To su obrazlagali i u drugim ha{kim presudama. Sve su te presude, kad je re~ o osu|enim Srbima, prepune raznoraznih gluposti i la`nih dokaza, la`nih izjava. Kao da je problem da se to i u ovom slu~aju uradi. Vi imate stru~ne slu`be koje to pi{u. Nekad je te{ko ujedna~iti ono {to razli~iti qudi pi{u. âk ima kontradikcija, to sam ~itao u ovoj presudi Srbima prvostepeno osu|enim za navodne zlo~ine na Kosovu i Metohiji u to109
ku bombardovawa. Pa, po{to je presuda u ~etiri toma, u jednom tomu se zastupa jedna argumentacija, a u drugom tomu sasvim suprotna toj, jer su razli~iti qudi pisali, a oni koji su to na kraju redigovali nisu primetili glavni problem, ili ga nisu shvatili. Dakle, to nije nikakav problem, papir trpi sve. U dilemi da postupite ~asno, savesno, da se dokaète kao pravi pravnici profesionalci, ili da poslu{ate gazde ovog Ha{kog tribunala, najisplativije je da poslu{ate gazde, i najizglednije, i s moje strane najo~ekivanije. Ukoliko uskoro umrem, i to moram da vam kaèm, ja zabrawujem nad mojim telom da se vr{i obdukcija. Obdukcija moè da se vr{i samo u Beogradu, ako moja porodica zatraì, i nikako ne na Vojnomedicinskoj akademiji. To sam morao da vam naglasim za svaki slu~aj. I jo{ jednu stvar moram da uradim, bar formalno, da bih vas stavio na jo{ ve}e muke. Ja na kraju ove zavr{ne re~i zahtevam da ukinete pritvor, sa argumentom da vi{e nema nijednog razloga za pritvor. Koji mogu biti razlozi za pritvor a koji ovde ne postoje? Ne postoji opasnost da pobegnem. Za{to bih beào i gde bih beào? Ne postoji opasnost da uti~em na svedoke, jer su svi svedoci optu`be odavno saslu{ani. I ne postoji opasnost da ponovim krivi~no delo za koje mi se ovde sudilo. Za{to ne postoji ta opasnost? Zato {to nema ratnog stawa na Balkanu. A vi ste nadle`ni samo za ona krivi~na dela koja su izvr{ena u ratnim okolnostima, vezano za rat. Vi nemate nadle`nosti za neka druga krivi~na dela. Ne o~ekujem ja od vas da doneste odluku u kojoj se prihvata moj zahtev. Znam ja da }ete vi to odbiti, ali vas stavqam u poziciju da morate o tome da odlu~ujete i da odbijete. To je su{tina ovoga {to ja sada iznosim. Ja sam veoma zadovoqan ovim su|ewem, iako ste mi uskratili brojna procesna prava, iako ste me spre~ili da izvodim dokazni postupak odbrane. Ja sam ovde na primeru sopstvenog procesa dokazao da je Ha{ki tribunal nelegalan, da je antisrpski, da se sluì laìma, najprqavijim manipulacijama, i da nije nikakav doprinos u uspostavqawu pravde, nego uspostavqawu bezakowa i nepravde. Da predstavqa oru`je totalitarizma kao novog svetskog poretka koje je mnogo gore od Hitlerovog nacizma. I ja na osnovu toga odoh odavde direktno u slavu, a Srpska radikalna stranka ka politi~kom trijumfu na predstoje}im izborima. Meni je ta Srpska radikalna stranka va`nija od samog ìvota. Niste uspeli da je slomite iako ste poku{avali sve {to ste mogli. I mora}e da ostane razo~aran i Moris Gordo-Montaw i svi wegovi prijateqi i saradnici zapadnih obave{tajnih slu`bi. Vi zapravo ni{ta niste uradili, ali ste pomogli meni, prethodno obi~nom ~oveku, da postanem jedna veli~ina nezaobilazna u svakom budu}em prou~avawu me|unarodnog krivi~nog prava i u svakom pisawu uybenika iz me|unarodnog krivi~nog prava. Evo, ja bih s tim zavr{io. âk sam malo kra}e govorio nego {to je trebalo, deset minuta kra}e. Predsedavaju}i sudija @an-Klod Antoneti: Tako je. Da li tuìla{tvo, mo`da, u skladu sa pravilnikom èli da iznese neku argumentaciju u okviru replike?
110
Tuìlac Markuzen: âsni sude, kao {to je optuèni i sam danas rekao, on je koristio ovo su|ewe kao javnu politi~ku govornicu, on je nastavio svoje propagandisti~ke argumente kojima poku{ava da opravda svoje kriminalno delovawe i nastavio je da zastupa odmazdu protiv nevinih qudi. On je izneo la`ne tvrdwe o postojawu zavera. Tvrdio je da wegovo su|ewe nije bilo fer, napao je tuìla{tvo, sudije i ovaj sud i izneo je niz tvrdwi koje nisu utemeqene u zapisniku. Ni{ta od toga ne odnosi se na wegovu krivicu za ta~ke optu`nice. Wegova zavr{na re~ nije ukqu~ivala nikakvu pravnu argumentaciju ili argumente koji se odnose na ~iwenice u odnosu na koje bi tuìla{tvo moralo da iznese neku repliku. âsni sude, tuìla{tvo je dokazalo krivicu optuènog za ta~ke optu`nice i mi traìmo da donesete presudu da je on kriv u skladu sa time, i da odredite kaznu koja odgovara mnogim `rtvama koje su propatile zbog wegovog pona{awa. [to se ti~e wegovog zahteva da bude uslovno pu{ten na slobodu, vi ste optuènom vi{e puta rekli da mora imati garancije dràve. On to nije u~inio, ali i te kako je toga svestan i nema svrhe da on u ovom trenutku ponovo treba da zadovoqava bilo kakve zahteve. Predsedavaju}i sudija @an-Klod Antoneti: Hvala lepo tuìocu. Da li je optuèni, koji ima pravo da kaè posledwu re~, èleo ne{to da doda? Dr [e{eq: Slu{ao sam sve do sada prevod. Morao bih jednu stvar na kraju da dodam. Ja sam u toku ovog procesa imao veliki hendikep, i zbog toga duboko àlim. Ja sam o~ekivao da }u u ovom procesu imati naspram sebe neke sposobne tuìoce, neke istaknute pravnike, neke inteligentne qude i da }e to biti duel na ravnoj nozi. Naàlost, ja sam ovde u sudnici protiv sebe imao slabo obrazovane qude, nikakve pravnike, nikakve profesionalce, qude bez ikakvih moralnih skrupula. I to je taj hendikep koji sam sve vreme ose}ao, i to je, po meni, pomalo umawilo vrednost ovog procesa. Ovaj bi proces bio mnogo lep{i da smo mi mogli da vodimo borbu na ravnoj nozi. Wih 10, 20, koliko ih je bilo, i pitawe koliko je uop{te u tuìla{tvu radilo na ovom predmetu, nisu mi bili ni do kolena i kao da ih nisam mnogo ni prime}ivao u sudnici. Razbio sam im u parampar~ad sva la`na svedo~ewa, sve navodne dokaze, i oni i daqe trtqaju da sam kriv za zlo~ine, da sam odgovoran, da sam za ovo, za ono, i samo gomilu gluposti ovde iznose. To je tu`no na {ta se svela me|unarodna pravda, a ja sam radostan {to je ovaj prvi poku{aj uspostavqawa me|unarodnog pravosu|a nakon Nirnber{kog procesa ovako neslavno propao i {to je najvi{e kompromitovan procesom koji se protiv mene vodi. Predsedavaju}i sudija @an-Klod Antoneti: (na francuskom) Dr [e{eq: Ja uop{te nemam prevoda. Predsedavaju}i sudija @an Klod Antoneti: U redu, ponovi}u. Rekao sam da, u skladu sa pravilom 87 Pravilnika o postupku i dokazima, sada progla{avam ovo su|ewe zavr{enim. Sudsko ve}e }e razmotriti sve iza zatvorenih vrata i kada budemo sve razmotrili, izda}emo nalog o rasporedu kako bismo izneli presudu. Zahvaqujem. Sada smo zavr{ili sa radom. Sekretar: Molimo ustanite.
111

Zavrsna Rec

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zavrsna Rec

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dr Vojislav [e{eq

ZAVR[NA RE^ U HA[KOM PROCESU

Srpska radikalna stranka Beograd 2012.

ZAVR[NA RE^ U HA[KOM PROCESU

Zavr{na re~ dr Vojislava [e{eqa 14. mart 2012. godine

Zavr{na re~ dr Vojislava [e{eqa 15. mart 2012. godine

Zavr{na re~ dr Vojislava [e{eqa 20. mart 2012. godine

You might also like