DR - Vojislav Seselj - U Celjustima Kurve Del Ponte PDF

Dr Vojislav [e{eq
U ÊQUSTIMA
KURVE DEL PONTE
Srpska radikalna stranka

Beograd 2004.
Dr Vojislav [e{eq
U ÊQUSTIMA KURVE DEL PONTE
Recenzenti
Tomislav Nikoli}
Aleksandar Vu~i}
Direktor izdava~kog sektora
Ogwen Mihajlovi}
Redakcija
Vesna Mari}, Zlatija Sevi}, Ivana Borac, Zorica Ili},
Milica [e{eq, Qubica Davidovi}, Vesna Zobenica,
Brankica Terzi}, Qiqana Mihajlovi}, Zlata Radovanovi}
Izdava~
Srpska radikalna stranka
Beograd, Trg pobede 3, Zemun
Za izdava~a
Dr Vojislav [e{eq
[tampa
Etiketa, Bole~
Za {tampariju
Milenko Dramli}
Tira`
1000 primeraka
CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
341.645.5(093.2)
341.649.942/.943
[E[EQ, Vojislav
U ~equstima kurve Del Ponte / Vojislav
[e{eq. - Beograd : Srpska radikalna
stranka, 2004 (Bole~ : Etiketa). - 999
str. ; 23 cm
Tira` 1 000. - Str. 3-4: Predgovor / Ogwen
Mihajlovi}.
ISBN 86-83451-54-2
a) Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u
Jugoslaviju (Hag) - Istorijska gra|a b)
[e{eq, Vojislav (1954-) - Su|ewe Istorijska gra|a
COBISS.SR-ID 119072780
Predgovor
Na prvi pogled, naslov ove kwige moè se u~initi preèstok, ali to je
samo prvi utisak. Otprilike, to je kao kada neko zapali skup{tinu, pu~em
preuzme vlast, a onda upre prstom na opoziciju zato {to lepi plakate na nove fasade. Kao, nije to u redu, tako se prqa grad. Isto vaì i za glavnog ha{kog inkvizitora, Karlu del Ponte koja je definitivno glavni uzrok nestabilnosti Srbije i {ireg, balkanskog regiona. Po~inila nam je toliko zla, a
mi Srbi ne smemo ni da je okarakteri{emo u jednoj re~i. Ipak, izgleda da postoji neko ko se jo{ uvek usu|uje da stvari nazove pravim imenom. Taj neko zove se dr Vojislav [e{eq i trenutno je najve}a kost u wenim razjapqenim ~equstima. Nema u imenu ove kwige ni~eg vulgarnog, pa zato i diskutabilnog,
pojam kurve vremenom se u ve}ini jezika sveta iskristalisao i odvojio od
legendarno najstarije profesije, prostitucije. Kako druga~ije nazvati osobu
koja, zarad politike i sopstvene dobiti i promocije, sudi ~itavom jednom narodu, koja se kurva sa svojim poslodavcima, tako bestidno se dodvoravaju}i da
im prinosi uvek jednu `rtvu vi{e nego {to je traèno. Zar je slu~ajno reaktivirana optu`nica za Vojvodinu protiv dr [e{eqa, u istom trenutku kada
je Joèf Kasa po~eo kampawu dokazivawa nekakvog zlostavqawa ma|arske
mawine na severu ove srpske pokrajine. Kakve li koincidencije, nema tu nikakve namere, gde bi oni namerno protiv Srba. Ova la`, sre}om, nije mu pro{la. Isto kao {to ni Karli del Ponte ne}e po}i za rukom da od vo|e svih
srpskih patriota iscedi bilo {ta nalik na popu{tawe. Wen podani~ki mentalitet (prepotencija koju emituje rezervisana je samo za `rtve) nikada joj
ne}e dozvoliti da shvati da pred wom stoji prkosni srpski junak, pravi ~ovek, a ne neki Babi}.
Koliko je ubojita re~ predsednika Srpske radikalne stranke, vidi se
~ak i kada mu nije dozvoqeno da govori. Takav je bio slu~aj na sedmoj statusnoj konferenciji, sa ~ijim transkriptom po~iwe ova kwiga. Odràna 4. oktobra 2004. godine, ova konferencija je srpskoj javnosti prenesena samo u delovima, onako kako su to procenili doma}i mediji, ina~e pod kontrolom snaga koje su o{tro suprotstavqene Srpskoj radikalnoj stranci. Poku{avaju}i
da dokaè kako dr [e{eq barata engleskim jezikom, Tuìla{tvo je u sudnici emitovalo izvode iz intervjua koji je dao jednom stranom novinaru na tom
3
jeziku. Na snimku se vidi kako predsednik [e{eq na ~istom engleskom tvrdi kako ne voli da govori na engleskom jer je to jezik neprijateqa na{eg naroda. Povodom ovoga, prof. dr [e{eq je izneo svoju primedbu: Mislim da
je krajwe apsurdno ovo {to radi Tuìla{tvo. Ja sam pomalo {kolovan ~ovek, neku sam {kolu zavr{io i pomalo sam engleski u~io, taman onoliko koliko mi je dovoqno da se sporazumem sa ovim va{im straàrima. Ali da vi
iz ovoga, iz tri najjednostavnije fraze na engleskom izvu~ete zakqu~ak da ja
mogu da prou~avam ozbiqan pravni~ki tekst na tom jeziku, ja apsolutno ne
mogu da do|em sebi zbog takvog va{eg insistirawa. I imao sam pravo da se
povodom toga izjasnim. Usledilo je sudijino Stop, kao jedina odbrana pred
ofanzivom ha{kog su`wa. Me|utim, pokazalo se da ni tehnika iskqu~ivawa
mikrofona ne moè mnogo da pomogne sudiji, dr [e{eq mu je objasnio neke
stvari prvom prilikom: Gospodine Agius, danas ste u nekoliko navrata izjavili da se pretvaram, a onda ste izjavili da dugo govorim a ni{ta ne kaèm,
pogotovo ne o onome {to me pitate, {to je kod mene izazvalo dodatnu du{evnu patwu u odnosu na patwu koja ve} postoji zbog va{e ode}e. Ali po{to }ete me opet prekinuti ili }ete mi re}i da gledam na drugu stranu, samo da vam
saop{tim da sam odlu~io da gledam sve vreme pravo u vas, ma koliko duboka
moja patwa bila. Smatram da ti izrazi koje ste danas upotrebili ne dolikuju sudiji bilo kog suda na svetu. Ja se ne pretvaram, a to {to vam se ne svi|a
na~in na koji se branim, ja vam tu ne mogu ni{ta pomo}i. Branim se onako kako smatram da je najumesnije u ovom procesu. To }e izazvati dodatnu mr`wu i
kod vas i kod Tuìla{tva i tako daqe, ali to je va{a stvar.
Dakle, bez obzira {to je pod rukom sudije Agisa u svakom trenutku crveno dugme koje mu daje neograni~enu mo}, predsednik Srpske radikalne stranke prof. dr Vojislav [e{eq je ipak dominirao u ha{koj sudnici. I ovaj put
je potpuno opravdao prideve koji ga prate u otaybini, on jeste prkosni srpski junak.
I Karla del Ponte jeste kurva u ~ijim }e ~equstima zapeti najtvr|a srpska kost.
Ogwen Mihajlovi}
I
Sedma statusna konferencija
Hag, 4. oktobra 2004. godine
Slu`benik suda: Ustanite molim.
Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju zasjeda.
Izvolite sjesti.
Sudija Karmel Agius: Dobro jutro svima. Molim gospodina sekretara da
najavi predmet.
Sekretar: Dobro jutro, ~asni sude predmet IT 0367 PT, tuìlac protiv
Vojislava [e{eqa.
Sudija: Gospodine [e{eq, da li moète pratiti postupak na jeziku koji razumete?
Dr [e{eq: Za sada, da.
Sudija: Hvala lepo. Molim da se stranke predstave. Tuìla{tvo?
Tuìla{tvo: Dobro jutro ~asni sude, za Tuìla{tvo: Danijel Sakson, ja
sam Hildegard Uerc-Reclav i sa nama je referent za predmet Ana Vrqi}.
Sudija: Hvala vam. Dobro jutro svima, a zastupnik u pripremi?
Stend baj advokat: Dobro jutro, ja sam Tjarda Edvard van der Spul.
Sudija: Hvala lepo. A sada da krenemo sa uobi~ajenim formalnostima da
bismo objasnili svrhu ove statusne konferencije. Posledwa statusna konferencija odràna je 14. juna. U skladu sa pravilom 65bis, od Ve}a se traì da
odràva statusnu konferenciju svakih 120 dana kako bi se osigurala ekspeditivna priprema za su|ewe, omogu}ilo optuènom da pokrene pitawa svog
psihi~kog i fizi~kog stawa, i kako bi strane mogle da razmene mi{qewa.
Kao {to sam rekao u prethodnoj prilici, èlim da bude jasno od samog
po~etka ove statusne konferencije da je ovo statusna konferencija, i da obe
strane imaju obavezu da se striktno pridràvaju svrhe ove statusne konferencije. Nemam nameru da dozvolim bilo kojoj strani da ide van ovih granica koje su utvr|ene pravilom 65bis, i ne}u oklevati da preduzmem bilo koju
akciju koja bude neophodna u bilo kom trenutku ukoliko se ovaj postupak zloupotrebi ili ako se poku{a da se skrene sa wegove svrhe.
Po~e}u sa dnevnim redom. Naravno pitawe koje je od najve}e va`nosti u
ovoj fazi i koje je bitno za svaku statusnu konferenciju je proces objelodawivawa koji je u toku. Kao {to sam ve} obja{wavao i objasni}u vrlo kratko,
5
postoje dva osnovna problema koja su se pojavila i nastavqaju da se pojavquju, i do}i }e trenutak kada treba doneti odluku o tom pitawu. Za uvod dozvolite da kaèm da je u ovom procesu obelodawivawa koji je u toku, Tuìla{tvo podnelo ~etiri izve{taja. Prvi je podnesen 23. jula 2003. godine, drugi
12. februara 2004. godine, tako da, kada smo imali posledwu statusnu konferenciju, 14. juna 2004. godine, bila su podnesena samo dva izve{taja. Dakle, samo dva su bila na raspolagawu. Od tada su podnesena jo{ dva izve{taja. Tre}i, u vezi sa obelodawivawem, koji je delimi~no poverqiv, podnesen
je 13. jula 2004. godine i najnoviji pre par dana, posledweg dana septembra,
30. septembra 2004. Tuìla{tvo je podnelo ~etvrti izve{taj u vezi sa obelodawivawem. Zbog toga {to je ovaj ~etvrti izve{taj tek nedavno obelodawen odnosno podnesen, èlim da budem siguran da je optuèni dobio kopiju tog izve{taja.
Dr [e{eq: Da, dobio sam.
Prevodilac: Mikrofon, molim.
Dr [e{eq: Dobio sam ~etvrti izve{taj Tuìla{tva.
Sudija: U redu, hvala vam, gospodine [e{eq. Nakon toga èlim samo da
potvrdim slede}e iako ne èlim da mislite da sumwam u va{u re~, kao {to
je to navedeno u ~etvrtom izvje{taju, ali èlim da budemo sigurni da su slede}e informacije ta~ne. Obave{ten sam da ste podneli ili imate nameru da
podnesete 81 izjavu svedoka na CD romu, od ~ega su 23 izjave na srpskom i pomiwu ime optuènog. To ste poku{ali da uradite 5. jula 2004. godine, ali optuèni je odbio format na CD romu. Vi ste to izneli u svom podnesku, pretpostavqam da smatrate da ste ispunili svoju obavezu u skladu sa pravilom
66b. Onda ste poku{ali da dostavite optuènom 70 izjava u formatu CD roma, od ~ega su 32 bile na srpskom i u wima se pomiwe ime optuènog. Poku{ali ste da mu to dostavite 20. jula 2003. godine. I ova informacija i informacija o prethodnom obelodawivawu je u skladu sa pravilom 66b i ponovo ste
obave{teni da je optuèni odbio da primi informaciju na CD romu, a vi
smatrate da su va{e obaveze u skladu sa pravilom 66b ispuwene. Zatim, imamo 19 izjava svedoka u pismenom obliku u kojima se pomiwe ime optuènog,
to je opet obelodaweno u skladu sa pravilom 66b 27. jula 2004. godine. I to je
dostavqeno Pretresnom ve}u kako bi se redigovalo prije nego {to se obelodani gospodinu [e{equ, optuènom. Ovo pitawe je jo{ uvek otvoreno pred
Pretresnim vje}em, mi ih sada pregledamo kako bismo videli da li je potrebno da se rediguju i u kojoj meri.
Zatim, postoji ono {to ste vi nazvali potencijalnim obelodawivawem
u skladu sa pravilom 68, dakle osloba|aju}eg materijala, i to u pismenom obliku, na engleskom i srpskom i odnosi se na deo optu`nice koji se ti~e Hrvatske. To je obelodaweno 29. avgusta 2004. godine i taj materijal je prihvatio optuèni. Zatim, postoji potencijalni materijal po pravilu 68 na sedam
CD romova koji sadrì u sebi ono {to ste vi opisali protivni~kim snagama. U~iwen je poku{aj da se to dostavi 3. septembra 2004. godine. Vi ste me
6
obavestili da je optuèni odbio da primi taj materijal na CD romu, a smatrate da su va{e obaveze u skladu sa pravilom 68 ispuwene.
I na kraju, mislim da se to pokrenulo u predve~erje odluke @albenog ve}a kojom se opoziva na{a odluka, dakle prethodna odluka o interlokutornom
dekretu koji se odnosi na elemenat Vojvodine u optu`nici 3. septembra ste
obelodanili u pismenom obliku materijal koji se ti~e analize popisa stanovni{tva u Vojvodini na srpskom. To je u~iweno 3. septembra, i obavestili
ste me da je optuèni prihvatio taj materijal. Pregledaju}i svu dokumentaciju koja se ti~e ovog predmeta i prethodne izve{taje, mislim da se pokre}u
dva pitawa koja su sada glavna, i kojima se treba detaqno pozabaviti i to treba da se time pozabavite i vi i Pretresno ve}e i mora se o tome doneti odluka pre nego {to krenemo daqe.
Kao {to znate, jedan od osnovnih razloga za pretpretresni postupak je
upravo pitawe obelodawivawa koje od nas traì na{ sistem, odnosno na{
Pravilnik i bila bi velika gre{ka ako bi ovo Pretresno ve}e ignorisalo
~iwenicu da u postupku obelodawivawa ima te{ko}a koje moramo da razmotrimo. Prva te{ko}a je ~iwenica da optuèni nastavqa da odbija bilo {ta
{to nije u pisanom obliku, na papiru, dakle bilo {ta {to je u elektronskoj
formi. Do sada se problem pojavio u svetlu dve slede}e ~iwenice. Prvo, da
on odbija materijal kada mu se preda na CD romu ili u bilo kojoj drugoj elektronskoj formi, a vi smatrate da ste time svoje obaveze po bilo kom pravilu
koje je tu primenqivo, u celosti ispunili. Ovo pitawe mora da se razjasni,
jer ako je obaveza ispuwena onda mi moramo i}i korak daqe i odlu~iti kako
onda osigurati da se moè daqe nastaviti sa pripremama za su|ewe. Ako se
va{e obaveze ne mogu smatrati ispuwenim, onda moramo da na|emo pravni
lek kako da osiguramo da te obaveze budu ispuwene. To je prvo pitawe o kom
moramo doneti odluku.
Drugo pitawe odnosi se jedino, na u su{tini, obelodawivawe po pravilu 68 i dok se optuèni pretvara da ~ak i u slu~aju obelodawivawa po pravilu 68 materijal mora da bude obelodawen na wegovom vlastitom materwem jeziku ili jeziku koji razume, iako ste vi bili spremni na saradwu, vi i daqe
smatrate da nemate obavezu po pravilu 68 da prevodite materijal u obelodawivawu na jezik optuènog ako taj materijal nije izvorno na tom jeziku.
Ovo je sada drugo pitawe o kome se mora doneti odluka, jer o~igledno je
da }e ishod ove odluke uticati na drugu odluku, a to je: da li vi ispuwavate
svoju obavezu obelodawivawa na osnovu Pravilnika ili ne. To su dva va`na
pitawa o kojima se mora doneti odluka {to ranije. Ja sam o tome mnogo razmi{qao i mislim da ne moèmo da se pretvaramo da moèmo nastaviti efikasno u ovoj pretpretresnoj fazi ukoliko se ne donesu odluke o tim pitawima. Po{to su ova pitawa, naravno, od vitalnog zna~aja, ne}u sugerisati da zajedno sa drugom dvojicom sudija od kojih se sastoji ovo Vie}e, mogu doneti odluku, a da pri tome ne dam vama mogu}nost da se izjasnite i da vas saslu{amo.
Na situaciju gledam na slede}i na~in: optuèni je vrlo jasno izneo svoj stav.
7
On je rekao ne moète me prisiliti da prihvatim bilo {ta {to nije na papiru, dakle u pisanom obliku, i ne treba da mi obelodawujete materijal po
pravilu 68 na jeziku koji nije moj materwi jezik. Ja }u optuènom dati mogu}nost da prvi iznese svoj stav, ne danas, usmeno, to je ne{to {to mora pismeno
da se obrazloì. Ali pita}u optuènog da li èli da podnese svoj pismeni
podnesak u vezi sa ovim pitawem ili èli da ostavi stvari takvim kakve jesu, kako sam ih ja objasnio Tuìla{tvu, kako bismo u{tedeli na vremenu i kako bih mogao dati Tuìla{tvu mogu}nost da objasni ovom me|unarodnom sudu kako, bez obzira na ~iwenicu {to optuèni odbija da primi ovaj obelodaweni materijal, vi smatrate da ste ispunili va{e obaveze po Pravilniku.
Gospodine [e{eq, da li biste èleli da imate mogu}nost da podnesete pismeni podnesak u vezi sa ova dva pitawa koja su povezana i oba se odnose na obelodawivawe, odnosno na va{e pravo na obelodaweni materijal u
skladu sa Pravilnikom? Da li biste radije to u~inili i onda dali re~ Tuìla{tvu da oni podnesu, tako|e, pismeni podnesak u odnosu na va{e prigovore, koje ste vi izneli i va{e odbijawe da prihvatite ove dokumente? Da
li èlite vremena da razmislite o tome? Ako vam to treba, da}u vam vremena da razmislite.
Dr [e{eq: Gospodine Agius, tu postoji jedan drugi problem. Na pro{loj statusnoj konferenciji traìli ste od mene da vam pismeno dostavim
sve svoje primedbe na tok postupka i da vas izvestim o problemima sa kojima
se suo~avam u vezi pripreme moje odbrane. Ja sam to u~inio na 10 rukom gusto
pisanih strana teksta u podnesku 37 i imam utisak da vi taj moj podnesak niste ni pro~itali. Vas je obmanuo sekretar suda, Hans Holcijus, u pogledu sadràja tog podneska.
Sudija: Stop.
Dr [e{eq: Dozvolite da vam kaèm.
Sudija: Zaustavite se tu. Zaustavite se. Ne}u vam dozvoliti da zavr{ite, jer ova statusna konferencija nije namewena dràwu govora. Ona se bavi pravnim pitawima. @elim da mi kaète jednostavno da ili ne, po{to je
re~ o jednom pravnom pitawu i nema nikakve veze sa stranicama koje ste vi
ranije podneli, u kojima nema adekvatnih i sveobuhvatnih pravnih argumenata. @elim da znam da li èlite da iskoristite mogu}nost koju vam nudim
da date pismeni podnesak, pravni pismeni podnesak, o tome da li postoji bilo {ta u pravu na ~emu bi se zasnivalo va{e pravo za koje se vi pretvarate
da ga imate da odbijete materijale koje vam dostavqa Tuìla{tvo, poku{ava da vam obelodani u elektronskom obliku i pored toga, na pravo koje vi sebi uzimate da traìte materijal preveden na va{ materwi jezik bez obzira
da li ono proizilazi iz pravila 68 ili ne. Ako èlite da iskoristite tu mogu}nost, recite mi da. Ako ne èlite, recite ne. To je, dakle, jedino {to
èlim od vas, odgovor da ili ne na moje pitawe. Nikakvi govori, ina~e }u
vas prekinuti.
8
Dr [e{eq: Ja vam se nikada ne}u izjasniti sa da ili ne i nemojte takva

pitawa da mi postavqate, jer ona sa pravnom teorijom i pravnom naukom nemaju nikakve veze.
Sudija: Zaustavite se. U redu, onda }u ja doneti odluku o tom pitawu sada
i ovde, nakon obja{wewa koje je pretpretresni sudija ve} dao. Optuènom se
daju tri sedmice na raspolagawe tokom kojih, ako èli, moè da podnese svoj
pismeni podnesak u okviru parametara koji su odre|eni Pravilnikom o postupku i dokazima. Taj podnesak treba da se bavi pravnim pitawima koja se
ti~u obelodawivawa u elektronskom obliku i prevoda dokumenata, materijala koji je obelodawen u skladu sa pravilom 68a. Tuìla{tvo }e imati nakon toga jo{ tri sedmice tokom kojih moè odgovoriti i moè izloìti svoje argumente posebno obja{wavaju}i za{to, po wihovom mi{qewu, wihove
obaveze obelodawivawa na osnovu primenqivih pravila jesu ispuwene. Pretresno ve}e }e onda zajedno, dakle u kolegijumu, odlu~iti o ta dva pitawa.
Slede}e pitawe je ne{to {to ide izvan problema obelodawivawa. Ima
i daqe veze sa obelodawivawem, ali ide izvan ovoga o ~emu smo upravo raspravqali. Re~ je o tome da pretpretresni sudija daje informacije stranama.
Kao {to znate, 23. aprila podnesen je jedan poverqivi podnesak. Re~ je o podnesku Tuìla{tva o dodatnim informacijama koje se ti~u za{titnih mera
za osetqive, rawive svedoke. U odgovoru na odluku Pretresnog ve}a od 11. februara 2004. godine, kojom je odobren zahtev Tuìla{tva da se ne obelodawuje odre|eni deo materijala u skladu sa pravilom 53a, u odnosu na neke izjave
svedoka koje su obelodawene u skladu sa pravilom 66ai, Tuìla{tvo je dobilo nalog od Pretresnog ve}a da dostavi dodatne informacije kako bi se u
pretpretresnoj fazi donela odluka o za{titnim merama. Kao {to sam ve}
rekao, Tuìla{tvo je podnelo svoj poverqivi podnesak 23. aprila. Time su
dobijene op{te informacije o kontekstu, koje su se odnosile na opasnosti u
vezi sa sada{wim predmetom po mi{qewu Tuìla{tva, a u odnosu na pona{awe optuènog u slu~aju da se daju detaqnije informacije o konkretnim
svedocima koji su pod za{titnim merama. Na posledwoj statusnoj konferenciji optuèni je izjavio da je u vezi sa za{titnim merama koje je traìlo Tuìla{tvo wegov stav da tuìlac nema razloga da pretpostavqa da bi on mogao obelodaniti dokumente koji se eksplicitno opisuju kao nejavni i imena
za{ti}enih svedoka. Pretpostavqam da je taj stav jo{ uvek isti, mi nismo dobili bilo kakvu daqu dokumentaciju o tome ili podneske u vezi sa tim i Pretresno ve}e, a posebno ja kao ~lan Ve}a, s obzirom da sam se posledwih meseci bavio odlukom u predmetu Br|anin, ~im se zavr{io taj predmet, ~im je gotov bio taj predmet, po~eo sam da radim na podnescima koji su i daqe bili
otvoreni. Moram da raspravqam sa drugom dvojicom sudija o tim pitawima,
da vidim da li }e to biti odluka u kolegijumu ili samo moja odluka. Mi smo
u zavr{noj fazi na{ih rasprava i sada, kada je zavr{en predmet Br|anin,
o~ekujem da }emo biti u mogu}nosti da dostavimo tu odluku u vrlo kratkom
vremenskom periodu. Mi se tako|e trudimo da osiguramo da, kada se ta odlu9
ka donese, odmah bude prevedena, po{to }e odluka biti na engleskom jeziku,

da se odmah prevede na srpski jezik i da se stavi na raspolagawe optuènom.
Razlog za{to sam ranije pokrenuo pitawe odnosno hitnu potrebu da se
odlu~i o tome da li se obelodawivawe obavqa u skladu sa Pravilnikom ti~e se tako|e jednog drugog podneska koji je podnesen 27. jula 2003. godine, a to
je podnesak za neobelodawivawe imena i drugih va`nih informacija. (Ispravka prevodioca: 2004. godine). Kao {to sam ranije rekao, na{ stav je da
smo sada u jednoj daqoj fazi pripreme postupka i ako u ovoj fazi ne moèmo
da nastavimo, ako ~ak i uzmemo u obzir meritume ovog podneska, po{to je na
posledwoj statusnoj konferenciji optuèni zahtevao od Pretresnog ve}a da
naredi, da izda nalog Tuìla{tvu da obelodani do 14. avgusta kopije izjava
svih svedoka Tuìla{tva u kojima se pomiwe optuèni, a da pre obelodawivawa izjava svedoka u redigovanom obliku sve te izjave moraju da se dostave
Pretresnom ve}u na odobrewe. Kao {to sam poku{ao da objasnim ranije, mi
smo dobili ~etvrti izve{taj Tuìla{tva i ja sam se pripremio da se pozabavim tim pitawem, drugim re~ima podneskom od 27. jula detaqno tokom ove
statusne konferencije. Me|utim, po{to je ve}inu dokumenata koje je Tuìla{tvo poku{alo da obelodani kao {to je obe}alo, optuèni odbio, mi moramo da donesemo odluku da li je ovo odbijawe opravdano i da li je zakonito
ili nije, da li je utemeqeno u zakonu ili nije i mislim da se ovo pitawe mora staviti u prvi plan i upravo zbog toga rasprava o ovom pitawu }e se u ovom
trenutku zaustaviti dok ne donesemo odluku o obelodawivawu u elektronskom obliku i o prevodima u skladu sa pravilom 68. Dakle, dok ovo Pretresno ve}e ili @albeno ve}e ne donese definitivnu odluku o ta dva pitawa.
Sada sam do{ao do materijala po pravilu 65r. Ovo pitawe sam izneo tokom prethodne statusne konferencije i mislim da moramo da vidimo gde se
sada nalazimo, po{to je to drugo podru~je u kojem moramo da zabeleìmo odre|eni napredak. Tako|e primam k znawu da ima te{ko}a i deo wih je vezan
za stvari koje sam ranije pomenuo. Seti}ete se da je na pro{loj statusnoj konferenciji Tuìla{tvo izjavilo da je pripremilo nacrt pretpretresnog
podneska i da je tako|e pripremilo nacrt spiska svedoka i dokaznih predmeta. Tuìla{tvo je tako|e izjavilo da oni ne èle to da obelodane zbog toga
{to jo{ uvek nisu stigli do kona~ne faze sa tim spiskovima; to je bilo otprilike pre ~etiri meseca. Tuìla{tvo je u to vreme rekao da procewuje da
ima 63 ìva svedoka i oko 40 svedoka po pravilu 92bis. U to vreme, u junu, sredinom juna ove godine, bilo je otprilike 900 dokaznih predmeta na wihovom
spisku. Optuèni, prema mojoj evidenciji, je tada izjavio u zapisnik da èli
da ospori svakog od tih 40 svedoka po pravilu92 bis koje predlaè Tu`la{tvo. On ne samo da zahteva da ovi svedoci do|u ovamo da svedo~e, verovatno
zato da bi ih on unakrsno ispitivao, ve} insistira na tome. Prema izjavi Tuìla{tva od juna ove godine tokom posledwe statusne konferencije, wihov
broj svedoka moè zna~ajno da se pove}a zavisno od toga da li }e se optuèni
sloìti ili se ne}e sloìti sa ~iwenicama koje predlaè Tuìla{tvo. Se10
ti}ete se da smo po~eli da pro~e{qavamo pitawa dogovorenih ~iwenica

tokom prethodne statusne konferencije i ja sam shvatio da optuèni, ~ini
mi se, stavqa sebe u te{ku situaciju, ta~nije nalazi se u te{koj situaciji
po{to se od wega traì da reaguje, a on ima pravo da se brani }utawem i da
ne daje nikakve izjave koje ga mogu inkriminisati. Zbog toga sam ga zaustavio i sada trenutno svima do znawa da ne}u dozvoliti nikakve diskusije na
ovoj ili budu}im statusnim konferencijama o bilo kakvim dogovorenim
~iwenicama. To }u ostaviti stranama da se dogovore i ja se u to ne}u me{ati uop{te vi{e.
Tokom posledwe statusne konferencije, gospo|o tuìlac i druga gospodo iz Tuìla{tva, vi ste me informisali da predvi|ate da }ete mo}i da podnesete materijale po pravilu 65r. Kao {to sam ranije govorio, to ukqu~uje
listu svedoka i listu dokaznih predmeta do kraja godine. Ja sam vam tada rekao da poku{ate da to malo pomerite unapred. Iskreno verujem da ono {to
sam rekao ranije u vezi problema koje moramo re{iti u vezi obelodawivawa,
ne treba da uti~e na va{e pripreme u ispuwavawu obaveze po pravilu 65r.
Mislim da te dve stvari ne treba da se me{aju i nijedna od wih ne treba da
uti~e na drugu. Mogu li vas sada zamoliti, gospo|o tuìlac, da informi{ete Ve}e kako stoje stvari sa va{om listom od o~ekivanih 65 ìvih svedoka,
da li to jo{ uvek vaì ili se to promenilo?
Tuìla{tvo: Ovaj spisak jo{ uvek vaì u osnovi, ~asni sude.
Sudija: Drugo pitawe: da li i daqe ostajete pri svom zahtevu da koristite svedo~ewa po pravilu 92bis?
Tuìla{tvo: Da, ~asni sude.
Sudija: Kakav je va{ stav u odnosu na primedbe optuènog po ovom pitawu i da li se vi protivite tome da ti svedoci budu dovedeni radi unakrsnog
ispitivawa ili to ostavqate na re{ewe Pretresnom ve}u?
Tuìla{tvo: U odnosu na svakog pojedinog svedoka mi moèmo dati kompletno obrazloèwe iznose}i da li za nekog svedoka treba dozvoliti unakrsno ispitivawe, a za drugog ne, tako da }emo za svakog pojedina~no dati svoje
argumente.
Sudija: @elim da budem jako jasan u ovom trenutku. Kada stignete do faze ispuwavawa svojih obaveza po pravilu 65 r, jo{ uvek morate pruìti sve
podatke o tih 40 svedoka po pravilu 92bis koje èlite da koristite. Pitawe
da li }ete dobiti dozvolu da koristite wihove pismene izjave bez ikakvih rezervi je ne{to {to }emo mi morati da re{imo u toku rada. A naravno, mora}emo da re{imo i pitawe da li optuèni ima pravo da u svakom slu~aju unakrsno ispita te svedoke uìvo, ~ak i ako se glavno ispitivawe bude svelo na
prihvatawe wihovih pismenih izjava. Ova pitawa bi}e za sada odloèna, a
kasnije }e ih re{iti Pretresno ve}e, ali vi morate da date sve podatke za sve
svedoke na toj listi. Da li je to jasno?
Tuìla{tvo: Da.
Sudija: Naravno, pitawe za{titnih mera bi}e re{eno kada podnesete ta
dokumenta po pravilu 65r.
11
Tuìla{tvo: Mi }emo podneti na{ predraspravni podnesak ovog meseca. Spremni smo za to, a sve ostalo po pravilu 65r i {to se ti~e za{titnih
mera moèmo odmah zatim da pruìmo Pretresnom ve}u. Me|utim, za spisak
dokaznih predmeta }e nam trebati malo vi{e vremena, jer nismo dobili ni{ta pismeno od gospodina [e{eqa {to se ti~e dogovorenih ~iwenica.
Sudija: Molim vas nemojte pokretati to pitawe ponovo, mislim da to pitawe ne treba da se pokre}e u mom prisustvu. Mislim, da budem iskren, u ovom
trenutku po{to optuèni nema pravnog savetnika niti branioca, odlu~io
je da se brani sam, bila bi velika gre{ka sa wegove strane da vam da neki odgovor {to se ti~e dogovorenih ~iwenica. Ja sam to jasno vama stavio do znawa pro{li put i to ponovo ~inim sada: ne odgovarajte osim ako se uop{te ne
slaète sa mnom u ovome, mislim da bi bila gre{ka da poku{ate da odgovorite na stvari vezane za dogovorene ~iwenice koje vam se predlaù bez odgovaraju}e pravne pomo}i i saveta. Ovo pitawe ne}emo daqe re{avati ovde, tako da molim da ga ne pokre}ete. Mogu li da vas zamolim da, kada do|emo do
predraspravne konferencije, da nam date kona~ne aùrirane podatke i ako
ja jo{ uvek budem predsedavaju}i sudija, ni tada ne}u èleti da se o ovome razgovara u mom prisustvu.
Tuìlac: Ja sam jedino htela da vam kaèm da, po{to nema dogovora ni o
~emu, spisak dokaznih predmeta }e potrajati malo duè i ne}emo mo}i da ga
podnesemo do kraja oktobra. Jedino to sam èlela da vam kaèm.
Sudija: Mislim da bez odgovaraju}eg pravnog savetnika optuèni ne bi
trebalo da govori da li se slaè sa ne~im {to vi predlaète ili ne i da se
kasnije eventualno na|e u situaciji da se takve ~iwenice sa kojima bi se sloìo koriste protiv wega. Ja }u u tom pogledu {tititi optuènog i wegova
prava, to je moja du`nost i obaveza.
Zna~i, sa tim smo zavr{ili. O~ekujem od vas da nastavite rad sad materijalom po pravilu 65r. [to se ti~e predraspravnog podneska, on }e verovatno biti na engleskom.
Tuìla{tvo: Naravno.
Sudija: Preporu~ujem vam da po~nete da radite na wegovom prevodu na
BHS {to pre, tako da on moè da se uru~i optuènom bez odlagawa.
Tuìla{tvo: Tuìla{tvo ima obavezu da podnese svoj predraspravni
podnesak na engleskom, a du`nost je Sekretarijata da se to prevede.
Sudija: Hteo sam da kaèm da budete na vezi sa Sekretarijatom, da obezbedite da nema nikakvih nepotrebnih ka{wewa sa prevodom. Po{to je predstavnik Sekretarijata ovde u sudnici, on sve ovo slu{a i siguran sam da }e
on to preneti sekretaru. Pretresno ve}e moli sekretara da da prioritet
prevodu pretpretresnog podneska Tuìla{tv radi ovog optuènog {to pre.
Tuìla{tvo: âsni sude, {to se ti~e obelodawivawa, htela sam da vam
dam izve{taj kako stoje stvari u vezi dve stvari. Pre svega, 30. septembra poku{ali smo da obelodanimo jo{ jedan komplet materijala po pravilu 68 na
kompakt disku i to je ponovo odbijeno istog dana. Kao {to sam ve} rekla, ~a12
sni sude, ako vas zanima, uvek se radi o tome kada ne{to treba da se prevede
na engleski, a mi moèmo da vam pokaèmo intervjue koje smo imali sa optuènim on zapravo razume engleski.
Sudija: Je li to neki video-snimak?
Tuìla{tvo: Da, to je video-snimak od otprilike dva minuta i on pokazuje da optuèni komunicira na engleskom.
Sudija: Da pogledamo to.
Snimak:
Novinar: (postavqa pitawe na engleskom).
Dr [e{eq: Ako do|e do strane vojne intervencije, mi }emo odmah napasti sve trupe UNPROFOR-a, napasti Hrvate i muslimane svim sredstvima
i zauzeti ~itavu teritoriju Bosne i Hercegovine. Jer Srbi jo{ nisu ni jednu tre}inu svog naoruàwa u Bosni i Hercegovini iskoristili. Mi imamo
velika podzemna skladi{ta, 600 tenkova imamo u podzemnim skladi{tima
koje ni atomska bomba ne moè ugroziti. Imamo masu drugog naoruàwa. Jo{
je komunisti~ki diktator Tito spremao Bosnu kao veliku tvr|avu u slu~aju
ruskog napada na Jugoslaviju, tako da su tamo zalihe oru`ja i municije prosto
neiscrpne.
Novinar: The intervention will not happened you think.
Dr [e{eq: Ona }e se mo`da dogoditi, mi smo spremni...
Novinar: (Postavqa pitawe na engleskom).
Dr [e{eq: Ne znam ta~no, najverovatnije bombardovawem iz vazduha.
Bombardovawem iz vazduha se ni{ta bitno ne moè promeniti. Ako po{aqu
kopnene trupe, treba}e im onda mnogo, mnogo limenih mrtva~kih sanduka.
Novinar: Mister Eagleburger, you know, he wont to make list of peopleand
your name is on that list.
Dr [e{eq: Da. Ja sam zbog toga ponosan i zahvalan sam Iglbergeru. On
me je optuìo da sam pobio 3.000 Hrvata i muslimana kod Br~kog, a od kada
je izbio rat pa do wegove izjave nikada nisam bio u Br~kom ni ja, niti dobrovoqci Srpske radikalne stranke. Ali gospodin Iglberger je takvom izjavom mnogo doprineo mojoj popularnosti i mi smo mu zahvalni, jer je na{a
stranka zahvaquju}i tome dobila mnogo vi{e glasova na izborima u decembru mesecu.
Novinar: So he is lajng?
Dr [e{eq: Yes.
Novinar: You speak English?
Dr [e{eq: He is lier.
Novinar: You can speak English?
Dr [e{eq: I can speak English but I do not like to speak English.
Novinar: Way not?
Dr [e{eq: Because English are our enemy of our people.
Novinar: Thats way.
Dr [e{eq: Do you like to speak Germany?
13
Tuìla{tvo: âsni sude, samo radi zapisnika, broj ovog video snimka je
V000-5068.
Sudija: Da li vi to èlite da unesete u zapisni materijal? To nije
potrebno.
Tuìla{tvo: Ne, ne, dovoqno je {to smo ga gledali.
Sudija: Moram pitati optuènog da li, ta~nije ne}u pitati optuènog
da li èli da komentari{e, po{to pitawe nije da li on razume engleski ili
ne, bar ne u ovom trenutku. To moè kasnije postati relevantno ali pitawe
je da li on po pravilima ima pravo da materijale po pravilu 68, obelodawene na jeziku koji nije wegov materwi, odbije ili ne. To je pitawe koje je otvoreno za sada, ali naravno, Pretresno ve}e razume {ta ste èleli da postignete ovim video-snimkom, ta~nije èleli ste da pokaète da optuèni razume engleski. Bar razume, kao {to je sam rekao. Ne}u se vi{e vra}ati na ovo
pitawe. Ima jo{ jedna stvar.
Dr [e{eq: Gospodine Agius...
Sudija: Da, gospodine [e{eq.
Dr [e{eq: @elim da iznesem primedbu povodom ovoga, mislim da mi ne
moète uskratiti pravo. Mislim da je krajwe apsurdno ovo {to radi Tuìla{tvo. Ja sam pomalo {kolovan ~ovek, neku sam {kolu zavr{io i pomalo
sam engleski u~io, taman onoliko koliko mi je dovoqno da se sporazumem sa
ovim va{im straàrima. Ali da vi iz ovoga, iz tri najjednostavnije fraze na
engleskom izvu~ete zakqu~ak da ja mogu da prou~avam ozbiqan pravni~ki
tekst na tom jeziku, ja apsolutno ne mogu da do|em sebi zbog takvog va{eg insistirawa. I imao sam pravo da se povodom toga izjasnim.
Sudija: Stop.
Dr [e{eq: Ali vi mene neprekidno zaustavqate a tuìoca ne zaustavqate.
Sudija: Zbog toga, gospodine [e{equ, {to to ne morate uop{te da obja{wavate ni meni ni Pretresnom ve}u. Ono {to smo ovde videli i ono {to
ste sada rekli nema trenutno nikakvog zna~aja. Pitawe je samo da li vi imate pravo da vam se materijal po pravilu 68 obelodawuje na va{em materwem
jeziku ili Tuìla{tvo moè da tvrdi da je dovoqno {to su ga obelodanili
na engleskom ili bilo kom drugom jeziku, tako da pitawe da li vi znate engleski ili ne nije relevantno. Bar nije relevantno za dono{ewe ove odluke
koju treba da donesemo sada, tako da ne morate uop{te da brinete o tome koliko znate ili ne znate engleski. Vi imate odre|ena prava po Statutu i po
Pravilniku i ona }e biti po{tovana. Ukoliko Pretresno ve}e odlu~i da ti
materijali moraju da se prevedu na va{ jezik, oni }e biti prevedeni.
Na jednoj od ranijih statusnih konferencija razgovaralo se o podnesku
optuènog, a on daje brojeve svojim podnescima, {to je jako zgodno za Pretresno ve}e. To je podnesak broj 37. evidentiran u julu 2004. godine. Taj podnesak
poziva se na jedno ranije pitawe koje je pokrenuo optuèni. Naime, on je traìo od sekretara da mu pruì materijale iz svih prethodnih odluka ovog
14
Tribunala, ne samo odluke, ve} i sve podneske svih strana u svim predmetima
na wegovom jeziku i pretpostavqam na papiru. Zamenik sekretara u to vreme
je odgovorio na taj podnesak 11. juna, par dana pre posledwe statusne konferencije. On je rekao: da bi odgovorio na zahtev optuènog, Sekretarijat bi
morao da podnese na hiqade, ta~nije desetine hiqada dokumenata ukqu~uju}i
stotine hiqada strana, {to nije realno. Nije realno, a nije ni prakti~no.
Sekretarijat je spreman, kako kaè u podnesku, da razmotri konkretnije zahteve ograni~enijeg obima.
Se}ate se da sam vam dozvolio kratku raspravu po tom pitawu, naro~ito
u vezi dve stvari. Prvo, to je ne{to o ~emu treba da se dogovore, {to treba da
bude re{eno izme|u optuènog i Sekretarijata, a Pretresno ve}e }e u to da
se me{a samo onoliko koliko je obavezno da {titi pravo optuènog da se
brani sam. Tako|e }ete se setiti da sam dao optuènom priliku da malo detaqnije objasni svoje àlbe i primedbe, naro~ito u vezi obelodawivawa
pravnog materijala ili odluka ovog Tribunala. Se}ate se da se on posebno
àlio u vezi nekih odluka ovog Tribunala da mu nisu predate, bar je takva bila situacija u to vreme zbog toga {to u to vreme jo{ uvek nisu bile prevedene na BHS ili su tek bile u postupku prevo|ewa. Ja sam, pripremaju}i se za
ovu dana{wu statusnu konferenciju, poku{ao da proverim kako stoje stvari
danas. Nisam proverio ta~no {ta je ve} obelodaweno, mislim da mogu zamoliti Sekretarijat da formalno obavesti Pretresno ve}e o tome i otkrio
sam uglavnom jedan problem, a to je da presuda u postupku Kupre{ki}, koja je
doneta dosta davno, jo{ uvek nije prevedena. Raspitao sam se i hteo sam da vidim da li mogu da vas obavestim da je ne{to u tom pogledu u~iweno. Jutros
sam saznao da u vezi predmeta Kupre{ki} imamo dobru vest i sada molim zamenika sekretara koji je ovde prisutan da informi{e Pretresno ve}e {ta
je do sada dostavqeno optuènom u skladu sa onim o ~emu smo razgovarali na
pro{loj statusnoj konferenciji.
Sekretar: âsni sude, mogu vas obavestiti da smo slede}e prevode na srpsko-hrvatski predali. [to se ti~e presuda, to su: Joki}, Derowi}, Simi},
Mr|a, àlbena presuda u postupku Krnojelac, presuda u postupku Babi}, presuda u predmetu Nikoli}...
Sudija: Koji Nikoli}, Momir ili Dragan?
Sekretar: Dragan. Muci}, ê{i} i to je sve.
Sudija: Pre nego {to nastavite, da li moète da potvrdite da ste àlbenu odluku kojom se preina~uje na{a interlokutorna odluka u vezi elementa Vojvodine, da je ta odluka, da je ta presuda predata optuènom na wegovom
jeziku?
Sekretar: Mogu to da potvrdim.
Sudija: [ta jo{ èlite da kaète?
Sekretar: Imam ovde spisak od 48 prevoda na bosansko-srpsko-hrvatski
presuda koje imamo u ovom trenutku i mi smo ovu listu predali optuènom.
Ukoliko mu jo{ ne{to fali od ovih presuda, moè da nam kaè i one }e mu
biti uru~ene.
15
Sudija: Na engleskom?
Sekretar: Na BHS-u.
Sudija: Molim posluìteqa da preda taj spisak optuènom. U ovom trenutku, gospodine [e{eq, ako jo{ uvek ima nekih presuda koje su vam potrebne, znam da ste traìli vi{e, ako ima nekih presuda koje niste dobili na
svom jeziku, molim vas da me obavestite i ja }u se postarati.
Dr [e{eq: Gospodine Agius, predstavnik Sekretarijata se nije izjasnio uop{te, bar ja nisam ~uo ili mi nije prevedeno, na va{e direktno pitawe {ta je sa presudom Kupre{ki}ima, da li ta presuda postoji na srpskom jeziku ili ne, nisam ~uo da je predstavnik Sekretarijata rekao i{ta o tome.
Oni izbegavaju da mi daju tu presudu iz nekih posebnih razloga. Jer, ta presuda je done{ena pre vi{e godina.
Sudija: Da, izvolite, {ta imate da kaète, sekretaru? Ja imam izvesnu
informaciju, ja li~no, po{to sam sam proveravao. Ako vi niste spremni da
date informaciju u ovom trenutku...
Sekretar: âsni sude, prevodila~ka slu`ba me je informisala da oni
mogu ove nedeqe da uru~e taj prevod.
Sudija: Ove nedeqe, u redu. Zna~i, tako stoje stvari. To je informacija
koju sam ja dobio. Nisam imao mogu}nosti da dobijem potvrdu direktno od
prevodila~ke slu`be, ali sada nam je sekretar potvrdio da }ete ove nedeqe
dobiti primerak presude u predmetu Kupre{ki}, u prevodu. Ja nisam video
taj spisak, tako da ne znam da li ima jo{ nekih presuda koje jo{ uvek fale, koje vam nisu uru~ene. Ako jo{ ne{to fali, molim vas stavite mi to do znawa
i ja }u se postarati da vam to bude uru~eno {to pre.
Dr [e{eq: Gospodine Agius, fali mi mnogo presuda, drugostepena presuda u slu~aju Krsti}, drugostepena presuda u slu~aju Bla{ki} i tako daqe.
Me|utim, èlim da vam skrenem pa`wu na jedan drugi problem svaki put
dva, tri dana pred statusnu konferenciju, ja od Sekretarijata dobijem nekoliko presuda i onda do slede}e statusne konferencije ne dobijam ni{ta. Pa
mi opet ne{to daju, kao oni su bar delimi~no svoju obavezu ispunili. Obaveza je Sekretarijata da mi dostavi sve presude ~im je to mogu}e, jer ja moram
biti upoznat sa sudskom praksom ovoga suda, pogotovo zbog toga {to je ovo
specifi~na sudska praksa i nisam imao prilike da se sa wom upoznam na nekom drugom mestu. To je razlog vi{e da mi dostavite ne samo presude, nego sav
ostali materijal koji traìm. Ja }u morati uskoro da podnesem pretpretresni podnesak i moram videti sudsku praksu ovoga suda, da se upoznam kako se
to u praksi radi. Znam teorijski kako to treba da izgleda na osnovu Pravilnika, ali moram se upoznati sa praksom. Vi ste du`ni da mi omogu}ite kvalitetno i temeqito upoznavawe sa sudskom praksom. Ako je vama problem
100.000 strana, meni nije problem, ja mogu da savladam 100.000 strana. Celog
ìvota sam se bavio savla|ivawem hiqada i hiqada strana teksta i vi sada
meni kaète problem je jer to nije racionalno. Racionalno je, moram imati sve na raspolagawu. Kad meni Tuìla{tvo dostavqa svoje podneske, pozi16
va se na ogroman broj odluka. Ja sam vam u podnesku 37. citirao mnoge od tih
odluka a nemam nijednu od tih odluka. Kako onda mogu da osporavam stav Tuìla{tva ako nemam tekst odluke na srpskom jeziku pa da na|em neki argument kojim }u opovr}i ono {to Tuìla{tvo tvrdi. Oni se pozivaju ko zna
na {ta, a ja nemam mogu}nosti osim da im verujem na re~. Zato mi je potrebno da se upoznam sa kompletnom sudskom praksom ovoga suda, i to iskqu~ivo na srpskom jeziku, jer jedino taj jezik razumem i sve da bude u pisanom obliku, na papiru.
A {to se ti~e tragawa u bazi podataka Tuìla{tva, podneo sam Sekretarijatu zahtev da mi se omogu}i da se zaposli u zvawu stru~nog saradnika jedna osoba od mog poverewa, koja bi u moje ime mogla to da pretraùje i koja je
kvalifikovana da radi na kompjuteru, pa bi ona pretraìvala po bazi podataka koju Tuìla{tvo u~ini dostupnom. Ali vi znate, iako ste letos mewali Pravilnik o postupku i dokazima u ~lanu 68 stav 1. to opet meni ide u prilog, jer se stavom 2, gde se govori o uno{ewu elektronskog obelodawivawa baze podataka, uop{te ne dovodi u pitawe prvi stav. Ono {to je nesporno osloba|aju}i materijal, meni se mora dostaviti na papiru i mora mi se dostaviti na srpskom jeziku.
Sudija: Da, shvatam da 100.000 stranica ne}e biti problem za vas jer vi
ste potro{ili posledwih pet minuta iznose}i puno re~i a da nam niste dali odgovor na pitawe koje sam vam postavio. Ja sam vas pitao da li ima jo{
neka odluka na tom spisku koju jo{ niste primili. Vi ste pomenuli jednu ili
dve samo, tako da, molim vas, obavestite me, pogledajte taj spisak i moète,
ne sada, ve} kasnije obavestiti me da li ima nekih drugih odluka koje su ukqu~ene na tom spisku, a nisu vam stavqene na raspolagawe na va{em jeziku i ja
}u poku{ati da se raspitam za{to je to tako i pobrinu}u se da ih dobijete
{to je pre mogu}e...
Dr [e{eq: Gospodine Agius
Sudija: Dajte da zavr{imo, mislim da se to pitawe tu zavr{ava. Pogledajte to i kada budete imali daqe informacije za mene, onda mi skrenite pa`wu na to. Dajte mi detaqe, ja }u uraditi ostalo, ali nema potrebe da sada to
daqe raspravqamo. Moète biti uvereni da, ako budete traìli sve odluke
ovog me|unarodnog suda na va{em jeziku, sve }ete ih dobiti. Nije to pitawe
da li }ete ih dobiti u pisanom obliku na papiru, jer one postoje na papiru,
to nije pitawe ni obima tih odluka, jer to nije moj problem. Prema tome, tu
ne bi trebalo biti nikakvih problema.
Ima mo`da jo{ nekoliko stvari koje su ostale. @elim da budem siguran
da su svi upoznati s tim da je odluka @albenog ve}a o interlokutornoj àlbi u vezi sa jurisdikcijom donesena 30. avgusta i time smo vra}eni na situaciju koja je postojala pre na{e odluke. Drugim re~ima, kada je re~ o optu`nici vratili smo se na prvobitno stawe. Pitawe prava optuènog odnosno pitawe podneska optuènog o privremenom pu{tawu na slobodu o tome je donesena odluka. Nije mi poznato da je podnesena bilo kakva àlba na tu odluku, a ako jeste, bilo bi mi drago da to znam.
17
A sada da pre|emo na posledwi deo statusne konferencije. Kao {to sam

rekao na po~etku, sada }u se raspitati o stawu optuènog. Pri tome mislim
na va{e zdravstveno stawe i uslove pritvora. Da po~nemo sa va{im zdravstvenim stawem. Da li ima bilo kojih pitawa u vezi sa va{im zdravstvenim
stawem koja biste èleli da pokrenete na ovoj statusnoj konferenciji, gospodine [e{eq, a onda }emo govoriti o stawu u pritvoru.
Dr [e{eq: Da li }ete vi meni omogu}iti da pokrenem neka statusna pitawa? Imam prvo da pokrenem dva statusna pitawa koja su veoma va`na i koja su va`nija od mog zdravstvenog stawa.
Sudija: Da, dajte da razmotrimo to jedno po jedno. Po~nite sa prvim.
Dr [e{eq: Gospodine Agius, vi ste malo pre govorili o mom podnesku
37. Vi ste odlukom od 6. jula naloìli da se moj podnesak 37 ne obelodawuje
javnosti sa argumentacijom koja uop{te nije sadràna u tekstu mog podneska
37. Ono zbog ~ega ste vi zabranili obelodawivawe u javnosti ne postoji u
podnesku 37 i to poku{avam od po~etka statusne konferencije da vam kaèm.
Vama je dato ne{to drugo.
Sudija: Zaustavi}u vas. Prekinuo sam vas. Ako sam ja to uradio i vi poku{avate da u~inite javnim ono za {ta sam ja rekao da ne}e biti javno, ne}u vam
dati priliku za to. Ako èlite da date daqe podneske u vezi sa tim, molim
vas da to uradite u pismenom obliku. Pre|ite na drugu temu.
Dr [e{eq: Nisam imao nameru da obelodawujem ono {to ste vi zabranili da se obelodani, ali vam skre}em pa`wu da ste zabranili ne{to {to ne
postoji u mom tekstu. Molim vas, pro~itajte taj tekst. Pro~itajte podnesak
37 pa }ete videti da ono na osnovu ~ega ste zabranili ne postoji.
Sudija: Gospodine [e{eq, pre|ite na drugu temu.
Dr [e{eq: Ja sam 19. avgusta dobio izvestan materijal od Tuìla{tva
na osnovu pravila 68. To je, dakle, materijal koji je otvoren za javnost i ranije je predat, kako ovde stoji, Slobodanu Milo{evi}u a Tuìla{tvo veruje da
ovi materijali mogu biti, kako oni kaù izviwavaju}i, ustvari osloba|aju}i
u odnosu na mene, jer ovde nema nikakvog izviwavawa, moè ~ovek biti osu|en ili oslobo|en. To je materijal koji sadrì samo citate iz odre|enih dokumenata. Po{to su ti dokumenti veoma va`ni za moju odbranu, posebno je va`na izjava gen. @ivote Pani}a koji je ovde potvrdio da su svi dobrovoqci
Srpske radikalne stranke bili u sastavu JNA i da su bili veoma disciplinovani, insistiram da mi se svi ti dokumenti dostave u celosti, a ne samo u
pojedinim citatima jer mo`da to nisu oni najva`niji citati, mo`da to nisu
najva`niji delovi.
I drugo, insistiram da mi Tuìla{tvo dostavi sav materijal koji ima o
ratnoj delatnosti Srpske garde koju su formirali Vuk Dra{kovi} i Srpski
pokret obnove od beogradskih kriminalaca, jer taj materijal }e imati veoma
va`nu ulogu u mojoj odbrani. Ja sam pouzdano saznao da Tuìla{tvo raspolaè obiqem tog materijala o Srpskoj gardi sa gospi}kog rati{ta, iz isto~ne
Bosne, iz Hercegovine i tako daqe. I da ne bi do{lo do zabuna i me{awa ulo18
ge raznih faktora u ovom ratu, ja insistiram da mi se sav taj materijal koji

se odnosi na Vuka Dra{kovi}a i Srpsku gardu dostavi, tako|e na srpskom jeziku. Od vas zahtevam da naloìte Tuìla{tvu da sva dokumenta koja mi dostavqa budu u celini. Ako je ne{to izba~eno iz va{ih bezbednosnih razloga
iz tih dokumenata onda da me uputite izba~ena ta i ta re~enica na tom i tom
mestu i tako daqe. A citirawe dokumenata smatram da je nedozvoqivo u jednom vrlo, vrlo ozbiqnom sudskom procesu.
Sudija: Ne znam da li gospodin [e{eq to zna ili ne, ali stvari stoje
ovako: jedan od trojice sudija ne dobija materijale koji su vama obelodaweni.
Mi ne dobijamo kopije tih materijala; tako da ja ovde u su{tini imam napomenu da je potencijalni materijal po pravilu 68 dostavqen vama na srpskom
jeziku u vezi sa dijelom optu`nice koji se ti~e Hrvatske, da je to u~iweno 19.
avgusta i da ste vi prihvatili taj materijal, ali ja ne znam {ta je u tom materijalu. Sugeri{em da uradimo slede}e: ja }u se sada obratiti Tuìla{tvu, i
zatraìti da ako èli, moè da iznese svoj stav u odgovor na primedbe gospodina [e{eqa odmah, ako ne moè da podnese pismeni podnesak u kome }e se
pozabaviti konkretno ovim materijalom o kojem ja ni{ta ne znam jer mi nismo dobili taj materijal. Vama }u dati mogu}nost da odgovorite na to. Ne
znam koju biste vi opciju vi{e voleli. Da li ste vi sada u prilici da se pozabavite primedbama gospodina [e{eqa?
Tuìla{tvo: Da, jesam. Kada je re~ o dokumentima za koje je gospodin [e{eq rekao da je dobio samo citate iz ve}ih dokumenata, to je ta~no. To su
ustvari citati iz izjava svedoka iz poverqivih izvora i mi smo ve} u na{em
op{tem podnesku rekli kako }emo nastaviti sa obelodawivawem. Mi smo rekli da ne}emo objaviti cele izjave iz osetqivih izvora u drugim predmetima ve} }emo samo izvu}i citate koji se odnose na gospodina [e{eqa. Isti
takav materijal je dostavqen gospodinu Milo{evi}u i ni on nije dobio ni{ta vi{e od tih citata iz tih izjava. A kada je re~ o Srpskoj gardi i Vuku
Dra{kovi}u, mi smo obelodanili ono {to se moè smatrati potencijalnim
materijalom po pravilu 68. îwenica je da su druge grupe koje nisu imale veze sa gospodinom [e{eqem po~inile zlo~ine {irom biv{e Jugoslavije ali
ja ne vidim na koji na~in, kada bismo obelodanili taj materijal, to moè da
ima osloba|aju}i efekat za gospodina [e{eqa i mi nemamo nameru da obezbedimo taj materijal.
Sudija: Gospodine [e{eq, mislim da to traì adekvatan podnesak sa va{e strane, jer po{to nismo dobili materijal koji je vama dostavqen, nismo
u poziciji da zaista znamo {ta treba odlu~iti u tom slu~aju. Mislim da je prvo pitawe o kom se treba doneti odluka u vezi sa tim materijalom koji je obelodawen 19. avgusta, to da li je u wemu redigovana informacija pruìla mogu}nost da se dobiju ipak dovoqno informacija u skladu sa pravilom koje
traì obelodawivawe. Dakle, da li je potrebno dobiti vi{e informacija
ili da li je potrebno dobiti celinu dokumenta, to je prvo pitawe o kome treba doneti odluku. A drugo, va{ zahtev koji se odnosi, ne znam na koji ste po19
kret mislili, {ta ste pomenuli. Mislim da treba videti da li to tako|e potpada pod pravilo 68 ili ne. Ako ne potpada pod pravilo 68, da li tu ima ne{to {to treba ispitati odnosno pretraìti u bazi podataka Tuìla{tva
kada vi dobijete pomo} u pretrazi baze podataka u skladu sa pravilom 68i, i
da li to treba mo`da obelodaniti pod nekim drugim pravilom, na osnovu nekog drugog pravila. Tako da vas molim da podnesete jedan ad hok podnesak sa
svim tim podacima, tako da bih ja mogao da se obratim Tuìla{tvu i da donesem odluku u vezi sa ovim pitawima. Jer ne mora zna~iti ~ak ni da su ta dva
pitawa me|usobno povezana. Jedno se odnosi na ne{to {to je ve} obelodaweno, a drugo se odnosi na ne{to {to nije uop{te objavqeno i Tuìla{tvo smatra da to nema nikakve veze sa wihovim izvo|ewem dokaza. Prema tome, potreban nam je adekvatan podnesak u vezi sa tim. A sada da pre|emo na va{e
zdravstveno stawe. Da li imate nekih konkretnih pritu`bi ili pitawa koja biste èleli da pokrenete u vezi sa va{im zdravstvenim stawem?
Dr [e{eq: Imam. Gospodine Agius, danas ste u nekoliko navrata izjavili da se ja pretvaram, a onda ste izjavili da dugo govorim a ni{ta ne kaèm,
pogotovo ne o onome {to me pitate, {to je kod mene izazvalo dodatnu du{evnu patwu u odnosu na patwu koja ve} postoji zbog va{e ode}e. Ali po{to }ete me opet prekinuti ili }ete mi re}i da gledam na drugu stranu, samo da vam
saop{tim da sam odlu~io da gledam sve vreme pravo u vas, ma koliko duboka
moja patwa bila. Smatram da ti izrazi koje ste danas upotrebili ne dolikuju sudiji bilo kog suda na svetu. Ja se ovde ni{ta ne pretvaram, a to {to vam
se ne svi|a na~in na koji se branim, ja vam tu ne mogu ni{ta pomo}i. Branim
se onako kako smatram da je to najumesnije u ovom procesu. To }e izazvati dodatnu mr`wu i kod vas i kod Tuìla{tva i tako daqe, ali to je va{a stvar.
Sudija: U redu, a kada je re~ o uslovima pritvora u pritvorskoj jedinici
da li imate primedbi na to?
Dr [e{eq: Da.
Sudija: To nas dovodi kraju dana{we statusne konferencije. Slede}a }e
biti sazvana u skladu sa Pravilnikom, dakle u roku od 120 dana od dana{weg
dana. Ovim je zavr{ena statusna konferencija.
Ustanite, molim vas.
20
II
Oslaba|aju}i materijal Tuìla{tva na osnovu
pravila 68 Pravilnika o postupku i dokazima
dostupan javnosti
Potvrda 1
1. CD video kompilacija [e{eqevih govora i intervjua, CD priloìti odvojeno.
2. Potvrda ispravqene tu`be tuìlac protiv Mileta Mrk{i}a, slu~aj IT-95-13a; 2. decembar 1997.
3. Potvrda druge ispravqene tu`be tuìlac protiv Mileta Mrk{i}a,
slu~aj IT-95-13/1; 29. avgust 2002.
4. Potvrda pete izmewene tu`be tuìlac protiv Blagoja Simi}a, slu~aj IT-95-9; 30. maj 2002.
5. Transkript video kasete Vojislav [e{eq, HRT-arhivski materijal
koja sadrì intervjue sa Vojislavom [e{eqem, video kasetu priloìti odvojeno (V000-0740) 12. jun 2005.
6. Biografija Vojislava [e{eqa.
7. BCS kopija video kaseta sa [e{eqevim govorom iz Dizeldorfa avgusta 1989. godine, kasetu priloìti odvojeno; (V000 1848)11. jun 2005.
8. [e{eqev intervju dat [piglu, 5. avgust 1991; 5. avgust 1991.
9. [e{eqev govor u Kragujevcu, 23. februara 1991. (ABC-Glas,1992)
Bal vampira, strane 161-164; Neprijateqi su svuda; 23. februar 1991.
10. ^lanak sa naslovom Politi~ka platforma Srpskog ~etni~kog pokreta iz Velike Srbije, izdawe Vojislava [e{eqa, 1. jul 1990. godine; 1.
jul 1990.
11. Zatvoreno pismo predsedniku PSFRU, potpredsedniku i ~lanovima
sa dodatkom kopije sa sastanka Srpske demokratske stranke u Barawi; 8. maj
1991.
12. [tampani odgovor Tomislava Simovi}a na pitawe Vojislava [e{eqa; 11. decembar 1991.
13. ^lanak: U rovovima sa srpskim dobrovoqcima u Velikoj Srbiji
~asopis, izdawe 12. februar 1992; 12. decembar 1992.
21
14. êtni~ki ratnici na bojnom poqu, ~lanak iz Velike Srbije, februar 1992; 1. februar 1992.
15. Intervju sa [e{eqem vo|en sa Laurom Silber za produkciju Kraj
Jugoslavije; 1. mart 1995.
16. Kopija video snimka Vojislav [e{eq, HRT-arhivski materijal;
video kasetu priloìti odvojeno (V000-0741); 20. mart 1996.
17. Novinski izve{taj iz Korijere dela sera sa naslovom Milo{evi}
izdajnik nas Srba, 23. maj 1996; intervju sa srpskim nacionalisti~kim vo|om
[e{eqem u Beogradu, novinar Masimo Nava; 23. maj 1996.
18. ^lanak iz Independenta, Ubistvo deli Srbe, Markus Taner; 7. avgust 1991.
19. Helsin{ka za{tita qudskih prava, sveska 4, problem 3, koje sadrì
pismo srpskom predsedniku Slobodanu Milo{evi}u i na~elniku JNA Blagoju Ayi}u koji se odnosi na kr{ewe qudskih prava od strane srpske Vlade;
21. januar 1992.
20. Novinski ~lanak Ne mogu me smaknuti od Vojislava [e{eqa, 24. januar 1992. godine; 24. januar 1992.
21. Odlomak iz rukom pisanog dnevnika Radovana Karayi}a (SA01-5835SA01-5901) sa spiskom imena i telefonskim brojevima, ukqu~uju}i i imena
politi~ara, novinara, poznatih Srba, Hrvata i muslimana, srpskog predsednika, prvi unos je telefonski broj Vojislava [e{eqa.
22. Prekinuti razgovori izme|u Slobodana Skipine, Mla|o i Ninkovi}. [e{eq je zvao iz Beograda i traìo pomo} za svoje qude opkoqene u
Palmi blizu Grbavice; 21. april 1992.
23. Zapisnik sa sastanka Kriznog {taba 1. oktobra 1991. godine, gde je odlu~eno da se u skladu sa trenutnom politi~kom situacijom promeni ime Krizni {tab u Ratni {tab; 1. oktobar 1991.
24. Kopija video kasete kompilacija o Vojislavu [e{equ. Priloìti
odvojeno (V000-0278).
25. Kopija video kasete sa naslovom @uta osa/RAI koja sadrì intervjue `rtava srpske paravojne formacije @uta osa iz sela Divi} i êlopek.
Kasetu priloìti odvojeno (V000-0780).
26. Objava Kriznog {taba srpske op{tinske uprave Bosanskog [amca;
17. april 1992.
27. Odluka o uvo|ewu vanrednog stawa na teritorije srpske lokalne samouprave u Bosanskom [amcu; 19. april 1992.
28. Zbirni pregled video kopije V000-0711, Serija sastanaka i okupqawa protiv [e{eqa; 14. april 1995.
29. Zbirni pregled kopije V000-0269, amaterski video snimak proslave
\ur|evdanskog uranka na Romaniji, 6.maj 1991. godine. Kasetu priloìti odvojeno; (V000-0269) 6. maj 1991.
30. Kopija video kasete sa naslovoma Snabdevawe za srpske snage iz Bosne. Video kasetu priloìti odvojeno; (V000-0583), nepoznat datum.
22
31. Srpski Vukovar }e ìveti, ~lanak iz Velike Srbije, izdawe 12.

februar 1992. godine, strane 2-4; 12. februar 1992.
32. Pismo kapetana Slavka Crni}a, Drugi motorizovani bataqon, 327
brigada, upu}eno Srpskoj radikalnoj stranci iz Bosne i Hercegovine i iz
Srbije; 5. avgust 1992.
33. Zvani~ne novine Op{tine [amca, godina prva, broj 3, 1. novembar
1994; 1. novembar 1994.
34. Navodi Biqane Plav{i} vezani za [e{eqevu posetu frontu uzeti
iz [e{eqeve kwige Slu~ajno priznawe i neke intrige, 1. decembar 1992.
35. Novinski ~lanak {tampan u Politicinom svetu 1990. godine sa naslovom [tapom za bejzbol protiv crne ruke; 19. septembar 1990.
36. Dva ~lanka iz prvog izdawa Velike Srbije koje je izdao Vojislav
[e{eq. [tampano }irilicom; 1. jul 1990.
37. Registracija Srpskog ~etni~kog pokreta, 1. avgust 1990. u izdawu
Velike Srbije; 1. avgust 1990.
38. ^lanak iz Velike Srbije br.2, avgust 1990, izdao Vojislav [e{eq,
Na{i prijateqski pozdravi i poruke srpskom vojvodi Vojislavu [e{equ;
1. avgust 1990.
39. Pismo vojvode Mom~ila R. \uji}a, Velika Srbija, izdawe br.2, avgust 1990. godine; 1. avgust 1990.
40. Odbijawe registracije politi~ke partije sa imenom Srpski ~etni~ki pokret, Velika Srbija, izdawe br.3, avgust 1990. godine, pisano }irilicom; 8. avgust 1990.
41. Novinski izve{taj koji sadrì izjavu Vojislava [e{eqa, predsednika Srpske radikalne stranke, koji kritikuje srpsku politiku kao suvi{e popustqivu prema Hrvatskoj; 10. maj 1991.
42. Video kaseta sa vestima TV Beograd: izve{taj o borbama u Pakracu i
intervjui sa nekim vojnicima i oficirima JNA. Kasetu priloìti odvojeno; (V000-1482), 28. decembar 1991.
43. Aso{ijeted pres, Ho}e li ekstremisti prekinuti posledwe primirje; 4. januar 1992.
44. Zvani~an izve{taj izdat od MUP-a Split, 30. januar 1992, koji sadrì razgovor sa Nevijom Bok{i}em; 30. januar 1992.
45. Braniti Srbiju u Slavoniji, Barawi i Zapadnom Sremu, od Bojana
Todorovi}a, Velika Srbija, str. 14-19.
46. Naslov priloènih slika Vojska pohvaquje dobrovoqa~ku jedinicu
SRS-a, naslov ~lanka iz Velike Srbije, februar 1992, str. 16-17; 1. februar 1992.
47. Odlomci iz kwige Vojislava [e{eqa, zapis 20, strana 66, Horvatove usta{ke fantazije; zapis 21, strane 37-38 Poslani~ke besede, zapis 22,
str. 220, 221 i 301, Televizijski megdani, zapis 23, str. 38, 58, 66, 84, 107, 123,
124, 147, 174-75 Politika kao izazov savesti; 1992-993.
48. Dozvola za Slobodana Miqkovi}a (Lugar) da organizuje za{titu za
predsednika Srpske radikalne stranke; bez datuma.
23
49. Moè li uspomena trajati! Moè li uspomena zauvek trajati, ~lanak iz Velike Srbije, februar 1991; 1 februar 1991.
50. ^lanak iz Velike Srbije sa naslovom U se}awe sahrana srpskog
heroja.
51. Kratak pregled sa [e{eqevog sastanka u Bawa Luci 20. marta 1995.
Kasetu priloìti odvojeno; (V000-0711), 20. mart 1995.
52. [e{eq, video kaseta br. 3, OSA, 21. april 1991, Jagodwak 0:26:00. Kasetu priloìti odvojeno, (V000-4352).
Potvrda 2
53. Bi-Bi-Si-jev zbirni pregled svetskih izve{taja sa naslovom Srpske
strana~ke partije i pokreti ukratko; Srpska radikalna stranka {aqe grupe na hrvatski front sa Radio Beograda; 15. novembar 1991.
54. Su|ewe u slu~aju br. IT-94-1-a (tuìlac protiv Du{ka Tadi}a), 15. jul
1999. godine, 83-162; 15. jul 1999; 36 strana.
55. Bi-Bi-Si-jev zbirni pregled svetskih vesti, 11. maj 1991, subota [e{eq kaè da su ~etni~ke jedinice spremne za odbranu i masovni protivnapad, novinska agencija na srpsko-hrvatskom 1532 gmt, 8. maj 1991. godine; 8. maj
1991.
56. ^lanak pod naslovom Legalan status dobrovoqaca, napisao Stanoje Jovanovi}, izdala Narodana armija, 22. decembra 1991, koji se odnosi na
SFRJ i ulogu JNA teritorijalne odbrane i dobrovoqa~kih jedinica; 22. decembra 1991.
57. Naredba koja se odnosi na integraciju dobrovoqaca u JNA; 10. decembar 1991.
58. Naredba kojom se spre~avaju aktivnosti paravojnih grupa u Republici Srpskoj Krajini; 18. jun 1992.
59. Zakon za za{titu svih qudi usvojen od Skup{tine SFRJ na sednici
federalne skup{tine 13. aprila 1982. godine, i dekret odredbe u Zakonu o
qudskoj za{titi usvojen istog dana; 23. april 1982.
60. Naredba o angaòvawu dobrovoqaca u vojne snage SFRJ, tokom neposredne ratne opasnosti; 10. decembar 1991.
61. Instrukcije o prihvatawu dobrovoqaca u JNA; 13. septembar 1991.
62. Vojska pohvaquje jedinicu dobrovoqaca Srpske radikalne stranke,
str. 16 i 17, Velika Srbija, izdawe 2, izdao Vojislav [e{eq; 1. februar
1992.
63. Izve{taj o preliminarnom istraìvawu masovnih grobnica kod Vukovara, biv{a Jugoslavija, od patologa u izve{taju za organizaciju Izve{taj
o qudskim pravima, aneks 2 iz Ujediwenih nacija, izve{taja S/2574; 19. januar1993.
64. Kona~ni izve{taj stru~waka komisije Ujediwenih nacija objavqen
saglasno sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 780 (1992) aneks H.A. masovne
grobnice Ov~ara kod Vukovara, UNPA isto~ni sektor; 15. decembar 1991.
24
65. Dodatne stranice sa video kasete koja pokazuje `rtve iz Vo}ina i

uni{tavawe imovine u selima Vo}in i Hum u Op{tini Podravskoj Slatini.
Kasetu priloìti odvojeno; (V000-2916) 9. decembar 1991.
66. Dokument datiran 9. decembra 1991.godine od Rajka Boj~i}a, kapetana
prve klase, upu}en Teritorijalnoj odbrani srpskog autonomnog okruga Zapadna Slavonija, sa naslovom Lista srpskih radikala koji odlaze; 12. oktobra 1991.
67. Dokument Rajka Boj~i}a, kapetana prve klase, spisak imena osobqa za
obezbe|ewe vojnika koji odlaze, 10. decembar 1991, trasa Vo}in Bawa Luka
i nazad; 12. oktobar 1991.
68. Pismo SAO Krajina, Zapadna Slavonija, Srpskoj radikalnoj stranci, molba za pomo} u qudima; 16. oktobar 1991.
69. Zvani~no pismo Teritorijalnoj odbrani Podravska Slatina od zamenika {efa Ratnog {taba sa uslovima slawa rezervi i qudske pomo}i;19. oktobar 1991.
70. Pismo SAO Krajina, Zapadna Slavonija, Srpskoj radikalnoj stranci, {efu Ratnog {taba; prihvatawe uslova za slawe tih qudi;18. oktobar
1991.
71. Nare|ewe {efa Ratnog {taba da se svi dobrovoqci po{aqu u Zapadnu Slavoniju i stave pod komandu Radovana Nova~i}a; 24. oktobar 1991.
72. Pismo rukovodstva Teritorijalne odbrane Podravska Slatina Radovanu Nova~i}u.
73. Prazna potvrda za dobrovoqce iz SAO Krajina, Zapadna Slavonija;
22. decembr 1991.
74. Kukavice okrvavqenih ruku, ~lanak iz Ve~erweg lista sa imenima dobrovoqaca poslanih iz Srbije u Hrvatsku; 1. avgust 1991.
75. Kratka kopija video snimka Vukovar 1991, koji sadrì vesti B-92 sa
naslovom Vukovar 1991, slike i re~i mr`we. Priloìti odvojeno; (V0003845), 9. novembar 1991.
76. Pismo {efa Ratnog {taba Srpske radikalne stranke komandiru Leva Supoderica da svi dobrovoqci treba da se stave pod komandu Slobodana
Kati}a.
77. Prazna potvrda srpskog okruga Zapadne Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema, Vukovarskog komandanta nadle`nog za dobrovoqce.
78. Prazna potvrda {taba odbrane Borova sela za dobrovoqce.
79. Izve{taj o ekshumaciji posmrtnih ostataka Karla Crk, protokol br.
NII/195 (M) N.N.
80. Izve{taj o ekshumaciji posmrtnih ostataka Kranoslava Golca, protokol br. II/190 (M) N.N.
81. Izve{taj o ekshumaciji posmrtnih ostataka Renea Matouseka, protokol br. II/193 (M) N.N.
82. Izve{taj o ekshumaciji posmrtnih ostataka Nikole Mihaqevi}a,
protokol br. II/191.
25
83. Izve{taj o ekshumaciji posmrtnih ostataka Zdravka Vladisavqevi}a, protokol br. II/192.
84. Izve{taj o ekshumaciji posmrtnih ostataka \ure Sluganovi}a ([luganovi}a), protokol br. II/194 (M) N.N., Kir-52/97.
85. Mapa koja pokazuje Zvornik (Bosna i Hercegovina) i Mali Zvornik
(Srbija).
86. Pismo Slobodana Miqkovi}a Lugara Dràvnoj bezbednosti odeqewe u Kragujevcu.
87. Odlomak iz OTP intervjua sa Simom Zari}em, 1. april 1998; 1. april
1998.
88. Odlomak iz OTP intervjua sa Simom Zari}em, 3. jun 1998, str.1, 28-32,
35-45; 3. jun 1998.
89. Izjava doktora Blagoja Simi}a o istrazi na su|ewu kapetanu Nikoli Toma{evi}u; 14. decembar 1992.
90. OTP izjava Milana Luka~a; 4. decembar 1994.
91. OTP izjava Mihameda Bi~i}a; 24. februar 1995.
92. Dr Vojislav [e{eq, Ve{tica iz Tolstojeve ulice, Beograd 1995,
Radio Kragujevac izborna radio-emisija.
93. Pismo {efa {taba Posavske brigade, Radovanovi}a (Debeli), komandi Ratnog {taba Srpske radikalne stranke da unapredi tri komandanta
voda; 18. jun 1992.
94. ^lanak iz Le monda, Masovno iseqewe iz Vojvodine, prevedeno na
engleski, Francuski i BHS; 16. jun 1992.
95. Kopija svedo~ewa svedoka C-061, slu~aj IT-02-54; 19. novembar 2002.
96. Izloìti red 326 u slu~aju IT-02-54; obrazloèwe mape Balkana.
97. Redakcija OTP, izjava Dragutina Berghofera;17. jun 1995.
98. Redakcija OTP, izjava Vesne Bosanac; 23. jul 1995.
99. Redakcija OTP, izjava Nede Striber ([triber), 22. jun 1995.
100. Redakcija OTP, izjava Qubice Do{en (Dosen), ranije Brajdi}; 22.
avgust 1995.
101. Redakcija OTP, izjava Emila âkli}a;18. jun 1995.
102. Odlomak iz izve{taja Informacije za povratak izbeglica komesara nema~ke federalne vlade za povratak izbeglica i obnovu Bosne i Hercegovine iz 1999. Engleski i nema~ki ukqu~en orginal.
103. Kulturno-istorijski spomenici u op{tini Zvornik koji su o{te}eni ili uni{teni od srpskih snaga.
104. Bosanski Novi i Bosanski [amac: uni{teni i o{te}eni kulturnoistorijski spomenici.
105. Masovna ubistva i genocid u Hrvatskoj: 1991/92 od Ministarstva
zdravqa Republike Hrvatske, poglavqe 10; Zagreb 1992.
106. Odluka Srpske demokratske stranke u Kninu, Hrvatska; 6. mart 1990.
107. Govor dr Jovana Ra{kovi}a na osniva~koj skup{tini Srpske demokratske stranke u Kninu, Hrvatska; 17. februar 1990.
26
Zapis 3
108. Izjava stru~waka Marka Kraforda; 12. januar 1998.
109. Deklaracija o suverenitetu i autonomiji srpskog naroda; 25. jul 1990.
110. Tawug; Srpski nacionalni savet poziva na referendum na kojem }e
Srbi u Hrvatskoj odlu~iti o wihovoj autonomiji; 31. jul 1990.
111. Izve{taj o implementaciji glasova Srba Republike Hrvatske na
srpsku autonomiju; 30. septembar 1990.
112. Statut Srpske Autonomne Oblasti Krajine objavqen 21. decembra
1990; 21. decembar 1990.
113. Novinski ~lanak pod naslovom Stipe Mesi}, pogledi na hrvatske
nemire (intervju sa potpredsednikom SFRJ. Vesna Kneèvi}, 3. aprila
1991); 3. april 1991.
114. Izjava stru~waka Andreja Dèjmsa Vilijama Groua; 30. januar 1995.
115. Zakqu~ak o usvajawu izve{taja Centralnog komiteta za referendum
na teritoriji SAO Krajina; 16. maj 1991.
116. Izve{taj o referendumu odrànom u Srpskoj Autonomnoj Oblasti
Krajina; 14. maj 1991.
117. Odluka na osnovu referenduma o pristupu SAO Krajina Republici
Srbiji; 30. april 1991.
118. Vesti Tawuga sa naslovom Referendum u Hrvatskoj pokazuje nezavisnost, 22. maj 1991; 22. maj 1991.
119. Vesti Tawuga, izve{taj dana 27. juna 199: bataqoni JNA krenuli za
Qubqanu; 27. jun 1991.
120. Kopija svedo~ewa C-061, slu~aj IT-02-54; 21. novembar 2002.
121. Odlomak iz biografije Gorana Hayi}a.
122. Tawugov izve{taj Tupurkovski, pravila izvan vojnih re{ewa, 8.
jul 1991; 8. jul 1991.
123. Izve{taj iz Zagreba, Radio Hrvatska, 15. januar 1992, priznawe namera; 15. januar 1991.
124. Izabrane minute iz zapisnika sa 127 sednice ~lanova Predsedni{tva SFRJ 18. jula 1991; 18. jul 1991.
125. Svedo~ewe svedoka C-061, 25. novembar 2002. Kopija str. 13387-13391;
str. 13393-13394; 25. novembar 2002.
126. Svedo~ewe svedoka C-037, IT-54-02-t, 27. septembar 2002. Kopija str.
10346-10347; str 10367-10368; 27. septembar 1992.
127. Kwiga sa naslovom Jugoslavija kroz dokumente od stvarawa do raspada. str. 412-413.
128. Odluka po proklamaciji konstitucionalnog zakona za implementaciju Ustava Republike Srpske Krajine, datirana 19. decembra 1991.
129. Svedo~ewe svedoka C-061, IT-02-54-t, 21. novembar 2002, str. 1320913213; str. 13227; 13231-13233; 21. novembar 2002.
27
130. Naredba 1. aprila 1992. izdata od general-pukovnika Milutina Kukawca; 1. april 1992.
131. Naredba od 10. aprila 1992. izdata od pukovnika Gradimira Petrovi}a, komandanta Petog korpusa; 10. april 1992.
132. Svedo~ewe svedoka C-061, IT-02-54-t, 21. novembar 2002, str. 1325113252; 21. novembar 2002.
133. Svedo~ewe Slobodana Lazarevi}a IT-02-54-t, 30. oktobar 2002; 30. oktobar 2002.
134. Tuìlac protiv Du{ka Tadi}a, mi{qewe i procena, slu~aj br. IT94-1-t, 7. maj 1997, str. 80-84; 9. novembar 1990.
135. ^lanak u NIN-u, Srbi izvan bosanskog lonca. intervju sa Radovanom Karayi}em, objavqenom od Milorada Vu~eli}a 9. novembra 1990; 29.
april 1991.
136. Saglasnost o formirawu Zajednice Op{tina Bosanske Krajine; 26.
april 1991.
137. Odluka od 26 aprila 1991. o izboru prvog potpredsednika za Skup{tine Op{tina Bosanske Krajine; 7. maj 1997.
138. Tuìlac protiv Du{ka Tadi}a, mi{qewe i procena, slu~aj br. IT94-1-t, 7. maj 122-126; 14. septembar 1991.
139. ^lanak iz Javnosti, 14. septembar 1991, Formirana SAO Hercegovine; 14. septembar 1991.
140. Odluka da se proglasi Autonomna Pokrajina Krajine od 16. septembra 1991; 16. septembar 1991.
141. ^lanak iz Javnosti dana 9. novembara 1991. Srpska severna Bosna
je konsultovana; 9. novembar 1991.
142. ^lanak sa konstituisawa Srpske sa naslovom Glasa~i su odabrali;
bez datuma.
143. ^lanak iz Javnosti od 28. septembra 1991, Regionalizacija-èqa
qudi. Progla{ewe autonomije podru~ja severno-isto~ne Bosne u Bijeqini;
28. septembar 1991.
144. Odluka o uspostavqawu skup{tine srpskog naroda Bosne i Hrcegovine dana 15. oktobra 1991. iz zvani~nog Slu`benog lista srpskog naroda u
Bosni i Hercegovini; 15. oktobar 1991.
145. Tuìlac protiv Du{ka Tadi}a, mi{qewe i procena, slu~aj br. IT94-1-T, 7. maj 1997, str. 97-102; 7. maj 1997.
146. Izve{taj o rezultatima plebiscita srpskog naroda u Bosni i Hercegovini od 9. i 10. novembra 1991; 11. novembar 1991.
147. Zahtev Jugoslovenskoj narodnoj armiji od Skup{tine srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, dana 11. decembra 1991; 11. decembar 1991.
148. Deklaracija o progla{ewu Republike Srpske Bosne i Hercegovine,
dana 9. januara 1992; 9. januar 1992.
149. Sukob u biv{oj Jugoslaviji, enciklopedija ure|ena od Yona B. Alkoka (John B. Allcock) str. 366; bez datuma.
28
150. Odlomak iz Konstituisawe zemaqa sveta, poglavqe o Federalnoj

Republici Jugoslaviji (objavqeno 1994); 16. jun 2005.
151. Rezolucija Saveta beybednosti Ujediwenih nacija 752, 15. maj 1992;
15. maj 1992.
152. ^lanak iz Glasa srpskog, dana 18. marta 1993, sa naslovom Bawa
Luka ~lanstvo radikala; 18. mart 1993.
153. V000-1504: video kaseta, povezan [e{eq Vojislav. V000-0101: kompilacija video materijala Karayi} Radovan; [e{eq Vojislav i Mladi} Ratko.
Video kasetu predo~iti odvojeno.
Razotkrivawe CD i video kompilacija
154. CD kompilacija [e{eqevih govora i intervjua.
155. Kompilacija razli~itih video materijala koji pokazuju ume{anost
Karayi} Radovana, [e{eq Vojislava i Mladi} Ratka u ratne zlo~ine u BiH.
156. Amaterski snimak koji pokazuje proslavu \ur|evdanskog uranka na
Romaniji 6. maja 1991. godine u prisustvu Karayi} Radovana, [e{eq Vojislava i drugih lidera SDS-a (Srpske demokratske stranke); 6. maj 1991.
157. Video kompilacija Vojislava [e{eqa.
158. Video snimak sa naslovom Serija sastanaka i okupqawa protiv [e{eqa; 14. april 1995.
159. Video kompilacija Vojislava [e{eqa.
160. Video Vojislav [e{eq, HRT-arhivski materijal; zapis III 20.
mart 1996.
161. Video film @uta osa/RAI koji sadrì intervjue `rtava srpske
paravojne formacije @uta osa iz sela Divi} i êlopek.
162. Video kaseta sa vestima TV Beograd: izve{taj o borbama u Pakracu
i intervjui sa nekim vojnicima i oficirima JNA; 28. decembar.
163. Video kaseta, povezana sa [e{eq Vojislavom.
164. Video kaseta, povezana sa [e{eq Vojislavom.
165. Video kaseta govora [e{eqa u Dizeldorfu, avgust 1989; 15. jun 2005.
166. Video kaseta koja pokazuje `rtve iz Vo}ina i uni{tavawe imovine
u selima Vo}in i Hum u op{tini Podravskoj Slatini; 15. decembar 1991.
167. Kratka kopija video snimka Vukovar 1991, koji sadrì vesti B92
sa naslovom Vukovar 1991: slike i re~i mr`we; 1. avgust 1991.
168. B92 Slike i re~i mr`we.
169. [e{eq, video kaseta br. 3, OSA, 21. april 1991, Jagodwak: 0:26:00.
Dokazni materijal I
ERN broj: 0000-5816-0000-5825
Datum izdawa: mogu}e februar 1993.
Izvor: Izve{taj u vezi doga|aja u predelima isto~ne Bosne, strana 6
Pored Arkanovih qudi, paravojnim formacijama u Zvorniku su uglavnom pripadali [e{eqevi qudi, Jovi}evi qudi i Beli orlovi; verovatno
je tu bilo i drugih grupa bilo je te{ko oceniti po{to su stalno mewali
uniforme.
29
Zapisnik o saslu{awu svedoka

Sastavqen dana 25. 6. 2003. godine pred istra`nim sudijom Okru`nog suda u Novom Sadu u parni~nom postupku protiv Vujovi} Miroquba i drugih,
zbog krivi~nog dela iz ~lana 144 OKZ.
Istra`ni sudija Miroslav Alimpi}, svedok Boò Latinovi}, zapisni~ar Slavica Goji}, javni tuìlac Tatjana Lagumyija.
Branioci: advokat Milan Zaklan, advokat Sandra [kugor-\uri},
advokat Dragana Ku{ar, advokat Sreto Ka~ar, advokat Marija Miloradov, pripravnik Igor Vrawe{, advokat Andrej Veleti} i advokat Neboj{a Crnogorac.
Svedok je opomenut da je duàn da govori istinu i da ne sme ni{ta pre}utati, upozoren je na posledice davawa la`nog iskaza, kao i da nije duàn
da odgovara na pojedina pitawa, ako je verovatno da bi time izloìo sebe ili
svog bliskog srodnika te{koj sramoti, znatnoj materijalnoj {teti ili krivi~nom gowewu (~lan 229 ZKP), pa na op{ta pitawa svedok daje odgovore:
1) Ime i prezime: Boò Latinovi}
2) Ime oca: Rajko
3) Zanimawe: elektroinstalater
4) Boravi{te: Veternik, Slobodana ]erani}a br. 20
5) Mesto ro|ewa: Cazin
6) Godina ro|ewa: 1957.
7) Odnos sa okrivqenim i o{te}enim: poznaje neke orkivqene
Svedok propisno upozoren u smislu ~lana 100, 102 i 106 ZKP-a, izjavquje:
Tokom borbi u Vukovaru bio sam vojnik u sastavu ~ete Gardijske brigade,
kojom je komandovao pukovnik Mrk{i}, kapetan, odnosno komandir ~ete je
bio kapetan Sa{a Petkovski, a moj neposredni stare{ina komandir voda
bio je Stamatovi} Zoran. Koliko je meni poznato, nije bilo dobrovoqa~kih
jedinica u sastavu na{e jedinice, samo su neki teritorijalci, bilo je par teritorijalaca iz Vukovara koji su poznavali grad. Stanko Vujanovi} je bio u
sastavu na{e ~ete. Ja ina~e poznajem i Vujovi} Miroquba, on je sa wegovom
grupom bio levo od nas, odnosno zapadno, tu je bio kapetan Radi}, a drugih stare{ina se ne se}am. Nije bilo situacija da Stanko Vujanovi} izdaje neke naredbe. Ja znam da je taj Stanko postao komandant TO posle rata, a da je za vreme rata bio Jak{i}, nisam siguran da je Stanko bio komandant, ve} mi se ~ini da je bio Miroqub Vujovi}, da je kasnije Stanko bio komandant bataqona.
Ja ina~e stanujem ~etiri ku}e od kasarne u Vukovaru i se}am se da sam 19.
novembra, u popodnevnim ~asovima, video da je unutra 5-6 autobusa, a u svakom
od tih autobusa su bili jedan ili dvojica vojnih policajaca, i u wima su bili
zarobqenici, kao i puno qudi koji su iz radoznalosti do{li tamo. Do{ao
sam i ja, video puno poznatih, a video sam ili Miroquba ili Stanka, ali ne
znam kojeg, video sam i dr Vesnu Bosanac koja je stajala sa nekim na{im oficirima i pri~ala. Ja sam vi{e za sebe razmi{qao da bi trebalo da oni koji
su za su|ewe ostanu da im se sudi, a oni koji nisu da idu.
30
Posle toga sam oti{ao ku}i, a nakon izvesnog vremena video sam se sa
Zori} Neboj{om. On je sin Zori} Steva zvanog ]evo, i traìo je oca, pa su
neki drugi, koji su prolazili, rekli da su oni autobusi na Ov~ari, pa sam i ja
onda oti{ao tamo, ve} je bio suton, video sam tamo jedno 200 do 300 qudi, bilo je tu i vojske, i teritorijalaca. Kada sam stigao jo{ je samo jedan autobus
ostao da qudi nisu iza{li iz wega, pa sam video kako su izlazili i ulazili u
hangar, a usput je neki od wih dobijao po u{ima kada bi ih neko prepoznao.
Vojna policija je to poku{avala da spre~i. U{ao sam i ja unutra i video da
su doneli neki sto i da su po~eli da popisuju zarobqenike. Mislim da je
bio neki oficir iz Kragujevca, a video sam da su bili i teritorijalci unutra. Video sam ispred hangara Stanka sigurno, a za Miroquba ne smem da
garantujem, a video sam i Kamenog, kojeg poznajem od ranije. Video sam da
su u jednom momentu Stanko i Kameni razgovarali, nisam video da su se ne{to sva|ali.
Nisam ~uo o ~emu pri~aju. Ja sam tu ostao mo`da 40 minuta, pa sam sa nekim oti{ao nazad. Dok sam ja bio, nije bio nijedan traktor ispred hangara.
Ja poznajem êjevi} Milovana iz Vukovara, wega sam tako|e video tamo,
uostalom, bio je tamo celi grad. Znam da je neko tog êjevi}a traìo da im da
municiju po{to je on imao automatsku pu{ku, on im je dao dva RAP-a, odnosno borbena kompleta. U jedan borbeni komplet ide 5 okvira sa 30 metaka. Ne
znam ko je traìo municiju od êjevi}a ni za{to.
Tek par dana posle ~uo sam {ta se desilo, svi su pri~ali o tome.
Poznajem Jovicu Kresojevi}a, i on je bio tamo na Ov~ari. Slabo se se}am
Ike Husnika, slabo sam ga vi|ao za vreme rata, ne se}am se da sam ga video na
Ov~ari.
Nakon {to mi je predo~en moj iskaz koji sam dao pred radnicima SUPa, kaèm da su mi pretili da }u dobiti 40 godina, da ne}u i}i k}erki na svadbu, da ono {to stoji {to sam ja rekao to sam rekao pod tim prinudama i pretwama, da sam video u kasarni i Miroquba i Stanka, a tako|e i na Ov~ari, da
sam ~uo da su se Miroqub, Stanko i Kameni dogovarali {ta da rade sa zarobqenicima, da sam video kako su zarobqenici uba~eni u traktor i da je Stanko oti{ao za traktorom u jednoj turi, kao i da su neka dvojica mladi}a traìli municiju od êjevi}a, koji im je dao municiju, te da sam ~uo da su Stanko i Miroqub sudili posledwim zatvorenicima koji su ostali u hangaru, wima 10-15, kao da mi je \uro iz Hrvatske rekao da je zajedno sa Jovicom Kresojevi}em i{ao za traktorom u posledwoj turi i da se Iso Husnik hvalio da je
ubio dosta qudi sada kaèm da to nije ta~no, ve} ovako kako sam rekao istra`nom sudiji ja jesam potpisao zapisnike u policiji, ali nisam ~itao to
{to tamo pi{e.
Pri~alo se kasnije da su to streqawe izvr{ile dobrovoqa~ke jedinice,
ali mene nije to interesovalo.
Ne znam ko je kapetan Karanfilov.
31
Nakon {to mi je istra`ni sudija predo~io da sam u policiji rekao da

znam da je ubijen neki stranac, tako {to je izveden iz hangara i ubijen pored,
sada kaèm da je to sasvim tako bilo i to je bio neki Belgijanac koji je govorio da radi za neke novine, govorio je malo na{ jezik, ali ne znam ko ga je izveo i ubio, vojnik neki jeste, ali ne znam koji.
Video sam Stevu Zori}a, bio je unutra i napoqu, znam da je spasio neku
hrvatsku porodicu ili su neki ro|aci, znam da ih je izveo, nije bilo ni dece
ni èna. Izvukao je dvojicu mu{karaca. Mislim da se jedan preziva Pili}, a
drugom je prezime \ipko.
To mi je rekao Stevin sin Neboj{a.
Meni su oni u policiji rekli da se Husnik Ivica hvalio da je klao Hrvate, a ne znam druge detaqe.
To je sve {to imam da izjavim. Zapisnik sam slu{ao prilikom diktirawa, ne traìm da mi se pro~ita niti da ga pro~itam, te ga potpisujem kao svoju izjavu.
Sastavqen dana 25. 6. 2003. godine pred istra`nim sudijom Okru`nog suda u Novom Sadu, u krivi~nom postupku protiv Vujovi} Miroquba i drugih,
Istra`ni sudija Alimpi} Miroslav, svedok [api} Predrag, zapisni~ar Goji} Slavica, javni tuìlac Tatjana Lagumyija.
Branioci: advokat Milan Zaklan, advokat Sandra [kugor-\uri}, advokat Dragana Ku{ar, advokat Sreto Ka~ar, advokat Marija Miloradov,
pripravnik Igor Vrawe{, advokat Andrej Veleti} i advokat Neboj{a
Crnogorac.
1) Ime i prezime: Predrag [api}
2) Ime oca: Miodrag
3) Zanimawe: automehani~ar
4) Boravi{te: Kragujevac, ul. Veqa Petrovi}a br. 5
5) Mesto ro|ewa: Podgorica
6) Godina ro|ewa: 2. 7. 1970.
7) Odnos sa okrivqenim i o{te}enim: ne poznaje ih.
Svedok propisno upozoren u smislu ~l. 100, 102 i 106 ZKP-a, izjavquje:
Ja sam u jesen 1991. godine bio mobilisan kao vojnik rezervista u sastavu 80. motorizovane brigade iz Kragujevca. Komandant je bio potpukovnik
Vojnovi}. S obzirom da sam bio u sastavu ~ete Vojne policije, moj neposredni vojni stare{ina je bio Dragan Vezmarovi}, kom. Vojne policije.
32
Ja sam imao zadatak da zajedno sa Novicom Trifunovi}em budem u obezbe|ewu komandanta brigade.
Ne se}am se ta~no datuma, samo znam da smo Novica i ja imali neki
drugi zadatak i kada smo se vratili u komandu u Negoslavce, neko nam je rekao da je Vezmarovi} naredio da do|emo u Ov~aru, jer se tamo ne{to de{ava, da ima zarobqenika i da teritorijalci vr{e progone i da maltretiraju zarobqenike.
Novica Trifunovi} i ja oti{li smo do Ov~are, ne mogu da se setim da
li nas je neko vozio ili smo sami oti{li tamo, pa smo videli ispred hangara ve}i broj naoruànih qudi neurednog izgleda, sa bradama i neurednim
uniformama. Tu sam video potpukovnika Vojnovi}a, pa smo mu Novica i ja odmah pri{li i stali sa obe strane, jer se on sva|ao sa nekim teritorijalcima
koji su traìli zarobqenike i znam da je jedan od teritorijalaca odgurnuo
rukom potpukovnika govore}i ne{to: [ta je ~i~a, da ih nisi ti zarobio.
Moram priznati da sam tada bio jako upla{en, tada sam imao svega 21 godinu,
pla{io me je stra{an izgled tih qudi. Ja sam od tih teritorijalaca zapazio
jednog karakteristi~nog, jednog u crnom dugom mantilu i sa {e{irom, ali ne
se}am se da li je on bio taj od momaka koji je odgurnuo potpukovnika i rekao
ono {to sam ispri~ao. Video sam tu i kapetana Vezmarovi}a, tako|e je bio u
blizini i organ bezbednosti brigade, kapetan Dragi.
Na posebno pitawe istra`nog sudije kako smo mi reagovali kada su teritorijalci odgurnuli potpukovnika, kaèm da smo mi samo stali ispred wega, pa su i nama teritorijalci govorili: [ta je klinci, a onda su u{li u
hangar.
Ne{to su posle toga pri~ali kapetan Vezmarovi} i Vojnovi}, pa su mene i Trifunovi}a poslali u zgradu komande LARD-a na sto ili 200 metara od
hangara.
Mislili su da bi teritorijalci mo`da pravili probleme i da bi hteli
da zauzmu zgradu u kojoj je bio komandant LARD-a. Mislim da je odmah posle
na{eg odlaska oti{ao potpukovnik, a za Vezmarovi}a i Dragog ne znam.
Napomiwem da smo Novica i ja do{li predve~e na Ov~aru, jo{ se malo
videlo, bio je sumrak, ne mogu ta~no da odredim koliko smo se zadràli, ali
ve} je bilo ve~e kad smo oti{li u onu zgradu komande LARD-a.
Kada smo mi oti{li, jo{ je ostalo na{ih qudi vojnih policajaca u hangaru, a Novica i ja smo se pitali {ta }e se sa wima desiti.
U toku te ve~eri, odnosno no}i, jedno vreme sam proveo u toj ku}i, a povremeno sam izlazio na terasu i video sam da je gu`va ispred hangara. Iznutra je bilo osvetqewe, a ~ini mi se i da je bilo vedro, pa sam video i ~uo da
je neki traktor prilazio hangaru. To je bio veliki traktor sa prikolicom,
pa sam delimi~no video i svetla farova, video sam da je taj traktor odlazio
na suprotnu stranu od mesta na kojem smo mi bili. To se ponavqalo nekoliko
puta u toku no}i i mislim da je to prestalo oko 02,00 ili 03,00 ujutro. Posle
nekoliko minuta od odlaska traktora ~ula se pucwava, Novica i ja nismo bili sigurni {ta se de{ava.
33
Negde pred kraj tih doga|aja, oko 02,00 ili 03,00 ~asa, ~uo sam pucwavu
mnogo blizu Ov~are, odnosno hangara, i znam da su teritorijalci posle oti{li, nije se vi{e ~ula pucwava do jutra.
Kada me pita istra`ni sudija da li se ~uo rad gra|evinskih ma{ina u toku no}i, kaèm da nije, ve} se ~uo rad agregata u blizini hangara.
Slede}eg jutra oti{ao sam sa Novicom do onog hangara, ispred nije bilo nikog, a ni u hangaru nije bilo nikog, ali sam video u jednom rovu ispred
hangara da je nabacana zemqa, verovatno sveà, i da viri jedna noga sa ùtom
~izmom i jedna ruka. Kada smo to videli, obojica smo bili {okirani i oti{li smo za Negoslavce za komandu, gde smo saznali da su se i ostali vojnici
koji su bili na obezbe|ewu tog hangara povukli u toku no}i, jer im je to rekao kapetan Vezmarovi}. Pitao nas je Vezmarovi} kako je bilo u toku no}i,
rekao sam da niko nije dolazio tamo gde smo mi bili, a ne mogu da kaèm da
li sam govorio o odlasku traktora i pucwavu, i za onu nogu i ruku koja je virila iz rupe.
U ono vreme dok sam bio na Ov~ari, ispred potpukovnika Vojnovi}a ~uo
sam da se oni teritorijalci me|usobno oslovqavaju imenima: Cetiwe, Stanko, Si}a, \eti}... Ja jesam posle pri~ao sa mojim drugovima iz ~ete koji su
ostali posle mene na Ov~ari, znam da je bio neki Preà, Mare, Sale fotograf i ne se}am se da smo pri~ali o tome da li ih je neko maltretirao. Mislim da ih niko nije dirao, jer su svi ~itavi do{li. Meni se nisu àlili da
li su dobili bar {amar.
Ne znam ko je poru~nik Karanfilov.
Na posebno pitawe advokata Marije Miloradov kaèm da se ne se}am da
sam te ve~eri ~uo nadimak Iko ili Ika.
Pokazivali su mi u policiji fotografije, ali nisam nikog prepoznao i
nisu mi u policiji govorili za nadimke.
To je sve {to imam da izjavim, zapisnik sam slu{ao prilikom diktirawa, ne traìm da mi se pro~ita niti da ga pro~itam, te ga potpisujem kao svoju izjavu.
Svedok traì naknadu tro{kova na relaciji Novi Sad Kragujevac i
obrnuto u iznosu 1.500,00 dinara.
Republika Srbija
Okru`ni sud u Novom Sadu
Istra`ni sudija
Posl. br. KI br. 180/03
Sastavqen u Vojnom sudu u Beogradu, dana 5. 11. 2003. godine, u krivi~nom
predmetu protiv Vujovi} Miroquba i drugih, zbog krivi~nog dela iz ~lana
144 OKZ.
Prisutni su: istra`ni sudija Miroslav Alimpi}, tuìlac Du{an Kneèvi}, zapisni~ar Sneàna Kneèvi}, svedok Bor~a Karanfilov, branio34
ci Sandra [kugor-\uri}, \or|e Kalaw, Dragana Ku{ar, Milo{ Jevri},

Milan Zaklan, Sreto Ka~ar i Marija Miloradov.
Zapo~eto u 9,30 ~asova.
Saslu{awe se vr{i u prostorijama Vojnog suda u Beogradu.
U smislu ~lana 102, stav 2 ZKP, svedok je opomenut da je duàn da govori istinu, da ne sme ni{ta pre}utati i da davawe la`nog iskaza predstavqa
krivi~no delo.
Na osnovu ~lana 100 ZKP, svedok je pou~en da nije duàn da odgovara na
pojedina pitawa ako je verovatno da bi odgovorima na ta pitawa izloìo sebe ili svog bliskog srodnika te{koj sramoti, znatnoj materijalnoj {teti
ili krivi~nom gowewu.
Na osnovu ~lana 106 ZKP, svedok je poloìo zakletvu.
Svedok na op{ta pitawa daje slede}e odgovore:
1) Porodi~no i ro|eno ime: Bor~a Karanfilov
2) Ime oca: Nikola
3) Zanimawe: oficir VSCG pukovnik
4) Adresa prebivali{ta: ul. Kara|or|eva br. 4, Beograd
5) Mesto i datum ro|ewa: op{tina Ko~ani, Makedonija
6) Odnos sa okrivqenim i o{te}enim: nesrodan, nije u zavadi
7) Materwi jezik: srpski
Svedok se upozorava da je duàn da o promeni adrese ili boravi{ta obavesti sud.
Svedok upozoren da moè koristiti svoj materwi makedonski jezik izjavquje: srpski jezik dobro govorim i razumem, pa mi tuma~ nije potreban.
Pre po~etka saslu{awa zapisni~ar Sneàna Kneèvi} upozorena je da
je doneta naredba o tajnosti postupka, pa je upoznata sa posledicama odavawa
tajne.
Pozvan da iznese sve {to mu je o predmetu poznato, svedok izjavi:
Nakon {to je istra`ni sudija predo~io braniocima i svedoku iskaz koji
je ovaj svedok dao 1. oktobra 2001. godine pred Vojnim sudom, svedok izjavquje
da u svemu ostaje kod svog iskaza i ne èli ni{ta da dopuni ili izmeni.
@elim ukratko da navedem moje aktivnosti 19. i 20. novembra 1991. godine, dok su trajali pregovori sa Mitni~kim bataqonom, ja sam dobio zadatak
da obezbe|ujem Neboj{u Pavkovi}a i pregovara~ku grupu iz Gardijske brigade. U toku prepodneva vr{eni su ti pregovori i posle nekoliko sati nakon
dolaska na Mitnicu po~iwe predaja tog bataqona, s tim {to se prvi predao
komandant kojem znam prezime Karaula, a zatim i svi ostali vojnici u uniformama koji su odlagali naoruàwe i ~itav taj postupak je izvr{en u prisustvu me|unarodnih posmatra~a. Se}am se detaqa da je taj Karaula prilikom
pretresa zamolio [qivan~anina da mu se dozvoli da zadrì perorez koji je
imao kod sebe, jer mu je to navodno draga uspomena, to mu je [qivan~anin i
odobrio. Tako|e mu je ostavqena i radio-stanica, radi eventualnog kontaktirawa sa pripadnicima drugih jedinica koji se nisu jo{ predali. Ti zaro35
bqenici preba~eni su na Ov~aru i svi su stavqeni u jednu baraku, a ja sam dobio zadatak da prenesem nare|ewe {efu te barake od strane [qivan~anina
da se vojnicima Mitni~kog bataqona ne sme ni{ta desiti, da se u potpunosti, qudi koji ih obezbe|uju, moraju pridràvati @enevskih konvencija, pa
sam ja to i preneo {efu obezbe|ewa, ali ne znam ime tom oficiru, samo znam
da nije iz gardijske brigade, jer bih ga poznavao. Tako|e sam mu preneo da Karaula ima odobrewe da moè zadràti onaj perorez. Znam da je taj oficir pitao {ta }e se desiti ako bude nekih incidenata, pa je bilo i dogovoreno da se
u toj baraci povu~e neki kanap, da sa jedne strane budu zarobqenici, a sa druge obezbe|ewe i da niko ne prilazi tom kanapu. Tom razgovoru prisustvovao
je i Karaula.
Ne mogu da se setim da li sam spomiwao da li treba izvr{iti popis zarobqenika, a nakon {to mi je predo~en deo iskaza svedoka Dragana Vezmarovi}a, od 24. 6. 2003. godine, pred Okru`nim sudom u Novom Sadu, kaèm da ne
mogu da se setim da li sam mu ja rekao da taj spisak otkuca na ma{ini.
Nakon {to sam preneo ova nare|ewa, vratio sam se u komandu. Slede}eg
dana pre podne dobio sam zadatak da iz kasarne u Vukovaru dopratim Marina
Vidi}a Bila i Vesnu Bosanac. Kada sam do{ao do kasarne video sam nekoliko autobusa koje je obezbe|ivala vojska, bilo je qudi unutra, ali ne znam ko su
oni. Nisam potpuno siguran, ali mislim da sam video dosta qudi civila teritorijalaca u krugu kasarne, koji su negodovali, bilo je tu psovawa i vre|awa onih koji su bili u autobusu. Tu sam bio 15-ak minuta i nisam shvatio da je
to bilo ne{to naro~ito dramati~no. Mislim da smo to preneli Luki}u koji je bio komandant kasarne, a ~ini mi se da smo to preneli i [qivan~aninu
kada smo se vratili sa Marinom Vidi}em i Vesnom Bosanac u Negoslavce. U
toku dana obavili smo razgovor sa Marinom Vidi}em, znam da je posle par sati do{ao i general Vasiqevi}. Ne mogu ta~no da se setim kada je zavr{eno
saslu{awe, ali je svakako bilo u toku ve~eri, a ne verujem da sam tog kasnog
popodneva, odnosno ve~eri, negde odlazio.
Nakon {to mi je predo~en deo iskaza Dragana Vezmarovi}a, da sam navodno u ve~erwim ~asovima do{ao u Ov~aru i preneo mu nare|ewe da se vrati
nazad, odnosno da sam mu navodno saop{tio da se zarobqenici predaju TO Vukovar, kaèm da to nije ta~no. Ukazujem da nema logike u iskazu ovog svedoka
u delu iskaza koji je dao pred Vojnim sudom da sam ja navodno sa obezbe|ewem
do{ao na Ov~aru, kada sam ja tamo bio prakti~no najmla|i po ~inu i nisam
mogao da imam neko svoje posebno obezbe|ewe. Ne se}am se tog detaqa da sam
tako ne{to govorio i u tim ve~erwim ~asovima bio na Ov~ari, a i nema zdrave logike za to.
Dodajem da nisam ni znao da je posle one Mitni~ke grupe na istom mestu
dràna jo{ jedna grupa zarobqenika.
Na posebno pitawe istra`nog sudije da li je bilo situacija da ja prenosim nare|ewa iz moje jedinice na pripadnike druge jedinice, kaèm da toga
nije bilo, a kada me istra`ni sudija podse}a da sam rekao za preno{ewe na36
redbe [qivan~anina {efu obezbe|ewa na Ov~ari, obja{wavam da je to

prakti~no bilo samo preno{ewe nare|ewa sa rastojawa sa mo`da 200-300 metara, jer su tu u videokrugu bili [qivan~anin i Pavkovi}.
Na posebno pitawe zamenika OJT odgovaram da se ne se}am lika {efa
obezbe|ewa na Ov~ari, to je bio komandir obezbe|ewa objekta, ja sam ga prilikom saslu{awa u nekoliko navrata opisao kao de~ka, jer se se}am da je niì rastom od mene, a ja sam visok 188 cm, i ne pamtim druge detaqe. Taj komandir obezbe|ewa objekta je bio vojni policajac. Na Ov~ari nisam kontaktirao ni sa kim od teritorijalaca. Ono {to ja znam o nekoj navodnoj sednici
civilnih organa, to je da je u ono vreme kada smo mi preuzimali zarobqeni
Mitni~ki bataqon, da sam ~uo da se preko puta kasarne odràva neki sastank
na kome je prisutan i Arkan. Nisam ~uo ni za kakve zakqu~ke sa tog sastanka.
Jo{ preciznije obja{wavam da je taj sastanak za koji sam ~uo, bio ne taj dan
kada se predao Mitni~ki bataqon, nego slede}eg dana kada su se ukrcavali u
autobuse i onog dana kada sam imao zadatak da dovedem Marina Vidi}a i Vesnu Bosanac.
Na posebno pitawe branioca, advokata Zaklana, u odnosu na lanac komandovawa, kaèm da bi bilo najlogi~nije da je tom kapetanu Vezmarovi}u
nare|ewe preneo wegov neposredni stare{ina, a preko komandanta wegove
jedinice koji je bio pretpo~iwen Gardijskoj brigadi. [qivan~anin je u to
vreme bio na~elnik odseka bezbednosti gardijske brigade.
Ne mogu sa sigurno{}u da kaèm da poznajem nekog od okrivqenih, imaju}i u vidu vremensku distancu od ovog doga|aja, u sredstvima javnog informisawa i predo~avawa wihovih imena prilikom saslu{awa u Vojnom sudu i
u toku. Obja{wavam da sam vi{e zapamtio one qude sa kojima sam imao problema u slu`bi i koje sam zapamtio kao negativne, a to nisu bili oni ~ija su
mi imena pro~itana kao okrivqeni.
To je sve {to sam imao da izjavim, zapisnik ne èlim ~itati, jer sam slu{ao glasno diktirawe i sve je uneto onako kako sam rekao.
Zavr{eno u 10,55 ~asova.
Republika Srbija
Istra`ni sudija
144 OKZ.
Prisutni su: istra`ni sudija Miroslav Alimpi}, tuìlac Du{an Kneèvi}, zapisni~ar Sneàna Kneèvi}, Svedok Jan Mar~ek, branioci Sandra [kugor-\uri}, \or|e Kalaw, Dragana Ku{ar, Milo{ Jevri}, Milan
Zaklan, Sreto Ka~ar, Marija Miloradov.
37

krivi~no delo.
1) Porodi~no i ro|eno ime: Jan Mar~ek
2) Ime oca: Jano
3) Zanimawe: PVL pukovnik
4) Adresa prebivali{ta: Beograd, ul. Neznanog junaka br. 38
5) Mesto i datum ro|ewa: Pan~evo, 30. 8. 1958.
7) Materwi jezik: slova~ki
Nakon {to je svedok upozoren da moè traìti tuma~a za svoj materwi
slova~ki jezik, izjavquje da mu tuma~ nije potreban, jer srpski jezik dobro
poznaje i razume.
tajne.
@elim, pre svega, da kaèm da sam ja ve} saslu{avan i od strane istraìteqa Ha{kog tribunala, zatim sam saslu{avan pred Vojnim sudom, a tako|e sam davao izjavu i pripadnicima policije.
Napomiwem da sam ja imao psihi~ke probleme posle ovih ratnih doga|aja o ~emu posedujem medicinsku dokumentaciju. Nema potrebe da se obezbe|uje prisustvo lekara prilikom davawa mog iskaza.
Ja sam ve} saslu{an 26. 9. 2001. godine pred istra`nim sudijom Vojnog suda. Nakon {to mi je predo~eno, èlim da kaèm slede}e: izjavqujem da ostajem kod tog svog iskaza i eventualno mogu da ga dopunim odgovaraju}i na neka
pitawa.
@elim da dopunim taj svoj iskaz na slede}i na~in:
Ja sam, 20. novembra 1991. godine, vra}aju}i se sa obilaska jedinice iz reona Vu~edola, primetio ispred hangara na Ov~ari, oko 14,00 ~asova, vi{e autobusa i video sam da je tu bilo i vi{e teritorijalaca i dobrovoqaca, kao i
vojnika i oficira. Video sam i neke oficire iz operativne grupe Jug, ~ijih
imena sada ne mogu da se setim, zapamtio sam da je bio tada jedan potpukovnik
38
~ijeg imena }u se vaqda setiti do glavnog pretresa. Video sam da su u svakom

autobusu po dva vojna policajca i kada se prvi autobus zaustavio pored hangara, ve} su tu bili oficiri i vojnici, ali i teritorijalci i dobrovoqci.
Znam da su pretresani prilikom izlaska iz autobusa i da su im oduzimane jakne i stvari koje su imali pored sebe, video sam da je formiran {palir od dobrovoqaca i teritorijalaca, ali nije bilo vojnika, i kako je svaki zarobqenik posle pretresa krenuo kroz taj {palir, teritorijalci i dobrovoqci su ih
udarali i rukama i palicama i {ta su sve imali. Tamo sam video i potpukovnika Vojinovi}a koji je svojim telom poku{avao da za{titi zarobqenike.
Ja sam ~itav taj doga|aj posmatrao sa rastojawa od 100 do 150 metara, i video sam da su u blizini tog {palira bili oficiri iz operativne grupe Jug
koji nisu reagovali, pa je potpukovnik Vojinovi} bio usamqen u poku{aju za{tite tih vojnika od batiwawa. Ti zarobqenici su prakti~no protr~avali
kroz taj {palir i nisam video da je neko od wih ostao ispred hangara nakon
udarawa. Video sam da teritorijalci i dobrovoqci prepoznaju neke od tih
zarobqenika, ~uo sam da ih oslovqavaju po imenima, a video sam da su nekoliko wih izdvojili pored vrata, to su bili navodno nevini. Atmosfera je bila izuzetno uàrena, povremeno sam ~uo samo glasne uzvike, odnosno prepoznavawa da je neko od tih zarobqenika navodno ubio ovog ili onog. Ja sam tu
bio prisutan relativno kratko vreme, dok su zarobqenici iz jednog autobusa u{li u hangar.
Tako|e èlim da dopunim onaj moj iskaz pred Vojnim sudom u odnosu na
slede}e:
Istog dana, 20. novembra 1991. godine, oko 18,00 ~asova, video sam ponovo
veliku gu`vu ispred hangara, pa sam sa rezervnim kapetanom I klase, Milovanom Miladinovi}em, i jo{ dva vojnika, Milanom Petkovi}em i Sa{om
Mili}em, oti{ao do hangara. Video sam da je ispred hangara bila ve}a grupa
teritorijalaca i dobrovoqaca, neki od wih su bili kod ulaza u hangar i prakti~no su kontrolisali ulaz, a bilo je i vojnih policajaca, pitali su i mene
ti teritorijalci ko sam i {to ho}u da u|em, ali su me prepoznali vojni policajci, pa sam sa Miladinovi}em bez problema u{ao u hangar. Ne se}am se
da je bilo osvetqewe ispred hangara. U hangaru je bilo osvetqewe. Video sam
da unutra qudi sede ili stoje uza zid i video sam unutra ve}i broj teritorijalaca i dobrovoqaca, video sam neke oficire i operativne grupe Jug, stare{ine iz Vojne policije gardijske brigade, kao i policajce iz 80. motorizovane brigade. Unutra je bila mu~na atmosfera, ~uo sam da povremeno teritorijalci, odnosno dobrovoqci, prozivaju po imenu neke zarobqenike i spomiwu
da znaju da je neko od wih ubio nekog wihovog. Znam da je komandir ~ete vojne
policije 80. brigade, Dragan Vezmarovi}, sa jednim vodom vojne policije poku{ao da smiri situaciju time {to je zarobqenike smestio u polovinu hangara. Video sam da on poku{ava da ih smesti na polovinu hangara, da je povukao kanap i poku{ao da ih ogradi. Tako|e sam video i jedan sto pored kanapa,
sedeo je vojnik Mirko Gavrilovi} koji je popisivao zarobqenike koji su pri39
lazili stolu jedan po jedan. Mirko Gavrilovi} je moj vojnik koji je poslat na
ispomo} 80. brigadi.
Ho}u jo{ da dodam da tada, u 18,00 ~asova, kada sam do{ao do hangara, potpukovnik Vojinovi} traìo je kao ispomo} nekoliko vojnika da pomognu Vojnoj policiji oko uspostavqawa reda, pa sam odredio trojicu: tog Gavrilovi}a, Jovicu Novkovi}a i Sr|ana Vuka{inovi}a.
Prilikom uzimawa tih podataka, vi{e lica se tu petqalo, da ne kaèm
nekih odre|enih organa, i uop{te je bila mu~na situacija. Ja sam sa Vojinovi}em kratko porazgovarao i pri~ali smo o tome kako da se obezbede ti zarobqenici i stekao sam utisak da on gleda kako da se oni obezbede. Nije bilo re~i niti potrebe da se obave{tava nadle`ni stare{ina iz operativne
grupe Jug, kada su neki oficiri iz operativne grupe Jug bili u hangaru. Imao
sam utisak da }e se naknadno, kada se sagleda da treba ve}i broj policajaca,
re{iti tako {to }e vi{e wih vaqano obezbediti zarobqenike. Posle toga
sam se vratio na svoje komandno mesto.
Ho}u jo{ da dodam da su mi te ve~eri, izme|u 21,00 i 22,00 ~asova, do{li
moji vojnici koje sam dao na ispomo} Vojinovi}u i koji su mi rekli da }e
obezbe|ewe 80. motorizovane brigade biti povu~eno iz hangara. Mene je ta
informacija {okirala, jer sam video da se na taj na~in i za mene otvaraju
problemi shvataju}i kakva je bila situacija u hangaru i dok je bilo vojno
obezbe|ewe i razmi{qaju}i o tome {ta }e se desiti kada ni tog obezbe|ewa
ne bude. Iako je to bilo potpuno neuobi~ajeno i u krajwoj liniji vrlo opasno, odlu~io sam da sednem u vozilo i zajedno sa Miladinovi}em i Radoslavom Petrovi}em, starijim vodnikom u rezervi, i sa voza~em, odem do komande 80. brigade u Negoslavce i li~no se uverim da li je informacija o povla~ewu obezbe|ewa Ov~are ta~na. Oko 22,00 ~asova, do{ao sam do komandnog
mesta brigade i prona{ao potpukovnika Vojinovi}a, koji mi je potvrdio da
}e povu}i obezbe|ewe sa Ov~are i da }e obezbe|ewe zarobqenika pre}i u
nadle`nost teritorijalaca. Ja, kao mla|i po ~inu, nisam ni bio u situaciji
da ga pitam da li je to wegovo nare|ewe ili nare|ewe drugog, niti mi je on
to govorio, ve} sa mu ukazao na niz problema koji se u tom momentu otvaraju.
Kod wega sam se zadrào izme|u pola sata i sat vremena i u tom periodu sam
mu rekao da, po mom mi{qewu, postoji mogu}nost da do|e do streqawa onih
zarobqenika i da ja na svaki na~in èlim da izbegnem svako u~e{}e ili prisustvo mojih vojnika tako ~emu, a objasnio sam da postoji veliki rizik da neko od teritorijalaca ili dobrovoqaca do|e do mog komandnog mesta i traì
bilo kakvu pomo} u vezi sa tim od mene ili, mojih vojnika. îni mi se da potpukovnik Vojinovi} u potpunosti nije shvatao ozbiqnost situacije u kojoj
sam se nalazio i, iako sam traìo 10 vojnih policajaca za obezbe|ewe mog komandnog mesta, on mi je odobrio samo 4, od kojih je jedan ve} brio prisutan na
Ov~ari, prilikom obezbe|ewa te ve~eri. Dok sam jo{ sedeo kod wega, video
sam da je kompletno obezbe|ewe Ov~are iz 80. brigade stiglo u Negoslavce.
40
Ne mogu ta~no da se setim koliko je ta~no bilo sati kada sam se vratio
oko 22,00 ili 23,00 ~asova, i tada mi je re~eno da su se oni vojnici koji su bili na ispomo}i vratili, iako sam naknadno saznao da je posledwi do{ao Gavrilovi} oko 23,00 ~asova. Ho}u da dodam da sam ja izdao naredbu, pre nego
{to sam oti{ao za Negoslavce te ve~eri, da se vojnici koje sam dao na ispomo} odmah vrate, jer nisam video {ta bi oni tamo trebalo da rade, mislim na
onaj hangar, ako se ve} povu~e Vojna policija. Ja sam dao zadatak onoj ~etvorici vojnih policajaca jedino da zabrane bilo kakav ulazak teritorijalaca
ili dobrovoqaca u komandu. U toku no}i ~uo sam pucwavu sa raznih strana,
pa i iz pravca po dubini prema Grabovu, a posle pono}i ~uo sam i buku neke
ma{ine, povremeno, kao da je to bila buka bagera. Prakti~no, ~itave no}i
nisam spavao i zbog ovog doga|aja, a i zbog informacija da mo`da postoji mogu}nost ubacivawa diverzantskih grupa sa hrvatske strane preko Mu{tra,
koje bi eventualno poku{ale povla~ewe preostalih snaga wihovih iz Vukovara. Ujutru su me vojnici obavestili da su zarobqenici iz hangara odvedeni i mo`da poubijani. Ja nisam prilazio hangaru, niti mi je bilo ko od mojih vojnika rekao da su prilazili hangaru. Oti{ao sam u komandu 80. brigade
i potpukovnika Vojinovi}a izvestio o onome {to sam ~uo, pa sam video da je
neprijatno iznena|en time i rekao je da }e izvestiti nadle`ne stare{ine.
Jo{ sam mu rekao da sam mu prethodne ve~eri rekao o posledicama povla~ewa obezbe|ewa i ultimativno sam traìo od wega da me odmah pomeri sa mog
komandnog mesta, {to je i u~iweno slede}eg dana, kada sam sa jedinicom oti{ao odatle. Ne{to kasnije, kada govorim o ovom doga|aju na Ov~ari, kao da
je bila zavera }utawa i nije se o tome mnogo govorilo, jedino su povremeno
do mene dolazile kafanske pri~e.
Dodajem da ja nisam primetio nikakve gra|evinske ma{ine tih dana dok
mi je jedinica bila sme{tena na Ov~ari, niti mi je poznato da je bilo kakva
rupa iskopana blizu hangara gde su bili sme{teni zarobqenici.
Ja ne poznajem nijednog od okrivqenih, ali moram da dodam da sam kasnije u {tampi vi|ao fotografije markantnog ~oveka sa {e{irom i bradom, koga sam zapamtio da je bio na Ov~ari u onom hangaru kao teritorijalac.
Na posebno pitawe istra`nog sudije odgovaram da nisam primetio nikakvu ~udniju raspravu izme|u teritorijalaca i dobrovoqaca i oficira JNA,
osim onog doga|aja sa Vojinovi}em koji sam opisao, a koji se desio oko 14,00
~asova.
Kada me sudija pita da li mi je vojnik Gavrilovi} pokazivao i eventualno govorio da li je kompletirao spisak zarobqenika koji je pravio i za{to
je ostao u hangaru i nakon povla~ewa Vojne policije, on je objasnio da navodno nije video da su se oni povukli. Ja sam video taj spisak koji je imao kod sebe, on je to rukom pisao, meni se ~ini da se on zadrào toliko da bi zavr{io
popis do kraja. Ja se nisam interesovao koja su imena na spisku, niti koliko
ih je ukupno, jer to mene nije ni interesovalo, ali znam da je taj spisak prosle|en slede}eg jutra u komandu 80. brigade. Ja taj spisak nisam predao li~no
41
i ne mogu da se setim ko je taj spisak predao, da li neko od mojih saradnika koji su bili sa mnom tog jutra, ili neko drugi.
Iako me sudija ponovo pita, kaèm da ne mogu da se setim ko je predao
spisak i kome u komandi 80. brigade, ali znam da je taj spisak zavr{io kod potpukovnika Vojinovi}a i stekao sam utisak da on o tome ne èli da pri~a.
Ja nisam video nijednu ènu od onih zarobqenih qudi koji su bili u hangaru, ali ~uo sam da su bile jedna ili dve.
Nikakvu rupu u blizini hangara nisam video, ali moram da kaèm da postoji mogu}nost da je neka rupa za ukopavawe nekog oru|a bila iskopana ranije, kada je tamo bila neka druga jedinica koja je napustila poloàj 18. 11.
1991. godine.
Sudija me nije dobro razumeo da onog ~oveka koga sam opisao sa {e{irom, video sam kasnije, posle zavr{etka rata na Petrovoj gori, i onda sam se
setio da sam ga prepoznao, odnosno video u onom hangaru u Ov~ari, a nisam
wegovu fotografiju video nigde u {tampi.
Nakon {to mi je predo~ena foto-kopija fotografije ~oveka koji u uniformi i sa {e{irom drì u zagrqaju neku ènu, a koja je priloèna uz deo
spiska broj 105. vojnog predmeta, izjavqujem da je upravo to ~ovek koga sam
opisivao da sam ga prepoznao na Petrovoj gori, da je bio na Ov~ari.
Za vreme ovog mog kratkog boravka u hangaru, nisam mogao da zakqu~im
da je taj ~ovek sa {e{irom komandovao teritorijalcima, odnosno dobrovoqcima. Stajao je sa strane, onako markantan i opasnog pogleda.
Na posebno pitawe branioca, advokata Zaklana, ho}u da kaèm da znam
da je bilo komunikacije izme|u garde i teritorijalaca i time {to sam rekao
da su vaqda oni, mislim na teritorijalce bili nekom pot~iweni, obja{wavam da su svakako u vreme borbenih dejstava bili pod komandom JNA.
Na posebno pitawe branioca, advokata \or|a Kalawa, izjavqujem da su
oni moji vojnici, Petkovi} i Mili}, koje sam dao na ispomo}, koliko sam video bili su unutra u hangaru i pomagali u odràvawu reda. Ovi vojnici, kada
su mi saop{tili da }e se povu}i obezbe|ewe 80. brigade, nisu mi govorili ni{ta vi{e o zbivawima u hangaru, a kada istra`ni sudija pita da li je bilo izvo|ewa zarobqenika iz hangara, kaèm da ni to nisu spomiwali.
Na posebno pitawe branioca, advokata Ka~ar Srete, odgovaram da sam
video u 14,00 ~asova kolonu od 5-6 autobusa, a u 18,00 ~asova, kada sam ponovo
bio ispred hangara, nisam video te autobuse.
To {to sam ja nakon {to sam saznao da }e biti povla~ewe obezbe|ewa,
umesto samo da proverim to telefonom, a ja sam ipak seo u kola i oti{ao u
Negoslavce, govori koliko sam zna~aja pridavao toj informaciji da }e obezbe|ewe biti povu~eno i o mojim razmi{qawima {ta }e posle toga do}i.
To je sve {to sam imao da izjavim, zapisnik ne èlim ~itati jer sam slu{ao glasno diktirawe i sve je uneto onako kako sam rekao.
42
Republika Srbija
Istra`ni sudija
predmetu protiv Miroquba Vujovi}a i drugih, zbog krivi~nog dela iz ~lana
144 OKZ.
Prisutni su: istra`ni sudija Miroslav Alimpi}, tuìlac Du{an Kneèvi}, zapisni~ar Sneàna Kneèvi}, svedok Aleksandar Vasiqevi}, branioci Sandra [kugor-\uri}, Dragana Ku{ar, Milan Zaklan, Sreto Ka~ar,
Marija Miloradov.
krivi~no delo.
1) Porodi~no i ro|eno ime: Vasiqevi} Aleksandar
2) Ime oca: Predrag
3) Zanimawe: penzioner
4) Adresa prebivali{ta: Beograd, ul. Radanska br. 31
5) Mesto i datum ro|ewa: Vitkovac, op{tina Kraqevo, 8. 7. 1938.
Pre po~etka saslu{awa, zapisni~ar Sneàna Kneèvi} upozorena je da
tajne.
Ostajem u potpunosti kod iskaza koji sam dao pred istra`nim sudijom
Vojnog suda 19. 1. 1999. godine, i nakon {to mi je detaqno predo~eno {ta sve
stoji u zapisniku. Sada bih hteo da dodam samo jo{ ne{to {to ne stoji u zapisniku, mada mi se ~ini da sam to tada i rekao istra`nom sudiji.
Prvo, èlim da objasnim kako je do{lo do toga da sam ja sa kapetanom Zjajom Murisom razgovarao uop{te o Ov~ari. Naime, ja sam u drugoj polovini
43
1992. godine bio u pritvoru zbog sumwe da sam prisvojio novac iz SDK Vukovar i po{te i nakon {to je to sve zavr{eno, ja sam 1993. godine hteo da porazgovaram sa Zjajom upravo zbog toga, pa mi je on objasnio da nema neposredne
informacije u vezi sa novcem, jer je tada bio problem sa Ov~arom, pa je bio
upu}en upravo na to mesto. Onako kako mi je on ispri~ao, tako sam ve} naveo
kod istra`nog sudije Vojnog suda.
U tom zapisniku nije konstatovan moj kontakt sa Veselinom [qivan~aninom 1997. godine, a do razgovora izme|u nas dvojice do{lo je pre nego {to
sam, kao {to sam ve} objasnio, na pijaci sreo Mrk{i}a.
Ja sam uz saglasnost na~elnika generala Dimitrijevi}a, u prisustvu generala Tumanova, obavio razgovor sa [qivan~aninom u prostorijama organa bezbednosti Centra visokih vojnih {kola. Pitao sam [qivan~anina za{to je u javnosti istupao tako da je blatio mene za onaj novac koji je nestao,
a posle sam ga pitao {ta se to de{avalo na Ov~ari. On je objasnio da su imali saznawa da su se nakon pada Vukovara pripadnici ZNG sklonili u vukovarsku bolnicu, jer je bilo najavqivano da }e se bolnica evakuisati u prisustvu me|unarodnih posmatra~a. Objasnio je da je u kontaktu sa direktorkom
bolnice Vesnom Bosanac od we traìo da identifikuje zaposlene u bolnici, pa je ona i navela 19 lica koji su bili zaposleni u bolnici i tih 19 lica
je [qivan~anin i oslobodio ne{to kasnije, kada su preba~eni svi u kasarnu.
Prethodno je dodao da je imao problema sa teritorijalcima, jer su se protivili za{to on odvodi zarobqenike, navode}i da mu je u jednom momentu bila
uperena pu{ka u le|a.
Kada su do{li u kasarnu, po onom spisku od 19 lica, [qivan~anin je
oslobodio one koje je navela Vesna Bosanac i dodao je da je ve}i broj teritorijalaca do{ao u kasarnu, da su bili agresivni i poku{avali da tuku neke zarobqenike koje su prepoznavali, te da je u kasarni bio veliki nered. Jo{ je
dodao da se tada u kasarni zatekao potpukovnik Pani} koji je bio na~elnik
{taba gardijske brigade, koji je doneo odluku da prebaci te zarobqenike na
Ov~aru, kao mesto odakle bi mirnije bili transportovani daqe, kao {to su
i ranije neki zarobqenici prebacivani na Ov~aru. Dakle, na Ov~aru su
i{li ne na strati{te, ve} kao u prihvatni centar za trijaù i daqu evakuaciju. Navodno je objasnio da nije znao {ta se de{avalo na Ov~ari.
Na posebno pitawe istra`nog sudije da li je postojala obaveza nadle`nog stare{ine da pri kraju borbenih dejstava odgovaraju}om naredbom reguli{e, izme|u ostalog, i pitawe ratnih zarobqenika, ukazuje da nije bilo
progla{eno ratno stawe, nije bila progla{ena mobilizacija, ve} su vojni
obveznici pozivani na vojnu ve`bu. Ina~e, predvi|eno je da se u ratnom stawu formiraju logori za ratne zarobqenike i posebne jedinica Vojne policije odre|ena je za obezbe|ewe tih ratnih logora. Me|utim, naredbom komandanta 1. armijske oblasti generala Pani}a, septembra 1991. godine, odre|eni
su sabirni centri za evakuaciju lica sa ratnih podru~ja.
44
Na posebno pitawe advokata Zaklana, obja{wavam da ne poznajem nijednog od okrivqenih ~ija su mi imena pro~itana. U svakom iskazu sam detaqno
objasnio da su moja saznawa o ovom doga|aju posredna i naknadna.
To je sve {to sam imao da izjavim, zapisnik ne èlim ~itati, jer sam slu{ao glasno diktirawe i sve je uneto onako kako sam rekao.
Republika Srbija
Istra`ni sudija
144 OKZ.
Prisutni su: istra`ni sudija Miroslav Alimpi}, tuìlac Du{an Kneèvi}, zapisni~ar Sneàna Kneèvi}, svedok Bogdan Vuji}, branioci Sandra [kugor-\uri}, Dragana Ku{ar, Milan Zaklan, Sreto Ka~ar, Marija
Miloradov.
krivi~no delo.
Svedok na op{ta pitawa daje slede}e odgovore;
1) Porodi~no i ro|eno ime: Vuji} Bogdan
2) Ime oca: Mirko
4) Adresa prebivali{ta: ul. Du{ana Vukasovi}a br. 74, Novi Beograd
5) Mesto i datum ro|ewa: s. Trnakovac, op{tina Nova Gradi{ka, Republika Hrvatska, 27. 6. 1933.
tajne.
45

Ostajem u potpunosti kod iskaza koji sam dao pred istra`nim sudijom
Vojnog suda, 28. 2. 2000. godine, i nakon {to mi je detaqno predo~ena sadrìna mog iskaza. Sada bih èleo samo da izrazim odre|enu rezervu sa jednom re~enicom na 12. strani, posledwoj re~enici u drugom stavu, gde je re~eno da smo
nekako svi koji smo bili tamo znali da se vr{i odmazda nad ratnim zarobqenicima. To je ipak bio samo neki moj li~ni stav, a ne razmi{qawe qudi koji su bili tamo.
Kada me pita istra`ni sudija da li sam imao pismenu naredbu za sve zadatke koje sam radio u toku 1991. godine, kaèm da je ja nisam dobio, a ne znam
da li je postojala. Kao potvrdu toga, ho}u da kaèm da sam sa opremom zaduèn u komandi stana Ministarstva odbrane. Pukovnik Radojevi} je bio stare{ina jedne organizacione jedinice u okviru uprave bezbednosti i ~lan kolegija na~elnika uprave. Svakako je i na~elnik uprave, u to vreme general
Aleksandar Vasiqevi}, bio upoznat sa tim. Za vreme izvr{ewa ovih zadataka koji su mi povereni, ja nisam neposredno postupao sa na~elnikom uprave,
a znam da su moje kolege pukovnici Tomi} i Kijanovi}, prilikom obilazaka
porodica vikendom, ujedno pose}ivali pretpostavqene stare{ine, pukovnika Radojevi}a i zamenika na~elnika bezbednosti. Ho}u jo{ da dodam da je pukovnik Kijanovi} bio zaduèn sa kolima koja su nam bila stavqena na raspolagawe.
Jo{ jednom ho}u da razjasnim za onaj sastanak Vlade SAO Krajine, 20. 11.
1991. godine, posle pra`wewa bolnice.
Ho}u jo{ da dodam da sam bio prisutan od po~etka do kraja sastanku Vlade u Veleprometu. Taj sastanak je, po mojoj slobodnoj proceni, mogao da po~ne oko 11,00 ili 11,30 ~asova, i trajao je mo`da sat, mo`da malo i vi{e. U ono
vreme kada sam do{ao u kasarnu, oko 16,00 ~asova, nije bilo zarobqenika.
Na posebno pitawe istra`nog sudije odgovaram da je Goran Hayi} po~iwao sastanak na Veleprometu slede}im re~ima: Otvaram sastanak Vlade
SAO Krajine sa dnevnim redom kao na prethodnoj sednici. Gotovo na ~itavoj toj sednici bilo je pri~e o ratnim zarobqenicima, gde su oni sada, o tome da treba da im se sudi u Vukovaru, pitali su me kuda sam ih odveo, po ~ijem
nare|ewu, govore}i da su to ratni zarobqenici i da treba da im sudi narod u
Vukovaru i da imaju za to uslove. Bila je jo{ jedna ta~ka dnevnog reda, to je
bilo useqavawe u ku}e Hrvata, ali se o tome kratko raspravqalo. Nije bila
doneta neka formalna odluka ili zakqu~ak po tom pitawu, ali se to moglo
zakqu~iti na osnovu onoga {to su mi govorili, a to je bilo: Ne}ete uspeti,
pukovni~e, da ove odvedete kao one sino}, kasarna je blokirana, dove{}emo
jo{ naroda koji je ogor~en i koji }e le}i ispred ako treba. Da bih ilustrovao kakva je situacija bila na toj sednici, ho}u da kaèm da je jedan od ministara postavio pitawe predsedniku Vlade u tom smislu {ta sa mnom da rade,
odnosno da glasaju {ta sa mnom da se radi. Goran Hayi} je smirivao situaciju i nije dozvoqavao da se o tome daqe diskutuje i onda je, po drugi ili tre}i
46
put, pitao nekog ko je bio blizu vrata, da proveri u hodniku da li se vratio

pukovnik ili potpukovnik. Ja tada nisam znao na koga se to odnosi. Posle
kra}eg vremena, u tu prostoriju je u{ao potpukovnik Pani}, na~elnik {taba gardijske brigade, i doneo neki papir, neku svesku ili neko re{ewe. Video sam da je potpukovnik Pani} ne{to tiho govorio najbliìma oko wega i
vrlo brzo su se svi razi{li i napustili tu prostoriju.
Na ovom sastanku Vlade jedini sam ja bio od oficira, [qivan~anin nije dolazio, a Pani} je do{ao pri kraju, kao {to sam ve} rekao. Ja nisam imao
ni priliku, nisam ni sreo potpukovnika Pani}a da ga pitam {ta je on to doneo na sednicu Vlade i {ta je rekao.
Na posebno pitawe branioca, advokata Zaklana, kaèm da ja [qivan~anina nisam ni video u blizini zgrade sastanka Vlade.
Branilac insistira da u zapisnik u|e i ~iwenica da je svedok rekao da
je na sastanku bio prisutan Arkan, iako je to ve} predo~eno prilikom predo~avawa iskaza svedoka na samom po~etku.
Republika Srbija
Istra`ni sudija
144 OKZ.
Prisutni su: istra`ni sudija Miroslav Alimpi}, tuìlac Du{an Kneèvi}, zapisni~ar Sneàna Kneèvi}, svedok Branislav Luki}, branioci
Sandra [kugor-\uri}, Dragana Ku{ar, Milan Zaklan, Sreto Ka~ar, Marija Miloradov, \or|e Kalaw.
krivi~no delo.
47
1) Porodi~no i ro|eno ime: Branislav Luki}

2) Ime oca: Boìdar
3) Zanimawe: PVL general
4) Adresa prebivali{ta: ul. Mo{e Pijade br. 123/16, Pan~evo
5) Mesto i datum ro|ewa: s. Milo{evac, op{tina Velika Plana, 10. 6.
1950.
Svedok se upozorava da je duàn da o promeni adrese ili boravi{ta obevesti sud.
tajne.
Nakon {to mi je detaqno predo~eno {ta sam izjavio pred istra`nim sudijom kod ovog suda, dana 9. 2. 1999. godine, izjavqujem da u potpunosti ostajem
kod tog svog izkaza. Kada me istra`ni sudija pita da li sam bio komandant kasarne u Vukovaru, obja{wavam da ja nikakvu takvu naredbu nisam dobio, ve}
sam opisao i prilikom prethodnog saslu{awa da sam 3. oktobra postavqen za
komandanta 2. bataqona i da mi je komandno mesto bilo u kasarni, ali je tu
bilo i drugih jedinica i stare{ina, a ja sam od stare{ina bio najstariji po
~inu, jer sam u to vreme bio potpukovnik.
Ho}u jo{ da dodam da sam tog 20. 11. 1991. godine popodne video u kasarni
na~elnika {taba operativne grupe Jug, potpukovnika Pani}a, ali sa wim nisam pri~ao o ovim problemima vezanim za autobuse i teritorijalce, mo`da
i jesmo nas dvojica razgovarali toga dana, ali o tome nismo. Ja nisam ni znao
da }e autobusi sa zarobqenicima biti dovezeni u kasarnu, niti po ~ijem nare|ewu, ni gde su odvedeni. Uostalom, najstariji po ~inu, odnosno po formacijskom rasporedu, bio je potpukovnik Pani}. Ne verujem da je potpukovnik
Pani} mogao da donese odluku o izme{tawu zarobqenika, odnosno bar nije
mogao samostalno da donese tu odluku.
Ja sam odmah nakon oslobo|ewa Vukovara, 18. 11. 1991. godine, pitao
[qivan~anina kada }emo se vra}ati za Beograd, pa je on rekao ~im se odrì
sednica Vlade i ~im civilni organi preuzmu vlast na toj teritoriji. Dana
20. 11. 1991. godine rekao mi je da je sednica Vlade odràna i da su civilni organi preuzeli vlast na teritoriji, a posle smo nastavili razgovor o vra}awu
jedinica. Ja mislim da je [qivan~aninu re~eno da je ta sednica bila, ali ne
znam da li je on prisustvovao sednici ili nije. Nije mi ni{ta konkretnije
[qivan~anin govorio o toj sednici. Znam da su one zarobqenike u kasarni
obezbe|ivali na{i vojni policajci, komandir je bio Predojevi} koji je sa
tim autobusima u pratwi i oti{ao, ali ne znam gde i {ta se de{avalo. Kasnije nisam bio sa Predojevi}em, pa mi nije ni rekao {ta je daqe bilo sa tim
zarobqenicima. Tek kasnije sam iz {tampe saznao {ta se de{avalo.
48
Republika Srbija
Istra`ni sudija
144 OKZ.
Prisutni su: istra`ni sudija Miroslav Alimpi}, tuìlac Du{an Kneèvi}, zapisni~ar Sneàna Kneèvi}, svedok Jovan Dulovi}, branioci Sandra [kugor-\uri}, Dragana Ku{ar, Milan Zaklan, Sreto Ka~ar, Marija
Miloradov, \or|e Kalaw.
krivi~no delo.
1) Porodi~no i ro|eno ime: Jovan Dulovi}
2) Ime oca: Radomir
3) Zanimawe: novinar
4) Adresa prebivali{ta: Beograd, ul. Strahiwi}a Bana br. 30
5) Mesto i datum ro|ewa: Lipqan, Kosovo, 13. 11. 1935.
tajne.
Nakon {to mi je detaqno predo~eno ono {to sam izjavio pred istra`nim sudijom Vojnog suda u Beogradu, od 9. 2. 2000. godine, izjavqujem da u potpunosti ostajem kod onoga {to sam rekao, jedino èlim da boqe objasnim ~iwenice oko mog boravka u Vukovaru, jer je o~igledno neta~no uneto da sam ja,
49
navodno, stanovao u ku}i oca Stanka Vujanovi}a. Naime, ja sam spavao iskqu~ivo u ku}i Mile Paji}, koja se nalazi u ul. Nova br. 88, a preko puta ku}e oca
Stanka Vujanovi}a, gde sam vrlo ~esto odlazio, po{to su se tamo skupqali
novinari, vojnici, oficiri, dobrovoqci i teritorijalci.
Ime Miroquba Vujovi}a mi ni{ta ne govori, kao ni ime Jovice Peri}a, ni Pradraga Dragovi}a, ni Mirka Vojinovi}a, ni Ivice Husnik. Znam lice po nadimku [tuka, a kasnije sam saznao wegovo pravo ime i prezime. Znam
da je on bio, ~ini mi se, redovan vojnik JNA i da je ~esto dolazio u ku}u Stanka Vujanovi}a, se}am se da je mene i mog kolegu vodio negde bliè centru Vukovara. Stvarno ne mogu da se setim da li sam bio sa wim tog 20. 11. 1991. godine. Ina~e, wegovo ime, odnosno nadimak, niko nije spomiwao sa Ov~arom.
To sam tek mnogo kasnije ~uo, kada je bio objavqen izve{taj o nekim Hrvatima koji su spaseni od streqawa i u tom kontekstu da je [tuka spasao nekog od
zarobqenika interveni{u}i kod pretpostavqenih. Se}am se da se u tom Ha{om izve{taju negativno govorilo o [tuki, {to je mene ~udilo, jer ga ne
znam u tom kontekstu. Se}am se jo{ jednog detaqa, da je jedan od dobrovoqaca,
Ivica Andri} zvani \eti}, dok smo sedeli sa jo{ dvojicom oficira vojske,
u jednom momentu izvadio dva prstena i stavio ih na wihove ruke, a zatim izvadio punu ruku prstewa, burmi, lan~i}a iz yepa, govore}i tebi nijesam ni{ta poklonio, uzmi {ta ho}e{, a ja sam bio u neprijatnoj situaciji, jer je bilo nezgodno da ga odbijem, s obzirom da sam znao kakav je on, a i ostali koji su
bili naoruàni i takvi da su ~ak i redovni vojnici i oficiri zazirali od
wih, a nisam to èleo da uzmem, jer sam znao odakle poti~e, pa sam se izvukao
govore}i da imam neku alergiju na rukama, pa ne mogu da nosim zlato.
Dodajem da ni onaj dobrovoqac iz Smederava, ni Daca, nisu govorili ko
je vr{io te likvidacije, ali sam stekao utisak da to nije ne{to {to je bilo
unapred planirano, nego da se jednostavno otrglo kontroli, da je bilo vi{e
spontano i iznenada i mo`da nije bilo vremena da se reaguje druga~ije.
Ja sam u vezi sa ovim {to sam sada rekao razgovarao sa generalom Vasiqevi}em, ali ne znam da li je to bilo pre ili posle objavqivawa teksta.
Nakon {to mi je predo~en deo iskaza svedoka Vasiqevi}a da mi je on rekao, odnosno prigovorio za{to nisam u svom tekstu Krvava pri~a pomenuo
Stanka Vujanovi}a i Miroquba Vujovi}a i da sam, navodno, rekao da i ja imam
glavu, uop{te se ne se}am da je takav razgovor izme|u nas vo|en, odnosno da
mi je uop{te prigovorio u tom smislu za{to nisam rekao koji je bio moj utisak, ko su organizatori.
Kada se istra`ni sudija ~udi kako ne poznajem Miroquba Vujovi}a, kaèm da mi wegovo ime ne zna~i ni{ta, kada bih ga video mo`da bih ga prepoznao, a dodajem da wegovo ime nije upisano u mojoj bele`nici.
Ponavqam jo{ jednom da za Miroquba Vujovi}a tada nisam ~uo, nego tek
mnogo kasnije i sigurno da generalu Vasiqevi}u nisam ni spomiwao Miroquba Vujovi}a, a mogu}e da sam mu rekao da je organizator streqawa ratnih
zarobqenika na Ov~ari Stanko Vujanovi}. Ovaj moj utisak temeqi se na wegovoj izjavi kada sam ga pitao u vezi sa ovim doga|ajem, a kada mi je rekao da
nije imao dovoqno qudi i da je morao da uzme te pijane [e{eqevce, da oni
50
sada o tome pri~aju i da se ne}e na dobro zavr{iti. To da ne{to urade odnosilo se na streqawe zarobqenika na Ov~ari, a taj razgovor sa Vujanovi}em
bio je neposredno posle one pri~e dobrovoqca iz Smedereva i Dace.
Taj razgovor sa generalom Vasiqevi}em nije bio vezan samo za doga|aje
na Ov~ari, i to je bilo nakon objavqivawa mog ~lanka Krvava pri~a, kada
je on jednom prilikom do{ao u redakciju Vremena i o tome smo pri~ali nas
dvojica i drugi koji su bili tu, moje kolege. U to vreme Vasiqevi} je bio penzioner kada je dolazio i kada smo pri~ali o Ov~ari. Kada je bio aktivan nikada nije dolazio u redakciju Vremena, a ni kada je reaktiviran.
Odgovaraju}i na pitawe advokata Ku{ar Dragane, kaèm da smatram da
nije protivure~no to {to sam rekao da je moj utisak da je organizator streqawa bio Stanko Vujanovi}, jer je on bio komandir ~ete TO i jer mi je rekao
ono {to sam ve} ponovio i da to nije u suprotnosti sa onim {to sam rekao da
je to po mom vi|ewu bilo spontano, u tom smislu da to nije bilo planirano
unapred, da niko nije terao one koji su to uradili to da urade, da su se oni sami javqali dobrovoqno.
Republika Srbija
Istra`ni sudija
Posl. br. Ki. 180/03
Sastavqen u Okru`nom sudu u Novom Sadu, dana 21. 11. 2003. godine, u krivi~nom postupku protiv Miroquba Vujovi}a i drugih, zbog krivi~nog dela
iz ~lana 144 OKZ.
Prisutni su: istra`ni sudija Miroslav Alimpi}, zamenik OJT-a Du{an
Kneèvi}, zapisni~ar Katarina Dikovi}, svedok Ilija Galovi}, branilac
Marija Miloradov.
Svedok je opomenut da je duàn da govori istinu i da ne sme ni{ta pre}utati. Upozoren je na posledice davawa la`nog iskaza, kao i da nije duàn da
odgovara na pojedina pitawa, ako je verovatno da bi time izloìo sebe ili
svog bliskog srodnika te{koj sramoti, materijalnoj {teti ili krivi~nom gowewu (~lan 100, 102 i 106 ZKP-a), pa na op{ta pitawa svedok daje odgovore.
1) Ime i prezime: Ilija Galovi}
2) Ime oca: \uro
3) Zanimawe: stolar
4) Boravi{te: Vukovar, Kraqa Petra Sla~i}a br. 26
5) Mesto ro|ewa: selo Vodote~, op{tina Oto~ac
6) Godina ro|ewa: 29. 5. 1947.
51
7) Odnos sa okrivqenima ili o{te}enima: neke poznaje neke ne, nije u

srodstvu, nije u zavadi.
Za ovim svedok o samom predmetu iznosi slede}e:
Kada su po~eli oni doga|aji u Vukovaru, ja sam bio stalno u svojoj ku}i u
nasequ Petrova Gora i nisam nigde odlazio.
Poznajem dobro Mayarac Ranka, jer on ima ku}u u istom nasequ, a znam i
wegovog brata Milana, koji je sa svojom porodicom i sinom Predragom, negde
u julu mesecu, kroz ba{te do{ao u na{ deo grada. Vi|ao sam povremeno Predraga za vreme trajawa borbenih dejstava. Ne mogu da se setim da li je bio rawen ili nije.
Se}am se da su nakon oslobo|ewa Vukovara, 18. 11. 1991. godine, jo{ neko
vreme bile poja~ane straè, jer nije bilo sigurno da su svi naoruàni pripadnici hrvatskih snaga razoruàni.
Ne mogu ta~no da se setim da li sam negde odlazio tog 20. novembra, mislim da sam preko dana bio u svojoj ku}i, ali sam posle podne svratio do Ranka, bio je tamo i Predrag, ali se nisam zadràvao, nego sam se vratio svojoj
ku}i.
Nije Predrag spomiwao da }e da ide bilo gde tog popodneva, odnosno ve~eri, niti sam ga ja pitao.
Krajem jedanaestog meseca te godine po~elo se po gradu pri~ati da je
bilo neko streqawe na Ov~ari, ali ja ne znam i nisu mi poznati nikakvi
detaqi.
Kada me istra`ni sudija pita da li sam siguran da li sam ba{ tog 20. novembra 1991. godine bio u poseti kod Ranka, kaèm da nisam siguran, ali mislim da sam, odnosno znam, da sam posle par dana i{ao kod Ranka u posetu.
Na posebno pitawe zamenika OJT odgovaram da znam za porodicu Peji}
iz Vukovara, znam da je sin Miroslav poginuo za vreme rata, a ne znam gde je
drugi wihov sin, ne znam gde su ni {ta je sada sa wima.
To je sve {to imam da izjavim.
Zapisnik sam slu{ao prilikom diktirawa, na wega nemam primedbi, te
ga kao svoj svojeru~no potpisujem.
Dovr{eno u 14,00 ~asova.
Republika Srbija
Okru`ni sud Novi Sad
Istra`ni sudija
Sastavqen u Okru`nom sudu u Novom Sadu, dana 21. 11. 2003. godine, u krivi~nom postupku protiv Vujovi} Miroquba i drugih, zbog krivi~nog dela iz
~lana 144 OKZ.
Prisutni su: istra`ni sudija Miroslav Alimpi}, zamenik OJT-a Du{an
Kneèvi}, zapisni~ar Katarina Dikovi}, svedok Ranko Mayarac, branioci
52
Milan Zaklan, Marija Miloradov, Branko Tadi}, Rajko Jelu{i}, Dragana

Ku{ar, Sreto Ka~ar.
Svedok je opomenut da je duàn da govori istinu i da ne sme ni{ta pre}utati, upozoren je na posledice davawa la`nog iskaza, kao i da nije duàn da odgovara na pojedina pitawa, ako je verovatno da bi time izloìo sebe ili svog
bliskog srodnika te{koj sramoti, materijalnoj {teti ili krivi~nom gowewu (~lan 100, 102 i 106 ZKP-a), pa na op{ta pitawa svedok daje odgovore:
1) Ime i prezime: Ranko Mayarac
2) Ime oca: \uro
4) Boravi{te: Vukovar, Kraqa Petra Sva~i}a br. 4
5) Mesto ro|ewa: Mali Obqaj, Glina
6) Godina ro|ewa: 17. 5. 1950.
7) Odnos sa okrivqenim ili o{te}enim: ro|eni stric okrivqenom
Mayarac Predragu.
@elim da svedo~im u krivi~nom postupku koji se vodi protiv okrivqenih, izme|u ostalih i Mayarac Predraga, koji je sin mog ro|enog brata Milana.
Za vreme rata u Hrvatskoj ja sam bio u svojoj ku}i u Vukovaru u nasequ
Petrova Gora. Negde u julu mesecu, moj brat Milan sa porodicom preselio se
u moju ku}u, jer u wegovom delu grada ve} je bilo opasno stanovati, bile su postavqene barikade, pa je sa nama bio i wegov sin Predrag, koji je upravo do{ao iz vojske. Znam da je jo{ na po~etku borbenih dejstava Predrag rawen od
gelera, i se}am se da mu je otac govorio da ne odlazi nigde daqe od ku}e, odnosno ulice, jer je bilo opasno kretati se.
Znam da je Vukovar oslobo|en 18. novembra 1991. godine, i nekako posle
toga znam da su i moj brat, a i wegov sin Predrag, i{li da obi|u svoju ku}u
koja je bila u ulici Save Kova~evi}a, bliè centru, i se}am se da su se obojica vratila uplakana, jer je ku}a bila izgorela. Ja sada ne mogu da se setim
ta~no koji je to bio datum, ali napomiwem da mi nismo izlazili tih prvih
dana od oslobo|ewa, jer je bilo jo{ opasno, po{to nismo bili sigurni ni da
su svi pripadnici hrvatskih snaga bili zarobqeni, odnosno da su se predali.
Ne mogu ta~no da se setim {ta sam ja radio 20. novembra 1991. godine, niti {ta su radili moj brat i wegov sin, ali smo i{li samo od ku}e do straè
i nazad.
Tada se moglo i}i daqe, ali su nam govorili da ne idemo, jer je jo{ uvek
minirano i da je opasno za kretawe.
Ja sam tek kasnije, mo`da slede}e godine, saznao da je bilo neko streqawe. Nikada nisam bio na Ov~ari, znam samo gde se to geografski nalazi.
Kada su brat i wegov sin Predrag i{li da obi|u ku}u, bilo je mo`da 3-4
dana posle oslobo|ewa, a mo`da i dva dana, nisam potpuno siguran. Dok sam
53
ja bio u ku}i, Predrag nije i{ao u grad, a kada sam ja bio na straì ne znam,
ali mi nije govorio da je bio u gradu.
Ne znam nikoga sa prezimenom Peji} iz Vukovara.
To je sve {to imam da izjavim. Zapisnik sam slu{ao prilikom diktirawa, na wega nemam primedbi, te ga kao svoj svojeru~no potpisujem.
Republika Srbija
Istra`ni sudija
~lana 144 OKZ.
Prisutni su: istra`ni sudija Miroslav Alimpi}, zamenik OJT Du{an
Kneèvi}, zapisni~ar Katarina Dikovi}, svedok Milan Filipovi}, branioci Milan Zaklan, Marija Miloradov, Branko Tati}, Rajko Jelu{i}, Dragana Ku{ar, Sreto Ka~ar.
svog bliskog srodnika te{koj sramoti, materijalnoj {teti ili krivi~nom
gowewu (~lan 100, 102 i 106. ZKP), pa na op{ta pitawa svedok daje odgovore:
1) Ime i prezime: Milan Filipovi}
2) Ime oca: Rade
3) Zanimawe: automehani~ar
4) Boravi{te: Marije Kiri br. 7, Smederevo
5) Mesto ro|ewa: Suvi Do, Lipqan, kod Pri{tine
6) Godina ro|ewa 17. 4. 1941.
7) Odnos sa okrivqenima i o{te}enim: poznaje Petkovi}a zvanog [tuka, kapetana Cecu, ostale ne poznaje.
Ja sam se sa jo{ nekim dobrovoqcima iz Smedereva, nakon po~etka rata
u Hrvatskoj, prijavio kao dobrovoqac, i 7. oktobra je nas 12 upu}eno u Vukovar, odnosno bilo je nas 12 koji smo se znali, ali je bilo jo{ puno drugih, bio
je pun autobus. Mi smo bili prvi borbeni vod, kod nas je komandir bio Sofronijevi} Milan Guta, koji je rawen i ba{ ga je [tuka izvla~io, a znam
da je umro pro{le godine, bio sam na sahrani. Mi smo bili pod komandom kapetana Radi}a i i{li smo prakti~no u ~i{}ewe terena u prvim redovima.
Sve zadatke dobijali smo direktno od kapetana Radi}a, naj~e{}e preko we54
govog kurira vojnika kojeg su zvali [tuka. Se}am se da je Vukovar oslobo|en

18. 11. 1991. godine, i bilo je re~i oko toga da jedinica ide daqe, odnosno da se
vrati svako u svoje mesto. Me|utim, bilo je problema sa prevozom i mi smo
prakti~no oti{li tek 21. novembra, i to posle podne autobusima.
Se}am se da smo 20. novembra 1991. godine uve~e Nedeqkovi} Milovan i
Guverini} Zoran, koje dobro poznajem, a koji su imali slavu 21. novembra
Aran|elovdan, dogovorili se da traìmo od kapetana Radi}a da nam omogu}i jedno vozilo kako bismo oti{li bar do [ida, i da se odatle nekako sna|emo za odlazak do Beograda, pa onda daqe.
Na posebno pitawe istra`nog sudije kaèm da mi tada nismo razduìli
naoruàwe i opremu, trebalo je da se to uradi slede}eg dana.
S obzirom da sam imao dobar odnos sa kapetanom Radi}em, uvaàvao me
je, a i bio sam tamo me|u ozbiqnijim, starijim, zvali su me ]ale ili Matori, po{ao sam sa Zoranom negde posle 21 ~as do komande ~ete da zamolim
kapetana Radi}a da nam to odobri. Nismo ga tamo na{li, ve} su nam rekli da
je u drugoj ulici u jednoj ku}i na ve~eri. Oti{li smo tamo i ja sam zaista video kapetana Radi}a, ve} je bila, ~ini mi se, gotova ve~era. Bio je tu i Kameni, kojeg znam upravo iz rata, odnosno iz Vukovara, ali on nije bio nama
stare{ina, niti smo bili zajedno, znam da je tu bio i neki kojem je nadimak
Kapetan, tako|e sam ~uo i nadimak koji sam zapamtio Kinez, mada ga ne
znam. Tu sam video i [tuku sa jo{ jednim vojnikom, mislim da se prezivao Vida~ek i da je kasnije poginuo. Pitao sam kapetana Radi}a za to, a on je rekao:
]ale, nemogu}e je, do{la je sada svugde policija, sve je blokirano, a sutra }e
organizovano autobusima svako u svoje mesto.
Mi smo se slede}eg dana razduìli sa oru`jem i opremom i ~ekali prevoz do posle podne.
Kada me istra`ni sudija pita za{to smo hteli da idemo na slavu kada je
sledilo razduìvawe oru`ja i opreme, kaèm da ne bi bio nikakav problem
da smo oti{li na slavu, do{li bismo slede}eg dana i razduìli se.
Znam da je ta ve~era bila u ku}i neke ène koja se zove Rada, Radojka ili
Radmila, nisam je uop{te video, a bio sam svega 3-4 minuta.
Na posebno pitawe zamenika OJT odgovaram da ne poznajem Slavi{u Pavlovi}a iz Smedereva, niti mi je poznat nadimak Topola. Ne znam koliko
je bilo dobrovoqaca iz Smedereva, u jedinici je bilo nas 8 iz Smedereva.
Koliko ja znam, taj [tuka je bio aktivan vojnik. Da li su oni trebali da
idu ku}i ili nisu, to mi nije poznato.
Tek mnogo kasnije ~uo sam za Ov~aru.
Na posebno pitawe advokata Jelu{i} Rajka, odgovaram da [tuku pamtim
kao hrabrog momka, ~uo sam da je izvla~io jednog rawenog novinara, a video
sam svojim o~ima kada je rawenog Gutu izvla~io. Se}am se da je bio osredweg
rasta, tada je bio tanak, imao je sme|u kosu, sredwe duìne, ve} tada je imao
malo ve}e zaliske napred, imao je bombe oko pojasa i nosio automatsku pu55
{ku. Nikada ga nisam video sa pi{toqem, mo`da ga je i imao, ali ja nisam

primetio, nije nosio spoqa{nu futrolu za pi{toq.
Dodajem da ja znam da je bio tamo jo{ neki kojem je bio nadimak [tuka,
mogao je imati tridesetak godina, crn, nièg rasta, ali vrlo snaàn, gustih
crnih obrva, nije on bio vojnik, nego verovatno teritorijalac, imao je kokardu Petrova Gora i znam da je rekao da je od [ida.
Na posebno pitawe zamenika OJT kaèm da sam pre nekoliko meseci bio
na davawu pomena pokojnom Sofronijevi} Milanu Guti, a slede}eg dana me je
pozvao telefonom taj [tuka kojeg ja poznajem, on je do{ao u Smederevo, odnosno nije me u stvari sudija dobro razumeo, to je bila sahrana Guti, to je bilo ove godine u prole}e, krajem prole}a, pro{lo je sigurno {est meseci od
tada, nije bio [tuka ve~e pre sahrane, nego ba{ na sahrani, i onda smo posle
sahrane sedeli i pri~ali, bili su tu jo{ neki drugi. On je rekao da radi kao
policajac u Sremskoj Mitrovici i da mu se javim ako me put nanese tamo, pa
je traìo moj broj telefona, da se ~ujemo.
Kada me istra`ni sudija pita, kaèm da je ta~no da se mi nismo ni ~uli
ni videli tih 11-12 godina, ali eto, sada je traìo broj telefona i ja sam mu
dao. Nije on spomiwao da se protiv wega vodi postupak niti da je saslu{avan
u vezi Ov~are. Nismo o Ov~ari ni pri~ali. Promenio se [tuka utoliko {to
se udebqao, postao je krupniji i u telu i licu, jo{ sam se {alio sa wim govore}i mu da kao policajac treba da bude vitkiji, dosta je i o}elavio, imao je i
sedih, odnosno prosedih, o{i{an, onako sredwe, malo vi{e sa strane, a mnogo mawe na temenu, gde skoro nije ni imao kosu. Kosa mu je sme|a, vi{e na sme|e nego na plavo. Pri~ao sam o Radi}evom [tuki.
Nakon {to mi je istra`ni sudija predo~io fotodokumentaciju sa prepoznavawa, izjavqujem da kada sam stavio nao~are i boqe pogledao, prepoznajem
[tuku, koji nosi br. 3, u crvenoj jakni. To je taj Radi}ev [tuka, na{ [tuka.
Republika Srbija
Istra`ni sudija
Posl. br. Ki 180/03
Sastavqen u Okru`nom sudu u Novom Sadu, dana 21. 11. 2003. godine, u krivi~nom predmetu protiv Vujovi} Miroquba i drugih, zbog krivi~nog dela iz
~lana 144 OKZ.
Prisutni su: istra`ni sudija Miroslav Alimpi}, tuìlac Du{an Kneèvi}, zapisni~ar Katarina Dikovi}, svedok Miodrag Vojnovi}, branioci
56
Milan Zaklan, Marija Miloradov, Branko Tadi}, Rajko Jelu{i}, Dragana

Ku{ar, Sreto Ka~ar.
da odgovara na pojedina pitawa, ako je verovatno da bi time izloìo sebe
ili svog bliskog srodnika te{koj sramoti, znatnoj materijalnoj {teti ili
krivi~nom gowewu (~lan 100, 102 i 106 ZKP), pa na op{ta pitawa svedok
daje odgovore:
1) Ime i prezime: Miodrag Vojnovi}
2) Ime oca: Milan
3) Zanimawe: oficir u penziji pukovnik
4) Boravi{te: Maksima Gorkog 48b, Novi Sad
5) Mesto ro|ewa: selo Gorica, SO [ipovo, Republika Srpska
6) Godina ro|ewa: 15. 10. 1945.
7) Odnos sa okrivqenim i o{te}enim: poznaje Miroquba Vujovi}a,
Stanka Vujanovi}a, Mirka Vojnovi}a, nije u srodstvu, nije u zavadi.
Nakon {to mi je detaqno predo~en moj iskaz koji sam dao pred Vojnim sudom u Beogradu, 28. 12. 1998. godine, izjavqujem da u potpunosti èlim da ostanem kod tog iskaza, a po potrebi mogu da odgovorim i na dodatna pitawa.
Ne mogu precizno da odgovorim na pitawe istra`nog sudije da li je reon Ov~are bio u zoni odgovornosti moje jedinice, jer ta zona nije pravilno
ni obeleàvana, znam da je tu bilo drugih jedinica oko Grabova i sa druge
strane. Tako|e mi je poznato da je kratko vreme pre ovog doga|aja na Ov~ari
bila sme{tena neka druga jedinica koja je napustila poloàj, ~ini mi se iz
Poàrevca, a istina je da je tu bila komanda LAD PVO, koji je bio u sastavu
moje brigade, a kojom je komandovao tada kapetan I klase Jan Mar~ek. Ja ne mogu ta~no da kaèm koliko je bilo sati kada sam do{ao do Ov~are i kada sam
video ono {to sam ispri~ao, ali je svakako ve} po~eo da pada mrak i moglo je
biti ne{to pre 17 ili ne{to posle 17 ~asova ili tu, u tom nekom intervalu,
jer znam da je u 18 sati u Negoslavcima bilo redovno referisawe na kojem sam
bio i znam da sam malo zakasnio.
Ho}u detaqnije da objasnim da kada sam do{ao do Ov~are video sam da su
dva autobusa ve} bila parkirana ispred, a da je jedan bio relativno blizu ulaza i iz wega su izlazili qudi, nisam video da je bilo neko pretresawe po pravilima slu`be, ali mi se ~ini da je neko od tih koji su izlazili ostavqao ne{to od dokumenata, a zatim je krenuo prema ulazu, pa su svi morali da pro|u
kroz {palir tih qudi naoruànih koji su bili pored i koji su ih maltretirali, psovali, udarali rukama i nogama, kako je ko stigao... Ja sam tada bio u
~inu potpukovnika i pored mene su bili vojnici iz Vojne policije i voza~,
ne mogu da se setim wihovih imena. Znam da je voza~ bio rezervista iz Zaje~ara, mada nisam siguran, pa sam poku{avao da za{titim te qude koji su mal57
tretirani, govore}i ovima u tom {paliru da ne treba da ih maltretiraju i

svim silama sam se trudio da ih za{titim, pa sam, ~ini mi se, isuvi{e komotno nastupio, s obzirom da ne poznajem te naoruàne qude koji su tamo bili.
Bio je prisutan i kapetan Mar~ek sa svojim vojnicima, i on me je ~ak vukao
da se ne eksponiram suvi{e. Tamo sam prvi put video Stanka Vujanovi}a i
Miroquba Vujovi}a. Stanko je bio karakteristi~an, krupan u crnom {e{iru. Zakqu~io sam da su oni neki komandiri, videlo se to po wihovom pona{awu, kretawu, pokretima i u kontaktu sa ostalim naoruànim qudima. Obja{wavam da su i Stanko i Miroqub, kada sam ja dolazio, bili u hangaru, a ne
ispred hangara. Nisam se obratio direktno ni Stanku ni Miroqubu, a video
sam da je unutra, u hangaru, major Vuka{inovi} Qubi{a iz Gardijske brigade,
operativne grupe Jug. On je bio sa nekom grupom teritorijalaca. Nisam primetio, odnosno ne mogu da budem siguran da li je bilo redovnih vojnika JNA.
Ne mogu da se setim detaqa razgovora sa tim majorom, sigurno sam sa wim
progovorio neku re~, nismo o tome govorili, a {to me pita istra`ni sudija
da li su to zarobqenici JNA ili teritorijalaca.
Kada me pita istra`ni sudija otkud je kapetan Mar~ek do{ao do hangara, obja{wavam da sam ja prvo krenuo wega da posetim, pa kada sam video gu`vu na Ov~ari, odnosno kod hangara, skrenuo sam tamo, pa je i on to video i
do{ao.
Dok su zarobqenici izlazili iz autobusa i dok su ih maltretirali ovi
u {paliru, nisam primetio da je bilo ko od ovih zarobqenika pao od ovih
udaraca.
Kada sam dolazio nije me niko vojni~ki pozdravio, nije mi niko predao
raport, bila je to konfuzna situacija, u hangaru sam video da je povu~en neki
kanap, pa su sa leve strane od ulaza bili zarobqenici, bilo je tu qudi u belim mantilima, radni~kim odelima i u drugim raznim kombinacijama. îni
mi se da sam video dve ène me|u onim zarobqenicima. Jedna, koja je imala
mo`da pedesetak godina, poàlila mi se da je tu sa muèm i da mu` nosi kateter i ~ini mi se da sam traìo da ona i mu` budu pu{teni, ne znam kome
sam se obratio, sigurno nisam majoru Vuka{inovi}u. îni mi se da je ona kasnije ipak bila u na{oj medicinskoj ustanovi u Sotinu, a kako je ona tamo do{la, ne znam. Onu drugu ènu nisam ne{to posebno zapazio, ne znam da li je
bila u drugom stawu.
Dodajem da sam ja Vuka{inovi}a video prvi put 1998. godine, kada smo davali iskaze pred Vojnim sudom, i on se tada pravio kao da ni{ta ne zna, ~ak
je rekao, ~ini mi se, da nije ni bio tamo.
Nakon {to mi je predo~en iskaz Jana Mar~eka, od 5. 11. 2003. godine, u kojem on tvrdi da smo se videli i oko 14,00 ~asova prvi put kod hangara i oko
18,00 ~asova, ja sada kaèm da nisam potpuno siguran da li sam krenuo da ga
obi|em nakon {to sam obi{ao jedinicu u Stonu ili mo`da pre nego {to sam
krenuo da obi|em tu jedinicu, ali, u svakom slu~aju, moje se}awe je na taj deo
doga|aja kada je ve} bio mrak. Ta~no je da sam sa Mar~ekom razgovarao oko to58
ga kako da se obezbede ovi zarobqenici i kako da se uvede red, pa sam mu traìo neke vojnike za ispomo} i on je dao tri vojnika. Dok sam bio, nije na Ov~ari bio kapetan Vezmarovi} koji je komandir ~ete Vojne policije 80. motorizovane brigade.
Ne mogu da kaèm da li je bio prisutan tada jo{ neko od oficira iz operativne grupe Jug, jer ja te qude nisam poznavao, po{to sam kratko vreme pre
tih doga|aja do{ao iz Slovenije. âk ni kriterijum da su oficiri i vojnici
Gardijske brigade imali maskirne uniforme, za ralizku od nas koji smo imali SMB uniforme, nije mogao da se sprovede, jer su i neki od pripadnika Gardijske brigade imali SMB uniforme.
Tada, kada sam u ve~erwim ~asovima bio na Ov~ari, sa mnom je bio i organ bezbednosti brigade, kapetan prve klase u rezervi, Dragi Vukosavqevi}.
Ta~no je ono {to kaè Jan Mar~ek da je on do{ao oko 22 ~asa u komandu
kod mene u Negoslavce i traìo da komanda bude izme{tena, a prethodno mi
je rekao da mu je kapetan Vezmarevi} rekao da je u hangaru zaveden red i da su
zarobqenici bezbedni, te da mu je kapetan Karanfilov, koji je bio organ bezbednosti u operativnoj grupi Jug, rekao da povu~e svoje vojnike i da nadle`nost nad zarobqenicima preuzima teritorijalna jedinica.
Kada me istra`ni sudija pita za{to je u toj liniji komandovawa presko~en neposredni stare{ina kapetana Vezmarovi}a, Dragi Vukosavqevi}, pa
kona~no za{to i ja nisam o tome obave{ten, kaèm da komandiru bezbednosti zadatke moè da da i neposredni stare{ina iz wegove jedinice, kao i organ bezbednosti iz pretpostavqene komande koji je bio tu. Rekao je da mu je to
Karanfilov rekao kada je do{ao u hangar u ve~erwim ~asovima, pa je onda on
povukao jedinicu i vratio se u komandu. Ne znam da li me je Vezmarovi} obavestio kada se vratio, ali sam siguran da mi je Mar~ek to rekao kada je do{ao.
îni mi se da je prvo do{ao kapetan Vezmarovi}, a ne{to kasnije Mar~ek.
Kada mi istra`ni sudija ukazuje da mu nije logi~an taj deo mog iskaza u
kojem ja kaèm da je Mar~ek do{ao da mi kaè da je u hangaru uspostavqen
red i da su zarobqenici bezbedni, sa tim {to je on no}u kolima do{ao do
moje komande i traìo hitno izme{tawe wegovog komandnog mesta ponavqam da je tako bilo i da nisam ja dao naredbu da se povu~e obezbe|ewe iz
hangara, ve} major Karanfilov, jer mi je to rekao Mar~ek da mu je to rekao
Vezmarovi}, a kasnije mi je to i Vezmarovi} potvrdio kada sam sa wim pri~ao. Ja se ne se}am koliko smo dugo te ve~eri razgovarali Mar~ek i ja, mo`da par minuta, i ne se}am se da je on spomiwao da postoji mogu}nost da budu streqani zarobqenici.
Moè biti da je tada Mar~ek traìo za obezbe|ewe wegovog komandnog
mesta 10 policajaca, a da sam mu ja odobrio ~etiri.
Ne mogu da se setim da li sam slede}eg jutra razgovarao sa Mar~ekom, niti sa bilo kim u vezi doga|aja na Ov~ari.
Iako sam to ve} rekao u Vojnom sudu, sada ponavqam, da sam ja teve~eri
kada sam bio na Ov~ari, nakon referisawa, rekao pukovniku Mrk{i}u, a sa
59
mnom je, ~ini mi se, bio moj organ bezbednosti Dragi Vukosavqevi}. îni mi
se da je on bio vi{e sa mnom zbog toga da proveri da li }u ja da izvestim komandanta operativne grupe Jug, pa sam ja rekao pukovniku Mrk{i}u da ne
znam ko su ti koji su zarobqeni, ve} samo da su maltretirani, i rekao sam
Mrk{i}u da smo se mi tamo na{li sticajem okolnosti. Stekao sam utisak da
je to Mrk{i} znao, ali da nije hteo ni{ta o tome da pri~amo. Samo je rekao:
Nemoj to da mi pri~a{.
Kada me pita istra`ni sudija, kaèm da je moj organ bezbednosti po toj
liniji bio duàn da izvesti i organ bezbednosti u Gardijskoj brigadi, odnosno operativnoj grupi Jug, majora [qivan~anina, ali ne znam da li je on to
uradio.
Ne znam na koji na~in je izvr{ena primopredaja zarobqenika od strane
vojske teritorijalcima. Ja ne znam za nikakav spisak zarobqenika iz te grupe. Imao sam spisak zarobqenika, ali iz one grupe koju je kapetan Vezmarovi} otpratio u Sremsku Mitrovicu. Kapetan Vezmarovi} nije morao meni da
preda taj spisak ako ga je eventualno bilo, ve} je mogao da ga preda deùrnom
u komandi, deùrnom u organu bezbednosti... Ja ne znam za takav spisak, mada
sam ve} rekao da sam video da se takav spisak pravio kada sam u ve~erwim ~asovima bio u hangaru.
Ja sam slede}eg dana od tog doga|aja ~uo da se pri~a da su navodno streqani zarobqenici, a to je bilo nezvani~no, ~uo sam od qudi sela Negoslavci, a
na komandi ni{ta zvani~no nije bilo. Nije se o tome uop{te pri~alo.
Nisam video vojne policajce na Ov~ari kada sam do{ao, mada sam kasnije ~uo da su oni bili, ali mislim da su oni obezbe|ivali saobra}ajnu kolonu.
Ne znam da li su imali neko vozilo, ti vojni policajci.
Me|u onim qudima koji su bili u {paliru, znam da je bio Mirko Vojnovi} ]apalo, iako ga ja tada nisam poznavao, upoznao sam ga kasnije na prvu
godi{wicu oslobo|ewa Vukovara, i onda sam se setio da je i on bio u {paliru. Ne mogu da se setim da li je on udarao zarobqenike. Ne znam da li je imao
ne{to u rukama. Stanka i Miroquba nisam video u {paliru, nego u hangaru.
Ja sam rekao da su Stanko i Miroqub izdavali neke zadatke i nare|ewa,
mada to nije bilo onako vojni~ki. Ne znam ta~no koja su to bila nare|ewa, odnosno zahtevi da se vaqda pomere oni qudi ili ne{to sli~no.
Ta~no je da sam ja u jednom momentu rekao nekome: Neko }e zbog ovoga odgovarati, a to sam rekao u nekom neobaveznom razgovoru, ne mogu da se setim
sa kim, i to posle ovog doga|aja kada sam saznao {ta se desilo na Ov~ari.
Dodajem, da je moja jedinica imala bilo kakav zadatak u vezi sa daqim
obezbe|ivawem ovih zarobqenika, mi bismo taj zadatak izvr{ili kao i zadatke pre toga, ali mi nikakvo nare|ewe u tom smislu nismo imali.
Mogu}e je da sam ja kapetanu Vezmarovi}u rekao da prima nare|ewa od
kapetana ili majora Karanfilova.
Nakon {to mi je predo~en iskaz Dragog Vukosavqevi}a, od 24. 6. 2003. godine, kaèm da ne mogu da se setim da je on spomiwao da su neki na{i vojni
60
policajci na Ov~ari pretu~eni od strane teritorijalaci, da postoji opasnost da budu napadnuti od wih, i da postoji mogu}nost da zarobqenici budu
likvidirani, se}am se da me je on upoznao uve~e sa situacijom na Ov~ari, pa
smo zajedno oti{li kod pukovnika Mrk{i}a, a Dragi Vukosavqevi} mu je iznosio detaqe oko situacije na Ov~ari i upravo je tako bilo da je Mrk{i}
rekao da ima drugih obaveza i da nije ni{ta drugo naredio u vezi s tim. Ta~no je da sam ja razmatrao situaciju oko toga i u razgovoru sa Dragim Vukosavqevi}em pitao sam se da li na{a jedinica ima neku naredbu sa obezbe|ivawem tih qudi na Ov~ari, pa po{to sam shvatio da nema, odnosno da meni nije ni{ta preneto, ne mogu sa sigurno{}u da kaèm, ali je mogu}e da sam rekao Dragom Vukosavevi}u da prenese komandiru ~ete Vojne policije da povu~e vojnike.
Ja sam tek kasnije ~uo da je bila neka sednica Vlade SAO Krajina, od
na~elnika {taba Gardijske brigade oprativne grupe Jug, od tada potpukovnika Miodraga Pani}a, to sam ~uo od wega tek kasnije, kada je postao general. Znam da je u penziji i da je ne{to bolestan, a ìvi u Beogradu. Rekao je
da je prisustvovao sednici te vlade kada je re~eno da civilni organi imaju
svoje sudstvo i traìli ingerencije nad zarobqenicima, jer }e im navodno
oni suditi.
Ne znam da li je doneta neka odluka o tome, nisam ni{ta ~uo o tome.
Ni{ta mi ne zna~e imena Novica Trifunovi} i [api} Predrag.
Nakon {to mi je predo~en iskaz svedoka [api} Predraga, od 25. 6. 2003.
godine, kaèm da u onim mojim poku{ajima da za{titim one koji su izlazili
iz autobusa mogu}e je da su me neki teritorijalci i odgurivali.
Ja sam govorio da se ti qudi ne tuku, nekom od tih koji su bili u {paliru.
Kada se istra`ni sudija ~udi da ja nisam intervenisao u hangaru kod onih
qudi za koje sam rekao da sam zakqu~io da su neki komandiri, mislim na
Stanka i Miroquba, da se oni qudi ispred hangara ne tuku i ne maltretiraju, sada obja{wavam da sam ja wima to mo`da i rekao, ali nisam tome pridavao pa`wu kada sam u hangaru ugledao majora Vuka{inovi}a, koji je za mene
bio neki faktor sigurnosti i bezbednosti, pa sam zakqu~io da mogu da idem.
Znam da su neki prilazili onom koji je popisivao, a zatim odlazili, ali
nisam tome pridavao zna~aj. Ja sam traìo od Mar~eka dodatne vojnike za uspostavqawe reda, jer sam zaista hteo da se tamo uspostavi red.
Ne znam da li je bilo situacija da bi neko od vojnika nakon povla~ewa jedinice ostao kao dobrovoqac.
Nisam primetio nikakvu rupu kod hangara, tada kada sam bio tamo.
Ja sam kasnije ~uo da je desetak dana posle ovog doga|aja na Ov~ari, Miroquba ranio wegov telohraniteq kome ne znam ime, a ne znam ni okolnosti
pod kojima je rawen.
Na posebno pitawe advokata Zaklana, kaèm da je nare|ewe o povla~ewu vojnika mogao da donese komandant te jedinice, na~elnik {taba, organ
61
bezbednosti te jedinice, organ bezbednosti pretpostavqene komande, ili neki komandant pretpostavqene komande.
Ponavqam da ne znam da li je bilo drugih oficira oko Vuka{inovi}a
kada sam ga video u hangaru, da li je tu bio Karanfilov... ne znam... nisam video [qivan~anina tada. Mislim da je Miroqub tada bio bez kape, u nekom
zelenom yemperu, nije to nikakva prava uniforma, nisam video nikakve epolete sa ~inovima. Nisam video da je Miroqub imao neki zavoj tada.
Na posebno pitawe advokata Marije Miloradov, obja{wavam da sam
Mirka Vojnovi}a prepoznao po tome {to je imao brkove, bio je nizak, zdepast, neobrijan.
Istra`ni sudija odbija pitawe branioca: koliko je qudi bilo prisutno
prilikom proslave.
To je sve {to imam da izjavim. Zapisnik sam slu{ao prilikom diktirawa, ne traìm da mi se ~ita, te ga kao svoj svojeru~no potpisujem.
Republika Srbija
Istra`ni sudija
~lana 144 OKZ.
Prisutni su: istra`ni sudija Miroslav Alimpi}, zapisni~ar Katarina
Dikovi}, svedok Miodrag Pani}, branioci Tati} Branko, Sreto Ka~ar, Marija Miloradov.
U smislu ~lana 102, stav 2 ZKP-a svedok je opomenut da je duàn da govori istinu, da ne sme ni{ta pre}utati i da davawe la`nog iskaza predstavqa
krivi~no delo.
Na osnovu ~lana 100 ZKP svedok je pou~en da nije duàn da odgovara na
Na osnovu ~lana 106 ZKP svedok je poloìo zakletvu.
1) Porodi~no i ro|eno ime: Pani} Miodrag, ostali podaci kao u zapisniku od 28. 12. 1998. godine dati pred Vojnim sudom u Beogradu
2) Zanimawe: general-potpukovnik u penziji
3) Adresa prebivali{ta: Beograd, Kumanovska br. 16, sprat 6, stan br. 12
62
Nakon {to mi je pro~itan moj iskaz koji sam dao pred predsednikom Vojnog suda, 28. 12. 1998. godine, izjavqujem da ostajem u potpunosti kod tog svog
iskaza i eventualno mogu da odgovorim na neka dopunska pitawa. Samo jo{ da
dodam da ja znam da postoji naredba Prve armije o tome da se u sastav na{e jedinice ukqu~uju i jedinice Teritorijalne odbrane Vukovara, a svakako postoji i naredba o tome kada te jedinice izlaze iz sastava na{e brigade odmah
nakon oslobo|ewa Vukovara. O tome postoji dokumentacija u Vojnom arhivu
koji se nalazi u zgradi Vojne gimnazije. Za ove podatke znam, izme|u ostalog,
i zbog toga {to sam ja davao iskaz i pred Ha{kim istraìteqima, odnosno
sudija me nije dobro razumeo, ja sam u stvari svedok odbrane u postupku protiv pukovnika Mrk{i}a, i dao sam svoj iskaz advokatu Vasi}u, kojem je i bio
dozvoqen pristup u Vojni arhiv. Ne bih sada da govorim o datumima da ne pogre{im, ali svakako ta dokumentacija postoji.
Ja znam da je za 20. novembar 1991. ujutro bilo dogovoreno da se vr{i evakuacija bolnice u Vukovaru po prethodno obavqenim razgovorima sa upravnicom bolnice dr Vesnom Bosanac. Tako|e znam da je bilo re~i o tome da }e
se izvr{iti trijaà qudi koji su tamo zate~eni i da me|u bolesnicima i rawenicima i osobqem i qudima koji su se tamo sklonili ima i onih koji su verovatno vr{ili ratne zlo~ine ili neka krivi~na dela, pa je takve bilo potrebno izdvojiti. Znam da su to radili stru~ni qudi, organi bezbednosti
brigade, a tako|e i stru~ni qudi iz uprave bezbednosti, u to vreme na~elnik
Slu`be je bio general Aca Vasiqevi}.
Ta trijaà je trebalo da se izvr{i zajedno sa teritorijalcima, me{tanima, a posebno sa onima koji su bili zaposleni u bolnici.
Ja nisam bio upoznat sa detaqima, jer nisam u~estvovao u realizaciji tog
zadatka konkretno, nego sam se u okviru tog prepodneva zatekao u kasarni kada me je telefonom pozvao pukovnik Mrk{i} i saop{tio mi da je on dobio
poziv za sednicu Vlade koja je ve} po~ela na Veleprometu, ali da on ne moè da do|e, pa mi je rekao da ja odem tamo i da kaèm da me je on poslao. Kada
sam mu rekao da je po onome {to mi je kazao, sednica Vlade ve} po~ela, on mi
je rekao da ipak odem bez obzira {to }u kasniti. Po{to sam pretpostavio da
}e na sednici Vlade biti postavqeno pitawe {ta da se radi sa zarobqenicima iz bolnice, jer sam znao da je evakuacija ve} po~ela tog jutra, pukovnik
Mrk{i} mi je rekao neka bude kako odlu~i Vlada.
Nakon toga ja sam oti{ao do Veleprometa, u{ao u prostoriju gde se
odràvala sednica Vlade, predstavio se i seo, a ~uo sam da je ve} u toku bila
rasprava upravo o ratnim zarobqenicima. O tome sam ve} govorio i pred
Vojnim sudom, ali jo{ jednom napomiwem da je atmosfera bila neprijatna,
jer su pojedinci ru`nim re~ima napadali vojsku, a posebno jednog pukovnika
kojeg ja tada nisam znao, a za kojeg sam kasnije saznao da je to Bogdan Vuji}, koji je bio upu}en od Uprave bezbednosti. Znam da su predstavnici Vlade traìli da im budu predati ti zarobqenici iz bolnice, a se}am se i takvih tonova da su rekli da ako bude potrebno da }e svi le}i na tle i da ne}e dozvo63
liti da i ti zarobqenici budu preba~eni za Mitrovicu i kasnije eventualno razmeweni po prinicpu svi za sve.
Pukovnik Vuji} je zastupao stav da svi zarobqenici, pa i ovi iz bolnice, treba da idu za Sremsku Mitrovicu u sabirni centar i da postoji odgovaraju}a procedura koja mora da se pro|e, pa su ga ponovo ovi iz Vlade èstoko
napadali. Posle nekih 15-20 minuta ja sam im saop{tio da je stav pukovnika
Mrk{i}a, koji mi je preneo da ukoliko Vlada donese odluku da im se prepuste zarobqenici, da }e to vojska ispo{tovati i predati im zarobqenike.
Kada sam im ja to rekao, imao sam utisak kao da im je to delovalo kao
olak{awe za ukupnu napetu atmosferu, oni su rekli da }e preuzeti zatvorenike i prebaciti ih u wihov zatvor na Ov~ari. Rekli su da }e oni organizovati zatvor na Ov~ari i da }e se tim zarobqenicima suditi, mada nije bilo
re~i konkretno gde.
Kada me pita istra`ni sudija kako je reagovao pukovnik Vuji} kada sam
ja ovo izjavio, jer je to bilo prakti~no protiv onoga {to je on zastupao da
zarobqenici idu u Mitrovicu, odgovaram da sam rekao da mi je to preneo komandant Mrk{i}, a pukovnik Vuji} mi ni{ta nije govorio ni tada na sednici Vlade, a ni kasnije kada se sednica zavr{ila. Prakti~no se sednica vrlo
brzo zavr{ila nakon ovoga.
Nakon {to mi je predo~en iskaz pukovnika Bogdana Vuji}a da sam ja navodno doneo neko re{ewe, zapisnik ili svesku kada sam dolazio na sednicu
Vlade, i da sam nekom predao, kaèm da to nije ta~no, ali je istina da sam ja,
istina, kod sebe imao bele`nicu blok~e yepno i neke sam stvari zapisivao
za vreme te sednice, a fotokopija tih beleàka se nalazi u spisima Vojnog
suda.
Ja mislim da je ta sednica ukupno trajala mo`da sat vremena. Ja sam se posle toga ponovo vratio u kasarnu i telefonom sam saop{tio pukovniku Mrk{i}u {ta se de{avalo na tom sastanku Vlade i kakva je odluka doneta, pa je
on onda rekao: Dobro, ako su tako odlu~ili.
Kada me istra`ni sudija pita, kaèm da na toj sednici Vlade nije bilo
re~i oko na~ina, vremena i mesta primopredaje zarobqenika, niti je bilo ko
postavqao to pitawe, niti bih ja mogao da odgovorim na to pitawe da mi je
bilo postavqeno, jer to nije bilo u mojoj nadle`nosti.
Ponavqam, kada sam se vratio u kasarnu, video sam samo jedan autobus sa
zarobqenicima, mo`da je to bio prvi, druge autobuse nisam video, i ve} je tu
okolo bila gu`va, a to sam sve opisao u vojnom spisu.
Ja znam da je za obezbe|ewe kasarne bila zaduèna jedinica vojne policije kapetana Predojevi}a. Wegovi vojnici su obezbe|ivali kasarnu, pa su i
taj autobus koji je stigao.
Kasnije je ta ~eta Vojne policije obezbe|ivala autobuse koji su i{li do
Ov~are.
Ja sam posle toga zvao telefonom pukovnika Mrk{i}a i saop{tio mu
{ta je bilo na sednici Vlade, i rekao mu da je u kasarni velika gu`va, da se
64
skupqaju teritorijalci, me{tani, spomiwao sam mu da je tu zategnuta situacija, jer su pojedinci prepoznavali u tim autobusima neke koji su izvr{ili
zlo~ine, pa su hteli da ih izvedu da im oni sude, pa sam ja rekao da vojska kontroli{e situaciju i da ne dozvoqava takve stvari. Wegov komentar je bio samo: Neka vojska radi profesionalno.
Nakon {to mi je predo~en deo iskaza generala Vasiqevi}a da mu je navodno [qivan~anin rekao da sam ja doneo odluku da se zarobqenici zbog wihove bezbednosti prebace iz kasarne na Ov~aru, kaèm da to sigurno nije ta~no i da ja tu naredbu ne bih ni mogao da donesem niti sam imao nadle`nost u
tom smislu. Da li je ne{to direktno pukovnik Mrk{i} kontaktirao sa majorom [qivan~aninom ili nekim drugim, to ne znam.
Kada me pita istra`ni sudija po ~ijem nare|ewu je kapetan Predojevi}
otpratio vojno one autobuse koji su odlazili na Ov~aru, kaèm da po mom nare|ewu nije, a po ~ijem nare|ewu, ne znam.
Moje mi{qewe je da je to nare|ewe moglo da mu se da preko linije komandovawa Mrk{i}Paunovi}Predojevi}. Paunovi} je bio komandant bataqona Vojne policije. Druga mogu}a linija komandovawa je mogla da bude preko
organa bezbednosti.
Odgovaram da je vo|en ratni dnevnik brigade i za to je bio zaduèn komandant brigade, odnosno on odgovara za to, a jedan od operativaca je bio zaduèn za to. Kod nas je za vo|ewe tog ratnog dnevnika bio zaduèn major Trifunovi}. Ja znam da je taj ratni dnevnik postojao, i ~ak mislim da je jedan primerak tog dnevnika i u Hagu.
Na posebno pitawe advokata Ka~ara, odgovaram da smo mi teìli da i
teritorijalci imaju iste uniforme kao i vojnici, koliko smo u tome uspevali, a ni{ta mi ne zna~i ime Mirka Vojnovi}a i nadimak ]apalo.
Na posebno pitawe advokata Miloradova, odgovaram da znam da je prvo
komandant TO Vukovara bio Jak{i}, a posle wega Miroqub Vujovi}, negde u
drugoj polovini dejstava za oslobo|ewe Vukovara. Ja ne znam ta~no ko je Vujovi}a postavio za komandanta TO Vukovara. Insistiralo se jedno vreme na
tome da budu oznake i kod teritorijalaca petokrake, a kasnije je bilo i ovako i onako, bilo je tu i kokardi i zvezda na istoj kapi. To se naravno odnosi
samo na teritorijalce.
Na pitawe advokata Tati}a, kaèm da iako nije bio moj zadatak i nisam
imao nadle`nost oko obezbe|ewa i transporta zarobqenika na Ov~aru, ja
sam iz ~isto vojni~ke radoznalosti sa svojim voza~em, negde oko 14 ili 15 ~asova, do{ao na Ov~aru, video sam da su zarobqenici u hangaru, da ih obezbe|uje vojska, ali ne iz moje Brigade, nego iz neke druge jedinice, pretpostavqam iz 80. motorizovane brigade iz Kragujevca. Zato {to je to moglo biti
po prirodi stvari, jer je i ta jedinica bila na tom podru~ju.
Vrzmali su se neki qudi oko hangara sli~no kao u kasarni, ali nije bila
neka opasnost da neko moè da ugrozi bezbednost tih qudi u hangaru. Utom
momentu, kada sam bio tamo, vladao je neki red, bilo je re~eno ovima ispred
65
da ne moè niko da ulazi i prepoznaje. Ja sam tamo ispred hangara video potpukovnika Vojnovi}a, nije mi on tada govorio da je bilo nekih problema.
Ne se}am se da sam ja tamo video Jana Mar~eka kojeg sam upoznao tek posle tog doga|aja. Nisam ja tamo primetio ni majora Vuka{inovi}a, ne se}am
se toga. Zadrào sam se tamo mo`da 15-tak minuta, vratio sam se u komandno
mesto u Negoslavce. Kada sam se vratio, ja sam pukovniku Mrk{i}u rekao da
mo`da ne bi bilo lo{e da na neki na~in proveri obezbe|ewe ovih qudi, jer
sam ipak imao utisak da po{to se neki naoruàni qudi vrzmaju okolo, moè
do}i do nekih neèqenih ekscesa, a ~ini mi se da je on poslao nekoga iz bezbednosti, ali ne znam koga ni u koje vreme.
Moj voza~, koji me je dovezao, jeste Rusin Biqna Miroslav iz sela Petrovci, op{tina Vukovar. To kada sam ja tamo bio, bio je jo{ dan, i nije po~elo da se smrkava.
Straàri na ulazu u hangar su uporno obja{wavali tim koji su se vrzmali
ispred da ne mogu da u|u unutra u hangar da bi nekoga prepoznavali. Verovatno
je straàrima dao naredbu da straàre, wihov pretpostavqeni. Bilo je vi{e
straàra, ne znam ta~no koliko ih je bilo, a sigurno vi{e od trojice.
Nisam ja video tamo nijednog vojnika iz moje brigade, a ni{ta mi ne zna~i ime Spasoja Petkovi}a, ~uo sam za nadimak [tuka, a tek kasnije sam saznao da se on zove Spasoje Petkovi}.
Ti vojnici su obezbe|ivali }o{kove hangara i na ulazu u hangar, a ja mislim da ih je na ulazu bilo najmawe trojica.
Nisam video da je bilo ko vr{io popis tih zarobqenika. Tek sam kasnije ~uo da je pravqen neki spisak, ali ne znam detaqe o tome.
To je sve {to imam da izjavim. Zapisnik sam slu{ao prilikom glasnog
diktirawa, ne traìm da mi se ~ita, te ga kao svoj svojeru~no potpisujem.
Republika Srbija
Istra`ni sudija
Sastavqen u Okru`nom sudu u Novom Sadu, dana 28. 11. 2003. godine, u krivi~nom postupku protiv Vujovi} Miroquba i drugih zbog krivi~nog dela iz
~lana 144 OKZ.
Prisutni su: istra`ni sudija Alimpi} Miroslav, zapisni~ar Dikovi}
Katarina, svedok Vuka{inovi} Qubi{a, branioci Brano Tati}, Sreto Ka~ar, Marija Miloradov.
U smislu ~lana 102, stav 2 ZKP-a svedok je opomenut da je duàn da govori istinu, da ne sme ni{ta pre}utati i da davawe la`nog iskaza predstavqa
krivi~no delo.
66
Na osnovu ~lana 100 ZKP-a svedok je pou~en da nije duàn da odgovara na

Na osnovu ~lana 106 ZKP-a svedok je poloìo zakletvu.
Porodi~no i ro|eno ime: Vuka{inovi} Qubi{a, ostali podaci kao u zapisniku od 21. 12. 1998. godine pred Vojnim sudom u Beogradu, sada sam u vojnoj
po{ti 992 Beograd.
Nakon {to mi je pro~itana moja izjava koju sam dao pred Vojnim sudom u
Beogradu, 21. 12. 1998. godine, izjavqujem da u potpunosti ostajem kod te izjave i eventualno mogu da odgovorim na neka dodatna pitawa.
Ho}u detaqnije da objasnim neke delove mog iskaza.
To kada sam govorio da je bilo potezawe oru`ja u kasarni, bilo je potezawa oru`ja na mene od strane tih teritorijalaca koji su agresivno poku{avali da izvuku neke od zarobqenika iz autobusa {to sam ja spre~avao, jer mi
je takvo bilo nare|ewe od strane [qivan~anina. Poseban revolt kod tih teritorijalaca izazvalo je to {to sam ja po [qivan~aninovom nare|ewu izdvojio 20-tak qudi iz ta prva tri autobusa, pa pretpostavqam da su teritorijalci shvatili da }e ovi biti pu{teni na slobodu i onda je bilo tih neprijatnih scena i potezawe oru`ja na mene, ali sam ja ostao kod one svoje odluke
da }u ovih 20-tak qudi da vratim nazad u bolnicu, {to sam i u~inio, a zatim
i ona preostala tri autobusa od Ov~are do kasarne.
Negde oko 13,30 ili 14 sati ja sam sa ova druga tri autobusa do{ao do Ov~are. Video sam da su ona prva tri autobusa bila tamo parkirana i da su bila prazna, i video sam puno qudi ispred. Kada sam do{ao video sam tamo potpukovnika Pani}a, nije on ulazio unutra, a kada sam ja u{ao video sam da me|u onim zarobqenicima koji su tamo bili ima dosta krvavih, pretu~enih,
unutra je bilo dosta tih teritorijalaca u tim ~ojanim uniformama. Posle
izvesnog vremena uspeo sam da izbacim sve te teritorijalce iz hangara i onda sam uveo one zarobqenike iz ona druga tri autobusa unutra u hangar. Hangar je zatvoren, a ispred su bili vojni policajci. Bila su zatvorena vrata i
bio je ostavqen katanac. Unutra su bili samo zarobqenici, bez vojnika. Znam
da je tu bila ~eta Vojne policije kragujeva~ke brigade. Bio je tu neki wihov
kapetan. Se}am se jo{ jednog detaqa, da mi je jedan od tih teritorijalaca uperio pu{ku u stomak, zahtevaju}i da u|e u hangar da navodno prepozna nekoga,
pa sam mu ja rekao da moè da puca u mene, ali da ne}e u}i u hangar, posle toga je odustao.
Ja sam u me|uvremenu razgovarao sa vojnicima, ukazao im da treba da
obezbede ove zarobqenike i da ne popuste pritiscima teritorijalaca. Kqu~
od hangara bio je kod komandira ~ete. Kada sam se uverio da teritorijalci vi{e nisu bili toliko agresivni, ja sam, negde oko 15,30 ~asova, oti{ao sa Ov~are na svoje komandno mesto.
67
Ja tada uop{te nisam video potpukovnika Vujnovi}a.

Tog dana, odnosno tog jutra, ja sam od teritorijalaca koje znam jo{ ispred
bolnice video Stanka Vujanovi}a, Miroquba Vujovi}a i Kamenog, bili su
povremeno i ispred kasarne, a na Ov~ari ~ini mi se da sam u toku dana video
Miroquba Vujovi}a ispred hangara u onoj grupi teritorijalaca.
Ja sam u toku popodneva, negde oko 17 ~asova, obavestio pukovnika Mrk{i}a da je tamo bila kriti~na situacija, ali da sam to sredio, napomiwu}i
da su ti qudi jo{ uvek ostali tamo. Nije ni{ta pukovnik prokomentarisao
da treba ne{to daqe raditi.
S obzirom da major [qivan~anin uop{te nije bio u toku tog dana na Ov~ari, kada se vratio na komandno mesto, negde oko 21,30 ~asova, a prethodno je
~uo da je na Ov~ari bilo problema, pozvao me je da po|em sa wim da obi|emo
to mesto, pa smo zajedno i oti{li.
Kada smo do{li, kapetan policije je predao raport [qivan~aninu i nije spomiwao da je bilo nekih problema.
Nakon {to mi je predo~en deo iskaza pukovnika Vojnovi}a da je on mene
video u hangaru, kaèm da je to mogu}e, ali ja wega nisam video niti smo uop{te razgovarali. Tako|e znam i pukovnika Mar~eka, te 1991. sam ga znao samo iz vi|ewa, nisam ga video na Ov~ari tada. I daqe je bilo teritorijalaca,
ispred su se vrzmali, okolo su sedeli. Unutra nismo ni ulazili, jer je hangar
bio zatvoren, a obezbe|ewe na svom mestu.
[qivan~anin i ja smo tu ostali mo`da 15-20 minuta, pa smo se onda vratili nazad. Sa nama je bio samo voza~ koji nas je vozio. Ne znam da li je on ne{to govorio pukovniku Mrk{i}u o tom na{em odlasku.
Ne znam gde je tog dana bio kapetan Radi}. Ni{ta mi ne zna~i nadimak
[tuka.
Kaèm da je evakuacija bolnice bila 19. novembra, pa je i moj boravak na
Ov~ari bio tog 19. novembra 1991. godine. Dana 20. novembra nisam ni bio na
Ov~ari.
Ja sam samo iz vi|ewa znao Stanka, Miroquba i Kamenog. Nisam tog dana sa wima uop{te razgovarao. Wih je boqe znao [qivan~anin, jer je sa wima ~e{}e kontaktirao.
Na posebno pitawe advokata Ka~ara kaèm da su se svih {est autobusa
vratili sa Ov~are negde oko 15 ~asova.
Na pitawe advokata Tati}a, odgovaram da ne znam kako je major [qivan~anin do{ao do spiska onih 20-tak lica koje je trebalo da vratim do bolnice.
Nije postojao spisak ostalih zarobqenika, odnosno lica koja su bila u
autobusima, jer smo imali zadatak da ih odvedemo sve u [id.
To je sve {to imam da izjavim. Zapisnik sam slu{ao prilikom glasnog
diktirawa, na wega nemam primedbi, te ga kao svoj svojeru~no potpisujem.
68

Sastavqen dana 31. 7. 2003. godine pred istra`nim sudijom Okru`nog suda u Novom Sadu u krivi~nom postupku protiv Vujovi} Miroquba i drugih,
Istra`ni sudija Alimpi} Miroslav, zapisni~ar Dikovi} Katarina,
svedok Kresovi} Jovica, saslu{awu svedoka prisustvovao javni tuìlac Tatjana Lagumyija, branioci Milan Zaklan, Dragana Ku{ar, Sandra [kugor\uri}, Zoran Jevri}, \or|e Kalaw, Marija Miloradov, Sreto Ka~ar.
1) Ime i prezime: Jovica Kresovi}
2) Ime oca: [piro
3) Zanimawe: elektromonter
4) Boravi{te: Novi Sad, Sajlovo, I ku}a br. 19
5) Mesto ro|ewa: Vukovar
6) Godina ro|ewa: 7. 9. 1962.
7) Odnos sa okrivqenim i o{te}enim: poznaje Miroquba, Stanka i Ivicu Husnika, nije u zavadi.
Svedok upozoren u smislu ~lana 100, 102 i 106 ZKP-a izjavquje slede}e:
Ja poznajem odranije Miroquba Vujovi}a, znam Stanka Vujanovi}a, kao i
Husnik Ivicu.
Tek posle rata u Vukovaru, u Novom Sadu sam prakti~no upoznao Jovicu
Peri}a, kao i Vojnovi} Mirka ]apala. Ja sam za Stanka samo ~uo za vreme
rata, a kasnije sam ga upoznao u Novom Sadu.
Moj otac je bio policajac i zbog toga smo se mi povremeno selili. Nismo
stalno ìveli u Vukovaru, ali u 13 posledwih godina pred rat bio sam nastawen tamo i pred po~etak rata drào sam lokalpiceriju sa jo{ dvojicom ortaka. Pre nego {to su uop{te po~ela neprijateqstva, meni su lokal dva puta
ispucali i jednom su pogodili tromblonskom minom, upali su mi u ku}u i traìli neko oru`je, a bilo ih je 60, a ~uo sam da me je traìo i Mer~ap, kojeg ja
znam jo{ od pre rata, jer sam ja bio rezervni oficir veze, a on je bio kod mene u ~eti telegrafista. To je moglo biti negde u sedmom ili osmom mesecu
1991. godine, pa sam ja uz pomo} nekih prijateqa napustio Vukovar i oti{ao
u Negoslavce. Ubrzo je tamo do{la mitrova~ka brigada JNA, mobilisano je
selo i znam da se 26. 8. krenulo na osloba|awe kasarne koja je bila blokirana
i u kojoj je bilo rawenika, pa se onda vratila na po~etni poloàj, a sredinom
septembra je kasarna bila deblokirana. Ja sam bio u toj jedinici koja je obezbe|ivala prilaz kasarni, mo`da dve ulice daqe, a tamo sam bio mo`da dva meseca kada je u Vukovar do{la Gardijska brigada. Ja sam kao oficir veze bio
69
prakti~no u Centru veze Gardijske brigade, odnosno nisam ba{ mogao da budem u prostorijama Centra veze, nego sam pomagao oko uspostavqawa veze.
Nakon oslobo|ewa Vukovara, ja sam krenuo da traìm roditeqe, jer su
oni ostali u Vukovaru. Znam da su bili u nekom podrumu, pa sam oti{ao do
Veleprometa. Ne mogu sada da kaèm ta~no koji je to bio datum, tamo je bilo puno qudi, a pre toga sam ja oti{ao do ku}e, ali mi je re~eno da su svi evakuisani, pa sam prona{ao roditeqe na Lu{cu u sabirnom centru tamo, pa sam
se vratio po vozilo da ih izvu~em odatle, i kada sam se vratio samo je otac
bio tamo, jer su ène ve} razdvojili i nisam znao gde su ih poslali. Ja sam krenuo da traìm majku i bio sam sa jednim ~ovekom iz Negoslavaca ~ije je prezime Boì~kovi}, nadimak Biya i ]op krivi. Jedno vreme sam mislio da sam
bio sa Duki} Nikolom Giyom, ali sam se ipak setio da je to bio Boì~kovi}.
Re~eno mi je da je masa qudi dovezena u kasarnu, pa smo nas dvojica zastavom
101 od tog Biye oti{li u kasarnu, odnosno pe{ke smo oti{li do kasarne, tamo smo videli da je bilo puno qudi. Video sam nekoliko autobusa u kojima su
ve} bili qudi, bilo je tu dosta vojske, teritorijalaca, od onih koje znam i kojih mogu da se setim, znam da je tamo bio Buli} Milan Buliya, Mugo{a-Ku{tro, bio je Vukas, a video sam i Miroquba koji je kod komande stajao sa jednim oficirom. Imao je Miroqub povez na ruci, jer je u to doba bio rawen.
Nisam siguran, mislio sam da je bio [qivan~anin, ali nisam siguran, tu
su ne{to razgovarali, ali ne znam {ta, jer sam bio dosta daleko. Oni nisu bili sami, bilo je jo{ oficira oko wih. Video sam da neki qudi iz autobusa ne{to dodaju nekim teritorijalcima kroz prozor, neke sve`weve... da li su bili lan~i}... pisamca...
Video sam da je Ku{tro od nekoga iz autobusa dobio ne{to, ne znam da li
mu je to bio brat, ili ne znam... bilo je tu povi{enih tonova ako je neko prepoznao nekoga ako mu je nekoga ubio, udarili su u stakla autobusa, vojska je poku{avala da za{titi na neki na~in, ali nije uspevala. Nije ni vojska ba{
mnogo htela da interveni{e, jer je dosta wih izgubilo drugove. Nisam nikoga video da je neko od teritorijalaca ulazio u autobus.
Znam da je bilo re~i ne{to u smislu sad }e ih pustiti kao one {to su
bili u Mitrovici, majku im jebem usta{ku.
Kasnije, u narednom periodu i u nekoliko godina sam ~uo da su u tim autobusima bili uglavnom borci ZNG, a da li je tu bilo i tih koji nisu bili
borci ZNG verovatno jeste. U zlu, u gra|anskom ratu se i to desi.
Posle mo`da 20-tak minuta mog boravka tamo video sam da autobusi kre}u kada sam pitao gde, niko nije znao da nam kaè, odnosno nekog oficira smo
pitali, koji nije znao. Znam da je ispred krenulo neko vojno vozilo, da li
bov ili picgauer, svakako je bilo vi{e od pet autobusa, mo`da 6 ili 10
autobusa, a za wima je puno vozila krenulo, mo`da 50-tak, a mo`da i 100, sa teritorijalcima, civilima, {to vojnih {to civilnih vozila. U toj grupi smo
bili i Biya i ja, i zaustavili smo se kada se kolona zaustavila na Ov~ari i
vojska nije dala da se prilazi skroz do hangara dokle su do{li autobusi, ne70
go je masa qudi i{la pe{ke prema tim hangarima, video sam da qudi izlaze
iz autobusa, i da prolaze kroz {palir vojnika i vojnih policajaca, i teritorijalaca i dobrovoqaca, i povremeno bi neko uskakao i udarao nekoga od tih
koji su izlazili iz autobusa. Kada bi neko prepoznao nekoga, ja nisam video
tamo da je bilo ko yepario, odnosno pretresao.
To kada sam ja do{ao moglo je biti oko 15,30 ~asova, znam da je bilo kasno
po podne i da je bio sun~an dan.
Kada sam pri{ao bliè onom hangaru video sam unutra Sini{u Glava{evi}a, za kojeg znam da je po~etkom rata bio glavni propagator nezavisne
dràve Hrvatske, a znali smo se sa radnih akcija, pa zato nisam ni hteo da ulazim, tim pre {to sam ~uo da u hangaru uop{te nema èna, pa sam znao da mi
majka nije tamo. Ja sam samo video da neko od vojnika za nekim stolom u hangaru popisuje te qude, popisivali su imena i prezimena, u stvari ja to samo
mislim, jer to nisam video, to sam posmatrao sa daqine od oko 20 metara. Bilo je tamo dosta qudi koje sam ja znao, ne mogu sada da se setim svih. Po mojoj
proceni je bilo mo`da 500 ili 600 qudi ispred. Od tih 500-600 qudi nisu bili svi naoruàni, bilo je dosta znatièqnika koji su hteli da vide {ta }e
se desiti, bila je galama, dreka, vika... Nije bilo nekog intenzivnijeg sukoba
izme|u vojske i teritorijalaca, mo`da samo utoliko {to vojska nije dozvoqavala svim teritorijalcima da u|u u hangar, terali su ih napoqe.
Ja na Ov~ari nisam video Miroquba, video sam Stanka, video sam Kamenog, a video sam jednog dobrovoqca koji je bio do Kamenog, to je bio Mali Yo,
on se muvao tu negde okolo, a zapazio sam ga zato {to je izrazito niskog rasta. Posle ovih godina malo mi se me{a da li sam tamo nekoga video ili sam
~uo da je bio tamo, ali znam da su tamo bili Vukas, traìo je muà od sestre,
bio je ]elo sa sinom, Ivankovi}... Ja tamo nisam video Ivicu Husnika, tako|e ni ]apala.
Znam da je u to vreme u Vukovaru bio neki vojnik koji se skinuo iz vojske,
a nadimak mu je [tuka ili [quka, ali nisam siguran da sam ga video na Ov~ari, samo sam ~uo da je bio na Ov~ari. Bio je èstok momak i zato sam ga i
zapamtio po tom nadimku.
Poznat mi je nadimak Cetiwe, ali ne mogu da se setim lika ~oveka, ne
znam da li je i on bio na Ov~ari.
Ja sam video u kasarni majora Kati}a, znam da je on bio borac da li Kamenog ili Stankova, mada sam ga vi|ao i sa vojskom, ali se ne se}am da sam ga
video, na Ov~ari. ûo sam i da su tamo bili Pero Cigan i Slavko Cigan, za
Peru Cigana bi mogao mo`da da kaèm da sam ga tamo video. Ne znam ta~no
u kojim su jedinicama bili, oni su vi{e bili lete}i, jer su ~esto mewali
jedinice.
Dok sam bio tamo, se}am se da mi je pri{ao Dragan Cvijanovi} Gaga i da
smo pri~ali malo u smislu {ta }e biti sa tim usta{ama. Mislio je da }e ih
vojska pustiti kao {to su one pustili, i onako malo qutito je to rekao... On
71
je bio u sastavu neke jedinice vojske, kao {to je svaka jedinica imala nekog
teritorijalca koji je pokazivao put, raspored po Vukovaru.
Ja sam na Ov~ari bio mo`da pola sata ili 45 minuta, mo`da kra}e ili
duè, samo sam bio u blizini hangara, nisam ulazio unutra. Jedno vreme je Buliya bio pored mene, a onda je on oti{ao u hangar i rekao mi da tamo nema èna. Ja sam video da su autobusi jo{ uvek bili tamo parkirani, ~ak je jedan autobus bio parkiran uz sam hangar. Bilo je upaqeno svetlo u autobusu i video
sam upaqeno zadwe svetlo, ali nije bilo nikoga u tom autobusu, a bilo je qudi koji su bili vi{e bliè hangara. To je ve} bio sumrak. Nisam video u blizini hangara nikakav kamion i nikakav traktor.
Koliko je meni poznato, Ceca, kojem sada ne bih mogao ni da se setim lika, nije bio tamo na Ov~ari. On je bio kod Kamenog, mada nisam sto posto siguran. Posle toga sam napustio Ov~aru zajedno sa Buliyom, pa mi je on predlagao da idemo za Daq da vidim da li mi je tamo mati. Svratili smo do Veleprometa, pa sam tamo sreo Giyu i rekao mi je da je mama u Trpiwi, a kasnije sam utvrdio da je zaista i bila tamo. Sutradan sam oti{ao da vidim da li
mi je tamo majka, i tamo sam je i na{ao.
Ja sam slede}eg dana ~uo da je tamo bila pucwava i da je bio masakr. Svakakve pri~e su se ~ule, bilo je pojedinaca koji su se hvalili da su pobili sve.
Posle oslobo|ewa, ja sam {est meseci bio prinudni upravnik po{te, a
posle sam preba~en u vojnu bezbednost. Negde u maju ili junu 1992. godine, od
kapetana \ukanovi}a sam saznao da su Rusi zauzeli Ov~aru, i kada sam tamo
oti{ao sa nekim poru~nikom iz bezbednosti, zatekli smo rusku jedinicu i
nisu dozvoqavali da se prilazi. Video sam da je ogra|eno sa ko~i}ima i trakom, i koliko sam razumeo tog Rusa, na{li su dva tela na otprilike jedan kilometar od hangara putem prema Grabovu kada se skrene levo.
Mislio sam da su mo`da na{li samo ta dva le{a. Miroqub Vujovi} je tada bio komandant TO i sa wim nisam zvani~no pri~ao o tome, nego vi{e u privatnom razgovoru, a nakon {to su Rusi na{li ta tela, i on mi je rekao: To je
bilo, ali je skloweno, vojska je sklonila. Nisam ni pitao ako je to, ko je to
uradio, nije ni on bio siguran, i rekao je da je to verovatno vojska sklonila.
Nije se zvani~no pri~alo o tome, dosta je bilo neproverenih pri~a, pa
sam ~uo kasnije da je bilo svakakvih pri~a, ali to je sve bilo neprovereno.
U to vreme moj neposredni stare{ina u Vojnoj bezbednosti bio je kapetan \ukanovi}, a on je bio odgovoran komandantu korpusa, mislim da se preziva Sladojevi}.
Nisam pisao nikakav izve{taj, nego taj poru~nik koga sam pomiwao, on
je to pisao rukom, da je ruski bataqon na Ov~ari, da su na{li grobnicu i da
su prona{li dva tela, a to je prosledio kapetanu \ukanovi}u. Ja sam tu vi{e
bio kao vodi~ tim oficirima.
Na posebno pitawe zamenika OJT-a odgovaram da tada, kada sam bio na
Ov~ari, nije se ~ula pucwava, ve} se ~ula svugde okolo, a ne mogu da odredim
iz kog pravca. Ja sam tada imao pi{toq ruski tetejac 7,62 mm. Nisam imao
72
pu{ku, odnosno automatsku pu{ku. Bilo je na Ov~ari qudi sa dugim cevima,

ali se ne mogu setiti da li su qudi koje sam poznavao nosili duge cevi. I taj
moj drugar Buliya, koji je bio sa mnom, imao je ~e{ku zbrojevku, vaqda duga
devetka.
Nisam video da je bilo ko ubijen ispred hangara, kasnije sam ~uo neke
pri~e, ali to je sve neprovereno.
Dodajem da su meni u policiji govorili da su neki uzimali pare od onih
koji su dovezeni u autobusima, ali ja to nisam video.
Za vreme dok istra`ni sudija postavqa pitawe svedoku, bez dozvole u
razgovor se ubacuje advokat Zaklan Milan, komentari{u}i pitawe, pa po{to je to ve} pre toga vi{e puta u~iweno, istra`ni sudija opomiwe branioca na procesnu disciplinu.
Nakon {to mi je predo~en deo iskaza u policiji gde sam, istina u nekoliko izjavqivao druga~ije, da sam bio prisutan na mestu gde se vr{ilo streqawe, i da sam video neke poznanike na tom mestu, sada kaèm da sam ja takav
iskaz dao pod nekim pritiskom, jer je u to vreme bila posebna atmosfera zbog
akcije Sabqa, pa sam u to vreme i saslu{avan u policiji, vi{e wih je ulazilo, izlazilo, dok su me saslu{avali, nisu me fizi~ki maltretirali, ali su
mi govorili da moè{ da ostane{ 60 dana u pritvoru... ne}e{ videti svoju
porodicu....
Sada mi je prijatnije nego onda kada sam bio u policiji, jer sam jako emotivan ~ovek.
Prisutni: istra`ni sudija Alimpi} Miroslav, zapisni~ar Dikovi} Katarina, svedok Laki} Sini{a, javni tuìlac Tatjana Lagumyija, branioci
Milan Zaklan, Dragana Ku{ar, Sandra [kugor-\uri}, Zoran Jevri}, \or|e Kalaw, Marija Miloradov, Sreto Ka~ar.
da odgovara na pojedina pitawa ako je verovatno da bi time izloìo sebe ili
svog bliskog srodnika te{koj sramoti, znatnoj materijalnoj {teti ili krivi~nom gowewu (~lan 229 ZKP), pa na op{ta pitawa, svedok daje odgovore:
1) Ime i prezime: Sini{a Laki}
2) Ime oca: @elimir
3) Zanimawe: veterinarski tehni~ar
4) Boravi{te: Pali}ka br. 18, Novi Sad
6) Godina ro|ewa: 28. 1. 1966.
73
7) Odnos sa okrivqenim i o{te}enim: poznaje neke, u srodstvu sa Vujovi} Miroqubom, wegova majka je moja tetka
Svedok upozoren u smislu ~lana 100, 102 i 106 ZKP-a izjavquje:
Ja od okrivqenih poznajem Vujovi} Miroquba, to mi je brat od tetke, poznajem Stanka Vujanovi}a, mada wega poznajem posle rata, mo`da jesam, a mo`da nisam ~uo za wega pre rata, mislim da sam ga upoznao kasnije, odnosno siguran sam. Peri} Jovicu znam prakti~no od detiwstva. Dragovi} Mirka sam
upoznao nakon rata, a Husnik Ivicu znam od pre, nismo se li~no poznavali,
ali ga znam.
Po~etak rata ja sam do~ekao u Beogradu i prijavio sam se u [id nakon
{to je objavqeno da se jave vojno sposobni mu{karci, pa sam se prikqu~io rezervnom sastavu JNA u jedinici koja je iz [ida oti{la za Tovarnik, potom
u Negoslavce, a zatim u Vukovar, odnosno Petrovu Goru Novu ulicu. Ja sam
bio prikqu~en jedinici kojom je komandovao \or|e, a koji je bio komandir
odeqewa, a ta jedinica je bila kapetana Radi}a. Kasnije je komandir odeqewa bio Sireta Damir Si}o, a negde pred kraj bio sam jedno vreme komandir
odeqewa. Dok sam bio komandir odeqewa, naredbe sam dobijao direktno od
kapetana Radi}a.
Za vreme rata nekoliko puta sam odlazio do Veleprometa traè}i neke poznanike i ro|ake, a jednom sam bio sa ènom posle oslobo|ewa traè}i
Horovac Zlatka, ali ga nisam tamo na{ao. Odmah posle oslobo|ewa svi oni
koji su se zatekli u Vukovaru i{li su u Velepromet, i civili i oni u uniformama, odnosno prakti~no i nije bilo onih u uniformama. Posle oslobo|ewa jedno vreme sam radio kao veterinarski tehni~ar na Ov~ari.
Tako|e znam, odnosno ~uo sam i na~uo, da je na Ov~ari bilo streqawe zarobqenika, ali detaqe ne znam. Neposredno posle oslobo|ewa Vukovara nisam bio na Ov~ari niti u kasarni.
Ne znam koju je ulogu za vreme rata imao Miroqub Vujovi}, samo znam da
je pripadao ~eti kapetana Radi}a. Godinu ili dve posle oslobo|ewa znam da
je Miroqub bio na~elnik u Ministarstvu odbrane, pretpostavqam.
Nisam pri~ao sa Miroqubom oko toga {ta se de{avalo na Ov~ari, nije
me to zanimalo.
Nemam saznawa da je Miroqub bio na Ov~ari.
To je sve {to imam da izjavim. Zapisnik sam slu{ao prilikom diktirawa, te ga kao svoj svojeru~no potpisujem.
a zbog krivi~nog dela iz ~lana 144 OKZ.
Prisutni: istra`ni sudija Miroslav Alimpi}, zapisni~ar Katarina
Dikovi}, svedok Vujo Zlatar, javni tuìlac Tatjana Lagumyija, branioci
74
Milan Zaklan, Dragana Ku{ar, Sandra [kugor-\uri}, Zoran Jevri}, \or|e Kalaw, Marija Miloradov, Sreto Ka~ar.
1) Ime i prezime: Vujo Zlatar
2) Ime oca: Bogdan
3) Zanimawe: drvodelar
4) Boravi{te: Barajevo, Sime Markovi}a br. 89
5) Mesto ro|ewa: Vrgin most
6) Godina ro|ewa 1962.
7) Odnos sa okrivqenim i o{te}enim: poznaje Stanka, Miroquba i Peri} Jovicu i Iku, a poznaje i ]apala
Kada je po~eo rat u Vukovaru ja sam bio u Nema~koj na privremenom radu, jer sam morao da napustim Vukovar po{to sam dobio otkaz. Vratio sam se
u septembru i javio se na poziv u [id gde sam zaduìo naoruàwe i uniformu, i zatim krenuo zajedno sa tom jedinicom u Negoslavce, odnosno u vreme napada na Tovarnik, pa smo onda i{li u Vukovar. Bio sam na skladi{tu Veleprometa, gde je stare{ina bio major @igi}. Posle sam do{ao u grupu kojom
je komandovao Sini{a Fot, a wegov brat je bio komandir grupe.
Dana 2. oktobra 1991. godine imali smo jako mnogo poginulih i rawenih
u Dalmatinskoj i ul. Mladena Stojanovi}a i prakti~no je tada ~itava jedinica razbijena, pa smo se posle nekoliko dana, mi koji smo preostali, prikqu~ili drugim jedinicama. Ja sam bio u ~eti kapetana Radi}a. Mi teritorijalci prakti~no smo pokazivali oficirima, odnosno vojnicima teren, bilo je
tu i ne{to dobrovoqaca i bilo je dobrovoqaca iz Srpske radikalne stranke u jednoj jedinici koju su kasnije nazvali Leva Supoderica. Ne znam ta~no ko je bio komandir, znam da su u toj jedinici bili Kameni, Mali Yo, Kina, Cetiwe, a nadimka \eti} ne mogu da se setim, Peru Cigana ili Vrbas...
Obja{wavam da sam ja znao qude koji su bili u mom odeqewu, odnosno mojoj
blizini. Ja sam tek posle mo`da dve godine saznao da su na Ov~ari streqani
neki zarobqenici, jer od 30. oktobra 1991. godine, kada sam rawen, nisam ni
bio u Vukovaru sve do kraja 1991. godine.
Vi|ao sam za vreme rata ]apala koji je bio malo u jednoj jedinici, malo
u drugoj, {etao se, a Iku nisam vi|ao nigde.
ûo sam razne neproverene pri~e za taj doga|aj na Ov~ari, te da su to uradili dobrovoqci, teritorijalci, te Vojna policija. Dok je bio {tab u Svetozara Markovi}a do 3. 10. znam da je Milan Samaryija bio priveden na par
dana... Da li je bilo neko ubistvo ne znam, ali je pu{ten posle par dana.
75
Nije bilo nikakve pri~e o @enevskim konvencijama, samo su nas slali

da idemo napred, jedno vreme smo bili dezerteri, pa jajare, pa sve ostalo. Ja jesam sluìo vojsku, ali se ne se}am da je bilo pri~e o @enevskim
konvencijama.
To je sve {to imam da izjavim. Zapisnik sam slu{ao prilikom diktirawa, te ga kao svoj svojeru~no potpisujem.
Sastavqen dana 1. 8. 2003. godine pred istra`nim sudijom Okru`nog suda u Novom sadu, u krivi~nom postupku protiv Vujovi} Miroquba i drugih,
Prisutni: istra`ni sudija Miroslav Alimpi}, zapisni~ar Katarina
Dikovi}, svedok Goran Mugo{a, javni tuìlac Tatjana Lagumyija, branioci
Milan Zaklan, Sandra [kugor-\uri}, Sreto Ka~ar, Zoran Jevri}, \or|e
Kalaw, Marija Miloradov.
1) Ime i prezime: Goran Mugo{a Ku{tro
2) Ime oca: Julka
3) Zanimawe: ugostiteq
4) Boravi{te: I.L. Ribara br. 102, Ba~ka Palanka
5) Mesto ro|ewa: Ravno selo, op{tina Vrbas
6) Godina ro|ewa 8. 5. 1967.
7) Odnos sa okrivqenim i o{te}enim: poznaje okrivqene, nije u srodstvu, nije u zavadi
Svedok upozoren u smislu ~lana 100, 102 i 106 ZKP izjavquje:
Ja sam od svoje 3-4 godine ìveo stalno u Vukovaru do 1997. godine.
Par godina pre po~etka rata drào sam kafi} ârli u centru Vukovara. Kada su po~eli oni poznati doga}aji u tom gradu ja sam dva puta pretu~en,
i morao sam 1. avgusta da napustim Vukovar, pa sam oti{ao u Borovo Selo. Zajedno sa mnom bili su i \uki} Dragan, na~elnik SUP-a u Vukovaru i Dragan
Stojkovi}, privatnik iz Vukovara. Bio sam neko vreme tamo dok nije do{ao
Goran Hayi} i dok nas nije odveo u Borovo Selo. Ja sam tu i zvani~no dobio
oru`je i postao pripadnik TO, kao i svi ~lanovi. Ja sam u Vukovar preko Negoslavaca do{ao 19. 9, odnosno u Petrovu Goru, a pre toga na Velepromet.
Nisam zvani~no pripadao nijednoj jedinici, ja sam obilazio teren i bio sam
u vi{e jedinica. Vi|ao sam tamo i Miroquba i Stanka, ne znam da li su oni
komandovali nekim jedinicama, znam da su i oni bili borci kao svi ostali.
Znam da je bilo i dobrovoqaca i bila je dobrovoqa~ka jedinica [e{eqe76
va. Ne znam ta~no ko je komandovao tom jedinicom, verovatno Milan Lan~uànin Kameni.
Bio sam najvi{e sa mladom vojskom, jer su oni bili neiskusni, pla{ili
su se, nisu znali ni zoqu da ispale.
Neposredno pre osloba|awa Vukovara bio sam verovatno me|u prvima
koji je u{ao u bolnicu, a pre toga sam bio u jednoj jedinici kojom je komandovao jedan kapetan, ~ini mi se da je rezervista, a zvali su ga Steva Muq i
Kapetan.
Ja ina~e imam dva polubrata, odnosno dva brata po majci Zorana i Ranka, pa sam neposredno pre osloba|awa Vukovara hteo da ih prona|em i zbog
toga sam i do{ao do prvih linija prema bolnici i tu sam traìo od majora
[qivan~anina, kojeg sam tada prvi put video i kojem sam se i predstavio, a
~ini mi se da mi je prezime zapamtio zato {to je i on iz Crne Gore Podgorice, pa sam traìo od wega dozvolu da u|em u bolnicu i da proverim da li
su mi bra}a tamo. Ne mogu da se setim koji je dan bio, samo znam da mi je on
dao saglasnost i rekao da idem na svoju odgovornost. Ja sam prethodno pregledao tela koja su bila oko bolnice, u okolnim ku}ama i na ulicama, i kada tu
nisam na{ao bra}u, onda sam se presvukao u uniformu ZNG i oti{ao do bolnice. Tada nije bilo aktivnog otpora iz zgrade bolnice, ja sam u{ao do podruma, video sam dosta qudi po hodnicima. U tom podrumu imao sam baterijsku
lampu sa sobom i drào sam pi{toq, jer sam se pla{io da me neko ne prepozna. Tu sam video neke, kako da kaèm, biv{e prijateqe, koji nisu imali nikakve veze sa medicinom, a koji su bili u belim mantilima kao, na primer,
Pap Tomo, Do{en Braco, Koùq Josip i drugi. Nisu me primetili i, koliko sam u prolazu video, nisu bili naoruàni.
Ja sam u jednom hodniku video dr Kalauz Ivana iz bolnice, sa kojim se
znam odranije i koji je bio {okiran kada me je ugledao, a on je ina~e tast mog
brata Zorana. Pitao sam ga za Zorana i on mi je pokazao negde na kraju hodnika. Ja sam oti{ao u taj deo i zaista sam video Zorana koji je bio rawen u ruku, a pored wega je bio jedan vojnik JNA koji je bio rawen u stomak. Taj vojnik
je ~u~ao pored zida, a brat je stajao pored wega. Zoran se jako iznenadio kada
me je video, vi{e se upla{io, pa nije hteo da ide sa mnom napoqe. Insistirao je da i taj vojnik po|e sa wim, tako da sam ja bio primoran da mu stavim
lisice da ga prakti~no tako izvedem, a sa nama je i{ao i taj vojnik. Nisam tu
video na izlazu majora [qivan~anina, nego sam obojicu odmah odveo u Velepromet i tamo sam se javio kapetanu JNA Sre}ku Borisavqevi}u, koji je
odranije znao da ja traìm bra}u, jer sam mu pri~ao. Onda mi je on dao tri dozvole za izlazak iz Vukovara. Tada se jo{ nije moglo lako iza}i iz grada, pa
sam oti{ao u ku}u mog druga Stevi} Gorana, a hteo sam da prona|em i drugog
brata Ranka, pa sam ~uo da su zarobqenike iz bolnice prebacili u kasarnu.
To je bilo slede}eg dana u odnosu na dan kada sam izveo brata iz bolnice, pa
sam sa mojim drugovima Brankom, Igorom i Sireta Damirom Si}em oko 1011 ~asova do{ao u kasarnu. Tamo sam video u pet autobusa qude koji su sedeli,
77
a to su bili oni koji su bili u bolnici, a neke sam i prepoznao koje sam video
prethodnog dana i bilo je dosta qudi u krugu kasarne, teritorijalaca, dobrovoqaca i vojske.
Video sam tu i oficire [qivan~anina, Radi}a i Mrk{i}a, a videom
sam i Stanka, Miroquba, Kamenog. Nisam bio ba{ pored wih kada su ne{to
razgovarali, ali sam video da [qivo mlati rukama, obja{wavao je ne{to. Ja
sam kasnije i razgovarao vi{e sa [qivan~aninom, ali nisam primetio da je
tako intenzivno gestikulirao rukama.
Tu u krugu kasarne video sam i neke zarobqenike koji su bili na nosilima, kao Do{en Martina i jo{ neke. Ulazio sam u sve autobuse traè}i brata, a znam da je jedan konvoj zarobqenika oti{ao prethodnog dana za Sremsku
Mitrovicu, to sam ~uo, ali nisam video. Bila je pri~a da }e biti ovi zarobqenici razmeweni za na{e zarobqenike, mi smo to, u stvari, sami razgovarali izme|u sebe, boqe da budu razmeweni nego da idu za Mitrovicu.
Kada me istra`ni sudija pita kako je vojska reagovala, kaèm nismo se
mi pitali, u tome i jeste problem.
U jednom momentu, dok sam stajao u krugu kasarne sa Crnomat Igorom zvanim Crv, Brankom kojem ne znam prezime, ali mu je nadimak Kobra i sa Sireta Damirom zvanim Si}o, pri{ao nam je [qivan~anin i pitao da li znamo gde je put za Ov~aru. Mi smo rekli da znamo i po{to sam ja vozio jednog izbu{enog juga, stao sam na ~elo kolone, a sa mnom u tom jugu bili su Vojnovi} Mirko ]apalo, Buli} Milan Buliya i jo{ mo`da jedan ~ovek, ali ne
znam kako se zove. Odmah iza mog juga bio je bov Vojna policija, a zatim
onih pet autobusa, pa opet bov i onda ona putni~ka vozila od qudi koji su
bili tamo. Ne znam koliko je moglo biti tih putni~kih vozila, mo`da 15-20,
a ja to nisam video, jer sam bio na ~elu kolone. Svako se snalazio kako je mogao. Bilo je mo`da 13 ili 14 sati kada smo krenuli, a stigli smo posle oko pola sata. Ja sam pro{ao pored hangara i parkirao se malo daqe, i video sam da
se onaj prvi bov zaustavio i kolona sa autobusima. Kada smo pri{li hangarima do{ao je [qivan~anin kod nas i rekao da Buliya i ja pretresemo sve
one koji izlaze iz autobusa, rekao je samo da im uzmemo li~ne stvari. Ne se}am se ta~no kojim re~ima je to rekao, mo`da je ~ak i rekao da im skidamo jakne, ali se toga ne mogu setiti sa sigurno{}u, samo znam da smo im Buliya i ja
skidali te jakne, traìli od wih da skinu prstewe, dragocenosti, da ostave
novac i dokumenta. Znam da su pojedini nudili, odnosno samo jedan je nudio
novac da ga izvu~em, li~no je meni ponudio, to je neki \u|a, a ja sam mu rekao
da ne smem to da uradim. Od tog mesta gde je stajao autobus i gde smo pretresali ove koji su izlazili do hangara ima 10-tak metara, i tu su kao u {paliru
bili teritorijalci, dobrovoqci, i kada bi neko prepoznao nekog od zarobqenika koji bi i{ao prema hangaru, kao onog koji je pucao i ubijao, bilo je
tu {amarawa, ali dodajem da nije bilo izdvajawa iz kolone niti je bilo ubijawa pored hangara te grupe, dok sam ja bio tu, toga sigurno nije bilo.
78
Sve one stvari koje smo prilikom pretresa oduzeli bile su na jednoj gomili i posle je do{ao jedan ili dva vojna picgauera i te stvari su tovarili od strane vojske. Mi nismo pravili nikakvu evidenciju o tim stvarima,
niti smo brojali novac. Maltene svako od tih zarobqenika je imao svoju plavu kovertu, da li im je to bila plata... ne znam... na svakoj koverti je pisalo
ime i prezime. âk sam video da je u jednom autobusu prona|ena kesa sa zlatom koju je ostavio neko od onih koji su bili u autobusu.
Ja sam i na Ov~ari video oficire JNA, [qivan~anina, Mrk{i}a i Radi}a, ali i neke druge koje ne poznajem, bilo je tu vojnih policajaca. Ja sam
prilikom dolaska na Ov~aru video jednu stacioniranu jedinicu, nisu bili iz
Garde, ve} su mo`da bili topyije ili ni{anyije. Uglavnom su oni koji su bili u kasarni do{li i na Ov~aru. Bili su tamo i Miroqub i Stanko, ali ja ne
znam ta~no ni s kim su bili ni {ta su pri~ali. Kada sam vr{io taj pretres,
zakqu~io sam da oni nisu imali nikakvu komandu i da je [qivan~anin bio
glavni od kasarne do Ov~are i na Ov~ari, wega su za sve pitali.
Posle otprilike pola sata, kada su ti zarobqenici u{li u hangare, ja nisam video da je vr{en wihov popis, mada sam kasnije ~uo da je vojska ne{to popisivala, da je na ulasku u hangar bio sto i da je vojska popisivala, ali se se}am da je tada, kada su svi oni u{li unutra, po~ela pri~a o tome da }e biti
streqani. Obja{wavam da oni qudi koji su bili ispred hangara, dakle teritorijalci, vojska i dobrovoqci, nisu bili ni u kakvom organizovanom rasporedu, odnosno u stroju, nego se svako {etao u blizini hangara, i se}am se da je
[qivan~anin pozivao dobrovoqce koji bi trebalo da izvr{e streqawe.
Ja se bojim da ne kaèm pogre{no, ali mi se ~ini da je [qivan~anin rekao ba{ ovim re~ima: Ko }e da streqa...
Jo{ jednom kaèm da nisam ba{ potpuno siguran u ove re~i, znam da je on
bio glavni i da se o tome pri~alo. Video sam da su se javili neki dobrovoqci i to javqawe mi je bilo, moram priznati, ~udno, jer su pojedini dizali
oru`je i kao da se slavilo, time je ujedno bio verovatno i kraj na sva ova de{avawa, odnosno kraj rata. Ne mogu sigurno da kaèm koji je ta~an broj qudi
koji se javio, ali mislim 10-15, uo~io sam da su to sve bili dobrovoqci, po tome {to su bili grupisani, ~esto pod dejstvom alkohola. Nisam zapazio da se
bilo ko od pripadnika TO javio za streqawe, a nisam video nikoga ni od vojnika, mada pretpostavqam da je [qivan~anin hteo da angaùje vojsku, ne bi
ih ni pitao, ve} bi im naredio.
Neposredno posle toga, dok je Buliya bio pored mene, pri{ao mi je
[qivan~anin i rekao mi: Hajde, Mugo{a, sad se pokaì... Ja ne znam da li
je on to ozbiqno mislio ili se {alio, a ja sam mu, shvataju}i to kao {alu, odgovorio da prvo podeli naoruàwe pa onda moèmo. Posle toga nije [qivan~anin reagovao, ve} se okrenuo i oti{ao. Ja nisam èleo da ostanem tamo,
bio sam upla{en, pa sam pokupio i Buliyu i ]apala, a mo`da i onog ~etvrtog, pa smo se vratili nazad u Vukovar, a to je moglo biti negde u sumrak, ne
mogu ta~no da se setim koliko je bilo sati.
79
Od dobrovoqaca koji su tamo bili znam da je bio Kina, Ceca, Topola, major Kati} i Kalabi}.
Za tog Kalabi}a mislim da nije normalan, jer sam dan-dva pre ovog doga|aja ja na svoje o~i video kada je u Veleprometu nakon {to je pitao zarobqenika: Ima li dobrovoqaca sa Kosova, pa kada se jedan javio, odmah tu ga je
preklao. To je bilo na o~igled svih, svi su to videli, a niko od nas nije reagovao, jer smo videli kakva je budala, pa smo se okrenuli i oti{li na drugu
stranu.
Jo{ jednom ponavqam da su Miroqub, Stanko i Kameni verovatno bili
na Ov~ari, kao i Jovica Kresovi}, ali ne mogu to sa sigurno{}u da kaèm,
jer nisam sa wima kontaktirao.
Ja sam u onim autobusima i na Ov~ari video samo jednu ènu koju sam znao
od ranije, to je Markoba{i} Ruìca, èna Markoba{i} Davora, koji je bio
hrvatski ekstrem, za wega se pri~alo, a i ja sam znao, da je klao Srbe. Iskreno re~eno, zbog wega sam ja i oti{ao iz Vukovara, jer je i meni pretio. Znam
da je imala crnu torbu i bundu, to smo sve uzeli i stavili na gomilu. Bilo je
tu nekih dovikivawa woj: Gde ti je mu` i sli~no. I onda je u{la u hangar sa
ostalima.
Dodajem da se ne se}am da da li je Darko Fot bio na Ov~ari.
Iste te ve~eri, kada sam oti{ao sa Ov~are, mo`da oko 22 ~asa, ~uo sam
pucwe, odnosno rafale iz tog pravca, pa sam pomislio da upravo tada streqaju one zarobqenike, a to sam rekao mom bratu Zoranu da je i on mogao tamo da
zavr{i.
Ja sam slede}eg dana prebacio i brata i onog vojnika, koji je bio sa wim,
do Ravnog sela, i uop{te se nisam vra}ao u Vukovar do kraja maja 1992. godine, jer mi je èna bila trudna i bio sam sa wom. Za onog vojnika, koji je bio
musliman iz Zenice, znam da je kasnije poginuo negde u Bosni, to mi je brat javio, jer je sa tim vojnikom ostao u kontaktu.
Ja sam kasnije ~uo razne pri~e oko tog doga|aja na Ov~ari, a posle sam se
zaposlio u Ministarstvu odbrane kao voza~, a to je bilo krajem 1992. godine.
Znam da je bilo neke pri~e da ona tela na Ov~ari nisu dobro zatrpana, da su
virili pojedini delovi tela, to se pri~alo po gradu, po lokalu. Nisam ni sa
kim posebno pri~ao o Ov~ari, nego sam samo jednom prisustvovao raspravi
izme|u Miroquba, Stanka, Jovice Kresovi}a, Kamenog i drugih, oko toga za{to nisu jame dobro zakopane, jer je tada ve} UNPROFOR tamo ne{to radio,
pa }e biti sve svaqeno na nas i bi}e pri~e o tome. Nije niko govorio direktno za{to to nisi uradio i sli~no....
Ja poznajem Slobodana Ciganovi}a, to je moj sada{wi kom{ija u Ba~koj
Palanci, on je ranije radio u Lici, a stanuje u I.L. Ribara 101.
Na pitawe zamenika OJT kaèm da ne mogu da se setim da li je u toj raspravi, koju sam malopre opisao, bilo pomiwano ime majora [qivan~anina.
Dodajem da dok smo bili u kasarni, a dok sam ja bio ispred autobusa, jedan
od qudi koji je bio u autobusu Vuli} Zvonko zvani Sala{, moj biv{i kom80
{ija, skinuo je svoju zlatnu narukvicu i prosten i dodao mi je kroz prozor i

traìo da probam da ga izvu~em, da mu navodno ~uvam, i pitao da li idu na razmenu. Ja sam rekao da verovatno idu. Tada je pored mene bio Sireta Damir, a
to dok mi je dodavao tu narukvicu video je [qivan~anin i pitao: Mugo{a,
{ta to radi{, pa sam mu ja obnasnio da mi je to kom{ija i da mi je to sam dao,
{to je potvrdio i moj kom{ija. Kada mi je prilazio bio je qut, nije ni{ta vikao, ali je mo`da pomislio da ja otimam ne{to od qudi.
Ho}u jo{ da dodam da sam u onim autobusima i na Ov~ari video i Berkhofer Dragu, kod kojeg sam radio pre rata, on je poznati tapetar. Kasnije sam
~uo da je on preìveo i da je davao izjavu da sam ja wemu uzeo sat, a ja se sada
ne se}am konkretno za wegov pretres, jer sam svima oduzimao koji su imali, a
kako mi je bilo re~eno.
Ja sam navodno osu|en na sedam godina zatovra, ali ne znam ta~no da li
zbog oruàne pobune ili zbog oduzimawa stvari prilikom pretresa, odnosno
sada kaèm da i zbog jednog i drugog. Tom presudom je osu|eno nas 23, ~ak su od
tih 23-oje osu|eni i neki {to nisu ni bili u ratu.
Vojna policija je obezbe|ivala hangare dok sam ja bio tamo.
Meni je bilo jasno {ta }e se desiti ~im su ti zarobqenici zatvoreni u
hangare na Ov~ari, a dodajem da nije bilo nekih sukoba izme|u vojske i dobrovoqaca i teritorijalaca oko zarobqenika. Normalno da je [qivan~anin
imao kontrolu nad svim. Nije bilo nikakve sva|e.
Ne mogu da se setim da li je ]apalo bio prisutan kada mi je [qivan~anin rekao: Hajde Mugo{a, sad se pokaì.
Tom prilikom sam imao kod sebe automatsku pu{ku, pi{toq, bombe, a i
ostali su bili naoruàni. Rat je bio, to se odnosi i na pripadnike TO i dobrovoqce.
Ja sam Bogunovi} Borislava upoznao nakon zavr{etka rata. Nisam wega
ni video na Ov~ari, a nisam kasnije sa wim ni pri~ao o Ov~ari.
Za Kriàn Ivicu znam od pre rata, wega nisam video na Ov~ari i ne
znam {ta je bilo s wim, a ne znam ko je Karel ili Karlo Crk.
Na posebno pitawe branioca Zaklan Milana odgovaram da je [qivan~anin rekao u kasarni: Hajde Mugo{a, stani na ~elo kolone. Tada na Ov~ari, kada mi je pri{ao, rekao mi je Hajde Mugo{a, ti i ovaj drugi, pokazao je
na Buliyu, stanite tu i tu i pretresajte zarobqenike i oduzimajte stvari.
Meni je tamo na Ov~ari bilo ~udno da sva nare|ewa izdaje [qivan~anin koji je po ~inu major, a da je Mrk{i}, koji je bio tamo, stalno }utao.
Mi smo se i pitali za{to su uop{te nas dràli u kasarni toliko dugo,
pa smo zakqu~ivali da su mo`da ~ekali zeleno svetlo nekoga iz vi{e komande. Nisam video da su ijednu komandu izdavali Mrk{i} i Radi}. Ve} sam rekao da je jedan pukovnik u autobusu na{ao kesu sa zlatom, ali ne znam koji je
to bio. Bilo je tamo oficira, ali ja sada ne mogu re}i koliko je bilo aktivnih pukovnika, koliko rezervista. Nisam ~uo da je bilo ko na Ov~ari izdavao nare|ewa. Ve} sam rekao da nisam potpuno siguran da su Miroqub i Stan81
ko bili tamo, ja nisam taj koji je stalno {etao okolo i gledao {ta ko radi.
ûo sam za Jak{i}a, ali ne znam ko je.
Na posebno pitawe advokata Miloradova, obja{wavam da taj ~etvrti koji je sa ]apalom i Buliyom seo sa mnom u onog juga kojeg sam vozio, kasnije
je napla}ivao pija~arinu u Vukovaru, bio je debeo i krupan.
Ja nisam video Husnik Ivicu na Ov~ari samo sam kasnije ~uo wegovu
pri~u da se hvalio da je bio na Ov~ari, kako je pobio... napije se pa pri~a gluposti.
Ne mogu se setiti da li je na Ov~ari bio Jovica Peri}, niti u kasarni.
Na posebno pitawe zamenika OJT, odgovaram na pitawe da li je bila
neka sednica vlade u Vukovaru, kaèm da nisam ni znao da smo imali vladu
tada.
Zapisnik sam slu{ao prilikom diktirawa, te ga kao svoj svojeru~no potpisujem.
Sastavqen dana 1. 8. 2003. godine pred istra`nim sudijom Okru`nog suda u Novom Sadu u krivi~nom postupku protiv Vujovi} Miroquba i drugih.
Istra`ni sudija Alimpi} Miroslav, zapisni~ar Goji} Slavica, svedok
Mi{~evi} Stevan, javni tuìlac Tatjana Lagumyija.
Branioci Milan Zaklan, Sandra [kugor-\uri}, Sreto Ka~ar, Zoran
Jevri}, \or|e Kalaw, Marija Miloradov, advokat Nenad Petru{i}, advokat
pripravnik Andrej Veleti}, advokat Dragana Ku{ar.
1) Ime i prezime: Stevan Mi{~evi}
2) Ime oca: Jovan
3) Zanimawe: agronom. sto~ar
4) Boravi{te: Bano{tor
5) Mesto ro|ewa: Lipar, SO Kula
6) Godina ro|ewa: 1958. godine
7) Odnos sa okrivqenim i o{te}enim: neke poznaje, neke ne
Svedok upozoren u smislu ~lana 102 i 106 ZKP-a, izjavquje:
Ja poznajem Vujovi} Miroquba, ali u toku rata, a Vujanovi} Stanka pre
rata. Ne znam ko je Peri} Jovica, ne poznajem Dragovi} Predraga ni Husnik
Ivicu, a ]apala znam jo{ odranije.
Ja sam bio pripadnik rezervnog sastava policije u Vukovaru 1991. godine. Kada su po~ela neprijateqstva, ja sam prvi put video [qivan~anina ka82
da mi je neposredno pre dolaska Gardijske jedinice rekao da sa nekoliko qudi drìm poloàj dok ne do|e Gardijska brigada. Oni su oti{li u no}i izme|u 1. i 2. 10. 1991. godine, i tada sam pripao pri komandi kapetana Bojkovskog.
Ve} slede}e no}i ja sam rawen, i bio sam neko vreme u bolnici u Negoslavcima. Mislim da sam rawen upravo od dejstva na{ih iz Negoslavaca, pa
sam to rekao majoru [qivan~aninu kada me je posetio, a jedno vreme sam bio
na po{tedi i ponovo sam se vratio u jedinicu, pa sam drào radni~ku jedinicu. Nisam bio u gradu, pa je bilo jako rizi~no {etati se po poloàju. To su
mogli samo ludo hrabri ili pijani.
Kada mi je ubijen brat, 17. 10. 1991. godine, traìo sam od majora [qivan~anina da izvu~em brata, a to sam organizovao uz pomo} nekih poznanika
kom{ija. Posle toga sam imao problema sa ìvcima i javio sam se na neuropsihijatriju.
Nakon oslobo|ewa Vukovara, ja sam 19. 11. 1991. godine do{ao sa porodicom i smestio se u ku}u moje sestre Milke u Radni~kom nasequ. Toga dana bio
sam na Veleprometu i video sam jako puno qudi koji su bili uhap{eni.
Poznajem Milana Lan~uànina Kamenog, ali ga znam kao Mi}u stolara.
Znam da ga je posle rata [e{eq proglasio za vojvodu, ali u po~etku nisam
znao da je to ba{ on. Ne znam da je u to vreme u Vukovaru uop{te postojala
TO, me{tani koji su imali oru`je bili su u nekim jedinicama pod komandom
vojske. Kada me pita sudija za Stanka Vujanovi}a, kaèm da ne znam gde je on
bio za vreme rata i u kojoj jedinici, samo znam da su on i Vujovi} Miroqub
bili u Teritorijalnoj odbrani i Ministarstvu odbrane, a to zakqu~ujem zato {to sam januara 1991. godine dobio re{ewe Vlade za upravnika Ribarskog
preduze}a kome je pripadao restoran Tri Vr{ke, a znam da su Vujovi} i Vujanovi} na potpis tamo mogli da primaju usluge restorana. Poznat mi je nadimak Pero Cigan, to je neki kriminalac iz Srbije. Sa wim je ~esto bio neki Slave, a ponekad i Mali Yo, jer je izuzetno niskog rasta. I Kameni je bio
sa wima u dru{tvu. Wih trojica su stalno i{la uz Kamenog. Se}am se da je
jednom prilikom, posle oslobo|ewa, taj Slave ranio u rame jednu devojku ispred restorana, bila je neka opklada. To je prijavqeno MUP i sekretaru, koji je rekao da je o tome izvestio Srbiju.
Ho}u jo{ da kaèm da za vreme rata u Vukovaru alfa i omega je bio major [qivan~anin. Bez wegovog znawa se ni{ta nije moglo uraditi, odnosno
nare|ewa dobrovoqa~kim jedinicama i vojnoj policiji.
Ja sam ~uo za neke pri~e da je bilo streqawe na Ov~ari januara 1992. godine. Kada sam postavqen za upravnika Ribarstva i kada sam do ribwaka morao da dolazim preko Ov~are prema Gakovu, tu je bio ruski kontingent.
Znam Du{ana Jak{i}a, ali ne znam da li je imao neku funkciju za vreme
rata.
ûo sam da je odred Leva Supoderica onaj odred kojim je komandovao
Mi}o Kameni, ali ne bih znao ko je bio pripadnik te jedinice. Ja sam posebno zakqu~ivao zato {to su pored wega u restoranu bili oni koje sam pomenuo, ali nije bilo pametno da pitam ko je ko.
83
Na Veleprometu je, 19. 11. 1991. godine, bilo puno vojske i puno naroda.
Nisam video [qivan~anina, ne znam da li je tamo bio Goran Hayi}, ne znam
Slavka Dokmanovi}a, a znam da sam video @igi} Nenada, wemu sam se javio.
Nisam tog dana bio u kasarni.
Ne èlim da odgovorim na pitawe da li je tog dana bilo nekog sukoba izme|u vojske i nekih drugih jedinica.
Naravno sa ove strane.
Obja{wavam da èlim da uskratim odgovor na ovo pitawe, smatram da za
nekog ovo moè biti te{ko, jer ja to nisam video svojim o~ima, samo sam ~uo
pri~u.
Znam Jovicu Radana, on je bio direktor Vuteksa, ne znam {ta je radio
za vreme rata.
Na posebno pitawe advokata Zaklana, obja{wavam, iako je [qivan~anin bio major, on je bio bezbedwak, i svi vi{i oficiri su ~ekali {ta }e on
narediti.
Zapisnik sam slu{ao prilikom diktirawa, te ga kao svoju izjavu potpisujem.
Slobodan Ciganovi}, javni tuìlac Tatjana Lagumyija.
Branioci advokat Milan Zaklan, advokat Marija Miloradov, advokat
Dragana Ku{ar, advokat Nenad Petru{i}, advokat pripravnik Andrej Veleti}, advokat Dragan Kalaw, advokat pripravnik Igor Vrawe{.
1) Ime i prezime: Slobodan Ciganovi}
2) Ime oca: Milan
3) Zanimawe: radnik
4) Boravi{te: Ba~ka Palanka
6) Godina ro|ewa: 7. 2. 1957. godine
7) Odnos sa okrivqenim i o{te}enim: poznaje ih
84
Ja poznajem Vujovi} Miroquba i Vujanovi} Stanka od pred sam rat, tako|e znam i Peri} Jovicu, jer je bio mobilisan sa mnom od 1993. godine, ali
pre toga ga nisam znao. Znam i Vojnovi} Mirka odranije, a Dragovi} Predrag
i Husnik Ivica mi ne zna~e ni{ta, ali kad mi istra`ni sudija kaè nadimke Ceca i Ivica, znam posle rata.
Ja sam pre rata radio u luci u Vukovaru na odràvawu dizalice, i kao viqu{karista. Kada su po~ela neprijateqstva u Vukovaru, ja sam oti{ao u Negoslavce, gde sam se prijavio i ubrzo se vratio u Vukovar. Bio sam u jedinici
kojom je komandovao Jovica Kresovi}.
U jednoj akciji 2. 10. poginulo je jako mnogo na{ih qudi, nas nekoliko je
pre{lo u drugi deo grada gde smo bili desetak dana, a i daqe smo bili pod komandom vojske od kada je vojska do{la tako je stalno bilo. Ja znam da su Vujovi} i Vujanovi} bili komandanti TO, ali ih nisam video. ûo sam i da je
Milan Lan~uànin, zvani Kameni, bio komandant neke jedinice, ali ja ne
znam.
Nisam bio na Ov~ari odmah nakon oslobo|ewa Vukovara, jer sam 19. 11.
1991. godine odvezao majku na Rdnevqe. Nakon {to je direktor Husi} Drago
Luke traìo da se radnici vrate u luku, ja sam se vratio u luku i nakon mesec
dana mi je bilo re~eno da odem sa Vojnovi} Milanom, koji je bio upravnik i
{ef separacije [qunkare do Ov~are, jer se tamo nalazi na{ ult utovariva~ 220. Mi smo oti{li tamo i razgovarali sa direktorom Obradovi} Milanom. On je rekao da je taj na{ ult kod wih i da im treba jo{ desetak dana, mi
smo to preneli na{em direktoru i sa~ekali tih desetak dana. Mi smo oti{li i oni su rekli da im jo{ treba, i ja sam posle izvesnog vremena video taj
ult, koji sam ranije vozio, da ga vozi Stepanovi} Miroslav Miki ili Cigo.
Kad sam rekao da treba da vrati taj ult u luku, on je to prihvatio, uzeo svoje
stvari i meni predao ult na mostu u blizini luke. Taj Miki je navodno radio
na Ov~ari, a i sada tamo radi.
Meni je poznato da je PIK, odnosno Ov~ara, imala dva mawa utovariva~a ult 160 i jedan od ta dva sam vi|ao 1992. godine kad sam dolazio da vozim
{e}ernu repu.
Ja sam ~uo da su navodno streqani zarobqenici na Ov~ari, ali ne znam
ko je kopao rake za wih.
Znam da je za vreme rata u Ov~ari onaj drugi ult vozio Jovi}, ne znam mu
ime, ali znam da je posle radio kao magacioner, a sin mu jevozio ult. Znam da
je neki Ivica vozio ult, ali ne znam kako se preziva, mislim da je taj Ivica
ostao da ìvi u Hrvatskoj, u Sotinu.
Znam Radeta Ivkovi}a, on je radio u komunalnom preduze}u u pogrebnoj
usluzi. Kamionom je nosio mrtve, odnosno rawene, to je pomiwano u vezi sa
Ov~arom. ûo sam pre godinu dana da je privo|en u Hrvatskoj, ali ne znam
za{to.
To je sve {to imam da izjavim, zapisnik sam slu{ao prilikom diktirawa, te ga potpisujem kao svoju izjavu.
85

Duki} Dragan, javni tuìlac Tatjana Lagumyija.
Branioci advokat Milan Zaklan, advokat Dragana Ku{ar, advokat Marija Miloradov, advokat Dragan Kalaw, advokat Nenad Petru{i}, advokat
pripravnik Andrej Veleti}, advokat pripravnik Igor Vrawe{.
1) Ime i prezime: Dragan Duki} Beli
2) Ime oca: Radoslav
3) Zanimawe: privredni ribar
4) Boravi{te: Ravwe Selo, SO Sremska Mitrovica
5) Mesto ro|ewa: Bogati}
6) Godina ro|ewa: 24. 2. 1966.
7) Odnos sa okrivqenim i o{te}enim: neke poznaje
Ja sam u leto 1991. godine bio na obuci kod kapetana Dragana nedequ dana, a kada sam se vratio prikqu~io sam se dobrovoqcima za Hrvatsku. Kad sam
do{ao u Vukovar raspore|en sam u jedinicu kod Milana Lan~uànina zvanog
Kameni. Zajedno sa mnom do{la su jo{ dva momka i moj brat Vladan Luki} i
neki momak Mi{a, koji je kasnije poginuo na Veseqi. Nisam stigao da se upoznam kad sam do{ao u tu jedinicu, samo sam upoznao Kamenog. Ve} slede}eg dana u jednoj akciji moj brat Vladan Luki} je poginuo, ja sam rawen u ruku, ali
sam nekako uspeo da se izvu~em, pa sam preba~en na VMA i dugo sam imao problema sa tom rukom, jer je bila povre|ena arterija i dan-danas imam problema sa tom rukom. Ne znam {ta se de{avalo na Ov~ari. Vukovar uop{te ne poznajem.
Poznajem jednog momka kome je nadimak Kina. Vi|ao sam ga u Vukovaru,
sa wim nisam ne{to blizak. Znam jednog kome je nadimak Ceca iz Sremske
Mitrovice, tako|e i jednog kome je nadimak Topola, a za kapetana Kati}a
znam da je iz Zemuna, wega ne znam, ali sam za wega ~uo i za wegovo ime po kafi}ima.
Ja sam Stanka Vujanovi}a upoznao tek u januaru 1992. godine. Nosio je
{est prasadi za Boì}, i odneo sam ih u wegov kafi} koji je dràla wegova
èna.
86
Vujovi} Miroquba uop{te ne poznajem, kao ni Peri} Jovicu, ni{ta mi

ne zna~i ni ime Dragovi} Predrag. Tako|e ne znam ni Vojnovi} Mirka, ni
Husnik Ivicu, verovatno i mene znaju samo po nadimku Beli, ali niko po imenu i prezimenu.
To je sve {to imam da izjavim, zapisnik sam slu{ao prilikom diktirawa, ne traìm da mi se pro~ita, te ga potpisujem kao svoju izjavu.
svedok Trifunovi} Novica, javni tuìlac Milan Latinovi}.
Branioci advokati Milan Zaklan, Dragana Ku{ar, Zoran Jevri}, \or|e Kalaw, Marija Miloradov, Sreto Ka~ar.
1) Ime i prezime: Novica Trifunovi}
2) Ime oca: Milivoje
3) Zanimawe: policajac u SUP Kragujevac
4) Boravi{te: Bresni~ka br. 41, Kragujevac
5) Mesto ro|ewa: Kragujevac
6) Godina ro|ewa: 28. 2. 1970.
7) Odnos sa okrivqenim i o{te}enim: ne poznaje ih
Svedok upozoren u smislu ~lana 100, 102 i 106 ZKP-a, izjavquje:
Ho}u prvo da kaèm da je najsigurnije da mi se pozivi ubudu}e {aqu preko na~elnika SUP-a u Kragujevcu, jer nisam siguran da li }u jo{ dugo ostati
na adresi koju sam dao, odnosno na kojoj sam prijavqen.
Krajem 1991. godine ja sam mobilisan kao rezervista Vojne policije u ~etu Vojne policije 80. motorizovane brigade iz Kragujevca. Komandant te brigade bio je potpukovnik Vojnovi} ili Vojinovi}, a moj neposredni pretpostavqeni stare{ina bio je Dragan Vezmarovi}, kapetan, kao komandir ~ete
Vojne policije. Tu ~etu ~inila su tri voda i na{a komanda je bila u selu Negoslavci, desetak kilometara od Vukovara. Koliko mi je poznato, dva voda
moje ~ete su bila u Negoslavcima, dok je ostali deo ~ete bio raspore|en na
druge zadatke.
Ja sada ne mogu da se setim ta~nog datuma, samo se se}am da sam sa jo{ nekoliko vojnika po zadatku oti{ao u selo Nijemce, a od stare{ina je tu bio
kapetan Vezmarovi} i jo{ jedan kapetan iz iste brigade.
87
Ina~e, ja sam u jedinici imao zadatak da obezbe|ujem komandanta brigade, zajedno sa jo{ jednim vojnikom, [api} Predragom.
Nakon {to smo se vratili posle izvr{enog zadatka i do{li u komandu,
ne znam koliko je moglo biti sati, ali je jo{ bio dan, videli smo da ne{to nije u redu, videla se neka panika, video sam i da je komandant brigade vidno
upla{en, uznemiren, i ne se}am se ta~no ko je rekao, ali sam ~uo, ne{to u smislu ubi{e na{e, a kao da se se}am da je neko rekao i ~etnici ubi{e na{e.
îni mi se, bez neke posebne komande smo krenuli picgauerom prema tom
mestu gde se navodno to de{ava. Znam da je u picgaueru, osim mene, bio i kapetan Vezmarevi} i jo{ nekoliko vojnika, a nisam siguran da li je bio i potpukovnik Vojnovi}. Ja sam sedeo na zadwem delu picgauera. Bilo je potpuno nejasno {ta se tamo de{ava, nisu bile neke konkretne informacije o tome da li se puca ili je ne{to drugo u pitawu, ali, u svakom slu~aju, stigli smo
do poqoprivrednog dobra Ov~ara, odnosno do hangara gde je bilo vi{e poqoprivrednih ma{ina u dnu hangara sa leve strane gledano od ulaza. Meni je taj
deo poznat, jer smo dan-dva pre ovog doga|aja imali zadatak da obezbe|ujemo
ratne zarobqenike Zbora narodne garde koji su se dobrovoqno predali, koji
su tu ~uvani u toku dana i cele no}i, i slede}eg dana su transportovani u neki od na{ih zatvora. Tom prilikom sam zapazio pored tog hangara jednu ve}u
rupu u zemqi, kao kada se ukopava praga.
Slede}eg jutra zapazio sam da je jedan kapetan I klase u maskirnoj uniformi, koji je bio alfa i omega u vezi predaje zarobqenika, razgovarao kratko sa zamenikom komandanta tih zarobqenika, to znam iz pri~e, i znam da su
ti zarobqenici predati i da nikome nije falila ni dlaka sa glave.
Taj drugi put kada smo do{li do Ov~are u onoj situaciji koju sam opisao
jo{ je bio dan, mada je ve} po~eo da pada sumrak i video sam tamo haoti~no
stawe, video sam i na{e vojnike koji su bili u hangaru ili oko hangara, ali
bez komande. Nisam potpuno siguran da li su osim pripadnika moje ~ete, jer
se mi raspoznajemo po belim opasa~ima, bilo i pripadnika drugih ~eta iz moje brigade.
Znam da je u hangaru bilo dosta qudi, bilo je tu i sredove~nih qudi, znam
sigurno da je bila jedna èna, bilo je tu lepo obu~enih qudi, ali ne mogu da
se setim da je bilo nekoga u uniformi.
Nisam video da neko od wih ima delove uniforme, mada je mogu}e da je
mo`da neko imao vojni~ke pantalone ili ne{to sli~no. Video sam da su ti
qudi sedeli na balama slame koje su bile u hangaru, a koje smo mi dan ili dva
ranije, kada smo obezbe|ivali one qude, koristili za sedewe, odnosno za postoqe za oru`je. Tu je bilo pripadnika nekih jedinica koji nisu bili iz sastava JNA, a to se odmah videlo po wihovim uniformama i po tome {to nisu imali petokraku, nego su to bile kokarde ili neke druge oznake, dosta wih
je imalo brade.
Kada me istra`ni sudija pita, kaèm da sam ja pod nazivom ~etnici u
to vreme smatrao sve ove pripadnike vojnih jedinica koje nisu bile u sastavu
88
JNA, dakle i dobrovoqce i teritorijalce. Nisam sa ostalim ~lanovima jedinice polemisao oko toga koga oni smatraju ~etnicima, to sam rekao sada
ovde u sudu da sam imao takvo mi{qewe.
Na osnovu pona{awa u tom hangaru, zakqu~io sam da je prakti~no neformalno tim qudima komandovao jedan oniì ~ovek sa crnom duòm kosom, preko u{iju, koji je dominirao kao iz senke, a zapazio sam ga po tome {to je jedino on imao obezbe|ewe, jer je neki momak od 25-26 godina, niì, nabijen, jak,
bio stao uz wega, a karakteristi~no je da je imao od oru`ja {korpion sa prigu{iva~em.
U onom hangaru je bilo ve{ta~ko osvetqewe, odnosno sijalica, a ~ulo se
iza hangara da radi agregat. Video sam da poneki od tih pripadnika vojnih jedinica, koji nisu u sastavu JNA, maltretiraju civile, video sam da su neke vukli za nos, unosili su im se u lice, ali nisam video neko udarawe ili ne{to
drasti~nije.
Znam da je na ulazu u hangar bio pripadnik moje brigade kojeg znam da su
zvali Joca i drào je kafi} u centru Kragujevca, i video sam da je bio pored
nekog stola le|ima okrenut prema ulazu i uzimao je generalije od tih civila. îni mi se da su oni prilazili tom stolu. Ne mogu da procenim koliko je
vremena pro{lo u takvom nekom haoti~nom stawu, ali se se}am da slede}e
{to se desilo jeste da su svi civili prakti~no bili saterani do desnog zida
gledano od ulaza i znam da su ti qudi, koji nisu bili pripadnici JNA, izdvajali neke qude iz te grupe prozivaju}i po imenu i prezimenu. Ja sam li~no ~uo
da je jedan od tih qudi pri{ao èni sredwih godina, koja je bila sa nekim
momkom od 16-17 godina, da ih je prozvao i ~uo sam da im je na wihovo pitawe
gde }emo, rekao u smislu da idu na bezbednije mesto. Ja nisam jo{ uvek bio
svestan {ta se tu radi, jo{ uvek nije bilo nikakve izvr{ne komande, nisam
prakti~no ni znao {to smo do{li. Video sam da se uskoro ispred ulaza u hangar zaustavio jedan traktor sa prikolicom koja je bila zatvorena provizorno nekim daskama, odnosno obloèna, tako da je imala i kao neki krov, ja sam
bio mo`da desetak metara od te prikolice i to iza zadweg dela prikolice.
Video sam da su oni qudi koji su izdvojeni, wih desetak zajedno sa onom ènom i onim momkom, dopra}eni od strane onih pripadnika te jedinice koju
sam opisao da nije bila u sastavu JNA, do ulaza u prikolicu, u{li su na zadwi deo prikolice sa nekog stepenika, i kada su u{li unutra znam da su vrata
zatvorena i zakqu~ana katancem. Video sam da je traktor krenuo prakti~no
levo od hangara. Ne mogu da se setim da li je ispred ili iza traktora bilo nekih drugih vozila i da li je bilo qudi koji su i{li iza traktora, jer to nisam ni pratio s obzirom da nisam ni znao gde }e ti qudi da idu. Bilo je drugih qudi u prostoru ispred hangara. Ne mogu da odgovorim na pitawe da li
sam ~uo da li je neko spomenuo {ta }e se daqe de{avati sa tim qudima.
Kada me istra`ni sudija pita da li sam na Ov~ari tada video potpukovnika Vojnovi}a, mada nisam u to siguran, ali znam da je, pored kapetana Vezmarovi}a, bio i kapetan Dragi, bezbedwak iz brigade.
89
Posle mo`da 5 ili 15 minuta nakon odlaska onog traktora, iz pravca gde
je traktor oti{ao, vi{e levo gledano u pravcu kretawa traktora, odnosno
mesta gde je krenuo od hangara, ~ula se rafalna paqba i kao neki vrisak, mada nisam potpuno siguran da sam ~uo taj vrisak, ali mi se ona rafalna paqba
~inila kao da je iz jednog oru`ja, a ne iz vi{e. Odmah zatim ~uo sam brujawe
neke gra|evinske ma{ine, tako|e iz tog pravca.
Ja sam bio u {oku, nije mi jo{ uvek potpuno bilo jasno {ta se de{ava i
se}am se da je kasnije kapetan Vezmarovi} prakti~no preuzeo komandu, jer je
naredio da Vojna policija izbaci iz hangara sve qude koji nisu iz na{e jedinice. Znam da su pripadnici tih drugih jedinica, koji nisu bili u sastavu
JNA, ipak napu{tali hangar, istina uz sporadi~ne prepirke.
Ja sam dobio zaduèwe da zajedno sa jo{ jednim vojnim policajcem budem
na ulazu u hangar i da tim drugim pripadnicima ne dozvolim da ulaze unutra.
Bilo ih je sigurno vi{e od 10 koje smo prakti~no izbacili napoqe. Bilo je
tu i drugih qudi ispred hangara, bilo je jo{ nekih mawih razmirica i
o{trih pogleda, ali nije bilo potezawa oru`ja niti fizi~kog napada.
Propustio sam da kaèm da onda kada smo do{li na Ov~aru i kada sam
u{ao u hangar, desno od ulaza ve} sam video jednu mawu grupu qudi koja je ve}
bila izdvojena, sedeli su, a me|u wima jednu ènu koja je vidno bila u drugom
stawu i se}am se da je neko pri~ao da je èna jednog usta{e koji je srpskoj deci sekao prste i pravio ogrlice. Nisam siguran, ali kao da sam ~uo da je neko rekao da su oni ostavqeni za ru~nu obradu za kraj. Nisam znao u tom trenutku na {ta se misli. Dodajem da ti qudi iz ove grupe nisu bili u onoj grupi koja je u{la u traktorsku prikolicu.
Dok sam stajao na samom ulazu u hangar, ~uo sam razgovor kapetana Vezmarovi}a i kepatana Dragog, odnosno kapetan Dragi je rekao Vezmarovi}u: Moramo da se povu~emo, na {ta mu je Vezmarovi} ne{to odgovorio, bila je neka mala prepirka, pri~a, ali znam dobro da sigurno nije Vezmarovi} odmah
odgovorio onako vojni~ki razumem. Nisam mogao, odnosno ne se}am se {ta
je ta~no govorio Vezmarovi}, ali u svakom slu~aju svi pripadnici moje jedinice se povla~e, a ja se ne se}am da je glasno izdao naredbu da se svi izbace iz
hangara oni koji nisu pripadnici na{e jedinice. Ja sada ne znam u koliko smo
vozila seli, ali smo svi oti{li sa tog mesta, mislim na pripadnike vojne policije. Ne mogu da tvrdim da li je ostao neko drugi iz moje brigade. Ne mogu
da se setim ko je bio sa mnom u picgaueru kada smo se vra}ali, ja sam opet sedeo nazad. Vratili smo se u Negoslavce, a zaista ne mogu da procenim koliko
smo dugo tada bili na Ov~ari, da li je to bilo pola sata, sat ili sat i po, ali
znam kada smo se vra}ali da je bio mrak, pa je verovatno voza~ imao ukqu~ena svetla na picgaueru.
Stvarno ne znam da li je jo{ bila dnevna vidqivost ili je to bilo pod
osvetqewem kada su oni qudi ulazili u traktorsku prikolicu onako kako
sam to ve} opisao.
90
Posle mo`da pola sata od mog dolaska u Negoslavce, dobio sam nare|ewe da se zajedno sa [api} Predragom vratim do Ov~are, jer je u jednom objektu u relativnoj blizini onog hangara bila sme{tena jedna jedinica koja je
traìla obezbe|ewe, jer je bilo nekih re~i oko toga da kada ti qudi zavr{e
ono {to rade na Ov~ari, da }e mo`da napasti te vojnike, odnosno demolirati objekat. Kada nas je neko prebacio na to mesto ve} je bila no}, javili smo
se nekom deùrnom, ne znam ko je bio stare{ina te jedinice, pa smo prakti~no cele no}i bili u holu tog objekta koji se nalazi na 300-500 metara od onog
hangara u kojem smo bili ne{to ranije.
Ja sam verovatno tada, u toku no}i, sa [api}em pri~ao o tom doga|aju,
ali ne mogu da se setim detaqa. U toku no}i sam video neko kretawe u blizini onog hangara, jer se deo hangara vidi iz tog objekta u kome smo bili [api}
i ja i to, ~ini mi se, da smo videli sa te terase koja je bila u sastavu tog objekta, odnosno ja sam video, a za [api}a ne znam. Sasvim je mogu}e da sam video
i kretawe vozila, odnosno farove vozila.
Kada je po~elo da svawava, ja sam ~uo ponovo zvuk gra|evinske ma{ine iz
pravca hangara, pa sam tada i video u blizini hangara jedan buldoèr ne znam
koje je bio boje, i ne{to je zatrpavao. Taj buldoèr je radio mo`da 5-10 minuta, i kasnije sam ~uo zvuk tog buldoèra koji se udaqava u pravcu u kojem je
prethodne ve~eri oti{ao traktor. Kada je ve} svanulo, [api} i ja smo oti{li da vidimo {ta se de{ava u hangaru, nismo tamo nikoga zatekli od qudi
ni ispred ni unutra u hangaru, samo sam video da je sveè nabacana zemqa na
onu rupu koju sam pomiwao da sam zapazio kada smo prvi put obezbe|ivali
ratne zarobqenike, a za koju sam pretpostavio da je ta rupa bila predvi|ena
za ukopavawe prage sada je ta rupa bila zatrpana sveòm zemqom i video
sam da viri jedna noga u ~izmi braon boje od prevrnute koè, a takve su ~izme
nosili pripadnici Zbora narodne garde. Zakqu~ujem da je to bila noga mu{karca, jer je ta noga bila pove}a i u ~izmi, a ~izma, odnosno noga, virila je
desetak santimetara iz zemqe. Posle toga smo se vratili nazad, a kasnije i do
komande.
Ne mogu da se setim da li sam o tome {to sam video i ~uo rekao stare{ini, kapetanu Vezmarovi}u, mada sada kada se nalazim na ovom mestu i kada radim ovaj posao koji radim, shvatam da sam bio u obavezi da mu to prenesem. Napomiwem da je mogu}e da sam mu rekao ono {to sam video.
Ja sam bio siguran da su tamo streqani zarobqenici tek kada je izvr{ena ekshumacija ~ini mi se 1995. godine, a mislio sam da se vr{i streqawe onda kada sam ~uo rafale nakon {to je onaj traktor oti{ao od hangara.
Znam da je jedan od pripadnika moje jedinice rezervista koji je bio stariji od mene, mogao je otac da mi bude, imao psihi~ke probleme zbog ovog doga|aja, i znam da je oti{ao iz jedinice upravo zbog tih psihi~kih problema,
{to mi je on potvrdio par godina kasnije kada smo se sreli. Verovatno je on,
kao zreliji, ranije zakqu~io {ta se tamo de{ava.
91
a sam postao svestan da smo pogre{ili {to smo uop{te oti{li sa tog
mesta kao jedinica, ali ne mogu sada da se setim kada sam to zakqu~io, mo`da odmah posle tog doga|aja kada sam imao vremena da razmi{qam o svemu
tome, ali ja sam bio samo {raf u toj ma{ineriji i nisam mogao sam ni{ta
da uradim.
Ho}u jo{ da dodam da je pre otprilike mesec i po dana na moj mobilni telefon pozvala neka èna, po glasu sredwih godina, koja je rekla da }e do}i u
Kragujevac i da èli sa mnom da popri~a u vezi sa su|ewem u Novom Sadu. Ja
sam odmah shvatio o ~emu se radi i rekao sam joj da nemamo o ~emu da pri~amo, ali je ona ipak na kraju razgovora rekla, vi{e kao zakqu~ak, do}i }u ja
u Kragujevac, vide}emo se, i tu sam prekinuo razgovor. taj doga|aj sam prijavio stare{ini u SUP.
Kasnije sam od roditeqa saznao da je neka ènska osoba zvala wih na ku}ni telefon istog dana u jutarwim satima, da se predstavila kao moja drugarica i oni su joj dali moj broj mobilnog telefona. Kasnije se ta èna nija javqala niti je dolazila, odnosno ja bar ne znam za to.
Na posebno pitawe advokata Zaklana, kaèm da kada je bio ovaj kriti~ni doga|aj na Ov~ari i dok sam ja bio tamo nisam video ne samo majora [qivan~anina, nego nijednog drugog pripadnika Gardijske brigade, jer su se oni
razlikovali od ostalih po maskirnim uniformama, a od aktivnih oficira
jedino ako je bio komandant Vojnovi}, mada sam ve} rekao da nisam potpuno
siguran da je on bio tamo.
Ne znam kako su ovi zarobqenici dovedeni na Ov~aru. Nemam saznawa ni
kako su oni pripadnici ZNG-a, koji su prethodno bili zarobqeni, dovedeni
na Ov~aru. Ne znam da li Vojna policija u~estvuje u pratwi. Ne poznajem pukovnika Mrk{i}a, odnosno kapetana Radi}a, znam ih samo po ~uvewu. [qivan~anina ne znam li~no, ve} samo sa TV. Ne znam ko je kapetan Karanfilov.
Ja po imenu i prezimenu ne poznajem nijednog od ovde okrivqenih. Prilikom davawa iskaza u policiji meni su predo~ili neke fotografije, nisu
sugestivno delovale na mene i wima sam rekao da nikoga nisam prepoznao sa
fotografije.
Nisam potpuno siguran da bih prepoznao onog ~oveka kojeg sam opisao da
sam ga doìveo kao stare{inu jedinice koja je bila na Ov~ari, a nije pripadala JNA, onog koji je imao obezbe|ewe.
svedok Gavrilovi} Mirko, javni tuìlac Milan Latinovi}.
92
Branioci advokat Milan Zaklan, Dragana Ku{ar, Zoran Jevri}, \or|e

Kalaw, Marija Miloradov, Sreto Ka~ar.
1) Ime i prezime: Mirko Gavrilovi}
2) Ime oca: Dragi{a
3) Zanimawe: hem. tehni~ar
4) Boravi{te: Tikve{ka br. 5, Beograd
5) Mesto ro|ewa: Topola
7) Odnos sa okrivqenim i o{te}enim: ne poznaje nikoga
Ja sam u jesen 1991. godine bio mobilisan kao vojnik u sastavu LAD PVO.
Komandant te jedinice bio je Jan Mar~ek.
Moja jedinija je bila sme{tena na ulazu u Vukovar i nekoliko dana pre
oslobo|ewa Vukovara bili smo sme{teni u jednom objektu na poqoprivrednom dobru Ov~ara, jer nam je re~eno da je neka jedinica, koja je tamo bila, napustila poloàj. Ja sam bio u komandi i davao straù.
Nekako odmah posle oslobo|ewa Vukovara znam da su na Ov~aru dolazili neki kamioni, autobusi, dosta civilnih automobila, koji su bili zaustavqani u blizini objekta u kojem sam bio. Te aktivnosti po~ele su negde predve~e, trajale su ~itavu no} i sutradan ~itav dan, znam da su neki qudi ulazili u hangar iz autobusa, a znam da su neke u autobusima negde vozili. Nisam se
raspitivao gde oni idu, znam da je bilo re~i da jedan deo ide u Sremsku Mitrovicu, a jedan deo za neku vinariju. Kada me istra`ni sudija pita da nije
Velepromet, kaèm da je mogu}e da je upravo tamo.
U toku tog dana, kada su bile te aktivnosto oko tog hangara koji je, po mojoj proceni, bio daleko oko 500 do 600 metara od objekta gde sam ja bio, hteo
sam sa jo{ nekoliko vojnika da pri|em i da vidim {ta se tamo de{ava, ali
nam nisu dozvolili, pa smo se vratili nazad. Nisu nam dozvolili da pri|emo, neki momci, koji nisu imali kompletne uniforme JNA, a moje mi{qewe
je bilo da su to bili teritorijalci, koliko sam ja shvatio oni su i organizovali celu stvar oko tih qudi, parkirawe automobila i drugo.
Ja jesam u toku no}i ~uo pucwavu, ali je to bilo ratno vreme, odnosno odmah posle rata, ali je to bilo uobi~ajeno. Ne mogu sada sa sigurno{}u da kaèm da li sam ~uo rad nekog buldoèra... mo`da je to bio buldoèr, mo`da
tenk... neka ma{ina se ~ula.
Ne znam da je bilo ko u toku te no}i bio u na{oj komandi ko nije iz na{e
jedinice. Nisam video nikoga u belim ogrta~ima. Nisam video nikoga od pripadnika Vojne policije ni u blizini hangara koliko sam pri{ao, odnosno koliko su mi dozvolili.
93
Slede}e jutro znam da je bila neka pri~a da su u toku no}i pobijeni neki
qudi i da bi i na{a jedinica trebalo da se izmesti iz tog mesta, to smo mi vi{e izme|u sebe govorili. Tog jutra, kada se po~elo pri~ati o tome da su neki
qudi pobijeni, nije nikoga vi{e bilo kod onog hangara, a kod mene nije bilo
nikakve èqe da odem tamo da vidim, niti bilo koji drugi vojnik iz moje jedinice nije èleo da ode tamo. Mislim da smo mi u roku od nedequ dana napustili taj poloàj.
Ne poznajem nikoga od okrivqenih ~ija imena mi je pro~itao istra`ni
sudija.
Na posebno pitawe advokata Jevri}a kaèm da sam te ve~eri davao straù na svaka ~etiri sata po dva sata, ali ne samo tada, nego sve vreme dok smo
bili tamo. Sem nas nije niko drugi obezbe|ivao komandu te ve~eri. Samo smo
nas trojica vojnika obezbe|ivali komandu.
Svedok Cvijanovi} Dragan, javni tuìlac Milan Latinovi}.
Branioci advokati Milan Zaklan, Dragana Ku{ar, Zoran Jevri}, \or|e Kalaw, Marija Miloradov, Sreto Ka~ar.
1) Ime i prezime: Dragan Cvijanovi}
2) Ime oca: Nikola
3) Zanimawe: obu}ar
4) Boravi{te: Ba~ka Palanka, Para}inska br. 13
6) Godina ro|ewa: 11. 10. 1968.
7) Odnos sa okrivqenim i o{te}enim: poznaje, u srodstvu sa Vujovi}
Miroqubom
Ja poznajem sve ove koji su iz Vukovara, a Dragovi} Predraga ne znam po
imenu, ve} kao Cecu po nadimku. ûo sam za wega, ali ga ne znam li~no i ~uo
sam da je bio dobrovoqac. Ja sam u julu mesecu 1991. godine oti{ao u Negoslavce i u~estvovao sam odmah u prvim borbama kada se krenulo u osloba|awe Vukovara. Rawen sam i vratio sam se u Vukovar negde pred kraj oktobra
meseca, kada smo bili u sastavu jedinice TO. Komandir voda bio je Sireta
94
Damir, a komandant je bio Jovica Kresovi}, u po~etku kao komandant negoslava~kog bataqona.
Ja ni ne znam da je neko bio komandant TO Vukovara, a ne znam ni ko je
bio komandant TO Petrova Gora, nema tu nikakvih komandanata.
Ina~e, Miroqub Vujovi} je brat od tetke moje supruge.
Mi smo svi bili u sastavu JNA.
Negde polovinom novembra meseca ja sam oti{ao u Srbiju, i kada sam ~uo
18. da je oslobo|en Vukovar, slede}eg dana sam do{ao u Vukovar, bio sam da
obi|em moju ku}u koja je bila poru{ena i zapaqena, svratio sam i do Veleprometa, gde je bio ve}i broj qudi, civila, vojnika, svega... a kasnije, kada je
palo ve~e, oti{ao sam do Ov~are, jer sam ~uo da su tamo neki zarobqenici,
pa sam hteo da vidim da li }u prepoznati neke. Zajedno sa mnom bio je Petkovi} Nedeqko, kod kojeg sam spavao tih dana, i Zvonko, kojeg smo zvali Krompir, tako|e iz Negoslavaca i iz moje generacije.
Kada smo do{li, video sam da je puno qudi ispred hangara na Ov~ari,
Vojna policija je obezbe|ivala ulaz, sa belim opasa~ima, bilo je tu neko ve}e vojno vozilo, da li je bov ili ne{to sli~no. Nisam imao problema da
u|em, nije niko pravio problema. A unutra, u hangaru, gde je bilo normalno
osvetqewe, dobro se videlo, bilo je i zarobqenika, vojnika, odnosno vojske u
raznim uniformama, {arenim, civilnim, vojnim. Ja sam prepoznao neke zarobqenike. Malo sam pri~ao sa poznanicima Veber Sini{om, i [indiqem,
kojeg smo zvali [iki, pitali su {ta }e biti, ja nisam znao {ta da im kaèm,
dao sam [ikiju cigaretu.
Ne mogu da garantujem da li je neko od zarobqenika bio u uniformi, a
ovi sa kojima sam pri~ao bili su u civilu. Neki od zarobqenika imali su zavoje na glavama.
I Petkovi} i Krompir bili su sa mnom u hangaru i oni su gledali da li
ima nekoga koga poznaju. Kada sam odlazio, posle mo`da nepunih pola sata,
nisam primetio bilo kakav traktor pred ulazom u hangar. Nas trojica smo i
oti{li zajedno sa Ov~are.
Tek kasnije sam ~uo da je izvr{eno streqawe tih zarobqenika.
Kada me istra`ni sudija pita, kaèm da su ti momci koji su bili kod ulaza, to su bili redovni vojnici, jer su bili mladi, u {arenim uniformama i
belim ogrta~ima. Koliko se ja se}am, bili su u {arenim uniformama.
Ja se ne se}am da sam tada, dok sam bio na Ov~ari, video bilo koga od ovde okrivqenih, a tog Cecu i ne poznajem.
svedok Radan Jovan, javni tuìlac Milan Latinovi}.
95
Branioci advokat Milan Zaklan, Dragana Ku{ar, Zoran Jevri}, \or|e

Kalaw, Marija Miloradov, Sreto Ka~ar.
1) Ime i prezime: Radan Jovan
2) Ime oca: Gojko
3) Zanimawe: inèwer tekstila
4) Boravi{te: Petrovaradin, Ribwak Dowi put br. 45
6) Godina ro|ewa: 11. 2. 1955.
7) Odnos sa okrivqenim i o{te}enim: poznaje Miroquba Vujovi}a i
Stanka Vujanovi}a, druge ne poznaje, za ]apala je ~uo, ali ga ne poznaje
Ja sam septembra meseca 1991. godine na Petrovoj Gori zaduìo uniformu i oru`je i jedno vreme, nakon {to je oslobo|ena moja ulica, preba~en sam
na Velepromet, gde sam radio na prijavnici i davao straù.
Preciznije govore}i, kada je moja ulica oslobo|ena, onda sam preba~en
na Petrovu Goru i tu sam dobio uniformu.
Ja znam da je na Veleprometu stare{ina bio neki major @igi}, znam da
je dolazio i Marko Crevar koji je bio policajac, bio je tu i Pera Velebit,
koji je tako|e u policiji radio. Nas je bilo mo`da 30 koji smo bili na Veleprometu, tu se spremala hrana.
Nakon oslobo|ewa Vukovara 18. novembra, na Veleprometu je bilo
sabirno mesto i tu je bilo vi{e hiqada qudi koji su tu dolazili, a zatim
odvoèni autobusima. Ne znam da li su se pravili spiskovi qudi koji su tamo dolazili.
Tako|e, ne znam da li se na Veleprometu radilo izdvajawe lica koji su
u~estvovali u borbama ili da su bili pripadnici ZNG-a.
Vi|ao sam tamo i Miroquba Vujovi}a, kojeg dobro poznajem. Stanka Vujovi}a sam upoznao tek posle oslobo|ewa, Peri} Jovicu uop{te ne znam, Vojinovi} Mirka znam po nadimku ]apalo, i wega sam upoznao posle rata, a Husnik Ivicu uop{te ne znam. Dragovi} Predraga uop{te ne znam, a ni{ta mi
ne zna~i nadimak Ceca.
Znam da je Milan Lan~uànin Kameni bio jedan od komandanata, ali u
delu grada Leva Supoderica.
Nisam tada na Veleprometu video da je neko ubijen, nego sam samo video da je tamo bilo telo nekog ubijenog ~oveka, ali uop{te ne znam da li je on
ubijen tamo ili na nekom drugom mestu. Kada me istra`ni sudija pita {to bi
donosili nekog ubijenog na Velepromet, kaèm da ne znam, mi smo ga samo
videli tamo.
96
Tada je bilo pripadnika i redovne vojske, dobrovoqaca, teritorijalaca...

Ne znam da li je uop{te bila neka pri~a da }e deo zarobqenika da bude
transportovan na Ov~aru.
Posle 10-15 dana po~elo se pri~ati po kuloarima da su neki zarobqenici streqani na Ov~ari, to se moglo ~uti i na televiziji.
Nakon {to mi je istra`ni sudija predo~io deo iskaza u policiji, gde stoji da sam ja rekao da mi je poznato da su na Veleprometu izdvajana lica za
koja se smatralo da su u~estvovali u borbama kao pripadnici ZNG-a i da su
bili sme{teni u hangar u blizini skladi{ta za pi}e i hranu, i da mislim da
su oni bili ispitivani od strane Crevar Marka, @igi} Nenada i Pere Velebita, sada kaèm da qudi zaista jesu razdvajani, odnosno mu{karci od èna su razdvajani, a ne se}am se da sam inspektoru rekao da su Crevar, @igi}
i Velebit ispitivali te qude, ve} su me pitali ko je bio zaduèn za bezbednost i, ~ini mi se, da sam ja inspektoru rekao da su ta lica bila zaduèna za
bezbednost.
Istra`ni sudija Alimpi} Miroslav, zapisni~ar Dikovi} Katarina, svedok [o{i} \or|e, zamenik op{tinskog javnog tuìoca Du{an Kneèvi}.
Branioci advokat Dragana Ku{ar, advokat Milan Zaklan.
1) Ime i prezime: \or|e [o{i}
2) Ime oca: Borisav
3) Zanimawe: konobar
4) Boravi{te: ôlak Antina br. 2/10, Kru{evac
5) Mesto ro|ewa, Dowi Stupan, SO Aleksandrovac
7) Odnos sa okrivqenim i o{te}enim: poznaje Cecu, ostale ne
Ja sam se prijavio kao dobrovoqac negde u septembru mesecu 1991. godine, pa sam iz [ida upu}en posle kra}e obuke u blizinu Vukovara, odnosno kod
sela Negoslavaca. Kada smo do{li naoruàli su nas teritorijalci, zaduìli smo oru`je, a dali su nam i kokarde. Mi smo, kako da kaèm, bili pri teritorijalcima. Nas su zvali ~etnici, jer smo nosili kokarde, nismo na gla97
vi imali {ubare, ve} neko je imao {e{ire, bilo je tu i ènskih {ubara, stavqawa kokardi na marame preko ~ela, i na {lemove smo lepili kokarde...
{ta se na|e. Teritorijalna jedinica u kojoj sam ja bio zvala se Leva Supoderica, po delu grada Vukovara. Znam da je komandant bio Milan Lan~uànin
Kameni. Ja sam bio u vodu kojim je komandovao neki Laza koji je me{tanin, a
bio je tu i neki Mi}a. I on je Vukovarac, mi koji smo do{li sa strane zvali
smo ga Mi}a Vukovarac. Teritorijalci su bili sa nama u jedinici, jer nam je
trebao neko ko poznaje teren. Mi smo se oslovqavali nadimcima, i po{to
sam ja bio najstariji tamo, zvali su me î~a.
Znam da je sa mnom u jedinici bio i \eti} to je Andri} Ivica, a on je
iz Zaje~ara ili Negotina, tako|e je tu bio i Topola iz sela Vin~e kod Topole, a ime mu je Milivojevi} Slobodan. Znam da je kod nas u jedinici bio i Mare iz Beograda. Tako|e znam i Cecu, on je bio u komandi kod Kamenog. Ne mogu da mu se setim imena i prezimena.
Znam i Kineza koji je bio jedan od komandira voda.
Sada kada sam se boqe setio, znam da je Stanko Vujanovi} teritorijalac
koji je dolazio u komandu kod Kamenog i, koliko je meni poznato, Kameni je
bio wemu pretpostavqeni. Kameni je bio glavni.
Mogu}e je da je tu gde je bila komanda, to je bila ku}a Stanka Vujanovi}a,
ili tu u kom{iluku. On je bio obi~an teritorijalac. Nisam ga vi|ao u akcijama. îni mi se da je bio i rawen.
U~estvovao sam u akcijama koje su sledile.
Negde pred oslobo|ewe Vukovara ja sam na dva dana oti{ao ku}i, jer mi
je bila slava, oti{li smo nas 6-7 sa dva auta i vratili smo se, ~ini mi se, 17.
ili 16. novembra, i odmah smo se ukqu~ili u borbe.
Vukovar je oslobo|en 18. novembra i ja znam da su neki dobrovoqci razduèni tog dana, a neki slede}eg dana pre podne. Ja sam svoje naoruàwe koje
sam zaduìo predao 19. novembra, u toku pre podneva. Bilo je, hvala Bogu, pucawa iz naoruàwa zbog slavqa {to je sve zavr{eno.
Ja sam toga dana bio prakti~no stalno sa \eti}em, zajedno smo prespavali u toj ku}i gde smo i ranije spavali, a slede}eg dana smo nekim vojnim autobusom preko [ida oti{li za Novi Sad, a ja sam onda oti{ao ku}i.
Ne znam {ta je tih dana bilo na Veleprometu, ja tamo nisam ni bio.
Znam da je bilo zarobqenika ve} tog 18. i 19. novembra, ali nisam ~uo gde su
ih vodili. To je vojska preuzela. Ov~aru nisu dràli dobrovoqci, nego teritorijalci. Ja sam kasnije ~uo i pro~itao u novinama za ono {to se desilo na
Ov~ari, a i pre i posle toga sam pri~ao sa qudima sa kojima sam se borio, nijedan od wih mi nije pomiwao ni Velepromet ni taj doga|aj na Ov~ari. Ja se
se}am da je toga dana, kada je Vukovar oslobo|en, bilo je tu vojske, Vojne policije, Belih orlova, teritorijalne odbrane, Tigrova, \uji}evih ~etnika, ~etnika, Vukova, ali ne mogu da se setim odakle.
Ja sam se povremeno vi|ao sa ratnim drugovima na proslavi godi{wice
oslobo|ewa Vukovara.
98
Ni tada se nije pri~alo o tome me|u nama.

Za \eti}a znam da je negde bio u inostranstvu, u Kanadi, Francuskoj, dobio je dràvqanstvo u Kanadi, promenio ime, dobio politi~ki azil...
U mom delu, gde sam ja bio, Leva Supoderica, Milovo brdo, Pionirska ulica, bili su samo teritorijalci i dobrovoqci. A vojska je tamo u{la
na dan pada Vukovara. Ja sam toga dana prvi put i video [qivan~anina kod
hotela Dunav u centru Vukovara sa onim iz Evropske zajednice. U vukovarsku kasarnu nisam ni odlazio.
Na posebno pitawe zamenika op{tinskog javnog tuìoca odgovaram da
kada sam vi|ao Stanka Vujanovi}a, imao je na sebi SMB uniformu, ~izme.
Bilo je qudi dobrovoqaca sa Cetiwa, ali ne znam da su nekoga zvali
Cetiwe.
Ne se}am se da su nekoga zvali Vrbas. Za nadimak [tuka ~uo tam tamo,
ali ne znam ko je to bio.
Zarobqenika je bilo posle oslobo|ewa, ali nama ~etnicima vojska i policija nije dala da drìmo zarobqenike, odmah su nas razoruàli.
To je sve {to imam da izjavim. Zapisnik sam slu{ao prilikom diktirawa, na wega nemam primedbe, te ga kao svoj svojeru~no potpisujem.
svedok Dragan Mari}, javni tuìlac Du{an Kneèvi}.
Branioci advokat Dragana Ku{ar, advokat Milan Zaklan.
1) Ime i prezime: Dragan Mari}
2) Ime oca: Mihailo
3) Zanimawe: bez zanimawa
4) Boravi{te: Zaevica br. 2, Aleksandra Markovi}a br. 69, Sremska
Mitrovica
5) Mesto ro|ewa: Sremska Mitrovica
6) Godina ro|ewa: 11. 8. 1957.
U toku 1991. godine ja sam ~etiri puta mobilisan, prva tri puta, kada sam
bio mobilisan, nisam izlazio iz Srbije, a i moram priznati kada sam ~etvr99
ti put mobilisan bio sam neprijatan prema oficirima, ~ak sam prema wima
potezao oru`je, jer je bilo dosta wih koji nisu bili nijednom mobilisani. Ta
moja jedinica je od 4. decembra do 4. januara bila stacionirana u Hrvatskoj, u
âkovcu. Nije bilo nikakvih borbenih dejstava.
Prema tome, ja nisam ni bio u Vukovaru, i nemam pojma {ta se tamo
de{avalo.
Koliko je meni poznato, od tog mesta gde je bila moja jedinica do Vukovara je oko 30 kilometara.
Svedok kao naknadu za putne tro{kove traì iznos od 1.000 dinara.
Istra`ni sudija donosi re{ewe: dosu|uje se iznos od 1.000 dinara na ime
tro{kova puta.
svedok Nikola Duki}, javni tuìlac Du{an Kneèvi}.
Branioci advokat Marija Miloradov, advokat Milan Zaklan.
1) Ime i prezime: Nikola Duki}
2) Ime oca: Rade
4) Boravi{te: Futog, Reqe Savi}a br. 38
6) Godina ro|ewa: 11. 8. 1969.
7) Odnos sa okrivqenim i o{te}enim: Vujovi}a, Vujanovi}a, Peri} Jovicu poznaje, Dragovi}a ne poznaje
Ja sam ro|en u Vukovaru, i od ovih okrivqenih poznajem Miroquba Vujovi}a, Stanka Vujanovi}a, Peri} Jovicu, ako je to vatrogasac iz Borova, tako|e znam i Ivicu Husnika i Mirka Vojnovi}a. Ni{ta mi ne zna~i ime Dragovi} Predrag, ali kada mi sudija kaè nadimak Ceca i Kapetan, kaèm da
znam tog ~oveka, bio je dobrovoqac kod Kamenog.
Kameni je, ina~e, Milan Lan~uànin stolar, odnosno stolar mu je bio
otac, i on je bio komandant odreda dobrovoqaca Leva Supoderica. Oni su
nosili srpska obele`ja, odnosno kokarde. Znam jo{ neke iz wegove jedini100
ce vi{e po nadimcima, Mali Yo znam da je bio vrlo nizak rastom i ~esto je

bio pored Kamenog kao prilepak, bio je tu Kina, Topola, kojeg sam zapamtio
{to je vrlo visok i imao je bradu, vaqda je ~esto bio pod alkoholom, jer je jako bazdio.
Znam i Peru Cigana, on je negde iz Vrbasa, bio je i jedan koji se predstavqao kao major Kati}, da li iz Beograda ili Zemuna. Bilo je tu jo{ nekih, a
neke sam upoznavao i kasnije, posle rata.
Ja sam, ina~e, bio na redovnom sluèwu vojnog roka u JNA do 27. juna 1991.
godine u Bitoqu. Vratio sam se ku}i u Vukovar i ubrzo posle toga su me traìli Hrvati da se slikam u wihovoj uniformi.
Nisam hteo da se prijavqujem u vojni odsek iako sam prvobitno imao nameru, pa sam oti{ao za Negoslavce, gde je bilo nas vi{e iz Vukovara, i tu smo
sa~ekali dolazak vojske i po~etak napada na Vukovar. Prebacili smo se onda na Petrovu Goru pre nego {to je po~eo napad na Vukovar, ve} smo imali
naoruàwe, a uniformu smo dobili kada je ve} po~eo napad. Bilo je nas 40
ili 50. Posle mo`da dve nedeqe bilo je re~i oko toga da se formira policija, a to je radio Marko Crevar, koji je ina~e policajac, i ja sam se prvo tu prijavio, ali sam kasnije ipak oti{ao odatle i bio sam za vreme rata na lokaciji i na pravcu kod Doma zdravqa, a taj pravac je dràla jedna pan~eva~ka jedinica, ~iji je komandant bio kapetan Kapor. Nas su tretirali kao rezerviste i mi smo bili prakti~no pod komandom JNA, jer je vojska davala nare|ewa za pokret u akciju, odnosno napad, a mi teritorijalci smo im sluìli kao
vodi~i, jer smo dobro poznavali teren, ulice i ku}e u Vukovaru.
Ja znam da je za vreme borbenih dejstava Miroqub Vujovi} komandovao
jednom ~etom, a Stanko Vujanovi} drugom ~etom, a Kameni svojom jedinicom.
Jednom sam u~estvovao sa ~etom Stanka Vujanovi}a i tada je zauzeto Milovo
brdo, strate{ki bitna ta~ka za osloba|awe.
Koliko se ja se}am, 18. novembra 1991. godine zvani~no je Vukovar oslobo|en, jer su se Hrvati predali na Mitnici u uniformama.
Slede}eg dana pri~alo se da se deo hrvatskih vojnika, pripadnika ZNG,
predao u vukovarskoj bolnici, pa sam ja tamo oti{ao sa Sa{om Mir~eta iz
Vukovara, da vidimo {ta se tamo de{ava i da vidimo da li bismo nekoga prepoznali.
Kada smo do{li do bolnice bilo je popodne, video sam tamo puno qudi,
video sam dosta oficira, video sam [qivan~anina, video sam da su rawenici bili u dnu bolnice, ali tada jo{ nisu bili evakuisani. Ne mogu da se setim ko je rekao, ali znam da je bilo pri~e da }e oni koji su se borili na hrvatskoj strani biti preba~eni u zatvor u Mitrovicu, a oni koji nisu da }e i}i
do Zagreba. Ja sam tu primetio mog prijateqa i sa wim sam pri~ao, pa mi je
rekao da je rawen od gelera granate u nogu, nije se videlo spoqa, ali je hramao
na jednu nogu i pokazao da je pogo|en u butinu. Nisam mnogo pitao da li se borio na hrvatskoj strani, nego sam jednom oficiru rekao: Ovaj je bio dobar,
ispravan, pa je taj oficir dozvolio da ga prebacim u onaj autobus koji je trebalo da ide za Zagreb.
101
Ja znam da je te no}i zaista vi{e autobusa sa zarobqenicima i{lo za

Mitrovicu.
Slede}eg dana, tj. 20. novembra, bio sam malo po gradu i ~uo pri~e da se
na Ov~ari nalaze jo{ neki zarobqenici, pa sam hteo da se prebacim tamo i
da vidim {ta se tamo de{ava. Ne mogu da se setim s kim sam oti{ao, znam da
je bio neki vodnik i neki qudi, i kada smo do{li do Ov~are to je bilo popodne, u sumrak, bilo je puno qudi napoqu ispred, bilo je tu vojnika, vojnih policajaca i teritorijalaca. Znam da su vojnici bili na ulazu u hangar, i da nisu dali da se u|e unutra, tako da sam uspeo samo da provirim i da vidim da unutra ima qudi, na nekima sam video masnice na licu, ali dok sam ja tu bio niko ih nije tukao niti maltretirao. Nisam nikoga od teritorijalaca video tada u hangaru, ve} su svi bili napoqu. Prepoznao sam jednog Hrvata u hangaru,
ali je bilo re~eno da niko ne moè da iza|e iz tog hangara.
Kada me sudija pita kako sam video unutra{wost hangara, kaèm da je
unutra bila neka sijalica, ne se}am se da li je bilo osvetqewe i ispred
hangara.
Ho}u jo{ da dodam da je taj Damir Bunyevi}, kojeg su zvali Daco, radio u
administraciji vukovarske bolnice. Znam da je i Buliya radio u bolnici i
posle rata je ostao da radi. Ne znam ko je Damjan Samaryi}. Poznat mi je nadimak Veliki bojler, ali ne mogu da se setim ko je to.
Od ovih qudi protiv kojih se vodi postupak ja ne mogu da se setim da li
sam nekoga od wih video toga dana, odnosno ve~eri na Ov~ari. Ja sam mislio
da su u tom hangaru zarobqenici sa Mitnice, jer otprilike mi je tako ne{to
rekao vojnik kada sam pitao, odnosno ja sam to sam zakqu~io, jer je na Ov~ari
bilo puno luksuznih automobila koje je vojska ~uvala, pa su rekli da su to automobili sa Mitnice. Video sam da su u blizini hangara 3-4 autobusa, a bili
su prazni, koji su kasnije oti{li. Ja sam tu ispred hangara povremeno pri~ao
sa qudima koje poznajem, a koji su bili tamo, sa Ku{trom, Buliyom, Jovicom
Kresovi}em i Savi} Miroslavom.
Kada je ve} po~eo da pada mrak, ja sam video da je do{ao jedan traktor sa
prikolicom koja je bila zatvorena i stao ispred ulaza u hangar, a to je bilo
otprilike desetak minuta po{to je Vojna policija napustila obezbe|ewe
hangara. Znam da je neka vojska bila u nekim zgradama koje su u blizini hangara, to je na par stotina metara.
Video sam da iz hangara u tu prikolicu ulaze zarobqenici wih mo`da
tridesetak po mojoj proceni, a ne mogu da se setim pod ~ijom komandom su oni
ulazili i ko ih je tamo sprovodio. Znam da su u kabinu traktora u{li Kameni i Mali Yo, a tamo je bio i voza~, ne znam ko je vozio traktor i ja sam se sam
popeo na kabinu traktora.
Ja sam tada imao sa sobom od naoruàwa automatsku pu{ku, imao sam dva
okvira vezana selotejp trakama.
Kada me istra`ni sudija pita, kaèm da se se}am da je neko rekao da ne
sme niko da pobegne iz prikolice, iako je ona bila zatvorena spoqa i nije se
102
mogla otvoriti. Kada smo krenuli, ja sam gledao i u pravcu vo`we i svugde i
znam da smo se vozili nekih 10-15 minuta, da smo skrenuli sa puta i krenuli
prema Grabovu. U jednom momentu sam pored jedne velike rupe video 40-50 qudi, bila je tu neka lampa, i traktor se zaustavio blizu te rupe. Ja sam odmah
sko~io u stranu.
Kada me istra`ni sudija pita, kaèm da mislim da je iza traktora kada
smo krenuli i{lo jedno putni~ko vozilo, ali se zaglavilo. Mislim da kasnije nikakvo vozilo nije do{lo sa nama do Grabova.
Kada sam to sve video, meni je bilo jasno {ta }e se de{avati, iskreno re~eno, ja sam ranije pretpostavio {ta se moè desiti kada smo jo{ bili kod
hangara, ali tek kada smo do{li do Grabova shvatio sam {ta }e se desiti. Ne
mogu da se setim ko je te zarobqenike postrojio pored rupe, znam da je Kamenom pri{ao jedan ~ovek, kleknuo i uhvatio ga oko nogu i molio da ga spase.
Kameni je samo slegnuo ramenima i okrenuo se i oti{ao. Najverovatnije je
neko odvukao tog {to je molio Kamenog da ga spasi. Od tih 40-50 qudi, koje
sam video, izdvojilo se 10-15 i stali su mo`da na tri metara od zarobqenika
sa uperenim pu{kama. Ne mogu da se setim ko je komandovao da se puca, odnosno ne mogu da se setim da li je neko uop{te komandovao da se puca.
Meni se ~ini da su svi iz traktorske prikolice isterani i postavqeni
pored rupe i odmah je bila paqba, pa su ti zarobqenici padali u tu rupu. To
je bilo jako brzo, a ne mogu da se setim da li je posle toga bilo pojedina~ne
paqbe i da li je neko pucao u tela koja su bila u toj rupi. Ja sam u jednom momentu okrenuo glavu, jer nisam mogao to da gledam, bilo mi je stra{no.
U svakom slu~aju, dok sam ja bio Kameni nije bio u streqa~kom stroju, a
ni Mali Yo, koji je bio stalno pored wega, ve}u su to posmatrali na rastojawu od par metara. Ja sam bio pored prikolice. Ne mogu da objasnim ko je one
zarobqenike isterivao iz prikolice.
Jako brzo se i{lo nazad, ponovo su Kameni i Mali Yo u{li u kabinu, a
ja sam se popeo na krov kabine. Vratili smo se i traktor se ponovo zaustavio
ispred hangara. Ja sam si{ao i bio sam tu ispred hangara jo{ neko vreme, pri~ao sam i sa Savi}em i sa Kresojevi}em, video sam da je jo{ nekoliko puta
traktor sa zarobqenicima odlazio prema Grabovu, ~uli su se rafali, pa se
vra}ao nazad prazan, mislim da nisu vozila odlazila za traktorom, jer je bilo blato.
Na posebno pitawe istra`nog sudije u odnosu na onaj deo doga|aja kada je
bilo streqawe, kaèm da sam u onom streqa~kom vodu prepoznao Peji} Milorada iz Vukovara, za kojeg znam da je pucao, video sam tamo i Predraga Ma|arca, tako|e iz Vukovara, mada wega nisam ba{ video da je pucao.
Sada obja{wavam da prakti~no nisam video vatru iz cevi wegovog oru`ja.
Kada smo se vratili nazad, dok sam jo{ bio ispred hangara, primetio sam
da je tamo bio i jedan vojnik JNA kojem je nadimak [tuka, ne znam mu ime, samo znam da je bio kod kapetana Radi}a. Znalo se ba{ za wega, i video sam kada je taj [tuka iz hangara izveo jednog zarobqenika i doveo ga do jednog jar103
ka pored puta, koji je daleko od ulaza u hangar mo`da desetak metara, i tu mu

je pucao u potiqak. Mirno je i{ao taj zarobqenik, mo`da je ne{to pri~ao,
ali ja to nisam mogao da ~ujem, ja sam to video sa par metara.
Povremeno su se ~uli jo{ neki pucwi u blizini hangara, ali sam ja video
samo ovo {to sam ispri~ao malopre. Znam da je [tuka pucao iz pi{toqa, ali
se ne mogu setiti da li je imao futrolu ili ne. Video sam da se [tuka vratio
prema hangaru.
Ne mogu da procenim ta~no koliko sam bio tamo na Ov~ari, mo`da sat
vremena, znam da je bilo ve~e, i otpratio sam mo`da jo{ ~etiri ili pet tura
traktorom prema Grabovu, odnosno za to vreme ja sam bio ispred hangara i nisam vi{e i{ao prema Grabovu, osim onog prvog puta. Video sam da je traktor
jo{ ~etiri ili pet puta odlazio sa zarobqenicima i vra}ao se prazan. Dok
sam bio tamo, nisam ~uo rad nikakvih gra|evinskih ma{ina.
Ja sam znao Dacu, odnosno Dragicu, dobrovoqku iz Novog Sada, moè biti da je ona bila tu oko hangara, ali je nisam video tamo oko rupe na Grabovu.
Koliko se se}am, u hangaru nisam video nijednu ènu, mada sam kasnije
~uo da je bila èna Markoba{i} Davora, za kojeg se pri~alo da je ubijao srpsku decu i Srbe po Vukovaru. ûo sam da je i ta wegova èna streqana u toj
grupi zarobqenika.
Stvarno ne znam koliko je bilo sati kada smo Kresovi} i ja i jo{ neki
napustili Ov~aru.
Posle ovog doga|aja kasnije nismo puno o tome pri~ali izme|u sebe, mada se o tome dosta pri~alo po Vukovaru, vi{e kroz neki alkohol i pijanstvo.
Ne mogu sa sigurno{}u re~i, ali mislim da je bio i major Kati} na
Ov~ari.
Kada me istra`ni sudija pita da li je neko poku{avao da razgovara oko
ovog na Ov~ari, do{ao mi je Baki} Mile koji mi je rekao da je bio privo|en
i saslu{avan u vezi Ov~are, a tako|e i Qubinko Stojanovi}, koji mi je rekao
protiv koga je odre|en pritvor.
znam da je Peji} Miodrag imao brata Miroslava koji je poginuo u oktobru mesecu za vreme dejstava u Vukovaru.
Dodajem da je meni bio nadimak Giya, tako su me zvali.
Dok je Peji} pucao na one zarobqenike, ja sam video na wegovom licu neku grimasu, ali nisam ~uo {ta govori.
Ja sam u tom momentu bio mo`da oko tri metra udaqen od wega i ne mogu
sada da procenim koji je bio po redu u streqa~kom vodu, ali je bio bliè meni u svakom slu~aju.
îni mi se da je jo{ par wih meni bilo bliè od Peji} Milorada. Meni se ~ini da je Ma|arac bio daqe od mene. Ne znam stvarno ko su bili ostali u tom streqa~kom odredu, pa ni oni koji su bili izme|u mene i Peji}a.
U streqa~kom stroju, dok sam ja bio prisutan, nisu bili Husnik Ivica i
Vojnovi} Mirko.
104

Zapisnik sam slu{aom prilikom diktirawa, ne traìm da mi se ~ita, te
ga kao svoj svojeru~no potpisujem.
svedok @ivi} Damir, javni tuìlac Tatjana Lagumyija.
Branioci Milan Zaklan, Sreto Ka~ar.
1) Ime i prezime: Damir @ivi}
2) Ime oca: Du{an
3) Zanimawe: taksista
4) Boravi{te: Unska br. 11, Novi Sad
6) Godina ro|ewa: 9. 3. 1958.
Odnos sa okrivqenim i o{te}enim: poznaje Miroquba Vujovi}a i Stanka Vujanovi}a, Miroqubova sestra je moja èna
Svedok propisno upozoren u smislu ~lana 100, 102 i 106 ZKP-a izjavquje:
Ja sam ve} objasnio da znam Miroquba Vujovi}a, jer sam oènio wegovu
ro|enu sestru. Stanka Vujanovi}a upoznao sam za vreme rata u Vukovaru u nasequ Petrova Gora, pa je u tom delu gde sam ja bio bila kuhiwa, on je dolazio
vi{e puta.
Ja sam ina~e ìveo u blizini centra Vukovara i negde sredinom septembra sam iz razloga bezbednosti morao da se preselim na Petrovu Goru, jer je
taj deo grada bio koliko-toliko bezbedan.
U oktobru mesecu, kada je do{la vojska, odnosno Gardijska brigada iz Beograda, i mi me{tani smo dobili naoruàwe. Znam da je neki Jak{i} bio kao
komandant TO, mada to nije bila neka vojna struktura organizacija. Miroqub je komandovao jednom grupom od desetak qudi me{tana, a bili su prikqu~eni i dobrovoqci, a ta jedinica je ulazila u sastav ~ete kojom je komandovao kapetan Radi} iz JNA. Koliko je meni poznato, Stanko je komandovao
jednom drugom grupom qudi i nismo imali neke stalne kontakte sa wima, ve}
samo povremeno.
105
Za vreme ratnih dejstava ja sam dva-tri puta bio rawen.

Negde po~etkom septembra oti{ao sam u Crnu Goru da posetim porodicu, odnosno, ispravqam se, po~etkom novembra, jer mi je tamo bila porodica
i vratio sam se 19. novembra, mo`da oko podne kada sam do{ao u Vukovar.
Svratio sam do ku}e u kojoj sam bio, bio sam sa svojim tastom i traìo sam
roditeqe koji su sve vreme bili u Vukovaru. Oti{ao sam do Veleprometa,
tamo sam video puno qudi civila, ali nisam na{ao svoje roditeqe. Kasnije,
u toku popodneva, kada sam se vratio na Petrovu Goru, video sam Miroquba
koji mi je rekao da mi je oca video tog dana pored bolnice. Ja nisam ni i{ao
posle da traìm oca, jer je on do{ao na Petrovu Goru.
Na posebno pitawe istra`nog sudije, kaèm da nisam sa Miroqubom daqe pri~ao oko nekih daqih akcija, jer iako je zvani~no Vukovar bio oslobo|en, borbe su se vodile oko Borova naseqa i nije bilo sigurno tamo.
Slede}eg dana ja sam sa ocem izvla~io preostale stvari iz moje ku}e i
prebacivali smo u ku}u tasta. Ne mogu da se setim da li sam i tog dana vi|ao
Miroquba i Stanka, Miroquba sam vi|ao svakodnevno. Nisam u~estvovao ni
u kakvim akcijama, a nisam ni predavao oru`je, jer su posle bile neke mobilizacije.
Ja sam saznao da su neki civili ili pripadnici hrvatske vojske bili
streqani na Ov~ari, to sam ~uo posle nekoliko dana od tog doga|aja, ali ne
znam ko je to uradio, da li vojska, da li dobrovoqci.
Nisam sa Miroqubom razgovarao o tom doga|aju na Ov~ari. Ne znam da
li je bio Miroqub na Ov~ari.
Ina~e, jedinica u kojom sam ja bio, kao {to sam rekao, bila je sastavqena od me{tana, odnosno qudi koji su tamo ìveli.
Se}am se Sireta Damira zvanog Si}a, [ekuqica Du{ana, Sime Samaryije, Ile{ Ilije, Babi} Jovana, \or|a Radi}a... ho}u da napomenem da to
nije bio neki stalan sastav nego se mewao s vremena na vreme.
Ne bih znao da li je Damir Sireta bio na Ov~ari.
Znam da je kasnije Miroqub postao na~elnik... u stvari sekretar za narodnu odbranu.
svedok Crevar Marko, javni tuìlac Tatjana Lagumyija.
Branioci advokat Milan Zaklan, advokat Sandra [kugor-\uri}, pripravnik Andrej Veleti}, advokat Dragana Ku{ar, advokat Marija Miloradov, advokat Sreto Ka~ar i pripravnik Igor Vrawe{.
106
1) Ime i prezime: Marko Crevar
2) Ime oca: Nikola
3) Zanimawe: milicioner
4) Boravi{te: Novi Banovci
5) Mesto ro|ewa: Vrgin most
7) Odnos sa okrivqenim i o{te}enim: neke okrivqene poznaje, a neke ne
Ja sam radio kao policajac u Vukovaru mo`da godinu dana pre onog doga|aja u Borovom Selu, kada je nas nekoliko Srba napustilo policiju. Ja sam
oti{ao u Negoslavce i bio sam tamo neko vreme, pa sam se prikqu~io jedinici JNA iz Sremske Mitrovice, koja je do{la u Negoslavce u osmom mesecu
1991. godine. Ja sam sa tom jedinicom krenuo u osloba|awe Vukovara 14. 9.
1991. godine.
Znam da je u Vukovar u{la Gardijska brigada iz Beograda i ja sam se prikqu~io toj jedinici, i moj stare{ina je bio major Te{i}, i dràli smo liniju ul. Svetozara Markovi}a, to je bila jedna ~eta, a druga ~eta je dràla pravac Proleterskom ulicom, a tre}a Novom ulicom. Znam da su komandiri ~ete bili kapetan Radi} i Bojkovski Sa{a, a tre}em ne znam ime. Osim ova tri
pravca, znam da su bili pravci preko Sajmi{ta, i prema Sotinu, Loku, odnosno preko Mitnice. U to vreme komandant {taba TO bio je Du{an Jak{i},
rezervni oficir JNA, a znam da je jednu jedinicu vodio Vujovi} Miroqub.
Znam da je i Stanko Vujanovi} bio sa wim i da je i on vodio jednu jedinicu, a
da je na tom pravcu, tj. deo grada Leva Supoderica bila jedna vojna jedinica
kojom je komandovao Milan Lan~uànin Kameni.
Ho}u da objasnim da jedinice TO i dobrovoqci nisu delovali samostalno, ve} se slu{ala komanda vojske i oni su bili pri ruci JNA, bez vojske se
nije ni{ta smelo da radi, time sam mislio da TO nije mogao samostalno da
ide u akciju.
U odnosu na oslobo|ewe Vukovara kaèm da su se od jedinica hrvatske
vojske i policije prakti~no predali jedinici na Mitnici 19. 11. 1991. godine, a da su prakti~no ostali delovi grada bili oslobo|eni.
Nekoliko dana pre oslobo|ewa Vukovara smewen je Du{an Jak{i} sa mesta komandanta {taba TO, a smenio ga je major [qivan~anin, i postavio Vujovi} Miroquba i Vujanovi} Stanka i ne znam ko je od wih bio prvi, a ko drugi. Odmah se to pro~ulo, pa iako smo bili iznena|eni {to je do{lo do te smene, jer sam ve} rekao da je Jak{i} bio rezervni oficir, prihvatili smo to,
nije bilo nikakvih problema.
107
U to vreme zarobqenici i lica koja su pronalaèna po gradu bila su dovoèna u sabirni centar koji je bio na Veleprometu, a odatle je najve}i
broj zarobqenih prebacivan u [id, u Srbiju, ja sam tada koristio jednu kancelariju u Veleprometu i obavqao razgovore sa tim zarobqenicima. Na{
stav je bio da sa tim qudima treba razgovarati, da treba da saznamo za Srbe
koji su nestali za vreme borbi u Vukovaru, pri~alo se o velikom zlo~inu koji je izvr{en u Vesla~kom klubu, u zgradi preko puta bolnice, gde je pobijeno vi{e qudi. Nisam samo ja obavqao razgovor sa tim zarobqenicima, znam
da je bio major @igi}, on nije bio u sastavu JNA, samo su ga zvali major
@igi}, a on je ina~e pre rata bio inspektor u vukovarskom SUP-u.
Po{to je ~ovek imao najvi{e iskustva, bio je {ef na Veleprometu. Velepromet su obezbe|ivali i vojnici i teritorijalci.
Radili smo, u stvari, neku vrstu trijaè, tako {to smo za one {to smo
mislili da su uradili neke zlo~ine raspore|ivali u hangar broj 2. Zbog onoga {to sam ve} rekao da smo sa wima hteli kasnije da obavqamo razgovore, na
osnovu kojih bismo do{li do korisnih podataka.
Ja tada na Veleprometu nisam video majora [qivan~anina, znao sam ga
od ranije i se}am se da je govorio i pre oslobo|ewa Vukovara da se mora voditi ra~una o tome da se ne mogu vr{iti likvidacije ratnih zarobqenika i
da se prema wima mora humano postupati, a da onaj koji je izvr{io neke zlo~ine za to mora odgovarati.
Ja sada ne znam koliko je qudi bilo izdvojeno u onaj hangar br. 2. Nismo
ih popisivali i nije bilo vremena. Ja nisam li~no video, ali sam kasnije ~uo
da je Pero Miqanovi} sa Petrove Gore izveo dvojicu zarobqenika i likvidirao ih u blizini pruge kod Veleprometa.
Se}am se da sam toga dana imao sukob sa jednim pukovnikom koji je doveo
jednu jedinicu Vojne policije i pokupio sve zarobqenike, pa i one koje smo
mi izdvojili u hangar br. 2. Ja sam molio da sa wima jo{ razgovaramo, ali su
ih oni preuzeli, a kada se ta neka sva|a zao{trila, wegov pratilac je uperio
pu{ku u mene i ja sam shvatio da je stvar ozbiqna i nisam hteo da izgubim glavu zbog nekog Stjepa i drugih.
To je bilo negde predve~e 19. 11. 1991. godine, a zatim su svi zarobqenici
napustili Velepromet.
Ja sam ve} slede}eg dana pre{ao na novu du`nost u stanicu u Vukovar kao
zamenik komandira \uki} Dragana.
Tog dana do{ao sam u krug kasarne i video tamo 6 do 8 autobusa, mo`da i
vi{e, koji su do{li iz vukovarske bolnice i u kojima su bili navodno rawenici i osobqe. Bilo je tu dosta me{tana iz Vukovara i teritorijalaca. Mi
smo znali da to nisu bili sve rawenici i da su mnogi hrvatski vojnici skinuli uniforme i obukli bele mantile, pa je ispalo da je vukovarska bolnica
imala jako puno doktora. Ja sam to govorio oficirima, rekao sam [qivan~aninu: [qivo, to nije bolni~ko osobqe, a on je rekao da }e da ih vode u Srbiju i da }e sa wima o tome da razgovaraju. Rekao mi je da su ti zarobqenici u
108
nadle`nosti vojske, a ne TO. Nisam video da su tada bili Vujovi}, Vujanovi},

Peri} i Vojnovi}, za koje sam rekao da ih poznajem. Kasnije sam oti{ao ku}i
i ne znam {ta se de{avalo sa onim zarobqenicima iz autobusa, samo sam kasnije ~uo da su likvidirani na Ov~ari.
Kod nas u policiji nije bilo nikakve zvani~ne istrage koliko je meni
poznato, i nismo ni{ta preduzimali protiv toga.
Ja sam tek sada, kada je po~ela istraga u Srbiji, o ovome ~uo da je navodno bila neka odluka Vlade da se }uti o tome, ali ni{ta zvani~no ne znam. Najmawe se o tome volelo razgovarati.
Ne znam da li je tih dana, kada sam bio u Veleprometu, bio neki sastanak predstavnika sa vojskom, nisam tamo video Gorana Hayi}a, mo`da je i
bio, Boro Bogunovi} jeste dolazio tamo, ali je on ve} tada bio postavqen za
ministra policije, nisam mu podnosio nikakve podatke.
Koliko ja znam, nije niko govorio da treba da se sudi onim qudima koji
su izvr{ili neki zlo~in, tad nije ni bilo uslova da se to radi u Vukovaru.
Pero Miqanovi} je umro 1993. ili 1994. godine.
Znam da je Jovica Radan bio direktor Vuteksa, a da je tih dana, kad sam
ja bio u Veleprometu, bio na obezbe|ewu, ~ini mi se da je izdavao dozvole
za odlazak u Srbiju.
Zadràvam pravo da ne odgovorim da li sam izvr{avao silu na zarobqenicima.
Na posebno pitawe advokata Zaklana, kaèm da na{i teritorijalci jesu obezbe|ivali Velepromet, bila je i vojska, a da li je bila Vojna policija ne mogu da kaèm.
Teritorijalci nisu mogli bez saglasnosti vojske voditi zarobqenike.
Dodajem da Miroqub nije imao nikakav ~in do zavr{etka rata, ni Stanko nije imao nikakav ~in.
Ja nisam ni postavqao ni smewivao, ve} sam rekao da sam na osnovu pri~e znao da je smewen Jak{i}, a postavqeni Vujovi} i Vujanovi}.
To je sve {to imam da izjavim, zapisnik sam slu{ao prilikom diktirawa, ne traìm da mi se pro~ita niti da ga pro~itam, te ga poptisujem kao svoju izjavu.
Jak{i} Du{an, javni tuìlac Tatjana Lagumyija.
Branioci advokat Milan Zaklan, advokat Sandra [kugor-\uri}, pripravnik Andrej Valeti}, advokat Dragana Ku{ar, advokat Marija Miloradov, advokat Sreto Ka~ar i pripravnik Igor Vrawe{.
109
1) Ime i prezime: Du{an Jak{i}
2) Ime oca: Dade
3) Zanimawe: autolimar
4) Boravi{te: Koviq, Laze Kosti}a br. 198
5) Mesto ro|ewa: Babjak
Ja poznajem od okrivqenih Vujovi} Miroquba, Vujanovi} Stanka, Peri}
Jovicu i Vojnovi} Mirka.
Ja sam za vreme sluèwa vojnog roka bio u [RO Bile}i P[RO, a kada je
po~eo rat u Vukovaru imao sam ~in rezervnog kapetana. @iveo sam u Petrovoj Gori, ul. Solidarnosti br. 25, i kada je po~elo organizovawe qudi mene su
izabrali za nekog neformalnog komandanta, {to je na neki na~in potvr|eno
posle izvesnog vremena na jednom sastanku u Vukovaru na kojem ja nisam prisustvovao, a gde su bili komandanti TO iz okolnih sela, pa su me tada imenovali za komandanta TO ju`ne operativne grupe.
Nekako nakon osloba|awa kasarne u Vukovaru jedinici TO pri{lo je vi{e qudi, prelazilo se u odred Petrova Gora, pa sam ja postavqen za komandanta tog odreda, a zamenik mi je bio Milan î~ak. Formaciju su sa~iwavale tri ~ete koje su bile grupe vodova, a kasnije ~ete. Jednom je komandovao
Miroqub Vujovi}, a jednom Vujanovi} Stanko, a jednom Fot Sini{a, a kada
je Sini{a poginuo, mislim da su borci iz wegove ~ete pre{li u ~etu Stanka
Vujanovi}a.
Koliko je meni poznato, nije bila nijedna posebna naredba za pod~iwavawe jedinica JNA, ve} je bila op{te poznata ~iwenica da se u takvim situacijama sve jedinice TO pot~iwavaju vojsci. U po~etku smo pripadali brigadi iz
Sremske Mitrovice koja je bila u Vukovaru, mot. mehanizovana mitrova~ka
brigada potpukovnik Joki} Ilija, a od 2. 10. 1991. godine, kada je do{la Gardijska brigada iz Beograda, mi smo pripali prvom juri{nom odredu kojim je
komandovao major Te{i}, a wegov zamenik bio kapetan Stijakovi}.
Prva ~eta tog odreda je imala akcije sadejstvom sa Miroqubom, a nije me
dobro istra`ni sudija razumeo, sada ho}u da objasnim da je Miroqubova ~eta
bila najja~a i da je ona kasnije delovala sadejstvom sa dobrovoqa~kom jedinicom kojom je komandovao Milan Lan~uànin zvani Kameni.
Par dana pre oslobo|ewa Vukovara, ili je to bilo na sam dan oslobo|ewa Vukovara, ja sam bio u komandi prvog juri{nog odreda kada mi je major
[qivan~anin, koji je na terenu bio neprikosnoven, rekao da sam smewen sa
110
mesta komandanta TO i da je na to mesto postavio Vujovi} Miroquba, koji je

tako|e bio prisutan, ne se}am se da li je Stanko bio tamo, a od oficira su bili prisutni major Te{i} i kapetan Stijakovi}. Nije bila nikakva posebna
naredba u vezi sa tim, nije to za mene bilo nikakvo naro~ito iznena|ewe jer
sam ve} tih dana bio i psihi~ki i fizi~ki premoren. Istog dana, odnosno ve~eri, Miroqub je sazvao neformalni sastanak {taba od qudi iz TO, na kojem
sam i ja bio prisutan, pa je saop{tio da je on od sada komandant TO Vukovar.
Dana 18. 11. 1991. godine hrvatske jedinice su kapitulirale, kako to da kaèm, a borbe su vo|ene jo{ dva dana u Borovom nasequ, a ve} tog 18. 11. je bilo civila koji su izlazili i ja sam ih video na mestu, masovno su izlazili i
iz Centra.
Odmah nakon oslobo|ewa Vukovara i jo{ nekoliko dana na Veleprometu, gde su bila sabirna mesta, dolazili su civili.
Ne mogu sada da se setim kada je bila sednica Vlade, ali znam da je to bilo na Veleprometu dok je jo{ bilo civila, a na kojoj su bili prisutni Goran Hayi} kao predsednik Vlade, odnosno predsednik Krajine, Slavko Dokmanovi}, Arkan, Stupar Savo i major [qivan~anin sa grupom oficira i
znam da je izme|u ostalog na toj sednici bilo re~i da je Goran Hayi} insistirao da se uspostavi civilna vlast u Vukovaru, a da je pokojni sudija Milo{
Vojnovi}, koji je bio predsednik suda Krajine, traìo da se u Vukovaru sudi
onim zarobqenicima za koje se utvrdi da su izvr{ili neke ratne zlo~ine.
Vojska nije prihvatila da se odmah uspostavi civilna vlast govore}i da
se jo{ nisu stekli uslovo za to i da je trenutno u gradu vojna uprava, znam da
je bilo tu i povi{enih tonova i znam da je neko napadao vojsku, i na kraju ostalo je da }e se svi zarobqenici prebaciti u Srbiju i da }e se samo izvr{iti
saslu{awe i eventualno utvr|ivawe nekih zlo~ina.
Ja sam nakon sastanka vlade, sa Goranom Hayi}em i Dokmanovi}em krenuo u Petrovu Goru, ali smo bili zaustavqeni u jednom delu grada, jer je odjednom zapucalo, pa smo mi produìli na Petrovu Goru, a znam da je Dokmanovi} ostao, a gde je kasnije oti{ao ne znam.
Ja sada ne mogu da se setim sa sigurno{}u, a mislim da sam pre nego {to
je po~ela sednica Vlade sam bio sa Vojnovi}em, oti{ao sam do pukovnika
Mrk{i}a, odnosno prethodno sam razgovarao sa Vojnovi}em, pa sam sam oti{ao kod Mrk{i}a, i obrazloìo mu da, s obzirom da imamo atribute dràvnosti da traìmo da se ratnim zlo~incima sudi u Krajini, i da nam se predaju zatvorenici, ali je Mrk{i} bio iskqu~iv i rekao da nema ni{ta od toga.
Nije bilo tu nekih razgovora oko toga, vaqda je bio takav dogovor i to se moralo po{tovati.
Mislim da sam upravo tog dana u kasarni sreo Miroquba Vujovi}a i
Stanka Vujanovi}a u momentu kada su autobusi sa civilima odlazili iz kasarne i kada sam im rekao da sam bio na sastanku kod Mrk{i}a i da se on nije sloìo da se zarobqenicima sudi kod nas. Nisu bili zadovoqni, bili su
revoltirani, quti, ja sam im samo preneo to {to sam ~uo i nisam se dugo zadràvao i oti{ao sam ku}i.
111
Posle nekoliko dana sam ~uo za to da su neki zarobqenici streqani na

Ov~ari, ali ne znam ni{ta o tome, bilo je to i vi{e od nekoliko dana. Ja uop{te vi{e nisam ni kontaktirao sa Miroqubom i Stankom, potpuno sam se
povukao, a to obja{wavam i time {to sam od jednog oficira bezbednosti dobio informaciju da se sprema moja likvidacija, pa je to razlog za{to sam se
potpuno povukao.
Koliko je meni poznato, SAO Krajina je progla{ena pre oslobo|ewa
Vukovara.
Ne se}am se da li je bio Bogunovi} na onom sastanku u Veleprometu koji sam pomiwao.
U odnosu na moju saradwu sa Vujovi}em i Vujanovi}em, dok su bili komandiri ~eta, kaèm da je bilo povi{enih tonova i nesporazuma, ali to je rat,
qudi pucaju.
U~estvovao je Stanko aktivno u borbama u ul. Zelenoj, biv{a ulica Avgusta Cesarca.
Ja znam da nisam dobio naredbu o mojoj smeni, ali da li je Miroqub dobio naredbu o postavqawu, ne znam.
Nije bilo na sastanku Vlade ko }e obezbe|ivati zarobqenike.
Darko Fot, javni tuìlac Tatjana Lagumyija.
Branioci advokat Milan Zaklan, advokat Sandra [kugor-\uri}, pripravnik Andrej Veleti}, advokat Dragana Ku{ar, advokat Marija Miloradov, advokat Sreto Ka~ar i pripravnik Igor Vrawe{.
1) Ime i prezime: Darko Fot
2) Ime oca: Ivan
3) Zanimawe: carinik
4) Boravi{te: Novi Sad, Ul. Mileve Mari} br. 12
7) Osnos sa okrivqenim i o{te}enim: poznajem neke, a neke ne
112
Ja poznajem Vujovi} Miroquba, Vujanovi} Stanka, Vojnovi} Mirka i Husnik Ivicu, kada mi je istra`ni sudija rekao ime Dragovi} Predrag, a nadimak Ceca, poznato mi je, Peri} Jovicu ne poznajem po imenu, a mo`da bih ga
prepoznao na nekoj fotografiji.
Nakon {to su po~ele borbe u Vukovaru, ja sam u avgustu bio u Borovom
Selu, a u septembru sam bio u Cesti, a 20. 9. ponovo sam do{ao u Vukovar. Bio
sam u 4. ~eti TO Vukovara, a tada je komandant bio Du{an Jak{i}. Komandir
te 4. ~ete bio je moj brat Sini{a, ja sam bio komandir voda, koliko je meni
poznato, mada nismo imali direktne kontakte, ostalim ~etama su komandovali pokojni Peji}, a zatim Vujovi} Miroqub, Vujanovi} Stanko, odnosno nisam siguran da su komandovali ~etama ili vodovima, znam da su komandovali,
a kojim jedinicama ne znam. Znam da je kasnije delovala dobrovoqa~ka jedinica Srpske radikalne stranke kojom je komandovao Milan Lan~uànin zvani Kameni. Bilo je tu i vi{e drugih dobrovoqaca i bilo je te{ko odlu~iti
ko je pripadnik redovne vojske, a ko u dobrovoqcima, jedino samo po godinama. U toku borbi za osloba|awe Vukovara ja sam rawen 2. 10. 1991. godine u
8,30 ~asova, pa sam preba~en na VMA. Kasnije sam saznao da je pola sata nakon mog rawavawa poginuo moj brat Sini{a, a posle nekoliko dana moj otac.
Ostao sam u bolnici, pa sam se u Vukovar vratio negde krajem oktobra
1991. godine. Ta ~eta u kojoj sam bio tada se prakti~no raspala, deo qudi je
oti{ao u Borovo Selo, a deo se prikqu~io drugim jedinicama.
S obzirom da zbog zdravstvenog stawa nisam mogao da u~estvujem direktno u borbama u sastavu nekih jedinica, traìo sam da zaduìm snajper, pa sam
ukqu~io jo{ jednog dobrovoqca iz Novog Sada, pa smo mi pratili napredovawe Gardijske jedinice kojom je komandovao kapetan Zjajo.
Koliko je meni poznato, Vukovar je oslobo|en 18. 11. 1991. godine predve~e, uve~e, a to zakqu~ujem po tome {to se pucalo iz svih oru`ja i {to se slavio zavr{etak borbi.
Ja znam da sam, da li tog dana ili slede}eg, oti{ao u bolnicu u Vukovar,
verovatno je to bilo slede}eg dana pre podne, kada sam sa teritorijalcima iz
Vukovara zajedno sa Zoqom oti{ao do bolnice i traìo moje ro|ake, i kada
sam se raspitivao gde mogu da se nalaze, neko mi je rekao da su u bolnici. Boqe obja{wavam, da je Vojna policija zaustavila i tog Zoqu, nisu mi dali da
idemo daqe, ali sam ja ipak krenuo i rekao tom vojnom policajcu da me zaustavi ako moè. On nije reagovao, pa smo Zoqa i ja oti{li do bolnice gde sam
video dosta qudi, i teritorijalaca i vojnika. Ja sam tamo video Miroquba, a
tako|e i majora [qivan~anina. Miroqub je imao trouglastu maramu oko ruke, bio je rawen, ne{to smo razgovarali nas trojica zajedno, a ja sam sa majorom [qivan~aninom razgovarao da u bolnici ima jo{ oru`ja, pa sam se kladio sa [qivan~aninom da }u oru`je na}i. I zaista, Zoqa i ja smo u{li u bolnicu i na osnovu nekih podataka koje smo dobili od wegove sestre, prona{li
smo jo{ 7-8 pi{toqa.
113
Bilo je jasno da su u bolnici, pored rawenih i pored osobqa, bili i neki pripadnici ZNG, jer se videlo po tome {to su imali ùte ~izme koje su
samo oni nosili, obla~ili su civilna odela, imali su delove vojni~kih uniformi, a preko toga su obla~ili bele mantile. Jedan je ~ak bacio no` kada je
video da ih pretresa Vojna policija.
Tada, kada sam pri{ao, [qivan~anin je rekao da treba suditi onim pripadnicima oruànih snaga Hrvatske koji su vr{ili zlo~ine, i to javno, u kameru, da kaù {ta su radili, pa da ~itav svet sazna o tome. Znam da su posle
autobusi odvozili qude koji su bili ispred bolnice.
Kasnije, u toku podneva, oti{ao sam na Velepromet koji su obezbe|ivali i vojska i teritorijalci, i gde je bio sabirni centar za one qude koje su
dovozili, odvajali smo mu{karce od èna i dece.
Ja sam i daqe traìo svoju rodbinu. Znam da je @igi}, koji je ranije bio
inspektor u SUP-u, razgovarao sa zarobqenicima, ali ne znam ni{ta konkretnije.
Slede}eg dana sam oti{ao u Sombor, gde mi je bila porodica. Mislim da
sam tamo prespavao, a zatim sam se sa wima vratio u Vukovar, jer su oni hteli da vide grad. Ja sam kasnije video da na Veleprometu vi{e nema qudi, i
tek posle nekoliko dana sam ~uo za streqawe na Ov~ari.
Na neki na~in sam qut kako smo se svi ose}ali tih dana... to su bila pome{ana ose}awa velike tuge za onima koje smo izgubili i radost, jer su borbe prestale, i taj period pamtim kao vreme haosa i pome{anih ose}awa. Bilo je puno naoruànih qudi, kako da kaèm, svako je mogao da puca u svakog,
na neki na~in smo bili èqni krvi, kada bismo se setili da su ubijeni neki
na{i najbliì. Ja nisam bio na Ov~ari, jer nisam bio tada u Vukovaru, ali
da sam bio tamo, mo`da bih ja bio na Ov~ari i ne znam da li bih mogao da se
kontroli{em da i ja ne pucam.
Dodajem da sam koristio jednu od kancelarija u Veleprometu tih dana,
jer sam pisao dozvole za izlazak iz grada. Prise}am se da sam jedno par dana
posle oslobo|ewa Vukovara, mo`da oko 10 dana, u susednoj kancelariji video
naredbu kod Mrk{i}a koja je bila stara nekoliko dana, gde je Miroqub Vujovi} postavqen za komandanta TO, a Stanko za zamenika komandanta TO, a ja
sam bio zaduèn za obuku. U potpisu te naredbe je bio Mile Mkr{i}.
Kada pita tuìlac, kaèm da i nakon {to se ~ulo da su zarobqenici
streqani na Ov~ari, nije bilo ba{ puno pametno raspitivati se o tome, to
je bila tabu tema, pa se ni ja nisam preterano raspitivao, jer sam i ja iz me{ovitog braka moj pokojni otac je bio Hrvat.
Tada, kada sam video tu naredbu koju sam pomiwao, u Veleprometu nije
bilo vi{e nekih zarobqenika, tu su bile radne jedinice, neka radna obaveza.
Ja sam zamerao i ranije, a i sada zameram Du{anu Jak{i}u, u ono vreme
dok smo mi bili prqavi i musavi, on je bio uvek ispeglan i obrijan i izigravao nekog komandanta. Posebno sam ogor~en na wega kada je 2. 10. poginulo 90
boraca, vi{e rawenih, jer smo upali u neprijateqske redove sa neza{ti}e114
nim desnim bokom, iako je on prethodne ve~eri i meni i bratu, kada smo primali od wega nare|ewa, rekao da }e se kao poja~awe pojaviti 80. gardijska
brigada. U svakom slu~aju, to sam najvi{e zamerao Jak{i}u, kao komandantu
{taba TO, {to nije obezbedio taj desni bok, i {to je zbog toga izginulo puno boraca.
Ne znam ni za kakvu usmenu naredbu [qivan~anina o promeni u komandi TO.
Ja nisam znao da je izvr{ena promena na ~elu TO sve dok nisam video onu
naredbu, i to slu~ajno, i zbog toga sam bio qut {to me niko nije upoznao sa
tim.
Bogunovi} Borislav, javni tuìlac Tatjana Lagumyija.
Branioci advokat Milan Zaklan, advokat Sandra [kugor-\uri}, advokat Dragana Ku{ar, advokat Sreto Ka~ar, advokat Marija Miloradov, pripravnik Igor Vrawe{, pripravnik Andrej Valeti} i advokat Neboj{a Crnogorac.
1) Ime i prezime: Borislav Bogunovi}
2) Ime oca: Du{an
3) Zanimawe: radnik
4) Boravi{te: [id, Ul. Vojvo|anskih brigada
5) Mesto ro|ewa: Negoslavci
7) Odnos sa okrivqenim i o{te}enim: poznajem neke, neke ne
Ja poznajem dobro Vujovi} Miroquba, Vujanovi} Stanka i Vujnovi}
Mirka, a imena ostalih mi ni{ta ne govore.
Ja sam bio zaposlen u Veleprometu do 2. 5. 1991. godine, odnosno do doga|aja u Borovom Selu. Posle sam pre{ao u Negoslavce, gde sam bio komandant {taba, a u junu mesecu sam imenovan za ministra unutra{wih poslova u
Vladi Slavonija, Barawa i Zapadni Srem, a predsednik Vlade bio je Goran
115
Hayi}. Taj posao radio sam do novembra, odnosno decembra 1991. godine, kada
je Radovan Stoj~i} traìo moju smenu, posle sam bio potpredsednik Vlade.
Znam da je Du{an Jak{i} bio komandant TO Vukovara, a Anti}, ne mogu
sada da se setim imena, bio je zamenik sve do 20. 11. 1991. godine, kada je [qivan~anin na jednom sastanku, koji }u kasnije posebno opisati, rekao da su Jak{i} i Andri} smeweni, a da se na wihova mesta postavqaju kao komandant Vujovi}, a zamenik Vujanovi}. Jak{i}a sam poznavao pre rata, a Vujovi}a i Vujanovi}a od kasnije. Do tog dana dok nisu imenovani, ja uop{te nisam ~uo za
wih.
Vukovar je zvani~no oslobo|en 18. 11. 1991. godine, ja tog dana nisam bio
u Vukovaru, odnosno ne znam i ne se}am se da li sam tog dana bio u Vukovaru,
a 19. 11. nisam bio, jer sam prisustvovao sednici vlade u Erdutu, a Goran
Hayi} je rekao da 20. 11. delegacija Vlade obi|e Vukovar i da je zakazan sastanak sa predstavnicima JNA.
Negde oko 13,00 ~asova, tog 20. novembra, u sastavu delegacije Vlade bio
je Goran Hayi}, predsednik; Vojin Su{a, ministar pravosu|a; Crnogorac
Miodrag, ministar energetike; Ilija Kon~arevi}, potpredsednik Vlade;
Milinkovi} Borivoje, ministar vera; Slavko Dokmanovi}, ministar poqoprivrede; Bogdan Vojnovi}, ministar finansija, a sa nama je tada bio i Arkan, ispred JNA bio je major [qivan~anin, i jo{ dvojica oficira kojima ne
znam imena, znam samo da su bili visoki oficiri, nisu tada bili pukovnici
Petkovi} i Suboti} iz [ida po{to je moj {tab bio u [idu. Na tom sastanku smo traìli civilnu vlast u Vukovaru, traìli smo da postavimo gradona~elnika, ali nam je odmah stavqeno, od strane [qivan~anina, da je
vojna uprava i daqe i da nema uslova za formirawe civilne vlasti do daqeg. Tada je [qivan~anin saop{tio da je izvr{ena smena na mestu komandanta TO i zamenika, pa su tada smeweni Jak{i} i Anti}, a postavqeni
Vujovi} i Vujanovi}.
Bio je na{ predlog da i u okviru civilne vlasti radi i Ministarstvo
pravosu|a za su|ewe za ratne zlo~ine, pa je i to odbijeno. To je obrazlagao ministar pravosu|a Su{a, nisam siguran da li je tada prisustvovao pukovnik
Mrk{i}. Nama je re~eno da }e biti javqeno kada se steknu uslovi za prelazak sa vojne uprave na civilnu vlast.
Ja znam da su u hangarima Veleprometa, gde je {ef bio Nenad @igi},
kojeg znam odranije, bili sme{teni qudi koji su zarobqeni i koji su transportovani za Mitrovicu i Begejce. Ja sam video da ima zarobqenika na Veleprometu, ali nisam prilazio.
Slede}eg dana sam ponovo do{ao u Vukovar i oti{ao na Velepromet
traè}i @igi}a, jer sam hteo da proverim da li je tu biv{i direktor Jawi{evi} Zvonko. Bilo je tamo nekih vojnika, ali nije bilo vi{e zarobqenika,
pa mi je re~eno da je i taj Jawi{evi} preba~en u Sremsku Mitrovicu. Tada
nisam video ni Vujovi}a ni Vujanovi}a.
116
Sreo sam se sa Goranom Mugo{om, kojeg znam odranije, koji mi je rekao

da su ti zatvorenici preba~eni u Mitrovucu. Mugo{a mi nije spomiwao da je
deo zatvorenika odveden na Ov~aru. Ja sam saznao da je bilo streqawe na Ov~ari tek mnogo kasnije. Par godina kasnije saznao sam da se to desilo, odnosno par godina posle tog doga|aja. Nisam govorio Goranu Hayi}u da su zarobqenici ubijeni na Ov~ari, pri~ali smo o tome mnogo kasnije i mislim da je
on to od nekog drugog ~uo.
Ja znam Hiràn Ivicu, to je bio radnik Veleprometa, i znam da je on
prvi uni{tio tenk JNA kada su tenkovi krenuli. Ne znam {ta se sa wim desilo, ili je poginuo ili je zarobqen, nisam posle ~uo za wega.
Znam da je Karlo Crk, koji je bio direktor klanice u Sotinu, izveden iz
autobusa koji je vozio zarobqenike u Mitrovicu i nestao je, a ne znam ko je to
uradio.
Mi}o Latinovi} je ranije radio u sudu u Vukovaru, a i posle rata je radio, ne znam da li je on pri~ao ili mo`da neko drugi.
Ja sam Gorana Mugo{u pre rata povr{no poznavao, a vi|ao sam ga povremeno i posle rata.
Pri kraju ovog sastanka, koji sam pomiwao, do{ao je Quban Devetak, mislim da je bio predsednik sela, ~ini mi se da wega niko nije pozvao. On je vre|ao oficire, govore}i da su poru{ili ~itav grad, da ni{ta ne znaju, da se
grad mogao preuzeti bez toliko ru{ewa.
Na posebno pitawe istra`nog sudije kaèm da nije nikakav zapisnik vo|en na tom razgovoru sa vojskom, a nakon {to me je istra`ni sudija podsetio
na iskaz koji sam dao radnicima SUP, a i da sam rekao da je taj sastanak bio
18. 11. sada kaèm da vi{e nisam siguran.
Nakon {to mi je istra`ni sudija predo~io deo iskaza koji sam dao policiji, a ~iju sadrìnu nisam izneo u sada{wem iskazu, sada kaèm da sam video na Veleprometu Vujanovi}a i Vujovi}a, ali oni nisu bili na sastanku
Vlade sa vojskom, ve} su bili u krugu Veleprometa. U tom policijskom izve{taju stoji da mi je Mugo{a rekao da su odvedeni qudi na Ov~aru i pobijeni, izjavqujem da mi je rekao da nema vi{e nikog na Veleprometu, da su svi
preba~eni za Sremsku Mitrovicu.
Sigurno da nisam rekao ni u policiji da sam ja preneo Goranu Hayi}u da
su zatvorenici pobijeni na Ov~ari.
Ne se}am se da li su na onaj sastanak sa vojskom ulazili Vujovi} i Vujanovi}.
Vlada Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema nije imala neke ta~ne informacije o zbivawu u Vukovaru, pa ni sa predstavnicima TO Vukovar, jer je
u vreme vo|ewa borbenih dejstava komunikacija bila lo{a. U vreme rata je
prakti~no postojao odred Petrova Gora, jer to nije nikad bio hrvatski deo.
Poznajem Marka Crevara, znam da je pre rata bio policijski inspektor.
Mislim da nije imao nikakvu funkciju za vreme rata, nego je tek u decembru
1991. godine postao zamenik komandira stanice policije Vukovar.
117
Ne se}am se da sam sreo Crevara 18, 19. ili 20. 11. 1991. godine.
Ne se}am se da li je bilo dobrovoqa~kih jedinica, mada znam da je dobrovoqaca bilo.
Na posebno pitawe advokata Zaklana, obja{wavam da je [qivan~anin
samo rekao: Od danas je komandant TO Vujovi} Miroqub, a zamenik Vujanovi} Stanko. Nije [qivan~anin ~itao naredbu, mislim da je tu odluku donela vojska, nije imao ko drugi. Niko iz Vlade do ovog sastanka nije znao za ovu
smenu u TO. Jak{i}a ni Andri}a Vlada nije imenovala, nego su ih postavili
qudi sa Petrove Gore, jer su im qudi verovali.
Mislim da je Vukovar oslobo|en 19. 11. 1991. godine. Znam da mi je 19. 11.
re~eno da slavimo oslobo|ewe Vukovara.
Ovaj sastanak o kojem sam pri~ao bio je posle oslobo|ewa Vukovara.
Na onoj sednici Vlade, koju sam pomiwao u Erdutu, bilo je javqeno da je
Vukovar pred padom, a na kraju sednice je re~eno da je Vukovar pao, a onda sam
slede}eg dana do{ao u Vukovar, o kojem sam pri~ao.
Novkovi} Jovan, javni tuìlac Tatjana Lagumyija.
Branioci advokat Milan Zaklan, advokat Sandra [kugor-\uri}, advokat Dragana Ku{ar, advokat Sreto Ka~ar, advokat Marija Miloradov, pripravnik Igor Vrawe{, advokat Andrej Veleti}.
1) Ime i prezime: Jovan Novkovi}
2) Ime oca: Dragoqub
3) Zanimawe: ugostiteq
4) Boravi{te: Kragujevac, Ul. Resnik
5) Mesto ro|ewa: Ba~ka Palanka
6) Godina ro|ewa: 15. 3. 1954.
Odnos sa okrivqenim i o{te}enim: Stanka poznajem, a ostale ne
Ja sam u jesen 1991. godine mobilisan kao vojnik 80. motorizovane brigade Kragujeva~kog korpusa, ~iji je komandant bio Milorad Vojnovi}. Ja sam
118
bio u sastavu LARD PVO, ~iji je komandant bio kapetan Jan Mar~ek, sada je
predava~ na Policijskoj akademiji.
U sastavu diviziona bile su tri baterije protivavionskih topova. Ja sam
tada obavqao funkciju pomo}nika komandanta za moral u komandi jedinice
diviziona. Moja jedinica nije imala direktne borbene zadatke i se}am se da
smo izvesno vreme bili sme{teni u blizini Vukovara, na poqoprivrednom
dobru Ov~ara je bila komanda i jedna baterija. Komandno mesto bila je jedna
ku}a osmougaona, a ta ku}a je mo`da 100 do 200 metara od prve hale hangara,
gde su bili zarobqenici, o ~emu }u kasnije da pri~am.
Konstatuje da je u sudnicu u{ao advokat Crnogorac Neboj{a iz Beograda, branilac Dragovi} Predraga.
Istra`ni sudija upoznaje i advokata Crnogorac Neboj{u da je tajna sve
{to se sazna u ovom krivi~nom postupku, kao i na posledice odavawa tajne.
Ja ne mogu ta~no da se setim dana kada je to bilo, samo znam da je jednog
popodneva, odnosno skoro u sumrak, na poqoprivredno dobro kod onih hangara do{la ve}a grupa qudi, bilo je tu nekoliko autobusa, pa smo ja i nekoliko
vojnika iz moje jedinice pri{li bliè da vidimo {ta se de{ava. Ja nisam video sam momenat dolaska tih autobusa, pa ne mogu da odgovorim da li je bilo
vojne pratwe, a ispred sam video puno qudi nevojni~kog izgleda sa bradama i
nekim uniformama. Video sam da su qudi izlazili iz tih autobusa i ~ini mi
se da ih je neko pretresao kada su izlazili iz autobusa i da su wihove stvari
bacali na gomilu. Povremeno se neko od tih qudi, koji su bili u blizini,
obra}ao tim zatvorenicima, vre|ao ih i udarao. Znam da je tada komandant
brigade u jednom momentu poku{ao da za{titi te qude. Nije to bio neki lin~
i mislim da je neko od tih teritorijalaca prepoznao te qude, prilazio i udario {amar i ne{to sli~no. Tu je, naravno, bio i komandant Vlada zajedno sa
komandantom brigade, pa je kapetan Mar~ek pozvao da u|em u hangar. Kada sam
u{ao, video sam da su zarobqenici stajali uza zid, da je bio donet jedan sto, a
za wim je sedeo jedan vojnik iz moje jedinice, ali ga se se}am kao nedisciplinovanog, koji je bio u vunenim ~arapama. Ti zarobqenici su jedan po jedan
prilazili, davali podatke o sebi, a taj vojnik je to zapisivao. Uvek je tu bio
neko iz TO koji su poznavali te zarobqenike da se ne bi neko la`no predstavio. Pri{ao mi je komandant Mar~ek i rekao da ja nastavim sa popisivawem.
Ne znam koliko je to dugo trajalo, ali mislim da je otprilike bila popisana
polovina qudi, odnosno zarobqenika, a mislim da ih je bilo oko 200 kada je
do{la Vojna policija i kada mi je komandant Mar~ek rekao da idemo, pa smo
i oti{li odatle.
Bilo je vi{e oficira koji su ulazili u hangar. Mislim na aktivne oficire, ali ne znam nijednom ime. I u policiji su me pitali da li je bio [qivan~anin, a ja kaèm da ne mogu da budem siguran. Ja ga tada nisam poznavao,
ve} sam ga kasnije vi|ao samo na televiziji.
Ne mogu ta~no da procenim koliko sam vremena proveo u hangaru i u blizini, mo`da sat ili dva najvi{e. Nisam video nikakve traktore u blizini
119
hangara sa tim zarobqenicima. Ja sam no} proveo u komandi i ni{ta neobi~no nisam primetio ni ~uo, iako je bilo pucwave koja je bila uobi~ajena u to
vreme. Nisam ~uo nikakav rad ra|evinskih ma{ina. Tek sutradan ujutro ~uo
sam neke pri~e da su streqani zarobqenici, ali nisam i{ao tamo da vidim,
to mi je bilo mrsko.
Koliko mi je poznato, nije bilo nikakvih inìwerskih jedinica u
blizini.
U sastavu moje jedinice uop{te nema gra|evinskih ma{ina.
Neke qude sam kasnije vi|ao na proslavama u Vukovaru, a od ovih ~ija mi
je imena pro~itao istra`ni sudija, znam Stanka Vujanovi}a, video sam da je
bio komandant nekog odreda teritorijalne odbrane, a znam da je jedno vreme
bio poslanik u Skup{tini, verovatno u SA Barawa, Zapadna Slavonija. Nisam ga video sigurno na Ov~ari. Uostalom, sasvim su mi druga~ije izgledali
u uniformi i u odelu sa kravatom.
Nije bilo neke tu~e izme|u vojnika i teritorijalaca, mislim da nije bilo, oni su, istina, hteli svi da u|u u hangar, pa su ih onda, kada je do{la Vojna policija, izbacili napoqe.
Ne znam da li je Vojna policija uspela da odrì red, jer sam oti{ao
ranije.
Ja sam vlasnik kafi}a, da je bio bife na Ov~ari ja bih primetio, a traktore nisam primetio.
Ne znam da li se Vojna policija povukla.
To je sve {to imam da izjavim, zapisnik sam slu{ao prilikom diktirawa, ne traìm da ga pro~itam niti da mi se pro~ita, te ga potpisujem kao svoju izjavu.
Vukosavqevi} Dragi, javni tuìlac Tatjana Lagumyija.
Branioci advokat Milan Zaklan, advokat Sandra [kugor-\uri}, pripravnik Andrej Veleti}, advokat Dragana Ku{ar, advokat Zoran Jevri},
advokat \or|e Kalaw, advokat Marija Miloradov, pripravnik Igor Vrawe{, advokat Sreto Ka~ar.
1) Ime i prezime: Dragi Vukosavqevi}
2) Ime oca: Nastas
120
3) Zanimawe: dipl. in`. organizacije rada

4) Boravi{te: Ra{a Karayija br. 28
5) Mesto ro|ewa: Ra~a
7) Odnos sa okrivqenim i o{te}enim: Vujovi} Miroquba i Vujanovi}
Stanka poznaje, a ostale ne
Ja sam u toku rata 1991. godine, kao rezervni stare{ina sa ~inom kapetana I klase, bio na du`nosti na~elnika organa bezbednosti u 80. motorizovanoj brigadi. Komandant te brigade bio je potpukovnik Milorad Vojnovi}, on
je sada pukovnik u penziji. U toj jedinici, kao komandir ~ete Vojne policije,
bio je kapetan Dragan Vezmarovi}. U odnosu na drugu liniju prema organima
bezbednosti moj neposredni stare{ina je bio pukovnik Petkovi}, a u to vreme bilo je istureno odeqewe u [idu kontraobave{tajne slu`be, vojske JNA.
Wegov zamenik bio je pukovnik Suboti} Vladan, ja sam bio duàn da svakodnevno dostavqam izve{taje o bezbednosnoj situaciji u zoni odgovornosti
brigade.
U periodu od 7. do 20. 11. 1991. godine neposredni stare{ina mi je bio
[qivan~anin, koji je bio na~elnik bezbednosti ju`nog boji{ta. Ja sam sa
wim kontaktirao svega tri do ~etiri puta.
Ne mogu ta~no da se setim datuma, ali znam da je to bilo odmah nakon
oslobo|ewa Vukovara, kada sam od komandanta Vojnovi}a dobio nare|ewe da
odem na Ov~aru, s obzirom da se tamo nalaze neki zarobqenici, da je tamo deo
na{e jedinice, da ima puno teritorijalaca i da vlada haos. Napomiwem da na{a jedinica tada nije bila u punom sastavu i zajedno, a jedan vod ~ete policije bio je izuzet i nalazio se u sastavu ~ete iz Beograda. Ja sam zbog toga sa
oficirima iz jedinice na~elnika artiqerije i na~elnika ABHO oti{ao na
Ov~aru otprilike u suton, moglo je biti oko 17,00 ~asova. Zaista sam video
veliki broj me{tana Vukovara i TO i pripadnika Vojne policije 80. motorizovane brigade, kao i Vezmarovi}a. Vezmarovi} me je upoznao sa situacijom i on mi je rekao da su pojedini vojni policajci tu~eni od strane TO, i to
sam ~uo od nekih vojnika policajaca koji su bili tamo, shvatio sam da prakti~no me{tani Vukovara, odnosno teritorijalci, traè da im se predaju zatvorenici, da wima treba da ih predamo i da je prakti~no do{lo do sukoba sa
Vojnom policijom. Ja sam uspeo da u|em mo`da par metara u hangar i video
sam da je tamo haoti~na situacija, pa se nisam dugo zadràvao, i zajedno sa voza~em vratio se u komandu brigade u Negoslavcima, gardijske brigade, odnosno moj komandant je bio na referisawu kod komandanta Mrk{i}a, pukovnika, komandanta ju`nog boji{ta. Bio sam primoran da se sastanak zavr{i za
dva sata, pa sam potpukovnika Vojnovi}a upoznao sa situacijom, rekao sam da
postoji mogu}nost da pripadnici TO napadnu vojnike na{e brigade, da je bilo pri~e o eventualnoj mogu}oj likvidaciji zatvorenika, uz napomenu da na{a jedinica nema dovoqno snage da samostalno re{i ovaj problem. Zatim je
121
potpukovnik Vojnovi}, zajedno sa mnom, oti{ao kod Mrk{i}a i predstavio

me kao komandanta brigade, upoznao ga sa problemom i ja sam iznosio detaqe.
Pukovnik Mrk{i} je rekao da ima drugih obaveza i rekao je da on nema vremena to da re{ava, da àrgonski kaèm, otka~io ga je.
Nakon toga, potpukovnik Vojnovi} je razmatrao situaciju i meni usmeno
saop{tio da treba da prenesem kapetanu Vezmarovi}u da povu~e Vojnu policiju sa obezbe|ewa Ov~are, a time mi nije objasnio kome i kako kapetan Vezmarovi} treba da preda zarobqenike.
Kada sam se vratio nazad da to prenesem kapetanu Vezmarovi}u, zatekao
sam jo{ delikatniju situaciju: policija je bila potisnuta iza hangara kod vozila, a tu su bili i oni oficiri koji su sa mnom do{li prvi put. Ne mogu da
se setim ta~no imena na~elnika artiqerije, ali znam da mu je prezime Da~i},
da je bio po ~inu kapetan prve klase, a na~elnik ABHO, koliko se se}am, bio
je kapetan prve klase, a nadimak mu je bio Lika. Oni su prakti~no bili sa
pripadnicima Vojne policije i kada sam do{ao da su vozila vojne policije
bila pripremqena za pokret i okrenuta ka smeru Negoslavaca, odnosno suprotno od smera u kome su vozila bila okrenuta kad sam do{ao prvi put.
Ja sam preneo ovu naredbu, mada sada nisam siguran da sam zaista preneo
kapetanu Vezmarovi}u, ali je u svakom slu~aju on sa svojim vojnicima bio
spreman za pokret, pa sam zakqu~io da mu je tu naredbu ve} ranije neko preneo. Ja nisam daqe o ovome pri~ao sa kapetanom Vezmarevi}em, a tek aprila
2003. godine, kad sam razgovarao sa ovla{}enim licima MUP-a Srbije, kada
su me pitali za kapetana ili poru~nika Karanfilova, koji je bio aktivni
oficir u Gardijskoj brigadi, prakti~no sam od policajaca saznao da je on mo`da preneo naredbu kapetanu Vezmarovi}u. Ja sam i o ovom doga|aju po liniji organa bezbednosti obave{tavao i wima sam preneo svoje utiske i traìo
sam instrukcije za daqe postupawe, pa mi je naloèno da se bavim problematikom bezbednosti jedinice, odnosno da spre~im napu{tawe jedinice nakon
45 dana i da se ne bavim problematikom teritorije.
Prakti~no, odmah posle tog doga|aja po~ele su da kolaju pri~e da su streqani zarobqenici na Ov~ari.
Kada me pita istra`ni sudija da li je u toj no}i izme|u 19. i 20. 11. 1991.
godine, prilikom kontakta s potpukovnikom Vojnovi}em i Mrk{i}em bilo
re~i o tome da li je bila sednica vlade SO Krajina i da li je bilo re~i o preuzimawu neke nadle`nosti TO od vojske, kaèm da tada nije bilo re~i o tome, ali sam ja u toku operativnog rada imao saznawa da je bilo kontakta komande ju`nog boji{ta i teritorijalaca, ali ne mogu da kaèm preciznije detaqe o ~emu je bilo govora.
Nisam video nikakve traktore u blizini hangara sa zarobqenicima, ali
je bilo dosta automobila.
Prvo saslu{awe u vezi ovog doga|aja imao sam u aprilu mesecu 2003. godine od strane radnika MUP-a Srbije.
122
Na ime putnih tro{kova prevoza i dnevnice dosu|uje se i sudija donosi
re{ewe:
Odobrava se isplata na ime putnih tro{kova i dnevnice od 2.000,00 dinara.
Vezmarovi} Dragan, javni tuìlac Tatjana Lagumyija.
1) Ime i prezime: Dragan Vezmarovi}
2) Ime oca: Milan
3) Zanimawe: slu`benik
4) Boravi{te: Kragujevac, Blaè Jovanovi}a 4/7
5) Mesto ro|ewa: Vaqevo
6) Godina ro|ewa: 2. 12. 1952.
Svedok propisno upozoren na osnovu ~lana 100, 102 i 106 ZKP-a, izjavquje:
Ja sam u toku 1991. godine, kao rezervni kapetan, obavqao funkciju komandira ~ete Vojne policije 80. motorizovane brigade iz Kragujevca. Po~etkom novembra stigli smo u Negoslavce, gde je bila komanda. Komandant brigade je bio potpukovnik Vojnovi}, a meni je neposredni stare{ina bio kapetan prve klase Dragi Vukosavqevi}. Wemu je nadre|en Jefti} Milovan, koji prakti~no nije ni bio u Negoslavcima, nego u Kragujevcu.
Ja se se}am da je 18. 11. 1991. godine, nakon predaje hrvatskih vojnika u Vukovaru, do{ao potpukovnik Vojnovi} i rekao da po|em sa wim da na|emo neki objekat u koji bismo mogli da smestimo zarobqenike, jer se pretpostavilo da }e ih biti dosta. Obi{li smo nekoliko objekata i opredelili se za poqoprivredno dobro Ov~ara, jer smo tamo na{li napu{tene hangare, pa smo
odredili jedan hangar za sme{taj tih zarobqenika. Znam da je u blizini bila
jedna jedinica na mo`da 50 metara ili kilometar.
123
Ve} popodne istog dana, potpukovnik Vojnovi} mi je rekao da }e sti}i

prva grupa zarobqenika, pa sam sa jedno 15 do 20 pripadnika ~ete kojom sam
komandovao do{ao na Ov~aru. Ubrzo su stigli vojni autobusi u kojima su bili zarobqenici i tada mi je re~eno da treba da primam nare|ewa od kapetana Karanfilova, organa bezbednosti, ali ne znam ta~no iz koje jedinice.
Znam da mi je neko od stare{ina to preneo, ali ne znam ta~no ko. Znam
da su me|u ovim zarobqenicima bile neke stare{ine hrvatske vojske, pa sam
od Karanfilova ~uo da su oni razoruàni, da od nekih stare{ina ne treba da
uzimam neki perorez, tako|e mi je ukazao da moram da po{tujem @enevsku
konvenciju, odnosno da im se omogu}i da imaju vodu, hranu, toalet. To je verovatno izgovorio da zarobqenici ne smeju da se ubijaju, tuku.
Ja sam poslao nekoliko vojnika da obezbede odgovaraju}e uslove, smestio
sam ih u jedan deo hangara, razvukao kanap izme|u i odredio prostor u kojem
treba da se nalaze, postavio vojnike unutra i spoqa. Li~no sam izvr{io popis zarobqenika na taj na~in {to sam u svoju bele`nicu upisao podatke koje
su oni sami govorili. Koliko se se}am, bilo ih je ne{to mawe od 200.
U toku no}i nije bilo incidenata i se}am se da je ujutro na Ov~aru do{ao kapetan Karanfilov, da su ponovo stigli autobusi i da su stigli predstavnici Crvenog krsta. Kapetan Karanfilov mi je rekao da moram da otkucam spisak zatvorenika, pa sam ja oti{ao u Negoslavce da to uradim. U me|uvremenu su zatvorenici krenuli za Sremsku Mitrovicu, pa sam dobio naredbu da odnesem taj spisak u KPZ Sremska Mitrovica, gde im je bio sabirni
centar. Ja sam predao taj spisak stare{ini KPZ, i istog dana, dakle 19. novembra, vratio sam se u Negoslavce, gde sam dobio nare|ewe da ponovo odem
na Ov~aru. U stvari, samo sam saznao da je deo jedinice ve} preba~en na Ov~aru, jer je stigla druga grupa zatvorenika. Kada sam stigao na Ov~aru ve} je
bilo ve~e, ali sam ovog puta zatekao haoti~no stawe. Ispred hangara je bilo
puno nepoznatih i uniformisanih qudi, naoruànih, bilo ih je dosta i u hangaru, a moji vojnici su bili i unutra i napoqu, zatvorenici su bili izdvajani u neke grupe, u zavisnosti za{ta su ih optuìvali teritorijalci. Ja sam
èleo da sredim stawe, pa sam traìo od teritorijalaca da se izjasne ko im
je stare{ina kako bih sa wim mogao da se dogovorim oko uvo|ewa reda u objektu. Niko se nije posebno javio i ja sam ih odmah zamolio da svi napuste hangar, osim pripadnika Vojne policije, {to su oni uz mawe negodovawe i u~inili. Moj neki utisak jeste da su ispo{tovali bele opasa~e Vojne policije,
i nisu pravili neke probleme oko toga. Izme|u ostalog, obe}ao sam da }e, kada se situacija smiri, u mawim grupama mo}i da u|u u hangar i izvr{e prepoznavawe nekih qudi. Kada je situacija bila pod kontrolom, oni su ulazili u
mawim grupama. Posle izvesnog vremena, na Ov~aru je stigao kapetan Karanfilov, pri~ao je sa TO, a meni je rekao da je doneta odluka da se zatvorenici
predaju TO Vukovar. Nakon {to je to rekao, ja sam naredio mojim vojnicima
da spakuju opremu i da se spreme za polazak. Prethodno nisam izvr{io primopredaju zatvorenika, jer nisam imao spisak za one koji su bili tamo.
124
Dodajem da sam video jednog po imenu Joca Kafi}, on je pravio jedan spisak zatvorenika, odnosno bio je neko drugi od vojnika. U me|uvremenu je taj
Joca oti{ao sa svojim vojnicima, bilo je tu kome{awa i planirao sam da kasnije, u toku no}i, napravimo popis kao i prethodni put. Me|utim, kada je
stigla naredba da se zarobqenici predaju teritorijalcima taj spisak nisam
pravio, ve} sam jednostavno sa svojim vojnicima napustio Ov~aru. Kapetan
Karanfilov je ostao posle mene, ali ne znam koliko se zadrào. Ne mogu ta~no da kaèm koliko je sati bilo kada smo napustili Ov~aru, ali, u svakom slu~aju, to je bilo pre pono}i.
Na posebno pitawe istra`nog sudije, prema mom saznawu najblià inìwerijska jedinica bila je na 15 kilometara. Nisam video nikakve gra|evinske
ma{ine u blizini, pa ni u onoj jedinici koja je bila najbliè Ov~ari.
U blizini hangara na Ov~ari nisam video nijedno teretno vozilo, ni
traktor sa prikolicom.
Ne mogu ta~no sada da se setim, mislim da sam slede}e jutro izvestio potpukovnika Vojnovi}a. Nisam siguran da sam to uradio ba{ ujutro, mogu}e da
sam to uradio te no}i kad smo se vratili i sada ne znam da li sam obavestio
samo deùrnog ili komandanta brigade ili organ bezbednosti.
Kada me pita sudija da li sam me|u ovim vojnicima, odnosno teritorijalcima koji su bili napoqu, zapazio nekog karakteristi~nog, kaèm da je to bio
jedan krupan ~ovek u crnom dugom mantilu i sa {e{irom na glavi. Verovatno sam i sa wim progovorio dosta re~enica, ali sam i sa drugima. Ne mogu sa
sigurno{}u da zakqu~im da li je to neko od stare{ina, a niko mi se nije zvani~no javio da je stare{ina.
Znam da se me|u teritorijalcima spomiwe neki Mirko i nisam stekao
utisak da je bio neposredni stare{ina.
Znam da je bila prisutna jedna èna, kao u nekom prolazu ~uo sam da je to
dr Bosanac, za koju se pri~alo da ima ogrlicu od de~ijih prstiju, ali nisam
to proverio u toku no}i, desilo se onako kako sam opisao.
Nakon {to smo oti{li sa Ov~are, ne bi trebalo da je ostao bilo ko od
Vojne policije.
Sve naredbe koje sam primao tog dana bile su usmene i nije bila obaveza
da budu u pisanoj formi.
Na posebno pitawe istra`nog sudije da ja ni u jednom momentu nisam
znao koliko ukupno qudi ima u hangaru, ve} sam objasnio da sam to hteo da uradim u toku no}i, ali sam ipak predao sve te qude teritorijalcima bez da je
prethodno ura|eno brojawe ili popis tih qudi.
Nisam video da su neki qudi izvedeni iz hangara i odvoèni.
Obja{wavam da je meni i mojim vojnicima laknulo da se povu~emo, jer
smo prethodne no}i bili na temeperaturi od 10 stepeni. Karanfilov ovog
puta nije traìo nikakav spisak zarobqenika, niti su to traìli ovi iz TO
sa kojima sam pri~ao.
125
Ja razumem da je tad prakti~no identifikaciju, odnosno spisak zarobqenika, trebalo da uradi TO, i daqe da oni odgovaraju za wih.
ûla se pucwava te ve~eri, ali i drugih ve~eri.
Zaista ne znam kada sam ~uo da su streqani ti zarobqenici.
Quboja Marko, javni tuìlac Tatjana Lagumyija.
1) Ime i prezime: Marko Quboja
2) Ime oca: Stanko
3) Zanimawe: student
4) Boravi{te: Kalu|erica
5) Mesto ro|ewa: Livno, Glamo~
7) Odnos sa okrivqenim i o{te}enim: neke poznaje
Ja znam za Vujovi} Miroquba, mada se nisam upoznao sa wim, znao sam da
je komandant Petrove Gore, a to znam jer kada su se delili borbeni zadaci, za
nas je stare{ina Kameni, a za wih Miroqub.
Stanka Vujanovi}a poznajem, video sam ga, odnosno vi|ao sam ga vi{e puta, a jednom prilikom, drugi-tre}i dan nakon {to sam do{ao u Vukovar, u{ao
sam u ku}u gde je bio wihov {tab i rekli su mi da nema potrebe da ulazim, jer
mi je ostavio lo{ utisak.
Peri} Jovicu ne znam po imenu, kao ni Husnik Ivicu, nadimak ]apalo
mi zna~i, znam da je taj kojeg sam ja znao stariji ~ovek, preko 60 godina, a Dragovi} Predraga znam po nadimku Ceca i znam da je iz Sremske Mitrovice.
Peri}a i Husnika bih prepoznao na fotografiji.
126
Ja sam u prole}e 1991. godine oti{ao u Nema~ku kod ro|aka, i kada je po~eo rat vratio sam se nazad. Hteo sam da se ukqu~im u dobrovoqa~ke jedinice, u stvari, dobio sam i regularni poziv od jedinice u selu Zuce, ali sam se
javio kao dobrovoqac u kancelariji Srpske radikalne stranke, iako nikad
nisam bio ~lan te stranke, jer su oni najbrè slali dobrovoqce. Prethodno
sam se javqao i u kancelariju Socijalisti~ke partije, ali su oni slali dobrovoqce za 15 dana. Radikali su bili najbrì, pa sam zato sa wima posle nekoliko dana oti{ao na obuku na Fru{ku goru. Obu~avali su nas pripadnici jedinice kapetana Dragana, tako su se predstavqali.
Nakon toga, nas 50 sprovedeno je autobusima u Vukovar i prikqu~eni smo
jedinicu Leva Supoderica, kojom je komandovao Milan Lan~uànin zvani
Kameni. Znam da je wegov zamenik bio Kinez iz Rume, tek sad ispred suda sam
~uo da se zove Predrag.
Ta jedinica je bila pot~iwena tada{woj JNA, odnosno Gardijskog brigadi, a neposredni stare{ina Kamenog je bio kapetan Radi}, ja tako bar mislim. Znam za majora Te{i}a, sa wim sam bio u nekom sukobu, znam i kapetana Bojkovskog i Zirojevi}a.
Posle nekoliko dana moja jedinica je po~ela da dobija borbene zadatke,
i kada je dobar deo dobrovoqaca koji su do{li ranije, ja sam postao komandir
jednog odeqewa, posle 10 do 15 dana po dolasku.
Ja znam da je Vukovar oslobo|en na taj na~in {to su se jednog jutra predali pripadnici hrvatske policije i vojske u centru grada. Mi smo u to vreme bili neposredno pred centrom. Znam da je u Veleprometu bio sabirni
centar zarobqenika, a ja sam tamo oti{ao samo da dobijem dozvolu za izlazak
iz Vukovara, pa mi je komandant traìo tog ~oveka koji je izdavao dozvole.
Tako|e znam da je bilo zarobqenih pripadnika zengi u bolnici, ja sam
u bolnicu u{ao posle dva dana nakon {to su dovedeni ti zarobqenici i video sam da su tu pripadnici Crvenog krsta.
Negde predve~e video dam da se Kameni, Kinez, Ceca i mo`da Yo spremaju negde da krenu, pa sam pri{ao i traìo da idem sa wima, mada nisam znao
gde idu. Pozvali su me da im budem kao obezbe|ewe, ne mogu da se setim da li
su mi rekli gde idemo, znam da smo oti{li do Ov~are, znam da ni oni nisu znali {ta se sprema, i se}am se da, kada smo do{li, bio je mrak, bilo je puno qudi ispred hangara, a mi smo stali kolima blizu hangara, na 5 do 10 metara. Video sam da je bilo puno vojnika razli~itih uniformi, i bili su tu zatvorenici koje sam hteo da vidim, jer su navodno pripadali elitnim jedinicama
Hrvatske. Ja, u stvari, ne znam za to, mo`da su provirili, mo`da su i ulazili
ili ne, a Ceca i Yo su se tu negde vrteli. Vi|ao sam tu i neke pripadnike TO
Vukovara, nekako se nismo dobro poznavali, jer su se oni vi{e druìli izme|u sebe.
Ne mogu ta~no da kaèm koliko sam bio dugo u tom hangaru, negde oko 20
do 30 minuta, i se}am se, kada smo prilazili tom hangaru nije bilo drugih vozila, odnosno za druga vozila ne mogu da kaèm, ali sam siguran da traktor
nije bio u blizini.
127
U jednom momentu pri{ao mi je Kameni i rekao: Beìmo odavde i idemo odavde, pre }e biti beìmo, i to je zvu~alo kao naredba i ja sam odmah
krenuo za wim.
Ina~e, tada nisam nosio automatsku pu{ku, imao sam samo pi{toq, imao
sam povez i leva ruka mi je bila nefunkcionalna. Ne znam {ta su od oru`ja
imali. U svakom slu~aju, kad smo izlazili iz hangara primetio sam da je traktor sa prikolicom bio doteran pred ulaz, ne mogu da kaèm da li je motor tog
traktora radio. Nisam obra}ao pa`wu kakav je traktor, vi{e sam zapamtio
tu prikolicu uz ulaz, nisam video da li je iko ulazio u prikolicu, mi smo
upravo odlazili.
Ho}u da objasnim, dok sam bio u onom hangaru nisam uop{te mogao da
pretpostavim {ta se sprema, jer unutra nije bila takva neka atmosfera, bilo je dosta vojnika koji su sedeli, mislim na hrvatske vojnike koji su sedeli,
a na{i su bili u sredini. Nisam video nikakva maltretirawa.
Kada me pita sudija da li se ~ula pucwava, kaèm da se stalno ~ula pucwava u Vukovaru, a tih dana se orilo non-stop.
Kada smo nas ~etvorica krenuli kolima prema gradu, malo je bilo re~i
oko toga za{to smo tako brzo oti{li, oni su pri~ali o tome da se sprema neko streqawe zatvorenika i da je bio neki sukob izme|u Stanka i Miroquba,
ali nisam pratio pa`qivo detaqe kako i zbog ~ega.
Slede}eg dana sam od nekih teritorijalaca ~uo da je Kameni ispao pi~ka, jer je izvukao svoje qude i nije u~estvovao u streqawu zatvorenika na
Ov~ari.
Jo{ ho}u da kaèm da me je Kinez podsetio u kolima, kada smo se vra}ali sa Ov~are, ne{to je mudrovao oko @enevske konvencije, ne{to sam pri~ao, jer se po tim konvencijama zabrawuje atakovati na zarobqenike i da bi
nam neki drugi mogli suditi i u na{oj zemqi, ne mislim na ove qude sa kojima sam bio, ve} uop{te na nas Srbe.
Ni kasnije mi Kameni nije ispri~ao o detaqima sukoba sa tim Miroqubom i Stankom. Ne mogu da odgovorim sudiji da li su u tom sukobu u~estvovali Miroqub i Stanko.
Te{ko se moè proceniti koliko je bilo zatvorenika u hangaru.
Ja sam ~uo da je Miroqub bio komandant jedne jedinice i video sam kad
vojska ide sa wim. Znamo ko je komandant, ne samo {to ide prvi ispred wih,
nego ih prestrojava, znam da je ispred linije fronta, na mo`da 100 do 500 metara, davao komande. To sam ja video svojim o~ima.
Nisam nikada u~estvovao sa Miroqubovom jedinicom u akciji, meni nije davao komande niti sam sa wim u~estvovao u akcijama.
Odgovaraju}i na pitawe advokata Zaklana, odgovaram da mi nije poznato
da je Kameni optuèn pred Ha{kim tribunalom. Uostalom, Kameni ne moè
biti osu|en, jer nije u~estvovao na Ov~ari.
Iz moje jedinice tada na Ov~ari je bilo prisutno samo nas petoro.
Znam za momka sa nadimkom Topola, on je bio u na{oj jedinici i se}am se
128
da je nakon oslobo|ewa Vukovara on otpu{ten u prvoj grupi koju je Kameni

otpustio. Nisam ga video one ve~eri na Ov~ari.
Na Ov~ari nisam video [qivan~anina.
Ponavqam da sam bio na Ov~ari onih pola sata koje sam opisao, i za taj
doga|aj znam i na osnovu one pri~e koja se vodila u kolima kad smo se vra}ali i onoga {to se kasnije govorilo o tome.
Ponavqam da u kolima Kameni, Kinez, Ceca, mo`da i Yo, jesu pri~ali o
sukobu Kamenog sa Miroqubom i Stankom, a ponavqam da ja nisam u~estvovao u tom razgovoru, samo sam ~uo za to.
Na posebno pitawe advokata Jevri}a kaèm da ne mogu sada sa potpunom
sigurno{}u da kaèm da je bila upotrebqena re~ streqawe, mo`da je bilo
re~i o nekom zlu ili da }e ih ovi pobiti.
Kada smo odlazili sa Ov~are, u kolima su bili svi koji su dolazili na
Ov~aru, dakle, Kameni, Kinez, Ceca, Yo i ja, odnosno za Yoa nisam siguran
da li je to bio on ili neko drugi.
Goran Vaqarevi}, javni tuìlac Tatjana Lagumyija.
1) Ime i prezime: Goran Vaqarevi}
2) Ime oca: Mileta
3) Zanimawe: elektri~ar
4) Boravi{te: Beograd, ul. Todosijeva br. 2
5) Mesto ro|ewa: Beograd
6) Godina ro|ewa: 25. 11. 1959.
7) Odnos sa okrivqenim i o{te}enim: neke okrivqene poznaje, neke ne
Ja poznajem Vujovi} Miroquba, Vujanovi} Stanka, Dragovi} Predraga, a
nisam mogao odmah da se setim da poznajem Husnik Ivicu, Peri} Jovicu ne
poznajem.
129
Ja sam iz Beograda i u ratna zbivawa u Vukovaru ukqu~io sam se krajem

septembra ili oktobra 1991. godine, nakon {to sam se prethodno vratio kao
dobrovoqac Srpske radikalne stranke, tako {to sam zaduìo uniformu i
naoruàwe i upu}en sam u Vukovar i dodeqen sam dobrovoqa~koj jedinici u
koju me je uputio Kameni. Broj qudi u toj jedinici je varirao, ali se kretao
oko 120 i znam da su neki od komandira vodova bili Ceca iz Mitrovice, Kinez iz Rume, Quboja Mare iz Beograda. Ta dobrovoqa~ka jedinica je delovala u sadejstvu sa vojskom JNA i konkretno sa Gardijskom brigadom.
U to vreme ja sam bio u udarnim vodovima, dakle u udarnim linijama,
tako da ne mogu ta~no da odgovorim ko je ispred vojske bio neposredni stare{ina ispred Kamenog, ali sam video tamo [qivan~anina i potpukovnika Vojnovi}a.
Ve} pred oslobo|ewe Vukovara, 17. novembra, ja sam u jednoj akciji rawen
na samom po~etku akcije, preba~en sam u Negoslavce u bolnicu, a zatim helikopterom na VMA. Posle kra}eg le~ewa i oporavka, vratio sam se u Vukovar
po~etkom decembra. Imao sam zadatak od radikala da obezbe|ujem kao pratilac. Jedno vreme sam taj deo posla radio, a zatim sam kao jedan od komandira
odeqewa Leva Supoderica imao zadatak da obezbe|ujem mumiju Svetog Mome.
Znam da se kasnije pri~alo ne{to o Ov~ari, ali ni{ta konkretno. Nisam kasnije pri~ao sa Kamenim {ta se desilo na Ov~ari, niti je on to pomiwao. Ja sam visok 1,61, neki su me zvali Mali Yo, a neki Veliki Yo.
Nisam mogao da se samostalno kre}em nakon povre|ivawa. Imam otpusnu
listu Urgentnog centra.
Svedoku daqih pitawa nema.
Zapisnik sam slu{ao prilikom diktirawa, ne traìm da ga ~itam niti
da mi se pro~ita, te ga potpisujem kao svoju izjavu.
Predrag Milojevi}, javni tuìlac Tatjana Lagumyija.
1) Ime i prezime: Predrag Milojevi}
130
2) Ime oca: Jovan

4) Boravi{te: Ruma, Grobqanska br. 67
5) Mesto ro|ewa: Sremska Mitrovica
6) Godina ro|ewa: 27. 9. 1957.
Ja sam u maju 1991. godine mobilisan u Mitrova~ki puk, pa posle izvesnog
vremena, kada smo pre{li u Hrvatsku, pristupio sam u TO Negoslavce i bio
tamo otprilike do septembra 1991. godine. Posle toga vratio sam se u Rumu i
~ekao formirawe dobrovoqa~ke jedinice, kako je to najavqeno, sa kojom bih
se vratio u Vukovar. Po~etkom oktobra to se i desilo, formirana je ta dobrovoqa~ka jedinica Leva Supoderica, kojom je komandovao Milan Lan~uànin zvani Kameni.
Znam da je 15. 10. 1991. godine stigla naredba da se jedinice stave pod komandu tada{we JNA, pa je tako Leva Supoderica pripala Gardijskoj motorizovanoj brigadi, a neposredne stare{ine su bile kapetan Radi} ispred III ~ete i, ~ini mi se, major Te{i}, kao komandant bataqona. Kapetani Zorjevi} i
Bojkovski, koji je promenio prezime u Bojovi}, komandovali su sa ostale dve
~ete. Pored moje jedinice, u sastavu Radi}eve ~ete bili su i pripadnici TO
Vukovara, a znam da je ranije tom TO odbranom komandovao kapetan Jak{i}.
ûo sam da je zamenik Miroquba Vujovi}a bio \ani, ne mogu da kaèm ime, a
Vujovi}a, kad nije bio tu, zamewivao je Vujanovi} Stanko, pa je \ani wemu
bio zamenik.
Zamenik Kamenog bio je Slobodan Kati}, a ja sam bio komandir borbene
grupe. Na terenu sam bio glavni, jer sam formirao borbene grupe.
Ho}u da kaèm da nakon ove naredbe od 15. 10. ishrana, plata i municija
i{la preko Gardijske motorizovane brigade.
Predaja hrvatske vojske i policije u Vukovaru bila je 18. 11. ujutro, a da
na{oj jedinici to uop{te nije javqeno. Znam da je na Veleprometu bilo
zbirno mesto gde su skupqani zarobqenici, ja sam tamo video i Arkana i jednog od wegovih komandanata sa nadimkom Cope.
U odnosu na moj boravak na Ov~ari ho}u da kaèm da ne mogu da se ta~no
setim datuma, ali znam da je to bilo negde predve~e, kada je Kameni rekao da
se navodno na Ov~ari dele neka auta, a ja i momci, koji su bili sa nama, prakti~no smo i{li kao obezbe|ewe Kamenog. Tom prilikom bio je i Ceca, Quboja Mare, i sada ne mogu sa potpunom sigurno{}u da kaèm da li Yo ili Qubi{i} Mirko. U svakom slu~aju, nas petorica smo krenuli kolima i kada smo
stigli pred Ov~aru videli smo jako puno qudi ispred hangara, bilo je tu vojnika, Vojne policije i dosta qudi sa strane, koje nikada nisam video, iako sam
dosta dugo bio u Vukovaru. Znam da je Mare ulazio u hangar u kojem su bili zatvorenici, zato mogu da kaèm da nije bilo nekog posebnog sukoba izme|u vojske i teritorijalaca, znam da su Ceca i taj Mirko ili Yo bili tu negde oko
131
15 metara u masi qudi, a video sam da je Kameni u dru{tvu sa Miroqubom i

Stankom i sa jo{ nekim teritorijalcima. Ja sam video da je razgovor izme|u
Kamenog i wih bio, kako da kaèm, malo temperamentniji, videla se ìva gestikulacija. Moram priznati da su oni i ranije imali neke takve razgovore,
temperamentnije, mada ne znam o ~emu su pri~ali. Posle izvesnog vremena video sam da su zarobqenici iz hangara po~eli da ulaze u traktorsku prikolicu koja je bila parkirana ispred ulaza, tada mi je pri{ao Kameni i rekao da
idemo odavde, jer ovde ne{to ne vaqa.
Ja sam u{ao u auto, Kameni je auto okrenuo, a zatim je auto vratio i oti{ao po Mareta, a ve} su u kola do{li i Ceca i peti koji je bio sa nama, pa kada smo ponovo krenuli, ta traktorska prikolica je odlazila.
Bio je neki razgovor u kolima, kada smo bili svi, u tom kontekstu da tu
ne{to ne vaqa i da treba da beìmo odavde. Ho}u da dodam da Kameni nije
bio od onih qudi koji vole da pri~aju, nije ni{ta rekao {ta tu ne vaqa, mo`da je tu bila neka sumwa ili intuicija... Bilo je neke stalne netrpeqivosti
izme|u na{e jedinice i jedinice Miroquba, odnosno Stanka.
Par dana posle ovog doga|aja znam da je Stanko rekao Kamenom da je pizda, da je izvukao svoje qude, ne{to u tom smislu. Ja sam ~uo svojim u{ima kada je Stanko to rekao Kamenom. Kameni na to nije odgovorio ni{ta.
Kasnije se {u{kalo da su na Ov~ari pobijeni ti zatvorenici... bilo je
tu vi{e pri~a da su ih na{i pobili, tajna policija, da su pobijeni Srbi i
sli~no.
Topola je bio pripadnik na{e jedinice, ali ne samo na{e, a on je bio takav da je ~esto mewao jedinice, a ~ini mi se da je sklowen iz jedinice 14. 11.
1991. godine. Te ve~eri, kad sam bio na Ov~ari, nisam ga video, tako|e nisam
video [qivan~anina, tamo sam video nekog oficira, potpukovnika.
Kada me pita istra`ni sudija da li su na Ov~ari bili oni sa belim uprta~ima, ne mogu da se setim. Ponavqam da smo mi bili na Ov~ari oko pola sata.
Mi smo se ina~e svi tamo zvali po nadimcima, mene su zvali Kinez, ja jesam na Ov~ari video i Miroquba i Stanka, ali ne znam ta~no gde sam ih video, ne mogu da se setim da li su bili ba{ pored onih zatvorenika koji su ulazili u traktor.
Boqe obja{wavam da kada je taj traktor krenuo, Kameni i ja smo jedno
vreme i{li za wim, 100-300 metara, mo`da mawe, pa smo se onda okrenuli i
vratili, zaustavili i onda je Kameni oti{ao po Mareta, Cecu i onog petog.
Nije mogao Kameni odmah tamo da okrene auto gde se nalazio.
Kada me pita sudija da li je mogu}e da nisam uop{te pomislio u toj situaciji u kojoj sam bio, dakle da je no}, zarobqenici ulaze u traktor, traktor
odlazi, nema Vojne policije, zato mi je neshvatqivo da se u takvoj situaciji
moè izvr{iti streqawe.
Znam da onog momenta kad smo mi, mislim na Kamenog i mene, krenuli da
kola okrenemo, izme|u nas nije bilo drugih vozila, ali da li je iza nas bilo
drugih vozila ili pe{aka ja to ne mogu da kaèm, bilo je puno automobila
parkiranih i puno qudi.
132
Znam Gorana Mugo{u zvanog Ku{tro, on je bio u TO Vukovar, ali ne mogu da se setim da je on bio u Ov~ari.
Ja sam tada imao kod sebe automatsku pu{ku, svi ostali iz vozila u kojem
sam bio, imali su automatske pu{ke. Znam da je u to vreme Mare imao povredu leve ruke, mogao je da nosi pu{ku i ja mislim da jeste, a Dragovi} je u to
vreme bio rawen.
Znam da je Miroqub rawen nekoliko dana pre ovog doga|aja na Ov~ari i
da ga je ranio pripadnik neke jedinice i znam ga po nadimku \avo, a mislim
da su ga Miroqubu dodelili da radi na obezbe|ewu. Napomiwem da se u to
vreme, sredinom novembra, pojavio ve}i broj nepoznatih boraca, kojih nije
bilo dok su se vodile borbe, ve} su do{li kad se videlo da }emo pobediti. Ja
Arkana nisam video u Vukovaru i wegove borce, a video sam ga pri kraju.
Mislim da je Miroqub rawen u gorwi deo tala iz {korpiona.
Jo{ jednom ho}u da objasnim da nakon {to smo Kameni i ja krenuli da
okrenemo auto, Dragovi} je bio tu negde u masi i kada se Kameni vratio sa Maretom, mi smo ~ekali jedno 5-7 minuta dok se nisu pojavili Ceca i taj peti.
Napomiwem da znam da je Husnik Ivica do{ao u moju jedinicu negde 13.
ili mo`da dan-dva ranije iz Borova Sela zajedno sa Qubi{i} Mirkom. Nisam video na Ov~ari one ve~eri Husnika.
To je sve {to imam da izjavim, a zapisnik sam slu{ao prilikom diktirawa, ne traìm da mi se pro~ita niti da ga pro~itam, te ga potpisujem kao svoju izjavu.
Baki} Rade, javni tuìlac Tatjana Lagumyija.
1) Ime i prezime: Rade Baki}
2) Ime oca: Ninko
3) Zanimawe: radnik
4) Boravi{te: Ogwenovci, Busije, op{tina Zemun
5) Mesto ro|ewa: Crni Potok
133
6) Godina ro|ewa: 11. 6. 1958.

Ja poznajem odranije Vujovi} Miroquba, Vujanovi} Stanka i Vojnovi}
Mirka, Peri} Jovicu poznajem posle rata, a Dragovi}a i Husnika ne poznajem.
Ja sam 1982. godine do{ao iz Vrgin Mosta u Vukovar i tu sam ìveo do
po~etka rata. Kada je bio poziv za mobilizaciju, javio sam se i bio pripadnik
TO Petrova Gora, odnosno pozadinske jedinice, s obzirom da se u mojoj ku}i
spremala hrana za TO, vojsku i civile. Moj neposredni stare{ina je bio Pero Miqanovi}, moj kom{ija, iako je ta jedinica bila u sastavu JNA.
Ne mogu ta~no da se setim kada je to bilo, ali znam da je bilo oko oslobo|ewa Vukovara, i znam da je moj prijateq Mi}o Medowa traìo svoju k}erku Zvezdanu i wenog muà Hrvata, jer u to vreme su zarobqenici bili sme{teni na Veleprometu i na Ov~ari. Mi}o mi je rekao da je bio na Veleprometu, a ja sam ga poveo do Ov~are da proveri da li su mu tamo k}erka i
zet. Negde predve~e krenuli smo mojim jugom trula vi{wa, i kad smo stigli
na Ov~aru ve} je pao mrak. Pre nego {to smo u{li u Ov~aru zaustavio nas je
neki policajac i kada je Mi}o objasnio za{to ho}e da ide kod hangara, vojni
policajci su rekli da se moè po}i pe{ke, a da kola moraju ostati. Mi}a je
krenuo ka hangaru, a ja sam ostao udaqen od hangara oko 100 metara, nisam ni
prilazio hangaru. Video sam da je prostor ispred hangara osvetqen i da ima
masa uniformisanih qudi, ali sa tog rastojawa nisam nikog mogao da poznam.
Nije ni meni niko prilazio. Zapazio sam pored hangara jedan veliki crveni
traktor sa prikolicom za koju mislim da je bila pokrivena ciradom, ali dok
sam ja tamo bio oko pola sata, taj traktor se nije pomerao niti ga je neko vozio. Nisam u stvari ni gledao da li je neko ulazio ili izlazio iz tog traktora, nije me zanimalo. Obja{wavam da ja nisam hteo da prilazim, jer sam imao
dosta Hrvata prijateqa i nisam hteo da me vide. Ja nisam ni bio u borbi i zato nisam hteo da prilazim bliè, bio sam u pozadini.
Poznajem Branka Novakovi}a, znam da je on bio traktorista, i znam da je
i on vozio takav traktor kakav sam video ispred hangara, ali poqoprivredno dobro je imalo sve takve crvene traktore.
Za tih pola sata dok sam bio tamo, ~uo sam pucwavu, ali to nije bilo sa
Ov~are, nego ne{to daqe, prema Vr~odolu, Negoslavcu. Kada me pita istra`ni sudija da li sam ~uo pucwavu iz pravca Grabova, ja kaèm da je iz pravca
Sotina, a svugde je bila vojska pri tim ekonomijama. Kada je Mi}o do{ao i
rekao da nije na{ao k}erku, mi smo se vratili mojim kolima nazad. Posle par
dana ~uo sam da su streqani neki zatvorenici, ali ne znam ko je to uradio niti druge detaqe.
Ja jesam saslu{avan u policiji u Beogradu i wima sam rekao isto {to i
vama.
Nakon {to je svedoku predo~en deo iskaza koji je dao pred policijom 23.
4. 2003. godine, gde stoji da je na Ov~ari video Vujovi}a, Vujanovi}a, Darka,
134
\anija Mla|eg, Peru Cigana, Crva, Ku{tru, Si}u, Buliyu, ]apala i druge,
te da je ~uo da Vujovi}, Vujanovi} ulaze i izlaze iz hangara da izdaju nare|ewa, te da je ostao na straì izvesno vreme, ~uo je pucwe, a kasnije ga je neko
smenio na straì, pa se onda vratio i sa Ov~are oti{ao sa Mi}om Medowom
izjavquje da to tako nije bilo, ve} ovako kako je rekao kod istra`nog sudije, obja{wavaju}i da su policajci na wega vr{ili pritisak. Kada istra`ni
sudija traì kakav je to pritisak, da li su ga tukli ili pretili, svedok kaè
da ga nisu tukli i daqe }uti i ne obja{wava kakav je to pritisak.
Pitali su me kako je mogu}e da ja mo`da ne poznajem neke qude kad sam
ìveo u Vukovaru. Ja sam ìveo svoj ìvot i nisam i{ao na rati{te da ubijam narod. Kad istra`ni sudija ponovo traì kakav je to bio pritisak, kaèm
da je wih bilo 4 do 5, te ovo, upadali su mi u re~, kako to da ja ne poznajem
Branka Novakovi}a. Poznajem Branka Novakovi}a, ali ga nisam tamo video.
Ja znam da je moj brat Mile Baki} bio na Ov~ari toga dana, ali ja nisam
video beli kombi koji je on vozio, a to su mi rekli neki qudi, ne znam koji,
pa kada se istra`ni sudija ~udi {to sa svojim bratom nisam o tome razgovarao, kaèm da nisam ~ak ni sad ispred sudnice.
To je sve {to imam da izjavim, zapisnik sam slu{ao prilikom diktirawa, ne traìm da mi se pro~ita niti da ga ~itam, te ga potpisujem kao svoju
izjavu.
Baki} Mile, javni tuìlac Tatjana Lagumyija.
1) Ime i prezime: Mile Baki}
2) Ime oca: Ninko
3) Zanimawe: osnovna {kola
4) Boravi{te: Bege~, Novi Sad, Kraqa Petra prvog br. 48
5) Mesto ro|ewa: Crni Potok
6) Godina ro|ewa: 21. 1. 1955.
135
7) Odnos sa okrivqenim i o{te}enim: poznaje Vujovi}a, Vojanovi}a, Peri}a, ne poznaje Dragovi}a i Husnika
Ja sam ro|en u op{tini Vrgin Most i tamo sam ìveo 16 godina, pa sam
se posle preselio u Vukovar. Kada su po~ele borbe u Vukovaru 1991. godine,
ja sam se pridruìo teritorijalnoj odbrani u nasequ Petrova Gora, a stare{ina mi je bio Pero Miqanovi}, ~ini mi se da smo pripadali Gardijskoj
brigadi JNA. Za vreme rata vozio sam beli kombi reno, vlasni{tvo Zori}
@eqka, uglavnom sam vozio hranu i hleb iz Negoslavaca do odre|enih punktova u Vukovaru. Od oru`ja zaduìo sam pi{toq {korpion, sa mnom je taj
posao obavqao Jovica Novoselac, tako|e teritorijalac iz Vukovara, on je zaduìo pi{toq tetejac.
Ne se}am se ta~no dana, odnosno datuma, moglo je to biti pred oslobo|ewe Vukovara ili oko tog datuma, kada sam ~uo da na Veleprometu i Ov~ari
ima zarobqenika, pa sam hteo da proverim da li mi je tamo sestra od strica
Ranka Po{ti}, to joj je devoja~ko prezime, a ne znam udato, bila je udata za
Hrvata, pa sam traìo wu i weno dete. Jovica i ja smo vozili taj kombi, pa
smo tokom popodneva oti{li do Veleprometa, nismo ih tu videli, pa smo
onda oti{li na Ov~aru. Kada sam stigao ve} je po~eo da pada mrak, video sam
dosta vojnika i teritorijalaca okolo, video sam i da neki qudi izlaze iz autobusa i ulaze u hangare, nisam gledao {ta rade sa wima, nego me je samo interesovalo da na|em tu sestru i weno dete. Ja sam tamo video Vujovi}a i Vujanovi}a, koji su bili negde pored, pri~ali su sa vojskom, teritorijalcima,
video sam ]apala u prolazu, a Peri}a nisam video. U jednom momentu jedan
oficir, kapetan kojeg ne poznajem, rekao mi je da odvezem trojicu Hrvata, od
kojih sam poznavao Emila âkari}a, sanitarnog inspektora na Veleprometu, i rekao mi je da ih predam u Mototekst. Ne znam ko ih je izdvojio, rekao sam da je pored bio jedan mlad oficir u vojni~koj uniformi. Nismo mi
ni{ta posebno pri~ali u kolima. Kada sam se vratio na Ov~aru, pa kad me pita istra`ni sudija za{to sam se uop{te vratio kad sam rekao da u autobusu
nisam video sestru, kaèm da ne znam ni sam za{to sam se vratio... ~isto onako, video sam svetla ispred, i daqe je bilo puno vojske i teritorijalaca, ne
znam koliko sam dugo ostao, mo`da sat ili dva, i oti{ao sam pre pono}i sa
Jovicom upravo tim kombijem. Ja sam ~uo vi{e pucweva u toku ve~eri dok sam
bio tamo, ostao sam, nisam napu{tao Ov~aru, nisam ni razmi{qao o tome da
se eventualno vodi neka borba, bila je neka pri~a rekla-kazala, neki sud... to
su pri~ali izme|u sebe i vojnici teritorijalci i Vojna policija. Pri~alo
se sve i sva{ta, ne mogu da kaèm {ta sve.
Nakon {to mi je istra`ni sudija predo~io deo iskaza koji sam navodno
dao radnicima SUP-a, 21. 4. 2003. godine, u Beogradu, gde stoji da sam na Ov~aru oti{ao jer mi je, navodno, rekao Vujovi} da idem tamo, da sam video da
su teritorijalci pretresli zatvorenike kad su izlazili iz autobusa na Ov~ari, da su ih neki dobrovoqci i teritorijalci tukli kad su i{li ka hanga136
ru, Buliya Milan Buli}, te da sam video u hangaru nekog vojnika koji je sedeo za stolom i popisivao zatvorenike. Nakon {to mi se predo~ava daqe da
u toj izjavi stoji da sam ja navodno rekao da sam video da je pored hangara bio
parkiran traktor sa prikolicom i da su zarobqenici ulazili u tu prikolicu, a da su Vujovi} i Vujanovi} bili izvedeni iz hangara, da sam video male
merdevine na zadwoj strani te prikolice preko koje su se pewali ti zatvorenici, da je traktor krenuo prema Grabovu, a da je pratilac Miroquba Vujovi}a jedan krupan ~ovek Yo, za koga sam posle ~uo da je ranio Miroquba, seo
za volan kombija koji sam ja vozio, te da sam ja sedeo na suvoza~kom mestu i da
je u{lo jo{ nekoliko qudi, te da je kombi krenuo za traktorom, ali da je zbog
lo{eg puta ostao, te da sam se navodno vratio posle kombijem do hangara, da
sam video jo{ desetak zarobqenika, a da su u blizini bili Vujovi} i Vujanovi}, te da je navodno Vujovi} rekao da }e im sada suditi, da su ih postrojili
iza hangara jedno 10 metara, da sam ~uo pucwe, ali da nisam video. Izjavqujem
da tako nije bilo u izjavi koju sam potpisao, mene su pitali policajci za ove
stvari koje sad spomiwe istra`ni sudija, ali sam ja i wima rekao da nisam video da pretresaju zarobqenike.
Ta~no je da sam video Vujovi}a i Vujanovi}a, ali nisam video da oni odre|uju ko }e od zarobqenika da ulazi u traktor. Tako|e ne znam ni za kakve
male merdevine. Nisam ni sedeo u kolima, mislim na reno kombi dok je taj
Yo vozio. Ta~no je da je Yo bez mog znawa u toku te ve~eri vozio, nije mi rekao gde ide, ali tek kad se vratio rekao je da je bio na Veleprometu. Jovica
nije bio sa wim, ali da je neko bio sa tim Yoom dok je vozio kombi ne znam.
Nisam rekao ni da sam ~uo da je Vujovi} rekao da }e da sude nekim zarobqenicima, nisam rekao da sam to ~uo, ali sam ~uo neke pucwe. ûo sam te pucwe
oko 50 metara od hangara, a to je bilo u trenutku kad sam bio u kombiju i odlazio. Neposredno pre nego {to sam krenuo prema kombiju video sam pored
hangara Vujovi}a i Vujanovi}a. Oni jesu ne{to razgovarali, bilo je tamo jo{
qudi, ali ne znam {ta su pri~ali.
Nisam ni sa kim naro~ito pri~ao o ovom doga|aju, osim sa burazerom
Radetom.
Ja ne znam {ta su tog momenta bili Vujovi} i Vujanovi}, kakvu su funkcimu imali u TO, znam da su kasnije bili komandiri i komandanti u TO.
ûo sam za Du{ana Jak{i}a, i on je bio neki komandir u TO. Ja sam bio
pozadinac i radio svoj posao.
Na posebno pitawe advokata Zaklana kaèm da nisam video da je Vujovi}
bio rawen, ali sam ~uo da je bio rawen, a posle sam ~uo da je pre Ov~are bio
rawen.
Nisam video da je bilo ikakvo streqawe.
Branilac ima primedbu na to {to je istra`ni sudija predo~avao svedoku slu`benu bele{ku sa ovla{}enim licima iz SUP-a.
Primedbe na ovaj na~in predo~avawa slu`bene bele{ke imaju i advokati Ku{ar, Jevri}, Ka~ar, Miloradov i Kalaw.
137
Advokat predlaè da sve slu`bene bele{ke izdvoje iz spisa.

Svedok dodaje da je ~uo za ~oveka Husnik Ivicu i da ga ne poznaje tog
~oveka sam vi|ao posle ovih doga|aja u gradu.
To je sve {to imam da izjavim, zapisnik sam slu{ao prilikom diktirawa, pa ga ne}u ~itati, potpisujem ga kao svoju izjavu.
svedok Goran Hayi}.
Branioci advokati Milan Zaklan i Sreto Ka~ar.
1) Ime i prezime: Goran Hayi}
2) Ime oca: Branko
3) Zanimawe: dipl. ekon.
4) Boravi{te: Arawi Jano{a br. 9, Novi Sad
5) Mesto ro|ewa: Vinkovci
7) Odnos sa okrivqenim i o{te}enim: poznaje Miroquba, Stanka Vujanovi}a i Vojnovi} Mirka
Svedok upozoren u smislu ~lana 100, 102 i 106 ZIP-a, izjavquje:
Ja sam postao predsednik stranke SDS za Vukovar negde u junu 1990. godine, a pre sam bio sekretar stranke i traìli smo da predsednik stranke bude neko sa nekom titulom, ali izgleda da se tada niko nije smeo javiti. Dodajem da nisam bio formalno sekretar, ali sam radio sekretarske poslove. Ja
sam pripadao tzv. Ra{kovi}evom krilu koje nije bilo militantno i zalagali smo se za mirno re{ewe sukoba koji se tada ve} mogao nazirati. U tom smislu u~estvovao sam u nekoliko razgovora u delegaciji Srba, pa smo, izme|u
ostalog, bili kod Tu|mana u martu 1991. godine.
Sada, posle ovoliko vremena koje je pro{lo, imam utisak da takva varijanta nije odgovarala ni Hrvatskoj, a, ~ini mi se, ni Srbiji, jer su nam podmetani klipovi i od strane Srbije, a svakako nije bilo raspoloèwa prema nama ni u Hrvatskoj.
Dana 26. juna 1991. godine formirana je SAO Slavonija, Barawa i Zapadni Srem, i to upravo onog dana kada je Hrvatska proglasila otcepqewe od Jugoslavije. Smatrali smo da Hrvatska nema ve}e pravo na stvarawe dràve na
takav na~in otcepqewem od Jugoslavije, od nas, pa smo i mi na isti na~in
138
proglasili otcepqewe od Hrvatske, stvarawem ove oblasti. Ja sam tada dobio mandat da sastavim vladu od qudi koji su bili na raspolagawu, a mandat
sam dobio od Velike narodne skup{tine. Mi smo smatrali da }emo u svakom
slu~aju ostati deo Jugoslavije, ~ak ukoliko Hrvatska i uspe u tom svom otcepqewu, i ja sam prihvatio da budem predsednik Vlade, smatraju}i da }e to trajati relativno kratko i da }emo se svi posle vratiti svojim poslovima. Nekako u tom smislu sam imao uveravawa od ambasadora Amerike u Jugoslaviji,
Cimermana, da Jugoslavija mora opstati i da se navodno Amerika zalaè za
to da otcepqewa ne bude.
Nakon formirawa redovne Skup{tine, u septembru 1991. godine, doneta
je, istina vi{e formalna, odluka da se sve jedinice TO pretpo~ine JNA,
{to je fakti~ki na terenu ve} i zaìvelo. Tako je bilo fakti~ki od prvog
dana sukoba ~im se JNA ukqu~ila. Prakti~no se od 3. avgusta, od dana oslobo|ewa Daqa, ukqu~ila JNA, jer je taj prostor tada bio Jugoslavija. @elim
da objasnim ne{to {to sam ve} rekao i ha{kim istraìteqima, jer to o~igledno wima nije bilo jasno, da TO nije formirana kao neka nova naoruàna grupacija, ve} je Teritorijalna odbrana postojala u sastavu tada{we doktrine odbrane SFRJ kao naoruàni nrod, a u sastavu vojske, odnosno JNA.
Prema tome, kada je formirana TO, odnosno odred u Petrovoj Gori, nije to
bilo ne{to novo, nego su propisi o tome postojali mnogo ranije.
Za Vukovar mogu da kaèm da je relativno malo Srba bilo u SDS u odnosu na broj u tom delu, bilo je puno me{anih brakova, i puno qudi se nije ni izja{wavalo kao Srbi sve do tog leta, odnosno jeseni 1991. godine, dok nisu bili prisiqeni od Hrvata.
Ja znam da je Jak{i} Du{an bio postavqen za komandanta TO Petrova
Gora, ali sada ne mogu da se setim ko ga je formalno postavio na to mesto, da
li komandant ~itave TO, a to je bio Radovan Stoj~i} Baya, ili neko drugi,
ali i to je bilo formalizovawe ve} postoje}eg fakti~kog stawa...
(ne~itko)
a jednostavno ne znam da li je neko izabran na to mesto i ako jeste, ne znam
ko je to bio. Kada se istra`ni sudija ~udi kako to da ne znam ko je bio posle
Jak{i}a komandant TO, kaèm da je to tako bilo u ratno vreme, i sve jedinice su bile pot~iwene vojsci, odnosno JNA, bez obzira da li je to bila neka
jedinica TO ili dobrovoqa~ka, jer u svim tim jedinicama je bilo i teritorijalaca, i dobrovoqaca, i svi su bili pod komandom JNA.
Iako je meni pred kraj borbi za Vukovar bilo javqeno da ne bi bilo dobro da do|em u Vukovar, jer je bilo neke vrste animoziteta Srba u Vukovaru
prema Vladi, jer su oni to doìvqavali da se qudi u Vladi voze limuzinama,
{etaju, imaju naftu... Me|utim, ho}u da kaèm da je, recimo, pre po~etka borbi za Vukovar, dok se za neke Srbe nije ni znalo da su Srbi, u Borovu Selu bilo 73 poginula, {to boraca {to civila. Ina~e, pre toga su Hrvati blokirali kasarnu u Vukovaru, redovno su iz Borova naseqa granatirali deo Borova
Sela, vo|ene su borbe oko Daqa... Nismo mi osloba|ali Vukovar da bi pro139
{irili teritoriju, ve} je to bila reakcija na napad Hrvata, odnosno naoruàvawe, a op{te je poznato da su oni blokirali kasarne u ~itavoj Hrvatskoj,
ne samo u Vukovaru.
Dodajem da je pre napada na Vukovar u Vukovaru bilo bar nekoliko desetina, ako ne i stotina, pobijenih Srba vi|enijih u tom gradu.
Po mom se}awu, Vukovar je zvani~no oslobo|en 18. ili 19. novembra, ne
znam ta~no dan, ali sam ja ipak insistirao da se odrì sednica Vlade u Vukovaru, to je bila moja èqa, pa smo dan ili dva posle oslobo|ewa organizovali sednicu u Veleprometu u Vukovaru, odnosno poku{ali smo da to organizujemo, a hteli smo da se sastanemo sa predstavnicima vojske, jer je na{ ciq
bio da se pona{amo dràvotvorno. Hteli smo da civilna vlast snosi odgovornost za daqe korake u organizaciji dràve i ìvota, a izme|u ostalog
traèno je i da se kod nas sudi za ratne zlo~ine koji su izvr{eni na na{oj teritoriji, jer smo ve} imali formirano pravosu|e.
Dodajem da smo mi u Vladi imali oficira za vezu sa JNA, to je bio pukovnik Risti}, i kada smo se dogovarali oko tog sastanka trebalo je da prisustvuje neko odgovaran ispred JNA sa kime bismo mogli u vezi sa tim na{im
zahtevima da razgovaramo.
Na taj sastanak ispred vojske do{ao je neki potpukovnik Vojnovi}, koji
je rekao da je on komandant grada, kojeg ja nisam video ni pre ni posle, ali smo
posle kratkog razgovora shvatili da je on potpuno nekompetentna li~nost.
On je bio vi{e zainteresovan za pozadinski deo i imao je takav stav, koliko
sam shvatio, da mu je bilo nare|eno da zastupa takav da je u Vukovaru vojna
uprava i da ne}e dozvoliti prelazak odmah na civilne vlasti. Evo, ho}u da
ilustrujem kako i na koji na~in i koliko je vremena prolazilo od uspostavqawa civilne vlasti posle te vojne uprave tako {to je, na primer u Iloku,
koji nije pretrpeo razarawa, civilna vlast preuzeta tek posle mesec dana,
ili vi{e, posle osloba|awa Vukovara, a u Vukovaru fakti~ki je civilna
vlast preuzeta po~etkom 1992. godine.
Da se vratim ponovo na onaj sastanak na Veleprometu. Ho}u da kaèm
da sam se ja tada naqutio {to iz vojske nisu poslali nikog kompetentnog, pa
sam prakti~no seo sa strane i nije to bila tada nikakva sednica Vlade, nego
vi{e sastanak predstavnika Srba sa komandantom grada. Nikakva odluka nije doneta na tom sastanku, jedino {to je iz Novog Sada upu}en kamion hleba
za civile.
Koliko se se}am, na tom sastanku bili su prisutni Ilija Kon~arevi}
kao predsednik Skup{tine, dr Hayi} Mladen kao potpredsednik Vlade, Vojin Su{a kao ministar pravosu|a, Ilija Petrovi} kao ministar informisawa, Slavko Dokmanovi} kao ministar poqoprivrede, Stevo Bogi} kao ministar bez portfeqa, Vitomir Devetak kao ministar za ratnu privredu i bilo je jo{ nekoliko qudi kojih ne mogu sada da se setim.
Ali, u svakom slu~aju, mi smo pre ovog sastanka imali dogovor da traìmo uspostavu civilne vlasti, jer smo èleli da se pokaèmo kao civilna
140
vlast i da se pokaèmo da smo sposobni da formiramo dràvu i dràvne organe.

Dodajem da sam za vreme tog sastanka, koji je trajao mo`da sat ili sat i
po, relativno kratko iza{ao napoqe, jer sam davao izjavu za neku stranu TV
stanicu, pa nisam video da je na tom sastanku bio i major [qivan~anin, nego
sam to tek kasnije saznao iz razgovora sa ostalima, jer je navodno on samo
u{ao i iza{ao, navodno nije ni{ta ni govorio.
Ne se}am se da je bilo nekog posebnog incidenta na toj sednici, bilo je
mo`da nekih glasnijih qudi, ali nije bilo ni{ta naro~ito. Ne verujem da je
Devetak pravio gu`vu, mo`da eventualno Bora Bogunovi} koji je bio tako|e
prisutan, koji je bio ili ministar policije ili potpredsednik Vlade. Dok
sam ja bio prisutan na tom sastanku nije bilo konkretno re~i o ratnim zarobqenicima, jer je i taj potpukovnik Vojnovi} govorio da je on zaduèn samo
za snabdevawe grada.
Posle tog sastanka ja sam oti{ao za Novi Sad preko [ida, gde sam dao
izjavu novinaru Ninu Brajevi}u, a tada sam i rekao da je moj dolazak u Vukovar trebalo da pokaè da smo mi ozbiqna vlast i da imamo mogu}nosti za su|ewe kod nas, s obzirom da imamo trostepeno sudstvo, na op{tinskom, okru`nom nivou, a postojao je i Vrhovni sud.
Ja sam tek kasnije ~uo {ta se desilo na Ov~ari, 1992. godine, jer imam
utisak da je ta slu`ba, koja je bila oko mene, da mi je davala neke selektivne
informacije.
Ina~e je bilo puno raznoraznih propagandnih informacija koje su se pojavqivale, i sa na{e i sa hrvatske strane, pa je tako karakteristi~no da je u
na{im medijima bilo prisutno da je navodno Davor Markoba{i} pravio orgije od de~jih prstiju, a ja znam da je ta izjava potekla od Radeta Leskovca, za
kojeg ja prakti~no znam da je radio za hrvatsku obave{tajnu slu`bu, a pokazuje i ~iwenica da je ostao u Hrvatskoj, dobio je velike pare i za{titu policije. Imam utisak da su obe strane bile u dogovoru oko takvih propagandnih informacija, jer jedini na~in za razbijawe Jugoslavije, odnosno otcepqewe
Hrvatske, bio je da do|e do ozbiqnih sukoba izme|u Hrvata i Srba, jer se to
ne bi moglo ostvariti da je u pitawu par {amara. Ja sam ~ak ~uo i informaciju da su u Vukovaru pobijeni skoro svi Hrvati, pa kada sam u Sremskoj Mitrovici video da ih ima preko hiqadu, na neki na~in sam bio zadovoqan {to
su oni ipak ìvi i {to ta informacija nije bila ta~na.
U prilog ovoga {to sam rekao ide i ~iwenica da je Hrvatska priznata od
me|unarodne zajednice tek 15. januara 1992. godine, ~ak i posle Ov~are i svega drugog {to se doga|alo.
Na insistirawe Medlin Olbrajt, ja sam kao predsednik Republike Srpske Krajine 1993. godine potpisao da se izvr{i ekshumacija na terenu Ov~are, koji su tada dràli vojnici u sastavu ruskog kontigenta UNPROFOR-a.
Tek kada su prona|ene prve kosti, ja sam bio siguran da se onda u Ov~ari ne{to i desilo, a koga god sam pitao pre toga, govorili su mi da ne
znaju ni{ta.
141
Tim ekshumacijama na Ov~ari prisustvovao je âslav Nik{i}, predstavnik mog kabineta, koji me je i obavestio o tome {ta se radi u vezi sa iskopavawem na Ov~ari.
U odnosu na ove qude iz zahteva za sprovo|ewe istrage koje poznajem, ho}u da kaèm da sam ja Stanka Vujanovi}a upoznao tek negde 1993. godine, a pamtim to po jednom neprijatnom doga|aju, kada je on kao komandant vukovarskog
bataqona, u ~ijem sastavu je i ~eta iz Pa~etina, mog rodnog sela, o{amario
jednog rezervistu na kontrolnom punktu, pa sam ja ~ak traìo da bude smewen,
a kasnije nije smewen, ve} je preba~en u Bogdanovce. Nisam samo zbog toga
traìo wegovu smenu, nego je tu bilo i drugih situacija. Recimo, istakao je
~etni~ku zastavu u Pa~etinu, gde je bila komanda, a to je bilo sto posto partizansko selo, pa nije bilo potrebe da se stavqa ~etni~ka zastava, kada su ve}
postojala obele`ja na{e dràve i vojske. Kasnije sam ne{to boqe upoznao
Stanka Vujanovi}a i mislim da ipak nije lo{ ~ovek. Bio je poslanik u Republi~koj skup{tini ispred Srpske radikalne stranke.
Miroquba Vujovi}a upoznao sam po~etkom 1992. godine, kada sam kao
predsednik do{ao u posetu Mesnoj zajednici Petrova Gora, a ostalo mi je to
u glavi zato {to me je oslovio sa: Druè predsedni~e, mene je postavio drug
Kadijevi} na neko mesto, ali ja ne znam koje, pa sam mu ja rekao da mi ve}
odavno nismo drugovi, ve} gospoda. Nezvani~no sam ~uo da je, kada je bio onaj
sukob sa Jak{i}em, Miroqub istukao tog Jak{i}a, a to sam ~uo od mojih voza~a. Kasnije sam imao sa Miroqubom korektan odnos. Bio je poslanik u
Skup{tini dok sam ja bio predsednik Republike.
Po~etkom te 1992. godine predsednik op{tine Vukovar je postavio Miroquba za sekretara za narodnu odbranu op{tine Vukovar.
Znam Milana Lan~uànina Kamenog, iako boqe znam wegovog oca, jer su
obojica iz Vukovara. Znam da je bio [e{eqev radikal i da se [e{eq sa wim
slikao. [e{eq je pri~ao da je Kameni komandant jedinice na Levoj Supoderici, a bilo je u toj jedinici puno tzv. ~etnika koje je [e{eq slao, uglavnom,
a bilo je i doma}ih. Ali, ponavqam, nisu ni{ta radili bez komande JNA. Bili su dobri borci, a bilo je dosta poginulih iz wihovog sastava.
se ovaj datum, 15. januar 1992. godine, svugde vodi kao datum priznavawe Hrvatske koju je priznala prvo Nema~ka, a zatim i druge dràve.
Dodajem da sigurno ne bi moglo da bude priznavawe Hrvatske da mi nismo prihvatili Vensov plan, a to je bilo pre tog datuma koji sam pomenuo da
se ra~una kao priznavawe Hrvatske.
Na posebno pitawe zamenika op{tinskog javnog tuìoca kaèm da na
onom sastanku na Veleprometu nije bio nikakav general, pa ni general Miodrag Pani}, kako me to pita zamenik op{tinskog javnog tuìoca.
Jo{ jednom ponavqam, u to vreme oko osloba|awa Vukovara ja ne znam detaqe oko organizacije TO, ali ve} sam govorio da to nije nikakva nova formacija, nego je ona egzistirala u sastavu op{tenarodne odbrane. Ve} sam po142
menuo da znam da je pre osloba|awa Vukovara bio neki sukob, na 10-15 dana
smewen je Jak{i}, vojska se me{ala u kadrovsku politiku, ali nisam siguran
da li je neko postavqen, i ako jeste, ko je postavqen.
Iako branilac Zaklan postavqa pitawe, odnosno navodi da sam ja rekao
da su borci smenili Jak{i}a, sada ponavqam da nisu borci smenili Jak{i}a, ve} da znam da je smewen, da je bilo sukoba sa Vujovi}em, to sam ~uo.
Jo{ dodajem da je prakti~no postojala samo jedna komanda, i to komanda
JNA.
Dodajem da sam Mirka Vojnovi}a zvanog ]apalo upoznao u leto 1992. godine, kada je hteo da mi pokloni, odnosno proda oficirske ~izme po ceni koliko su wega ko{tale 100 DM, to su bile kao one oficirske kowi~ke ~izme, sa visokim sarama, ali mi broj nije odgovarao, pa sam ja shvatio da wemu
treba novac i da on tada nije imao novaca...
Posle sam ga samo povremeno vi|ao.
Ja nisam uop{te kontaktirao sa pukovnikom Mrk{i}em, znam da je u neko vreme osloba|awa on postavqen za komandanta Gardijske brigade, ali nismo uop{te kontaktirali.
Zapisnik o saslu{awu okrivqenog
Sastavqen dana 27. 11. 2003. godine pred istra`nim sudijom Okru`nog
suda u Novom Sadu u krivi~nom postupku protiv Vujovi} Miroquba i drugih,
zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo iz ~lana 144 OKZ.
okrivqeni Atanasijevi} Ivan.
Ispitivawu okrivqenog prisustvuju: javni tuìlac Du{an Kneèvi},
branioci Sreto Ka~ar, Slavko Pereski, Dragana Ku{ar, Milan Zaklan,
Marija Miloradov i Branko Tati}.
Zapo~eto u 12,00 ~asova
1. Ime i prezime Ivan Atanasijevi}, ostali podaci kao u zapisniku od
26. 6. 2003.
2. Nadimak
3. Ime i prezime roditeqa
4. Devoja~ko prezime majke
5. Gde je ro|en
6. Gde ìvi
7. Dan, mesec i godina ro|ewa
8. Narodnost i dràvqanstvo
9. Zanimawe
10. Porodi~ne prilike
11. Da li je pismen
143
13. Da li je, gde i kada sluìo vojsku, odnosno da li ima ~in rezervnog
podoficira ili vojnog slu`benika
14. Da li se vodi u vojnoj evidenciji i u kom vojnom odseku
15. Da li je odlikovan
16. Kakvog je imovnog stawa
17. Da li je, kada i za{to osu|en
18. Da li je i kada izre~enu kaznu izdrào
19. Da li se protiv wega vodi postupak za koje drugo krivi~no delo
20. Zakonski zastupnik ako je okrivqeni maloletan
Okrivqeni je pou~en u smislu ~lana 65, stav 2 ZKP da ima pravo da uzme
branioca koji moè prisustvovati wegovom ispitivawu.
Okrivqenom je saop{ten zahtev javnog tuìoca.
Okrivqenom je saop{teno da u smislu ~lana 218, st. ZKP nije duàn da
iznese svoju odbranu niti da odgovara na postavqena pitawa, pa upitan {ta
ima da iznese u svoju odbranu, izjavi:
Ja ostajem u potpunosti kod svoje odbrane koju sam dao 26. 6. 2003. godine
i ne èlim ni{ta da izmenim ili dopunim.
Ho}u da dodam da sam ja prakti~no me|u prvima, a mo`da i prvi do{ao u
kasarnu odmah iza onih autobusa, bilo ih je sigurno 5 ili 6 i nisu bili parkirani u nekom pravilnom rasporedu, ve} nekako razbacani. Ti autobusi bili su puni. Ja sam sigurno sat vremena bio tamo poku{avaju}i da izvu~em brata i znam da su odjednom do{li i teritorijalci, i dobrovoqci, bilo je tu puno qudi ispred, bilo je tu i Vojne policije. U svakom autobusu su bila dva vojnika sa naoruàwem kao straà, video sam tu posle i Mugo{u, Buliyu, Jocu
Kresovi}a. ]apala se ne se}am da sam video u kasarni. Nisam video ni Kamenog ni Cecu. Pitao sam Jovicu Kresovi}a, jer sam video da ima neki ~in, {ta
da radim sada kada sam brata izvukao, on je ne{to neodre|eno rekao. Ja sam zakqu~io da je wima bilo na neki na~in krivo {to sam izvukao brata, a nekima je bilo i drago.
Na Ov~ari je bilo jako puno qudi, bilo je tu i teritorijalaca, dobrovoqaca, oficira, vojnika masa qudi. Ne znam da li je bilo vi{e zarobqenika ili ovih drugih. Nisam u hangaru zapazio da je bilo nekih stranaca. ja sam
video samo jednu ènu u hangaru i poznavao sam je, i to je èna Markoba{i}
Davora, a zove se Ruìca. Bila je u drugom stawu. Ja ne znam da li je neko poku{ao wu da izvu~e. Za Davora znam da je dugo bio na robiji za razna dela, i
za wega se pri~alo da je klao Srbe, da je pravio lan~i}e od de~jih prstiju.
Kada sam do{ao na Ov~aru ve} je bila no}, odnosno ve~e. Za to vreme sam
bio i u hangaru i povremeno izlazio napoqe, jer u hangaru nisam imao sa kim
bog zna {ta da pri~am od zarobqenika.
Ni{ta mi ne zna~i nadimak [tuka ni Mi}o Medowa, mislim da znam
predraga Mayarca Pe|u, on je ne{to mla|i od mene, onako mr{av momak je
bio, ali ga tada nisam video na Ov~ari. Mislim da je bio oèwen nekom frizerkom.
144
Nisam video tamo Boru @ivanovi}a, kao ni Mileta Baki}a. Nisam video ni Buliyu ni Ku{tru, ne mogu da se setim nikoga sa kim sam pri~ao.
Ne znam Jovicu Peri}a... mo`da kada bih ga video. Nisam video ni Jovicu Kresovi}a.
Nakon {to mi je predo~en deo iskaza Jovice Peri}a da sam navodno ja
bio kod rupe na Grabovu gde je izvr{eno streqawe, kaèm da je to nemogu}e,
tamo bih onda morao videti ]apala.
Kada me sudija pita da li sam za to vreme dok sam bio na Ov~ari video
neki traktor, kaèm da nisam, ali kada sudija pita da li su neki zarobqenici izlazili iz hangara, kaèm da jesam jedno dva puta video da je neka grupa
qudi izlazila, da ih ovi ~uvaju sa uperenim pu{kama, izvode napoqe, ali ja
nisam znao {ta se to de{ava, neko je govorio da idu na Velepromet, pa posle negde daqe za Mitrovicu. ûla se povremena pucwava, ali to nije ni{ta
neuobi~ajeno u to vreme. Vrata hangara su bila stalno otvorena, ali ja nisam
u to vreme, kada je eventualno bi oneki traktor, bio u tom momentu tamo. Video sam da ima mawe zarobqenika u hangaru posle izvesnog vremena, ali sam
onda oti{ao onako kako sam ve} opisao. Nisam video nikakvu rupu pored hangara. Nije bilo ba{ da su vojnici stajali na ulazu u hangar, nego se moglo ulaziti i izlaziti iz hangara.
Ja sam video da je ]apalo sedeo na nekoj stolici u hangaru. Dok sam bio
tamo nisam video da je on izlazio napoqe.
Poznajem Duki} Nikolu zvanog Giya, ne mogu se setiti da li je bio na Ov~ari, ali me ne bi ~udilo, volio se svuda na}i.
Ho}u jo{ da istaknem da imam odre|enih problema u pogledu posete moje ène koja mi prakti~no ne dozvoqava da razgovaram sa decom, a imam i neke sumwe koje ne bih mogao u ovom momentu i pred ovolikim brojem qudi da
iznesem, ve} eventualno u prisustvu sudije, tuìoca i mog branioca.
Pitawa nema, primedbe nema.
Zapisnik sam slu{ao prilikom diktirawa, ne traìm da mi se ~ita, jer
sam slu{ao glasno diktirawe, te ga kao takav priznajem za svoj i svojeru~no
potpisujem.
suda u Novom Sadu, u krivi~nom postupku protiv okrivqenih Vujovi} Miroquba i drugih, zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo iz ~lana 144
OKZ.
Prisutni su istra`ni sudija Miroslav Alimpi}, zapisni~ar Katarina
Dikovi} i okrivqeni Predrag Mayarac.
Ispitivawu okrivqenog prisustvuju zamenik Okru`nog tuìoca Du{an Kneèvi} i branilac advokat Slavko Pereski iz Novog Sada.
145
Zapo~eto u 10,00 ~asova

1) Ime i prezime Predrag Mayarac, ostali podaci kao u zapisniku od 11.
11. 2002. godine
2) Nadimak
3) Ime i prezime roditeqa
4) Devoja~ko prezime majke
5) Mesto ro|ewa
6) Gde ìvi
7) Dan, mesec i godina ro|ewa
8) Narodnost i dràvqanstvo
9) Zanimawe
10) Porodi~ne prilike
11) Da li je pismen
12) Kakve je {kole zavr{io
13) Da li je, gde i kada sluìo vojsku, odnosno da li ima ~in rezervnog
podoficira ili vojnog sluèbnika
14) Da li se vodi u vojnoj evidenciji i u kom vojnom odseku
15) Da li je odlikovan
16) Kakvog je imovnog stawa
17) Da i je, kada i za{to osu|ivan
18) Da li je i kada izre~enu kaznu izdrào
19) Da li se protiv wega vodi postupak za koje drugo krivi~no delo
20) Zakonski zastupnik, ako je okrivqeni maloletan.
Nakon {to je osumwi~eni upoznat sa navodima Zahteva za pro{irewe
istrage op{tinskog javnog tuìoca u Novom Sadu, broj KT 199/03 od 12. 11.
2003. godine, upozoren da moè angaòvati branioca, da je duàn odazivati
se pozivima suda i obave{tavati o promenama adrese, kao i da moè uskratiti odgovore na pojedina pitawa i da se moè braniti }utawem, te da ima mogu}nost da u potpunosti prizna izvr{ewe krivi~nog dela, kao i da se sve ono
{to izjavi moè koristiti i protiv wega, izjavquje, nakon kra}eg poverqivog razgovora sa svojim braniocem u sudskom hodniku:
Razumeo sam {ta mi se stavqa na teret.
Saglasan sam da me u daqem toku postupka brani advokat koji mi je dodeqen po slu`benoj du`nosti, Slavko Pereski iz Novog Sada.
Svoju odbranu }u izneti.
Ja sam ve} saslu{an 11. novembra ove godine u SUP Novi Sad, u prisustvu mog branioca i zamenika okru`nog javnog tuìoca. @elim da kaèm da
u potpunosti ostajem kod iskaza koji sam dao u SUP-u. Ne èlim ni{ta da izmenim, a eventualno ako se kasnije setim nekih sitnica mogu da dopunim svoj
iskaz.
Na posebno pitawe istra`nog sudije ho}u da dodam da sam vojni rok odsluìo krajem juna 1991. i tada ve} nisam ni mogao da u|em u Vukovar, jer je
grad bio blokiran posle onog doga|aja u Borovu Selu od 2. maja 1991. godine.
146
Negde sredinom avgusta meseca ja sam nekim okolnim putem uspeo da u|em
u Vukovar i oti{ao do Petrove Gore kod strica u ku}u, Ranka Mayarca. Sredinom septembra 1991. godine u ku}u u kojoj sam ja bio do{ao je jedan oficir
JNA i rekao mi da sam mobilisan. Uostalom, i sve vojno sposobne mu{karce
je mobilisao, zaduìli smo uniforme i naoruàwe, pa sam u~estvovao u toj
akciji osloba|awa, odnosno deblokirawa kasarne. Odmah na po~etku te akcije ja sam rawen od gelera bombe u ruku i nogu, bio sam jedno vreme u bolnici u Negoslavcima, a zatim sam leào u ku}i prijateqa. Posle toga sam raspore|en u pozadinsku jedinicu, jer sam jo{ neko vreme nosio gips na ruci.
Ja ina~e poznajem odranije Vujovi} Miroquba i Stanka Vujanovi}a, a ni{ta mi ne zna~e imena Peri} Jovice, Dragovi} Predraga i Spasoja Petkovi}a, tako|e mi nadimci Ceca, Kapetan, [tuka ni{ta ne zna~e. Iz vi|ewa poznajem Vujanovi} Mirka ]apala i Husnik Ivicu zvanog Iko.
Dana 20. novembra 1991. godine ja sam uglavnom bio kod ku}e. Se}am se sto
posto da sam tog dana bio u ku}i kod strica i mo`da ako sam na 15 minuta obi{ao svoju ku}u.
Ja poznajem Lan~uànin Milana zvanog Kameni, jer sam sa wegovim ro|enim bratom i{ao u osnovnu {kolu. Znam da je on za vreme rata komandovao
nekom jedinicom, ali ja detaqe ne znam, jer se nisam sretao sa wim. Posle rata sam bio u jedinici kojom je on komandovao, odnosno bio je jedan od oficira. Znam kroz pri~u da je on imao veze sa Srpskom radikalnom strankom i da
su neki qudi iz Vukovara ~uvali straù tamo kod wih. Meni su poznati neki od nadimaka za koje me pita istra`ni sudija, pa kaèm da mi poznato zvu~e nadimci Mali Yo, major Kati}, mo`da Kinez, Peru Cigana znam, on je
bio posle kurir u bataqonu {taba, znam da je negde iz Vojvodine, crn, visok, mr{av.
Koliko znam, za vreme rata su Vujovi} i Vujanovi} bili neki sitni komandiri vodova, svako u svojoj ulici.
Ja znam Jovicu Kresovi}a, vi|ao sam ga, tako|e znam jednog momka kojem
je nadimak Giya, on je od mene stariji godinu ili dve. Ne znam ko je Peji} Milorad, mada sam znao momka sa nadimkom Bimbo, ~ini mi se da je taj Peji} Milorad brat tog Bimba koji je poginuo za vreme rata.
Ja sam visok oko 177 cm, a teàk sam oko 75-80 kilograma. Imao sam tada
kosu normalne duìne, sme|u. Zaduìo sam uniformu, ali nisam nosio tu
SMB uniformu, uglavnom sam bio u civilu i imao sam neku maskirnu ko{uqu koju sam obla~io preko jakne.
Nakon {to mi je ponovo predo~eno da jedan svedok tvrdi da me je video
na Ov~ari, kaèm da mora da me je pome{ao sa nekim, jer ja tog 20. novembra
nisam bio tamo, a seti}u se detaqnije gde sam bio tog poslepodneva i ve~eri
i sa kim sam bio.
Znam da je Vukovarom kruìlo jedno vojno vozilo sa razglasom svako ve~e i da je jedan oficir pozivao pripadnike hrvatskih snaga da se obavezno
predaju jedinicama JNA, jer onda uìvaju status ratnih zarobqenika.
147
Poznajem Milana Buli}a Buliyu, nisam ga vi|ao tih dana tamo na Ov~ari i u gradu.
Znam za Marka Crevara, poznato mi je prezime Jak{i}, znam da je bio na
Petrovoj Gori, ali ne znam {ta. Znam da je poginuo neki Fot u borbama u Vukovaru. Znam da ima brata, ali ga ne poznajem.
Posle rata upoznao sam Slobodana Ciganovi}a, znam da je radio u vukovarskoj luci, i sada se povremeno druìmo, ìvi i on u Ba~koj Palanci, i
spomenuo mi je da je i on bio na saslu{awuu vezi doga|aja na Ov~ari.
Prvi put sam ~uo za tu istragu kada je uhap{en Miroqub, onda se to pro~ulo. Poznajem Gorana Mugo{u, ali ga nisam vi|ao ni za vreme rata, a dosta
vremena i posle rata.
ne znam gde je taj Bimbo stanovao, niti mu znam imena roditeqa. Sada, kada
se setim, mislim da mu je prezime bilo Peji}, ali svi smo ga zvali Bimbo. Ja
sam Bimbovog brata sreo svega par puta u ìvotu i to posle rata, mo`da sam
ga sretao u prolazu i ranije, ali kaèm da ga jako malo znam.
Za tog Giyu znam da ìvi negde u Futogu ili Veterniku. Ja sam se vi|ao
povremeno sa tim Giyom, jer je on drào kafi} Tri ruè u Vukovaru, a posle, kada smo pre{li u Srbiju, povremeno smo se vi|ali. Mislim da se nismo
videli u posledwih godinu dana. îni mi se da je on jedno vreme ìveo u Apatinu, a zajedno smo radili jedno vreme u diskoteci koju je drào Dragan Cvijanovi} Gaga i jo{ jedan moj poznanik u Vojci u Sremu. Giye se se}am uvek kao
ja~eg momka, moje visine.
Znam da je Miroqub vi{e puta rawavan, a znam da ga je jednom ranio wegov pratilac kojem je nadimak \avo i nije iz Vukovara, ali znam sto posto da
je to bilo posle oslobo|ewa Vukovara.
Nakon zavr{enog saslu{awa i branilac okrivqenog upozoren na du`nost ~uvawa tajne i na posledice odavawa tajne.
Nemam nikakve primedbe na rad radnika policije.
Zapisnik o ispitivawu okrivqenog
zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo iz ~lana 144 OKZ.
Prisutni su istra`ni sudija Alimpi} Miroslav, zapisni~ar Dikovi}
Katarina, okrivqeni Peri} Jovica.
Ispitivawu okrivqenog prisustvuje javni tuìlac Du{an Kneèvi},
branioci Milan Zaklan, Dragana Ku{ar, Rajko Jelu{i}, Sreto Ka~ar, Marija Miloradov, \or|e Kalaw, Zoran Jevri}, Slavko Pereski.
148
Ime i prezime: Jovica Peri}, ostali podaci kao u zapisniku od 6. 6. 2003.

godine
2) Nadimak
3) Ime i prezime roditeqa
4) Devoja~ko prezime majke
5) Mesto ro|ewa
6) Gde ìvi
7) Dan, mesec i godina ro|ewa
8) Narodnost i dràvqanstvo
9) Zanimawe
10) Porodi~ne prilike
11) Da li je pismen
12) Kakve je {kole zavr{io
13) Da li je, gde i kada sluìo vojsku, odnosno da li ima ~in rezervnog
podoficira ili vojnog sluèbnika
14) Da li se vodi u vojnoj evidenciji i u kom vojnom odseku
15) Da li je odlikovan
16) Kakvog je imovnog stawa
17) Da i je, kada i za{to osu|ivan
18) Da li je i kada izre~enu kaznu izdrào
19) Da li se protiv wega vodi postupak za koje drugo krivi~no delo
20) Zakonski zastupnik, ako je okrivqeni maloletan.
Okrivqenom je saop{teno da u smislu ~lana 218, st. ZKP nije duàn da
ima da iznese u svoju odbranu, izjavi.
Saslu{awe okrivqenog obavqa se u prostorijama Okru`nog zatvora u
Novom Sadu.
Ho}u malo da objasnim onaj moj iskaz koji je dat kod sudije Tati}a, 6. 6.
2003. godine, kada mi je u prisustvu mog branioca predo~eno {ta mi se stavqa
na teret i kada sam imao priliku prvi put da pro~itam zapisnik o mom saslu{awu od 18. 4. 2003. godine u policiji. Kada sam po~eo da govorim, sudija je po~eo da vi~e na mene i govorio mi je da laèm, a po{to sam ja po prirodi pla{qiv i miran ~ovek, tada sam odlu~io da se branim }utawem.
Sada sam spreman da iznesem svoju odbranu.
U odnosu na onaj zapisnik u policiji ja sam ve} obja{wavao pod kojim
uslovima sam saslu{avan, i ho}u da kaèm da je iz tog zapisnika ne{to ta~no, a ne{to nije.
Dodajem da nisam prilikom saslu{awa rekao sudiji da su me vodili prvo u Palatu pravde u Beogradu, pa me sudija tamo nije primio, a pre toga su mi
policajci govorili da su u vanredno stawe oni i sudija i bog i batina, da mogu sa mnom da rade {ta ho}e.
149
Nakon {to mi je predo~en prvi pasus moje izjave u policiji, kaèm da

sam ja iz Beograda do{ao na dan oslobo|ewa Vukovara, 18. novembra, i znam
da je u po~etku sukoba komandant TO Vukovara bio Du{an Jak{i}, a ne znam
koja je funkcija bila Miroquba Vujovi}a i Stanka Vujanovi}a.
Posle duèg razmi{qawa setio sam se da sam se u stvari vratio 18. novembra, a ne 15. ili 16. novembra.
Nisam rekao policajcima da su Miroqub i Stanko bili komandant, odnosno zamenik u TO Vukovar.
Dok sam bio u Vukovaru, spavao sam kod svog kuma Po{ti} Perice i znam
da je to bilo dan ili dva posle oslobo|ewa, kada sam oti{ao na Velepromet
interesuju}i se za porodicu Raji} Boju i Antu, to su roditeqi moje snaje. Video sam na Veleprometu Ruù [utkovi}, koja mi je rekla da su weni ìvi
i da su u Zagrebu.
Ja sam tu video @iku dobrovoqca, kojeg sam upoznao pre dan ili dva, pa
smo onda zajedno, sa jo{ dvojicom meni nepoznatih dobrovoqaca, @ikinim
ùtim fi}om oti{li do Ov~are. Bilo je mo`da 17-18 ~asova, bio je mrak, i
ja sam ispred jednog hangara video ve}i broj vojnika, dobrovoqaca, video sam
Stanka Vujanovi}a, Miroquba Vujovi}a, nisam siguran da je tamo bio \ani,
to je Miroslav Karanovi}. Ne znam da li je tamo bio Kameni, poznajem samo
wegovog oca Lan~uànina, a ne poznajem ni lice pod nadimkom [tuka.
Ja sam u{ao u hangar bez problema, iako su na ulazu bila dva vojnika, mislim da su imali bele opasa~e ili uprta~e, i u unutra{wosti hangara sam video da su zarobqenici odvojeni na jednoj strani, a na drugoj strani sam video
redovne vojnike JNA, teritorijalce, dobrovoqce, a ~ini mi se da je jedno vojno lice, koje je popisivalo zarobqenike na ulazu u hangar, bilo u ~inu kapetana, ali ne znam da li je rezervista ili aktivan. Pojedina~no su dolazili ti
zarobqenici, govorili su svoje podatke i vra}ali se nazad. Nisam primetio
da li je bio neko od me{tana prisutan prilikom popisivawa ovih podataka.
Nije bila nikakva neuobi~ajena atmosfera, ja sam tamo prepoznao neke qude
~ija sam imena ve} naveo u svom policijskom zapisniku i dodajem da sam sa
Zlatkom Blaèvi}em pri~ao o tome da li zna Raji} Boju i Anta, rekao je da
ne zna {ta se sa wima de{avalo. Pitao sam ga za jo{ neke qude. U zapisniku
stoji da sam navodno bio prisutan kada je do{ao neki oficir JNA i da sam
traìo da svi teritorijalci napuste hangar, da se to i desilo, a ja se ne se}am
da sam to rekao u policiji. Znam da je neko od oficira razgovarao sa Miroqubom i Stankom napoqu kod hangara, to sam video u prolazu, ali ne znam ko
je taj oficir.
Ja sam na 20-30 metara od hangara na jednom betonskom pro{irewu video
traktor, crveni, prikolicu sa ciradom, to je traktor i prikolica kakvi se
sre}u stalno. Ja sam bio na Ov~ari mo`da ~etrdesetak minuta, mo`da sat vremena, a zatim sam se sa ovim qudima vratio nazad.
Nije bilo nikakvog sukoba izme|u ovih qudi koji su bili sa mnom u fi}i i nekog od oficira u blizini Ov~are.
150
Ostali deo zapisnika, koji se nalazi na strani 33 ovog spisa od ~etvrtog

pasusa pa nadaqe, ja nisam tako govorio prilikom saslu{awa, onako kako mi
je to sada pro~itao istra`ni sudija da stoji u zapisniku. Policajci su mene
samo pitali da li ja znam za te qude koje sam pomiwao, pa sam rekao da neke
ne znam, a ne onako kako stoji u zapisniku da znam sve te koje sam pomiwao.
Poznajem Mileta Baki}a, a ne se}am se da sam ga uop{te video na Ov~ari.
Dok sam bio u hangaru niko nije izvodio nikoga od zarobqenika napoqe.
Mene su policajci pitali da li poznajem [tuku, ja sam rekao da ne poznajem,
i nisam ni wima rekao da navodno taj [tuka izvodi nekoga iz hangara, da se
~uo pucaw i da se taj [tuka vratio sam.
Pitali su da li sam video da se Stanko Vujanovi} raspravqao pa pucao
u neku ènu, ja sam im rekao da nisam to video.
Kada me pita istra`ni sudija, kaèm da ja nisam bio ni upoznat ko se nalazi u toj prostoriji u kojoj sam saslu{avan, uop{te nisam znao da li je tu
prisutan branilac ili tuìlac, odnosno nisam zakqu~io.
Jedan ~ovek je sedeo sa mnom, ja nisam ni{ta zakqu~io ko je to, a sa druge strane je sedelo 4-5 qudi.
Ta~no je da sam potpisao svaku stranu zapisnika i da nisam traìo da mi
se zapisnik ~ita. Bio je kompjuter, jedna èna je kucala, a dvojica ili trojica su diktirali, kaèm sudiji da ti qudi jesu diktirali zapisnik, ali sam
bio udaqen kao sada od vas oko 3-4 metara, a oni su bili pored te ène koja je
kucala okrenuti meni le|ima. Meni su ti qudi bili okrenuti le|ima, bile
su tu i pretwe da }e mi slomiti sve prste, jer sam ja imao slomqena dva prsta
na levoj nozi, to mi je bilo od povrede na radu, govorili su jo{ da }e mi nabiti kesu na glavu, da ne}u decu videti, da li ja znam da je Sabqa?
Nije bilo nikakvih smetwi da onda kada sam ja ulazio u hangar da se ulazi unutra niti je bilo ikakvih smetwi da se iza|e iz hangara napoqe.
U pomenutom policijskom zapisniku stoji da sam ja traìo ~itawe zapisnika i da sam ga navodno pro~itao i da nisam imao pitawa i primedbe, sada
kaèm da to nije ta~no, to je samo {tampano. Mogu}e je da su to mo`da i rekli, ali su bili okrenuti le|ima pa nisam ~uo.
One pretwe da }e mi polomiti sve prste, stavqati kesu i ostalo, govorili su upravo za vreme saslu{awa, a dok su diktirali, ja sam samo }utao. Neki
od tih lica su izlazili, ulazili, a onaj {to je sedeo pored mene stalno je sedeo pored mene i ni{ta nije progovarao. Tako|e je stalno bila prisutna i
ona èna za kompjuterom. Bila je tu jo{ jedna èna, koja je tako|e sve vreme
bila prisutna.
Ja sam mo`da pola sata ili sat bio u Okru`nom sudu u Beogradu u pritvorskoj jedinici.
Iako su me policajci pitali da li poznajem Mirka ]apala i ja sam im
rekao da ne poznajem, vidim da je u tom policijskom zapisniku stajalo da poznajem Mirka Vojnovi}a ]apala i da sam ga video pored traktora i pored rupe koja je bila pripremqena za streqawe.
151
Tada, kada sam bio na Ov~ari, nisam video nikakve autobuse.

Advokat Jevri} ima primedbu na rad istra`nog sudije u tom smislu {to
je predo~avao okrivqenom zapisnik koji je dat u policiji.
Zapisnik sam slu{ao prilikom diktirawa, na wega nemam primedbi, ne
traìm da mi se ~ita, jer sam slu{ao glasno diktirawe, te ga kao svoj priznajem i svojeru~no potpisujem.
Slu`bena bele{ka: Okrivqeni je naknadno ipak pro~itao zapisnik, pa
ga onda potpisao.
Katarina, okrivqeni Vojnovi} Mirko
Saslu{awu okrivqenog prisustvuju javni tuìlac Du{an Kneèvi},
branioci Sreto Ka~ar, Slavko Pereski, Dragana Ku{ar, Milan Zaklan,
Marija Miloradov.
1. Ime i prezime: Vojnovi} Mirko, ostali podaci kao u zapisniku od 18.
7. 2003. godine
2. Nadimak
5. Gde je ro|en
6. Gde ìvi
9. Zanimawe
11. Da li je pismen
12. Kakve je {kole zavr{io
152
Okrivqenom je saop{teno da u smislu ~lana 218, st. ZKP, nije duàn da
ima da iznese u svoju odbranu, izjavquje:
Ja sam ve} saslu{an, 18. 7. 2003. godine, pred postupaju}im istra`nim sudijom i ho}u da kaèm da sam tada rekao da nisam bio na Ov~ari, pa kada mi
je istra`ni sudija predo~io iskaze svedoka Buli} Milana i Gorana Mugo{e,
nisam se odmah setio da sam bio sa wima, nego tek posle dva dana. To sam rekao i mom advokatu.
Kada istra`ni sudija pita za{to nije obavestio sudiju o tome, okrivqeni kaè da ne zna.
Ho}u sada da ispri~am {ta se stvarno desilo, da sam ja posle oslobo|ewa prakti~no me|u prvima oti{ao do bolnice, u ono vreme kada je tamo bio
i [qivan~anin, istina na drugoj kapiji. Ja sam oti{ao u bolnicu da javim sestri Okanovi}, ne znam joj ime, da joj je mu` poginuo, a to je bio i moj prijateq. Video sam tamo i Stanka Vujanovi}a sa kapetanom Radi}em i da je Stanko izvukao svoju sestru Nenu, koja je tako|e bila zaposlena u bolnici kao medicinska sestra. Prolaze}i prema glavnom ulazu video sam da [qivan~anin
vodi debatu sa nekim novinarima, pa su mi onda pokazali ispred bolnice hrpu le{eva u kapetaniji, tamo sam prepoznao nekog ~ika Tomu gipsara koji je
bio bez noge.
Posle toga ~uo sam da je na Veleprometu zbirno mesto, pa sam krenuo
tamo, me|utim, kada sam prolazio pored kasarne video sam dva autobusa koja
su bila puna qudi. Video sam i pored autobusa dosta qudi, izme|u ostalih
prepoznao sam Buliyu i Ku{tra, nije me sudija dobro razumeo, wih dvojica su
sami bili pored autobusa, to nije glavni krug kasarne, to je drugi krug. Nije
tu bilo drugih vojnika, video sam da su obletali oko autobusa Buliya je vikao, galamio, video sam da je jedan iz autobusa provukao glavu pa mu je Buliya
skinuo veliki krst na lan~i}u i to stavio sebi oko vrata... tako je bilo. Ku{tro je i{ao za wim i nije ni{ta galamio, samo sam ~uo Buliyu da je galamio. Tu sam video u blizini jednog oficira i pitao sam ga {ta je sad ovo, pa
mi je on rekao da su tu qudi iz ~etiri automobila koja su bila parkirana kod
jedne od zgrada iza kasarne, u dvori{tu kasarne, pa mi je rekao da zasedaju {ta
}e biti sa wima. Da sam znao da }e biti streqawe ne bih posle ni i{ao... ma
kakvi. Ja sam tu u autobusu prepoznao Stilin Vinka, kojeg znam odranije. Nisam video nikakve vojnike u ta dva autobusa, ne znam da li su oni koji su bili
u autobusu mogli da iza|u, ali, u svakom slu~aju, niko od wih nije izlazio. Ja
sam bio tu dvadesetak minuta i tada su po~eli dolaziti ovi na{i sa Petrove Gore. Video sam da su odjednom ona ~etiri automobila, koja su bila pored
one zgrade {to mi je pokazao onaj oficir krenula, pa mi je Ku{tro rekao
idemo, a ja sam traìo da i ja idem sa wima. Pitao sam Buliyu, rekao je pr153
vo da nema mesta, a posle smo Ku{tro i ja seli u gepek. Krenuli smo. I ona
dva autobusa su krenula, mi smo bili iza, se}am se da je bilo neko vojno vozilo bov, a krenuli su i oni luksuzni automobili iza. Kada smo krenuli putem prema Negoslavcima, bila je kolona i znam da je bio obi~an putni~ki autobus koji je vozio prema [idu. U jednom momentu smo obi{li one autobuse
i bili smo ispred wih. Kada smo do{li do skretawa za Ov~aru, na pola puta
do Negoslavaca, mi smo skrenuli levo, autobusi, ona dva iz kasarne, krenula
su za nama i oni putni~ki automobili, a vojna vozila i onaj autobus {to je vozio prema Negoslavcima produìli su daqe. Mi smo se zaustavili pored hangara na Ov~ari, pa su iza nas stali autobusi, to je moglo biti negde oko 14,00
~asova, i tu je odmah po~eo istovar. Ja sam video da su se tu formirale dve kolone, pored izlaza autobusa pa do ulaza u hangar, bilo je tu i dobrovoqaca i
me{tana, koga sve nije bilo, pitaj boga, uop{te nije tamo bilo vojnika. Nisam zapazio da su neki vojnici bili u autobusu kada su dolazili. Znam da su
ti qudi koji su bili u te dve kolone povremeno udarali ove koji su izlazili
iz autobusa. I ja sam poznavao dosta tih koji su izlazili iz autobusa, koji su
bili Vukovarci, ali nije wih trebalo streqati...
To ko je wih tukao kada su izlazili iz autobusa najboqe zna Buliya koji
je bio prvi i skidao im lan~i}e i krstove, ili kako su oni govorili kriève oko vrata. Mislim da to nije bilo na lan~i}ima nego na {pagi, najlonu, sa
crnim perlama, a krstovi su bili mali. Ja mislim da je od wih skoro svako
imao. Buliya je sve od wih uzimao i stavqao na ruku i nakupio ih do lakta
svoje ruke. Ne znam {ta je Mugo{a tada radio, nisam ga zapazio. Ti koji su tu~eni, tu~eni su rukama... nisam gledao da li je neko tu~en nogama... uglavnom
ja nisam nikoga pipnuo.
Ja sam pored tog Vinka video jo{ jednog poznanika Pajri}a sa nadimkom
Pajro, kojeg sam tako|e hteo da izvu~em, pa po{to su oni me|u prvima iza{li
i oni su pro{li kroz onaj {palir i dobili batine, svako je od wih dobio batina, Buliya to moè najboqe da kaè. Neka vam donese onaj krst {to je skinuo u autobusu, nije to bio krst, nego krstura.
îm su Vinko i Pajro u{li u hangar, ja sam ih odvojio sa strane i izvukao iz hangara i stavio sam ih uza zid hangara. Kada su ti qudi iz autobusa
u{li u hangar video sam da su jedan vojnik i kapetan izbacivali stvari iz autobusa, bilo je tu 200-300 torbi i oficir je otvarao svaku torbu. Ja sam ga pitao {ta traì, on je rekao dokumenta. Bila je tu jedna velika otvorena torba sa ko`nim jaknama, ja sam uzeo dve jakne i dao Stilinu i Pajri da obuku,
ali oni nisu hteli, mada je bilo jako hladno.
Ja sam tamo u hangaru video Stanka, bio je sa wegovim dru{tvom. Ko je
bio tamo sa wim ne mogu da se setim, znam da su jurili oko wega, tr~ali, ~ulo
se Stanko, Stanko, {ta }emo, koga }emo.... Pokazivali su prstom ko je usta{a, znam i da su odvajali te koji su izlazili iz autobusa. Ja sam tamo u hangaru video i Zori} Stevu zvanog ]evo, i znam da je on izvukao dvojicu, ne znam
kako se zovu ta dvojica, i doveo ih je do one moje dvojice i izveo napoqe. Po154
sle je neko rekao, ne mogu da se setim ko, nema vi{e spasavawa, pa sam ja hteo
da izvu~em jednu devojku {to je bila trudna, to je Ruìca Markoba{i}, znao
sam wenog oca koji je brusio makaze nekada po ulicama, znam da je to bila sirotiwa, ali mi nisu dali da je izvu~em zato {to su rekli da je to èna usta{e Markoba{i} Davora ili Damira, za kojeg znam da mi je ku}u izbu{io. Ne
mogu da se setim koga sam pitao da je izvu~em i ko mi je rekao da ne moè. Znam
da je tu u hangaru me|u tim zarobqenicima bilo i nekih Italijana, Nemaca,
bili su u belim mantilima, ~uo sam i nema~ki jezik, mislim da su bila ~etvorica Nemaca i dva Holan|ana. Oni su odmah u po~etku odvojeni. To su bili
ti gipsovani. Ja sam jednog od tih video kasnije kada se pewao u traktorsku
prikolicu sa tom nogom u gipsu da je imao veliki kukasti krst na podlaktici. Mislim da je bilo i [iptara.
Kada me pita istra`ni sudija da li sam tamo video Miroquba, kaèm da
ga uop{te nisam video. Tako|e nisam video ni Husnik Ivicu, ne znam ni ko
je Jovica Peri}, ~uo sam za nadimak Pe|a, nisam taj nadimak ~uo na Ov~ari,
nego kasnije, ali ne poznajem Mayarac Predraga, tako|e nisam tamo video ni
Mi}u Medowu, u stvari taj nadimak mi ni{ta ne zna~i.
Ja sam video da jedan traktor velikim, mislim da je bio zeleni, nisam siguran... pro{lo je 13 godina, ali znam da je bio sa velikom prikolicom, stao
je ispred hangara, znam da je unutra imao klupe, video sam to kada je podignuta cirada. Znam da je jedan ~ovek, koji je bio u civilu, izvukao jednog od onih
zarobqenika i po~eo da ga tu~e ispred hangara, taj {to je dobijao batine napoqu je bio mladi} od dvadesetak godina, a taj {to ga je tukao imao je mo`da
25 ili 26 godina, bio je u civilu, i tako ga je tukao da je taj {to ga je tukao padao dole, dizao se pa opet padao. Znam da mu je neko govorio ne{to: vodni~e
ili zastavni~e nemoj vi{e, ali je on i daqe nastavqao da ga udara. Koliko
sam razumeo, neko je rekao da je to bio vodnik ili zastavnik kapetana Radi}a, ako to nije bio [tuka... da li je on imao neki ~in? Samo sam ~uo da se tamo spomiwe neki nadimak [tuka, a sada kada pita tuìlac kaèm da ne znam
ko je [tuka, da li taj {to je dobio batine ili onaj {to je rekao, samo znam da
je bio Radi}ev. Taj {to je tukao tog zatvorenika udarao ga je rukama i nogama,
samo sam video da ga je tako tukao i vikao pucao si na mene, ubio si neke na{e vojnike. Posle ga je odveo negde taj {to ga je tukao i nisam ga vi{e video.
Nisam posle video ni tog civila za kojeg su rekli da je vodnik ili zastavnik.
Nije se ~uo nikakav pucaw kada je odveo tog {to ga je tukao.
Neki su i u hangaru dobili batina, ali ponavqam da ja tamo nisam video
neke oficire niti sam video vojnike iz Vojne policije.
Negde oko 15 sati video sam da je jedna grupa zarobqenika uvedena u prikolicu koja je bila parkirana pored ulaza u hangar, pewali su se zarobqenici preko lotri na prikolice, to su u stvari merdevine i to je i{la prva grupa, ona koju sam spomiwao da su bili neki stranci, ukupno ih je bilo desetak.
Ne znam ta~no ko je seo u traktor, ali znam da je jedno luksuzno vozilo, da li
zastava 101 ili ne{to sli~no i{lo iza traktora. Ja ne znam ko je taj {to je
155
vozio to luksuzno vozilo, on je sam seo unutra i krenuo za traktorom. Oni

{to su streqali vaqda su bili tamo na streli{tu. Posle se otprilike svakih pola sata vra}ao traktor sa tim luksuznim vozilom, ulazila je nova grupa, pa opet odlazila, i tako je redom i{lo. Uop{te nisam ~uo pucwavu. Znam
da je bilo ukupno sedam tura traktorom. Tovarili su oni i vi{e od 30 zarobqenika. Nije tu bilo odre|ivawa ko }e da ide u kojoj grupi, nego redom. Nije se pucwava ~ula ni napoqe pored hangara, a ne unutra u hangaru, tako da ti
zarobqenici nisu ni znali da idu na streqawe.
Kada me ponovo istra`ni sudija pita na koji na~in je to odre|ivano ko
}e da ide i kada, kaèm da je kqu~ u Stanka, pa kada me sudija pita {ta zna~i
to kqu~ je u Stanka, pitam sudiju da li ste vi pismeni? Stanko mora znati ko je sve to bio.
To se sve zavr{ilo negde oko 20,30 ~asova, nisam posle vi|ao nikakvu
vojsku.
Ni{ta se nije de{avalo u blizini hangara, nije bilo nikakvog streqawa pored hangara.
Stvarno nemam pojma o bilo kakvom streqawu ispred hangara. Ja jesam
video jednog vojnika u zgradi koja je udaqena mo`da 40-50 metara od hangara
koji je ~uvao automobile, ali taj vojnik nije prilazio hangaru.
Ja znam da je u hangaru neko popisivao te zarobqenike, ~ini mi se u civilnom odelu, nisam siguran.
Nisu u uniformama bili ni hrvatski dragovoqci, kako oni kaù, ali
se prepoznavalo po ùtim maramama koje su imali pojedinci.
Kada me istra`ni sudija pita {ta je bilo sa onima koje smo ]evo i ja
odvojili, kaèm da ih je odvezao odatle na Sajmi{te, mo`da otprilike tri
prikolice pre kraja.
Znam kasnije da se Vinko vratio i ìvi u Vukovaru, a ~ini mi se da je Pajro u Nema~koj.
Kada me pita istra`ni sudija da li sam tada ~uo rad neke gra|evinske ma{ine, kaèm da nisam ~uo, ali dodajem da nisam ni mogao da ~ujem, jer dva dana pre ovog doga|aja dok sam bio u rovu, na par metara od mene je pala minobaca~ka granata, pa sam od toga oglu{io.
Kada se sve zavr{ilo, svi su beàli odatle, ja sam pitao Stanka da me
prebaci svojim automobilom, odnosno nisam ga ja pitao, nego sam stajao sa
wim, a on me nije hteo prevesti, nego je odjurio. Ina~e, taj auto {to je on vozio bio je jedan od ona ~etiri automobila koja su bila u onoj zgradi kasarne
o kojima sam napred pri~ao. Ja mislim da je to bio automobil opel vektra.
Znam da je to bio novi auto i da je on to zaplenio.
Ja sam se sa Ov~are vratio sa nekim mehani~arem, odnosno sa dva radnika, pa sam autobusom, tim kojim su ranije dovedeni zarobqenici, vratio se do
}o{ka kasarne.
Mislim da su Buliya i Ku{tro bili u hangaru jo{ dok je ona prva prikolica i{la prema Grabovu, odnosno ne znam gde je krenula ta prikolica, ja
156
znam da je taj put i{ao za Ribwak ravno, ali oni nisu i{li tim putem, nego
su i{li do pola puta, a onda su skrenuli levo. Ja sam video kada je traktor palio svetlo, pa tamo i{ao.
Na posebno pitawe istra`nog sudije kaèm da je onaj vodnik ili zastavnik, kojeg sam prethodno opisao kao ~oveka koji je tukao jednog zarobqenika,
mogao je imati oko 24 godine, malo je vi{i od mene, ja sam visok 164 santimetra, bio je sredwe gra|e, imao je kestewastu kosu, ni{ta od vojne ode}e nije
imao. Nije ni{ta imao na sebi od vojne ode}e i obu}e. Gledao sam i video da
mu je skakao i po prsima.
Puno od ovoga {to sam rekao mogao bi da potvrdi taj moj svedok Stilin
Vinko kojeg sam izvukao, jer je i on to gledao dok je bio napoqu.
Nisam ~uo za nadimak Veliki bojler.
Nakon {to mi je predo~en iskaz Jovice Peri}a, u kojem on navodno tvrdi da me je video pored rupe gde je bilo streqawe zarobqenika na Grabovu, kaèm da to nije tako i da ja nikada nisam bio.
Se}am se jednog doga|aja, mo`da godinu dana posle ovoga, kada sam bacio
bombu u Dunav izme|u Borova Sela i Vukovara, pa je...
Branilac bez dozvole upada u re~ okrivqenom i istra`nom sudiji govore}i okrivqenom da }uti, da navodno nema smisla... Istra`ni sudija opomiwe i advokata Ka~ara i advokata Zaklana, koji je tako|e komentarisao bez dozvole, na pona{awe u sudnici.
Imao sam pun ~amac ribe, pa sam ne{to podelio, a ne{to ostavio da se
proda kod restorana Tri vr{ke, pa sam onda do{ao u blizinu Stankove kafane u centru, i znam da me je neko, {to je radio u luci, pitao koliko sam pobio tog dana, a ja sam rekao 200-300 usta{a misle}i na ribu, jer sam tako zvao
{arane i somove. Stanko je sedeo za {ankom u svojoj kafani, a ja sam bio ispred dok sam ovo govorio. On je to ~uo i odmah izleteo napoqe, udario me 1520 puta po ustima i licu. Psovao mi je oca i majku, govore}i: Ti si bio tamo?
[to laè{ kada nisi tamo bio. Da ga nisu sestra i {ogor odvukli ja bih ga
ubio tamo. Nije spomiwao Stanko gde ja to navodno nisam bio, ali ja to zakqu~ujem da je mislio na Ov~aru.
Meni je ào tih qudi koji su streqani, bilo je me|u wima i dobrih qudi, a meni je ào i mojih qudi, jer nas je bilo u po~etku osam, a ostalo nas je
samo dvoje.
@ao mi je tog Husnika, nije on ni{ta kriv, neka odgovara ko je kriv.
Nakon {to mi je predo~en deo iskaza pukovnika Vojnovi}a, kaèm da je
on dobar ~ovek, wega nisam uop{te video na Ov~ari, a nije ta~no da sam ja bio
u {paliru.
Miroqub nije bio na nikakvoj funkciji za vreme rata.
Branilac traì da u zapisnik u|e da je pre po~etka saslu{awa okrivqeni rekao da je bolestan, da ga boli glava i da je primio ~etiri injekcije.
Okrivqeni sam kaè da nije primio ~etiri, nego jednu injekciju, a ukupno je primio ~etiri injekcije. Tu injekciju je dobio u okviru terapije koju dobija u zatvorskoj ambulanti.
157
Kada advokat Ka~ar traì da u zapisnik u|e da okrivqeni pla~e, okrivqeni sam kaè da mu je ào wegovih prijateqa koji su tamo poginuli. Nisu
poginuli oni iz Petrove Gore, nego oni {to su bili napred, vidite kakve oni
imaju ku}e, a kakvu ja imam.
Na posebno pitawe advokata Dragane Ku{ar kaèm da se to sve de{avalo istog dana kada sam bio u bolnici, zatim u kasarni i na Ov~ari.
Nemojte me pitati o datumu, nemam pojma koji je to bio datum. Ne mogu to
da poveèm ni sa oslobo|ewem Vukovara, neki su to slavili, a ja nisam. Ne
mogu da se setim {ta je Stanko na sebi imao obu~eno, a nije imao ni{ta na
glavi, to je kao da ste me pitali {ta je ru~ao... kada nemam pojma. Stanko je
uvek imao bradu, i ja sam imao bradu i brkove.
Nisam ~uo {ta je Stanko odgovarao onima koji su pitali u Hangaru:
Stanko, {ta }emo raditi.
Kada su po~eli odvoziti zarobqenike, Stanko uop{te nije bio tamo, ja
ga nisam video. Stanka sam video samo iz po~etka tamo u hangaru i posle, kada se sve zavr{ilo, kada je stao i kada je po{ao i nije hteo da me poveze. Obja{wavam da sam ja proveo toliko vremena, jer me nije niko hteo povesti, govorili su mi ti spa{ava{ usta{e, a od tih pet sati {to sam bio na Ov~ari, tri sata sam bio sa onima koje sam spasao i pri~ao sa wima.
Istra`ni sudija odbija pitawe da li je ovaj okrivqeni u sva|i i daqe sa
Stankom Vujanovi}em.
Nisam posle ni ~uo za to streqawe, niti sam dolazio tamo kod wih, niti sam se druìo sa wima. Dobar sam ja sada i sa Nadom, Stankovom ènom,
ali nikada se ne zaboravqa to {to sam izudaran. Bio je kod mene Stanko sa
svojim {ogorom iz australije u mojoj ku}i pre nego {to je uhap{en, pa sam mu
rekao kako te nije sramota {to si do{ao, a mene si i{amarao. Do{li su zato da mi Nenin mu` da kasetu od mog pokojnog brata. Ina~e, pre toga Stanko
nije dolazio kod mene u ku}u.
Na posebno pitawe advokata Pereskog, kaèm da ne mogu da se setim ko
je Duki} Nikola Giya.
Na posebno pitawe zamenika op{tinskog javnog tuìoca odgovaram da ja
znam Cecu, to je dobrovoqac iz Sremske Mitrovice koji je bio kod Kamenog.
Nisam ni wega ni Kamenog video na Ov~ari.
Nakon {to sam izvukao onu dvojicu koju sam pomiwao, sa wima sam pri~ao napoqu gotovo tri sata, a zatim sam sedeo napoqu na ulazu ispred hangara.
Advokat Ka~ar prilaè izjavu Stilon @eqka, datu advokatu Amiyi}u
u Ba~koj Palanci.
Okrivqeni izjavquje samo da je tu napravqena gre{ka i kada stoji da je
Vinko izvu~en iz autobusa, okrivqeni obja{wava da je iz hangara izvukao
Vinka, a ne iz autobusa.
To je sve {to imam da izjavim. Zapisnik sam slu{ao prilikom diktirawa, na wega nemam primedbi, te ga kao svoj svojeru~no potpisujem, i ne traìm da mi se ~ita, jer sam slu{ao glasno diktirawe.
158

Katarina, okrivqeni Stanko Vujanovi}.
Ispitivawu okrivqenog prisustvuju javni tuìlac Du{an Kneèvi},
1. Ime i prezime: Stanko Vujanovi}, ostali podaci kao u zapisniku od 6.
6. 2003. godine
2. Nadimak
5. Gde je ro|en
6. Gde ìvi
9. Zanimawe
11. Da li je pismen
Saslu{awe okrivqenog obavqa se u prostorijama Okru`nog zatvora u
Novom Sadu.
Ja sam ve} saslu{an kod istra`nog sudije, 6. juna ove godine, i to {to sam
tada izjavio je ta~no, mada moram da dodam da je to saslu{awe bilo nekako
159
zbrda-zdola. Sada bih eventualno mogao da dopunim taj iskaz i eventualno

hronolo{ki objasnim doga|aje.
Sada ho}u malo {ire da objasnim da sam posle onog doga|aja u Borovu Selu, od maja 1991. godine, taksirao prakti~no sve do jula meseca. Sticajem
okolnosti, po{to sam ~esto vozio auto po gradu, bio sam u prilici da vidim
postavqawe barikada i postajao svestan da }e se ne{to dogoditi. To su mi govorili i moji prijateqi Hrvati, a kada sada sagledam, u to vreme sam imao
mo`da 70% prijateqa Hrvata. Nekako u to vreme jedan od wih, ne bih èleo
da kaèm wegovo ime, poklonio mi je automatsku pu{ku sa borbenim kompletom iz redovnog naoruàwa JNA. U to vreme nije postojala nikakva komanda, pa smo se mi, koji smo bili izvan centra grada, organizovali izme|u sebe,
tako {to smo na neki na~in dolazili do oru`ja i poku{avali da za{titimo
taj deo grada u kojem smo ìveli.
Se}am se da je u avgustu mesecu moj kom{ija Paji} @eqko oti{ao u centar grada, ali se posle nikada nije vratio, a naknadno sam saznao da je i on
ubijen u Vesla~kom klubu kraj Dunava.
U to vreme su oko tog samoorganizovawa bili aktivni Pero Velebit i
Du{an Jak{i}, koji su na neki na~in bili i koordinatori nabavqawa oru`ja i obezbe|ivawa tog dela grada. Mi nismo imali direktne napade Hrvata, a
raspolagali smo sa odre|enim brojem qudi koji su ostali u Vukovaru. Majka
je ranije iza{la, a otac je dobio dozvolu za izlazak iz grada od Mer~epa. Otac
se posle nije ni vratio u Vukovar, jer nije moglo da se u|e. Nakon {to je vojska do{la, bio je jedan incident, jer je jedna granata pala na moju ku}u, odnosno podrum u kojem je bilo dosta nas, pa su onda odlu~ili da u toj mojoj ku}i
bude {tab, odnosno osmatra~nica, jer je ku}a ~vrsta. Obave{teni smo na sastanku sa Perom Velebitom i oficirima o tome kako }e qudi koji su iz Vukovara, a mi smo sebe nazivali teritorijalcima da ne bi obja{wavali bilo
{ta {ire, mada formalno nismo bili ni u kakvoj jedinici, obja{wavalo se
kako }e teritorijalci da pomognu vojsci u osvajawu Vukovara. Odlu~eno je da
grupa qudi oko Miroquba bude u toj ulici u kojoj je on bio, i to je Nova ulica, i da ima pravac kroz Novu ulicu, ali meni je re~eno da sa grupom qudi budem u Zelenoj ulici, to je otprilike kilometar ulevo. Nismo ni Miroqub ni
ja bili neki formalni komandanti, ve} je to bilo vi{e nekako neformalno,
bili smo vo|e tih qudi. Ja sam zvani~no pripao ~eti kapetana Bojkovskog,
dok je Miroqub pripao ~eti kapetana Radi}a. Znam da je Jak{i} bio neka vrsta koordinatora aktivnosti teritorijalaca u sadejstvu sa vojskom, jer je bio
u {tabu kod majora Te{i}a, ali ga ja nisam ba{ cenio, jer je samo povremeno
dolazio na prvu liniju doteran, nalickan i nije u~estvovao u borbama.
Kasnije, kako su se borbe daqe odvijale, mi smo polako napredovali. Kada smo se spojili sa drugim jedinicama u strate{ki bitnom delu grada, na Milovom brdu, tada se ve} nazirao kraj borbi za Vukovar. Ja sam tu prvi put i
upoznao [qivan~anina, cenim ga kao dobrog oficira, koji je vodio ra~una i
o vojsci i on je tada bio glavni u akcijama za oslobo|ewe Vukovara.
160
Se}am se da je 18. novembra 1991. godine, kada smo ve} izbili do mosta na
Vuki i kada je prakti~no bilo samo sporadi~nog otpora, u jednom momentu
[qivan~anin rekao da se ne ide daqe, jer jo{ uvek nije sigurno, pa je on onda sam sa jednim ili dva bova oti{ao do bolnice gde su se vodili pregovori oko predaje qudi koji su bili tamo. Kada se pro~ulo da je on tamo krenuo,
znam da je vi{e teritorijalaca oti{lo tamo, a i ja sam hteo da odem do bolnice, jer mi je tamo ostala sestra Nevenka. Bilo je problema na ulazu u bolnicu, jer me vojnik nije pu{tao sa naoruàwem, pa kada je shvatio i kada sam
mu rekao za{to ho}u da u|em u bolnicu, i kada sam ve} bio u takvoj fazi da }u
ubiti i wega i sebe i sve okolo, onda me je pustio, pa sam u{ao unutra i tu sam
video neke poznanike za koje znam da nisu ni bili zaposleni u bolnici, kao
na primer jednog Antu kojeg znam da je bio voza~ u âzmatransu, koji je bio
u belom mantilu, pa je i pisalo wegovo ime sa oznakom dr ispred. Wega sam
za~u|en pitao otkad je on doktor, on mi je rekao da }utim, pa se ponudio da }e
mi on na}i sestru. Nije mi on doveo sestru, nego je sestra sama iza{ta, tu smo
se pozdravili, jer se nismo dugo videli. Znao je i [qivan~anin da ja traìm
sestru i kada smo se na{li, ja sam mu to i rekao, pa smo onda oti{li kod mene ku}i. To se sve de{ava 18. novembra 1991. godine. Ina~e, u bolnici sam video i ]apala, znam da je izveo jednu sestru Vukicu laborantkiwu, bilo je tu
jo{ nekih teritorijalaca. Ja nisam tada video Buliyu, mogu}e da je on tada
bio, jer sada kada me je istra`ni sudija podsetio, setio sam se da je on bio zaposlen kao mesar u bolnici.
Popodne i ve~e proveo sam ku}i sa sestrom, prepri~avali smo doga|aje
koji su se u me|uvremenu desili.
Slede}eg dana, 19. novembra, ja sam pre podne oti{ao na Velepromet,
jer je tamo bilo zbirno mesto za sve qude koji su pronalaèni po podrumima
i iz celog grada. Znam da je tu bio major @igi}, bio je tu i ]apalo i vr{ila
se neka vrsta trijaè, uzimani su podaci od tih lica i oni su uglavnom trebali da idu prema [idu, a zatim daqe. Ja sam tamo video mog majstora, kod kojeg sam u~io zanat, Johana Birgera, pa sam zamolio da i wemu daju dozvolu preko reda, iako su se malo bunili dali su mu tu dozvolu. Ta~no je da je bilo nekih povika od strane drugih teritorijalaca koji su tu bili u smislu usta{a,
znam ga, ali ja nemam neka saznawa da su ona lica za koja se mislilo da su izvr{ili neke zlo~ine posebno izdvajana. Ja nisam u~estvovao u tome. U stvari, razlog mog dolaska na Velepromet je {to sam hteo da obezbedim namirnice koje su tu stizale kao pomo}. Kada sam polazio video sam na Veleprometu sudiju Hajdukovi}a, video sam Milo{a Vojnovi}a koji je bio ministar
pravosu|a u Vladi Gorana Hayi}a, video sam tu i Miroquba, Boru Bogunovi}a koji je bio ministar policije i jo{ neke, i se}am se da sam ne{to komentarisao u smislu gde su bili kada se ratovalo, pa sam se okrenuo i oti{ao.
Kada sam prolazio pored kasarne, video sam neku gu`vu. U po~etku vojska nije dozvoqavala da se u|e unutra, a kasnije su ipak pustili sve da u|u. Bilo je tamo nekoliko autobusa, bilo je dosta vojnika i oficira, a i dosta te161
ritorijalaca. Ja sam ba{ hteo da vidim ko je u tim autobusima i da li nekoga

poznajem. Od nekog oficira saznao sam da su to neki zarobqenici sa Mitnice, koji treba da idu za Sremsku Mitrovicu. Video sam tu [qivan~anina, koji je govorio da }e se onima koji su ne{to uradili suditi u Srbiji, mada znam
da je bilo re~i me|u teritorijalcima da takvima koji su ne{to uradili treba da se sudi u Vukovaru. Ja sam tada i ~uo na dvori{tu da je Milo{ Vojnovi}
rekao da treba onima koji su ne{to uradili suditi u Vukovaru, a ne u Srbiji. To sam ~uo u dvori{tu Veleprometa.
Mene je tada u kasarni video \or|e Terzi}, koji me je zamolio da poku{am da izvu~em iz autobusa wegovog prijateqa ili ro|aka Vran~i} Josipa,
kojeg sam i ja poznavao, jer smo zajedno igrali fudbal. Upravo dok je [qivan~anin govorio da se ovima mora suditi i da moraju i}i u Srbiju, ja sam pozvao
tog Vran~i}a da iza|e iz autobusa, i kada je on krenuo, a [qivan~anin je to
video, rekao mi je da to ne ~inim, jer bez obzira {to se poznajem sa tim ~ovekom treba u nekom postupku da se proveri da li je ne{to radio, pa ako nije da
}e biti pu{ten. Nije mi bilo ba{ pravo, ali nisam ni{ta rekao, i taj Josip
se vratio u autobus. Me|utim, kada je [qivan~anin oti{ao, ja sam ponovo pozvao tog Vran~i}a i on je iza{ao, pa sam mu rekao da ode sa Terzi}em, pa je tako i bilo. Video sam tamo Boru Jawi}a koji je radio na pumpi, pa sam poku{ao i wega da izvu~em, ali je neki oficir nai{ao i vratio ga u autobus, nije mu dozvolio da iza|e napoqe. Bila je neka napeta situacija u kasarni, ali
ja ne znam da li je bilo nekog ozbiqnijeg sukoba vojske i teritorijalaca. Iako sam ~itao u {tampi da sam uperio oru`je u [qivan~anina, to nije ta~no.
Vratio sam se ku}i oko 13 ~asova na ru~ak, tu je bilo jo{ nekoliko qudi i se}am se da je do{ao Stevo Zori} ]evo, koji mi je rekao da iza|em napoqe i onda mi je preneo da su zarobqenici iz kasarne odvedeni na Ov~aru jer je tamo
navodno bezbednije, jer je tamo na Ov~ari u onim autobusima bilo ro|aka i
prijateqa od Steve, pa je poku{ao da ih izvu~e.
Ja sam uzeo samo {korpion, pa smo ]evo i ja krenuli na Ov~aru. Dodajem
da je prilikom prethodnog saslu{awa rekao da je sa nama bio moj kom{ija
@eqko Petrovi}, jer je rekao da ho}e da obi|e svog brata koji ìvi na Ov~ari. Ne znam ta~no koliko je moglo biti sati kada sam do{ao do Ov~are, mo`da oko 15 sati, video sam dosta vojnika i teritorijalaca ispred, kao i neke
oficire, bilo je dobrovoqaca, bilo je tu razli~itih uniformi.
Nije se moglo u}i u hangar, jer vojnici na ulazu to nisu dozvoqavali. Ja
sam samo ~uo da se pre toga moglo ulaziti u hangar, ali da je vojska sve koji
nisu vojnici izbacila napoqe. Video sam na ulazu u hangar da je jedan oficir, kome nisam video ~in, popisivao zarobqenike za jednim stolom, tako
{to su oni pojedina~no prilazili i govorili generalije, a znam da je pored
bio neko doma}i i potvr|ivao da li je ta~no to {to govori zarobqenik. Ja
sam video i u hangaru Boru Jawi}a, ali je bio toliko pretu~en da sam ga jedva prepoznao.
162
Ja sam se zadrào ispred hangara mo`da sat ili sat i po, ni{ta se naro~ito nije de{avalo, a posle sam se ponovo na{ao sa @eqkom Petrovi}em, pa
smo se nas dvojica vratili nazad, a ]evo je ostao.
Ja sam bio u svojoj ku}i, @eqko je do{ao kod mene na ve~eru negde oko 1819 sati i nisam iz ku}e uop{te izlazio.
Kada me istra`ni sudija pita za{to to nisam spomiwao prilikom prvog
saslu{awa, kaèm da je kod @eqka bila takva situacija da mu je brat poginuo prilikom oslobo|ewa Vukovara, i kada je to saop{tio wegovom ocu, on
je odmah umro. Na neki na~in sam hteo da ga po{tedim eventualnog svedo~ewa, a sada sam ipak re{io da kaèm da je bio sa nama.
Nakon {to mi je istra`ni sudija predo~io da je vi{e svedoka spomiwalo da se taj doga|aj na Ov~ari desio 20. novembra, ja kaèm da sam siguran da
je ovo {to sam ispri~ao bilo 19. novembra.
Ja sam slede}eg dana, 20. novembra, bio u ku}i, u gradu, ali nisam odlazio
na Ov~aru, nisam imao potrebe. Posle desetak dana saznao sam da su streqani neki zarobqenici.
Nakon {to mi je predo~eno da su neki svedoci, kao na primer pukovnik
Vojnovi}, spomiwali da sam bio u hangaru, kaèm da to nije ta~no i ne znam
za{to bih govorio da nisam bio, ako sam ve} bio unutra.
Kada mi je predo~en deo iskaza Milana Lan~uànina Kamenog, gde je rekao da sam bio komandant jedne ~ete TO, da je Miroqub komandovao drugom
~etom, ja se pitam {ta on to lupa, ja sam ~ak bio uveren da je wegova jedinica,
Leva Supoderica, osnovana tek posle oslobo|ewa Vukovara.
Dodajem da znam da je kapetan Radi} imao kurira, kaèm da je bio wegov
potr~ko, mlad momak kojeg su zvali [tuka.
Ne znam da li je bio [tuka u kasarni ili na Ov~ari.
Nakon {to je istra`ni sudija predo~io da je jedan okrivqeni u svom iskazu spomiwao da su mu Miroqub ili Stanko naredili da u|e u kombi i da pazi da ne pobegnu zarobqenici koji su bili u traktoru ispred, bez dozvole suda advokat Zaklan upada u re~, pa ga istra`ni sudija opomiwe na pona{awe.
Nakon toga okrivqeni izjavquje da nema komentar na ovakav deo iskaza
tog okrivqenog.
Nakon {to mi je predo~eno da je jedan svedok rekao da sam navodno sa Miroqubom i Kamenim temperamentnije razgovarao, kaèm da ja Kamenog nisam ni video na Ov~ari, a za Miroquba sam samo ~uo da je bio.
Ho}u jo{ da dodam da sam u toku borbi prona{ao jedan {e{ir tamnije
braon boje, a napred je imao ocila, to je bio platneni bey koji je bio za{iven
na {e{ir.
Nakon {to su mi predo~eni i drugi iskazi svedoka koji spomiwu da sam
ja navodno bio u hangaru, kaèm, ako }e vam to pomo}i napi{ite da sam bio u
hangaru.
Ja sam upoznao Jovana Dulovi}a 10-15 dana pre kraja borbi u Vukovaru,
ali mi se la`no predstavio kao pisac, pa sam mu ukratko ispri~ao {ta se de{avalo tih dana u vezi sa borbama.
163
Znam da je bio jedan dobrovoqac kod Kamenog po nadimku Topola, znam

da je bio visok i ~ini mi se da je brijao bradu, ali nisam siguran.
Daca je bila kod mene u mojoj ulici, znam da je Masnikosa Dragica iz Novog Sada i da je poginula negde u Bosni 1992. godine.
Za Dragicu znam da nije bila na Ov~ari, a za Topolu se ne se}am.
Kada mi je predo~en deo iskaza Jovana Dulovi}a, da sam mu ja navodno rekao da nisam imao dovoqno svojih qudi, pa sam morao da angaùjem pijane
{e{eqevce, kaèm da to ne bi ~itao i neko ko ima osam razreda i kaèm
da ja nisam imao nikakve ingerencije nad tim {e{eqevcima.
Ne znam ni{ta ni o delu iskaza Gorana Mugo{e zvanog Ku{tro, da je navodno prisustvovao nekoj raspravi izme|u Miroquba, Kamenog, Jovice Kresovi}a i mene u smislu za{to jame nisu dobro zakopane.
Jako mi je ào {to se sve to desilo, mo`da bih vi{e pomogao istrazi da
sam bio na slobodi.
Na pitawe zamenika op{tinskog javnog tuìoca odgovaram da sam ja na
Ov~ari video, na stotinak metara, neke ma{ine i traktore, uglavnom sve
uni{teno, samo sam video da je bio ispravan agregat, koji je radio.
Dodajem da sam na Ov~ari video kapetana Zjaju, on je komandovao specijalnom jedinicom, a video sam wegove vojnike ispred ulaza i dva ili tri vojnika od zgrade na 50 metara od hangara, oni su imalo malo tamnije maskirne
uniforme, NATO {lemove i heklere, nisu imali bele opasa~e ni uprta~e.
Ja sam bio u sukobu sa tim Zjajom zbog nekih razmimoilaèwa oko na~ina delovawa, nisam ja na Ov~ari hteo ni da gledam tog Zjaju.
Video sam na Ov~ari 3-4 autobusa u blizini one mehanizacije koju sam
pomenuo. Autobusi su bili prazni.
Ja nisam video da je u blizini hangara na Ov~ari bila iskopana neka rupa.
Poznavao sam Peji} Miroslava zvanog Bimbo, znam da je poginuo za vreme borbi. Ne znam da li je imao brata. Ne znam da li su wegovi roditeqi ostali u Vukovaru ili pre{li za Srbiju, ne znam im ni imena, a ~ini mi se da je
Bimbo imao mla|eg brata.
Dodajem da sam dobrovoqce koji su bili kod Kamenog, Kineza i Cecu, boqe upoznao na onim godi{wicama proslave oslobo|ewa Vukovara, odnosno
odmah posle oslobo|ewa Vukovara, posle par dana.
Imali smo jednu jedinu akciju zajedni~ku sa dobrovoqcima Kamenog u
osloba|awu Milovog brda. Cecu sam upoznao posle rata, a Kineza u toku rata.
Na pitawe advokata Ka~ara, odgovaram da kada sam odlazio sa Ov~are
oni autobusi su jo{ uvek bili tamo.
Na pitawe advokata Pereskog, odgovaram da znam da Predraga Mayarca
zovu Pe|a, ja se i ne se}am da je on bio u ratu, znam ga posle rata. Nisam ga video na Ov~ari, ne se}am se.
Nisam komandovao Ivici Husniku, zvanom Iko, nisam ga ni vi|ao za
vreme rata. Wega sam znao i wegovog brata Facu pre rata.
164
Branilac advokat Zaklan ima primedbu da je istra`ni sudija okrivqenom predo~io da je jedan svedok izjavio da su mu Miroqub i Stanko rekli da
pazi na zarobqenike da ne pobegnu, a da je taj svedok navodno bio u kombiju,
iako to ne stoji u spisima.
Pitawa nema, primedbi nema.
To je sve {to imam da izjavim. Zapisnik sam slu{ao prilikom diktirawa, na wega nemam primedbi, ne traìm da mi se ~ita, te ga kao svoj svojeru~no potpisujem.
Katarina, okrivqeni Vujovi} Miroqub.
1. Ime i prezime: Miroqub Vujovi}, ostali podaci kao u zapisniku od 6.
6. 2003. godine
2. Nadimak
5. Gde je ro|en
6. Gde ìvi
9. Zanimawe
11. Da li je pismen
165
Saslu{awe okrivqenog se obavqa u Okru`nom zatvoru u Novom Sadu.
Ja sam ve} saslu{an pred istra`nim sudijom, 6. 6. 2003. godine, i u potpunosti ostajem kod iskaza koji sam tada dao, mada ako je iskaz malo nejasan, to je zbog toga {to nisam imao ba{ najboqu komunikaciju sa istra`nim sudijom.
Ja sam u jednom podnesku, koji }u kasnije predati, ne{to {ire i detaqnije objasnio ono {to sam hteo da kaèm, a sada èlim da istaknem par stvari.
Spomiwano je da sam rawen 4. 12. 1991. godine od strane dobrovoqca koji je bio raspore|en kao dobrovoqac kod kapetana Radi}a za vreme ratnih dejstava, a posle oslobo|ewa stalno je bio negde oko mene, spavao je jedno vreme
u mojoj ku}i. Tog 5. 12. 1991. godine, gledao sam kada je na mene ispalio iz
{korpiona tri metka, video sam ga i on je gledao levo desno da li neko to gleda, a zatim kao bacio {korpion vi~u}i da mu je oru`je ispalo i da sam ja rawen, a da je {korpion opalio kada je pao na zemqu. Preba~en sam u bolnicu u
Negoslavce i kada sam po~eo da se raspitujem o tom ~oveku i znam da mu je ime
\avo, saznao sam da radi za KOS, odnosno za Dràvnu bezbednost, na likvidacijama, pa se onda vi{e nisam raspitivao, ali je ~iwenica da wega vi{e nije bilo kada sam se vratio iz bolnice, niti je bilo {korpiona ni metka kojim sam rawen, a ni ~aure koje su bile na tom mestu. Ukazujem da sam imao prostrelnu ranu ~ija putawa je bila paralelna sa podlogom, a da je pi{toq opalio sa tla kada mu je navodno ispao, sigurno bi bio kanal rane kos.
U odnosu na ovo {to sam rekao dodajem da sam se setio samo imena onog
Vojnovi}a koji me je dovezao kolima na Ov~aru, znam da je to Milan Vojnovi}, ro|en 1960. ili 1961. godine, a stanovao je na [vapskom brdu i{li smo
u istu osnovnu {kolu.
Video sam zarobqenike u autobusima u kasarni, mada sam bio samo na ulazu u kasarnu, znam da je tu bilo vojnika JNA, dobrovoqaca, teritorijalaca, ja
istina ne volim taj izraz, mnogo mi je bliì izraz me{tanin. Nisam video
da je bio neki ozbiqniji sukob izme|u vojske i tih qudi, uop{te nije bilo sukoba, bilo je samo dovikivawa ovima u autobusu i ni{ta vi{e. Tu sam ostao
kratko, mo`da dvadesetak minuta ili pola sata, a sada ne mogu da se setim da
li sam na Veleprometu bio pre ili posle kasarne, ali sam kratko bio i tamo, pa sam, u svakom slu~aju, oti{ao do svoje ku}e da vidim {ta je potrebno da
se uradi da se ku}a osposobi. Relativno brzo sam se vratio do kasarne, i tada
tamo nisam nikoga vi{e video, pa mi je taj Vojnovi} Milan rekao da su autobusi sa zarobqenicima oti{li na Ov~aru, i ja sam hteo da odem da vidim te
qude koji su se borili na drugoj strani, a sa nekima od wih smo se druìli,
izlazili...
166
Do{li smo mo`da oko 14 ili 15 ~asova, ispred sam video dosta qudi, video sam da su vojnici JNA na ulazu u hangar i da ne dozvoqavaju ulaz. Video
sam na ulazu u hangar jednog vojnika koji je sedeo za stolom i popisivao zarobqenike koji su prilazili. Ne mogu da se setim da li je bio prisutan neko od
me{tana dok je taj vojnik pisao wihove podatke.
Bilo je napoqu masa naroda, prakti~no ceo Vukovar je bio tu, qudi su bili radoznali, kao i ja, da vide te koji su bili zarobqeni. Sada ne mogu konkretno da kaèm ko je sve bio tamo, ne mogu da se setim da li sam video Stanka, Kamenog, a nisam obra}ao pa`wu da li je tu neko od oficira. Posle sam
~uo da su se tamo navodno {etali bezbedwaci, kosovci i neki drugi.
I tu se nisam zadrào vi{e od pola sata, a mo`da i sat, sat i po, ali dok
sam ja bio tamo ni{ta se nije de{avalo. Nisam u blizini video nikakva teretna vozila niti traktore u blizini hangara. Nikakvu rupu u blizini hangara nisam video.
U odnosu na iskaze nekih svedoka da sam ja navodno komandovao jednom ~etom TO, kaèm da je to potpuno neta~no, jer niti je bilo uslova da se organizuje bilo kakva teritorijalna odbrana u tom malom nasequ, to i nije naseqe,
to je ulica Petrova Gora sa jo{ nekoliko mawih ulica, pa i na karti pokazujem mesto gde se nalazi Petrova Gora u odnosu na grad. Ja nisam ni formalno
ni neformalno vodio neku grupu me{tana ili teritorijalaca, ve} sam vi{e
pokazivao pravac kretawa, odnosno delovawa.
Obja{wavam da nije bilo ni logike da mene eventualno postavi za komandanta TO, recimo pukovnik Mrk{i}, koji je bio komandant operativne
grupe Jug, kada je tu bila i zona odgovornosti delimi~no grupe Sever kada bi
se morala pribaviti i wihova saglasnost.
Kada su mi predo~eni delovi iskaza svedoka Predraga Milivojevi}a i
Quboja Marka, da sam ja navodno bio na Ov~ari i ù~nije razgovarao sa Kamenim i Stankom, kaèm da znam tog Predraga, nadimak mu je Kinez, mada
ga ba{ ne znam najboqe, on je bio u Levoj Supoderici dobrovoqac, a ovog
drugog i ne znam, ali pretpostavqam da to dolazi sa iste strane od onih koji su to montirali, a èle da izbegnu svoju odgovornost time {to }e optuìvati druge.
Kada mi je predo~eno da je Mugo{a Goran navodno izjavio da je prisustvovao nekoj raspravi izme|u Stanka, Jovice Kresovi}a, Kamenog i mene, u smislu za{to jame nisu dobro zakopane, kaèm da se ja uop{te ne se}am takvog
nekakvog razgovora, bilo je svakakvih pri~a u vezi toga.
Na posebno pitawe istra`nog sudije, kaèm da dok sam ja bio na Ov~ari
nisam ~uo nikakve pucwe u blizini.
Tako|e, nije istina da sam ja, niti Stanko, koliko je meni poznato, naredio Jovici Peri}u da u|e u kombi i da pazi da ne pobegne neki zarobqenik,
mo`da znam tog ~oveka, a mo`da ga i ne znam. Najverovatnije da ga znam, jer
smo iz Vukovara.
167
Tako|e nije ta~no da mi je navodno on preneo da nedostaje municije i da

sam ja rekao da }u je nabaviti i poslati.
Ja nisam video [tuku na Ov~ari, znam da je to mlad momak, koji je bio kurir kod kapetana Radi}a.
Znam da je [tuka bio dobar i po{ten momak.
To je sve {to imam da izjavim. Zapisnik sam slu{ao prilikom diktirawa, na wega nemam primedbi, ne traìm da mi se ~ita, te ga kao takav svojeru~no potpisujem.
Katarina, okrivqeni Petkovi} Spasoje.
branioci Slavko Pereski, Sreto Ka~ar, Marija Miloradov, Branko Tati},
Dragana Ku{ar.
1. Ime i prezime: Spasoje Petkovi}, ostali podaci kao u zapisniku od 4.
11 2003. godine
2. Nadimak
5. Gde je ro|en
6. Gde ìvi
9. Zanimawe
11. Da li je pismen
168
Pre po~etka saslu{awa istra`ni sudija obave{tava okrivqenog da se
telefonom javio advokat Jelu{i} pre sat vremena i pitao da li je ve} bilo
saslu{awe, za koje je znao da }e biti dana{weg dana u zakazano vreme, jer je
obave{ten o tome prethodnog dana u prostorijama Okru`nog zatvora u Novom Sadu, gde je bilo saslu{awe drugih okrivqenih, pa je rekao da }e mo`da
do}i na dana{we saslu{awe.
Ostajem u potpunosti kod svog iskaza koji sam dao 4. 11. 2003. godine. Ho}u samo da kaèm da znam da je u to vreme u Vukovaru bio jo{ neki ~ovek sa
nadimkom [tuka, a mislim da je iz [ida, bio je stariji od mene, a ne znam da
li je bio vojnik, dobrovoqac ili teritorijalac, ne mogu da se setim ko mi je
to rekao.
Imam utisak da neko poku{ava preko mene da uvu~e vojsku u sve ovo.
Dodajem da je onaj teritorijalac, koji je dovezao mene i Vida~eka na Ov~aru, mislim da je imao SMB uniformu, onu ~ojanu kakvu su imali teritorijalci. Vida~ek i ja smo imali redovne SMB uniforme. Ne mogu da se setim
{ta sam na glavi imao.
Ne mogu da se setim da li je neko bio prisutan kada je Radi} meni i Vida~eku rekao da odemo na Ov~aru i da proverimo da li ima nekoga od na{ih
vojnika.
Ne znam ko je major Vuka{inovi}, od bezbedwaka znam samo majora [qivan~anina.
To je sve {to imam da izjavim. Zapisnik sam slu{ao prilikom diktirawa, ne traìm da mi se ~ita, jer sam slu{ao glasno diktirawe, te ga kao svoj
priznajem i svojeru~no potpisujem.
Katarina, okrivqeni Petkovi} Spasoje.
Ispitivawu okrivqenog prisustvuju zamenik op{tinskog javnog tuìoca Du{an Kneèvi}, branilac \or|e Kalaw, advokat iz Beograda.
1. Ime i prezime: Spasoje Petkovi}
2. Nadimak: [tuka
169
3. Ime i prezime roditeqa: Dragoqub

4. Devoja~ko prezime majke: Ruìca Mili}
5. Gde je ro|en: [abac
6. Gde ìvi: Vogaw, Rumska br. 5
7. Dan, mesec i godina ro|ewa: 21. 6. 1972.
8. Narodnost i dràvqanstvo: Srbin
9. Zanimawe: policajac
10. Porodi~ne prilike: oèwen, dvoje dece, k}erka 6, sin 2 godine
11. Da li je pismen: da
12. Kakve je {kole zavr{io: sredwa
podoficira ili vojnog slu`benika: 1990. u Beogradu
16. Kakvog je imovnog stawa: bez imovine
Nakon {to sam upoznat sa zahtevom za pro{irewe istrage Okru`nog javnog tuìoca, upozoren da mogu angaòvati branioca, da imam pravo da uskratim odgovore na pojedina pitawa, kao i iskaz u celini, a nakon {to sam detaqnije upoznat sa navodima zahteva za pro{irewe istrage izjavqujem:
Za branioca sam angaòvao advokata Kalaw \or|a iz Beograda, koji je
prisutan prilikom dana{weg saslu{awa.
Ja sam ro|en 1972. godine u [apcu. Osnovnu {kolu zavr{io sam u Rumi,
tako|e i sredwu poqoprivrednu. Na odsluèwe vojnog roka oti{ao sam 24.
decembra 1990. godine u Beograd, VP 4795 Gardijska brigada, i u vojsci sam
ostao do 21. januara 1992. godine, jer me je uhvatilo produèwe vojnog roka od
tri meseca. Godine 1993. upisao sam kurs za policajce u Zemunu, to sam zavr{io i po~eo da radim u SUP Sremska Mitrovica, gde sam i danas.
Oènio sam se 1997. godine i iz tog braka imam sina od tri godine i
k}erku od 6 godina. Supruga radi u privatnoj firmi Sremac u In|iji.
Nisam bolovao od teìh bolesti, imao sam ranije problema sa debelim
crevom. Alkohol pijem povremeno, samo na slavqima, a narkotike nisam nikada ni koristio niti ih koristim.
170
Ja sam ve} saslu{an jednom kao svedok u ovom krivi~nom postpuku i sada
mogu samo da ponovim ono {to sam tada rekao da sam bio u sastavu Tre}e ~ete Prvog bataqona Gardijske brigade Beograd, VP 4795/5-4. Bio sam li~no
obezbe|ewe komandira Tre}e ~ete, kapetana Radi}a.
Nakon {to smo u decembru dobili nare|ewe da krenemo u Vukovar, u
stvari smo mi u Vukovar u{li u drugoj polovini septembra meseca, prethodno smo bili na farmi Dubrava.
[tab ~ete je bio u ku}i Stanka Vujanovi}a u ulici Novoj. U to vreme
komandant Petrova Gora bio je Du{an Jak{i}. Nakon petnaestak dana formirana je jedinica dobrovoqaca kojom je komandovao Milan Lan~uànin
Kameni.
Ja, ina~e, poznajem Miroquba Vujovi}a, on je vodio jednu grupu teritorijalaca-me{tana i bio je na pravcu delovawa moje jedinice. Stanka Vujanovi}a tako|e znam, i on je vodio jednu jedinicu teritorijalaca, ali ne na na{em pravcu, nego na pravcu kapetana Bojkovskog. U to vreme jedan vojnik, Vida~ek Dragan iz Zenice, i ja, stalno smo bili kao pratwa i obezbe|ewe kapetana Radi}a.
Dana 18. novembra 1991. godine Vukovar je oslobo|en i tada se Gardijska
brigada spojila sa Novosadskim korpusom. Znam da su zarobqenici bili prebacivani u Velepromet. Tog 18. ili 19. novembra, u Vukovaru su bili i novinari Dulovi}, Tomislav Peternek, Novak @ivkovi}. Ja sam ih otpratio do
bolnice u koju su oni u{li, jer su imali novinarske legitimacije, a ja sam
ostao ispred. Tamo sam ih otpratio i sa~ekao po nare|ewu kapetana Radi}a.
Mislim da je to bilo 19. novembra uve~e, kada sam sa kapetanom Radi}em,
onim vojnikom Vida~ekom, sa Kamenim i sa wegovim borcima Kinezom i Cecom bio na ve~eri kod jedne ène koja je imala ku}u u blizini na{eg {taba.
Ne mogu da se setim kako se ta èna zove. Ne znam koliko je sati bilo kada
smo do{li tamo, nismo se dugo zadràli, ve~erali smo i vratili se u {tab,
gde smo prespavali.
Pre toga, u toku popodneva, kada je ve} po~eo da pada mrak, kapetan Radi}
mi je rekao da odem do Ov~are sa Vida~ekom i Vukovar~aninom \ankovi}
Mi}om, koji nas je vozio, jer se na Ov~ari okupila ve}a grupa me{tana i dobrovoqaca, pa sam ja trebao da proverim da li ima na{ih vojnika i da ih vratim nazad. Kada smo do{li do Ov~are, video sam da je mo`da par stotina qudi ispred, bilo je puno teritorijalaca i dobrovoqaca, a video sam i Vojnu policiju koja je stajala ispred hangara. Nisam ni mogao da u|em unutra, jer Vojna policija to nije dozvoqavala.
Pro{ao sam oko tog hangara, pored hangara nisam video da je bilo nekoga iz moje jedinice, malo daqe od hangara, mo`da na dvadesetak metara, bila
je jedna jedinica, mo`da 10 ili 15 vojnika u SMB uniformi, redovna vojska,
ali ne znam kojoj su jedinici pripadali. Video sam dva oficira, ne znam {ta
su bili po ~inu iz Vojne policije, a oni vojnici koji su stajali pored i koje
sam pomenuo, nisu bili sa nekim stare{inom.
171
Tamo sam ostao 30-45 minuta.

Ispred hangara video sam Miroquba Vujovi}a, znam da je imao zavoj preko ruke. Ne znam ta~no, ali pri~alo se da ga je ranio neki dobrovoqac zvani
\avo, kojeg sam ranije par puta video sa Vujovi}em.
Video sam da su tamo bili Kameni i wegovi borci Kinez, Ceca i Mare.
Tamo sam video i Stanka Vujanovi}a, ne mogu ta~no da se setim gde je on bio,
~ini mi se da nije bio pored Vujovi}a, ali ne mogu da budem siguran.
Ne znam ko je Topola. Ne znam ko je Mali Yo. Ne se}am se da je bio neki
nizak ~ovek blizu wega.
Bilo je tu jako puno qudi, pro{lo je jako puno vremena, koga sam rekao da
znam, znam, a ove ostale ne znam.
Nisam obra}ao pa`wu na to kakva je atmosfera bila ispred hangara, ja
sam samo hteo da izvu~em ìvu glavu iz Vukovara i da izvr{im zadatak koji
mi je dat. Dok sam bio tamo nije bilo nikakvog sukoba izme|u teritorijalaca i vojnika, odnosno vojnih policajaca.
Video sam da je Kameni sa Kinezom, Cecom i Maretom oti{ao sa Ov~are prema Vukovaru. Ne mogu da se setim koji je to auto bio. Bilo je nekih drugih parkiranih putni~kih vozila, a tada kada su oni odlazili nije nijedno
drugo putni~ko vozilo odlazilo. Nisam video ni parkiranih traktora niti
u vo`wi. Jo{ jedno desetak minuta smo \ankovi}, Vida~ek i ja ostali i posle se vratili u {tab.
Ja sam kapetanu Radi}u preneo da na toj farmi ispred hangara, gde su zarobqenici, ima puno qudi, dobrovoqaca, teritorijalaca, da ih ~uva Vojna
policija, rekao sam da sam tamo izme|u ostalih video i Miroquba Vujovi}a
i Stanka Vujanovi}a. Posle toga smo Vida~ek i ja pratili kapetana Radi}a
do komandanta bataqona, majora Te{i}a, gde smo ostali dvadesetak minuta do
pola sata, a zatim smo oti{li na ve~eru koju sam pomiwao. Kameni i wegovi
gosti ve} su bili tamo, odnosno wegovi borci su ve} bili tamo. Mo`da smo
sat vremena ostali i oko 21 sat se vratili.
Kada me istra`ni sudija pita kako mi je Radi} naredio i za{to da obi|em Ov~aru, kaèm da pretpostavqam da je on imao neke vi{e informacije,
a ina~e u to vreme mi smo zajedno i dràli straè sa teritorijalcima i dobrovoqcima, pa je hteo da proveri da nije neko od na{ih vojnika na tom mestu gde se skupqaju dobrovoqci i teritorijalci.
Ja sam pri~e da su zarobqenici streqani prvi put ~uo 1996. ili 1997. godine, i to se nije ta~no znalo da li su Srbi ili Hrvati.
Kada mi istra`ni sudija predo~ava da sam prilikom saslu{awa kao svedok rekao da sam ~uo za to da je bilo streqawa na Ov~ari posle par dana, obja{wavam da su to razne pri~e, mogu}e da je i tako neka pri~a bila posle par
dana, ali nije to bilo ni{ta odre|eno da su streqani zarobqenici, nego da
je bilo streqawe, a da su mo`da Srbi streqani ranije.
Za Beograd smo krenuli 23. ili 24. novembra 1991. godine, i ja sam ostao
u vojsci jo{ tri meseca.
172
Na posebno pitawe istra`nog sudije kaèm da sam toga dana, kada sam
bio na Ov~ari, pre podne bio u {tabu ili negde tu oko {taba u krugu ne ve}em od 150 metara. Nisam bio u kasarni niti znam gde je kasarna u Vukovaru.
Ja sam od naoruàwa duìo i nosio preklapaju}u automatsku pu{ku AP
7,62 mm, dve bombe. Pi{toq nisam imao, niti sam ga duìo. I Vida~ek je duìo samo automatsku pu{ku i bombe.
Poznajem novinara Dulovi}a koji je povremeno dolazio u ku}u gde nam je
bio {tab, mo`da je bio dva puta, i bio je upravo, to je bio 19. novembar kada
je on bio u Vukovaru, ono {to sam ispri~ao da sam ga pratio do bolnice i vratio do kapetana Radi}a. Nije taj novinar stalno spavao u toj ku}i gde je bio
na{ {tab, ve} se on, kao i drugi novinari, povremeno najavqivao kod kapetana Radi}a, kada su dolazili. Dulovi} sto posto nije preno}io tih dana kad su
dolazili, a mogu}e je da su preno}ili @ivkovi} i Peternek.
Dodajem da znam da je Ceca Dragovi} Predrag, bio dobrovoqac kod Kamenog i da je nosio oznake kapetana. Mislim da su ti borci kod Kamenog bili iz Srpske radikalne stranke i da su nosili kokarde, mada je bilo nekih koji su nosili zvezde petokrake, kao na primer Kinez.
Ne znam ko je Peri} Jovica.
Ne znam, tako|e, ko je Mirko Vojnovi} ]apalo, a tako|e ne znam ni ko je
Husnik Ivica zvani Iko.
Da sam nekog zarobqenika izveo iz hangara i pucao mu u potiqak, mene
bi moj kapetan Radi} na licu mesta ubio kao preki vojni sud. Iako on nije bio
tamo, kada se sve to de{avalo, mene bi bilo sramota da takvog ~estitog i po{tenog stare{inu slaèm, tako da sigurno to nije ta~no da sam navodno ubio
nekog zarobqenika pucaju}i mu iz pi{toqa u potiqak.
Dodajem da poznajem Nadu Kalabu, to je èna Stanka Vujanovi}a, mi smo
bili u Vukovaru 1991. godine i u to vreme ona nam je kuvala kafu, a povremeno i neki ru~ak.
Pre nego {to sam dobio prvi poziv od istra`nog sudije za saslu{awe
kao svedoka, pozvala me je telefonom Nada Kalaba dok ja nisam bio tu, i mojoj supruzi prenela poruku da se javim na neki wen broj telefona. Ja se nisam
javio, a nekoliko dana pre mog zakazanog svedo~ewa, Nada me je ponovo pozvala i rekla da }e do}i kod mene, rekla je da zna gde stanujem, jer me je ve} ranije traìla, pa sam ja i do{ao, odnosno si{ao ispred i na{li smo se i oti{li
u kafi} Nana u Rumi. Nada mi je tada govorila da pred istra`nim sudijom
treba da kaèm da se 19. novembra 1991. godine u wenoj ku}i u Vukovaru slavio dolazak Stankove sestre ìve i zdrave iz bolnice i da je tamo celo ve~e
bio i Stanko, Stankov tata, kapetan Radi}, ja i neke kom{inice.
Rekla mi je da se u svom iskazu drìm te pri~e i da promenim izjavu koju sam dao policiji i da }e im ona pripremiti izjavu moju, kako bi ona trebala da izgleda za glavni pretres, gde ne treba da spomiwem da je Stanko bio komandant TO u Vukovaru. Ja sam tada kod Nade video i sve kopije svedoka sa
adresama i brojevima telefona u ovom predmetu.
173
Tada sam joj rekao: Dobro, uradi}emo ne{to. Pre mog svedo~ewa u hodniku suda prolazila je pored mene i pitala: [tuka, je l sve u redu, ja sam
odgovorio da jeste i dao sam iskaz onako kako sam smatrao da je pravo.
Ne bih za sada vi{e pri~ao o detaqima u vezi sa daqim kontaktima sa
Nadom Kalaba ili bilo kim drugim, a na sugestiju mog branioca.
Ho}u jo{ jednom da ponovim da ja nisam ubio tog jednog zarobqenika pucawem u potiqak, nije ta~no da sam u~estvovao u grupi koja je streqala zarobqenike iz hangara. Bio sam na Ov~ari samo u to vreme dok je tamo bila jo{
Vojna policija i sigurno da to tada nije moglo biti.
Ho}u jo{ da razjasnim da sam 19. novembra u toku prepodneva novinara
Dulovi}a vodio u bolnicu i vratio ga nazad, a popodne sam po nare|ewu Radi}a i{ao na Ov~aru.
Dana 20. novembra bio sam u {tabu i oko {taba, pripremali smo se za povratak u Beograd. Tog dana nisam bio na Ov~ari.
Dok sam bio na Ov~ari video sam putni~ke automobile, a ne se}am se da
sam video autobuse. Dok sam bio na Ov~ari, koliko se se}am, nije bilo nikakvih ni ulazaka ni izlazaka u hangar.
Ponavqam da je Vojna policija zabrawivala da se u|e u hangar na Ov~ari.
Se}am se da te ve~eri, kada smo se vratili sa one ve~ere gde je kao doma}in bio Kameni, ~etiri dobrovoqca do{la su kod nas u {tab, jednog od wih
znam ponadimku Tucko, a ja sam ga zvao ]ale, jer je bio stariji od mene. Spomiwali su da je neka slava, da li 20 ili 21. i traìli da ih kapetan Radi} pusti ako nisu predvi|ene neke aktivnosti. Tu smo ostali u razgovoru mo`da
sat ili sat i po, i znam da je kapetan odobrio i oni su slede}eg dana do{li po
propusnice.
To je sve {to imam da izjavim. Zapisnik sam slu{ao prilikom diktirawa, ne traìm da mi se ~ita, te ga kao takav priznajem za svoj i svojeru~no potpisujem.
Sastavqen dana 6. juna. 2003. godine pred istra`nim sudijom Okru`nog
Prisutni su: istra`ni sudija Tati} Aleksandar, zapisni~ar Vukovi}
Qiqana, okrivqeni Miroqub Vujovi}.
Ispitivawu okrivqenog prisustvuju javni tuìlac Tatjana Lagumyija,
branilac Milan Zaklan.
Zapo~eto u 11 ~asova.
1. Ime i prezime: Miroqub Vujovi}
2. Nadimak:
3. Ime i prezime roditeqa: Luka
4. Devoja~ko prezime majke: Marija ro|. Laki}
174
5. Gde je ro|en: Vukovar

6. Gde ìvi: Novi Sad, Nova br. 71
8. Narodnost i dràvqanstvo: Crnogorac
9. Zanimawe: privatnik
10. Porodi~ne prilike: oèwen, otac dvoje dece, 9 i 7 godina
12. Kakve je {kole zavr{io: sredwu {kolu
podoficira ili vojnog slu`benika: 1981. Nik{i}
16. Kakvog je imovnog stawa: bez imovine
17. Da li je, kada i za{to osu|en: ne
Istra`ni sudija pre svega konstatuje da je obavestio sve prisutne u sudnici, a to su zamenik op{tinskog javnog tuìoca Tatjana Lagumyija, Tomin
Dragan, koji je izvr{io privo|ewe, vodnik SUP-a Novi Sad, Milan Zaklan
advokat iz Novog Sada, koji je branilac po slu`benoj du`nosti, upisni~arka Duvwak Jasna, tako da sve podatke i ~iwenice koje budu saznavali od sada{weg toka krivi~nog postupka i pretkrivi~nog postupka ne smeju iznositi
u javnost pod pretwom zakonskih sankcija. Ovo vaì i za istra`nog sudiju i
zapisni~arku Vukovi} Qiqanu.
Nakon toga je istra`ni sudija pro~itao izreku zahteva op{tinskog javnog tuìoca KT-199.03, od 5. 6. 2003. godine, predo~eni su mu na taj na~in osnovi sumwe koja stoje protiv wega, naime da bi po~inio krivi~no delo ratnog
zlo~ina protiv ratnih zarobqenika iz ~lana 144 tada vaè}eg KZ SFRJ, ka`wiv po ~lanu 144 OKZRS, a u vezi ~lana 4, stav 3 istog Zakona. Podu~en je
u smislu ~lana 13, stav 3 ZKP-a, da moè da se brani }utawem, da moè da iznese odbranu, da mora da ima branioca i da mu je odre|en po slu`benoj du`nosti u osobi Milana Zaklana, advokata iz Novog Sada, potpisao je prijem re{ewa o ovome, VIII SU 39-03-82, od 6. juna 2003. godine, istovremeno je ovo re{ewe uz potpis predato i braniocu, omogu}eno je okrivqenom i wegovom
braniocu u sudskom hodniku neometana konsultacija u vidokrugu zuda, omogu}eno im je da izvr{e uvi|aj u dokaze koje je tuìlac priloìo zahtevu za
175
spremawe istrage, pre toga je okrivqeni izjavio da èli da iznese svoju odbranu, i nakon povratka u sudnicu kaè:
Ro|en sam 1963. u Vukovaru, oèwen sam, imam dvoje dece od 9 i 7 godina,
bio sam u vojsci 1981. godine u Nik{i}u i Podgorici, neosu|ivan sam, ne vodi se nikakav drugi krivi~ni postupak protiv mene, ìvim u Novom Sadu od
pre {est godina sa ènom i dvoje dece starih 9 i 7 godina. Ne pijem alkoholna pi}a, drogu ne konzumiram, psihi~ki i fizi~ki sam zdrav.
U vezi navoda zahteva za sprovo|ewe istrage izjavqujem:
Ne priznajem izvr{ewe krivi~nog dela koje mi je stavqeno na teret. Pita me istra`ni sudija da li je ta~no to {to pi{e tuìlac u izreci zahteva
za sprovo|ewe istrage, pa kaèm ni{ta od toga nije ta~no. Ja jesam postao komandant teritorijalne odbrane u Vukovaru, i to izme|u 27. i 30. 11. 1991. godine. Imao sam privatnu firmu koja se zvala Apolo sa sedi{tem u Vukovaru, bila je registrovana u Vukovaru, ne se}am se stvarno gde je registrovana
ta moja firma PP za trgovinu i veletrgovinu, da li u Privrednom ili Okru`nom, kako se onda zvalo u Osijeku, ali sigurno da je bilo sedi{te moje firme u ul. Bo{ka Buhe 67. To je na ku}noj adresi moje ku}e. A pre toga sam radio
u Vuteksu. Ja, ina~e, imam dve sredwe {kole, KV tesara i KV trgovca. Prethodno èlim da objasnim i slede}e, neovisno od ratnih doga|aja koji po~iwu
januara 1990. godine, sve je po~elo proterivawem i hap{ewem srpskog dela
stanovni{tva Vukovara, minirawem lokala, ku}a, pucawa, izme{tawa SUPa Vukovara u Vinkovce, i ostalih doga|aja koji su relativno poznati, hap{ewe sudija iz Vukovara i drugo. Vra}aju}i se sada u blisku pro{lost obja{wavam da sam ja nastawen u Novom Sadu od avgusta 1997. godine sa mojom ènom
i decom, zapravo od 1999. godine. Iza{ao sam iz Vukovara 1997. godine u
osmom mesecu, a izlaze}i sa porodicom iz Vukovara prvo sam boravio u Podgorici, iz Podgorice sam se doselio u Novi Sad. Zapravo, porodica mi je ìvela u Podgorici, a ja sam radio i imao jedno preduze}e u [idu i onda sam jedno preduze}e otvorio u Novom Sadu, i sada sam otvorio u Novom Sadu Ibis
MV i registrovao ga ovde u sudu, u Privrednom sudu. Imao sam 32 prodavnice svuda u Novom Sadu, 32 prodavnice su proradile. Pre godinu i po dana zatvorio sam sve te prodavnice. Svi su bili iznajmqeni objekti, gde sam drào
prodavnice.
Dana 21. januara 2003. godine dobio sam na adresu u Novom Sadu legalan
poziv da se javim 21. januara, i javio sam se po tom zvani~nom pozivu kod istraìteqa Ha{kog tribunala u Beogradu i imao sam branioca sa sobom koji se preziva Petru{i} iz Beograda, koga sam ja angaòvao, i tamo sam dao izjavu koja je na ~etiri magnetofonske trake, koje su mi sada ovde ku}i u Novom
Sadu. Ispitivan sam isto tako u vezi ovoga {to me danas istra`ni sudija ispituje, a u vezi zahteva za sprovo|ewe istrage. I nakon tog ispitivawa, koje
je trajalo nekih sedam ~asova, ja sam se vratio ku}i u Novi Sad, sutradan je
nastavqeno to saslu{awe, pa sam se odazvao, i sutradan sam saslu{avan osam
sati i pu{ten sam ku}i. Poneo sam trake sa saslu{awa, od prvog i drugog dana. To je video traka.
176
Bio sam u poziciji kao osumwi~eni. U vreme vanrednog stawa, posle dva
meseca, uhap{en sam u Novom Sadu, 21. 3. 2003. godine. S obzirom da je bilo
vanredno stawe nisam imao branioca, saslu{avan sam u policiji dva puta, dakle, prvo su me uhapsili u Novom Sadu navedenog datuma, pa sam odveden u zatvor u Novi Sad. Posle sedam dana boravka u zatvoru priveden sam u SUP
Novi Sad, i tu su me ispitivali inspektori iz Beograda. Nisam imao branioca, niko nije bio sem islednika koji su me saslu{avali. I to u dva navrata,
jedno sedam dana posle pritvora i jo{ jednom 20 dana od prvog pritvora koji
je trajao mesec dana, pa je produèn za 30 dana za organizovani kriminal i
jo{ 30 dana od ministra unutra{wih poslova. Prilikom oba ta saslu{awa ja
sam potpisivao zapisnike koje mi sada prikazuje istra`ni sudija, jedan je od
28. 3. 2003. godine, a drugi od 6. 4. 2003. godine. Nakon {to sam pogledao svoje
potpise na svakoj stranici oba ova zapisnika i na kraju svakog od wih, to su
moji potpisi. U toku tog saslu{awa i davawa iskaza, i pre toga, niko od policije me nije ni na koji na~in maltretirao, tukao ili prinu|ivao da dam iskaz koji sam dao. Ispitivan sam o istoj temi kao i danas kod sudije. Kada sam
pregledao ove zapisnike, a nisam ih pro~itao danas u sudnici, ali sam ih pro~itao prvom prilikom kada sam ih potpisivao u policiji, sve {to sam tom
prilikom rekao u ta dva navrata je ta~no i pri tim izjavama u potpunosti
ostajem i oni mogu biti moja odbrana u vezi zahteva za sprovo|ewem istrage
tuìoca od 5. 6. 2003. godine. S obzirom na podse}awe tuìoca na ~emu mu se
istra`ni sudija zahvaquje, s obzirom da nije stigao da izdiktira slede}u konstataciju, obave{tava i okrivqenog da ovi zapisnici nisu validni, s obzirom da nije imao branioca, a sada ga ima, i u tom trenutku branilac dodaje bez
dozvole istra`nog sudije da se ovi zapisnici ni ne mogu koristiti u krivi~nom postupku kao dokaz, pa istra`ni sudija koristi priliku i da se ...
(nedostaje deo teksta)
... prekinuli i branilac bez dozvole istra`nog sudije, a hteo je da napi{e upravo te dve konstatacije i opomene koje su izvr{ili i tuìlac i branilac, smatraju}i da su obe opomene izvr{ene u dobroj nameri da istra`ni
sudija ne bi pogre{io, ali ih ubudu}e opomiwe da ne}e dozvoliti da govore
i prekidaju ga u diktirawu zapisnika, i tuìoca i branioca.
Ovaj zapisnik se nalazi na stranici 8 i 9 spisa, i 5 i 6 spisa.
Ja sam samo ~uo, obja{wavam svoju odbranu danas pred sudom, da su izvr{eni ovi zlo~ini otprilike ovako kako ih opisuje tuìlac u svom zahtevu, a
ja to nisam video niti sam znao da su oni izvr{eni ili nisu.
Na pitawe tuìoca ko je bio u oruànom sukobu i ko je ~inio odbranu
Vukovara, kaèm da je to bila JNA sa jedne strane, a sa druge strane tzv. zenge, odnosno Zbor narodne garde i MUP Hrvatske. Uz JNA su bili i stanovnici Vukovara i okoline koji su se sklonili u Petrovu Goru, to je jedno predgra|e Vukovara od sedam ulica, i tu se sklonilo na po~etku svih tih sukoba
srpsko stanovni{tvo, a i u vukovarsku kasarnu. Ovo srpsko stanovni{tvo nije bilo kao teritorijalna odbrana, nego su samo tamo bili sme{teni kao iz177
begli. Nismo imali nikakve formacije. I na pitawe sudije kako je do{lo do

toga, na koji na~in, da ja postanem rukovodilac teritorijalne odbrane od datuma koji sam gore naveo, obja{wavam, to skupqeno stanovni{tvo po srpskim
ku}ama je organizovano, a ja sam izabran od tog istog stanovni{tva za rukovodioca teritorijalne odbrane, jer je do{ao pokojni Stoj~i} Baya, koji je u
to vreme bio, kako sam ja mislio, komandant teritorijalne odbrane srpske
oblasti Slavonije, Barawe i Zapadni Srem. Mislim da je do{ao u civilu, a
ne u uniformi, i onda sam na jednom zboru, mislim da je bio u hotelu Dunav,
predloèn, ali nisam izabran, za rukovodioca teritorijalne odbrane Vukovar. To sam radio samo mesec i po dana, jer sam bio upucan i bio sam na le~ewu na VMA, od 4. 11. 1991. do 14. 11. iste godine. Kada sam otpu{ten iz bolnice, do{ao sam ponovo u Vukovar. Bio sam na ku}noj nezi, ni{ta nisam radio
na teritorijalnoj odbrani, pa sam onda ponovo upucan 4. 12. 1991. godine. Tada sam ve} postavqen za komandanta teritorijalne odbrane, postavio me je
pokojni Baya u Erdutu, gde je bio Arkanov centar, i obja{wavam, 21. 11. 1991.
godine dobio sam i obukao maskirnu uniformu. To sam dobio od potpukovnika Mrk{i}a, koji je tada bio komandant brigade JNA. U to vreme ja sam bio
samo vojnik, nikakav ~in nisam imao i zavr{io sam sa ~inom pukovnika.
Oznake na tim uniformama mislim da su bile kao oznake JNA, a sa druge
strane, kako sam dobijao ~inove tako sam imao te ~inove na uniformama, jer,
naime, kada sam drugi put ustreqen od jednog ~oveka u uniformi, neko je hteo
da me likvidira, iz bliskog rastojawa u mene je pucano i ponovo sam prenesen na VMA, ne znam ta~no koji je to datum bio, 4. 12. 1991. godine. Ne znam
ta~no, mislim da sam sa VMA otpu{ten 18. 12. 1991. godine, imam otpusnice
ku}i, i nisam se vratio u Vukovar, zapravo par dana sam bio u Vukovaru, tada
sam i postavqen za sekretara narodne odbrane SO Vukovar, i to me predloìo sekretar Izvr{nog saveta op{tine Vukovar Pali}, i vrlo brzo sam upu}en na oporavak na Zlatibor, jer sam imao prostrel slabinskog dela. Vratio
sam se sa tog oporavka, 1992. u januaru, u Vukovar i 1995. postao sam i pukovnik, sve vreme sam bio u uniformi. Do 27. ili 30. 11.1991. godine niko nije bio
pod mojom komandom, a od tog vremena tako|e niko. Na pitawe tuìoca da li
sam u~estvovao u borbama za oslobo|ewe Vukovara, kaèm da je Vukovar oslobo|en 18. 11. 1991. godine, u~estvovao sam u tim borbama kao vojnik, imao sam
uniformu JNA sa oznakama bez ~ina, imao sam oru`je koje sam dobio, zaduìo sam autmatsku pu{ku M-72a, sa rapom, municija kalibra 7,62 mm i ni{ta
vi{e od oru`ja nisam zaduìo. Dobio sam oru`je bez potpisivawa iz kasarne JNA u Vukovaru. I sve vreme o kome govorim bio sam zaduèn samo za to
navedeno oru`je.
U vezi daqeg pitawa tuìoca kaèm, ja formacijski pripadam tre}oj
~eti Gardijske brigade, ~etni stare{ina je Radi} kapetan, a komandir voda
mi je bio Hayi}, ne znam mu ime, nadimak Hayija. A iznad Radi}a je Te{i}, a
iznad wega je potpukovnik Mrk{i}. A ko je iznad wega bio u redosledu komandovawa to zaista ne znam. Du{an Jak{i} je u to vreme bio zaduèn za pri178
hvat, tako se predstavio, za prihvat srpskog stanovni{tva koje je prebeglo iz

drugih delova Vukovara u ovaj deo Vukovara na Petrovoj Gori. Du{an Jak{i}
je formirao formaciju u Petrovoj Gori da bi JNA mogla isplatiti plate.
Podelili su tada za 3-4 meseca. ûo sam da je imao taj odred i ~ete. Ne znam
ko je bio na ~elu pojedinih ~eta. Ja nisam bio, a to su mi tek rekli inspektori, da sam bio jedan od ~etovo|a ovde u Novom Sadu. Stanko Vujanovi} je u
isto to vreme bio isto {to i ja. A bio je odredu Petrova Gora, a Sini{a Pot
isto tako. ûo sam samo da je posle oslobo|ewa Vukovara, 18. 11. 1991. godine,
osnovana vukovarska vlada, to sam tek sada ~uo skoro. Nije mi poznato kakvu
je ulogu imao [qivan~anin u to vreme. Ali znam da je onda bila pri~a da je
on bio na~elnik vojne bezbednosti i Vojne policije pri brigadi garde. Ja sam
upoznat, kao i u vreme kada sam sluìo vojni rok, {ta kaè @enevska konvencija, a kasnije u toku vojevawa, kako da kaèm, nije nas niko posebno upoznavao sa odredbama @enevske konvencije koje se odnose na ratne zarobqenike
i obi~aje ratnog prava.
U vezi pitawa tuìoca, ja sam 19. 11. 1991. godine bio u Vukovaru u kasarni koja se nalazi preko puta preduze}a Veleprometa, dakle u neposrednoj
blizini ciglane i tamo su bili parkirani neki autobusi civilni, i to se de{ava oko podneva, i video sam samo te autobuse, ne znam ta~no koliko ih je
bilo, i dosta uniformisanih lica. Svi su bili u uniformi oko autobusa, svi
su bili pod oru`jem, i ja sam morao da odem da vidim {ta mi je sa ku}om i uku}anima, tu stanujem u neposrednoj blizini, i kada sam se posle sat-dva vratio
u kasarnu vi{e ih nije bilo. Nekog Vojnovi}a sam pitao gde su oti{li ti autobusi, a on mi je rekao da su oti{li na zadru`no dobro Ov~ara. Ja obja{wavam da su autobusi, kada sam ih ja prvi put video, bili puni zarobqenika, da
su to sve bile zenge, ja nisam znao odakle su ti zarobqenici dovedeni, pri~a je bila da su iz bolnice koja je tako|e tu u neposrednoj blizini, bliè prema centru Vukovara i sa Mitnice, ali uglavnom bio je pun autobus, bilo je 34 autobusa, ti zarobqenici su sedeli u autobusima. Nisu bili u uniformama,
jer su se svi presvukli. Zenge su nosili svakavke ~izme, naj~e{}e one ùte
sa gumenim |onom, koje je za vojsku proizvodio vukovarski kombinat. I taj
Vojnovi} ili Vojinovi} me je odvezao wegovim privatnim kolima do Ov~are, oko 14 sati, zatekao sam tamo autobuse, u tim autobusima nikoga nije bilo, ali su bili svi ti zarobqenici iz autobusa u jednom hangaru. Nisam ulazio, do{ao sam samo do ulaza u hangar, nisam mogao da u|em unutra, svi teritorijalci i vojska su bili ispred tog hangara, a unutar hangara sam video da
su bili zarobqenici. Video sam da je sedeo jedan vojnik JNA u uniformi za
jednim stolom i prilazili su mu ti zarobqenici koje je on upisivao u neku
kwigu. Bio sam tu oko pola sata i oti{ao sa Vojnovi}em u bolnicu u Vukovaru da izvadim konce, a potom sam oti{ao ku}i. I prekosutra je neko od vojnika do{ao u ku}u u uniformi, koga je poslao za mene general Mrk{i}, i onda
sam odvezen do Negoslavaca, pa helikopterom za Beograd, gde je Kadijevi}, jer
me je Mrk{i} predstavio kao vojnika teritorijalca i tu mi Kadijevi} ~esti179
tao i posle tog prijema kod Kadijevi}a, Mrk{i} me odvezao na neku ve~eru i
vra}en sam helikopterom u Vukovar. Ispred tih autobusa bilo je nekih vikawa, ali ne sukoba izme|u vojske JNA i tih kako ih tuìlac i sudija nazivaju,
pa me|u wima i mene, teritorijalaca. Nije mi poznato da je vojska napustila
Ov~aru u tom kriti~nom periodu koje sve vreme razmatramo. Poznato mi je
ime Milan Lan~uànin i on je bio u tom trenutku u sastavu Gardijske brigade u tre}oj ~eti kapetana Radi}a. Svi su oni, pa i on, bili rezervisti u okviru Vojske Jugoslavije. To su bili dobrovoqci. Nisam video Lan~uànina na
Ov~ari u to vreme.
Nisam video ni Stanka Vujanovi}a, nisam video u tom kriti~nom vremenu i za vreme dok sam ja bio na Ov~ari. Ne znam uop{te ni Peri} Jovicu.
Nije mi poznato da je neko od zarobqenika streqan ispred hangara na
Ov~ari. Nisam video nikakav traktor sa prikolicom na Ov~ari, odgovaram
na pitawe tuìoca. Ime Vojnovi} Mirka zvanog ]apalo mi nije poznato, ali
sam to ~uo od inspektora SUP-a Novi Sad kada su me ispitivali, ista je situacija sa imenom Goran Mugo{a. Bogunovi} Borislava poznajem i Marka
Crevara tako|e. Ne znam da li sam ih video na Ov~ari.
Na traèwe branioca, u tom kriti~nom periodu meni je, kako sam pokazao, bilo povre|eno levo rame, imao sam prostrelnu ranu i nisam mogao ni
da drìm oru`je, ali sam imao, kao {to sam ve} i kazao, automatsku pu{ku sa
sobom sve vreme ovog doga|aja.
Nemam vi{e {ta da izjavim.
Zapisnik sam saslu{ao i ne èlim da mi se ~ita.
Sastavqen dana 6. juna 2003. godine pred istra`nim sudijom Okru`nog
Qiqana, okrivqeni Peri} Jovica.
Ispitivawu okrivqenog prisustvuje javni tuìlac Tatjana Lagumyija.
1. Ime i prezime: Jovica Peri}
2. Nadimak
3. Ime i prezime roditeqa: Ratko
4. Devoja~ko prezime majke: Qubica, ro|ena Peri}
6. Gde ìvi: Novi Sad, Sajlovo IX br. 20
9. Zanimawe: radnik, Industrija mesa Matijevi}
10. Porodi~ne prilike: oèwen, otac dvoje dece, 4 i 7 godina
180
podoficira ili vojnog slu`benika: da, u Rumi 1984.
16. Kakvog je imovnog stawa: vlasnik placa i ku}e na Sajlovu
18. Da li je i kada izre~enu kaznu izdrào: ne
20. Zakonski zastupnik ako je okrivqeni maloletan: ne
Istra`ni sudija pre svega konstatuje i obave{tava sve prisutne u sudnici, dakle branioca Zorana Jevri}a, tuìoca OJT-a, Stoisavqevi} Dragana
mla|eg vodnika I klase kao radnika SUP Novi Sad, Vukovi} Qiqanu kao zapisni~ara, a to vaì i za postupaju}eg sudiju da je pretkrivi~ni postupak i
krivi~ni postupak kasniji tajan. Ova lica koja su gore navedena u javnost ne
mogu izneti bilo kakve ~iwenice, a sve pod pretwom krivi~nih sankcija, u
suprotnom pona{awu.
Nakon toga istra`ni sudija je pro~itao okrivqenom i wegovom braniocu izreku zahteva za sprovo|ewe istrage op{tinskog javnog tuìoca iz Novog Sada KT. 199/03, od 5. 6. 2003. godine, predo~eni su mu na taj na~in osnovi
sumwe koji stoje protiv wega, naime da bi po~inio krivi~no delo ratnog zlo~ina protiv ratnih zarobqenika iz ~lana 144 tada vaè}eg Krivi~nog zakona SFRJ, a ka`wivo po ~lanu 144 OKZRS u vezi ~lana 4, stav 3. Podu~en je u
smislu ~lana 13, stav 3 ZKP-a da moè da se brani }utawem, da moè da iznese svoju odbranu, odlu~io se da mu branilac bude Zoran Jevri}, advokat iz Beograda, kome je potpisao punomo} i koje je priloèno spisima i koji od po~etka prisustvuje diktirawu ovog zapisnika, kome je prethodno omogu}eno da
izvr{i uvid u spise predmeta, zatim mu je omogu}eno da neometano razgovara
dva minuta u sudskom hodniku i nakon povratka u sudnicu okrivqeni kaè:
Nakon konsultacija sa svojim braniocem ne}u se braniti }utawem, izne}u svoju odbranu, pa izjavqujem:
Ro|en sam 1965. godine u Vukovaru, zavr{io sam matemati~ku {kolu u
Vukovaru, oèwen sam, imam dvoje dece od 7 i 5 godina. @ivim ovde u Novom
Sadu, na Sajlovu, IX br. 20 od pre dve godine, to je moja ku}a, ali nezavr{ena
i nelegalizovana. Prvo sam 1998. iz Vukovara oti{ao u [abac sa porodicom,
a posle, nakon zavr{enog bombardovawa, do{ao sam u Novi Sad, tako|e sa po181
rodicom, da ìvim. Zaposlio sam se kao voza~ u Industriji mesa Matijevi}, radio sam sve do hap{ewa u Novom Sadu, do 18. aprila 2003. godine, kada sam priveden u novosadski SUP, pa onda u Beograd, odatle sam i danas
priveden neprekidno sam bio u Beogradu u Vojnom zatvoru. Prvo po re{ewu ministarstva unutra{wih poslova koje mi je bilo produèno. Psihi~ki i fizi~ki sam zdrav. Ina~e, oslabio sam nekih 15 kilograma u zatvoru,
a psihi~ki se ne ose}am dobro, dobijao sam tablete za nervozu èluca i
imao sam gu{ewe.
Nisam osu|ivan niti se vodi ikakav drugi postupak protiv mene. Drogu
ne konzumiram ni alkoholna pi}a.
U vezi navoda zahteva za sprovo|ewe istrage izjavqujem:
Obja{wavam od momenta kada sam uhap{en prvo sam saslu{avan ovde u
SUP-u Novi Sad, ali nisam imao branioca, ne znam da li je bio tuìlac ili
ne, prisutan tom mom saslu{awu, bio sam pod psihi~kom torturom, a boleo
me je i slomqen levi prst koji sam polomio ranije na poslu i bio sam na bolovawu u momentu hap{ewa. Ne{to sam potpisao neku izjavu. Posle toga preba~en sam u zatvor u Beogradu, gde sam jo{ jedan jedini put saslu{avan i istra`ni sudija mi je prikazao zapisnik o saslu{awu osumwi~enog sa stranica 17, 18, 19 i 20 spisa, i ja potvr|ujem da se moji potpisi nalaze ispod svake
stranice mog zapisnika i na kraju dole levo. Kada sam uveden u tu prostoriju, kako mi kaè zapisnik o saslu{awu osumwi~enog, koga sam sada pogledao,
dakle ovaj br. IS 83/03 od 18. 4. 2003. godine, ja sam, dok su me vi{e lica unakrsno ispitivala, traìo da me saslu{a sudija. Nisu mi to dali, da li je tu
bio dràvni tuìlac, kako pi{e u zapisniku, Dubravka Dimitrovi}, ja to ne
znam, branioca nisam predloìo, dakle Milana Veqkovi}a ne znam, ni da li
je bio u toj prostoriji ili nije bio, bio je neki ~ovek koga ja ne znam. Preda
mnom su oni diktirali zapisnik, bilo je wih pet policajaca u civilu, mo`da
{est, i oni su diktirali svaki ponaosob, i na kraju, kada su zavr{ili, dali
su mi da ga potpi{em ispod svake stranice i na kraju. Pita me sudija da li sam
ja taj zapisnik pro~itao, kaèm nisam, iako u zapisniku pi{e da sam upozoren u smislu ~lana 177 ZKP-a, i da sam rekao da èlim da ga pro~itam, ali da
sam ga pro~itao da nema pitawa i primedbi, i da je zavr{en zapisnik u 21,50
sati i da sam ga onda potpisao. Ja sam prvi potpisao zapisnik, ne znam da li
su ga ostali potpisali. I jo{ su mi ti policajci kazali samo ti potpi{i zapisnik, ide{ ku}i. Posle toga vi{e nijedanput nisam pozivan ni saslu{avan, tek sam danas doveden kod istra`nog sudije.
Uhap{en sam, kako rekoh, iz ku}e dana 18. 4. 2003. godine, psihi~ki su me
maltretirali i bio sam odmah saslu{avan, nije me niko tukao i posle podne
prevezen sam u beogradski zatvor. Nisam u zatvoru u Beogradu fizi~ki maltretiran, ni psihi~ki. Nakon toga istra`ni sudija mu je dao u ruke i rekao
mu da pa`qivo pro~ita zapisnik o wegovom saslu{awu od 18. 4. 2003. godine
sa stranice 17, 18, 19 i 20 spisa, pa kada ga je nakon 10 minuta okrivqeni Jovi} Perica pro~itao, samo je rekao da nije ta~no {to je napisano, pa istra182
`ni sudija pita za{to je lagao te qude koji su na tom zapisniku, dakle od zapisni~ara ovla{}enog slu`benog lica, dràvnog tuìoca, branioce, sve one
koji su navedeni na tom zapisniku, pa okrivqeni kaè da vi{e ne}e da odgovara na pitawa, jer se od ovog trenutka brani }utawem.
Sastavqen dana 6. juna 2003. godine pred istra`nim sudijom Okru`nog
suda u Novom Sadu u krivi~nom postupku protiv Peri} Jova i drugih, zbog
osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo iz ~lana 144 OKZ.
Qiqana, okrivqeni Vujanovi} Stanko.
Ispitivawu okrivqenog prisustvuje javni tuìlac Tatjana Lagumyija.
1. Ime i prezime: Stanko Vujanovi}
2. Nadimak
3. Ime i prezime roditeqa: Branko
4. Devoja~ko prezime majke: Qubica, ro|ena Popovi}
6. Gde ìvi: Beograd, Lazara Mamuzi}a 21
7. Dan, mesec i godina ro|ewa: 30. novembar 1959.
9. Zanimawe: autolimar, bez zaposlewa
10. Porodi~ne prilike: oèwen, otac dvoje dece, 13 i 22 godine
podoficira ili vojnog slu`benika: da, Beograd 1978. godine
16. Kakvog je imovnog stawa: vlasnik stana u Beogradu
19. Da li se protiv wega vodi postupak za koje drugo krivi~no delo: ne,
ne vodi se
20. Zakonski zastupnik ako je okrivqeni maloletan:
183
Okrivqenom je pro~itana izreka zahteva op{tinskog javnog tuìoca iz

Novog Sada Kt. 199/03, od 5. 6. 2003. godine, predo~eni su mu na taj na~in osnovi sumwe koji stoje protiv wega, a naime da bi po~inio krivi~no delo ratnog
zlo~ina protiv ratnih zarobqenika iz ~lana 144 tada vaè}eg KZ SFRJ, ka`wivo po ~lanu 144 OKZ RS u vezi ~lana 4, stav 3. Podu~en je da moè da se
brani }utawem da iznese svoju odbranu, da mora imati branioca po pravnoj
kvalifikaciji iz zahteva za sprovo|ewe istrage, pre ulaska u sudnicu mu je,
s obzirom da u toku transporta nije mogao da imenuje svoga branioca prema
navodima iz zatvora u Beogradu, pa kada je to istra`ni sudija saznao od pratioca koji je izvr{io privo|ewe, preko pratioca Radenkovi} Predraga koji
se i nalazi u sudnici, onda je u sudskom hodniku, kada mu je ve} bio postavqen
branilac po slu`benoj du`nosti u osobi Apro Qubomira, advokata iz Novog Sada, on kazao da wegova supruga zna ime i prezime wegovog dosada{weg
branioca, a to je Dragana Ku{ar, advokat iz Beograda, ~ije je ime i prezime
saznao u telefonskom razgovoru sa svojom ènom i istra`ni sudija je pola
sata od po~etka diktirawa ovog zapisnika dobio uveravawe da }e za sat i 15
minuta branilac pristupiti u sudnicu. Okrivqeni se ne izja{wava o tome
da li }e se braniti }utawem ili izneti svoju odbranu, izjavquje da ~eka pristup Dragane Ku{ar, advokata, a uz put pita da li on moè da angaùje jo{
nekog da ga brani, pa sudija pita ko je to i da moè da ga brani najvi{e pet
advokata prema sada{wem ZKP-u, tada okrivqeni izjavquje da }e se on odlu~iti da ga eventualno brani i ovaj advokat sa kojim je kontaktirao u sudskom
hodniku pre ulaska u sudnicu, a to je Apro Qubomir. Do dolaska branioca
Dragane Ku{ar istra`ni sudija uzima socijalnu kartu od okrivqenog koji
kaè:
Ro|en sam 1959. u Vukovaru, oèwen sam, imam dvoje dece od 13 i 22 godine, zavr{io sam sredwu autolimarsku {kolu u Vukovaru, bio sam u vojsci
1978. godine u Beogradu, psihi~ki sam zdrav, fizi~ki nisam. Imam jednu povredu, imao sam saobra}ajni udes pre 20 godina i od toga mi je potkolenica i
daqe previjena, a od 23. marta 2003. godine oduzela mi se desna {aka, ne u potpunosti. Nisam do sada osu|ivan. Ne vodi se nikakav drugi postupak protiv
mene. Ne pijem alkoholna pi}a, ne konzumiram drogu.
Moje stalno mesto prebivali{ta je u Zemunu, Lazara Mamuzi}a 21, gde
ìvim na drugom spratu sa ènom i dvoje dece. @ena mi nije zaposlena. Deca
u~e {kolu. Ja nigde nisam zaposlen. Imao sam u Batajnici firmu Bloketara, proizvodio sam betonske blokove, zatvorio sam ovu firmu, posao je slabo i{ao. I od tog vremena ìvim prakti~no ne{to od zemqe moga oca koju
ima u Pe}incima.
U trenutku diktirawa ovoga, u 17,10 ~asova, u sudnicu je u{la Dragana
Ku{ar, advokat iz Beograda, koja je prikazala istra`nom sudiji svoju advokatsku legitimaciju, a on ju je odmah vratio, predao je istra`ni sudija woj
spise zahteva za sprovo|ewe istrage tuìoca, ona je izvr{ila uvi|aj u te spise sama. Nakon toga joj je omogu}en neometani razgovor u sudskom hodniku u
184
vidokrugu suda sa okrivqenim i po povratku u sudnicu okrivqeni izjavquje:

Ne}u se braniti }utawem, izne}u svoju odbranu i kaèm nakon {to me istra`ni sudija opomenuo da u sudnici nema pri~awa, nego dajem izjavu, pa kaèm da ne priznajem izvr{ewe krivi~nog dela koje mi se stavqa na teret zahtevom za sprogo|ewe istrage. Pre svega, obja{wavam na pitawe sudije kako i
na koji na~in sam od policije uhap{en, to je bilo ispred ku}e u kojoj ìvim
u Zemunu, na trotoaru, jednostavno je do{la policija sa dva civilna yipa maskirani, sa heklerima, obu~eni u crne uniforme, ne znam gde sam odveden.
Prvo su proma{ili zgradu, a ja sam ostao gledaju}i to, poslao sam dete gore u
stan, i ostao tu na trotoaru, pri{ao mi je jedan od osmorice i rekao sam da
sam ja Stanko, pozvao je i ostale iz te grupe, stavili su mi kapuqa~u na glavu, odvezli su me kolima ne znam gde, sat i po su me dràli u nekoj prostoriji sa kapuqa~om na glavi, niko me nije tukao. Skinuli su mi kapuqa~u, pitali da li ho}u da idem na poligraf, rekao sam ho}u, prikop~ali su me na poligraf jedno 10 minuta, postavili su mi pitawa imam li negde skriveno oru`je u Novom Sadu, Beogradu i sli~no, ja sam sve davao negativne odgovore na ta
pitawa. Skinuli su me sa poligrafa i dràli u toj istoj prostoriji dok nije do{ao policajac u civilu koji se predstavio kao Aleksandar Kosti}, rekao mi da nisam govorio istinu i doneo je re{ewe o zadràvawu, napisao ga,
ja sam odbio da ga potpi{em, opomenuo me da se mogu àliti na to re{ewe
ministru unutra{wih poslova, ja sam napisao àlbu i odbijena je posle nekih nedequ dana. U tom vremenu nisam ni od koga saslu{avan. Istra`ni sudija mi sada pokazuje sa stranice 14 spisa, zapisnik koji je sa~iwen u slu`benoj prostoriji Okru`nog zatvora, od 31. 3. 2003, ja sam taj zapisnik sada u sudnici istra`nog sudije pogledao, pro~itao sam ga, kaèm moj potpis se nalazi ispod prve stranice zapisnika, ispod druge, i na kraju tre}e stranice. Taj
zapisnik nije diktiran preda mnom, pre potpisivawa ga uop{te nisam pro~itao, samo sam ga potpisao, kaèm sada ga ~itam i nakon {to sam pro~itao
taj zapisnik kaèm jeste, to je to {to sam izjavio ovla{}enim slu`benim licima koji se nalaze ovde u potpisu, koji se zovu Milan Petrovi}, Aleksandar
Kosti} i Milan Vasovi}.
U stvari, obja{wavam da sam tri puta bio saslu{avan i rezultat ta tri
saslu{awa je ovaj zapisnik koji sam jedan jedini potpisao, ali sve u nekim
drugim prostorijama, vaqda u okviru CZ-a ili mo`da negde drugde, ne znam,
jer sam uvek sa kapuqa~om na glavi izvo|en iz }elije u kojoj sam bio, ali u toj
}eliji nisam bio sam, nego sa drugim osumwi~enima.
Sada me istra`ni sudija vra}a na izreku zahteva za sprovo|ewe istrage
i ponavqam nisam izvr{io ovo krivi~no delo koje mi se stavqa na teret.
U Vukovaru sam ro|en. Vujovi} Miroquba upoznao sam tek na po~etku, 14. septembra 1991. godine, to je za mene po~etak rata i to je zvani~an po~etak rata.
U to vreme bio sam civil, radio sam u Vukovaru kao taksista, i pita me sudija {ta sam radio od tog zvani~nog po~etka rata, kaèm trudio sam se da ostanem ìv. Pita me sudija da li sam bio u teritorijalnoj odbrani, kaèm nije
185
ni postojala i nisam nikada bio u woj, jer ona nije nikada ni postojala. I Vujovi} je sve vreme bio kao i ja civil. Imao sam vojnu uniformu koju sam zaduìo 1980. i 1981. godine, i u toj uniformi sam bio, a imao sam i drugu uniformu do zavr{etka rata, 18. novembra 1991. godine. Imao sam oru`je, automatsku pu{ku, ovu {to koristi Vojska Jugoslavije. Imao sam jedan borbeni
okvir od 150 komada municije. Tu pu{ku sa municijom dobio sam od jednog Hrvata, koga ne}u da imenujem. Tu pu{ku nosio sam sve vreme do zavr{etka rata, a datum sam rekao.
Nosio sam na glavi stalno isti {e{ir sa ~etiri slova S, nije kokarda, nego su to ocila.
Pita me sudija {ta sam radio 19. 11. 1991. godine do 03,00 ~ada 20. 11. 1991.
godine, pa kaèm bio sam kod ku}e. Po{to mi istra`ni sudija ne dozvoqava
da zavr{im re~enice, nego mi postavqa pitawa i traì od mene da mu objasnim {ta sam to ujutro, 19. novembra, radio do 03,00 ~asa 20. 11. 1991. godine.
Bio sam ku}i, do{ao je jedan moj prijateq Zori} zvani ]elo i rekao mi je jednostavno da su svi zarobqenici iz kasarne odvedeni na poqoprivredno dobro
Ov~ara. Pitao sam ga za{to i kako to, rekao je zbog sigurnosti ratnih zarobqenika, to su zenge, i da me|u wima ima prijateqa, i ako mogu da ga ja odvedem na poqoprivredno dobro Ov~ara, ako moè nekako da im pomogne. Nije rekao imena kome ho}e da pomogne, ja sam wemu odgovorio da sam ~uo da oni
treba da idu u zatvor u Mitrovicu da bi tamo bili ispitivani i da su to i zasluìli. Tog dana, kada je do{ao kod mene ku}i, nije imao uniformu ni oru`je kod sebe, imao je samo vojni~ke ~izme. Ja ga u toku tog ratnog sukoba nisam
uop{te ni vi|ao, nego sam ba{ taj dan, 19. juna 1991. godine, u popodnevnim ~asovima. I onda sam ga odvezao svojim kolima sijera ili vektra od moje ku}e u ul. Nova 81, do poqoprivrednog dobra Ov~ara koja je od moje ku}e udaqena otprilike 10-15 kilometara. Tamo sam ga dovezao oko 14,00 sati, ne se}am
se ta~no kakvo je vreme bilo. Bilo je prohladno vreme, poneo sam samo automatski pi{toq u ko`noj velikoj futroli, dakle nisam poneo pu{ku, to mi je
ratni trofej koji sam na{ao u jednoj ku}i prilikom ~i{}ewa. Pita me sudija {ta smo to ~istili, kaèm to je bio rat. I pita me sudija kako sam ja u~estvovao u tom ratu, kaèm postavqen sam u III ili I ~etu Gardijske brigade,
koja je do{la u Vukovar mislim u septembru 1991. godine, ne se}am se ta~no
datuma kada sam postao ~lan te ~ete, a rasporedio me u wegovu ~etu kapetan
Bojkovski. Jo{ uvek sam bio u staroj uniformi koju sam zaduìo u staroj vojsci. Sve vreme, do kraja rata, bio sam u toj ~eti. Ja sam bio vojnik bez ~ina, a
on je kao kapetan imao svoje vodnike, ne znam u kom vodu sam ja bio, dakle, nisam imao svog vodnika. Ja sam na terenu fakti~ki pokazivao ulice kapetanu
Bojkovskom, po{to sam imao turisti~ku kartu, a oni samo vojne. Zbog noge koja mi je bila povre|ena nisam mogao da u~estvujem u borbama, ali sam i{ao sa
tom vojskom me|u prvima. Ovo je bila regularna vojna jedinice, ~eta brigade
garde, rekao sam ko mi je bio neposredni stare{ina.
186
Komandant brigade je bio Te{i}, ne znam mu ~in, ne se}am se, a komandant korpusa bio je Mile Mrk{i}, a [qivan~anin je bio za bezbednost brigade garde. Vujovi} je bio isto {to i ja, ali ne u istoj ~eti, nego kod kapetana Radi}a. U toku ratnih dejstava nisam sreo Peri}a, ali ga znam iz vi|ewa.
U toku rata kod mene ku}i do{ao je kao dobrovoqac Dragovi} Predrag zvani Ceca i Kapetan, kada sam ga prvi put video bio je u maskirnoj uniformi,
ne se}am se da li je imao ~in. Nije imao nikakve ambleme. Ne znam da li je
imao oru`je. Mirka ]apala znam od pre rata, stari je kockar. U toku rata je
nosio uniformu, ali ga nisam video u toku rata u Vukovaru. Posle rata vi|ao
sam ga u Vukovaru, u centru grada, u kafi}u kod mene, jer sam otvorio kafi}
u staroj ku}i, kafi} se zvao Taksi, u ul. Nova 81. Husnik Ivicu, zvanog Ika,
znam jo{ od pre rata u Vukovaru, a posle rata je poneki put svra}ao u kafi}.
Svi su bili u uniformi, pa i on. Uglavom bez oru`ja, jer nisam dozvoqavao
da mi u kafi} ulaze sa oru`jem. Ponovo se vra}aju}i na taj doga|aj, na 19. novembar, ja dovozim ovog drugara mojim kolima do ulaza u Ov~aru, tu zati~em
ispred ulaza nekih pet autobusa 100 metara od ulaza u taj metalni hangar.
Hangari su bili prazni, u wima nikoga nije bilo. U toj masi od nekih 100 qudi svi su uglavnom bili u uniformama, sem nekih, neki sa oru`jem, neki bez,
video sam sigurno Buliyu, ]apala i Si}u, oni nisu bili zajedno, nego u jednoj
grupi. Pri{ao sam ulazu u taj hangar, taj ulaz je bio otvoren, vrata su bila
raskriqena, i video sam kroz taj hangar u dva reda kako stoje zenge, {to u
uniformama, {to u civilu, ve}ma su imali one wihove vojni~ke ùte ~izme,
to je bila na neki na~in zengina uniforma, koju je proizvodilo Borovo,
mi sa suprotne strane te ~izme nismo nosili.
Uglavnom, video sam jedan sto nekako po sredini ulaza tog hangara, tri
vojnika su stajala ispred VJ, to su bili, kako sam posle saznao, specijalci
brigade garde, sa oru`jem, nisu dozvolili da niko u|e unutra, video sam, dakle, dva reda zengi, i jednog vojnika kako sedi za stolom i pi{e. Tu sam se
zadrào nekih sat-dva i sreo sam hayiju koji je bio kapetan VJ, i pitao sam ga
{ta }e sada biti sa tim zengama, {ta se de{ava. On mi je rekao treba da popi{u ratne zarobqenike i da ih vode u Sremsku Mitrovicu. Ja sam se sam vratio ku}i mojim kolima. Nisam mnogo obra}ao pa`wu na pri~u koja je po~ela
da kola po Vukovaru posle dva-tri dana, posle doga|aja, a to je da ti zatvorenici nisu svi odvedeni u zatvor u Sremsku Mitrovicu, nego da su neki streqani, ne znam gde su streqani. Pored tog hangara bila je jo{ jedna mawa ku}a levo, od ulaznih vrata u hangar desno, pred kojom su tako|e stajali uniformisani vojni specijalci, sa oru`jem, a ko je bio u toj ku}i ja to ne znam.
Odgovaram na pitawe tuìoca, izjavqujem, u vreme borbi oko i za Vukovar nije postojao odred Petrova Gora, nego smo taj odred nazvali tek posle
oslobo|ewa Vukovara. poznajem Du{ana Jak{i}a. Za vreme dejstava ja sam malo sretao Jak{i}a, tako da ne mogu da odgovorim na pitawe tuìoca {ta je
on formacijski u vojnoj hijerarhiji bio. Ne znam kada je Vujovi} postavqen
za komandanta teritorijalne odbrane i to tvrdim tek posle rata. Pita me tu187
ìlac da li ja znam za neki sastanak SO Krajine, jeste, 19. sam odlaze}i po

namirnice u magacin Veleprometa u neposrednoj blizini kasarne, preko
puta te kasarne dakle, tu sam i{ao po namirnice i onda sam video Hayi} Gorana i Boru Bogunovi}a i sudiju, mislim Hajdukovi} da se zove, iz Vukovara,
i onda sam ~uo da su se oni predstavili kao Vlada SO Krajine, i razo~aran
ovim govore}i gde ste bili dok su vo|ene borbe za Vukovar, iza{ao sam iz tog
dvori{ta Veleprometa. Nisam primetio pripadnike Vojske Jugoslavije.
Kasnije iz pri~e sam saznao da je u blizini Ov~are bio stacioniran neki
korpus da li VJ, da li kragujeva~ki ili novosadski, to ne znam. Pita me tuìlac da li sam tog popodneva na Ov~ari video slede}a lica, potpukovnika
Milorada Vojnovi}a nisam video, kapetana Vezmarovi}a ne znam ni ko je, kapetana Dragog Vukosavqevi}a ne znam ni wega, niti Jana Mar~eka. Radeta
Baki}a znam, ali nisam ga video na Ov~ari, a Milana Vojnovi}a ne znam koji ima nadimak Medowa ne znam. Milana Baki}a znam, ali ga nisam video tom
prilikom na Ov~ari. Simu Samaryiju poznajem, ne znam da li sam ga video
kriti~nom prilikom na Ov~ari. ûo sam da je Miroqub Vujovi} bio na Ov~ari pre mene i oti{ao. Poznajem Milana Lan~uànina, ali nisam ga video na Ov~ari. Poznajem Gorana Ku{tru, nije bio na Ov~ari, nisam ga video. Poznajem Jovicu Kresovi}a, nisam ga video na Ov~ari. U vezi pitawa
tuìoca da li je bilo nekog sukoba izme|u vojnika VJ i ostalih koji su tamo bili kao dobrovoqci ili teritorijalne odbrane, kaèm bilo je nekog
gu`vawa, ali VJ nije dozvolila da iko u|e u hangar. Ne znam da li je vojska
napustila Ov~aru.
Nemam vi{e {ta da izjavim.
Zapisnik sam saslu{ao i ne èlim da mi se ~ita.
Sastavqen dana 26. 6. 2003. godine pred istra`nim sudijom Okru`nog suda u Novom Sadu u krivi~nom postupku protiv Husnik Ivice i drugih, zbog
osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo iz ~lana 144 OKZ.
Prisutni su: istra`ni sudija Miroslav Alimpi}, zapisni~ar Qubica
Vuka{inovi}, okrivqeni Husnik Ivica.
Ispitivawu okrivqenog prisustvuje branilac advokat Miloradov Marija.
1. Ime i prezime: Ivica Husnik promeweno u Ivan Atanasijevi}
2. Nadimak: Iko
3. Ime i prezime roditeqa: Milan Husnik
4. Devoja~ko prezime majke: Atanasijevi} Jelica
6. Gde ìvi: U Kru{edolu, Putina~ka br. 6
188

9. Zanimawe: ugostiteq
10. Porodi~ne prilike: oèwen, otac dvoje dece
11. Da li je pismen
12. Kakve je {kole zavr{io: SSS
podoficira ili vojnog slu`benika: 1979. i 1980. Umag i Pula
14. Da li se vodi u vojnoj evidenciji i u kom vojnom odseku: Temerin VE
16. Kakvog je imovnog stawa: bez nekretnina
19. Da li se protiv wega vodi postupak za koje drugo krivi~no delo: ne
Nakon {to je istra`ni sudija upoznao okrivqenog sa situacijom u kojoj
se sada nalazi, kao i da mu je odre|en branilac po slu`benoj du`nosti, izjavquje da je saglasan da ga u toku daqeg postupka brani advokat Marija Miloradov iz Novog Sada, koja je i postavqena za branioca po slu`benoj du`nosti.
Ho}u da dodam da sam ja ime i prezime promenio 1992. godine, uzeo sam devoja~ko prezime majke i malo izmenio ime, i to sam zvani~no uradio u sudu u
Daqu, imao sam neugodnosti zbog imena i prezimena, pa sam zato to uradio.
Nakon {to sam upoznat sa navodima zahteva za sprovo|ewe istrage okru`nog javnog tuìoca u Novom Sadu, upozoren da mogu angaòvati branioca,
da sam duàn odazivati se pozivima suda i obave{tavati o promenama adrese, da mogu uskratiti odgovor na pojedina pitawa i iskaz u celini, kao i da
imam mogu}nost da u potpunosti priznam izvr{ewe dela koje mi se stavqa na
teret, izjavqujem:
Razumeo sam {ta mi se stavqa na teret, po{to nemam sredstava da sam angaùjem advokata prihvatam da me u ovom postupku brani advokat Miloradov
Marija iz Novog Sada, koja je postavqena po slu`benoj du`nosti.
Nakon kra}eg poverqivog razgovora, okrivqeni izjavquje: svoju odbranu }u izneti.
Ja sam ro|en 1961. godine u Vukovaru od oca Hrvata i majke Srpkiwe, zavr{io sam osnovnu {kolu i ugostiteqsku {kolu u Vukovaru. Pre rata sam
imao svoj kafi}, pa i posle rata. U vreme po~etka rata bio sam u Borovu Selu, u po~etku me nisu prihvatili u TO zbog toga {to mi je otac Hrvat, a kasnije jesu, jer sam imao zaru~nicu Srpkiwu. Posle rata bio sam prinu|en da
189
promenim ime i prezime, jer sam imao odre|enih problema, koji ipak nisu nestali ni kada sam promenio ime, jer su me qudi znali. Iz Vukovara sam oti{ao 1997. godine, ìveo sam na vi{e mesta, u Novom Sadu, Ba~kom Jarku, Ledincima, Budvi, a u posledwe vreme sam u Kru{edolu, u jednoj ku}i koja je moja dedovina. Tu sam neka vrsta podstanara. Radim povremeno neke fizi~ke poslove i od toga se izdràvam.
Moja èna je nezaposlena, ne radi nigde, s wom imam dvoje dece, od ~etiri i po i {est godina.
Istra`ni sudija upoznaje okrivqenog, i sudskog zapisni~ara Qubicu
Vuka{inovi}, da je za tajnu progla{eno sve {to se sazna od ovog postupka i
na posledicu odavawa tajne, a to isto vaì i za policajce PS Milojevi} Radicu i Anteq Danijela.
Kao {to sam ve} rekao, ja sam se na po~etku rata zatekao u Borovu Selu,
gde su me posle izvesnog vremena primili u jedinice TO. Ja sam 12. novembra
do{ao u Vukovar, i to sam jedva u{ao u grad, nakon {to sam saznao da je moj
brat, Husnik Mi{el zvani Faca, zarobqen i da se nalazi u bolnici. Nije bio
rawen, ve} se jednostavno tada zatekao. Ja sam u Vukovar u{ao s nekim dobrovoqcima, pa sam se zajedno sa wima javio na Petrovu Goru, i tu su me i prikqu~ili dobrovoqa~kom odredu, kojim je komandovao Milan Lan~uànin
zvani Kameni, kojeg ja znam ranije iz Vukovara. Ja znam da su u to vreme svoje
jedinice TO imali i Vujovi} Miroqub, koji je kasnije bio komandant teritorijalne odbrane i Stanko Vujanovi}. Ja sam u~estvovao u jednoj akciji, to
je ve} bilo pred oslobo|ewe Vukovara, 15. na 16. novembar, a Vukovar je oslobo|en 18. novembra. Tada sam i sreo Miroquba koji je rekao da su se Hrvati
predali i da su borbe zavr{ene. Ja sam od nekog ~uo da mi je brat u bolnici,
pa sam hteo da odem da ga prona|em, mislim da je to bilo 20, kada sam krenuo
prema bolnici, a zajedno sa Goranom Mugo{em zvanim Ku{tro, koji je bio teritorijalac, ali ne znam u kojoj jedinici, i sa nekim momkom Brankom koji je
bio s wim. Kada smo do{li do centra nije nam vojnik daqe dao da idemo i rekao je da idemo na svoju odgovornost. Mi smo se vratili nazad do stare op{tine, i ja sam rekao da }u da iza|em i da krenem pe{ke i {ta bude. Nekako u tom
momentu sam video konvoj autobusa, pod vojnim obezbe|ewem, tu u jednom od
autobusa, ta~no znam u drugom autobusu, video sam brata koji je tako|e mene
video i mahnuo mi. Ja sam onda zaustavio neki auto koji je prolazio i rekao
da prate te autobuse, jer je unutra moj brat. Autobus je zaustavio, kao i ostali autobusi, u kasarni, i kada sam se predstavio vojniku imenom i prezimenom jedva me je pustio da u|em unutra.
Video sam jednog majora, kojeg sam zamolio da izvadim brata iz autobusa,
a kada je ~uo ime i prezime moga brata, rekao je da ne moè. U me|uvremenu su
dolazili qudi u kasaranu, bilo je tu puno dobrovoqaca i teritorijalaca, i
znam da mi je pri{ao Zori} Stevo zvani ]evo, koji je tako|e poznavao mog
brata i video ga u autobusu, i pomogao mi je svojim autoritetom, po{to je i
on bio teritorijalac, uspeo sam da izvu~em brata i odvu~em u ku}u u kojoj sam
190
stanovao. Brat mi je govorio da je bio stalno u podrumima i nije hteo da mi

pri~a, mada sam kasnije ~uo da je bio u nekim jedinicama, a posle nekoliko
dana uspeo sam da ga izvu~em iz Vukovara, jer su po~eli da mu prete da }e ga
ubiti. Tada kada sam ga oslobodio rekao je da su oslobo|eni jo{ neki qudi,
na{e kom{ije, i da se nalaze u Veleprometu. Ja sam oti{ao na Velepromet i tamo video puno qudi teritorijalaca, ali nisam video one autobuse,
raspitao sam se gde su oni autobusi iz kasarne, pa su mi rekli da su oti{li
na Ov~aru.
Ja nisam znao kako se ide na Ov~aru s te strane, pa sam pitao neke dobrovoqce koji su bili u kolima, bilo ih je trojica, da idem s wima. A prethodno
sam pitao neke Vukovar~ane kojim se putem ide tamo. To je bilo ve} ve~e, mi
smo krenuli, ali onda su se ti dobrovoqci, koji su me oslovqavali sa brate,
vratili nazad, pa su opet pitali i neke Vukovar~ane, kako se ide za Ov~aru,
i onda smo tako oti{li tim putem kojim su rekli. Ti dobrovoqci su bili kao
i svi drugi, masni, prqavi. Ne znam koliko je sati bilo kada smo do{li na
Ov~aru, bilo je ve~e, video sam puno qudi i vozila, video sam neki kombi, pa
sam ja u{ao u hangar, u kojem su bili zarobqenici. Tu sam video Vojnovi}
Mirka ]apala da sedi na nekoj stolici, a nisam video tamo ni Miroquba, ni
Stanka, ni Cecu, ja sam par puta viknuo ime tih kom{ija koje sam traìo, ali
se niko nije odazvao, bilo je tu qudi sa gipsom i sa zavojima, i nisam se tu dugo zadràvao, mo`da sam bio pola sata ili sat najvi{e. Ne mogu sada da se setim da li sam tada video nekog od poznatih, to je bila velika gu`va, znam da
kada sam iza{ao da sam video opet one dobrovoqce sa kojim sam do{ao, mo`da smo jo{ pet minuta stajali tamo i onda smo krenuli nazad. Krenuli smo
nazad putem kojim smo do{li prema Negoslavcima, pa nam je nestalo goriva.
To je bilo na mo`da tri kilometara od Ov~are, pa smo nastavili pe{ke, tu
su mi rekli ti dobrovoqci da nisu prvo hteli da sa mnom idu, jer su ~uli da
sam Hrvat, pa je onda jedan od wih rekao da nema veze, ve} da je va`no da smo
se borili na istoj strani kao oni i onda me nisu dirali.
Ja na Ov~ari nisam video nikakav traktor, a pucwava se stalno ~ula, pa
to nije bilo ni{ta ~udno.
Ja kada sam bio nisam video Kamenog tamo, niti bilo koga od te jedinice. Mada priznajem da sam bio svega par dana i nisam sve poznavao. Buliyu nisam video na Ov~ari, nego u kasarni.
Ja sam ve} slede}eg jutra, od kom{ije Bore Zuvanovi}a, koji mi je najvi{e maltretirao brata, nije on rekao da je bio tamo, ve} je rekao da su svi zarobqenici u autobusima streqani. I da je znao ko je to uradio {to bi morao
da pri~a. Ja znam Mileta Baki}a, drào je lokal pored mog u Vukovaru. Ne
znam da li je on vozio neko vozilo za vreme rata. Ne znam \uku Balabana. Jovicu Peri}a znam kada bi ga video. Ja sam bio zaduèn automatskom pu{kom,
pa sam tu pu{ku i imao kod sebe, a i dobrovoqci sa mnom su imali svi pu{ke.
Po mojoj proceni u hangaru na Ov~ari bilo je oko 150 qudi.
191
Ina~e, dodajem da je moj nadimak Iko.

Oni dobrovoqci sa kojima sam i{ao na Ov~aru, nisu imali neke posebne oznake, od opreme su imali {ta je ko imao da uzme. Evo, ja sam ~uo za Grabvo, ali ne znam ta~no gde se nalazi.
Nakon zavr{enog saslu{awa okrivqenog, branilac po slu`benoj du`nosti èli da izjavi àlbu na re{ewe o sprovo|ewu istrage, u ime svog
brawenika Husnik Ivice, odnosno Atanasijevi} Ivana, da smatra da na osnovu dosad izvedenih dokaza ni{ta ne ukazuje na krivicu moga brawenika, da
smatram da je on zbog nacionalne pripadnosti i (dete iz me{ovitog braka,
polusrbin, poluhrvat) posluìo kao `rtveno jagwe. I da do sada nije imao
priliku za adekvatnu odbranu, zbog vanrednog stawa. Iz tih razloga smatram
da treba ukinuti re{ewe o odre|ivawu pritvora protiv mog brawenika.
Katarina, okrivqeni Vojnovi} Mirko.
Ispitivawu okrivqenog prisustvuje javni tuìlac mr Zoran Pavlovi}
i branilac advokat Sreto Ka~ar iz Novog Sada.
1. Ime i prezime: Mirko Vojnovi}
2. Nadimak: ]apalo
3. Ime i prezime roditeqa: \uro
4. Devoja~ko prezime majke: Radi~anin Vida
5. Gde je ro|en: Crni Potok, Vrgin Most
6. Gde ìvi: Banatska Dubica, Mar{ala Tita br. 60
8. Narodnost i dràvqanstvo: Srbin, SCG
9. Zanimawe: radnik
10. Porodi~ne prilike: oèwen, dvoje dece
12. Kakve je {kole zavr{io: osnovna {kola
podoficira ili vojnog slu`benika: da, odnosno nije bio jer je nesposoban
16. Kakvog je imovnog stawa: ku}a
192

Nakon {to je osumwi~eni upoznat sa navodima zahteva za sprovo|ewe istrage, upozoren da moè angaòvati branioca, da je duàn odazivati se pozivima suda i obave{tavati o promenama adrese, da moè uskratiti odgovore
na pojedina pitawa, kao i iskaz u celini, izjavquje:
Za branioca sam angaòvao advokata Ka~ar Sretu, koji je prisutan prilikom dana{weg ispitivawa, odnosno prihvatam za branioca advokata Sretu Ka~ara kojeg mi je odredio sud po slu`benoj du`nosti.
Nakon kra}eg poverqivog razgovora sa svojim braniocem, okrivqeni izjavquje:
Istra`ni sudija upoznaje prisutne da je za tajnu proglasio sve {to se sazna u ovom krivi~nom postupku, kao i za posledice odavawa tajne, pa na to posebno upozorava okrivqenog, zamenika okru`nog javnog tuìoca mr Zorana
Pavlovi}a, Dikovi} Katarinu, sud. zapisni~ara, kao i straàre Okru`nog
zatvora u Novom Sadu Vojislava Pridra{kog i Milorada Cvetkovi}a.
Ja sam ro|en 1939. godine u Crnom Potoku, op{tina Vrgin Most. Ja sam
ratno siro~e i 1947. godine sam do{ao u Vukovar. Tu sam ìveo sa bratom,
imao je svoju privatnu soboslikarsku radwu, a ja sam zajedno sa wim radio.
Oèwen sam i imam dvoje dece. Ja sada ìvim u Banatskoj Dubici, sa svojom
suprugom. Izdràvam se tako {to dobijam 1.700 dinara invalidnine, a i brat
mi je malo pomagao dok je bio ìv, ali je umro proletos u Vukovaru. K}erka
je u Engleskoj, tamo privremeno radi.
Sada sam invalid, imam stalno bolove u glavi, koji su posledica udarca
pi{toqem i povrede noèm u lice koje sam zadobio 1991. godine. U posledwe
dve godine imam problema sa nogom, odnosno sa cirkulacijom, oduzeta mi je
desna noga i sve ~e{}e su mi glavoboqe.
Negde u aprilu 1991. godine, jednom prilikom kada sam se vra}ao svojom
jahtom sa druge strane Dunava, na vukovarskoj strani su me sa~ekala ~etvorica ispred restorana Tri vr{ke, nisu to bili Vukovar~ani, nego Hercegovci koji su prethodno okupirali grad, pitali su me gde su ~etnici i koliko ih
ima, pa su me onda tukli, udarali pi{toqem po glavi, imam i danas oìqke
na temenu, jedan me je isekao noèm po levoj strani lica, koje je kasnije moralo da se u{iva, izbili su mi zube.
Posle tog doga|aja ja sam rekao familiji da se pakuje i da ide za Srbiju,
a ja sam se sa onom mojom jahtom, koja je bila znatno o{te}ena i pokradena,
193
prebacio preko. Bio sam neko vreme u vikendici, posle kada je nestajalo hrane pre{ao sam u Borovo Selo, 10. jula, da bih 20. avgusta kamion~i}em koji je
vozio hranu za kasarnu oti{ao do Petrove Gore do moje ku}e, odnosno ku}e
mog brata. Moja ku}a je bila sru{ena.
I ja i jo{ nekoliko qudi koji su imali ku}e u blizini, oti{li smo kod
Stanka Vujanovi}a, i tu smo se na neki na~in samoorganizovali, prikupili
smo li~no i lova~ko naoruàwe koje smo imali, pa kada su Hrvati pucali na
nas i mi smo pucali na wih, samo su oni bili boqe naoruàni, imali su snajpere, minobaca~e... Malo, malo, pa smo imali `rtve.
Moja ku}a je prakti~no bila na liniji razdvajawa, bili smo na 500 metara od hrvatskih linija. Dodajem da je moja ku}a o{te}ena jo{ pre nego {to je
po~eo rat, i ku}a Pere Skorupana, aprila 1991. godine, nakon {to su pumparicama porazbijali prozore i o{tetili ku}u.
Kasnije je do{la vojska, Gardijska brigada, i taj deo u kojem sam ja bio
pripao je pod komandu kapetana Radi}a, koji je doneo ne{to naoruàwa i zaduìo nas, a ja sam jedno vreme delio hranu i pripremao hranu sa neke ~etiri Hrvatice koje su bile tu i prale sudove, niko ih nije dirao.
Kada me istra`ni sudija pita, kaèm da jeste Stanko Vujanovi} bio neka vrsta na{eg komandanta, ali ne moè on da bude meni neki komandant kada sam ja bio na prvoj liniji, moj brat i ja smo sami sebi bili komandanti.
Ja ina~e poznajem Stanka Vujanovi}a, Miroquba Vujovi}a sam upoznao
tek u ratu, iako sam znao wegovog oca ranije. Ne znam ja za vreme rata {ta je
on ta~no radio, bio sam udaqen od wega par kilometara. Ne mogu da se setim
po imenu ko je Peri} Jovica, mo`da ako bih ga video, 13 godina je pro{lo od
tada, tako|e ne znam ni Dragovi} Predraga, a ne zna~i mi ni{ta ni ime Husnik Ivica. Ni Atanasiejvi} Ivan, mada imam neke poznanike sa nadimkom
Ika.
Ja moram jo{ ne{to da kaèm. Na Petrovoj Gori su bili Srbi Korduna{i i nema da nije nekome ubijen neko od ~lanova porodice 1941. godine. Godine 1941. je zaklana moja sestra i moja majka, i ja sam pu{ku uzeo samo radi
toga, jer sam video usta{ke grbove i usta{ke oznake, uostalom i drugi sa Petrove Gore su tako postupili, jer da se mi nismo samoorganizovali, a posebno da nije posle do{la vojska, sigurno je da bi nas sve pobili. Nisu najgori
bili Hrvati iz Vukovara, nego do{qaci, Zagorci i Hercegovci. Neposredno pre sukoba su do{li ovi Zagorci i Hercegovci.
Odmah nakon oslobo|ewa Vukovara, ja sam skupqao oru`je za kapetana
Radi}a i predavao mu to oru`je na Veleprometu, a video sam da je na Veleprometu bilo puno qudi u hangarima, ~ak sam i ja pomogao nekim Hrvatima
da dobiju propusnicu. Tako sam dao propusnicu Kukuqica Mati, kojem ovi
drugi nisu hteli da daju propusnicu, a ja sam wemu dao propusnicu jer mu znam
oca koji je bio prvoborac rata 1941. godine.
Ja znam Ov~aru, jer sam tamo ~esto i{ao u blizinu na pecawe, ali tada
neposredno posle osloba|awa Vukovara uop{te nisam bio na Ov~ari.
194
Dodajem jo{ da sam ja za vreme rata rawen u {aku leve ruke i 40% sam
ratni vojni invalid.
Nakon {to mi je istra`ni sudija predo~io iskaze okrivqenog Peri} Jovice i svedoka Buli} Ivana, kaèm da to nije ta~no {to su oni rekli da sam
i ja bio sa wima, ja uop{te nisam bio tada na Ov~ari. Poznajem Gorana Mugo{u, s nadimkom Ku{tro, znam da mu je brat bio u zengama, a on je u B. Palanci, ima neku kafanu. To {ta je bilo na Ov~ari vaqda znaju komandanti, ja
sam za to ~uo tek kasnije, a dodajem da su gazde dràli Vukovar, ti komandanti koji su posle dràli kafane, vozili mercedese, yipove... Jesam.. ratovao
sam... branio sam se zato {to sam Srbin... drugo me ne zanima...
Ja sam mo`da posle 10-15 dana ~uo da su streqani zarobqenici na Ov~ari i to sam ba{ ~uo od kapetana Radi}a kada je odlazio, govorio je da to nije
trebalo da se uradi i ne verujem da je on imao veze sa tim, on je bio jedan fin,
{kolovan, pametan ~ovek. Ja sam ba{ na televiziji gledao pro{le godine da
je transport koji je vodio zarobqenike na Ov~aru, odnosno da je u sastavu tog
transporta da su bila i borna kola, a ko je vozio ta borna kola i ko je bio tamo i onaj ko je zatrpavao ubijene na Ov~ari, ne znam... a ovo rekla kazala... posle 13 godina... ne mogu da shvatim...
Ja sam za sve vreme rata imao tomson, a koliko je meni poznato svi oni
su ubijeni automatskim pu{kama.
Ja znam Milana Lan~uànina zvanog Kameni, wegovog oca sam znao, on
je vodio jedinicu dobrovoqaca, to su bili dobri momci, bili su na prvim linijama. Bilo je tu u Vukovaru kriminalaca koji su krali iz ku}a jo{ dok se
pucalo.
Ja znam da je TO osnovan posle rata, a ne znam da je bio za vreme rata.
Znam da je Miroqub bio komandant TO, ja ne znam za drugoga.
Svi mi borci bili smo u sastavu TO i gde su oni nare|ivali tamo smo
i{li.
Na posebno pitawe zamenika okru`nog javnog tuìoca odgovaram da je
na skladi{tu Veleprometa bilo samo puno qudi, a nikakva vozila tamo nisu dolazila. U krug Veleprometa nisu ulazila vozila, nego su se zaustavqala ispred, jedino hrana ako je ulazila u nekom vozilu.
Kao {to sam ve} rekao, ja sam skupqao oru`je i predavao kapetanu Radi}u. Nije bilo nikakvih problema sa municijom. Tamo nije bilo municije, ve}
samo naoruàwe koje se skupqalo i odmah se transportovalo u Srbiju.To je
bilo u skladi{tu Veleprometa.
Poznajem Mileta Baki}a, mislim da je on pekar i mislim da ima ku}u u
Bege~u. Znam da je taj Mile vozio hranu nekim kamion~i}em.
Nisam ja uop{te video Mileta Baki}a dok sam bio na Veleprometu i
skupqao oru`je. Ne znam ja ko je sve bio tada na Veleprometu, jer sam ja bio
kod ulaza i kako je ko dolazio od dobrovoqaca, dobijao je propusnice i izlazio napoqe.
195
Ne poznajem \uru Balabana zvanog \uka.

Ja sam bio odmah posle oslobo|ewa u bolnici, istog dana kada je [qivan~anin bio na kapiji, ja sam u{ao na drugu kapiju i tamo sam jednoj medicinskoj sestri Okanovi}, javio da je wen mu` poginuo, moj kolega.
Tu, na Veleprometu, je bilo puno civila i ne{to zarobqenika, ali su
oni bili dosta udaqeni od mene. Sa tim zarobqenicima je radio biv{i policajac @igi}, koji je sam sebe prozvao kapetanom.
Jo{ jednom ponavqam da ja nisam i{ao na Ov~aru, a to {to neki pri~aju
to nije ta~no.
I tada sam nosio brkove, a i celog rata sam nosio bradu.
Pitawa nema, primedbi nema.
Istra`ni sudija Miroslav Alimpi}, svedok Lan~uànin Milan, zapisni~ar Slavica Goji}, javni tuìlac Tatjana Lagumyija.
Branioci: advokat Milan Zaklan, advokat Sandra [kugor-\uri}, pripravnik Andrej Veleti}, advokat Dragana Ku{ar, advokat Zoran Jevri},
advokat \or|e Kalaw, advokat Marija Miloradov, pripravnik Igor Vrawe{ i advokat Sreto Ka~ar.
1) Ime i prezime: Milan Lan~uànin
2) Ime oca: Kamenko
3) Zanimawe: stolar
4) Boravi{te: Cara Du{ana 89, Zemun
5) Mesto ro|ewa: Vinkovci
7) Odnos sa okrivqenim i o{te}enim: poznaju se
Od okrivqenih ~ija su mi imena pro~itana poznajem sve, osim Peri} Jovice, mo`da i wega znam iz vi|ewa, a znam da je Husnik Ivica kasnije promenio ime i prezime u Ivan Atanasijevi}.
Upozoren u smislu ~lana 100, 102 i 106 ZKP-a, izjavqujem:
Ja sam u februaru mesecu ove godine saslu{an u Beogradu od strane istraìteqa Ha{kog tribunala i kao osumwi~en u tom postupku branio sam se
}utawem.
196
Ja sam 26. 3. 2003. godine saslu{avan od strane ovla{}enih slu`benih lica u OUP [id, u vezi sa doga|ajima na Ov~ari i sada ho}u da kaèm da sve
{to sam tamo rekao u policiji je istina, ali sam ja traìo, nakon {to sam
dao iskaz inspektorima, da se unese jedna re~enica da nisam saglasan da se ova
izjava moè koristiti u postupku pred Ha{kim tribunalom.
Prema tome, meni je moj advokat Deliba{i} Veqko iz Beograda savetovao da ni{ta ne govorim u ovom postupku, pa kada mi istra`ni sudija ukazuje
da eventualno postoji mogu}nost samo da uskratim pojedine odgovore na pojedina pitawa u smislu ~lana 100 ZKP-a, kaèm da mi je advokat izri~ito rekao da ne svedo~im ni{ta u ovom postupku.
Nakon {to su mi predo~ene zakonske posledice, ja molim da se ovo moje
saslu{awe odloì za jedan ili dva dana.
Istra`ni sudija donosi re{ewe:
Odlaè se saslu{awe svedoka Milana Lan~uànina za 27. 6. 2003. godine u 9,00 ~asova, {to prisutni primaju ka znawu proglasom re{ewa, pa im sud
pozive ne}e slati.
Nastavak saslu{awa svedoka 27. 6. 2003. godine.
I posle razgovora sa svojim braniocem advokatom Deliba{i}em, koji me
brani u postupku pred Ha{kim tribunalom, izjavqujem da }u uskratiti svaki odgovor na pitawe koje me moè izloìti krivi~nom progonu. Na ostala
pitawa mogu da odgovorim.
Ja sam ro|en u Vinkovcima, ali sam dugo ìveo u Vukovaru, sve do po~etka rata 1991. godine. Odnosno kroz Borovo Selo sam iza{ao iz Vukovara i
boravio sam u [idu, traìo sam da se {to pre vratim u Vukovar, hteo sam da
oslobodim rodno mesto i oslobodim majku i oca, koji su tada ostali u Vukovaru. Dodajem jo{ da je predsednik Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema izdao da se svi vojno sposobni mu{karci iz cele oblasti jave radi odbrane. Ja
sam imao pored sebe 10 qudi i traìo sam da idem, ali nam nisu u po~etku dozvoqavali, nije bilo transporta za odlazak. Prvom prilikom smo krenuli
posle oslobo|ewa Tovarnika, u~estvovao sam i sa oklopnom mehanizovanom
jedinicom kojom je komandovao pukovnik Vitomir Ivanovi}.
Kasnije je bilo dogovoreno da zajedno sa mojim qudima i sa mnom bude 45
do 50 qudi iz Srpske radikalne stranke. Nisam ja tada znao da su oni iz radikalne stranke.
Mi smo do{li u Vukovar 18. 10. 1991. godine uve~e. Javio sam se tada{wem komandantu {taba TO Du{anu Jak{i}u, prethodno smo se javili pukovniku Mrk{i}u, komandantu I oklopne brigade, koji je osporio na{ prolaz kroz selo i tek kroz dva do tri sata na intervenciju wegovog zamenika smo
pro{li.
U to vreme, mi smo delovali u sadejstvu sa JNA, odnosno pod wihovom komandom, tako da je neposredni stare{ina jedinice kojom sam ja komandovao, a
koju sam nazvao Leva Supoderica, po nazivu dela Vukovara u kojem sam sta197
novao, moje neposredne stare{ine bili su kapetan Radi}, major Te{i} i pukovnik Mile Mrk{i}, kao organ bezbednosti bio je major [qivan~anin.
Na terenu su bile i ~etiri teritorijalne odbrane, jednom je komandovao
Miroqub, a drugom je komandovao Stanko. Imali smo ponekad zajedni~ke akcije, Miroqub i ja, odnosno izvodili smo zajedni~ke akcije, jer smo bili pod
komandom Radi}a, a Stanko je bio pod komandom kapetana Bojkovskog ne{to
daqe od nas.
Obi~no smo uve~e, pre svake akcije, imali sastanak kod majora Te{i}a,
komandira ~eta brigade, a ispred jedinica kojima smo komandovali Stanko,
Miroqub i ja.
Vukovar je oslobo|en 18. novembra u ve~erwim ~asovima, i znam da je bilo dogovoreno da se svi civili i zarobqenici sme{taju na Velepromet, a
posle svako na svoju stranu, ko ide u Srbiju, ko ide na svoju stranu, a ko ide u
zatvor. Te razgovore sa qudima na Veleprometu je obavqao moj tast major
@igi}, mogu}e i Crevar Marko, a mo`da jo{ neko drugi, ali nisam siguran,
mo`da i nije Marko Crevar. Koliko se ja se}am, @igi} je sve zapisnike o saslu{awima dostavio svom pretpostavqenom, mislim da je to Novakovi}.
Dana 19. novembra 1991. godine ja sam preko dana bio u Beogradu, a kada
sam se vratio predve~e, neko mi je preneo poruku, ~ini mi se da je re~eno da
se hitno javim na Ov~aru, ne mogu sada da se setim iz kog razloga, pa sam ja zajedno sa svojim obezbe|ewem Dragovi} Predragom, Milojevi} Predragom,
Quboja Maretom i ne znam da li je jo{ neko bio, znam da nije bio Vaqarevi},
oti{ao na Ov~aru, ve} je bilo ve~e, bilo je puno qudi ispred, a u hangaru su
bili zarobqenici. Sada ne mogu da se setim ko mi je rekao da u|em i da eventualno pogledam da li ima nekih koje poznajem, a koji nisu ~inili neke ratne zlo~ine.
Ja sada ne znam da li je neko sa mnom u{ao unutra, znam da sam ja bio kratko, i prepoznao sam neke hrvatske borce, iz raznih wihovih formacija. To je
bila hrvatska propaganda da su tamo bili sve rawenici, mnogo wih je obla~ilo civilna odela, bolni~ka odela, navodno su imali neke zavoje. Osim teritorijalaca, ja sam tamo vi|ao i vojnike, znam da je bio neki kapetan I klase, ne znam mu ime, niti sam ga ranije vi|ao, i bio je jo{ neki vi{i oficir,
mo`da potpukovnik. Ali ni wega ne znam, bio je niì rastom. Ja sam video
tamo i Stankovi} Miroquba. A ne bih da odgovaram na pitawe da li sam s wima ne{to pri~ao i {ta. Ja sam predosetio da }e se desiti ne{to ru`no, bio
sam u stawu {oka, i se}am se da sam nakon na{eg kra}eg boravka u hangaru, kada je neko uleteo unutra i rekao da svi iza|emo napoqe i da sam ja iza{ao. Da
sam na{ao moje momke s kojima sam do{ao i da sam rekao da beìmo odatle.
Oni nisu bili u situaciji ni da pitaju za{to niti da se protive.
Tada, kada sam odlazio, video sam jedan traktor s priklicom koji je bio
parkiran ispred hangara, a u prikolici je bilo zarobqenika, pa sam ja morao
da okrenem i to je bilo 50 do 100 metara, pa kada je traktor nastavio daqe, ja
sam se okrenuo. Sada se ne se}am da li sam ja vozio ili neko drugi, ali smo se
198
mi onda vratili. Ja se ne se}am gde sam bio te ve~eri. Se}am se da je bila neka ve~era, kod neke tetke Radojke, bili smo nas ~etvorica, i mislim da je bio
kapetan Radi}. Koliko je meni poznato, doga|aj na Ov~ari nije bio 19. na 20,
nego 20. na 21. novembar 1991. godine. U stvari, sve ono {to sam pri~ao prethodno odnosi se prakti~no na 20. novembar.
Ho}u da kaèm da sam se setio jo{ jednog detaqa, da kada sam krenuo da
izlazim iz onog hangara da mi je neko rekao ne moè{ sada oti}i, ne znam ko
je to rekao. Ali sam ja bio samostalan i nisam se obazirao i oti{ao. Ho}u da
kaèm da sam ja 19. novembra bio sa [qivan~aninom na mostu, oti{li smo,
odnosno ja sam oti{ao prema nasequ Olajica, a on i qudi koji su bili pored
wega oti{li su prema bolnici. Ho}u da kaèm da su prakti~no sve vreme od
kada sam se ja vratio u Vukovar, od 18. oktobra 1991. godine, sa nama non-stop
bili fotoreporter Tomislav Peternek i novinar snimateq TV Politika
Novak @ivkovi}, koji je umro ~ini mi se 1997. godine. I znam da u snimali i
kamerom i fotoaparatom.
Ja sam ve} slede}eg jutra ~uo da su streqani oni zarobqenici na Ov~ari
i o tome se jo{ dugo pri~alo. Ne znam ko je u tome u~estvovao. Najodgovornije tvrdim da sa ovim doga|ajem na Ov~ari nemaju veze ni Dragovi} Predrag,
ni Milojevi} Predrag, niti Quboja Mare, jer su se svi oni zajedno sa mnom
se vratili i bili smo zajedno na onoj ve~eri.
Poznaje Vujovi} Miroquba, Vujanovi} Stanka, Dragovi} Predraga, Vojnovi} Mirka i Husnik Ivicu.
Ne poznaje Peri} Jovicu, po imenu. Mo`da bi ga prepoznao po slici.
Ina~e, moj {tab je bio u ku}i Vase Robije, koji je brat Mirka Vojnovi}a
]apala.
Na posebno pitawe zamenika okru`nog javnog tuìoca, kaèm da mo`da
nismo istovremeno svi seli u kola, mo`da ako smo ~ekali nekog ko je bio na
oko 50 metara, pa dok sam ga ja viknuo, ili je neko drugi, i mislim da nismo
svi odmah seli u kola, nego smo prvo okrenuli auto i onda stali i pokupili
tog nekog ko je bio ispred hangara i onda smo svi zajedno krenuli nazad. Kada
smo se kretali onih pedesetak metara iza traktora, na{e vozilo je bilo prvo iza traktora. Dodajem da mi je jedino tada na pameti bilo da {to pre odem.
Ne èlim da odgovorim na pitawe istra`nog sudije da li je neko od nas
~etvorice ne{to komentarisao u kolima kada smo se vra}ali s Ov~are. Nisam ~uo nikakve pucwave ni pre ni posle mog boravka na Ov~ari.
Ho}u da kaèm da sam ja u vi{e navrata iz jedinice otpu{tao one koji su
bili nedisciplinovani, pa sam tako i otpustio ]entu, sa ~etrdesetak qudi,
jer se u akciji nije pridràvao dogovora koji smo imali. Poznajem Topolu, on
je jedno vreme bio i u mojoj jedinici, ali sam i wega brzo otpustio mo`da jedno desetak dana pre pada Vukovara, wega nisam video na Ov~ari, kada sam ja
bio. Ne se}am se da li je bio Jak{i}.
Dodajem da sam odmah nakon oslobo|ewa Vukovara raspustio ve}i deo
jedinice.
199
Ne mogu ta~no da kaèm kada je do{lo do promene na ~elu TO, pa je umesto Jak{i}a postavqen Miroqub Vujovi}. Ja sam bio saglasan sa tom promenom. Iako moj glas tu nije ni{ta vredeo, tu je vojska donela odluku, Vujovi}
je bio heroj grada, a Jak{i} je bio podruma{.
Do smene je do{lo pre povla~ewa Gardijske brigade, a ona je bila posle
oslobo|ewa Vukovara. Sada ponavqam da nisam siguran da li je do te smene
do{lo pre ili posle osloba|awa Vukovara. Neko mi je rekao da je oti{ao iz
te smene, ali ja nikakvu naredbu nisam video.
Ja sam samo ~uo da je bio neki sastanak ~ini mi se Vlade, da je bio Goran
Hayi} i neki vi{i oficiri na Veleprometu, mislim da je bio 20. novembar. Mada se datuma ne se}am ba{ ta~no. Znam da su svi zarobqenici i{li u
Mitrovicu, ali ne se}am se da je bilo re~i da im se sudi u Vukovaru.
Bili smo jako quti na [qivan~anina kada je dozvolio da dr Vesna Bosanac i dr Avro napuste Vukovar, bez saslu{awa. Kada sam jednom pri~ao sa
[qivan~aninom o tome, on je rekao da je dobio i pismenu naredbu o tome da
vodi ra~una o Vesni Bosanac i dr Juriw Avro, zbog na{ih zarobqenih oficira. Nisam video ni [qivan~anina ni Radi}a.
Ho}u jo{ da objasnim da sam ja oti{ao sa mojim qudima sa Ov~are oko
20 ~asova, ne mogu sada da budem siguran, po mraku sam do{ao, po mraku sam
oti{ao.
Husnik Ivica je bio teritorijalac, on je Vukovar~anin, nije bio zvani~no pripadnik moje jedinice, ali je mogu}e da je u~estvovao u nekim akcijama,
kao {to je mogu}e da su moji borci u~estvovali u drugim akcijama.
Istra`ni sudija Miroslav Alimpi}, svedok Buli} Milan, zapisni~ar
Slavica Goji}, javni tuìlac Tatjana Lagumyija.
Branioci: advokat Milan Zaklan, advokat Sandra [kugor-\uri}, pripravnik Andrej Veleti}, advokat Dragana Ku{ar, advokat Zoran Jevri},
advokat \or|e Kalaw, advokat Marija Miloradov, pripravnik Igor Vrawe{.
1) Ime i prezime: Milan Buli}
2) Ime oca: Milan
3) Zanimawe: mesar
200
4) Boravi{te: Novi Sad, Ul. Sajlovo br. 29/II

7) Odnos sa okrivqenim i o{te}enim: nije u zavadi ni u srodstvu
Konstatuje se da je u sudnicu pristupio advokat Sreto Ka~ar.
Pre po~etka saslu{awa istra`ni sudija podse}a prisutne da je ve} doneta naredba o ~uvawu svega onog {to se sazna u ovom krivi~nom postupku i
upozorio da odavawe tajne ~ini krivi~no delo, pa je s time upoznao branioce koji nisu bili prisutni na ro~i{tu prilikom saslu{awa okrivqenih i
to advokata Kalaw \or|a, advokata Sandru [kugor-\uri}, advokata pripravniak Andreja Veleti}a, advokata Sretu Ka~ara, advokata pripravnika
Igora Vrawe{a i advokata Miloradov Mariju, kao i sudijske pripravnike
Anu Quqak i Lenku Bena~i} i tako|e sudskog zapisni~ara Goji} Slavicu.
Ja poznajem odranije Vujovi} Miroquba i Vujanovi} Stanka, obojica su
za vreme rata bili teritorijalci kao {to sam ja bio. Peri} Jovicu ne znam,
odnosno tada ga nisam poznavao, mislim 1991. godine, upoznao sam se sa wim
posle rata. A Dragovi} Predraga ne poznajem, samo sam ~uo za nadimak Ceca,
tako|e odranije poznajem Vojnovi} Mirka, ne poznajem Husnik Ivicu.
Ja sam ina~e radio kao mesar u bolnici u Vukovaru i bio sam tamo sve do
otprilike 10. juna 1991. godine. Jedno vreme, za vreme oruànog sukoba, bio
sam u Borovu Selu, gde sam se i javio u TO i zaduìo oru`je. Tada sam prvi
put zaduìo oru`je, ali sam imao svoj privatni pi{toq uz dozvolu.
Negde od 20. 9. 1991. godine vratio sam se u Vukovar i sa dosta qudi koje
poznajem i koji su iz Vukovara, bio sam na Veleprometu, gde smo bili kao
teritorijalci u sastavu tada{we JNA i moj stare{ina Qube Stojanovi}, ta
moja jedinica TO pripadala je Gardijskog brigadi kod [qivan~anina. Sve
{to je trebalo Qube je i{ao kod [qivan~anina u kasarnu.
Vukovar je zvani~no oslobo|en 18. 11. 1991. godine. Ja sada ne mogu da se
setim da li je ovo {to }u ispri~ati bilo 18. ili 19. 11. 1991. godine, ali u svakom slu~aju sam u toku prepodneva ~uo da su u kasarnu dovedeni neki qudi vojnim autobusima, pa sam oti{ao da vidim {ta se de{ava, ~uo sam da je tu Vesna Bosanac koja je direktorka bolnice. U stvari, vi{e sam hteo da se interesujem za neka moja dva druga iz bolnice, Savu Damjanovi}a i Paji}a, kome
ne mogu da se setim imena, obojica su nestali. Sad sam se setio da je taj Paji}
@eqko bio zaposlen u bolnici, ali je iz moje ulice. Ja sam hteo da vidim da
li je Savo me|u tim zarobqenima za koje se pri~alo da su iz bolnice, odnosno da ga izvedem, odnosno da li je ìv, ja sam do{ao tamo sa Goranom Mugo{om i Vojnovi} Mirkom zvanim ]apalo. Mugo{u zovemo Ku{tro. Kada smo
do{li do kasarne videli smo 5-6 vojnih autobusa, nije me sudija dobro razumeo, ja sam sam do{ao do kasarne, tako {to sam prethodno do{ao do Veleprometa kamionom, a onda sam pe{ke pre{ao do kasarne, nije to daleko, tu sam
sreo Ku{tra i ]apala. Ja sam video da je vojska obezbe|ivala ove autobuse sa
201
zarobqenicima, bila je pri~a u kasarni da su to zarobqenici koji su dovedeni iz bolnice, ni ja ni bilo ko drugi od teritorijalaca nismo mogli da u|emo u autobuse, jer vojska nije to dozvoqavala.
Ne mogu se setiti da li sam ispred kasarne video Vujovi}a i Vujanovi}a.
Video sam da je tamo bio [qivan~anin i neki drugi oficiri. Ne mogu da kaèm da li je neko od teritorijalaca razgovarao sa nekim oficirima.
Kada me pita sudija na osnovu ~ega zakqu~ujem da je Vojna policija obezbe|ivala ove autobuse, kaèm da znam, jer sam video bele opasa~e i uprta~e.
Mislim da niko nije izvo|en iz tih autobusa. Bio je neki tamo mete`, masa
qudi je bila teritorijalaca, nije bilo nikakve sva|e koliko ja znam. Ne mogu sada da se setim ko je rekao da krenemo, samo se se}am da sam ja seo u auto
koji je vozio Ku{tro, tj. jugo, a sa nama je bio i ]apalo, ja sam imao sa sobom pi{toq, a ne mogu da se setim {ta su od oru`ja imala ova dvojica drugih
koji su bili sa mnom u autu. Mi smo krenuli ispred autobusa mislim bob,
krenuli smo prema Negoslavcima. Mislim da je iza autobusa bilo vozila. Ne
znam ko je ta~no bio u tim vozilima, vaqda teritorijalci koji su do{li tamo. Posle nekoliko kilometara do{li smo do poqoprivrednog dobra Ov~ara i tu smo se zaustavili. Video sam da je tu oko hangara vojno obezbe|ewe, bilo je vojske, i kada smo iza{li iz kola rekao je Ku{tro da treba da pregledamo te qude koji su izlazili iz autobusa da nemaju oru`je, mislim da je Ku{tro, ili neko drugi koji je to rekao, naveo da je to naredba [qivan~anina.
Ne mogu da se setim da li je [qivan~anin bio na Ov~ari. Bilo je nekih drugih oficira sa vi{im ~inovima, ali ne znam ko. Kad su ti qudi po~eli da izlaze iz autobusa Ku{tro i ja smo ih pretresali i znam da smo na{li poneki
no`, ali im nismo uzimali ni{ta drugo, nikakve vrednije stvari, satove, sitnicu i sli~no. Dokumente i novac sam ja li~no vra}ao, a za Ku{tru ne znam,
i onda znam da je taj autobus koji je dovozio te qude odlazio i dolazio je slede}i, bilo ih je 5-6. Mo`da ima 20 metara od mesta gde smo ih mi pretresali
do ulaska u hangar. Ti qudi koje smo pretresali sami su odlazili do hangara,
a kada me pita istra`ni sudija, bilo je jo{ teritorijalaca koji su stajali...
Ja nisam video da je neko tada udaran, a ne se}am se da sam ~uo da je bilo tako
ne{to. Posle, kada su svi u{li unutra u taj hangar, Ku{tro i ja smo u{li ~isto da pogledamo, pa sam zapazio da vojska unutra popisuje te qude, bio je tu
neki oficir i neki vojnik, oni qudi iz autobusa su prilazili, govorili ime
i prezime, ja mislim da su davali i dokumente. Tu pored tog oficira, odnosno vojnika koji je popisivao, video sam pokojnog Stevu Zori}a koji je poznavao dosta qudi i za one koje je poznavao davao ta~ne podatke, ne znam da li je
bila situacija da se neko la`no predstavqa. Mislim da je dok sam ja bio tu
bila situacija da je neko od teritorijalaca prepoznao nekog i da ga je izveo
iz hangara, ja nisam neposredno video takve situacije, ali sam tek kasnije ~uo
za to. Ja sam prepoznao neke Hrvate iz Vukovara koji su bili unutra, pa izme|u ostalog i Samaryija Damjana, za koga sam ~uo da su me u Hrvatskoj optuìli da sam ga ja ubio i koliko mi je poznato da je meni su|eno u Hrvatskoj zbog
202
Ov~are oko 9, a wih 21 ili 22 osu|eno. Dodajem da je postupak vo|en ukupno za

22 lica, a nas 9 oslobo|eno.
Dodajem da sam ja u hangaru video Tomu Bravdi}a koji je ranije radio u
bolnici i @eqka Josipa, koji je radio na Veleprometu. Ja sam ih video samo u prolazu, ne{to sam razgovarao sa @eqkom, bili smo i ku}ni prijateqi,
nisam ni poku{avao da ga izvu~em, jer sam imao saznawa da je on u~estvovao u
borbi protiv nas. Nije ta~no da sam udarao nijednog drugog, pa kada mi istra`ni sudija ukazuje da u policijskoj slu`benoj bele{ki stoji da sam to ranije,
kaèm da me nisu razumeli i traìli su od mene da kaèm da sam ih udarao
iako nisam. Ja sam na Ov~ari bio jedno sat do dva vremena, i dok sam ja bio tamo nijedan od tih zatvorenika nije iza{ao iz hangara i kada sam oti{ao jo{
je bilo vojno obezbe|ewe i unutra i ispred hangara.
Oti{ao sam posle u grad, odnosno ku}i, kod Branka Miqanovi}a i za
ovaj doga|aj saznao sam tek posle desetak dana, odnosno tada sam saznao da su
ubijani ti zatvorenici koji su bili na Ov~ari. Ina~e, tada kad sam odlazio
bio je jo{ dan, mada je ve} bio po~eo da pada mrak.
Dodajem da sam na Ov~ari video Simu Samaryiju, Miroslava \ankovi}a zvanog \ani, bio je i Bora Latinovi} i jo{ neki ~ijih imena ne mogu da
se setim.
Dodajem da sam ja kasnije imao zaduèwe da, zajedno sa Qubanom Miqanovi}em, kamionom koji je on vozio, skupqamo tela poginulih u Vukovaru i
da odvozimo na Ciglanu, gde je bio centar za identifikaciju, kada je ve} do{la ekipa iz Beograda za identifikaciju, bili su tu prisutni i iz suda i iz
sudske medicine, znam Zorana Stankovi}a. Osim na Ciglanu, tela smo odvozili u rupu, odnosno ispravqam se, na Ciglanu smo odvozili sva tela i ona
koja smo nalazili po gradu, a i ona koja su prethodno bila zakopana po ba{tama, pa izme|u ostalog u jednoj rupi prema Petrovcu.
Ja sam se sa oru`jem zaduìo 1987. godine.
U tim autobusima, odnosno prilikom izlaska iz autobusa ja sam zapazio
neke qude koje sam poznavao, i to Stjepana [areka, âleta Zvonimira, Ruìcu, Vuovac Ivana za wega nisam siguran, Vurela @eqka, mislim da sam video
Jurela @eqka, Mandi} Mileta, Varenica Zvonka i tog Samaryiju kojeg sam
spomiwao.
Ne mogu da se setim ta~no gde su bili Vujovi}, Vujanovi} i ]apalo dok
smo Ku{tro i ja pretresali ove qude iz autobusa.
Video sam tamo i bra}u Mileta i Radeta Baki}a, stajali su negde sa strane.
Bio je tamo i Milan Vojnovi} zvani Mi}a Medowa. Znam jednog momka
po nadimku Crv, ali ne znam da li je on bio tamo. Mislim da je bio i Pero
Cigan. Pored vojske i teritorijalne odbrane, bili su i dobrovoqci, ali ne
znam u kojoj formaciji, ~uo sam za Levu Supodericu, to je deo Vukovara u kojem sam i ja ìveo. Poznajem Milana Lan~uànina zvanog Kameni, znam da je
i on u~estvovao u borbama, posle se proglasio vojvodom. ûo sam za momke ~iji su nadimci Kinez i Topola, i ne se}am se da li su bili na Ov~ari, mislim
203
da sam video Darka Foti. Poznajem Marka Crevara, on je ranije radio u policiji, ali da li je bio na Ov~ari ne mogu da se setim. îni mi se da sam se ja
sa Ov~are vratio sa Ku{trom, a {ta je bilo sa ]apalom ne znam. Nismo usput razgovarali o tim zarobqenicima. Ov~ara je od 5 do 7 kilometara od moje ku}e. Ne se}am se da li je bilo osvetqewe. Ja nisam tad, kad sam bio na Ov~ari, i{ao na potezu Grabovo. Pre ovog doga|aja nisam nikada i{ao tamo, a
posle par godina i{ao sam tamo na ribwak, na ribu.
Na posebno pitawe obja{wavam da je Ov~ara poqoprivredno dobro i bilo je tamo traktora, mehanizacije. Tu, na tom poqoprivrednom dobru, nisam
video nikakav bager.
Poznajem Slobodana Stojanovi}a, ne se}am se da sam ga tad video na Ov~ari, znam da je posle vozio bager. Dodajem da se ja ne se}am da sam ~uo bilo
kakve pucwe dok sam bio na Ov~ari. Ne znam da li je u Jakovu kod Ov~are bila stacionirana neka vojna jedinica, to je jedno dva kilometara od Ov~are.
Ne znam da li je bilo nekog sukoba sa vojskom i teritorijalcima.
Na posebno pitawe advokata Zaklana, kaèm da su i Vujovi} i Vujanovi}
bili teritorijalci, a teritorijalci nisu imali ~inove, ne znam da li su imali funkciju. Ja nisam bio sa wima, pa ne znam da li su imali neku funkciju.
To je sve {to imam da izjavim, zapisnik sam slu{ao prilikom diktirawa, te ga ne}u ~itati i potpisujem kao svoju izjavu.
Dokazni materijal II
KASETA V000-0101
9. mart 1991. godine
Beograd
Borisav Jovi}: @elim da obavestim sve gra|ane Jugoslavije i jugoslovensku javnost, da je rad Predsedni{tva SFRJ, kao najodgovornijeg organa
za stawe u zemqi, do te mere paralisan, da je ono u ovim za zemqu dramati~nim okolnostima, prakti~no prekinulo da vr{i svoje ustavne obaveze i odgovornosti.
Za ju~e je bila zakazana sednica saveznog Saveta za za{titu ustavnog poretka kao nadle`nog organa Federacije da razmotri stawe bezbednosti koje
je, kao {to se zna, ve} duè vreme ugroèno u mnogim delovima zemqe i da
pripremi predloge za sednicu Predsedni{tva SFRJ koja je bila zakazana za
sutra. Ta sednica Saveta nije odràna usled nedostatka kvoruma za rad, ~ime
je onemogu}ena i sutra{wa sednica Predsedni{tva SFRJ. Tako|e je danas
trebalo da se odrì redovna sednica Predsedni{tva SFRJ zajedno sa predsednicima republika i autonomnih pokrajina, na kojoj bi se nastavilo razmatrawe politi~ke budu}nosti zemqe. I ta je sednica odloèna usled bojkota
jednog broja ~lanova Predsedni{tva i pozvanih na sednicu. U tim okolnostima, na zahtev saveznog sekretara za narodnu odbranu sazvao sam hitnu sednicu Predsedni{tva SFRJ, kao vrhovnog komandanta oruànih snaga SFRJ, ko204
ja }e se odràti odmah. O odlukama Vrhovne komande oruànih snaga javnost

}e biti blagovremeno obave{tena.
Borisav Jovi}: Gra|ani i gra|anke Jugoslavije, obra}am vam se posle
trodnevnog zasedawa Predsedni{tva Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, koje u funkciji vrhovnog komandanta oruànih snaga nije prihvatilo ocene stawa u zemqi, niti odluke koje je predloìo {tab oruànih
snaga.
Slobodan Milo{evi}: Na tako nastalu situaciju èlim da objavim da
Republika Srbija ne}e priznati nijednu odluku Predsedni{tva SFRJ, jer bi
u postoje}im okolnostima svaka takva odluka bila nelegitimna. U radu takvog Predsedni{tva, koje se odlu~ilo za dezintegraciju Jugoslavije, li~no
ne}u prihvatiti nikakvo u~e{}e u smislu ovla{}ewa koja bi ostavkom Borisava Jovi}a, shodno Ustavu Jugoslavije, bila preneta na mene.
6. maj 1991. godine
Pale
Dr [e{eq i Radovan Karayi} na |ur|evanskom uranku
Dr [e{eq: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, sre}an vam |ur|evdanski uranak, sre}an vam hajdu~ki sastanak. Do~ekasmo, bra}o i sestre, posle poluvekovne komunisti~ke diktature, i te dane da se srpstvo po~elo uspravqati, da
smo povratili srpsku nacionalnu svest, ponos, ~ast, dostojanstvo, da smo obnovili srpsku slogu i jedinstvo. I ne dozvolimo, bra}o i sestre, da nas iko
vi{e ikada podeli i pocepa, da nas suprotstavi. Na{i tradicionalni neprijateqi udruìli su se protiv srpskog naroda, atakuju na na{e ène, na na{u
decu, na na{e starce, na nemo}ne, na goloruke. Na{i neprijateqi sa Zapada
poku{avaju novi genocid nad srpskim narodom izvesti.
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, na{e je da tome stanemo u kraj, a neprijateqima poru~ujemo, ne samo da sada{we `rtve ne}e biti neosve}ene, nego }emo im ispostaviti ra~une i za sve one ranije, kada su se ve} tako odvaìli da
ponovo usta{ku kamu pod srpski vrat podnesu. (kratak prekid) Vi iz Bosne,
iz juna~ke srpske Hercegovine, ne dozvolite da, posebno vas, iko deli i cepa.
Vi imate jednu politi~ku stranku, Srpsku demokratsku stranku, imate svoje
vo|stvo (aplauz) koje se dokazalo na delu, u prvim redovima, koje je osvetlalo obraz vaskolikog srpstva. (kratak prekid) ...broj~ano nadmo}nije usta{e.
Pokazali su im da srpsko juna{tvo jo{ nije zamrlo. Srpski ~etni~ki odredi delova}e i na svim drugim podru~jima zapadne Srbije, i u srpskoj Krajini,
srpskoj Slavoniji, Barawi i Zapadnom Sremu. Mi ni pedaq srpske zemqe ne}emo dati. Neka idu Slovenci iz Jugoslavije. (aplauz) Nisu nam nikada ni
bra}a ni prijateqi bili. Neka idu i Hrvati, neka otcepquju Hrvatsku, ali
mi ne damo ni pedaq teritorije isto~no od linije KarlobagOgulinKarlovacVirovitica.
Neki deda: Vi volite svog kraqa i volite svoju monarhiju. Vi ne moète drugome da pripadate osim svojoj dinastiji Kara|or|evi}a, osim svojoj
Srbiji.
205
Narod: Ho}emo kraqa! Ho}emo kraqa! Ho}emo kraqa!

Neko: Srpska Krajina je u jednom politi~kom smislu zaokruèna i osmi{qena. Ona nije samo Krajina koju sada sa~iwava srpska autonomna oblast,
to je Krajina koja se proteè i na Bosnu i ~ini nekada{wu Vojnu Krajinu.
Ispred Savezne skup{tine
Dr [e{eq: Ta vlast nikakvim demokratskim izborima nije konstituisana. Ona je direktni produètak Titove despotije i tiranije. Tu vlast
posebno oli~ava drugi veliki zakleti neprijateq srpskog naroda, Ante
Markovi}.
Narod: Ante usta{a! Ante usta{a!
7. jun 1991. godine
Beograd
Vuk Dra{kovi}: Moramo delati na dva fronta istovremeno: izvla~iti
Srbiju iz ekonomske i op{te bede, {to ne moèmo preko no}i i osnovati
srpsku nacionalnu gardu.
23. jun 1991. godine
Nevesiwe
Novinar: ...ustrojstvo Jugoslavije, iznijeo je potom Mirko Jovi}, predsednik Srpske narodne odbrane. On je, izme|u ostalog, istakao da je, zahvaquju}i odluci Srba u kiniskoj Krajini, Slavoniji, Barawi i Zapadnom Sremu
da se pripoje majci Srbiji, ve} uspostavqena zapadna granica otaybine Srbije i dodao:
Mirko Jovi}: Na vama je sada, da ukoliko se neko drzne uo~i Vidovog dana da proglasi samostalnu Bosnu i Hercegovinu, da (deo se ne razume) i Srbi
koji ìve, recimo u Hercegovini i Isto~noj Slavoniji i Romaniji pripoje
Crnoj Gori.
Novinar: Tako|e, nastavio je Jovi}, i Bosanska Krajina da se odmah pripoji Srpskoj Krajini, pa oni koji èle suverenu Bosnu i Hercegovinu, ima}e
je na dva kvadratna metra u sredini, bez ikakve veze sa Hrvatskom i
Sanyakom. Naàlost, ovakve opservacije Mirka Jovi}a, koji je jo{ dodao da,
kada se uspostavi srpska dràva i srpska vojska, druga~ije }e razgovarati sa
svojim neprijateqima, a Albancima je poru~io da }e biti proterani kao okupatori s Kosova, burno su pozdravqene i podràne od okupqenih na velikom
narodnom zboru u Nevesiwu.
17. septembar 1991. godine
Bawaluka
Autoput Bratstva i jedinstva 19. septembar 1991. godine
Novinar: Poslanici skup{tina zajednice op{tina Bosanske Krajine
doneli su sino} u Bawaluci odluku o progla{ewu autonomne regije Krajina,
kao neodvojivog dela savezne dràve Federativne Jugoslavije i sastavnog dela federalne jedinice Bosne i Hercegovine. U sastavu ove regije bi}e 17 op206
{tina koje su joj jo{ ranije pristupile, kao i one koje naknadno izraze èqu
za tim, a na wenoj teritoriji primewiva}e se savezni zakoni, propisi ove regije, kao i svi akti Bosne i Hercegovine koji nisu u suprotnosti sa Ustavom
i zakonima savezne dràve Jugoslavije. Kako se nagla{ava u Odluci o progla{ewu regije Krajina, ukoliko se promjeni ustavnopravni poloàj Bosne
i Hercegovine, ova regija zadràva pravo da sama odlu~uje o stvarawu posebne republike u sastavu Jugoslavije. Odmah nakon sino}weg jednoglasnog usvajawa ove Odluke, skup{tina ove zajednice pozvala je sve narode Bosanske
Krajine na op{tu mobilizaciju, {to prakti~no zna~i da se svi dobrovoqci
trebaju odmah javiti u vojne kasarne u svojim mjestima, ili u op{tinske sekretarijate za narodnu odbranu. Ovaj poziv upu}ivan je javnosti tokom cijelog dana putem talasa Radio Bawaluke. Istovremeno, komanda Bawalu~kog
korpusa Jugoslovenske narodne armije pozvala je putem istih radio talasa rezervne vojne obveznike 18 vojnih po{ta, da se, ne ~ekaju}i li~no uru~ivawe
poziva, hitno jave u svoje ratne jedinice. Jer, kako je re~eno u proglasu separatisti~ke snage Hrvatske èle da uni{te JNA i silom potpuno razore
Jugoslaviju, {to je neophodno sprije~iti. Sve ovo izazvalo je brojne nedoumice i uznemirewe gra|ana Bawaluke i okoline, ali kako nezvani~no saznajemo, odaziv na pozive je velik, a mnogi rezervisti se ve} nalaze u svojim jedinicama.
Novinar: Ako do pono}i u Hrvatskoj ne bude uspostavqeno primirje, onda slijedi nevi|ena eskalacija rata. To je procena koja se danas mogla ~uti na
vi{e dobro obavije{tenih mjesta u Beogradu, a koja, dodu{e nije ni zvani~no potvr|ena. Me|utim, da se priprema ne{to isuvi{e ozbiqno potvr|uju
svjeì tragovi tenkovskih gusenica na asfaltnim trakama od Beograda prema Zagrebu. U stvari, kolona tenkova i vojnih vozila sa naoruànim vojnicima i rezervistima prolazila je danas posle podne glavnim gradom vi{e od
dva sata. Hiqade Beogra|ana je pohitalo na bankine pored autoputa da pozdrave one koji vjerovatno odlaze na rati{te. Duga~ka kolona tenkova, vojnih vozila i civilnih vozila, sa mnogo qudi u uniformi, pro{la je jutros od
[apca i Vaqeva, prema Rumi.
Prema mojoj slobodnoj proceni u transportu je bilo bar desetak hiqada
qudi. Ve~eras negdje pred sun~ev zalazak na jednu od benzinskih pumpi na izlasku iz Beograda banuo je poznati vo|a navija~a Crvene zvezde, Arkan, obu~en u maskirnu uniformu bez kape. U istoj odje}i sa wim je bilo dvadesetak
sna`nih momaka u dva terenska vozila civilne registracije. Za wima su se
kretala tri natovarena i pokrivena {lepera. Da li slu~ajno, na pumpi se odjedanput stvorila TV ekipa Bi-Bi-Sija, snimaju}i kako Arkanu prilaze qudi na benzinskoj pumpi i zapitkuju ga.
5. oktobar 1991. godine i 13. oktobar 1991. godine
Trebiwe
Dr [e{eq: Juna~ki srpski narod Crne Gore i Hercegovine ponovo je
osvetlao obraz vaskolikom srpstvu. Srbi Crnogorci i Srbi Hercegovci su
207
pokazali da su dostojni stare slave i oni }e da ostvare sve ciqeve, oni }e da

oslobode ovaj deo na{e zemqe.
Novinar: Jo{ samo jedno pitawe, da li ste do{li sami ili su sa vama va{e jedinice?
Dr [e{eq: Ne, na{i dobrovoqci se bore u Slavoniji. Ovde nije ni bilo potrebe da {aqemo na{e dobrovoqce, ovde smo do{li nas ~etvoro da obi|emo front i da ostanemo nekoliko dana sa srpskim junacima.
Novinar: Danas je u Trebiwu, u kra}oj posjeti jedinicama Jugoslovenske
narodne armije boravio potpredsednik Predsedni{tva Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, Branko Kosti} i predsednik Predsedni{tva Crne Gore, mr Momir Bulatovi}. Po{to su se u komandi operativne
grupe upoznali o trenutnom stawu na dubrova~kom rati{tu, Kosti} i Bulatovi} su se uputili u obilazak poloàja jedinica Jugoslovenske narodne armije nadomak Trebiwa.
Novinar: Kako komentari{ete odluku bosansko-hercegova~kog rukovodstva, u stvari odluke prakti~no nema, je li rat u Bosni i Hercegovini?
Neko: Mislim da je to jedan od onih razloga koje sam pomenuo, da se politi~ke opcije i stavovi politi~kih stranaka stavqaju ispred op{tih interesa naroda koji ìvi, pored ostalog, i u Bosni i Hercegovini i to najvi{e izmje{an, koji ìvi zajedno, koji }e sutra morati ìvjeti zajedno bez obzira
ho}e li do}i do pro{irewa i eskalacije tih ratnih sukoba, ili ho}e li do}i
do jedne op{te klanice, da kaèm, i krvoproli}a izme|u Srba i muslimana
u Bosni, {to bi moglo da bude tragi~no. Koliko god eventualno do|e do takve eskalacije, taj narod i oni koji preìve opet }e morati da ìve zajedno.
îni mi se da najodgovorniji qudi u Bosni i Hercegovini toga nisu svjesni,
da su svoje uske politi~ke interese stavili ispred interesa naroda, bez obzira o kome je rije~, ali ipak ne mogu da propustim priliku, a da ne kaèm da
lideri najbrojnije muslimanske stranke, ~ini mi se, neke svoje ambicije i neka svoja uska gledawa stavqaju ispred interesa tog najbrojnijeg stanovni{tva
koje je u Bosni, ispred muslimana u Bosni.
15. oktobar 1991. godine
Sarajevo
Mom~ilo Kraji{nik: Radi upozorewa samo da vam kaèm, dobro pogledajte {ta }e vam biti ako èlite ne{to mimo ove skup{tine donijeti. Ja vas
ne}u upozoravati pojedina~no, vi to dobro znate. Ovim zavr{avam sjednicu
i zahvaqujem se na prisustvu.
Novinar: U 1 sat i 45 minuta poslije pono}i, nakon {to je do{lo do prekida sjednice, poslanici SDS-a oti{li su na ~etvrti sprat Parlamenta u
Plavu salu i odràli sjednicu kluba poslanika. Sjednica je po~ela aplauzom
odobravawa ~lanstva rukovodstvu stranke za sve ono {to je u~inilo prethodnih dana u skup{tinskom zasjedawu.
Mom~ilo Kraji{nik: [to se ti~e Skup{tine same, ona je zavr{ena potpuno po zakonu, po Poslovniku. Zbog toga {to se nije mogla daqe nastaviti,
208
one ta~ke koje su ostale, one }e biti nastavqene u narednom zasjedawu koje zakaèm ja po dogovoru sa ostalima koji u tome u~estvuju.
Neki ~ovek: Ono {to nudimo od prvog trenutka i jedina na{a opcija je
plebiscit naroda, mi }emo wega sprovesti bez obzira na wihovu odluku ili
neodluku, wihove su odluke nevaè}e.
20. oktobar 1991. godine i 21 oktobar 1991. godine
Bawaluka
Novinar: Nakon nedavne dislokacije iz Slovenije i formirawa leta~ke eskadrile u Mahovqanima, danas u Zaloànima kod Bawaluke konstituisan je i helikopterski puk, koji je u stvari sastavqen od dijelova leta~kih jedinica preme{tenih sa zagreba~kog aerodroma. Piloti letilica ovog puka
su do sada u~estvovali u mnogim borbenim zadacima, kao i na prevozu rawenika i hrane, a u Bawalu~ki garnizon su dislocirani po nare|ewu vi{e komande usled organizacijsko-formacijskih promjena i novih operativnih rasporeda jedinica Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdu{ne odbrane. Na dana{woj skromnoj sve~anosti koja je uprili~ena povodom formirawa ove jedinice, izme|u ostalih govorio je i komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdu{ne odbrane, general potpukovnik Zvonko Jurjevi}. General Jurjevi} je naglasio da ovaj puk samo nastavqa tradiciju 111. helikopterske brigade koja od prvog dana u~estvuje u ratnim sukobima u Jugoslaviji, a neki od
wenih pilota su u tim sukobima izgubili ìvote ili su zarobqeni.
Zvonko Jurjevi}: Mi smo osnovali srpsku Skup{tinu da demokratski i
qudski i civilizacijski, ~ime se drugi di~e vi{e od nas, odgovorimo da }emo braniti prava svog naroda, ali ne}emo obespravqivati druge.
Novinar: Pravni nam je sistem razoren, ekonomski smo iscrpqeni zahvaquju}i Anti Markovi}u, ali Armiju ne damo, kaè dr Koqevi}.
Mom~ilo Kraji{nik: Sve mra~ne sile iz raznih razloga upregle su se u
svoju ko~iju da sru{e zajedni~ku nam otaybinu, da nas raspar~aju, a ja se nadam
da mi to ne}emo dozvoliti.
Novinar: Za{to }e biti formirana kraji{ka televizija?
Neki ~ovek: ...jer èlimo da Evropi saop{timo istinu, da saop{timo
pravdu, da saop{timo {ta se de{ava na ovim prostorima.
Dr Radovan Karayi}: Devetog i desetog novembra, glasaju}i za ostajawe
u zajedni~koj saveznoj dràvi, sa svim srpskim zemqama i sa svima onima koji ho}e da ostanu s nama, mi se nadamo da }emo jednom za sva vremena zaokruìti dràvu u kojoj ne}e biti izdajnika, dràvu koja ne}e svakih 20 godina
da se raspada.
Novinar: Rekosmo da je i Evropa na dana{wem mitingu lo{e pro{la,
mo`da najlo{ije u dijelu koji ne moèmo pre}utati. Jedan je govornik rekao
da se od Be~a moè napraviti Hiro{ima.
Neki ~ovek: ...da te qude, naro~ito teritorijalce, koji su se zajedno sa
svojim narodom povukli pod pritiskom vi{estruko nadmo}nijeg protivnika,
209
da ih nazove izdajnicima ili tako ne{to sli~no. Naprotiv, to su Slavonci,

heroji, koji su se herojski mesecima borili bez ikakvih zamena, za razliku od
nekih rezervista, i od nekih takozvanih dobrovoqaca koji beè sa fronta,
ili kojima je navodno neko obe}ao da }e biti smeweni posle mesec i po dana
i sad napu{taju front.
Neki ~ovek: ... gnijezdo.
Vojnik: Najve}i uspeh koji smo mi postigli jeste zaustavqawe napada jedne oklopne formacije na rejonu Kukuwevca, gde smo uspeli da zaustavimo
tenkovsku kolonu, da razbijemo pe{adiju, da uni{timo oklopno komandno vozilo i da do|emo do izuzetno va`nih podataka.
Drugi vojnik: ...to je pravac izme|u Novske, Korita i Pakraca, da oni ne
bi tu tukli i poja~ali snage na Pakrac.
Tre}i vojnik: Teìmo da se {to mawe sredstava i objekata uni{ti, da bi
posle toga normalno moglo i daqe da se nastavi sa proizvodwom i tako daqe.
Neki ~ovek: Jedinice koje su ovde locirane, kaèm, to su na ~elu sa komandantom Cvetanovi} Draganom, koji je po na{em planu brigade raspore|en i koji, kaèm, po svaku cenu teì da zauzme, da bi ovo podru~je bilo slobodno.
Neki ~ovek: ...primirja, mi ga nismo osetili ovde od kad smo do{li.
21. oktobar 1991. godine
Bawaluka
Dr Radovan Karayi}: Dakle, do sada je obra|eno negde oko 930.000 srpskih
glasova i 34.990 glasova ostalih, gde je ukupno glasalo svega 271 protiv i 30
glasova je bilo nevaè}ih. Ovde, naravno, nisu obra|eni podaci iz jo{ nekoliko op{tina, ~ak izrazito srpskih op{tina koje }e sigurno donijeti, recimo Doboj, veliki broj glasova, Dowi Vakuf, Fo~a, Gacko, tako da }e broj glasalih Srba prema{iti milion onih koji ìve u Bosni i Hercegovini.
20. i 21. novembar 1991. godine
ôvek u uniformi: Uì~ki korpus je do{ao ovde, zna~i, da spre~i me|unacionalne sukobe i ja se izviwavam {to ih ponovo potenciram, jer su ~iwenice ukazivale, a pokazateqi to sad ukazuju da je to ta~no, da je narod bio naoruàn po strana~koj pripadnosti, da se i daqe naoruàva i da je pretila i
tada, a i sada preti upravo ta mogu}nost izbijawa me|unacionalnih sukoba i
do{li smo da za{titimo vojne objekte i ni{ta vi{e.
9. januar 1992.
Bawaluka i
25. januar 1992. godine
Sarajevo
Novinar: Skup{tina srpskog naroda u Bosni i Hercegovini usvojila je
danas Deklaraciju o progla{ewu Republike srpskog naroda Bosne i Hercegovine.
210
Mom~ilo Kraji{nik: Dame i gospodo, konstatujem da je Skup{tina srpskog naroda u Bosni i Hercegovini usvojila Deklaraciju o progla{ewu Republike srpskog naroda Bosne i Hercegovine dana 9. 1. 1992. godine i proglasila Republiku srpskog naroda Bosne i Hercegovine kao federalnu jedinicu u sastavu Savezne Republike Jugoslavije.
Novinar: Deklaraciju je obrazloìo Vojislav Maksimovi}.
Vojislav Maksimovi}: Na podru~jima srpskih autonomnih regija i oblasti i drugih srpskih etni~kih celina u Bosni i Hercegovini, ukqu~uju}i i
podru~ja na kojima je srpski narod ostao u mawini zbog genocida koji je nad
wim izvr{en u Drugom svjetskom ratu, a na osnovu plebiscita odrànog 9. i
10. novembra 1991. godine, na kome se srpski narod izjasnio za ostanak u zajedni~koj dràvi Jugoslaviji, osniva se i progla{ava Republika srpskog naroda Bosne i Hercegovine.
(prekid)
Drugo, Republika se nalazi u sastavu Savezne dràve Jugoslavije, kao wena federalna jedinica.
(prekid)
Teritorijalno razgrani~ewe sa politi~kim zajednicama drugih naroda
Bosne i Hercegovine, kao i razre{avawe ostalih me|usobnih prava i obaveza zavr{ilo se mirnim putem i dogovorno, uz uvaàvawe etni~kih, istorijskih, pravnih, kulturnih, ekonomskih, geografskih, komunikacijskih i drugih bitnih kriterija i uz po{tovawe principa i pravila me|unarodnog prava. Do izbora i konstituisawa novih organa i institucija koji }e biti ustanovqeni ustavom Republike, funkciju dràvnih organa u Republici obavqa}e sada{wa Skup{tina srpskog naroda u Bosni i Hercegovini i Ministarski savjet.
Novinar: U Deklaraciji je, izme|u ostalog, propisano da }e do dono{ewa sopstvenih propisa novoprogla{ena zajednica primewivati savezne propise i propise, kako se kaè, dosada{we Bosne i Hercegovine, ako srpska
Skup{tina ne utvrdi da su u suprotnosti sa saveznim Ustavom. Za aktuelne
organe republi~kih vlasti se kaè da }e predstavqati zajedni~ke organe nacionalnih zajednica u prelaznom periodu. Izglasano je, tako|e, da se Deklaracija primewuje od danas.
Novinar: Ba{ oko ovog pitawa rok stupawa na snagu Deklaracije, bilo je najvi{e rasprave danas na sjednici.
Prvobitno je bilo predvi|eno da se Deklaracija ne uvodi u ìvot pod
uslovom da se povu~e zahtjev za priznavawe nezavisnosti Bosne i Hercegovine. Me|utim, Radoslav Br|anin je bio prvi protiv toga, jer, kako je rekao,
stalno produàvawe roka nema smisla, po{to su partneri u vlasti toliko
zaslijepqeni idejom o vlastitoj dràvi da vi{e vole da vide svoju dràvu sa
Trebevi}a, nego zajedni~ku do Moskve. Istog mi{qewa su bili Rajko Kasagi} i Petko ân~ar. Za prvu varijantu bili su Mom~ilo Kraji{nik i Nikola Koqevi}, koji je rekao da ih ona potvr|uje kao {iroke demokrate. Na kon211
cu je odlu~eno da se odmah pristupi progla{ewu. Radislav Vuki}, Aleksa Buha i Biqana Plav{i} su rekli da je ovo iznu|en potez zbog stalnog preglasavawa i rada mimo voqe srpskog naroda u dràvnim organima. Iz diskusija
je ina~e evidentno da nije ba{ najjasnije kako bi to Srbi trebalo da budu povezani u jednoj dràvi. Aleksa Buha govori o srpskom narodu ujediwenom u
asocijaciju, Radoslav Br|anin govori o Skup{tini srpskog naroda u Bosni
i Hercegovini kao najvi{em organu zbira regija, a Todor Dutina je za stvarawe srpske federacije. Radovan Karayi} opet izraàva nadu da se Srbi ne}e organizovati po kneèvinama. Iz Karayi}evog govora proizilazi da
predstavnici SDS-a i daqe nastavqaju da rade u postoje}im dràvnim organima, ali jedinstvene vlade i predsedni{tva nema, nego samo zajedni~ka vlada i predsedni{tvo, kaè Karayi} i dodaje: Ne}emo priznati nijednu odluku donijetu preglasavawem. Za daqe smo mirne razgovore, prihvatamo svaku
ponudu za wih, a zadràvamo pravo da budemo dio jedinstvenog srpskog naroda. Nema toga ko }e uvesti nezavisnu Bosnu daqe od Kozije }uprije, poru~uje Karayi}. Recimo za kraj da }e verovatno dosta polemika izazvati istup Radislava Vuki}a, koji je muslimane nazvao Turcima. Na zavr{etku je upu}en
telegram Evropskoj zajednici, Organizaciji Ujediwenih nacija. Skup{tina
srpskog naroda Aliji Izetbegovi}u i Harisu Silajyi}u oduzima pravo da zastupaju interese srpskog naroda i donose odluke u wegovo ime.
Dr Radovan Karayi}: Ovo je put na koji vi ho}ete da izvedete Bosnu i
Hercegovinu, ista ona autostrada pakla i stradawa kojom su po{li Slovenija i Hrvatska. Nemojte da mislite da ne}ete odvesti Bosnu i Hercegovinu u
pakao, a muslimanski narod mo`da u nestanak, jer muslimanski narod ne moè da se odbrani ako bude rata ovde.
1. februar 1992. godine
Bajina Ba{ta
Novinar: Predsednici, poslanici i privrednici dvadesetak op{tina iz
srpskih autonomnih oblasti Hercegovine, Romanije i Bira~a, danas su se u
Bajinoj Ba{ti susreli sa predstavnicima op{tina Zapadne Srbije, Beograda i Obrenovca. Ciq ovog skupa kome je prisustvovao i Stanko Cvijan, ministar za odnose sa Srbima van Srbije je uspostavqawe ~vr{}ih ekonomskih,
ali i drugih veza srpskog naroda sa obe strane Drine. Na ovom skupu re~eno
je da je prvi korak na tom planu ve} u~iwen formirawem Agencije za marketing, organizaciju, biznis i akcije sa sedi{tem u Beogradu, koja }e koordinirati izme|u preduze}a u Srbiji sa onima u srpskim oblastima u Bosni. Predloèno je i to da svaka op{tina iz srpskih autonomnih oblasti Bosne napravi privrednu kartu i dostavi je Ministarstvu privrede Srbije, koje }e na
pravi na~in uspostaviti saradwu sa preduze}ima u Srbiji.
Na skupu predstavnika skup{tina iz srpskih autonomnih oblasti iz Bosne i op{tina iz Srbije bilo je dosta re~i i o tome kako prevazi}i ekonomsku blokadu koju je prema Srbiji uvela krwa Vlada Bosne i Hercegovine.
212
Predstavnici mnogih op{tina iz Bosne rekli su da ne}e po{tovati tu odluku o zabrani prodaje roba i sirovina Srbiji, jer to nije u wihovom interesu.
Istovremeno, danas su traèna i neka re{ewa koja bi razre{ila problem
neredovnog snabdevawa naroda u srpskim krajinama robom iz Srbije. Izmenom uredbe Vlade Srbije da se prehrambena roba u Bosnu distribuira preko
centara Saveznih robnih rezervi ne bi dala prave efekte, jer su, kako je danas re~eno, punktovi robnih rezervi u 90 posto slu~ajeva sme{teni u op{tinama koje drè HDZ i Stranka demokratske akcije. Stanko Cvijan, ministar
za odnose sa Srbima van Srbije istakao je da se taj problem mora prevazi}i
i da }e Srbija pored politi~kih, ubudu}e uspostavqati i stru~ne i ekonomske veze sa svim srpskim op{tinama u Bosni i Hercegovini.
Sarajevo
Novinar: ...danas je odràna i konferencija za {tampu Kriznog {taba
srpskog naroda Bosne i Hercegovine. Od zgrade televizije, do Holideja
preko barikada se moglo jedino u pratwi ministra Ostoji}a.
U Holidej inu dvorana prepuna novinara. Sudbina Sarajeva i Bosne i
Hercegovine je ples na rubu ponora. Grad je jo{ uvek blokiran, a no} pada. Gospodin Rajko Duki}, predsednik Izvr{nog odbora SDS-a u ime Kriznog {taba o uzrocima barikada, zahtevima srpskog naroda i aktivnostima Kriznog
{taba rekao je:
Rajko Duki}: Desilo se mnogo toga ovih dana {to je uzbudilo, izazvalo
srpski narod, koji je, naàlost, izabrao jedinu mogu}u opciju, a to je da iza|e
na barikade i da, moè se komotno re}i, skrene na jedan drasti~an na~in pa`wu na ne{to {to bi u demokratskom i civilizovanom dru{tvu bilo sasvim
normalno, a to je da nema niko pravo da radi svoje samostalnosti, samobitnosti i suverenosti uskra}uje to pravo drugome. Srpski narod nije o~ekivao da
}e pored toga do}i do pucwa u wegovu zastavu {to se, naàlost, desilo ju~e u
16 ~asova, reklo bi se, u centru Sarajeva. Zahtevi srpskog stanovni{tva iz
Sarajeva i cijele teritorije Bosne i Hercegovine izraèni su putem Kriznog {taba, uz uslove koji su decidno nazna~eni. Prema saop{tewu slu`be za
informisawe Predsedni{tva BiH, zahtevi srpskog naroda samo su djelimi~no usvojeni. Krizni {tab nema mandat srpskog naroda da ovoga trenutka naredi uklawawe barikada dok se u celini ne ispune postoje}i zahtevi.
1. Da se bezuslovno obustave sve aktivnosti od strane Predsedni{tva
Skup{tine i Vlade BiH na me|unarodnom priznawu suverenosti i nezavisnosti Bosne i Hercegovine do okon~awa konferencije o Bosni i Hercegovini.
Novinar: Patrola milicije se vra}a pred uperenim cijevima, u pu{karawu tokom no}i ima i mrtvih. Do sada je samo potvr|eno da su na barikadama poginuli Strajo Pandurevi} i dvoje gra|ana. Strane agencije navode da
ima {est poginulih.
213
Prevod sa engleskog:
Dr Radovan Karayi}: Svi ovi incidenti imaju ne{to zajedni~ko, a to je
nezavisnost i referendum. Svi zahtevi za nezavisno{}u i referendumom su
nelegalni i predstavqaju stra{nu gre{ku koja izaziva nekontrolisane procese. Zapravo, incidenti uvode u nekontrolisane pojave u Bosni i Hercegovini. Svako weno priznawe }e pogor{ati stawe, a nekontrolisani procesi
koji mogu da se produè mogu zapaliti Jugoslaviju, ~ak i Balkan.
Prvi (preko radio-sstanice): ... Dobro. Molim te, ovo treba da razume{,
{to se kaè, ne mogu ti to obja{wavati.
Drugi (tako|e preko radio-sstanice): Dobro.
Prvi (preko radio-sstanice): Od kolikog je zna~aja za budu}i rad ... da grupacija bude sposobna i mobilna.
Drugi (preko radio-sstanice): Dobro.
Prvi (preko radio-sstanice): Zato se mora, pod jedan, obezbediti da ona
bude sposobna i mobilna i da nema nikakvih problema i dva, za jedan sat se javi u @epu sa pozivom na dogovor na najvi{em mestu.
Drugi (preko radio-sstanice): Dobro.
Prvi (preko radio-sstanice): I nekoliko, ti zna{, qudi dodatnih, koji
treba da ostanu da ~uvaju ku}e i teritorije od HDZ ~ete i tako daqe.
Drugi (preko radio-sstanice): Odli~no.
Prvi (preko radio-sstanice): Mora ... Zato molim broj 1 i broj 2 li~no
morate ..., a ovo drugo sve ... jako je va`no, a ono tre}e {to sam ti rekao mislim da je u me|unarodnoj javnosti izuzetno va`no.
TV Novi Sad (le{evi po ulici)
(Gledaju le{eve i ru{evine)
Neka èna: Ovo se zove goloruk narod, a ne onaj za koji kaù da je goloruk tamo, koji je naoruàn do zuba, za koji tvrde da je goloruk. Ovo je goloruk
narod. I ovo je nemogu}e povre|ene... To je nemogu}e.
Neki ~ovek: Samo da vidim {ta je ovde.
3. maj 1992. godine
Razgovor nekoliko nepoznatih qudi.
***: Gdi je Hari? Gdi je Hari? Hari, jesi ~itav?
***: Evo nas.
***: Nemoj, molim te.
***: Deco! Deco!
***: Kratki!
***: Nemoj pokrivat ovo.
***: Daj lokalno, samo oblaì.
***: Ajde, ajde.
***: Jo{ malo. Dobar je.
Besni rat na ulicama Sarajeva.
214
Vojnik: ... gledaj, ima pet minuta.

Neki ~ovek: Jel ovog?
Vojnik: Ne.
Neki ~ovek: Jel ovog?
Vojnik: Ne. Pet minuta imaju, prije pet, ne bude li ... sam }u i}i ovuda ...
Ga|a}u prvu zgradu. Ja.
Neki ~ovek: Ma daj!
Vojnik: Zbog ovoga ovdje.
Sjutra idem, neka se to skloni, ja }u ga|ati zgradu, moj je ìvot, nije ni~iji, boli me briga. Nemoj da pri~a{ tamo, bre. Ma nemoj da ti okrenem mitraqez tamo.
Kajron koji prolazi dva puta: Snimak nare|ewa za razarawe Sarajeva.
(Veoma se lo{e razume.)
Neko preko radio-sstanice: ... [ta kaè{? ...
Neko preko radiostanice: ... Vuka{inovi}u!
Mirko Vuka{inovi}: Da, izvolite.
Neko preko radio-sstanice: Ratko, je li?
Mirko Vuka{inovi}: Molim?
Neko preko radio-sstanice: Vuka{inovi} Ratko?
Mirko Vuka{inovi}: Mirko.
Neko preko radio-sstanice: Je li vi na osmatra~nici dobro rukujete
oru`jem?
Mirko Vuka{inovi}: Dobro.
Neko preko radio-sstanice: [ta ima{ ti spremno za dejstvo?
Mirko Vuka{inovi}: Imam ove gore da ih skre{e.
Neko preko radio-sstanice: Udar moè da po~ne?
Mirko Vuka{inovi}: Pa mogu ovamo do kasarne.
Neko preko radio-sstanice: Nemoj do kasarne, da li moè{ da skupi{
Belu{i}e?
Mirko Vuka{inovi}: Moè.
Neko preko radio-sstanice: Da li ima{ nani{awen ciq tamo?
Mirko Vuka{inovi}: Imam.
Neko preko radio-sstanice: Da li ima{ ili nema{?
Mirko Vuka{inovi}: Imam, imam.
Neko preko radio-sstanice: Za koliko vremena moè{?
Mirko Vuka{inovi}: Pa eto, za pet do deset minuta maksimalno.
Neko preko radio-sstanice: A reci mi, moè{ li da tu~e{ Ba{~ar{iju?
Mirko Vuka{inovi}: Moè.
Neko preko radio-sstanice: A?
Mirko Vuka{inovi}: Mogu, mogu.
Neko preko radio-sstanice: Polako, bre, sa tim, polako.
Mirko Vuka{inovi}: ...i po Ba{~ar{iji potom pali.
Neko preko radio-sstanice: Razumem.
215
Neko preko radiostanice: Mirko.

Mirko Vuka{inovi}: Da?
Vojnik: Slavko.
Neko preko radio-sstanice: Prenesi ... za Skup{tinu.
Neko preko radio-sstanice: Prenesi ... za Skup{tinu.
Mirko Vuka{inovi}: Dobro.
Neko preko radio-sstanice: Hajde, odma. Alo! Alo! Alo! Samo malo.
Ratko Mladi}: General Mladi}.
Mirko Vuka{inovi}: Da, izvolite.
Ratko Mladi}: Bez panike. Ko si ti, prvo?
Mirko Vuka{inovi}: Vuka{inovi}.
Ratko Mladi}: Vuka{inovi}?
Mirko Vuka{inovi}: Jesam.
Ratko Mladi}: Pukovnik?
Mirko Vuka{inovi}: Jesam, jesam.
Ratko Mladi}: Direktnim pogocima drìte pod vatrom Predsedni{tvo
i Skup{tinu i tucite polako u intervalima dok ja ne naredim da se prekine.
Mirko Vuka{inovi}: Razumem.
Ratko Mladi}: ]ao.
Mirko Vuka{inovi}: Zdravo.
Neko preko radio-sstanice: Traìm Kova~evi}a.
Vojnik: Momenat.
Neko preko radio-sstanice: Alo.
Kova~evi}: Dragan ovde. Evo ovde Kova~evi}. Izvolite.
Neko preko radiostanice: Imam nare|ewe generala Mladi}a dràti
pod vatrom Skup{tinu i Predsedni{tvo?
Kova~evi}: Skup{tinu i Predsedni{tvo,
Neko preko radio-sstanice: Dobro, zna~i onda do milicije, da sad ne
radim?
Vojnik: Do milicije treba, treba ...
Kova~evi}: Halo!
Neko preko radio-sstanice: ûje{?
Kova~evi}: Halo, halo!
Neko preko radio-sstanice: Da.
Kova~evi}: Ja mogu Skup{tinu i Predsedni{tvo, imam koordinate
skinute.
Neko preko radio-sstanice: Ti odmah treba da obavesti{ ... da on ga|a milicionare. Jova neka ga|a onda do milicije, reci wemu.
Kova~evi}: U redu. Zdravo.
Neko preko radio-sstanice: Zdravo.
216
Kova~evi}: Je li krenulo, ovaj, dobro je krenulo. Je li krenulo? Pa, dobro, znam to, znam to. Da li je potporu~nik tu?
Neko preko radio-sstanice: ... dobri.
***: Jesu dobri?
Kova~evi}: Molim te, vidi{ kako situacija iskrsava. Proveravaj non
stop akumulator. Evo, ja sad oti{o gore kod deùrnog, ovog operativnog, prazni totalno.
Neko preko radio-sstanice: Ja sam zaduìo vojnika koji treba da brine.
Kova~evi}: Halo!
Slike tenkova u pokretu, pe{adijske vojske, sa HTV skinuti snimci pe{adije sa ~etni~kom zastavom, pucwava tenkova...
Grafikon na engleskom: Po popisu stanovni{tva iz 1991. godine ukupno
stanovnika 4.364,985, od toga: muslimani: 43,68%, Srbi 36,13%, Hrvati
17,32% i ostali 7,64%
Vi{e qudi razgovara.
***: Stani, pogledaj {to sam ga ..., mamu mu jebem.
***: Borca i {to moèmo brè, ... borca i {to moèmo brè.
***: Jebem ti majku ti jebem. Ajmo...
***: Brzo!
***: Je li ustao? Jeste?
***: Jebem li mu majku.
***: Je li, jes li ru~ao?
***: Pokrij ga, pokrij ga.
***: Ja vam garantujem da je srpski narod jedan od najstarijih naroda Evrope i jedan od najhumanitarnijih naroda.
Novinar: Prijeko tisu}e iskqu~ivo mu{karaca iz op}ine Bratunac, pokraj Drine, preìvjelo je pravi pokoq, da bi se zatim osam dana, neodjeveni,
bosi probijali po vrletima do Visokoga, gdje im je u sportskoj dvorani pruèn smje{taj, a u Domu zdravqa qe~ni~ka pomo}. Na tom putu mnogi su napravili posledwe korake, a umiralo se i pred kamerama. (prikazuju snimak jednog koji je tako umro).
Siroti pri~aju o stotinama umorenih na vlastitom pragu, i na mjesnom
stadionu u Bratuncu gdje su ih uz pomo} doma}eg, srpskog, stanovni{tva izveli {e{eqevci i arkanovci, a oni koji nisu streqani, mu~eni su i mla}eni
gotovo do smrti.
Novinar: ...pogledajte I-Te-En i uverite se sami. Trodnevno putovawe
pod pratwom srpskih naoruànih snaga zavr{ava se ovde u severnoj Bosni na
kapiji napu{tenog rudnika. Ovde je prikazano samo nekoliko stotina od
2.500 zatvorenika, uglavnom muslimana, koji }e biti ispitivani. Progla{eni su krivim da su se borili protiv Srba sa namerom da ih zatvore u logore,
a nevino stanovni{tvo oteraju u izbegli{tvo. Ovo su svi zatvorenici koje
217
smo videli. Oni nikad ne govore. Jedini glasovi koji se ~uju su glasovi straàra koji im kaù da brè jedu i da idu.
Novinar: Kako vas tretiraju, odnosno kakvi su uslovi ovde?
Zarobqenik: Ne èlim da slaèm, ali ne mogu da kaèm istinu. Hvala
{to ste do{li.
Novinar: Ispostavqa se da vojska uop{te ne kontroli{e Omarsku. Za
ove zatvorenike odgovorne su civilne vlasti ili lokalna milicija dobili
smo obja{wewe od upravnika logora.
Da li nam moète objasniti da li je ovo zatvoreni~ki kamp, tranzitni
kamp ili izbegli~ki kamp?
Upravnica zatvora: Ne, ovo nije kamp, ovo je centar, tranzitni centar.
Ovo nije logor, ve} tranzitni centar. Nemojte da ga me{ate sa logorom.
Novinar: Onda su qudi oti{li nazad odakle su i do{li, daqe od na{ih
kamera i pitawa, sakriveni od Ujediwenih nacija i Crvenog krsta kojima je
zabrawen pristup u Omarsku, a do sada sakriveni od celog sveta. Nije nam
dozvoqeno da ih pratimo do mesta gde su sme{teni, a koje izgleda da je obimnije od dve zgrade, niti da vidimo ostale od 2.500 zatovrenika.
Upravnica zatvora: Ja ovde radim najboqe {to umem. Ja sam rekla da moète to i to, a da neke stvari ipak ne moète.
Novinar: Na{i doma}ini su nam obe}ali da }e nam pokazati i drugi
kamp Trnopoqe, gde ìvi 2.000 izbeglica. Nismo bili pripremqeni za ono
{to smo videli i ~uli tamo.
Koliko dugo ste ovde?
Nekoliko stotina je reklo da je preme{teno u Omarsku, svi iz drugih
kaznenih logora, a da su otpu{teni iz ovog izbegli~kog centra posle dana, nekada i meseci ispitivawa. Svi smo videli da su navodi o tretmanima u ovom
centru ta~ni.
Zarobqenik: ûo sam mnogo o tome. Da li moète da me razumete?
Novinar: U ovom krvavom gra|anskom ratu, kada se protiv Srba, kao i
protiv muslimana pojavquju ... svakodnevno, na}i istinu nije lako. Mi li~no
nismo videli dokaze o prebijawima, samo smo ~uli optu`be. Optu`be se odnose i na doktore, koji o~igledno ne smeju da se izjasne. Ipak, uspela sam da
prokrijum~arim rolnu filma, a ~ovek koji je napravio ove slike i dao mi ih
rekao je da bi ga ubili kad bi ga uhvatili i molio me da za tri dana proverim
da li je ìv. Usred ovog uàsa pojavquje se tra~ak humanosti. Taj devetnaestogodi{wi de~ak, Igor, Srbin, koji straàri nad prijateqima sa kojima je odrastao. Muslimani iz sela koji su nekada delili detiwstvo, sada bez doma,
progoweni i iza ìce. Igor nas je odveo na drugu stranu Trnopoqa, gde smo
upoznali neke koji su ovde do{li dobrovoqno, koji su pobegli da bi spasli
ìvu glavu. Trinaestogodi{wa muslimanka [ana koja je rekla da su je koristili kao ìvi {tit od ekstremnih muslimana koji su ìveli sa druge strane. Srbi su joj odveli majku.
Kada bi zatvorila o~i, gde bi volela da ode{?
218
[ana: Da na|em majku.

Novinar: Niko s kim smo razgovarali ne zna za{to su dovedeni ovde i da
li su zarobqenici izbeglice i za {ta ih terete. U ovom gra|anskom ratu nema nikakvog smisla, ve} velike, uàsne surovosti.
Dejna Mar{al, Severna Bosna.
HTV
Vojnik Brane Pucar: ...Kozarom, Jasenovcem, platili smo svi, prakti~no svi, nego evo sada {anse, hvala Bogu nepodeqeni ulazimo u tu dràvu koja
}e biti na{a, onakva kakvi smo mi, sa svim vrlinama i sa svim manama, ali
}e biti na{a i ja sam duboko uvjeren da ovaj narod ide u 21. vijek, kao svoj sre}ni zlatni vijek.
Vojnik sa Kozare: Ja sam do{ao sa legendarne Kozare. Roditeq sam dvoje
djece, do{ao sam na bosansko rati{te, gdje jo{ nisam navikao, kao ni moji
stariji, nisu navikli na to. To ovde gde gori. Mi smo gore nau~ili otresito,
da to bude do daqwega, da se mora sve da oslobodi {to je zacrtano. Sve.
Prilog Bi-B
Bi-S
Sija
Novinar: Srbi u Bosni i Hercegovini nastavqaju etni~ko ~i{}ewe unato~ osudama. Ve} kontroliraju vi{e od dvije tre}ine teritorije Bosne i
Hercegovine. Srbi tvrde da te zajednice sele radi vlastite sigurnosti. Pozvali su novinare Bi-Bi-Sija da gledaju evakuaciju Vi~i}a. To je selo na severu Bosne, blizu Bawaluke. Nakon petomese~ne opsade stanovnici su poslani na jug koji kontroliraju muslimani. Oprezno su vozili ispred nas i vojnika. I{li smo u muslimansko selo Vi~i}i, koje se od lipwa odupiralo. Odbijali su brojne ultimatume. U sitnim ~arkama bilo je `rtava na obijema stranama. @ene, deca i starci napu{taju svoje domove. Tako je dogovoreno. Zajedno u ti{ini bit }e evakuirani. Sposobni mu{karci pobjegli su u brda. Odbili su poloìti oru`je. Ovih 850 seqana nisu nikakva prijetwa. Ponijeli
su koliko su mogli. Ku}e su im jako o{te}ene. Podupirali su ideju o nezavisnoj dràvi za muslimane Bosne i Hercegovine. Vi~i}i su sve do sad bili
tvrd orah.
Izbeglica: Nismo mogli izdràti. Smrzavali smo se i gladovali u vla`nim podrumima.
Druga izbeglica: [ta da radimo? Nemamo kamo. Niko nam ne}e pomo}i.
Ku}e su nam sru{ene. Sve je propalo.
Novinar: Srpski su vojnici poku{ali qudski postupati. Seqani su se
prema popisu pewali u autobus, sami }e se odvesti u sve mawe podru~je pod
kontrolom muslimana. Najpre su ih pretresli da ne bi nosili oru`je. Srpske vlasti tvrde da je opsada Vi~i}a zavr{ila na upravo primjeran na~in.
Predstavnik Srba: Shva}am da svijet to doìvqava kao etni~ko ~i{}ewe. Mi nismo nikog otjerali. Sami su odlu~ili oti}i. Svuda okolo ima muslimanskih sela. Nisu nam pravili probleme.
219
Novinar: Srbi kaù da stanovnici Vi~i}a ne odlaze zauvek, mogu se

vratiti kad se stvari smire. Nijedna osoba sa kojom smo razgovarali ne nada se tome. Wihova budu}nost i drugdje je nesigurna. Kilometri spaqenih
ku}a, protjeranih muslimanskih obiteqi. To je dokaz da za wih ovdje nema
budu}nosti.
Prilog Skaj
Novinar: Ova beba morat }e se odre}i ne~eg mnogo va`nijeg, qubavi svoje majke. To je jedna tragedija ovog bosanskog rata koji traje ve} devet mjeseci.
Po~iwu se ra|ati bebe èna silovanih u vrijeme provo|ewa etni~kog ~i{}ewa u wihovim selima. Ovu djevoj~icu na Boì} je rodila muslimanka koju su,
kako kaè, silovali Srbi. Beba nema imena. Majka je ne èli ni vidjeti.
Muslimanka: Ne}u to dijete. Qudi bi rekli da je ~etni~ko. Pa ko god
èli to dijete, moè ga uzeti. Sre}om, nije sin. Da jest, i on bi postao neprijateq.
Novinar: U rodili{tu u Sarajevu o~ekuje se ro|ewe vi{e takvih beba.
Pri~e svih majki su sli~ne. Da su bile zarobqene, prisiqavane da rade te{ke poslove i ~esto silovane.
Muslimanka: Bilo je stra{no. Svake no}i odvodili su nas po dva puta.
Bili su pijani. Tukli su nas, psovali i poniàvali. Za{to ste glasovali za
Izetbegovi}a, vikali su. Kad sam do{la u Sarajevo bila sam trudna. Bilo je
prekasno za poba~aj.
Novinar: Za{to ne èlite ni vidjeti bebu?
Muslimanka: ûla sam da je zaplakala, ali rekla sam sestri da mi je ne
pokazuje. Da je vidim, zadavila bih je.
Novinar: Beba, koju je napustila, nije kriva zato {to je ro|ena. I}i }e u
siroti{te kako bi oku{ala sre}u s drugom siro~adi ovog ratom opusto{enog grada.
KASETA V000-0269
6. maj 1991. godine
Dr [e{eq dolazi na neku poqanu sa {atorima i truba~ima me|u srpske
borce i narod.
Pop: Ko ho}e da lomi kola~, neka do|e.
Pop peva. I dr [e{eq lomi kola~ s wim.
O~e na{, koji si na nebu, da se sveti ime Tvoje, da bude voqa Tvoja na nebu kao i na zemqi, hleb na{ nasu{ni daj nam danas i oprosti nam dugove na{e kao {to i mi opra{tamo du`nicima svojim i ne uvedi nas u isku{ewe no
izbavi nas od zla. Amin. Hriste, Boè na{, blagoslovi. Vo vjeki i vjekova.
Amin.
Dr [e{eq: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, sre}an vam |ur|evdanski uranak, sre}an vam hajdu~ki sastanak.
220
Narod: @iveo, vojvodo!

Dr Vojislav [e{eq: Do~ekasmo, bra}o i sestre, posle poluvekovne komunisti~ke diktature, te dane da se srpstvo po~elo uspravqati, da smo povratili srpsku nacionalnu svest, ponos, ~ast i dostojanstvo, da smo obnovili
srpsku slogu i jedinstvo. I ne dozvolimo, bra}o i sestre, da nas iko vi{e ikada podeli i pocepa, da nas suprotstavi prema svetu. I na{i tradicionalni
neprijateqi udruìli su se protiv srpskog naroda, atakuju na na{e ène, na
na{u decu, na na{e starce, na nemo}ne, na goloruke. Na{i neprijateqi sa Zapada poku{avaju novi genocid nad srpskim narodom izvesti.
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, na{e je da tome stanemo u kraj, a neprijateqima poru~ujemo, ne samo da sada{we `rtve ne}e biti neosve}ene, nego }emo im ispostaviti ra~une i za sve one ranije, kada su se ve} tako odvaìli da
ponovo usta{ku kamu pod srpski vrat podmetnu. (prekid)
Vi iz Bosne, iz juna~ke srpske Hercegovine, ne dozvolite da, posebno vas,
iko deli i cepa. Vi imate jednu politi~ku stranku, Srpsku demokratsku
stranku, imate svoje vo|stvo koje se dokazalo na delu, u prvim redovima, koje
je osvetlalo obraz vaskolikog srpstva, broj~ano nadmo}nije usta{e. Pokazali su im da srpsko juna{tvo jo{ nije zamrlo, srpski ~etni~ki odredi delova}e i na svim drugim podru~jima zapadne Srbije, i u Srpskoj Krajini, Srpskoj
Slavoniji, Barawi, Zapadnom Sremu, mi ni pedaq srpske zemqe ne}emo dati.
Neka idu Slovenci iz Jugoslavije. Nisu nam nikada ni bra}a ni prijateqi
bili. Neka idu i Hrvati, neka otcepquju Hrvatsku, ali mi ne damo ni pedaq
teritorije isto~no od linije KarlobagOgulinKarlovacVirovitica.
Dr Radovan Karayi}: Da proslavimo hajdu~ki |ur|evdanski uranak. Ove
godine za samo godinu dana ... a da pri tom niste na{kodili nikome. Koliko
je bilo slobodnog prostora da Srbi do|u sebi, da postanu Srbi, a da pri tome ne naprave nikome {tetu. (prekid) Srpski narod u proteklom periodu je
morao da krije svoje misli, morao je da ode od samog sebe. Jutros kada je otac
Pahomije ... nad na{im slavskim kola~em, ~inilo mi se da je uhvatio i po {umi sakrio stare Slovene i da ih ponovo uvodi u hri{}anstvo.
Ne kaèm ja da je u Srbiji sve najboqe, neka se tamo bore da Socijalisti~ka partija omek{a, ali neka se bore, kako kaè gospodin [e{eq, demokratski i da ne o{tete nijedan srpski interes. Hrvatska je militarizovana
zemqa. Da se bilo koja nezavisna zemqa toliko naoruàla i da je udvostru~ila, a kamoli u~etvorostru~ila svoje oruàne snage, Ujediwene nacije bi zasjedale dan-no} da vide za{to je to tako, a nama se... (prekid) Onda smo mi dugo o tome razmi{qali i dali politi~ku saglasnost koja ima za ciq da se ekonomski oja~aju svi srpski regioni, svi srpski krajevi. Onda su nam na{i
partneri ukazali na jednu stvar, da to ima i veliki politi~ki zna~aj. E pa dobro, ako ima politi~ki zna~aj, mi }emo prihvatiti i politi~ki zna~aj, ako
pak postoje...
Gra|anka u ulici Vase Miskina: Snimaj, vidi {ta su nam uradili.
Gra|anin: Ako ima demokratije...i nikakvih moralnih skrupula ni prema kome. To su zvijeri.
221
(Prevedeno na engleski): Ako demokratija i humanost postoje u Evropi,

ona mora stati na put zlo~incima, krvoèdnim zverima koje nemaju moralnih skrupula ni prema kome. Ove zveri svet nije video nikad, od daleke pro{losti do sada.
Gra|anin: Jadan je onaj kome...
(Prevedeno na engleski): Jadan je onaj kome je osnovno zanimawe nacionalnost. Oni se mogu ubiti jer ne znaju {ta je ìvot.
(Prevedeno na engleski): Znate svi oni raweni i ubijeni su pogo|eni u
dowi deo tela. Ako bi jedna granata 82 milimetarska eksplodirala sada ovde me|u vama, garantujem da bi samo jedno do dvoje poginulo, a tri, ~etiri raweno, a ovakav masakr je nemogu}. Tako|e je nemogu}e za granatu da pro|e te
zgrade i pogodi tako precizno. Mogla bi samo da polomi neke noge.
Gra|anka: @iva je, ìva je!
Gra|anka: Nazira! Nazira! Nazira! Nazira! Nazira!
(Prevedeno na engleski): Samo surov neprijateq, ubica bi mogao to da
u~ini.
Gra|anin: Ovdje je stajao...
(Prevedeno na engleski): Ovde je stajao nevin narod Sarajeva. êkao je
hleb. Kamion koji je doneo hleb prevezao je rawene i mrtve. Ironija ìvota.
Posle napada na odeqewe za trudnice sino} i posle ovoga {to, naàlost, moète da vidite i budete svedoci, ~ovek ne moè da mrzi, to je onda kraj puta.
Naàlost, sutra }e ovde biti mnogo vi{e umrlica.
Gra|anka: Ne pla~i. Nemoj.
Gra|anin: Polako, polako ga uhvati.
Gra|anka: Gdje je moja curica, gdje je moja curica?
Gra|anin: To su bile ... sa vatrenim oru`jem, dosta tije{ke. Ovo mla|e
djete je pogo|eno u glavu, a ovo drugo u grudni ko{. Dovedeni su u veoma te{kom stawu. Ovo mla|e djete od {est meseci je ve} bilo klini~ki mrtvo, a
ovo drugo veoma te{ko. ... grudnog ko{a, poku{ali smo sve, i reanimaciju, naàlost, nismo imali uspeha.
Gra|anin: Qudi moji, nisam...
(Prevedeno na engleski): Nisam ispalio nijedan metak i nemam na koga,
ipak, videli ste {ta se desilo sa mojom trogodi{wom }erkom. Ko je u wu pucao? [ta bih mu rekao? Kakav je on ~ovek? Voleo bih popiti kafu s wim da
mu ~estitam kako je mogao da ga|a trogodi{we dete. Sti}i }e ga wena suza.
Volio bih samo eto sa wim da popijem kafu, da mu kaèm svaka mu ~ast, ìvota mi, kad je uspeo da pogodi dijete od tri godine.
Dete: Uzeo sam dvije kante vode... moja majka i moja sestra...
(Prevedeno na engleski):Uzeo sam dve kante vode kad sam osetio eksploziju. [rapnel me je pogodio ovde i okrznuo ovde i ovde. Moja majka je pala, tako|e sestra, krvarila je.
(Prevedeno na engleski): Novinar: Gde si rawen?
Dete koje pla~e: Evo ovde u nogu.
222
Novinar: Za{to pla~e{?

Dete koje pla~e: Zato {to sam izgubio oca.
Gra|anin: Ja sam im sve, i otac i mati i sve. A kako su im majka i otac?
Gra|anin: E to ne znamo, oni su povre|eni.
ôvek kroz pla~: Jao majko moja, jao sve im jebem.
Gra|anin: Okreni ga na le|a, okreni ga na le|a. îja je ovo krv? Je li
wegova?
Novinar: Gdje si rawen?
Dete koje pla~e: Evo ovde u nogu i ne boli me ni{ta.
Novinar: Za{to onda pla~e{?
Dete koje pla~e: Zato {to znam da mi je otac mnogo rawen.
(Prevedeno na engleski): Vekovima Sarajevo je sawalo potpuno druga~iji san, imalo je druga~ija vi|ewa jutra sa kafom. Ali san ruàn kao ovaj u Sarajevu i ~ak gora bu|ewa, obojeni krvqu nisu se desili nikad pre. Tragedija
grada pod planinom i uni{tewe svega {to je qudsko, ~emu su se ~ak i varvari klawali, ne zna~i ni{ta krvopijama koji preziru sve {to je kulturno.
Oni ostavqaju samo tragove krvi i granata, metaka i gledaju svet preko meta
sa brda. Ne ~uju pla~ bolesnog i gladnog deteta ili kukwavu starca nad razru{enim domom, ne vide suze upla{ene majke koja brine za sudbinu svog deteta. Deo tragedije, svaki detaq ovog grada koji ostaje u na{em se}awu, otvara
jo{ ve}u ranu u na{em srcu. I mislim da obja{wavati sve ovo nekom vi{e
nema smisla.
Gra|anin: U Sarajevu...
(Prevedeno na engleski): [ta se desilo? Do{li su i rekli izlazite!
Oti{li smo u op{tinu. Tu su nas maltretirali, ~ekali smo do dva sata. Onda su do{li.
Novinar: Kuda }ete?
Gra|anka: Ne znam. Mogu li da se vratim u Iliyu, a radila sam 30 godina, ovo je sve {to imam.
Pesma: Sve drugove kojih nema vi{e oplaka}e neke nove ki{e.
Prevod sa engleskog: Garantujem da je srpska nacija jedna od najstarijih u
Evropi i jedna od najhumanijih.
Dve i po hiqade qudi iz Bratunca na reci Drini su preìveli masakr i
hodali osam dana bez obu}e i sa malo ode}e do Visokog, gde su sme{teni u fizi~ku salu i le~eni u bolnici. Na tom putovawu mnogi su u~inili posledwe
korake. Umirali su i pred televizijskim kamerama.
Gra|anka: Beì, gori! Beì, gori!
Gra|anin: Polako.
Gra|anin: Zatvori balkon.
Gra|anin: Garantujem...
(Prevedeno na engleski): Svedoci kaù da su stotine ubijeni na ku}nom
pragu i na stadionu u Bratuncu, gde su ih doveli [e{eqevi i Arkanovi sledbenici uz pomo} lokalnih Srba. Oni koji nisu streqani, tu~eni su i mu~eni
skoro do smrti.
223
Gra|anin: Siroti...
Novinar: Koliko ste vi dana bili na Palama?
Neki ~ovek: Tri dana.
Novinar: Odakle ste ina~e?
Neki ~ovek: Ja sam od ..., a on je od Bratunca. Imao sam brata, nismo znali da ide, opkolili su grad, wega vezali, pored wega ja sam po{ao da uzmem
hleb. Hajde, kaè, i ti. Odveli su nas tamo, brata su sutradan cijeli dan tukli, tukli, tukli... Evo sada pogledajte, brat je ubijen, a tako }emo i tebe. Onda sam...
Novinar: Ovo je noèm istetoviran jedan krst, je li?
Neki ~ovek: Da, to je bio tup no`.
Novinar: A ~ime su tebe udarali?
Neki ~ovek: Gvozdenom tablom i drvenom.
Novinar: Te ste udarce imali u Bratuncu ili na Palama?
Neki ~ovek: U Bratuncu i na Palama isto.
Novinar: Da, da.
Neki ~ovek: ...{ipkom èqeznom.
Novinar: Uglavnom mje{tani Bratunca, je li tako?
Neki ~ovek: Oni su govorili koga }e da do|u, da ga izvedu i on je odmah
bio ubijen, odmah.
Neki ~ovek: Kom{ija me je iz ku}e izveo, prvi kom{ija.
Prevedeno sa engleskog: I {ta mislite, gospodo, ko je ovo uradio?
Snimci tenkova sa kukastim krstom, pa onda srpskih tenkova i srpskih
zastava i zastava Srpske radikalne stranke.
Dr Radovan Karayi}: Nemojte da mislite da ne}ete odvesti Bosnu i Hercegovinu u pakao, a muslimanski narod mo`da u nestanak, jer muslimanski narod ne moè da se odbrani ako bude rata ovde.
KASETA V000-0278
Deo iz Prvog dnevnika Televizije Republike Srpske
Novinar: ... u Prvom dnevniku Televizije Republike Srpske, poslije vremenske prognoze i odjavne {pice slijedi dodatak pod nazivom S pitawe,
gost Vojislav [e{eq. Do vi|ewa do 21 sat i 40 minuta.
Emisija S pitawe Televizije Republike Srpske
Novinar: Gospodine [e{eq, na politi~koj sceni Jugoslavije i Srbije,
mi iz Srpske Republike primje}ujemo dvije tendencije. Jedna koja poku{ava
da politiku ovog dijela biv{e Jugoslavije okrene u korist srpskog naroda u
biv{oj Hrvatskoj, biv{oj Bosni i Hercegovini, a ima i mnogo disonantnih
tonova u odnosu prema Srbima. Vi ste jedan od rijetkih qudi koji nije oti{ao od Srba.
224
Dr [e{eq: Ne bih se sa vama sloìo da sam jedan od retkih. Smatram da

je ogromna ve}ina Srba doseqenika sa podru~ja biv{e Bosne i Hercegovine
i danas patriotski orijentisana i da se trudi u okvirima svojih mogu}nosti
da maksimalno pomogne tamo{wem srpskom narodu, srpskom narodu koji ìvi na podru~ju Republike Srpske. Me|utim, tih nekoliko izdajnika su veoma
bu~ni, imaju veliki publicitet, imaju finansijsku potporu sa Zapada i tako
se sti~e utisak kao da je to neka tendencija. Jedan Vuk Dra{kovi}, jedan Nikola Milo{evi}, ili neki sli~ni ne zna~e mnogo ni srpskom narodu ni beogradskoj intelektualnoj sceni, ali zahvaquju}i wihovoj galami izgleda kao
da su oni neki zna~ajni qudi, da su visoki intelektualci, da su ozbiqni politi~ari i sli~no. Naravno, predstoje}i izbori }e pokazati da su to bezna~ajne politi~ke snage i da nemaju upori{te ni u Beogradu, ni u Srbiji.
[to se ti~e nas koji smo oti{li pre vi{e godina sa podru~ja Bosne i
Hercegovine, ja sam oti{ao posle robije u zeni~koj tamnici, ne zato {to sam
oteran, nego zato {to bukvalno nisam imao od ~ega da ìvim. Nisam beào
nego sam morao da odem da bih na{ao neko uhqebqe i to sam uhqebqe na{ao
u Beogradu poput mnogih drugih, poput Rajka Noge, Vojislava Lubarde i sli~nih. Nadam se ipak da }e srpski narod izdràti sva ova isku{ewa koja su mu
nametnuta, da }e sa~uvati sve svoje teritorije, a moja je velika èqa da i li~no u~estvujem u zavr{noj operaciji oslobo|ewa Sarajeva.
Novinar: Kao da najavqujete uskoro operaciju Sarajevo?
Dr [e{eq: Smatram da je to nu`no, da tek osloba|awem Sarajeva moè
da se okon~a rat na podru~ju Bosne i Hercegovine. Ulaskom srpskih snaga u
Sarajevo nesta}e svih genocidnih radwi muslimanskih mo}nika, bi}e proterane te kriminalne bande koje ugroàvaju sve stanovnike Sarajeva, bez obzira kojoj veroispovesti pripadaju. I nakon osloba|awa Sarajeva, jednostavno,
Republika Srpska }e ste}i legitimitet na me|unarodnoj sceni. Onoga ko drì glavni grad mora priznati svet, ili fakti~ki ili formalno, u svakom
slu~aju ni{ta se tu vi{e nikakvom silom ne moè promeniti.
Novinar: Da li }e tome prethoditi ili }e posle toga do}i do smirivawa fronta u Hercegovini?
Dr [e{eq: Front u Hercegovini nije direktno povezan sa sarajevskom
operacijom i sukobima u tim delovima Bosne i Hercegovine, posebno sa
frontom izme|u Srba i muslimana, front u Hercegovini, isto~noj Hercegovini, otvorila je Hrvatska i wen je ciq da osvoji {to ve}e delove srpske teritorije i obezbedi sebi zale|e oko Dubrovnika. Srbi treba {to vi{e svojih snaga tamo da koncentri{u i da uzvrate udarac, da oslobode svoj pojas Jadranskog mora, a ako nije mogu}e da se uzme pojas u Neumu i okolini, onda treba traìti kompenzaciju ju`no od Neuma na podru~ju dubrova~kog primorja.
Emisija na Radio-t
televiziji Srbije (RTS B1)
Novinar: ...@eneve. Danas i sutra se mo`da donose izuzetno va`ne odluke, ne samo za Srbe u krajinama, ve} i mo`da za ~itavu Srbiju. Mo`da imate
neki komentar sada?
225
Dr [e{eq: Zapad poku{ava da nametne srpskom narodu svoju voqu, poku{ava da natera Srbe da se odreknu Republike Srpske. Smatram da je to prakti~no nemogu}e. Republika Srpska postoji, ona je fakti~ko stawe i nema tog
srpskog predstavnika koji se moè saglasiti da se Republika Srpska ukine.
To je zapravo nemogu}e. Znate, ja li~no ne verujem da je ona mapa koju su ponudili Vens i Oven primewiva u praksi.
Novinar: Sa deset jedinica, je li tako?
Dr [e{eq: Ona sa deset jedinica nije mogu}a. Nije mogu}a nijedna mapa
koja prekida vezu izme|u Bosanske Krajine i Semberije. Nijednu mapu te vrste srpska strana ne moè da usvoji.
Novinar: Da li mislite zbog problema koridora ili tako nekakvih ...
Dr [e{eq: Koridor mora postojati i to onaj koridor koji i danas postoji, on se ne moè ni suàvati. Ostavina koja je sada u srpskim rukama, mora i da bude u srpskim rukama, tu nema nikakvih kompromisa. Re}i}u vam dve
stvari koje su po mom mi{qewu bitne, kada je re~ o ènevskim pregovorima.
Prvo, smatram da bi bilo najboqe da na{i predstavnici u tome nisu ni u~estvovali. To se ti~e Srba, Hrvata i muslimana iz Bosne i Hercegovine. Oni
treba da u~estvuju u tim pregovorima. Pozvani su i predstavnici na{e dràve, me|utim predstavnici na{e dràve su trebali da kaù, da odgovore, a za{to nas pozivate kad nas ve} blokirate i primewujete sankcije? Ako èlite da vam pomognemo u tim pregovorima, svojim stavom, svojim autoritetom,
prvo ukinite blokadu, ukinite sankcije pa }emo mi do}i da pregovaramo sa
vama.
Videli ste danas u kakvoj je sme{noj situaciji bio Dobrica ]osi}. Hteo
je da poleti za @enevu, dozvola je dobijena za mali avion, koji nema navigacione ure|aje za sletawe po magli i nije mogao dugo da poleti, tek negde iza
podne su poleteli. Traìli su da polete ve}im avionom, Komitet za sankcije Ujediwenih nacija nije dozvolio poletawe ve}eg putni~kog aviona koji
ima te ure|aje. Vidite, to je poniàvaju}i poloàj. Da su srpski radikali na
vlasti mi bi odgovorili dok vi zabrawujete na{im avionima poletawe, dok
je na{a zemqa blokirana, dok nam sve vrste saobra}aja ugroàvate, mi ne}emo da putujemo. Ne moèmo mi kao ~elnici dràve da putujemo, dok je onemogu}eno i na{im trgova~kim brodovima da plove, jer je oko dvadesetak brodova zapleweno u svetskim lukama, najvi{e u ameri~kim.
I drugo, za{to je opasno ovo {to se de{ava u @enevi? Zapad je ponudio
potpisivawe Vensovog plana po~etkom pro{le godine i taj Vensov plan je
potpisala srpska strana, jer je bio veoma povoqan za Srbe. On je po{tovao
fakti~ko stawe. One teritorije koje je dràla srpska strana on je po{tovao
da su pod srpskom kontrolom. Oni traè demilitarizaciju tih teritorija,
to nije va`no, to je provedeno, oru`je je uskladi{teno. I sad, taj Vensov plan
je u interesu srpskog naroda sve dok mu se ne prekine koridor izme|u Semberije i Bosanske Krajine. A Zapad je to ra~unao u dve faze. Srbe }e privoleti da potpi{u Vensov plan, a onda }e im oteti Bosnu i Hercegovinu, ona }e
226
biti progla{ena za nezavisnu dràvu pod muslimanskom dominacijom, pa ne}e biti nikakve kopnene veze izme|u Srbije i Kninske Krajine, Dalmacije,
Like, Banije, Korduna, ako je ve} otpisano ovo {to je uz Dunav-Barawa, Isto~na Slavonija i Zapadni Srem. To ni Hrvati vi{e ne sawaju da mogu dobiti nazad. Ali se jo{ nadaju da bi mogli da dobiju Zapadnu Krajinu, Dalmaciju, Baniju, Liku i Kordun. Po{to nije uspelo da se od Bosne stvori nezavisna
dràva, po{to je tamo izbio gra|anski rat u kome su Srbi ipak odneli pobedu i imaju prevlast nad najve}im delom teritorije, oko 70 procenata, sad treba traìti takvo politi~ko re{ewe u Bosni koje bi stvar prelomilo i u
Srpskoj Krajini, tako da Srpska Krajina bude u hrvatskim rukama, a to je mogu}e posti}i jedino ako se kopnena veza izme|u Srbije i Srpske Krajine prekine. Zbog toga je ovaj plan za Bosnu i Hercegovinu mnogo opasan i sa aspekta prihvatawa Vensovog plana. Vensov plan nam maksimalno odgovara ako postoji kopnena veza, ako nam je prekinu, onda Vensov plan ide u korist Hrvata. A da bi Hrvate privoleli da potpi{u Vensov plan, po~etkom pro{le godine, oni su upravo to stavili u izgled mi }emo se posvetiti Bosni, pa kada Bosnu otmemo od Srbije i od Jugoslavije onda }e Krajina vama pasti, kao
zrela kru{ka, jer }e se Srbi razbeàti, nema ko da im zapreti, niko oru`jem
ne moè da im prisko~i u pomo}, ako do|e do novog rata, nemaju ni hrane, nemaju ni~ega. Kaù Vens i Oven: Bi}e koridor izme|u Semberije i Bosanske
Krajine, ali taj koridor da kontroli{e UNPROFOR i ne moè se oru`je
prevoziti. Ne vredi nam takav koridor. Nama treba onaj koridor da po{aqemo sve mogu}e koli~ine oru`ja, sve potrebne koli~ine ako do|e do novog
napada Hrvata na podru~je Srpske Krajine. Ina~e...
Prekid na video kaseti, pa se nastavqa ista emisija.
Dr [e{eq: ...Narodu Republike Srpske, a videli ste {ta je odlu~ila
Skup{tina Republike Srpske, oni ne prihvataju da im neko ukida tu wihovu
republiku, ona postoji, ona ima svoje dràvne organe koje ne moè niko dovesti u pitawe.
Mi smo za mir, i mi iz Srpske radikalne stranke smo za mir, za mirno
re{ewe, ali svako mirno re{ewe mora da po{tuje fakti~ko stawe. Jedno je
fakti~ko stawe bilo pre gra|anskog rata, zapadne sile to fakti~ko stawe
nisu po{tovale. Izbio je gra|anski rat, promenilo se fakti~ko stawe, sad
ovo novo stawe moraju da po{tuju ako èle mir. Ako ne èle mir, onda rat
moè trajati deset, dvadeset godina.
Novinar: I daqe se pri~a, najavquju se bombardovawa, nemamo zna~i samo sankcije i blokade i druge oblike zatvarawa, ve} mo`da i vojnu intervenciju. [ta vi mislite da li je ona uop{te izvesna?
Dr [e{eq: Bombardovawe nam stalno najavquju propali politi~ari.
Prvo nam je najavqivao bombardovawe Milan Pani}, kako bi sebe hvalio kao
~oveka koji je spre~io bombardovawe, a kada smo pokrenuli pitawe izglasavawa nepoverewa u Saveznoj skup{tini onda se busao u prsa kako je on spre~io bombardovawe Beograda. A sada se Dobrica ]osi}, kada je osetio da mu
227
se quqa ta predsedni~ka foteqa, boji bombardovawa. Zna~i, ako ja padnem sa

ove funkcije vi }ete svi podle}i pod tovarima bombi. Sme{no je to sve. Ne
verujem da }e do}i do bombardovawa. Moè da do|e na podru~ju Bosne i Hercegovine. Kojim }e pravnim argumentima obrazloìti bombardovawe Savezne Republike Jugoslavije? Mogu}e je to. Sve je mogu}e u svetu, ali je vrlo mali procenat verovatno}e. To je sve stvar diplomatskih pritisaka, pretwi,
ucena, ali {ta zna~i samo bombardovawe? Bombardovawe bez iskrcavawa
kopnenih trupa ne donosi nikakve rezultate. Moè kod nas proizvesti razarawe, mogu nam uni{titi neke objekte i jo{ vi{e borbeni duh na{eg naroda
poja~ati, i ako ho}ete i mr`wu proizvesti protiv Zapada. Ali, bombardovawe samo po sebi je svuda uludo dok ne u|u kopnene trupe. To je pokazalo iskustvo vijetnamskog rata. Koliko su Amerikanci tovara bombi i kakva su sve
oru`ja iskoristili protiv Severnog Vijetnama, nisu se usudili da po{aqu
kopnene trupe i nikakav ciq time nisu postigli. To je i u ovom slu~aju nemogu}e. Mogu}e je da se u Bosni i Hercegovini odvaè na takvu avanturu, ali na
to treba imati spreman odgovor. Avione treba dislocirati, ako nam napadnu aerodrome i treba decentralizovati vojnu tehniku. Nigde na jednom mestu
dva tenka ne smeju da budu zajedno. Ta tehnika treba da bude u stalnom pokretu, sve {to je u pokretu treba i daqe neprekidno da se kre}e. To iziskuje potro{wu dodatnog goriva, ali mora se na}i toliko goriva, tenkovi ne smeju
stati. Tako da oni nikada ne znaju gde nam se koji tenk nalazi. Pa ne mogu oni
postaviti eskadrilu aviona za svaki tenk. Oni moraju imati neku koncentraciju trupa, pouzdane podatke o toj koncentraciji da bi napali iz vazduha.
Ina~e, intervencija ni{ta ne donosi.
Novinar: Ali, ameri~ki vojni stru~waci }e svakako, pre eventualne intervencije, dobro proceniti stawe.
Dr [e{eq: Pa oni i sada dobro procewuju stawe i zato su ameri~ki vojni stru~waci neprekidno protiv intervencije i na~elnik General{taba,
Kolin Pauel, je uvek bio protiv intervencije. Oni imaju najboqe podatke sa
terena. I oni politi~ari koji su potkupqeni od arapskih dràva, poput
Iglbergera, poput Bejkera, Cimermana i sli~nih, znaju kakva je situacija na
terenu, ali su oni ogromne pare dobili i zato vode ovakvu politiku. Milione dolara su dobili i naro~ito su se sada ostrvili kad su izgubili drugi mandat, kada je Bu{ izgubio mogu}nost da jo{ ~etiri godine vlada Amerikom, pa
da za ovih 10, 15 dana {to vi{e urade za {to ve}u koli~inu para od islamskih, dràva posebno od Saudijske Arabije.
Novinar: Ipak je u pitawu politi~ka odluka, svakako, ali da li sada na
zbivawe u @enevi moè uticati i ju~era{wi incident, ta~nije ubistvo u
Sarajevu?
Dr [e{eq: Pa dobro bi bilo da nije do{lo do tog ubistva. I meni je
li~no ào {to je ba{ u ovom momentu do toga do{lo, ali da vam iskreno kaèm imam opravdawe za ~oveka koji je to uradio. A prvog dana je 60 turskih
vojnika iskrcano na Butmirskom aerodromu, to su vojnici koji treba da se bo228
re za Izetbegovi}a. I sad UNPROFOR umesto da ih vrati odmah nazad, on

dozvoli da jedna grupa u|e u Sarajevo, umesto da preostale prikupi i vrati
nazad on ih {aqe u Kiseqak, malo daqe od Sarajeva, da se tamo koncentri{u
dok pro|e ova buka, da im se omogu}i da u|u u borbu. Turski vojni stru~waci.
I sad predsednik muslimanske, potpredsednik muslimanske vlade ide wima u
Kiseqak uz pratwu UNPROFORA. Pa mi znamo koliko je UNPROFOR
omogu}io {vercovawe oru`ja Izetbegovi}evim trupama, znamo kakva je uloga bila UNPROFORA u Srebrenici. Ono oru`je koje je UNPROFOR uneo
u Srebrenicu omogu}ilo je sad muslimanima ofanzivu na Bratunac i pokoq
mnogih srpskih civila. Znamo {ta je sve radio UNPROFOR u Sarajevu i sad
}e Unprofor da provodi preko na{ih linija muslimanske dràvne velikodostojnike, i kada ih zaustavi na{a patrola sva|aju se. [to se nisu vratili
nazad kada su ih na{i zaustavili na barikadi? Ne, nego su se sat i po sva|ali i onda taj potpredsednik muslimanske vlade po~ne Srbima da psuje ~etni~ku majku i da im preti. Ne znam, da sam ja bio u toj situaciji verovatno bih
i ja u wega pucao.
Novinar: Da, ali qudski...
Dr [e{eq: To je qudski sasvim obja{wivo. @ao mi je {to se to sad desilo. @ao mi je {to }e to iskoristiti sa Zapada kao novi argument protiv
Srba, ali da se nije to desilo oni bi na{li drugi argument. Uo~i one rezolucije Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija o blokadi Savezne Republike Jugoslavije {ta se desilo? Alija Izetbegovi} je sam mine postavio po ulicama Sarajeva, u Ulici Vase Miskina, pa je stradala velika grupa gra|ana i bili su optuèni Srbi da je srpska artiqerija ga|ala i da je prouzrokovala dole taj pokoq. Stru~waci Ujediwenih nacija su odmah utvrdili da je re~ o postavqenim nagaznim minama, da je Izetbegovi} to postavio i to je do{lo u
sedi{te Ujediwenih nacija, ali je dràno u strogoj tajnosti. I onda je neki
engleski list, da li je to bio Indipendent ili neki drugi, objavio podatke
kada su ve} sankcije provedene protiv nas. Oni se sluè svim i sva~im. Kaèm, opet ponavqam, ào mi je {to je do ovoga do{lo, posebno {to je do{lo
u ovoj situaciji, ali ja, ~isto qudski, razumem ~oveka koji je pucao.
Uostalom, rat je, ako u ratu ginu vojnici, za{to ne bi mogli da ginu i dràvni velikodostojnici, dràvni funkcioneri, to je pogibija na prvoj liniji fronta. [ta je traìo potpredsednik vlade na prvoj liniji fronta, to
je i dobio. On nije obavestio srpske vlasti da prelazi, nije traìo dozvolu,
nije nijedan parlamentarac i{ao da pregovara o tom prelaèwu. Snage
UNPROFORA nisu imale pravo da prevode dràvne funkcionere muslimanske vlasti preko na{e teritorije. Uostalom, sad ovaj francuski oficir
kaè da nije ni znao o kome se radi. Pa kako se oni upu{taju u te poslove. Oni
po navici rade sve za muslimane {to treba, ~ak se i ne upu{taju u su{tinu
posla.
Novinar: U Srpskoj Republici, Srpskoj Krajini za koji mesec su izbori.
Srpska radikalna stranka ima dosta svojih ~lanova tamo, pretpostavqam da
se spremate i za te izbore.
229
Dr [e{eq: Pa spremamo se. Srpska radikalna stranka je najve}a opoziciona stranka na podru~ju Republike Srpske Krajine i na podru~ju Republike Srpske. I ve} smo po~eli sa intenzivnim pripremama za te izbore. Predsednik Srpske radikalne stranke Republike Srpske Krajine, Rade Leskovac,
ve} je javnosti saop{tio na{u nameru da na izbore iza|emo. Do sada su tamo
formirane ~etiri stranke koje idu na izbore. To su Srpska demokratska
stranka, Srpska radikalna stranka, Srpska demokratska stranka Krajine, to
je ova stranka Milana Babi}a i neka Socijaldemokratska stranka, za koju ja
ranije nisam ~uo. Verovatno je negde formirana u Baniji ili na Kordunu, ne
znam ni ja ta~no gde. Srpska radikalna stranka }e tamo na izbore iza}i sa
skoro istim politi~kim, ekonomskim i socijalnim programom s kojim je
i{la na izbore u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Tamo imamo vrlo jako upori{te, imamo svoje op{tinske odbore u svim op{tinama, dakle imamo ~itavu teritoriju pokrivenu na{im odborima i delatno{}u na{e stranke i nadamo se ozbiqnim rezultatima.
Mogu}i su neki oblici saradwe sa vladaju}om Srpskom demokratskom
strankom. Do sada je Srpska radikalna stranka uvek dràla do jedinstvenog
fronta svih srpskih nacionalnih snaga u borbi protiv zajedni~kog neprijateqa. Mi tamo nikada nismo sprovodili neku striktno strana~ku politiku,
to ne}emo raditi ni ubudu}e, ali su ovi demokratski parlamentarni izbori
potrebni radi budu}nosti Krajine i dono{ewa eventualne odluke o progla{ewu nezavisnosti Republike Srpske Krajine koja bi onda omogu}ila i stupawe u jugoslovensku federaciju. Nama je ào zbog svega ovoga {to se desilo
sa dr Milanom Babi}em. Mi smo ga maksimalno podràvali u vreme dok je
bio predsednik Republike Srpske Krajine, kad je god vodio ozbiqnu dràvni~ku politiku, ali on je napravio tu gre{ku odbijaju}i da prihvati Vensov
plan, zbog toga je i oboren sa svoje funkcije, a posle toga kao da je izgubio
glavu i sada srqa, ni sam ne zna kuda srqa. Sad se odjednom uorta~io sa DEPOS-om, sa Demokratskom strankom, izaziva razdor u srpskom narodu i ko
zna kakvu on sad politiku vodi i {ta u svojoj glavi smera, ali u svakom slu~aju Srpska radikalna stranka s wim ne}e sara|ivati. Mi nikada ne}emo zaboraviti koje su bile wegove zasluge u borbi za slobodu Srpske Krajne, za
osloba|awe srpskih teritorija, i za te zasluge velika mu hvala, ali za ovo
{to sad ~ini ne moè imati na{u podr{ku, ne moè uìvati na{u pomo} i
mi }emo se suprotstaviti takvim wegovim nastojawima.
Prilog iz Vesti STV
Novinar: ...Te{ko da se moè utvrditi ta~an broj vojno sposobnih Srba
koji su sa prvim eksplozijama pobjegli u rezervnu domovinu, a neki mnogo daqe. Te{ko, jer ih ima mnogo i neprijavqenih u Srbiji i Crnoj Gori. No, i tamo polako dobivaju tretman kakav i zasluùju izdajica i kukavica. Ima li
na~ina da se oni vrate da pomognu onima koji brane wihovu zemqu i wihova
230
ogwi{ta? O tome ve~eras govori i lider Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq. Prilog Ogwena Mihajlovi}a.
Novinar: Da se u Beogradu vi{e ne govori bre u Knez Mihailovoj vaì pozdrav |esi ba, vjerovatno nije tako dramati~no, ali u svakom vicu ima
istine. Plavi jaha~, Stadion, pozori{te Du{ko Radovi}, sve su to beogradski ugostiteqski objekti u kojim se zna vi{e o, recimo Marin Dvoru, nego {to se o tome zna na Palama. Naravno, tu u centru Beograda nema jednonacionalnih okupqawa. U presa|ivawu sarajevskog ba u centar Srbije u~estvuje i veliki broj ~ar{ijskih muslimana. Ni{ta zato, samo neka se zna. Kako o svemu tome razmi{qaju Srbi koji su ostali da se bore mawe-vi{e je poznato. Evo {ta o svemu tome misli jedan Srbin koji u glavnom gradu ima priliku da kontaktira sa sarajevskom kolonijom, dr Vojislav [e{eq.
(preko telefona): Dr [e{eq: Te{ko je te qude na silu terati nazad preko Drine, to nijedna vlast u Srbiji ne bi bila u stawu da uradi, niti bi to
bilo humano. U ovom slu~aju i pravno gledaju}i postoje dve dràve, postoji
Savezna Republika Jugoslavija i Republika Srpska i ako neko iz jedne dràve u|e u drugu ne moè ga ta dràva proterati zato {to nije hteo da se bori
u drugoj dràvi. To uvek treba imati u vidu, taj pravni aspekt.
S druge strane, i kad bi se donela odluka da se oni na silu nateraju da se
vrate na podru~je Republike Srpske, te{ko bi je bilo sprovesti u delo, jer
Beograd je veliki grad, u wemu ìvi milion i 500.000 stanovnika i bukvalno
ko god se u wemu na|e moè u wemu i da potone i da ga niko ne moè prona}i
osim ako pravi neka krivi~na dela ili se asocijalno pona{a i sli~no.
Kako da se Srbi sa podru~ja Savezne Republike Jugoslavije vrate na podru~je Republike Srpske? Po mom mi{qewu tu su presudni ekonomski stimulansi. Izbeglice iz Bosne ovde nisu uspeli da na|u uslove za stalno nastawivawe, nisu uspeli da do|u do stanova, do ku}a i sli~no. Wima ipak u perspektivi stoji povratak na podru~je Republike Srpske. Vlada Republike
Srpske moè im taj povratak usloviti wihovim u~e{}em u srpskim ratnim
naporima, kako ko moè, na koji na~in je ko sposoban da doprinese. A, s druge strane, ti qudi treba da imaju u vidu da su tamo ostavili i nekada ogromna imawa i nekada ogromnu imovinsku vrednost i sli~no, teritorija Republike Srpske obuhvata sada oko 70 procenata biv{e Bosne i Hercegovine i
na tim prostorima ima dovoqno mesta za sve prognane Srbe. Ja mislim da }e
se taj problem postepeno re{avati nakon smirivawa ratnih dejstava i da Srbi }e koji su ovde izbegli jednostavno shvatiti da im je tamo najve}a ìvotna perspektiva.
Prilog sa obilaska rati{ta RTS B1
Novinar: ... kilometara zapadno od Zvornika posetio je danas dr Vojislav [e{eq sa grupom saveznih i republi~kih poslanika Srpske radikalne
stranke. [e{eq se u razgovoru sa borcima Republike Srpske posebno inte231
resovao za situaciju na prvoj liniji fronta, poloàje neprijateqskih snaga,

moral boraca, dopremu hrane i municije.
Dr [e{eq: Vidim u ovom delu fronta u op{tini Zvornik da je moral
srpskih boraca na najvi{oj visini, {to je najva`nije, i ube|en sam da }e Srbi nepokolebqivo ~uvati i sa~uvati svoju zemqu, da ne}e podle}i nikakvim
pretwama sa Zapada i celom svetu treba da bude jasno nove granice na podru~ju biv{e Bosne i Hercegovine mogu}e su samo po linijama frontova i nikako druga~ije.
Novinar: Upravo ovih dana Srbima se preti, kako ste i sami rekli, novim sankcijama, ~ak i vojnim akcijama. Kakav je va{ komentar svega toga?
Dr [e{eq: Srbin nikada nije podlegao bilo ~ijoj pretwi i ovoga puta
Srbi }e ostati mirni, hladni i spremni za sva isku{ewa. Zapadu treba jasno
staviti do znawa da na{u politiku ne}e krojiti ni u Va{ingtonu, ni u Londonu, ni u Parizu, ni u Bonu, na{a }e se politika kreirati iskqu~ivo na srpskoj zemqi i da srpski narod ostaje jedna jedinstvena celina. Na{a srpska
sudbina je zajedni~ka i zajedni~ki }emo je deliti.
Novinar: ...protiv kriminala kao najprioritetniji zadatak, a potom dodao da bi budu}e razgovore sa zapadnim silama trebalo usloviti skidawem
sankcija. Dr Vojislav [e{eq posetio je danas rawenike u zvorni~koj bolnici i fabriku glinice u Karakaju.
Prilog sa konferencije za {tampu RTS B1
Novinar: Tako|e, niko nema pravo da Hrvatima, muslimanima,
UNPROFORU ili bilo kome preda koridor izme|u Bosanske Krajine i
Semberije, izjavio je na dana{woj konferenciji za {tampu dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Jedino pravilo razgrani~ewa
moè biti na liniji dostignutih frontova, dodao je [e{eq i naglasio da
wegova stranka podràva èqu naroda u Republici Srpskoj i Republici
Srpskoj Krajini da se ujedine u jedinstvenu dràvu i da ta dràva bude priznata od strane Jugoslavije. [e{eq smatra da sve muslimanske izbeglice,
wih oko 50.000 u Srbiji treba uputiti Visokom komesarijatu za izbeglice
Ujediwenih nacija da bi mogli oti}i u one zemqe koje mogu da im obezbede
egzistenciju, jer u uslovima sankcija i doma}e stanovni{tvo jedva sastavqa
kraj s krajem. Na{a obaveza bi bila da primimo i muslimanske izbeglice,
ali da nismo pod blokadom, objasnio je [e{eq.
[to se ti~e borbe protiv kriminala, [e{eq je naveo da je ona dobro po~ela, jer se hapse ministri, a i miliciji bi trebalo dati ve}a ovla{}ewa i
stvoriti efikasnije pravosu|e da bi se {to pre obra~unali sa svima onima
koji bi hleba preko poga~e. Lider srpskih radikala smatra da afera oko Jugoskandika treba da bude stvar demokratske procedure, utvr|ivawa istinitih ~iwenica i preduzimawa odgovaraju}ih mera protiv po~inioca krivi~nih dela.
232
Tako|e, [e{eq je danas predao i kasetu Radio-televiziji Srbije u kojoj

postoje izjave muslimana iz op{tine Pqevqa o u~e{}u ~lanova wihovih porodica u pokoqima na levoj obali Drine, kao i izjave o neometanom snabdevawu muslimanskih paravojnih formacija. Ina~e, ove ~ete su u ovom delu granice ve}inom na prevaru izmasakrirali nekoliko srpskih sela i zaselaka.
24. april 1993. godine
Prilog sa Skup{tine Srpske radikalne stranke Republike Srpske
TV Ba
Novinar: ...kulturnog, ekonomskog i politi~kog jedinstva srpskog naroda. Radikali }e se boriti za stvarawe slobodne, nezavisne, a prije svega demokratske srpske dràve koja }e obuhvatati najve}i broj Srba i sve srpske
zemqe na prostorima biv{e Jugoslavije. Bio je to i osnovni ton koji je obiqeìo atmosferu Skup{tine Srpske radikalne stranke Republike Srpske
odràne danas u Bawaluci. U radu i programskoj orijentaciji Srpske radikalne stranke Republike Srpske nagla{en je zna~aj vojnog i politi~kog jedinstva srpskog naroda, naro~ito u ovom vremenu kada su srpske zemqe u plamenu. U tom smislu radikali, ~ija stranka broji oko 35.000 ~lanova, nisu nastupili, niti }e djelovati kao politi~ka snaga koja se bori za vlast dok traje rat, ve} kao dio srpskog nacionalnog fronta u zajedni~kom ciqu, osloba|awu i uspostavqawu jedinstvene dràve. To je naglasio i predsednik Srpske
radikalne stranke dr Vojislav [e{eq koji je u~estvovao u radu dana{we
Skup{tine.
Dr [e{eq: I za ovih nepunih godinu i po dana Srpska radikalna stranka je formirana u skoro svim op{tinama Republike Srpske. Ne zato da bi odmah otpo~ela strana~ki rad, strana~ko delovawe, strana~ku borbu, nego zato
da bi svojom organizacionom kohezijom {to vi{e doprinela op{tesrpskim
oslobodila~kim i odbrambenim naporima.
13. maj 1993. godine
Prilog (ne pi{e koja je televizija)
Novinar: Himnom Boè pravde i odavawem po~asti dr Jovanu Ra{kovi}u i poginulim srpskim borcima u ovom ratu, danas je u Novom Gradu po~elo zajedni~ko zasjedawe skup{tina Republike Srpske i Republike Srpske
Krajine. Na samom po~etku zasjedawa poslanike obadva parlamenta pozdravili su iz Skup{tine i poèleli sre}an rad: Goran Hayi}, predsednik Republike Srpske Krajine, Biqana Plav{i}, potpredsednik Republike Srpske,
episkop biha}ko-petrova~ki Hrizoston i dr Vojislav [e{eq, predsednik
Srpske radikalne stranke iz ~ijih izlagawa smo izdvojili.
Dr [e{eq: Vrlo je teàk trenutak u kome se nalazi celokupan srpski
narod. Lord Oven je do{ao da prevari srpske dràvne ~elnike, srpske dràvnike. On kaè ju~e, da }e sutra verovatno iza}i sa krajwom varijantom, Pa
treba Srbima koridor, da}emo mi wima koridor, ali da to bude jedna cesta u
233
Posavini koju }e kontrolisati UNPROFOR. Kao da smo mi Srbi toliko

glupi i naivni pa tako ne{to da mu dozvolimo. On je spreman daqe...
(aplauz)
Spreman je taj prevarant i daqe da popu{ta. Eto kaè: Vi, Srbi, volite Ruse, pa neka ruski vojnici ~uvaju koridor. Mora Posavina da ostane u rukama srpske vojske, iskqu~ivo srpske vojske.
(aplauz)
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, vi ste sami gospodari svoje sudbine i o
svojoj sudbini treba samostalno da odlu~ujete. Vas i Srbija i Crna Gora moraju pomagati i ho}e da pomaù, takva je voqa tamo{weg srpskog naroda.
Prilog sa mitinga STV
Novinar: ...maj 1993, nekada{wi dan Slu`be bezbjednosti. Loznica, gradi} na jugoslovenskoj obali Drine. Miting Srpske radikalne stranke u organizaciji Op{tinskog odbora Loznica pod nazivom Ne}emo granicu na Drini. Pred 20, mo`da 50.000, ko zna koliko hiqada Srba sa obe obale Drine govorio je predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq.
Dr [e{eq: Setite se kada je potpisan Vensov plan Evropska zajednica
je obe}ala da }e ukinuti sankcije protiv Srbije. Pa kaù: Sankcije }emo
ukinuti, ali }emo se o konkretnim modalitetima ukidawa dogovoriti sa
Vladom u Beogradu. I umesto da ukinu sankcije, oni su sankcije poo{trili
i jo{ ih stavili na vi{i nivo odlukom Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija. I sad da izdamo na{u bra}u sa druge strane Drine oni bi rekli lepo
ste to uradili, e sad }emo da razgovaramo o modalitetima ukidawa sankcija.
Bombardovawe je veoma te{ko isku{ewe, veoma opasna stvar, ali nema te dràve na svetu kojoj }e neko zapretiti bombardovawem, pa je tako upla{iti da
sama donese odluku o sopstvenom ukidawu. A to se upravo traì od Republike Srpske.
Novinar: Srbima Podriwa govorili su jo{ gospodin prof. Nikola Popla{en, predsednik Srpske radikalne stranke za Republiku Srpsku, gospodin Rade Leskovac, predsednik stranke za Republiku Srpsku Krajinu, Dragutin Todorovi}, potpredsednik Skup{tine Republike Srbije, Maja Gojkovi},
potpredsednik Vje}a gra|ana Jugoslavije i mnogi drugi. Miting je odràn
bez ijednog incidenta u atmosferi bliòj narodnom vesequ nego politi~kom skupu, uz jasnu poruku svima onima koji prave ra~unice bez srpskog naroda. Srpski odgovor je NE.
Dnevnik STV
Novinar: ...mo`da bi za ove sukobe dobar neki posrednik bio ako ne Arkan, onda na primer predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq. On jo{ nije stigao do Mostara, ali je zato tokom dana{weg dana boravio na Romaniji.
234
Prilog iz obilaska
Novinar: U Republiku Srpsku danas, na prvi dan referenduma, stigao je
dr Vojislav [e{eq, srpski ~etni~ki vojvoda i predsednik Srpske radikalne stranke. Odmah po{to je pre{ao Drinu oti{ao je u posjetu na{im braniteqima na prvoj liniji odbrane. Potom Kneìna, selo i manastir na slobodnoj srpskoj Romaniji i zakletva novih srpskih ~etni~kih vojvoda.
Dragan Todorovi}: Naredba broj 124 Kao jedini srpski ~etni~ki vojvoda, koji je neposredno angaòvan u sada{woj oslobodila~koj borbi srpskoga
naroda, slede}i tradiciju srpskih ~etnika za izvanredne zasluge u ovom ratu,
veliko juna{tvo i pokazanu ratnu ve{tinu najistaknutijih ~etni~kih komandatana progla{ava...
Novinar: Zakletvi novih 18 vojvoda radovala se danas Romanija, planina
koja razgovora sa du{manima nema. Zakletvi koju nije ~ula 50 godina.
êtni~ke vojvode: Zakliwem se kao srpski ~etni~ki vojvoda.
Dr [e{eq: Zakliwem se Bogom i Svetim Savom.
êtni~ke vojvode: Zakliwem se Bogom i Svetim Savom.
Dr [e{eq: Da }u se svim svojim snagama boriti za slobodu srpskog
naroda.
êtni~ke vojvode: Da }u se svim svojim snagama boriti za slobodu srpskog naroda.
Dr [e{eq: I obnovu jedinstvene srpske dràve na Balkanu koja }e obuhvatati sve srpske zemqe.
êtni~ke vojvode: I obnovu jedinstvene srpske dràve na Balkanu koja
}e obuhvatati sve srpske zemqe.
Dr [e{eq: Tako mi Bog pomogao.
êtni~ke vojvode: Tako mi Bog pomogao.
Dr [e{eq: Amin.
êtni~ke vojvode: Amin.
Pop: Da te Bog poìvi.
Novinar: Da }e tako i biti wima se moè vjerovati. U ~in ~etni~kog vojvode proizvedeni su ovi srpski junaci iz svih krajeva srpstva: Zdravko Abramovi}, Branislav Vaki}, Sre}ko Radovanovi}, Slavko Crni}, Nedeqko Vidakovi}, Slavko Aleksi}, Mitar Maksimovi} Manda, Miroslav Vukovi}
êle, Milika Da~evi} êko, Tomislav Nikoli}, Milan Lan~uànin Kameni, Zoran Draìlovi} î~a, Jovo Ostoji}, Qubi{a Petkovi}, Todor Lazi},
Mirko Blagojevi}, Dragan Cvetkovi} i Branislav Gavrilovi} Brne.
(Isti prilog samo Sokolac)
Novinar: Zatim Sokolac, grad spomenik srpstva, gdje se vojvoda [e{eq
obratio narodu u svojstvu predsednika Srpske radikalne stranke.
Dr [e{eq: Ako do|e do strane vojne intervencije hiqade i hiqade na{ih dobrovoqaca do}i }e preko Drine ovde me|u vas. Svi mi koje danas vidite ovde ovde }emo biti me|u vama i va{u sudbinu podeliti. Novinar: Posle mitinga gospodin [e{eq, u pratwi novoimenovanih vojvoda, uputio se
na Pale na razgovor sa predsednikom Republike Srpske, dr Radovanom Karayi}em.
235
13. novembar 1993. godine

Vesti STV
Novinar: ...Jugoslavije osim predstavnika Srpske pravoslavne crkve danas se nisu mogle ~uti reakcije zvani~nika na referendum u Republici Srpskoj. Me|utim, lider najja~e opozicione partije u Srbiji, Srpske radikalne
stranke, dr Vojislav [e{eq, svojim dolaskom na Sokolac i Pale èlio je da
osnaì svoju podr{ku narodu i rukovodstvu Republike Srpske. Dr Vojislav
[e{eq i predsednik Republike Srpske, dr Radovan Karayi}, nakon dana{weg susreta za na{ S kanal, dali su slede}e izjave.
Dr Radovan Karayi}: @elim samo da kaèm na na{em jeziku da smo veoma po~a{}eni ovom posjetom gospodina [e{eqa i wegovih saradnika, pogotovu {to se posjeta odvija u vrijeme na{eg referenduma koji je za nas od velikog zna~aja i za koji smo dobili podr{ku od Srpske radikalne stranke i
gospodina [e{eqa.
Ina~e, mi imamo praksu povremenih susreta, i ubudu}e }emo nastaviti
da se susre}emo i sa svim ostalim liderima svih parlamentarnih stranka u
Srbiji i Crnoj Gori, odnosno Jugoslaviji i da nastavimo saradwu, neki su nam
veoma bliski, a neki su nam mawe bliski, ali upravo zato treba odràti dijalog sa svima wima.
Dr [e{eq: Delegacija Srpske radikalne stranke, najve}e opozicione
partije na prostoru Savezne Republike Jugoslavije i druge po snazi partije
uop{te u toj dràvi, danas je u poseti Republici Srpskoj i ovde smo primqeni od gospodina predsednika Republike. Mi smo do{li da obi|emo nekoliko
srpskih gradova, da obi|emo srpske borce na poloàjima, da se susretnemo sa
narodom i da pratimo referendum koji se upravo odvija, jer smatramo da je to
referendum od velikog egzistencijalnog zna~aja za ovda{wi srpski narod, a
Srpska radikalna stranka se rukovodi svojim pravilom, svojim principom,
da ovda{wi srpski narod treba da bude iskqu~ivi gospodar svoje sudbine i
da svi spoqni i politi~ki subjekti treba da po{tuju neprikosnovenost wegove voqe i legitimnost odluka koje donose wegovi dràvni organi ili on
neposredno preko referenduma.
Ube|en sam da }e srpski narod Republike Srpske odbiti Vens-Ovenov
plan, zato {to se taj plan suprotstavqa wegovim nacionalnim interesima,
vitalnim i egzistencijalnim, a ne zato {to bi neko mogao da ga ubedi da odbije taj plan. Da je taj plan dobar za srpski narod uzaludno bi ga bilo ube|ivati da ga odbaci.
12. decembar 1993. godine
Specijalna emisija S klub STV
Novinar: Pozdravqam vas, po{tovani gledaoci, ovo je na{a emisija
Klub S. U narednim nedeqama u ovoj emisiji razgovara}emo sa najistaknutijim Srbima, sa liderima politi~kih stranaka, qudima iz politike, kulture, sporta, sa fronta... Ukratko, vodi}emo vrlo zanimqive razgovore. Na{
236
prvi gost u na{oj prvoj emisiji je dr Vojislav [e{eq. Gospodine [e{eq, ja

vas pozdravqam i dobro do{li u emisiju Kanala S.
Gospodin Milo{evi} je u posledwem razgovoru sa novinarima, razgovoru koji je prenosila televizija, izjavio da niko ne moè osporiti Republiku
Srpsku.
Dr [e{eq: Da, ali to je prvi put da on ne{to tako izjavi. Ranije nije
to izjavqivao i ako se se}ate posle Vens-Ovenovog plana oni su prestali u
televizijskim informativnim emisijama uop{te da koriste izraz Republika Srpska, nego srpska strana u Bosni, muslimanska strana, hrvatska
strana i to je trajalo nekoliko meseci. E sad se opet vra}aju, jer imaju predizbornu propagandnu potrebu da se dokaù kao nacionalisti, kao iskreni
srpski patrioti.
Novinar: Recite mi, ovi qudi koji su pohap{eni posledwih dana zbog nezakonitog dràwa, odnosno imawa oru`ja, i raznih drugih dela za koja postoji osnovana sumwa, da li pripadaju va{oj stranci?
Dr [e{eq: Neki od wih pripadaju Srpskoj radikalnoj stranci, ali ve}ina nisu na{i ~lanovi. Milenko Petri} iz [ida je, recimo, na{ ~lan i on
je dobio na revers automat od dràve, od policije, u vreme kada je naoruàvano srpsko pograni~no stanovni{tvo i u Sremu, i u Sanyaku i na Kosovu i
Metohiji. On je tada to dobio na revers i sad su ga zbog toga uhapsili, a uhapsili su i neke druge qude koji su to dobili na revers od dràve u vreme naoruàvawa. Zatim, uhapsili su Gradimira Milo{evi}a iz Sremske Mitrovice, kod koga nije na|eno nikakvo oru`je, i uhapsili su jo{ neke na{e ~lanove. Me|utim, ve}ina ovih nisu na{i ~lanovi, ali ih sada dovode u istu ravan
i prikazuju gomilu naoruàwa. Ne bi me iznenadilo da je to ono isto naoruàwe koje prikazuju kad uhapse albanske teroriste, kad uhapse muslimanske
teroriste iz Sanyaka i tako daqe. âk ste mogli na onom jednom snimku da
vidite pe~at sa {ahovnicom. Ako ste gledali, dva puta su to emitovali na dràvnoj televiziji, me|u onim oru`jem i jedan pe~at na kome se jasno vidi {ahovnica. To najboqe svedo~i kakva su podmetawa u pitawu.
Novinar: Arkanova stranka?
Dr [e{eq: Arkanovu stranku je formiralo Ministarstvo unutra{wih
poslova Srbije i to mo`da nije lo{a stvar, jer Arkanova stranka pokazuje su{tinu Socijalisti~ke partije Srbije, to su dva koaliciona partnera A, s
druge strane, mi moèmo da u|emo u koaliciju sa Interpolom, pa da vidimo
ko kojom argumentacijom raspolaè. Vi se se}ate u vreme èstokih pritisaka da rukovodstvo Republike Srpske prihvati Vens-Ovenov plan, policija iz
Beograda poslala je Arkana u Bijeqinu da ube|uje qude da to prihvate. On je
uspeo da na|e dva poslanika koja je ubedio, to su jedina dvojica koja su glasala da se prihvati Vens-Ovenov plan u Skup{tini na Palama. Vi se se}ate i
koliko je bilo problema oko tih Arkanovih qudi koji su bili angaòvani u
Semberiji, da se {leperima izvla~io ratni plen. I ove policijske jedinice,
koje su dodatno bile angaòvane, {leperima su izvla~ili ratni plen sa pod237
ru~ja Zvornika i sa nekih drugih mesta, pa i oko Srebrenice, sve je to na{em

narodu poznato, sve je to poznato qudima i u ovim krajevima.
S druge strane, vi znate koliki je uticaj policije iz Beograda i na ove
Pantere iz Bijeqine, da se i ta garda izjasnila za prihvatawe Vens-Ovenovog plana. Pa ako su oni vojna jedinica i ako su pod komandom Vojske Republike Srpske, kako oni uop{te smeju da se me{aju u policiju, a ne da vr{e
pritisak na qude da se prihvati Vens-Ovenov plan? Do{lo je vreme da se sve
te stvari raskrinkaju i da se ne dozvoli nikakav direktan upliv iz Beograda
na politiku Republike Srpske. Republika Srpska je jedna od dràva srpskog
naroda, ravnopravna sa drugim srpskim draàvama i do na{eg ujediwewa u jedinstvenu srpsku dràvu ne mogu se nametati stavovi iz jednog politi~kog
centra, drugom politi~kom centru.
Novinar: A kakav je stav va{e partije u Republici Srpskoj?
Dr [e{eq: U Republici Srpskoj na{a partija deluje kao opoziciona
politi~ka stranka, ali mi ne u~estvujemo ni u kakvim politi~kim sukobima
dok traje rat. Svi su na{i napori okrenuti prema frontu, prema izvojevawu
definitivne pobede srpskog naroda i mi smo u tom smislu politi~ki saveznici vladaju}e Srpske demokratske stranke.
S druge strane, mi smo u svim situacijama podràli aktuelno rukovodstvo Republike Srpske, posebno predsednika Republike dr Radovana Karayi}a, predsednika Skup{tine i druge ~elnike koji su pokazali visok stepen sposobnosti i odgovornosti u odbrani srpskih nacionalnih interesa. I
dok oni vode takvu politiku, oni }e uìvati na{u podr{ku na svim poqima,
od nas ih bar nikada glava ne}e zaboleti, a suprotstavi}emo se svim onim koji poku{aju da ih na silu obore sa vlasti da bi doveli neku kalkulantsku, marionetsku garnituru vernu nekim centrima mo}i koji nisu saglasni srpskim
nacionalnim interesima.
Novinar: U Republici Srpskoj Krajini, me|utim, izlazite na izbore.
Dr [e{eq: Iza}i}emo tamo na izbore, ali mi imamo i tamo strana~ku
organizaciju, tamo se drè regularni izbori i jedan od na{ih glavnih politi~kih ciqeva je da se {to pre dovede do ujediwewa Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. To nije toliko zna~ajno za Republiku Srpsku koliko je va`no za Republiku Srpsku Krajinu. Za Republiku Srpsku Krajinu to je
bukvalno pitawe opstanka, jer tamo su mnogo ve}a bila {ikanirawa politi~kih protivnika od strane socijalisti~kog reìma iz Beograda. Mnogo je
ve}i upliv ovda{we policije u tamo{wa zbivawa, uspeli su da jednu marionetsku garnituru instali{u u vrh Republike Srpske Krajine i sve su to razlozi {to se nama mnogo ùri po pitawu tog ujediwewa. Mi smo ve} iza{li u
javnost sa predlogom da se nova dràva zove Zapadna Srbija, ali to sve zavisi od narodne voqe, mi ne}emo ni{ta da name}emo, vide}emo kakav }e biti
sastav te Skup{tine. Svi na{i kandidati su qudi koji tamo ìve, koji tamo
rade, mi odavde ni{ta ne name}emo, a nadam se da }emo uskoro uspeti da izdejstvujemo to ujediwewe Republike Srpske i Republike Srpske Krajine.
238
Novinar: Mislite li da bi to ujediwewe bilo pametno s obzirom na me|unarodno okruèwe i na situaciju kakva je trenutno u svetu i oko nas?
Dr [e{eq: Mislim da }e to u narednim mesecima biti pametno. Kad se
pojavila ta ideja, mi smo je odmah podràli. Mi smo se zapravo od po~etka zalagali za to. Me|utim, sugerisali smo, koliko je to bilo do nas i koliko je
to bilo u na{oj mo}i, da se sa tim mnogo ne ùri. Ako se se}ate, kada sam bio
u Novom na onoj zajedni~koj Skup{tini da sam rekao da to treba da bude jedna od opcija koja }e se upotrebiti ukoliko se pritisci poja~aju protiv srpskog naroda. Me|utim sada, posle odbijawa muslimana da potpi{u najnoviji
plan o podeli biv{e Bosne i Hercegovine, stvara se mnogo ve}i manevarski
prostor za srpski narod. Va`no je da se postigne demokratska skup{tina u
Republici Srpskoj Krajini. Da se demokratskom voqom naroda donese odluka o ujediwewu, a onda to Republika Srpska moè da pravda pred me|unarodnom zajenicom na sve mogu}e na~ine i onda vi{e tu ne moè niko da postavqa
neke objektivne prepreke. Mi bismo, dakle, bili pristalice takve opcije.
Novinar: Mislite li da se u svetskoj javnosti ne{to promenilo u tom
smislu da imamo sada vi{e {anse da se ujedinimo?
Dr [e{eq: Da, da, mewa se gotovo iz dana u dan stav prema srpskom narodu u me|unarodnoj javnosti, mnoge laì i klevete koje su lansirane protiv
Srba su raskrinkane, po~ev{i od onog podmetawa mina u ulici Vase Miskina, {to je uradila Izetbegovi}eva policija da bi pripisala srpskim vojnicima i sve ovo daqe {to se radilo protiv Srba u zapadnim medijima, sve je
to sada, na izvestan na~in, relativizovano i mnoge stvari su se pokazale kao
neta~ne. I jasno je zapadnim silama da se Srbima nikakvim pretwama i ucenema ne moè nametnuti neko re{ewe koje je protivno wihovim nacionalnim interesima.
Novinar: Verujete li da postoje {anse, izgled i prostor za formirawe
jedinstvene srpske dràve na svim srpskim prostorima?
Dr [e{eq: Naravno. To treba da se uradi u fazama. Prva faza, ujediwewe Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, a druga faza prikqu~ewe
te Zapadne Srbije Saveznoj Republici Jugoslaviji. A posle }emo mi, to moè trajati desetak godina, mewati dràvni naziv, pa }e biti Republika Srbija, i srpska federacija ili kako se ve} dogovorimo. To nije va`no. Prakti~no jedinstvena srpska dràva postoji. Ona jo{ nije politi~ki ujediwena,
ali srpski geografski prostor je sad potpuno jedinstven. Mi smo, Srbi, postigli svoj ciq. Sad je jo{ ostalo da mu ovu finalnu glazuru damo u obliku
politi~ko-pravne nadgradwe.
Novinar: Zar ne bi mo`da bilo pametnije, po{to se Republika Srpska
ipak nalazi na pragu me|unarodnog priznawa, to moramo priznati, potrebno
je samo da muslimani popuste, oni }e verovatno popustiti narednih meseci,
zar ne bi bilo pametnije sa~ekati me|unarodno priznawe Republike Srpske,
pa onda krenuti u ujediwewe?
239
Dr [e{eq: Mislim da do tog punog pravnog priznawa Republike Srpske

sada ne}e do}i i ne}e muslimani popustiti. Tu se sprema mnogo opasniji
plan. Globalno re{ewe za prostor biv{e Jugoslavije. Od toga treba najvi{e
strepeti. Jer muslimani, to pokazuju svi planovi koje kriju zapadni novinari, spremaju se da prezime ovu zimu i da na prole}e opet krenu sa ofanzivom
ne bi li povratili neke teritorije. I oni }e narednih meseci imati èstoke sukobe, verovatno samo sa Hrvatima, sa Srbima se ne}e hvatati u ko{tac
jer znaju da }e tu uvek dobiti po nosu i da nemaju nikakvih {ansi. Me|utim,
postoji jedna perfidna igra koja se vodi iz Beograda i koju vodi Savez komunista pokret za Jugoslaviju, takozvane regionalizacije muslimanskih pokrajina, zapadne Bosne, tuzlanske oblasti, srebreni~ke oblasti i tako daqe, a
onda }e nas naterati da se ujediwavamo sa tim muslimanskim regionima pojedina~no i da nas opet uvedu u jednu dràvnu zajednicu koja }e predstavqati
biv{u Bosnu i Hercegovinu. To su veoma opasni planovi i mislim da }e sa
Zapada i}i akcija da nas nateraju da obnavqamo biv{u Jugoslaviju po formi
konfederacije kako bi ostale biv{e avnojevske granice izme|u republika i
pokrajina. Mi moramo i na to adekvatno reagovati i jedna od na{ih reakcija bi bila ujediwewe Republike Srpske i Republike Srpske Krajine.
Novinar: Vi mislite da je sada najpametnije zaokruìti srpske dràve
i ujediniti, prvo ujediniti ovaj zapadni deo, dakle deo zapadno od Drine, a onda stvarati jedinstvenu dràvu. [ta mislite koliki je to proces? Koliko }e
dugo on da traje?
Dr [e{eq: Pa traja}e taj proces najmawe nekoliko godina, mo`da }e
trajati i desetak godina, i ne treba se tome ~uditi. Znate, va`no je da mi povezujemo te srpske zemqe me|usobno i da me|u nama nema nikakvih formalnih barijera, formalnih granica. A bitka, diplomatska, za omogu}avawe punog srpskog jedinstva traja}e ne{to duè.
Novinar: U svetu se sada malo mawe daje na Srbiju. Bilo je me|utim govora, ~ak je formiran sud za ratne zlo~ine, pred taj sud bi verovatno bilo izvedeno mnogo Srba i vi ste jedan od onih srpskih prvaka koji je pomiwan u
tom kontekstu. [ta mislite o svemu tome?
Dr [e{eq: [to se mene ti~e, ja bih odmah mogao da putujem, i za mnom
ne moraju da otvaraju nikakve me|unarodne poternice, spreman sam da idem i
na bilo kakav me|unarodni forum koji bi razmatrao pitawe ovoga rata i da
svedo~im da srpski narod nije ~inio nikakve zlo~ine.
Novinar: [ta mislite da }e oni odustati od te ideje i kako }e uop{te
iza}i na kraj sa wom? Formirali su sud, prvo su bili veoma o{tri, kasnije
su ublaìli neke kriterije, {ta mislite kako }e svetska zajednica da se izvu~e iz svega toga?
Dr [e{eq: Mislim da je to jedna pomalo sme{na stvar i da se to radi
samo da bi se postigli dodatni pritisci protiv srpskog rukovodstva, da se
upla{e istaknuti ~elnici srpskog naroda, posledica takvog jednog me|unarodnog su|ewa. Od toga zaista ni{ta ne}e biti.
Novinar: Da se jedanput zauvek defini{u srpski nacionalni interesi i
da se oni proglase svetim.
240
Dr [e{eq: Mislim da je na{a praksa te interese ve} definisala i da

je najve}i srpski nacionalni interes da svi Srbi ìve u jednoj dràvi i da
to vi{e niko ne moè da osporava, da je to jedna svetiwa srpskog naroda koju
podràva najmawe 80 do 90 procenata svih Srba.
Ise~en je deo.
Novinar: ...u emisiji Srpske televizije.
Dr [e{eq: Hvala i vama.
Novinar: Bio je ovo dr Vojislav [e{eq u emisiji Kanala S, Klub S.
Novembar 1993. godine
NTV STB
Dr [e{eq: Da se osnovni srpski nacionalni interes moè posmatrati
u tri interesa. Prvo, i najva`nije, jeste da sve srpske zemqe budu jedinstvene, ujediwene u jedinstvenu srpsku dràvu. To podrazumeva, pre svega, dràvno-pravno jedinstvo Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. To je ono {to je realno ve} postignuto. Srpski narod je vodio
oslobodila~ki rat koji mu je bio nametnut da bi oslobodio srpske teritorije i spremio ih za ujediwavawe u jedinstvenu srpsku dràvu i u tom ratu srpski narod je pobedio. Pobedio je vojni~ki, sad jo{ treba da diplomatski kruni{e tu svoju pobedu. Drugo, srpski nacionalni interes je da ta jedinstvena
dràva srpskog naroda bude zaista demokratska, da je u woj razvijen vi{estrana~ki parlamentarni demokratski sistem, da postoji pravna dràva koja }e funkcionisati po svim principima po kojima pravne dràve funkcioni{u u civilizovanom svetu. I tre}e, da ta dràva bude ekonomski prosperitetna i da bude zasnovana na socijalnoj pravdi.
Prvi interes mi smo ve} relativno ostvarili. Postoji mogu}nost da
ostvarimo relativno brzo drugi interes, dakle da ta dràva dobije politi~ko-pravno ustrojstvo kakvo odgovara jednom civilizovanom evropskom narodu, a ono {to je sada primarno i {to je najva`nije, jer ukoliko se taj ciq ne
postigne dovodi se u pitawe i prvi i drugi interes, dakle, i jedinstvo srpskih zemaqa i sloboda srpskih teritorija, sloboda naroda koji ìvi na tim
teritorijama i politi~ko-pravno ustrojstvo po uzoru na civilizovani svet,
ako zemqa ne iza|e iz ekonomske krize i socijalne bede. Da bi zemqa iza{la
iz ekonomske krize i socijalne bede nu`na je promena vlasti ovde u Srbiji.
Nu`no je, dakle, da sa vlasti odu oni koji su prouzrokovali ekonomsku krizu
i socijalnu bedu. Ja se slaèm da su sankcije i spoqa{wa blokada jedan od
uzroka te krize i bede, ali ne i najva`niji i ne prvi uzrok, jer na{a ekonomska kriza je po~ela mnogo pre sloma komunizma.
Prilog SRT-S
Sa
Dr [e{eq: Imam poverewa u diplomatske poteze predsednika Republike Srpske Radovana Karayi}a i mislim da ti wegovi potezi idu u pravcu smi241
rivawa op{te situacije, da i Srbi moraju biti spremni na sve, na sva mogu}a
iznena|ewa. Nema razloga ni za kakvu paniku, srpski narod je u stawu da odoli svim mogu}im izazovima. U svakom slu~aju, dobro je i da se popusti malo u
ovoj osnovnoj tenziji. Srbi su ina~e za mirno re{ewe. Mi smo mogli odavno
da zakqu~imo mir da je to samo od nas zavisilo. Mir zavisi i od drugih, a ti
drugi ne}e mir. Stav ruske Vlade se mewa u skladu sa velikim promenama raspoloèwa ruskog naroda i ruske javnosti i to je dobro. Pozdravqam i ovo najnovije zalagawe Rusije da ne do|e do strane intervencije, pretwe blokadom,
dono{ewe odluke u Savetu bezbednosti upotrebom veta i tako daqe. Srpski
narod mora biti jedinstven i sloàn, u ovoj borbi nema strana~kih podela,
nema strana~kih nadmetawa. Ovo je odbrana srpskog naroda kao celine i ako
do|e do strane vojne intervencije, svi oru`je u ruke i na branik otaybine.
Prilog RTS B1
Novinar: Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq,
komentari{u}i va{ingtonski sporazum o ujediwewu Hrvata i muslimana rekao je da je to najboqa {ansa za ujediwewe svih srpskih zemaqa i da pod hitno treba pristupiti ujediwewu Republike Srpske i Republike Srpske Krajine i stvarawu takozvane Zapadne Srbije. [e{eq je dodao da su se wegovi
poslanici povukli iz svih skup{tinskih tela Saveznog parlamenta i da }e
pokrenuti pitawe Savezne vlade. On je o{tro osudio stalne provokacije
NATO-a i ucene Amerikanaca koje }e, po [e{equ, u budu}nosti koristiti
za nove pritiske na Srbiju. Dolazak azilanata iz Nema~ke po [e{equ je jo{
jedna provokacija nema~kih vlasti, a situaciju u opoziciji on je ocenio kao
krajwe neprincipijelnu, mada se o~ekivalo od mnogih, naro~ito od Demokratske stranke da }e izneveriti principe opozicije.
Sa
Prilog RTS B1, snimak sa SRT-S
Novinar: ...to nas ne interesuje, izjavio je lider Srpske radikalne
stranke, dr Vojislav [e{eq. Oni mogu da se dogovaraju o ~emu god ho}e, mi
Srbi ne damo svoje teritorije, naglasio je [e{eq.
Prilog SRT-S
Sa
Novinar: Lider Liberalno-demokratske partije Rusije, Vladimir
@irinovski, susreo se danas u Beogradu sa patrijarhom srpskim gospodinom
Pavlom, i vo|om Srpske radikalne stranke, Vojislavom [e{eqem. Nakon
ovih susreta @irinovski je jo{ jednom poru~io Srbima da je ruski narod jo{
uvek uz wih i obe}ao da }e se zalagati da se {to pre prebrode nepravde i oteraju zlotvori sa svih srpskih zemaqa. Predsednici Liberalno-demokratske
242
partije Rusije i Srpske radikalne stranke izdali su nakon dana{wih razgovora zajedni~ko saop{tewe kojim se konstatuje da lideri dveju stranaka imaju identi~na mi{qewa o globalnoj svetskoj politici i wenom uticaju na situaciju na Balkanu. U tom kontekstu izraèno je mi{qewe da je interes srpskog naroda za{tita Srbije od sve nasrtqivijeg delovawa zapadnih sila. Istaknuta je potreba za aktivnijim u~e{}em zapadnih sila na rasvetqivawu
pravog stawa i uzroka gra|anskog rata na tlu biv{e Jugoslavije.
Problem Republike Srpske Krajine treba da se re{ava u okviru procesa ujediwewa srpskih zemaqa bez vojnog ili politi~kog me{awa stranih sila, navodi se u saop{tewu. [e{eq i @irinovski istakli su zajedni~ke interese za razvijawe ekonomske saradwe izme|u Rusije i Srbije, pri ~emu je ruska strana izrazila spremnost da se zaloì za bezuslovno ukidawe sankcija
prema Jugoslaviji. U protivnom, zapretila je povla~ewem Rusije iz Ujediwenih nacija. Vladimir @irinovski posetio je poslepodne borce Republike
Srpske u Br~kom i borce Srpske Krajine u ...
Prilog TV HRT, snimak sa SRT-S
Sa
Dr [e{eq: ...srpsku vojsku da udari po svim muslimanskim ciqevima i
da udari sada po civilnim ciqevima, po{to su Amerikanci bombardovali
srpske civilne ciqeve.
Novinar: Kakvo je va{e mi{qewe o ubijawu muslimana?
Dr [e{eq: Svaki je rat krvolo~an. I u ovom ratu nije bilo ne{to posebno krvolo~no u odnosu na ostale ratove. Ovaj rat je bio mawe nehuman, mawe krvolo~an u svakom slu~aju od svih ratova koje su vodili Nemci u ovom veku.
Novinar: A za{to ba{ muslimani, za{to ne Hrvati?
Dr [e{eq: Zato {to su Amerikanci ovog puta stali na stranu muslimana u ovom ratu. Oni su intervenisali na strani muslimana, a mi nemamo razloga da sad udaramo po Hrvatima.
Novinar: [ta mislite da }e da se desi sa Gora`dem?
Dr [e{eq: Mislim da Gora`du nema spasa, da }e Gora`de pasti u srpske
ruke.
Novinar: A muslimani?
Dr [e{eq: A muslimani iz Gora`da }e verovatno da pre|u u Arizonu,
Kaliforniju, Meksiko i tako daqe, pod ameri~ku za{titu.
Novinar: Da li sa va{im odobrewem ili }ete ih poku{ati spre~iti?
Dr [e{eq: Koga da spre~im?
Novinar: Muslimane, naravno.
Dr [e{eq: Ne, po{to su oni veoma dragi Amerikancima, mislim da je
to na obostranu korist. Amerikanci jedva ~ekaju da prime te muslimane, muslimani jedva ~ekaju da odu u Ameriku, a i mi jedva ~ekamo da se muslimanima u~ini neko dobro delo.
243
Prilog SRT-S
Sa
Novinar: Predsednik Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq, rekao je u danas da ukoliko Amerikanci odobre bombardovawe srpskih poloàja u biv{oj Bosni, da srpski narod mora biti spreman da odmah uzvrati udarom po muslimanima.
Prilog RTS B1, snimak sa SRT-S
Sa
Novinar: ...Vojislav [e{eq je ocenio danas da }e se na prostorima oko
Br~kog odigrati sudbonosni, verovatno najzna~ajniji doga|aji u gra|anskom
ratu na podru~ju biv{e Jugoslavije i biv{e Bosne i Hercegovine. Na konferenciji za {tampu u celini posve}enoj toj temi [e{eq je rekao da NATO
sprema direktnu vojnu intervenciju, pre svega, iz vazduha da bi podrào
ofanzivu muslimana i Hrvata na srpski koridor u Posavini, koji prolazi
kroz Br~ko. Koridor se mora braniti po svaku cenu. Bitka za koridor je bitka za ìvot ili slobodu celokupnog srpstva, istakao je [e{eq i napomenuo
da su radikali pozvali sve svoje dobrovoqce da budu spremni da se u slu~aju
potrebe prebace u oblast koridora.
Emisija Iz arhiva, SRT-S
Sa
(Ovaj deo na video kaseti je veoma lo{ i isprekidano se razume)
Novinar: Ovo su rije~i dr [e{eqa izre~ene danas na Grbavici, dok je
posmatrao svoj rodni grad Sarajevo. Zatim je srda~no pozdravqen od gra|ana
Srpskog Sarajeva nastavio svoju posetu.
Dr [e{eq: @elim vam mnogo sre}e. (pozdravqa se sa narodom)
Novinar: Na glasa~kom mestu do tog trenutka glasalo je ~ak 80 gra|ana
Grbavice muslimanske nacionalnosti.
Dr [e{eq: Ovde sam ìveo... @iveo sam u ovoj zgradi koja je ovde u neposrednoj blizini {opinga. To je mesto, vidite, gde su se velike borbe vodile, mnogo je porazbijanih zgrada, sva su stakla polupana, mnogo automobila
uni{teno, tu je dosta i na{ih boraca stradalo, a tu su i prve borbene linije, sada }emo samo da ih obi|emo.
Novinar: Kada }emo u sami centar Sarajeva?
Dr [e{eq: U centar Sarajeva, vide}emo. Sad nudimo primirje, ako muslimani èle mir, nama je dovoqno i ovo. A ako ne bude bilo mira i ako slu~ajno napadnu sa Zapada onda }emo da...
(prekid)
Novinar: Uhapsili su ga zato {to je preko Kiseqaka {vercovao oru`je za
muslimane. Dakle, to je sad potvrda one teze da ste vi jo{ onda bili u pravu.
Dr [e{eq: Ja se ne radujem ni~ijem hap{ewu, ali {to se ti~e Nijaza Durakovi}a nije mi ga ào, on je veliki zlikovac i mnogo je kriv {to je do{lo
do gra|anskog rata na prostoru biv{e Bosne i Hercegovine. Ali, sad {ta je
tu je, uhapsili su ga wegovi saveznici Hrvati.
244
(prekid)
Dr [e{eq: Smatram da su ga Hrvati vukli za nos, koliko su izgubili
zbog saveza sa Hrvatima.
Novinar: Mislite da je to su{tina ovog sukoba?
Dr [e{eq: Pa to je su{tina, nema vi{e {ta muslimani drugo da traè,
izgubi}e sve.
Dr [e{eq: Ho}e{ nas ti odvesti?
Jedan od uniformisanih vojnika: Ho}u.
(prekid)
Novinar: Gospodine [e{eq, napu{tate Grbavicu, da li imate neku poruku za ovaj narod?
Dr [e{eq: Pa danas je srpski narod Republike Srpske i Srpskog Sarajeva iza{ao na referendum. Ja sam ube|en da su jednodu{no odlu~ili da odbace Vens-Ovenov plan i neka znaju zapadne sile da se Srbi predati ne}e, da nikada ne}e kapitulirati. Srpski narod je za mir i insistiramo na primirju,
ali onaj ko èli mir mora se sloìti da se granica razgrani~ewa postavi na
liniji frontova, a do|e li do strane intervencije ovde }e stradati hiqade i
hiqade wihovih vojnika, a mi }emo stotine hiqade dobrovoqaca prebaciti
s druge strane Drine, dovesti i na{u bra}u Ruse dobrovoqce, i na juri{ osloboditi Sarajevo.
Dnevnik RTS B1
(prilog)
Novinar: ...Skup{tine usvojio je Zakon o stranim ulagawima prema kome strani investitori za ulagawe u jugoslovensku privredu ne}e posle sankcija morati da obezbe|uju poseban minimalan ulog, cenzus, a uìva}e jednake
carinske, spoqno-trgovinske i poreske povlastice kao u zemqama centralne
i isto~ne Evrope. Dana{wa sednica Ve}a gra|ana bila je prekinuta gotovo
tri i po sata, jer poslanik Srpske radikalne stranke nije hteo da napusti sednicu, iako su poslanici izglasali wegovo iskqu~ewe. Predsednik Ve}a, Radoman Boòvi}, izrazio je uverewe da parlament ne}e trpeti nasiqe i primitivizam onih koji nasiqem ho}e da sru{e ugled Skup{tine i da postignu
neke svoje ciqeve. On je zahvalio {efovima poslani~kih klubova koji su doprineli da se nastala situacija prevazi|e i Ve}e nastavi i zavr{i rad.
(Prilog iz Skup{tine)
Novinar: U Saveznom parlamentu [e{eqevi radikali jo{ jednom su
izazvali prekid zasedawa Ve}a gra|ana, ali ovoga puta verbalno nasiqe preraslo je u fizi~ko, koje je jednostavno zapretilo da poprimi razmere prave
agresije. Po~elo je tako {to je radikalski poslanik Dra{ko Markovi}, za
koga je kasnije wegov lider rekao kako ni mrava ne bi zgazio, prosuo vodu ka
predsedniku Ve}a. Bila je to reakcija na energi~an zahtev Radomana Boòvi}a da svi poslanici treba da se pona{aju u skladu sa Poslovnikom o radu
i da se uvrede vi{e ne}e tolerisati. I tada su nastali problemi. Lider srp245
skih radikala Vojislav [e{eq, sa svojim poslanicima, okruìo je Dra{ka

Markovi}a da bi na taj na~in spre~io skup{tinsko obezbe|ewe koje je nekoliko puta poku{alo, disciplinski ka`wenog poslanika, da na miran na~in
udaqi sa sednice. Dok su ostali poslanici ~ekali da se okon~a ovaj nemili
doga|aj u dva maha pojedini postupci poslanika srpskih radikala doveli su
do gotovo dramati~nih situacija. Prvi je izazvao sam wihov lider, do{ao je
za sto predsedavaju}eg i pokidao jedan od ure|aja.
Dr [e{eq: A kako }emo ovo da prekinemo? Nema noà u parlamentu.
***: Pazi ima struje, Vojo.
Dr [e{eq: Pa ima. Da li je jaka struja?
***: Ne slaba struja.
Radnik obezbe|ewa: Nemojte, nemojte, nemojte, to je sila ve}, nemojte.
Dr [e{eq: Evo, vidi{, ne moè. Pokaì im jo{ malo. Evo, prese~eno
je, ne moè vi{e da prekida struju. [ta da radim mora ~ovek neki rizik da
ura~una.
Novinar: Ako i vas specijalci napadnu?
Dr [e{eq: [to mene kad sam ja najja~i?
Novinar: ...da su pojedini radikalski poslanici, u pravom smislu re~i,
krenuli na pripadnike skup{tinskog obezbe|ewa koji su do{li da jo{ jednom opomenu Dra{ka Markovi}a da mora da napusti salu.
Dr [e{eq: Ne diraj ga, bre. Ne diraj ga. Ne diraj ga. Ne diraj ga. Ne diraj ga. Ne diraj ga. Ne diraj ga. Ne diraj ga, udari}u te. Bitange komunisti~ke, jeba}u vam majku komunisti~ku. Mar{ odavde. Gubi se. Gubi se.
Radnik obezbe|ewa: Nemojte, Vojo, molim vas. Pa i ja vas po{tujem kao
poslanike. Dozvolite da izvr{im svoju du`nost.
Dr [e{eq: Ne}e{. Ne}e{.
Novinar: Sve se ipak nekako zavr{ilo. Posle gotovo tri sata pauze [e{eqeva poslani~ka grupa napustila je salu da bi, kako su izjavili, odràli
svoj sastanak. Zasedawe Ve}a gra|ana je nastavqeno, a mi smo od poslanika dobili slede}e izjave.
Svetozar Marovi} DPS: Mislim da je dana{wi dan pokazao da vi{e u
parlamentu ne moèmo tolerisati sigurno, ne moèmo dopustiti nasiqe rije~i, amoralnost, vulgarnost i bitku, udarce i vjerujem da parlament ima dovoqno snage po{tuju}i svoje norme u ime dobra ove zemqe da sa~uva dostojanstvo. Vjerujem da }e razum kod ovih kojima se ~ini da je sila va`nija, a amoralnost ve}a od morala imati dovoqno snage da shvate, u protivnom, naravno, parlament pa i u svim drugim demokratskim zemqama ima mehanizama, ima
snage da se za{titi, jer imaju mnogo ve}ih dobara nego {to su strast, nekultura i neobrazovawe. Naàlost, ima pojedinaca koji sve to prili~no vole.
Dragoqub Mi}unovi} DC: Posle primene fizi~kog nasiqa kao {to je
bacawe vode na predsedavaju}ega nije bilo drugoga na~ina osim da se on udaqi. S druge strane, odluka Ve}a se mora po{tovati. Ovo je sada pitawe autoriteta Skup{tine. Sve ovo {to daqe rade predstavnici radikalne stranke
246
ide na wihovu {tetu i ne vidim da }e se dobro na kraju zavr{iti, jer se nasiqe ne moè tolerisati.
Nedeqko [ipovac SPS: Ovo je nedopustivi primitivizam i nasilni{tvo koje sprovodi Vojislav [e{eq sa delom svojih poslanika Srpske radikalne stranke u Saveznom parlamentu. Oni su se o~ito odlu~ili na opstrukciju rada parlamenta i ne biraju za to sredstva, ~ak ne prezaju da izazovu i
fizi~ke incidente u parlamentu. Mislim da je ovde Ve}e demonstriralo jedno svoje zajedni{tvo i donelo je stav da se takav poslanik udaqi sa sednice i
da se ne dopusti takvo poniàvawe parlamenta. Mislim da se mora istrajati
u tome u svakom drugom slu~aju. Mislim da ne}e biti nikakve {anse za rad
ovog parlamenta.
Momir Vojvodi} NS: O~ito je da je neki ciq gospodina [e{eqa, otprilike, da ovako pravi cirkusanu od parlamenta, a mi treba zakone da donosimo i kada je otaybina u mukama najboqe je da ~eka spremnog nema vremena za
cirkus. êrupati parlament iznutra ili spoqa, mi smo tu skoro imali priliku, qudi koji ra~unaju da vode ovaj narod ruiniraju parlament, zgradu samu,
mesto da atakuju li~nost na li~nost, nego na samu zgradu, to je sve van pameti
i ono {to me ~ini tu`nim.
Radomir Uro{evi} DEPOS: Ovo {to se danas dogodilo svakako je posledica jednog duèg trajawa verbalnog nasiqa u parlamentu koji su, moram
re}i, zastupale i jedna i druga strana.
Goran Per~evi} SPS: Mi smo svedoci u zadwih godinu dana tog stalnog
poku{aja da se i u parlament Srbije u pro{lom sazivu, evo sad i u ovu Skup{tinu unese jedan duh tog politi~kog nasilni{tva koji je danas prakti~no
eskalirao u jedan oblik fizi~kog nasiqa da kaèm netolerancije, mr`we i
u stvari poku{aj diskreditacije parlamenta od strane one politi~ke partije ~iji politi~ki kredibilitet je u stalnom padu i sada ta stranka, dakle radi se o delu Srpske radikalne stranke, poku{ava svoju {ansu da traì stvarawem nekakvih incidenata i skandala.
Prilog SRT-S
Sa
Novinar: ...Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq, posetio je danas Grbavicu, srpsko naseqe u centru Sarajeva i u pratwi ~etni~kog vojvode
Slavka Aleksi}a i wegovih boraca, obi{ao prve linije fronta. U Srpsko
Sarajevo svratim kad god mogu, a ovoga puta èqa mi je bila da vidim da li su
wegovi stanovnici za potpisivawe ili nepotpisivawe, za srpski narod sramnog predloga Kontakt grupe, izjavio je [e{eq dopisniku Srne.
Emisija na SRT-S
Sa
Novinar: ...Na programu Srpske televizije, dobar dan. Danas je, u ratnoj
srpskoj prestonici na Palama, buran politi~ki dan. Nakon Torvalda Stoltenberga, norve{kog diplomate, koji je boravio u Predsedni{tvu Republike
Srpske u Republiku Srpsku stigli su brojni prijateqi, bra}a reklo bi se.
247
âst mi je i zadovoqstvo da u na{em studiju, u studiju Srpske televizije u Sarajevu, pozdravim nama drage goste dr Vojislava [e{eqa, predsednika Srpske radikalne stranke, gospodina Tomislava Nikoli}a, {efa poslani~ke
grupe Srpske radikalne stranke u Skup{tini Srbije, gospodina Aleksandra
Vu~i}a, narodnog poslanika i zamenika {efa grupe i gospodina Nikolu Popla{ena, koji je predsednik Srpske radikalne stranke u Republici Srpskoj.
Dobar dan.
Gospodine [e{eq, reklo bi se sportskim re~nikom re~eno, stigli ste u
Republiku Srpsku u najja~em sastavu.
Dr [e{eq: Pa stigli smo, ali ovo nije prvi put. Mi smo prili~no ~esto na prostorima Republike Srpske, a i ovde na srpskim Palama, u srpskom
Sarajevu. Ovog puta smo do{li da izrazimo i na licu mesta punu solidarnost
Srpske radikalne stranke sa srpskim narodom Republike Srpske, na{u podr{ku, na{u èqu da srpski narod istraje u odbacivawu svih ultimatuma, pritisaka iz inostranstva, pritisaka iz Srbije, pritisaka iz Beograda, posebno
pritisaka najve}eg srpskog izdajnika svih vremena, Slobodana Milo{evi}a.
Ova blokada koju je Milo{evi} sproveo na Drini protiv Republike Srpske
mnogo je gora, ne~asnija i pokvarenija od blokade koju su zapadne sile sprovele protiv Crne Gore i Srbije. Ova blokada mora u najskorije vreme pu}i,
pasti, a pa{}e i reìm onoga ko je uspostavio takvu blokadu. Ovakvo ne{to
nikada nije zabeleèno u istoriji srpskog naroda, da Srbi s jedne strane reke blokiraju Srbe s druge strane reke i da im name}u om~u oko vrata. Ovo je
svakako jedna om~a koja nikad ne}e mo}i biti zategnuta i koja }e se okrenuti
kao bumerang onome ko je vezivao.
Novinar: Gospodine Nikoli}u, ~uli smo malopre u vestima, boravili
ste na Grbavici, na prvim linijama fronta, a imali ste priliku da se u direktnim razgovorima sa borcima i sa narodom na Grbavici uverite u raspoloèwe. Pa evo prilike da nam kaète kakvo je raspoloèwe naroda.
Tomislav Nikoli}: Nama je bila èqa da potvrdimo svoje mi{qewe koje ve} imamo kao stranka da je narod Republike Srpske apsolutno protiv prihvatawa mirovnog plana Kontakt grupe, da je narod najpre bio iznena|en i zaprepa{}en, a sada i ogor~en pona{awem reìma u Beogradu, posebno zavo|ewem takvih sankcija, naro~ito ukidawem telefonskih veza, zna~i svakog
kontakta sa Republikom Srpskom. Mi smo usput obi{li i Grbavicu, vi znate
da na{ vojvoda Slavko Aleksi} drì taj deo grada. Oti{li smo da pokaèmo da vrlo brzo moèmo da stignemo ukoliko zatreba, da ispipamo otprilike raspoloèwe boraca. Svi su kao jedan i sigurno ne}e pro}i nijedna vojska
pored tih boraca. A usput smo, evo, svratili na Pale da poku{amo da, u razgovoru sa predsednikom Republike Srpske, prenesemo stav Srpske radikalne
stranke i stav srpskog naroda koji on ne moè da oseti na osnovu emisije.
Novinar: Gospodine Popla{en, stav srpskih radikala po pitawu mirovnog plana Kontakt grupe. U svakom slu~aju on ni po ~emu nije mirovan.
248
Dr Nikola Popla{en: Odnos prema takozvanom mirovnom planu u teku}em periodu je zaista detaq jednog dugotrajnijeg odnosa srpskih radikala
prema pitawu srpskih zemaqa u celini. Vi{e godina vrlo jasan i rekao bih
glasan stav Srpske radikalne stranke jeste da srpske zemqe predstavqaju jedan jedinstven prostor kao {to je to jedinstven narod i amputacija bilo kog
dela prostora, odnosno naroda dovodi ìvot organizma u pitawu u celini.
Iz tog generalnog stava sasvim je jasno da mi ne moèmo stati iza kapitulacije jednog tako zna~ajnog dela kao {to je Republika Srpska i ne samo kapitulacije, nego ne moèmo pristati uz jedan proces koji bi odmah po~eo destrukcije Republike Srpske i ovda{weg naroda i odmah se otvorio proces
destrukciju preostalih srpskih zemaqa i razume se Srbije, kao najve}e srpske dràve.
Novinar: Gospodine [e{eq, jedno pitawe koje ima vi{e pitawa, blokada, sankcije, pritisak na rukovodstvo i negirawe rukovodstva Republike
Srpske.
Dr [e{eq: To je jedno veoma sloèno pitawe, ali ono podrazumeva jedan
veoma prost i jednostavan odgovor. Mora se izdràti i ni na {ta se ne sme
pristati pod pritiskom. Ono rukovodstvo dràve koje vam neko napada morate braniti, ~ak i ako ga ne volite, morate ga braniti sve do onog momenta dok
ga napadaju, jer to je dokaz da je ono dobro. Onoga trenutka kada ga prestanu
napadati, zna~i da je onda ne{to problemati~no. Ovog puta }e poku{ati sva
najprqavija sredstva da upotrebe, vidite kakva kampawa ide preko dràvnih
medija iz Beograda, preko Dràvne televizije, kroz {tampu. Druga faza sledi i onda }e najgore mogu}e laì i klevete da lansiraju. Pro}i }e i rukovodstvo Republike Srpske, {to se ti~e dràvnih medija u Srbiji, na isti na~in
kao recimo Srpska radikalna stranka u oktobru i novembru pro{le godine.
Sve {to im padne na pamet oni }e lansirati, najgore mogu}e izmi{qotine,
monstruozne }e optu`be konstruisati, najgore mogu}e stvari. Ali, treba
unapred znati da su to laì, da su izmi{qotine, da je to specijalni psiholo{ki rat. Tre}a stvar koju }e poku{ati je uno{ewe razdora iznutra, tragawe
za petom kolonom. Ko bi mogao predstavqati tu petu kolonu? ^lanovi Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju. Veliki deo ~lanova te nove Socijalisti~ke partije koja se formira i poku{a}e u samom rukovodstvu Republike
Srpske da bilo koga i{~a~kaju ko bi se okrenuo protiv rukovodstva i ko bi
sluìo wihovim interesima, wihovim stavovima. I {to je ve}a nervoza reìma u Beogradu to su ozbiqniji pokazateqi da taj reìm nema mnogo vremena i da ne}e uspeti da to provede. Reìm je napravio ~itav niz besmislenih i, sa aspekta wegovih interesa, lo{ih poteza ~itave ove godine. Ovog puta reìm je krenuo ka svom kraju. I reìm }e pasti, pitawe je meseca kada }e
pasti, do tada se mora izdràti.
Drugo, Slobodan Milo{evi} misli da }e pritiscima gorim od onih kojima su izloèna Srbija i Crna Gora uspeti da slomi rukovodstvo Republike Srpske i na taj na~in privoleti Zapad na popu{tawe prema Srbiji. To je
249
jedna besmislica. Slobodan Milo{evi} misli da moè da postane ameri~ki

~ovek na Balkanu tako {to }e se prikloniti trenutnoj ameri~koj politici.
To je stra{na zabluda. Amerikanci cene ~vrstog, stabilnog i odlu~nog ~oveka, makar i kao protivnika, a ovakve koji im se povijaju, koji savijaju ki~mu,
koji su spremni da sluè bez obzira na cenu, preziru. Wih koriste za jedan
potez, oni su za jednokratnu upotrebu. Ne zaboravite, nema lep{eg skalpa o
pojasu Bila Klintona za slede}e ameri~ke predsedni~ke izbore od skalpa
Slobodana Milo{evi}a. Oni }e ga sada koristiti dokle god mogu protiv Republike Srpske.
(prekid na kaseti)
Dr [e{eq: ...tu iskoriste i kad vide da vi{e ni{ta ne moè da uradi u
tom smeru oni }e se okrenuti protiv wega i za dva, tri meseca to }e biti krajwe jasno. A Republiku Srpsku ne mogu slomiti. Za{to je ne mogu slomiti?
Zato {to je nastala voqom srpskog naroda koji ovde ìvi, nije je stvarao ni
reìm iz Beograda, ni bilo ko sa strane. Ovda{wi narod je stvorio i ovda{wi narod nema izbora. Ili }e sa~uvati Republiku Srpsku, ili }e sa~uvati
svoje nacionalne teritorije, svoj etni~ki prostor ili }e se seliti preko
Drine, nema sredweg re{ewa. Nemogu}e je sredwe re{ewe. Zbog toga je srpski narod Republike Srpske zapravo unapred predodre|en, unapred osu|en da
pobedi.
Novinar: Recite mi, zna~i, u osnovi svega jeste ru{ewe sistema u Srbiji. I uvo|ewe sankcija je vezano za sistem u Srbiji, i za reìm, vladaju}i reìm u Srbiji, jer prakti~no velike mo}ne sile upravo gledaju da je to jedan,
onaj posledwi ostatak komunisti~kog bauka.
Dr [e{eq: Naravno. Vidite, Amerikanci se jo{ boje eventualnog obnavqawa komunizma u Rusiji, na prostoru biv{eg Sovjetskog Saveza. I oni sve
~ine da eventualne saveznike novog komunisti~kog reìma, koji bi se tamo
mogao uspostaviti, na vreme suzbiju. Zbog toga su nama Milo{evi} i wegov
reìm neprekidno bili kao vodeni~ni kamen oko vrata. Ali, mi smo ih podràli 1991. i 1992, podràli smo ih iz petnih ìla. Zahvaquju}i na{oj podr{ci Milo{evi} je ostao 1992. godine na vlasti i pobedio na izborima. Bez
toga ne bi pobedio, siguran sam, pao bi 1992. godine, bio je toliko u kriti~noj situaciji, ali smo ga podràli zato {to je pomogao Republiku Srpsku i
Srpsku Krajinu. Mi ni danas ne moèmo negirati tu wegovu pomo}, ona je postojala, ona je istorijska ~iwenica. A kad smo se prvi put sa wim sukobili?
U maju pro{le godine kada je kapitulirao, prihvatio Vens-Ovenov plan i poku{ao da nametne kapitulaciju Republici Srpskoj. Na{ je sudar onda bio definitivan, èstok, silovit, zemqa se zatresla od siline na{eg sudara. Ali
smo i daqe ostavqali otvorena vrata ra~unaju}i da je mogu}e da se Milo{evi} mo`da vrati na nacionalnu opciju, na nacionalne pozicije i nismo ga ga|ali direktno u ~elo, kao {to to sada ~inimo. Poku{avali smo na neki na~in da uti~emo da opet sve bude u srpskom nacionalnom frontu kako treba,
kako je bilo ranije. Do septembra 1993. godine kada je Milo{evi} preko Slu250
`be dràvne bezbednosti Srbije, Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju i

Kontraobave{tajne slu`be Vojske Jugoslavije poku{ao bawalu~ki pu~, obarawe Radovana Karayi}a i rukovodstva Republike Srpske. Tad smo to raskrinkali u Saveznoj skup{tini, udarili silovito. Posle je do{lo do na{eg
definitivnog sudara i sukoba koji i danas traje. Ali, u su{tini na{eg sukoba
nema ni{ta li~no, nema ni{ta grupno. Su{tina na{eg sukoba je odnos prema
srpskom nacionalnom pitawu i spasavawe zapadnih srpskih teritorija.
Novinar: Da li se, po va{em mi{qewu, iza tog plana Kontakt grupe kona~no krije sukob vode}ih li~nosti u Srbiji i u Republici Srpskoj?
Dr [e{eq: Kontakt grupa i wen plan su samo povod za ovakvo rasplamsavawe sukoba i u jednom trenutku je moralo do toga do}i. Prvo, reìm u Beogradu ne trpi slobodarski duh koji vlada u Republici Srpskoj, srpska nacionalna znamewa, vra}awe srpskoj nacionalnoj tradiciji, ja~u ulogu Srpske
pravoslavne crkve u politici i tako daqe, sve to {to bode o~i, pre svega Miri Markovi}, koja je siva eminencija reìma u Srbiji, koja glavne konce ima
u svojim rukama. Oni su jo{ zadràli petokraku na srpskom grbu. Koliko su
odugovla~ili i sa skidawem petokrake i sa srpske zastave i tako daqe. Znate kroz kakve smo sve peripetije prolazili. To je ono {to wima smeta. Oni
se uàsavaju od pomisli da bi sutra takav reìm mogao biti u Srbiji. Takav
jedan nacionalan, demokratki reìm je budu}nost Srbije. I jo{ jedna stvar
je veoma va`na ovde. Kontakt grupa je sada nastupila sa ovim planom i ona }e
jo{ recimo 15, 20, mesec dana, poku{avati da nametne...
Novinar: Do 15. oktobra.
Dr [e{eq: Do 15. oktobra poku{ava}e da ga namente. I kada ga ne uspe
nametnuti {ta }e se desiti? Ni{ta. Isto ono {to se desilo posle Vens-Ovenovog plana. Da li se se}ate koliki su bili pritisci, pretwe i tako daqe.
Evo nekoliko puta su udarili iz vazduha. Da li su imali neke vojni~ke efekte? Nikakve. Pogodili su, li~no sam bio na tom mestu kod Gora`devca, gde su
pogodili dva terenska policijska vozila plave boje, parkirana bez ikakvog
zaklona, pogodili jedno sanitetsko vozilo, ubili dva sanitetska radnika, sad
kaù i jedan stari kamion negde prema Igmanu kod Hayi}a gde je to bilo, nisam bio tamo.
Novinar: Da, to je na Igmanu.
Dr [e{eq: Da. Na Igmanu. To su ti efekti. Bombardovawem iz vazduha
rat se ne moè dobiti, a niko ne krvari u bosanskim gudurama. Sad gledajte,
imajte jo{ jednu stvar u vidu, {ta je za Amerikance 100 kvadratnih kilometara vi{e ili mawe ili 1.000 kvadratnih kilometara vi{e ili mawe? To za
wih nije ni{ta. S aspekta wihovih prostora to je sitnica, to je kap vode u
moru. Dakle, vodi se jedna diplomatska igra i bitka ~ija su{tina nije stvarni odnos snaga na podru~ju biv{e Bosne i Hercegovine i stvarni omer u teritorijama koje }e imati Srbi, Hrvati ili muslimani, nego ne{to sasvim
drugo. Nema~ka je bila u jednoj velikoj strate{koj ofanzivi. Sad wena ofanziva slabi. Pojavquje se u novoj ulozi Engleska, recimo mogu}e je uskoro i
251
Francuska da se pojavi, to }emo videti za koji mesec, a i Amerikanci su postali surevwiviji prema ambicijama Nema~ke. Tako da su mogu}i novi zapleti i novo balansirawe snaga. Sve to treba izdràti. Treba do~ekati tu promenu snaga. Ona }e sigurno do}i, a ovi u Beogradu ne znaju da se ispravno postave prema tome. Ne znaju osnovnu stvar u diplomatiji, u spoqnoj politici
kad jednom popustite onda ste svoje protivnike navikli na popu{tawe i
oni va{e popu{tawe smatraju kao ne{to prirodno, kao ne{to normalno, ne{to {to se samo po sebi o~ekuje.
Novinar: Koliki je taj prag popu{tawa, koliko }e jo{ biti, posmatra~i na Drini i {ta jo{ sve?
Dr [e{eq: Oni }e mo`da i}i na te posmatra~e. Me|utim, sad su sankcije, sad je blokada od strane reìma u Begoradu prema Republici Srpskoj
najo{trija. Ta blokada po svojoj prirodi mora da slabi. Prvo, oni nemaju sve
policajce, sve vojnike i sve oficire u Srbiji uz sebe. Nemaju ni ve}inu. Imaju mo`da jednu tre}inu policajaca i jednu ~etvrtinu oficira. Nemogu}e je,
posle nedequ dana, vide}ete, do}i }e do popu{tawa. Jednostavno, ti qudi koji su tamo u smenama po~e}e da pu{taju da idu kamioni. Pa ne moè na svakom
kvadratnom metru obale uz Drinu da postoji po jedan policajac i jedan oficir. Crevo se prebaci preko Drine, pa se nafta propu{ta kroz crevo ili
ono {to treba. Pa se splavovima no}u prelazi. Sve se dakle moè, ukoliko
postoji voqa. Razume se u Republici Srpskoj }e trebati racionalizovati
snabdevawe energentima, u to nema nikakve sumwe, prioritet mora imati vojska. Kada su qudi ve} ovoliko izdràli moraju jo{ malo da se napregnu. Jer
sad, posle svih tih `rtava, posle svih ovih borbi, naprezawa, odricawa i tako daqe, popustiti zna~i sve izgubiti. Sve se gubi. Videli ste kako su ove mape lepo skicirali da probiju kroz Bosansku Krajinu i da izbiju na Zapadnu
Bosnu od Jajca i Kqu~a, zatim da gore koridor kontroli{u potpuno komotno, pa onda ovamo da klin zabiju preko Gora`da, @epe i Srebrenice, na nekoliko delova da podele Republiku Srpsku, da bi negde u budu}nosti ~itavu
Bosnu i Hercegovinu konstruisali kao unitarnu dràvu.
Novinar: Gospodine Nikoli}u, vas bih zamolio da date svoju ocenu pona{awa Dràvne televizije, Radio-televizije Srbije.
Tomislav Nikoli}: Da, ja sam tu ocenu...
Novinar: Izviwavam se, u Beogradu kaù RTS-SPS.
Tomislav Nikoli}: Da, pa Radio-televizija Srbije je postala bilten Socijalisti~ke partije Srbije. Dnevni informativni bilten i sredstvo kojim
se hipnoti{u mase, kojim se gra|ani Srbije hipnoti{u i preusmeravaju verovatno, u poku{aju da se navedu na politiku koju vodi Slobodan Milo{evi}.
Svoje mi{qewe o Radio-televiziji Srbije i ja li~no, a i poslani~ka grupa
Srpske radikalne stranke izneli smo u raspravi koja je vo|ena povodom Zakona o radio-televiziji, zakona koji smo mi predloìli i u kome smo traìla da se kona~no demokratija, to ne{to nalik na demokratiju {to se pojavilo u Srbiji 1990. godine, a {to sada Slobodan Milo{evi} poku{ava da zatre
252
u potpunosti, prenese iz Skup{tine i na dràvnu radio-televiziju. Da taj vi{estrana~ki upravni odbor zaìvi, da se ~uju glasovi i za i protiv na toj televiziji, da se ~uju i ostali relevantni politi~ki faktori. Primer je Srpska radikalna stranka koja od septembra nema nijednu konferenciju za {tamu na dràvnoj televiziji, nijedno mi{qewe, nijedan stav, ni{ta. O nama se
}uti kao da ne postojimo u Republici Srbiji. Zna~i, osnovna stvar je dràvnu televiziju dovesti da sluì gra|anima dràve, a ne jednoj partiji. Danas
je jedna partija, sutra druga, zar }emo dozvoliti da se Televizija pona{a tako kako joj diktiraju oni koji vode dràvu.
I vidite sad {ta je najgore. Najgore je to {to oni neprekidno vr{e neke ankete po Srbiji u kojima je 101 posto gra|ana za prihvatawe plana, ne ni
100 posto, ja mislim da je to ve} postalo besmisleno i wima samima. I svako
ve~e o~ekujem, evo sad }e da prekinu, vide da je to besmisleno, a oni nastavqaju i daqe. Vaqda se tako iìvqavaju, Slobodan Milo{evi} i wegova supruga
uve~e gledaju}i Dnevnik, koliko je gra|ana za prihvatawe plana i za odbacivawe Republike Srpske kao jedne srpske dràve koja je samo slu~ajno sa jedne
strane reke za razliku od Srbije. Mi pripremamo vanredno zasedawe Republi~ke skup{tine. Stupi}emo u kontakt sa predsednicima opozicionih partija, koji su naàlost negde na odmorima. Mi smo poku{ali da organizujemo
i dana{wi dolazak, da to bude delegacija na visokom nivou opozicionih partija, me|utim, oni su svi na odmorima. O~ekujemo da se vrate i da pripremimo jedno vandredno zasedawe na kome }e se raspravqati iskqu~ivo o pona{awu predsednika Republike i svih dràvnih organa u Republici Srbiji povodom prihvatawa plana Kontakt grupe, a posebno da vidimo ko je granicu na
Drni potpuno zatvorio. Mi smo ih upozoravali da je postavqena granica na
Drini, oni su nas ube|ivali, jo{ u oktobru pro{le godine, kad smo ru{ili
Vladu Nikole [ainovi}a, da to nije granica, da to sluì samo da se eventualno spre~i {verc i ratni profiteri kako su to nazvali. Da vidimo sada da
li je Srbija kona~no uspostavila blokadu i granicu na Drini prema Republici Srpskoj.
Novinar: Gospodine Vu~i}u, kakav je glas naroda, glas omladine Srbije
i glas omladine Beograda?
Aleksandar Vu~i}: Pa ne znam, pre svega rekao bih, osvrnuo bih se na ne{to {to sam ~uo danas i ovde, a {to je moglo da se ~uje na dràvnoj televiziji i u ostalim dràvnim medijima u Srbiji. To je, pre svega, stav da su za mir
oni koji su za potpisivawe ovog zlo~ina~kog ultimatuma me|unarodne zajednice i predsednika Srbije, a oni koji su protiv toga su za rat. Moram da kaèm da svaki psihi~ki zdrav i normalan ~ovek jeste za mir, pre svih srpski
radikali, a naravno i srpski narod u Republici Srpskoj. Ali, postavqa se
pitawe mir po koju cenu? Mi jesmo za mir, ali smatramo da se taj mir na najboqi na~in moè ostvariti ukoliko stvorimo jednu jaku i jedinstvenu srpsku dràvu koja }e svoje teritorije ~vrsto ome|iti, tu ne}e biti, dakle, vi{e nikakvog problema za srpski narod. Dakle, obezbedi}emo i budu}nost
253
svim na{im gra|anima. Me|utim, to se ovim planom Kontakt grupe ne moè

obezbediti. [to se ti~e stava qudi u Srbiji, naravno da nije onakav kakav vi
ovde vidite preko Radio-televizije Srbije, u wihovim informativnim emisijama. Najve}a opoziciona stranka i u Srbiji i u Saveznoj Republici Jugoslaviji je Srpska radikalna stranka, a kao {to vidite, ona protiv prihvatawa tog plana. Taj plan je neprihvatqiv za nas. Razgovarao sam ovde sa qudima
i video sam da mnogi i ovde ne poznaju neke ~iwenice, pa bih iskoristio priliku da kaèm da navodnih 49 procenata, koje bi trabalo da dobije Republika Srpska, odnosno teritorija koja bi pripadala bosanskim Srbima u biv{oj
celovitoj i suverenoj Bosni i Hercegovini...
Novinar: Republici Srpskoj bi se oduzelo 49 procenata...
Aleksandar Vu~i}: Naravno, ja sam hteo da kaèm da je to svega nekih 68
procenata teritorije koje srpska vojska trenutno kontroli{e, ili samo 76
procenata od onoga {to je nama pripadalo po katastarskim kwigama. Tako|e
je interesantno da je ukupna vrednost biv{e Bosne i Hercegovine procewena na nekih 31,4 milijarde dolara, a da srpskoj strani pripada svega oko sedam milijardi dolara. Vide}ete koliko je to minoran procenat. Da bih to
potkrepio uze}u jo{ jedan primer. Duìna èlezni~ke pruge u biv{oj Bosni
i Hercegovini je otprilike oko 920 kilometara, Republici Srpskoj bi pripalo svega oko 120 kilometara pruge. Tako|e, proizvodwa energije je oko
3.900 megavata, Republika Srpska bi bila u stawu da prizvodi oko 950 megavata ukoliko bi prihvatila ovaj plan. Vrednost instalacija za proizvodwu
toga bi bila oko 24 procenata u srpskim rukama, a 76 procenata u rukama Muslimansko-Hrvatske Federacije. Tako|e, ustavnim aran`manima su potpuno
nere{eni ili su re{eni na na~in potpuno neprihvatqiv za srpsku stranu, jer
je srpski narod u Republici Srpskoj, kao i u Srpskoj Krajini krenuo u borbu
za slobodu, krenuo je u boru za stvarawe jedinstvene srpske dràve i nikako
ne moè prihvatiti to da ìvi u celovitoj i suverenoj Bosni i Hercegovini o kojoj se govori i u kom nivou je poznato u Kominikeu ministara petorice. Jo{ je nekoliko laì i nedore~enosti izneto u tom Kominikeu ministara petorice. Mnogo se pri~a ovih dana o takozvanim garancijama koje je dao
ministar spoqnih poslova Andrej Kozirjev. Na pitawe svih opozicionih prvaka, pre svih lidera Srpske radikalne stranke u Srbiji za{to se to ne stavi na papir, jer u me|unarodnom pravu ne postoji bonafides, postoje me|unarodnopravni ugovori, postoje me|unarodnopravni dokumenti koji reguli{u
odre|ena pitawa nema odgovora. Me|utim, o~igledno je da nikakve garancije ne postoje, a re~ Andreja Kozirjeva za nas ni{ta ne moè da zna~i, on je samo u Ukrajini izdao, ostavio 13 miliona Rusa, u Estoniji 42 posto Rusa, u Kazahstanu tako|e toliki procenat, negde oko desetak miliona, tako da mi wemu ne moèmo verovati.
[to se ti~e naroda i omladine u Srbiji mi }emo, najve}i deo nas, razume se, bra}u u Republici Srpskoj pomagati na svaki na~in. Svaku, da se tako
izrazim simboli~no, i koricu hleba, i ka{i~icu soli i par~e sira }emo sa
254
na{om bra}om deliti. I u tome nas ne}e spre~iti ni policija, ni vojska na

Drini i ako bude trebalo i pliva}emo preko Drine da bismo tu pomo} doneli na{oj bra}i. Nadam se da }e i naredni doga|aji, ono {to }e se de{avati u
Skup{tini Srbije, a i neki drugi forumi }e se sigurno povodom svega ovoga
ogla{avati, pokazati da se narod u Srbiji, pa pre svih i mla|i qudi, upravo
zbog onoga {to sam na po~etku govorio, zbog stvarawa jednog trajnijeg mira,
opredelio za podr{ku narodu Republike Srpske, srpskom narodu Republike
Srpske u odbijawu ovakvog ultimatuma me|unarodne zajednice i Slobodana
Milo{evi}a.
Novinar: Reklo bi se, gospodine [e{eq, da se desilo ne{to {to niko,
ili Srbi ni u snu nisu mogli o~ekivati. Me|utim, desilo se. Nije li ovo bio
na~in da se preko mirovnog plana Kontakt grupe, a taj plan podrazumeva da
Republika Srpska utopi svoju dràvnost u unitarnu Bosnu i Hercegovinu, da
se razrije{i i problem sa Republikom Srpskom Krajinom?
Dr [e{eq: Da, Milo{evi} se ve} spremao za sastanak sa Tu|manom u
Atini i tada je trebalo da se definitivno dogovore da se Srpska Krajina
preda u sastav Hrvatske i da Milo{evi} prizna nezavisnost Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije u avnojevskim granicama. Mi smo
za to saznali jo{ pre nekoliko meseci i zbog toga smo èstoko krenuli protiv reìma Slobodana Milo{evi}a, zbog toga smo pravili velike probleme i u Saveznoj i u Republi~koj skup{tini i gde god smo imali priliku. Hteli smo prvo da pred narodom taj reìm {to vi{e obezli~imo, da taj reìm
{to vi{e iskompromitujemo i da mu oteàmo poloàj. I mislim da smo u tome poprili~no uspeli, ali jo{ ne definitivno, tek narednih meseci }emo
i}i na to.
Kakva je situacija u Srpskoj Krajini? Tamo ve} dolazi do izvesne polarizacije i dva pola su ve} danas uo~ena, jedan je pol Milan Marti}, patriotska linija. Marti} je, kako sada stvari stoje, potpuno na patriotskim pozicijama. Milo{evi} se ~ak sprema da krene protiv Marti}a u ciqu wegovog
smewivawa. Na drugoj strani je Borislav Mikeli} koji je kapitulantska linija, to je jedan stari komunisti~ki mafija{ kome bi lepo bilo i u Krajini
u sastavu Hrvatske, pod uslovom da to bude wegov feud, da je on tamo gazda i
da moè nesmetano da pqa~ka kako je i nau~io kroz sve ove decenije anga`mana u samoupravnim socijalisti~kim uslovima. Ali, narod Krajine je u potpunosti uz narod Republike Srpske, u to budite uvereni, tu nema nikakve sumwe. Radikali }e svim svojim snagama, to je 16 poslanika u Republi~koj skup{tini Krajine tako|e dejstvovati u pravcu {to ve}e solidarnosti i potpunog ujediwewa Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Uostalom, to
je i pokazao predsednik Narodne skup{tine Republike Srpske Krajine, radikal Branko Vojnica. A mislimo da bi sada pravi potez bio ujediwewe Republike Srpske i Republike Srpske Krajine i progla{ewe nezavisnosti.
Sad je pravi trenutak i sad vi{e nema {ta da se izgubi. Ne moè neko da uce255
wuje spoqa, ako to i to uradite, uradi}emo vam ovo ili ono. Sad vi{e nemaju
~ime da prete, sve ~ime su mogli da prete ispucali su, sve {to su mogli konkretno da urade, uradili su. Zna~i, ostali su bez aduta u rukama, bez argumenata, ostali su bez ikakvih sredstava kojima bi mogli svoju voqu nametnuti.
Novinar: Zna~i, ovo je prakti~no posledwi wihov trzaj na unutra{wem
planu me|u nama?
Dr [e{eq: Da, to je tako|e wihov posledwi trzaj. S druge strane, stvari }e se razvijati u sasvim suprotnom pravcu od onoga koji o~ekuje Slobodan
Milo{evi} i od onoga koji o~ekuje Alija Izetbegovi}. Ne}e ni{ta biti od
muslimanske dràve na prostoru biv{e Bosne i Hercegovine. Bosna i Hercegovina }e biti podeqena na srpski i hrvatski deo. Ja vam mogu sada i skicirati granicu na kojoj }e se to izvesti. To je planina Zvijezda u centralnoj
Bosni, pa negde do Zavidovi}a, ne bih vam mogao precizno re}i da li }e Zavidovi}i biti na srpskoj ili hrvatskoj strani, otprilike tu je linija, Olovo-Maglaj }e biti potpuno u srpskim rukama i granica sa Hrvatskom }e biti
dakle oko Travnika i onda }e i}i na ovu liniju dodira sa severa izme|u Republike Srpske i Herceg Bosne. Sa juga }e jo{ biti komplikacija, naravno, posebno oko doline Neretve i izlaza na Jadransko more, ali mogu}e da }e se te
stvari pregovorima razre{iti. Od muslimanske dràve ne}e ni{ta ostati,
jer Evropa ne èli muslimansku dràvu na svom tlu i pokaza}e se da su muslimani najve}e `rtve ovoga rata, sve zbog svoje gluposti, zbog vere da bi neko spoqa bio spreman da wima stvara dràvu. I to jednostavno, treba muslimanima staviti do znawa i u Sarajevu i u Tuzli, znate, tamo ima ve} qudi koji odavno misle svojom glavom i shvataju u kakvoj su se poziciji na{li, da
svrgnu napokon te sanyaklije, da ih proteraju iz svojih redova i da traè na~in kako bi se te stvari mogle sanirati u onom pravcu u kome bi bar mogli da
sa~uvaju svoje ìvote i svoju imovinu i da ìve ìvotom dostojnim ~oveka.
Novinar: Vreme isti~e, me|utim, moram da vas pitam samo jo{ jedno pitawe, a to je stav Srpske pravoslavne crkve.
Dr [e{eq: Srpska pravoslavna crkva je povukla u posledwe vreme dva
veoma krupna i veoma va`na poteza. To su ova dva saop{tewa episkopske konferencije. Posebno bih skrenuo pa`wu na ovo posledwe saop{tewe iz koga
se vidi da Srpska pravoslavna crkva odlu~no staje uz Republiku Srpsku i ovda{wi srpski narod i da je protiv svih onih koji blokiraju Republiku Srpsku, dakle protiv reìma u Beogradu. Ta podr{ka je do{la u pravom trenutku, veoma je dragocena za celokupan srpski narod, posebno za Republiku Srpsku i mislim da je to jedan od faktora koji }e iznutra destabilizovati reìm Slobodana Milo{evi}a. Ono {to se sada desilo reìmu Slobodana
Milo{evi}a nikada se ranije nije desilo. Slobodan Milo{evi} je bio prakti~no na na{im pozicijama pre godinu i po dana, zato je uvek mogao ra~unati na podr{ku srpskih nacionalista, posebno radikalnih srpskih nacionalista, a imao je s druge strane ove dràvne mehanizme, vojsku, policiju, par256
tiju i tako daqe, vladaju}i aparat, ~inovni~ki aparat. Sad mu ni{ta nije
ostalo, izgubio je podr{ku svih srpskih patriota. Izgubio je podr{ku svih
srpskih demokrata, a do{lo je i do èstokog cepawa unutar aparata. On vi{e ne moè verovati ni svojoj policiji, ni svojoj vojsci, ni svojim ~inovnicima. Tamo je velika pometwa. Ne zaboravite, sada imamo 80.000 policajaca.
Svi su ti policajci posledwih godina regrutovani po principu wihove patriotske opredeqenosti. I nijedan od wih sad ne moè da razume kako to sad
Milo{evi} vi{e nije nacionalista, nije patriota. Gro oficira u armiji
su nacionalisti, patriote, iskreno zabrinuti za sudbinu svoje zemqe i svoga naroda.
Novinar: Da, tjerali su ih iz Slovenije preko Hrvatske.
Dr [e{eq: Naravno, i sad je vi{e kraj wihovom strpqewu. Oni vi{e ne
èle da budu strpqivi ako nema nikakvog razloga, ako je jedini interes da
Slobodan Milo{evi} ostane na vlasti. Svi smo podràli Milo{evi}a dok
se on borio za srpski narod i srpsku zemqu, dok mu je to bio ciq, bar prividno, ali ciq. Sad mu je jedini ciq da ostanu na vlasti on i wegova èna. Sad
vi{e ne}e imati podr{ku nikoga od nas. A ne zaboravite, oni koji su ga sada
verbalno podràli, ove neke opozicione stranke, delom Srpski pokret obnove, Gra|anski savez, samo su ga oni podràli, oni mu ne}e dati iskrenu podr{ku, oni su ga podràli zato {to je do{ao na wihove pozicije, ali jedva
~ekaju da ga vide svrgnutog sa vlasti. Uostalom, Srpski pokret obnove ve} se
suprotstavqa Milo{evi}evoj blokadi na Drini, je li tako? Gra|anski savez
nema ni jedan procenat glasova. Srpska radikalna stranka i Demokratska
stranka Srbije su odlu~ni da podrè Republiku Srpsku i Srpsku Krajinu.
\in|i} danas ovako, sutra onako, ali i on zna da je wegov politi~ki interes
da podrì Republiku Srpsku, a ne da bude protiv we. Uostalom, ne}e smeti
nikako da podrì ovu blokadu na Drini, tako da je Milo{evi} ostao usamqen. Zna~i, samo treba jo{ malo strpqewa, malo izdr`qivosti, on mora
pasti.
Novinar: Poruka srpskom narodu u Republici Srpskoj, u Republici Srpskoj Krajini, nas gledaju i u Splitu, i u Zagrebu i u Tuzli.
Dr [e{eq: Poruka je onakva kakvu su uvek upu}ivali srpski radikali
svome narodu, da bude sloàn, jedinstven, uporan, da istraje u ovoj borbi, pobeda }e biti na{a. Mi }emo Veliku Srbiju stvoriti, formirati, sve srpske
zemqe }e biti ujediwene u jednoj jedinstvenoj dràvi. Dakle, treba izdràti, iza nas su godine odlu~ne borbe, nacionalne borbe, u toj borbi smo postigli velike rezultate, a lak{e je vaqda sa~uvati ono {to je ve} u borbi postignuto nego ponovo se boriti za ono {to smo jednom ostvarili.
Novinar: Gospodo radikali, hvala lijepo na ovom razgovoru, na u~e{}u u
Otvorenom programu Srpske televizije.
Po{tovani gledaoci, danas su u Otvorenom programu Srpske televizije gostovali predstavnici Srpske radikalne stranke. Hvala na pa`wi.
257
KASETA V000-0580
Na po~etku kasete pi{e: kaseta br. 1 Milo{evi} srp. politi~. istupi
oko BiH H 1993.
Novinar: ...televizije. Me|unarodna diplomatija, barem ona dostupna
javnosti, prepustila je ratnu dramu u biv{oj Bosni i Hercegovini wenim
u~esnicima. Nema, dakle, jo{ ni{ta od nagove{tavanog okon~awa dugog pregovara~kog procesa, ~ak ni wegovog nastavka. Svet o~ekuje potez onih koji su
odbacili mir, muslimana, ~iji su se lideri ili zabavili o svom jadu, ili ni
ne pomi{qaju da odustanu od yihada. Hrvati uglavnom strpqivo ~ekaju inicijativu sa strane, a srpski lideri, iako ih jo{ poneki optuùju za navodnu
agresiju, ponovo se zalaù za okon~awe neprijateqstava i sporazumno re{avawe svih problema isti~u}i da se ne}e okoristiti problemima drugih u~esnika u ratu.
Prilog RTS B1
Novinar: Danas su se u Beogradu predsednik Republike Srbije, Slobodan
Milo{evi}, i predsednik Vlade, Nikola [ainovi}, sastali sa predsednikom Republike Srpske, Radovanom Karayi}em i predsednikom Skup{tine,
Mom~ilom Kraji{nikom i razmatrali situaciju u biv{oj Bosni i Hercegovini. Oceweno je da zahtevi za uspostavqawe mira, koji su sve glasniji me|u
bosanskim muslimanima, konfrontacije naroda zapadne Bosne sa reìmom u
Sarajevu i demonstracije protiv produèwa rata u Tuzli i centralnoj Bosni, posebno u Zenici, re~ito govore da politi~ke snage koje su uvele u Bosnu rat sve mawe nastupaju u ime svih muslimana u biv{oj Bosni i Hercegovini. Na dana{wem sastanku jednodu{no je oceweno da u tim okolnostima,
rukovodstvo, gra|ani i vojska Republike Srpske treba svojim pona{awem da
doprinose ubrzavawu mirovnog procesa tako {to }e striktno po{tovati
prekid vatre na celoj teritoriji biv{e Bosne i Hercegovine, pruìti svu
humanitarnu pomo} muslimanskom civilnom stanovni{tvu, obezbediti slobodan pristup humanitarnim organizacijama i slobodan prolaz konvoja na
celoj svojoj teritoriji. Vratiti na pregovara~ki sto celovit ponu|eni sporazum o miru, jer je sada nesumwivo da do wegovog odbijawa nije do{lo u skladu sa voqom naroda, ve} iskqu~ivo voqom dela rukovodstva u sprezi sa spoqnim faktorima kojima je stalo do nastavka rata. U tim okolnostima, zakqu~eno je, neophodan je konstruktivan velikodu{an pristup srpske strane prema muslimanima i wihovim interesima, upravo zbog te{ko}a pred kojima se
na{ao muslimanski narod u bi{oj Bosni i Hercegovini. Oni koji su iskreno za mir, poruka je dana{weg sastanka, ne}e zaigrati na kartu podela nastalih me|u muslimanima, ve} }e svojim miroqubivim, konstruktivnim i velikodu{nim pona{awem ubrzati tok mirovnog procesa i omogu}iti uspostavqawe pravednog i trajnog mira. I bosanskim muslimanima i muslimanskim
zemqama {irom sveta, treba pokazati iskreno da srpski narod nije neprijateq muslimanima i da za nesre}ni rat nametnut srpskom narodu u biv{oj Bo258
sni i Hercegovini Srbi ne okrivquju bosanske muslimane, ve} ekstremne politi~ke snage koje su bosanske muslimane pretvorile u tragi~no sredstvo
bratoubila~kog rata. Na dana{wem sastanku postignuta je puna saglasnost i
o potrebi da organi Republike Srpske pokrenu inicijativu, kako na terenu,
tako i kroz mehanizam @enevske konferencije radi stvarawa uslova za ubrzavawe mirovnog procesa i da pri tom daju prednost direktnim kontaktima
tri strane. U~esnici dana{weg sastanka upu}uju apel hrvatskoj i muslimanskoj strani da prekine me|usobni rat i pozivaju hrvatsku stranu a da vrati
mirovni paket na pregovara~ki sto i da nastavi pregovore.
RTS B1 Drugi Dnevnik
Novinar: Dobro ve~e, gledate drugi dnevnik Radio-televizije Srbije iz
studija u Beogradu.
Novinar: Posle prekju~era{we vesti o odluci predsednika Srbije,
Slobodana Milo{evi}a da raspusti Republi~ku skup{tinu, jo{ jedna informacija iz Beograda u ìì je interesovawa doma}e i svetske javnosti.
Predsednik Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna, Fikret Abdi} i predsednik Republike Srpske, Radovan Karayi}, potpisali su danas u Beogradu zajedni~ku deklaraciju o trajnom miru izme|u Srba i muslimana u biv{oj jugoslovenskoj Republici Bosni i Hercegovini. Deklaracija je doneta u prisustvu predsednika Republike Srbije, Slobodana Milo{evi}a, kao svedoka. Do
dana{weg susreta u Beogradu do{lo je samo nedequ dana posle apela Slobodana Milo{evi}a i Radovana Karayi}a da se obnove razgovori o zaustavqawu rata u biv{oj Bosni i Hercegovini. Apelu se odazvao Fikret Abdi}.
Slobodan Milo{evi} je, posle potpisivawa Deklaracije o trajnom miru, izjavio novinarima da je ~inom u Beogradu mir osvojio polovinu Bosne i Hercegovine i izrazio zajedni~ko zadovoqstvo trojice predsednika da }e mir
uskoro osvojiti ~itavu teritoriju bi{e Bosne i Hercegovine i prostore
biv{e Jugoslavije.
O toku dana{wih razgovora Slobodana Milo{evi}a, Radovana Karayi}a i Fikreta Abdi}a u Beogradu izve{tavaju reporteri Dnevnika.
***
Danas pre podne u Beogradu su se, na poziv predsednika Srbije, Slobodana Milo{evi}a, sastali predsednik Republike Srpske, Radovan Karayi} i
predsednik Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna Republike Bosne, Fikret
Abdi}. Razgovaralo se o ukupnim odnosima muslimana i Srba na prostorima
biv{e jugoslovenske Republike Bosne i Hercegovine. Bilo je re~i i o mogu}em normalizovawu ìvota gra|ana posle dana{weg potpisivawa Deklaracije, koja predstavqa u novijem dobu istorijsku prekretnicu u odnosima Srba i muslimana. Evo {ta su po zavr{etku razgovora, mnogobrojnim doma}im
i stranim novinarima, koji nisu krili iznena|ewe dana{wim doga|ajem, izjavili wegovi akteri.
259
Slobodan Milo{evi}: Imam veliko zadovoqstvo da obavestim javnost

da je izme|u Republike Srpske i Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna upravo potpisan trajni mir. Time je mir osvojio, moglo bi se re}i, polovinu teritorije biv{e Republike Bosne i Hercegovine. Mi zajedni~ki zbog toga izraàvamo veliko zadovoqstvo i nadu da }e uskoro mir osvojiti ~itavu teritoriju Bosne i Hercegovine i prostore biv{e Jugoslavije u celini.
Dr Radovan Karayi}: Mogu da izrazim ogromno zadovoqstvo {to je nastao mir izme|u Republike Srpske i Autonomne Pokrajine Zapadne Bosne.
U osnovi Republika Srpska ve} nekoliko mjeseci i nije u ratu protiv Hrvata, odnosno Herceg Bosne, mi se ne borimo ve} vi{e od sedam meseci, a protiv muslimana, osim incidenata ve} nekoliko meseci. Na{i odnosi sa Autonomnom Pokrajinom Zapadnom Bosnom od wenog formirawa bili su dobri,
osim incidentnih situacija, koje nisu izvozili doma}i qudi, a ovog puta, sa
ovim potpisom, sti~u se svi uslovi da se potpuno normalizuje ìvot izme|u
Republike Srpske i Autonomne Pokrajine Zapadne Bosne.
Fikret Abdi}: To je, po mom li~nom uverewu, jedno kqu~no pitawe za
gra|ane Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna i sa moje strane ispuwen dug
prema gra|anima koji su u tako velikom broju potpisali inicijativu o osnivawu Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna u okviru Republike Bosna i unije Republika Bosne i Hercegovine. Ta inicijativa je nai{la na neopravdano
reagovawe jednog dijela bosanskog rukovodstva, ali su gra|ani zahvaquju}i
vjeri, prije svega u mir i vjeri u mene, da }e nakon potpisivawa Deklaracije
Autonomna Pokrajina Zapadna Bosna u~initi prvi potez ka trajnom miru
koji, evo, ju~e i danas mi kruni{emo potpisivawem izjave, odnosno Deklaracije, i na taj na~in oduùjemo se gra|anima za povjerewe, ali istovremeno
stvaramo uslove za realizaciju i drugih pitawa oko kojih su se gra|ani Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna izjasnili.
Novinar: Gospodine predsedni~e Milo{evi}u, kakva je uloga Srbije bila u potpisivawu ovog sporazuma, reklo bi se istorijskog, i da li se time jo{
jednom potvr|uje da Srbija, u stvari, svim silama i svim naporima ~ini sve
ne bi li se stiglo do mira u Bosni i Hercegovini.
Slobodan Milo{evi}: Vi dobro znate da smo mi imali jedan sasvim
~vrst i jasan stav i pre izbijawa rata u Bosni i Hercegovini, da se problem
Bosne i Hercegovine moè re{iti voqom i uvaàvawem interesa sva tri naroda i da je ovaj nepotrebni rat izbio upravo zato {to takav stav o potrebi
uvaàvawa voqe i interesa sva tri naroda nije po{tovan i {to je nasilno
nastojano da se sprovede politika koja je tu Republiku uvela u katastrofu i
veliko krvoproli}e. Prema tome, ovde je re~ o kontinuitetu politike mirnog re{avawa glavnih politi~kih pitawa i mislim da moèmo biti zadovoqni, rekao bih i vi{e nego zadovoqni postignutim rezultatom. @elim da
vas podsetim na na{u zajedni~ku Deklaraciju od pro{le nedeqe, od 14. oktobra ovde u Beogradu, kada smo sasvim jasno muslimanskoj strani u Bosni i
Hercegovini uputili poruku da kona~no pristupimo miru, da srpska strana
260
ne èli da koristi wihove me|usobne sukobe u svoju korist, ve} iskqu~ivo

nastoji da postigne mir. I ta pruèna ruka, nadamo se, ne}e biti odbijena ni
kada se radi o vlastima u Sarajevu. Meni je ào {to danas ovde nije s nama i
predsednik Izetbegovi} da stavi svoj potpis na mir, ali nadam se da ne}e
pro}i mnogo vremena kada }e i narod, a i vlasti u Republici Bosni pristupiti jednom takvom koraku uspostavqawu trajnog mira u celoj Bosni i Hercegovini, odnosno prihvatawu jednog mirovnog plana o kome svi dovoqno dobro znate i za koji mi smatramo da predstavqa osnovu za pravedan i trajan
mir i afirmaciju interesa sva tri naroda u Bosni i Hercegovini.
Novinar: Gospodine Abdi}u, kakva }e biti reakcija gospodina Izetbegovi}a u vezi ovog potipsa danas?
Fikret Abdi}: Ja nemam nikakvu obavezu prema Izetbegovi}u, a imam velike obaveze prema gra|anima Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna, jer
osnovni ciqevi osnivawa Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna jesu uspostavqawe trajnog mira, a mi trajni mir ne moèmo posti}i sami sa sobom nego
moèmo posti}i sa hrvatskom i srpskom stranom i zbog toga je neminovno na{e sastajawe i potpisivawe ju~er izjave, danas Deklaracije, ~ime se oduùjemo gra|anima, a ne pojedincima.
Novinar: Za nas je rat zavr{en.
Dr Radovan Karayi}: Za Republiku Srpsku rat je zavr{en. Mi unutar na{e teritorije nemamo nigde rata. Sada prema Zapadnoj Bosni ne}emo imati
ni incidenata, prema Herceg Bosni nemamo incidenata, nadam se da uskoro
ne}emo imati incidenata ni na granici prema Republici Bosni.
Novinar: Da li ova Deklaracija zna~i i vojnu pomo} gospodinu Abdi}u
ako bude potrebno?
Dr Radovan Karayi}: Ona se ne odnosi na zajedni~ku odbranu, me|utim,
sasvim je sigurno da je velika pomo} to {to mi me|usobno ne}emo imati
sukobe.
Slobodan Milo{evi}: I molim vas da razumete da ovo nije jedna prosta
deklaracija, dokument je nazvan Deklaracijom, ali se on moè tuma~iti i kao
sporazum o pravednom i trajnom miru izme|u Republike Srpske i Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna. Uostalom, vi }ete sada dobiti tekst dokumenta
koji je upravo potpisan i slovom tog dokumenta }ete se i sami uveriti u ovo
{to sam vam rekao.
Novinar: Da li je mir bliì potpisivawem ovog dokumenta?
Slobodan Milo{evi}: Nesumwivo je da je mir neuporedivo bliì nego
{to je bio do ju~e potpisivawem ovog dokumenta. Ja sam siguran da snage rata mogu u ovom procesu svoga kona~nog poraza da naprave jo{ {tete, da naprave jo{ krvoproli}a, ali sam siguran i u to da niko ne moè zaustaviti zakqu~ivawe mira na teritoriji Bosne i Hercegovine, bilo od ekstremnih snaga
unutar Bosne i Hercegovine, bilo od raznih spoqnih faktora kojima mir ne
ide u prilog. Verujem da }e pobediti interes gra|ana Bosne i Hercegovine,
Republike Srpske, Republike Bosne i Republike Herceg Bosne, da se mir
261
{to pre uspostavi. I siguran sam da }e mir uskoro trijumfovati na svim prostorima biv{e Jugoslavije.
Novinar: Gospodine Abdi}u, {ta mislite vi kada }e biti okon~an rat
u Bosni i Hercegovini i posle potpisivawa ove Deklaracije kako }e se odvijati?
Fikret Abdi}: [to se ti~e rata u Bosni i Hercegovini, ova deklaracija podrazumeva trajan mir, obuhvata u stvari trajan mir izme|u Srpske Republike i Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna. Mislim, na bazi pozitivnih
primera iz prakse, da }e to pozitivno i progresivno uticati na ostale prostore Bosne i Hercegovine.
Novinar: Gospodine Milo{evi}u, o~ekujete li i kakvu, ako o~ekujete,
reakciju sveta, nakon ovog zna~ajnog doga|aja od danas?
Slobodan Milo{evi}: Nadam se da se ne}e u svetu na}i niko ko moè
osporiti zna~aj ovog, rekao bih, istorijskog koraka prema miru. To {to mir
u celoj Bosni i Hercegovini ne moè biti ostvaren u jednom koraku, ve} evo
u dva, ne umawuje zna~aj tog prvog koraka koji nije pola mira, ve} ceo mir na
polovini teritorije. Nadam se da }e on obuhvatiti i onu slede}u polovinu
teritorije ina~e èlim da kaèm da sam li~no bio u kontaktu sa predsednicima konferencije, predsedavaju}ima konferencije, a li~no sam u telefonskoj vezi bio i sa predsednikom Izetbegovi}em pre nekoliko dana, predlaù}i da se zbog preostalih malih spornih pitawa kona~no sastanu muslimanska i srpska strana, da na|u re{ewa za preostale probleme, jer je svakom ~oveku, svakom gra|aninu jasno, da ne postoji sporazum, ne postoji projekat koji bi propao zbog jednog ili dva procenta. Pozivawe na jedan ili dva procenta moè biti samo izgovor a ne razlog za nastavak jednog ovako svirepog rata kakav se vodi na prostorima Bosne i Hercegovine. Verujem da }emo i}i u
pravcu mira, da }e ova pruèna ruka biti prihva}ena i kao {to ste ~uli malo~as od predsednika Karayi}a, srpska strana i na onom delu, preostalom delu Republike Bosne s kojom nije zakqu~en mir ne}e na~initi nijedan korak
ka pogor{awu odnosa. Naprotiv, garantuje muslimanskoj strani da nigde ne}e biti napadnuti zato {to se sada nalaze u te{ko}ama, garantuje i mogu}nost da ponovo sednu i nastave pregovore da bi ih doveli do uspe{nog kraja.
Nadam se da }e ove inicijative, a pre svega delo u~iweno danas, delovati kao
jedan veoma pozitivan faktor ubrzavawa ukupnog mirovnog procesa.
Novinar: Oprostite kakav ste odgovor dobili od wih?
Slobodan Milo{evi}: U principu pozitivan. Re~ je o potrebi da se izvr{e odre|ene pripreme izme|u predstavnika Republike Srpske i predstavnika Republike Bosne, ali odgovor je bio pozitivan.
Novinar: Po zavr{etku konferencije za novinare, a u ~ast potpisivawa
sporazuma o miru izme|u Republike Srpske i Autonomne Pokrajine Zapadna
Bosna, Republike Bosne, predsednik Republike Srbije, Slobodan Milo{evi}, priredio je sve~ani ru~ak za predsednike Radovana Karayi}a i Fikreta
Abdi}a, kome su prisustvovali i potpredsednik zapadnobosanskog parlamen262
ta, Boìdar [icel, kao i jugoslovenski ministar za inostrane poslove, Vladislav Jovanovi} i predsednik Vlade Republike Srbije, Nikola [ainovi}.
***
Novinar: I kao {to smo rekli, u Beogradu je danas postignut sporazum o
trajnom miru koji su potpisali Radovan Karayi} i Fikret Abdi}. Tekst sporazuma glasi:
Republika Srpska uvaìla je postojawe, voqu gra|ana i legalnu vlast
Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna Republike Bosne, jedne od triju konstitutivnih republika Unije Bosne i Hercegovine kako je predvi|eno mirovnim planom Ovena i Stoltenberga.
Autonomna Pokrajina Zapadna Bosna, Republike Bosne, uvaàva postojawe, voqu gra|ana i legalnu vlast Republike Srpske, jedne od triju konstitutivnih republika Unije Bosne i Hercegovine kako je predvi|eno mirovnim planom Ovena i Stoltenberga. Predsednik Radovan Karayi} i Fikret
Abdi}, u ime svojih gra|ana i Vlade, sve~ano zakqu~uju mir i objavquju po~etak izgradwe dobrosusedskih odnosa i svestrane saradwe na politi~kom, ekonomskom, saobra}ajnom, kulturnom, sportskom i drugom planu.
Garantuje se potpuna sloboda kretawa svih gra|ana Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna, Republike Bosne kroz ~itavu teritoriju Republike Srpske i gra|ana Republike Srpske kroz ~itavu teritoriju Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna Republike Bosne uz pokazivawe zvani~ne putne ili li~ne
isprave izdate od nadle`nih organa Autonomne Pokrajine Zapadne Bosne,
odnosno Republike Srpske.
Granice izme|u Republike Srpske i Autonomne pokrajine Zapadna Bosna Republike Bosne otvori}e se na mestima koje odrede predstavnici Vlade Republike Srpske i Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna Republike Bosne 48 ~asova po objavqivawu ove deklaracije, a grani~ni prelazi u celini
otvori}e se i urediti na osnovu saglasnosti dveju strana u roku od sedam dana po objavqivawu ove deklaracije.
Obostrano se garantuju sve osnovne slobode i qudska prava sadràna u
relevantnim me|unarodnim pravnim instrumentima i politi~kim dokumentima u skladu sa mirovnim planom Ovena i Stoltenberga. Sva lica za koja se
zvani~no utvrdi da su povredila pravila me|unarodnog ratnog prava odgovara}e pred redovnim sudovima Republike Srpske, odnosno Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna Republike Bosne. Svim licima koja su zbog gra|anskog
rata napustila svoja ogwi{ta priznaje se pravo da se na wih vrate ukoliko
to èle.
Presednik Radovan Karayi} i Fikret Abdi} imenova}e, u roku od sedam
dana, Komisiju za razgrani~ewe sa mandatom da precizira granice izme|u Republke Srpske i Autonomne Pokrajne Zapadna Bosna, Republike Bosne u ~emu najzna~ajniji zadatak predstavqa precizirawe granica na podru~ju grada
Krupe na desnoj obali reke Une. Predstavnici, odnosno predsednici Radovan
Karayi} i Fikret Abdi} ponovo potvr|uju da }e se svim konvojima me|una263
rodne humanitarne pomo}i omogu}iti slobodan prolaz na celoj teritoriji

Republike Srpske i Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna, Republike Bosne,
radi pruàwa pomo}i svima kojima je pomo} potrebna.
Predsednici Radovan Karayi} i Fikret Abdi} izraàvaju nadu da }e se
rukovodstvo Republike Bosne u Sarajevu prikqu~iti ovoj deklaraciji i nagla{avaju spremnost da o tome sa wima odmah povedu razgovore.
Predsednici Radovan Karayi} i Fikret Abdi} izraàvaju zahvalnost
predsedniku Republike Srbije, Slobodanu Milo{evi}u, na velikom doprinosu koji je dao zakqu~ewu pravi~nog i trajnog mira izme|u Republike Srpske i Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna, Republike Bosne.
STB, Vesti
Novinar: Predstavnici Saobra}ajnog instituta CIP iz Beograda upoznali su danas predsednika Republike Slobodana Milo{evi}a i predsednika Republike Srpske, Radovana Karayi}a, sa projektom pruge Bijeqina-Br~ko-Milo{evac, moderne èlezni~ke saobra}ajnice u duìni od 77 i po kilometara. Predstavqaju}i ovaj zna~ajan privredni projekat predstavnici
CIP-a naglasili su da je studijom predvi|eno da se ta pruga izgradi za samo
jednu gra|evinsku sezonu.
STB, B1, Dnevnik
Novinar: Podse}amo ovog trenutka, na po~etku dnevnika, i na razgovor
predsednika Srbije, Slobodana Milo{evi}a, sa novinarima beogradskih
glasila koji je imao veoma {irok odjek u svetskim medijima. Nije bilo, takore}i, nijedne velike svetske agencije, radio ili televizijske stanice, koja se
nije osvrnula na razgovor srpskog predsednika.
Srpski narod nikada ne}e prihvatiti ropstvo re~i su koje predstavqaju zajedni~ki imeniteq u svim izve{tajima svetskih novinskih agencija.
Srpski narod èli da sam bira svoju vlast, a ne da mu je bira inostranstvo, isti~e ameri~ka radio stanica Glas Amerike dodaju}i da Srbi nikada ne}e dozvoliti da im vlast name}u ni Amerikanci, ni Nemci, ni Englezi.
Ameri~ki radio nagla{ava da je Milo{evi} istakao da srpski narod nije
nikada trpeo niti }e trpeti gazde iz inostranstva koje bi mu nametale svoju
voqu.
Ruska novinska agencija Itertas u prvi plan isti~e re~i predsednika
Srbije, da Srbija i Jugoslavija nemaju alternativu za sada{wu politiku odlu~ne odbrane dràvnih i nacionalnih interesa i solidarnosti sa srpskim
narodom u Bosni i Krajini bez obzira na silan pritisak spoqnih faktora.
Ruska agencija tako|e navodi Milo{evi}ev stav da samo ~vrstina Srbije u
odbrani srpskih interesa moè posti}i ukidawe sankcija.
Nema~ka novinska agencija Doj~e pres agenc u prvi plan isti~e mi{qewe srpskog predsednika da Beograd ne moè u~estvovati u radu eventualne me|unarodne konferencije ukoliko sankcije Ujediwenih nacija, uvede264
ne samo protiv Srbije, ne budu ukinute i ukoliko se ne dobiju garancije da ne}e biti me{awa u unutra{we stvari Srbije, ukqu~ivawe pitawa Kosova,
Sanyaka i Vojvodine za Srbiju je neprihvatqivo, prenosi nema~ka agencija
Milo{evi}eve re~i i dodaje da je srpski predsednik optuìo Zapad da posle
rasturawa Jugoslavije planira da podeli Srbiju.
Francuska novinska agencija APP u svom izve{taju naglasak stavqa
na dva uslova srpske strane koje je srpski predsednik izneo za sazivawe nove
konferencije o krizi u biv{oj Jugoslaviji. Prvi, po{tovawe ravnopravnosti u~esnika, dakle priznawe svim u~esnicima pravo na samoopredeqewe i
neme{awe u srpske unutra{we stvari.
Britanska agencija Rojter u prvi plan isti~e da je Milo{evi} u razgovoru sa novinarima u Beogradu optuìo strane sile da izazivaju nestabilnost
na Balkanu. Ciq je da se napravi mnogo malih dràva koje bi imale marionetske vlade pod uticajem spoqnih faktora, prenosi Rojter Milo{evi}eve re}i, nagla{avaju}i posebno da Milo{evi} smatra da zbog toga na Balkanu ne}e biti nikakvog mira sve dok je mir u rukama qudi iz inostranstva.
Francuski radio Radio frans internasional ocewuje da ovaj intervju
predstavqa krupan iskorak ispred konkurencije, koja se ponajvi{e mu~i ho}e li se udruìti protiv Milo{evi}a ili }e hrabro podle}i solidno organizovanoj medijskoj armiji pod wegovim uticajem.
Skoro u svim izve{tajima glavni naglasak je u poruci srpskog predsednika da Srbi ne qube lance i da }e najodlu~nije i daqe braniti svoje dràvne i nacionalne interese. U mnogim izve{tajima, me|utim, provejava i iznena|ewe. Svet kao da je o~ekivao da }e srpski narod pokleknuti pod teretom
sankcija i sve ve}om pretwom svetskih silnika.
U trenutku kada listovi {irom sveta priznaju da sankcije, kao politi~ko oru`je, nisu uspele, jer postavqeni ciqevi nisu ostvareni, Milo{evi}evi stavovi }e nesumwivo doprineti procewivawu dosada{we politike sveta prema Srbiji i srpskom narodu. O~igledno je da su se izjalovile nade Zapada da }e se Srbi, kako pi{e Helsingen hanoman pobuniti i oboriti Slobodana Milo{evi}a. Milo{evi} sedi ~vrsto na ~elu zemqe, ~ak jo{ ~vr{}e
nego pre sankcija, a Srbi se prema svemu odnose sa ogor~ewem i prkosom, pi{e helsin{ki dnevnik.
Boravak potpredsednika Savezne vlade, magistra @eqka Simi}a, na
tribini u Kru{evcu iskoristili smo i za kra}i razgovor.
Gospodine Simi}u, na ve~era{woj tribini ste posebno naglasili da su
po Srbiju najopasnije kritike koje dolaze iz sitnosopstveni~kih egoisti~kih interesa. U dana{woj {tampi mogli smo pro~itati optu`be dr Vojislava [e{eqa i srpskih radikala protiv Socijalisti~ke partije i predsednika Republike Slobodana Milo{evi}a. Kako vi komentari{ete ove
optu`be?
Mr @eqko Simi}: Optu`be koje je Vojislav [e{eq izneo sasvim su
o~ekivane, jer je re~ o ~oveku koji je odavno ve} izgubio svaku vrstu politi~265
ke razboritosti i svaku vrstu politi~ke racionalnosti i koji pribegava najpogubnijim mogu}im sredstvima kako bi diskvalifikovao i Socijalisti~ku
partiju Srbije i predsednika Srbije, Slobodana Milo{evi}a. Wegove optu`be ne bi bile vredne pomena, da u wima zbiqa ne postoji jedna velika opasnost za demokratski ìvot Srbije. Ovim optu`bama, koje su bez ikakvog
opravdawa, bez ikakvih argumenata, potpuno neutemeqene i koje su, ako mi dozvolite, posledica samo wegove nezaja`qive èqe za osvajawem vlasti, va`ne su u pomenu utoliko {to predstavqaju veliku opasnost za budu}i demokratski ìvot Srbije. One nisu samo opasnost za vlast, nego su opasnost za
budu}nost srpskog naroda, one su opasne za budu}nost svih gra|ana Srbije i
one, u krajwoj liniji, predstavqaju jednu opasnost od koje se srpski narod mora osloboditi na predstoje}im izborima. Ono {to je veoma va`no to je da su
te optu`be usledile posle pruène mogu}nosti da se na demokratskim izborima dobije vlast, dakle, svestan apsolutne politi~ke nemo}i, a misliv{i
da moè bukom da nadomesti svoje vlastite proma{aje, svoje vlastite politi~ke nedore~nosti i politi~ke ambicije, on je pribegao te{kim diskvalifikacijama, koje ne poga|aju li~no sigurno predsednika Srbije, Slobodana
Milo{evi}a, koliko instituciju koju on oli~ava. Dakle, to je jedan drasti~an atak na sve dràvne institucije Srbije. On predstavqa drasti~an atak
na sve gra|ane Srbije.
Novinar: Vo|a srpskih radikala, Vojislav [e{eq, optuìo je, izme|u
ostalog, i predsednika Milo{evi}a za izdaju srpskih krajina. îni se ipak
da je mir u Srpskoj Krajini nadohvat ruke, najvi{e zahvaquju}i i mirotvora~koj politici Srbije i predsednika Milo{evi}a.
Mr @eqko Simi}: Apsolutno, ja se sa vama slaèm i nemam gotovo ni{ta da dodam, osim jedne opaske koja, mislim da moè da bude veoma va`na i
bitna za na{ razgovor, a to je da je najmawe gospodin Vojislav [e{eq vlastan da daje ocenu o tome, da li je predsednik Srbije prodao ili izdao interese naroda u Srpskoj Krajini, nego je narod u Srpskoj Krajini taj koji treba
da kaè svoju re~ o tome kakva je politika koju vodi Slobodan Milo{evi} i
do koje je mere ta politika uspela da o~uva wih i wihove interese.
Novinar: Vojislav [e{eq je oti{ao korak daqe i najavio je vanredno
stawe u Srbiji, zatim socijalne nemire, pa i finansijski krah Republike.
Ima li uo{te mesta ovakvom jednom nadawu?
Mr @eqko Simi}: Nema mesta nikakvom nadawu, to su li~ne èqe i ambicije gospodina [e{eqa koji je nemo}an da u jednoj legalnoj, demokratskoj
borbi ostvari svoje politi~ke èqe. Prema tome, ovo {to ste vi nabrojali
to je arsenal wegovih li~nih èqa, koje proisti~u iz wegove li~ne nemo}i.
Novinar: Srpska radikalna stranka je, izme|u ostalog, optuìla Socijalisti~ku partiju Srbija da nema definisan nacionalni interes.
Mr @eqko Simi}: Ona je optuìla Socijalisti~ku partiju Srbije za
mnogo toga pa i za ovo {to vi pomenuste, ali mislim da je srpski narod svestan ~iwenice da je upravo ta partija, na ~elu sa Slobodanom Milo{evi}em,
266
u~inila sve da se artikuli{u nacionalni interesi i da se, pre svega, o~uva

celovitost srpskog nacionalnog bi}a.
Novinar: Vi ste posebno apostrofirali da je sada vrlo opasno i najmawe potrebno Srbiji taj rascep srpskog nacionalnog bi}a na kome pojedini,
naàlost, insistiraju. Koliko ovakve optu`be Vojislava [e{eqa i srpskih
radikala mogu biti opasne po stawe Srbije u svetu, jer Srbija je upravo povratila jedan odre|eni ugled i u medijima i me|u politi~kim krugovima u
Evropi i svetu?
Mr @eqko Simi}: Obnevideo od takve politi~ke èqe da se po{to-poto domogne politi~ke vlasti za koju bi sve `rtvovao, Vojislav [e{eq je izrekao to {to je izrekao, ali mislim da je ovo pravi trenutak da srpski narod
pro~isti svoje bi}e, da kaè otvoreno ne svakom obliku takvog radikalizma
koji u mnogome podse}a na fa{izam i da ostvari one pretpostavke na kojima
je mogu}e graditi budu}nost Srbije, wen prosperitet i demokratski ìvot.
Novinar: Da li je ovaj napad radikala zapravo jedna vrsta politi~kog
pritiska na stanovni{tvo Srbije pred predstoje}e vi{estrana~ke izbore?
Mr @eqko Simi}: Ne moè to biti nikakva vrsta pritiska zato {to je
srpski narod dovoqno svestan pozicije u kojoj se na{ao i onoga o ~emu sam ja
ovde u Kru{evcu, na svoje veliko zadovoqstvo, imao priliku ne{to vi{e da
kaèm, a to je da je srpski narod siguran da istorijska svest u ovom trenutku
mora prevladati, da se odre|ena cena mora platiti, ali da nikakvi raskoli,
koje prièqkuje pomenuti gospodin, ne mogu do}i na dnevni red, niti mogu
predstavqati realnost Srbije. Prema tome, to su samo politi~ke èqe i
politi~ka sredstva, za kojima bi neki posegnuli u odgovaraju}em trenutku,
nemo}ni da u odgovaraju}oj demokratskoj borbi izbore svoje mesto na politi~koj sceni Srbije. Srpski narod je sasvim na~isto i mislim da nikakvih
problema nema u pogledu osve{}ewa tog naroda. On zna da nikakve deobe u
srpskom narodu vi{e nisu mogu}ne, da nisu celishodne i da je u ovom trenutku neophodno sa~uvati slogu srpskog naroda, obezbediti politi~ku stabilnost, jak parlament i Vladu koja bi ovu zemqu izvela iz situacije u kojoj se
ona nalazi.
STB
Novinar: Gospodine predsedni~e, kakav je va{ komentar, ima li uslova
da se time otpo~ne sa mirom u Bosni i Hercegovini, pa i na {irem jugoslovenskom prostoru u interesu naroda, pre svega biv{e Jugoslavije?
Slobodan Milo{evi}: Nesumwivo je da smo danas u punom sastavu delegacija srpske i hrvatske strane postigli jedan, rekao bih, do sad najve}i korak ka miru. Naime, zajedni~ki smo utvrdili svoj zajedni~ki predlog za muslimane ~ime }e se omogu}iti afirmacija na{eg ranijeg zajedni~kog pristupa da se za{tite podjednako interesi strana u sukobu u Bosni i Hercegovini.
@elim da vas podsetim da je tokom ovog razgovora koji smo vodili na @enevskoj konferenciji najve}i napredak napravqen upravo u vreme kada su srpska
267
i hrvatska strana imali zajedni~ke predloge. Mi smo danas imali duge pregovore, ~ak u mnogo ~emu i veoma bolne pregovore s obzirom na potrebu da se
do|e do re{ewa koje traì odre|ene ustupke i srpske i hrvatske strane, da
bi se i{lo sa jednim realnim, prihvatqivim i do kraja zaokruènim predlogom za muslimansku stranu, ali, kona~no, na kraju dana{weg dana, kao rezultat pregovora ne samo u toku dana{weg dana, ve} i mnogih koji su tome
prethodili, mi smo postigli taj rezultat. Mislim da je to najve}i rezultat
koji je bilo mogu}e posti}i na dana{wem susretu delegacija srpske i hrvatske strane. Verujem da su sada stvoreni zaista svi uslovi da se obezbedi prihvatawe mirovnog sporazuma i da jednostavno muslimanska strana nema, gubi
svaki osnov da ovakav sporazum ne prihvati, a mislim da i me|unarodna zajednica gubi svaku potrebu da podràva bilo kakve dodatne zahteve muslimanske strane. Nadam se da }e to veoma, veoma mnogo zna~iti za kona~no re{ewe.
Novinar: Gospodine Karayi}u, va{ komentar.
Dr Radovan Karayi}: Mislim da kompletan ovaj sporazum izme|u srpske
i hrvatske strane i saglasnost u gledawu na razre{ewe ove krize ima ogromnu vrijednost. Niko tu vrijednost ne moè zanemariti. Mi smo se, recimo, saglasili oko toga da se Sarajevo i Mostar ne stavqaju pod za{titu me|unarodne zajednice, mi smatramo da je Mostar, kao pristup aerodromu, velika potreba hrvatske Republike Herceg Bosne i to prihvatamo. Tako|e, nema nikakve
potrebe da se Sarajevo definitivno ne razrije{i i tu nas je podràla hrvatska delegacija. Zna~i, po ogromnom broju pitawa postoji saglasnost i sigurno da Srbi i Hrvati treba uporno da rade na razre{ewu svih spornih pitawa izme|u Srba i Hrvata, ali sada }e to biti mnogo lak{e, jer iskustvo nas
u~i, gdje god su dvojica bili u nekom sporu ili u nekim pregovorima i{lo je
mnogo lak{e nego ako je tre}i... Sti~u se uslovi da muslimanska strana bude
zadovoqena. Svi uslovi tu postoje, ne moè se vi{e izbjegavati, a onda }e Srbima i Hrvatima biti mnogo lak{e da jednom za sva vremena stabilizuju svoje teritorije, rije{e sve sporove i postanu dobri susjedi.
Novinar: [ta }ete prakti~no re}i evropskoj dvanaestorici sutra u
Briselu?
Slobodan Milo{evi}: S obzirom da smo postigli ovakav jedan sporazum
o zajedni~kom predlogu malo ima razloga da se govori, vi{e ima razloga da
se taj predlog stavi na sto i ~uje odgovor tre}e strane i odgovor me|unarodne zajednice na ono {to smo mi kona~no uspeli da zajedno usaglasimo.
RTS, B1
Novinar: ... izjavio predsednik Srbije, Slobodan Milo{evi}.
Slobodan Milo{evi}: Srbi su poku{ali da naprave koncesije koje }e
iza}i u susret svim vitalnim interesima muslimana. I u tome su uspeli. Mi
smo ve~eras imali dug razgovor sa muslimanskom delegacijom. U tim pregovorima ra{~istili smo mnoge stvari i prakti~no smo re{ili problem Br~kog, Doboja i drugih delova koji su za wih veoma va`ni. Bili su to zna~ajni
pregovori koji }e se sutra nastaviti.
268
RTS, B1, Milo{evi}ev intervju novinarima iz Va{ingtona za

Si-E
En-E
En
Novinar: Da li biste voleli da se Srbi iz Bosne spoje sa Srbima iz Srbije? Da li mislite da bi Sjediwene Dràve to odobrile? I da li mislite
da je to realna mogu}nost?
Slobodan Milo{evi}: To je formalno pitawe, mi smo jedan narod. U svakom slu~aju, mi jesmo spojeni, institucionalna veza nije toliko va`na. Mi
smo podràvali Srbe van Srbije da za{tite svoje nacionalne interese, sli~ne nacionalne interese, ali ne na u{trb drugih naroda koji imaju iste nacionalne interese, ista prava da afirmi{u svoje interese. Mi mislimo da ìvimo i na jednoj teritoriji, svi mi u biv{oj Jugoslaviji. Sa znatièqom sam
gledao po~etak ovog programa kada ste objasnili, a ja sam video slike pre samo par minuta, na po~etku ovog programa, kako se Jugoslavija raspala i znam
da svi vi u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama imate jednu vrlo iskrivqenu
sliku o onome {to se ovde zaista desilo. Medijski rat ima svoje efekte.
Novinar: Koja je najiskrivqenija stvar? [ta mi to ne znamo {to je po
vama, zapravo, apsolutna istina?
Slobodan Milo{evi}: Na primer, ne znate da je od po~etka jugoslovenske krize Srbija bila za mir i za o~uvawe teritorijalnog integriteta Jugoslavije. Desilo se da je to u~iweno i da je prekr{ena Poveqa Ujediwenih nacija. Dakle, Ujediwene nacije bi trabalo da {tite integritet zemaqa ~lanica, Jugoslavija je jedna od osniva~a Ujediwenih nacija. I {ta se desilo u slamawu Jugoslavije? Me|unarodna zajdnica je podràla secesiju od Jugoslavije. Prvo Slovenija, zatim Hrvatska i kona~no ~ak i Bosna i Hercegovina koja nikada nije postojala kao dràva, a ka`weni su Srbija i Crna Gora, koji su
ostali uz raniju zemqu zbog svoje lojalnosti. Oni koji su bili za secesiju od
wihove originalne dràve podràvani su, ~ak su dobijali dar me|unarodne
zajednice, a oni koji su lojalni svojoj zemqi bili su ka`weni.
Novinar: Odmah }emo se vratiti sa predsednikom Milo{evi}em, a
kasnije }emo imati pravu diskusiju.
STB
Novinar: ...Republike Srpske, gospodin Budimir Ko{uti}. Dobro
do{li.
Dr Budimir Ko{uti}: Hvala vam lepo na pozivu i na u~e{}u.
Novinar: Vi ste od prvih dana borbe srpskog naroda na prostorma biv{e Jugoslavije za slobodu i za opstanak za svoju teritoriju bili sa nama.
Dr Budimir Ko{uti}: Da. Tako se desilo, a verovatno je tako moralo i
biti.
Novinar: Ujediwewe srpskog naroda, ujediwewe srpskih zemaqa je ne{to {to je neminovno. Naravno, nakon dugog perioda svih vrsta borbi za to
ujediwewe, ono je sad tu nadomak.
269
Dr Budimir Ko{uti}: Sigurno i zato treba u ovim trenucima pokazati

i najvi{e mudrosti, najvi{e hrabrosti i mnogo diplomatskog takta da se sve
ovo ostvari.
Novinar: Jednom prilikom ste rekli da }e ujediwewe srpskog naroda i
srpskih zemaqa do}i. Do}i }e i neminovno je, ali da treba imati dovoqno mudrosti i to ~ekati.
Dr Budimir Ko{uti}: Mislim da se pribliàva trenutak u kome }emo
mi to morati da ostvarimo i u tom smislu èlim da verujem da }e ova proslava druge godi{wice Republike Srpske biti istovremeno i posledwa proslava Republike Srpske, a istovremeno po~etak ne~eg novog, a to je novog ujediwewa srpskog naroda. Naravno, treba i ovom prilikom re}i, nije bio srpski
narod taj koji je izazavo sve ovo {to se dogodilo, srpski narod je bio zadovoqan zajedni~kom dràvom, hteo je tu zajedni~ku dràvu samo da uredi u skladu sa demokratskim principima, idealima i vrednostima, da ustanovi novi
efikasan sistem. Nismo hteli u tom pogledu da se razlikujemo od najrazvijenijih zemaqa sveta. Drugi su krivi {to se ta zemqa raspala, {to je do{lo do
rata. A ako se to dogodilo, ne osporavaju}i pravo Slovencima da imaju svoju
nacionalnu dràvu, ne osporavaju}i pravo Hrvatima, uostalom, Evropska zajednica i zapadne sile su upravo i ponudile model nacionalne dràve kao re{ewe za probleme koji postoje u biv{oj Jugoslaviji, normalno je o~ekivati
da srpski narod u toj situaciji ima jo{ vi{e prava na svoju nacionalnu dràvu i ja ho}u da verujem da }e ona biti realizovana u ovoj predstoje}oj godini, Novoj godini. Dakle, ostaje jo{ nekoliko dana do nastupa Nove godine, da
}e u toj godini koja dolazi i ovaj ciq biti ostvaren.
Novinar: Sve pretwe i te{ko}e srpski narod je do sada dosta hrabro, i
da tako kaèm, stoi~ki podnosio. Ono {to su hteli zapadni medijatori i
{to su mnogi hteli, a to je koska razdora me|u srpskim narodom, raznim ucenama, pritiscima, embargom, sankcijama ipak nisu uspeli. îwenica je da se
teè ìvi nego {to se ìvelo pre, ali srpski narod je svestan toga da je to
u interesu vi{ih ciqeva, u interesu jedne dràve i ostvarewa vekovnog sna
za jednom dràvom.
Dr Budimir Ko{uti}: Podnose, razume se, nama je jako ào {to je ta vrsta embarga primewena protiv nas, pogotovo {to mi nikada nismo bili na
drugoj strani sveta, od sveta demokratije i slobode. Stoga primeniti embargo na nas zna~i da su se oni koji su to uradili odrekli principa slobode i demokratije, da su se posvetili pre svega ostvarivawu svojih ekonomskih interesa. Ali ipak ho}u da verujem da }e oni shvatiti koji je zna~aj jedne stabilne srpske dràve za demokratiju i slobodu na ovim prostorima, da }e naknando priznati svoju gre{ku i da }emo mi uspostaviti izuzetno dobre odnose
upravo sa tim zapadnim zemqama. Mi smo, drugim re~ima, spremni, bez obzira na sve patwe, da to zaboravimo, naravno, na kraju krajeva, to moramo da u~inimo u jednoj nadi da se otvori perspektiva za punu na{u saradwu sa svim zapadnim zemqama, pa i sa onom koja je toliko mnogo doprinela da do ovoga do270
|e, Nema~kom. I nerazumno je pona{awe neke druge zemqe koja je tako|e bila na{a saveznica, da je u ovom trenutku ne imenujem.
Novinar: S druge strane Drine, Srbi, da tako kaèm, s druge strane Drine, koja }e evo verovatno vrlo brzo biti samo reka koja spaja dva naroda, nisu se dali prevariti i nisu naseli na pritiske i na zamke kada im se kaè da
su tamo neki Srbi u Bosni sa nekih dva, tri, jedan posto teritorije krivci za
sve one patwe i sankcije koje su navodno na vratu, koji su kao Demoklov ma~
iznad Srba u Srbiji.
Dr Budimir Ko{uti}: Ako pogledamo na{u istoriju vrlo je lako videti i to da je ve}ina srpskog naroda uvek znala i ose}ala instinktivno {ta je
prava stvar. Imali smo probleme, naàlost, sa pojedinim politi~arima i
pojedinim, da tako kaèm, delovima intelektualaca. Oni nikad nisu bili ve}ina, sre}om ve}ina je narod i razume se da tu onda nije moglo biti problema, ~ak i u uslovima uàsnih sankcija, embarga, da tako kaèm, sredstva koje
je tako korisno omogu}ilo da se mewaju vlade, da se dovode one koje su, pre svega, vodile ra~una o interesima zapadnih kompanija a ne interesima naroda.
To sredstvo, tako oprobano, koje je dovelo do smena, da tako kaèm, u mnogim
zemqama i instalirawa ve{ta~kih, satelitskih vlada, ~iji je osnovni zadatak bio da se bore protiv svog naroda, taj recept nije uspeo u Srbiji.
Novinar: I samo na kraju da vas zamolim za jednu poruku srpskom narodu
u Republici Srpskoj, danas na wihov praznik.
Dr Budimir Ko{uti}: êstitaju}i im praznik èlim da im se zahvalim
za sve ono {to su uradili za srpski narod, jer da su oni poklekli svi mi drugi ne bismo imali {ansu.
Novinar: Hvala vam.
SRT, Sarajevo
Novinar: ...na{u emisiju gledaju Srbi i stanovnici tri srpske dràve u
Republici Srpskoj Krajini, u Republici Srpskoj i delom u dràvi, odnosno
Republici Srbiji. Ovu na{u emisiju, tako|e, snima Televizija Srbije, odnokratak prekid)
sno Televizija Beograd (k
Emisiju smo posvetili drugom kongresu srpskih intelektualaca. Kongres je zapo~eo danas u Beogradu. Interesantno, prvi kongres srpskih intelektualaca odrào se u Sarajevu, u sarajevskom hotelu Holidej in samo nekoliko dana uo~i po~etka ovog stra{nog rata. Ovaj drugi kongres, eto, odràva se u trenutku dok se odràvaju mu~ni i po svemu sude}i veoma te{ki
pregovori, pregovori optere}eni ameri~kim ultimatumom datim pre nekoliko sati Srbima. Prema posledwim informacijama, u Beograd je krenuo i
ruski ministar spoqnih poslova, Andrej Kozirjev. O~ito da je situacija veoma, veoma te{ka. A na{i gosti ve~eras su dr Milorad Akmeyi}. Dobro ve~e, profesore.
Milorad Akmeyi}: Dobro ve~e.
271
Novinar: Tu je i wegovo preosve{tenstvo, dr Irinej Bulovi}, episkop

ba~ki, tako|e u~esnik kongresa. Dobro ve~e. Zatim, dr Budimir Ko{uti},
u~esnik kongresa tako|e. I jo{ jedan ugledni Srbin, u~esnik dana{weg skupa mr Slavomir Gvozdenovi}, Srbin iz Rumunije, kwièvnik.
Vi ste, izme|u ostalog, ili pre svega, bili izaslanik wegove svetosti
srpskog patrijarha Pavla. Ono {to bih ja posebno istakao iz va{eg izlagawa danas za kongresnom govornicom, to je da ste vi istakli da je nestao jaz izme|u srpske inteligencije i Srpske pravoslavne crkve. [ta nam o tome moète re}i?
Irinej Bulovi}: Ovaj dana{wi kongres, ovaj sabor srpskih intelektualaca, vidim upravo kao dokaz da se o ovim su{tinskim i presudnim pitawima na{eg opstanka, na{e budu}nosti danas i moè i mora razgovarati izvan
ili iznad partijskih, ideolo{kih, pokrajinskih i podela kakve su nam, naàlost, veoma svojstvene i koje su nas kroz svu na{u istoriju tako skupo stajale.
Drugo, poku{ao sam da artikuli{em, da nekako iskaèm pred tako jednim velikim skupom, evo i dali ste mi priliku da to pred jednim {irim skupom na{ih zemqaka iskaèm, da je u na{oj novijoj istoriji najve}a nesre}a
po nas do{la upravo zbog otu|enosti na{e inteligencije od raznih ìvotnih tokova, koje je ona mogla da crpi samo iz pravoslavnog predawa, odnosno
iz pravoslavne du{e i savesti svoga naroda. To ne zna~i nikakvu teokratsku,
zna~i na{oj crkvi sasvim nesvojstvenu dominaciju crkve nad javnim ìvotom
qudi, nad odgovorno{}u i slobodom intelektualaca, ali zna~i jedan prirodan, organiski odnos prema sopstevnom bi}u iz koga smo iznikli. Nemogu}e
je bilo zamisliti u neka vremena da bi jedan obrazovan sin srpskoga naroda,
{kolovan negde na strani, posle toga mogao odjedanput da gleda na sve {to je
wegov narod stvorio i nasledio u onom kulturnom i duhovnom ambijentu, u kojem taj narod postoji, kao dostojno prezira i odbacivawa, a samo ono {to je
on nau~io negde na strani, pre svega u Zapadnoj Evorpi, da je to prosve}eno i
korisno za wegov narod. A upravo to se nama desilo i to ve} u pro{lom veku.
Vrhunac te otu|enosti je ovaj ve} zloglasni period, ne bih hteo da budem trivijalan i da to po ko zna koji put nagla{avam 50 godina komunizma i jugoslovenstva u koji smo uleteli sami 1918. godine i onoga koji nam je kasnije Josip
Broz nametnuo koji nas je, evo, doveo do situacije da po ovakvoj stra{noj ceni moramo ponovo da se borimo kao narod za svoje mesto pod suncem i za svoj
opstanak u najbukvalnijem smislu te re~i. îwenica je da toliki broj srpskih intelektualaca, kao {to je bilo najpre u Sarajevu a danas ovde u Beogradu, koji o politi~kim ili mo`da ~ak i dràvnim pitawima srpskog naroda
imaju sasvim razli~ite, ponekad i opre~ne ideje, ipak o su{tinskom pitawu,
o pitawu opstanka i budu}nosti ovoga na{ega naroda mogu da razgovaraju bez
predube|ewa, slobodno i odgovorno, a u isto vreme u prisustvu predstavnika
na{e crkve, uzimaju}i u obzir wihovo prisustvo, ne samo kao dekorativno
ili simboli~no, nego kao realnu saradwu i povratak tim tokovima. Svakako
to ne bih hteo da posmatram ni ja li~no, niti da o~ekujem drugi da posmatra272
ju kao neku vrstu podre|enosti ili radikalima ili bilo kakve druge sli~ne
mogu}nosti koju kako rekoh mi nikada nismo negovali, niti je uop{te mogu}na na iskustvu na{e crkve. To jednostavno, po mom ose}awu, zna~i da inteligencija na{a, po~iwe da ose}a sebe kao organski deo svoga naroda i svoje crkve. Mislim da to sad vi{e nije stvar ideolo{kih izbora i opredeqewa, nego da je prosto nevoqa u kojoj smo se na{li, iskustvo koje smo imali, otvorila duhovne o~i svima nama, a i nama koji imamo dodira s crkvom na izvestan
na~in da shvatimo da niko u na{em narodu nije za odbacivawe i da one, koji
su svesno i nesvesno u svoje vreme naneli i te kako mnogo {tete i svojoj crkvi i svome narodu iz bilo kakvih pobuda, ne treba odbacivati niti prezirati ukoliko su spremni da svojom delatno{}u, svojom odgovorno{}u kao qudi,
obrazovani qudi ovoga naroda pomognu tom narodu da ima jednu budu}nost i
to budu}nost kakvu zasluùju, kakva je dostupna upravo pred licem svojih ~asnih predaka i svesti.
Novinar: Profesore Ko{uti}u, i vi ste tako|e govorili na dana{wem
skupu. Kakve su va{e impresije?
Dr Budimir Ko{uti}: Prvo, o~igledno je da svi koji su do{li na ovaj
Kongres intelektualaca, bez obzira da li su aktivni u politi~kom ìvotu,
kao nosioci odre|enih politi~kih funkcija ili su ~lanovi stranaka, da su
na taj kongres do{li pre svega u tom svojstvu qudi koji ho}e i èle da misle.
Svi su imali isti tretman. Pet ili {est minuta, ko je koliko govorio, i svi
su mawe ili vi{e bili poneti istom idejom. Kako i na koji na~in u ovom vremenu izuzetno te{kom, dramati~nom, u jednom vremenu u kojem se stvara poredak, ali ~ije su konture ve} ranije, na odre|eni na~in bile uobli~ene. îwenica je da su ove promene bile nagove{tene sedamdesetih godina. Svako ko
je pa`qivo stvari posmatrao mogao je zapaziti da po~iwe jedan proces u kome su se, sa jedne strane Sjediwene Ameri~ke Dràve trudile da mnogo ja~e,
vi{e i potpunije preuzmu ulogu u zapadnom svetu, pripremaju}i se za ono {to
}e nastati posle, a s druge strane, bilo je isto tako o~igledno da se dràve
socijalizma, pre svega razdirane nekim unutra{wim slabostima i nemogu}nostima na ekonomskom i drugom planu, nalaze pri jednoj vrsti kraha. O~igledno da je to bilo vreme u kome su bile vr{ene pripreme za ono {to }e
uslediti kasnije i, razume se, trebalo je to i od strane na{e politike, ali i
od strane nauke, intelektualaca predvideti. U tom smislu mo`da i ima jedna, {to moram re}i i vrlo pou~na stvar. Danas je prvi u~esnik u raspravi bio
upravo ~ovek koji je 1970. i 1971. godine jasno video da je re~ o stvarawu novog poretka i odre|ewa poloàja srpskog naroda koji se svodi u su{tini na
one prostore koji bi mogli ostati izvan osnovnih pravaca i tokova geostrate{kog povezivawa na liniji severozapad-jugoistok. To je bio profesor \uri}. Drugim re~ima, sada se mirno moè videti da je ono razdobqe kada su kod
nas dono{eni amandmani 1968. i amandmani 1971. godine, da su republike koje su, kao {to znate, bile i ostale i multikonfesionalne i multinacionalne, pretvarane u nacionalne dràve jednog naroda i da su kao takve dobijale
273
svoje mesto u ustavnom sistemu Jugoslavije, a da je istovremeno tekao proces

deobe Srbije i kao Republike i ovako ve} ograni~ene kao {to je bila u tri
dela.
Drugim re~ima, jasno je da je jo{ tih godina otpo~eo proces preobraàja
sveta, a da na{e politi~ko rukovodstvo, i na{i intelektualci to nisu dovoqno dobro sagledali. Razume se, bilo je izvesnih poku{aja da se na to odgovori, tu mislim na mo`da jedan od retkih svetlih trenutaka u istoriji Pravnog fakulteta u Beogradu posle rata. To je bilo razdobqe 1961, 1968, 1971. godine kada je jasno ukazano kuda vode te deobe, a o~igledno ako pogledate Karingtonov plan, koji je bio ponu|en na po~etku pregovora, vi }ete videti da
je Karington u stvari receptovano re{ewe iz Ustava iz 1974. godine, {to
drugim re~ima zna~i da je odre|ena veza i spona izme|u tada{wih vlasti u
Jugoslaviji i ovih faktora postojala, samo {to su, naàlost, Srbi i u vlasti, a i intelektualci bili iz tog procesa iskqu~eni. Sada smo, ~ini mi se,
mawe-vi{e svi postali svesni toga, pa i onaj krug, ja bih rekao intelektualaca, koji su u razdobqu od 1991. godine do danas mawe-vi{e optuìvali i u nama traìli krivicu. Profesor Ekme~i} je u svom referatu lepo napisao i
to je ta~no, da je to obele`je naroda koji su pritisnuti neverovatnim optu`bama, da se uvek javqa pojedinac u strahu iz drugih razloga koji traì neko
racionalno opravdawe za to {to se doga|a. Nama je danas mawe-vi{e jasno da
je osnovni problem u tom jedinstvenom geopoliti~kom poloàju srpskog naroda, da se nalazi u tom kontaktnom i tranzitnom podru~ju i razume se u jednoj takvoj situaciji sada mawe ili vi{e i oni koji su nas optuìvali u pro{losti sada vide da kod nas nema krivice i preostaje da vidimo na koji na~in
neke stvari razre{iti, pri ~emu treba, i prof. Ekme~i} je sam ne{to rekao,
jasno utvrditi {ta je ono od ~ega mi ne moèmo ni po koju cenu odstupiti, a
s druge strane, na koji na~in to ostvariti. Na{ osnovni ciq mora biti uvek
jasan, to je da ostvarimo to pravo na opredeqewe srpskog naroda. A, s druge
strane, da to izvedemo tako da nai|emo na {to mawe otpora. To traì, dakle,
jednu vrstu i ovakih sastanaka, razmena mi{qewa, a bilo bi dobro da smo mi
imali izgra|ene odgovaraju}e institucije, da smo mogli o tome da raspravqamo na ovaj na~in i jo{ jednom moram da podvu~em da mi je veoma ào {to kada se sve ovo pripremalo, i kada smo jednu takvu instituciju hteli da spremimo, akademik Ekme~i} je tako|e u tim aktivnostima bio prisutan, {to to nismo uspeli. U tom smislu ovu raspravu vidim kao jednu vrstu mogu}nosti da
se iskaù mnoge stvari, ali i da shvatimo da je nemogu}e bez odre|enog rodoqubqa, koje vodi ~ovekoqubqu, ~ini mi se da je to tako|e istaknuto u referatu, da traìmo put i izlaz iz jedne ovakve situacije.
Novinar: I za tri preostala moja sagovornika ve~eras jedno pitawe i
kratki odgovori. Evo ponovo se, rekoh na po~etku, odràva Kongres intelekutalaca u jednom po Srbe veoma delikatnom istorijskom trenutku. [ta u
ovome ~asu srpski intelektualci treba da ~ine? Kojim }emo redom? Ho}emo
li od prof. Ko{uti}a?
274
***: Moè.
Dr Budimir Ko{uti}: îni mi se da su ovde, da tako kaèm stvari poznate. [ta treba intelektualci da ~ine? Da budu uz svoj narod. A u ovom trenutku biti uz svoj narod zna~i zajedno sa narodom traìti i nuditi odre|ena re{ewa. Ako me pitate o konkretnoj situaciji u vezi ultimatuma i svega
ostalog {to ide, mislim da, pre svega, dokle god moèmo da zadrìmo bezbedan poloàj, da ne dozvolimo na{im, naàlost, protivnicima u ovom gra|anskom i etni~kom ratu da steknu vojnu prednost. Ako uspemo to da zadrìmo,
dakle, ravnoteù, da moèmo da kontroli{emo da je to upravo granica do koje moèmo napraviti odre|ene kompromise. Moram ponovo da podvu~em da
smo mi u na{em razvoju upu}eni na Evropu i moramo ra~unati na odre|ene
vrste finansijskih i ekonomskih veza. Stoga ako moèmo da izbegnemo direktan sukob sa zapadnom alijanskom, mi to treba da uradimo...
Novinar: A da nam to ne uni{ti interes.
Dr Budimir Ko{uti}: Da. Prema tome, to je ta glavnica i zato sam ja rekao, tu treba da postoji jasna spona izme|u politi~ke vlasti, izme|u vojne vlasti i intelektualaca. Mi moramo, upravo, posti}i tu saradwu i ravnoteù.
SRT-S
Sa
Dr Budimir Ko{uti}: ... pri ~emu se koristi jedna dobra diplomatska
taktika da se ne kaè direktno da su protiv osnivawa ovog suda, nego se konstatuje da ovog trenutka ne postoje uslovi i da se to ostavi za slede}u godinu
kada }e se proceniti da li postoje ili ne postoje uslovi.
S druge strane, vi znate da je pred Me|unarodnim sudom pravde muslimanska vlada Alije Izetbegovi}a pokrenula spor u kome je optuìla srpski
narod da vr{i genocid nad muslimanima u Bosni i Hercegovini, dakle, podneli su tu`bu i u ovom trenutku, razume se, priprema se protivtu`ba protiv
ovakvih neta~nih, la`nih, iskrivqenih tvrdwi muslimanske vlade. Ova mogu}nost da se podnese tu`ba Me|unarodnom sudu pravde kao {to znate, zasniva se na jednoj odredbi ~lan 9. Konvencije o spre~avawu i ka`wavawu zlo~ina genocida, gde se kaè da dràve prihvataju da se ta pitawa vezana za genocid na|u pred Me|unarodnim sudom i pozivaju se na taj ~lan, kao {to znate,
mislimanska vlada koja je u me|uvremenu suprotno pravilu me|unarodnog
prava priznata za dràvu i to u Bosni i Hercegovini, da predstavqa narod
Bosne i Hercegovine podnela je, kao {to vidite, tu`bu protiv dela, ako bi
to bilo ta~no, u biv{oj Bosni i Hercegovini, {to zna~i dela ovog stanovni{ta i Savezne Republike Jugoslavije tvrde}i ne{to {to je kao {to sami znate, daleko i od same pomisli, pa prema tome, po{to ste me to pitali da vam
kaèm evo da Vlada Srbije priprema protivtu`bu kojom }e pokazati da je
`rtva srpski narod, a ne obrnuto, muslimanski.
Novinar: Me|unarodna javnost jo{ ni~im nije pokazala da }e pokrenuti
i da je zainteresovana za ka`wavawe onih pojedinaca i grupa ili zajednica
koje su izazvale taj rat na ovim prostorima.
275
Dr Budimir Ko{uti}: Taj deo zemaqa, koje odlu~uju u me|unarodnoj zajednici, kao {to vidite nije pokrenuo pitawe ko je kriv. Ali, osu|ena je, kako oni kaù, Srbija i Crna Gora, a da je osu|ena vidi se po tome {to su uvedene sankcije i to nevi|ena blokada, nikada zabeleèna u istoriji me|unarodne zajednice i to ne prema krivcu nego prema `rtvi. Prema tome, ja bih,
naàlost, rekao da ti koji odlu~uju iz me|unarodne zajednice otpo~etka su
presudili i to na krivi na~in. Jer vi znate, da uvo|ewe ovakvih ne~ove~nih
sankcija koje svet nije zabeleìo, to je jedna vrsta genocida nad celokupnim
narodom, nije moglo i}i bez utvr|ivawa krivice, a ta krivica je maltene stavqena u sve rezolucije i uvek se govori o tome kako su Srbi krivi za agresiju. I u ovom trenutku, kada je predsednik Klinton u jednom momentu priznao
na konferenciji za {tampu da je u Bosni gra|anski rat, on je nakon toga napisao pismo Aliji Izetbegovi}u. Zamislite vi sada jednu situaciju u kojoj
predsednik najmo}nije sile {aqe pismo Aliji Izetbegovi}u u kome pi{e da
osu|uje agresiju Srbije na Bosnu i Hercegovinu. Prema tome, moram da kaèm
da nisam ba{ uveren da u dana{wem svetu postoji tako velika hrabrost i da
postoje takve sudije koje bi da je u ovakvom sudu, kao {to je ovaj, ad hok u Hagu,
imale slobodu da utvrdi ko je kriv i da on ne bi utvrdili da su Srbi krivi.
Novinar: Proces su|ewa ratnim zlo~inima na prostoru Bosne i Hercegovine je fakti~ki ve} po~eo. Naravno, pokrenut je protiv Srba. Aktuelni su
slu~ajevi Cvetkovi} i Tadi}. U Beogradu je, ne tako davno, boravio Ri~ard
Goldston, glavni tuìlac ovog suda. [ta se najnovije de{ava u ovom procesu?
Dr Budimir Ko{uti}: U ovom trenutku je s jedne strane podnet zahtev za
transfer, kako se kaè u tome zahtevu, Tadi}a iz Nema~ke tom me|unarodnom
ad hok sudu u Hagu. Moram re}i da je obrazloèwe tog zahteva ra|eno na takav na~in da se ne vidi da je osnovni princip u Statutu, princip individualne odgovornosti, jer je zahtev pra}en jednom vrstom optu`be celog srpskog
naroda u toj bawalu~koj regiji, {to zaista ~udi, jer treba o~ekivati da }e se
taj sud, kad ve} to govore dràti, tog Statuta, a u Statutu jasno pi{e da vaì
princip individualne odgovornosti. Da moè odgovarati Tadi} {to je po~inio odre|ena dela, a ne moè se, kao {to je u obrazloèwu Goldstona, koje je
uradio jedan od wegovih saradnika, to u~initi kao {to je u~iweno. U su{tini to je optu`ba srpskog naroda kao celine.
Me|utim, po{to nije bilo mogu}e da se Tadi} preda sudu u Hagu bez izmene krivi~nog zakonodavstva Nema~ke, drugim re~ima mora se uraditi nacrt zakona i taj nacrt mora da usvoji ... gde se traì saglasnost oba doma nema~kog parlamenta. Prema tome, nema vremena da se to uradi. Iz tih razloga je nema~ki tuìlac podigao optu`nicu, jer da to nije uradio morao je Tadi} da bude pu{ten na slobodu.
Novinar: Da li }e se sve odvijati na onoj narodnoj kadija te tuì, kadija ti sudi, ostaje da se vidi. U svakom slu~aju, situacija je ozbiqna i tako je
treba shvatati. Za emisiju Vidik iz Beograda, Vlastimir Vidi}.
276
SRT, Emisija Intervju, 3. 3. 1995.

Novinar: Dobro ve~e, po{tovani gledaoci. Ve~era{wi gost na{e serije intervjua je prof. dr Budimir Ko{uti}. Profesore, dobro ve~e i hvala
vam {to ste pristali da budete jedan od u~esnika na{e serije intervjua.
Dr Budimir Ko{uti}: âst mi je {to ste me pozvali.
Novinar: Gospodine Ko{uti}u, mo`da je dobro da po~nemo ovaj intervju
upravo razmi{qawima jednog dela svetske zajednice koja kaè da bi se kona~no smirila situacija na prostorima Balkana trebalo bi da se sve novonastale zemqe me|usobno priznaju. Dakle, iznova se vra}amo pritiscima da se
priznaju avnojevske granice, a to je bio problem zbog koga je rat po~eo.
Dr Budimir Ko{uti}: O~igledno je da se me|unarodna zajednica ili
ta~nije oni koji imaju kqu~nu re~ u toj takozvanoj me|unarodnoj zajednici drè onoga projekta koji je zapisan u materijalu, koji je u{ao u istoriju kao
Karingtonov plan. Iako taj projekat nosi naziv lorda Karingtona na wegovu sadrìnu u najve}oj meri su uticali projekti koji, po mom saznawu, imaju
svoje izvori{te u razmi{qawima u Nema~koj, a radili su ga stratezi iz instituta iz jugoisto~ne Evrope. U tom smislu, dakle, re{ewa koja su predvi|ena za Balkan u velikoj meri podse}aju na ne{to {to ima svoje korene u pro{losti. A smatra se da i danas takvo re{ewe odgovara velikim, dakle onima koji se bore za odre|ene sfere svojih interesa na ovim prostorima, a mislim da se ne vodi u dovoqnoj meri ra~una ni o jednom jugoslovenskom narodu. Najmawe se vodi ra~una o srpskom narodu, ali istovremeno duboko sam
uveren da re{ewa koja se predlaù nisu u interesu nijednog drugog jugoslovenskog naroda.
Novinar: Profesore, u tim optu`bama svetske zajednice za zbivawa na
prostorima Balkana vrlo ~esto se apostrofira navodna srpska èqa koja
traje po wima, gotovo ~itavo stole}e, da stvore Veliku Srbiju. Ko su nosioci glavnih optu`bi protiv Srba?
Dr Budimir Ko{uti}: Vidite...
Novinar: [ta se u stvari, profesore krije iza te neke sintagme Velika
Srbija?
Dr Budimir Ko{uti}: Poku{avao sam da pretraùjem arhivu, a istovremeno da prou~avam dela i na{ih istori~ara i stranih istori~ara o ovoj problematici i do{ao sam do zanimqivih saznawa. Na primer, kada se prvi put
na odre|eni na~in javila ideja Srba da stvore jednu zajedni~ku dràvu i mere koje su protiv onih koji su bili nosioci te ideje, preduzete od strane Turske. To mi obi~no ne prou~avamo, ali istorijski izvori pokazuju da je bilo
odre|enih postupaka i prinude upotrebqene protiv odre|enih Srba i pre
nego {to je do{lo do okupacije Bosne i Hercegovine od strane Austrougarske. Me|utim, ti prvi oblici takvog pona{awa Turske, odnosno Otomanske
imperije u to vreme, zaboravqeni su. A ideja o Velikoj Srbiji nastala je onoga trenutka kada je Austrija preìvela, u svojim nastojawima da bude vode}a
nema~ka nacija, poraz u sukobu sa Rusima, a istovremeno izgubila, nakon bor277
bi u Italiji za ujediwewe, zna~ajne teritorije u Italiji. Tada je Austorugarska odlu~ila da osnaì odre|enu kompenzaciju Austrije, a kasnije Austrougarske, kao {to znate odre|enu kompenzaciju na prostorima biv{e Turske. @rtve su bili srpski narod u Bosni i Hercegovini i kao priprema za tu
vrstu aktivnosti u Austrougarskoj se razvila i ideja o potrebi sa se suzbije
pokret za Veliku Srbiju. Ono {to je najzanimqivije najve}i nema~ki istori~ari Leopold Ranke i da sad ne nabrajam i Engels, ~ak zanimqivo je da je i
Kalaj. koji }e ostati upam}en u srpskom narodu po zlu, je tako|e pre nego {to
je postao ministar i upravnik Bosne i Hercegovine i pre nego {to je na Berlinskom kongresu Bosna i Hercegovina opqa~kana, tvrdio da je Bosna i Hercegovina srpska zemqa. Dakle, ni u Nema~koj nije bilo sporno da su Bosna i
Hercegovina srpske zemqe. Me|utim, rekoh vam, onog trenutka kada je Austrija, odnosno Austruogarska, izgubila primat u savezu nema~kih dràva, s
jedne strane, a, s druge strane, izgubila teritoriju u Italiji i po~ela je kompenzacija na Balkanu, po~elo je otimawe onoga {to pripada Srbima, tako da
je Austrougarska tu jednu ideju koja se u skromnom vidu pojavila jo{ u tursko
doba {iroko razvila i na taj na~in umesto da kaè da ona pqa~ka, jer uzima
stvari koje su tu|e, ona optuùje `rtvu. I to se radi, kao {to vidite, od 1888.
godine do danas.
Novinar: Gost ve~era{we emisije Intervju prof. dr Budimir Ko{uti}.
Gospodine Ko{uti}u, o ostvarewu svih ciqeva na prostorima biv{e Jugoslavije, svih dakle zainteresovanih strana, pitawe je samo kako }e se, koji
}e se putem krenuti. Da li }e tu biti vojne opcije, za koju se zalaù neki, ili
}e se do nekog mira, uspostavqawa mira do}i mirnim putem, zna~i demokratskim za nekim pregovara~kim stolom?
Kako vi prognozirate ovu doglednu budu}nost? Da li }e se to zavr{iti
sve ovako, ~itava ova tragedija na Balkanu da li }e se zavr{iti za pregovara~kim stolom?
Dr Budimir Ko{uti}: Ako se zaista èli mir jedino se taj mir moè
obezbediti ako do|e do zakqu~ewa odre|ene vrste sporazuma izme|u svih zainteresovanih strana na ovim i biv{im jugoslovenskim prostorima. Drugim
re~ima, nije mogu}e na}i re{ewe na prostorima biv{ih jugoslovenskih federalnih jedinica, posebno Hrvatske i Bosne i Hercegovine ako se ne ostvari jedna vrsta, da tako kaèm saradwe u traèwu re{ewa i to neposredno
zainteresovanih strana. Me|utim, u ovom trenutku nije izvesno da }e ta vrsta pregovora biti odràna iz prostog razloga {to o~igledno postoji jedna
vrsta uùrbane aktivnosti usmerena na to da se stvori takav balans vojnih i
drugih snaga u kojima bi bilo eventualno mogu}e poraziti vojsku Republike
Srpske Krajine i Republike Srpske, odnosno srpski narod, i nametnuti mu
re{ewe. Da ta vrsta pripreme za vojnu opciju postoji, svedo~i nekoliko fakata. Prvi je, iako je Skup{tina Republike Srpske jasno stavila do znawa da
prihvata ovaj nacrt plana Kontakt grupe kao polaznu osnovu za pregovore, to
saop{tewe Skup{tine Republike Srpske i nadle`nih organa Republike
Srpske nije primqeno, ve} je re~eno da mora i zvani~no Republika Srpska da
278
potpi{e taj takozvani mirovni plan, pa tek onda mogu da po~nu pregovori.
Postavqa se pitawe kako je mogu}e traìti od nekoga da potpi{e nacrt bilo kog plana. U me|unarodnom pravu, znate, postoji dugo iskustvo i duga praksa, nacrti ugovora se ne potpisuju. Prema tome, ako se od Republike Srpske
traì da pored zvani~ne izjave wene Skup{tine i wenog predsednika da se
prihvata plan Kontakt grupe, kao polazna osnova za pregovore, i nude pregovori, preko toga prelazi, onda je jasno da onaj ko nudi tu varijantu plana ne
nudi u stvari mirovni plan, nego traì jednu vrstu predaje Republike Srpske i to predaju bez borbe.
SRT
Novinar: Povodom petogodi{wice osnivawa Srpske demokratske
stranke Republike Srpske i Op{tinskog odbora Srpske demokratske stranke Trebiwa, drugog koji je osnovan na podru~ju biv{e Bosne i Hercegovine
na Trgu kraqa Petra u Trebiwu otkrivena je bista akademiku Jovanu Ra{kovi}u, osniva~u Srpske demokratske stranke. Ovo je prvi spomenik podignut
velikanu srpske misli u srpskim zemqama. Bista je delo akademskog vajara iz
Beograda, Drinke Radovanovi}, a predstavqa poklon gradu Trebiwu.
Boìdar Vu~urevi} (predsednik SO Trebiwe): Odavde smo po~eli i bu|ewe srpskog nacionalnog duha. Odavde smo probudili biv{u Bosnu i Hercegovinu, upravo srpski narod koji je ìveo ili i danas ìvi na tim prostorima. Jovan Ra{kovi}, kako rekoh, dugo }e ìveti me|u nama jer je on bio
idejni ideolog i ja sam ponosan da sam se dosta puta sretao sa wim i u neko doba postao i li~ni saradnik i prijateq sa wim. Kada se danas govori da su Srbi krivi za nesre}u koja se desila na jugoslovenskim prostorima, kada se ukazuje da su Srbi izvr{ili agresiju, treba podsetiti na jednu ~iwenicu, a wu je
najboqe izrazio veliki Jovan Ra{kovi}. Osnovni na{ ciq jeste da ostvarimo upravo one ideje koje su sadràne u jednoj misli svi narodi i svi qudi
koji na ovim prostorima ìve treba da ìve ravnopravno i u miru. I poku{ao je osnivawem upravo Srpske demokratske stranke u biv{oj Socijalisti~koj Republici Hrvatskoj da ostvari tu ideju. Da odrì jednu zajedni~ku
dràvu u kojoj }e svi narodi biti ravnopravni i u kojoj }e svaki gra|anin biti po{tovan na isti na~in.
Novinar: Na petogodi{wicu osnivawa Srpske demokratske stranke u
Trebiwu je odràna i sve~ana sednica Skup{tine op{tine kojoj su, pored doma}ina, prisustovali i predstavnici nekih republi~kih organa i institucija, komande Hercegova~kog korpusa, Zahumsko-hercegova~ke eparhije i nekih organizacija iz Savezne Republike Jugoslavije.
Pi{e: Otvoreni program Gost
Emisija na SRT Sa
Novinar: ...Na programu Srpske televizije, dobar dan. Danas u ratnoj srpskoj prestonici na Palama buran politi~ki dan. Nakon Torvalda Stolten279
berga, norve{kog diplomate, koji je boravio u Predsedni{tvu Republike

Srpske u Republiku Srpsku stigli su brojni prijateqi, bra}a reklo bi se.
âst mi je i zadovoqstvo da u na{em studiju, u studiju Srpske televizije u Sarajevu, pozdravim nama drage goste dr Vojislava [e{eqa, predsednika Srpske radikalne stranke, gospodina Tomislava Nikoli}a, {efa poslani~ke
grupe Srpske radikalne stranke u Skup{tini Srbije, gospodina Aleksandra
Vu~i}a, narodnog poslanika i zamenika {efa grupe i gospodina Nikolu Popla{ena, koji je predsednik Srpske radikalne stranke u Republici Srpskoj.
Dobar dan.
Gospodine [e{eq, reklo bi se, sportskim re~nikom, stigli ste u Republiku Srpsku u najja~em sastavu.
Dr Vojislav [e{eq: Pa stigli smo, ali ovo nije prvi put. Mi smo prili~no ~esto na prostorima Republike Srpske, a i ovde na srpskim Palama, u
srpskom Sarajevu. Ovoga puta smo do{li da izrazimo i na licu mesta punu solidarnost Srpske radikalne stranke sa srpskim narodom Republike Srpske,
na{u podr{ku, na{u èqu da srpski narod istraje u odbacivawu svih ultimatuma, pritisaka iz inostranstva, pritisaka iz Srbije, pritisaka iz Beograda, posebno pritisaka najve}eg srpskog izdajnika svih vremena, Slobodana Milo{evi}a. Ova blokada koju je Milo{evi} sproveo na Drini protiv
Republike Srpske mnogo je gora, ne~asnija i pokvarenija od blokade koje su
zapadne sile sprovele protiv Crne Gore i Srbije. Ova blokada mora u najskorije vreme pu}i, pasti, a pa{}e i reìm onoga ko je uspostavio takvu blokadu. Ovakvo ne{to nikada nije zabeleèno u istoriji srpskog naroda, da Srbi
s jedne strane reke blokiraju Srbe s druge strane reke i da im name}u om~u
oko vrata. Ovo je svakako jedna om~a koja nikad ne}e mo}i da bude zategnuta i
koja }e se okrenuti kao bumerang onome ko je vezivao.
Novinar: Gospodine Nikoli}u, ~uli smo malopre u vestima, boravili
ste na Grbavici, na prvim linijama fronta, a imali ste priliku da se u direktnim razgovorima sa borcima i sa narodom na Grbavici uverite u raspoloèwe. Pa evo prilike da nam kaète kakvo je raspoloèwe naroda.
Tomislav Nikoli}: Pa nama je bila èqa da potvrdimo svoje mi{qewe
koje ve} imamo kao stranka da je narod Republike Srpske apsolutno protiv
prihvatawa mirovnog plana Kontakt grupe, da je narod najpre bio iznena|en
i zaprepa{}en, a sada i ogor~en pona{awem reìma u Beogradu, posebno zavo|ewem takvih sankcija, naro~ito ukidawem telefonskih veza, zna~i svakog kontakta sa Republikom Srpskom. Mi smo usput obi{li i Grbavicu, vi
znate da na{ vojvoda Slavko Aleksi} drì taj deo grada, oti{li da pokaèmo da vrlo brzo moèmo da stignemo ukoliko zatreba, oti{li da ispipamo
otprilike raspoloèwe boraca. Svi su kao jedan i sigurno nijedna vojska ne}e pro}i pored tih boraca, svratili smo i na Pale da poku{amo da, u razgovoru sa predsednikom Republike Srpske, prenesemo stav Srpske radikalne
stranke i stav srpskog naroda koji on ne moè da se vidi na osnovu emisija.
280
Novinar: Gospodine Popla{en, stav srpskih radikala po pitawu mirovnog plana Kontakt grupe. U svakom slu~aju on ni po ~emu nije mirovan.
Dr Popla{en: Odnos prema takozvanom mirovnom planu u teku}em periodu je zaista detaq jednog dugotrajnijeg odnosa srpskih radikala prema pitawu srpskih zemaqa u celini. Vi{e godina vrlo jasan i rekao bih glasan stav
Srpske radikalne stranke jeste da srpske zemqe predstavqaju jedan jedinstven prostor, kao {to je to jedinstven narod, i amputacija bilo kog dela prostora, odnosno naroda dovodi u pitawe ìvot organizma u celini. Iz tog generalnog stava sasvim je jasno da mi ne moèmo stati iza kapitulacije jednog
tako zna~ajnog dela kao {to je Republika Srpska i ne samo kapitulacije, nego
ne moèmo pristati uz jedan proces koji bi odmah po~eo, destrukcije Republike Srpske i ovda{weg naroda jer bi se odmah otvorio proces destrukcije preostalih srpskih zemaqa i razume se Srbije, kao najve}e srpske dràve.
Novinar: Gospodine [e{eq, jedno pitawe koje ima vi{e pitawa, blokada, sankcije, pritisak na rukovodstvo i negirawe rukovodstva Republike
Srpske.
Dr [e{eq: To je jedno veoma veliko pitawe, ali ono podrazumeva jedan
veoma prost i jednostavan odgovor. Mora se izdràti i ni na {ta se ne sme
pristati pod pritiskom. Ono rukovodstvo dràve koje vam neko napada morate braniti, ~ak i ako ga ne volite morate ga braniti sve do onog momenta dok
vam ga napadaju, jer to je dokaz da je ono dobro. Onoga trenutka kada ga prestanu napadati, zna~i da je onda ne{to problemati~no. Ovoga puta }e poku{ati
sva najprqavija sredstva da upotrebe. Vidite kakva je kampawa preko dràvnih medija iz Beograda, preko dràvne televizije, kroz {tampu. Druga faza
sledi i onda }e najgore mogu}e laì i klevete da lansiraju. Pro}i }e i rukovodstvo Republike Srpske, {to se ti~e dràvnih medija u Srbiji, na isti na~in kao recimo Srpska radikalna stranka u oktobru i novembru pro{le godine. Sve {to im padne na pamet oni }e lansirati, najgore mogu}e izmi{qotine, monstruozne }e optu`be konstruisati, najgore mogu}e stvari. Ali, treba unapred znati da su to laì, da su izmi{qotine, da je to specijalni psiholo{ki rat. Tre}a stvar koju }e poku{ati jeste uno{ewe razdora iznutra,
tragawe za petom kolonom. Ko bi mogao predstavqati tu petu kolonu? ^lanovi Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju. Veliki deo ~lanova te nove
Socijalisti~ke partije koja se formira i poku{a}e u samom rukovodstvu Republike Srpske da bilo koga i{~a~kaju ko bi se okrenuo protiv rukovodstva
i ko bi sluìo wihovim interesima, wihovim stavovima. I {to je ve}a nervoza reìma u Beogradu to su ozbiqniji pokazateqi da taj reìm nema mnogo vremena i da ne}e uspeti da to sprovede. Reìm je napravio ~itav niz besmislenih i, sa aspekta wegovih interesa, lo{ih poteza ~itave ove godine.
Ovoga puta reìm je krenuo ka svom kraju. I reìm }e pasti, pitawe je meseca kada }e pasti, do tada se mora izdràti.
Drugo, Slobodan Milo{evi} misli da }e pritiscima gorim od onih kojima su izloène Srbija i Crna Gora uspeti da slomi rukovodstvo Republi281
ke Srpske i na taj na~in privoleti Zapad na popu{tawe prema Srbiji. To je

jedna besmislica. Slobodan Milo{evi} misli da moè da postane ameri~ki
~ovek na Balkanu tako {to }e se prikloniti trenutnoj ameri~koj politici.
To je stra{na zabluda. Amerikanci cene ~vrstog, stabilnog i odlu~nog ~oveka, makar i kao protivnika, a ovakve koji im se povijaju, koji savijaju ki~mu,
koji su spremni da sluè bez obzira na cenu, preziru. Wih koriste za jedan
potez, oni su za jednokratnu upotrebu. Ne zaboravite, nema lep{teg skalpa o
pojasu Bila Klintona za slede}e ameri~ke predsedni~ke izbore od skalpa
Slobodana Milo{evi}a. Oni }e ga sada koristiti dokle god mogu protiv Republike Srpske.
(prekid na kaseti)
Dr [e{eq: ...tu iskoriste i kad vide da vi{e ni{ta ne mogu da uradi u
tom smeru oni }e se okrenuti protiv wega i za dva, tri meseca to }e biti krajwe jasno. A Republiku Srpsku ne mogu slomiti. Za{to je ne mogu slomiti?
Zato {to je nastala voqom srpskog naroda koji ovde ìvi, nije je stvarao ni
reìm iz Beograda, ni bilo ko sa strane. Ovda{wi narod je stvorio i ovda{wi narod nema izbora. Ili }e sa~uvati Republiku Srpsku, ili }e sa~uvati
svoje nacionalne teritorije, svoj etni~ki prostor ili }e se seliti preko
Drine, nema sredweg re{ewa. Nemogu}e je sredwe re{ewe. Zbog toga je srpski narod Republike Srpske zapravo unapred predodre|en, unapred osu|en da
pobedi.
Novinar: Recite mi, zna~i, u osnovi svega jeste ru{ewe sistema u Srbiji. I uvo|ewe sankcija je vezano za sistem u Srbiji, vladaju}i reìm u Srbiji, jer prakti~no velike mo}ne sile upravo gledaju da je to jedan, onaj posledwi ostatak komunisti~kog bauka.
Dr [e{eq: Naravno. Vidite, Amerikanci se jo{ boje eventualnog obnavqawa komunizma u Rusiji, na prostoru biv{eg Sovjetskog Saveza. I oni sve
~ine da eventualne saveznike novog komunisti~kog reìma, koji bi se tamo
mogao uspostaviti, na vreme suzbiju. Zbog toga su nama Milo{evi} i wegov
reìm neprekidno bili kao vodeni~ni kamen oko vrata. Ali, mi smo ih podràli 1991. i 1992, podràli smo ih iz petnih ìla. Zahvaquju}i na{oj podr{ci Milo{evi} je ostao 1992. godine na vlasti i pobedio na izborima. Bez
toga ne bi pobedio, siguran sam, pao bi 1992. godine, bio je toliko u kriti~noj situaciji, ali smo ga podràli zato {to je pomogao Republiku Srpsku i
Srpsku Krajinu. Mi ni danas ne moèmo negirati tu wegovu pomo}, ona je postojala, ona je istorijska ~iwenica. A kad smo se prvi put sa wim sukobili?
U maju pro{le godine kada je kapitulirao, prihvatio Vens-Ovenov plan i poku{ao da nametne kapitulaciju Republici Srpskoj. Na{ je onda sudar bio definitivan, èstok, silovit, zemqa se zatresla od siline na{eg sudara. Ali
smo i daqe ostavqali otvorena vrata ra~unaju}i da je mogu}e da se Milo{evi} mo`da vrati na nacionalnu opciju, na nacionalne pozicije i nismo ga ga|ali direktno u ~elo, kao {to to sada ~inimo. Poku{avali smo na neki na~in da uti~emo da opet sve bude u srpskom nacionalnom frontu kako treba,
282
kako je bilo ranije. Do septembra 1993. godine kada je Milo{evi} preko Slu`be dràvne bezbednosti Srbije, Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju i
Kontraobave{tajne slu`be Vojske Jugoslavije poku{ao bawalu~ki pu~, obarawe Radovana Karayi}a i rukovodstva Republike Srpske. Tad smo to raskrinkali u Saveznoj skup{tini, udarili silovito. Posle je do{lo do na{eg
definitivnog sudara i sukoba koji i danas traje. U su{tini na{eg sukoba nema ni{ta li~no, nema ni{ta grupno. Su{tina na{eg sukoba je odnos prema
srpskom nacionalnom pitawu i spasavawe zapadnih srpskih teritorija.
Novinar: Da li, se po va{em mi{qewu, iza tog plana Kontakt grupe kona~no krije sukob vode}ih li~nosti u Srbiji i u Republici Srpskoj?
Dr [e{eq: Kontakt grupa i wen plan su samo povod za ovakvo rasplamsavawe sukoba, u jednom trenutku je moralo do toga do}i. Prvo, reìm u Beogradu ne trpi slobodarski duh koji vlada u Republici Srpskoj, srpska nacionalna znamewa, vra}awe srpskoj nacionalnoj tradiciji, ja~u ulogu Srpske
pravoslavne crkve u politici i tako daqe, sve to {to bode o~i, pre svega Miri Markovi}, koja je siva eminencija reìma u Srbiji, koja glavne konce ima
u svojim rukama. Oni su jo{ zadràli petokraku na srpskom grbu. Koliko su
dugo odugovla~ili i sa skidawem petokrake i sa srpske zastave i tako daqe.
Znate kroz kakve smo sve peripetije prolazili. To je ono {to wima smeta.
Oni se uàsavaju od pomisli da bi sutra takav reìm mogao biti u Srbiji.
Takav jedan nacionalan, demokratki reìm je budu}nost Srbije. I jo{ jedna
stvar je veoma va`na ovde. Kontakt grupa je sada nastupila sa ovim planom i
ona }e jo{ recimo 15, 20, mesec dana, poku{avati da nametne...
Novinar: Do 15. oktobra.
Dr [e{eq: Do 15. oktobra poku{ava}e da ga namente. I kada ga ne uspe
nametnuti {ta }e se desiti? Ni{ta. Isto ono {to se desilo posle Vens-Ovenovog plana. Da li se se}ate koliki su bili pritisci, pretwe i tako daqe.
Evo nekoliko puta su udarili iz vazduha. Da li su imali neke vojni~ke efekte? Nikakve. Pogodili su, li~no sam bio na tom mestu kod Gora`devca, gde su
pogodili dva terenska policijska vozila plave boje, parkirana bez ikakvog
zaklona, pogodili jedno sanitetsko vozilo, ubili dva sanitetska radnika, sad
kaù i jedan stari kamion negde prema Igmanu kod Hayi}a gde je to bilo, sad
nisam bio tamo.
Novinar: Da to je na Igmanu.
Dr [e{eq: Da. Na Igmanu. Tu su ti efekti. Bombardovawem iz vazduha
rat se ne moè dobiti, a niko ne krvari u bosanskim gudurama. Sad gledajte,
imajte jo{ jednu stvar u vidu, {ta je za Amerikance 100 kvadratnih kilometara vi{e ili mawe, ili 1.000 kvadratnih kilometara vi{e ili mawe? To za
wih nije ni{ta. S aspekta wihovih prostora to je sitnica, to je kap vode u
moru. Dakle, vodi se jedna diplomatska igra i bitka ~ija su{tina nije stvarni odnos snaga na podru~ju biv{e Bosne i Hercegovine i stvarni omer u teritorijama koje }e imati Srbi, Hrvati ili muslimani nego ne{to sasvim
drugo. Nema~ka je bila u jednoj velikoj strate{koj ofanzivi. Sad wena ofan283
ziva slabi. Pojavquje se u novoj ulozi Engleska, mogu}e je uskoro i Francuska da se pojavi, to }emo jo{ videti za koji mesec, a i Amerikanci su postali
surevwiviji prema ambicijama Nema~ke. Tako da su mogu}i novi zapleti i
novo balansirawe snaga. Sve to treba izdràti. Treba do~ekati tu promenu
snaga. Ona }e sigurno do}i, a ovi u Beogradu ne znaju da se ispravno postave
prema tome. Ne znaju osnovnu stvar u diplomatiji, u spoqnoj politici kad
jednom popustite onda ste svoje protivnike navikli na popu{tawe i oni va{e popu{tawe smatraju kao ne{to prirodno, kao ne{to normalno, ne{to
{to se samo po sebi o~ekuje.
Novinar: Koliki je taj prag popu{tawa, koliko }e jo{ biti posmatra~i
na Drini i {ta jo{ sve?
Dr [e{eq: Oni }e mo`da i}i na te posmatra~e. Me|utim, sad su sankcije, sad je blokada od strane reìma u Begoradu prema Republici Srpskoj
najo{trija. Ta blokada, po svojoj prirodi, mora da slabi. Prvo, oni nemaju sve
policajce, sve vojnike i sve oficire u Srbiji za sebe. Nemaju ni ve}inu. Imaju mo`da jednu tre}inu policajaca i jednu ~etvrtinu oficira. Posle nedequ
dana, vide}ete, do}i }e do popu{tawa. Jednostavno ti qudi koji su tamo u smenama po~e}e da pu{taju da idu kamioni. Pa ne moè na svakom kvadratnom metru obale uz Drinu da postoji po jedan policajac i jedan oficir. Crevo se
prebaci preko Drine, pa se nafta propu{ta kroz crevo ili {ta treba drugo.
Pa se splavovima no}u prelazi. Sve se dakle moè, ako postoji voqa. Razume
se u Republici Srpskoj }e morati da se racionalizuje snabdevawe energentima, u to nema nikakve sumwe, prioritet mora imati Vojska. Zato qudi treba,
kada su ve} ovoliko izdràli, da se jo{ malo napregnu. Jer posle svih tih `rtava, posle svih ovih borbi, naprezawa, odricawa i tako daqe, popustiti zna~i sve izgubiti. Sve se gubi. Videli ste kako su ove mape lepo skicirali da
probiju kroz Bosansku Krajinu, da izbiju na Zapadnu Bosnu od Jajca i Kqu~a,
zatim da gore koridor kontroli{u potpuno komotno, pa onda ovamo da klin
zabiju preko Gora`da, @epe i Srebrenice, na nekoliko delova da podele Republiku Srpsku, da bi negde u budu}nosti ~itavu Bosnu i Hercegovinu konstruisali kao unitarnu dràvu.
Novinar: Gospodine Nikoli}u, vas bih zamolio da date svoju ocenu pona{awa dràvne televizije, Radio-televizije Srbije.
Tomislav Nikoli}: Da, ja sam tu ocenu...
Novinar: Izviwavam se, u Beogradu kaù RTS-SPS.
Tomislav Nikoli}: Da, pa Radio-televizija Srbije je postala bilten Socijalisti~ke partije Srbije. Dnevni informativni bilten i sredstvo kojim
se hipnoti{u mase, kojim se manipuli{e gra|anima Srbije verovatno, u poku{aju da se navedu na politiku koju vodi Slobdan Milo{evi}. Svoje mi{qewe o Radio-televiziji Srbije i ja li~no, a i poslani~ka grupa Srpske radikalne stranke izneli smo u raspravi koja je vo|ena povodom Zakona o radio-televiziji, zakona koji smo mi predloìli i u kome smo predloìli da
se kona~no ta demokratija, taj vid, nalik ne{to na demokratiju {to se poja284
vilo u Srbiji 1990. godine, i {to sada poku{ava Slobodan Milo{evi} da zatre u potpunosti, da se prenese iz Skup{tine i na dràvnu Radio-televiziju. Da taj vi{estrana~ki upravni odbor zaìvi, da se ~uju glasovi i za i protiv na toj televiziji, da se ~uju i ostali relevantni politi~ki faktori.
Primer je Srpska radikalna stranka koja od septembra nema nijednu konferenciju za {tamu na dràvnoj televiziji, nijedno mi{qewe, nijedan stav, ni{ta. O nama se }uti kao da ne postojimo u Republici Srbiji. Zna~i, osnovna
stvar je tu dràvnu televiziju dovesti da sluì gra|anima dràve, a ne jednoj partiji. Danas je jedna partija, sutra druga zar }emo dozvoliti da se televizija pona{a tako kako joj diktiraju oni koji vode dràvu.
I vidite sad {ta je najgore. Najgore je to {to oni neprekidno vr{e neke ankete po Srbiji u kojima je 101 posto gra|ana za prihvatawe plana, ne ni
100 posto, ja mislim da je to ve} postalo besmisleno i wima samima. I svako
ve~e o~ekujem, evo sad }e da prekinu, vide da je to besmisleno, a oni nastavqaju i daqe. Vaqda se iìvqavaju Slobodan Milo{evi} i wegova supruga uve~e gledaju}i dnevnik koliko je to gra|ana za prihvatawe plana i za odbacivawe Republike Srpske kao jedne srpske dràve, koja je samo slu~ajno sa jedne strane reke za razliku od Srbije. Mi pripremamo vanredno zasedawe Republi~ke skup{tine. Stupi}emo u kontakt, naàlost svi predsednici opozicionih partija su negde na odmorima, mi smo poku{ali da organizujemo i dana{wi dolazak, da to bude delegacija na visokom nivou opozicionih partija,
me|utim, oni su svi na odmorima. O~ekujemo da se vrate i da pripremimo jedno vandredno zasedawe na kome }e se raspravqati iskqu~ivo o pona{awu
predsednika Republike i svih dràvnih organa u Republici Srbiji povodom
prihvatawa plana Kontakt grupe, a posebno da vidimo ko je granicu na Drini
potpuno zatvorio. Mi smo ih upozoravali da je postavqena granica na Drini, a oni su nas ube|ivali, jo{ u oktobru pro{le godine, kad smo ru{ili Vladu Nikole [ainovi}a da to nije granica, da to sluì samo da se eventualno
spre~e {verc i ratni profiteri, kako su to nazvali. Da vidimo sada da li je
Srbija kona~no uspostavila blokadu i granicu na Drini prema Republici
Srpskoj.
Novinar: Gospodine Vu~i}u, kakav je glas naroda, glas omladine Srbije
i glas omladine Beograda?
Aleksandar Vu~i}: Pa ne znam. Rekao bih, osvrnuo bih se na ne{to {to
sam ~uo danas i ovde, a {to je moglo da se ~uje na dràvnoj televiziji i u ostalim dràvnim medijima u Srbiji. To je, pre svega, stav da su oni koji su za potpisivawe ovog zlo~ina~kog ultimatuma me|unarodne zajednice i predsednika Srbije za mir, a oni koji su protiv toga su za rat. Moram da kaèm da svaki psihi~ki zdrav i normalan ~ovek jeste za mir, pre svih srpski radikali, a
naravno i srpski narod u Republici Srpskoj. Ali, postavqa se pitawe mir
po koju cenu. Mi jesmo za mir, ali smatramo da se taj mir na najboqi na~in moè ostvariti ukoliko stvorimo jednu jaku i jedinstvenu srpsku dràvu, koja
}e svoje teritorije ~vrsto ome|iti, tu ne}e biti, dakle, vi{e nikakvog pro285
blema za srpski narod. Dakle, obezbedi}emo i budu}nost svim na{im gra|anima. Me|utim, to se ovim planom Kontakt grupe ne moè obezbediti. [to
se ti~e stava qudi u Srbiji, naravno da nije onakav kakav vi ovde vidite preko Radio-televizije Srbije, u wihovim informativnim emisijama. Najve}a
opoziciona stranka i u Srbiji i u Saveznoj Republici Jugoslaviji, Srpska
radikalna stranka, kao {to vidite, protiv je prihvatawa tog plana. Taj plan
je neprihvatqiv za nas. Razgovarao sam ovde sa qudima pa sam video da mnogi
ne poznaju neke ~iwenice, pa bih iskoristio priliku da kaèm da navodnih
49 procenata, koje bi trabalo da dobije Republika Srpska, odnosno teritorija koja bi pripadala bosanskim Srbima u biv{oj celovitoj i suverenoj Bosni
i Hercegovini...
Novinar: Republici Srpskoj bi se oduzelo 49 procenata...
Aleksandar Vu~i}: Naravno, ja sam hteo da kaèm da je to svega nekih 68
procenata teritorije koje srpska vojska trenutno kontroli{e, ili samo 76
procenata od onoga {to nama pripada po katastarskim kwigama. Tako|e je
interesantno da je ukupna vrednost biv{e Bosne i Hercegovine procewena
na nekih 31,4 milijarde dolara, a da srpskoj strani pripadaju svega oko sedam
milijardi dolara. Vide}ete koliko je to minoran procenat. Da bih to potkrepio uze}u jo{ jedan primer. Duìna èlezni~ke pruge u biv{oj Bosni i
Hercegovini je otprilike oko 920 kilometara, Republici Srpskoj bi pripalo svega oko 120 kilometara pruge. Tako|e, proizvodwa energije oko 3.900 megavata, Republika Srpska bi bila u stawu da proizvodi oko 950 megavata, ukoliko bi prihvatila ovaj plan. Vrednost instalacija za proizvodwu toga bi
bila oko 24 procenata u srpskim rukama, a 76 procenata u rukama Muslimansko-Hrvatske Federacije. Ustavnim aran`manima su potpuno nere{eni ili
su re{eni na na~in potpuno neprihvatqiv za srpsku stranu, jer je srpski narod u Republici Srpskoj, kao i u Srpskoj Krajini krenuo u borbu za slobodu,
krenuo je u borbu za stvarawe jedinstvene srpske dràve i nikako ne moè
prihvatiti to da ìvi u celovitoj i suverenoj Bosni i Hercegovini o kojoj
se govori kao {to je poznato u Kominikeu ministara petorice. Jo{ je nekoliko laì i nedore~enosti izneto u tom Kominikeu ministara petorice.
Mnogo se pri~a ovih dana o takozvanim garancijama koje je dao ministar
spoqnih poslova Andrej Kozirjev, a na pitawe svih opozicionih prvaka, pre
svih lidera Srpske radikalne stranke u Srbiji za{to se to ne stavi na papir, jer u me|unarodnom pravu ne postoji bonafides, postoje me|unarodnopravni ugovori, postoje me|unarodnopravni dokumenti koji reguli{u odre|ena pitawa, nema odgovor. Me|utim, o~igledno je da nikakve garancije ne
postoje, a re~ Andreja Kozirjeva za nas ni{ta ne moè da zna~i, on je samo
u Ukrajini izdao, ostavio 13 miliona Rusa, u Estoniji 42 posto Rusa, u Kazahstanu tako|e toliki procenat, negde oko desetak miliona, tako da mi
wemu ne moèmo verovati.
[to se ti~e naroda i omladine u Srbiji, mi }emo, najve}i deo nas, razume se, bra}u u Republici Srpskoj pomagati na svaki na~in. Svaku, da se tako
286
izrazim simboli~no, i koricu hleba, i ka{i~icu soli i par~e sira }emo sa

na{om bra}om deliti. I u tome nas ne}e spre~iti ni policija, ni vojska na
Drini i ako bude trebalo i pliva}emo preko Drine da bismo tu pomo} doneli na{oj bra}i. Nadam se da }e i naredni doga|aji, ono {to }e se de{avati u
Skup{tini Srbije, a i neki drugi forumi }e se sigurno povodom svega ovoga
ogla{avati, pokazati da se narod u Srbiji, pa pre svih i mla|i qudi, upravo
zbog onoga {to sam na po~etku govorio, zbog stvarawa jednog trajnijeg mira,
opredelio za podr{ku narodu Republike Srpske, srpskom narodu Republike
Srpske u odbijawu ovakvog ultimatuma me|unarodne zajednice i Slobodana
Milo{evi}a.
Novinar: Reklo bi se, gospodine [e{eq, da se desilo ne{to {to Srbi
ni u snu nisu mogli o~ekivati. Me|utim, desilo se. Nije li ovo bio na~in da
se preko mirovnog plana Kontakt grupe, a taj plan podrazumeva da Republika Srpska utopi svoju dràvnost u unitarnu Bosnu i Hercegovinu, da se razrije{i i problem sa Republikom Srpskom Krajinom?
Dr [e{eq: Da, Milo{evi} se ve} spremao za sastanak sa Tu|manom u
Atini i tada je trebalo da se definitivno dogovore da se Srpska Krajina
preda u sastav Hrvatske i da Milo{evi} prizna nezavisnost Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije u avnojevskim granicama. Mi smo
za to saznali jo{ pre nekoliko meseci i zbog toga smo èstoko krenuli protiv reìma Slobodana Milo{evi}a, zbog toga smo pravili velike probleme i u Saveznoj i u Republi~koj skup{tini i gde god smo imali priliku. Hteli smo prvo da pred narodom taj reìm {to vi{e obezli~imo, da taj reìm
{to vi{e iskompromitujemo i da mu oteàmo poloàj. I mislim da smo u tome poprili~no uspeli, ali jo{ ne definitivno, tek narednih meseci }emo
i}i na to.
Kakva je situacija u Srpskoj Krajini? Tamo ve} dolazi do izvesne polarizacije i dva pola su ve} danas uo~ena, jedan je pol Milan Marti}, patriotska linija. Marti} je, kako sada stvari stoje, potpuno na patriotskim pozicijama. Milo{evi} se ~ak sprema da krene protiv Marti}a u ciqu wegovog
smewivawa. Na drugoj strani je Borislav Mikeli}, koji je kapitulantska linija, to je jedan stari komunisti~ki mafija{ kome bi lepo bilo i u Krajini
u sastavu Hrvatske pod uslovom da to bude wegov feud, da je on tamo gazda i da
moè nesmetano da pqa~ka kako je i nau~io kroz sve ove decenije anga`mana
u samoupravnim socijalisti~kim uslovima. Ali, narod Krajine je u potpunosti uz narod Republike Srpske, u to budite uvereni, tu nema nikakve sumwe.
Radikali }e svim svojim snagama, to je 16 poslanika u Republi~koj skup{tini Krajine, tako|e dejstvovati u pravcu {to ve}e solidarnosti i potpunog
ujediwewa Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, uostalom to je i
pokazao predsednik Narodne skup{tine Republike Srpske Krajine, radikal
Branko Vojnica. A mislimo da bi sada pravi potez bio ujediwewe Republike
Srpske i Republike Srpske Krajine i progla{ewe nezavisnosti. Sad je pra287
vi trenutak i sad vi{e nema {ta da se izgubi. Ne moè neko da ucewuje spoqa: Ako to i to uradite, uradi}emo vam ovo ili ono. Sad vi{e nemaju ~ime
da prete, sve ~ime su mogli da prete ispucali su, sve {to su mogli konkretno
da urade, uradili su. Zna~i, ostali su bez aduta u rukama, bez argumenata, ostali su bez ikakvih sredstava kojima bi mogli svoju voqu nametnuti.
Novinar: Zna~i, ovo je prakti~no posledwi wihov trzaj na unutra{wem
planu me|u nama?
Dr [e{eq: Da, to je tako|e wihov posledwi trzaj. S druge strane, stvari }e se razvijati u sasvim suprotnom pravcu od onoga koji o~ekuje Slobodan
Milo{evi} i od onoga koji o~ekuje Alija Izetbegovi}. Ne}e ni{ta biti od
muslimanske dràve na prostoru biv{e Bosne i Hercegovine. Bosna i Hercegovina }e biti podeqena na srpski i hrvatski deo. Ja vam mogu sada i skicirati granicu na kojoj }e se to izvesti. To je planina Zvijezda u centralnoj
Bosni, pa negde do Zavidovi}a, ne bih vam mogao precizno re}i da li }e Zavidovi}i biti na srpskoj ili hrvatskoj strani, otprilike linija Olovo-Maglaj }e biti potpuno u srpskim rukama i granica sa Hrvatskom }e biti dakle
oko Travnika i onda }e i}i na ovu liniju dodira sa severa izme|u Republike
Srpske i Herceg Bosne. Sa juga }e jo{ biti komplikacija, naravno, posebno
oko doline Neretve i izlaza na Jadransko more, ali mogu}e da }e se te stvari pregovorima razre{iti. Od muslimanske dràve ne}e ni{ta ostati, jer
Evropa ne èli muslimansku dràvu na svom tlu i pokaza}e se da su muslimani najve}e `rtve ovoga rata, sve zbog svoje gluposti, zbog vere da bi neko
spoqa bio spreman da wima stvara dràvu. I to jednostavno, treba muslimanima staviti do znawa i u Sarajevu i u Tuzli. Tamo ve} ima qudi koji odavno
misle svojom glavom i shvataju u kakvoj su se poziciji na{li, da svrgnu napokon te sanyaklije, da ih proteraju iz svojih redova i da traè na~in kako bi
se te stvari mogle sanirati u onom pravcu u kome bi bar mogli da sa~uvaju
svoje ìvote i svoju imovinu i da ìve ìvotom dostojnim ~oveka.
Novinar: Vreme isti~e, me|utim moram da vas pitam samo jo{ jedno pitawe, a to je stav Srpske pravoslavne crkve.
Dr [e{eq: Srpska pravoslavna crkva je povukla u posledwe vreme dva
veoma krupna i veoma va`na poteza. To su ova dva saop{tewa episkopske konferencije. Posebno bih skrenuo pa`wu na ovo posledwe saop{tewe iz koga
se vidi da Srpska pravoslavna crkva odlu~no staje uz Republiku Srpsku i ovda{wi srpski narod i da je protiv svih onih koji blokiraju Republiku Srpsku, dakle protiv reìma u Beogradu. Ta podr{ka je do{la u pravom trenutku, veoma je dragocena za celokupan srpski narod, posebno za Republiku Srpsku i mislim da je to jedan od faktora koji }e iznutra destabilizovati reìm Slobodana Milo{evi}a. Ono {to se sada desilo reìmu Slobodana
Milo{evi}a nikada se ranije nije desilo. Slobodan Milo{evi} je bio prakti~no na na{im pozicijama pre godinu i po dana, zato je uvek mogao ra~unati na podr{ku srpskih nacionalista, posebno radikalnih srpskih naciona288
lista, a imao je, s druge strane, ove dràvne mehanizme, vojsku, policiju, partiju i tako daqe, vladaju}i aparat, ~inovni~ki aparat. Sad mu ni{ta nije
ostalo, izgubio je podr{ku svih srpskih patriota. Izgubio je podr{ku svih
srpskih demokrata, a do{lo mu je do èstokog cepawa unutar aparata. On vi{e ne moè verovati ni svojoj policiji, ni svojoj vojsci, ni svojim ~inovnicima. Tamo je velika pometwa. Ne zaboravite, sada imamo 80.000 policajaca.
Svi su ti policajci posledwih godina regrutovani po principu wihove patriotske opredeqenosti. I niko od wih ne moè da razume kako to sad Milo{evi} vi{e nije nacionalista, nije patriota. Gro oficira u armiji su
nacionalisti, patriote, iskreno zabrinuti za sudbinu svoje zemqe i svoga
naroda.
Novinar: Da, tjerali su ih iz Slovenije preko Hrvatske.
Dr [e{eq: Naravno, i sad je vi{e kraj wihovom strpqewu. Oni vi{e ne
èle da budu strpqivi, ako nema nikakvog razloga, ako je jedini interes da
Slobodan Milo{evi} ostane na vlasti. Svi smo podràli Milo{evi}a dok
se on borio za srpski narod i srpsku zemqu, dok mu je to bio ciq, bar prividno, ali ciq. Sad mu je jedini ciq da on i wegova èna ostanu na vlasti. Sad
vi{e ne}e imati podr{ku nikoga od nas. A ne zaboravite, oni koji su ga sada
verbalno podràli, ove neke opozicione stranke, delom Srpski pokret obnove, Gra|anski savez, samo su ga oni podràli, oni mu ne}e dati iskrenu podr{ku, oni su ga podràli zato {to je do{ao na wihove pozicije, ali jedva
~ekaju da ga vide svrgnutog sa vlasti. Uostalom, Srpski pokret obnove ve} se
suprotstavqa Milo{evi}evoj blokadi na Drini, je li tako? Gra|anski savez
nema ni jedan procenat glasova. Srpska radikalna stranka i Demokratska
stranka Srbije su odlu~ni da podrè Republiku Srpsku i Srpsku Krajinu.
\in|i} danas ovako, sutra onako, ali i on zna da je wegov politi~ki interes
da podrì Republiku Srpsku, a ne da bude protiv we. Uostalom, ne}e smeti
nikako da podrì ovu blokadu na Drini, tako da je Milo{evi} ostao usamqen. Zna~i, samo treba jo{ malo strpqewa, malo izdr`qivosti, on mora
pasti.
Novinar: Poruka srpskom narodu u Republici Srpskoj, u Republici Srpskoj Krajini, nas gledaju i u Splitu, i u Zagrebu i u Tuzli.
zemqe }e biti ujediwene u jednoj jedinstvenoj dràvi. Dakle, treba izdràti, iza nas su godine odlu~ne borbe, nacionalne borbe, u toj borbi smo postigli velike rezultate, a lak{e je vaqda sa~uvati ono {to je ve} u borbi postignuto nego se ponovo boriti za ono {to smo jednom ostvarivali.
Novinar: Gospodo radikali, hvala lijepo na ovom razgovoru, na u~e{}u u
Otvorenom programu Srpske televizije.
Po{tovani gledaoci, danas su u Otvorenom programu Srpske televizije gostovali predstavnici Srpske radikalne stranke. Hvala na pa`wi.
289
SRT, Sa, Dnevnik 25. 8. 1994. godine

Novinar: ... zasedawa Narodne skup{tine Srbije, koja je na dnevnom redu
imala samo jednu ta~ku plan Kontakt grupe, protekao je u ù~noj diskusiji
koju najboqe oslikavaju re~i predsednika Demokratske stranke, Zorana \in|i}a, da je mirovni plan koska ba~ena da bi nas posva|ala. Na dana{woj sednici ~ula su se razli~ita mi{qewa i predlozi. Predsednik Demokratske
stranke, Zoran \in|i}, obrazloìo je predlog Deklaracije kojom bi Skup{tina Srbije predloìla Saveznoj skup{tini tekst sporazuma o principima i temeqima uspostavqawa konfederacije izme|u Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srpske.
Prilog RTS, B2
Novinar: Prvog dana skup{tinskog zasedawa Republike Srbije narodni
poslanici nisu postigli saglasnost o mirovnom planu Kontakt grupe. Vladaju}a Socijalisti~ka partija Srbije predlagala je da se plan prihvati, a
opozicija to odbila, jer je neozbiqno i politi~ki vrlo {tetno kada za to nema nikakvih me|unarodnih garancija da }e Srbi dobiti onaj minimum za koji se zalaè i rukovodstvo Republike Srpske. Dok su poslanici ~vrsto ostali kod svojih stavova poznatih javnosti, Demokratska stranka predloìla je
deklaraciju o stvarawu konfederacije Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srpske. Obrazloèwe je dao predsednik stranke, Zoran \in|i}.
Zoran \in|i}: Ono {to moè Jugoslavija, ono {to moè Srbija, kao minimum garancija, politi~kih garancija da pruì srpskoj strani u Republici
Srpskoj, to je da sa wima potpi{e identi~an konfederalni ugovor kakav je
Republika Hrvatska potpisala sa Muslimanko-Hrvatskom Federacijom. I
mi smo predloìli taj ugovor. On se od re~i do re~i poklapa sa onim {to su
Republika Hrvatska i Amerika dali muslimanima i Hrvatima. Nijedna re~
se ne razlikuje. Izba~eni su samo detaqi oko Neuma, oko pristupa moru, sve
drugo je ostalo isto. Me|utim, time se daje odre|ena politi~ka garancija
srpskoj strani, ona je onda i politi~ki ravnopravna, ne samo teritorijalno
ravnopravna da dobija 50 posto teritorija, dodu{e lo{eg kvaliteta, nego je
politi~ki ravnopravna, to zna~i da ona ima jednu ~vrstu ugovornu garanciju,
ne samo obe}awe Kozirjeva, ne samo nove neke nesigurne izve{taje o ustavnim principima koji su ovakvi ili onakvi, to je garancija koju daje jedna dràva, dràva Jugoslavija.
Mi predlaèmo da Skup{tina usvoji ovu deklaraciju kao zahtev Saveznoj skup{tini i da Savezna skup{tina donese odluku da se sklopi konfederalni ugovor izme|u Republike Srbije, izme|u Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srpske u istom tekstu u kome je Republika Hrvatska sklopila
konfederalni ugovor sa Muslimansko-Hrvatskom Federacijom. Pod tim
uslovom predlaèmo gra|anima Republike Srpske i rukovodstvu Republike
Srpske da prihvati plan Kontakt grupe kao teritorijalni deo tog aranàmana i da se onda u daqim mirovnim pregovorima i jedna i druga strana dora290
|uju, to zna~i i teritorijalni deo i dràvno-politi~ki deo. To je minimum

koji mi zaista moèmo da u~inimo. Ako ne u~inimo taj minimum, onda se postavqa pitawe da li mi zaista ne{to èlimo da u~inimo ili èlimo da se
izvu~emo iz jedne krize, da se pravimo da nas se ona ne ti~e, a ona nas se i te
kako ti~e.
Novinar: Poslani~ke diskusije polarizovale su stavove. Opoziciju je
predvodio {ef poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikoli}, koji je brojnim primerima navodio izjave predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a, predsednika Jugoslavije Zorana Lili}a, biv{eg predsednika Borisava Jovi}a, ministra inostranih poslova Vladislava Jovanovi}a
i drugih ~elnika Srbije i Jugoslavije, koji danas odustaju i diù ruke od nacionalne politike.
Tomislav Nikoli}: Mi savr{eno dobro znamo da je ovo jedno uàsno lo{e re{ewe kojim se me|unaroda zajednica pere. Ali za{to se Srbija ovakim
re{ewem pere od svega ovoga {to je do sada radila? I nije ta~no da Srbi, evo
predsednik Vlade ih je jutros nazvao Srbi u Bosni, pet puta, ja sam gledao, ne
kaè Srbi iz Republike Srpske, nije ta~no da Republika Srpska dobija dràvu ovim nacrtom ustavnih re{ewa. Kakva je to dràva? Kakva je to dràva srpska na Balkanu koja nema pravo, dok se Alija sa tim ne sloì, da se ujedini sa maticom u kojoj sede trutovi koji ne}e da je prime? Da li je to srpska
dràva? Ja kaèm da nije. Danas ste se svi pretvorili u neke mati~are, samo
pri~ate o matici, ali ja vas molim da kaète za{to prihvatate re{ewa u kojim je apsolutno nedozvoqeno Republici Srpskoj da u|e u sastav, bilo kakav
dràvni odnos sa Saveznom Republikom Jugoslavijom. Po{to narod ne zna
{ta pi{e u tim re{ewima, ja }u da mu pro~itam. Unija }e nastaviti ~lanstvo
Republike Bosne i Hercegovine u Ujediwenim nacijama i srodnim organizacijama i moè da zatraì ~lanstvo u evropskim i drugim me|unarodnim institucijama i organizacijama ako o tome odlu~i predsedni{tvo. Zna~i, unija. Svaki entitet moè da zatraì ~lanstvo u me|unarodnim organizacijama
~iji unija nije ~lan. A koja je to dràva koja }e propustiti priliku da bude
~lan svih me|unarodnih organizacija.
Novinar: Sagledav{i su{tinu me|unarodne politike prema Srbiji i
srpskim zemqama uo{te, Vojislav Ko{tunica je naglasio.
Dr Vojislav Ko{tunica: I najzad da zavr{im ovu celu pri~u sa dokazima koji to nisu, pojavi se na kraju, ne lezi vraè i predsednik Savezne Republike Jugoslavije da nam kaè da me|unarodne garancije uop{te i ne postoje. Priznao je to, posredno, predsednik Jugoslavije Lili}, ali da postoje garancije Saveznoj Republici Jugoslaviji. To je ono {to Lili} tvrdi. Kako te
garancije izgledaju pokazalo je uvo|ewe sankcija protiv dela sopstvenog naroda. Pokazali smo da ako nismo u stawu da teret sankcija smawimo makar
moèmo da ga pove}amo stavqaju}i sami taj jaram na deo sopstvenog naroda.
Tako je pala ta sramna odluka da Srbi treba da prekinu sve ekonomske i politi~ke odnose sa Srbima i da Srbi treba da proteruju Srbe, po{to je sru291
{en berlinski zid, mi smo podigli zid na Drini, gvozdena zavesa i hladni rat
pripali su pro{losti, ali novu gvozdenu zavesu na Drini i novi hladni rat
protiv sopstvenog naroda smo mi otvorili.
Novinar: Vanredno zasedawe Narodne skup{tine Republike Srbije nastavi}e se sutra u 10 ~asova.
Bio je ovo izve{taj sa zasedawa, vanrednog zasedawa Narodne skup{tine
Republike Srbije. A republi~ka...
SRT, Sa
Tomislav Nikoli}: Treba o strana~kim i skup{tinskim aktivnostima
da porazgovaramo sa rukovodstvom Republike Srpske, da se malo dogovorimo
oko slede}ih nastupa koje }emo imati i u parlamentu i u politi~kom ìvotu Srbije, da se obavestimo o najnovijoj politi~koj i vojnoj situaciji u Republici Srpskoj i da pitamo kako jo{ moèmo da pomognemo i da damo garancije da }emo pomo}i Republiku Srpsku svim dozvoqenim sredstvima u Republici Srbiji do samog kraja.
Novinar: Ove sankcije koje je Savezna Republika Jugoslavija uvela prema Republici Srpskoj jo{ nisu u potpunosti skinute. Znate li, imate li neke informacije o nekom op{tem raspoloèwu stranaka odande prema sveukupnoj situaciji ovde?
Tomislav Nikoli}: [to se parlamentarnih stranaka ti~e, koje su vam
verovatno najzanimqivije, postoji jedan blok koji se izdvaja kao srpski nacionalni blok. U wemu su Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka i
Demokratska stranka Srbije. Mislim da ne}e biti vi{e nikakvih problema
i nesuglasica u na{em radu, kad je u pitawu sudbina Republike Srpske, Republike Srpske Krajine, a i na{e Savezne Republike Jugoslavije. Na drugoj
strani, naàlost, se izdvojio blok u kome su Srpski pokret obnove, Socijalisti~ka partija Srbije, Gra|anski savez i verovatno stranke nacionalnih
mawina koje ìve u Srbiji. To je otprilike negde podeqeno skoro na pola ra~unaju}i i poslanike Socijalisti~ke partije Srbije koji ne misle kao Slobodan Milo{evi}, ali vezani razli~itim interesima za svoju stranku, vezani nekom verno{}u koju jo{ uvek ose}aju prema Milo{evi}u glasaju kao on.
Ovaj blok, od ove tri nacionalne stranke je sve ja~i, ima sve vi{e uticaja u
narodu i mislim da je to blok koji moè da re{i sudbinu i slede}ih izbora
i sudbinu srpskih zemaqa uz pravu saradwu sa Republikom Srpskom i sa Srpskom Krajinom.
Velibor Ostoji}, predsednik IO SDS srpskih zemaqa: Kao {to vidite,
danas je na Palama takore}i celo rukovodstvo Srpske radikalne stranke, sa
uglednim poslanicima i ~lanovima glavnog, Otaybinskog odbora Srpske radikalne stranke i sve se to uklapa u aktivnosti i metod Srpske demokratske
stranke koja èli da razgovora, i razvija saradwu sa srpskim strankama, srpskim nacionalim i demokratskim strankama. Na{a bra}a radikali su uz nas
od prvog dana rata na ovim prostorima pomaù nam, podràvaju nas i razmi292
jenili smo, dakle, mi{qewa i sugestije, a istovremeno se dogovorili kako

}emo daqe da sara|ujemo. Jer, Srpska radikalna stranka je u srpskim zemqama ugledan, uticajan i vaàn politi~ki faktor i Srpska demokratska stranka srpskih zemaqa u Srpskoj radikalnoj stranci vidi jednog od saboraca i vidi jednog od dijelova srpskog naroda u okviru onog dijela srpskog naroda koji nacionalno i dràvno isti~e u prvi plan i èli da se ta dva pitawa srpskog naroda u ovom vremenu rije{e. Prema tome, razgovor Srpske demokratske stranke srpskih zemaqa sa Srpskom radikalnom strankom, sa Demokratskom strankom, sa Demokratskom strankom Srbije, sa svim nacionalnim
strankama, jeste samo dio aktivnosti koje vodimo, a u stvari svi ~inimo zajedno da srpski narod ostane jedinstven, bez obzira na neke ideologije koje
èle da ga pocijepaju, da rije{i svoje nacionalno pitawe, jer Evropa }e biti uznemirena sve dotle dok i Srbi ne rije{e svoje nacionalno pitawe, a uznemirena je u ova dva vijeka iz dva osnovna razloga. Zbog toga {to Nijemci i
Srbi nisu rje{ili svoja nacionalna pitawa. Nijemci su to uspeli, sada su na
redu Srbi. Vaqda se me|unarodni faktor uvjerio da bez rje{ewa srpskog nacionalnog pitawa nema mira na ovim prostorima i ne moè se Srbima mir
nametnuti silom...
SRT reemituje RTS B1
Novinar: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e, drugi dnevnik Radio-televizije Srbije.
U Narodnoj sku{tini Srbije danas je po~ela rasprava o jednogodi{wem
radu Vlade. U ekspozeu pred poslanicima, predsednik Vlade Srbije, Mirko
Marjanovi}, naglasio je da je Vlada ukupnom aktivno{}u i konkretnim i vidqivim rezultatima zasluìla poverewe gra|ana i privrede. Evo i pregleda dana{weg toka zasedawa u Republi~kom parlamentu i izve{taju reportera dnevnika.
Raspravu o izve{taju Vlade zapo~eli su {efovi, odnosno predsednici
poslani~kih klubova. Milorad Vu~eli}, Socijalisti~ka partija Srbije,
konstatovao je da su rezultati Vlade narodnog jedinstva o~igledni na svim
poqima i da je dobijen precizan registar onoga {to je ura|eno za proteklih
godinu dana. Tri globalna uspeha Vlade su, rekao je politika mira, rekonstrukcija monetarnog sistema i funkcionisawe pravne dràve. U delovawu
Vlade solidarnost i humanitarna pomo} na{em narodu u krajinama nikada
nije bila dovedena u pitawe ocenio je Vu~eli} dodaju}i.
Milorad Vu~eli}: Na ~elu ili u nepreglednoj, ili u neposrednoj pratwi svih onih kilometarskih kolona hrane, ode}e, lekova i ostale humanitarne pomo}i koju organizuje i {aqe preko Drine na{a Vlada idu politi~ki
lideri nekih opozicionih stranaka da svojim ratnim hu{kawem i sve busaju}i se u prsa ne{to politi~ki u}are.
Novinar: U replici, koja je zatim usledila, Tomislav Nikoli}, Srpska
radikalna stranka, izrekao je optu`bu da se prodavalo oru`je Republici
293
Srpskoj, da bi u replici na repliku Milorad Vu~eli} ocenio da su to literarne sonabulije i neistine i da je takva optu`ba u slu`bi izdaje srpskih interesa.
SRT
Dr [e{eq: Bra}o i sestre, nismo pro{li nikakvu dràvnu granicu, mi
smo iz jednog dela Srbije pre{li u drugi deo Srbije.
Novinar: Ovako je danas, po{tovani gledaoci, zavr{en veliki miting
koji je pod nazivom Mar{ na Drinu zapo~eo u Loznici, u 15 ~asova u organizaciji Srpske radikalne stranke i uz prisustvo oko 40.000 gra|ana. Drina
je, dakle, pre|ena bez me{awa UNPROFORA i carinskih slu`bi, trajalo je
to kratko, ali i dovoqno dugo kao najava nekih novih zdravijih i normalnijih odnosa me|u Srbima. O potrebi i nu`nosti ukidawa granice govorili su
svi u~esnici mitinga, a bilo ih je puno. Izdvajamo dr Nikolu Popla{ena,
predsednika Srpske radikalne stranke Republike Srpske, Tomislava Nikoli}a, {efa poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke u Sku{tini Srbije
i razume se, dr Vojislava [e{eqa, lidera Srpske radikalne stranke. Ispred
crnogorskih radikala skup je pozdravio A}im Vi{wi}, a u ime Srpske radikalne stranke Republike Srpske Krajine govorio je Branko Vojnica.
Dr [e{eq: Mi, srpski radikali, jo{ jednom se ovde pred vama zakliwemo da ne}emo dozvoliti da Drina bude granica, da }e Drina biti reka koja te~e kroz centar Srbije.
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, zajedni~kim snagama, na{om slogom, na{im jedinstvom mi }emo ujediniti srpske zemqe i stvoriti Veliku Srbiju.
A sad odmah, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, idemo mirno, ponosno do srpske
Drine, do {eta~kog mosta.
Novinar: I na kraju, prva re~ je danas je narod imao ~ast, da ga upravo
na mostu na Drini obezbe|uju jake policijske snage. Uistinu prava narodna milicija.
SRT, Sa
Novinar: Po{tovani gledaoci, danas su dobojsko rati{te i Ozren posetili i dr Biqana Plav{i}, potpredsednik Republike Srpske i Mirko Jovi}, predsednik Srpske narodne obnove. Gosti su posjetili op{tinu Petrovo, prve linije prema Lukavici i ratnu bolnicu na Ozrenu.
Dolazak u zonu borbenih dejstava pripadnici vojske Republike Srpske
iskoristili su da se u neposrednom razgovoru upoznaju sa aktuelnom politi~kom situacijom. Goste su pratili i predstavnici kola srpskih sestara iz
Nove Pazove koji su na Ozren donijeli pomo} u hrani i qekovima.
Danas je u Loznici, na Trgu Vuk Karayi}, u organizaciji Srpske narodne obnove, Demokratske stranke, Srpske radikalne stranke i Srpske narodne stranke odràn protestni skup zbog politi~ke i ekonomske blokade koju
je Vlada Savezne Republike Jugoslavije nametnula Republici Srpskoj. Veli294
ki broj gra|ana izrazio je podr{ku rukovodstvu i narodu Republike Srpske

u wihovoj odlu~nosti da ostvare vekovne ciqeve srpskog naroda. U~esnicima skupa se izme|u ostalih obratio i Mirko Jovi}, predsednik Srpske narodne obnove.
Mirko Jovi}: Nema ozbiqnog Srbina koji nije ugradio makar deo sebe u
nastanak Republike Srpske. Ona je nastala u tom posledwem oslobodila~kom
ratu. U oslobodila~kom ratu u kojem na{ narod, pod komandom velikog junaka i vojskovo|e, generala Mladi}a, nijednu bitku nije izgubio.
Novinar: Ove slike dovoqno govore da bez obzira sa koje strane Drine
ìvimo mi smo jedan narod, jedna krv i jedna vera i da imamo isti politi~ki
ciq, ìvot u istoj dràvi.
SRT, Sa
Novinar: Ju~e je u Novoj Pazovi, sa po~etkom u 18 ~asova, odràn veliki sabor podr{ke Srbima u Republici Srpskoj. Prvi je za govornicu iza{ao
predsednik Srpske narodne obnove, gospodin Mirko Jovi}.
Mirko Jovi}: Ve} su se pojavili oni koji bi hteli da naprave razdor i
sukob u na{em narodu. Jednostavno, mi ne}emo polemisati ni sa jednom od
vlada, ali se postavqa pitawe za{to predsednik Crne Gore ovih dana kaè
da je nemogu}e ujediwewe u ovom trenutku sa Republikom Srpskom, jer se ona
razlikuje od Savezne Republike Jugoslavije. [ta je to {to smeta gospodinu
Bulatovi}u da ne moè da se ujedini sa Republikom Srpskom? Da li mu smeta {ajka~a koju tamo nose srpska policija i srpska vojska? Da li mu smeta
srpski grb koji stoji u srpskoj Skup{tini? Da li mu smeta to {to gospodin
Karayi} i svi wegovi saradnici primaju srpskog patrijarha i qube ga u ruku? Da li bi gospodin Bulatovi} vi{e voleo da Radovan Karayi} qubi u ruku Aliju Izetbegovi}a? To je ono pitawe koje mi èlimo da mu postavimo.
[ta je to {to se postavqa izme|u Republike Srpske, Crne Gore i Srbije, da
ne moè da se ostvari ujediwewe? Kakvu bi on to dràvu da napravi ovde? Po
~ijoj meri? Zna~i, mi èlimo jo{ jednom ovde da kaèmo vrlo jasno, da mi ne
èlimo sukob u na{em narodu, ali jednostavno neka znaju svi, a posebno predsednik Srbije, koji je pre ~etiri godine na jednom skupu izjavio: Oni koji su
se umorili ne moraju biti u prvom redu, neka pre|u u peti i {esti red. E pa
i mi danas poru~ujemo predsedniku Srbije, ako se on umorio neka pre|e u peti i {esti red. Moè se pomo}i svom narodu i svojoj otaybini i iz petog, {estog i posledweg reda. Ne mora, zato {to se umorio, ili zato {to je ucewen,
mi vidimo da je na{a otaybina ucewena, vidimo da nije lako ni predsedniku
Srbije, ni Vladi Srbije, ali ne razumemo za{to tako uceweni i tako umorni podapiwu noge onima koji imaju snage da budu na prvoj liniji odbrane na{e dràve, odnosno odbrane srpstva.
Bra}o i sestre, èlimo jo{ jednom da ponovimo ono {to smo ovih dana
isticali Republiku Srpsku nisu stvorili dekretom, ni Klinton, ni Yory
Bu{, ni Kontakt grupa i ne}e je dekretom ukidati ni Klinton, ni Amerika,
295
ni Kontakt grupa. Republika Srpska je ro|ena u vatri, u bitkama za slobodu

pod komandom generala Mladi}a i Republika Srpska se ne}e ukidati tim dekretima. Oni mogu dekretima ukinuti samo ono {to su dekretom i napravili, a to je hrvatska dràva, to je makedonska dràva i to je takozvana bo{wa~ka, Muslimansko-Hrvatska Federacija. Wih mogu svaki dan na ube|uju kako
}e im se dràva zvati, ko }e biti {ef dràve, a ko predsednik Vlade. Mi, Srbi, dobili smo ozbiqnu vladu, ozbiqnu dràvu i ozbiqne institucije zapadno od Drine i Dunava i mi znamo kako }emo sa~uvati te svoje institucije. Zato poru~ujemo na{oj bra}i Srbima, koji ovih dana daju bezrezervnu podr{ku
predsedniku Srbije i Vladi Srbije, neka oni rade koliko mogu, neka rade u
Vaqevu, u Kraqevu, u â~ku, neka rade ovde po Vojvodini, neka rade u svojoj
ku}i, neka rade po svojim ulicama, na{e su ulice zaga|ene, ovde dominira tu|a arhitektura, ovde se pevaju tu|e pesme. Ima posla za wih koliko god ho}e,
ali neka ostave one koji imaju snage da se obra~unaju sa ostacima turske imperije, da se obra~unaju sa poturicama koje su ostale raspadom te smrdqive
tuske dràve.
Mi, bra}o i sestre, èlimo vrlo jasno da kaèmo svima da ne}emo dozvoliti da nas dele na dodrinske i prekodrinske Srbe, da nas dele na dodunavske
i prekodunavske Srbe, da nas dele na neke dosavske i prekosavske Srbe. Jer ko
god je poku{ao to da radi taj nije dobro pro{ao. Nadam se da je predsednik
Srbije, zajedno sa svojim saradnicima nau~io tu lekciju, jer oni koji su hteli da stave rampu odavde na tri kilometara do Nove Pazove, oni koji su pravili od Vojvodine dràvu, ti su izgubili zato {to su hteli na Savi i na Drini da naprave zamku. Ja se nadam da ne}e i oni morati da pro|u tim istim putem. Jednostavno, ne moè se postaviti me|u Srbima nikakva granica.
Bra}o i sestre, obeleàvaju}i ovu godi{wicu danas èlim jo{ jednom
da istaknem da na{ narod ima puno problema i da se ne sme dozvoliti da nas
podele na nekakve Bosance, Kraji{nike, [umadince, Vojvo|ane i tako daqe.
Ta opasnost preti i mi nemamo ni{ta protiv da predsednik Srbije izabere
sebi saradnike, da ide onim putem koji mu izgleda srpski. Neka on zajedno sa
Vesnom Pe{i}, sa Neboj{om Popovim, sa Draganom Veselinovim, sa Vukom
Dra{kovi}em i svima onima koji mu daju bezrezervnu podr{ku, neka on zajedno sa wima pravi po meri to srpstvo i tu Srbiju na onoj teritoriji na kojoj
sme i na kojoj se ne boji. Ali neka ostavi na miru one koji smeju da idu preko
Drine, jer ne mogu nas spre~iti, niko nas nije mogao spre~iti da drvenim
~amcima idemo preko Dunava 1990. i 1991. godine i da zajedno sa Vuka{inom
[o{ko}aninom spremamo i u~estvujemo u prvoj pobuni Srba 2. maja 1990. godine. Ne}e nas niko spre~iti da pre|emo Drinu. Postoje samo tri prelaza,
ali mi imamo hiqade prelaza na Drini, postoje skele, postoje ~amci, postoji milioni na~ina da mi pre|emo i da pomognemo na{oj bra}i. Zato neka znaju da postoji u srpskom narodu i emigracija, koja broji pet miliona ~lanova.
Ona emigracija koja ~eka 50 godina da se vrati u svoju otaybinu, kojoj se i unici ra|aju u tu|im zemqama i koja i u najgorim antisrpskim reìmima nije na296
pustila svoju otaybinu Srbiju. Ta emigracija }e znati na pravi na~in da pomogne preporod na{e otaybine i da pomogne da na{a bra}a o~uvaju ono {to
su uradili tamo. Mi nemamo ni{ta protiv toga da se uspostavi mir, jer na{
narod ~ezne za mirom, to je vi{e nego jasno. Stotine hiqada qudi su napustili svoje ku}e, svoje fabrike, ostavili svoje porodice, raselili se. Ali mi ne}emo dozvoliti da se zamewuju teze, ne moè se pod firmom mira preporu~ivati pobedonosnoj vojsci da kapitulira. Ona vojska koja je nizala sve pobedu
do pobede ne moè pod firmom mira da kapitulira. E o tome...((aplauz)
Jo{ jednom ovde, ovako okupqeni, èlimo jasno da kaèmo da }emo i mi
28, kada na{a bra}a budu iza{la na referendum, iza}i na taj referendum i
mi imamo pravo da odlu~imo o tome ~ija }e biti Bosna. I to ne samo oni koji su ro|eni u Bosni, ne samo oni kojima su roditeqi ro|eni u Bosni, niko
nema pravo vi{e da se izja{wava o Bosni od [umadinaca i takozvanih Srbijanaca. Nema porodice {umadijske ~iji dedovi i o~evi nisu ostavili kosti po srpskim planinama. Prema tome, na tom referendumu }emo se mi izja{wavati, jer i Bosna je srpska mati~na zemqa kao {to je i [umadija, kao {to
je Crna Gora, kao {to je i Srem, kao {to je i Banat i kao {to su ostale srpske zemqe. Svako od nas ima pravo da kaè {ta misli o tom referendumu.
(aplauz) A do tog referenduma mi }emo se okupqati ovako iz grada u grad, iz
mesta u mesto i dava}emo podr{ku na{oj bra}i. Nadamo se da }e do wih ova
na{a poruka sti}i, bez obzira {to wihove televizije ne mogu da do|u da snime ove poruke. Ali postoje qudi dobre voqe, koji uvek u ovakvim vremenima
znaju da prenesu i te poruke, i nadamo se da }e oni znati za ovo {to se de{ava danas ovde i ono {to }e se de{avati u drugim mestima. Ali, podvla~im jo{
jednom, ne èlimo da bilo ko shvati ovo na{e okupqawe, ovaj na{ patriotizam kao èqu da napravimo razdor u na{em narodu. Mi se nismo okupili ovde protiv bilo koga, mi smo se okupili da damo podr{ku onima koji su spremni da izdrè sve u borbi za ujediwenu srpsku dràvu. Ove druge da uop{te ne
primetimo, neka rade sami svoj posao, a vide}emo dokle }emo sti}i.
Bra}o i sestre, nadamo se da }emo izdràti na ovom na{em putu, jer borba za srpstvo, jer borba za srpsku dràvu nije ne{to {to stoji sa strane, pa
moèmo da uzmemo kad god ho}emo. To je ne{to na ~emu mora da se radi iz dana u dan, neka svako od nas uradi koliko moè, iz dana u dan...((prekid)
I na kraju }emo dobiti ono {to smo hteli, na{i neprijateqi su slabi,
oni nemaju ovoliko patriota u celoj dràvi koliko nas ima danas ovde, budite sigurni. (aplauz)
Narod: Bosna srpska.
Mirko Jovi}: Dobro je {to smo se danas ba{ ovde okupili ovim povodom,
jer vrlo je va`no da kaèmo to svima, da smo se danas okupili da obeleìmo
taj dan. Da nije bilo srpske Vojvodine, koja je {est godina ne samo pokrenula
ostale Srbe na ujediwewe nego i izdràla sve ono {to je trebalo u ove ~etiri godine rata, odavde je i{la i hrana i yabana i za Krajinu i za sve ostale
srpske frontove. Prema tome, vrlo je va`no da se zna da }emo mi ovde u Sre297
mu, da }emo mi u srpskoj Vojvodini znati do kraja da dovedemo ovu borbu, jer
mi smo je po~eli i mi znamo {ta je ciq te borbe. (aplauz) Da bi ta borba uspela do kraja moramo pomo}i opstanak Republike Srpske, jer vi znate da je pre
nekoliko meseci general Mirkovi} rekao: Mi moramo potpisati Vensov
plan i moramo potpisati sve {to predvi|a unitarnu Bosnu, jer ako ne potpi{emo u Bosni }e se formirati ~etni~ka, odnosno srpska dràva. Mi moramo da mu ~estitamo, iako je Titov |ak, a Titovi |aci su svi nepismeni i glupi, moramo da kaèmo da je dobro predvideo, u Bosni se napravila i srpska i
~etni~ka dràva. (aplauz) Ja }u vas na kraju pozdraviti veruju}i da }ete svi
u~estvovati u kona~noj pobedi srpstva, jer nije lako biti Srbin, ali je vrlo
lepo i ~ovek se fino ose}a. Budite sigurni da se sad najteè ose}aju, ne oni
koji su na prvoj liniji fronta, najteè se ose}aju oni koji ovih dana {aqu
svoje udvorni~ke poruke Zapadu, Kontakt grupi, oni koji se slaù sa svima,
koji bi da uni{te srpsku dràvu. Wima je najteè, jer najteè je u ìvotu zalagati se za ne{to {to nema ni ciq ni ideju, {to ne moè da opstane. Srpska ideja je pobedonosna ideja, jugoslovenstvo je trulo i mrtvo i mi znamo da
}e srpstvo u toj borbi pobediti. (aplauz)
Bra}o i sestre, pozivaju}i vas da nastavite sa svojom borbom ka kona~noj
pobedi, na kraju èlim da vas pozdravim onako kako se ina~e i pozdravqamo
sve za srpstvo, srpstvo niza{ta.
SRT, Sa
Novinar: ...prva linija fronta. U poseti borcima koji brane Vla{i}ki
plato boravili su danas potpredsednik Republike Srpske, dr Biqana Plav{i}, i delegacija Stare Pazove koju su sa~iwavali predsednik Srpske narodne obnove, protojerej Pantelija Pavlovi} i predsednik kola srpskih sestara An|elka Vidakovi}. Uprkos artiqerijskom napadu sa muslimanskih poloàja, dr Biqana Plav{i} je insistirala da obi|e najisturenije vla{i}ke
kote, kako bi se u neposrednom razgovoru sa borcima upoznala sa stawem u
ovom delu rati{ta.
Mirko Jovi}: Mi verujemo da va{ nepoklek i u ovim najteìm trenucima u stvari garantuje da }emo mi sutra, prekosutra, za godinu dana ili za dve,
to je ve} jedan proces i na teritorijama koje su sada pod srpskom kontrolom,
kao {to je Republika Srbija, kao {to je Crna Gora dobiti iste ovakve institucije. Mi se radujemo svakom pomaku u tom pravcu, radujemo se kada vidimo
da je Vojska Jugoslavije prihvatila iste one simbole koje smo mi proslavili
u ovom ratu.
Novinar: Organizacija Stare Pazove i, kako reko{e, weni ~lanovi, do{la je u Republiku Srpsku da pokaù u kolikoj meri brojne politi~ke partije i humanitarne organizacije u Srbiji ne priznaju podelu u svom narodu.
Mirko Jovi}: Mislim da ova, 1995. godina, treba da donese slobodu, ujediwewe i pobedu na{eg naroda i verujem preporod na{e ucewene otaybine
Srbije, koja }e, ako se oslobodi svih tih ucena, mo}i kona~no da pomogne da
298
sakupqa ovu energiju koja se nalazi na ovom prostoru i da realizuje fakti~ko stawe na prostoru bi{e Jugoslavije, odnosno da se stvori jedna jedinstvena srpska dràva.
Novinar: Borba srpskog naroda zapadno od Drine ujedno je i borba za Srbiju, odnosno Crnu Goru, za sada{wu Jugoslaviju. Vi ste bili jedan od najè{}ih glasnogovornika te teze.
Mirko Jovi}: Jeste, mi smo na vreme shvatili {ta zna~i za Srbiju da se
linija fronta pomeri ovoliko koliko se pomerila, da se uspostave ozbiqne
etni~ke granice koje garantuju da na 300 kilometara od granica dana{we Srbije ne}e biti oruànih sukoba. U svakom slu~aju, svi oni koji su to shvatili imali su dovoqno razloga da pomognu nastanak i opstanak Republike Srpske, kao najisturenije ta~ke na{eg naroda i ono {to sam ja i ovde danas istakao, ~estitaju}i slavu, za mene je vrlo bitno da smo mi dobili toliko ~vrste
vo|e i na politi~kom i na vojnom planu, jer na{ narod je sada, zahvaquju}i
jednom takvom vo|stvu siguran u svoju pobedu i spreman na `rtvu, jer vidi da
su i ti qudi spremni na `rtvu.
Mislim da ova generacija Srba verovatno jo{ nije svesna koliki su rezultati pobeda koje su postigli vojska i general Mladi}. Samo bih naveo primer, mi slavimo kao najve}eg vojskovo|u u na{oj istoriji vojvodu Mi{i}a i
wegove saborce, ostale vojvode sa kojima je on zajedno nizao silne pobede u
Prvom svetskom ratu. Me|utim, ~iwenica je, istorijska ~iwenica je da su te
iste vojvode imale sa sobom ogromnu podr{ku tada{wih takozvanih saveznika i u robi, i u materijalima, i u sanitetskoj opremi, i municiji i u oru`ju,
~ak i u qudstvu. Solunski front nisu probijali samo Srbi, probijan je, zna~i, i sa francuskim i gr~kim i engleskim vojnicima, kasnije su se ~ak i Bugari pridruìli. Ovaj rat je dobijen bez ijedne ozbiqnije izgubqene bitke,
iskqu~ivo sa srpskom vojskom, sa srpskim civilima. Ta slavna srpska vojska
iz Prvog svetskog rata, u jednom trenutku je doìvela takav poraz da je morala da se povla~i potpuno sa srpske teritorije do Gr~ke. Mislim da su ove tri
godine nama donele novu generaciju vojnika i vojskovo|a koji }e, na na{u sre}u, potamniti slavu svih dosada{wih vojskovo|a koje smo imali u oslobodila~kim ratovima, od Kara|or|eve bune, pa naovamo.
Novinar: Vi ste u zdravici koju ste odràli pre otprilike pola sata,
kazali da vas prozivaju monarhistom, ali da kli~ete ìvela Republika
Srpska.
Mirko Jovi}: Jeste, ja sam to rekao upravo zbot toga {to sam hteo da dam
zna~aj tim dràvnim institucijama koje je srpski narod dobio ovde. îwenica je da su raspadom Jugoslavije nacionalne dràve dobili i neki polunarodi i neki nepostoje}i, izmi{qeni narodi. Svoje nacionalne institucije stekli su, zna~i, i takozvani Makedonci, i Slovenci, i Hrvati, ~ak i muslimani u nekoj odre|enoj meri iako je to jedna verska zajednica, jedna verska grupa. Jedino srpski narod, koji je stari tradicionalni evropski narod, nije
imao svoje nacionalne institucije na prostoru biv{e Jugoslavije. Formira299
wem Republike Srpske, kao ozbiqne dràve, ne kao dràve samoproklamovane papirom, zna~i Ustavom i proklamacijom u Skup{tini, nego na terenu
stvorene, zna~i jakim i ~vrstim institucijama povezanim sa narodom. Mi
smo dobili makar na sedamdesetak op{tina biv{e Jugoslavije vrlo ozbiqno
organizovane srpske institucije koje prièqkuje na{ narod na ~itavom
svom etni~kom prostoru. Iste ove institucije prièqkuje srpski narod, i u
Srbiji i u Crnoj Gori. Zna~i, da se ovako, na ovim osnovama, ovom principu
organizuje na{a budu}a ujediwena dràva. Nama ne treba bilo koja ujediwena dràva, jer srpski narod je navodno ìveo u jednoj dràvi i u biv{oj Kraqevini Jugoslaviji, a naro~ito u takozvanoj Titovoj Jugoslaviji, a ~iwenica
je da on tu nije imao ni jednu jedinu svoju instituciju, ni jednu jedinu garanciju za svoju tradiciju, svoju kulturu, svoje obi~aje, za svoj jezik, svoje pismo,
svoja materijalna dobra, svoje porodice, jednostavno on je ìveo u jednoj antisrpskoj dràvi. Prema tome, mislim da je ovo jedino par~e prostora biv{e Jugoslavije gde se Srbi ose}aju da ìve u srpskoj dràvi, ne}u da kaèm
da u Srbiji nije zavr{en veliki posao, ali ~iwenica je da mi jo{ uvek ìvimo pod optere}ewem nekih nadnacionalnih zabluda, nekih nadnacionalnih
institucija, nekih obaveza da u dràvnoj upravi sede ~ak i qudi koji se deklari{u kao antisrbi. To je ono {to se ne moè desiti ovde u Republici
Srpskoj, ja sam zato pisao Republici Srpskoj, zna~i, jer jednostavno smatram
da na{ narod wu gleda upravo tako kao po~etak, jednu teritoriju sa koje }e
se ra{iriti ta pozitivna energija, da ta dràvotvornost, da ta saglasnost i
saglasje izme|u crkvene, svetovne i vojne vlasti i jednostavno jedna sabornost na{eg naroda, gde se pokazalo da na{ narod ima svoje oblike parlamentarizma, svoje oblike vi{estrana~ja koji ne moraju biti prepisani od Nemaca, Engleza, Jevreja, od Rusa od bilo koga, da mi jednostavno moèmo po svojoj
tradiciji da organizujemo ne{to {to }e biti i dovoqno tradicionalno i povezano sa na{om istorijom, ali dovoqno upe~atqivo za ~itav svet, za ~itavu
Evropu.
RTS, B1
Novinar: U Kikindi, u Zrewaninu, u sportskim halama koje su bile male da prime sve zaniteresovane govorio je predsednik stranke @eqko Ra`natovi}. Svet je izme|u Srba podigao nove berlinske zidove na Drini, ali mi
}emo te zidove sru{iti, rekao je @eqko Ra`natovi} isti~u}i glavnu ta~ku programa stranke ujediwewe svih srpskih dràva.
@eqko Ra`natovi} Arkan: Srpski narod je razdvojen srpskim carinarnicama, sa jedne strane reke je srpski vojnik i sa druge strane isto tako.
Stranka srpskog jedinstva to ne}e dozvoliti. Mi }emo razru{iti sve ve{ta~ki stvorene barijere izme|u srpskog naroda. Mi èlimo da ostvarimo
san na{ih predaka, ujediwene srpske dràve. Stranka srpskog jedinstva to
obe}ava i mi drìmo re~.
Novinar: Stranka srpskog jedinstva danas gostuje u Subotici, a za sutra
su zakazani predizborni skupovi u Rumi i Sremskoj Mitrovici.
300
SRT, Sa
Novinar: Najvi{e pa`we i najvi{e aplauza na dana{woj Skup{tini
privukao je govor predsednika ove stranke, @eqka Ra`natovi}a Arkana. U
svom prepoznatqivom, otvorenom i vatrenom stilu, Arkan se obratio prisutnima slede}im re~ima:
@eqko Ra`natovi} Arkan: Mislim da je Srpska dobrovoqa~ka garda ~asno odigrala svoju ulogu na ovoj teritriji, (aplauz) a vidite nas optuùju i
kaù da smo izvr{ili zlo~in u Bijeqini, i mene optuùju za ratne zlo~ine.
A ja kaèm ratni zlo~inci su oni koji su napali Nagasaki i Hiro{imu, koji su bombardovali civilno stanovni{tvo iz aviona, koji su bacali atomske
bombe, ratni zlo~inci su oni koji su napali Vijetnam i Kamboyu, taj narod.
Ratni zlo~inci su oni koji su napali Panamu i Granadu, to su ratni zlo~inci, jer oni su napali tu|i narod i tu|e zemqe, a ja sam ovde do{ao da branim
svoj narod, svoj ku}ni prag, svoju zemqu i svoju pravoslavnu veru. (aplauz) Brane}i tu|u decu, ja sam branio ono svoje ~etvoro dece maloletne u Beogradu.
Brane}i va{u decu, jer ja kaèm sva deca su moja deca, ja sam branio svoju porodicu, jer srpski narod, ceo srpski narod je i moja porodica. (aplauz) I zato nas ne brinu glupe optu`be ja kaèm da me ba{ briga i kaèm da priznajem jedino sud Gospoda Boga i sud srpskog naroda. Vi ste tu da meni sudite ako
sam i{ta skrivio. Ja sam re{io da oformim ovu stranku, Stranku srpskog jedinstva, koja }e biti vi{e od stranke. Ovo }e biti pokret srpskog jedinstva,
jer mi èlimo srpsku slogu i zato èlim da ovu stranku shvatite kao pokret
za srpsko jedinstvo i za srpsku slogu. Mi nismo do{li da osvojimo vlast ovde, niti èlimo vlast, mi smo do{li ovde da vam pruìmo ruke, mi smo do{li ovde da se ujedinimo svi kao Srbi i da ostvarimo na{ srpski san, ujediwene srpske dràve. (aplauz) Mi ne èlimo, mi ne èlimo granicu izme|u
srpskog naroda, mi ne èlimo granicu na Drini, jer Drina je srpska reka i
dosta je potoka srpske krvi teklo, i dosta srpskih le{eva i vreme je da to bude reka mira, da Drina postane srpska reka i da ostane srpska reka. Jer mi Srbi smo zasluìli tu Drinu, 500 godina su je krvarili srpskom krvqu i mi to
vi{e ne}emo dozvoliti, niti to, niti ikakav genocid nad srpskim narodom.
(aplauz) Bolno je to {to imamo srpskog vojnika na jednoj strani Drine i srpskog vojnika sa druge strane. Pa {ta oni ~uvaju? Od koga? ûvaju srpski narod od srpskog naroda. To je neprihvatqivo i zato i sa ove Skup{tine ja apelujem na ujediwewe svih srpskih dràva sad i odmah, (aplauz) a vi znate, vama
ni{ta ovde ne treba, vi imate ovu Kaliforniju, jer ovo je oduvek bila srpska
Kalifornija, vama ni{ta ne treba, samo {to vam treba to je to da se te granice razru{e i da se ujedinimo u ujediwene srpske dràve. Da ostvarimo san
na{ih predaka, onih koji su ginuli na Kosovu Poqu, koji su zaustavqali tada muslimane i osmanlije. I dan danas kaù da to Kosovo Poqe, kaù ovi
strani pla}enici i ove strane dràve i Zapad tvrdi, mi moramo da predamo
Albaniji. A mi }emo i sa ovoga mesta i sa svih mesta poru~iti wima da je
Kosmet sveta srpska zemqa i da je to srce Srbije. A ja to kaèm i za Bawaluku, i za Sarajevo, i za Zvornik, i za Bijeqinu i za sve srpske gradove. Sve je
301
to sveta srpska zemqa. (aplauz) Danas sam prisustvovao i Skup{tini povodom dve godine oslobo|ewa Zvornika. Bio je wegovo visoko preosve{tenstvo
vladika, jedan dostojanstven skup i tamo samo odrào govor, to je bilo u 10
~asova jutros i mogu da kaèm da su svi za srpsko ujediwewe, sve stranke, i ne
znam ko to ko~i i {ta mi ~ekamo. Koja to politika ko~i da se srpski narod
ujedini. A ovima koji ma{taju da }e Knin biti wihov, ili Beli Manastir, a
mi znamo da je Beli Manastir oduvek bio srpski grad, jer da je bio hrvatski
zvao bi se Bijeli Samostan, poru~ujemo to su srpski gradovi i ma kakva druga politika osim ujediwewa i osim pripadawa Republike Srpske Krajine,
Republike Srpske matici, srpskoj dràvi ne dolaze u obzir. Mi moèmo da
imamo ~etiri federalne jedinice, Republiku Srpsku Krajinu, Republiku
Srpsku, Crnu Goru i Srbiju, ali mi moramo da imamo jednu vojsku, jednu policiju, jedan parlament i jednog predsednika. ûo sam da je kod vas toliko nejedinstvo da se qudi, ~ak Srbi, izme|u sebe ne pozdravqaju. To su stra{ne stvari i ova stranka je protiv toga, i ja sam protiv toga i apelujem na sve da pruìte ruku, jer vi ste Srbi i va`no je, najva`nije da budemo qudi, da budemo
qudi. Pruìte ruku jedni drugima, pomirite se i dajte da ostvarimo taj na{
ìvotni san, da se ujedinimo, da idemo ka jednom trajnom miru, da nam deca
mirno spavaju, jer deca su na{a budu}nost, deca su budu}nost Srbije, deca su
budu}nost ove stranke. Ovo je stranka budu}nosti srpskog naroda, jer ovo je
kao {to sam rekao, vi{e od stranke, ovo je pokret srpske sloge i srpskog jedinstva i mi }emo ujediniti sve stranke, jer mi nismo ovde do{li, opet kaèm, da osvajamo vlast, nego smo do{li da zajedno sa vama uspostavimo jednu
srpsku slogu. A srpskom narodu je najpotrebnija ta srpska sloga. Da smo imali tu srpsku slogu mi bi se davno ujedinili. Me|utim, oni su izmislili Jugoslaviju, a vi znate da se ta ve{ta~ka tvorevina raspala, 50 godina smo morali da se priznajemo kao bra}a. Me|utim, sve je to palo, ipak smo se vratili
svojim korenima. Mi, normalno, pravoslavqu i Bogu, a oni onim svojim demonima tamo. Ali, ostaje da smo mi Srbi sveti narod i zato opet apelujem na sve
vas. Bra}o, dajte da se ujedinimo, dajte da se Srbi sloè, oboè i umnoè. To
je najva`nije, bra}o. Zahvaqujem vam {to ste svi prisutni ovde, zahvaqujem i
svim predstavnicima svih stranaka i onima koji nisu u stranci, jer meni je
milo da ste tu da me ~ujete i da znate da sam ja va{ i kad god vam zatreba ja sam
tu, nesebi~no, do}i }u i bi}u me|u prvima uvek. Hvala vam puno.
Novinar: Nakon osniva~ke skup{tine, programom boravka najvi{eg
rukovodstva Stranke srpskog jedinstva u Semberiji, tokom popodneva predvi|en je obilazak rawenih srpskih boraca koji se nalaze na le~ewu u Bawi
Dvorovi.
RTS, B2 i SRT, Sa
Pi{e: Srbi licem prema svetu, srpsko nacionalno pitawe 6
Novinar: Po{tovani gledaoci, u dosada{wih pet emisija serije Srbi
licem prema svetu imali smo priliku da ~ujemo mi{qewe nekolicine poznatih eksperata iz raznih nau~nih oblasti i na temu srpskog nacionalnog
302
pitawa danas. U ve~era{woj, {estoj, emisiji nastavqamo na{ razgovor sa vi{e u~esnika...((prekid)
Pi{e: Zajedni{tvo, Srbi licem prema svetu
Dr Novak Kilibarda: U kompleksu pitawa od ~ijeg odgovora zavisi sudbina srpskoga naroda srbijansko-crnogorski odnosi imaju visok rang. Mo`da
bi se moglo re}i da je sada centralno pitawe srbijansko-crnogorsko pitawe.
Moè neko re}i kako to kad sad ve} imamo formiranu dràvu, federaciju.
Imamo, razumije se, formiranu dràvnu federaciju, ali nije to dobra federacija i nisu dobri odnosi Srbije i Crne Gore. Za{to nagla{avam ovo? Zato {to ne trba ispustiti iz vida ~iwenicu da su dvije stare srpske dràve
Srbija i Crna Gora upravo imale svoje znake dràvnosti i onda kada je to bila jedna dràva i u doba Nemawi}ke dràve i u doba Du{anova carstva Zeta
je imala jedan ovako izdvojen stav u svom carstvu. Ba{ ra~unaju}i na to da je
to stara dràva. I kasnije {ta je bilo bilo je. Srbija i Crna Gora su se ujediwavale, jer je narod stremio, kao osnovna kategorija u jednoj dràvi, tom jedinstvu. To }e jedinstvo svakako ostati stabilno, ali treba tu stabilnost izgra|ivati. ûju se vrlo razli~iti glasovi po tom pitawu, neko smatra da je
spas srpskoga naroda u jednoj unitarnoj dràvi, ja mislim da to nije tako, nego da srpski narod ima pravo na svoju dràvu, ali ta dràva mora biti, ja }u
vrlo neprecizno re}i, da tu dràvu zami{qam kao federaciju ravnopranih
dràvnih ~inilaca i autonomija, ostavimo sada na{u intimu {ta bismo mi
voqeli, ja bih li~no voqeo da imamo Carstvo Du{anovo, recimo.
(prekid)
(neke vesti)
Novinar: ...ukidawe embarga i izmena Poslovnika Republi~kog parlamenta i Prevlaka bila su tema dana{we konferencije za novinare Narodne
stranke Crne Gore. Odluka SAD-e, kaè Novak Kilibarda, negativno se u
svakom slu~aju prelama preko srpskog interesa.
Dr Novak Kilibarda: Su{tinsko je to {to tako jaka sila usagla{ava interese sa turskom silom, koja ima pretenzije i na ove prostore i koja se prestrojava u muslimansku jaku dràvu. Prema tome, opasnost je nekako unutra{wa od toga ~ina, a to opomiwe Narodnu stranku da se i ovim putem obrati
svojim simpatizerima i svojim ~lanovima u Crnoj Gori da prikupqaju pomo}
u hrani, u novcu, odje}i i krvi za front Mostarko-nevesiwski i za narod Hercegovine. (izostavqen deo) Qudima koji se bore protiv tako mo}nih neprijateqa treba pomo}i, humanitarno im pomo}i.
Novinar: Predlog izmjena i dopuna Poslovnika Skup{tine Crne Gore,
koji je ponudila vladaju}a partija, Narodna stranka ocijewuje kao politi~ki rigidan i neustavan, jer ograni~ava pravo predlagawa zakona i slobodu govora poslanika. O~igledno je, isti~e Kilibarda, da je za izmjene posluìo
Poslovnik Vije}a gra|ana Savezne skup{tine, kojim se opozicija arbitrirawem o sadrìni govora, prekidawem i uskra}ivawem rije~i, utjeruje u
okvire koji odgovaraju vlasti.
303
Dr Novak Klibarda: Bori}emo se u Skup{tini demokratskim i kulturnim diskusijama, da se taj Poslovnik ne usvoji, a ako ma{inerija bude radila
po svom obi~aju opet }emo zamoliti opoziciju da napustimo Skup{tinu i da
ne glasamo, da ne u~estvujemo u glasawu, pa neka onda jedna partija ima i jednopartijski poslovnik, a jednopartijski poslovnik ima}e, razumije se, jednopartijski autoritet.
Novinar: I na kraju konferencije za novinare Narodne stranke nezaobilazna tema Prevlaka. Re~eni su poznati podaci, poznata tvrdwa Narodne stranke, da }e Prevlaka biti izgubqena ili }e biti predmet trgovine i
da kad je rije~ o ovom problemu vlast u Crnoj Gori javnosti jo{ uvek duguje
pravo obja{wewe.
Dnevnik, TV CG
Novinar: Narodna stranka Crne Gore dana{wu redovnu konferenciju za
novinare posvetila je Prevlaci. Predsednik stranke, Novak Kilibarda, kaè da je Hrvatska ovih dana, pored toga {to je izgradila jako utvr|ewe, minirala neke lokalitete prema crnogorskoj granici. Hrvati se pona{aju kao
u svojoj ku}i, a UNPROFOR figurira. Prevlaka, tvrdi daqe Klibarda,
ima ~ak gori status nego srpske zemqe koje su nazvane okupiranim teritorijama. Neki najnoviji potezi me|unarodne politike, kaè lider Narodne
stranke, daju mu i za pravo da tako mislim. U prilog tome citirao je Kinkela koji kaè da }e ritam skidawa sankcija zavisiti od spremnosti Jugoslavije da prizna Hrvatsku u avnojevskim granicama. Lord Oven je tako|e izjavio, kaè daqe Kilibarda, da bi do me|usobnog priznavawa Jugoslavije i Hrvatske moglo do}i prije razre{ewa grani~nih pitawa dviju dràva.
Dr Novak Kilibarda: Ako se priznaju znaci dràvnosti Republike Srpske, {to ima izgleda, i ako se na osnovu tih znaka dràvnosti dozvoli Republici Srpskoj konfederalno naslawawe na Jugoslaviju onda bi svakako gospodin Tu|man bio zainteresovan da sa gospodinom Karayi}em izvr{i izvjesnu zamjenu. Naime, mogao bi bogato prodati Prevlaku za {iroke srpske prostore koji bi zna~ili kontinentalno obezbe|ewe Dubrovnika. U tom slu~aju to bi bilo prihvatqivo, razumije se, za Republiku Srpsku, jer bi iza{la na
more, ali se onda otvara problem ne izme|u Republike Srpske, nego izme|u Jugoslavije i dràve Bosne i Hercegovine kojoj priprada ta Republika Srpska.
Novinar: Kilibarda smatra da je crnogorska vlast du`na da na vrijeme
saop{ti svoje vi|ewe tog problema u crnogorskoj sku{tini pred crnogorskim narodom. Na pitawe kako i ko treba da skine blokadu sa Drine, lider
Narodne stranke odgovorio je da jedino to sada moè u~initi narod u Jugoslaviji koji bi svoj stav saop{tio referendumom.
Dnevnik, TV CG
Novinar: Napad na Udbinu sasvim je demaskirao politku koju vodi Jugoslavija odnosno Srbija i Crna Gora, a ti~e se interesa srpskog naroda u cje304
lini. To je stav Narodne stranke Crne Gore izre~en na dana{woj konferenciji za novinare. Obrazlaù}i to Novak Kilibarda pretpostavqa da je Milan Marti} odluku o napadu na Biha}, s ciqem da pomogne Srbima u Bosni,
{to je i izazvalo akciju NATO-a, donio uz dogovor sa Beogradom. Ta odluka,
treba re}i, isti~e Kilibarda, bila je negativna i sa dalekose`nim posledicama.
Dr Novak Kilibarda: Taj u~inak aviona mnogo je mawi od {tete {to je
to napravqeno. Izostanak tih aviona zna~io bi nedavawe mogu}nosti da se
prona|e provokacija u Republici Srpskoj i da se ta provokacije vjerovatno
uplete u ~itav onaj zami{qeni kontekst prilika da bi se skidawe sankcija
povezalo i sa re{ewem krize na relaciji Hrvatska Srpska Krajina. Narodna stranka pozdravqa solidarnost Srba Krajine sa svojom bra}om u Republici Srpskoj i to je ta~no da mora biti ta solidarnost, ali da li su uzleti tih
aviona, koji ~ak nijesu ni obavili dobro posao, u glavama qudi koji su planirali takvu akciju zna~ili stvarno dokaz samo nekakve solidarnosti ili su unijeti u politi~ku ra~unicu. Poziva se da, evo Atlantski pakt slavi pobjedu.
Novinar: A samo bombardovawe teritorije Republike Srpske Krajine, kako nagla{ava lider Narodne stranke, indikativno je po mnogo ~emu.
Atlantski pakt po prvi put od osnivawa, pokazuje stvarnu ratni~ku napada~ku snagu i odlu~nost, ameri~ku prijetwu da }e samostalno stati na stranu muslimana, a Evropska unija je ovim ~inom, kroz Savjet bezbjednosti, a preko
NATO snaga, uspela da je odrì malo podaqe s onu stranu Atlantika. Evropskim silama ne ide u prilog da se Amerika jednostrano ucijepi u Bosnu, kao
vrhovni arbitar, a ipak se i woj iza{lo u susret. Daqe, isti~e Novak Kilibarda, kona~no treba raskrstiti s iluzijom o Rusima kao za{titnicima koju
nam ina~e stvara zvani~na vlast. Rusi se, navodno, stalno bune protiv ameri~ke zamisli, ali kada treba donijeti odluku uvjek se sloè. Narodna stranka od predsednika Crne Gore i Srbije o~ekuje da se oglase povodom bombardovawa Udbine i pri tom kaù da li ostaju pri nazivu Republika Srpska Krajina, {to bi zna~ilo dràva koja postoji i ~ija je teritorija napadnuta. Na
dana{woj konferenciji za novinare Narodna stranka je saop{tila da ne}e
glasati za izmene i dopune skup{tinskog Poslovnika ukoliko se prethodno
ne postigne dogovor. I na kraju nezaobilazno pitawe Prevlaka i uporan zahtjev ove parlamentarne stranke da se javno kaè ko je, odnosno, ko nije potpisao odluku o demilitarizaciji Prevlake.
SRT
Novinar: ...obiqeìla su dva sastanka iz sfere politi~kog ìvota, a organizator je bio Koordinacioni odbor Srpske demokratske stranke za Hercegovinu. Prvi skup odràn je u Bile}i, kome su prisustvovali dr Novak Kilibarda, predsednik Narodne stranke Crne Gore i dr Vojislav Ko{tunica,
predsednik Demokratske stranke Srbije. Drugi skup odràn je u Nevesiwu na
kome je razmatran tekst jednog budu}eg politi~kog dokumenta koji bliè od305
re|uje Hercegovinu u Republici Srpskoj. A gost je Milorad Vujevi}, predsednik Koordinacionog odbora Srpske demokratske stranke za Hercegovinu
i predsednik Skup{tine op{tine Bile}a.
Novinar: Protekle sedmice u Bile}i je odràn sastanak Koordinacionog odbora Srpske demokratske stranke za Hercegovinu, kome su, pored ~lanova odbora, prisustvovali i dr Novak Kilibarda, predsednik Narodne
stranke Crne Gore i dr Vojislav Ko{tunica, predsednik Demokratske stranke Srbije. Na skupu je analiziran rad Koordinacionog odbora u proteklom
periodu, istaknute slabosti koje su uo~ene i dobri rezulatati. S obzirom da
je na politi~koj sceni stawe uzavrelo, odnosno da se poloàj Srba, ionako
teàk, jo{ vi{e uslo`wava istaknuta je potreba, kako u~esnici reko{e, zbijawa redova i neophodne saradwe svih faktora koji èle dobro srpskom narodu. Narodna stranka Crne Gore, rekao je dr Novak Kilibarda sestrinska
je stranka Srpske demokratske stranke, {to je poznato od vremena formirawa op{tinskih odbora Srpske demokratske stranke jo{ u Hercegovini, gdje
su redovno nastupali i narodwaci. Vrijeme je takvo istakao je on da saradwu treba jo{ vi{e da poboq{amo. Podr{ku Srpskoj demokratskoj stranci
da istraje na o~uvawu slobode srpskog naroda i u borbi za dostojanstven ìvot uputio je i dr Vojislav Ko{tunica, predsednik Demokratske stranke Srbije. Sa sastanka Koordinacionog odbora Srpske demokratske stranke za
Hercegovinu potekla je inicijativa za sazivawem zajedni~kog sastanka predsednika svih srpskih zemaqa i predsednika svih srpskih parlamentarnih
stranaka, a skup bi bio odràn na Palama. Organizator bi, kako je dogovoreno, trebalo da bude parlament Republike Srpske. Tako bi se jednom svijetu
pokazalo, rekao je dr Novak Kilibarda, da se moè razgovarati o zajedni~kom interesu srpskog naroda. Tim evenutalnim sastankom, odnosno prisustvom poznatih pokazalo bi se ko èli, a ko ne èli dobro cjelokupnom srpskom narodu. Posle sastanka predstavnici tri stranke dali su izjave za novinare koje donosimo u cijelosti.
Milorad Vujovi}, predsednik Koordinacionog odbora SDS-aa: Mi smo se
na na{em zajedni~kom sastanku upoznali sa problemima u kojima se nalazimo trenutno u Hercegovini i Republici Srpskoj i poku{ali da sagledamo
karakter i prirodu tih problema i na{u mogu}u budu}u saradwu, kako te probleme da lak{e rije{avamo, a ti su problemi uglavnom nacionalne prirode
i smatramo da ubudu}e treba da sa tom saradwom nastavimo i da ta saradwa
bude mnogo blià i mnogo tje{wa.
Sagledali smo mnoge probleme koji su i unutra{we i spoqne prirode i
na neki na~in izmjenili smo mi{qewa kako te probleme treba najracinalnije prevazilaziti. Nadam se da ovo ne}e biti prvi susret ovako direktno na
terenu, nego da }e se ova saradwa i daqe nastaviti u interesu srpskog naroda
i prema tome i naroda u Hercegovini.
Vojislav Ko{tunica: Dana{wi razgovor sa predstavnicima regionalnog odbora za Hercegovinu Srpske demokratske stranke samim tim i posla306
nika i odbornika ovda{wih, u kojem smo u~estvovali gospodin Kilibarda i

ja, za nas je vi{estruko koristan i zna~ajan. On je zbog potrebe da obe stranke steknu jedan {to boqi uvid o politi~kim stavovima, raspoloèwu javnosti i ìvotnim prilikama na{eg naroda u Republici Srpskoj. To su stvari
na kojima obe stranke zasnivaju jednu doslednu podr{ku politici rukovodstva Republike Srpske, koja se svodi na zalagawe da i srpski narod ostvari
ono isto {to su ostvarili drugi narodi na prostoru biv{e Jugoslavije, a to
je pravo na samoopredeqewe i pravo na sopstvenu dràvu. To pravo je u vi{e
navrata do sad dovo|eno u pitawe, posledwa re~, posledwa formula kojom se
to pravo dovodi u pitawe je priznawe Bosne i Hercegovine, biv{e Bosne i
Hercegovine u postoje}im avnojevskim granicama. Svi u~esnici ovog razgovora, za nas je to veoma va`no, uzajamno su se podràli u jednom stavu, da bi
jedna takva odluka bila pogubna po na{e op{te nacionalne interese. To je
ne{to {to samo po sebi nije sporno, {to je u vi{e navrata ponovqeno i sada jo{ jedanput potvr|eno. Ali, priznawe predstavqa jednu budu}u pretwu.
Mi smo razgovarali o ne~em {to u ovom trenutku predstavqa balast jedno veliko breme koje u ratnim neda}ama na{ narod treba da podnese u Republici
Srpskoj, a to su blokade. To je reìm blokada zaveden od strane zvani~ne vlasti u Beogradu. U tom pogledu su svi u~esnici ovog razgovora, naravno, jo{ jedanput potvrdili apsurdnost ovakve odluke i potrebu da se ona jo{ jedanput,
kao i to prete}e priznawe ospori jednim {to {irim razgovorom predstavnika srpskih zemaqa, predsednika srpskih zemaqa i predsednika parlamentarnih stranaka, jednim srpsko srpskim dijalogom. Jer, to je upravo ono {to
nam u ovom trenutku nedostaje, ima daleko vi{e dijaloga pogotovo kada je o
Beogradu re~, zvani~nom Beogradu, sa vascelim svetom, na razli~itim ~inovni~kim hijerarhijama, bezna~ajnim li~nostima me|unarodne diplomatije,
ali nema vremena i nema spremnosti za jedan ovakav razgovor. Sa ovog sastanka je potekla inicijativa, koju je gospodin Kilibarda izneo i o kojoj }e on,
naravno, ne{to vi{e i podrobnije re}i, da se jedan ovakav razgovor inicira,
pa da se, na kraju krajeva, vidi ko }e se na taj poziv odazvati, a ko ne}e.
Dr Novak Kilibarda: Meni je posebno drago {to sam danas ovdje, ja sam
do{ao i kao kom{ija i kao predsednik Narodne stranke Crne Gore, koja je sestrinska stranka sa Srpskom demokratskom strankom Republike Srpske. Narodna stranka danas obnavqa svoj predlog i drago mi je {to je nai{ao na razumijevawe ovde po{tovane gospode da se na Palama obavezno sastanu predsednici svih srpskih dràva i predsednici svih srpskih parlamentarnih
stranaka, ako ve} ne mogu predsednici srpskih dràva, a onda neka do|u predsednici svih srpskih parlamentarnih stranaka, dakle parlamenat Republike Srpske treba da pozove {to prije, {to hitnije te qude, pa neka se vidi ko
}e do}i, ko ne}e. Neka to jednom pokaè svijetu da se moè razgovarati o zajedni~kom interesu srpskog naroda. Ne moèmo mi sada sudbinu Republike
Srpske prepustiti woj, niti pak nekakvim zvani~nim predstavnicima koje je
veliki svijet izabrao, nego treba srpski narod da mandat nekome ko }e da za307
stupa interese srpskoga naroda. I niko nema pravo da zastupa interese srpskoga naroda u tolikoj meri kao predstavnici srpskoga naroda iz Republike
Srpske i oni predstavnici kojima i Parlamenat Republike Srpske bude dao
mandat. Dakle, gospodo, iz Republike Srpske pozovite sve predsednike srpskih parlamentarnih stranaka da se sastanemo na Palama, s publicitetom
ili bez publiciteta, ja bih htio s publicitetom. Neka ~itav svijet viti {ta
mi mislimo. Moramo jednom pokazati svijetu da smo jedinstveni u ova te{ka
vremena. Ja ne èlim da pla{im qude, ali ako ne bude jedinstva, ako savezna
dràva ne pokaè svoju hrabrost da }e stati uz interese srpskog naroda u Republici Srpskoj Krajini i u Republici Srpskoj ne}e se dobro ovo rije{iti.
Dakle, uz punu odgovornost moralnu, politi~ku i intelektualnu dajem taj
predlog i nadam se da }emo se videti na Palama da malo razgovaramo o na{oj
zajedni~koj sudbini. Hvala lijepo.
RTS, B2, iz Narodne skup{tine Republike Srbije
Dragan Tomi}: Ima re~ Vojislav Ko{tunica, narodni poslanik, koji je
traìo repliku posle mog izlagawa.
Dr Vojislav Ko{tunica: Gospodin predsednik Skup{tine je pomenuo da
rukovodstvo Republike Srpske nije svoje poslanike obavestilo o toku razgovora koji je ovde odràn sa rukovodstvom Republike Srbije. Ja postavqam pitawe da li je rukovodstvo Srbije svoje poslanike obavestilo o tom razgovoru. Prema tome, po{to mi nismo na Palama, gospodo, i po{to smo u Beogradu, onda ste vi du`ni jo{ vi{e da nas o sadrìni tog razgovara obavestite.
Dakle, tog ilegalnog podzemnog razgovora za koji mi naknadno saznajemo.
Prema tome, u toku ove sednice neophodno je da se u obliku stenograma ili
izve{taja obaveste poslanici o sadrìni tog razgovora. To je prva stvar koju bih hteo da kaèm.
Druga stvar se ti~e ne~ega {to je gospodin Marjanovi} pomenuo, kao i
mnogi wegovi prethodnici nebrojeno puta, i to je razlog vi{e, naravno, da
opravda onaj moj zahtev, zaista, da jedan od vas iza|e i odrecituje da je najve}i interes srpskog naroda mir, a da je najve}i garant mira i interesa srpskog
naroda Slobodan Milo{evi}, pa da ovu va{u pri~u prekratite. Ali, nije
problem u tome, gospodo, naravno da je najve}i interes svakog naroda mir, i
srpskog naroda. Pitawe je da li se mirovnim planom, onakvim kakav jeste,
predlogom Kontakt grupe, moè taj mir obezbediti i sa~uvati. Vi do sada od
gospodina predsednika do raznih barona Minhauzena dovo|enih iz belog sveta niste uspeli da dokaète da se tim mirovnim planom moè obezbediti
mir. Naprotiv, svim svojim izlagawem, ponavqawem dve, tri fraze, vi ste samo dokazali da taj mirovni plan Kontakt grupe moè pre voditi u rat, istrebqewe i nestanak srpskog naroda nego u mir. Ali, naravno, ne treba se ~uditi ovome {to ste vi govorili, bilo je podr{ke i na drugim stranama, i opozicionim strankama. Ju~e smo imali priliku da upravo iz tog dela politi~kih stranaka ~ujemo ~ak i tvrdwu da uop{te nije ni va`no da li postoji ne308
kakav mirovni plan na papiru. Dovoqno je da neko kaè mir, pa da mi svi pohrlimo odri~u}i se pitawa sudbine opstanka na{eg naroda i toga da li }e zapravo tamo biti rata ili mira. Po svim svojim elementima niste uspeli suprotno da dokaète, mirovni plan Kontakt grupe je vi{e ratni plan, nego
mirovni plan.
Dragan Tomi}: Narodni poslanik... (prekid)
SRT, Sa
Novinar: ...Federacije. Delegacija Demokratske stranke Srbije posetila je i delove sarajevskog rati{ta, gde su se gosti na licu mesta upoznali sa
trenutnom situacijom na tom dijelu fronta. Borci su izrazili veliku zahvalnost gostima na posjeti, ali i na podr{ci koju u najnovije vreme daju narodu i borcima u Republici Srpskoj da istraju u svojoj pravednoj borbi.
Dr Vojislav Ko{tunica: Mi moramo biti svuda i tamo gde je dobro i tamo gde je zlo. To je posao koji obavqamo i zato smo i ovde. Moj najsna`niji
utisak posle ragovora sa qudima, sa na{im borcima ovde, vezan je, naravno,
za jednu vrstu zaista odlu~nosti, postojanosti, nespremnosti da se odstupi i
taj utisak, taj moral o kojem sam znao, ali se ~ovek sam najboqe osvedo~i kada ~uje qude kako govore, na neki na~in se meni u glavi suprotstavqa svim
onim drugim poku{ajima da se raznim papirnatim ponudama, obmanama, institucionalnim konstrukcijama jednostavno taj svet obmane. Ovde se vidi, u
stvari, najboqe kako treba da izgledaju teritorije, kako treba da izgledaju
jednostavno, granice budu}e Srbije. Kada kaèm budu}e Srbije, onda mislim
na Srbiju sa ove i sa one strane Drine i kako treba da izgleda weno ustavno
ure|ewe.
Novinar: Nakon posete borcima, Vojislav Ko{tunica sa saradnicima
obavio je razgovore sa ~lanovima Izvr{nog odbora Srpske demokratske
stranke srpskih zemaqa. Ponovqeno je da su stavovi ove dve stranke, kada su
u pitawu nacionalni interesi, usagla{eni u potpunosti.
SRT, Sa
Emisija Vidik, intervju dr Vojislava Ko{tunice
Novinar: O bitnijim aspektima trenutne faze re{avawa krize u biv{oj
Bosni i Hercegovini specijalno za emisiju Vidik govori i predsednik Demokratske stranke Srbije, dr Vojislav Ko{tunica, jedan od uticajnijih i
perspektivnijih strana~kih lidera u politi~kom ìvotu Srbije. Razgovor
sa dr Ko{tunicom na{ dopisnik iz Srbije, Vlastimir Vidi}, vodio je za vreme posete ruskog ministra inostranih poslova, Andreja Kozirjeva Beogradu,
pre nekoliko dana.
Nakon odluke sada{wih vlasti u Beogradu da prekinu politi~ke i ekonomske odnose sa vlastima na Palama, odnosno Vladom Republike Srpske,
jedna od retkih stranaka koja je ostala dosledna svom programu i odnosu pitawa re{avawa krize na prostorima biv{e Bosne i Hercegovine je svakako
309
Demokratska stranka Srbije. Proteklih dana dosta je ìvo u Beogradu u pogledu angaòvawa me|unarodne zajednice u re{avawu problema, odnosno
krize, na prostorima biv{e Bosne i Hercegovine ili boqe re~eno, ve}a je
gu`va u Kara|or|evu. Dakle, prema stavu va{e stranke i va{em li~nom stavu,
{ta se zapravo trenutno de{ava ako se uzmu u obzir sve izjave me|unarodnih
organizacija i institucija posebno Vlade Sjediwenih Ameri~kih Dràva?
Dr Vojislav Ko{tunica: U ovom trenutku naravno, daleko su va`niji doga|aji koji se zbivaju malo daqe od Kara|or|eva. Razgovori pre svega, predsednika Milo{evi}a i wegovog veoma, veoma ~estog ruskog gosta, ministra
spoqnih poslova Kozirjeva, su epizoda u odnosu na globalne politi~ke doga|aje, koji se ti~u na{e sudbine i sudbine na{eg naroda u Republici Srpskoj.
Oni su epizoda iz jednog razloga zato {to i ovaj susret Milo{evi}-Kozirjev
kao i mnogi prethodni susreti, su vi{e susreti za unutra{wu upotrebu, oni
vi{e ovda{woj javnosti treba da ne{to dokaù i da pokaù, {to ona sama ne
veruje, nego {to imaju neku spoqa{wu ili spoqnu va`nost. Na kraju krajeva,
u susretu izme|u Milo{evi}a i Kozirjeva pokazale su se kao nerealne sve
one javne garantije za koje se tvrdilo da su mirovnim planom pre nekoliko
meseci predvi|ene. Time su indirektno priznali i Milo{evi} i Kozirjev u
stvari da je re~ Srbima data, jednostavno nisu data, o povizavawu Republike
Srpske i Savezne Republike Jugoslavije, o jednom jasnijem ili jasno definisanom ustavnom amandmanu za Republiku Srpsku, o jednom druga~ijem teritorijalnom razgrani~ewu, dakle, da u svim tim pogledima sve {to se govorilo
u ovih nekoliko meseci, jednostavno nije bilo ta~no. I kad su svoju javnost u
stvari obmawivali, re~ je o garancijama koje nisu postojale. Ali, mislim da
je taj susret sasvim nevaàn, sasvim epizodan u odnosu na neke druge doga|aje,
na spoqnopoliti~koj sceni, mislim pre svega na dolazak generalnog sekretara Ujediwenih nacija i wegov predstoje}i susret sa predsednikom Karayi}em, mislim na ameri~ku inicijativu koju je pred sastanak Kontakt grupe u Briselu izneo ameri~ki ministar spoqnih poslova Kristifor Voren.
Za jednu inicijativu kojom sad i Amerikanci prvi put predlaù jednu me|unarodnu konferenciju o Bosni i Hercegovini u ~ijem radu bi u~estvovali,
pored predstavnika Kontakt grupe, i predstavnici zara}enih strana. To je
ono {to je novo i rekao bih da to {to je novo i {to je u ovom trenutku zaista
politi~ki relevantno u odnosu na susret u Kra|or|evu je na neki na~in zapo~eto u Biha}u. Biha} ne predstavqa samo poraz muslimana, koji su svoju
ofanzivu zapo~eli iz Biha}a kao za{ti}ene zone, ve} i poraz me|unarodne
zajednice. Ili poraz jedne politike, jednog pristupa me|unarodne zajednice
i ovim zaokretom me|unarodna zajednica poku{ava kolikotoliko da spase
obraz, i da iza|e iz jedne situacije u kojoj se ra~unalo da }e se pristrasno{}u,
pretwama, favorizovawem samo jedne strane, dràwem Srba u Republici
Srpskoj u karantinu mo}i da jedino za na{u stranu nepovoqno nametnu mirovno re{ewe. Dakle, to je poraz jednog pristupa, jedne politike pristrasnosti, to je poraz sile. I zbog toga se u ovom trenutku izlazi sa nekim drugim
310
inicijativama, sa nekim drugim ponudama. Pre}utno se priznaje, u stvari, da

se mirovni plan Kontakt grupe moè mewati. Dakle, ono {to je do sad vaìlo za Sveto pismo, ne{to {to se nije ni u jednom redu, nijednoj re~i, nijednim interpunkcijskim znakom moglo mewati, za {ta se govorilo na jedan neverovatan na~in, pazite to nam dolazi iz jednog sveta koji se naziva demokratskim, tako se proklamuje, potpi{ite vi to tako kako jeste, od prvog do
posledweg slova, pa onda moèmo o svemu tome razgovarati. Sada se priznaje, u stvari, da je taj pristup bio pogre{an. Da se ne mora potpisati sve, ve}
da se prethodno moè razgovarati. S druge strane, da se ne moè mir uspostaviti ako se u razgovore ne ukqu~e zara}ene strane. Lord Oven je pre neki dan
rekao, otprilike da mesecima muslimani, Hrvati i Srbi nisu seli za sto da
pregovaraju. Pa naravno, na taj na~in je mogu}e do}i do mira. Na koji na~in
se taj mir, neki mirovni aran`man ili jedno druga~ije ustavno re{ewe moè prona}i ako o tome ne razgovaraju zara}ene strane. To sad u ovom trenutku svet uvi|a i na taj na~in treba shvatiti i dolazak ameri~ke inicijative,
inicijative i drugih ~lanica Kontakt grupe. Mada, u ovakvom trenutku naravno, kada nesumwivo dolazi do jednog zaokreta u politici me|unarodne zajednice ne treba biti ni preterani optimista. Ta~nije re~eno treba biti realan, treba biti krajwe uzdràn i krajwe oprezan, jer za{to i na osnovu ~ega o~ekivati da oni koji su do ju~e bili pristrasni, oni koji su do ju~e smatrali da se ratom, silom, vazdu{nim udarima, pretwama, favorizovawem jedne strane tako {to rezolucije Saveta bezbednosti o za{ti}enim zonama ne
vaè za muslimane, a vaè za Srbe. Kako o~ekivati, jednom re~ju, da jedna takva politika moè preko no}i da se promeni. Ne moè da se promeni u ovom
trenutku kada je re~ o me|unarodnoj zajednici, pre se radi o jednom poku{aju da se sa~uva obraz i mislim da }e prvi potez me|unarodne zajednice i Kontakt grupe biti da se iza|e sa nekim minimalnim kozmeti~kim, rekao bih bezna~ajnim poboq{awima dosada{weg mirovnog plana. Da se to ponudi, pa da
se onda kaè, evo srpska strana ni to ne prihvata. Ali, ne bih hteo da zloslutim, naravno da govorim unapred, na neki na~in ve} se nagove{tava, da bi taj
ustupak, ta koncesija u ovom trenutku najpre mogla biti, kako su ve} govorili francuski ministar spoqnih poslova i pojedini ameri~ki zvani~nici,
pravo Srbima u Republici Srpskoj na konfederalno povezivawe sa Saveznom Republikom Jugoslavijom, na onaj na~in na koji je to pravo ranije dobila Muslimansko-Hrvatska Federacija na povezivawe sa Hrvatskom.
Novinar: Tuma~ewima doma}e javnosti, posebno ovde u Saveznoj Republici Jugoslaviji, pomalo na eufori~an na~in se pokazuje kao korak, kao zaokret u stvari politike Vlade Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Na jednoj
strani imamo ~vrst zagovor da Bosna i Hercegovina ostane jedinstvena unitarna dràva, a na drugoj strani u vidu ovog zaokreta nudi se Srbima da imaju pravo konfederalnog povezivawa sa Saveznom Republikom Jugoslavijom.
311
Vojislav Ko{tunica: Predlog, ponuda da Republika Srpska dobije pravo da se konfederalno poveè sa Saveznom Republikom Jugoslavijom odmah
pokre}e vi{e pitawa. Prvo pitawe je, naravno, mawe va`no i lako se wega
re{iti. Ono je vezano za ~iwenicu da je jedno takvo pravo, dato Muslimansko-Hrvatskoj Federaciji, bilo uskra}eno Republici Srpskoj. Mora se postaviti pitawe otkud ta razlika u tretmanu, otkud neravnopravan poloàj.
O~igledno zato {to je celo vreme jedna strana pristrasno favorizovana.
Ali, da se vratimo na samu stvar. [ta to zna~i politi~ki i pravno? I u jednom i u drugom pogledu ponuda da Republika Srpska dobije pravo da se konfederalno poveè sa Srbijom i Crnom Gorom, dakle Saveznom Republikom
Jugoslavijom, i politi~ki, i nacionalno i pravno ne zna~i ama ba{ ni{ta.
Ne zna~i ni{ta iz jednostavnog razloga {to jo{ uvek, najverovatnije,
a...((prekid)
SRT, Sa
Novinar: U Bawaluci. Nalazimo se u novom dru{tvu koje tek ulazi u jedan demokratski poredak, a komunizam ostavqa duboku prazninu u svesti qudi. To je rekao prof. dr Vojislav Ko{tunica, predsednik Demokratske stranke Srbije na ve~era{woj tribini odrànoj u prepunoj Ve}nici banskog dvora u Bawaluci pod nazivom Srpsko pitawe i aktuelni trenutak. Dr Ko{tunica se, pored ostalog, osvrnuo na aktuelna pitawa demokratije u Srbiji i
svetu... (prekid)
KASETA V000-0583
RTS B1 i SRT-S
SA
Pi{e: snabdevawe srpskih snaga iz Srbije
Slobodan Milo{evi}: Posledwih nekoliko godina u procesu tragi~nog
i krvavog raspada Jugoslavije i gra|anskog rata, koji se vodio na velikom delu wene teritorije, Srbija je nesebi~no, zaista od srca, pomagala srpski narod gde god je branio svoju slobodu, gde god se nalazio, u svemu {to mu je bilo
potrebno. Ta pomo} Srbima van matice, Srbima u ratu i Srbima u miru materijalno je postala ve} nemerqiva, a moralno, moralno je jo{ nemerqivija.
Ako neka solidarnost moè da bude vi{e nego bratska, onda je takva pomo}
oti{la iz Srbije svojoj bra}i u Bosni, svojoj bra}i u krajinama, u Krajini,
svojoj bra}i kojima je bila potrebna. Srbiji su u znak protesta protiv takve
politike i tolike pomo}i uvedene ekonomske i druge sankcije, tako da su u
Srbiji po~eli da budu gladni i odrasli i deca. U me|uvremenu, srpski narod
u Bosni se pribliìo ciqevima svoje odbrane. U gra|anskom ratu, koji se vodio tamo, nadmo}no su se teritorijalno odvojili od onih sa kojima su ratovali. Me|unarodna zajednica im je priznala i teritoriju i wihovu borbu. Zato
bi svaka daqa borba bila teritorijalna agresija prema drugima, smrtonosna,
a nepotrebna avantura za sopstveni narod i, naravno, daqe tragi~no iznuri312
vawe Srbije i svih wenih gra|ana i Savezne Republike Jugoslavije, razume se.
Emisija na SRT
Novinar:...Predsednik Srpske radikalne stranke i prof. dr Nikola Popla{en, potpredsednik Srpske radikalne stranke iz Republike Srpske. Dobro ve~e i dobro do{li.
Dr [e{eq: Dobro ve~e, boqe vas na{li.
Novinar: Gospodine [e{eq, vi ste ~esto na prostorima Republike Srpske i ovaj put va{a poseta traja}e ne{to malo duè, jer ste predvideli da posetite i Hercegovinu i Srpsko Sarajevo i Pale, da obi|ete te srpske prostore, da se na licu mesta i li~no uverite, vi i va{i saradnici, u ono {to se doga|a na prostorima Republike Srpske. Bili ste u Hercegovini, danas ste bili u delu Srpskog Sarajeva i to su teritorije, danas ste gledali na{ dnevnik
i videli ste da su intenzivirane borbe muslimanskih i hrvatskih snaga na Republiku Srpsku, i ova podru~ja na kojima ste vi bili ponovo su, da tako kaèm, u poàru rata. Pa, moète li re}i na{im gledaocima {ta je to {to ste
vi videli i kakve vi utiske nosite iz tih krajeva?
Dr [e{eq: Delegacija rukovodstva Srpske radikalne stranke obilazila je ju~e i prekju~e srpsku Hercegovinu, pre svega borbene linije u Popovu
poqu i na Podvele`ju. Danas smo bili na srpskoj Grbavici, na Jevrejskom grobqu, obilazili prve linije, a sutra zapadni i severni deo Sarajeva. Prekosutra smo tako|e na prostoru Republike Srpske, imamo susret sa predsednikom
Republike Radovanom Karayi}em i wegovim najbliìm saradnicima.
Prevashodno smo do{li u Republiku Srpsku da obi|emo prve linije
fronta, da razgovaramo sa srpskim borcima i tako daqe. Nismo imali neke
posebne politi~ke sadràje, niti je ovo vreme za dràwe politi~kih skupova. Isteklo je to ~etvoromese~no primirje koje muslimani, uostalom, ni Hrvati nisu ni po{tovali, a iskoristili su ga za donaoruàvawe i pripremawe novih ofanzivnih aktivnosti.
Mi smo veoma zadovoqni jer smo videli da je moral srpskih boraca na vrlo visokom nivou, bez obzira na blokadu izdajni~kog Milo{evi}evog reìma iz Beograda, na sve probleme koji stiù iz Beograda. Srpski borci su odlu~ni da istraju do potpune pobede nad svojim vekovnim neprijateqima. Podjednako je odu{evqewe i spremnost boraca za borbu i u srpskoj Hercegovini,
i na sarajevskom rati{tu. To je ono {to nas je posebno okuraìlo i {to je
nama ulilo novu energiju da istrajemo u na{im politi~kim aktivnostima u
Srbiji i Crnoj Gori, posebno u Beogradu, gde se borimo protiv izdajni~ke
anacionale politike, gde se borimo za prevlast srpskih patriota, jer bi u
tom slu~aju i Srbija i Crna Gora maksimalno pomogle svoju bra}u kao {to su
pomagale 1991. i 1992. godine.
Novinar: Vrati}emo se tome, va{oj pri~i, va{em iskustvu sa srpskim
borcima, a da vas pitam, va{a poseta do{la je u vreme intenzivnih vojnih
313
pritisaka na Republiku Srpsku, na weno rukovodstvo, na wen narod, na wene

borce, da odustanu od svojih opcija, od svojih ciqeva i da prihvate plan Kontakt grupe. U vezi sa tim su i posledwi doga|aji u Republici Srpskoj Krajini, pre svega u Zapadnoj Slavoniji, u vezi s tim su posledwi napadi na koridor kojim se èli prese}i teritorija Republike Srpske i tako wen narod i
rukovodstvo prisiliti na neke ustupke i neke razgovore u drugom pravcu od
onih koji su vo|eni do sada.
Dr [e{eq: Pritisci da se prihvati plan Kontakt grupe traju ve} godinu dana, skoro godinu dana, i ne zna se da li su è{}i pritisci velikih sila
ili reìma iz Beograda, ali mi smo ube|eni da Republika Srpska i weno rukovodstvo nikad taj plan ne mogu prihvatiti. Taj bi plan predstavqao kapitulaciju. Onaj ko misli da }e se Republika Srpska odre}i jedne tre}ine svoje teritorije taj se te{ko vara, taj }e sigurno pretrpeti ozbiqno razo~arewe. Srpski borci su svaki deo teritorije Republike Srpske zalili svojom
krvqu, natopili svojom krvqu i bez novih èstokih bitaka nijedan pedaq
srpske teritorije se ne}e predati. Muslimani su krenuli u nove ofanzivne
aktivnosti na Majevici i kod Br~kog, na Vla{i}u, na nekim drugim mestima, ali ube|en sam da }e doìveti opet te{ke poraze, jer vidite perfidna je
politika velikih sila. Niko ne}e muslimansku dràvu u Evropi, oni prosto
hu{kaju muslimane na nove sukobe, da bi ih uni{tili na taj na~in. Muslimanima daju pomalo oru`ja, ali nikada im ne daju dovoqno da bi pobedili nego
im daju toliko da bi ih okuraìli da nastave svoju borbu do potpunog uni{tewa. Da su muslimani poraèni, recimo, 1992. ili 1993. godine, oni bi
ostali da ìve na prostoru Republike Srpske ili bi se to mo`da zvalo Bosna i Hercegovina, pa bi u{lo u sastav te skra}ene Jugoslavije i tako daqe,
ali oni bi tu opstali. Ali, ciq je velikih sila da oni nestanu. I velike sile su ve} zamislile podelu Bosne i Hercegovine na dva dela, ali unutar jedne dràvne celine i to je sve u sklopu wihovog plana za reintegracijom prostora biv{e Jugoslavije, za stvarawe nekih jugoslovenskih konfederacija
kako bi se stvorila neozbiqna dràva koja ne moè funkcionisati svojom
unutra{wom politi~kom kohezijom, svojim unutra{wim politi~kim snagama, nego bi weno postojawe iziskivalo stalno stacionirawe stranih snaga,
posebno snaga Sjediwenih Ameri~kih Dràva i NATO-a. U svakoj toj varijanti, koja god solucija da prevagne, muslimani }e biti ona strana koja sigurno gubi.
A {to se ti~e Zapadne Slavonije ona je pala bez prave borbe, ona je pala Milo{evi}evom izdajom. Slobodan Milo{evi} je spre~io odbranu Zapadne Slavonije. Zapadna Slavonija nije mogla da se brani na samom podru~ju Zapadne Slavonije, tamo ne postoje osnovne strate{ke pretpostavke za
srpsku odbranu, Hrvati su napali iz tri pravca, tu je bilo i stranih specijalaca, Amerikanaca iz Ju`ne Karoline i tako daqe. Zapadna Slavonija se morala braniti sna`nim srpskim udarom na Zadar, na Maslenicu, na Karlovac,
na Osijek i posebno raketnim napadom na Zagreb. Slobodan Milo{evi} je
314
spre~io odlu~an srpski odgovor, preko svojih qudi iz Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju, Socijalisti~ke partije, preko Slu`be dràvne bezbednosti i Kontraobave{tajne slu`be Vojske Jugoslavije. Recimo, Milan Marti} naredi napad na Osijek, Milo{evi} to spre~i preko svojih qudi. Milo{evi}evi qudi, uostalom, drè te takozvane Crvene beretke, paravojna organizacija Slu`be dràvne bezbednosti Srbije. One drè srpske rakete zemqa-zemqa tipa luna na Petrovoj gori i spre~ili su wihovo ispaqivawe
na Zagreb. Srbi su ga|ali Zagreb orkanima, ispaqeno je 12 orkana, ali znate
to nije posebno efikasno u ovom slu~aju. Da je jedna luna ispaqena Hrvati
bi odmah zaustavili svoj napad.
Me|utim, {ta je hteo Slobodan Milo{evi}? Hteo je da sru{i Milana
Marti}a, koga ne moè da kontroli{e, koji je iskreni srpski patriota i koji se bori za ujediwewe srpskih zemaqa, koji je za odlu~an otpor svim srpskim
neprijateqima. Ne moè da ga kontroli{e, `rtvovao je Zapadnu Slavoniju,
namerno je Slobodan Milo{evi} i{ao sa tim da bude {to vi{e civilnih
`rtava u Zapadnoj Slavoniji, pa da se onda javno napadnu Milan Marti} i general êleketi} da su krivci za poraz u Zapadnoj Slavoniji. [to zapravo nije istina. Krivi su Slobodan Milo{evi}, Borislav Mikeli} i wegov agent,
wegov poslu{nik, ~ovek koji je nastavqao pregovore sa Hrvatima i posle pada Zapadne Slavonije, posle masakra nad srpskim civilima. Umesto da kaè
nema daqih razgovora, nema daqih pregovora dok se ne vrate sve teritorije koje su uzete nakon potpisivawa Vensovog plana.
Prema tome, kada je re~ o Zapadnoj Slavoniji neko mora za to odgovarati, dok smognemo snage da sru{imo Milo{evi}a sa vlasti i izvedemo ga na
sud, potrebno je da se na sud izvede Borislav Mikeli}, pa bar da propeva ko
je sa wim bio za slom Zapadne Slavonije. Da se sudi za veleizdaju svakako i da
se onemogu}i Slobodan Milo{evi} da preko raznih agentura rovari po Srpskoj Krajini.
Vi znate i u Republici Srpskoj on je to isto poku{avao, ali ovde je nailazio na mnogo sna`niji otpor. Ovde je uspeo da vrbuje samo onih sedam otpadnika, takozvanih, nezavisnih poslanika u Narodnoj skup{tini, qudi koji
su ranije sluìli Durakovi}u, sluìli Anti Markovi}u, bili u Reformisti~koj ili Komunisti~koj stranci i tako daqe. Uvek su bili protiv svog naroda i kada im je rukovodstvo Republike Srpske pruìlo {ansu da u~e{}em
u radu Narodne skup{tine Republike Srpske donekle operu svoj ukaqani
obraz, oni su iskoristili prvu priliku za izdaju i vratili se izdajni~kim
potezima.
Bilo je tu jo{ nekih poku{aja. Milo{evi} je poku{avao preko nekih
oficira pojedina~no, naravno, jer ve}ina srpskih oficira su ~asni, hrabri,
odlu~ni i bore se od prvog dana za spas srpske zemqe, ali uvek na|u nekoga ko
zapravo pravoga rata nije ni iskusio, nije ni video, obi~no je to neki sa titularnom komandnom funkcijom, dakle, koji front uop{te i ne vidi, ili neki bezbedwak, ili neki koji sluì za informisawe i tako daqe, ili su ~la315
novi Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju, ima i ~lanova Socijalisti~ke partije i preko wih poku{avaju rovariti i izazvati pometwu ovde, nezadovoqstvo boraca, naroda. Narod i borci imaju veoma mnogo razloga za nezadovoqstvo. Znate, te{ko se ìvi, plate su male, oblici socijalnog starawa
nisu razvijeni, nisu dobri, pojavquje se kriminal i tako daqe. To je ne{to
{to je rat doneo sa sobom i {to je podsticano iz Beograda i sad bi oni koji
su krivci za najve}a zla koja su sna{la srpski narod, da to iskoriste za obarawe onog rukovodstva koje je legalno i legitimno i koje sluì interesima
svoga naroda. To, razume se, u srpskom narodu zapadno od Drine, nikako ne}e
pro}i. Srpski narod zapadno od Drine vrlo dobro zna ko je srpski patriota,
a ko je izdajnik.
Novinar: To sam upravo htela da kaèm, gospodine Popla{en, vi ste, va{a stranka, u stvari, gospodine [e{eq i gospodine Popla{en, zalaè se za
srpsko jedinstvo i za stvarawe srpskog nacionalnog interesa koji }e biti pokreta~ka snaga za ostvarivawe svega onoga {to nam je i u ovom trenutku i kasnije najneophodnije. Predsednik Republike Srpske, dr Radovan Karayi}, pozvao je i pre neki dan ponovo javno i Republiku Srpsku Krajinu i Srbiju i
Crnu Goru na ujediwewe. Odgovora jo{ uvek nema, nema odgovora ni na onaj prvi, po~etni poziv pre gotovo godinu dana kada se o~ekivalo da }e odgovor na
ja~i pritisak me|unarodne zajednice biti na{e ujediwewe, a dogodilo se, naàlost, ne{to {to smo svi najmawe o~ekivali. To je neko novo razjediwewe.
Gospodine Popla{en, da li vi u va{im kontaktima sa qudima i rukovodstvom iz Republike Srpske Krajine imate odgovore, naznake o wihovom raspoloèwu za ujediwewe?
Dr Popla{en: Vidite, generalno gledaju}i stav Srpske radikalne
stranke takore}i od wenog osnivawa, a sasvim jasno od izbijawa rata najpre
na podru~ju biv{e Hrvatske, a potom i na podru~ju biv{e Bosne i Hercegovine jeste da nikakvog re{ewa srpskog pitawa nema bez ujediwewa svih srpskih zemaqa na prostoru Balkana. Mi nismo i{li toliko daleko da smo o toj
novoj ujediwenoj dràvi raspravqali u detaqima, jer smo pretpostavqali da
je to stvar politi~kih opredeqewa bira~a, punoletnih gra|ana i wihove odluke oko oblika politi~kog sistema i detaqa vezanih za taj politi~ki sistem. Ali je sasvim izvesno da izdaja, ili predaja bilo kojeg srpskog podru~ja, etni~kog, istorijskog, predstavqa amputaciju srpskog organizma, koji dovodi u opasnost ìvot organizma u cjelini. U tom smislu mi smo insistirali, ve} tre}u godinu insistiramo, na ujediwewu Republike Srpske i Republike Srpske Krajine kao prve faze koja treba da vodi kona~nom ujediwewu svih
srpskih zemaqa. U ovom trenutku mi i daqe smatramo da je mnogo toga propu{teno, zbog mnogo toga }emo morati da àlimo {to do sada nije do{lo do ujediwewa. Boqe ju~e nego danas, boqe je danas nego sutra, boqe je sutra nego
prekosutra.
Na{e je uverewe da i Skup{tina Republike Srpske Krajine i Narodna
skup{tina Republike Srpske pod hitno taj problem treba da stave na dnevni
316
red i da od svakog poslanika posebno, onaj ko vodi Skup{tinu, traì da se izjasni da li je za ujediwewe ili je protiv. Mi ne vidimo nijedan ozbiqan razlog protiv ujediwewa, navodi ih se vi{e, a ima jako mnogo razloga koji govore da se ujediwewem prvo stvara Zapadna Srbija, ili bilo kako da se nazove
dràva zapadno od Drine i Dunava, koja je mnogo mo}nija, mnogo stabilnija,
koja je mnogo ravnopravniji partner na{oj bra}i isto~no od Drine i koja
predstavqa vrlo zna~ajan me|unarodni faktor. Postojawe takve dràve sigurno bi u mnogim dràvama u svijetu bilo oceweno kao pravo srpskog naroda na samoopredeqewe i brè bi vodilo ujediwewu svih srpskih zemaqa.
Kada se tako pristupi problemu onda se moè vrlo lako zapaziti ko je u
politi~kom i dràvnom rukovodstvu Republike Srpske Krajine ili Republike Srpske protiv ujediwewa i za{to. Ti razlozi }e biti sigurno ni{tavni, ali }e se onda poimenice videti ko radi za neki strani interes, ko radi
za interes komunisti~kog reìma u Srbiji i, na kraju krajeva, ko nije nikako u moralnom, qudskom ili politi~kom smislu u saglasju sa intersima srpskog naroda zapadno od Drine.
Novinar: Gospodine [e{eq, kakav je va{ stav i mi{qewe, da li verujete da bi na{ odgovor svetu na sve ove pritiske trebao i morao biti {to skorije i {to brè ujediwewe, jer samo tako, kao jedna dràva i jedan narod, moèmo da se odupremo svim pritiscima?
Dr [e{eq: Od samog svog nastanka Srpska radikalna stranka se zalaè
za {to hitnije ujediwewe svih srpskih zemaqa i stvarawe jedinstvene srpske
dràve sa jednim predsednikom, jednom skup{tinom, jedinstvenim dràvnim
organima. Me|utim, treba biti realisti~an, dok je Slobodan Milo{evi} na
vlasti u Beogradu to ne treba o~ekivati. On je sada glavni protivnik ujediwewa. Za{to? Toliko je ogrezao u izdaji srpskog naroda, u kriminalu u Srbiji. Toliko je lo{ih ekonomskih i socijalnih poteza povukao da nema...
(kratak prekid na kaseti)
Dr [e{eq:...na slede}im parlamentarnim ili predsedni~kim izborima, a pogotovu ako se Republika Srpska, Republika Srpska Krajina ujedine sa
Srbijom, to zna~i milion novih glasa~a vi{e na budu}im srpskim izborima.
Od tih milion srpskih glasa~a vi{e skoro niko ne bi glasao za Slobodana
Milo{evi}a i Socijalisti~ku partiju i on se kao kuge boji ujediwewa. On
bi sad sve u~inio da spre~i da ikada do ujediwewa do|e. Zato prethodno moramo sru{iti Milo{evi}ev reìm u Beogradu i Srpska radikalna stranka
je krenula odlu~no, jo{ u februaru, sa nizom politi~kih aktivnosti koje, po
na{em mi{qewu, mogu izazvati skoriji pad Slobodana Milo{evi}a. Drìmo masovne mitinge po velikim srbijanskim gradovima, vi to niste u stawu
da pratite, jer nas nema na dràvnoj televiziji, tamo smo pod apsolutnom
blokadom, ali mi tu medijsku blokadu efikasno u narodu uklawamo. Recimo
u Ni{u, koji je bio medijski apsolutno blokiran, mi smo imali 30.000 qudi
na mitingu. Po 20.000 u Kragujevcu, [apcu, Loznici, to iz Loznice ste i gledali, pretpostavqam, zatim petnaestak u â~ku, ~ak 4.000 u Trsteniku, u Ho317
moqskim planinama ~itava sela iza|u da nas slu{aju, da nas vide i tako daqe.
Srpska radikalna stranka je jedina politi~ka partija, isto~no od Drine, koja danas uìva veliko, ogromno narodno poverewe. Mi sara|ujemo sa
drugim patriotskim strankama i na pravom smo putu da uskoro dovedemo do
politi~kih promena, do radikalnih politi~kih promena u Srbiji. Spremamo i veliki miting u Beogradu negde oko polovine juna ove godine, gde }emo
odlu~no NE saop{titi Slobodanu Milo{evi}u u lice.
Smatramo da }e to biti stvarawe ozbiqnih uslova za ujediwewe svih
srpskih zemaqa. Ali, dok ne sru{imo Milo{evi}a nu`no je hitno ujediniti Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu. To je pitawe opstanka za
zapadne Srbe i to je mnogo va`nije za Srpsku Krajinu, nego za Republiku Srpsku, jer Republika Srpska ima koliko toliko konsolidovane unutra{we dràvne organe, organe dràvne vlasti. Ona funkcioni{e kao dràva. A u Republici Srpskoj Krajini situacija je jo{ veoma, veoma fluidna. Postoji jedan deo dràvnog rukovodstva kome priprada predsednik Republike, Milan
Marti}, komandant vojske, na~elnih {taba general êleketi} i jo{ jedan
broj ~asnih srpskih patriota koji se bore za srpske nacionalne interese, ali
postoji deo dràvnog rukovodstva koji je krenuo izdajni~kim putem, pre svega predsednik Vlade, Borislav Mikeli}. Naàlost, priklonio mu se Milan
Babi}, jer poku{ava politi~ki za sebe li~no da pone{to u{i}ari u svemu
ovome zapostavqaju}i interese srpskog naroda u celini.
Dakle, pitawe spasa za Srpsku Krajinu je {to pre ujediwewe sa Republikom Srpskom. I to je prva faza op{teg srpskog ujediwewa. Znajte, u svim srpskim zemqama }e to izazvati ogromno odu{evqewe, i u Crnoj Gori, i u Srbiji, ako se {to pre ujedine Republika Srpska i Republika Srpska Krajina.
Sad je pravi trenutak da se to sprovede, sad posle ove tragedije u Zapadnoj
Slavoniji. Da se ~itavom svetu jasno stavi do znawa da }e zapadni Srbi zajedno, zajedni~kim snagama da se bore za opstanak, a mi isto~no od Drine }emo sve u~initi da maksimalno doprinesemo u toj borbi, da vam maksimalno
pomognemo.
Novinar: Gospodine [e{eq, {ta je po va{em mi{qewu razlog da Srbi,
evo jedan, dugi, dugi period nemaju jedinstven nacionaln interes? Nama su,
o~igledno, podele u ranijem periodu, a evo i ove sada nanele mnogo {tete i
nanele mnogo nevoqa. Zar je mogu}e da mi ne vjerujemo da kao narod moèmo
izroditi, moèmo iznedriti jedan broj qudi koji }e znati artikulisati srpski nacionalni interes i koji }e znati povesti qude u ostvarewe tog jedinstvenog nacionalnog interesa. To je ne{to {to, ~ini mi se, mora biti {to
pre, ako ve} nije, mislim da nije kasno, nikada nije kasno, {to je rekao dr
Popla{en, boqe je danas nego sutra, da se odupremo svemu ovome {to nam se
doga|a?
Dr [e{eq: Mislim da mi, Srbi, imamo jasno iskristalisan op{ti zajedni~ki interes. To je da svi Srbi ìve u jednoj dràvi. I to je odavno formulisano. To je Slobodan Milo{evi} formulisao pre nekoliko godina. I
318
mi ostajemo pri tome. Setite se koliko smo verovali Milo{evi}u i 1987,

1988, 1989, a posebno 1991. i 1992. godine, ali Slobodan Milo{evi} je tada pomagao i Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu. I zato {to je pomagao zapadne Srbe mi, srpski radikali, smo ga onako svesrdno podràli na
tim posledwim predsedni~kim izborima u Srbiji u decembru 1992. Zahvaquju}i nama Milo{evi} je superiorno pobedio u prvom izbornom krugu i do nogu potukao Milana Pani}a. Ali sad vodi politiku izdaje koju je svojevremeno zagovarao Milan Pani}.
Dakle, tu su se stvari promenile. Zna se koji je na{ op{ti nacionalni
interes i od wega ne odstupamo. To je jedinstveni interes svih Srba i gde god
po|ete danas kroz Srbiju vide}ete da Srbi isto misle po tom pitawu. Nema
tu nikakve razlike. Da vidite koliko su Srbi te{ko primili tragediju u Zapadnoj Slavoniji, da vidite koliko je Milo{evi} omrznut svuda u srpskom
narodu. I nas je iznenadila tolika masovnost na na{im mitinzima u februaru. Mislili smo da krenemo negde ve} krajem septembra, po~etkom oktobra
pro{le godine. Nismo se dali navu}i reìmskim planovima da u avgustu iza|emo na demonstracije odmah nakon blokade na Drini. Znali smo u avgustu da
ne idemo na demonstracije, iako su preko nekih policijskih stranaka poku{avali da nas izvedu. Mi smo to spremali za oktobar, za novembar. Moje hap{ewe je to donekle odloìlo, ali smo se zato boqe pripremili za februar
i za naredne mesece. Srbija je odlu~na u svom stavu da treba pomo}i svim
sredstvima zapadnim Srbima u ovoj borbi.
Uostalom, vi znate da skoro svim jedinicama u Republici Srpskoj ima
dobrovoqaca iz Srbije ili iz Crne Gore, negde vi{e, negde mawe. Bili smo
iznena|ivani kada smo u pojedinim jedinicama, u nekim zaba~enijim mestima, nai{li na qude iz Prokupqa, iz Kragujevca, iz Lu~ana, iz Ivawice i tako daqe. Iznenadimo se kad ih sretnemo pogotovo {to su neki od wih od 1991.
godine na frontovima po Slavoniji, po Dalmaciji, po Lici i tako daqe. Dakle, tu nema nikakve sumwe kakav je stav srpskog naroda. Milo{evi} je obmanuo Srbe 1992. godine. Da je on tada rekao da je ona Titova avnojevska Srbijica sama sebi dovoqna, da ga ne interesuju zapadni Srbi, on ni tada izbore ne
bi dobio. On je izbore dobio pod parolama Srbija se sagiwati ne}e i Svi
Srbi u jednoj dràvi. On je i 1993. za svoju Socijalisti~ku partiju pribavio
mnogo glasova, jer je opet krenuo sa parolom Za Srbiju, pa se busao u prsa da
}e pomo}i zapadnim Srbima. Setite se onog wegovog govora u @enevi, pa
inaugurisali socijalisti izgradwu pruge Bijeqina-Milo{evac, umesto da
kaù Bijeqina-Doboj, Milo{evac asocira na Milo{evi}a, pa {ta je ura|eno od te pruge? Ni{ta. Naravno, tada su jo{ jednom obmanuli Srbe i vi{e
nikada Srbe ne}e obmanuti. I vi{e ne mogu ra~unati na glasove srpskog naroda. Srpski narod je za Milo{evi}a glasao i Milo{evi}u verovao, jer je
smatrao da je Slobodan Milo{evi} patriota, pre svega to, na stranu je ostavqao sve ideolo{ke razlike, da li je socijalista, da li je komunista i tako
daqe. U jednom trenutku to uop{te nije va`no, va`no je bilo proceniti ko
319
je patriota, ko nije patriota. Ali, mi smo, naàlost, do{li u situaciju da

Socijalisti~ka partija Srbije, Srpski pokret obnove i Gra|anski savez
imaju identi~nu nacionalnu politiku. Kad imaju identi~nu nacionalnu
politku, ima}e identi~nu politi~ku sudbinu. To im mi, srpski radikali,
obe}avamo.
Novinar: Gospodine Popla{en, posledwih meseci u Republici Srpskoj
se pojavio jedan broj partija, moram da kaèm tako, zaìveo je jedan vi{estrana~ki sistem, vi{estrana~ki ìvot. Me|utim, na sre}u nema nekih ve}ih razlika, ve}ih podela u onom osnovnom opredeqewu, a to je stvarawe sopstvene dràve, nezavisne od Hrvatsko-Muslimanske Federacije i weno prisajediwewe Republici Srbiji, odnosno stvarawe jedne jedinstvene dràve.
Dr Popla{en: Pa zavisi, zavisi od partije i ima i nema. Znate, kod nas
deluju i stranke koje deluju i protiv Ustava Republike Srpske. Ciq Saveza
komunista pokreta za Jugoslaviju je ru{ewe Republike Srpske, dodu{e kao i
ru{ewe Srbije i Crne Gore i stvarawe neke nove Jugoslavije. Socijalisti~ka partija deluje nasuprot principima koje su politi~ki formulisali i
usvojili od parlamenta i dràvnog rukovodstva, dakle od onoga {to je stav
zvani~nih, legitimnih predstavnika naroda u Republici Srpskoj. Dodu{e,
mi nemamo uslove pod kojima je mogu} bogat vi{estrana~ki ìvot, koji bi
razvio vi{estrana~je u svim wegovim elementima, zbog ratne situacije, zbog
vrlo izraènih ratnih dejstava, velikog broja angaòvanih qudi u vojsci, koji nisu u svakodnevnim obavezama, u svakodnevnom poslu, ali smo uvereni da
treba sna`no razvijati klicu vi{estrana~ja, da je to izuzetan moto demokratije, da je vi{estrana~je jedini uslov javne kontrole vlasti, traèwa najboqih re{ewa i pitawa koja dràva i narod postavqaju, koja mora da razre{i.
Me|utim, vi ste dobro primetili, glavni problem je tu {to u jednoj dràvi sve stranke koje deluju moraju da budu, moraju sasvim da se...
Dr Popla{en:...patriotskom interesu i da daju maksimum od sebe da bi se
sa~uvao taj osnovni nacionalni interes. Pa se onda opet vra}amo do onog
prethodnog pitawa o kome je gospodin [e{eq malopre govorio, a to je da
ipak nismo razre{ili pitawe formulacije baznog nacionalnog interesa u
smislu wegovog prevo|ewa u politi~ku praksu, i da je najsna`niji politi~ki ~ovek, najmo}niji politi~ki ~ovjek odustao od nekih svojih principa.
Podsjetio bih da je to drug Milo{evi}, koji je svojevremeno rekao svi Srbi u jednoj dràvi. Ali on ipak nije rekao svi Srbi u nacionalnoj srpskoj
dràvi. Znate, to svi Srbi u jednoj dràvi moè da zna~i i svi Srbi su bili i u prethodnoj Jugoslaviji, ali su u toj prethodnoj Jugoslaviji bili i drugi narodi i ta jedna nelogi~na, neprirodna konstrukcija te Jugoslavije, potencijalno je u sebi ~uvala krvoproli}e koje mi danas doìvqavamo.
Zapravo, pozicija Srpske radikalne stranke, koja kaè da Srbima treba
srpska nacionalna dràva je duboko humana, jer mi za slede}e decenije i vekove ho}emo da se distanciramo od bilo kakvog krvoproli}a. Od sukoba sa
320
Hrvatima, jer poznato je da nisu Srbi imali nekih velikih problema sa Hrvatima sve dok nisu po~eli da ìve u istoj dràvi. U istoriji nije bilo velikog krvoproli}a i sukoba. Da se privedu istorijskoj poziciji pripadnici
muslimanske veroispovesti, da imaju ona prava koja pripadaju svakoj konfesiji, a ne da za jednu ve{ta~ku naciju sada moramo da na|emo teritoriju, da
drugi to finansira i da se Srbi moraju odre}i svoje teritorije da bi to se
sve preìvelo.
Dakle, tu se radi o slede}em: ta~no je da se zna {ta je nacionalni interes, ali je taj nacionalni interes zaista nu`no prevesti u jednu politi~ku
poziciju. Svi legitimni predstavnici srpskog naroda moraju stati iza te politi~ke pozicije i ta politi~ka pozicija mora onda da se prevede na ono {to
predstavqa i vojno delovawe, i dràvno delovawe, politi~ko, infomrativno i tako daqe. Na ovaj na~in mi dolazimo u situaciju, koju su nam poèleli
na{i neprijateqi, da nas samo unura{wa nesloga, unutra{wi raskoli ili
na{e nejedinstvo mogu dovesti do poraza. Nema onog elementa, nema one snage, zato {to nije u interesu bilo kome, koji bi Srbe porazio, koji bi Srbe
uni{tio i koji bi osujetio realizaciju wihovog istorijskog interesa kada bi
Srbi bili slo`ni. Jednostavno treba shvatiti da Amerikancima, pa i Nemcima nije u interesu da wihovi qudi dolaze da ginu da se devetnaestogodi{waci iz îkaga ili iz Frankfurta bore za @epu, Srebrenicu, za Grabe`
ili tako daqe, jer je to nelogi~no, neprirodno, oni to dobro znaju. Ono {to
oni ho}e i misle da u tome uspevaju, jeste serija pretwi koje su nagove{tene,
vi{e nagove{tene, polurealne, a nikad realne i onda kroz te pretwe oni nalaze mnoge politi~are pa i dràvnike koji imaju lo{u politi~ku procenu, a
zbog lo{e politi~ke procene vuku one poteze koji su onemogu}ili da Srbi
ve} defini{u svoj interes ka stvarawu jedinstvene dràve koji je do sada bilo mogu}e realizovati.
U tom pogledu, duboko smo uvereni da srpski narod u celini sada preìvqava neku vrstu pro~i{}avawa ili pre~i{}avawa i da }emo u slede}im mesecima, ili za koju godinu biti u prilici da sva dràvna rukovodstva zaista
zastupaju patriotske interese i da }e se brzo na}i oko te bazne politi~ke pozicije, da }e ostati samo produktivne razlike. Nalazimo se u jednoj istorijskoj, jednoj velikoj istorijskoj epohi, kojom je mogu}e relativizovati srpsku dràvu i, kona~o, dràvna rukovodstva moraju da shvate da Srbi kroz
istoriju nikada nisu bili u boqoj poziciji. Jedino su sada u svojoj istoriji u prilici da zaista realizuju ono {to je bio vekovni san, i mi smo duboko uvereni da taj san ne}e biti upropa{}en lo{om procenom {ake qudi,
ili nekom grupom izdajnika, ili kriminalaca, ili lopova koji deluju na bilo kom srpskom podru~ju.
Novinar: Imam jedno pitawe za oba sagovornika. Vi ste obojica sa ove
strane Drine, da tako kaèm, ali vi ste, gospodine [e{eq, dosta vremena i
dug vek proveli sa druge strane Drine, pa da li je nacionalni interes Srba,
da li je srpsko pitawe i pona{awe Srba sa ove strane Drine druga~ije od
321
onog sa one druge strane Drine i koje su to dodirne ta~ke i da li je informativna blokada, koja je uvedena za nas Srbe sa ove strane Drine, odnosno informacije o tome {ta se ovde doga|a mogla i uticala mo`da presudno da neki qudi promene svoja mi{qewa i da jednostavno prestane da ih zanima {ta
se ovde doga|a?
Dr [e{eq: Nije. Srbi u Srbiji i Crnoj Gori uop{te ne veruju dràvnoj
televiziji. Dràvna televizija u Crnoj Gori daje neke informacije o zbivawima u Republici Srpskoj i Srpskoj Krajini, u Srbiji je sve pod totalnom
blokadom, ali narod vi{e i ne gleda dràvnu televiziju. Gleda se ono {to se
ne moè izbe}i, recimo u onim mestima gde nema privatnih televizijskih
stanica i gde ne dopiru alternativni izvori infomisawa. Ali, poverewe je
izgubqeno. Apsolutno je izgubqeno. Uostalom, narod u Srbiji gleda prenose
Savezne skup{tine i Republi~ke skup{tine. Sednice Savezne skup{tine
vi{e i ne zakazuju, jer nisu u stawu da iza|u na kraj, pre svega, sa Srpskom radikalnom strankom. U Republi~koj skup{tini na{i poslanici im kaù
otvoreno, u lice, sve {to misle i to do|e do naroda i narod onda, ne veruje
onim zvani~nim informacijama. Narod se vi{e puta uverio, ako gleda svojim o~ima ono {to se u toku dana de{ava u Narodnoj skup{tini i ako gleda
nave~e na dràvnoj televiziji interpretaciju reìmskih novinara istog tog
doga|aja, koliko se laì i koliko se kleveta u sve to unosi. I tu su izgubili
sa svakim poverewe i socijalisti i posebno ovi iz SK pokreta za Jugoslaviju, koje predvodi crvena ve{tica sa Dediwa, Mira Markovi}. Narod je ve} zove tim imenom, da znate to je ve} uobi~ajen termin u Srbiji.
Drugo, stav prema srpskom nacionalnom pitawu je isti i u Srbiji i u Crnoj Gori, i u Republici Srpskoj i u Republici Srpskoj Krajini. I tu nema nikakve sumwe. Problem je samo reìm. Reìm koji je izgubio poverewe naroda, i {to vi{e gubi to poverewe to represivnije elemente unosi u proces vo|ewa svoje dràvne politike. Reìm koji uìva poverewe naroda nema potrebe za nekom velikom represijom. Represija je onda strogo u skladu sa zakonom, kad je represija iznad zakona, represija je iznad Ustava. Taj reìm vi{e
ne po{tuje ni propise koje sam donosi, a to je najboqi pokazateq kakav je odnos naroda prema reìmu Slobodana Milo{evi}a.
U~ini}emo sve da sru{imo Milo{evi}a demonstracijama, {trajkovima, generalnim {trajkovima, gra|anskom neposlu{no{}u i zahtevom za novim i parlamentarnim i predsedni~kim izborima. Na sve to idemo koliko do
15. juna, do polovine juna ove godine. I taj proces vi{e niko ne moè zaustaviti. Dok ne polomimo noge idemo od sela do sela, da narodu sve kaèmo {to
imamo, idemo sa alternativnim izvorima informisawa, specijalnim brojevima lista Velika Srbija i tako daqe. I reìm vi{e nema nikakvih mogu}nosti da nam se suprotstavi. Reìm je sav repertoar kojim je raspolagao
protiv nas ve} upotrebio. I hap{ewa, i zabrane, i maltretirawa, i tu~e sa
policijom i sve ostalo, jedino jo{ da nas po~nu likvidirati. Nije neverovatno da }e u posledwim, gr~evitim fazama borbe za opstanak i tome pribegava322
ti. Ali i na to imamo odgovor, imamo razra|ene varijante. Zna~i, oni vi{e
nemaju {ta protiv nas da primene, a mi smo tek po~eli da prezentujemo javnosti repertoar svojih mogu}nosti suprotstavqawa reìmu i idemo otvoreno s tim.
Novinar: Gospodine Popla{en, vi ste pri~ali mnogo o ovoj temi Srbi
zapadno i Srbi isto~no od Drine. Ja ne bih volela da se odoma}i taj termin
Srbi isto~no i zapadno od Drine. Volela bih da to budu Srbi, Srbi iz jedne
dràve, da se ne delimo ni na isto~ne, ni na zapadne, ni ju`ne, ni severne, a
po{to sam ve} rekla, a vi ste se sloìli da su nam podele izgleda su|ene, {ta
sada, kako sada da izbegnemo to, da izbegnemo te daqe podele i da se ujedinimo po jednom pitawu i po jednoj stavci?
Dr Popla{en: U prethodnom pitawu je taj problem na neki na~in sadràn. Gospodin [e{eq je ro|en sa ove strane Drine, pa se opredelio i ìvi
u Srbiji...
Dr [e{eq: Pa svojevremeno sam prognan odavde, nisam se ba{ mnogo
opredeqivao.
Dr Popla{en: Da.
Dr [e{eq: Hteo sam i posle robije da ostanem u Sarajevu, ali prakti~no nije bilo nikakvih mogu}nosti.
Dr Popla{en: Mogao si se opredeliti da ìvi{ ovde pod torturom.
Dr [e{eq: Nije moglo ni pod torturom.
Dr Popla{en: Ja sam ro|en u Srbiji, pa ìvim sa ove strane Drine, iako
su mi roditeqi Kraji{nici, tako da na neki na~in imamo i ìvotno iskustvo
koje je vezano za sve srpske zemqe, ne samo nau~ni i politi~ki interes.
Vidite, sticajem istorijskih okolnosti i prilika Srbi zapadno od Drine su prisiqeni na vi{i nivo istorijske i nacionalne svesti od Srba koji
su u ovoj situaciji isto~no od Drine. Ja bih rekao da na neki na~in oni predstavqaju prethodnicu ili ono {to je budu}nost Srba isto~no od Drine u narednim mesecima i godinama. U tom smislu, ta cena je verovatno velika i
ogromna, to je krv koja je pala i `rtve koje postoje. Me|utim, te `rtve sigurno nisu uzaludne i nisu vezane samo za odbranu golih ìvota i prostora zapadno od Drine, nego su one ugra|ene u opstanak i budu}nost srpstva u celini. Ta svest je zaista prisutna u svim srpskim zemqama, ali mnogo vi{e sa ove
strane Drine. Srbi moraju da imaju u vidu ~iwenicu da su 50 godina ìveli
pod pritiskom komunisti~ke diktature, istorijski selektiranih ~iwenica
jedne ideologije koja ih je prisiqavala da kao vrednost...
Dr Popla{en:...sva pitawa o nacionalnoj svesti. Takozvani, internacionalizam koji podrazumeva distancu ili ~ak averziju prema nacionalnom
ose}aju bio je osnovni ideal koji po~iwe sa prvom stranicom bukvara u
osnovnoj {koli, a zavr{ava se sahranom svakog ~oveka iz tog perioda.
Ta cena, odnosno, ta istorijska sudbina, tako da je nazovem, mora biti
prera|ena u ovim, ili ve} se prera|uje u ovim godinama, i ona doìvqava svoj
323
uspon ka nacionalnoj svijesti i u Srbiji. I mi se zaista nalazimo na pragu

situacije u kojoj je komunisti~ki reìm, koji stoji iza komunisti~kih principa, u Srbiji potpuno delegitimisan. Pazite, kada se izra~una Socijalisti~ka partija Srbije je na pro{lim izborima, iako ima sada apsolutnu
vlast, sa dva, tri demokrata dobila 22 posto srpskih glasova. Da se sada odrè izbori, verovatno ne bi dobila vi{e od 10 posto. U ovom trenutku ne}u
da kaèm ni da je opozicija u celini mnogo zrelija, boqa, i tako daqe, od Socijalisti~ke partije, ali jedna nesocijalisti~ka i nekomunisti~ka pozicija
je u svakom slu~aju mnogo zastupqenija nego oni principi koje svakodnevno
gledamo na dràvnoj televiziji u Beogradu. Dakle, samo da malo progovori
jedna demokratska atmosfera u Jugoslaviji, odnosno Srbiji i Crnoj Gori, samo malo da se udari po pipcima diktature koja tamo vlada mi bismo bili u
situaciji da srpski narod zapadno od Drine mnogo vi{e ra{iri svoje ruke
prema bra}i isto~no od Drine i do{li bismo u situaciju da se zaista na|e
neko ko }e sazvati sve poslanike svih parlamenata svih srpskih zemaqa i ko
}e re}i to je to za {ta moramo da se borimo, glasno, jasno, bez diverzanata,
bez izmi{qawa pritisaka, da uloìmo svu svoju energiju, i vojnu, i ekonomsku, i politi~ku i da kona~no zavr{imo ovaj zadatak.
U tom smislu ja i posmatram to {ta su zapadni Srbi, {ta su isto~ni Srbi. Zapravo tu se radi o jednoj vi{e geografskoj odrednici, jer je ta Drina
na{a neka muka koja te~e kroz centar srpskih zemaqa, a pokazalo se da ona
mnogima sluì da se produbi, da se srpski narod me|usobno suprotstavi, umesto da je ona zapravo potpuno prekrivena mostovima i da sluì vi{e kao reka iz koje se pije voda na odmoru u odlasku iz jedne srpske zemqe u drugu. U tom
smislu mi ne insistiramo na tome da postoje zapadni Srbi nasuprot isto~nim Srbima. Postoje samo Srbi koji ìve u pojedinim srpskim zemqama, ali
zaista moramo priznati i da postoje, kao i u drugim velikim narodima, i neke regionalne razlike. Ima neke druga~ije kulturalne karakteristike, zbog
istorijskih i tako daqe razloga, Srbin koji ìvi u Kninu, od Srbina koji
ìvi u Pirotu, od Srbina koji ìvi u Podgorici, od Srbina koji ìvi u Bitoli i tako daqe. Dakle, te regionalne razlike su efemerne, marginalne, ali
od tih marginalija mnogi prave glavne argumente i me|usobno suprotstavqaju Srbe. Mi smo na pragu da ono {to je marginalno gurnemo zaista na margine i da na{ centralni nacionalni interes prodre do svakog sela, do svih
predsednika sada{wih republika.
Novinar: Gospodine [e{eq, da se vratimo va{oj poseti Republici Srpskoj i va{em dana{wem obilasku Srpskog Sarajeva i va{em odlasku u Hercegovinu. Na na{u, da tako kaèm nesre}u, Srpsko Sarajevo je davawem na kori{}ewe sarajevskog aerodroma pripadnicima UNPROFORA podjeqeno, da
kaèm na dva dela, isto~ni i zapadni, tako da }ete vi morati sutra okolo putovati do drugog dela Sarajeva, a mogli ste danas za pet minuta, ili deset, sti}i i do ovog zapadnog dela Sarajeva. Tu za vas nije ni{ta novo, linije razdvajawa u Sarajevu su reka Miqacka, nekoliko metara, jedna stambena zgrada, ali
324
~vrst stav srpskih boraca da to sa~uvaju i da Srpsko Sarajevo bude zaista

Srpsko Sarajevo.
Dr [e{eq: Nema sumwe u pogledu tog stava srpskih boraca i to moè
svako da se uveri ko si|e i na Grbavicu, ko do|e do Jevrejskog grobqa, ko pre|e i na drugu stranu, ko do|e i u Ilija{, Vogo{}a, Iliyu ili Rajlovac,
Hayi}e, dakle tih pet op{tina severno i zapadno od Sarajeva. Ali ja sam ube|en da }e uskoro sazreti uslovi da celo Sarajevo bude srpsko. Celo Sarajevo.
Muslimani nisu hteli mir, imali su {ansu da dobiju po{tenu nagodbu sa
Srbima, prvo Ku{iqerov plan, koji je bio za Srbe veoma nepovoqan, Srbi
su prihvatili, muslimani prihvatili pa odbili. Hteli su rat, pa su dobili
rat. U ratu su poraèni i umesto da zaustave taj poraz tako {to }e sanirati
stawe i zadràti one teritorije koje su u wihovim rukama oni kre}u u nove
ofanzive. Prosto ih velike sile guraju u te ofanzive da bi ih potpuno uni{tili i uz to oslabili Srbe i omogu}ili Hrvatima da uzmu {to ve}i deo Bosne i Hercegovine, jer velike sile iskreno jedino Hrvatima pomaù slede}i
politiku Vatikana. To je o~igledno svuda na ovim balkanskim prostorima.
Po{to muslimani ne}e mir, onda }e ostati bez i~ega, osta}e i bez Sarajeva,
i bez Tuzle, i Zavidovi}a, Maglaja, Zenice, Bugojna, ni{ta im ne}e ostati.
Raspr{i}e se po belom svetu. Srbi im i daqe nude mir, ali jedini realan
mir, dugotrajan mir moè se posti}i ako se postigne razgrani~ewe na linijama dostignutih frontova. Razume se, tu i tamo neki ustupak i kontraustupak je mogu}, ali Srbi ne mogu ne{to dati a da ne dobiju za uzvrat ne{to iste
vrednosti. I neka na to ne ra~unaju ni Hrvati, ni muslimani. Takve trgovine ne}e biti. [to se samog Sarajeva ti~e, tu je UNPROFOR spre~io muslimanski poraz i, opet nagla{avam, nije spre~io muslimanski poraz zato {to
su mu dragi muslimani nego zato {to velike sile èle da muslimana ovde ne
bude, da se neprekidno iscrpquju, da neprekidno ginu i da neprekidno odlaze, jer da su odmah doìveli poraz ti bi muslimani ovde ostali, ostali bi da
ìve u Republici Srpskoj, ostali bi da ìve u skra}enoj Jugoslaviji. To velike sile ne}e, velike sile èle da oni nestanu i oni }e nestati ako nastave
sa ovim ratnim dejstvima. Uostalom, Srbi u toku ovog rata nikada do kraja
nisu sve svoje kapacitete iskoristili u oruànim obra~unima. Sazrelo je
vreme da se napokon to iskoristi.
Po mom mi{qewu, Srbi vi{e ne smeju prihvatiti nikakvo primirje, ne
treba ni razgovarati vi{e o primirju, Srbi ne treba da prihvate nikakav poniàvaju}i poloàj u me|unarodnim pregovorima. Ako su prozvani neki visoki srpski dràvni i vojni funkcioneri od Me|unarodnog suda u Hagu, te
improvizovane institucije velikih sila, onda oni nemaju o ~emu da razgovaraju. To je sme{na stvar. U ovom slu~aju, ostaje mogu}nost opredeqewa izme|u jedne od dve alternative. Ili }e muslimani prihvatiti mir odmah, mir koji podrazumeva razgrani~ewe na linijama dostignutih frontova ili }e u novom ratu izgubiti sve ovo {to danas imaju u svojim rukama. Ili }e onda doìveti definitivan i totalni poraz. Srbi treba da budu spremni na obe va325
rijante, ali nema vi{e mira, nema vi{e primirja u kome }e se muslimani donaoruàvati, sticati pod za{titom UNPROFORA nove pozicije kako bi se
rat produìo u nedogled. Srbi sada treba taj rat definitivno da zavr{e.
Ustupili su Ujediwenim nacijama sarajevski aerodrom da bi se dostavqala
humanitarna pomo} muslimanima, opkoqenim muslimanima. Jedan human gest
koji je zlouporebqen. Sad treba dovesti u pitawe kori{}ewe tog aerodroma.
Neka ponovo prete vazdu{nim udarima, pokazalo se da ti vazdu{ni udari ne
mogu biti efikasni. I ne treba uop{te strepeti od tih vazdu{nih udara. Uostalom, ko je dobio rat samo napadom iz vazduha? Nikada niko.
S druge strane, postoji veoma, veoma efikasno sredstvo da se spre~i svaki vazdu{ni napad na Srbe. To su srpski oficiri pokazali svojevremeno kada je bila kontraofanziva kod Biha}a. Znali su efikasno da spre~e NATO
udare. I ovde u slu~aju Sarajeva to moè efikasno da se spre~i. Da se kaè:
ako ijedna granata padne na srpske poloàje iz NATO aviona da }e se tog trenutka jedna luna baciti na Sarajevo. Raketa zemqa-zemqa tipa luna ostavqa krater od sto metara u pre~niku, samo krater. Pa ako neko èli da izazove takve srpske kontraudare onda neka udari iz vazduha. Ali, tu vi{e oklevawa ne sme biti, mora se uvek uzvratiti ne ravnom merom, nego vi{estruko
i onda }e svi znati {ta mogu a {ta ne mogu kad su Srbi u pitawu.
Novinar: Kada smo objavili da ste ve~eras vi i gospodin Popla{en gosti, bilo je dosta poziva i dosta pitawa, ali jedno je bilo najbrojnije. Svodilo se na dobrovoqce, pripadnike, simpatizere va{e stranke koji su od prvog
dana rata na prostorima biv{e Hrvatske, biv{e Bosne i Hercegovine, prisutni kao dobrovoqci.
Me|utim, gledaoci, ~ini im se da je to ne{to u posledwe vreme splasnulo, kao da deo qudi i va{ih pripadnika i va{ih simpatizera vi{e nije zainteresovan za sudbinu Srba u Republici Srpskoj. Da li je to tako i da li su va{i dobrovoqci i daqe tu i da li ste spremni...
Dr [e{eq: To je lo{ utisak. Prvo, na{ih dobrovoqaca i daqe ima, ima
ih kod ~etni~kog vojvode Slavka Aleksi}a na Jevrejskom grobqu, kod vojvode
Vaska u Ilija{u, kod vojvode Mande Maksimovi}a na Majevici, tu je i jedan
broj dobrovoqaca sa vojvodom Brnetom na Iliyi, zatim kod vojvode Radovi}a na Podvele`ju i tako daqe. Ima ih, ali bilo bi ih mnogo vi{e, onoga trenutka kada bi komanda srpske vojske zatraìla da dobrovoqce po{aqemo.
Nama je sada mnogo teè da upu}ujemo dobrovoqce nego {to je to bilo 1991,
1992. i 1993. godine. Kada smo onda upu}ivali dobrovoqce imali smo dobru
saradwu sa Slobodanom Milo{evi}em, on nam je davao uniforme, oru`je, autobuse, ~itavu kasarnu u Bubaw potoku je dao na raspolagawe Srpskoj radikalnoj stranci. Svu tehni~ku opremu koja je bila potrebna i to je mnogo boqe funkcionisalo. Zbog izdaje Slobodana Milo{evi}a danas se Srpska radikalna stranka susre}e sa velikim te{ko}ama kod upu}ivawa i opremawa
dobrovoqaca. Na{i dobrovoqci sada odlaze u civilnim odelima, pa tamo
gde ih pozovu odre|ene komande srpske vojske, danas najvi{e u Srpsku Kraji326
nu {aqemo dobrovoqce i to u zapadni deo Srpske Krajine, na prostore koji

su slabo naseqeni, gde je na{a pomo} najpotrebnija i ti dobrovoqci prolaze autobusima kroz koridor preko Bawaluke, tamo{wim Srbima je to ve} poznato, ali ne moèmo govoriti o brojkama, naravno.
Novinar: Da.
Dr [e{eq: Sad nam je mnogo teè da obezbedimo recimo autobuse, neku
osnovnu opremu koja ide sa dobrovoqcima. Dobrovoqci dobijaju oru`je tamo
gde do|u i tamo se obla~e, dobijaju uniformu, oru`je i sve ostalo. Utoliko je
na{a situacija komplikovana i utoliko je duì taj proces priprema za odlaske dobrovoqaca. Ali, u svakom slu~aju, onoliko koliko komanda srpske vojske zatraì mi smo u stawu da po{aqemo dobrovoqaca.
Novinar: Evo da vas...
Dr [e{eq: I to prekaqenih ratnika koji imaju ogromno ratno iskustvo
jo{ od Borova sela pa naovamo.
Novinar: Gledalac sa Pala i gledalac iz Glamo~a vas pitaju, kada }ete
odràti govore na Palama i u Glamo~u? I gledalac sa Pala vas pita, {ta
mislite o Kontakt grupi? A potom evo jo{ jednog pitawa, na koje mo`da
treba prvo da odgovorimo: {ta u~initi da se jedan broj Srba iz biv{e Bosne i Hercegovine vrati u Republiku Srpsku, zajedno sa, verovatno, va{im
dobrovoqcima?
Dr [e{eq: Ovo nije vreme politi~kih govora. Mi smo imali nekoliko mitinga Srpske radikalne stranke na podru~ju Republike Srpske u
martu. Recimo veliki miting u Bawaluci, u Prijedoru, u Modri~i, u Derventi, je li tako?
To su bila ~etiri mesta, dok je jo{ trajalo primirje. Kad je krenula muslimanska ofanziva na Vla{i} mi smo stali sa organizovawem politi~kih
skupova i okrenuli se naporima druge vrste, dakle, ~isto nacionalnim, patriotskim i odbrambenim. Takav je slu~aj i sa Republikom Srpskom Krajinom i evo ovih nekoliko dana, ve} smo tri dana u Republici Srpskoj, mi ne
drìmo nikakve politi~ke skupove, mi idemo po prvim borbenim linijama.
Idemo tamo gde su srpski borci za slobodu, idemo tamo gde je najopasnije, gde
je najteè i mislimo da je to jedan na~in iskazivawa na{e solidarnosti, na{e podr{ke, a s druge strane sve }emo u~initi da pomognemo i slawe dobrovoqaca. Mi smo, naàlost, jo{ uvek opozicona politi~ka stranka u Srbiji
pa ne moèmo pomo}i nekim velikim materijalnim sredstvima, imamo problema i kada upu}ujemo humanitarnu pomo} preko Drine. âk su nam sada zaustavili nekih 800 kilograma cigareta koje smo spremili za borce, vi{e tona hrane i sli~no bez izdavawa dozvole. Li~no sam pro{ao i pored zaustavqawa od strane policije na Karakajskom mostu, krenuli smo, pro{li onu
rampu na Drini i nismo hteli da po{tujemo komande policije i tako daqe.
Pa neka pucaju za nama na kraju krajeva. Znate, to su ta sitna maltretirawa
koja su bila o~igledna i u vreme organizovawa mitinga u Loznici, 600 specijalaca su poslali na {eta~ki most, o~ekuju}i da }e do}i malo qudi, pa da se
327
sa nama s lako}om obra~unaju. Kada su videli kolika se masa qudi vaqa prema mostu upla{ili su se i odlu~ili da se razmaknu, da nas puste da pro|emo.
A komandant policije sa mosta ~ak je za kaznu preme{ten na Kosovo, na albansku granicu. Znao sam mu ime, zaboravio sam, ne mogu sada ta~no da se ne
setim kako se zvao. Dakle, u svakom slu~aju moète ra~unati na pomo} Srpske radikalne stranke. Treba da imate u vidu da, naàlost, jo{ nismo vladaju}a stranka pa da moèmo dràvnim sredstvima uticati, dràvnim mogu}nostima, i tako daqe. Ali koliko jedna opoziciona stranka uop{te moè da
uradi znajte da }e to uraditi pre svega Srpska radikalna stranka i to niko
ne moè nikada dovesti u sumwu, da smatramo va{u sudbinu i na{om sudbinom. Uostalom, to mogu da vam kaèm sasvim otvoreno i slobodno, ja sam ro|en u Sarajevu, Sarajevo je moj grad i sudbina Sarajeva na neki na~in je i moja sudbina. Bez obzira {to sam se mnogo pre rata preselio u Beograd i {to
sam na neki na~in sada ve} odavno Beogra|anin i tako daqe. Tu za mene neke
posebne razlike nema. Srpski radikali su pokazali i u ovom ratu primer velike, ogromne hrabrosti. Drugo, Srpska radikalna stranka se ni~im nije
obrukala u ovom ratu, srpski radikali nisu u~estvovali ni u kakvim pqa~kama, proneverama, zverstvima, zlostavqanima i tako daqe. Ne mogu da garantujem za svakog pojedina~no, znate, na|u se nedisciplinovani qudi svuda, ali
kod nas nije bilo nikakvih sistematskih krivi~nih dela i to je ono zbog ~ega je Srpska radikalna stranka ponosna. Gde god su se borili na{i dobrovoqci ostavqali su primere velikog juna{tva, a ovih nekoliko komandanata dobrovoqaca, koje sam sada nabrojao, najboqe o tome svedo~e. Srpski narod ih
poznaje, u onim krajevima gde su oni dejstvovali i gde su se borili i tu nema
nikakve potrebe da iznosim neke posebne detaqe.
Novinar: Evo pozdravqaju vas va{i...
Dr [e{eq: Nismo odgovorili na sva pitawa. [to se plana Kontakt grupe ti~e...
Novinar: Time }emo poku{ati, poku{a}emo da zavr{imo emisiju.
Dr [e{eq:...mi{qewe je apsolutno negativno i ne moèmo ga nikako
prihvatiti.
Novinar: Pozdravqaju vas va{i drugovi koji su sa vama poha|ali gimnaziju u Sarajevu.
Dr [e{eq: Dobro, mogli su da kaù i svoja imena.
Novinar: Verovatno ih ima vi{e.
Izvolite.
Dr Popla{en: Hteo sam samo da dodam {to se ti~e ovoga prethodnog
pitawa. Tu postoji niz, rekao bih, i zlonamernih primedbi {to se ti~e dobrovoqaca i politi~kog rada Srpske radikalne stranke. Pre svega, svi moraju imati u vidu da Srpska radikalna stranka nije organizovala nikakve
formacije nezavisno od Vojske Republike Srpske Krajine i Vojske Republike Srpske.
Dr [e{eq: To nikada nigde nije bilo.
328
Dr Popla{en: Nikada nigde nije bilo, nego su direktno ukqu~eni. Prigovor da dolaze, najpre je masovno stvorena atmosfera u Srbiji, pa onda me|u raznim ekspoziturama, naro~ito u oficirskom kadru, da kao neki dobrovoqci dolaze ne{to pqa~kaju, kao neko ~etni{tvo da prosipaju i tako daqe.
To {to su oni ~etnici, a nisu iskqu~eni iz Vojske Republike Srpske ne daje
im nikakvu ni privilegiju, niti mi to ho}emo.
Dr [e{eq: Uostalom, vaqda su svi srpski vojnici ~etnici.
Dr Popla{en: Da. Mi se borimo i na{ je stav da je nama potrebna vojska
koja }e u celini biti srpska. I u tom smislu nama ne treba odvajawe na{ih
dobrovoqaca od drugih pripadnika. Kada mi budemo u parlamentu ili ve}ina u parlamentu, mi }emo traìti da se ta srpska vojska u potpunosti formira na najboqim ~etni~kim tradicijama, a to }emo traìti u parlamentu i na
demokratski na~in. A ono {to se sada u istoriji zbiva, mi smatramo da istorija takav postupak opravdava. [to se ti~e politi~kog rada Srpske radikalne stranke, potpuno je proma{en prigovor da se mi bavimo nekim stran~arewem u toku rata. I osnivawe na{ih odbora i rad stranke sveden je iskqu~ivo na na{e angaòvawe oko osnovnog nacionalnog programa i oko osnovnog
nacionalnog pitawa. Mi takore}i drìmo stranku na leru, a anga`man dozvoqavamo, simboli{emo, vodimo, formuli{emo i tako daqe samo u onom
smeru koji obezbe|uje realizaciju osnovnog nacionalnog interesa. Razume se
da na{i brojni ~lanovi i simpatizeri moraju imati u vidu da smo mi opozicona stranka, da ne delujemo ni u skup{tinama op{tina, ni u parlamentu i
da smo zainteresovani za izbore kao i svaka opoziciona stranka, jer ho}emo
da verifikujemo na{u popularnost i legitimitet u narodu. Stranka uostalom, postoji zbog toga da u|e u vlast i preko instrumenata vlasti realizuje
svoj program. Kao {to voda postoji da se ugasi è|, da se ~ovek napije, tako
stranka po prirodi stvari postoji radi borbe za vlast, a prigovor da se mi
borimo za vlast, a ne za ne{to drugo, uglavnom dolazi, ili vrlo ~esto dolazi na jednoj strani od boq{evi~ke tradicije nerazumevawa, na drugoj strani
od serije lopova ili kriminalaca koji ~uvawem vlasti ho}e da na nekom nivou prikriju ili sakriju svoje prqave poslove koji bi do{li do videla kod
jedne demokratske atmosfere, kod mogu}nosti vi{estrana~ke kontrole i tako daqe.
Dodu{e, to je vezano i opet za one sa druge strane Drine. Moram da napomenem, da bra}a u Srbiji, to jest vlast u Srbiji nije nam mnogo pomogla u hvatawu na{ih lopova. Znate, sve {to je ovde ukradeno pre{lo je s one strane
Drine, tamo je verifikovano pe~atima i MUP-a i organa vlasti i tako daqe, jer je bilo vrlo ugodno kupiti dobar auto za dve, tri hiqade maraka, pa
onda za jo{ dve ili tri kamione, ili repromaterijal, sirovo drva, ne znam ni
ja {ta sve. Da je ve} 1992. ili po~etkom rata ona vlast pomogla da mi pohvatamo jednu seriju na{ih lopova, verovatno bi mnogo vi{e spre~ili korupciju, kriminal i lopovluk s ove strane i bili bi u mnogo povoqnijoj situaciji.
No, u svakom slu~aju, nalazimo se u situaciji kada }e ne samo Srpska radikalna stranka nego i ostale politi~ke stranke imati mnogo ozbiqnih i kon329
struktivnih poslova ~im ozbiqnije prodre mir i ~im glavno re{ewe bude u
horizontu.
Dr [e{eq: Da kada je re~ o tom kriminalu mo`da je va`no da se kaù
jo{ neke stvari, jer to je zaista problem koji najvi{e optere}uje ìvot Srba u svim srpskim zemqama. Sve glavne kriminalne aktivnosti, koje su se de{avale u toku ovoga rata na prostorima Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, vezane su za reìm u Srbiji i za srbijansku policiju i za kontraobave{tajnu slu`bu Vojske Jugoslavije, naravno u kojoj predwa~e komunisti,
~lanovi SK pokreta za Jugoslaviju o ~emu smo mi vi{e puta govorili. Recimo, @eqko Ra`natovi} Arkan je ~ovek UDB-e Srbije, nekada je likvidirao
emigrante po zapadnoevropskim zemqama i pqa~kao banke usput. U ovom ratu {tampa ga je izvikala u nekog srpskog junaka. Mada nikada pod svojom komandom nije imao vi{e od 200, 300 qudi. On se busao u prsa da je oslobodio
Bijeqinu, {to nije istina. Imao je svega 29 qudi u Bijeqini i {ta je uradio,
opqa~kao je Bijeqinu. [ta je uradio u Br~kom? Opqa~kao je luku Br~ko, odneo sve {to se na{lo u luci, milione i milione maraka vredi ta roba. Ne bi
on to mogao sam da uradi, on je {leperima to izvla~io uz blagoslov srbijanske policije, Radmila Bogdanovi}a, Sokolovi}a, Radovana Stoj~i}a Baye i
tako daqe. I to je prodavano na crnom trì{tu, novac je deqen. Ukrao je ~ak
i neko vatrogasno vozilo iz Bijeqine, cela Bijeqina se ponosila tim vozilom, ko{talo je oko milion i po maraka pre rata, odvezao ga u Erdut i gubi
mu se svaki trag.
Recimo, te stvari ne moè niko da veè za Srpsku radikalnu stranku. Mi
smo ~isti. Da nismo tako ~iste pro{losti, da nismo tako ~istih aktivnosti,
reìm bi odavno uspeo da iza|e sa nama na kraj. Reìm moè pravno da nas
optuùje za razne stvari, ali ne moè ni{ta od toga da dokaè. Sve ostale
stvari koje su se de{avale ovde, sav najve}i kriminal vezan je za saradnike,
za jatake s druge strane. Kako je Milo{evi} tako lako mogao da vrbuje Milorada Dodika i jo{ {est poslanika ovde? Oni su prvo razgranali biznis u Srbiji, u{li u razne kriminalne afere, imali su ih u {akama, ~ak ako bi neko
do wih poku{ao da se otrgne ne moè, suvi{e je u to zabrazdio. To su metode kojima se jo{ vi{e sluè u Srpskoj Krajini. Tamo postoji neki î~i}, poznati kriminalac iz Petriwe, on zajedno sa Borislavom Mikeli}em {vercuje sve vrste najtraènije robe. Recimo, dosta robe su prodavali u zapadnu
Bosnu Fikretu Abdi}u, za skupe pare, ogromna zarada se tu ostvarila. Nemamo mi ni{ta protiv {to se to radilo ako je ta zarada i{la u dràvni buyet,
ako su vojnici od toga mogli da dobiju pristojne plate, da ishrane porodicu,
ako su radnici mogli da dobiju plate, penzioneri penzije i tako daqe, da imaju od ~ega da ìve, a sve je to i{lo u privatne yepove i tu smo pokrenuli
ogromnu bujicu. Ta bujica }e da zbri{e reìm u Srbiji, a oni za uzvrat ne mogu ni{ta da nam prigovore, na{a pro{lost je ~ista potpuno, mogu da nas hapse zato {to se potu~emo sa policijom, ili zato {to pqunemo neke od najve}ih kriminalca u Srbiji, ili zato {to kaèmo ono {to mislimo, ali da nam
330
na|u ne{to prqavo, kriminal, ratni zlo~in, to kod nas ne mogu da na|u. U tome je osnovni izvor na{e snage, naravno, i u tome {to ne mewamo svoju politiku iz dana u dan. Ono s ~im smo krenuli svojevremeno, kada smo formirali
na{u stranku ostalo je i danas glavna odrednica na{e politike.
SRT emisija Vidik
Novinar: Prilikom nedavne posete rawenim borcima iz Republike
Srpske koji se le~e u rehabilitacionom centru u Starom Slankamenu, sreli
smo Mirka Jovi}a, predsednika Srpske narodne obnove. Ovaj susret iskoristili smo i za razgovor o aktuelnom politi~kom trenutku.
Mirko Jovi}: Jedan narod kad vodi ovakve bitke kakve mi danas...((prekid) u odnosu prema rawenicima, familijama tih postradalih qudi
najboqe se vidi kakav je odnos u stvari i prema dràvi i prema svim onim
pri~ama koje mi svi pri~amo, jer patriotizam u stvari nije ne{to {to moè
da se stavi, da se oka~i negde sa strane nego je to jedna konkretna aktivnost,
a mislim da se to u velikoj meri pokazuje i u odnosu prema qudima koji su najvi{e, u stvari, `rtvovali za otaybinu i za svoj narod.
Novinar: Srpskom narodu u Republici Srpskoj i u Republici Srpskoj
Krajini ponovo prete. Vidite da ne po{tuju sporazum o ~etvoromese~nom
primirju. (prekid) [ta mislite o tome?
Mirko Jovi}: (prekid) Ovo je svakako prelomna godina za na{ narod uop{te, a pogotovo za Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu i ve} sada
dolazi vreme kada treba u stvari da odbranimo sve ono {to smo uspostavili
zahvaquju}i ovim qudima koji su se `rtvovali do sada. Mislim da }e se u tih
slede}ih nekoliko meseci odlu~iti u stvari sve ono {to se de{avalo u prethodnih nekoliko godina. Zato mislim da je vrlo va`no da saberemo sve snage,
da maksimalno pomognemo odbrani tih granica i da u stvari svi, koliko god
moèmo pomognemo da na{a vojska spremno do~eka eventualno neki napad.
Mislim da je jasno da se ono {to danas treba meri u vrlo konkretnim stvarima. To su hrana, lekovi, municija i nafta. Ako toga bude dovoqno siguran sam
da }e na{a vojska znati da odbrani ve} uspostavqene granice i da }e to biti
dovoqno za na{u ukupnu pobedu.
Novinar: Me|unarodna zajednica sprovodi novi pritisak na Srbe. Traì da se priznaju biv{e republike Bosna i Hercegovina i Hrvatska, da se
potpi{u mape pa da se onda pregovara.
Mirko Jovi}: Smatram da je ovih prethodnih nekoliko godina pokazalo
da direktnim dogovorom izme|u Srba, s jedne strane, i Hrvata i muslimana,
s druge strane, ne moè do}i do mira. Jednostavno Srbi nisu spremni vi{e
da budu raja u nekakvim wihovim dràvama, a Hrvati i muslimani ne}e da odustanu od (prekid) dràva, ono {to im je ostalo raspadom Titove Jugoslavije i ono {to im obe}ava me|unarodna zajednica. Zna~i, tu direktnog dogovora o miru nema. Me|unarodna zajednica pre svega velike sile, a naro~ito
Amerika, poku{ale su pritiskom na Srbe, zna~i stavqawem Srba pred svr331
{en ~in da do|u do takozvanog mirnog re{ewa. Izme|u ostalog, to je i taj zahtev da se priznaju biv{e jugoslovenske republike. O~igledno ni tako nema
mira. Smatram da jedini put da se uspostavi mir odmah jeste da me|unarodna
zajednica, u stvari, nametne re{ewe Hrvatima i muslimanima. Zna~i da jednostavno na osnovu fakti~kog stawa, na osnovu rezultata rata koji su uvek
va`ni nametne re{ewe Hrvatima i muslimanima i smatram da }e mir odmah
da se uspostavi.
Novinar: Republika Srpska i Republika Srpska Krajina formirale su
i zajedni~ki savet za odbranu.
Mirko Jovi}: Smatram da je dobro {to je i formalno zna~i sada general
Mladi}, komandant celokupne srpske vojske zapadno od Drine i Dunava, mada oni koji su patriote i oni koji znaju {ta zna~i borba za dràvu, bez obzira gde ìveli, (prekid) a ho}e sa Srbima, mislim (prekid) da svi prihvataju
generala Mladi}a kao svog vrhovnog komandanta. Jednostavno mislim da je
{teta {to se to formalno radilo, ali, kaèm, za nas koji smo patriote, koji se ose}amo srpskim vojnicima, bez obzira da li radili kao novinari, kao
medicinske sestre ili kao stalni borci na frontu, za sve nas je general Mladi} vrhovni komandant.
Novinar: Jedan narod, jedna srpska dràva.
Mirko Jovi}: Pa zbog toga je bitno to. Mislim da dràvu ~ine institucije, prema tome, jedan narod ne moè da ima pet svojih organizovanih vojnih
formacija, pet policija, pet informativnih sistema. Ako sve to centralizuje pokazuje da ide ka stvarawu ozbiqne i jake dràve.
Novinar: Na kraju da vas jo{ upitamo, verujete li u kona~nu pobedu srpskog naroda?
Mirko Jovi}: Mislim da samo treba da ono {to sada stoji na terenu, zna~i to fakti~ko stawe, da formalno odbranimo pred me|unarodnom zajednicom. Samo vreme nam ide, mislim, u prilog. Zna~i, ne sme se prekidati sa
onim poslom koji smo po~eli, jer jedno vreme se radilo na povezivawu tog
prostora, zna~i ceo bezbednosni sistem i Crne Gore i Srbije, platni promet, privreda, kultura, {kolstvo, sve je po~elo da funkcioni{e kao jedan sistem sa sistemom Republike Srpske i Srpske Krajine. To se sad malo prekinulo i smatram da mi treba, pre svega, na tom planu (prekid) da postavimo
pred svr{en ~in me|unarodnu zajednicu, jer ona ne moè u nedogled da laè
da Alija Izetbegovi} ima uslove za dràvu a da mi nemamo. Ko malo putuje
tim krajevima vrlo brzo vidi da je to jedna velika la` i smatram da ta ideja,
koju ste vi sad izneli, koju Srbi odavno prièqkuju, da je ona vrlo realna i
da krajem ove godine, ukoliko ne do|e do nekog velikog loma, a nadam se da ne}e, da }emo mi stvarno potpuno zaokruìti na{ dràvni prostor.
Novinar: Hvala vam.
SRT-S
SA
Novinar: Najvi{e simpatija i najvi{e aplauza na dana{woj skup{tini
privukao je govor predsednika ove stranke @eqka Ra`natovi}a - Arkana. U
332
svom prepoznatqivom, otvorenom i vatrenom stilu, Arkan se obratio prisutnima slede}im re~ima.
@eqko Ra`natovi}: Mislim da je Srpska dobrovoqa~ka garda ~asno odigrala ulogu na ovoj teritoriji. Vidite, nas optuùju, kaù da smo izvr{ili
zlo~in u Bijeqini i mene optuùju za ratne zlo~ine, a ja kaèm ratni zlo~inci su oni koji su napali Nagasaki i Hiro{imu, koji su bombardovali civilno stanovni{tvo iz aviona, koji su bacili atomske bombe. Ratni zlo~inci su oni koji su napali Vijetnam i Kamboyu, taj narod. Ratni zlo~inci su oni
koji su napali Panamu i Granadu. To su ratni zlo~inci, jer oni su napali tu|i narod i tu|e zemqe, a ja sam ovde do{ao da branim svoj narod, svoj ku}ni
prag, svoju zemqu i svoju pravoslavnu veru. (aplauz)
Brane}i tu|u decu branio sam ono svoje ~etvoro maloletne dece u Beogradu. Brane}i va{u decu, jer ja kaèm sva deca su moja deca, branio sam svoju porodicu, jer srpski narod, ceo srpski narod, je moja porodica. (aplauz) I
zato nas svi (prekid) kaèm da me ba{ briga i kaèm da priznajem jedino sud
Gospoda Boga i sud srpskog naroda. Vi ste tu da meni sudite ako sam skrivio
i{ta. Re{io sam da stvorim novu stranku - Stranku srpskog jedinstva, jer ovo
}e biti vi{e od stranke, ovo }e biti pokret srpskoga jedinstva jer mi èlimo srpsku slogu i zato èlim da ovu stranku shvatite kao pokret za srpsko jedinstvo i za srpsku slogu.
Mi nismo do{li da osvojimo vlast ovde, niti èlimo vlast. Mi smo do{li ovde da vam pruìmo ruke, mi smo do{li ovde da se ujedinimo, svi Srbi,
i da ostvarimo na{ srpski san, ujediwene srpske dràve. (aplauz) Mi ne èlimo granicu izme|u srpskog naroda. Mi ne èlimo granicu na Drini, jer
Drina je srpska reka i dosta je potoka srpske krvi teklo i dosta srpskih le{eva i vreme je da to bude reka mira, da Drina postane srpska reka i da ostane srpska reka. Mi smo Srbi zasluìli tu Drinu, 500 godina su je krvarili
srpskom krvqu i mi to vi{e ne}emo dozvoliti. Ne}e to biti nikakav genocid nad srpskim narodom. Bolno je to {to imamo srpskog vojnika na jednoj
strani Drine i srpskog vojnika sa druge strane. Pa {ta oni ~uvaju, koga? ûvaju srpski narod od srpskog naroda. To je neprihvatqivo i zato im sa ove
skup{tine ja apelujem na ujediwewe svih srpskih dràva sad i odmah.
(aplauz)
A vi znate, vama ni{ta ovde ne treba, vi imate ovu Kaliforniju, jer ovo
je oduvek bila srpska Kalifornija. Vama ni{ta ne treba, samo {to vam treba, to je to, da se te granice razru{e i da se ujedinimo u ujediwene srpske dràve, da ostvarimo san na{ih predaka, onih koji su ginuli na Kosovu poqu,
koji su zaustavqali tada muslimane i osmanlije. I dan danas kaù da to Kosovo poqe, kaù, ovi strani pla}enici iz ove dràve, Zapad tvrdi, kaù mi
moramo to da predamo Albaniji. A mi }emo i sa ovoga mesta i sa svih mesta
da poru~imo wima, da je Kosmet sveta srpska zemqa i da je to srce Srbije. A
ja to kaèm i za Bawaluku, i za Sarajevo, i za Zvornik, i za Bijeqinu i za sve
srpske gradove. Sve je to sveta srpska zemqa. (aplauz)
333
Danas sam prisustvovao i skup{tini povodom dve godine oslobo|ewa

Zvornika. Bio je i wegovo visoko preosve{tenstvo vladika. To je jedan dostojanstven skup i tamo sam odrào govor. To je bilo u 10 ~asova jutros i mogu da
kaèm da su svi za srpsko ujediwewe i sve stranke i ne znam ko to ko~i i {ta
mi ~ekamo. Koja to politika ko~i da se srpski narod ujedini. A za one strane koji ma{taju da }e Knin biti wihov ili Beli Manastir, a mi znamo da je
Beli Manastir oduvek bio srpski grad, jer da je bio hrvatski zvao bi se Bjeli Samostan. (aplauz) Zna~i to su srpski gradovi i ma kakva druga politika
osim ujediwewa i osim pripadawa Republike Srpske Krajine, Republike
Srpske matici srpskoj dràvi ne dolazi u obzir. Mi moèmo da imamo ~etiri federalne jedinice, Republiku Srpsku Krajinu, Republiku Srpsku, Crnu
Goru i Srbiju, ali mi moramo da imamo jednu vojsku, jednu policiju, jedan parlament, jednog predsednika.
ûo sam da je kod vas toliko nejedinstvo da se qudi, ~ak Srbi izme|u sebe ne pozdravqaju. To su stra{ne stvari i ova stranka je protiv toga, i ja sam
protiv toga, i apelujem na sve da pruìte ruku, vi ste Srbi i vaqda je najva`nije da budemo qudi. Da budemo qudi, pruìte ruku jedan drugom, pomirite
se i dajte da ostvarimo taj na{ ìvotni san da se ujedinimo, da idemo ka jednom trajnom miru, da nam deca mirno spavaju, jer deca su na{a budu}nost, deca su budu}nost Srbije, deca su budu}nost ove stranke. Ovo je stranka budu}nosti srpskog naroda, jer je ovo, kao {to sam rekao, i vi{e od stranke. Ovo je
pokret srpske sloge, srpskog jedinstva i mi }emo ujediniti sve stranke, jer
nismo do{li ovde, opet kaèm, da osvajamo vlast, nego smo do{li da zajedno
sa vama uspostavimo srpsku slogu, a srpskom narodu je najpotrebnija ta srpska
sloga. Da smo imali srpsku slogu mi bismo se davno ujedinili. Me|utim, oni
su izmislili Jugoslaviju, a vi znate da se ta ve{ta~ka tvorevina raspala. Pedeset godina smo morali da se priznajemo kao bra}a. Me|utim, sve je to palo,
ipak smo se vratili mi svojim korenima i, normalno, pravoslavqu, i Bogu, a
oni svojim demonima tamo, ali ostaje da smo mi Srbi sveti narod i zato ja
opet apelujem na sve vas, bra}o dajte da se ujedinimo, dajte da se Srbi sloè,
oboè i umnoè. To je najva`nije bra}o. I ja vam se zahvaqujem {to ste svi
prisutni ovde i zahvalio bih svim predstavnicima stranaka i onima koji nisu u stranci, jer meni je milo da ste tu da me ~ujete i da znate da sam ja va{ i
kad god vam zatreba ja sam tu. Nesebi~no, do}i }u i bi}u me|u prvima, uvek.
Hvala vam puno.
Novinar: Nakon osniva~ke skup{tine, programom boravka najvi{eg rukovodstva Stranke srpskog jedinstva u Semberiji tokom popodneva predvi|en je i obilazak rawenih srpskih boraca koji se nalaze na le~ewu u bawi
Dvorovi.
SRT-S
SA prilog iz vesti
Novinar: U toku protekle nedeqe na majevi~kom rati{tu raweno je vi{e srpskih boraca. Bolnicu u Bijeqini, izme|u ostalih, ovih dana, posetio
334
i predsednik Stranke srpskog jedinstva @eqko Ra`natovi} Arkan. Osu|uju}i muslimansku agresiju i potvr|uju}i da muslimani na podru~ju biv{e Bosne i Hercegovine imaju zaista ozbiqne namere ka daqem pro{irewu ratnih
sukoba, Ra`natovi} je, izme|u ostalog, izjavio.
@eqko Ra`natovi}: Do{ao sam da posetim ove junake koji su raweni u
posledwim okr{ajima. Smatram da moramo da radimo na tome da se i oni
zbrinu kao {to sam i ja zbrinuo moje rawenike i porodice poginulih, jer svako ima pravo, ko se s pu{kom u ruci borio i branio ovu na{u svetu srpsku zemqu, da dobije i adekvatnu pomo} i da wegova familija bude zbrinuta. Mislim da je to najva`nije i mislim da }e na{a stranka, i ja kao predsednik te
stranke, raditi na tome da se svi qudi ovde zbrinu. Ina~e, vi znate da sam ovde jedini doma}in, u stvari nisam gost.
Novinar: Uz najiskrenije èqe za wihov oporavak i {to brì izlazak
iz bolnice, Arkan je rawenicima jo{ jedanput dao do znawa da Srbi nikada
nisu gubili ratove. Na vojni~kom poqu mi smo uvek pokazivali na{u maksimalnu voqu i odlu~nost. Stoga, imajte na umu da }emo iz ovog rata iza}i kao
pobednici. Ovo je na{a zemqa i ako bilo ko ima pravo da je brani onda smo
to mi, rekao je Arkan. Nakon srda~nog susreta sa osobqem bolnice u Bijeqini, Arkan je obi{ao i ostale bolesnike, poèleo im brz oporavak i povratak ku}ama.
SRT-S
SA emisija
Novinar: Rekli smo pre nekoliko minuta da je na{ slede}i sagovornik
zanimqiva li~nost, poznata li~nost i sigurno ~ovek koji je dosta toga doprineo na prostorima Bijeqine, pa i {ire. Dobar dan èlimo predsedniku
Stranke srpskog jedinstva gospodinu @eqku Ra`natovi}u Arkanu.
@eqko Ra`natovi}: Pomoz Bog.
Novinar: Rekao bih pomoz Bog, ali dobar dan je jo{ uvek na{ stari pozdrav kao i ovaj koji ste vi rekli. Odmah na po~etku, mnogi kaù da ste vi ovde u Bijeqini omiqena li~nost. Za{to?
@eqko Ra`natovi}: Pa verovatno zato {to su pod mojom komandom moji dobrovoqci do{li ovde, pomogli ovom narodu. Ovde je bio pripreman jedan genocid nad srpskim narodom i mi smo to spre~ili. Poznato je da su bile uba~ene ~ak i neke usta{ko-albanske jedinice i mi smo to spre~ili, mi
smo u~estvovali u osloba|awu Bijeqine, odigrali smo veoma va`nu ulogu,
mada kaèm kako vreme prolazi i se}awa blede. Me|utim, niko ne moè narod da prevari, narod zna najboqe kakvu je ulogu igrala ovde Srpska dobrovoqa~ka garda i mislim da narod najboqe i pamti. To je meni najve}e priznawe,
taj narod.
Novinar: A da je to zaista tako mo`da najboqe potvr|uje i pozivnica koja je stigla pre par dana iz Druge sarajevske brigade povodom dve godine od
osnivawa brigade. Vi ste pozvani da budete gost. Mo`da je to upravo najboqi dokaz koliko ste vi omiqeni ovde u Bijeqini.
335
@eqko Ra`natovi}: Pa, ja }u sigurno do}i. To je 6, jer tu Drugu sarajevsku brigadu specijalno cenim zbog wenog biv{eg komandanta Gavrilovi}a
koji je od po~etka zajedno sa nama ovde bio i koji je u~estvovao u akcijama odbrane Bjeqine od te muyahedinsko-albansko-usta{ke agresije. Mislim da
smo svi zajedno uspeli. Ne bih èleo ni~iju ulogu da umawim. Smatram da svako ko je u~estvovao da je stekao isto pravo, isto priznawe i da moramo svakog
onog koji je dao svoj doprinos da istaknemo.
Novinar: Gospodine Ra`natovi}, na po~etku rata vi ste se istakli kao
veliki borac, ali nakon toga ste oti{li u vode politike. [ta je bio preduslov za to?
@eqko Ra`natovi}: Pa, znate kako je bilo, smirivawe na nekim rati{tima, onda ovde u Republici Srpskoj. Do{lo je do boqe organizacije vojske
Republike Srpske. Vi znate da je tu masa naroda naoruàno. Smatrao sam da
mi jednostavno nismo potrebni u onoj meri kao {to smi bili ranije, ali vi
vrlo dobro znate i kad sam bio izabran kao poslanik Republike Srbije da
sam, kad je puklo u Benkovcu, kad je usta{ka kama po~ela da koqe srpsku decu
oti{ao tamo ponovo, da sam stao na ~elo svojih tigrova i da sam kao poslanik, zajedno sa moja ~etiri poslanika, bio prvi tamo da branim narod i mislim da smo mi zaustavili usta{ki napad, da smo povratili kote tada, da smo
povratili pojedina sela, da smo ovaj narod vratili u normalu. Kasnije, opet
kaèm, politika igra svoje. Mi smo kasnije oti{li sa tog rati{ta, vratili
smo se u taj centar u Erdutu i posle toga, normalno, po{to se ide ka miru, mi
smo rasformirali taj centar, ispraznio sam moje magacine i to sam sve poslao Drugoj semberskoj brigadi, postoje te materijalne liste. Mislim da su
svi oni zadovoqni onim {to sam im poslao.
Novinar: Koliko su u ovom trenutku va{i borci prisutni na rati{tima Republike Srpske, naravno kao dobrovoqci?
@eqko Ra`natovi}: Pa prisutni jesu, ali oni su sad pod komandom Vojske Republike Srpske. Oni su ovde, oni se bore, ~ak ~ujem da je dosta boraca,
koji su bili kod mene vojnici, dobilo ve} ~inove, neki komanduju. Meni je to
milo. Ipak je Srpska dobrovoqa~ka garda pokazala i dokazala da je najboqa
vojska na prostorima, ne mogu da kaèm samo biv{e Jugoslavije, nego mo`da
i Evrope, jer ipak to je vojska koja je obu~avana, koja je non-stop trenirala.
Smatram da su male mobilne jedinice mnogo ja~e nego dràti kilometarske
rovove, a nepotrebne. To je samo ratna taktika.
Novinar: Da li je to mo`da i u programu va{e stranke jedan od zadataka,
da se formira jedna specijalna vojska, profesionalna vojska?
@eqko Ra`natovi}: Da, to je u programu moje stranke. Prvo, program na{e stranke vrlo je jasan, to je ujediwewe svih srpskih zemaqa u jednu dràvu
u ujediwene srpske dràve, bez ovih carina na Drini, i na Savi.
Novinar: Evo, kaù da su ve} ukinuli carinu.
@eqko Ra`natovi}: Jesu, ali treba da se ukinu skroz, zna~i da rampe ne
postoje. To je jedna dràva, jedan narod. Mislim da je mu~no i jadno gledati
336
srpskog vojnika s jedne strane Save ili Drine i sa druge strane. Mi smo jedan
narod. Niko nema pravo da nas deli ni ve{ta~ki ni trenutno. Kaèm, mi se
prvenstveno zalaèmo za srpsko ujediwewe. Normalno, zalaèmo se za srpsku profesionalnu armiju, za jednu vojsku, jer ja, koji sam bio komandant i koji sam jo{ uvek komandant srpskih tigrova, od kojih je ve}ina demobilisana,
moram da kaèm da ipak mora da postoji jedna vojska, da mora jedna komanda
da postoji, ne moè da postoji 10 vojski ve} jedna organizovana, prava profesionalna vojska mora da postoji, da inèwer radi svoj posao, jer on moè vi{e da doprinese od onog koji je profesionali vojnik a taj profesionalni
vojnik nikada ne moè da bude inèwer.
Smatram da profesionalizacija u vojsci mora da bude, isto tako i u miliciji i da ta vojska, budu}a srpska armija, mora da bude najboqe obu~ena vojska u Evropi i svetu, jer mora da brani srpski narod od tih ~estih agresija i
ne sme vi{e nikada da se ponovi agresija nad srpskim narodom. Zna~i, moramo da budemo spremni, jaki i da nam je uvek moral na visini ako treba da ginemo za svoj narod i za svoju zemqu i, normalno, za svoju pravoslavnu veru.
Novinar: Vi ste ovih dana obilazili mnoge gradove u Republici Srpskoj
i Republici Srpskoj Krajini. Kada je u pitawu Stranka srpskog jedinstva gde
ste sve prisutni?
@eqko Ra`natovi}: Pa mi smo prisutni u Republici Srpskoj Krajini
skoro svuda, u Republici Srpskoj ja dolazim svake nedeqe u Bijeqinu. Ina~e
sam prisutan i u Bawaluci i u Prijedoru, bio sam i u Doboju par puta. Me|utim, medijski mi nismo to pratili. Po~e}emo i tako da radimo. Smatram da
u~estvujemo u dovoqno tih humanitarnih akcija, a opet kaèm mi smo spremni i volimo da pomognemo uvek. Sad kad je bila kriza oko Gora`da, ja sam li~no uputio pismo predsedniku Karayi}u i rekao sam ako treba da }u da mobili{em ponovo Srpsku dobrovoqa~ku gardu i da je stavim pod komandu Republike Srpske da bi pomogao ovom narodu. Me|utim, to nije bilo potrebno.
Znamo da previ{e vojske nije dobro, jer onda ima vi{e `rtava. Smatram da
ovoliki naoruàn narod u Republici Srpskoj je dovoqan ne samo da zaustavi
muslimane i usta{e nego ~ak i da oslobodi i one teritorije srpske koje su sada pod kontrolom muslimana i kontrolom usta{a.
Novinar: Da li ste posetili neke od ratnih podru~ja u posledwih nekoliko dana?
@eqko Ra`natovi}: Pa da vam kaèm jednu stvar. Nisam od onih politi~ara koji vole da obilaze i da se slikaju. To nisu moji maniri. Ipak, kad
idem ja bih voleo da idem sa pu{kom u ruci kao kada sam i{ao kada je to trebalo. Prema tome, ja ne idem da se slikam, ne volim to. Do|e politi~ar, poseti prvu liniju ili drugu liniju, nije bitno, tamo maksimalno dobije medijsku pa`wu i vrati se nazad. Mislim to meni ne treba niti èlim da u~estvujem u slikawu, to meni nije potrebno. Vi{e volim, ako idem da idem da se borim, a smatram da je trenutna situacija takva da ni ja niti moji tigrovi nismo
potrebni, jer, kaèm opet, dovoqno je naoruàne vojske i mi moramo da ima337
mo poverewe i u ovu vojsku koja je sada prisutna, Vojsku Republike Srpske, i

koja se lavovski bori da odbrani srpski narod od muyahedina i od usta{a.
Novinar: U ovom ratu, kao uostalom svaka druga vojska, i mi smo imali
rawenih, poginulih i dosta onih invalida koji su ostali, na neki na~in,
`rtve ovoga rata. Recite nam koliko ste uspeli da pomognete tim qudima?
Videli smo vas pre nekoliko dana u bolnici u Bijeqini, videli smo da ste
bili i u nekim drugim bolnicama, videli smo da ste borcima uru~ili neke
poklone.
@eqko Ra`natovi}: Pa to je simboli~no, jednokratno. Mogu da kaèm da
svima smem da pogledam u o~i, jer su borci Srpske dobrovoqa~ke garde, koji
su rawavani i koji su ginuli, svi zbrinuti, oni su svi dobili jednu materijalnu pomo} i oni su svi, kaèm opet, zbrinuti. Mi se brinemo o wima i dan danas. Ja, naàlost, ne mogu da se brinem o svim rawenicima. To bih èleo, jer
ti qudi koji su dali delove svoga tela, koji su prosuli krv za svoju zemqu, za
svoj narod i za svoju veru, imaju sva prava, jer oni su srpski Obili}i i srpski
heroji i oni kao takvi treba da imaju sva prava i sve beneficije u ovoj zemqi.
Smatram da je situacija takva, kaèm zemqa je pod embargom, zemqa je u
ratu. To mo`da nije ostvarivo, ali ja }u se, kao politi~ar, boriti da ti qudi
i te familije svih poginulih boraca, i ti qudi koji su dali, kaèm opet, delove svoga tela za ne{to najsvetije u {ta su verovali, da oni budu zbrinuti,
da dostojanstveno ìve i dostojanstveno do~ekaju svoj kraj u jednoj blagodeti.
Moja najve}a svetiwa, to su moji poginuli i normalno moji rawenici. Ne
znam da li vam je poznato, ali mi smo do sada u Republici Srbiji dodelili 25
stanova. Izme|u ostalog i moji oficiri su dobili i rawenici i porodice
poginulih. Tako da su to, opet kaèm, moje svetiwe, ne{to najvrednije {to
imam to su moji poginuli, qudi koji su ginuli za mene i normalno za ideje koje sam im ja usadio u glavi, za taj na{ srpski fanatizam. Pred svaku bitku
ja sam im drào govore, govorio sam im da je najve}a ~ast za jednog srpskog
ratnika da pogine za svoju zemqu i za ne{to u {ta veruje, za svoj narod i za
svoju veru pravoslavnu. I dan danas kaèm da bi meni bila opet ~ast, ako se
nastavi ovako da dam i svoj ìvot za ono u {ta verujem, a verujem u Srbiju,
verujem u Boga, verujem u srpski narod i u svoju srpsku zemqu, u svaki pedaq
srpske zemqe.
Ja imam jednu uzre~icu da pri~am o svetoj srpskoj zemqi Kosmetskoj, pa
kaèm da je i Bosna na{a sveta srpska zemqa, da je i Ozren na{a sveta srpska
zemqa i svaki pedaq ove teritorije je na{a sveta srpska zemqa i da mi ne
smemo da ustupimo nijedan pedaq svete zemqe gde su grobovi na{ih pra|edova, tamo gde su na{e crkve, tamo gde je na{ narod vekovima rastao i vekovima opstajao i mislim da ovde u Bosni, gde su Turci bili mo`da i najja~i, ipak,
srpski narod nije pokleknuo za 500 godina koliko smo bili pod Turcima, ne}emo ni sada kad imamo svoju dràvu, svoju vojsku, kad smo svoji na svome. Mislim da tu nema nikakve dileme.
338
Novinar: Apsolutno. Ako se slaète zamolio bih reìju da puste jednu

muzi~ku numeru, da ~ujemo pesmu, da malo predahnemo, a naravno da pozdravimo sve invalide ovog rata i naravno sve na{e borce...
@eqko Ra`natovi}: Neka su im sre}ne juna~ke rane.
Novinar: I neka ovo bude upravo pesma za wih.
(ise~en deo )
Novinar: Na{ gost je i daqe @eqko Ra`natovi} Arkan, predsednik
Stranke srpskog jedinstva. Sutra bi u Bijeqini trebalo da se odrì osniva~ka sup{tina vanstrana~kog udruèwa izbeglica i tamo je gost @eqko Ra`natovi} Arkan. Kaù da je skup{tina vanstrana~ka, ali ste tu. Kako to?
@eqko Ra`natovi}: Pa, ne}u biti prisutan, izvinu}u se svim prisutnima, jer kao predsednik jedne stranke, a mi smo samo isfinansirali taj doga|aj, tu skup{tinu...
Novinar: Kao sponzori.
@eqko Ra`natovi}: Kao sponzori, tako je, ali ne bih èleo da budem
pristutan ba{ zato {to sam predsednik jedne stranke, da ne bi qudi to protuma~ili druga~ije. Ipak je to jedno vanstrana~ko udruèwe, mada smo i mi
kao stranka vanstrana~ka stranka. Mi smo silom prilika pristali da budemo stranka. Mi smo vi{e od stranke, mi smo pokret za srpsku slogu i srpsko
jedinstvo. Ta ideja o srpskom jedinstvu stara je od kad ima Srba. To je i moja
èqa da se Srbi najzad sloè, da se ujedine, kaèm, normalno oboè i umnoè, jer je ovaj rat odneo dosta ìvota. Treba nam nova generacije, novi qudi,
bela kuga razara Srbiju. Mislim da moramo da radimo na tome da se jedan novi prira{taj, jedna nova nacija rodi, jedna zdrava nacija, srpska nacija.
Smatram da ja, kao predsednik stranke, ne bih trebao da budem prisutan
na jednoj skup{tini vanstrana~koj i èlim da iskoristim ovu priliku da pozdravim udruèwe izbeglica ili qudi koji su sa podru~ja koja su jo{ uvek pod
muslimanskom stranom. @elim da ih pozdravim da im poèlim sre}an rad,
uspeh, i da im kaèm da smo mi iz Stranke srpskog jedinstva uz wih i bori}emo se i za wihova prava. Normalno, dani prolaze, vreme prolazi, oni }e morati silom prilike, da se u jednoj novoj sredini prilagode daleko od svojih
ku}a koje su ranije imali. Ovo je isto Srbija, ovo su isto bratske ruke. Nadam
se da }e narod, da }e kom{ije da im pomognu i da }e i oni da na|u svoju zvezdu
ovde i neki svoj srpski san.
Novinar: Malopre smo pri~ali o programu va{e stranke i izme|u ostalog rekli ste da je u planu da se formira profesionalna vojska. Koji su ostali, {ta je ostalo u programu jo{?
@eqko Ra`natovi}: Pa kaèm, program broj jedan je ujediwewe srpskih
zemaqa. Mi se borimo za to. Program je pravoslavqe, svetosavqe, zna~i kult
porodice. Mislim da se Jugoslavija i raspala i srpska nacija rasturila zato
{to mi nismo gajili kult porodice, nego smo vi{e brinuli o nekim partijama u svoje vreme, o toj komunisti~koj partiji koja je 50 godina harala ovuda.
Mislim da moramo da se vra}amo pravoslavqu, da se vra}amo svojoj porodici
to je jedan od stavova moje stranke. Onda, normalno, mi èlimo da stvorimo
339
ovde, pogotovo na Majevici u Semberiji bogate srpske farmere, mi èlimo

da vratimo ono bogatstvo srpskom doma}inu. @elimo da vidimo ponovo srpskog doma}ina koji gaji kowe, koji ima zemqu, koji ima sve, koji ima prirodno bogatstvo i dosta dece. Deca su najve}e bogatstvo i deca su budu}nost Srbije i srpskoga naroda. To je ukratko, ne{to ja ne znam koliko jo{ imamo
vremena.
Novinar: Jo{ nekoliko minuta.
@eqko Ra`natovi}: Da bi obrazlagao program moje stranke to je malo
duè, ali kaèm to su ciqevi: jedna profesionalna vojska, jedna stabilna dràva, isto tako jedna stabilna milicija, jedna pravna dràva, jedna dràva
koja }e funkcionisati demokratski i, normalno, mi pozdravqamo svaku demokratsku formulu svih demokratskih stranaka. Mada, opet kaèm neprimereno je da se u ratnom okruèwu formiraju stranke, da se u ratnom okruèwu radi strana~ki, ali to je smisao svih politi~kih partija, jer posle rata
ne sme da nastupi vakuum, ipak moraju neke stranke da budu prisutne da bi se
narod demokratski izjasnio za koga je i koga èli.
Smatram da Stranka srpskog jedinstva, i to moram da podvu~em, nije do{la ovde da se bori za vlast. Stranka srpskog jedinstva je do{la ovde da pomogne narodu i da se bori za ove svoje ciqeve, da ostvari srpsko ujediwewe,
jedan srpski parlament, jednog srpskog predsednika i jednu srpsku dràvu, uz
po{tovawe pravoslavqa, crkve i svetosavqa.
Novinar: S obzirom da nam je ostalo jo{ vrlo malo vremena do kraja emisije ja bih vas za kraj samo zamolio da uputite jednu poruku srpskom narodu.
@eqko Ra`natovi}: Pa ja }u srpskom narodu uputiti poruku da veruje u
sebe, da drì glavu gore da ponosno stoji na dve noge, da nikada ne poklekne,
da ne moli nikoga, jer srpski narod je uvek bio ponosan narod. Mi smo znali
da ìvimo ponosno, ali smo znali ponosno i da mremo, takvi smo mi Srbi.
Jednog dana istina o srpskom narodu i o srpskom ìvqu iza}i }e na videlo i
srpski narod }e pobediti. Svim va{im gledaocima èlim tu pobedu, jednu
srpsku pobedu i srpsko ujediwewe.
Novinar: Gospodine Ra`natovi}u, hvala vam na razgovoru, a mi, po{tovani gledaoci, srda~no vas pozdravqamo iz informativno-tehni~kog centra
u Bijeqini èle}i vam prijatne ove ve~erwe trenutke i da ostanete i daqe
uz na{ program. Prijatno.
SRT-S
SA
Emisija Moj gost i wegova istina
Novinar: Dobro ve~e po{tovani gledaoci. Emisija Moj gost i wegova
istina. Ve~era{wi gost je vrlo zanimqiva li~nost, rekli bismo kontroverzna li~nost, ne samo srpske politi~ke scene. A o ve~era{wem gostu postoje mnoge istine, postoje pri~e kao o najhrabrijem srpskom borcu, ali postoje i oni drugi koji mu to negiraju. ôvek poznat ne samo me|u srpskim narodom, ve} i u inostranstvu. @eqko Ra`natovi} Arkan. Dobro ve~e i dobro
do{li u emisiju.
340
@eqko Ra`natovi}: Dobro ve~e i pomoz Bog.

Novinar: Gospodine Ra`natovi}u, va{i javni nastupi su po~eli negde od
Zvezde i severa.
@eqko Ra`natovi}: Pa tako je, ja sam bio vo|a navija~a Crvene Zvezde
i zna se kad je politi~ka situacija u Jugoslaviji krenula naopako, kad su te
usta{ko-fa{isti~ke pobede nastupile u Republici Hrvatskoj, ba{ tad smo
se zadesili sa onom ~uvenom utakmicom Dinamo - Crvena Zvezda na stadionu
u Maksimiru. Tada je bio onaj konflikt, kad je 30.000 qudi vikalo Srbe na
vrbe, Pokla}emo Srbe. Tada sam shvatio da }e do}i do rata.Tada sam znao
da }e biti rata i tada smo se organizovali. Tada sam organizovao i vo|e navija~a i Crvene Zvezde i Partizana i stvorili smo jednu organizaciju, jednu
vojnu organizaciju - Srpsku dobrovoqa~ku gardu, koja je odmah potom nastupila kao za{tita srpskom narodu u Krajini, zna~i ~uvali smo one balvane ~uvene, ~uvali smo manastir Krku. To je bio po~etak.
Novinar: Prije tog po~etka, hteo bih da vas upitam da ne{to rasvijetlimo iz ovog perioda pre. Kaù da je va{a zasluga {to partizanovci vi{e zvezda{e ne zovu Cigani ve} delije. Kako ste do{li uop{te na ideju da se zvezdini navija~i zovu delije?
@eqko Ra`natovi}: Pa da vam kaèm. Nije to moja zasluga, oni nas i danas zovu Cigani i mislim da to nije nikakva uvreda, ~ak i zvezda{i kaù za
sebe da su Cigani tako da nema nikakve veze. Me|utim, navija~i su delije, to
je jedno staro srpsko ime delije. Delija, mislite da je momak mlad, lep, hrabar i tako daqe i tako su zvezda{i dobili ime delije. Mislim to je ~isto navija~ko {to oni nas zovu Cigani mi wih grobari i tako daqe.
Novinar: Rekoste i navija~i Partizana i Crvene Zvezde zajedno su se organizovali kad su videli da je ugroèn srpski narod. Vi ste ~uvali te ~uvene, ~uvene balvane u Kninu, negde ba{ u ovo vreme, pre ~etiri godine, u avgustu 1990. godine. Do{lo je posle do va{eg hap{ewa. Tad je Goran Hayi} postao poznat, jer je uhap{en zajedno sa vama.
@eqko Ra`natovi}: Ne, ne, nije ta~no, ja sam bio uhap{en 28. novembra
1990. godine, a Goran Hayi} je uhap{en negde maja, aprila meseca 1991. godine, ili marta, mart-april 1991. godine, ono na Plitvicama kad se dogodilo
onaj upad usta{kih policajaca tako da je to velika razlika. Ja sam bio {est
meseci i 15 dana u usta{kom zatvoru.
Novinar: Kako je do{lo, ho}ete nam ispri~ati kako su vas uop{te zarobili.
@eqko Ra`natovi}: Vidite, u pitawu je ~ista izdaja bila, to se zna, mislim narod nema {ta da naga|a. Mi smo u to vreme trebali da zauzmemo policijsku stanicu u Dvoru na Uni zajedno sa policajcima Srbima, koji su trebali zajedno sa nama to da urade. Ja sam sa jo{ dvojicom do{ao iz Beograda. Bili smo na sastanku u Kninu.
Novinar: Koja su ta dvojica bila sa vama? Wihova imena.
341
@eqko Ra`natovi}: Bandi} - to je jedan stariji ~ovek, penzioner, ina~e

on nije trebao da zauzme ni{ta, on je ~ovek u penziji, ali je Srbin i Zoran
Stefanovi}. Mi smo bili u Kninu na sastanku, trebali smo da tu policijsku
stanicu u Dvoru na Uni osvojimo, jer su tamo smestili neke specijalce iz
Srpske gore. Me|utim, kad smo do{li u Dvor na Uni, nas su uhapsili Srbi.
Devet Srba je bilo u dve policijske patrole koje su nas uhapsile i taj kod
Dvora na Uni, taj Cari} ~etvrti koji je bio u kolima, on je iza{ao napoqe i
pri~ao sa wima i kaè ne brinite ovo su moji tako da smo mi bili naoruàni, ~ak sam imao i hekler i pi{toq i normalno da se nikad ne bi predavali
tako. Me|utim, mi smo smatrali da su to na{i qudi i kad sam ja iza{ao napoqe do{lo je do jednog kratkog sporavawa s wihove strane i mi smo bili uhap{eni. Za par minuta mi smo ve} bili uhap{eni.
Iz Dvora na Uni sprovedeni smo u Sisak, a iz Siska odmah u Zagreb. Isti
~as su nas sproveli tamo i tamo smo se upoznali sa novim wihovim DB-om ili
ako ho}ete gestapoom, ne znam {ta su ve}. Tako da je od tada po~elo na{e hap{ewe i normalno da...
Novinar: Kada su oni saznali koga su uhapsili?
@eqko Ra`natovi}: Pa tada su ve} znali. Ja sam bio obu~en u komplet
uniformu Srpske dobrovoqa~ke garde, kad su videli uniformu. Me|utim, na
pitawe za{to sam u uniformi ja sam rekao da je to moda, jer stvarno mladi
svet nosi uniforme. Sad su u modi uniforme, ~ak i u centru Zagreba su postojali butici gde su se prodavale uniforme. Dakle, ja sam rekao da je to normalna stvar da se nosi uniforma. To je moda.
Novinar: A odakle hekler.
@eqko Ra`natovi}: Za hekler? Rekao sam da je to trusno podru~je i poneo sam oru`je da se branim. Normalno da je to bilo providno i oni su me dràli 6 meseci i 15 dana.
Novinar: Kakav je bio postupak prema vama?
@eqko Ra`natovi}: Moram da kaèm da je bio korektan. Moram da kaèm. Dobro, uvek ima neki idiot koji je èleo sebe da spase, da istakne kao
ekstrem usta{ki ali ostali su bili korektni iz nekog ube|ewa da nisu znali ko smo mi jo{ uvek. Onda je do{lo do hap{ewa, JNA je uhapsila [pegeqa
u vezi onog de~aka a onda su ih pustili. U me|uvremenu do{lo je do jednog zati{ja i onda su pustili nas ~etvoricu i Bog nam je dao da se nekako spasemo,
ali...
Novinar: Je li bilo organizovano su|ewe?
@eqko Ra`natovi}: Jeste, kako ne. Ja sam osu|en na 20 meseci zatvora i
svi smo dobili tako po 20, 22...
Novinar: Imali ste i advokata.
@eqko Ra`natovi}: Imali smo advokata, da. Ja sam uzeo advokata, jedan
advokat je bio musliman, jedan je bio Hrvat. On je sada predsednik Socijaldemokratske partije Hrvatske, Deqan i advokata Popovi}a iz Beograda.
Imao sam tri advokata razli~ite nacionalnosti koje sam namerno birao da
bi delovalo...
342
Novinar: Bratstvo i jedinstvo.

@eqko Ra`natovi}: Bratstvo i jedinstveno u to vreme. Mislim da je to
pametan potez, jer skupili su se, to je glavno.
Novinar: I vi ste, po{to je {tampa o tome pisala, avionom do{li iz Zagreba u Beograd.
@eqko Ra`natovi}: Jesam, ja sam tada avionom stigao iz Zagreba u Beograd. Posle toga sam se odmah prikqu~io Srpskoj dobrovoqa~koj gardi, mojim qudima koji su tad zamrzli akcije i onda su oti{li na slansko rati{te.
Novinar: Zanimqive su bile te va{e pripreme Srpske dobrovoqa~ke
garde, koje su povremeno pokazivane na televiziji. Ipak, nisu oti{li nepripremqeni na rati{te.
@eqko Ra`natovi}: Vidite, mi smo kao navija~i prvo trenirali bez
oru`ja, a onda smo nabavqali oru`je i za Knin. Mi smo slali ~ak iz inostranstva oru`je za Knin. Kasnije smo iz magacina teritorijalne odbrane
oru`je slali za Knin non-stop. Tako da u to vreme, da vam kaèm, mi smo bili pripremqeni. Mi smo fizi~ki bili pripremqeni, mada ne i vojno, jer ja
nisam sluìo vojsku, nikad u ìvotu nisam znao nijednu vojnu doktrinu, niti
komandovawe, ali kaèm kao sin pukovnika avijacije, celog ìvota sam bio
vojnik.
Novinar: Zanimqiva je ta pri~a, pre nego {to krenemo o ratovawu, uostalom o borbama u tom periodu. Naime, postoje danas mnoge pri~e, @eqko
Ra`natovi} Arkan kaù na poternicama sedam zemaqa Zapada. Pa koliko
ste bili vani?
@eqko Ra`natovi}: Pa da vam kaèm, bio sam svuda, to je ta~no. Imam
jednu kompaniju u Engleskoj koja jo{ dan-danas radi i svaki strani novinar
me pita, koja je va{a kompanija, èleli bi da znaju, jer bi automatski tu kompaniju stavili na crnu listu, propala bi, normalno. Putovao sam, a to su zle
glasine od, prvo moram da kaèm, na{ih neprijateqa koji ih {ire. To je ~ista propaganda, kao {to isto je propaganda bila da sam poginuo.
Novinar: âk su vas bili sahranili, rekli su da je Biqana Plav{i} bila na sahrani.
@eqko Ra`natovi}: Sahranili su me i Va{ington post, i Si-En-En, i
Skaj wuz i sve svetske televizijske stanice, i sve svetske novine su to prenele, a ja sam sa~ekao, nisam ni{ta demantovao jer sam organizovao pres konferenciju u Maèstiku u Beogradu. Bilo je 124 novinara, od toga 68 stranih novinara, preko 20 televizijskih ekipa. Tada sam rekao da je to propaganda protiv srpskog naroda i ovaj dokaz je najve}i. (prekid) To je najve}i dokaz bar do
tada bio. I oni su pri~ali kako mi ubijamo, kako mi radimo sva{ta, me|utim,
istina je da sam bio ìv, a oni su objavili da sam poginuo.
Novinar: I {ta ste uradili kad ste bili u inostranstvu?
@eqko Ra`natovi}: Pa {ta sam radio, radio sam poslove kao {to se i
rade poslovi. Radio sam trgovinu, eksport sistem, a imao sam i svoje butike,
zna~i bio sam gospodin odavno.
343
Novinar: A za{to onda pri~aju, da li zaista postoje poternice Interpola ili je to samo propaganda.
@eqko Ra`natovi}: Da postoje poternice Interpola ja bih verovatno
bio uhap{en i bilo bi mi su|eno. Zna~i, da je to, opet kaèm, propaganda od
na{ih neprijateqa sa Zapada, a sad su se pojavile i neke opozicione, meni
opozicione stranke, neke kojima sam kao stranka opasan, jer wihovi bira~i
prelaze u moju stranku i oni su sad po~eli da pri~aju o nekim poternicama,
o nekim ~udima. Mislim da, ipak, sve dolazi na videlo. Pa neka gospoda izvole da daju te dokaze i Zapad, i ti neprijateqi, i te stranke koje su opoziciono ugroène od moje stranke, Stranke srpskog jedinstva.
Novinar: Vi ste dete beogradskog asfalta.
@eqko Ra`natovi}: Da.
Novinar: Znate mnogo o Beogradu, i da li mo`da poti~e deo tih pri~a
upravo sa beogradskih ulica, jer tu ima ~esto mnogo fantazije znate. Mi Srbi volimo ~esto i da se hvalimo?
@eqko Ra`natovi}: Pa mogu}e je. Ja ne volim da tvrdim, nisam rekao da
sam bio cve}ka, niti an|eo kad sam bio mali. Bio sam vrlo nesta{an i mogu
da kaèm da mi je bila burna pro{lost. Ne èlim da branim sebe kakav sam
bio kad sam bio mali, to su gluposti. Bio sam onakav kakav sam. Smatram da
~ovek sve {to radi radi za neku budu}nost, za neki daqi ìvot. Smatram da
sve {to radim da radim dobro iako to ne misle muslimani, ni Turci, ni normalno usta{e.
Novinar: Vi ste sin oficira, prema tome trebalo bi da ste vaspitani u
tom bratstvo-jedinstvenom smislu. Me|utim, me|u prvim ste krenuli u odbranu srpskog naroda. Kako to tuma~ite?
@eqko Ra`natovi}: Pa, da vam kaèm, otac mi je bio pukovnik avijacije. Me|utim, nisam odrastao kao u tom bratstvu i jedinstvu jer sam imao majku koja je ortodoksna Srpkiwa i vi{e sam u jednom srpskom duhu odgajan, a
otac mi je poreklom bio iz Crne Gore, iako se stalno pisao kao Jugosloven,
a mi smo se pisali kao Srbi. To je ta razlika.
Novinar: Prema tome ispade da ste vi iz mje{ovitog braka, iz jugoslovensko-srpskog.
@eqko Ra`natovi}: Da, da.
Novinar: I kad je rat ve} krenuo, moète li nam malo opisati kako je do{lo do obuke, ko su bili qudi uz vas, jer sami ne biste mogli to sve u~initi.
@eqko Ra`natovi}: Pa da vam kaèm, znao sam jedno pravilo da nikakva vojska niti organizacija ne moè da postoji ako nema discipline. Ja sam
od tog na{eg po~etka insistirao na disciplini. Zna~i, vi znate kakvi su bu~ni navija~i, vole da popiju i tako daqe, da se {ega~e. Ja sam to prekinuo jednim potezom, naterao sam ih da se o{i{aju, da se redovno briju, da ne piju i
to je krenulo svojim tokom. Odmah smo tu imali ~oveka koji je bio u legiji
stranaca, zna~i koji se razume u vojne doktrine, koji se razume {ta zna~i bi344
ti vojnik i ja sam samo wegove metode primewivao kod svojih vojnika. Zna~i,
insistirao sam na disciplini.
Novinar: Moèmo li znati ime i tog ~oveka.
@eqko Ra`natovi}: Pa to je Milorad Ulemek koji treba da se èni 3.
septembra.
Novinar: Iz Stare Pazove.
@eqko Ra`natovi}: Ne, nije, ne, to je Mihailo Ulemek, to je wegov
stric.
Novinar: Mnogo se govorilo, nije se znalo {ta je Srpska dobrovoqa~ka
garda. Naime Vuk Dra{kovi} je to tako|e...
@eqko Ra`natovi}: Pa ja }u da vam razjasnim. Ja sam pokojnom Gi{ki
Boòvi}u rekao da kad sam ja organizovao gardu, zvani~no je bilo 11. oktobra
1990. godine a mi smo se ranije organizovali, odmah posle 13. maja 1990. godine, (prekid) do{la na vlast 12. maja, 13. je bila utakmica odmah posle toga smo
se organizovali. Ja sam pokojnom Gi{ki Boòvi}u rekao da sam organizovao
Srpsku dobrovoqa~ku gardu i to je bila moja ideja. Zna~i, ja sam je organizovao, mi smo ve} tada imali svoje pe~ate, {tampali na{e vojne kwiìce. Mi
smo se organizovali, mislim mi smo najozbiqnije shvatili sve.
Ja sam predvideo rat, moram da kaèm predvideo sam rat zbog one utakmice u Zagrebu. Sve sam predvideo i znao sam da }e usta{ka kama ponovo da
koqe srpsku decu i srpske ène i mi smo hteli da spre~imo to, da odbranimo
taj narod. Tako da, kaèm od tog samog po~etka mi smo predvideli ne{to, videli smo ne{to crno u wihovim umovima, jer ja usta{ama ne verujem da vam
kaèm odmah. Ne verujem, nisam ni tad verovao i ne}u verovati nikad. Ne verujem im jer znam da onaj, kao primer Frawo Tu|man, ko zagovara hrvatski nacionalizam, on zagovara i usta{tvo, on zagovara zna~i i istrebqewe Srba,
jedan genocid nad Srbima. To je vrlo jednostavno.
Novinar: A gde je tu bio Vuk Dra{kovi}? On je imao stra{nu propagandu da su to wegovi dobrovoqci?
@eqko Ra`natovi}: A ne. Vuk Dra{kovi} je kasnije, taj Gi{ka, pokojni,
je osnovao Srpsku gardu. To je isto bila jedna organizacija kao Srpska dobrovoqa~ka garda, ali mi smo bili vanstrana~ka organizacija, nadstrana~ka totalno. Tad nam nije ni padalo na pamet da budemo ~lanovi nijedne stranke.
Bili smo nadstrana~ka organizacija. Oni su bili strana~ka organizacija i
strana~ka vojska, oni su bili Srpski pokret obnove. Tako da su to dve razli~ite stvari. Oni su krenuli èstoko sa kampawom. Vuk Dra{kovi} je tada izgovorio da treba svakome ko digne turski barjak otse}i ruku i tako daqe, ali
{to se ti~e wegovog nastupa ranije i nastupa posle toga, kad on i wegova èna pla~u za muslimanima, kad kaù da je svaki musliman wihov brat, da je ista
krv, to je ne{to {to se prelomilo u wima samima, zna~i oni su po~eli da sede na vi{e stolica.
(reklame)
345
Novinar: Mislim te{ko je u ovim trenucima mnoge stvari jo{ uvjek re}i, kratko je vrijeme, jer }e istorija mnoge stvari tek da razjasni, neke tajne
tako|e vjerovatno uz svu èqu da kaèmo istinu, ne moèmo je jo{ uvjek re}i. Me|utim, kakva je bila va{a saradwa tada sa, na primjer Jugoslovenskom
narodnom armijom, odnosno odakle ste vi dolazili do tih sredstava koja su
bila potrebna Srpskoj dobrovoqa~koj gardi.
@eqko Ra`natovi}: Pazite, mi sa Jugoslovenskom narodnom armijom
nismo imali nikakav kontakt. Nismo dobili jedan metak za celo vreme trajawa rata, ne samo sad u po~etku, nego za celo vreme trajawa rata nismo dobili jedan metak od wih. Sav izvor je dolazio od mene, ja sam finansirao Srpsku dobrovoqa~ku gardu, kasnije smo dobili pomo} od dosta Srba iz inostranstva i iz Srbije, koji su bili na{i simpatizeri, tako da smo mi nabavqali, oru`je. Ina~e prvo oru`je smo osvojili u Tewu. Moji qudi od snajperista oteli snajpere, oteli smo od neprijateqa, a kasnije smo normalno, kako smo osvajali koje selo, a osvajali smo to juna~ki, kupili svo oru`je koje
smo nalazili tamo, svo oru`je je pripadalo nama. Mi smo ga zaplewivali, sav
materijal ratni, vojni, to smo mi uzimali. Vi znate vrlo dobro da smo mi u
ovom ratu, primera radi, zarobili sedam tenkova, dva u Ernestinovu i pet na
Lastovu. To smo zadràli a kasnije smo ~ak dobijali ultimatume od Jugoslovenske narodne armije da vratimo tenkove i ja nisam hteo da ih vra}am. Mogli smo da u|emo u sukob sa wima, ali, po cenu sukoba, nisam hteo da vra}am
ono {to smo mi zarobili i osvojili. Kasnije smo to trampili sa wima, neke
smo im poklonili, neke smo im trampili za hranu, mewali smo tenkove za municiju. Kasnije...
Novinar: Vi ste bili poznati, va{a jedinica je bila poznata po tome
{to je, upravo to, disciplinovana, hrabra i bez kompromisa. Rekoste ve}, odmah ste oti{li u Srpsku Krajinu, u Knin. Kakvi su Srbi bili tamo. Da li su
se oni bili rje{ili iluzija o zajedni~kom ìvotu.
@eqko Ra`natovi}: Pa, tada, u to vreme jo{ nisu, neki jesu, ali ne svi.
To je onaj po~etak kad su pukli balvani, i tako daqe. Qudi su bili prepla{eni i u to vreme tamo nije bilo rata, takore}i. Bio je onaj doga|aj na Plitvicama, posle toga se ni{ta nije de{avalo. Vi znate kako je teklo dole, da je ~ak
i JNA pomogla narodu dole, u to vreme. Moram da kaèm, to su bili oficiri koji su bili srpski orijentisani, koji su shvatili situaciju, koji su shvatili da {ahovnica ne sme da se vije na kninskoj tvr|avi. Jer, ako do|e do toga, srpski narod }e oti}i. Srpski narod koji je ostao u Republici, u ovaj, biv{oj Republici Hrvatskoj, srpski narod koji je sad u ovoj usta{koj dràvi, taj
narod je narod tre}eg reda i taj narod je, za wih samo narod, za odstrel. Ne mogu oni da ih isteraju, to je nemogu}e.
Novinar: I vi ste do{li tamo, tamo je do{ao ubrzo i kapetan Dragan.
Kakva je va{a saradwa bila jer je tu jedno vreme bila pri~a da su, u stvari, najopasnije kninye kapetana Dragana, da su tu Arkanovci, bili ste po
Gospi}u i...
346
@eqko Ra`natovi}: Dobro, da vam objasnim. Kapetan Dragan je u to vreme, odigrao svoju ulogu, i oni su u to vreme mistifikovali kapetana Dragana. Kapetan Dragan je bio vojnik, on je zajedno sa Jugoslovenskom narodnom
armijom odradio to, ina~e je bio, normalno, iz... ~ovek koji je do{ao i koji je
napravqen da bude slavan, jer Srbima je trebao neko u to vreme. Me|utim, kasnije, te sve pri~e o kninyama su pale u vodu, jer te kninye su, u stvari, bile
kninye iz Srbije. Normalno, qudi koji su ih obu~avali bili su qudi iz Srbije. Kasnije, su se qudi iz Krajine, koji su bili na tim obukama, vrlo hrabro
borili i ja ih stra{no cenim. Te kninye, kaèm, mnogo ih cenim kao ratnike, me|utim, to se sve raspalo kao mehur, jer je on izgubio autoritet kod wih
tako da u kasnijim doga|ajima, kad su usledile prave borbe, to jo{ nisu bile
prave borbe, kao borbe za Vukovar, borbe za Torznice, borbe za Lapovo, za Luàc, za Ernestinovo, za... za... borbe koje su bile borbe biti il ne biti za srpski narod. Pri~a o kapetanu Draganu je splasnula. Onda su do{li na red, kaèm, Srpska dobrovoqa~ka garda i srpski tigrovi.
Novinar: Da vas pitam samo, molim vas, u ovom trenutku da ne zaboravite na ne{to {to je kasnije bilo, kakva je u tim po~ecima bila va{a saradwa
sa Marti}em koji je vodio srpsku policiju.
@eqko Ra`natovi}: Pa, pazite, mi smo u Kninu imali taj sastanak pre
nego {to sam ja uhap{en. Imali smo sastanak sa Marti}em, mi smo stvarno
imali jedan bratski odnos, moram da kaèm, bili smo kao dva ro|ena brata,
nema tu {ta. I, onaj po~etak, kad smo mi pomagali, kad smo slali oru`je, de{avalo se, primera radi, kad smo transportovali oru`je za Knin da nas je jedna muslimanska patrola zaustavila, mi smo uhapsili patrolu i zajedno sa wima stigli do Knina. Nismo dali da padne oru`je. âk i JNA, kad je transportovala oru`je i kasnije, u 91. godini, za Knin dole, u obezbe|ewu je bila Srpska dobrovoqa~ka garda.
Novinar: Vi ste bili u obezbe|ewu mnogih li~nosti. Vrati}emo se malo, kada rekoste obezbe|ewe, moram se setiti Cetiwa i va{eg obezbe|ewa.
Otkud vi na Cetiwu i...
@eqko Ra`natovi}: Pa ja sam po ocu sa ovoga kr{a i za{to da ne idem
na Cetiwe. Idem svuda, idem i na Cetiwe, idem i na Kosmet, idem i u Bosnu,
idem gde god ja ho}u. Mislim, meni u Krajinu, u Republiku Srpsku, gde god ja
èlim, ja idem.
Novinar: Zna~i, kao Crnogorac u Crnoj Gori. Da nastavimo pri~u...
@eqko Ra`natovi}: Kao Srbin iz Crne Gore.
Novinar: Kao Srbin iz Crne Gore, mislio sam tu na lokalno, kao [umadinac, Hercegovac, i tako daqe. Rat u Hrvatskoj se razbuktavao, vi ste u~estvovali u mnogim tim bitkama. Da se prisetimo nekih od wih. Ve} ste neke
pomenuli, ali, gde vam je bilo najteè.
@eqko Ra`natovi}: Pa, pazite, mislim da mi je najteè bilo ba{ ovde
na Seli}u.
Novinar: A to je ve} rat u Republici Srpskoj.
347
@eqko Ra`natovi}: U Republici Srpskoj.

Novinar: Pa, do{li smo zna~i, do rata u Republici Srpskoj, vi ste ve}
tad imali oreol ratnika i borca. Va{e akcije ovde po~ele su u Bijeqini.
@eqko Ra`natovi}: Pa, da, mi smo na poziv Srpske demokratske stranke, jer ovde se ve} znalo, imali podatke da su se muslimani organizovali, ~ak
su nam i neki ~lanovi na{e Srpske dobrovoqa~ke garde, koji su ovde, redovno dostavqali podatke o stawu u Republici Srpskoj. Bojan ]urkovi}, na primer on sada mislim da radi razmenu.
Novinar: Tada{woj Bosni i Hercegovini.
@eqko Ra`natovi}: Bosni i Hercegovini, tako da smo do{li do saznawa da su se muslimani naoruàli, da postoji preko 300 kala{wikova u Jawi,
da postoji preko 600 kala{wikova u samoj Bijeqini, da je jedna hrvatska jedinica sastavqena od Albanaca, zna~i od [iptara ve} uba~ena u Bijeqinu i da
bi trebala preko no}i da preuzme vlast u Bijeqini, i da svi vi|eniji Srbi
budu pobijeni. Postojala je lista za odstrel tih vi|enijih Srba koji su trebali da budu likvidirani u naredna 24 ~asa. Mi smo u toku no}i pristigli i,
normalno, tada su ve} svi muslimani, vi{e je bilo Albanaca, u stvari tih hrvatskih bojovnika, dràli punktove u samoj Bijeqini, dràli su ve} sve
punktove pod snajperskom vatrom. Me|utim, bila je no} i mi smo formacijski u{li u, Bijeqinu i zauzeli smo centar. Tu je bila nemilosrdna borba, nismo {tedeli, te hrvatske bojovnike. Ja sam im kasnije, kad su borbe prestale,
na prvom sastanku gde je bio Fikret Abdi}, gde je bila Biqana Plav{i},
Pra{~evi}, general u to vreme, pokazivao oru`je koje su oni koristili. Oni
su koristili automate {okte, automate na ~ijoj je pole|ini bio usta{ki
znak i pisalo je made in Kroacija, a bili su zelene boje, pravqeni specijalno za hrvatsko cve}e, za wihove muslimane. Tako da smo mi stigli u zadwi ~as.
Ve} su po~eli da koqu, ve} je bilo ~etiri, pet zaklanih Srba. Mi smo, normalno, bili vojno iskusni, dolazili smo iz velikih bitaka, i nismo, ovaj, vojno, da kaèm, u{li smo formacijski Bijeqinu... Moram da kaèm, mislim da
pomenem, da smo veliku pomo} imali od stanovnika ovde, koji su bili zbuweni u po~etku, ali kasnije, posle jednog dana borbe oni su svi, uzeli oru`je u
ruke, ko je {ta imao, lova~ke pu{ke, pi{toqe, ko je {ta imao. Kasnije smo
podelili oru`ja major Gavrilovi}, on je bio komadant kasnije Druge semberske, je iz raznoraznih magacina naoruào narod, tako da je on vrlo zasluàn,
moram da kaèm. Tu je bilo preko hiqadu, hiqadu i po, mo`da, naoruànih
qudi, odmah, kasnije i tri hiqade, i moram da istaknem, normalno, da je mnogo pomogao i moj vojnik, kasnije sam mu dao ~in majora Mauzer, koji je od po~etka bio sa nama. On je bio vojnik, bio je na obuci kod mene, ali se kasnije,
stvarno pokazao, o~eli~io se i on je oformio i tu gardu Panteri, {to sam
ja pozdravio, jer {to vi{e srpske vojske, to boqe, {to boqa srpska vojska to
boqe.
Novinar: U Bijeqini kaù da tih dana nije bilo Arkana i Arkanovaca
verovatno se ne bi sve tako odvijalo i to je ta~no, me|utim koliko je vas do{lo ako nije jo{ uvek vojna tajna.
348
@eqko Ra`natovi}: To nije vojna tajna, bilo je 60 qudi u prvom naletu.

Kasnije, jer ja sam predvideo, mislio sam da }emo i}i na Tuzlu, i kasnije je do{lo jo{ qudi, me|utim, nije bilo potrebno po{to su me vladika Vasilije
Ka~avenda, Biqana Plav{i} i taj general Pra{~evi}, kome ja ni{ta nisam
verovao odmah da vam kaèm, molili da ne idem na Tuzlu, da je Tuzla u redu,
da narod srpski tamo nije ugroèn, da JNA drì konce u svojim rukama, da se
ne brinemo ni{ta, i tako daqe, i ja ne mogu da prebolim {to nisam uzeo Tuzlu, a mogo sam da je uzmem vrlo lako, i bio sam spreman da je uzmem. Me|utim,
poslu{ao sam ipak jednog vladiku SPC i normalno Biqanu Plav{i} koju i
dan danas mnogo po{tujem.
(reklame)
Novinar: Zanimqivo je da su u Bijeqini tih dana, dolazili i funkcioneri, rekli ste ve} i Biqana Plav{i}, Fihret Abdi}, Miodrag Simovi},
Jerko Doko. Kako ste ih susretali, ko je bio tu pravi gazda Bijeqine.
@eqko Ra`natovi}: Pa, pravi gazda Bijeqine tada sam bio ja, ali na tim
punktovima na{im, primer tog Doga kako li se zove, Doka, da, onda Fikreta
Abdi}a i Joksimovi}a, mislim da se tako zove, oni su do{li nenajavqeni.
Oni su do{li i hteli su da se uvere sami {ta se to radi u Bijeqini, do{li
su negde nave~e. Na jednom punktu, ba{ je Voja ]urkovi} drào taj punkt i
kad su oni nai{li on ih je sa qudima naterao da legnu na zemqu. To je bila
ba{ onako vla`na zemqa, svi su polegali, svo obezbe|ewe, kolima su stigli,
iz Sarajeva, svi su polegali. Tu nije bila Biqana Plav{i}, odmah da se razumemo, svi su polegali dole, me|utim Fikret Abdi} nije hteo da legne, rekao
je:,,Ubite me kaè,,al ja ne}u da legnem. Vrlo ponosan je bio i to moram da
kaèm za ovog babu, da je hteo da legne. Mene su preko motorole izvestili da
su oni stigli, onda sam ja do{ao tamo i reko sam da svi ustanu, wima je vra}eno oru`je i oni su vra}eni nazad to ve~e s tim {to smo, dogovorili da sutradan do|u i oni su do{li sutradan. Tada su do{li Biqana Plav{i}, Pra{~evi}, i Fikret Abdi}, ispred Predsedni{tva tada{we Bosne i Hercegovine.
Novinar: Posle toga vi ste u~vrstili vlast ovde u Bijeqini, odnosno
Srbi su u~vrstili vlast ovde u Bijeqini, ali ~ini mi se da je krenula akcija Zvornik.
@eqko Ra`natovi}: Tako je. Dobio sam obave{tewe da su muslimani
preuzeli Zvornik. Slu~ajno sam krenuo sa mojim a|utantom. Krenuli smo za
Mali Zvornik, jer su nas zvali hitno da do|emo tamo i kad sam stigao naleteo sam na jedan sastanak. Sastanku su prisustvovali komandant SDA Zvornik, komandant kriznog {taba Zvornika i s druge strane komandant SDS-a
kriznog {taba i (prekid) SDS-a za Zvornik. U Malom Zvorniku kao i s one
strane Drine. Na pitawe o ~emu se radi kaù: pa znate, muslimani su uzeli
Zvornik pa mi gledamo i insistiramo da puste Srbe a mi }emo im predati Karakaj. Takva je bila pri~a.
@eqko Ra`natovi}: Drè jedan deo Zvornika.
349
@eqko Ra`natovi}: Tad sam pitao ove Srbe, ovu dvojicu, ko je vama dao
pravo da vi pregovarate o izbeglicama. Niko nema mandat da pregovara o izbeglicama i, normalno, uhvatio sam ih, prebio sam obadvojicu, i ovog jednog
i ovog drugog, dobili su po packu. Turke nismo dirali, samo sam im dao papir
i olovku da pi{u koliko ima naoruàwa i oni su videli kad bijemo, ko vele
Srbe, {ta }emo tek wima da uradimo. I oni su napisali na par~e papira 700
naoruànih qudi. U Zvorniku, gde su im jedinice, {ta i kako su ih rasporedili, ko ih vodi itd. Onda sam pitao jeste li vi do{li da pregovarate ovde, a
oni su rekli jesmo. Dao sam im do osam ujutru ultimatum da predaju grad ina~e }u sve da razorim. Tako je bilo. Do 5 ujutro oni nisu hteli da predaju grad,
ja sam naredio artiqerijsku vatru i mi smo u{li u 5 ujutru u Zvornik. Borba je trajala (prekid) Zvornik je uzet. Imali smo dosta zarobqenika, dosta je
qudi poginulo sa wihove strane jer oni nisu bili vi~ni borbi, kaèm oni su
ginuli u snopu, u snopu su ginuli, bili su fanatici, bilo je dosta fanatika,
tako da je bila jedna, mogu da kaèm silovita borba koja je trajala (prekid)
sati i mi smo iza{li kao pobednici. Kula je bila jo{ uvek wihova, tamo su
pruàli otpor. Tu mi poginula dva moja oficira iz naivnosti, jer se jedna
grupa muslimana predavala, wih oko 40, a s druge strane su ih ~ekali snajperisti i kad su wih dvojica iza{li iz zaklona da prime ove koji se predaju poskidali su ih snajperima sa strane i, mi smo tada nastavili borbe dok nismo
osvojili, uz pomo} drugih, i tu Kulu. Kasnije smo mi napustili Zvornik, posle par dana, i tamo se uspostavila vlast koja nije funkcionisala u prvo vreme, jer do{lo je dosta bagre iz Srbije, koji su ~ak i Srbe pqa~kali i krali,
tako da sam se, kad sam se posle par dana iz Erduta vratio u Zvornik i tamo
morao opet da ih podvrgnem disciplini, da i{amaram tu trenutnu vlast koja
je u stvari bila jedna {aka bagre i vi znate kasnije su sa Pala dolazile specijalne jedinice milicije i razoruàle sve te koji su bili u Zvorniku i pohapsili ih.
Novinar: I {ta je bilo posle sa va{om jedinicom?
@eqko Ra`natovi}: Pa posle toga, na{a jedinica .... mi smo stacionirani bili u Erdutu, kontrolisali smo Slavoniju, Barawu i Zapadni Srem, dràli smo te granice, tu teritoriju. Mi smo jedinica koja je bila zaduèna za
antiteroristi~ka i antidiverzantska dejstva. Mi smo otkrivali diverzante
po Slavoniji, Barawi i Zapadnom Sremu, koji su bili uba~eni sa usta{ke
strane, i dràli smo taj prividan mir, koji jo{ dan danas traje, sad posredstvom UNPROFOR-a. Tada smo mi bili milicija Krajine, ~ak smo svi posle,
kad je nastupio Vens-Ovenov plan, pre{li u miliciju Krajine. Mislim da narod nigde nismo razo~arali, da smo se mu{ki borili i, {to je najva`nije,
spremni smo da to uradimo ponovo.
Novinar: Do{lo je do januarske ofanzive 1993. godine na Republiku Srpsku Krajinu. Opet su va{i dobrovoqci bili prvi u odbrani srpskog naroda,
me|utim, tu je do{lo i do ve}ih konflikata izme|u vas i Milana Marti}a.
350
@eqko Ra`natovi}: Jeste, da vam kaèm, ja sam tad bio poslanik Republike Srbije, jer sam, opet kaèm, mogao da sedim u foteqi i da navijam za
na{ narod tamo, me|utim ja shvatam da u sebi imam dovoqno krvi bile}ke pa
nisam mogao da sedim, jer ja sam se preznojio jednu no}, i sutradan sam poveo
oja~an bataqon 550 qudi dole u Benkovac. Kad smo stigli u Benkovac zatekli
smo jedno rasulo, jedno klasi~no rasulo.Tu je, primera radi, kasarna primala
7.000 qudi na ve~eru i na ru~ak, a kad sam ih pozvao u borbu nije bilo 100 qudi da se prijavi za borbu, jedno op{te rasulo. Onda, evakuisan je bio Brovac,
Novigrad je ve} pao, oni su osvojili veliki deo teritorije znate. Islam gr~ki, islam latinski, Kra{i}, Barade, Baterine, to su sve mesta, Zemunik aerodrom, to su sve mesta koja su usta{e osvojile na bum, jer su Srbi jednostavno pobegli. Ostavili su im pune podrume municije, minobaca~e, mislim minobaca~ke municije ..., puno pu{aka, puno svega, sve su im ostavili a oni su
pobegli. Retko je ko ispalio metak tamo. Mi smo do{li, kaèm, bilo je veliko rasulo, mi smo ..., mi smo par puta osvajali Baturine, Ba`dari}e, deo Ka{i}a, u Ka{i} ulazili, osvajali ga, me|utim to je sve bilo jalovo jer nismo
imali snage koje }e ~uvati taj veliki prostor, a doma}i qudi nisu hteli da
~uvaju ni{ta.
Jednostavno, do{li su Arkanovi, vi ratujte mi }emo da gledamo. Ja se nisam sloìo sa time i mislim da je tada pokojni pukovnik Tanga, koji je kasnije poginuo, bio na{ veliki po{tovaoc, bio je ~ovek koji je stvarno verovao u
nas i mi smo izvr{avali sve vojne zadatke {to se nas ti~e besprekorno. Me|utim, kaèm, s druge strane, postojala je milicija Milana Marti}a, postojala je, ako ste ~uli za Veqka Milankovi}a...
Novinar: Milankovi}a?
@eqko Ra`natovi}: Oni su bili odli~ni, moram da kaèm, oni su bili
momci koji su se odli~no borili, odli~no su se pokazali. Tada je do{lo do
pogibije Veqka Milankovi}a i oni su se maltene raspali posle toga. U to
vreme smo se borili za svaku ~uku Velebita, i tada je rawen moj poslanik i
potpredsednik stranke Borislav Pelevi}, gore na Velebitu. Pazite, mi
osvojimo jednu kotu na Velebitu, zna~i to je 1.300, 1.200 metara, kotu osvojimo
doma}i ne}e da ~uvaju kotu, kaù nama ne treba to kamewe. Oni ne shvataju
{ta zna~i Velebit za onaj deo, ko drì Velebit on drì sve ko na dlanu, razumete. Tako da nismo nai{li na razumevawe. To je bila op{ta nedisciplina,
to je wima bila prva borba, prva borba je bila u stvari dole. Oni nisu imali borbu pre toga. Gde su stigli sa JNA, tu je granica bila, nisu imali borbe a oni nisu bili spremni na te borbe.
Pazite u Hrvatskoj, u toj wihovoj usta{koj vojsci postoje bojovnici i domobrani. I sad bojovnici ratuju, {ta uzmu posle toga dolaze domobrani koji
~uvaju poloàje a ovi odmaraju. To mi nismo mogli da organizujemo, neke na{e domobrane, da vam kaèm, nismo mogli nikako da organizujemo doma}e, jer
smo mi tamo napadali, osvajali i sad ne moèmo mi da odrìmo, vojska traì odmor pazite {irok je front bio znate. Nerazumevawe totalno. Neke je351
dinice, koje su mobilisane bile, koje su do{le iz drugih delova Krajine, jednostavno su dezertirale, qudi jednostavno dezertirali. Pravo da vam kaèm
tad sam mislio da li da streqam dezertere ili ne. Eto, prvi put u toku ovoga
rata da dolazim u isku{ewe da streqam Srbe, jer su bili stvarno nedostojni
da budu Srbi. Bili su qudi bez imena i bez obraza. U to vreme do{lo je do
konflikta jer smo ja i moji oficiri neke komandante dole, takozvane komandante, Vojske Republike Srpske Krajine uhvatili u dezerterstvu i normalno
dobili su, kako da ih kaznimo, kaznili smo ih batinama. Mi smo imali strog
reìm u Srpskoj dobrovoqa~koj gardi, za pijanstvo 25 po guzici, kao stara
srpska vojska i normalno dezertere niko nije voleo a kamoli kad uhvatite kapetana ili majora da je dezertirao i ostavio jedinicu da se raspadne.
To je bilo kao raspad Jugoslavije, ako se se}ate 1941. godine, one zimske,
to je to bilo, raspad, idu svi, bacaju oru`je, mi nalazimo zoqe, pu{komitraqeze, zna~i sve se raspada i mi hvatamo. Moja vojska, 550 qudi, hvata dezertere, stavqa ih u stroj i {aqe na ~uke da brane, normalno uz na{u komandu, da
brane svoje ku}e, i to je ne{to {to ja nikad nisam doìveo do tad cela ta organizacija. Mislim da su se Srbi uspavali totalno, jer oni su te qude obukli
u uniforme milicije, rekli im vi ste sada specijalne jedinice milicije za
antiteroristi~ka i antidiverzantska dejstva i oni su primali platice, sedeli, obavqali svoje poslove, i oni su stvarno pomislili da su neko ~udo. Me|utim, to su bili qudi koji nisu bili obu~eni. Ja pri~am u ratu je najja~a obuka. Obu~en vojnik vredi kao 100 vojnika koji su neobu~eni, jer }e tih 100 vojnika po~eti da beì kad nai|e obu~en vojnik, a obu~en vojnik nikad ne}e da
pobegne, razumete?
Novinar: Kako je do{lo do tog sukoba sa Marti}em?
@eqko Ra`natovi}: Sa Marti}em je do{lo do sukoba u jednoj kasarni u
Benkovcu prilikom plana za napad na Novigrad. Ja sam bio tu sa mojim oficirima, tu je bio i pokojni Veqko, bili su jo{ prisutni oko 20 oficira raznoraznih, kaèm, Vojske Republike Srpske Krajine iz raznih krajeva. Mi
smo planirali jedan op{ti napad i onda je u{ao Marti}. On je ministar policije bio tada. U{ao je Marti} u tu salu i traìo da mi napadnemo, ne znam
on je rekao Vukovi}e. Kad sam video da to nema veze sa stawem stvari, da je to,
mislim, pri~a u prazno, bez rezerve, bez i~ega znate, rekao sam mu Marti}u,
meni je neprijatno da pri~am o tome ja sam se pomirio sa ~ovekom znate, vrlo mi je neprijatno, rekao sam Marti}u, vidi juri te lopove i te, {to kradu,
i te dezertere juri, pusti nas komandante da re{avamo pitawe napada, to su
reko ozbiqne stvari. Ovde se radi o biti ili ne biti. On je samo u}utao i seo
i tu je taj konflikt na{ nastao.
Meni je milo {to sam ja prevazi{ao sav taj konflikt i ja sam opet kaèm za srpsku slogu, srpsko jedinstvo. To se tad desilo, bio sam i ja nervozan,
bio je i on nervozan, nije mu bilo lako, nije ni nama bilo lako. Vi ne znate
situaciju kad nam donose qudi, qudi koqu svoje jagwe ili ovcu i donose vojsci da jede, ja odbijam to, {aqem izbeglicama. Kola~e nam prave, mi smo im
352
svi bili dobri i sad odjedanput dolazi neko i pri~a mi kako ja treba da ratujem, a ja znam kako se ratuje, pro{ao sam sve, sve za {ta sam do sada ratovao to
sam osvojio, mislim oslobodio.
Novinar: O ratu smo evo dugo pri~ali, kamo sre}e da ga vi{e ne bude, ali
ako bude trebalo...
@eqko Ra`natovi}: Evo, ja sam rekao, Srpska dobrovoqa~ka garda je
spremna. Srpska dobrovoqa~ka garda, se zaklela srpskom narodu, pre ~etiri
godine, 11. oktobra, na krstu u manastiru Pokajnici, zakleli smo se da }emo
braniti srpski narod ma gde bio ugroèn. Zna~i, malo sam se uzbudio kad
pri~am to. Meni je svejedno da li je srpski narod ugroèn u Republici Srpskoj, u Republici Srpskoj Krajini ili na Kosmetu, ili u Vojvodini, mene to
ne interesuje, znam da je moj narod ugroèn, to je moja krv i moj rod i zakleo
sam se da }u taj narod braniti, ako ja poginem, poginuo sam. Meni je ~ast da
poginem za svoj narod, za svoju zemqu, ja stojim tu, spreman sam, ja sam ratnik
i moji su svi ratnici. Mi smo spremni da ginemo. Nama }e biti ~ast da poginemo ovde ako treba, kaèm, ako je potrebno da branimo srpsku zemqu, srpski
narod i tu nema pri~e. Srpska dobrovoqa~ka garda je spremna. Stvari se odvijaju, samo je politika u pitawu. Stvari se odvijaju da mi ne moèmo da na|emo jezik sa Vojskom Republike Srpske, zna~i sa vrhom. Mi smo traìli zvani~ni poziv kad je bilo Gora`de da do|emo da pomognemo, oni nisu hteli da
nam dozvole. Rekli su da ima dosta naoruàne vojske, ja se slaèm s tim, ako
nekom nije potrebna pomo}, ja ne}u da se name}em.
Mi moèmo da izvr{avamo globalne zadatke ali {to se ti~e komande
Srpske dobrovoqa~ke garde, ja sam komandant Srpske dobrovoqa~ke garde, ja
imam odli~ne oficire i izvodimo dejstva kako mi znamo. Ne moè nas da u~i
neko ko je danas-sutra na ekonomiji radio ili pripremao hleb vojsci a sad je
neki pukovnik, da nas u~i kako da ratujemo. To ne dozvoqavam. Ne}u da mi se
ponovi pukovnik Masala, koji je bio komandant Bijeqine i drào kasarnu i
koji, dok su se ovde de{avale uàsne stvari, kad su Turci klali Srbe i ove
usta{e, nije hteo da iza|e iz kasarne, a kasnije po~eo da mi popuje i nije hteo
da da benzin za mog mrtvog oficira koji je poginuo u Br~kom na pro{irewu
koridora. Nije hteo da da benzin da se telo mrtvog prenese do Beograda. Mislim to su sramne stvari. Moram da kaèm da ne}u da dozvolim da mi, qudi
koji nisu qudi komanduju, razumete. To je najgore. Ako treba da ginem, poginu}u zajedno sa mojom vojskom, ako oni ginu poginu}e rame uz rame sa mnom,
ali da znamo za{to smo poginuli, da znamo da nismo poginuli za ni{ta. Kaèm opet, nama je ~ast i mi smo spremni da se borimo.
(reklame)
Novinar: @eqko Ra`natovi} nije samo vojnik, pre{ao je u politiku. Bili ste, rekli ste sami, poslanik u Skup{tini Srbije i tad ste imali, ~ini
mi se, mnogo vi{e nego kad ste formirali stranku. Zbog ~ega ste se odlu~ili da pre|ete, da formirate stranku kad ste imali ve} dobru politi~ku poziciju.
353
@eqko Ra`natovi}: Bio sam nezavisan kandidat kao poslanik s Kosmeta, i dobio sam 5 poslani~kih mesta. Mi smo se borili za taj narod u Skup{tini koliko smo mogli, stvarno. Kasnije, smatram da u onom op{tem haosu,
vi znate u onom ratu izme|u SPS-a i radikala, u Skup{tini, u onom prozivawu, onom politi~kom pquvawu i tako daqe, mi smo se odlu~ili da osnujemo
Stranku srpskog jedinstva, stranku koja }e se boriti protiv tih politi~kih pquvawa, stranku koja }e se boriti prvenstveno za srpsko ujediwewe, za
srpsku slogu, stranku koja bi trebalo da preraste u jedan pokret za srpsko
jedinstvo u stranku kojoj ja mnogo verujem. Ja sam pisao taj program stranke
i ono u {to ja verujem spreman sam da za to poginem, a to je za tu srpsku slogu.Zna~i stranku koja }e po{tovati sve stranke i koja }e se boriti za srpsko pomirewe.
Novinar: Verujete li, verujem da ste ~uli ve} tu pri~u, da je va{u stranku formirao Slobodan Milo{evi} da bi rasturio radikale.
@eqko Ra`natovi}: ûo sam tu pri~u. Mislim to je ~ista glupost, to je
pri~a radikalne stranke u to vreme i vi znate da smo, mi od strane Vojislava [e{eqa doìveli raznorazna pquvawa na koja nisam hteo da odgovaram,
jer smatram da smo mi Stranka srpskog jedinstva i da je nama ispod ~asti da
se spu{tamo na wihov nivo i da pqujemo po nekom znate. To je bio jedan strah
radikalne stranke da }emo stvarno preuzeti wihove glasove. Me|utim, evo
mi {to smo uzeli glasova uzeli smo, mi smo mlada stranka i mi smo se osnovali 40 dana pred izbore znate. Nismo znali da }e do}i do izbora, to niko nije znao, 40 dana pred izbore mi smo se osnovali i mi nismo ni~ija stranka, mi
smo za nas stranka, a ja sam svoj ~ovek i moja stranka je stranka koja je nezavisna totalno i od drugih stranaka i od drugih lidera. Zna~i, ja sam jedini lider Stranke srpskog jedinstva.
Novinar: Mnogo se govorilo, tako|e, o va{im predizbornim promocijama, kaù da ste najvi{e potro{ili na predizborni marketing.
@eqko Ra`natovi}: Jesmo, ja sam potro{io svoj novac. Normalno, nismo
dobijali od simpatizera pomo}. Mi smo dobro organizovali tu predizbornu
kampawu, me|utim mo`da u to doba, kad je narod imao plate po dve marke, tri,
mo`da je bila preskupa. Mi smo organizovali kampawu ameri~kog tipa, kampawa sa raznim zvezdama, kampawa koja je stvarno dobro, preko 600.000 qudi
je gledalo tu moju kampawu, slu{alo moje govore. Meni je to milo, meni je kaèm milo, ali kasnije su neke velike stranke umislile da }u ja da ih ugrozim
i onda su krenuli |onom na tu Stranku srpskog jedinstva i na mene i desilo
se da mi nismo osvojili nijedno poslani~ko mesto, al smo trenutno najja~a
vanparlamentarna stranka u Srbiji i najboqe organizovana, ne samo u Srbiji nego na celoj teritoriji sada{we Jugoslavije, u Republici Srpskoj Krajini sada smo i u Republici Srpskoj, normalno, tako da idemo na sve prostore
srpskih zemaqa, jer bori}emo se za to srpsko jedinstvo.
(reklame)
354
Novinar: Lideru stranke, koja nosi takvo ime, Stranka srpskog jedinstva, verovatno je najteè u ovakvim trenucima, u vremenu koje nam se danas
doga|a. Kakav je stav va{ i va{e stranke? Ima li te granice na Drini, treba li da je bude?
@eqko Ra`natovi}: Pa, pazite, iz ranijih mojih govora, iz na{eg programa stranke, znate da sam uvek govorio da je sramota da postoji granica izme|u Srba, da je sramota da sa jedne strane granice postoji srpski vojnik i sa
druge strane srpski vojnik i srpski carinici s jedne strane i srpski carinik
s druge strane. To je jedna velika srpska sramota. Istorija }e pokazati da je
to sramota. To tvrdim i ja sam insistirao do sada, i pozivao jo{ u Skup{tini kad sam bio, na ujediwewe srpskih dràva, na stvarawe jedne dràve. Oni
sad pri~aju, mi pri~amo 4 godine, znate, i ponavqamo kao papagaji za redom da
se mi borimo za ujediwene srpske dràve, da se Jugoslavija raspala, da Jugoslavije vi{e nema, da mi ne èlimo da ìvimo u otpatku od jabuke. Mi èlimo da ìvimo u jednoj novoj dràvi, da ostvarimo na{ srpski san, a to su ujediwene srpske dràve, zna~i da mi Srbi imamo svoju dràvu. Jer, pazite, moramo odmah da shvatimo jednu stvar Republika Srpska, Republika Srpska
Krajina, Crna Gora, to sve i Srbija to je jedna dràva, to je jedan narod. Mi
smo jedne pravoslavne vere, mi nemamo {ta drugo da izgubimo ni dobijemo, mi
moèmo samo da dobijemo.
Ne znam za{to se nisu ujedinili kad smo pozivali, iz na{e stranke smo
ih pozivali na ujediwewe onda kad su se ujedinili muslimani i Hrvati. Pre
toga smo pozvali, nisu hteli, kaù nije vreme. Pa smo onda rekli sad je trenutak. Ja sam pozvao, kao predsednik stranke, sad je trenutak za ujediwewe
srpsko.
Novinar: (ne ~uje se)
@eqko Ra`natovi}: Pa, vi znate, bila je ona, kad sam ja bio poslanik, bila je u Skup{tini, u Sava centru skup{tina svih parlamentaraca srpskih zemaqa na koju dosta wih nije do{lo iz Republike Srpske. Se}ate se onog, zbog
Vens-Ovenovog plana i onda kad je [e{eq demonstrativno iza{ao iz Skup{tine, normalno, tad smo i mi iza{li, mojih pet poslanika, ne zbog [e{eqa, nego smo iza{li zato {to su rekli da svi poslanici ne}e imati re~, nego samo vo|e poslani~kih grupa. Ja tad nisam imao poslani~ku grupu, trebalo je 10 poslanika, ja sam imao pet. Zna~i, ni ja nisam imao pravo glasa, ni moji poslanici. A mi kao ratnici, kao qudi koji imamo neke zasluge u ovom ratu, na primer Pelevi} koji je rawen, kome je rame odvaqeno, da on ne moè da
iza|e da kaè koju re~ o srpskom narodu, o srpskom ujediwewu, o na{im idejama. I mi smo iza{li zbog toga, ne zbog [e{eqa. Vrlo je bolno i vrlo mi
te{ko pada sva|a rukovodstva i Jugoslavije, i rukovodstva Srbije, i rukovodstva Republike Srpske. Mislim, to su sve qudi koje ja cenim, moram da kaèm,
ja mnogo po{tujem Radovana Karayi}a, mnogo po{tujem Slobodana Milo{evi}a, to su srpski sinovi, to su lideri srpski koji su poveli ovaj narod u jednu odbrambenu borbu i sad, kao predsednik jedne stranke, kao lider jedne
355
stranke, Stranke srpskog jedinstva samo mogu da kaèm da mi je mnogo krivo

i mnogo ào, i mogu opet da traìm od wih i da ih molim, kao brat Srbin, da
sednu ponovo za sto, da pregovaraju, da na|u neko re{ewe, jer re{ewa uvek
ima. Najgore je ono re{ewe koje je sada. Vidite, preko televizije po~iwu raznorazna prepucavawa, te{ke re~i po~iwu da padaju i to ne vaqa. To ne vaqa,
jer narod ovaj to ne zasluùje. Narod ne zasluùje da ~uje nikakve ru`ne re~i, ovaj narod zasluùje mnogo boqe, zasluùje da oni sednu, da pri~aju, da se
dogovore. A moraju da se dogovore. Vrlo je bolno {to su se stvorile nekakve
strane, znate, neka granica i strane. Sad s jedne strane kaù mi smo za Radovana, drugi kaù - mi smo za Slobu, to ne vaqa. Mi smo prvenstveno za srpski
narod. Stranka srpskog jedinstva je stranka mira, stranka koja se bori za mir
prvenstveno, jer mi znamo {ta je rat. Mi èlimo mir ovom narodu. Ovaj napa}eni narod, mi znamo da je i on za mir. Oni borci koji su u rovovima, i oni
su za mir. Iako oni brane, ali oni su iscrpqeni, oni moraju da odmore. Da je
neko ujediwewe u pitawu, te borce u Republici Srpskoj bi zamenili drugi
borci. I sada, ako mi idemo u jednu dràvu, zna~i iz svih delova sada{we Jugoslavije dolaze borci u rovove. Zna~i da celokupno, celokupna Jugoslavija
sada{wa ili budu}e ujediwene srpske dràve bi bile mobilisane da brane
teritorije, sve. To bih ja èleo da vidim. @elim da vidim jednu srpsku vojsku
i jednu srpsku dràvu. @elim taj srpski san, a to je san i svih Srba u Republici Srpskoj i svuda u Srbiji. Ko je Srbin, on èli jednu vojsku i jednu dràvu.
@elimo jedan parlament u Beogradu, jer Beograd je glavni grad svih srpskih
zemaqa, i jednog predsednika. Neka narod odlu~i, neka narod izabere. Ne smemo, ne smemo narod da sva|amo nikako. Ne sme se dolaziti do konflikta, moramo da radimo na srpskom pomirewu i moramo da radimo na srpskom razumu.
Opet kaèm, vrlo je te{ko {to evo ~ujem izjave pojedinih qudi koji se svrstavaju na stranu jednih ili drugih. Mislim da je to pogre{no. Pazite, vrlo
je interesantno, da lideri stranaka u Srbiji, a to moram da kaèm, koji su do
sada bili protiv Karayi}a, koji su bili protiv odbrambenog rata, koji su pozivali na predaju maltene, da mi predamo, {ta }e nama Republika Srpska,
razumete, sada su stali da brane Karayi}a protiv Milo{evi}a. Zna~i, oni
samo èle da sru{e Milo{evi}a, primera radi, ali oni nisu prijateqi Karayi}u nikako. Nikada nisu bili prijateqi ovoga naroda, niti }e biti. To su
te izdajni~ke, sitne, male stranke koje se bore svojim metodama, a koje pla}aju gazde iz Va{ingtona i CIA, razumete.
Novinar: Kao {to imamo i s druge strane...
@eqko Ra`natovi}: Molim vas...
Novinar:...koji su stali uz Milo{evi}a.
@eqko Ra`natovi}: Pazite, mi ne èlimo, ja ne èlim da se svrstavam
nigde. @elim kako narod odlu~i, kako ovaj narod ovde odlu~i, a narod odlu~uje o svojoj sudbini. Ako narod odlu~i, ako kaè NE, mi ne moèmo da odbacimo taj narod, nikad. Stranka srpskog jedinstva nikada ne}e odbaciti narod,
nikad. Stranka srpskog jedinstva, i ja kao komandant Srpske dobrovoqa~ke
356
garde, to sam ve} i ranije rekao, mi smo za mir. Ali ja kao komandant Srpske
dobrovoqa~ke garde, moram da branim narod ako bude napadnut.
Novinar: Gospodine Ra`natovi}u, to ste izneli zanimqivo kao program:
kao stranka ste za mir, kao komandant garde ste za odbranu naroda. Da li o~ekujete sutra, kad se ovo mo`da sve smiri, ako profunkcioni{e, da li o~ekujete da vas neko moè izru~iti u Hag. Ne samo vas, naravno, mo`da od mene,
pa nadaqe.
@eqko Ra`natovi}: Pa, da vam kaèm, ne o~ekujem. To stvarno ne o~ekujem, mislim da su to pri~e. Drugo, mi nismo gubitnici u ovom ratu. Mi smo se
branili, mi smo branili svoju pravoslavnu veru, branili smo svoje ku}ne
pragove, branili smo svoju ènu, svoje dete, ja sam branio moje ~etvoro maloletne dece, brane}i ovu decu u Republici Srpskoj, brane}i onu decu u Republici Srpskoj Krajini, brane}i ove ène ja sam branio svoju ènu, pravo da
vam kaèm. Ja sam, zna~i, branio svoje sestre, svoju majku, i u svakoj toj èni
ja sam video svoju sestru, svoju majku, verujte mi. U toj deci gledao sam svoju decu. Prema tome, ja sam u pravu. Kad sam ja u pravu, neka ceo svet bude protiv
mene, ja sam u pravu, razumete. Smatram da je Hag ~ista farsa, smatram da je
to ~ista izmi{qotina, jer ne moè nigde da se ponovi, mi nismo zlo~inci,
nismo fa{isti, mi smo samo branili svoje. Pri~e, primera radi, {to smo ~uli u tim inostranim medijima da je silovano 50.000 Srpkiwa, muslimanki ho}u da kaèm, izviwavam se, 50.000 muslimanki silovano, to su gluposti. Pazite, ne znam da li ste vi videli moju vojsku, moj vojnik je lep vojnik, moj vojnik je hrabar vojnik, za mojim vojnikom Srpkiwe seku vene takore}i, mogu da
kaèm. Primera radi, da vam kaèm, mi smo u Erdutu bili stacionirani, moja vojska je dobijala izlaz u Srpski Mileti}, jedno selo koje ima diskoteku,
iz svih okolnih sela devojke su dolazile auto-stopom, razumete, stopirale,
pe{ke dolazile da bi bile u dru{tvu mojih vojnika. I sad, pazite, pri~aju se
pri~e kako su Srbi sileyije, kako su Srbi silovali i kako su Srbi klali,
razumete. To su pri~e, glupe pri~e, neosnovane pri~e, pri~e koje mi odbacujemo kao propagandu, to je samo wihova propaganda, ni{ta drugo, da bi ceo
svet omrzao Srbe, a mi smo izgubili taj medijski rat i to je vrlo jasno. Jer,
kad je po~eo rat, sa jedne strane imali smo komunisti~ku Jugoslaviju, a vi znate, u Americi kad se pri~a o komunistima oni se najeè, diè im se kosa na
glavi. A, s druge strane, imali smo usta{ku hrvatsku vlast, niko nije rekao
da je fa{isti~ka, nego ceo svet je preneo, kaè, demokratski otpor Hrvata,
razumete, i, zna~i, neka demokratska borba, a s druge strane komunisti~ka. I
tako je to po~elo, i tako smo mi ocrweni od samoga po~etka.
Novinar: @eqko Ra`natovi} Arkan danas privatno. Kako ìvite?
@eqko Ra`natovi}: Pa, pazite, ja sam i pre ovoga rata ìveo dobro, ja
sam vlasnik pet preduze}a, kompanija, privatnih kompanija, gra|evinske
firme, eksport-importa, kaèm, imam u Londonu jo{ uvek kompaniju koja radi, i to dobro, da kucnem u drvo, tako da sam ~ovek koji ima. Nisam nikada bio
sirotiwa, mogu da kaèm da sam sve stvorio svojim znojem, mogu da kaèm isto
357
tako da najmawe {to je meni trebalo, to mi je trebao ovaj rat, razumete. Me|utim, opet kaèm, ovo je moj narod, to je moja krv i moj rod i ja nikad ne}u
ostaviti moj narod na cedilu.
Novinar: I na kraju, ja uvek svoje goste pitam, imate li ne{to re}i
{to vas nisam pitao, a {to èlite da poru~ite i srpskom narodu i na{im
gledaocima.
@eqko Ra`natovi}: @elim da poru~im prvo srpskim liderima da se pomire, da sednu, da na|u neki kompromis, da se pomire, to je najva`nije za srpski narod. Onda èlim da kaèm srpskom narodu da se slaù, da nikako ne dozvole da do|e do nekog konflikta. Ovo je trenutna situacija, ne{to prolazno, ovo je jedna sramota za srpski narod, moram da kaèm, ove sva|e, ali isto
tako moram da kaèm da je dosta sujete s obadve strane, a to nije dobro. Mislim da treba odbaciti sujete, treba sesti i razgovarati i treba do}i do kompromisa. Mislim da srpski narod isto tako nije zasluìo da se preda, srpski
narod mora da ìvi, mi se borimo za ìvot, u stvari. Mi se borimo za svoje.
Novinar: Hvala vam. Ve~era{wi gost emisije, Moj gost i wegova istina bio je @eqko Ra`natovi} Arkan. Nadamo se da ste u vi{e od sat vremena, koliko smo razgovarali, saznali ipak ne{to novo i stvorili ili pojasnili sliku o legendarnom komandantu Srpske dobrovoqa~ke garde i ~oveku koji je bio, a verovatno }e i posle ovoga ostati kontroverza za mnoge, ne samo u
Srbiji, me|u srpskim narodom, ve} i van.
SRT
Emisija Vidik
Agresija na Republiku Srpsku Krajinu
Novinar: Od 22. januara 1993. godine u Republici Srpska Krajina ponovo bjesni rat. Tog dana regularne jedinice hrvatske vojske napale su poloàje koji se nalaze u zonama odgovornosti UNPROFORA, kao i linije odbrane
srpske vojske. Ovaj put agresor je poznat militarna hrvatska soldateska, na
~elu sa usta{kim vrhovni{tvom u Zagrebu. Prvih dana ofanzive hrvatske
snage vr{e agresiju u tri pravca. Prvi, preko islama gr~kog, islama latinskog Ba{tica do Smiq~i}a. Drugi pravac zauzimawe Masleni~kog mosta do
Pridrage i iz pravca Zadra preko Musafstana, Murbice, Babinog Duba i
Smokovi}a. Kada se ~ini da su agresori limitirali svoje apetite, tokom no}i, 27. na 28. januar, u reonu hidroelektrane Peru~a, likvidirana je usta{ka
diverzantska teroristi~ka grupa koja je, a kasnije }e se pokazati kao ta~na,
bila samo uvod za potpunu okupaciju ovog objekta. Tom prilikom, kod zarobqenog ~asnika Ivana Buqana prona|ena je celokupna dokumentacija, kao i
plan napada na hidroelektranu. Glavni {tab vojske Republike Srpska Krajina uputio je o{tar protest Sati{u Namgijaru i komandi UNPROFORA
zbog ove agresije, jer Peru~a, posebnom rezolucijom Saveta bezbjednosti Ujediwenih nacija uìva specijalni status. Iz ratom zahva}enih podru~ja veliki broj srpskih izbeglica, nose}i sa sobom ono najneophodnije, potraìo je
358
spas od usta{kog noà u Kninu, Benkovcu i drugim slobodnim srpskim naseqima. Vojska Republike Srpska Krajina brzo je konsolidovala svoje redove
i nastavila sa utvr|ivawem vatrenih linija i poloàja. Dodatni motiv narodu Krajine da istraje u svojoj oslobodila~koj borbi svakako pruàju i brojni dobrovoqci pristigli iz svih srpskih zemaqa.
@eqko Ra`natovi}: Samo napred. Tigrovi moji, hajde, samo napred, u obadva pravca. Derite tu gamad usta{ku i neka vam je sre}na slava Sveti Sava!
Vojnik: U napad!
@eqko Ra`natovi}: Ubaci sveè Tigrove, daj mi jo{ hiqadu qudi. Ubaci sveè Tigrove i danas slavimo u Zadru!
Vojnik: Jesi dobro?
Vojnik: Jesam.
Vojnik: êtiri, {est... dva... 63
@eqko Ra`natovi}: [ta je problem?
Novinar: U kom pravcu treba da djeluje srpska vojska, kako ona iz Savezne Republike Jugoslavije, tako i ona iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, da bismo do{li kona~no do pobede.
@eqko Ra`natovi}: Pa, evo, da vam kaèm, ja sam i narodni poslanik u
Skup{tini Srbije i gledam da stvorim ujediwene srpske dràve, u koje }e
u}i Republika Srpska, Republika Srpska Krajina, Crna Gora i, normalno,
Srbija. Mislim, ujediwene srpske dràve, to je budu}nost na{eg srpskog naroda, a ujedno, stvori}emo najsna`niju armiju u Evropi, srpsku armiju, ne da
bi napadali, nego da bi smo branili srpske zemqe i srpski narod od novog genocida. Jer, ne}emo dozvoliti da usta{ki no` i usta{ke nemani ponovo koqu, pale i àre po srpskim zemqama i da ru{e na{e pravoslavne crkve. To
ne}emo dozvoliti, vi{e nikada. Prema tome, radi}u na tome i bori}u se da
stvorimo ono {to treba da stvorimo, a to je srpsku dràvu i, normalno, da
stvorimo srpsku armiju.
SRT
Novinar:...novija zbivawa na majevi~kom rati{tu privukla su veliku pa`wu doma}e i svetske javnosti. Pra}eni duhom patriotizma i brigom o srpskim rawenicima bolnicu u Bijeqini ovih dana pose}ivali su mnogi gosti
od kojih, ovog puta, ipak izdvajamo komandanta Srpske dobrovoqa~ke garde
@eqka Ra`natovi}a Arkana. Obilaze}i najhrabrije sinove srpskog naroda,
Ra`natovi} je izneo odlu~nu voqu da se pomogne srpskom narodu, a, pre svega, borcima i rawenicima, koji su u ovom trenutku najva`niji faktori u odbrani pravoslavqa.
@eqko Ra`natovi}: Mi ne moèmo i ne smemo dozvoliti da srpska zemqa bude osvojena. Mislim da je turska imperija zavr{ila 500 godina vladavine i da sada Srbi ìve uzdignutih glava i da ne}e dozvoliti da im muslimanska neman diktira kako da ìve i u koju veru da veruju. Ovi rawenici su
svi, ja sam posetio bolnicu, raweni za vreme, kada je bilo takozvano primir359
je. Zna~i da muslimani nisu po{tovali primirje i po ovim rawenicima iz

zadwega muslimanskog napada vidi se da oni ne po{tuju ni{ta u stvari, da za
wih primirje ne zna~i ni{ta, zna~i da oni razmi{qaju samo o ratu.
Novinar: Kako vi reagujete na ovu najnoviju ofanzivu na Majevicu i Vla{i}, pogotovo na Majevicu, koja je u ovom trenutku i najintenzivnija?
@eqko Ra`natovi}: Mislim da im treba odgovoriti istom merom, mislim da oni nemaju {ansu da pro|u, to je jasno, ali da uvek moramo da budemo
budni i da budemo spremni da odgovorimo na svaki napad. Ne smemo dozvoliti nikakva iznena|ewa. Smatram da }e ovakvih napada biti jo{, a mi znamo
da }e ih biti i moramo biti spremni. Ja ne volim da do|em da se slikam, najvi{e volim da do|em sa oru`jem i da branim narod, mada ovde to jo{ nije potrebno, kaèm, jer ovde je vojska organizovana i smatram da narod moè da se
odbrani ovde. Ipak je institucija vojske jaka i wima ne treba jo{ dobrovoqaca iz Srbije, ali mi smo spremni da do|emo. Moram da kaèm da smo mi
spremni i ~ekamo. Kad nas pozovu, do}i}emo.
Novinar: I ova, kao i sve prethodne posete Bijeqinskoj bolnici, imala
je zna~ajno mesto u stvarawu srpskog morala i ose}aja da nismo sami, jer uvek
neko misli na nas. Uru~uju}i poklone srpskim sinovima uz èqe za {to brè le~ewe juna~kih rana, Arkan je uputio i niz poruka vezanih za osloba|awe srpskih ogwi{ta, isti~u}i jo{ jedanput da se Srbija brani upravo na
ovim prostorima.
Emisija Hronika Bijeqine
Novinar: Ameri~ko ukidawe embarga i izmjena Poslovnika Republi~kog parlamenta i Prevlaka bile su teme dana{we konferencije za novinare
Narodne stranke Crne Gore. Odluka SAD-a, kaè Novak Kilibarda, negativno se u svakom slu~aju prelama preko srpskog interesa.
Dr Novak Kilibarda: Su{tinsko je to {to tako jaka sila usagla{ava interese sa turskom silom koja ima pretenzije i na ove prostore i koja se prestrojava u muslimansku jaku dràvu. Prema tome, opasnost je nekako unutra{wa od toga ~ina, a to opomiwe Narodnu stranku da se i ovim putem obrati
svojim simpatizerima i svojim ~lanovima u Crnoj Gori da prikupqaju pomo}
u hrani, u novcu, ode}i i krvi za front mostarsko-nevesiwski i za narod Hercegovine. Qudima koji se bore protiv tako mo}nih neprijateqa treba pomo}i humanitarnom pomo}i.
Novinar: Predlog izmjena i dopuna Poslovnika Skup{tine Crne Gore,
koji je ponudila vladaju}a partija, Narodna stranka ocjewuje kao politi~ki
rigidan i neustavan, jer ograni~ava pravo predlagawa zakona i slobodu govora poslanika. O~igledno je, isti~e Kilibarda, da je za izmene posluìo Poslovnik Vje}a gra|ana Savezne skup{tine, kojim se opozicija arbitrirawem
o sadrìni govora, prekidawem i uskra}ivawem rje~i utjeruje u okvire koji
odgovaraju vlasti.
Dr Novak Kilibarda: Bori}emo se u Skup{tini demokratskim i kulturnim diskusijama da se taj poslovnik ne usvoji, a ako ma{inerija bude ra360
dila po svom obi~aju, opet }emo zamoliti opoziciju da napustimo Skup{tinu i da ne glasamo, da ne u~estvujemo u glasawu, pa neka onda jedna partija ima
jednopartijski poslovnik, a jednopartijski poslovnik ima, razumije se, jednopartijski autoritet.
Novinar: I, na kraju konferencije za novinare Narodne stranke nezaobilazna tema - Prevlaka. Re~eni su poznati podaci i poznata tvrdwa Narodne stranke da }e Prevlaka biti izgubqena ili }e biti predmet trgovine i da,
kada je rje~ o ovom problemu, vlast u Crnoj Gori javnosti jo{ uvjek duguje pravo obja{wewe.
KASETA V000-0711
Dnevnik SRT, prilog
Novinar: U Dnevniku Srpske televizije, vra}amo se doma}im aktuelnostima. Dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, govorio
je ve~eras u Bawaluci na javnoj tribini stranke.
Me|u Srbima nema granice, naziv je javne tribine Srpske radikalne
stranke koja je ve~eras prire|ena u prepunoj sportskoj dvorani Borik u Bawaluci. Pa`wu posetilaca posebno je izazvao govor dr Vojislava [e{eqa,
predsednika srpskih radikala, koji je u svom obra}awu podsetio da su Republika Srpska i Republika Srpska Krajina ponos vaskolikog srpstva. Srpski narod zapadno od Drine je pobednik na bojnom poqu, ali ne sme izgubiti
bitku za zelenim pregovara~kim stolom, kako bi to hteli i èleli wegovi
neprijateqi i belosvetski me{etari. Narod u Republici Srpskoj ne treba
da se pla{i ni~ijih pretwi, a Drina ne}e nikada biti granica, jer je Drina
reka koja te~e kroz centar Srbije, poru~io je vojvoda [e{eq.
Dr [e{eq: Jer Drina nikada ne}e biti granica. Drina je reka koja te~e
kroz centar Srbije.
(aplauz)
Muslimani i Hrvati nam odavno nikakvu opasnost ne predstavqaju. Tamo,
bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, slede}i put u obra~unima ne sme biti stajawa,
~ekawa, ni primirja. Sve udare treba im dotu}i da vi{e nikada ne udare.
Novinar: U svom nastupu dr Vojislav [e{eq je rekao da se srpski radikali zalaù za hitno ujediwewe dve srpske dràve zapadno od Drine i stvarawe nove jedinstvene republike, Zapadna Srbija, koja bi imala jedan parlament, jednog predsednika, jednu vojsku i jednu policiju. I ovom prilikom dr
[e{eq je podsetio na srpske prostore od Virovitice, preko Karlovca od
Karlobaga. U Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini mnogo je te{ko}a pa radikali èle da vladaju}im strankama skrenu pa`wu na neke negativne pojave, ali nije vreme za nikakve me|ustrana~ke ili regionalne podele, smatra dr Vojislav [e{eq. Na ve~era{woj tribini Srpske radikalne
stranke, u sportskoj dvorani Borik u Bawaluci, govorili su i Dr Popla361
{en i prof. Predrag Lazarevi}, Branko Vojnica, Branko Vuji}, Stevo Dragi{i}, Aleksandar Vu~i} i Dragan Todorovi}.
Dnevnik SRT, prilog
Novinar: ...U sveop{toj tenziji, u kojoj se ose}a mogu}nost ponovnog razbuktavawa sukoba na podru~ju biv{e Bosne i Hercegovine, ali i Hrvatske,
simboli~an gest podr{ke srpskom narodu zapadno od Drine danas su u Loznici pruìli ~lanovi Srpske radikalne stranke.
Dr [e{eq: Mi danas nismo pre{li nikakvu dràvnu granicu, mi smo iz
jednog dela Srbije pre{li u drugi deo Srbije.
koji je, pod nazivom Mar{ na Drinu, zapo~eo u Loznici u 15 ~asova, u organizaciji Srpske radikalne stranke, uz prisustvo oko 40.000 gra|ana. Drina je,
dakle, pre|ena bez me{awa UNPROFORA i carinskih slu`bi. Trajalo je to
kratko, ali i dovoqno dugo kao najava nekih novih zdravijih i normalnijih
odnosa me|u Srbima. O potrebi i nu`nosti ukidawa granice govorili su svi
u~esnici mitinga, a bilo ih je puno. Izdvajamo dr Nikolu Popla{ena, predsednika Srpske radikalne stranke Republike Srpske, Tomislava Nikoli}a,
{efa poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke u Skup{tini Srbije i,
razume se, dr Vojislava [e{eqa, lidera stranke. Ispred crnogorskih radikala skup je pozdravio A}im Vi{wi}, a u ime Srpske radikalne stranke Republike Srpske Krajine govorio je Branko Vojnica. Vlasti u Srbiji i Jugoslaviji pale su na ispitu upravo zbog granice na Drini, jedinstvena je ocena
izre~ena na mitingu. No, bez obzira na sve, ta granica mora i bi}e ukinuta.
Dr Popla{en: Nama, zapadno od Drine, mafija{i slaù vre}e sa peskom
i okre}u mitraqeze prema nama. Takvo pona{awe ne}e pro}i. Moramo izbrisati sve granice, kako u na{oj du{i, kako u na{em vi|ewu, moramo to u~initi i fizi~ki i poru{iti sve ono {to razdvaja srpski narod.
Drine, do [eta~kog mosta.
Novinar: I na kraju, prva re~ je danas je narod imao ~ast, da ga upravo
na mostu na Drini obezbe|uju jake policijske snage. Uistinu, prava narodna milicija.
Emisija na SRT
Novinar: ...Predsednik Srpske radikalne stranke i prof. dr Popla{en
potpredsednik Srpske radikalne stranke iz Republike Srpske. Dobro ve~e i
dobro do{li.
362
Dr [e{eq: Dobro ve~e, boqe vas na{li.

Novinar: Gospodine [e{eq, vi ste ~esto na prostorima Republike Srpske i ovaj put va{a poseta traja}e ne{to malo duè, jer ste predvideli da posetite i Hercegovinu i Srpsko Sarajevo i Pale, da obi|ete te srpske prostore, da se na licu mesta i li~no uverite, vi i va{i saradnici, u ono {to se doga|a na prostorima Republike Srpske. Bili ste u Hercegovini, danas ste bili u delu Srpskog Sarajeva, a danas gledali ste i na{ dnevnik i videli ste da
su intenzivirane borbe muslimanskih i hrvatskih snaga na Republiku Srpsku, a i ova podru~ja na kojima ste vi bili ponovo su, da tako kaèm, u poàru rata. Moète li re}i na{im gledaocima {ta je to {to ste vi videli i kakve vi utiske i {ta nosite iz tih krajeva?
Dr [e{eq: Delegacija rukovodstva Srpske radikalne stranke obilazila je ju~e i prekju~e srpsku Hercegovinu, pre svega borbene linije u Popovu
poqu i na Podvele`ju. Danas smo bili na srpskoj Grbavici, na Jevrejskom grobqu, obilazili prve linije, a sutra zapadni i severni deo Sarajeva. Prekosutra smo tako|e na prostoru Republike Srpske, imamo susret sa predsednikom
Republike, Radovanom Karayi}em i wegovim najbliìm saradnicima.
Prevashodno smo do{li u Republiku Srpsku da obi|emo prve linije
frontova, da razgovaramo sa srpskim borcima i tako daqe. Nismo imali neke posebne politi~ke sadràje, niti je ovo vreme za dràwe politi~kih skupova. Isteklo je to ~etvoromese~no primirje koje muslimani, uostalom, ni
Hrvati nisu ni po{tovali, a iskoristili su ga za donaoruàvawe i pripremawe novih ofanzivnih aktivnosti.
Mi smo veoma zadovoqni, jer smo videli da je moral srpskih boraca na
vrlo visokom nivou, bez obzira na blokadu izdajni~kog Milo{evi}evog reìma iz Beograda, na sve probleme koji stiù iz Beograda. Srpski borci su
odlu~ni da istraju do potpune pobede nad svojim vekovnim neprijateqima.
Podjednako je odu{evqewe i spremnost boraca za borbu i u srpskoj Hercegovini, i na sarajevskom rati{tu. To je ono {to nas je posebno okuraìlo i {to
je nama ulilo novu energiju da istrajemo u na{im politi~kim aktivnostima
u Srbiji i Crnoj Gori, posebno u Beogradu, gde se borimo protiv izdajni~ke
anacionale politike, gde se borimo za prevlast srpskih patriota, jer bi u
tom slu~aju i Srbija i Crna Gora maksimalno pomogle svoju bra}u kao {to su
pomagale 1991. i 1992. godine.
Novinar: Vrati}emo se tome, va{oj pri~i, va{em iskustvu sa srpskim
borcima, a da vas pitam, va{a poseta do{la je u vreme intenzivnih vojnih
pritisaka na Republiku Srpsku, na weno rukovodstvo, na wen narod, na wene
borce, da odustanu od svojih opcija, od svojih ciqeva i da prihvate plan Kontakt grupe. U vezi sa tim su i posledwi doga|aji u Republici Srpskoj Krajini, pre svega u Zapadnoj Slavoniji, u vezi s tim su posledwi napadi na koridor kojim se èli prese}i teritorija Republike Srpske i tako wen narod i
rukovodstvo prisiliti na neke ustupke i neke razgovore u drugom pravcu od
onih koji su vo|eni do sada.
363
Dr [e{eq: Pritisci da se prihvati plan Kontakt grupe traju ve} godinu dana, skoro godinu dana, i ne zna se da li su è{}i pritisci velikih sila
ili reìma iz Beograda. Ali, mi smo ube|eni da Republika Srpska i weno
rukovodstvo nikad taj plan ne mogu prihvatiti. Taj bi plan predstavqao kapitulaciju. Onaj ko misli da }e se Republika Srpska odre}i jedne tre}ine
svoje teritorije, taj se te{ko vara, taj }e sigurno pretrpeti ozbiqno razo~arewe. Srpski borci su svaki deo teritorije Republike Srpske zalili svojom
krvqu, natopili svojom krvqu i bez novih èstokih bitaka nijedan pedaq
srpske teritorije se ne}e predati. Muslimani su krenuli u nove ofanzivne
aktivnosti na Majevici i kod Br~kog, na Vla{i}u, na nekim drugim mestima, ali ube|en sam da }e doìveti opet te{ke poraze, jer vidite perfidna je
politika velikih sila. Niko ne}e muslimansku dràvu u Evropi, oni prosto
hu{kaju muslimane na nove sukobe, da bi ih uni{tili na taj na~in. Muslimanima daju pomalo oru`ja, ali nikada im ne daju dovoqno da bi pobedili, daju
im toliko da bi ih okuraìli da nastave svoju borbu do potpunog uni{tewa.
Da su muslimani poraèni, recimo, 1992. ili 1993. godine oni bi ostali da
ìve na prostoru Republike Srpske ili bi se to mo`da zvalo Bosna i Hercegovina, pa bi u{lo u sastav te skra}ene Jugoslavije i tako daqe, ali oni bi
tu opstali. Ali, ciq je velikih sila da oni nestanu. I velike sile su ve} zamislile podelu Bosne i Hercegovine na dva dela, ali unutar jedne dràvne
celine i to je sve u sklopu wihovog plana za reintegracijom prostora biv{e
Jugoslavije, za stvarawe nekih jugoslovenskih konfederacija kako bi se stvorila neozbiqna dràva koja ne moè funkcionisati svojom unutra{wom politi~kom kohezijom, svojim unutra{wim politi~kim snagama, nego bi weno
postojawe iziskivalo stalno stacionirawe stranih snaga, posebno snaga Sjediwenih Ameri~kih Dràva i NATO-a. U svakoj toj varijanti, koja god solucija da prevagne, muslimani }e biti ona strana koja sigurno gubi.
A {to se ti~e Zapadne Slavonije, ona je pala bez prave borbe, ona je pala Milo{evi}evom izdajom. Slobodan Milo{evi} je spre~io odbranu Zapadne Slavonije. Zapadna Slavonija nije mogla da se brani na samom podru~ju Zapadne Slavonije, tamo ne postoje osnovne strate{ke pretpostavke za
srpsku odbranu. Hrvati su napali iz tri pravca, tu je bilo i stranih specijalaca, Amerikanaca iz Ju`ne Karoline i tako daqe. Zapadna Slavonija se morala braniti sna`nim srpskim udarom na Zadar, na Maslenicu, na Karlovac,
na Osijek i posebno raketnim napadom na Zagreb. Slobodan Milo{evi}e je
spre~io odlu~an srpski odgovor, preko svojih qudi iz Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju, Socijalisti~ke partije, preko Slu`be dràvne bezbednosti i Kontraobave{tajne slu`be Vojske Jugoslavije. Recimo, Milan Marti} naredi napad na Osijek, Milo{evi} to spre~i preko svojih qudi. Milo{evi}evi qudi, uostalom, drè te takozvane Crvene beretke, paravojna organizacija Slu`be dràvne bezbednosti Srbije. One drè srpske rakete zemqa-zemqa tipa luna na Petrovoj gori i spre~ili su wihovo ispaqivawe
na Zagreb. Srbi su ga|ali Zagreb orkanima, ispaqeno je 12 orkana, ali
364
znate to nije posebno efikasno u ovom slu~aju. Da je jedna luna ispaqena

Hrvati bi odmah zaustavili svoj napad.
Me|utim, {ta je hteo Slobodan Milo{evi}? Hteo je da sru{i Milana
Marti}a, koga ne moè da kontroli{e, koji je iskreni srpski patriota i koji se bori za ujediwewe srpskih zemaqa, koji je za odlu~an otpor svim srpskim
neprijateqima. Ne moè da ga kontroli{e, `rtvovao je Zapadnu Slavoniju,
namerno je Slobodan Milo{evi} i{ao sa tim da bude {to vi{e civilnih
`rtava u Zapadnoj Slavoniji, pa da se onda javno napadnu Milan Marti} i general êleketi} da su krivci za poraz u Zapadnoj Slavoniji. [to zapravo nije istina. Krivi su Slobodan Milo{evi}, Borislav Mikeli}, wegov agent,
wegov poslu{nik, ~ovek koji je nastavqao pregovore sa Hrvatima i posle pada Zapadne Slavonije, posle masakra nad srpskim civilima. Umesto da kaè:
Nema daqih razgovora, nema daqih pregovora dok se ne vrate sve teritorije koje su uzete nakon potpisivawa Vensovog plana.
Prema tome, kada je re~ o Zapadnoj Slavoniji neko mora za to da odgovara, dok smognemo snage da sru{imo Milo{evi}a sa vlasti i izvedemo ga na
sud, potrebno je da se na sud izvede i Borislav Mikeli}, pa bar da propeva ko
je sve zajedno sa wim bio za slom Zapadne Slavonije. Da se sudi za veleizdaju
svakako i da se onemogu}i Slobodan Milo{evi} da preko raznih agentura
rovari po Srpskoj Krajini.
Vi znate, on je to isto poku{avao i u Republici Srpskoj, ali ovde je nailazio na mnogo sna`niji otpor. Ovde je uspeo da vrbuje samo onih sedam otpadnika, takozvanih, nezavisnih poslanika u Narodnoj skup{tini, qudi koji
su ranije sluìli Durakovi}u, sluìli Anti Markovi}u, bili u Reformisti~koj ili Komunisti~koj stranci i tako daqe. Uvek su bili protiv svog naroda i kada im je rukovodstvo Republike Srpske pruìlo {ansu da u~e{}em
u radu Narodne skup{tine Republike Srpske donekle operu svoj ukaqani
obraz, oni su iskoristili prvu priliku za izdaju i vratili se izdajni~kim
potezima.
Bilo je tu jo{ nekih poku{aja. Milo{evi} je poku{avao, preko nekih
oficira pojedina~no, naravno, jer ve}ina srpskih oficira su ~asni, hrabri,
odlu~ni i bore se od prvog dana za spas srpske zemqe, ali uvek na|u nekoga ko
zapravo pravog rata nije ni iskusio, nije ni video, obi~no je to neki sa titularnom komandnom funkijom, dakle, koji fronta uop{te i ne vidi, ili neki
bezbedwak, ili neki koji sluì za informisawe i tako daqe, ili su ~lanovi
Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju, ima i nekih ~lanova Socijalisti~ke partije i preko wih poku{avaju da rovare i izazvu pometwu ovde, nezadovoqstvo boraca, naroda. Narod i borci imaju veoma mnogo razloga za nezadovoqstvo. Znate, te{ko se ìvi, plate su male, oblici socijalnog starawa nisu razvijeni, nisu dobri, pojavquje se kriminal i tako daqe. To je ne{to {to
je rat doneo sa sobom i {to je podstrekavano iz Beograda. Sad bi oni koji su
krivci za najve}a zla koja su sna{la srpski narod, to da iskoriste za obarawe onog rukovodstva koje je legalno i legitimno i koje sluì interesima svo365
ga naroda. To, razume se, u srpskom narodu zapadno od Drine, nikako ne}e pro}i. Srpski narod zapadno od Drine vrlo dobro zna ko je srpski patriota, a ko
je izdajnik.
Novinar: To sam upravo htela da kaèm. Gospodine Popla{en, vi ste, va{a stranka se u stvari, gospodine [e{eq i gospodine Popla{en, zalaè za
srpsko jedinstvo i za stvarawe srpskog nacionalnog interesa koji }e biti pokreta~ka snaga za ostvarivawe svega onoga {to nam je i u ovom trenutku i kasnije najneophonije. Predsednik Republike Srpske, dr Radovan Karayi}, pozvao je i pre neki dan ponovo javno i Republiku Srpsku Krajinu i Srbiju i
Crnu Goru na ujediwewe. Odgovora jo{ uvek nema, nema odgovora ni na onaj prvi, po~etni poziv pre gotovo godinu dana, kada se o~ekivalo da }e odgovor na
ja~i pritisak me|unarodne zajednice biti na{e ujediwewe, a dogodilo se, naàlost, ne{to {to smo svi najmawe o~ekivali. To je neko novo razjediwewe.
Gospodine Popla{en, da li vi u va{im kontaktima sa qudima i rukovodstvom iz Republike Srpske Krajine imate odgovore, naznaka o wihovom raspoloèwu za ujediwewe?
Dr Popla{en: Vidite, generalno gledaju}i, stav Srpske radikalne
stranke takore}i od wenog osnivawa, a sasvim jasno od izbijawa rata, najpre
na podru~ju biv{e Hrvatske, a potom i na podru~ju biv{e Bosne i Hercegovine, jeste da nikavog re{ewa srpskog pitawa nema bez ujediwewa svih srpskih zemaqa na prostoru Balkana. Mi nismo i{li toliko daleko da smo o toj
novoj ujediwenoj dràvi raspravqali u detaqima, smo to pretpostavili da je
jer stvar politi~kih opredeqewa bira~a, punoletnih gra|ana i wihove odluke oko oblika politi~kog sistema i detaqa vezano za taj politi~ki sistem.
Ali je sasvim izvesno da izdaja, ili predaja bilo kojeg srpskog podru~ja, etni~kog i istorijskog, predstavqa amputaciju srpskog organizma, koji dovodi
u opasnost ìvot organizma u cjelini. U tom smislu mi smo insistirali, ve}
tre}u godinu insistiramo, na ujediwewu Republike Srpske i Republike Srpske Krajine kao prve faze koja treba da vodi kona~nom ujediwewu svih srpskih zemaqa. U ovom trenutku mi i daqe smatramo da je mnogo toga propu{teno, mnogo toga }emo morati da àlimo {to do sada nije do{lo do ujediwewa.
Boqe ju~e nego danas, boqe je danas nego sutra, boqe je sutra nego prekosutra.
Na{e je uverewe da i Skup{tina Republike Srpske Krajine i Narodna
skup{tina Republike Srpske pod hitno taj problem treba da stave na dnevni
red i da od svakog poslanika posebno treba, onaj ko vodi Skup{tinu, da traì da se izjasni da li je za ujediwewe ili je protiv. Mi ne vidimo nijedan
ozbiqan razloga protiv ujediwewa, navodi ih se vi{e, a ima jako mnogo razloga koji govore da se ujediwewem prvo stvara Zapadna Srbija, ili bilo kako da se nazove dràva zapadno od Drine i Dunava, koja je mnogo mo}nija, mnogo stabilnija, koja je mnogo ravnopravniji partner na{oj bra}i isto~no od
Drine i koja predstavqa vrlo zna~ajan me|unarodni faktor. Postojawe takve dràve sigurno bi u mnogim dràvama u svijetu bilo oceweno kao pravo
366
srpskog naroda na samoopredeqewe i brè bi vodilo ujediwewu svih srpskih

zemaqa.
Kada se tako pristupi problemu onda se moè vrlo lako zapaziti ko je u
politi~kom i dràvnom rukovodstvu Republike Srpske Krajine ili Republike Srpske protiv ujediwewa i za{to. Ti razlozi }e biti sigurno ni{tavni, ali }e onda poimenice videti ko radi za neki strani interes, ko radi za
interes komunisti~kog reìma u Srbiji i, na kraju krajeva, ko nije nikako u
moralnom, qudskom ili politi~kom smislu u saglasju sa intersima srpskog
naroda zapadno od Drine.
Novinar: Gospodine [e{eq, kakav je va{ stav i mi{qewe, da li verujete da bi na{ odgovor svetu na sve ove pritiske trebalo i morao biti {to skorije i {to brè ujediwewe, jer samo tako, kao jedna dràva i jedan narod moèmo da se odupremo svim pritiscima?
Dr [e{eq: Od samog svog nastanka Srpska radikalna stranka se zalaè
za {to hitnije ujediwewe svih srpskih zemaqa i stvarawe jedinstvene srpske
dràve sa jednim predsednikom, jednom skup{tinom, jedinstvenim dràvnim
organima. Me|utim, treba biti realisti~an, dok je Slobodan Milo{evi} na
vlasti u Beogradu to ne treba o~ekivati. On je sada glavni protivnik ujediwewa. Za{to? Toliko je ogrezao u izdaji srpskog naroda, u kriminalu u Srbiji. Toliko je lo{ih ekonomskih i socijalnih poteza povukao da nema...
Dr [e{eq: ...na slede}im parlamentarnim ili predsedni~kim izborima, a pogotovu ako se Republika Srpska, Republika Srpska Krajina ujedine sa
Srbijom, to zna~i milion novih glasa~a, vi{e na budu}im srpskim izborima. Od tih milion srpskih glasa~a vi{e skoro niko ne bi glasao za Slobodana Milo{evi}a i Socijalisti~ku partiju i on se kao kuge boji ujediwewa.
On bi sad sve u~inio da spre~i da ikada do ujediwewa do|e. Zato prethodno
moramo sru{iti Milo{evi}ev reìm u Beogradu i Srpska radikalna stranka je krenula odlu~no, jo{ u februaru, sa nizom politi~kih aktivnosti koje,
po na{em mi{qewu, mogu izazvati skoriji pad Slobodana Milo{evi}a. Drìmo masovne mitinge po velikim srbijanskim gradovima, vi to niste u stawu da pratite, jer nas nema na dràvnoj televiziji, tamo smo pod apsolutnom
blokadom, ali mi tu medijsku blokadu efikasno u narodu uklawamo. Recimo,
u Ni{u, koji je bio medijski apsolutno blokiran, mi smo imali 30.000 qudi na
mitingu. Po 20.000 u Kragujevcu, [apcu, Loznici, to iz Loznice ste i gledali,
pretpostavqam, zatim petnaestak u â~ku, 4.000 ~ak u Trsteniku, u Homoqskim planinama ~itava sela iza|u da nas slu{aju, da nas vide i tako daqe.
Srpska radikalna stranka je jedina politi~ka partija, isto~no od Drine, koja danas uìva veliko, ogromno narodno poverewe. Mi sara|ujemo sa
drugim patriotskim strankama i na pravom smo putu da uskoro dovedemo do
politi~kih promena, do radikalnih politi~kih promena u Srbiji. Spremamo i veliki miting u Beogradu, negde polovinom juna ove godine, gde }emo odlu~no NE saop{titi Slobodanu Milo{evi}u u lice.
367
Smatramo da }e to biti stvarawe ozbiqnih uslova za ujediwewe svih

srpskih zemaqa. Ali, dok ne sru{imo Milo{evi}a, nu`no je hitno ujediniti Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu. To je pitawe opstanka za
zapadne Srbe i to je mnogo va`nije za Srpsku Krajinu, nego za Republiku Srpsku, jer Republika Srpska ima koliko-toliko konsolidovane unutra{we dràvne organe, organe dràvne vlasti. Ona funkcioni{e kao dràva. A u Republici Srpskoj Krajini situacija je jo{ veoma, veoma fluidna. Postoji jedan deo dràvnog rukovodstva kome pripada predsednik Republike, Milan
Marti}, komandant vojske, na~elnik {taba general êleketi} i jo{ jedan
broj ~asnih srpskih patriota koji se bore za srpske nacionalne interese.
Ali, postoji deo dràvnog rukovodstva koji je krenuo izdajni~kim putem, pre
svega predsednik Vlade, Borislav Mikeli}. Naàlost, priklonio mu se Milan Babi}, jer poku{ava politi~ki za sebe li~no da pone{to u{i}ari u svemu ovome, zapostavqaju}i interese srpskog naroda u celini.
Dakle, pitawe spasa za Srpsku Krajinu je {to pre ujediwewe sa Republikom Srpskom. I to je prva faza op{teg srpskog ujediwewa. Znajte, po svim
drugim srpskim zemqama }e to izazvati ogromno odu{evqewe, i u Crnoj Gori, i u Srbiji, ako se {to pre ujedine Republika Srpska i Republika Srpska
Krajina. Sad je pravi trenutak da se to sprovede, sad posle ove tragedije u Zapadnoj Slavoniji. Da se ~itavom svetu jasno stavi do znawa da }e zapadni Srbi zajedno, zajedni~kim snagama da se bore za opstanak, a mi isto~no od Drine }emo sve u~initi da vam maksimalno u toj borbi pomognemo.
Novinar: Gospodine [e{eq, {ta je po va{em mi{qewu razlog da Srbi,
evo jedan, dugi, dugi period nemaju jedinstven nacionalni interes? Nama su,
o~igledno, podele u ranijem periodu, a evo i ove sada nanele mnogo {tete i
nanele mnogo nevoqa. Zar je mogu}e da mi ne vjerujemo da mi kao narod moèmo izroditi, moèmo iznedriti jedan broj qudi koji }e znati artikulisati
srpski nacionalni interes i koji }e znati povesti qude u ostvarewe tog jedinstvenog nacionalnog interesa. To je ne{to {to, ~ini mi se, mora biti
{to pre, ako ve} nije, mislim da nije kasno, nikada nije kasno, {to je rekao
dr Popla{en, boqe je danas nego sutra, da se odupremo svemu ovome {to nam
se doga|a?
Dr [e{eq: Mislim da mi, Srbi, imamo jasno iskristalisan op{ti zajedni~ki interes. To je da svi Srbi ìve u jednoj dràvi. I to je odavno formulisano. To je Slobodan Milo{evi} formulisao pre nekoliko godina. I
mi ostajemo pri tome. Setite se koliko smo verovali Milo{evi}u i 1987,
1988, 1989, a posebno 1991. i 1992. godine. Ali, Slobodan Milo{evi} je tada
pomagao i Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu. I zato {to je pomagao zapadne Srbe mi, srpski radikali, smo ga onako svesrdno podràli na
tim posledwim predsedni~kim izborima u Srbiji, u decembru 1992. Zahvaquju}i nama Milo{evi} je superiorno pobedio u prvom izbornom krugu i do nogu potukao Milana Pani}a, ali sad je preuzeo politiku izdaje koju je svojevremeno zagovarao Milan Pani}.
368
Dakle, tu su se stvari promenile. Zna se koji je na{ op{ti nacionalni

interes i od wega ne odstupamo. To je jedinstveni interes svih Srba i gde god
po|ete danas kroz Srbiju vide}ete da Srbi isto misle po tom pitawu. Nema
tu nikakve razlike. Da vidite koliko su Srbi te{ko primili tragediju u Zapadnoj Slavoniji, da vidite koliko je Milo{evi} omrznut svuda u srpskom
narodu. I nas je iznenadila tolika masovnost na na{im mitinzima u februaru. Mislili smo da krenemo negde ve} krajem septembra, po~etkom oktobra
pro{le godine. Nismo se dali navu}i reìmskim planovima da u avgustu iza|emo na demonstracije, odmah nakon blokade na Drini. Znali smo da u avgustu ne idemo na demonstracije, iako su preko nekih policijskih stranaka poku{avali da nas da izvedu. Mi smo to spremali za oktobar, za novembar. Moje hap{ewe je to donekle odloìlo, ali smo se zato boqe pripremili za februar i za naredne mesece. Srbija je odlu~na u svom stavu da treba pomo}i
svim sredstvima zapadnim Srbima u ovoj borbi.
Uostalom, vi znate, skoro u svim jedinicama u Republici Srpskoj ima dobrovoqaca iz Srbije ili iz Crne Gore, negde vi{e, negde mawe. Bili smo iznena|eni kada smo u nekim jedinicama, u nekim zaba~enijim mestima, nalazili qude iz Prokupqa, iz Kragujevca, iz Lu~ana, iz Ivawice i tako daqe. Iznenadimo se kad ih sretnemo, a neki od wih su od 1991. godine ve} na frontovma po Slavoniji, po Dalmaciji, po Lici i tako daqe. Dakle, tu nema nikakve
sumwe kakav je stav srpskog naroda. Milo{evi} je obmanuo Srbe 1992. godine. Da je on tada rekao da je ona Titova avnojevska Srbijica sama sebi dovoqna, da ga ne interesuju zapadni Srbi, on ni tada izbore ne bi dobio. On je izbore dobio pod parolama Srbija se sagiwati ne}e i Svi Srbi u jednoj dràvi. On je i 1993. za svoju Socijalisti~ku partiju pribavio mnogo glasova
jer je opet krenuo sa parolom Za Srbiju, pa se busao u prsa da }e pomo}i zapadnim Srbima. Setite se onog wegovog govora u @enevi, pa su socijalisti
inaugurisali izgradwu pruge Bjeqina-Milo{evac, umesto da kaù Bijeqina-Doboj, Milo{evac asocira na Milo{evi}a, pa {ta je ura|eno od te pruge? Ni{ta. Naravno, jo{ jednom su obmanuli Srbe i vi{e nikada Srbe ne}e
obmanuti. I vi{e ne mogu ra~unati na glasove srpskog naroda. Srpski narod
je za Milo{evi}a glasao i Milo{evi}u verovao, jer je smatrao da je Slobodan Milo{evi} patriota, pre svega to, na stranu je ostavqao sve ideolo{ke
razlike, da li je socijalista, da li je komunista i tako daqe. U jednom trenutku to uop{te nije va`no, va`no je bilo proceniti ko je patriota ko nije patriota. Ali, mi smo, naàlost, do{li u situaciju da Socijalisti~ka partija
Srbije, Srpski pokret obnove i Gra|anski savez imaju istu, identi~nu nacionalnu politiku. Kad imaju identi~nu nacionalnu politiku, ima}e identi~nu politi~ku sudbinu. To im mi, srpski radikali, obe}avamo.
Novinar: Gospodine Popla{en, posledwih meseci u Republici Srpskoj
se pojavio jedan broj partija, moram da kaèm tako, zaìveo je jedan vi{estrana~ki sistem, vi{estrana~ki ìvot. Me|utim, na sre}u, nema nekih ve}ih razlika, ve}ih podela u onom osnovnom opredeqewu, a to je stvarawe sop369
stvene dràve, nezavisne od Hrvatsko-Muslimanske Federacije i weno prisajediwewe Republici Srbiji, odnosno stvarawe jedne jedinstvene dràve.
Dr Popla{en: Zavisi od partije, i ima i nema. Znate, kod nas deluju i
stranke koje deluju i protiv Ustava Republike Srpske. Ciq Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju je ru{ewe Republike Srpske, dodu{e kao i ru{ewe Srbije i Crne Gore i stvarawe neke nove Jugoslavije. Socijalisti~ka
partija deluje nasuprot principa koje su politi~ki formulisali ili usvojili parlament i dràvno rukovodstvo, dakle od onoga {to je stav zvani~nih,
legitimnih predstavnika naroda u Republici Srpskoj. Dodu{e, mi nemamo
uslove pod kojima je mogu} bogat vi{estrana~ki ìvot, koji bi razvio vi{estrana~je u svim wegovim elementima, zbog ratne situacije, zbog vrlo izraènih ratnih dejstava, velikog broja angaòvanih qudi u vojsci, koji nisu u
svakodnevnim obavezama, u svakodnevnom poslu, ali smo uvereni da treba sna`no razvijati klicu vi{estrana~ja, da je to izuzetan moto demokratije. Vi{estrana~je je jedini uslov javne kontrole vlasti, traèwa najboqih re{ewa za
pitawa koja se pred dràvu i narod postavqaju i koja treba da se razre{e.
Me|utim, vi ste dobro primetili, glavni problem je tu {to u jednoj dràvi sve stranke koje deluju moraju da budu, moraju sasvim da se...
Dr Popla{en: ...patriotskom interesu i da daju maksimum od sebe da bi
se sa~uvao taj osnovni nacionalni interes. Pa se onda opet vra}amo do onog
prethodnog pitawa o kome je gospodin [e{eq malopre govorio, a to je da
ipak nismo razre{ili pitawe formulacije baznog nacionalnog interesa u
smislu wegovog prevo|ewa u politi~ku praksu, i da je najsna`niji politi~ki ~ovjek, najmo}niji politi~ki ~ovjek odustao od nekih svojih principa. Ja
bih podsjetio da je to drug Milo{evi}, koji je svojevremeno rekao: Svi Srbi u jednoj dràvi. Ali on ipak nije rekao svi Srbi u nacionalnoj srpskoj
dràvi. Znate, to svi Srbi u jednoj dràvi moè da zna~i i svi Srbi su bili i u prethodnoj Jugoslaviji, ali su u toj prethodnoj Jugoslaviji bili i drugi narodi i ta jedna nelogi~na, neprirodna konstrukcija te Jugoslavije, potencijalno je u sebi ~uvala krvoproli}e koje mi danas doìvqavamo.
Zapravo, pozicija Srpske radikalne stranke, koja kaè da Srbima treba
srpska nacionalna dràva je duboko humana, jer mi za slede}e decenije i vekove ho}emo da se distanciramo od bilo kakvog krvoproli}a. Od sukoba sa
Hrvatima, jer poznato je da Srbi nisu imali nekih velikih problema sa Hrvatima sve dok nisu po~eli da ìve u istoj dràvi. U istoriji nije bilo velikog krvoproli}a i sukoba. Da se privedu istorijskoj poziciji pripadnici
muslimanske veroispovesti, da imaju ona prava koja pripadaju svakoj konfesiji, a ne da za jednu ve{ta~ke naciju sada moramo da na|emo teritoriju, da
drugi to finansira i da se Srbi moraju odre}i svoje teritorije da bi se to
sve preìvelo.
Dakle, ta~no je da se zna {ta je nacionalni interes, ali to znawe o nacionalnom interesu zaista je nu`no prevesti u jednu politi~ku poziciju. Svi
370
legitimni predstavnici srpskog naroda moraju stati iza te politi~ke pozicije i ta politi~ka pozicija mora onda da se prevede na ono {to predstavqa
i vojno delovawe, i dràvno delovawe, politi~ko, informativno i tako daqe. Na ovaj na~in mi dolazimo u situaciju koju su nam poèleli na{i neprijateqi da nas samo unura{wa nesloga, unutra{wi raskoli ili na{e nejedinstvo mogu voditi porazu. Nema onog elementa, nema one snage, zato {to
nije u interesu bilo kome ko bi Srbe porazio, ko bi Srbe uni{tio i ko bi
osujetio realizaciju wihovog istorijskog interesa da Srbi budu slo`ni. Jer,
jednostavno, treba shvatiti da Amerikancima, pa i Nemcima nije u interesu
da wihovi qudi dolaze, da wihovi devetnaestogodi{waci iz îkaga ili iz
Frankfurta ginu za @epu, Srebrenicu, Gora`de tako daqe, jer je to nelogi~no, neprirodno, oni to dobro znaju. Ono {to oni ho}e, i misle da u tome uspevaju, jeste serija pretwi koje su nagove{tene, vi{e nagove{tene, polurealne,
a nikad realne i onda iz te serije pretwi oni nalaze mnoge politi~are pa i
dràvnike, koji imaju lo{u politi~ku procenu, i iz lo{e politi~ke procene vuku one poteze koji su onemogu}ili da Srbi ve} defini{u svoj interes
ka stvarawu jedinstvene dràve, koji je do sada bilo mogu}e realizovati.
U tom pogledu, mi smo duboko uvereni da srpski narod u celini sada preìvqava neku vrstu pro~i{}avawa ili pre~i{}avawa i da }emo u slede}im
mesecima, ili za koju godinu, biti u prilici da sva dràvna rukovodstva zaista zastupaju patriotske interese i da }e se brzo na}i oko te bazne politi~ke pozicije, da }e ostati samo produktivne razlike. Nalazimo se u jednoj
istorijskoj, jednoj velikoj istorijskoj epohi, u kojoj je mogu}e realizovati
srpsku dràvu i da }e kona~o dràvna rukovodstva shvatiti da Srbi kroz
istoriju nikada nisu bili u boqoj poziciji. Jedino su sada u svojoj istoriji u
prilici da zaista realizuju ono {to je bio vekovni san i mi smo duboko uvereni da taj san ne}e biti upropa{}en lo{om procenom {ake qudi, ili nekom grupom izdajnika, kriminalaca ili lopova koji deluju na bilo kom srpskom podru~ju.
Novinar: Imamo jedno pitawe za oba sagovornika, vi ste obojica sa ove
strane Drine, da tako kaèm, ali vi ste, gospodine [e{eq, dosta vremena i
dug vek proveli sa druge strane Drine, pa da li je nacionalni interes Srba,
da li je srpsko pitawe i pona{awe Srba sa ove strane Drine druga~ije od
onog sa one druge strane Drine i koje su to dodirne ta~ke. Da li je informativna blokada, koja je uvedena za nas Srbe sa ove strane Drine, odnosno informacije o tome {ta se ovde doga|a mogla da uti~e i uticala, mo`da presudno, da neki qudi promene svoja mi{qewa i da jednostavno prestane da ih
zanima {ta se ovde doga|a?
Dr [e{eq: Nije. Srbi u Srbiji i Crnoj Gori uop{te ne veruju dràvnoj
televiziji. Dràvna televizija u Crnoj Gori i daje neke informacije o zbivawu u Republici Srpskoj i Srpskoj Krajini, u Srbiji je sve pod totalnom
blokadom, ali narod vi{e i ne gleda dràvnu televiziju. Gleda se ono {to se
ne moè izbe}i, recimo u onim mestima gde nema privatnih televizijskih
371
stanica i gde ne dopiru alternativni izvori infomisawa. Ali, poverewe je

izgubqeno. Apsolutno je izgubqeno. Uostalom, narod u Srbiji gleda prenose
Savezne skup{tine i Republi~ke skup{tine. Sednice Savezne skup{tine
uop{te vi{e i ne zakazuju, jer nisu u stawu da iza|u na kraj, pre svega, sa Srpskom radikalnom strankom. U Republi~koj skup{tini na{i poslanici im
kaù otvoreno u lice sve {to misle, i to do|e do naroda, i narod onda, ne veruje onim zvani~nim informacijama. Narod se vi{e puta uverio, ako gleda
svojim o~ima ono {to se u toku dana de{ava u Narodnoj skup{tini i ako gleda nave~e, na dràvnoj televiziji, interpretaciju reìmskih novinara istog
tog doga|aja koliko se laì i koliko se kleveta u sve to unosi. Puklo je poverewe u socijaliste i posebno u ove iz SK pokreta za Jugoslaviju, koje predvodi crvena ve{tica sa Dediwa, Mira Markovi}. Narod je ve} zove tim imenom, da znate, to je ve} uobi~ajen termin u Srbiji.
Drugo, stav prema srpskom nacionalnom pitawu je isti i u Srbiji i u Crnoj Gori i u Republici Srpskoj i u Republici Srpskoj Krajini. I tu nema nikakve sumwe. Problem je samo reìm. Reìm koji je izgubio poverewe naroda i sad {to vi{e gubi to poverewe to vi{e represivne elemente unosi u
proces vo|ewa svoje dràvne politike. Reìm koji uìva poverewe naroda
nema potrebe za nekom velikom represijom. Represija je onda strogo u skladu
sa zakonom. Kad je represija iznad zakona, iznad Ustava, reìm vi{e ne po{tuje ni propise koje sam donosi. To je najboqi pokazateq kakav je odnos naroda prema reìmu Slobodana Milo{evi}a.
Ube|en sam i u~ini}emo sve da sru{imo Milo{evi}a demonstracijama,
{trajkovima, generalnim {trajkovima, gra|anskom neposlu{no{}u i zahtevom za novim i parlamentarnim i predsedni~kim izborima. Na sve to idemo
koliko do 15. juna, do polovine juna ove godine. I taj proces vi{e niko ne moè zaustaviti. Dok ne polomimo noge idemo od sela do sela, da narodu kaèmo sve {to imamo, idemo sa alternativnim izvorima informisawa, specijalnim brojevima lista Velika Srbija i tako daqe. Reìm vi{e nema nikakvih mogu}nosti da nam se suprotstavi. Reìm je sav repertoar kojim je
raspolagao protiv nas ve} upotrebio. I hap{ewa, i zabrane, i maltretirawa, i tu~e sa policijom i sve ostalo, jedino jo{ da nas po~nu likvidirati.
Nije neverovatno da }e u posledwim, gr~evitim fazama borbe za opstanak i
tome pribegavati. Ali, i na to imamo dogovor, imamo razra|ene varijante.
Zna~i, oni vi{e nemaju {ta protiv nas da primene, a mi smo tek po~eli da
prezentujemo javnosti repertoar svojih mogu}nosti suprotstavqawa reìmu
i idemo otvoreno sa tim.
Novinar: Gospodine Popla{en, vi ste pisali mnogo o ovoj temi Srbi
zapadno i Srbi isto~no od Drine. Ne bih volela da se odoma}i taj termin Srbi isto~no i zapadno od Drine, volela bih da to budu Srbi, Srbi iz jedne dràve, da se ne delimo ni na isto~ne, ni na zapadne, ni ju`ne, ni severne, a po{to sam ve} rekla, a vi ste se sloìli da su nam podele izgleda su|ene, {ta
372
sada, kako sada da izbegnemo to, da izbegnemo te daqe podele i da se ujedinimo po jednom pitawu i po jednoj stavci?
Dr Popla{en: U prethodnom pitawu je taj problem na neki na~in sadràn. Gospodin [e{eq je ro|en sa ove strane Drine, pa se opredelio i ìvi
u Srbiji...
Dr [e{eq: Pa svojevremeno sam prognan odavde, nisam se ba{ mnogo
opredeqivao.
Dr Popla{en: Da.
Dr [e{eq: Hteo sam i posle robije da ostanem u Sarajevu, ali prakti~no nije bilo nikakvih mogu}nosti.
Dr Popla{en: Mogao si se opredeliti da ìvi{ ovde pod torturom.
Dr [e{eq: Nije moglo ni pod torturom.
Dr Popla{en: Ja sam ro|en u Srbiji, pa ìvim sa ove strane Drine,
iako su mi roditeqi Kraji{nici, tako da na neki na~in imamo i ìvotno iskustvo koje je vezano za sve srpske zemqe, ne samo nau~ni i politi~ki interes.
Vidite, sticajem istorijskih okolnosti i prilika Srbi zapadno od Drine su prisiqeni na vi{i nivo istorijske i nacionalne svesti od Srba koji
su u ovoj situaciji isto~no od Drine. Rekao bih da na neki na~in oni predstavqaju prethodnicu ili ono {to je budu}nost Srba isto~no od Drine u narednim mesecima i godinama. U tom smislu, ta cena je verovatno velika i ogromna, to je krv koja je pala i `rtve koje postoje. Me|utim, te `rtve sigurno nisu uzaludne i nisu vezane samo za odbranu golih ìvota i prostora zapadno
od Drine, nego su one ugra|ene u opstanak i budu}nost srpstva u celini. Ta
svest je zaista prisutna u svim srpskim zemqama, ali mnogo vi{e sa ove strane Drine. Srbi moraju da imaju u vidu ~iwenicu da su 50 godina komunisti~ke diktature ìveli pod pritiskom, istorijski selektirane ~iwenice jedne
ideologije koja ih je prisiqavala da kao vrednost...
Dr Popla{en: ...sva pitawa o nacionalnoj svesti. Takozvani, internacionalizam, koji podrazumeva distancu ili ~ak averziju prema nacionalnom
ose}aju, bio je osnovni ideal koji po~iwe sa prvom stranicom bukvara u
osnovnoj {koli, a zavr{ava se sahranom svakog ~oveka iz tog perioda.
Ta cena, odnosno, ta istorijska sudbina, da je tako nazovem, mora biti
prera|ena u ovim, ili se ve} prera|uje u ovim godinama, i ona doìvqava svoj
uspon ka nacionalnoj svijesti i u Srbiji. I mi se zaista nalazimo na pragu
situacije u kojoj je komunisti~ki reìm u Srbiji, koji stoji iza komunisti~kih principima, potpuno delegitimisan. Pazite kada se izra~una Socijalisti~ka partija Srbije je na pro{lim izborima, iako ima sada apsolutnu
vlast, sa dve, tri demokrate dobila 22 posto srpskih glasova. Sada, verovatno, ne bi dobila vi{e od 10 posto. Ja u ovom trenutku ne}u da kaèm ni da je
opozicija u celini mnogo zrelija, boqa, i tako daqe, od Socijalisti~ke partije, ali jedna nesocijalisti~ka i nekomunisti~ka pozicija je u svakom slu373
~aju mnogo zastupqenija nego oni principi koje svakodnevno gledamo u 35 od

ukupno 30 dnevnika na dràvnoj televiziji u Beogradu. Dakle, samo da malo
progovori jedna demokratska atmosfera u Jugoslaviji, odnosno, Srbiji i Crnoj Gori, samo malo da se udari po pipcima diktaturi koja tamo vlada, mi bismo bili u situaciji da srpski narod zapadno do Drine mnogo vi{e ra{iri
svoje ruke prema bra}i isto~no od Drine. Do{li bismo u situaciju da se na|e neko ko }e zaista sazvati poslanike parlamenata svih srpskih zemaqa i ko
}e re}i: To je to za {ta moramo da se borimo, glasno, jasno, bez diverzanata, bez izmi{qawa pritisaka, da uloìmo svu svoju energiju i vojnu, i ekonomsku, i politi~ku i da kona~no zavr{imo ovaj zadatak.
U tom smislu i posmatram to {ta su zapadni Srbi, {ta su isto~ni Srbi.
Zapravo, tu se radi vi{e o jednoj geografskoj odrednici, jer je ta Drina, Drina koja te~e kroz centar srpskih zemaqa na{a neka muka, a pokazalo se da ona
mnogima sluì da se prodube razlike, da se srpski narod me|usobno suprotstavi, umesto da je ona zapravo potpuno prekrivena mostovima i da sluì vi{e kao reka iz koje se pije voda na odmoru u odlasku iz jedne srpske zemqe u
drugu. U tom smislu mi ne insistiramo na tome da postoje zapadni Srbi nasuprot isto~nim Srbima. Postoje samo Srbi koji ìve u pojedinim srpskim zemqama, ali zaista moramo priznati i da postoje, kao i u drugim velikim narodima, i neke regionalne razlike. Ima neke druga~ije kulturalne karakteristike, zbog istorijskih i drugih razloga, Srbin koji ìvi u Kninu, od Srbina koji ìvi u Pirotu, od Srbina koji ìvi u Podgorici, od Srbina koji
ìvi u Bitoli i tako daqe. Dakle, te regionalne razlike su efemerne, marginalne, ali od tih marginalija mnogi prave glavne argumente i me|usobno
suprotstavqaju Srbe. Mi smo na pragu da ono {to je marginalno gurnemo zaista na margine i da na{ centralni nacionalni interes prodre od svakog sela, do svih predsednika sada{wih republika.
Novinar: Gospodine [e{eq, da se vratimo va{oj poseti Republici Srpskoj, va{em dana{wem obilasku Srpskog Sarajeva i va{em odlasku u Hercegovinu. Na na{u, da tako kaèm nesre}u, Srpsko Sarajevo je davawem na kori{}ewe sarajevskog aerodroma pripadnicima UNPROFORA podjeqeno, da
kaèm na dva dela, isto~ni i zapadni, tako da }ete vi morati sutra putovati
okolo do drugog dela Sarajeva, a mogli ste danas za pet minuta, ili deset, sti}i i do ovog zapadnog dela Sarajeva. Tu za vas nije ni{ta novo, linije razdvajawa u Sarajevu su reka Miqacka, nekoliko metara, jedna stambena zgrada, ali
je ~vrst stav srpskih boraca da to sa~uvaju i da Srpsko Sarajevo bude zaista
Srpsko Sarajevo.
Dr [e{eq: Nema sumwe u pogledu tog stava srpskih boraca i u to moè
da se uveri svako ko si|e na Grbavicu, ko do|e do Jevrejskog grobqa, ko pre|e
i na drugu stranu, ko do|e i Ilija{, Vogo{}e, Iliyu ili Rajlovac, Hayi}e,
dakle tih pet op{tina severno i zapadno od Sarajeva. Ali, ube|en sam da }e
uskoro sazreti uslovi da celo Sarajevo bude srpsko. Celo Sarajevo.
374
Muslimani nisu hteli mir, imali su {ansu da dobiju po{tenu nagodbu sa

Srbima, prvo Kutiqerov plan koji je bio za Srbe veoma nepovoqan Srbi su
prihvatili, muslimani prihvatili pa odbili. Hteli su rat, pa su dobili rat.
U ratu su poraèni i umesto da zaustave taj poraz tako {to }e sanirati stawe i zadràti one teritorije koje su u wihovim rukama oni kre}u u nove
ofanzive. Prosto ih velike sile guraju u te ofanzive da bi ih potpuno uni{tili i uz to oslabili Srbe i omogu}ili Hrvatima da uzmu {to ve}i deo Bosne i Hercegovine, jer te velike sile iskreno jedino Hrvate pomaù slede}i
politiku Vatikana. To je o~igledno svuda na ovim balkanskim prostorima.
Po{to muslimani ne}e mir, onda }e ostati bez i~ega, osta}e i bez Sarajeva
i bez Tuzle, i Zavidovi}a, Maglaja, Zenice, Bugojna, ni{ta im ne}e ostati.
Raspr{i}e se po belom svetu. Srbi im i daqe nude mir, ali jedini realan
mir, dugotrajan mir moè se posti}i ako se postigne razgrani~ewe na linijama dostignutih frontova. Razume se, tu i tamo neki ustupak i kontraustupak su mogu}i, ali Srbi ne mogu ne{to dati a da ne dobiju zauzvrat ne{to
iste vrednosti. I neka na to ne ra~unaju ni Hrvati, ni muslimani. Takve trgovine ne}e biti. [to se samog Sarajeva ti~e, tu je UNPROFOR spre~io muslimanski poraz i, opet nagla{avam, nije spre~io muslimanski poraz zato
{to su mu dragi muslimani, nego zato {to velike sile èle da muslimana ovde ne bude, da se neprekidno iscrpquju, da neprekidno ginu i da neprekidno
odlaze, jer da su odmah doìveli poraz, ti muslimani bi ovde ostali, ostali
bi da ìve u Republici Srpskoj, ostali bi da ìve u skra}enoj Jugoslaviji.
To velike sile ne}e, velike sile èle da oni nestanu i oni }e nestati ako nastave sa ovim ratnim dejstvima. Uostalom, Srbi u toku ovoga rata nikada do
kraja nisu sve svoje kapacitete iskoristili u oruànim obra~unima. Sazrelo je vreme da se napokon to iskoristi.
Po mom mi{qewu, Srbi vi{e ne smeju prihvatiti nikakvo primirje, ne
treba ni razgovarati vi{e o primirju, Srbi ne treba da prihvate nigde nikakav poniàvaju}i poloàj u me|unarodnim pregovorima. Sada kada su prozvani neki visoki srpski dràvni i vojni funkcioneri od strane Me|unarodnog suda u Hagu, te improvizovane institucije velikih sila, onda oni vi{e nemaju o ~emu da razgovaraju. To je sme{na stvar. U ovom slu~aju, ostaje mogu}nost opredelewa izme|u dve alternative. Ili }e muslimani prihvatiti
mir odmah, mir koji podrazumeva razgrani~ewe na linijama dostignutih
frontova ili }e u novom ratu izgubiti sve ovo {to danas imaju u svojim rukama. Ili }e onda doìveti definitivan i totalni poraz. Srbi treba da budu spremni na obe varijante, ali nema vi{e mirovawa, nema vi{e primirja u
kome }e se muslimani donaoruàvati, sticati pod za{titom UNPROFORA
nove pozicije kako bi se rat produìo u nedogled. Srbi sada treba taj rat definitivno da zavr{e. Ustupili su Ujediwenim nacijama sarajevski aerodrom da bi se dostavqala humanitarna pomo} muslimanima, opkoqenim muslimanima. Jedan human gest koji je zlouporebqen. Sad treba dovesti u pitawe kori{}ewe tog aerodroma. Neka ponovo prete vazdu{nim udarima, poka375
zalo se da ti vazdu{ni udari ne mogu biti efikasni. I ne treba uop{te strepeti od tih vazdu{nih udara. Uostalom, ko je dobio rat samo napadom iz vazduha? Nikada niko.
S druge strane, postoji veoma, veoma efikasno sredstvo da se spre~i svaki vazdu{ni napad na Srbe. To su srpski oficiri pokazali svojevremeno kada je bila kontraofanziva kod Biha}a. Znali su efikasno da spre~e NATO
udare. I ovde, u slu~aju Sarajeva, to moè efikasno da se spre~i. Da se kaè:
Ako jedna granata padne na srpske poloàje iz NATO aviona da se tog trenutka jedna luna baci u Sarajevo. Raketa zemqa-zemqa tipa luna, a ona
ostavqa krater od sto metara u pre~niku, samo krater. Pa ako neko èli da
izazove takve srpske kontraudare onda neka udari iz vazduha. Ali, tu vi{e
oklevawa ne sme biti, mora se uvek uzvratiti ne ravnom merom, nego vi{estruko i onda }e svi znati {ta mogu a {ta ne mogu kad su Srbi u pitawu.
Novinar: Kada smo objavili da ste ve~eras gosti, vi i gospodin Popla{en, bilo je dosta poziva i dosta pitawa, ali jedno je bilo najbrojnije. Svodilo se na dobrovoqce, pripadnike, simpatizere va{e stranke koji su od prvog dana rata na prostorima biv{e Hrvatske, biv{e Bosne i Hercegovine,
prisutni kao dobrovoqci.
Me|utim, ~ini im se da je to ne{to u posledwe vreme splasnulo, kao da
deo qudi i va{ih pripadnika i va{ih simpatizera vi{e nije zainteresovano za sudbinu Srba u Republici Srpskoj. Da li je to tako i da li su va{i dobrovoqci i daqe tu, da li ste spremni...
Dr [e{eq: To je lo{ utisak. Prvo, na{ih dobrovoqaca i daqe ima, ima
ih kod ~etni~kog vojvode Slavka Aleksi}a na Jevrejskom grobqu, kod vojvode
Vaska u Ilija{u, kod vojvode Mande Maksimovi}a na Majevici, tu je i jedan
broj dobrovoqaca sa vojvodom Brnetom na Iliyi, zatim kod vojvode Radovi}a na Podvele`ju i tako daqe. Ima ih, ali bilo bi ih mnogo vi{e onoga trenutka kad bi komanda srpske vojske zatraìla da dobrovoqce po{aqemo. Nama je sada mnogo teè da upu}ujemo dobrovoqce nego {to je to bilo 1991, 1992.
i 1993. godine. Kada smo onda upu}ivali dobrovoqce imali smo dobru saradwu sa Slobodanom Milo{evi}em. On nam je davao uniforme, oru`je, autobuse, ~itavu kasarnu u Bubaw potoku je dao na raspolagawe Srpskoj radikalnoj
stranci, svu tehni~ku opremu koja je bila potrebna i to je mnogo boqe funkcionisalo. Zbog izdaje Slobodana Milo{evi}a danas se Srpska radikalna
stranka susre}e sa velikim te{ko}ama kod upu}ivawa i opremawa dobrovoqaca. Na{i dobrovoqci sada odlaze u civilnim odelima, a {aqemo ih tamo
gde ih pozovu odre|ene komande srpske vojske. Danas ih najvi{e {aqemo u
Srpsku Krajinu i to u zapadni deo Srpske Krajine, na prostore koji su slabo
naseqeni, gde je na{a pomo} najpotrebnija. Ti dobrovoqci prolaze autobusima kroz koridor preko Bawaluke, a to je tamo{wim Srbima poznato, ne moèmo govoriti o brojkama, naravno.
Novinar: Da.
376
Dr [e{eq: Sad nam je mnogo teè da obezbedimo recimo autobuse, neku

osnovnu opremu koja ide sa dobrovoqcima. Dobrovoqci dobijaju oru`je tamo
gde do|u, tamo se i obla~e, dobijaju uniformu, oru`je i sve ostalo. Utoliko je
na{a situacija komplikovana i utoliko je duì taj proces priprema za odlaske dobrovoqaca. Ali, u svakom slu~aju, onoliko koliko komanda srpske vojske zatraì dobrovoqaca mi smo u stawu da po{aqemo.
Novinar: Evo da vas...
Dr [e{eq: I to prekaqenih ratnika koji imaju ogromno ratno iskustvo
jo{ od Borova Sela pa naovamo.
Novinar: Gledalac sa Pala i gledalac iz Glamo~a vas pitaju, kada }ete
odràti govore na Palama i u Glamo~u? I gledalac sa Pala vas pita, {ta mislite o Kontakt grupi? A potom evo jo{ jednog pitawa, na koje mo`da prvo
da odgovorimo, {ta u~initi da se jedan broj Srba iz biv{e Bosne i Hercegovine vrati u Republiku Srpsku, zajedno sa, verovatno, va{im dobrovoqcima?
Dr [e{eq: Ovo nije vreme za politi~ke govore. Mi smo imali nekoliko mitinga Srpske radikalne stranke na podru~ju Republike Srpske u martu.
Recimo veliki miting u Bawaluci, u Prijedoru, u Modri~i, u Derventi, je li
tako?
To su bila ta ~etiri mesta, dok je jo{ trajalo primirje. Kad je krenula
muslimanska ofanziva na Vla{i} mi smo stali sa organizovawem politi~kih skupova i okrenuli se naporima druge vrste, dakle, ~isto nacionalnim,
patriotskim i odbrambenim. Takav je slu~aj i sa Republikom Srpskom Krajinom i evo ovih nekoliko dana, ve} smo tri dana u Republici Srpskoj, mi ne
drìmo nikakve politi~ke skupove, mi idemo po prvim borbenim linijama.
Idemo tamo gde su srpski borci za slobodu, idemo tamo gde je najopasnije, gde
je najteè i mislimo da je to jedan na~in iskazivawa na{e solidarnosti, na{e podr{ke, a, s druge strane, sve }emo u~initi da pomognemo i slawe dobrovoqaca. Mi smo, naàlost, jo{ uvek opoziciona politi~ka stranka u Srbiji
pa ne moèmo pomo}i nekim velikim materijalnim sredstvima, imamo problema i kada upu}ujemo humanitarnu pomo} preko Drine. âk su nam sada zaustavili nekih 800 kilograma cigareta koje smo spremili za borce, vi{e tona hrane i sli~no, bez izdavawa dozvole. Li~no sam pro{ao, i pored zaustavqawa od strane policije na Karakajskom mostu, krenuli smo, pro{li onu
rampu na Drini i nismo hteli da po{tujemo komande policije. Pa neka pucaju za nama na kraju krajeva. Znate, to su ta sitna maltretirawa koja su bila
o~igledna i u vreme organizovawa mitinga u Loznici, 600 specijalaca su poslali na {eta~ki most, o~ekuju}i da }e do}i malo qudi, pa da se sa nama s lako}om obra~unaju. Kada su videli kolika se masa qudi vaqa prema mostu
upla{ili su se i odlu~ili da se razmaknu, da nas puste da pro|emo, a onaj komandant policije sa mosta, za kaznu je preme{ten na Kosovo, na albansku granicu. Znao sam mu ime, zaboravio sam, ne mogu sada ta~no da se setim kako se
zvao. Dakle, u svakom tom slu~aju moète ra~unati na pomo} Srpske radikalne stranke. Treba uvek da imate u vidu da, naàlost, jo{ nismo vladaju}a
377
stranka pa ne moèmo dràvnim nekim sredstvima da utièmo, dràvnim

mogu}nostima, i tako daqe, ali koliko jedna opoziciona stranka uop{te moè da uradi znajte da }e to uraditi pre svega Srpska radikalna stranka i niko nikada ne moè dovesti u sumwu, da va{u sudbinu smatramo i na{om sudbinom. Uostalom, mogu da vam kaèm sasvim otvoreno i slobodno, ro|en sam
u Sarajevu, Sarajevo je moj grad i sudbina Sarajeva na neki na~in je i moja sudbina. Bez obzira {to sam se mnogo pre rata preselio u Beograd i {to sam, na
neki na~in, sada ve} odavno Beogra|anin. Tu za mene neke posebne razlike nema. Srpski radikali su pokazali i u ovom ratu primer velike, ogromne hrabrosti. Drugo, Srpska radikalna stranka se ni~im nije obrukala u ovom ratu. Srpski radikali nisu u~estvovali ni u kakvim pqa~kama, proneverama,
zverstvima, zlostavqanima i tako daqe. Ne mogu da garantujem za svakog pojedina~no, znate, na|u se nedisciplinovani qudi svuda, ali kod nas nije bilo
nikakvih sistematskih krivi~nih dela i to je ono zbog ~ega je Srpska radikalna stranka ponosna. Gde god su se borili na{i dobrovoqci ostavqali su
primere velikog juna{tva, uostalom, i ovih nekoliko komandanata dobrovoqaca koje sam sada nabrojao, najboqe o tome svedo~e. Srpski narod ih poznaje, u onim krajevima gde su oni dejstvovali i gde su se borili, i nema nikakve
potrebe da iznosim neke posebne detaqe.
Novinar: Evo pozdravqaju vas va{i...
Dr [e{eq: Nismo odgovorili na sva pitawa. [to se plana Kontakt grupe ti~e...
Novinar: Time }emo poku{ati, da zavr{imo emisiju.
Dr [e{eq: ...mi{qewe je apsolutno negativno i ne moèmo ga nikako
prihvatiti.
Novinar: Pozdravqaju vas va{i drugovi koji su sa vama poha|ali gimnaziju u Sarajevu.
Dr [e{eq: Dobro, mogli su da kaù i svoja imena. Da.
Novinar: Verovatno ih ima vi{e. Izvolite.
Dr Popla{en: Hteo sam samo da dodam, {to se ti~e ovoga prethodnog pitawa. Tu postoji niz, rekao bih, i zlonamernih primedbi {to se ti~e dobrovoqaca i politi~kog rada Srpske radikalne stranke. Pre svega, svi moraju imati u vidu da Srpska radikalna stranka nije organizovala nikakve
formacije nezavisno od Vojske Republike Srpske Krajine i Vojske Republike Srpske.
Dr [e{eq: To nikada nigde nije bilo.
Dr Popla{en: Nikada nigde nije bilo, nego su direktno ukqu~eni. Najpre je masovno stvorena atmosfera u Srbiji, pa onda me|u raznim ekspoziturama, naro~ito u oficirskom kadru, da kao neki dobrovoqci dolaze kao ne{to da pqa~kaju, kao neko ~etni{tvo da prosipaju i tako daqe. To {to su oni
~etnici, a nisu iskqu~eni iz Vojske Republike Srpske ne daje im nikakvu ni
privilegiju, niti mi ho}emo da ih deprivilegi{emo.
Dr [e{eq: Uostalom, vaqda su svi srpski vojci ~etnici.
378
Dr Popla{en: Da. Mi se borimo i na{ je stav da je nama potrebna vojska

koja }e u celini biti srpska. I u tom smislu nama ne treba odvajawe na{ih
dobrovoqaca od drugih pripadnika. Kada mi budemo u parlamentu ili ve}ina u parlamentu, mi }emo traìti da se ta srpska vojska u potpunosti formira na najboqim ~etni~kim tradicijama, a to }emo traìti u parlamentu na
demokratski na~in. A ono {to se sada u istoriji zbiva, mi smatramo da istorija takav postupak opravdava. [to se ti~e politi~kog rada Srpske radikalne stranke potpuno je proma{en prigovor da se mi bavimo nekim stran~arewem u toku rata. I osnivawe na{ih odbora i rad stranke sveden je iskqu~ivo na na{e angaòvawe oko osnovnog nacionalnog programa i oko osnovnog
nacionalnog pitawa. Mi, takore}i, drìmo stranku na leru, a anga`man dozvoqavamo, simboli{emo, vodimo, formuli{emo i tako daqe samo u onom
smeru koji obezbe|uje realizaciju osnovnog nacionalnog interesa. Razume se
da na{i brojni ~lanovi i simpatizeri moraju imati u vidu da smo mi opozicona stranka, da ne delujemo ni u skup{tinama op{tina, ni u parlamentu i
da smo zainteresovani za izbore kao i svaka opoziciona stranka, jer ho}emo
da verifikujemo na{u popularnost i legitimitet u narodu, da ho}emo, uostalom, jer stranka postoji zbog toga da u|e u vlast, da preko instrumenata vlasti realizujemo svoj program. Kao {to voda postoji da se ugasi è|, da se ~ovek napije, tako stranka, po prirodi stvari, postoji radi borbe za vlast, a
prigovor da se mi borimo za vlast, a ne za ne{to drugo, uglavnom dolazi, ili
vrlo ~esto dolazi na jednoj strani od boq{evi~ke tradicije nerazumevawa,
na drugoj strani od serije lopova ili kriminalaca koji ~uvawem vlasti ho}e
da na nekom nivou prikriju ili sakriju svoje prqave poslove koji bi do{li
na videlo u jednoj demokratskoj atmosferi, kod mogu}nosti vi{estrana~ke
kontrole i tako daqe.
Dodu{e, to je opet vezano i za one sa druge strane Drine. Moram da napomenem, da bra}a u Srbiji, to jest vlast u Srbiji nije nam mnogo pomogla u hvatawu na{ih lopova. Znate, sve {to je ovde ukradeno pre{lo je s one strane
Drine, tamo je verfikovano pe~atima i MUP-a i organa vlasti i tako daqe,
jer je bilo vrlo ugodno kupiti dobar auto za dve, tri hiqade maraka, pa onda
jo{ za dve, tri ili kamione, ili repromaterijal, sirovo drvo, ne znam ni ja
{ta sve. Da je ve} 1992, ili po~etkom rata, ona vlast pomogla da mi pohvatamo jednu seriju na{ih lopova, verovatno bi mnogo vi{e stisli korupciju,
kriminal i lopovluk s ove strane i bili bi u mnogo povoqnijoj situaciji.
No, u svakom slu~aju, nalazimo se u situaciji kada }e ne samo Srpska radikalna stranka nego i ostale politi~ke stranke imati mnogo ozbiqnih i konstruktivnih poslova ~im ozbiqnije prodre mir i ~im glavno re{ewe bude na
horizontu.
Dr [e{eq: Kada je re~ o tom kriminalu mo`da je va`no da se kaù jo{
neke stvari, jer to je zaista problem koji najvi{e optere}uje ìvot Srba u
svim srpskim zemqama. Sve glavne kriminalne aktivnosti, koje su se de{avale tokom ovog rata na prostorima Republike Srpske i Republike Srpske
379
Krajine, vezane su za reìm u Srbiji, za srbijansku policiju i za kontraobave{tajnu slu`bu Vojske Jugoslavije, naravno u kojoj predwa~e komunisti,
~lanovi SK pokreta za Jugoslaviju o ~emu smo mi vi{e puta govorili. Recimo, @eqko Ra`natovi} Arkan je ~ovek UDB-e Srbije, nekada je likvidirao
emigrante po zapadnoevropskim zemqama i usput pqa~kao banke. U ovom ratu {tampa ga je izvikala kao nekog srpskog junaka. Mada pod svojom komandom
nikada nije imao vi{e od 200, 300 qudi. On se busao u prsa da je oslobodio Bijeqinu, {to nije istina. Imao je svega 29 qudi u Bijeqini i {ta je uradio,
opqa~kao je Bijeqinu. [ta je uradio u Br~kom? Opqa~kao je luku Br~ko, odneo sve {to se na{lo u luci, milione i milione maraka vredi ta roba. Ne bi
on to mogao sam da uradi, on je {leperima to izvla~io uz blagoslov srbijanske policije, Radmila Bogdanovi}a, Sokolovi}a, Radovana Stoj~i}a Baye i
tako daqe. I to je prodavano na crnom trì{tu, novac je deqen. Ukrao je ~ak
i neko vatrogasno vozilom iz Bijeqine, cela Bijeqina se ponosila tim vozilom, ko{talo je oko milion i po maraka pre rata, odvezao ga u Erdut i gubi mu se svaki trag.
Recimo, te stvari ne moè niko da veè za Srpsku radikalnu stranku. Mi
smo ~isti. Da nismo tako ~iste pro{losti, da nismo tako ~istih aktivnosti,
reìm bi odavno uspeo da iza|e sa nama na kraj. Reìm moè pravno da nas
optuùje za razne stvari, ali ne moè ni{ta od toga da dokaè. Sve ostale
stvari koje su se de{avale ovde, najve}i kriminal vezan je za saradnike, za jatake s druge strane. Kako je Milo{evi} tako lako mogao da vrbuje Milorada
Dodika i jo{ {est poslanika ovde? Oni su prvo razgranali biznis u Srbiji,
u{li u razne kriminalne afere, imali su ih u {akama, ~ak ako bi neko do
wih poku{ao da se otrgne ne moè, suvi{e je u to zabrazdio. To su metode
kojima se jo{ vi{e sluè u Srpskoj Krajini. Tamo postoji neki î~i}, poznati kriminalac iz Petriwe, koji sa Borislavom Mikeli}em zajedno {vercuje svim vrstama najtraènije robe. Recimo, dosta te robe su prodavali u zapadnu Bosnu Fikretu Abdi}u, za skupe pare, ogromna zarada se tu ostvarila.
Nemamo mi ni{ta protiv {to se to radilo, ako je ta zarada i{la u dràvni
buyet, ako su vojnici od toga mogli da dobiju pristojne plate, da ishrane porodicu, ako su radnici mogli da dobiju plate, penzioneri penzije i tako daqe, da imaju od ~ega da ìve. Ali, sve je to i{lo u privatne yepove i tu smo
pokrenuli ogromnu bujicu. Ta bujica }e da zbri{e reìm u Srbiji, a oni zauzvrat ne mogu ni{ta da nam prigovore, na{a pro{lost je ~ista potpuno, mogu da nas hapse zato {to se potu~emo sa policijom, ili zato {to pqunemo neke od najve}ih kriminalca u Srbiji, ili zato {to kaèmo ono {to mislimo,
ali da nam na|u ne{to prqavo, kriminal, ratni zlo~in, to kod nas ne mogu da
na|u. U tome je osnovni izvor na{e snage, naravno, i u tome {to ne mewamo
svoju politiku iz dana u dan. Ono s ~im smo krenuli svojevremeno, kada smo
formirali na{u stranku ostalo je i danas glavna odrednica na{e politike.
Novinar: Gospodine [e{eq i gospodine Popla{en, za kraj emisije imate li neku poruku srpskom narodu, srpskim borcima koji vas sada gledaju, u
380
stvari ona proizlazi iz ovoga {to ste vi rekli, a to je istrajnost i upornost

i ta borba za slobodu i za dràvu }e se isplatiti.
Dr [e{eq: Evo prvo gospodin Popla{en.
Dr Popla{en: Vidite, rekao bih slede}e. Rat nosi mnogo optere}ewa,
moralnih dilema, a i nacionalnih dilema i tako daqe. Mnogo je pogibija,
mnogo je krvi, u tom smislu jako je pove}ana osetqivost svakoga od nas ko se
nalazi u ratnom podru~ju, a pogotovo nekoga ko je na prvoj liniji, a ku}i mu je
porodica, i on verovatno misli {ta }e da doru~kuju da li }e imati ve~eru.
Mi se nalazimo, pored toga, u situaciji kada su se velike sile koncentrisale da na|u metode i na~ine da nas me|usobno posva|aju. Ti me|usobni sukobi,
jedino me|usobni sukobi mogu voditi u na{ poraz. Sve drugo, minimum na{e
sloge, sasvim izvesno vodi na{oj pobedi. I qudi moraju imati u vidu da mi
znamo za mnogo toga {to je zlo i {to ne vaqa, da postoji mnogo korupcije,
mnogo kriminalaca, da postoji i lo{ih politi~ara, ali da postoji i lo{ih
privrednika i lo{ih vojnika, lo{ih dezertera i tako daqe. Mnoge stvari }e
vrlo brzo do}i na dnevni red. Nalazimo se u situaciji kada, zbog na{e osetqivosti, moramo u~initi sve da spre~imo da bilo koje srpsko pitawe re{avamo tako {to }e Srbin na Srbina potegnuti no` ili pu{ku. Ako neko treba da gine postoje veliki istorijski razlozi da se pogine na granicama zapadnih srpskih zemaqa, da se te granice u~vrste, a da se me|usrpski sporovi re{avaju na drugi na~in. Na taj na~in }emo sigurno izvu}i tepih ispod nogu
svim izdajnicima, kriminalcima, korupciona{ima i do}i }emo do onog re{ewa koje vodi u jedinu mogu}u budu}nost. Tako|e, kad qudi malo razmisle,
zapazi}e da nema vi{e ~oveka u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, naro~ito ako je javna li~nost za koga se ne pri~a da je apsolutni kriminalac, da je sve pokrao, da ima milione dolara, maraka, ku}e tamo, ovamo i tako daqe. Me|utim, moramo navi}i da demokratska procedura podrazumeva da
kada nekoga optuùjemo, pa i mi kao Srpska radikalna stranka, da moramo
imati apsolutne dokaze. Mi nijedno ime, odnosno Srpska radikalna stranka
i weni predstavnici, nismo pomenuli a da nismo izi{li sa onim argumentima sa kojima se moè izi}i na sud. Da razne kafanske pri~e, prepri~avawa,
nemaju mnogo smisla ukoliko ne budemo potpuno demokratski i na zakonom
predvi|eni na~in ra{~i{}avali stvari. U tom smislu, dakle, nalazimo se u
situaciji kada moramo izdràti ovo {to nam se istorijski dogodilo i kada
to na{e izdràvawe moramo produktivno voditi glavnom re{ewu, a sve muke i sporedna pitawa, odmah nakon toga moraju do}i na dnevni red i re{avati se na produktivan na~in.
Dr [e{eq: Ja bih samo nekoliko re~i. Svojim o~ima sam se uverio, a dosta ~esto boravim na prostorima Republike Srpske, i mogu da kaèm da ovde
narod veoma, veoma te{ko ìvi, u velikoj materijalnoj oskudici. Ali, ovo
mora da se izdrì, jer svi Srbi treba neprekidno da znaju da ono {to se sada
sa~uva kao srpsko definitivno }e ostati srpsko, ono {to se sad eventualno
izgubi nikada vi{e ne}e biti srpsko. Jedan od najve}ih uzroka ovih zala, ko381
ja se de{avaju u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, jeste izdajni~ka politika Slobodana Milo{evi}a u Beogradu koji sad neprekidno nasr}e. Nasr}e posebno preko dve pete kolone, jedna je Savez komunista pokret
za Jugoslaviju, a drugo Socijalisti~ka partija. Tre}a strana, je stalna propaganda dràvnih medija Srbije. Wihov je ciq da rasture Republiku Srpsku, da
unesu razdor u narod, mr`wu, nepoverewe, da sukobe pojedine linije vlasti,
da sukobe politi~are sa oficirima, oficire s vojnicima i tako daqe. Da se
stvori op{ta pometwa kako bi se sve ovo slomilo. Kako bi se ova muka, ova
krv prolivena, znoj narodni obezvredilo. To treba svi Srbi da imaju u vidu,
da budu budni i da ne dozvole bilo kakvu podelu, da ne dozvole, da im niko spoqa uzdrma ovo {to je zajedni~kom akcijom stvoreno. Da nikome ne dozvole da
ih iznutra pocepa i podeli, oni koji primaju naloge od Slobodana Milo{evi}a ne smeju imati mogu}nosti da svojim zlodelima naru{e ravnoteù u Republici Srpskoj, da Republiku Srpsku kao takvu dovedu u pitawe. Mislim da
je srpski narod napokon svestan. Mo`da je pro{le godine u avgustu, kada sam
na sli~an na~in nastupao na va{oj televiziji, bilo dosta nerazumevawa.
Pro{lo je skoro godinu dana, Srbi su se napokon uverili, u svim srpskim zemqama, ko kakvu politiku vodi, ko je izdajnik, ko je patriota i Srbima to vi{e ne treba posebno obja{wavati. Treba samo pokazati strpqewe, a odlu~nosti je uvek bilo na pretek, da se stvari dovedu do kraja.
Bilo je tu jedno pitawe {ta sa onima koji su oti{li. Znate, da se sad oni
svi vrate bilo bi vi{e problema s wima nego koristi od wih. Da ih rasporedite po prvim linijama, pa da se pla{e, pa da vodite ra~una da se sami ne upucaju, pa da vam napuste poloàje i tako daqe. Ostalo je ono {to je najboqe.
Naravno, opravdano je ako je ~ovek sklonio ènu, decu, starce i tako daqe.
Ima i takvih slu~ajeva, a ostali su mu{karci da se bore. To treba ceniti, to
treba po{tovati, ako ima negde rodbinu neku i tako daqe. Ali, on koji su
ostali to je ono {to je najboqe i najvitalnije u srpskom narodu, a sa onima
koji su pobegli od prvog pucwa, od prve eksplozije i tako daqe, ne bi se ni{ta postiglo. Samo problemi sa wima i uvek bi kukumav~ili, i uvek bi govorili izdaja, uvek bi govorili prodani smo, uvek bi bili nezadovoqni ovim,
nezadovoqni onim. Znate, od takvih nema neke velike koristi i ne treba da
àlite {to su pobegli. Oslobodili smo vas jednog balasta, vrati}e se oni
kada se rat zavr{i, ali onda treba jasno odrediti {ta kome moè po zasluzi
da pripadne. Ono {to je obaveza vlasti u Republici Srpskoj jeste da posebnu
pa`wu posveti porodicama palih boraca, potomcima, pre svega, da posebnu
pa`wu posveti ratnim invalidima i samim borcima, da se oni ne osete zapostavqenim kao {to su se nekada kroz istoriju ose}ali i tako daqe. To je ono
na ~emu se postiè veliki moralni kredit. Ako se postigne taj moralni kredit, onda nikakva spoqna sila ne moè da uzdrma unutra{wu stabilnost Republike Srpske. Naravno, {to pre ujediwewe Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. To je osnovni imperativ, tu se ne sme oklevati. To mora,
koliko sutra, da se ostvari. To bi bila neka moja osnovna poruka s ove dana{we emisije.
382
Novinar: Gospodne [e{eq i gospodine Popla{en, hvala vam {to ste

bili gosti na{e emisije. A vama, po{tovani gledaoci, hvala na pa`wi.
Dr Popla{en: Hvala i vama.
Prilog SRT iz obilaska Srpskog Sarajeva
Novinar: Danas je zapadni deo Srpskog Sarajeva posetio dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. [etaju}i ulicama Srpskog Sarajeva, obilaze}i prve borbene linije, druè}i se sa gra|anima i borcima,
dr Vojislav [e{eq je i ovaj put istakao da Srbi isto~no od Drine misle i
saose}aju sa narodom u Republici Srpskoj i podràvaju oslobodila~ku borbu srpskog naroda na ovim prostorima.
Dr [e{eq: Vrlo sam radostan, pre svega, zbog veoma, veoma visokog morala srpskih boraca koji su odlu~ni da dovr{e ovu oslobodila~ku borbu, da
zavr{e ovaj oslobodila~ki rat potpunom srpskom pobedom. I danas sam vi{e nego ikada ube|en da }e celo Sarajevo kona~no biti srpsko. Evo, sad smo
ovde u srpskim Hayi}ima, Hayi}ima koji su od prvog dana rata odolevali èstokim muslimanskim udarima, ali Hayi}ima koji su trijumfovali u ovom
ratu, koji su uspeli da sa~uvaju sve ono {to je srpsko. âk je i celi Igman bio
oslobo|en, pa su se posle muslimani vratili pod za{titom UNPROFORA.
Time je UNPROFOR zapravo pokazao na ~ijoj je strani u ovom ratu. Igman
}e i ostati srpski, ja sam u to tako|e ube|en, zbog snage srpskih boraca, zbog
wihove vere u srpstvo, zbog wihove vere u Veliku Srbiju. Ovde je narod stvorio dràvu, dràva je jaka, ona dobro funkcioni{e i bez obzira na siroma{tvo, na teàk ìvot srpski narod Republike Srpske }e trijumfovati, on
}e pobediti, a sudbina Srpske Krajine je vezana, pre svega, za Republiku Srpsku, a ne za one age i dizdare sa Dediwa. Budu}nost srpskog naroda Srpske
Krajine je u ujediwewu sa Republikom Srpskom. Ujediwewe odmah, ujediwewe
koliko sutra.
Novinar: Na kraju svoje posete Srpskom Sarajevu, dr Vojislav [e{eq je
poru~io gra|anima i borcima da istraju u pravednoj borbi i da }e srpski radikali, koliko je u wihovoj mo}i, pomo}i da srpski narod u Republici Srpskoj do|e do kona~ne pobede, do slobode.
Dnevnik SRT - prilog
Novinar: Posledwa zbivawa u Zapadnoj Slavoniji, i uop{te, aktuelna
vojnopoliti~ka situacija u srpskim zemqama bili su tema razgovora najvi{eg dràvnog rukovodstva Republike Srpske i delegacije Srpske radikalne stranke. Sastanak je odràn u ratnoj prestonici Republike Srpske, na
Palama.
Dr Radovan Karayi}, predsednik Republike Srpske, mr Mom~ilo Kraji{nik, predsednik Narodne skup{tine i Velibor Ostoji}, predsednik Srpske demokratske stranke srpskih zemaqa primili su danas na Palama delega383
ciju Srpske radikalne stranke na ~elu sa dr Vojislavom [e{eqem koja ve}

pet dana boravi u Republici Srpskoj. Dve delegacije razgovarale su o odbrani srpskog naroda u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini kao i o
posledwim doga|ajima u Zapadnoj Slavoniji.
Dr [e{eq: Mi, srpski radikali, veoma smo zadovoqni visokim moralom srpskih boraca za slobodu na svim frontovima koje smo obi{li, bez obzira na materijalnu oskudicu prvenstveno prouzrokovanu blokadom izdajni~kog reìma Slobodana Milo{evi}a u Srbiji. Bez obzira na nedostatak
hrane, materijala i tako daqe, srpski borci su odlu~ni da ovu borbu izvedu
do kraja i da sa~uvaju srpske zemqe.
Velibor Ostoji}, predsednik IO SDS srpskih zemaqa: Mislim da je ovo
vrlo dramati~an i sudbonosan trenutak za sav srpski narod, pogotovo za Republiku Srpsku Krajinu, a i samu Republiku Srpsku i mislim da je opasna politka uspostavqawa ekonomskih odnosa sa neprijateqem, jer se na taj na~in
razmek{ava nacionalni otpor i nacionalna borba srpskog naroda i to se najboqe vidjelo na primjeru Zapadne Slavonije.
Novinar: Dr Vojislav [e{eq poru~io je srpskim borcima da istraju
u borbi za slobodu, naglasiv{i da ono {to sada sa~uvamo zauvek }e ostati
srpsko.
TV CG - prilog
Novinar: ...Ve}e gra|ana Savezne skup{tine danas je jednoglasno donijelo odluku da se oduzme imunitet saveznim poslanicima Srpske radikalne
stranke u Vije}u gra|ana, Vojislavu [e{equ, Ranku Babi}u, Filipu Stojanovi}u i Miloradu Jevri}u. Kako je saop{tila skup{tinska slu`ba za informisawe, wima je imunitet uskra}en radi pokretawa i vo|ewa prekr{ajnog postupka zbog izazvanih nereda i kr{ewa javnog reda i mira u Gwilanu.
U Op{tinskom sudu za prekr{aje u Gwilanu u toku je su|ewe grupi ~elnika Srpske radikalne stranke, me|u kojima i wenom predsedniku Vojislavu
[e{equ, zbog sino}weg incidenta i sukoba sa policijom u centru Gwilana.
U incidentu je teè povrije|en jedan policajac, a lak{e je povrije|eno vi{e u~esnika zabrawenog mitinga. Poku{aj lidera Srpske radikalne stranke da nasilno odrè miting u centru Gwilana, a ne na odabranoj lokaciji, kao
i posledwi sukob sa policijom izazvali su ogor~ewe ìteqa grada.
14. jun 1995. godine
Dnevnik SRT
Novinar: Poslanici Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikoli} i
Ranko Babi}, osu|eni su danas u Gwilanima, na 30, odnosno 25 dana zatvora
zbog, kako stoji u presudi, naru{avawa javnog reda. Pred sudom u Gwilanima
danas se pojavio i predsednik Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq, ali mu je su|ewe prekinuto nakon {to je iskoristio parlamentarni
imunitet. Mandatna komisija Savezne skup{tine i Administrativna komi384
sija srbijanskog parlamenta danas su [e{equ, Nikoli}u i Babi}u, kao i jo{

dvojici uhap{enih poslanika Srpske radikalne stranke, povukle parlamentarne imunitete. Povodom hap{ewa ~elnika Srpske radikalne stranke, radikali Republike Srpske i Republike Srpske Krajine izdali su danas saop{tewe za javnost u kome se kaè.
Protestujemo zbog hap{ewa predsednika radikala srpskih zemaqa dr
Vojislava [e{eqa, i wegovog zamenika Tomislava Nikoli}a i ve}e grupe
~lanova Srpske radikalne stranke. Reìm u Srbiji inscenirao je nerede neposredno pred odràvawe mitinga Srpske radikalne stranke srpskih zemaqa u Gwilanima, da bi pod providnom optu`bom kr{ewe javnog reda i mira, uhapsio najistaknutije srpske patriote, navodi se u saop{tewu i dodaje
da se hap{ewe ~elnika stranke dogodilo uo~i najavqenog odràvawa velikog protestnog mitinga u Beogradu i u vreme realizacije zavr{nih radwi
oko ujediwewa Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Pozivamo sve
~lanove i organe Srpske radikalne stranke, sve patriote i dràvne organe
u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini da o{tro protestuju protiv nezakonitog hap{ewa, stoji u saop{tewu Srpske radikalne stranke Republike Srpske i Republike Srpske Krajine.
SRT - prilog
Novinar: Poslanici Narodne skup{tine Republike Srpske jednoglasno
su ve~eras usvojili Deklaraciju povodom nastojawa me|unarodne zajednice
da Savezna Republika Jugoslavija, odnosno Srbija, prizna takozvanu Bosnu i
Hercegovinu. Deklaraciju je pro~itao ministar inostranih poslova u Vladi
Republike Srpske Aleksa Buha, i u woj se isti~e da je Narodna skup{tina Republike Srpske uverena da su svi zahtevi i pritisci na Saveznu Republiku
Jugoslaviju deo ve} uve`bane politike razarawa celine i nacionalnog bi}a
srpskog naroda.
Narodna skup{tina smatra da niko nema ni moralno, ni politi~ko, ni
istorijsko, ni nacionalni, ni qudsko pravo da u ime vaskolikog srpskog naroda pristane na sraman izdajni~ki ~in u {ta bi se pretvorilo eventualni
priznawe takozvane Republike Bosne i Hercegovine. I na kraju ove Deklaracije Narodna skup{tina Republike Srpske apeluje na zvani~ne institucije Srbije i Jugoslavije da sa~ekaju kraj mirovnog procesa i tek posle toga
uzmu u razmatrawe pitawa iz ovog domena. Poslanici su usvojili predlog da
se uputi apel predsedniku Srbije, Slobodanu Milo{evi}u, da iskoristi svoja ustavna ovla{}ewa i oslobodi daqeg izdràvawa zatvorske kazne Vojislava [e{eqa, Tomislava Nikoli}a i druge ~lanove Srpske radikalne stranke
koji su uhap{eni u Gwilanima.
Ve~eras je podràna i inicijativa ruske Dume za razre{ewe krize na
prostorima biv{e Jugoslavije za koju je re~eno da moè biti solidna osnova
za daqe pregovore.
385
SRT - prilog
Novinar: Predsednik Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq, izjavio je danas u Beogradu da je Milo{evi} izdao zapadni deo Republike Srpske
Krajine i da sada to isto sprema i Republici Srpskoj. [e{eq je na konferenciji za novinare ocenio da srbijanski predsednik svim silama poku{ava
da posva|a vojno i civilno rukovodstvo Republike Srpske, kako bi nesmetano mogao da nastavi sa svojom izdajni~kom politkom. Prema wegovim re~ima, srpski radikali zajedno sa Demokratskom strankom i Demokratskom
strankom Srbije pripremaju zajedni~ki miting u Beogradu sa kojeg bi bili
upu}eni zahtevi za hitno smewivawe predsednika Srbije, ukidawe blokade
na Drini i pomo} prekodrinskim Srbima.
Dnevnik SRT - prilog
Novinar: Rukovodstvo Republike Srpske sa dr Radovanom Karayi}em na
~elu danas je boravilo u Zvorniku.
Predsednik Republike Srpske, dr Radovan Karayi}, i predsednik Narodne skup{tine Republike Srpske, mr Mom~ilo Kraji{nik, ve~eras su u
Zvorniku primili predsednika Liberalno-demokratske partije Rusije, Vladimira @irinovskog i predsednika Srpske radikalne stranke, Vojislava
[e{eqa. Razgovori se vode iza zatvorenih vrata. Pre dolaska u Zvornik,
@irinovski i [e{eq obi{li su Novi Sad i [abac. @irinovski je ina~e
doputovao u Saveznu Republiku Jugoslaviju na poziv predsednika Srpske radikalne stranke. Ovom prilikom izjavio je da se wegova partija bori za stvarawe saveza slovenskih zemaqa.
KASETA V000-0739
Dr [e{eq: to je usta{ko upori{te, kada padne Vukovar, usta{e nemaju {ansu da spasu ni Osijek, ni Vinkovce, na{e snage nema {ta da zaustavi.
Vukovar je ta kqu~na ta~ka koju treba probiti, koju treba osvojiti i onda jednostavno usta{ama ni{ta drugo ne preostaje.
RTB
Dr [e{eq: Dvojica pripadnika Srpske narodne obnove i {est me{tana u trenutku napada...
21. april 1991. godine,
miting SDS-a
a u Jagodwaku
Neko: ... molim jedan aplauz za Milana Paro{kog.
Neki ~ovek: Pozdravimo na{u bra}u iz (deo koji se ne razume).
Neko: Draga bra}o i sestre, otvaram miting Srpske demokratske stranke Srbije za Barawu koja je posve}ena mitingu razre{avawa jugoslovenske
krize. Sveti ciqevi na{e stranke su mir i progres svih naroda u Barawi i
time u Jugoslaviji. @elimo da ovaj miting bude po~etak mira, dogovora, dijaloga i politi~kih ravnopravnosti u Barawi, jer ulaèmo danas mir, dobro386
~instvo, politi~ke ravnopravnosti u dobru voqu srpskoga naroda i nudimo

ruku mira svima. Pozdravqamo danas u na{oj sredini uvaène goste iz Srbije, i èlimo im da se prijatno osje}aju me|u svojima, na svome. Molimo da se
pusti jugoslavenska i strana~ka himna.
Izviwavamo se zbog ovog propusta nismo znali da nisu pripremili himne. Sada }e vam se obratiti vojvoda [e{eq, predsednik Srpske radikalne
stranke. (aplauz)
Dr [e{eq: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, srpski narod srpske Slavonije, Zapadnog Srema i Barawe, doneo je odluku posredstvom svog srpskog nacionalnog ve}a o direktnom prikqu~ewu sada{woj Republici Srbiji. Ta odluka srpskog naroda je neprikosnovena i ona je pozdravqena i podràna {irom vaskolikog srpstva. Naàlost, neki reìmski i opozicioni krugovi u
Beogradu oklevaju da je sankcioni{u, ali ona je prihva}ena od ~itavog srpskog naroda i vi{e je niko nikada ne moè promeniti. Tu je do{la do izraàja neposredna narodna voqa, koja je bacila pod noge u prah i pepeo zlo~ina~ke Titove avnojevske odluke, i deqewe i cepawe srpskih zemaqa. Srpski
narod danas, sa probu|enom nacionalnom ~a{}u, sve{}u i odgovorno{}u za
svoju budu}nost, budu}nost narednih generacija, vi{e ne}e ni sa kim da ulazi ni u kakve kompromise po pitawu srpskih teritorija i srpske zemqe. Novi usta{ki poglavnik i Titov general, Frawo Tu|man, i nova usta{ka vlast
u Hrvatskoj, ponovo su srpskom narodu podneli zlo~ina~ku kamu pod grlo,
ali mi vi{e nikada ne}emo dozvoliti da se obnovi genocid. Ako poku{aju sa
novim genocidom nad srpskim narodom poru~ujemo im osveti}emo svaki
srpski ìvot, a ispostavi}emo im ra~une i za zlo~ine u iz pro{losti. Ni{ta ne}e ostati neka`weno i ne}emo dozvoliti da se posledice okupacije na
srpskim zemqama i srpskim narodom sankcioni{u.
Sada{we stawe u Jugoslaviji, sada{wa administrativna podela na republike i pokrajine, posledica je okupacije, prvo fa{isti~ke, pa onda komunisti~ke. Te granice nisu odre|ene nikakvim legitimnim pravnim aktom i srpski narod ih ne}e priznati. Srpski narod ne}e nikada prihvatiti i nikakvo
konfederalno ure|ewe Jugoslavije, nikakvu konfederaciju. Sada{wa vlast
u Hrvatskoj se dosetila, po{to joj je jasno da protiv slo`nih i jedinstvenih
Srba ni{ta ne moè posti}i, da unutar Srba razvija raskole, rasprave i sukobe. Uvek su oni u stawu da na|u nekolicinu, {a~icu srpskih izdajnika, poput ovog \ure \uki}a, pomo}nika usta{kog ministra policije, koji je formirao novu Srpsku narodnu stranku sa iskqu~ivim ciqem da se Srbima podmetne kukavi~ije jaje. Ne}e ta stranka nikada imati uspeha u srpskom narodu.
Uostalom, ve} je usta{ki poglavnik Paveli} imao jednog doglavnika Srbina
Besarevi}a u toku Drugog svetskog rata, kada je trajao genocid u kome je stradao milion Srba. Uvek }e biti takvih izdajnika, ali mi }emo ih na vreme prepoznavati i ìgosati. I ovde kod vas u Barawi pojavio se sli~an izdajnik,
Vojislav Vuk~evi}, koga je srpski narod ve} proterao. [ta je ciq tih izdajnika? Oni se danas zalaù verbalno za kulturnu autonomiju srpskog naroda
387
u Hrvatskoj, ali se tako|e zalaù da sada{wa Hrvatska ostane u granicama

koje joj je darovao zlikovac i zlo~inac Josip Broz Tito. Hrvatska vlast je danas spremna Srbima da da bilo koji oblik autonomije i kulturnu i politi~ku i teritorijalnu. [ta god Srbi poèle osim otcepqewa, a da za uzvrat dobiju konfederaciju. [ta je wihov ciq? Sada{we unutra{we granice u Jugoslaviji me|u pojedinim republikama su ~isto administrativne i one nisu za{ti}ene nijednom normom me|unarodnog prava. Wih moèmo mewati po sopstvenoj voqi onoliko koliko nam to na{a politi~ka snaga dozvoli. I svet
se ne sme me{ati. Ako pristanemo na konfederaciju odjednom te granice postaju me|udràvne granice i za{ti}ene normama me|unarodnog javnog prava
i vi{e se nikada ne mogu mewati. I da bi te granice postale konfederalne,
me|udràvne, Hrvati }e sad Srbima dati {ta god poèle da bi posle ~etiri, pet godina Hrvatski sabor jednostavno doneo odluku da se ukida srpska autonomija, a Srbi ne bi imali nikakvog na~ina da se tome suprotstave. Mi iz
suène Srbije ne bismo mogli da se ume{amo jer bi to zna~ilo me{awe u unutra{we stvari druge suverene dràve, pa bi se ume{ala me|unarodna zajednica, Ujediwene nacije, velike sile i susedne zemqe i mi bi tu bitku unapred
izgubili. Zato, kad smo ve} prozreli tu igru nikada ni po koju cenu nikakva
konfederacija. Hrvati, {to se nas ti~e, mogu da iza|u iz Jugoslavije kad im
je voqa, kad god poèle, samo im otvoreno stavqamo do znawa da ni pedaq srpske teritorije ne}e izneti, nijedan komadi} zemqe na kojoj se nalaze srpska
sela, poru{ene crkve, srpske jame, klanice, srpski logori, srpski Jasenovci,
jer ako bismo to dozvolili bili bismo nedostojni svojih slavnih predaka i
morali bi da se stidimo pred svojim potomcima. Mogu Hrvati da stvaraju svoju novu dràvu, ali samo iskqu~ivo zapadno od linije Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Sve {to je isto~no od te linije srpsko je. I ne}emo dozvoliti da Hrvati manipuli{u ni Srbima Buwevcima, i Srbima [okcima,
to su Srbi katolici i nadamo se da }e i oni uskoro progledati, da }e shvatiti kakvu im je ulogu namenio Vatikan i usta{ko vrhovni{tvo protiv srpskog
naroda.
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, danas u ovoj suènoj Srbiji srpski narod
ima ve}i broj razli~itih politi~kih stranaka. Neke su iskreno odane interesima srpskog naroda, a neke se izdajni~ki pona{aju. Kakve su da su srpski
narod }e znati da ceni kakva je uloga koje bila i prema tome }e suditi u slede}im politi~kim procesima. Me|utim, vama ovde, koji ste danas najugroèniji, koji ste u prvim redovima borbe za odbranu srpstva, vama ne treba nikakva me|ustrana~ka podela. Vi imate Srpsku demokratsku stranku i ta Srpska demokratska stranka jedini je legitimni reprezent srpskog naroda ovih
krajeva. Mi ovde imamo ogranke i drugih stranaka koje deluju u suènoj Srbiji, ovde deluje i ogranak, regionalni odbor Srpske radikalne stranke, svi
su oni dobili striktne instrukcije da u svim akcijama zdu{no podràvaju
Srpsku demokratsku stranku. Srpski narod ni po koju cenu ne sme da se deli
i cepa i uvek mora prepoznavati one koji poku{avaju da ga dele i suprotsta388
vqaju delove srpstva me|usobno. To su najgori izdajnici i oni su nam danas

najopasniji.
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, krajwe je vreme da sve ideolo{ke podele
i omraze me|u nama padnu u vodu, da Srbi zakopaju ratne sekire gra|anskog
rata. Danas za nas postoji samo jedan jedini op{tenacionalni zadatak, obezbe|ewe granica srpske dràve, granica srpstva. Dok to ne ostvarimo nema
mesta za me|ustrana~ke rasprave i nijedan uskostrana~ki interes ne sme da
izbije u prvi plan. U na{oj prestonici, Beogradu, neprijateqi srpskog naroda su prona{li grupu izdajnika spremnih da im sluè i da unose razdor u srpske redove da bi Srbiju oborili na kolena, da bi je politi~ki uni{tili i
onemogu}ili da se brine o za{titi Srba koji su danas najizloèniji usta{kim i raznim drugim fa{isti~kim progonima. Ta izdajni~ka grupacija u
Beogradu spremna je na kompromise sa svim srpskim neprijateqima. Oni su,
odlaze}i u Jasenovac, pruàli {ansu Tu|manu da poloì popravni ispit.
Oni se danas zalaù da se u juna~kom srpskom Kninu, pored srpske zastave vije i usta{ka {ahovnica. Ako èle {ahovnicu u Kninu mora}e sami da odu tamo da poku{aju da je postave. Ti bi danas, mada ih je srpski narod u decembru
prozreo i prezreo, i nije im ukazao poverewe, posle stotinu dana oni bi na
silu da se do~epaju vlasti. Ne}e takvi nikada pro}i u srpskom narodu. Nikada im srpski narod ne}e ukazati poverewe. Oni sad podràvaju i Antu Markovi}a, to su jedine politi~ke snage unutar srpskog naroda koje Markovi}a
podràvaju. A mi vidimo {ta Markovi} radi i kakva mu je ekonomska politika. Wegov ciq je da ekonomskim sredstvima obori Srbiju na kolena, jer ako
Srbija izgubi ekonomsku mo} gubi i politi~ku, postaje politi~ki nesposobna i podlo`na uspostavqawu nove prinudne uprave i vladavine antisrpske
koalicije. Pogledajmo kakve su ekonomske mere Ante Markovi}a. Potpuno
proma{ene sa aspekta op{te ekonomske teorije, ali vrlo promi{qene sa
aspekta osnovnog ciqa kojim se on rukovodi. On forsira uvoz poqoprivrednih prizvoda i to ba{ ovih kojih ima najvi{e kod na{eg seqaka i seqak ne
zna {ta s wima da radi. On to radi da bi se definitivno upropastilo srpsko
selo. Daqe, uvozi onu tehni~ku robu koja se najvi{e u Srbiji proizvodi, da
bi srpske fabrike oti{le pod ste~aj. To on radi i tu wegovu politku odavno
smo prepoznali. Takav je wegov moral. Takav je wegov karakter. Pre nekoliko dana je tvrdio, nema ni govora o devalvaciji dinara, a ju~e ili prekju~e 50
procenata devalvacija. Ako se takav jedan laòv nalazi na funkciji predsednika Savezne vlade nije nimalo ~udno {to nam sve ide ovako lo{e i zato Ante Markovi} mora pasti. [ta je daqe radio Ante Markovi}? Znao je da nova
usta{ka vlast uvozi oru`je, znao je sve to. Ni{ta nije u~inio da to spre~i.
Ni{ta nije u~inio ni da se usta{ki specijalci razoruàju, (neko sa bine dodaje ,,Potpomagao je) a pozvao je Srbe na razoruàwe. I napada sad Srpsku
Krajinu, napada srpsku politiku na Kosovu. To danas radi Ante Markovi},
gledali smo ga na televiziji, {ta je sve izjavio po pitawu Srpske Krajine. E
nema tog Ante Markovi}a i nema tog Frawe Tu|mana koji }e uni{titi Srp389
sku Krajinu, jer svi mi Srbi, iz svih srpskih zemaqa, spremni smo do zadweg
daha da je branimo i svoje ìvote za Srpsku Krajinu poloìmo.
Ne}e Srbi ostati u tim prvim, najisturenijim linijama odbrane srpstva
usamqeni i neza{ti}eni. Mi ne}emo dozvoliti da se nove reke srpskih izbeglica slivaju u ovu suènu Srbiju. Srpstvo je danas progledalo, a najva`nije
je da sa~uvamo slogu i jedinstvo, slogu i jedinstvo posebno u ovih nekoliko
narednih meseci kada se o~ekuje definitivni rasplet jugoslovenske krize.
Ne sme vi{e ni kap srpske krvi da padne u me|usobnim obra~unima, ne sme i
ne}emo to dozvoliti. Krajwe je vreme da se srpstvo oslobodi svih komunisti~kih simbola, svih obele`ja koja nas podse}aju na mra~ne stranice na{e
istorije, na krvavi period Titove diktature i na gra|anski rat me|u samim
Srbima i mi }emo zato 4. maja, ta~no u podne, u Beogradu da ru{imo Ku}u cve}a, kao najupe~atqiviji simbol srpske sramote i ponièwa koje smo pola veka trpeli. Srpski narod danas pokazuje da je narod sa izrazitim slobodarskim i demokratskim tradicijama, i srpski narod ni po koju cenu ne}e dozvoliti da mu to~ak istorije vrate nazad ni Savez komunista, generalska partija, pokret za Jugoslaviju, kako se nazivaju da bi ponovo Srbe me|usobno delili, niti }e to u~initi Savez reformskih snaga, UJDI, vojvo|anski autonoma{i, i (neko sa bine: I SPO isto!) drugi izdajnici. Srpstvo je progledalo i srpstvo je nepokolebivo. Srpstvo je neustra{ivo i odlu~no u borbi za
odbranu svega onoga {to je srpsko. Za vaskrs slobodne Srbije. @iveli!
***: Sada }e vam se obratiti Milan Paro{ki, narodni poslanik Srpske
narodne stranke Srbije.
Milan Paro{ki: Bez onog Srpske narodne stranke, to su usta{e skovale i to ne vredi. Mi smo Narodna stranka iz Srbije, postoji i Narodna stranka u Crnoj Gori, to je stranka Svetozara Mileti}a, stranka kojoj je i narod
Barawe pripadao u vreme kada je ovo bilo vojvodstvo Srbija. Naime, ja se nadam da }e to vojvodstvo, ili srpske teritorije ponovo biti u jedinstvenoj dràvi i doista iz tog razloga i dolazimo ovde gde imamo ina~e vrlo dobro organizovne odbore i gde narod shvata da je Barawa, da su Zapadni Srem, Slavonija i Moslavina, koju neopravdano zaboravqamo, jedan srpski prostor i jedna srpska dràva. Ja mogu da vi~em, ali ne znam koliko treba.
Vidite, kada smo kretali ovamo sino} mi je neko rekao pazi tamo ti ne
vredi poslani~ki imunitet. Ja sam rekao da vredi. Naime, ovo je Srbija i
prvi put kad budem i{ao u Zagorje ja }u traìti da dobijem ulaznu vizu, a ovde to nije potrebno. Kako sam znao da se mom~im i da pijem va{e roze vino u
Barawi, mislim da je ovo ono {to je i mene odgajilo i mislim da ne moèmo
nikada vi{e dozvoliti situaciju da ove teritorije budu dovedene u nekakvu
sumwu. Vidite, ne}e vama biti lako, mi }emo tamo voditi politiku, mi }emo
se tamo sva|ati, mi }emo se tamo prepucavati i verujte vama to sve moè da
bude i nerazumqivo. Vi ste karaula i vi ste na{a zapadna obala. Ja sam to rekao i u Borovu Selu, àlim ako se negde ponavqam, ako me je neko slu{ao, nije vam laka sudbina, pitawe je koliko }emo je sa vama deliti. Jer mi smo na390
rod, mi Srbi, razbijen, pomu}en, narod koga su svi potkusurivali, kome je

Staqin naredio sudbinu istrebqewa, a komunisti su se svojski trudili i danas se trude, da to sprovedu. Mi smo narod kome treba bar 50 godina da izdrì, da se rekonstrui{e i da legitimi{e sve svoje nacionalne interese, jer
su posledice ostavile 50 godina mraka, tamnica, podela jedino za srpski narod, po ne znam kakvim neistorijskim principima i tako daqe, po tome kako
je \ilasova ~izma gazila ovuda. Mislim da je to ono {to je va{ i na{ teret
i da tu treba stra{no mnogo pameti, tolerancije i jedinstva.
Ima nekih infomacija da se unutar srpskog naroda, ponovo i na ovim
prostorima de{avaju podele, da jedni drugima ne verujemo, da ide pri~a o tome {ta ko i {ta ho}e, mislim da to mora da se prevazi|e kako god znate. (iz
mase: Za pare nas prodaju) Ne smeju to rade, a ako prodaju za pare znate kako
se te pare napla}uju. Ono {to je prodaja qudskih du{a, ono {to je prodaja srpske krvi, to se tako i naplati. Niko ne sme prodati ni brata, ni kom{iju, ni
familiju, ni selo, ako to ho}e vi morate na}i na~ina da to spre~ite. Izdajica ne sme da postoji u srpskom rodu, dovoqno je onih koji nam ne misle dobro.
Ovo je lepa prilika, i ja }u je iskoristiti da vam skrenem pa`wu na jednu
istorijsku ~iwenicu. Vi se ovde sre}ete sa Hrvatima koji su do{li na va{e
wive, do{li u va{e ku}e, koje je kolinizirao Paveli} zato {to su bili dobri koqa~i i koji danas tu ìve. Vi se tu sre}ete sa Ma|arima koji ne}e da
budu isto {to i Ma|ari u Ba~koj, jer vi{e sluè Tu|manu nego svom nacionu. Ovo je srpska teritorija i wima mora biti jasno da su oni do|o{i, da su
oni ti koji }e morati, ako ne}e lepo, da pakuju kofere. A u ~emu je stvar 876.
godine, vama je to va`no, vi gledate hrvatsku televiziju, i slu{ate wihov radio (negodovawe iz publike) Drago mi je. Ali, odmah da znate 876. godine, po{to su krstili Bugarsku, sveta bra}a ]irilo i Metodije su pre{li u srpsko
kraqevstvo Panoniju. Pazite, to je sama polovina devetog veka, i kada Tu|man izmi{qa nekakvu ~etrnaestovekovnu svoju dràvu to je ~ista la`. On ne
moè da pokaè temeq te dràvnosti, ne moè da pokaè granicu te dràvnosti. Ne moè da pokaè crkvu te dràve. Tu|man laè. Da, da, ta~no. Mili [tuli na pitawe nije mogao da da odgovor i to je bilo ta~no.
Vidite ovako, u Vetrimu iznad Balatona, jo{ severnije od Balatona je
bila prestonica prve arhiepiskopije srpske Svetog Metodija. To je, molim
vas, 9. vek. U devetom veku je Papa, tada nije bilo raskola crkava, priznao arhiepiskopsko zvawe, titulu i stolicu svetom Metodiju. êtiri episkopa je
rukopoloìo Metodije u srpskom kraqevstvu Panoniji, u kraqevstvu kraqa
Prive, u manastiru Privina wegova glava je iz tog je vremena. Ne moè vam
nikad, ali nikad do}i Hrvat i kasti e ovo je moje. Verujte, jo{ u devetom veku smo imali dràvu ovde, crkvu ovde, manastire ovde, me|e ovde. Barawa nije samo ovo {to je ostavqeno Jugoslaviji, za ~ega Srbija nije do kraja ratovala, povukli smo se ispred ~uje bez razloga, ostavili smo Baju. Barawa je skroz
do Vetrima, do Balatona tek 1706. godine, Rakoci je poklao 100.000 Srba u Balatonu, i traìo Srbe, nestali smo. Od osamnaestog veka smo mi bili ve}insko stanovni{tvo i u Balatonu. Stalno nas kre{u, stalno nas zagu{avaju,
391
stalno nam me|e kvare, grobqa zatiru, Ma|ari ne smeju da iskopavaju sredwevekovna arheolo{ka nalazi{ta jer ne mogu ni{ta drugo da na|u osim Srba i
sad su prekinuli areholo{ka istraìvawa. To je istina. Prema tome, ko god
vam do|e i kaè da je ovo wegova me|a taj je uzurpator, taj do{ao da osvaja, tog
imate prava da ubijete kao kera pored vrata, jer je do{ao na tu|e.
Vama ne}e biti lako, vama jedino ostaje da vredno radite i da krvavo ~uvate, ako treba, ono {to ste stekli. Morate imati ~vrstu nacionalnu organizaciju. Mi smo zajedno, Narodna stranka iz Srbije sa SDS-om, formirali
Srpsko nacionalno ve}e, va{ organ, legitiman organ dràvne vlasti Srba
na ovoj teritoriji. Deklaracije koje donosi Srpsko nacionalno ve}e, o tome
}e vam govoriti Ilija Petrovi}, su va{e nacionalne deklaracije, to }e vrediti pred me|unarodnom arbitraòm kad se budemo razgrani~avali, to }e
vrediti pred svakim ustavnim sudom. Tome morate i vi kao gra|ani, i kao lojalani gra|ani jedinstvene srpske dràvnosti da pristupite. Zato vas molim da u ovoj nacionalnoj zbrci, u ovim te{kim vremenima, u kada mi nemamo jedinstven nacionalni program iz Srbije, vi u~inite sve, jer imate sva
prava, kao svaki Srbin pojedina~no, da doprinesete stvarawu tog programa,
legalizaciji dràvnih interesa, dràvnih teritorija, srpskom korenu,
srpskoj ekonomiji.
Za{to pri~am o srpskoj ekonomiji? Vidite, nismo se upeli iz euforije
da pravimo srpsku dràvu. Mi smo 50 godina razvoja~ivani, 50 godina je Tu|man vodio kadrovsku politiku, i [pegeq 20 godina, jedan 20 godina, drugi 50
godina. Nemamo srpsko trì{te, nemamo srpsku ekonomiju, imali smo komunisti~ku. Mi smo 50 godina izgladwivani. Ovaj narod je narod kome je te{ko.
Ne znam kakvi bismo mi sad bili i {ta zna~i biti sredwerazvijena zemqa u
Evropi, jer smo mi na repu Evrope. Mi }emo sutra imati nadnicu Ante Markovi}a, odnosno mese~nu platu od 250 maraka. Molim vas, to ima Argentinac
i to nije puno. Prema tome, stvara}emo bogatu srpsku dràvu. Stvara}emo
srpsku dràvu da podelimo agrarnom reformom srpske zemqe, srpskim kolonistima. Stvara}emo srpsku dràvu i evropsku privredu, a ne da podelimo
fabrike, koje su na{i radnici gradili rasprodajemo, kao Tu|man i ostali
{to prodaju prvom Italijan~i}u koji do|e s koferom lira u dràvu. To ne}e mo}i. Napravi}emo srpsku dràvu da bi vrlo brzo imali pravu dràvu u
kojoj moèmo svi da se bogatimo, u koju moè da se vrati tri miliona Srba
koji imaju svetska tehnolo{ka znawa, svetsku pamet, qudi...((prekid)
KASETA V000-0740
TV NS plus
Emisija Druga strana lica
Novinar: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Prva emisija Druga strana
lica, u programu NS plus i prvi sagovornik u ovom novom programu Televi392
zije Novi Sad, gospodin dr Vojislav [e{eq, vojvoda [e{eq, dobro ve~e, dobro do{ao.
Dr [e{eq: Dobro ve~e.
Novinar: Mi smo u najavi ovog programa, programa NS plus govorili da
u ovom programu ne}e biti politike. Nemamo uop{te emisije vesti, u emisije koje }e i}i ~etvrtkom, svakog ~etvrtka u 22 ~asa, dovodi}emo li~nosti koje su u centru pa`we, bez obzira da li su u politici ili ne, dakle, li~nosti
koje po na{em mi{qenu zasluùju pa`wu i koje su kod gledalaca i omiqene
i mawe omiqene. Vas smo pozvali zato {to svojim stavovima, svojim nastupima kod gledalaca izazivate kontroverzna tuma~ewa, ali ste istovremeno veoma popularni i ta popularnost stalno raste. Govori}emo o svemu onome {ta
je Vojislav [e{eq, kako je sve to po~elo. Ja bih vas zamolio da krenemo od,
recimo, onog trenutka kada se u vama prelomilo, kada ste otkrili onaj plagijat i pre toga?
Dr [e{eq: To prelamawe je i{lo postepeno. Jo{ kao gimnazijalac bio
sam omladinski aktivista, negde 1971. godine, imao sam tada {esnaest i po godina, primili su me u Savez komunista na radnoj akciji u Bawaluci, nas trojicu iz omladinske brigade iz Sarajeva. To je bio znak najvi{eg priznawa za
krvave, bukvalano krvave ùqeve na rukama, uz logorsku vatru sa crvenim karanfilom. Ali i u gimnaziji sam bio buntovnik u sukobima, recimo, sa upravom {kole, sa direktorom gimnazije, zatim sa op{tinskim komitetom Saveza komunista. Uvek sam istr~avao, {to na{ narod kaè, na prvu loptu i ~im
mi ne{to nije bilo po voqi, ~im sam smatrao ne{to nepravednim i nepravi~nim istog trenutka sam intervenisao i nisam mnogo vodio ra~una o posledicama. Tako sam, posle jednog politi~kog napada na direktora gimnazije, izvesnu Branku Popovi}, dobio jedinicu iz vladawa odlukom Nastavni~kog ve}a, ve}inom glasova, dodu{e negde dva tri glasa su prevagnula.
Novinar: Glasalo se.
Dr [e{eq: Glasalo se i to u mom prisustvu, po{to sam bio u~eni~ki
predstavnik u Nastavni~kom ve}u, a posle je to savet gimnazije oborio pa sam
gimnaziju zavr{io sa trojkom iz vladawa. Na Pravnom fakultetu u Sarajevu,
gde sam studirao, bio sam predsednik fakultetskog odbora saveza studenata.
Posle toga prvi student prodekan i kao student prodekan sukobqavao sam se
sa Fuadom Muhi}em, onim poznatim ideologom usta{ke Stranke prava. Kao
student prodekan suprotstavio sam se wegovom izboru za dekana u slede}em
mandatnom periodu, a najvi{e sam bio protiv Muhi}a zbog toga {to se pona{ao kao krajwe ne~astan ~ovek, {to je, kad je zapretila opasnost da strada
kao disident u Bosni i Hercegovini, kle~ao na kolenima pred Hamdijom Pozdercem, molio za milost i preko no}i se okrenuo protiv doju~era{wih svojih prijateqa koji su ga i tada branili. Desilo se da je Muhi}, uprkos tome,
bio izabran, a to je meni pokvarilo {ansu da ostanem kao asistent na tom fakultetu. Bio sam prili~no dobar student, za dve i po godine sam zavr{io
Pravni fakultet i bio demonstrator na predmetu ustavno pravo, a bilo mi
393
je obe}ano da }u postati asistent. Po{to je Muhi} postao dekan, nije bilo

nikakvih {ansi i morao sam trbuhom za kruhom na Fakultet politi~kih nauka. Tako da je ta pobuna na neki na~in sazrevala postepeno, s tim {to je ona
u prvo vreme bila usmerena protiv aktuelnih nosilaca vlasti u sredini u kojoj sam ìveo i delovao i nije bila suprotstavqena vladaju}oj ideologiji. U
vreme dok sam bio ~lan Saveza komunista bio sam iskreni i ube|eni marksista, i to moram priznati, to ne moè da se krije nikako i smatrao sam da su
aktuelni nosioci vlasti u Jugoslaviji izdali, na neki na~in, Marksa i Lewina i da oni, revidiraju}i wihovo u~ewe, uvode dru{tvo u ekonomsku i politi~ku krizu i da je to dru{tvo tako nakaradno sagra|eno kakvo jeste i u to
vreme. Onda sam postepeno dovodio u sumwu najpre Tita. U Tita sam sumwao
ve} i kao student, tu za mene nije bilo nikakvih iluzija, ali, razume se, nije
bilo vreme da se u javnosti s tim iza|e i bilo je vrlo opasno. Ja nisam na neki na~in bio spreman za to. Onda su po~ele sumwe u Lewina, pa u Marksa i
napokon je to rezultiralo i otvorenom pobunom. A pobunio sam se ~im sam
zavr{io sve {kole.
Novinar : A koliko ste imali godina?
Dr [e{eq: Imao sam 27 godina, tad sam se otvoreno definitivno...
Novinar: A doktorirali ste u kojoj?
Dr [e{eq: Sa 25 godina..
Novinar: I u 27-oj godini?
Dr [e{eq: Onda sam, vojsku odsluìo, izabran sam za docenta na fakultetu i neposredan povod za tu pobunu je bio poku{aj reìma da politi~ki likvidira Nenada Kecmanovi}a, ona ~uvena afera Kecmanovi} zbog wegovih
~lanaka u NIN-u iz 1981. godine. Tu aferu su pokrenuli Hamdija Pozderac
i Branko Mikuli}, a neposredni izvr{ilac je bio Nijaz Durakovi}, sada{wi predsednik Komunisti~ke stranke Bosne i Hercegovine. Ja sam se na
fakultetu eksponirao kao jedan od onih koji su najè}e branili Kecmanovi}a. Tada sam, da bi Kecmanovi}u olak{ao poloàj na fakultetu i ina~e u politi~kom ìvotu, krenuo sa napadima na panislamiste Hasana Su{i}a, Muhameda Filipovi}a, a s druge strane sam iza{ao u javnost sa dokazima o plagijatu Brane Miqu{a, sekretara gradskog komiteta. I to je oslabilo dosta
pritisak na Kecmanovi}a. Kecmanovi} je bio spasen, a onda se sve protiv mene okrenulo i u mom slu~aju nisu hteli da ponove gre{ku koju su po~inili sa
Kecmanovi}em, nisu poku{ali da me iskqu~e iz Saveza komunista na fakultetu. Bio sam dosta omiqen me|u studentima i to je bilo nemogu}e. Mene je
direktno op{tinski komitet, na jednom spektakularnom sastanku koji je trajao {est sati, iskqu~ivo iz Saveza komunista.
Novinar: îtao sam taj va{ tekst, gde govorite po ta~kama kako je...
Dr [e{eq: Stolovi pore|ani otprilike u potkovicu, s jedne strane svi
~lanovi op{tinskog komiteta, s druge strane ja i to je bilo....
Novinar: Sam protiv svih
Dr [e{eq: Da.
394
Novinar: To vam se de{ava ~esto u ìvotu ?

Dr [e{eq: Pa de{avalo se, ali uvek mi je prijalo.
Novinar: Va{i roditeqi, iz kakve ste porodice potekli?
Dr [e{eq: Otac mi je bio radnik, èlezni~ar, umro je relativno mlad
u 54. godini, a majka nepismena doma}ica. Oboje su ro|eni u Hercegovini, u
Popovu Poqu. Otac se doselio u Sarajevo negde po zavr{etku rata, negde
1951. godine, posle se oènio i majku je doveo. Ja sam ro|en u Sarajevu i u Sarajevu sam ìveo sve do odlaska na robiju.
Novinar: Ne, govorite sad ijekavski ?
Dr [e{eq: Pa ne govorim. Znate, kad ~ovek od ro|ewa govori ekavski i
do|e u ijekavsku sredinu on nastavqa da govori ekavski, a kad ijekavac do|e u
ekavsku sredinu vremenom po~iwe da govori ekavski, {to svedo~i da je ekavski moderniji izraz, mada mom uhu mnogo prija i kada ~ujem ijekavski govor,
govor iz mog rodnog kraja, iz Hercegovine, za koji je Vuk Karayi} rekao da je
naj~istiji srpski govor.
Novinar: Ja sam bio na jednom va{em zboru, to je bilo u Kuli pre nekoliko nedeqa, bilo je dosta sveta, dobro vas primaju i kaìte mi, vi ste kao
predava~ sigurno bili zanimqivi studentima. Me|utim, program koji iznosite nailazi na veliko odobravawe. Recite, da li se taj program mewa ili }e
ostati takav kakav je do onog momenta dok ne po~ne da se primewuje?
Dr [e{eq: Vidite, ja sam taj program zastupao u vreme kad je on nailazio i na veliko neodobravawe i zastupam ga danas kad nailazi na odobravawe. Program je u su{tini ostao isti. On se, razume se, mewa, on se usavr{ava, on se razvija, ali u su{tini je isti
Novinar: Ja sam zaboravio.
Dr [e{eq: I ube|en sam da }e biti realizovan.
Novinar: Ho}u da kaèm i gledaocima NS plus programa da mogu da postavqaju pitawa na na{e brojeve 51-666 i 52-271. Dakle, to su brojevi na koje
moète da postavqate pitawa. Pitawa }emo ovde svakih tridesetak minuta
~itati i odgovarati na wih, pitawa mogu da budu o svemu, je li tako? Ovo je,
Druga strana lica, NS plus program Televizije Novi Sad. Izvolite postavqajte pitawa. Moète mi re}i ovako, navijate za koga? Za koga navijate?
Zvezda, Partizan, Sarajevo?
Dr [e{eq: Pa ja ne volim, neko ve~e su mi na Televiziji Politika to
isto pitawe postavili.
Novinar: Voditeqi se ponavqaju.
Dr [e{eq: Ali ne bih se po tom pitawu izjasnio.
Novinar: Kao predsedni~ki kandidat imali ste sat vremena na televiziji, i to je bilo prvo pojavqivawe u kom ste se gledali{tu predstavili druga~ije, do tad su vas prikazivali kao agresivnog. Vi ste u su{tini jedan miran ~ovek.
Dr [e{eq: Pa vidite, staro je pravilo gebelskovske propagande vi{e
puta ponovqena la` postaje istina, i jednostavno svi po~iwu da veruju da je
395
to zaista istina. U mom slu~aju se desilo da su me reìmska {tampa, radio i

televizija neprekidno nazivali ludakom, kriminalcem, alkoholi~arom i
kad se to neprekidno ponavqa, a ja nemam {ansu da demantujem, narod po~iwe
da veruje da je to zaista tako. A onda u jednom trenutku kad se uveri u suprotno, onda se ono {to je smi{qeno i sistematski kori{}eno protiv mene, vra}a kao bumerang onima koji su to lansirali. U laì su kratke noge, kaè na{
narod, a posebno su opasne laì u politici, onaj ko mnogo laè u politici
taj ne}e daleko.
Novinar: Ima mnogo takvih.
Dr [e{eq: Pa ima ih mnogo.
Novinar: Kako se vi nosite u politici sa onima za koje kaète da laù,
sa qudima koji druk~ije misle? Vi ste promenili nekoliko stranaka ili ste
jednostavno stvarali svoje stranke ?
Dr [e{eq: Nije uop{te istina da sam promenio nekoliko stranaka. U
januaru pro{le godine osnovali smo Srpski slobodarski pokret. Me|u osniva~ima su bili Vojislav Lubarda, Rajko Petrov Nogo i mnogi drugi istaknuti intelektualci iz Beograda, doktor \or|e Nikoli}, advokat Milorad Vukosavqevi}, Jovan Radulovi} kwièvnik i drugi. I mi smo odmah nai{li na
odbijawe sredstava javnog informisawa da nam bilo kakav publicitet pruè. Ni re~i, osim {to je Borba jedan tekst objavila. Reìm je hteo da nas
ugu{i, a, s druge strane, reìm je forsirao Dra{kovi}evu stranku, davao im
je ogroman publicitet. A najve}i publicetet i najkorisniji daje vam reìm
kad vas napada ideolo{kim i politi~kim argumentima. Onda vam naglo raste popularnost u narodu. Wima su to radili, a nas su gu{ili otsustvom publiciteta. U trenutku kad je Vuk Dra{kovi} iskqu~en iz Srpske narodne obnove, mi smo u~inili, mojom krivicom, jedan ne~astan gest, priska~u}i mu u
pomo}, odglumili smo u javnosti kao da je on Pazov~anina Mirka Jovi}a izbacio, pa smo odglumili ujediwavawe Srpske narodne obnove i Srpskog slobodarskog pokreta u stranku sa kompromisnim nazivom Srpski pokret obnove. Dra{kovi} je jedva skupio 15 qudi da odglumimo ujediwavawe Centralne
uprave. Neki od tih qudi nisu ni bili pitani da li pristaju pa su se posle
ogra|ivali, davali izjave za {tampu poput ovog kompozitora Miodraga
Azanca, profesora muzi~ke akademije, i neka Qubica [upca i jo{ nekoliko wih. Nije ih ni pitao da li pristaju, ali je u trenutku trebalo da se odglumi u javnosti i to je dosta uspe{no odglumqeno. Sve smo to uradili da spasemo obraz i ~ast Vuku Dra{kovi}u. Bili smo ube|eni da je reìm reìrao
wegovo izbacivawe iz Srpske narodne obnove da bi ga politi~ki uni{tio.
Posle dva, tri dana se sve ono {to je Dra{kovi} radio Srpskoj narodnoj obnovi i zbog ~ega je tamo izba~en ponovilo kod nas. Za kajawe je bilo kasno.
Kad je smewen, po~etkom juna, sa funkcije predsednika Srpskog pokreta obnove, posle nekoliko dana on je formirao novu stranku, kojoj je dao isto ime
koje smo mi imali Srpski pokret obnove. Reìm je opet wemu dao ogroman publicitet, a nas poku{ao da ugu{i. Po{to mi nismo imali nikakvu nameru da
396
svu svoju politi~ku energiju tro{imo dokazivawem koja je stranka izvorni

Srpski pokret obnove, da li mi legitimni i legalni ili novoformirana Dr{kovi}a, mi smo to jednim elegantnim potezom re{ili promeniv{i ime u
Srpski ~etni~ki pokret. A 23. februara smo u Kragujevcu odràli Skup{tinu ujediwewa sa ve}inom mesnih odbora Narodne radikalne stranke i
formirali Srpsku radikalnu stranku, ~iji je Srpski ~etni~ki pokret kolektivni ~lan. Ja sam trenutno i predsednik Srpske radikalne stranke i
predsednik Centralne otaybinske uprave Srpskog ~etni~kog pokreta. Prema tome, uop{te nisam mewao stranke.
Novinar: Dobro, va`no je da se to kaè, jer u narodu ima i ovakvih i onakvih mi{qewa ba{ zbog toga {to su dosta vremena su sredstva informisawa bila zatvorena, o tome se nije govorilo izuzev u novinama koje stranke izdaju. Koji je tira` Velike Srbije?
Dr [e{eq: 20.000 primeraka.
Novinar: Raste tira` ?
Dr [e{eq: Ne, zadràvamo stalni tira`, s tim {to je prvi broj prodat
u 30.000 primeraka. Tamo smo objavili kompletan fonogram sa sednice na kojoj smo smenili Vuka Dra{kovi}a, i kompletan fonogram sa osniva~ke skup{tine wegove nove stranke, koju je poku{ao predstaviti kao stranku u kontinuitetu sa prethodnom, i sva dokumenta od osnivawa Srpskog slobodarskog
pokreta pa do tog momenta, i to je nai{lo na zapaèn prijem u javnosti. Morali smo do{tampavati jo{ 10.000 primeraka i sve je prodato.
Novinar: Gospodine [e{eq, koliko ste vremena proveli u zatvoru.
Dr [e{eq: Pa kad se sve sabere oko dve godine. Godinu i 10 meseci u Zenici, mesec i po dana jesenas u Padinskoj Skeli u Beogradu i tri dana kad su
me uhapsili zajedno sa \ilasom na tribini Slobodnog univerziteta 1984. godine, dakle sve ukupno dve godine.
Novinar: Iza|ete iz zatvora, va{i prijateqi i oni koji vas znaju kako
vas do~ekuju? Koji je to ose}aj, ~uo sam u jednoj pesmi kaù kad se izlazi iz zatvora, zatvorenik ~uje kako trava raste, sasvim jedan drugi ose}aj, a kako se
pona{aju qudi prema vama ?
Dr [e{eq: Na razli~ite na~ine. Ja sam po prirodi dosta izdr`qiv ~ovek. Mene te{ko ne{to moè pokolebati, izbaciti iz koloseka. Dosta sam
dobro podnosio zatvor, mada su se na sve mogu}e na~ine nada mnom iìvqavali i poku{ali da me zaista slome, uni{te. A kad sam iza{ao iz zatvora u Sarajevu, ve}ina ranijih prijateqa me je srda~no primila, jedan broj ne{to mawe srda~no, pozdravili bi se sa mnom na ulici, ali jedva ~ekali da se udaqe,
a jedan broj wih nije hteo ni da se pozdravi sa mnom. Pravili su se da me ne
vide, okretali glavu na drugu stranu. Sarajevo je bilo jedna opasna sredina u
to vreme. Qudi koji ìve i koji su ìveli u Beogradu ili Novom Sadu to te{ko mogu zamisliti kakva je bila Mikuli}eva i Pozder~eva diktatura tamo.
Ja sam to sve, na neki na~in, podnosio i nije mi mnogo smetalo, ~inilo mi se
da sam ipak superioran u odnosu na sve te qude. I ostao bih da ìvim u Sara397
jevu da sam imao od ~ega da ìvim. Bukvalno nisam imao od ~ega, {est meseci sam ipak izdrào, onda sam morao da se preselim u Beograd, jer u Beogradu je bilo mogu}e da {tampam svoje kwige u privatnom izdawu, a u Sarajevu
nikakvih mogu}nosti za tako ne{to nije bilo. Dodu{e, i u Beogradu su mi zabrawivali, zabranili su mi ukupno sedam kwiga, ali ja sam uglavnom uspevao
da ~itav tira` spasem, sklonim i posle zabrane na crno prodajem. Od toga
sam ìveo imao sam koristi od zabrana, jer kwige su se mnogo boqe prodavale kao zabrawene nego ina~e.
Novinar: Reklama je dobra. Porodicu imate?
Dr [e{eq: Razveden sam, ìvim sa sinom i majkom u Batajnici kod
Beograda.
Novinar: Imamo ve} dosta pitawa. Pitawa }u ~itati za nekih desetak
minuta. Ono {to mene interesuje posebno to je da, recimo, sada dolazite u Beograd tu su novi qudi, oni imaju isti pristup prema vama kao u Sarajevu ili
je to ne{to drugo? Va{ odnos u stvari prema Beogradu.
Dr [e{eq: Kad sam do{ao u Beograd, veoma su me lepo primili, bukvalno svi qudi s kojima sam se sretao. Me|utim, posle se to mewalo, recimo jedan krug mojih tada{wih prijateqa, koji su zaista dosta u~inili za mene dok
sam bio u zatvoru, koji su izdavali saop{tewa, organizovali odbore za moju
odbranu i sli~no, suvi{e su se patronatski odnosili prema meni. Recimo, sa
nekima od wih je do{lo do prvih varnica kad su hteli da formiraju fond za
moje izdràvawe. Ja sam to odbio kategori~ki. Oni su rekli da je to praksa,
da su to radili za profesore praksisovce kad su izba~eni sa Filozofskog
fakulteta i za neke druge. Tu je do{lo do nekih prvih razmimoilaèwa. Onda je jedan broj tih starijih qudi smatrao da imaju pravo da mi sugeri{u kako }u se pona{ati, {ta }u raditi, {ta ne}u i tako. Mnogima od wih je smetao
moj radikalizam. Recimo, sa nekima sam se sukobio nakon {to sam se prvi put
deklarisao u Beogradu kao otvoreni antikomunista, to je bilo 1987. godine.
Tad su ve} po~ela da pucaju neka prijateqstva, ~ak i sa qudima koji su i danas
otvoreni antikomunisti. Recimo, mnogi su i 1986. godine zamerili otvoreno
pismo koje sam pisao Predsedni{tvu Jugoslavije, u kome sam negirao legitimitet tog Predsedni{tva. Zamerili su mi recimo, ~ak i Vuk Dra{kovi} i
Milan Komneni}, a moram da istaknem, jedina osoba koja me je podràla bila je supruga Vuka Dra{kovi}a, Danica, jedina ona i niko drugi, bukvalno niko drugi u Beogradu. Svi su me osu|ivali, svi su smatrali da posle tog pisma
odlazim u zatvor, zatim kad sam pisao krivi~ne prijave protiv Staneta Dolanca ve}ina beogradskih intelektualaca je bila ube|ena da posle toga nema
ni{ta drugo, nego direktno u zatvor. Ali, ja sam izu~io psihologiju komunisti~kog reìma i shvatio sam da postoje tri faze u kojima se on obra~unava
sa svojim protivnicima. A, s druge strane, kad mu definitivno stavite do
znawa da ste spremni da idete do kraja, bez obzira na `rtve i bez obzira na
posledice, on postaje nemo}an, onda se on vas boji i onda on preza od bilo kakvog postupka prema vama, koji se opet wemu vra}a kao bumerang, i razbija mu
398
se o glavu. Zna{, reìm ima tri faze u obra~unu sa svojim protivnicima. Prva faza je progon, sve mogu}e vrste progona, napadi preko {tampe, zatim hap{ewa, maltretirawa, premla}ivawe i sli~no. Kad vide da to ni{ta se ne pomaè, da je `rtva to sve podnela, izdràla, druga faza je }utawe, {ta god da
uradite kaù }uti, ni{ta ne preduzima protiv vas, a ni javnost ne zna da ste
to uradili, maltene kao da i niste uradili. Kad i to izdrìte, onda je tre}a
faza poku{aj potkupqivawa, onda vam obe}avaju, nude, kad i tu fazu izdrìte, kad tome odolite, kad ni{ta ne prihvatite {to vam nude da vi zauzvrat
malo otupite svoju o{tricu, da ne napadate kao ranije, onda diù ruke. Onda
reìm kapitulira.
Novinar: Da li je kapitulirao ?
Dr [e{eq: Mislim da je kapitulirao, kako da nije. Pa vidite, mi vi{e
ne ìvimo pod komunisti~kim reìmom. îm smo dobili vi{estrana~ke izbore nema komunisti~kog reìma, bez obzira koja je stranka pobedila, bez
obzira koja je stranka na vlasti. Reìm je kapitulirao.
Novinar: Socijalisti~koj partiji se prigovara da je komunisti~ka, da su
to komunisti.
Dr [e{eq: Pa slu{ajte, mislim da joj prigovaraju oni koji nemaju mnogo politi~ke pameti. Evo za{to. Prvo, taj reìm nije zaista vi{e komunisti~ki, ni po ~emu, samom ~iwenicom da se mi danas pona{amo slobodno, govorimo slobodno i zaista sve ono {to mislimo moèmo da kaèmo. To u komunizmu nikad nismo mogli, u komunizmu bi nas za~as mrak progutao. Zatim,
{tampa nikad slobodnija nije bila nego danas i zaista maksimalnu slobodu
imamo, nije nam jo{ demokratija dovoqna, nije dovoqno sazrela, nije dovoqno razvijena, ali to preko no}i ne moè, to nije u stawu sada{wi reìm, to
ne bi mogla ni opozicija. Ko moè da razvije demokratiju? Moè ona politi~ka stranka koja u svojim unutra{wim strana~kim odnosima pokaè da je
zaista demokratska. Jedna stranka koja je zasnovana na firer principu, u kojoj vo|a sve odlu~uje, ne moè sutra svima nuditi demokratiju i nama za potpuno usvajawe demokratije treba jo{ dosta vremena. Postavqa se pitawe {ta
je nama ciq? Ako je ciq na{e borbe da po svaku cenu sru{imo sada{wu vlast
i da je potpuno diskvalifikujemo u narodu, da stalno produbqujemo antagonizme prema woj, onda treba da je napadamo da je komunisti~ka, da je boq{evi~ka, da je onakva i ovakva, a ona to zaista nije vi{e ili je sva mawe. Ako
nam je ciq da izle~imo u potpunosti srpski narod od komunizma, jer komunizam je velika bolest koja je sve nas svojevremeno zarazila, ~ak i one koji nikada nisu pripadali Savezu komunista, i oni su prihvatali izvesna pravila
pona{awa i prema reìmu se skrupulozno odnosili, ~ast izuzecima, qudima
koji su robijali i po Titovim tamnicama, po komunisti~kim zatvorima, logorima i sl. Pa i oni su posle izlaska iz tog zatvora uglavnom mewali bar
svoje pona{awe u dru{tvu, pa su se retko usu|ivali da ponovo krenu istim putem. Zna~i, komunizam je vladao svima nama. Ako nam je ciq da se definitivno izle~imo od komunisti~ke svesti onda podstaknimo i tu Socijalisti~ku
399
partiju da elimini{e sve ono {to su komunisti~ki ostaci kod wih, pogotovo ako imamo u vidu da su svi vode}i opozicionari danas biv{i komunisti.
Dragoqub Mi}unovi}, Vuk Dra{kovi} i ja smo bili komunisti, i to iskreni
i ube|eni komunisti sva trojica. To znam pouzdano. Ako smo mi mogli da se
izle~imo od komunisti~ke bolesti za{to drugi ne bi mogli, a za{to nekima
ne bismo pomogli da se od toga izle~e? A kada gledamo one koji danas najvi{e forsiraju tezu da postoji komunizam u Srbiji, oni izvr{avaju naloge
stranih sila, kojima je tako|e ciq da dokaù da je Srbija komunisti~ka i
boq{evi~ka da bi opravdali svoj antisrpski stav i potpomagawe na{ih neprijateqa pogotovo Hrvata i Slovenaca.
Zatim, pogledajte kakva je struktura, recimo, narodnih poslanika u sada{woj Narodnoj skup{tini Srbije. Proporcionalno, vi{e je biv{ih komunista me|u opozicionim poslanicima nego me|u poslanicima vladaju}e
stranke. To je vrlo interesantno. Ako nam je ciq da komunizam definitivno
elimini{emo iz na{eg politi~kog ìvota, iz dru{tvene prakse, iz na{e
svesti nemojmo bez jakih dokaza nikome lepiti tu komunisti~ku etiketu. Ona
je vrlo opasna, kao {to je etiketa antikomunizma bila svojevremeno vrlo
opasna. Mi koji smo tu etiketu nosili na svojim ple}ima, i koji smo je ba{
dugo i istrajno nosili u vreme kad je to bilo stra{no opasno, znamo {ta zna~i ~oveka etiketirati, nikoga bez potrebe ne treba etiketirati bez konkretnih dokaza .
Novinar: Evo pitawa. Pola sata razgovaramo. Evo sad pitawa koja su stigla na na{e telefone 51-666 i 52-271. Jasna Radovanovi} pita: kako vidite Jugoslaviju sutra i koji je va{ odnos prema narodima koji ~ine Srbiju?
Dr [e{eq: Ne vidim nikakvu budu}nost Jugoslavije. Smatram da su po
tom pitawu mogu}e dve varijante. U svakom slu~aju Jugoslavija }e nestati po
mom dubokom ube|ewu. Po prvoj varijanti mogu}e je da }e se Jugoslavija raspasti na tri dràve, na Veliku Srbiju, malu Sloveniju i jo{ mawu Hrvatsku.
A po drugoj varijanti, ako se ova prva Hrvatima ne dopadne, mi }emo Srbi na}i zajedni~ki jezik sa Italijanima pa }emo uspostaviti srpsko-italijansku
granicu na liniji Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica i pravedno je da
se Italijanima vrati ono {to je wihovo. Moèmo da razgovaramo sa Ma|arima, sa Austrijancima. Austrija je zainteresovana za izlazak na Jadransko
more, Austrija i Nema~ka i bilo bi lepo i pravedno da se to Austriji priu{ti, a pogotovo Ma|arima, jer i Ma|ari polaù neka istorijska prava. Hrvati su svojevremeno svoju dràvu predali u ruke Ma|arima, a Ma|ari su u
pro{lom veku podigli veliku luku na Jadranskoj obali, ta luka se zove Rijeka, pa bi mo`da bilo pravedno da se ta luka vrati Ma|arima. To sve zavisi od
pona{awa na{ih susednih dràva. Wihovo pona{awe do sad nije bilo nimalo dobro. Austrijanci, vidite podràvaju na{e neprijateqe, Ma|ari su u~estvovali u naoruàvawu Hrvatske, wihove vlade su kratkovide, da ne kaèm
neki gori izraz, a Srbi su wihovi prirodni savaznici ako èle neke ciqeve
da ostvaruju. Oni nikada, Ma|ari, recimo, nikada ni komad Vojvodine ne mo400
gu da dobiju, to treba da im bude jasno. Ono {to bi oni mogli da dobiju je tamo na zapadu, to je da preko Hrvatskog Zagorja do|u u Rijeku, da iza|u na Jadransko more, a jedino im Srbi mogu biti ozbiqni saveznici u tome i zato
malo treba da promisle o svojoj politici. Ako Ma|ari i Austrijanci ne promene svoj stav, mi }emo se dogovoriti sa Italijom pa posle nek se ovi kaju vekovima.
Novinar: Top Jano{ iz Novog Sada, Top Jano{ je od oca Jovana...
Dr [e{eq: Nisam odgovorio na ovo drugo pitawe, kako vidim narode koji ~ine dana{wu Srbiju.
Novinar: Da, da.
Dr [e{eq: Dana{wu Srbiju ~ini srpski narod, a u Srbiji ìve i nacionalne mawine i svi ti pripadnici nacionalnih mawina, po mom mi{qewu,
treba da uìvaju sva gra|anska prava, punu slobodu i punu gra|ansku ravnopravnost, pod uslovom da ni~im ne dovode u pitawe srpski dràvni suverenitet i integritet, dakle da se pona{aju kao lojalni gra|ani dràve u kojoj
ìve. Oni koji dovode u pitawe srpski dràvni suverenitet i teritorijalni integritet poput ve}ine [iptara, wima ne}e biti mesta u Srbiji.
Novinar: Dakle, Top Jano{, od oca Jovana, u godi{wem popisu registrovan je kao Srbin, da li ga Vojislav [e{eq smatra Srbinom?
Dr [e{eq: Ako Top Jano{ sam sebe smatra Srbinom onda ga i ja smatram Srbinom i ~ini mi veliko zadovoqstvo da to ovako javno kaè.
Novinar: Boro Jawetovi} iz Bawaluke, zbog ~ega je vojvoda [e{eq osu|en 1982. godine ?
Dr [e{eq: Da se prvo vratim na gospodina Jano{a Topa. Vidite mi Srbi smo se dosta kroz istoriju i me{ali sa Ma|arima, recimo najve}i ma|arski pesnik, [andor Petefi, je srpskog porekla.
Novinar: Aleksandar Petrovi}.
Dr [e{eq: Aleksandar Petrovi} i tako. Prema tome, za{to ne bi i neki istaknuti Srbi bili ma|arskog porekla to nam ne}e smetati, razume se,
~ak naprotiv.
A ja nisam osu|en 1982, nego 1984. godine i to je bio najopasniji ~lan Krivi~nog zakona Jugoslavije, ~lan 114 kontrarevolucionarno ugroàvawe
osnova dru{tvenog ure|ewa. Po tom ~lanu se mogla izre}i i smrtna kazna,
kazna u rasponu od jedne do 15 godina robije, moglo se izre}i i 20 godina i
smrtna kazna. Ja sam osu|en na osam godina, prvo su planirali da to bude 12
godina, a kako sam u zatvoru imao jedan dugi {trajk gla|u, diglo se svetsko javno mwewe, doma}a javnost, istaknuti srpski intelektualci i smawili su to
na osam, pa su posle to smawivali na ~etiri i na kraju Savezni sud na godinu
i deset meseci, koliko sam ja izdrào.
Novinar: Dragi{a Rankovi} iz [apca, iteresuju ga utisci [e{eqa sa ju~era{weg skupa u [apcu. Oprostite, sve je od istog gledaoca, pravi razlozi
sukoba izme|u [e{eqa i Vuka i koji je znak gospodin [e{eq u horoskopu?
401
Dr [e{eq: Imali smo veliki skup u [apcu, po mojoj proceni bilo je vi{e od 20.000 qudi. Znate, mi izbegavamo da preterujemo kad su te cifre u pitawu, mi nikada ne laèmo javnost ni u pogledu broja ~lanova na{e stranke.
Nemamo nikakvog razloga da bilo koga obmawujemo, ali ube|en sam da je bilo vi{e od 20.000, da su neke druge opozicione stranke imale takav skup tvrdile bi da imaju 100.000, da je vladaju}a ona bi rekla 500.000 i tako. Mi uvek
gledamo da smo {to bliì stvarnoj brojci i mislim da je bilo izvanredno.
Razume se, desio se jedan incident sa pristalicama Vuka Dra{kovi}a, oni se
ina~e pojavquju na skoro svim na{im javnim skupovima, jedna wihova grupa.
Ta stranka je u raspadu. Raspada se kroz Srbiju, ali {to se vi{e raspada i {to
vi{e gubi upori{te u srpskom narodu to su sve nervozniji, to su sve qu}i i
spremni da se pona{aju na na~in koji nije primeren osnovnom gra|anskom redu. Oni do|u na na{ miting, po~nu da provociraju, a videli ste kakve su kukavice. Ja sam obe}ao sa govornice da }u do}i me|u wih ~im zavr{im govor, i
kad sam krenuo prema wima oni su pobegli. [to se ti~e razloga razilaèwa
sa Vukom Dra{kovi}em, ja sam to nekoliko puta obja{wavao srpskoj javnosti,
ne znam da li imate strpqewa da to ~ujete. To je duga pri~a, ali uglavnom se
svodi na to da je sa Vukom Dra{kovi}em nemogu}a bilo kakva saradwa jer neprekidno mewa svoje stavove od danas do sutra. [ta god s wim dogovorite ne
moète biti sigurni da }e se on dràti dogovora. Takvo iskustvo imaju i sve
druge politi~ke stranke koje su sa wim sara|ivale i smatram da wihovo rukovodstvo nije potrebno u to ube|ivati.
Konkretni razlozi su slede}i. Mi smo Vuka Dra{kovi}a primili u na{u stranku i zbog wega mewali i naziv i nemoralno se poneli u javnosti, nemoralno prema Mirku Jovi}u, znate to moramo priznati, ja sam li~no kriv i
pred svojom strankom i pred srpskim narodom {to sam to uradio, spasavaju}i Vuka Dra{kovi}a kao dugogodi{weg prijateqa, i kao kuma, ja sam se ne~asno poneo. To je, ~ini mi se, jedini moj ne~asni gest otkad sam se aktivno
ukqu~io u politi~ki ìvot, ali ja ga uvek otvoreno iznosim u javnost. Konkretan povod bio je kad su omladinci na{e stranke prekinuli predstavu Sveti Sava u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu. Vuk Dra{kovi} je znao da se
sprema ta akcija, dao je svoje odobrewe. Ja sam se u po~etku suprotstavqao toj
akciji, dok nisam pro~itao tekst predstave, a kad sam pro~itao i ja sam se
prikqu~io i u~estvovao na demonstracijama pred pozori{tem. Kad je akcija
izvedena, predstava je prekinuta, napali su nas èstoko sa svih strana reìmske ustanove, kulturne institucije, nema ko nas nije napao, {tampa, radio i televizija. Najè}i je bio Vuk Dra{kovi}. On nas je poredio, javno na
konferenciji za {tampu, sa usta{ama i homeinijevcima. To je bio razlog za
vanrednu sednicu Centralne otaybinske uprave Srpskog pokreta obnove na
kojoj je Vuk Dra{kovi}, ve}inom glasova, smewen sa predsedni~ke funkcije.
Od 17 prisutnih ~lanova Centralne uprave imali smo kvorum, jer je uprava
imala ukupno 31 ~lana. Po Statutu, sve odluke se donose prostom ve}inom, od
17 prisutnih za smewivawe je glasalo devet, protiv je bilo pet i tri uzdrà402
na. Dakle, devet prema osam, tesna ve}ina ali ipak ve}ina. Demokratija, pre
svega, podrazumeva demokratsku proceduru. On je smewen, ali mu je to toliko
te{ko palo da je u jedan sat no}u, istog dana, i{ao u redakcije Politike,
Novosti i Borbe i delio svoje la`no saop{tewe u kome je tvrdio da nije uspelo wegovo smewivawe, mene je nazvao psihijatrijskim slu~ajem, i ~ovekom za ludnicu. To je sutradan iza{lo u svim novinama, onda su izbacili ve}
sloèni tekst u {tampariji da bi ubacili wegovo la`no saop{tewe. Nama
demanti skoro niko nije hteo da objavi i sva reìmska {tampa je dràla wegovu stranu u kasnijim javnim prepucavawima. U trenutku kada smo se razilazili imali smo ukupno 35.000 ~lanova. Dra{kovi} je tvrdio u javnosti da
imamo 300.000 ~lanova u zemqi, 200.000 u inostranstvu, kao {to je posle tvrdio da ima tri miliona ~lanova, nudio vladaju}oj stranci milion glasova
fore i sli~no, i to mu se posle samo o glavu razbilo. U trenutku kad smo se
razilazili oko 2.000 ~lanova je ostalo s nama, a 1.500 sa Vukom Dra{kovi}em.
I kad smo promenili ime u Srpski ~etni~ki pokret naglo smo po~eli da
ja~amo. Imali smo niz zapaènih akcija proteklo leto u Srbiji. Me|utim,
kad je reìm odbio na{u registraciju to je dovelo do zastoja u razvoju Srpskog ~etni~kog pokreta, a Dra{kovi}u je sam reìm dao krila, on je uzleteo
u politi~ko nebo Srbije, ali izgleda suvi{e naglo. Nije bio za to pripremqen pa se razbio za vrlo kratko vreme. Koji su drugi razlozi na{eg razilaèwa? Recimo, u aprilu pro{le godine Milan Komneni}, Vuk Dra{kovi} i
ja smo bili na turneji u Americi u toku koje smo imali 10 javnih nastupa i
prikupqali smo novac za svoju stranku. Na nastupima su napla}ivane ulaznice, otprilike po 10 dolara, zatim prikupqani su dobrovoqni prilozi, i prikupqeno je ukupno 35.000 dolara. Vuk Dra{kovi} i Milan Komneni} su se
vratili drugog ili tre}eg maja u Beograd ja sam ostao 20 dana duè ~ekaju}i
~etni~ki kongres u okolini îkaga. Kad sam se vratio, a vratio sam se 29. ili
30. maja, ne znam ta~no, a za to sam saznao posle smewivawa Vuka Dra{kovi}a, da nijednog centa od tih 35.000 dolara nisu predali u strana~ku blagajnu.
Taj novac su jednostavno prisvojili, zatim ~itav niz drugih razloga. Recimo,
Milana Komneni}a Vuk Dra{kovi} je doveo na sednicu Centralne uprave i
jednostavno rekao, od danas je Milan Komneni} ~lan Centralne uprave. Vi
znate koliko je to kompromitovan ~ovek, on je svojevremeno pesnika Gojka
\ogu, 1981. godine, bukvalno u zatvor oterao. Mi smo u Velikoj Srbiji objavili dokument o tome, svedo~ewe Milana Komneni}a pred Okru`nim sudom u Beogradu. Uskoro izlazi iz {tampe kwiga Dragana Anti}a u kojoj ima
~itav niz primera o pona{awu Milana Komneni}a. Dragan Anti} je napravio kwigu slu~aj Gojko \ogo, dokument. Ta kwiga je zabrawena u Beogradu
1982, 1983. godine. Sad se ponovo pojavquje. Vaqda ne}e biti ponovo zabrawena. îtav niz drugih razloga je do svega toga doveo, me{awe supruge Vuka Dra{kovi}a u strana~ki rad, u rad Centralne uprave. Ona sebi daje za pravo da
zove telefonom pojedine ~lanove Centralne uprave i daje im naloge kako da
se pona{aju, pa im ~ita lekcije, i ako joj ne{to nije po voqi iìvqava se,
403
preti, psuje, vre|a. To je nepodno{qivo i ~ovek mora biti veliki mazohista

da bi tako ne{to trpeo. Ja se ~udim pojedinim ~lanovima Dra{kovi}eve
stranke, ~lanovima rukovodstva kako to sve podnose. Znam li~no kako se pona{a, recimo, prema tom istom Komneni}u i on to sve trpi, i on to sve pre}uti, takav je ~ovek, {ta da radim. [to se samog Dra{kovi}a ti~e, do 11. januara nije smeo uop{te da sazove sednicu Centralne uprave Srpskog pokreta obmane, jer se boji. I tu postoji jedna grupacija koja bi traìla wegovo
smewivawe. Uop{te ne drì sednice, sam donosi odluke i u ime svoje stranke nastupa.
Novinar: Koji ste znak u horoskopu ?
Dr [e{eq: Terazije.
Novinar: Malo je ~udno, nema veze sa parlamentom terazijskim...
Dr [e{eq: Nisu me pitali kog datuma ho}u da se rodim.
Novinar: Ne, ne zbog terazijskog parlamenta. Savi} De{o iz Ba~ke Palanke, za{to niste bili u isto~noj Bosni, kada }ete i}i tamo?
Dr [e{eq: Pa bio sam, kako nisam bio nekoliko puta sam i{ao u Bijeqinu i taj kraj, to je severoisto~na Bosna, a po nekoliko dana sam bio u Sarajevu. Bio sam na Romaniji, na Romaniji smo ~ak planirali i ~etni~ku komandu, bio sam na |ur|evdanskom uranku kod Novakove pe}ine.
Novinar: Kako vam se dopada gostoprimstvo u Ba~koj Palanci, naime
ìteqi Ba~ke Palanke su odu{evqeni vama ?
Dr [e{eq: Izvanredno su nas tamo primili, zaista smo vrlo zadovoqni.
Novinar: Da li }e Srpski ~etni~ki pokret preduzeti ne{to protiv nasilno useqenih osoba u stanove Srba iz Borova Sela, pita Nada Luàji} iz
In|ije.
Dr [e{eq: Mi }emo u~initi sve {to bude u na{oj mo}i, ali nemojte ni
od nas preterano o~ekivati. Znate, mi zaista poku{avamo sve {to moèmo
da radimo, ali ono na {ta se sada koncentrisao Srpski ~etni~ki pokret, to
je oruàna borba, za{tita srpskog naroda od usta{kih napada.
Novinar: Miodrag Milenkovi} iz Novog Sada, za{to gospodin [e{eq
ne sre|uje stawe u Bosni i Hercegovini, gde je i ro|en, nego to radi ovde u
Srbiji i remeti mir srpskom narodu.
Dr [e{eq: To je mnogo sme{no. Prvo, Bosna i Hercegovina su podjednako Srbija kao [umadija i Vojvodina i tu nikakve razlike nema. A ako neko
smatra da se ovde remeti mir srpskom narodu to mora da je neki autonoma{.
Da li se iz Novog Sada javio?
Novinar: Jeste.
Dr [e{eq: Neki autonoma{, verovatno ~lan Saveza reformskih snaga
ili neke druge izdajni~ke partije. Zna~i ja remetim mir srpskom narodu, a
Srbi koji ginu pod usta{kim kur{umima, u srpskoj Slavoniji, na Plitvicama, na nekim drugim mestima, to ne bi bilo reme}ewe mira. Ovde bi zna~i taj
srpski narod trebao da bude miran bez obzira {ta se de{ava sa Srbima koji
404
su trenutno, voqom zlo~ina~kog Titovog reìma, van granica srpske federalne jedinice.
Novinar: Milan \uki} iz Novog Sada, da li je istina da ste u saradwi
sa Slobodanom Milo{evi}em ?
Dr [e{eq: To je potpuna izmi{qotina, nikad se u ìvotu nisam sreo sa
Slobodanom Milo{evi}em i nikada nikakvog kontakta nisam imao sa ~elnicima wegove stranke i sa ~elnicima wegovog reìma, osim {to sam se sreo
sa ministrom Cvijanom u dva navrata, kad smo bili zajedno u Barawi na mitingu u Jagodwaku i kad je bilo otvarawe ove spomen-plo~e na top~iderskoj
èlezni~koj stanici, u znak zahvalnosti Srba pre~ana majci Srbiji na za{titi i primawu u svoje okriqe izbeglica od 1941. do 1945. godine. Nikada
ni sa jednim srpskim zvani~nikom nisam imao nikakvog kontakta, a i ovo
{to sam se sreo to je bio slu~ajni susret na mestu na kome smo se pojavili
kao u~esnici jednog doga|aja, nije imalo nikakvo zvani~no niti me|ustrana~ko obele`je.
Novinar: Vesna êpi} iz Novog Sada, mislim da ste na ovo odgovorili
delimi~no, da li je Komneni} bio svedok optu`be protiv Gojka \oga za kwigu Vunena vremena?
Dr [e{eq: Da, jeste. Jedan od onih koji su ga najè{}e teretili, bukvalno ga u zatvor oterali.
Novinar: Sofija iz Novog Sada, kakve su va{e prognoze u re{avawu srpsko-hrvatskog sukoba i da li je neizbeàn rat da bi srpski narod mogao u jednoj dràvi da ìvi?
Dr [e{eq: Smatram da je rat potpuno iskqu~en, da se ne}e desiti gra|anski rat, osim pod nekim nesre}nim okolnostima da se mi Srbi opet me|usobno pokoqemo, a Hrvati nisu u stawu da sa nama ratuju.
Novinar: Slavica Reqin iz Novog Sada, nije li momenat da vi gospodine [e{eq i Vuk Dra{kovi}, u interesu srpskog naroda, prevazi|ete va{e
nesuglasice?
Dr [e{eq: Nisu u pitawu nikakve nesuglasice nego duboka politi~ka
razmimoilaèwa izme|u na{ih politi~kih stranka, jer ono {to radi Vuk
Dra{kovi}, po na{em mi{qewu je direktno suprotstavqeno interesima
srpskog naroda. To {to je uradio 9. marta, {to je prolio srpsku krv na ulicama Beograda, smatram da predstavqa izdajstvo srpskih nacionalnih interesa, a i ovo {to sprema 9. juna izgleda mi da je ne{to sli~no. Velika je razlika izme|u Vuka Dra{kovi}a i mene. Dodu{e, ima i nekih sli~nosti, znate. I
Vuk Dra{kovi} i ja smo prolili qudsku krv, okrvavili smo svoje ruke, samo
razlika je u tome {to je Vuk Dra{kovi} prolivao srpsku krv u Beogradu, a ja
sam prolivao hrvatsku usta{ku krv u srpskoj Slavoniji.
Novinar: Gledateqka iz Novog Sada pozdravqa gospodina vojvodu [e{eqa i da li gospodin [e{eq zna {ta su ~etnici radili u Srbiji, da li zna
da su klali Srbe u Ma~vi, àli {to je vojvoda [e{eq u toj partiji i da nije ona bi sigurno bila uz wega. Nije mi jasno kojoj, ali dobro...
405
Dr [e{eq: Evo ovako. Mnogo sam pogo|en {to ta gospo|ica nije uz mene, a zna vrlo dobro {ta su ~etnici radili u Drugom svetskom ratu. êtnici
su bili borci za slobodu i demokratiju, borci za kraqa i otaybinu i poneli
su juna{tvo i slavu srpskih ~etnika zapam}enu jo{ iz vremena borbe protiv
Turaka, balkanskih i Prvog svetskog rata. Dodu{e, me|u ~etnicima je bilo
onih koji su ~inili dela koja ne sluè na ~ast ~etni~kom pokretu, ali takvi
pojedinci i grupe su bili izuzetak, ~esto se de{avalo da su komunisti izmi{qali pojedina nedela, pripisivali ~etni~kom pokretu i ono {to su sami
~inili i sli~no, ali mi smo za to da istorijska nauka utvrdi sve ~iwenice,
da jednostavno ni prema kome u tom smislu nema milosti, da se sve ustanovi
kako je bilo, a pokolewa }e suditi o delima.
Novinar: Vojislav Leti}, da li su Srbi komunististi~ki narod ?
Dr [e{eq: Potpuno iskqu~ujem mogu}nost da su Srbi komunisti~ki narod. Prvo, nama je komunizam nametnuo Vinston êr~il i engleska Vlada, nas
je Zapad izdao, predao Staqinu i Titu. Komunisti, bar u ovoj suènoj Srbiji, nikakvih {ansi nisu imali sve do 1944. godine, dok nije umar{irala Crvena armija. Srbi po svom nekom duhovnom bi}u jednostavno su skloni demokratiji, a ne autoritarizmu i totalitarizmu. A, sa druge strane, postavqa se
pitawe za{to je komunizam ipak imao {ansu da uspe na ovim prostorima, uz
ovoliku, obilatu stranu pomo}. Smatram da je komunizam uspeo kod nas da na|e neko upori{te zbog na{eg tradicionalnog rusofilstva. Na{i qudi u
svojoj prostodu{nosti smatrali su da je sve ono {to nam dolazi iz Rusije Bogom dano i najboqe mogu}e, da nas vodi direktno u sre}niju budu}nost. Na{i
qudi nisu znali kroz kakve je patwe prethodno pro{ao ruski narod pod zlo~ina~kom Lewinovom i Staqinovom torturom, kakve je milionske `rtve
dao i kad se osvestio bio je nemo}an da se tome efikasnije suprotstavi. Za{to je bio nemo}an? Zato {to je sve ono {to je bilo najboqe u srpskom narodu izginulo u dva balkanska, dva svetska rata ili posle rata izbeglo u emigraciju, ili stradalo po Titovim robija{nicama. Srpski narod je bio biolo{ki osaka}en, i nemo}an da se ranije suprotstavi komunizmu. Trebalo je da
pro|e nekoliko decenija da stasaju nove, mla|e generacije, spremne da se usprave, skinu komunisti~ke okove koje su wihovi o~evi decenijama nosili i
krenu u slobodu i demokratiju. Razume se, bilo je nemogu}e i zbog toga, bi Tito pao ve} 1965, 1966. godine, u vreme one velike ekonomske krize, da nije uìvao ogromnu pomo} Amerikanaca i ~itavog Zapada. [to je kod nas komunizam
uspostavqen i {to se tako dugo drào to treba da pripi{emo delovawu zapadnih sila, onih istih koje nas danas optuùju da smo mi Srbi boq{evici i
da imamo komunisti~ki reìm, onih koji bi sada da nam kroje sudbinu, da izoluju Srbiju, da ka`wavaju Srbiju i sli~no.
Novinar: Gospodine [e{eq, ovaj program NS plus, koji evo ve} tre}i
dan traje, sam se finansira i mi imamo trenutke za ekonomsko-propagandne
poruke. To }e biti samo mo`da jedan minut, ili {ta ja znam koliko smo uspeli da prodamo za ova dva, tri dana i da popijemo malo soka, pa bih ja zamolio
406
da krenu ove ekonomsko-propagandne poruke.

(EPP)
Novinar: Bilo je malo poruka, ali dobro. Idemo daqe. Ilija, Srbin iz
Novog Sada, danas je u hrvatskom Saboru doneta odluka da }e se u toku juna napasti Kninska Krajina. To je bilo na radiju, danas u 15 ~asova, ja nisam slu{ao, ne znam da li ste ~uli. Kako reagujete na tu odluku, {ta kaète ?
Dr [e{eq: Da vam iskreno kaèm, li~no èqno i{~ekujem taj hrvatski
napad. Izgleda da im nije bila dovoqna lekcija u Borovu Selu pa }e tamo da
dobiju mnogo è{}u lekciju.
Novinar: Da li }e se i u Belom Manastiru organizovati ~etni~ki odred?
Dr [e{eq: Da, ima i odbor Srpskog ~etni~kog pokreta, odbor Srpske
radikalne stranke za Barawu, ima dosta ~etnika.
Novinar: Kako komentari{ete svoju izjavu u Pogledima, pita vas Du{an Jandri} iz Futoga, uhapsi}u Tu|mana i kakve su to pu{ke koje sa 1.500
metara pogode slovo U na glavi hrvatskih mupovaca.
Dr [e{eq: Rekao sam da }u pre uhapsiti Tu|mana, Mesi}a i Antu Markovi}a nego oni mene. Znate, u Hrvatskoj je za mnom raspisana poternica i u
Bosni i Hercegovini. To mene mnogo ne sekira. Ja se, uostalom, i ne kre}em
po Hrvatskoj. Ja idem samo u srpske zemqe u Srpsku Krajinu, u srpsku Slavoniju, srpsku Barawu, srpski Zapadni Srem, a srpski ~etnici imaju danas vrlo
dobre pu{ke, dodu{e mnogo stare, tompsone proizvedene 1942. godine, ali
se pokazuju vrlo efikasne. Kad ~etnik, dobar strelac, iz tompsona pogodi
Hrvata u ~elo, Hrvatu oba oka iska~u, ili kad ga rafal sase~e preko vrata,
moè i glavu bukvalno da mu otkine. To su vrlo dobre pu{ke. Razume se, ga|amo samo one Hrvate koji sa oru`jem u rukama juri{aju na srpska sela. Nijednog nenaoruànog do sada nisamo ga|ali.
Novinar: Dragan Novakovi}, dvanaestogodi{wi Dragan iz Rume, da li }e
gospodin [e{eq do}i u Rumu?
Dr [e{eq: Pa ho}u, samo ne znam kad. Tamo smo planirali odbor Srpske radikalne stranke, ali, vidite, svaki dan imamo negde promociju, svaki
dan negde putujemo. Bio sam u Svrqigu, bio sam u Ni{u, ju~e u [apcu, sutra
idem u Srpsku Crwu, u subotu u Vrawe, u nedequ u Sivac, nave~e u Bajinu Ba{tu. Svaki dan negde, u ponedeqak u Trstenik, u utorak i sredu idemo u Kosovo poqe i Gwilane.
Novinar: Dragan Markovi} iz Novog Sada, Titov reìm i reìm wegovih poltrona zabranio je povratak pravim borcima za kraqa i otaybinu, a
ostavio u Jugoslaviji zlo~ince, i na kraju je odobrio povratak ratnim zlo~incima. U tome danas najvi{e predwa~i Hrvatska. Kad }e ti pravi qudi da
do|u u Jugoslaviju ?
Dr [e{eq: Nadamo se u najskorije vreme i mi smo pokrenuli inicijativu da se omogu}i povratak vojvodi Mom~ilu \uji}u, velikom srpskom junaku
iz Drugog svetskog rata, komandantu Dinarske ~etni~ke divizije. Inicijativu je pokrenula Srpska radikalna stranka, Srpski ~etni~ki pokret, Srpski
407
kulturni klub, regionalni odbor na{eg Srpskog ~etni~kog pokreta u Srpskoj Krajini. Tamo potpisuju i peticiju za povratak vojvode \uji}a, nadamo
se u najskorije vreme.
Novinar: Gledateqka iz Ba~a: da li postoji mogu}nost da se Vojislav
[e{eq sretne sa Frawom Tu|manom i {ta misli koga Tu|man sledi u vo|ewu svoje politike ?
Dr [e{eq: Ne verujem da postoji {ansa da se sretnem sa Frawom Tu|manom i ne znam za{to bih se sa wim sretao, osim kad do|e vreme da izvr{avamo presudu prekog ~etni~kog suda, ako uop{te bude potrebno da se sa wim
neposredno susre}em. A {to se ti~e Frawe Tu|mana, s wegove strane bila je
jedna inicijativa, 1986. godine, da se neki posredan kontakt uspostavi preko
Vladimira [eksa. Vladimir [eks je u to vreme ~esto dolazio u Beograd. Tamo je {tampao i neke svoje kwige i kada smo se upoznali, ba{ smo se dobro poznavali, i preko wega je Tu|man traìo da mu dostavim jedan primerak svog
teksta [ta da se radi, zbog koga sam oti{ao u zatvor 1984. godine. Ja sam to
izbegao i nisam hteo da po{aqem tako da posle vi{e nije bilo nikakvih poku{aja za komunikacijom.
Novinar: Branka Stanimirovi} iz Novog Sada, osim {to zveckawem
oru`ja pla{ite narod, {ta ste konkretno uradili na demokratizaciji
Srbije?
Dr [e{eq: Uradili smo mnogo. Prvo, mi smo se borili za vi{epartijski sistem kad je to bilo opasno, pa se deklarisali kao antikomunisti. Pokrenuli smo pitawe poloàja Srba u Rumuniji jo{ 1987. godine, a reìmska
{tampa {irom Jugoslavije me je zbog toga napadala. Svi su hvalili kako je
Srbima lepo u Rumuniji dok se posle nije prava istina saznala. Smatram da
su oni koji su se bunili protiv komunisti~kog reìma u vreme kad je to bilo opasno, koji su udarali na kult Josipa Broza Tita kad je to bilo opasno, a
ne danas kad to svako moè da radi, najvi{e doprinosili demokratizaciji.
Novinar: Nikola [trbac iz Novog Sada, {ta mislite o ulozi Ante
Markovi}a u trenutnoj politi~koj situaciji u zemqi i da li Mesi} moè biti predsednik Jugoslavije?
Dr [e{eq: Smatram da Mesi} ne moè biti predsednik Jugoslavije, ali
smatram da nama ni Tu|man ni Mesi} nisu toliko opasni. Nisu to nama najopasniji neprijateqi. Najopasniji neprijateq srpskog naroda je Ante Markovi}, zbog svoje perfidnosti, podmuklosti, jezuitskog na~ina delovawa, koji
je usmeren na to da se Srbija prvo ekonomski slomi i obori na kolena, kako
bi se politi~ki uni{tila i dotukla. I {to se Ante Markovi}a ti~e, vrlo
je opasno ako on ostane na funkciji predsednika Savezne vlade, jer bi u kqu~nom momentu mogao da zahteva intervenciju stranih trupa, pa i Ujediwenih
nacija, velikih sila i Evropske zajednice radi me{awa u unutra{we jugoslovenske poslove. Ne treba uop{te sumwati d
408
Novinar: Jovan Lazi} iz Novog Sada, malopre ste rekli da u Sarajevu niste imali od ~ega da ìvite i wega interesuje od ~ega ìvite?
Dr [e{eq: @ivim od svojih kwiga, od prodaje tih kwiga.
Novinar: Ovo je pitawe o Dra{kovi}u, u kakvim ste odnosima? Na to ste
ve} odgovorili. Kako Vojislav [e{eq komentari{e saop{tewe ~etni~kih
juri{nih korpusa iz ~asopisa On?
Dr [e{eq: Slu{ajte, to je jedan psihopata napisao saop{tewe i ~asopis On mu objavio. Niti postoji neko ko bi se poveo za tim psihopatom, izvesni Vukan Drecun, tako se zove. On nije pet, {est dana bio u Borovu Selu
i tamo je ukrao ~etiri bombe i pobegao i sad pi{e saop{tewa po Beogradu,
i na|e se neki list da mu to objavi. Sad ja treba da se trudim da to demantujem, meni ne pada na pamet. Komandant, kako se potpisao, komandant grupe juri{nih ~etni~kih korpusa, van zdrave pameti.
Novinar: Vesna Jovanovi} iz Novog Sada, {ta mislite o srpskim selima od [ida do Vukovara i Vinkovaca, da li }e se pripojiti Srbiji?
Dr [e{eq: Ube|en sam ne samo da }e se ta sela pripojiti Srbiji nego da
}e se u granicama srpske dràve na}i sve teritorije do Virovitice.
Novinar: Gospodine [e{eq, ovo su bila sva pitawa koja smo do sada evo
ovde dobili. Kada smo dolazili, ulazili u studio, mi se nismo dogovarali ni
kako }e ovaj razgovor te}i. Pitao sam vas da li je potrebno vr{iti neku selekciju pitawa i da li ho}ete na sva da odgovorite, i vi zaista odgovarate na
sva ova pitawa. No, nije bilo nijednog pitawa o tome kad ste vi i kako postali vojvoda?
Dr [e{eq: Vojvoda, ~etni~ki vojvoda sam postao na Vidovdan 1989. godine. Vojvoda Mom~ilo \uji} me je proglasio u manastiru Libertvil. U tradiciji je srpskog ~etni{tva da najstariji po vremenu provedenom u zvawu srpski ~etni~ki vojvoda ima pravo da progla{ava nove vojvode. Danas, ne samo
da je najstariji u zvawu nego je i jedini ìvi srpski ~etni~ki vojvoda Mom~ilo \uji} i on je doneo odluku da mene proglasi u to isto zvawe. Moè se
sad postavqati pitawe da li ja to zasluùjem ili ne zasluùjem. Razume se,
li~no mislim da ne zasluùjem, da ima mnogo drugih koji su neupredivo zaslu`niji od mene i qudi koji su duè robijali, koji su kroz te{ke ìvotne
probleme prolazili, suprotstavqaju}i se komunisti~kom reìmu i sli~no.
Ali, znate kako je to u ìvotu, de{ava se da i onaj ko ne zasluùje bude general, da postane general, da postane funkcioner onaj ko to ne zasluùje, da postane ministar, pa se tako i ovde de{ava da ~etni~ki vojvoda postane i onaj
ko zasluùje i onaj ko ne zasluùje. [to se mene li~no ti~e, veoma sam sre}an {to mi se ukazala tolika ~ast da postanem srpski ~etni~ki vojvoda, a u
vreme kad sam to postao to je imalo i politi~ki zna~aj. To je osnovni razlog
koji me je motivisao da to prihvatim, jer to je 1989. godina kad se nije smela
otvoreno i javno govoriti istina o ~etni~kom pokretu, kad je jo{ bila pod
embargom i \ureti}eva kwiga Saveznici i jugoslovenska ratna drama.
Otaybini je bio potreban neko ko }e za sebe otvoreno re}i: jeste ja sam srp409
ski ~etnik, ja nisam obi~ni ~etnik, ja sam ~etni~ki vojvoda pa {ta mi moète. A na{ao se.
Novinar: Vi ste u kontaktu sa \uji}em?
Dr [e{eq: U redovnom sam kontaktu, a pro{le godine u maju sam u srpskoj crkvi u [ervilu, kod îkaga, od strane vladike sredwe-zapadno ameri~kog gospodina dr Fimilijana bio miropomazan u srpskog ~etni~kog vojvodu.
Otprilike jednom nedeqno sam u telefonskom kontaktu sa vojvodom
Mom~ilom \uji}em i on je u toku svih zbivawa u otaybini, a po~etkom ove
godine smo formirali Vojvodski savet, kao organ vrhovne komande svih ~etni~kih dobrovoqa~kih odreda u otaybini. Taj Vojvodski savet su zajedni~ki
formirali Srpski ~etni~ki pokret u otaybini i Pokret srpskih ~etnika
Ravne gore u slobodnom svetu na ~ijem se ~elu nalazi vojvoda \uji}. Predsednik Vojvodskog saveta je vojvoda \uji}, a sekretar Vojin Vuleti}.
Novinar: Kako izdràvate sve ovo? Malopre ste govorili gde }ete sve
biti ovih dana i kaìte odakle vam tolika kondicija?
Dr [e{eq: Vidite kakav mi je glas. Glas mi je ve} mnogo na~et i sa te{ko}ama govorim, ali {ta da radim. Mora se to sve izdràti.
Novinar: Dobro. Pitawe. Idemo redom. Milomir Deli} iz Kule, kako
moète da kontaktirate sa \ilasom, kao najve}im krivcem za bratoubila~ki rat u Crnoj Gori i delimi~no u Srbiji i najve}im Titovim podanikom i
ideologom u toku rata i ako budete izabrani za poslanika u srpskoj Skup{tini koju biste funkciju rado prihvatili?
Dr [e{eq: Prvo, ja ve} nekoliko godina nemam nikakve kontakte sa Milovanom \ilasom. Smatram da je Milovan \ilas izdajnik srpskog naroda i
da spada u 20 najve}ih ìvih ratnih zlo~inaca, kad je re~ o ìvim Srbima.
Ali, jedno sam se vreme druìo sa Milovanom \ilasom i druìo sam se kada je to bilo opasno. To je bio jedan od vidova mog prkosa prema komunisti~kom reìmu. Druìo sam se s wim onda kada su mnogi drugi, koji danas za wim
tr~e, beàli od wega kao od kuge ili ga napadali na sve mogu}e na~ine. Onoga trenutka kad Milovan \ilas vi{e nije bio van zakona, kad su po~eli da mu
{tampaju kwige u reìmskim izdava~kim ku}ama, da mu objavquju tekstove,
kad je Milovan \ilas legalizovan od strane reìma, ja sam smatrao da tog
trenutka treba obnoviti pitawe wegovih ratnih zlo~ina. A do tada, dok je
bio progowen od strane komunisti~ke vlasti, trebalo je i neku qudsku solidarnost prema svakom ko je progowen iskazati.
Novinar: Prvi deo pitawa. Jelena Mitovi} iz Titovog Vrbasa, pitawe
za mene. Dozvoli}ete mi da odgovorim. Pitawe, zar vas nije sramota?
Dr [e{eq: Je li vas sramota?
Novinar: Ne zaboga, govorimo o tome da moèmo o svemu da pri~amo. Televizija je otvorena. Ho}emo demokratiju. Dozvolite da i gospodin Vojislav
[e{eq, vojvoda govori tako, Jelena Mitrovi} iz Titovog Vrbasa.
Dr [e{eq: Jelena Mitrovi}, je li vas sramota?
410
Novinar: Milomir Deli} iz Kule. To sam pro~itao i porodica Milovanovi} iz Novog Sada, najlep{e pozdrave gospodinu [e{equ, da li zna da ga
Vojvo|ani vole i da u Vojvodini ima jo{ autonoma{a?
Dr [e{eq: Znam da ima jo{ autonoma{a, nadam se da su na izdisaju i
uglavnom su koncentrisani u Savezu reformskih snaga.
Novinar: Kako iza}i iz ekonomske krize u Srbiji, pita Slobodan Ili}
iz Beograda.
Dr [e{eq: Da bi se iza{lo iz ekonomske krize treba {to pre ra{~istiti sa Jugoslavijom i sa Hrvatima. îm zaokruìmo granice srpske dràvnosti trebalo bi primeniti mnoge radikalne mere koje bi i{le u pravcu privrednog ozdravqewa. Da bi se to postiglo treba prethodno re{iti
pitawe ogromnih dràvnih dugova, onih dugova koji budu pripali Srbiji nakon tog razgrani~ewa. Smatram da te dugove ne treba vra}ati, treba jednostavno odbiti wihovo vra}awe i ponuditi zapadnim poveriocima da, umesto
tih dugova, uzmu odgovaraju}i broj na{ih fabrika u punu svojinu, da rade s
tim fabrikama {ta im je voqa. Razume se, u prvo vreme bi se tome protivili, ali nemaju ni{ta efikasno da preduzmu protiv nas ~ime bi na{u voqu
mogli pokolebati.
Iskqu~ujem mogu}nost strane okupacije da bi nas naterali da ipak vra}amo dugove. Mogli bi da plene diplomatska predstavni{tva i na{e brodove u stranim teritorijalnim vodama, ali na taj na~in ne bi mogli ni 10 procenata duga da izmire, ili da to prodaju u staro gvo`|e, tada bi svega dva, tri
procenta mogli da izmire. Nemaju druge nego da prihvate na{u soluciju i da
poku{aju da u tim fabrikama obnove proizvodwu, ali, vodili bismo ra~una
da to budu one fabrike koje su podizane stranim kreditima pa su se pokazale
kao proma{ena investicija. Da bi obnovili proizvodwu, da bi ta proizvodwa donosila profit, da bi se tim profitom otpla}ivali dugovi i pripadaju}e kamate, dakle, da bi imali punu zaradu oni bi morali investirati dodatni kapital, uvesti najsavremenije tehnologije, primeniti zapadwa~ke metode organizacije rada i poslovawa. Oni imaju na raspolagawu sva svetska trì{ta i wima nije problem plasman proizvoda. Time bi doprineli izlasku
na{e zemqe iz ekonomske krize, a onda bismo sproveli privatizaciju svih
drugih fabrika i prodali ih putem javnih licitacija. Postavqa se pitawe
da li je to rasprodaja nacionalnog bogatstva? Takvo pitawe postavqaju samo
marksisti~ki doktrinari, jer oni smatraju da se nacionalno bogatstvo meri
uloènim radom u neki proizvod. To je neta~no.
Osnovno merilo vrednosti je trì{na vrednost, ono {to se za jednu robu, za jedan proizvod moè posti}i na trì{tu. Moète sto godina proizvoditi jedan predmet koji sutra ne moète da prodate. Taj predmet je, dakle, bezvredan. Va{ je trud bio uzaludan, va{ je rad bio uzaludan. U ovom slu~aju je
bitno da te fabrike do|u u ruke nekoga ko zna {ta }e s wima i kako }e sa wima raspolagati. Boqe je te fabrike prodati po najniòj mogu}oj ceni, pa da
sutra dràva, na osnovu proizvodwe u tim fabrikama, napla}uje porez, a iz
411
tog poreza razne socijalne slu`be podmiruje i stara se o blagostawu svih

gra|ana, nego da svake godine stotine miliona dolara baca na odràvawe
privida proizvodwe u preduze}ima koja nemaju {ansu da postanu ekonomi~na
dok su u dràvnim rukama i za bedne nadnice radnicima.
Novinar: Kako vidite, u àrgonu mladih, rekoh to se zakuvava. Javio se
Nenad ânak, on vas poziva na TV dvoboj ako smete, s obzirom da ga aktuelni
reìm sada jako favorizuje u medijima da bi mirno pla{io narod u Jugoslaviji. To vam poru~uje ânak.
Dr [e{eq: ânak da bi pla{io narod mirno.
Novinar: On kaè da biste vi pla{ili u medijima, ali kao aktuelni reìm vas forsira.
Dr [e{eq: Ako novosadska televizija nema ni{ta protiv ja sam raspoloèn za taj TV duel.
Novinar: Dobro, NS plus }e poku{ati da uprili~i ovakav jedan TV duel. Miodrag Milenkovi} iz Novog Sada, na ovo ste ve} odgovorili, pita: za{to gospodin [e{eq ne sre|uje stawe u Bosni i Hercegovini gde je ro|en
nego to radi ovde u Srbiji i remeti mir.
Dr [e{eq: Malopre sam samo delimi~no odgovorio na ovo.
Novinar: Evo on se sad ponovo javio i po ~emu ste ga nazvali autonoma{em kad je on ro|en u Srbiji, kada su moji sinovi, kaè gospodin Milenkovi}, akademski slikar proteran iz Novog Sada i profesor geografije ostao
bez posla?
Dr [e{eq: Slu{ajte, to {to on pri~a, moè da pri~a celu no}, ali po{to ja ne mogu da proverim, kao da ni{ta nije ni napisao ni rekao. To me, uostalom i ne interesuje. îm on deli Srbiju i Bosnu kao dve celine, kao dve
posebne celine, za mene takav ~ovek, jednostavno, ne predstavqa ni{ta u politi~kom ìvotu i ne interesuje me. Razume se, pitawe je postavqeno i na wega treba dati odgovor.
Mi kroz Bosnu i Hercegovinu provodimo vrlo intenzivne akcije. Malopre sam rekao da smo na Romaniji formirali ~etni~ku komandu, drào
sam tamo i sastanak sa ~etni~kim komandantima iz isto~ne Hercegovine i
bosanske Krajine, a imamo vrlo sna`na upori{ta i u severoisto~noj Bosni.
Dakle, tamo smo i te kako pristutni, tamo se ose}a na{a aktivnost. Uostalom, sama ~iwenica da u pojedinim mestima Hrvati i muslimani danima ne
spavaju u svojim ku}ama, govori da ipak aktivnost Srpskog ~etni~kog pokreta nije bezna~ajna.
Novinar: Mirsada, nemamo odakle, iz kog mesta zove, kaè: da li je narodu bilo lep{e ìveti 45 godina u slobodi i sada kada vi pretite celom narodu? Vojislave [e{equ, vi delite sve republike, a Srbiju ne i mislim da
bi narod voleo da vi ne dirate druge republike, da pravite red u Srbiji a
ostale ostavite na miru.
Dr [e{eq: Ma nemojte, da ostavimo vama muslimanima Bosnu. To }ete
malo sa~ekati. Prvo, Bosna je srpska zemqa i osta}e srpska. Ako se vama ne
412
svi|a eno {iroka vam Anadolija pa idite tamo. [to se ti~e te podele na republike, to je deplasirana podela i srpski narod je nikada ne}e priznati niti prihvatiti.
Novinar: êtnik iz Novog Sada. Za{to smatrate da su izbori bili demokratski kad su bili po Titovom principu?
Dr [e{eq: Ne znam o kojim izborima je re~. Ako je re~ o izborima u Srbiji u decembru, ti izbori nisu bili po Titovom principu. To su bili vi{estrana~ki izbori, opozicione politi~ke stranke su prihvatile pravila
igre i same su krive {to su doìvele onakav poraz. Prema tome, ti izbori iz
jednog razloga nisu bili demokratski. Nisu bili zato {to Srpski ~etni~ki
pokret nije mogao na wima da nastupi kao politi~ka stranka, dakle, bio je
diskriminisan, stavqen van zakona, a nisu bili pravi~ni zato {to su bili
na ve}inskom izbornom principu. Smatram da je taj princip nepravi~an, da
bi pravi~an princip mogao biti samo proporcionalni, ali taj nepravi~an
princip je ostvaren zahvaquju}i i reìmskoj voqi i saglasnosti opozicionih stranaka koje su iza{le na takve izbore.
Novinar: Ratko Covi}, Jovi} - ôvi}, ne znam, da li vam je poznato da je
gospodin Nikson po~eo da propada kad je po~eo da se pravda, glasao sam za [e{eqa, Vuk je po~eo da propada kada je po~eo da se pojavquje u javnosti, pa i vi
pripazite na tu ~iwenicu. Da li pravite razliku izme|u komunizma, socijalizma i qudi koji su te pokrete vodili posle rata?
Dr [e{eq: Nisam shvatio ba{ to pitawe. Kaè da je Nikson propao kad
je govorio da je glasao za mene. Kako to moè? Moète li boqe da pro~itate?
Novinar: Mogu ja da pro~itam. Kaè on je ina~e glasao za vas.
Dr [e{eq: Glasao je za mene.
Novinar: Da, da.
Dr [e{eq: Ko Nikson, ili...
Novinar: Ratko kaè kad je po~eo da se pravda, ali ja nisam primetio da
se vi ne{to pravdate.
Dr [e{eq: Nisam ni ja primetio. A {to se ti~e tih ratnih i posleratnih komunista, odnosno komunisti~kih rukovodilaca, pa vidite u ratu je
mnogo srpske omladine bilo zavedeno komunisti~kom ideologijom i oni su
se ukqu~ili u partizanski pokret, ube|eni da time ~ine ne{to za dobrobit
svoga naroda, da se zaista bore za slobodu, za sre}niju budu}nost i wihovo
otre`wivawe je bilo bolno. Mnogi od wih su se treznili na Golom otoku, neki nisu uspeli ni do danas, naàlost. [to se ti~e posleratne komunisti~ke
bulumente, u uslovima svakog autokratskog i totalitarnog reìma stvara se
takva vladaju}a kasta koja kontroli{e ~itavo dru{tvo i koja ostvaruje razli~ite beneficije, privilegije, sputava qudske slobode, ukida demokratiju,
gu{i qudska prava i sli~no, i tu nije izuzetak ni na{a zemqa.
Novinar: Evo tri pitawa od dve oboàvateqke iz Ba~kog Jarka: kada }e
sru{iti Ku}u cve}a i za{to to nije uradio do sada?
413
Dr [e{eq: Mislim da }e se to desiti u najskorije vreme. Mi smo demonstrirali 4. maja pred Ku}om cve}a i smatramo da je to bio definitivan politi~ki udarac na kult li~nosti Josipa Broza Tita. Ostalo je jo{ samo da se
to sprovdete u delo i ube|eni smo za par meseci da }e se i to desiti.
Novinar: Pitaju kada }ete odràti miting u Ba~kom Jarku.
Dr [e{eq: To ne znam, to zavisi od sekretarijata Srpske radikalne
stranke.
Novinar: I jedno interesantno pitawe. Nisam ~uo va{ odgovor. Nisam
ni pro~itao do sada odgovor na ovakvo jedno pitawe. Da li imate nameru da
se ponovo ènite i kakva je èna va{ih snova?
Dr [e{eq: Ko je uputio to pitawe?
Novinar: Dve oboàvateqke iz Ba~kog Jarka.
Dr [e{eq: Verovatno }u se jednog dana opet oèniti. @eleo bih da se
to desi, a kad }e se destiti i ho}e li se desiti vide}emo.
Novinar: Ovo je pitawe opet o Ku}i cve}a. Za{to stalno napadate Vuka
Dra{kovi}a, a ne napadate vladaju}i partiju i srpsku Vladu koja je dovela do
ove krize, pita Medi} iz Rume.
Dr [e{eq: Smatram da niko nije è{}e napadao postoje}i reìm od
Srpske radikalne stranke i wenih ~lanova. A za{to sad posebno Vuka Dra{kovi}a? Zato {to se Vuk Dra{kovi} otvoreno deklarisao u javnosti, neki
dan i intervjuom u Politici, kao ~ovek koji deluje po nalogu stranih sila,
u ovom slu~aju direktno Cimermana, ameri~kog ambasadora, zato {to sara|uje sa Antom Markovi}em, a ipak je to za nas najopasnije.
Novinar: Psiholog Miroslav Plav{i} iz Budisave, da li doti~ni vojvoda [e{eq ima tremu kad pri~a o Vuku Dra{kovi}u pa zato trep}e?
Dr [e{eq: Ne znam da je jo{ neko primetio, osim tog gospodina, da ja
imam tremu. Trep}em mo`da zbog ovih reflektora koji su u o~i upereni i
mnogo ovu prostoriju zagrevaju i tako da nije ba{ mnogo prijatno, to moram,
naàlost, da konstatujem. Jedan jedini put sam u ìvotu imao tremu kad sam
na postdiplomskom studiju Pravnog fakulteta u Beogradu trebao da polaèm metodologiju prava kod profesora Radomira Luki}a. Tog dana nas je na
ispitu iza{lo 24, a samo smo nos trojica poloìli. I zaista sam jedini put
tada imao tremu.
Novinar: @eqko iz Zrewanina, u slu~aju da Srbija postane samostalna
Republika, i gospodin Vojislav [e{eq bude na ~elu dràve, koji biste vi
grad odredili da bude glavni grad takve dràve?
Dr [e{eq: Glavni grad Srbije je Beograd i ja smatram da nema nikakvog
razloga da to i ne ostane.
Novinar: Gledateqka iz Novog Sada, kako biste uredili {iptarsko pitawe i kako stati na put Anti Markovi}u?
Dr [e{eq: Pa ve} sam rekao za ovo {iptarsko pitawe. Oni koji su odbili da budu popisani jednostavno ih treba proterati iz na{e zemqe i vratiti
414
nazad u Albaniju. Po{to su se deklarisali da nisu na{i dràvqani, onda su

verovatno albanski pa nek se snalaze. [to bismo se mi brinuli o wima?
Antu Markovi}a treba oboriti svim sredstvima politi~kog pritiska,
a u tu svrhu mi smo zakazali, kao Srpska radikalna stranka, demonstracije u
centru Beograda, pred spomenikom Knezu Mihailu, u subotu, 22. juna, u 12 ~asova. Pozivamo sve Srbe, sve politi~ke stranke da nam se prikqu~e i da tako manifestujemo svoju odlu~nost da se Ante Markovi} obori sa funkcije
predsednika Savezne vlade, pogotovo kad se ima u vidu da je to jedini komunisti~ki reìm koji postoji u dana{woj Jugoslaviji, jer su se u svim federalnim jedinicama obavili kakvi takvi vi{estrana~ki izbori. Tamo gde do|e
do vi{estrana~kih izbora, bez obzira koja partija pobedi, nema vi{e komunisti~kog reìma, ~ak ni u Crnoj Gori gde je pobedio Savez komunista. Reìm nije komunisti~ki samim tim {to je na vi{estrana~kim izborima zasnovan i {to mu je mandat ograni~en na ~etiri godine. Jedini komunisti~ki
reìm je reìm Ante Markovi}a, jer je Ante Markovi} bez ikakvih demokratskih izbora do{ao na funkciju predsednika Savezne vlade. On je premijer postao kao dobar komunista, pre svega.
Novinar: Zoran i Zdravko iz Novog Sada pozdravqaju vojvodu [e{eqa.
[ta biste kao poslanik preduzeli povodom zakona koji je ponovo izglasan, a
u vezi plata funkcionera posle isteka mandata, s obzirom da ste vi u velikoj krizi, i {ta mislite o tome kada predsednik dràve Milo{evi} stanuje
u prisvojenoj vili?
Dr [e{eq: Koliko ja znam ta vila je u dràvnim rukama i normalno je
da dok mu traje mandat tamo stanuje, kad mu istekne mandat da se vrati u svoj
stan u kome je stanovao pre preseqewa u dràvnu vilu. To je, po mom mi{qewu, jedno normalno re{ewe koje se praktikuje i u drugim civilizovanim dràvama. [to se ti~e funkcionerskih plata, ve} vi{e od dva meseca mi se zalaèmo na na{im javnim promocijama, po{to ìvimo u uslovima duboke ekonomske krize, a nemogu}e je o~ekivati da se ta kriza preko no}i razre{i, i
po{to nas sa svih strana optere}uju problemi posebno po pitawu aspiracija na{ih tradicionalnih neprijateqa, srpski narod bi bio u stawu da to sve
izdrì, da sva ta odricawa podnese bez nekog posebnog roptawa, i stewawa
pod uslovom da nas kriza sve podjednako poga|a. Ako ima radnika koji mesecima ne primaju nikakvu platu i onih koji primaju bedne minimalce, ako ima
skoro milion nezaposlenih, u tom slu~aju bi dràvni funkcioneri na svim
nivoima morali da pokaù maksimalnu solidarnost, da se propisima, dràvnim zakonom odredi da svi funkcioneri, sve dok ima tih radnika koji primaju minimalne plate, primaju minimalac. Nama je mnogo drago kad vidimo da
je i Vuk Dra{kovi} prihvatio tu ideju, i on je sada plasira u javnosti, kao
svoju. Nama to nimalo ne smeta, va`no je da ideja pobedi, bez obzira ko }e je
realizovati, kao {to nam je mnogo drago {to se otarasio koalicije sa otvorenim srpskim neprijateqima, sa Savezom reformskih snaga, sa Ujdijem, Seqa~kom strankom. Kad bi se jo{ otarasio i Cimermana i saradwe sa Antom
Markovi}em i vrati srpskom narodu, ali ne verujem da je to mogu}e.
415
Novinar: Zoran iz Novog Sada, nakon doga|aja u Sarajevu izjavili ste da

}ete se obra~unati sa Izetbegovi}em, da li se taj dan bliì?
Dr [e{eq: Taj dan se bliì. Nakon doga|aja u Sarajevu rekao sam da }e
biti ka`weni svi koji su u~estvovali na panislamisti~ko-usta{kim demonstracijama u centru Sarajeva. A {to se ti~e Izetbegovi}a, wega smo upozorili da ne sme dozvoliti da veliki deo muslimana i ovoga puta bude oru`je u
hrvatskim zlo~ina~kim rukama, kao {to je to bilo u Prvom i Drugom svetskom ratu. Ako se istorija ponovi, ovog puta srpska osveta }e biti stra{na.
Ne}e se oni ni do Anadolije zaustaviti, a generacijama i generacijama svojih potomaka prenosi}e s kolena na koleno kako je stra{na srpska osveta. Neka se ne igraju s glavom. Najboqe bi bilo da muslimani stoje po strani od srpsko-hrvatskog sukoba ako èle dobro i sebi i svojoj deci.
Novinar: Da li postoje poligoni na Fru{koj gori za obuku ~etnika? Pitawe Zorana iz Novog Sada.
Dr [e{eq: To pitawe zadire u oblast vojne tajne i na wega nemam odgovor.
Novinar: Ovde imam pitawe: ro|en sam u Beogradu, ìvim u Novom Sadu, naime, Dragan Petrovi} pita, koliko primate u novcu od SPS-a da igrate u pozori{tu komunisti~kih predstava?
Dr [e{eq: To je interesantno pitawe. Koliko bi gospodin hteo toga
novca da wemu dam?
Novinar: Dobio sam poruku da produàvamo emisiju. Naime, programska
disciplina nam nalaè da se drìmo termina, imamo jo{ vremena da zavr{imo. Produì}emo emisiju za pet minuta pa vas molim da kratko odgovarate. Zoran iz Ba~kog Jarka pozdravqa vojvodu i pita dokle }e srpski narod da
trpi ovu nepravdu? Poziva vas u goste u Ba~ki Jarak kao ~lan Srpskog ~etni~kog pokreta.
Dr [e{eq: Prihvatam sa zadovoqstvom poziv. Dokle }e srpski narod da
podnosi nepravdu? Pa dok ne iscrpi sve mogu}nosti kompenzirawa wenih negativnih posledica. Bojim se da reìm ne zakasni u sprovo|ewu nekih radikalnijih ekonomskih mera, a pogotovo ovog principa solidarnosti, posebno
solidarnosti u oblasti penzijskog osigurawa. Pre neki dan smo prera~unavali zvani~ne podatke Republi~kog penzijskog fonda Srbije. Do{li smo do
zakqu~ka, kad bi svi penzioneri u Srbiji, samo oni koji primaju sredstva iz
penzijskog fonda Srbije, da zanemarimo one savezne penzionere, kad bi svi
imali jednake penzije, svi bi mese~no dobijali po osam milijardi. To nisu male pare.
Novinar: I bili bi zadovoqni.
Dr [e{eq: Bili bi zadovoqni, da... [ta sam jo{ hteo da kaèm Ako reìm u tome zakasni, nas na jesen ~ekaju veliki socijalni nemiri. Kad gladni
qudi iza|u na ulice onda }e zbrisati i postoje}i reìm i sada{wu opoziciju, jer ni jedni ni drugi nismo odgovorili zahtevima srpskog naroda.
416
Novinar: Gledateqka iz Siriga, pozdrav crvenom vojvodi. Objasnite mi

{ta u srpstvu zna~i kumstvo po{to znamo da sutra i prekosutra pozivate svoje dobrovoqce da ih mo`da ne {aqete u nedequ u Beograd.
Dr [e{eq: Ha, ha. Pa pozdravqam...
Novinar: Gledateqku iz Siriga.
Dr [e{eq: ...crvenilo va{e gledateqke koja verovatno sada pred televizijskim ekranom crveni, jer svaka la` optere}uje onoga ko je izri~e, u ovom
slu~aju va{u gledateqku. Mi na{e dobrovoqce {aqemo samo tamo gde je srpstvo ugroèno, {aqemo ih po svim srpskim zemqama. [to se ti~e Vuka Dra{kovi}a wegovu izdaju je ve} odavno prepoznao srpski narod i ube|en sam da
vi{e nema nikakvih {ansi u politi~kom ìvotu, da je jednostavno krenuo
ubrzano silaznom putawom. [ta zna~i kumstvo? Znate, da mi je u pitawu
otac, majka, brat, sestra, sin i k}erka, ako je izdajnik, ja }u re}i da je izdajnik
i tu nema druge.
Novinar: Ivan \ilas iz Ba~kog Jarka, kako ste mogli da pripadate jednoj titoisti~koj partiji? Dobro, to ste ve} odgovorili. Kad }e pop \uji} poqubiti tablu Knina?
Dr [e{eq: Vojvoda Mom~ilo \uji}, ne bih rekao pop \uji}, jer komunisti su decenijama posebno nagla{avali pop, smatraju}i da to ima peòrativno zna~ewe. Vojvoda Mom~ilo \uji} se onog trenutka kada je krenuo u ~etnike, kada je krenuo u ustanak, u borbu za slobodu srpskoga naroda, po svim crkvenim kanonima li{io sve{teni~kog ~ina, jer sve{teniku Srpske pravoslavne crkve kanoni ne dozvoqavaju da nosi oru`je u rukama i da ratuje. On
prvo mora da skine mantiju. âk i sve{tenik koji bi nekoga slu~ajno zgazio
u saobra}ajnoj nesre}i, i da nije kriv zbog toga, vi{e ne bi mogao da bude sve{tenik. Kao {to sve{tenik nema pravo ni da se bavi aktivno politikom, da
bude rukovodilac neke politi~ke stranke i sli~no. A u najskorije vreme }e
se vratiti.
Novinar: Zamolio bih sad samo da kratko odgovarate da stignemo na sve
da odgovorimo, da ne bi posle bilo primedbi da nismo odgovorili. Da li }e
evropska socijaldemokratija biti poraèna od nove konzervativne politike Amerike i da li Bu{ po svaku cenu ho}e u Jugoslaviji da parkira svoju vojnu silu u Evropi? Gledalac iz Sombora.
Dr [e{eq: Smatram da Bu{ ne}e imati {ansu da dovede svoje trupe na
na{e prostore, ako srpski narod bude sloàn i jedinstven i ako im unapred
stavimo do znawa da sa nama Srbima nema poigravawa, da mi Srbi nismo Arapi pa da moè da radi {ta mu je voqa. A {to se ti~e tog prvog dela pitawa,
evropska socijaldemorkatija, pa ja bih se radovao da evropska socijaldemokratija bude definitivno poraèna. Znate, nije socijaldemokratija nijednom narodu u Evropi donela mnogo dobroga. Ona, kao jedan od politi~kih
faktora u javnom ìvotu mnogo koristi, dok ne do|e na vlast, kad do|e na
vlast onda redovno upropasti privredu. Socijaldemokrate su dobri kao opozicija, a kao vladaju}a stranka su veoma lo{i.
417
Novinar: Pitawe oko Ku}e cve}a, to ste ve} odgovorili. Ne misli li

[e{eq da i wegova stranka sada ima veliki publicitet kao i SPO uo~i
izbora?
Dr [e{eq: Znate {ta, mislim da mi samo sad dolazimo do jednog prirodnog stawa, da se pojavqujemo na radiju, televiziji, {tampi, kao {to se i drugi pojavquju i da u tome nema ni{ta lo{e i sad nas najvi{e optuùju oni koji su se neprekidno pojavqivali, a mi nismo. Sada wima smeta {to i mi dobijamo {ansu koju su oni imali. Vidite {ta se de{ava. Sada nas Vuk Dra{kovi} napada da smo proteìrani od strane reìma, a kako to u praksi izgleda? Jovan Marjanovi} kao poslani~ki kandidat u Rakovici, imao je promociju u Domu kulture. Sala nije bila popuwena, bilo je jo{ i praznih mesta i televizija to prikazuje u udarnom terminu na dnevniku. Mi smo imali promociju u Rakovici, na kojoj je bilo izme|u 10.000 i 15.000 qudi, ni jedne jedine
re~i na beogradskoj televiziji nije bilo, pa sad vi vidite ko je proteìran
od strane reìma.
Novinar: [ta mislite kako }ete pro}i na izborima?
Dr [e{eq: To ne znam. Kada bi se to unapred znalo izbori ne bi bili
potrebni, odmah bismo odre|ivali ko je pobedio i gotovo. Ali, interesantne su druge stvari koje se tamo de{avaju. Danas sam saznao da je grupa pripadnika Dra{kovi}eve stranke napala kamenicama ku}u predsednika mesnog odbora Demokratske stranke Rakovice. Oni su svi nosili {ajka~e i kokarde na
glavama, da bi se to predstavilo kao da su pripadnici na{e stranke, da se ~ini da su to uradili ~etnici ili ~lanovi Srpske radikalne stranke. Me|utim, to je toliko sme{no, jer mi jo{ nemamo odbor u Rakovici, ni Srpske radikalne stranke, ni Srpskog ~etni~kog pokreta. I za{to bismo napadali ku}u jednog od ~elnika mesnog odbora Demokratske stranke, kad s tom strankom
nikakvih sporova do sada nismo imali. Dodu{e, s wom se mnogo razlikujemo
u ideologiji, u politici, ali da se ne razlikujemo bili bismo u jednoj stranci, normalno je da se razlikujemo kada smo u razli~itim strankama. Nikada
nismo imali ni javni sukob ni ni{ta, sad je sasvim nelogi~no da wih napadnemo, to su nam podmetnuli i o~ekuju verovatno da nas predstave u jednom krivom svetlu u javnosti, u ovoj predizbornoj kampawi, ali to su metodi kojima
se oni redovno sluè ne treba se mnogo ~uditi.
Novinar: Kako to da, po{to je poternica izdata u Bosni, a Bosna je u Srbiji, da vas ne gone u Srbiji, pita êdo...
Dr [e{eq: Dobio sam poziv da se javim u Prvi op{tinski sud u Beogradu, po nalogu istra`nog sudije iz Osijeka, da se javim 14. juna u 9 ~asova, danas
sam taj poziv dobio.
Novinar: I?
Dr [e{eq: I javi}u se pa }emo videti.
Novinar: Petar iz Bijeqine, kada }e Vojislav [e{eq organizovati miting u Bijeqini?
418
Dr [e{eq: U Bijeqini smo bili nekoliko puta i tamo smo organizovali i skupove u kafani Srbija, tamo je i predsednik Regionalnog odbora
Srpske radikalne stranke, Mirko Blagojevi}. Kada }emo imati neki ve}i
skup, ne znam pouzdano, jer zaista svi su nam termini prenapregnuti, pa }emo
videti.
Novinar: Marinko Skaki} iz Be~eja, Vladimira Nazora 1a. Ako imate
Veliku Srbiju, pod znacima navoda, da po{aqete na gore navedenu adresu,
pla}awe pouze}em.
Dr [e{eq: To se morate obratiti nekome u Beogradu ko to moè da kupi u Knez Mihailovoj ulici, pa da vam po{aqe.
Novinar: Kako biste se pona{ali kada bi bilo sve onako kako èlite?
Katarina iz Novog Sada.
Dr [e{eq: Pa bio bih sre}an i zadovoqan, ali jasno mi je da u ìvotu
~oveku ne moè da se de{ava sve onako kako èli.
Novinar: Du{ko Grli} iz Ka}a, koja je to sloga u srpskom narodu, kako
pi{e na zastavi 4S kad on napada Srbina Vuka Dra{kovi}a?
Dr [e{eq: Vuk Dra{kovi} je izdajnik. Onaj koga hvale danas Hrvati ne
moè imati simpatija me|u Srbima. Znate, koga danas najvi{e Hrvati hvale? Ba{ Vuka Dra{kovi}a. I muslimani ~ak. Sad je najomiqeniji Srbin me|u muslimanima u Bosni i Hercegovini i u Sanyaku, bez obzira {to su ga ranije mrzeli, sada ga vole. A za{to ga vole to se pitajte sami.
Novinar: Milo{ iz Beograda pita o izborima u Rakovici, to sam vas pitao. Ko je inicijator ove televizijske emisije, [e{eq ili Crwanin i ko je
odredio datum, pita Zorka iz Ba~ke Palanke. [ta vi mislite u ~emu se vi,
gospodine [e{eq, razlikujete od Mile [tule?
Odgovorite vi pa }u ja odgovoriti na ovo pitawe.
Dr [e{eq: Razlikujemo se od Mile [tule po tome {to je Mila [tula
ugledni novinar, ja nisam novinar, vi ste novinar, ona je dama, vi ste mu{karac, to su bitne razlike. Ne znam u koje bi druge mogli da ulazimo danas. [to
se ti~e zakazivawa ove emisije to moète vi da odgovorite, samo moram re}i
da mi se danas desio jedan hendikep, ve~eras je trebalo da nastupim i na Televiziji Politika. Tamo nastupaju svi poslani~ki kandidati iz Rakovice, a
ipak sam morao, po{to je ovo ranije bilo dogovoreno, da do|em u Novi Sad a
ne tamo, mada je to bila prilika da u jednom razgovoru svih poslani~kih kandidata istaknem...
Novinar: To je bilo za izbore...
Dr [e{eq: Jeste, ali ipak sam ovu obavezu ranije preuzeo i...
Novinar: Gospodina [e{eqa sam pozvao jer smatram da gospodin [e{eq zasluùje jedan razgovor u kom }e izneti sve svoje stavove, svoje poglede
i odgovoriti na pitawa, da li prijatna ili neprijatna pitawa gledalaca. Jer,
o gospodinu [e{equ, o vojvodi [e{equ pri~a se mnogo i smatram da na{i
gledaoci moraju biti obave{teni o svemu onome {ta je istina, a {ta nije od
onoga {to se o gospodinu [e{equ pri~a.
419
Kakvo je mi{qewe vojvode [e{eqa o politici koju vodi Slobodan Milo{evi} u vezi sa celim srpskim narodom? Koje su mogu}nosti registracije
kadra za ~etni~ke jedinice?
Dr [e{eq: Smatram da Milo{evi} mnogo kasni na svim poqima politi~ke i ekonomske delatnosti, ali ono {to mu se mora, za {ta mu se mora odati priznawe, do sada je uvek ima ~vrst stav prema svim srpskim neprijateqima, i prema Hrvatima i Slovencima, panislamistima, [iptarima i svim
ostalim. I smatram da to zaista zasluùje po{tovawe. A {to se ti~e wegove pobede na izborima, smatram da je Milo{evi} pobedio pre svega zato {to
nije imao dostojnog protivkandidata, {to srpski narod bukvalno nije imao
za koga drugog da glasa.
Novinar: Ivan \ura{kovi}, tri pitawa. Tvrdite da nemate veze sa legalnom vla{}u, objasnite otkud va{im ~etnicima tompson automati, kada
je poznato da oni poti~u iz ratnih rezervi JNA?
Dr [e{eq: To nije iz ratnih rezervi JNA, to je izmi{qeno. Mi smo automate nabavili u inostranstvu, a vi se obratite onim koji rukovode ratnim
rezervama JNA, pa neka vama daju te automate i zastarelo oru`je. Stari automati se ne drè u ratnim rezervama, u ratnim rezervama se drì najnovije naoruàwe, ~ak ono koje nije uop{te upotrebqavano.
Novinar: Ivan \ura{kovi}, dakle jo{ jedno pitawe. Objasnite {ta za
vas zna~i zadata re~, kad je svima poznato da ste dali re~ da }ete sru{iti Ku}u cve}a i re~ niste odràli?
Dr [e{eq: Dao sam re~ da }u sru{iti Ku}u cve}a, ali nisam dao re~ da
}e to biti 4. maja, a za 4. maj to smo najavili i blagovremeno rekli da drìmo mirne demonstracije pod nazivom ru{ewe Ku}e cve}a.
Novinar: Sa kojim pravom sudite o nezahvalnosti i nequdskosti Vuki}evoj, kada je svoj srpskoj javnosti poznato da ste se vi jo{ gore poneli prema
svojim prijateqima Vuku i Danici Dra{kovi}, kod kojih ste u doba progona
na{li azil i koji su vam dali podr{ku rizikuju}i sopstvenu egzistenciju,
otvorenim pismima ustanovama i pojedincima.
Dr [e{eq: Prvo, nikakav azil kod wih nisam na{ao. To nije ta~no. Neki su listovi objavqivali, da sam ~ak kod wih u ku}i ìveo i sve ostalo. To
nije istina. Nije istina da su se ikakvom riziku izlagali u vreme dok je Vuk
Dra{kovi} napisao nekoliko tekstova u moju za{titu. To su ~inili i drugi
intelektualci iz Beograda i nijedan ni{ta time nije rizikovao. Razume se,
ja sam im svima zahvalan {to su to radili, i ako se desi da Vuk Dra{kovi}
ode u zatvor i ja }u na isti na~in reagovati. Uostalom, kada je on bio tri dana u zatvoru u martu, bez obzira {to sam bio protiv wegovih demonstracija,
odrào sam konferenciju za {tampu, na kojoj sam se zalagao za wegovo momentalno pu{tawe iz zatvora. [to se ti~e drugih stvari, mislim da su one sasvim izmi{qene. Uostalom, kada mi je bilo su|ewe u Sarajevu, niko se iz Beograda nije usudio da do|e na to moje su|ewe. Do{ao je samo jedan ~ovek, Kuzmanovi}, iz Filozofskog dru{tva Srbije. Niko drugi.
420
Novinar: Marija iz Novog Sada, svi komplimenti Vojislavu [e{equ

koji se na delima pokazao u za{titi srpskog naroda u Hrvatskoj, za razliku
od Vuka Dra{kovi}a koji planira, verovatno, vandalisti~ke akcije u Beogradu, kao {to je najavio i time }e nam opet ru{iti autoritet u svetu.
Dr [e{eq: To nije pitawe, to je konstatacija s kojom se ja uglavnom
slaèm.
Novinar: Imamo jo{ dva minuta, po va{em satu, ja sam svoj sat skinuo.
Dr [e{eq: Da, dva.
Novinar: Dva minuta do kraja, po{to smo produìli za pet minuta ovu
emisiju. Ja vam se zahvaqujem na u~e{}u u ovoj prvoj emisiji Druga strana lica NS plus programa, novog programa koji je krenuo na Televiziji Novi Sad.
Izvolite, recite kako ste sve ovo izdràli i ima li ne{to {to èlite da
kaète, a nisam vas pitao. Da li treba i{ta dodati?
Dr [e{eq: Pozvao bih srpski narod, na kraju, da ~uva slogu i jedinstvo
i da ne dozvoli da bilo ko isprovocira me|u nama, Srbima, sukobe koji bi odvra}ali na{u pa`wu od stvarnih srpskih interesa, za{tite granica srpske
dràvnosti, za{tite svih srpskih teritorija, jer one granice koje sada skrojimo, one }e ostati definitivne i ne smemo se kockati sa sudbinom, ne smemo se kockati sa istorijom. Ne smemo dozvoliti, tako|e, me{etarewe srpskih izdajnika u na{im redovima i moramo sve wihove aktivnosti blagovremeno ìgosati.
Novinar: Hvala vam mnogo.
Po{tovani gledaoci, bio je ovo prvi gost u emisiji Druga strana lica
NS plus programa. Hvala na pa`wi i prijatno.
Pi{e: Narodni poslanici Skup{tine Srbije
Dr [e{eq: Oni ne}e imali mere, oni }e nasrtati do kraja, ote}e nam i
Kosovo, i Vojvodinu, i Sanyak, sve{}e Srbiju na Beogradski pa{aluk. To je
krajwe nepovoqna solucija, jer nas onda ~eka tri miliona srpskih izbeglica
iz Srpske Krajine i Bosne i Hercegovine, sa Kosova, iz Sanyaka, Makedonije, Vojvodine i delova Vojvodine da se dosele u ovu suènu Srbiju kojoj nema
opstanka.
Drugi govor iz Narodne skup{tine Republike Srbije
Dr [e{eq: Ne, sa~uva}emo me|unarodni pravni kontinuitet Srbije i
ni od koga ne}emo traìti me|unarodno priznawe. Razume se, Amerika i Nema~ka }e pretiti prekidom diplomatskih odnosa, mo`da }e neke od wih i zatvoriti svoje ambasade u Beogradu i proterati na{e ambasadore iz tih zemaqa. I to moèmo da podnesemo, ali ube|en sam, ni Amerika, ni Nema~ka, ni
Evropska unija jo{ nisu dovoqno mo}ni da nam ospore mesto u Ujediwenim
nacijama.
TV Jutel
Gojko Nikoli{, kwièvnik: A [e{eq, on prakti~no ne silazi sa ekrana, a Skup{tina, srpska Skup{tina }uti na wegove {ovinisti~ke izjave.
Prema tome, Skup{tina i [e{eq su jedno.
421
Ponovo iz Skup{tine Srbije

Neki poslanik: Jedini odgovor na ovaj scenario je da srpske teritorije
formiraju svoju vojsku. Dakle, dati im mogu}nost da se samostalno brane, a
kada se formiraju te lokalne vojske Bosanske i Srpske krajine izbrisa}e se
sve optu`be da je JNA vojska centralne komunisti~ke vlade u Beogradu.
Drugi poslanik: Ko je napadnut sada u Srbiji? Napadnuta je Jugoslovenska narodna armija i srpski narod. Srpski narod je organizam kome je Jugoslovenska narodna armija imunitet i odbrana.
Tre}i poslanik: Mi, hteli ne hteli, u Republici moramo da priznamo
da...
(prekid)
TV SA
Novinar: ...u Republici podrì...
Ponovo Narodna skup{tina Republike Srbije
êtvrti poslanik: ...prakti~no je sada u suprotnosti sa ovim stavom. Mi
moramo dobiti odgovor na pitawe gde }e se nalaziti i gde se nalazi Vukovar,
Knin, gde je Bawaluka. To ovde nema.
Dr [e{eq: Nijedna paravojna organizacija ovde nije stvarana. Ako je
re~ o dobrovoqcima Srpske radikalne stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta, kao privatni gra|ani su i{li na rati{ta, tamo se prijavqivali u sastav
Teritorijalne odbrane, tamo dobijali oru`je i uniformu i tamo se borili.
Nikakve strana~ke vojne organizacije nije bilo. [to se ti~e Srpske dobrovoqa~ke garde i @eqka Ra`natovi}a Arkana oti{li su kao gra|ani u srpsku Semberiju, tamo se ukqu~ili u wenu Teritorijalnu odbranu i tamo se borili, a odavde nisu krenuli kao vojna organizacija i nemate nijednog dokaza
za eventualnu suprotnu tvrdwu.
Neki poslanik: Ja doti~nog gospodina ili kolegu, kako ho}ete, koji je meni replicirao, uop{te nisam pomenuo i ne vidim za{to se on osetio prozvanim kad nisam primedbu uputio wemu, nego sam primedbu uputio Vladi i traìo sam da ministar unutra{wih poslova to prokomentari{e. Ja sam svoje
primedbe izneo upravo wemu, a ne gospodinu [e{equ.
Neki drugi poslanik: Mnoge kalkulacije se tu prave, ono {to nije ostvareno na izborima, ostvaruje se... (prekid.)
KASETA V000-0741
Novinar: Nezadovoqni odlukom Republi~kog sekretarijata za pravosu|e Srbije da se wihova stranka ne legalizira, jer weno ime vrije|a javni moral i svijetle tradicije srpskog naroda, predstavnici Srpskog ~etni~kog pokreta, uprkos jakim policijskim snagama i pored zabrane skupa, odràli su
kasno popodne na sredi{wem beogradskom bulevaru u Knez Mihailovoj ulici protestni miting. Kao i obi~no, miting na kome je sredi{wa li~nost bio
422
vojvoda Vojislav [e{eq vi{e je podse}ao na huligansko divqawe nego na dostojanstven protestni skup. U staroj maniri, vrije|aju}i sve i svakoga, nazivaju}i komuniste fa{istima, opozicione lidere izdajicama, [e{eq je zatraìo povratak monarhije, kraqevske familije i zloglasnog ~etni~kog vojvode popa \uji}a. Miting protesta zbog neregistracije svoje stranke iskoristio je i za monolo{ko-polemi~ki obra~un sa Slobodanom Milo{evi}em.
Nije mimoi{ao ni Kosovo, a ni Srbe u Hrvatskoj. Hrvatsku vladu nazvao je
usta{kom i nagovjestio je rat. Kako najavquju srpski ~etnici }e ve~eras pred
Televizijom Beograd do~ekati predsednika Predsedni{tva Jugoslavije, Borisava Jovi}a, koji bi trebao biti gost emisije Teme i dileme.
Novinar: 25. srpwa u Srbu, veliki narodni zbor nazvan srpskim saborom.
Novu hrvatsku vlast optuùju za zatirawe prava srpskog naroda u Hrvatskoj.
Izabrano je i takozvano Srpsko nacionalno vije}e kojim predsjedava kniski
zubar, Milan Babi}. Odba~ene su sve ustavne promjene u Hrvatskoj, potpisana i progla{ena Deklaracija o suverenosti i autonomnosti srpskog naroda
u Hrvatskoj.
Dr Jovan Ra{kovi}: Ovo {to se danas doga|a sa srpskim narodom u Hrvatskoj u stvari je pobuna srpskog naroda, ovo je ustanak srpskog naroda.
(aplauz)
Ali ustanak, ustanak bez oru`ja.
Novinar: Zapaèna je prisutnost predstavnika Srpske pravoslavne crkve, a bio je prisutan i ~etni~ki vojvoda Vojislav [e{eq.
Dr [e{eq: 50 dinara Velika Srbija.
Novinar: Nagovije{teno je da }e izglasana autonomija vrlo brzo biti
pretvorena i u politi~ku.
Prilog sa konferencije za {tampu Srpske radikalne stranke
Pi{e Beograd
Novinar: I dok srbijanski parlament raspravqa, samozvani ~etni~ki
vojvoda Vojislav [e{eq obavjestio je novinare da je prvi napad pripadnika
MUP-a Hrvatske u Borovu Selu primilo 14 pripadnika Srpskog ~etni~kog
pokreta, dva ~lana Srpske narodne obnove i {est mje{tana da bi se kasnije,
kako je rekao cijelo selo organiziralo u obrani.
Dobro naoruàne i obu~ene za diverzantsko-teroristi~ke aktivnosti,
~etni~ke jedinice su, po [e{eqevoj tvrdwi, raspore|ene u mjestima na teritoriju Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije. One su, izjavio je [e{eq, spremne da u slu~aju potrebe preuzmu obranu srpskog naroda, ako zatreba i masovnu odmazdu. Kada je rije~ o Makedoniji, zadatak }e im biti, sude}i
po [e{eqevim dana{wim izjavama, da po svaku cijenu spre~e otcepqewe te
republike od Jugoslavije.
Pi{e Qubqana
Novinar: Govoriv{i poslanicima slovena~ke Skup{tine, predsednik
slovena~ke Vlade, Lojze Peterle...
423
Novinar: Rije~i Milana Ku~ana da politika koja ne zna pregovarati i

koja svoje ciqeve ostvaruje oru`jem jeste lo{a politika, mnogi i daqe ne èle ~uti, a jo{ mawe prihvatiti tu istinu. Potvrda tome je i najnovije okupqawe u Ba~koj Palanci.
Prilog iz Ba~ke Palanke
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka...
Novinar: Ako usta{e napadnu bilo koga u srpskim selima koje jo{ ne
moèmo da branimo, udari}emo tamo gde su najslabiji, u srce Zagreba, uskliknuo je ~etni~ki vojvoda Vojislav [e{eq, burno pozdravqen od desetak
hiqada istomi{qenika u Ba~koj Palanci, poznatoj kao jezgro antibirokratske revolucije u Vojvodini. Promovi{u}i program Narodne radikalne
stranke, na ~ijem je ~elu, [e{eq je uz ve} poznate teze o prostorima Velike
Srbije uputio poziv za prikqu~ivawe dobrovoqa~kim odredima za koje je rekao da regrutuju qude od 25 do 40 godina, vi~ne oru`ju za borbe u Hrvatskoj.
On je tako|e najgrubqim re~ima napao saveznog premijera Antu Markovi}a,
tvrde}i da je Hrvatska uvezla oru`je uz wegovu saglasnost i pomo} da bi istrebila Srbe, a na posredan na~in obru{io se i na lidere srpske opozicije
zahtevaju}i da se u ovim sudbonosnim trenucima za srpski narod zaboravi ko
kojoj stranci pripada i ko je na ~elu Republike, ali da se sve podredi jedinstvenom nacionalnom interesu ~ime je, u stvari, ponovio osnovnu tezu Socijalisti~ke partije Srbije.
Skup u Ba~koj Palanci protekao je bez mnogo, ina~e uobi~ajene, ~etni~ke ikonografije, ali je zato ton ~itavog mitinga bio u potpunosti podre|en
raspirivawu nacionalisti~kih i revan{isti~kih strasti pre svega prema
Hrvatima i Albancima.
U me|uvremenu, na potrebu mira i dijaloga na ovim na{im prostorima
upozorili su i evropski zeleni na Kongresu za...
Mirko Jovi}: ...koji brane ~itavu Jugoslaviju, odnosno ~itavu Hrvatsku,
mi }emo se boriti svim sredstvima i politi~kim i nepoliti~kim...
Novinar: Ju~er je i ~etni~ki vojvoda, Vojislav [e{eq, priznao da su u
Borovu Selu na hrvatske redarstvenike pucali wegovi ~etnici.
Snimak sa RTB
Dr [e{eq: Bilo je 14 ~etnika, dvojica pripadnika Srpske narodne obnove i {est me{tana.
Split
Novinar: Ja bih zamolila gospodina Milo{evi}a, koji je prvi put ovdje
u Splitu, u sjedi{tu turisti~ke regije, da se jasno odredi prema teroristi~kim akcijama koje se doga|aju ina~e...
(Va{ intervju, ali ne pi{e za koju televiziju)
424
Novinar: Nastavqamo sa slede}im na{im pitawem, za{to ste odlu~ili

da pokrenete novi Srpski ~etni~ki pokret?
Dr [e{eq: Ja sam prvi ~ovek u Jugoslaviji koji se otvoreno deklarisao
kao antikomunista u vreme kada je to bilo vrlo opasno. Zatim, jedan od prvih
koji je po~eo da obnavqa ~etni~ke tradicije, da javno raskrinkava komunisti~ke laì o ~etni~kom pokretu i generalu Mihailovi}u. I 1989. godine jedini ìvi srpski ~etni~ki vojvoda, koji se nalazi u emigraciji u Americi,
{ef je srpske emigracije na Zapadu, Mom~ilo \uji}, proglasio me je za novog ~etni~kog vojvodu.
Novinar: Da li moète re}i ne{to o va{em odnosu sa Mom~ilom
\uji}em?
Dr [e{eq: Mi smo u vrlo bliskim odnosima, on je predsednik vojvodskog
saveza, ja sam glavni komandant svih ~etni~kih odreda u otaybini i gotovo
svakodnevno sara|ujemo u svim ovim zbivawima u Srbiji i u Jugoslaviji.
Novinar: Da li smatrate da imate podr{ku ve}ine srpskog naroda?
Dr [e{eq: Pa to je te{ko proceniti bez novih izbora, ali ako neki indikator moè da bude rezultat izbora u Rakovici, u delu Beograda, op{tini
Rakovica, to su dopunski izbori za jedno upra`weno poslani~ko mesto u Narodnoj skup{tini Srbije, tamo sam dobio 80 procenata glasova od svih koji
su iza{li na izbore.
Novinar: Idemo daqe, kakav je va{ stav o eventualnom ponovnom dolasku dinastije Kara|or|evi}a na vlast?
Dr [e{eq: Mi smo u principu za monarhiju, me|utim protiv smo dolaska princa Aleksandra, prestolonaslednika iz Londona, na srpski presto,
jer se princ Aleksandar kompromitovao nekim ne~asnim potezima u politici i ne zasluùje da bude srpski kraq.
Novinar: Ko je alternativa onda? Ko drugi?
Dr [e{eq: Mo`da kraqev brat, princ Tomislav, ili neko drugi iz dinastije Kara|or|evi}, ali u svakom slu~aju princ Aleksandar ne moè.
Novinar: Sad smo pre{li na budu}nost. U nekoj sre}nijoj budu}nosti, kako mislite da bi trebale da budu granice, odnosno gde da budu granice Srbije?
Dr [e{eq: Na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. To su
zapadne srpske granice, a {to se ti~e severnih, isto~nih i ju`nih, one su davno me|unarodnopravnim aktima regulisane i tu vi{e nikakvih promena ne
moè da bude bez nekog eventualnog novog rata, a mi smatramo da do tog rata
ne}e do}i. Srpske granice prema Gr~koj, Albaniji, Bugarskoj, Rumuniji, Ma|arskoj su definitivne me|unarodne granice. Sporne ostaju samo zapadne
granice, one su na ovoj liniji o kojoj sam govorio.
Novinar: [ta je sa Makedonijom?
Dr [e{eq: Makedonija je bila u sastavu srpske dràve pre stvarawa Jugoslavije, Crna Gora tako|e, onog trenutka kada nestane Jugoslavija one }e
ostate u sastavu srpske dràve.
425
Novinar: Na koji na~in se moè posti}i da se one vrate u sastav teritorije Srbije?
Dr [e{eq: Nema {ta da se vra}a, postoje i pravni principi. Ko to moè da spre~i, to je boqe pitawe.
Novinar: Mislite da se to moè na taj na~in izvesti?
Dr [e{eq: Da li mislite da to neko moè spre~iti?
Novinar: Mislim da to nije tako jednostavo.
Dr [e{eq: Kako nije jednostavno, da li je neko u stawu da se tome suprotstavi?
Novinar: Pa mo`da }e neko mo}i.
Dr [e{eq: Ko?
Novinar: Hrvati.
Dr [e{eq: Hrvati da se suprotstave da se Makedonija i Crna Gora ponovo na|u u sastav Srbije?
Novinar: Ne, nisam na to mislila.
Dr [e{eq: Neka se suprotstave, mi }emo uzeti samo srpske teritorije,
one su gotovo u potpunosti u na{im rukama, a Hrvati ako misle da mogu nasrtati i ratovati sa srpskim narodom i osvajati srpske zemqe neka izvole, ali
vidite kakve su poraze doìveli u ovim sukobima. Kad udari 1.000 Hrvata na
100 Srba, Srbi pobe|uju, jer Srbi ~uvaju svoja sela, svoja naseqa, svoje gradove, svoj narod, a Hrvati nisu motivisani da se bore. Ima ih neki procenat,
onih èstokih usta{a, fa{ista, koji bi svim silama to nastojali, ali ve}ina Hrvata nije motivisan, jer u tim sukobima se gine, a oni sebi postavqaju
pitawe a za{to da ginu, za tu|u zemqu, za tu|a sela.
Novinar: Da li su va{i dobrovoqci, da li je to legalna vojska, ili deo
legalne vojske ili spadaju u, pod navodnicima, paravojne formacije?
Dr [e{eq: Mi ne formiramo nikakve paravojne formacije ovde u ovoj
suènoj Srbiji. Mi ovde samo pripremamo dobrovoqce i upu}ujemo ih tamo
gde je potrebno u srpsku Slavoniju, Barawu i Zapadni Srem i Srpsku Krajinu. I ti dobrovoqci se tamo stavqaju pod komandu mesnih komandanata, Srba koji tamo ìve i izvr{avaju nare|ewa koja se ti~u wihovog delovawa na
bojnom poqu. Dakle, nikakve paravojne formacije ovde ne osnivamo i protiv
smo bilo kakvih paravojnih formacija.
Novinar: A da li ste vi komandant svih tih snaga?
Dr [e{eq: Da, ovih dobrovoqa~kih koje se nalaze tamo.
Novinar: Mislim, imate kontrolu nad situacijom?
Dr [e{eq: Imam kontrolu, do sada sam uvek imao kontrolu nad situacijom, i ti na{i dobrovoqci su izuzetno disciplinovani, nema nikakvih problema sa wima. Kod nas je zabrawen svaki alkohol, kod nas su samo qudi koji
su sposobni za borbu, koji su disciplinovani, koji izvr{avaju zadatke bez pogovora i koji se, pre svega, vite{ki odnose i prema neprijatequ. Vi ne}ete
na}i nijednog Hrvata koji se moè poàliti na srpski nekorektan odnos ako
nije imao oru`je u rukama i i{ao na srpska sela, a pogotovo ne moète na}i
426
nijednu hrvatsku ènu ili dete koji bi se mogli poàliti da su od strane Srba {ikanirani. [to nije slu~aj sa Hrvatima, jer Hrvati se isti~u opet stra{nim zlo~inima protiv civilnog srpskog stanovni{tva.
Novinar: Ako bi se desilo da se neka grupa otrgne kontroli da li bi bili ka`weni?
Dr [e{eq: Ako bi se slu~ajno desilo da se neka grupa na|e van kontrole, da se otcepi, da se samovoqno pona{a, mi bismo je vratili nazad, ka`wavali na licu mesta, a ako naprave neko delo koje se ne moè pod norme me|unarodnog prava podvesti onda bi iza{li pred sud i bilo bi im su|eno.
Novinar: Od jutros se u Hrvatskoj ne puca. Vi }ete po{tovati prekid
vatre?
Dr [e{eq: Mi }emo po{tovati prekid vatre, vatru ne}emo otvarati
sve dok opet eventualno Hrvati ne udare na srpska sela.
Novinar: ûli smo glasine da su ~etnici maltretirali stanovni{tvo u
nekim hrvatskim selima, ja vam sad ne mogu re}i primere, ali dobro sad.
Dr [e{eq: To su sve hrvatske izmi{qotine, to se nikada nigde nije
desilo.
Novinar: Da se vratimo, kako bi po va{em mi{qewu trebalo sada da reaguje Evropska zajednica?
Dr [e{eq: Evropska zajednica bi trebalo da se prestane me{ati u unutra{we jugoslovenske poslove, jer je Evropska zajednica do sada uvek dràla
stranu Hrvatima i Slovencima, bila je pristrasna na {tetu Srbije i srpskih nacionalnih interesa. I mi smo protiv svakog wihovog me{awa. Oni su
potpomagali hrvatski i slovena~ki separatizam, a sada bi da ~uvaju Jugoslaviju, e ne moè to dvoje zajedno. I nemaju oni {ta da traè. Za nas je bilo najve}e ponièwe kada su tri ministra Evropske zajednice prisustvovala sednici Predsedni{tva Jugoslavije i kada je pod wihovim pritiskom izabran
Stjepan Mesi}. Kako bi Luksemburàni reagovali da do|e neki srpski ministar da prisustvuje sednici najvi{eg organa wihove zemqe i da diktira
uslove?
Novinar: U redu za{to mislite da su se oni opredelili za onu stranu, a
ne na{u stranu?
Dr [e{eq: Zato {to su Hrvati i Slovenci katolici, kao i ve}ina
Evropqana, a mi Srbi smo pravoslavci i uvek smo se nalazili na udaru Vatikana i uvek je Zapad bio neprijateqski prema nama orijentisan.
Novinar: Po{to su oni do{li ovde prvenstveno da saznaju {ta se de{ava oko Srpskog ~etni~kog pokreta i vas da upoznaju, sad je ovo prilika da se
kaè zapadnoj javnosti koje su wihove pogre{ne procene. Mislim, {ta smatrate da treba poru~iti zapadnoj javnosti da ona shvati da situacija nije kakava je bila?
Dr [e{eq: Prvo treba da shvati da je Zapad nekoliko decenija potpomagao Titov komunisti~ki reìm i da je taj reìm i uspostavqen voqom Zapada. A sad Zapad nas komuniste optuùje, nas Srbe optuùje da smo komuni427
sti. Mi nikada nismo bili ni komunisti ni boq{evici. A hvale takozvanu

hrvatsku i slovena~ku demokratiju. Hrvati i Slovenci su fa{isti. Pogotovo Hrvati. Hrvati nikakvih demokratskih tradicija nisu imali, a u toku
Drugog svetskog rata Hrvati su ubili milion Srba, 60.000 Jevreja i 35.000
Cigana i sad Zapad smatra da se moè prihvatiti ono {to je Tito svojom voqom kreirao u samoj Jugoslaviji, da se mogu prihvatiti sada{we administrativne granice i proglasiti nepovredivim. Mi se nikada sa tim ne}emo pomiriti. Mi nemamo ni{ta protiv toga da Slovenija i Hrvatska idu iz Jugoslavije, mi se ve} vi{e od godinu dana zalaèmo da Slovenija ide, mi smo prvi
traìli da Jugoslovenska armija povu~e svoje trupe iz Slovenije. Mi smo zato da i Hrvatska ide, ali bez srpskih teritorija. Srpske teritorije ostaju u
srpskom narodu.
Novinar: Rekli ste za nema~ki [pigl da Hrvatska treba da bude tolika da moè da se vidi sa kule katedrale. [ta ste pod tim mislili?
Dr [e{eq: To je bila jedna {ala kojom sam dosko~io tim hrvatskim te`wama za velikom hrvatskom dràvom u kojoj bi bile srpske teritorije.
Novinar: Ali zvu~alo je ozbiqno.
Dr [e{eq: A zvu~alo je ozbiqno. Pogledajte kartu i vide}ete gde je ta
linija Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, dakle, moè da zvu~i i
ozbiqno samo ne}e se ba{ videti sa zagreba~ke katedrale sva ta teritorija.
Ovo je Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica i ovo plavo to su teritorije
naseqene srpskim narodom. Tamo gde je srpski narod u ve}ini, a vidite koliko Hrvatima onda ostaje wihove zemqe, ne mnogo. Prema tome, Hrvati nemaju mnogo toga da o~ekuju.
Prevodilac: Ja prevodim skra}eno pa }emo kasnije da dodamo.
Dr [e{eq: Jedva ~ekate da odete.
Prevodilac: Ne, naprotiv.
Dr [e{eq: Mora}ete me uveriti u to.
Novinar: Hteli smo da vas pitamo jo{...
Dr [e{eq: Jo{ nisam pro~itao taj intervju iz [pigla i ne znam {ta
sam tamo rekao. Me|utim, pitawe je bilo ako bih postao predsednik {ta bi
bio moj prvi korak. Pa, te{ko je to prognozirati i predsednik u ovoj zemqi
ne moè mnogo sada da u~ini. Da bi neko bio predsednik mora da osvoji ve}inu na izborima, a to otprilike podrazumeva da bi imao ve}inu i u Narodnoj
skup{tini, da bi wegova stranka formirala Vladu. Ono u ~emu se mi najvi{e razlikujemo od sada{weg reìma u Srbiji ti~e se ekonomskih pitawa.
Mi smatramo da ovaj reìm mnogo kasni u procesu privatizacije, vlasni{tva nad sredstvima za proizvodwu, da to moè katastrofalne posledice
izazvati. Mi bismo, putem javnih licitacija, po kratkom postupku gledali da
rasprodamo sve fabrike. S druge strane, re{ili bismo i pitawe stranih dugova tako {to bismo proglasili bankrotstvo dràve i strancima koji su davali zajmove ponudili te fabrike umesto otplate zajmova. Kao kada neko
428
bankrotira tamo kod vas tamo na Zapadu, ako nema ~ime da plati onda mu uzimaju imovinu. Neka uzmu te na{e fabrike u onoj vrednosti u kojoj im dugujemo, pa neka u wima proizvode, neka ostvaruju profit i neka otplate svoje dugove, a i na{ }e narod imati koristi, jer }e na{i radnici biti zaposleni u
tim fabrikama.
Novinar: Da li vidite izlaz iz ove va{e krize bez borbe?
Dr [e{eq: Pa ako Zapad prestane tako otvoreno pomagati Hrvate, borbi nikakvih ne}e biti. Hrvati se ni do sad ne bi borili da ih nisu tako izda{no potpomagali Austrijanci, Nemci, Ma|ari i mnogi drugi. Posebno se
u sva ta zbivawa ume{ala Nema~ka, jer Nemci poku{avaju po svaku cenu da
dobiju izlaz na Jadransko more preko Austrije. Wima je jasno da }e to najlak{e ostvariti uz pomo} Slovenije i Hrvatske, jer su Slovenci i Hrvati tradicionalno germanofilski raspoloèni.
Novinar: Ali ako se ne promeni situacija, ako sve ostane ovako kako
jeste?
Dr [e{eq: Mi ne damo srpske zemqe. Te srpske zemqe uglavnom smo ve}
i zaposeli.
Novinar: Da li }ete napadati i izvan ovih teritorija?
Dr [e{eq: Ne, izvan ove linije koju sam vam malopre pokazao mi ne}emo napadati osim u slu~aju da Hrvati po~nu sa masovnim ubijawem srpskih
civila. U tom slu~aju ih ~eka odmazda, razume se.
Novinar: Da li se ne bojite vi li~no teroristi~kih napada Hrvata ili
nekog sli~nog?
Dr [e{eq: Hrvati su raspisali nagradu od 300.000 dolara za moju glavu.
Zato ste mogli ovde videti neke posebne mere obezbe|ewa. To je tek od pre
nekoliko dana tako, ina~e ranije nije bilo.
Novinar: Ne{to su mi se pome{ala pitawa.
Dr [e{eq: Mislio sam da }ete mi diskretno dati broj telefona.
Novinar: Koje su, po vama, sada{we najve}e gre{ke srpske vlade?
Dr [e{eq: Pa, ona kasni u ekonomskim reformama.
Novinar: Osim toga jo{ ne{to?
Dr [e{eq: To su im najve}e gre{ke.
Novinar: A {ta kaète na ovo da ste vi produèna ruka Milo{evi}a i
wegovog reìma?
Dr [e{eq: To su izmi{qotine Vuka Dra{kovi}a i ovih stranaka koje
propadaju na politi~koj sceni. Demokratska stranka i Srpski pokret obnove {ire takve glasine, ali wih srpski narod ne}e, oni propadaju u narodu. Demokratska stranka se suvi{e eksponirala kao protagonista zapadwa~kih interesa, pre svega ameri~kih. Ona je ameri~ka filijala u srpskim uslovima, a
srpski narod ne voli takve stranke. A Dra{kovi} je iz dana u dan mewao svoje politi~ke stavove. Mi smo krenuli zajedno kao srpski nacionalisti, zalaù}i se za nezavisnu Srbiju. On sad mewa iz dana u dan, ~as je za Jugoslaviju,
429
~ak se sporazumeva sa Hrvatima, nudi im srpske teritorije, bio je u koaliciji sa Antom Markovi}em. Kad je u{ao u otvorenu koaliciju sa Antom Markovi}em tad je definitivno izgubio u srpskom narodu.
Novinar: Na koji na~in finansirate sada svoje poteze?
Dr [e{eq: Najvi{e od dobrovoqnih priloga.
Novinar: Iz inostranstva.
Dr [e{eq: Ne, uglavnom iz unutra{wosti Srbije. Dra{kovi} je u prvim danima, u prvim mesecima veliku pomo} prikupqao u inostranstvu i qudi su se razo~arali kada su videli da je taj novac zloupotrebio. Tako da mi to
vi{e ne forsiramo tamo, mi prikupqamo novac ovde, u unutra{wosti.
Novinar: Moète li samo jo{ jednom da ponovite.
Dr [e{eq: Nisam u stawu dva puta isto da ponavqam.
Novinar: Koja je va{a li~na poruka za gospodina Gen{era?
Dr [e{eq: Mi se se}amo qudi kao {to je gospodin Gen{er iz Prvog i
Drugog svetskog rata i neka nas oni ne u~e kako treba da se pona{amo, neka
nas oni ne u~e {ta je to demokratija, {ta je to vladavina prava. Srpska sela
i gradovi puni su `rtava onih koji poput Gen{era poku{avaju da truju balkansku politiku. A {to se ti~e Evropske zajednice, najboqe bi bilo da se apsolutno prestane me{ati u unutra{we jugoslovenske poslove. Neka brine
brigu svojih ~lanica, neka nas u Jugoslaviji ostavi na miru. Toliko se Evropska zajednica kompromitovala otvorenom, pristrasnom podr{kom Hrvatima
i Slovenacima da nama Srbima ni na kraj pameti vi{e ne}e pasti da traìmo prikqu~ewe Evropskoj zajednici. Dosta je nama Evropske zajednice. Mo}i }emo mi da ìvimo i bez vas.
Novinar: U kakvom su odnosu va{e trupe sa jugoslovenskom vojskom?
Dr [e{eq: Tamo gde se pojavi Jugoslovenska narodna armija mi svoje qude povla~imo da ne bi bilo nikakvog dodira.
Novinar: To zna~i, {ta? Da kad bi do{lo do dodira...
Dr [e{eq: To zna~i... S na{e strane ne bi bilo napada, ne bi bilo sukoba, ali bojimo se da to neki oficir s armijske strane ne bi slu~ajno uradio,
a nama nije u interesu da se sukobqavamo sa wima.
Novinar: A {to se ti~e naoruàwa, to je delikatno pitawe.
Dr [e{eq: A tamo gde se pojave armijske trupe, onda one {tite Srbe,
srpsko stanovni{tvo nema potrebe da na{i interveni{u. Mi nismo za ratovawe po svaku cenu, mi idemo samo tamo gde je to najneophodnije.
RTB prilog iz Sku{tne Srbije
Zoran \in|i}: Mislim da to govori ili o principijelnosti ili mo`da
o siroma{tvu ma{te. Oni koji imaju vi{e...
HTV, prilog sa konferencije za {tampu Srpske radikalne stranke
Novinar: Ukoliko Jugoslovenska narodna armija do 18. srpwa ne razoruà paravojne formacije moè se o~ekivati op}i ustanak srpskog naroda u
Hrvatskoj. U tom slu~aju Srpska radikalna stranka aktivira}e sporazum sa
430
Srpskom demokratskom strankom za Srbiju, Srpskom narodnom obnovom, Narodnom strankom i udruèwem Srba iz Hrvatske o upu}ivawu dobrovoqaca
u krajeve gde su Srbi ugroèni. To je danas na konferenciji za doma}e i strane novinare rekao predsednik Srpske radikalne stranke dr [e{eq. Rekao je,
tako|er, da su jedino me|unarodno relevantne vawske granice Jugoslavije.
One koje su formulirane Londonskim paktom iz 1915. Odnosno, da se Srbija
na zapadu zavr{ava na liniji Karlobag-Ogulin-Virovitica.
HTV Knin
Pi{e Prijetwe sudionicima skupa u Lipiku
Novinar: Reakcije iz Knina na subotwi skup strana~kih i nestrana~kih...
HTV Studio Osijek
Novinar: Tenkovi Jugoslavenske armije u ìtu kod Batine i na Banovom
Brdu, ~etni~ki plakati po Belom Manastiru i drugim mjestima, stalni pritisak srbijanskih medija koji svojataju Barawu, ali i izuzetno malo incidenata i uprkos svemu neporeme}en suìvot Hrvata, Ma|ara i Srba slika je
Barawe posledwih nekoliko tjedana. Najbezo~niji poziv na mr`wu i ubijawe stiè na mitingu Srba u Jagodwaku. [e{eq i Paro{ki ohrabruju barawske Srbe da slobodno ubiju svakog Hrvata koji se usudi re}i da je Barawa hrvatska zemqe. Velika ve}ina mje{tana bojkotira taj skup no Jagodwak ubrzo
postaje ... Nitko ga ne napu{ta i nitko u wega ne dolazi. Desetak ekstremista terorizira osamdesetak hrvatskih i ma|arskih ku}a, ali i dve tisu}e
umjerenih i razumnih Srba. êtnici pucaju po ku}ama Hrvata jasno im davaju}i do znawa da su ovde nepoèqni. Na{oj ekipi posebno se poru~uje da u Jagodwak moèmo mo`da u}i ali da nam nitko ne jam~i i izlaz. Posjet Jagodwaku ostavqamo za neku drugu prigodu, a zadràvamo se u Biqu nacionalno
tako|er izmje{anom, ali izuzetno mirnom barawskom mjestu. Stanovnici
Biqa, samo desetak kilometara udaqenog od Jagodwaka, Barawu vide kao dio
Hrvatske mirnu i slobodnu.
Gra|anka: Strah se uvukao u qude. Ovo je nenormalno, ne idemo radit, nismo sigurni. Oni kaù intervencija vojske i armije, da li }emo mi krenuti,
da li }e se most blokirati, da li }emo se mi vratiti svojoj ku}i, svojim porodicama, tu ipak ostaju djeca, muèvi, ku}e. Ali ja ipak ne znam optimista sam,
vjerujem u ~ovjeka, ~ovjeka iznad svega, u ~ovjeka u onom pravom wegovom smislu one rije~i da ostane ~ovjek do kraja, razuman, da razum prevlada.
Gra|anin: Trenutno ima ucewenih glava, a ja osobno smatram da }e ipak
prevladati razum, kontaktiram sa dovoqno qudi, tako da mogu re}i da su Hrvati, Ma|ari, a djelimi~no i pripadnici srpskog stanovni{tva spremni na
suìvot. A ja mislim da svi oni i sve opcije koje budu imale prvenstveno za
ciq suìvot u Barawi, da }e one i pobjediti.
Novinar: I danas je odràna redovita konferencija za novinare u hrvatskom Saboru. Vi{e tema...
431
Jutel
Novinar: Od danas je izuzetno te{ko biti Srbin. Ako ni zbog ~ega drugog, onda zbog ~iwenice da ima mnogo tuma~a autenti~kih srpskih interesa.
Na prvi pogled te{ko ih je razlikovati, identi~ne uniforme, oznake gotovo iste, pretenzije na Srbiju preko Dunava i daqe tako|e. Ipak, stavovi im
se razlikuju oko nekih stvari. Pokazuju to i dana{we dve konferencije za novinare Srpske radikalne stranke i Srpske garde.
O Jugoslovenskoj narodnoj armiji.
\or|e Boòvi} Gi{ka: ...o toj Jugoslovenskoj narodnoj armiji gde vlada
haoti~nost i mi ne moèmo da imamo na{a srca i na{e poverewe, jer mi se
pla{imo da nas ta Jugoslovenska narodna armija, kao {to je to nekada bilo
ve} i u pro{losti 1941. godine, ne izda, da se u pravom momentu ne rasturi u
param par~i}e, jer iluzorno je o~ekivati da jedan [iptar puca u {iptarski
narod, da jedan Hrvat puca u hrvatski narod da bi time zadovoqili neke ideolo{ki obojene generale. To se...
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka podràva sada{wu Jugoslovensku
armiju i wena nastojawa da se za{titi civilno stanovni{tvo koje ugroàvaju usta{ke horde.
Novinar: O pomo}i Srbima izvan Srbije.
Dr [e{eq: Ono {to }e Srpska radikalna stranka da uradi za dan, dva,
uputi}emo zahtev sada{wim vlastima u Srbiji da se pod hitno obezbedi socijalna za{tita dobrovoqcima koji su ili poginuli ili te{ko raweni bore}i se u srpskoj Slavoniji, Barawi, Zapadnom Sremu i Srpskoj Krajini.
Milan Kriàn, srpski dobrovoqac iz Slavonije: Sva pomo} koja stiè iz sada{we Srbije, iz stare Srbije da tako kaèm, jer i ono je tamo Srbija, sve se stavqa u privatne yepove. Tamo narod ne dobije ni{ta, ili dobije mrvicu.
Novinar: O kapetanu Draganu.
\or|e Boòvi} Gi{ka: To je jedan divan ~ovek i ja o tom ~oveku slu{am
ve} nekoliko meseci, divim mu se, li~no ga volim, svi ga mi oboàvamo.
Dr [e{eq: Mi sa zaprepa{}ewem primamo saop{tewe za javnost kapetana Dragana kojim je u nepovoqan kontekst doveo Srpsku radikalnu stranku
i Srpski ~etni~ki pokret.
Novinar: O miru, odnosno primirju.
\or|e Boòvi} Gi{ka: Mi mir volimo, mi ne ma{emo oru`jem, mi kao
Srpska garda bi bili samo ve}i garant mira. Me|utim, mi volimo jedan ~estit, dostojanstven mir.
Dr [e{eq: Postignut je samo sporazum o prekidu vatre i tim sporazumom se uop{te ne reguli{e pitawe budu}ih srpskohrvatskih granica.
Novinar: Izme|u Boòvi}a i [e{eqa, kao tuma~a autenti~kih srpskih
interesa, postoji i visok stepen me|usobnog uvaàvawa.
\or|e Boòvi} Gi{ka: Ja o Vojki [e{eq pri~am u ènskom rodu, jer
ta individua i svojom hormonalnom strukturom i svojom sumwivom mu{ko432
{}u ne zasluùje da se o woj pri~a kao o mu{karcu. Ona sada u 12 ~asova drì jednu konferenciju za {tampu, na toj konferenciji za {tampu se o~ekuje
jedno brdo insinuacija, o~ekuje se opet kojekakvo optuìvawe.
Dr [e{eq: Ako je istina da je \or|e Boòvi} Gi{ka zavr{io tri fakulteta, onda je istina i sve ono drugo {to on govori. A ta tri fakulteta verovatno je mogao zavr{iti po zatvorima, jer ima negde ukupno oko 10 godina
zatvora.
Novinar: Ina~e, na pres konferenciji Srpske garde re~eno je da }e oni
prestati sa ve`bama vatrenim oru`jem i drugim aktivnostima do legalizacije za koju se nadaju da }e biti uskoro. Ali }e nastaviti sa kondicionim i
gimnasti~kim pripremama...
(neke vesti)
Novinar: ...koji bi trebali u ime generalstva, a i umesto ... ratovati.
(reklame)
Dete: îka Arkane, stigle su Kninye.
U pravu si mila, VEP nam vra}a qubav.
Snimak sa RTB
Novinar: Tako je drugog dana srbijanskog parlamentarnog zasjedawa ve}inom glasova usvojena takozvana mirovna inicijativa, te ni mawe ni vi{e,
dokument koji se zove. Osnova budu}eg ure|ewa Jugoslavije. Me|u diskutantima istakao se Sini{a Batalo koji se sloìo da je bilo izdaje u JNA redovima, no da JNA ipak treba podràti, jer je ona jedini pravi za{titnik
Srba kao takvih.
(reklame)
Dete: îka Arkane stigle su Kninye.
U pravu si mila, VEP nam vra}a qubav.
Novinar: Nova zvijezda u srbijanskom parlamentu danas je ipak i ponovno bio ~etnik Vojislav [e{eq, bez obzira na usvajawe tobo`we mirovne
inicijative.
Ispod pi{e: ~etnik Vojislav [e{eq
Dr [e{eq: Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica mora da bude na{e
opredelewe i to je granica na koju armija mora povu}i sve svoje trupe. Ako
nije u stawu bez borbe da ih povu~e iz Zagreba, treba ih pod borbom povla~iti uz bombardovawe Zagreba. Armija ima jo{ kapacitete koje uop{te nije
upotrebila. Ako su joj trupe ugroène ona ima pravo da upotrebi napalm
bombe i sve drugo {to ima na svojim lagerima. I tu se ne smemo igrati. Va`nije je spasiti jednu vojni~ku jedinicu nego se bojati ho}e li tamo i neke
slu~ajne `rtve pasti. Pa ko im je kriv, hteli su rat, imaju rat.
Novinar: Ono {to su pak pre{utjeli, a danas se ipak dogodilo u Skup{tini Srbije, jest govor poslanika stranke Demokratske akcije iz Sanyaka,
koji je najavio da }e u srbijanskoj skup{tini zahtjevati kulturnu autonomiju
Sanyaka, potpunu lokalnu samoupravu i paritetnu zastupqenost u republi~kim organima.
433
TV Beograd
Novinar: ...stav demokratskog razre{ewa. U prepunoj hali Doma sportova u Kosovskoj Mitrovici odràna je promocija Srpske radikalne stranke
na kojoj je u~estvovao i wen lider dr [e{eq. Nakon intonirawa himne Boè pravde i paralelnih napomena ~elnika ove stranke za Kosovo i Metohiju, prisutnima se obratio vojvoda [e{eq.
Dr [e{eq: Za srpski narod do{ao je trenutak odluke. Sudbonosne odluke. Pred nama su samo dve mogu}e varijante, da prihvatimo ucenu Evropske zajednice, ultimatum belosvetskih hoh{taplera, da kleknemo na kolena i druga varijanta da se mu{ki suprotstavimo, da se suo~imo sa svim izazovima, da
taj ultimatum odbacimo, kao {to su Srbi 1914. godine odbacili austrougarski ultimatum.
TV izbor
Novinar: Nije vaqda da su ugroèni i goloruki srpski narod sada zaratiti i ...
U gorwem desnom uglu pi{e TDIIO
Novinar: Borbe za kona~no oslobo|ewe Vukovara od fa{izma u zavr{noj su fazi. @estoke borbe vo|ene su na celom vukovarskom boji{tu, posebno u nasequ Bo{ko Buha, koje predstavqa jedno od najja~ih upori{ta usta{a.
Danas su pripadnici Jugoslovenske narodne armije, uz sadejstvo teritorijalaca, slomili nekoliko kqu~nih vatrenih ta~aka usta{a, tako da bi i ovo naseqe uskoro moglo biti slobodno ~ime bi poloàj usta{a bio znatno oslabqen. Od dobro upu}enih saznali smo da bi i sam Vukovar uskoro, koliko sutra, mogao biti slobodan. Snaga i moral oslobodilaca, za razliku od usta{a,
na visini su, posebno posle posete vojvode Vojislava [e{eqa srpskim dobrovoqcima koji se bore za slobodu grada na Vuki.
Vi ste u uniformi
Dr [e{eq: To su na{i dobrovoqci koji su u sastavu Teritorijalne odbrane, nemamo mi nikakve svoje jedinice ovde. Svi su ovde qudi na{i, sve su
ovde jedinice na{e. I, razume se, onaj ko je do{ao ovde dobrovoqno da se bori, taj zna zbog ~ega je do{ao i za{to se bori, wega ne treba ube|ivati da
ide u borbu, jer on je sam hteo da ide u borbu i wihovoj se hrabrosti ne treba ~uditi.
Novinar: Koliki zna~aj osloba|awe Vukovara ima za Srbiju i srpski
narod?
Dr [e{eq: Izvanredan zna~aj. Izvanredan zna~aj, ovo je najja~e usta{ko
upori{te. Kad padne Vukovar, usta{e nemaju {ansu da spasu ni Osijek, ni
Vinkovce, na{e snage nema {ta da zaustavi. Vukovar je ta kqu~na ta~ka koju
treba probiti, koju treba osvojiti i onda jednostavno usta{ama ni{ta drugo
ne preostaje. Usta{ama je jasno ako padne Vukovar ovde, ako padne Sluw u
Srpskoj Krajini da pada usta{ki Tu|manov reìm u Zagrebu. Zato je ova bitka ovde presudna.
434
RTB - vesti
Novinar: ...Srpska Republika. A vo|a Srpske radikalne stranke, narodni poslanik dr [e{eq u dana{wem razgovoru sa novinarima u Pri{tini
rekao je da podràva upu}ivawe mirovnih snaga u Jugoslaviju, ali na zapadne
granice Srbije u Hrvatskoj. O ~emu je jo{ bilo razgovora sa predstavnicima
sedme sile?
(prilog)
Novinar: Predsednik Srpske radikalne stranke pozdravio je progla{ewe i obnovu Dubrova~ke Republike, uspostavqawe wene vlade i odluku da
ostane u sastavu Jugoslavije. Na konferenciji za novinare u Pri{tini, [e{eq je izjavio da Srpska radikalna stranka pozdravqa odluku Predsedni{tva Jugoslavije da pozove plave {lemove, ali zahteva da oni budu postavqeni na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, a nikako na granicama avnojevske, Titove, Jugoslavije. [e{eq je i ovom prilikom apelovao da
sve srpske patriote idu na front pogotovu u Zapadnu Slavoniju. On, me|utim, smatra da tamo ne treba slati dobrovoqce sa Kosova i Metohije.
Dr [e{eq: Kosovskometohijski Srbi moraju ovde ostati u {to ve}em
broju, da treba budu dobro organizovani, naoruàni i osposobqeni da odmah
u korenu ugu{e eventualni ustanak albanskih separatista. Srpska radikalna stranka tako|e upozorava sve pripadnike {iptarske nacionalne mawine
i pripadnike hrvatske mawine na podru~ju Kosova i Metohije, da onim porodicama ~iji su pripadnici na slu`bi u usta{kim vojnim snagama Ministarstvu unutra{wih poslova Hrvatske, ili Zboru nacionalne garde, nema opstanka na podru~ju Kosova i Metohije. Srpska radikalna stranka podràva i
odluku da Ante Markovi} bude smewen i zalaè se za hitno formirawe privremene jugoslovenske vlade, rekao je Vojislav [e{eq, koji je danas posetio
Jawevo kod Pri{tine u kome prete`no ìve Hrvati.
Novinar: A na popodnevnoj konferenciji za doma}e i strane novinare
predsednik SIV, Ante Markovi} rekao je...
(...)
Novinar: ...trebala biti progla{ena Srpska Krajina. Ona ne bi bila pokrajina, ve} federalna jedinica koja bi obuhvatila sjevernu Dalmaciju, Liku, Kordun, Baniju, Slavoniju i Barawu. No, kako je tada pred Lazaricom, kako pi{e u srpskoj Borbi do{lo do gu`ve, odustalo se od javnog izja{wavawa na proslavi. Zar uop}e treba sumwati da je razlog za osniva~e srpske federalne jedinice navedena usta{ka }ud hrvatskog naroda? Prilog tome, da li
su Vuk Dra{kovi} i naravno ~etni~ki vojvoda Vojislav [e{eq, za kojeg je
Srbija dokle seè posledwi manastir, pa bi se tako tu mogao na}i ~ak i Trst.
Zanimqivo je da se u tom ~etni~kom parcelirawu Hrvatske uop}e ne spomiwe hrvatski narod koji je, recimo i to, broj~ano ve}i od srpskog na podru~ju takozvane Srpske Krajine. Pri~e o jugofederaciji ili konfederaciji kao
tobo`wem razlogu ovakvog pona{awa SDS-a doista...
435
Emisija Slika na sliku

Novinar: ... Vojislav [e{eq danas se u Skup{tini Srbije zauzeo za proterivawe Hrvata iz Srbije, jer su u ratu pomagali usta{e.
Snimak sa RTB
Pi{e - Televizija Beograd
Novinar: Smatraju}i da rasprava ne ide u dobrom smeru, ponovo se javio
[e{eq ~ija bi se diskusija ovoga puta mogla najkra}e opisati kroz predlog
da, ako Hrvati iseqavaju Srbe iz Zagreba, {ta onda Hrvati jo{ ~ekaju u Beogradu i Srbiji. To, po wemu, predstavqa normalnu razmenu qudi po principu retorzije ili, kako je objasnio, odmazde. Na ovo su reagovali Mahmut Memi} i Antun Skenderovi}, koji je rekao da su [e{eqevi stavovi poznati, ali
da je dobro da je on ovoga puta to rekao za skup{tinskom govornicom i time
Hrvate ozna~io kao taoce. Daqe, u replici, [e{eq je napomenuo da je ovaj
reìm suvi{e blag prema Hrvatima i da }e posle narednih izbora svi oni
biti proterani, a da vi{e ni ovi koji ìve u Srbiji ne}e imati miran san
dok se ne isele. Po istom pravu po kojem je Tu|man proterivao Srbe, mi }emo proterati Hrvate, rekao je [e{eq i dodao da èli da razbije jo{ jednu
iluziju o lojalnom pona{awu Hrvata prema Srbiji, jer su i u ovom ratu pomagali usta{ama.
Novinar: ...zasedawe Sabora bilo je nedvojbeno jedno od dosad...
Sa sednice Skup{tine Srbije
Novinar: Obradovi}.
Dr [e{eq: Dame i gospodo, narodni poslanici, iz usta ameri~ke administracije nedavno je u najgorem mogu}em obliku prokuqala antisrpska mr`wa. Mr`wa prema srpskom narodu i srpskoj dràvi. Neke je to iznenadilo,
mene nije nimalo. Ameri~ki ambasador, Cimerman, je ve} vi{e meseci predstavqao prethodnicu takve mr`we i gde se god on pojavqivao na jugoslovenskim prostorima bio je prete~a oruànih okr{aja i prolivawa krvi. Ameri~ki ambasador se u toj meri me{ao u na{e unutra{we poslove, da je to bilo suprotno svim dobrim obi~ajima u me|unarodnim odnosima, u me|unarodnom pravu i suprotstavqalo se wihovim elementarnim normativima. Za{to
je Amerika protiv Srbije i srpskog naroda. Prvo zato {to ne trpi bilo koji reìm na svetu koji joj se slepo ne pokorava, koji ne prihvata da wegova zemqa bude banana republika, banana dràva i jednostavno poslu{nik ameri~ke administracije. Amerika je slomom Sovjetskog Saveza postala jedina supersila na svetu i u toj svojoj mo}noj bahatosti smatra da nema granica i da
joj je sve dozvoqeno. Zatim, Amerika je protiv Srbije i srpskog naroda i htela bi je svesti na {to mawe granice, u svakom slu~aju odstraniti od obala Jadranskog mora, jer pretpostavqa jednog dana, ako se opet uspravi danas slomqena Rusija da bi joj Srbija mogla predstavqati opet neku platformu, neki mostobran na Balkanu i htela bi to Amerika na vreme da spre~i.
436
Amerika je protiv srpskog naroda i zato {to se dodvorava ekonomski

mo}noj Nema~koj na isti onaj na~in na koji su to radili Englezi i Francuzi
uo~i Drugog svetskog rata kad su joj prodali êhoslova~ku posle minhenskog
sporazuma. Amerika je protiv Srbije i srpskog naroda, jer je nedavno udarila na Irak, pro{le godine, a ove godine se verovatno sprema da udari na Libiju, pa se boji da joj to na vrat ne natovari mr`wu islamskog sveta, pa bi tom
svetu da se dodvori na posredan na~in tako {to bi panislamisti~ke tendencije u Bosni i Hercegovini podràla, a opet na u{trb srpskog naroda, wegovih gra|ana i wegovih teritorija. Amerika je protiv Srbije i srpskog naroda zato {to u woj deluje veoma mo}an hrvatski i albanski lobi koji potpomaè i Vatikan velikim nov~anim injekcijama. Mi vrlo dobro znamo da u Americi mnoge odluke administracije zavise od toga koliko je ko spreman da plati dono{ewe takvih odluka. Amerika je protiv Srbije i srpskog naroda zato
{to uvaàva stavove Vatikana, koji ve} vekovima vodi antisrpsku politiku
i poku{ava da povede krsta{ki rat protiv pravoslavqa na balkanskim prostorima. Vatikanska diplomatija je toliko mo}na da moè da uti~e i na ameri~ku administraciju.
Setimo se, 1978. godine umro je papa Pavle {esti i neki mo}ni zapadni
krugovi su na wegovo mesto poku{ali da dovedu poqskog Kardinala Vojtilu.
U prvom naletu nisu uspeli i nekim ~udom izabran je za papu Jovan Pavle prvi. Ubrzo su ga otrovali, posle mesec dana, da bi na wegovo mesto ipak doveli Vojtilu. Kakava je Vojtilina uloga u svim jugoslovenskim unutra{wim
zbivawima nema potrebe posebno ovde raspravqati, to nam je svima ovde poznato. Za{to je Nema~ka protiv Srbije i srpskog naroda? Zato {to bi htela
da pocepa {to vi{e evropskih dràva, da stvara male marionetske tvorevine i posle ih ukqu~uje u Evropsku zajednicu da bi joj sluìli kao glasa~ka
ma{inerija. Zato {to je na strani tradicionalno germanofilskog naroda,
kao {to su Hrvati, Slovenci, Ma|ari i sli~no. I Amerika i Nema~ka su
protiv Srbije i srpskog naroda i staju na stranu Albanaca i [iptara zato
{to im se ~ini da kontrolom Otranskih vrata ulaze u Jadransko more, postiù neke geostrate{ke prednosti za budu}nost.
Amerika do sada nije ba{ na najotvoreniji na~in istupala protiv Srbije i srpskog naroda. Po~etkom {ezdesetih godina u Va{ingtonu je razra|ena
takozvana strategija posebnog nastupawa. Tu strategiju je razradio ameri~ki Pentagon. Po toj strategiji se nalaze posrednici na raznim stranama sveta koji za ameri~ke interese obavqaju prqave poslove, tako da ameri~ka administracija nema potrebe da se otvoreno me{a i izlaè eventualno nekim
opasnostima da strada pod lupom, pod lupom svetskog javnog mwewa i da trpi
neku diplomatsku {tetu. Kako se ta ameri~ka strategija posebnog nastupawa
ostvarivala u na{im podru~jima? Pre svega preko Evropske zajednice. Amerika je skr{tenih ruku ~ekala da Evropska zajednica obavi te prqave poslove, da rasturi Jugoslaviju i Srbiju svede na granice Beogradskog pa{aluka.
437
Zatim, preko ameri~kih agenata u jugoslovenskom saveznom vrhu, direktnih

ameri~kih agenata, kakvi su Ante Markovi}, Veqko Kadijevi} i Budimir
Lon~ar, i preko nekih politi~kih subjekata na srpskoj opozicionoj sceni,
koji su primali direktive od ameri~ke obave{tajne slu`be i shodno tim direktivama se ovde pona{ali. Sve tri varijante strategije posebnog nastupawa su se raspale, propale su i zato je Amerikancima bilo nu`no da otvoreno
nastupe i {to bi na{ narod rekao, krenu |onom protiv Srbije i srpskog naroda. Amerikanci su nam uputili ultimatum. Taj ultimatum po mnogome podse}a na ultimatum Austrougarske iz 1914. godine. Srbija i srpski narod su
sad pred jednom dilemom u kojoj su obe mogu}e alternative krajwe nepovoqne
i mogu se pogubno odraziti na na{u budu}nost.
Ako prihvatimo ultimatum, oni ne}e imati mere, oni }e nasrtati do
kraja, ote}e nam i Kosovo, i Vojvodinu, i Sanyak, sve{}e Srbiju na Beogradski pa{aluk, dovesti prinudnu upravu na weno ~elo. Ti prinudni upraviteqi su spremni Srbiju i na Adu Ciganliju da svedu, samo pod uslovom da joj se
na|u na ~elu. To je krajwe nepovoqna solucija i zbog toga {to nas onda ~eka
tri miliona srpskih izbeglica iz Srpske Krajine, iz Bosne, iz Hercegovine, sa Kosova, Sanyaka, Makedonije, i Vojvodine i delova Vojvodine da se dosele u suènu ovu Srbiju kojoj nema opstanka. Ta gladna usta na ovoj skra}enoj teritoriji niko ne}e mo}i nahraniti, a kamoli da ih zaposli i da im
obezbedi krov nad glavom. Ako se suprotstavimo tako|e }e biti te{ko, ali
mnogo povoqnije, jer dok se borimo imamo {ansu i da uspemo i da se odrìmo. Ako se suprotstavimo primeni}e neke mere ekonomske blokade, ve} smo
blokirani, ve} smo gotovo maksimalno blokirani. To {to se jo{ moè desiti i nije toliko stra{no prema onome {to nam se de{ava. Ako primene...
Predsedavaju}i: Sedam minuta je isteklo.
Dr [e{eq: Odmah zavr{avam. Ako primene sve te sankcije na dugu stazu ipak gube, nama je da izdrìmo prvi udar, prvih nekoliko meseci, i da zahvaquju}i srpskoj slozi i jedinstvu odolimo svim isku{ewima i da se suprotstavimo, pre svega, da se u Va{ingtonu, Berlinu, Londonu ili Parizu kreira
srpska politika. Ako odolimo tih prvih nekoliko meseci odnos snaga u me|unarodnoj zajednici, ube|en sam, mewa}e se u na{u korist, jer i ako uspeju da
izbace Jugoslaviju iz KEPS-a, ako uspeju da nas izbace iz mnogih me|unarodnih organizacija ube|en sam da to ne mogu uraditi kada je re~ o Ujediwenim
nacijama. Bio bi to teàk presedan koji bi verovatno uni{tio svetsku organizaciju, a sve dok to ne u~ine, dok postoji na{e mesto u Ujediwenim nacijama, mi imamo {ansu da odolimo i izdrìmo. I samo jo{ jedna re~enica. Mnogi tvrde da je Amerika protiv Srbije i srpskog naroda zbog postoje}eg reìma u Srbiji koji nazivaju komunisti~kim. To nije ta~no, Amerika se ne rukovodi nikakvim ideolo{kim obzirima. Uostalom, Amerika i Engleska su nam
posle rata uspostavile komunisti~ki reìm u Srbiji. Doveli i odràvali
Tita na vlasti i nikada ih nije interesovalo {to nemamo gra|anskih prava
438
i {to nema demokratije. Nikakva ideologija wih ne interesuje, oni traè samo punu poslu{nost, a srpski narod nikada kroz istoriju nije bio poslu{an
ni prema kome i ube|en sam da ne}e ni prema Amerikancima, ni prema Evropskoj zajednici. Hvala.
Dragan Tomi}: Ima re~ narodni poslanik...
(prekid)
Neki poslanik: Po{tovane kolege, odgovor iz ovog papira da. Hvala.
Predsedavaju}i: Za repliku povodom paravojnih formacija javio se Vojislav [e{eq.
Dr [e{eq: Dame i gospodo, narodni poslanici, nisam ni sumwao da }e
na ovakav na~in istupiti narodni poslanik iz stranke Ante Markovi}a.
Onaj ko je u{ao u stranku Ante Markovi}a i ne moè na drugi na~in, na drugu stazu, nego na stazu izdaje srpskog naroda i ja ne}u odgovarati na celokupno wegovo izlagawe, nego samo na ove la`ne tvrdwe koje se ti~u eventualnog
postojawa paravojnih formacija u Srbiji. Samo je jedan poku{aj stvarawa paravojnih formacija u Srbiji zabeleèn u toku protekle godine, poku{aj
stvarawa takozvane Srpske garde. Nakon {to su ambicije onih koji su stvarali Srpsku gardu raskrinkane u javnosti (deo se ne ~uje zbog novinarke koja vr{i prenos i nije iskqu~ila mikrofon u svojoj kabini a pri~a sa koleginicom) weno patriotsko, nacionalno, ~asno krilo oti{lo je (ne ~uje se)
Srpske Krajine, a weno izdajni~ko kriminalno krilo ostalo je vezano za jednog kriminalca iz Novog Sada, koji je, zahvaquju}i vladi Ante Markovi}a
krajem pro{le godine registrovao Srpsku gardu na saveznom nivou, kako bi
je eventualno za{titio od krivi~nog gowewa kao paravojnu formaciju ovde.
I taj kriminalac, koga ne pomiwete ovde i koga je registrovao va{ Ante
Markovi}, ne predstavqa vam problem, razume se on sluì kao propagandna
ma{inerija u ovoj suènoj Srbiji. A {to se ti~e drugih grupacija dobrovoqaca iz Srbije, koji su se borili na srpskim rati{tima, nijedna paravojna
organizacija ovde nije stvarana. Ako je re~ o dobrovoqcima Srpske radikalne stranke ili Srpskog ~etni~kog pokreta, kao privatni gra|ani su i{li na
boji{ta, tamo se prijavqivali u sastav Teritorijalne odbrane, tamo dobijali oru`je i uniformu i tamo se borili. Nikakve strana~ke vojne organizacije nije bilo. [to se ti~e Srpske dobrovoqa~ke garde i @eqka Ra`natovi}a Arkana, oti{li su kao gra|ani u srpsku Semberiju, tamo se ukqu~ili u wenu Teritorijalnu odbranu i tamo se borili, a kao vojna organizacija odavde
nisu krenuli i nemate nijednog dokaza za eventualnu suprotnu tvrdwu. A to
{to se trudite da posluìte kao argument neprijateqima srpskog naroda,
svima je ve} jasno ko stoji iza vas, kakve su vam namere i kakvi su ciqevi tih
koji vas pla}aju, stranih obave{tajnih slu`bi. Napravili su lo{ izbor i u
va{oj li~nosti i u li~nostima onih koji im sluè u posledwe vreme, jer nijedan ~astan Srbin ne}e protiv svog naroda i ne}e u izdajni~ku slu`bu.
439
Emisija Slikom na sliku

Novinar: ...tehnologiji u Srbiji, prije SPS-a uvek reagira wihov neformalni saveznik Vojislav [e{eq. Tako je bilo i danas.
Snimak sa RTB
Novinar: Savezni premijer, Milan Pani}, je ipak isposlovao hermeti~ko zatvarawe jugoslovenskih granica, rekao je Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. I Bau~er je demantovao izjavu o uvozu nafte, re~eno je na konferenciji za novinare.
[to se Prevlake ti~e, opasnije je ~ak da se tu lociraju vojnici UNPROFORA, nego da ih zaposednu hrvatski vojnici. Savezna Republika Jugoslavija mora svim raspoloìvim sredstvima braniti Prevlaku, jer prakti~no
bez we ne moèmo odbraniti ostatak obale, rekao je Vojislav [e{eq. Vladaju}a stranka Crne Gore, Demokratska stranka socijalista se pomirila sa
gubitkom Prevlake, a da bi skrenula pa`wu izaziva sukobe izme|u stanovni{tva i vojske u Pqevqima, re~eno je. U Saveznoj Republici Jugoslaviji vlada parlamentarni, a ne predsedni~ki sistem pa ni Pani}, ni ]osi} nemaju
pravo da potpisuju bilo kakve sporazume sa Frawom Tu|manom. Srpska radikalna stranka poziva svoje ~lanove, simpatizere i gra|anstvo da iza|u na referendum i glasaju za ustavne promene, jer je to na~in da se sazovu prevremeni izbori. Ukoliko rezultati referenduma budu negativni traì}emo da
predsednik Republike raspusti Skup{tinu i zakaè prevremene izbore kad
i Savezna skup{tina, rekao je Vojislav [e{eq. Srpska radikalna stranka
ne èli da prognozira rezultate izbora, ali je zadovoqna {to je prihva}en
proporcionalni izborni sistem. Upravo zato ova stranka ne}e u}i u koaliciju sa nekom drugom strankom ili partijom. Zato na{a izborna parola neka pobedi najboqi, i daqe ostaje, rekao je Vojislav [e{eq.
Novinar: Ve~eras imamo jo{ dva gosta, to je na{ vama dragi i meni dragi osobno gost, Cviji} iz Londona...
TDIIO
Vi u uniformi dajete izjavu
Dr [e{eq: ...ovo je najja~e usta{ko upori{te. Kad padne Vukovar, usta{e nemaju {ansu da spasu ni Osijek, ni Vinkovce, na{e snage nema {ta da zaustavi. Vukovar je ta kqu~na ta~ka koju treba probiti, koju treba osvojiti i
onda, jednostavno, usta{ama ni{ta drugo ne preostaje.
Ne pi{e {ta je ovo.
Neki ~ovek: Op}i plan je bio zgaziti Vukovar. Forsirat deo brigadama
iz Srbije, da nastupe dolinom Drave i da...
Ne pi{e {ta je ovo
Novinar: ... jedan od onih qudi koji bi po svim kriterijumima trebali zavr{iti pred Me|unarodnim sudom za ratne zlo~ine. Wegovo ime u @enevi
jo{ nije spomenuto, ali se osnivawe suda ve} naveliko priprema.
440
Prilog Si-E
En-E
En-a
a
Novinar: Presedan za izvo|ewe ratnih zlo~ina pred lice pravde postavqen je u Nirnbergu. Osnovan je me|unarodni sud da sudi politi~kim i vojnim vo|ama poraènog Tre}eg rajha za zlo~ine protiv ~ove~nosti i genocid.
Ali, primewivawe nirnber{kog presedana na gra|anski rat u Bosni moglo
bi biti te{ko. U Nirnbergu je odràno su|ewe nakon bezuslovne predaje.
Nije dotle postojao isti problem hap{ewa pojedinaca. Drugi problem je jurisdikcija Ujediwenih nacija, koje bi mogle dràti organizirano su|ewe.
Ali, kako su se navodni zlo~ini dogodili na bosanskoj teritoriji, bosanska
bi vlada mogla osporiti jurisdikciju Ujediwenih nacija.
[to se ti~e samog su|ewa, imali bi potpuno pravo re}i: Ako ih mi
uhvatimo, mi }emo im suditi. Ujediwene nacije su optuìle nekoliko pojedinaca za ratne zlo~ine. Me|u wima je @eqko Ra`natovi} Arkan, vo|a neregularnih jedinica vezanih uz brutalne operacije etni~kog ~i{}ewa. Tu je
Vojislav [e{eq, vo|a neregularnih jedinica Belih orlova. Oni su, kao i
ve}ina pomeutih, Srbi. To bi moglo stvoriti jo{ jedan problem. Rizik je u
tome {to bi su|ewe moglo biti vrlo pristrasno. Ameri~ki dràvni sekretar Iglberger zatraìo je gowewe ratnih zlo~inaca, ali i priznawa da je
pretwa su|ewima vi{e simboli~na nego realna.
Iglberger: Nije re~ o tome moè li im se suditi nego dati do znawa po~initeqima zlo~ina da mogu beàti, ali se ne mogu sakriti.
Gra|anski rat u Bosni samo je jedan od najsveìjih slu~ajeva dobro potkrepqenih dokazima, onoga {to bi neki nazvali ratnim zlo~inima. Na popisu zverstava 20. veka su Kamboya, Kurdistan i Kuvajt. Lista bi mogla biti
mnogo duà, ali nikome se nije nikad sudilo.
Novinar: I dok se srpskim vo|ama priprema su|ewe do kojeg u zbiqi vjerovatno...
RT Beograd, emisija Razgovor s povodom
Novinar: Jedan od pobedika pro{logodi{wih srbijanskih izbora, Vojislav [e{eq, danas je bio gost Televizije Beograd u emisiji Razgovor s povodom. @enevsko pregovarawe bilo je neizbe`na tema. Optuùju}i me|unarodnu zajednicu da poniàva Srbiju, [e{eq se izjasnio i o celovitom Vensovom planu koji ukqu~uje i Hrvatska okupirana podru~ja.
Deo emisije sa RTS B1
Dr [e{eq: Zapad poku{ava da nametne svoju voqu srpskom narodu, poku{ava da natera Srbe da se odreknu Republike Srpske. Smatram da je to prakti~no nemogu}e. Republika Srpska postoji, ona je fakti~ko stawe i nema tog
srpskog predstavnika koji se moè saglasiti da se Republika Srpska ukine.
To je zapravo nemogu}e. Znate, ja li~no ne verujem da je ona mapa koju su ponudili Vens i Oven primewiva u praksi.
441
Novinar: Sa deset jedinica, je li tako?

Dr [e{eq: Ona sa deset jedinica nije mogu}a. Nije mogu}a nijedna mapa
koja prekida vezu izme|u Bosanske Krajine i Semberije. Nijednu mapu te vrste srpska strana ne moè da usvoji.
Novinar: Da li mislite zbog problema koridora ili tako nekakvih...
Dr [e{eq: Koridor mora postojati i to onaj koridor koji i danas postoji, on se ne moè suàvati. Ostavina koja je sada u srpskim rukama, mora i
da bude u srpskim rukama, tu nema nikakvih kompromisa. Re}i}u vam dve stvari koje su, po mom mi{qewu, bitne kada je re~ o ènevskim pregovorima. Prvo, ja smatram da bi bilo najboqe da na{i predstavnici u tome nisu ni u~estvovali. To se ti~e Srba, Hrvata i muslimana iz Bosne i Hercegovine. Oni
treba da u~estvuju u tim pregovorima. Pozvani su i predstavnici na{e dràve, me|utim predstavnici na{e dràve su trebali da kaù, da odgovore a za{to nas pozivate kad nas ve} blokirate i primewujete sankcije? Ako èlite da vam pomognemo u tim pregovorima, svojim stavom, svojim autoritetom,
e prvo ukinite blokadu, ukinite sankcije pa }emo mi do}i da pregovaramo sa
vama.
Videli ste danas u kakvoj je sme{noj situaciji bio Dobrica ]osi}. Hteo
je da poleti za @enevu, dozvola je dobijena za mali avion, taj mali avion nema navigacione ure|aje za sletawe po magli i nije mogao dugo da poleti, tek
negde iza podne su poleteli. Traìli su da polete ve}im avionom, Komitet
za sankcije Ujediwenih nacija nije dozvolio poletawe ve}eg putni~kog aviona koji ima te ure|aje. Vidite, to je poniàvaju}i poloàj. Da su srpski radikali na vlasti oni bi odgovorili dok vi zabrawujete na{im avionima poletawe, dok je na{a zemqa blokirana, dok nam sve vrste saobra}aja ugroàvate, mi ne}emo da putujemo. Ne moèmo mi kao ~elnici dràve da putujemo,
dok je onemogu}eno i na{im trgova~kim brodovima da plove, jer je oko dvadesetak brodova zapleweno u svetskim lukama, najvi{e u ameri~kim.
I drugo, za{to je opasno ovo {to se de{ava u @enevi? Zapad je ponudio
potpisivawe Vensovog plana po~etkom pro{le godine i taj Vensov plan je
potpisala srpska strana, jer je bio veoma povoqan za Srbe. On je po{tovao
fakti~ko stawe. One teritorije koje su pod srpskom kontrolom, on poni{tava da su pod srpskom kontrolom. Oni traè demilitarizaciju tih teritorija, to nije va`no, to je provedeno, oru`je je uskladi{teno. I sad, taj
Vensov plan je u interesu srpskog naroda sve dok mu se ne prekine koridor izme|u Semberije i Bosanske Krajine. A Zapad je to ra~unao u dve faze. Srbe
}e privoleti da potpi{u Vensov plan, a onda }e im oteti Bosnu i Hercegovinu, ona }e biti progla{ena za nezavisnu dràvu pod muslimanskom dominacijom, pa ne}e biti nikakve kopnene veze izme|u Srbije i Kninske Krajine, Dalmacije, Like, Banije, Korduna, ako je ve} otpisano ovo {to je uz Dunav
Barawa, Isto~na Slavonija i Zapadni Srem. Ni Hrvati vi{e ne sawaju da
to mogu dobiti nazad. Ali se jo{ nadaju da bi mogli da dobiju Zapadnu Krajinu, Dalmaciju, Baniju, Liku i Kordun. Po{to nije uspelo da se od Bosne stvo442
ri nezavisna dràva, po{to je tamo izbio gra|anski rat u kome su Srbi ipak
odneli pobedu i imaju prevlast nad najve}im delom teritorije, oko 70 procenata, sad treba traìti takvo politi~ko re{ewe u Bosni koje bi stvar prelomilo i u Srpskoj Krajini, tako da Srpska Krajina bude u hrvatskim rukama. To je mogu}e posti}i jedino ako se kopnena veza izme|u Srbije i Srpske
Krajine prekine. Zbog toga je ovaj plan za Bosnu i Hercegovinu mnogo opasan
i sa aspekta prihvatawa Vensovog plana. Vensov plan nam maksimalno odgovara ako postoji kopnena veza, ako nam je prekinu, onda Vensov plan ide u korist Hrvata. A da bi Hrvate privoleli da potpi{u Vensov plan, po~etkom
pro{le godine, oni su upravo to stavili u izgled mi }emo se posvetiti Bosni, pa kada Bosnu otmemo od Srbije i od Jugoslavije, onda }e Krajina vama
pasti, kao zrela kru{ka, jer }e se Srbi razbeàti, nema ko da im zapreti, niko im oru`jem ne moè prisko~iti u pomo}, ako do|e do novog rata, nemaju ni
hrane, nemaju ni~ega. Kaù Vens i Oven: Bi}e koridor izme|u Semberije i
Bosanske Krajine, ali taj koridor da kontroli{e UNPROFOR i ne moè se
oru`je prevoziti. Ne vredi nam takav koridor. Nama treba koridor da po{aqemo sve mogu}e koli~ine oru`ja, sve potrebne koli~ine ako do|e do novog
napada Hrvata na podru~je Srpske Krajine. Ina~e, mi to ne moèmo da prihvatimo.
Novinar: Na~elnik Vrhovnog {taba Vojske Jugoslavije, @ivota Pani},
pozvao je danas inozemne novinare na ve`bu iz ga|awa...
(prekid pa se nastavqa ista emisija)
Novinar: Vojislav [e{eq nije zadovoqan postupcima Vrhovne komande Vojske Jugoslavije, jo{ uvek se ne usu|uje da ni{ta prigovara Slobodanu
Milo{evi}u, ali zato po ko zna koji put proziva Dobricu ]osi}a.
Snimak sa RTS B1
Pi{e Televizija Beograd
Dr [e{eq: Oklevawe dràvnog rukovodstva Savezne Republike Jugoslavije daje nam za pravo da posumwamo i javno optuìmo Dobricu ]osi}a da
je sa Frawom Tu|manom dogovorio agresiju na Republiku Srpsku Krajinu i
uzimawe prostora oko biv{eg Masleni~kog mosta. Razume se, Dobrica ]osi} sada deluje unezvereno, jer Frawo Tu|man poku{ava da ostvari i vi{e od
onoga {to je s wim dogovorio.
Novinar: Vuk Dra{kovi} tako|e se oglasio. Premda se dosad uglavnom
razlikovao od Vojislava [e{eqa...
(prekid pa se nastavqa ista emsija)
Novinar: Vojislava [e{eqa mnogi bez puno obreda nazivaju glasnogovornikom slu`benog Beograda. Zato je zanimqivo ~uti kako on vidi re{avawe sve ve}ih problema Srba izvan Srbije.
443
Snimak sa RTS B1
Novinar: Srpska radikalna stranka podràva voqu naroda Republike
Srpske da ne prihvati Vens-Ovenov plan i traì od delegata Skup{tine Republike Srpske, koja se sutra odràva da wegovim neprihvatawem jo{ jednom
pokaù jedinstvo i re{enost da se ostane svoj na svome, rekao je na konferenciji za {tampu lider srpskih radikala dr [e{eq. Tako|e, srpski radikali
smatraju da bilo kakvo pripajawe Srpske Krajine, kao dela Hrvatske ne dolazi u obzir i da je jedino re{ewe hitno ujediwewe Republike Srpske i Republike Krajine u jedinstvenu dràvu koja bi, po predlogu [e{eqa, ~inila
takozvanu Zapadnu Srbiju sa svim svojim ingerencijama i nadle`nostima.
[e{eq je upozorio vladaju}i reìm na saveznom i republi~kom nivou da davawem novih prerogativa Saveznoj vladi ne postiè se ni{ta konkretno, a
da Skup{tina, ako treba i danono}no moè da zaseda i da re{ava i donosi zakone po hitnom postupku.
Novinar: ...jer su UN usvojile Rezoluciju o upotrebi sile na BiH i na taj
na~in...
Novinar: [e{eq o~ekuje da }e Srbi u Bosni odbaciti mirovni plan.
Prvi srpski vojvoda sa svojim saradnicima danas se na{ao u Loznici.
Prilog RTS B1 sa mitinga u Loznici
Novinar: Potpisivawe Vens-Ovenovog plana zna~ilo bi krajwu kapitulaciju i samoubistvo Srba u biv{oj Bosni i Hercegovini. Niko nema pravo
da pogazi prolivenu krv ratnika za slobodu srpskog naroda, pa }e srpski radikali svim sredstvima pomo}i bra}u Srbe u Bosni, osnovna je poruka dana{weg mitinga u Loznici, koji je u organizaciji Op{tinskog odbora Srpske
radikalne stranke odràn pod nazivom ne}emo granicu na Drini. Pred vi{e hiqada gra|ana Srbije i Srba iz isto~ne Bosne, govorili su ~elnici ove
stranke iz Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, zatim Maja Gojkovi}, potpredsednik Sku{tine Jugoslavije i dr [e{eq, predsednik Srpske
radikalne stranke. U obra}awu gra|anima rekao je, izme|u ostalog, da se golgota srpskog naroda nastavqa i da na{i zapadni neprijateqi èle da nas svedu na hitlerovske granice iz 1941. godine. Bilo {ta da uradimo ne}e biti po
voqi zapadnih mo}nika, s toga nam ni sankcije ne}e skinuti, a mi im opet ni{ta ne smemo verovati, rekao je dr [e{eq i nastavio...
Dr [e{eq: Zapad preti bombardovawem. Bombardovawe je veoma te{ko
isku{ewe, veoma opasna stvar, ali nema te dràve na svetu kojoj }e neko zapretiti bombardovawem pa je tako upla{iti da sama donese odluku o sopstvenom ukidawu, a to se upravo traì od Republike Srpske.
Novinar: Miting u Loznici protekao je bez incidenata, a na kraju je izveden i prigodan kulturno-umetni~ki program.
Srpski pokret obnove na Ravnoj Gori organizirao je...
(prekid)
444
Prilog RTS B2
Novinar: Takozvane Skup{tine Krajine i Republike Srpske poslale su
samo svoje delegacije. Nije bilo Karayi}a no stigli su Hayi}, Paspaq, Plav{i}ka i Buha. Arkan tvrdi kako je bosanskim Srbima dolazak zabranio sam
general Mladi}. Po obi~aju, odmah na po~etku zakukao je Vojislav [e{eq,
koji je traìo da i poslanici mogu dobiti rije~, a ne samo {efovi poslani~kih grupa. Za wega je kqu~no pitawe o kojem treba govoriti stawe u takozvanoj Jugoslaviji i ujediwewe srpskih zemaqa, a ne nekakav mirovni plan za Bosnu i Hercegovinu. Kaè kako je nedopustivo da dràvu vode qudi poput generala @ivote Pani}a koji je, po [e{equ, prvoklasni gangster i kriminalac i Dobrice ]osi}a koji trguje sa Hrvatima i daje im srpske teritorije.
Veliku sva|u je o tome da li poslanicima dati rije~ ili ne na svoj na~in komentirao poslanik iz takozvane Krajine.
***: Muka mi je kad vas gledam i sit sam vas kad vas gledam.
Novinar: [e{eq je shvatio da je to Hayi}ev ~ovjek, pa je izme|u ostalog
rekao. On je doveo jednu grupicu koja sada treba da predstavqa kao ve}inu one
grupe iz zajedni~kog sastava sa Republikom Srpskom. Pa vide}ete ne}e smeti da se vrati u Srpsku Krajinu. Takav ~ovek koji se kompromitovao prodajom balvana i kaù u vi{enacionalnom interesu je sve i{lo u wegov yep, koji je {vercovao naftu iz Yeletovaca. Takav ~ovek }e ovde...
Novinar: Kako je tijekom glasawa odlu~eno da poslanici ne mogu dobiti rije~, Vojislav [e{eq i wegovi radikali napustili su sjednicu. Zasjedawe je nastavqeno, a predstavnici Socijalisti~ke partije Srbije, Demokratske stranke, Demokratske partije socijalsta Crne Gore predlaù bosanskim
Srbima potpisivawe mirovnoga plana. Jednako misli i Goran Hayi} koji kaè da Vens-Ovenov plan treba prihvatiti. Najuverqiviji u pruàwu argumenata za{to bosanski Srbi ne mogu prihvati Vens-Ovenov plan bio je poslanik Srba iz Zvornika.
Jovo Mijatovi}: Ako potpi{emo onda gubimo i Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu, onda }emo do}i u torove...
Novinar: Na kraju je usvojena Deklaracija kojom se uo~i sutra{weg referenduma bosanski Srbi pozivaju da imaju u vidu ukupne srpske interese i
da glasaju za Vens-Ovenov plan.
(pretpostavqam da je ovo ista emsija, ali ne pi{e ni{ta)
Novinar: êtni~ki vojvoda Vojislav [e{eq danas je bio na okupiranim
podru~jima Bosne i Hercegovine gde je iskazao svoju podr{ku svima koji glasaju protiv Vens-Ovenovog plana. Usput je iskazao i svoje mi{qewe o nekim
evropskim dràvama.
(prilog)
Novinar: Ju~e u Bratuncu boravio je i vo|a radikala, [e{eq, naravno,
kako bi podrào glasovawe protiv mira. Prema novinarima se ponio ovako.
Novinar: Ovo je britanska televizija.
445
Dr [e{eq: Ne interesuje me britanska televizija. Ne volim Engleze.

Novinar: Pa dobro imaju Evroviziju, pa kako...
Dr [e{eq: Ne interesuju me ni Evrovizija ni ceo svet.
Nema~ka televizija? Pa da li vi jo{ postojite?
Novinar: Dok jedni glasaju, dok drugi pregovaraju i izmi{qaju neke nove me|unarodne inicijative tre}i bezobzirno napadaju...
Ista emisija Slikom na sliku
Novinar: Pseudoreferendum, kako ga nazivaju, iako ga niko ne uvaàva,
a svi ga spomiwu zavr{en je danas svuda gdje se Srbi nalaze u BiH, a rezultati, koji nikoga ne zanimaju, zna}e se u srijedu.
Iako }e se rezultati tek saznati, svi ve} znaju, jer tko }e se to usuditi
re}i da je protiv samostalne Republike Srpske ili {to je jo{ gore da je za
Vens-Ovenov plan koji tu samostalnost negira? Stoga nije ~udo da je prema
izve{tajima iz BiH ovladalo veseqe me|u tamo{wim Srbima koji slave svoju pobjedu na izborima, a Karayi} izgovara povjesnu izreku kako je Vens-Ovenov plan mrtav, a neka ìvi novi plan. U koga da se pouzda da }e novi plan biti bliì srpskim srcima nego u Rusiju. I to ne u bilo koga, kao {to bi to, na
primer, mogao biti zakoniti predsednik te zemqe Jeqcin, ve} u biv{eg Gorba~ova, koji je kao slu~ajno izjavio da bi protiv Hrvatske trebalo razmisliti o uvo|ewu sankcija. Iako je ideja za Srbe dobra, sva sre}a da su Rusi protiv Gorba~ova osobno ve} prije uveli sankcije, jer bi se on mijewao ~ak i sa
lordom Ovenom, samo da postane ponovno ruski predsjednik. Srbi su opet pobjedili, ovoga puta na referendumu, gdje su, dodu{e, kao jedini od protivnika imali sami sebe, pa dobro znaju}i s kim imaju posla stvar rije{ili u svoju korist. Kakva }e im korist biti od toga, oni jo{ i ne znaju, ali znaju da se
ne moraju nikoga bojati, jer je Zapad koji im preti sankcijama bezopasan, a
Amerika daleko.
Osim toga, Zapad koji ima vojnike na tlu BiH ne bi bombe iz zraka, ve}
je vi{e za pregovore, dok bi Amerika bila za povremene udare naravno iz
zraka, jer na tlu nema nijednog vojnika. I koga sad da se Srbi boje kad imaju
pred sobom zava|ene neprijateqe i to ba{ kad su odlu~ili ne popustiti pritisku i izginuti do posledweg? Da ba{ ne izginu do posledweg ~oveka potpisali su prekid vatre sa muslimanima posebno i sa Hrvatima posebno, pa sad
mogu mirno nastaviti sa ofanzivom posebno na Hrvate, a posebno na muslimane svaquju}i krivwu uvek na one druge. Kad napadnu muslimane oni }e misliti da se radi o Hrvatima i obrnuto, {to }e neizbje`no dovesti do sukoba
izme|u Hrvata i muslimana. U nedostatku neprijateqa zavadi}e se i sa Beogradom zbog izostanka podr{ke od svesrpske metropole, ba{ sada kada su se
stvorili svi uvjeti za izgradwu Velike Srbije. Kako im onaj ko ih je postavio na noge i dao pu{ku u ruke moè sad re}i da prestanu, kada su se skrbili
za idu}e tri godine rata. A u stvari im treba mnogo mawe da osvoje ovo malo
{to je jo{ ostalo od Bosne. I dok Hrvati i BiH predstavnici èle pokaza446
ti Euroviziji da pesma ne poznaje rata i granica, unato~ svoj boli svijeta,

Srbi, da se ne bi olako shvatilo primirje koje su sa wima potpisali, kako oni
mogu mirno oti}i u Irsku, da pjevaju. Irska je mala, od Bosne nema ve}e, Irska je pala, Bosnu Srbin nikad dati ne}e.
Novinar: Budu}i da se prave kako su bosanske Srbe u potpunosti skinuli sa svoje grba~e, Srbi iz Srbije polako se okre}u svojim, rekli bismo, unutra{wim problemima. Kao i uvek kada su u krizi izvla~e slu~aj Kosova.
Snimak sa RTS B1
Novinar: Srpska radikalna stranka najodlu~nije poziva reìm u Srbiji da energi~no interveni{e na teritoriji Kosova ukoliko {iptarski separatisti, potpomognuti nekim stranim elementima, poku{aju pobunu i otcepqewe tog suverenog dela Savezne Republike Jugoslavije, rekao je na dana{woj konferenciji za novinare, lider radikala dr [e{eq. [e{eq je dodao
da radikali pozdravqaju odluke referenduma u Republici Srpskoj.
[to se ti~e afera u vojnom vrhu, Srpska radikalna stranka smatra da }e
dràvna komisija, koja je formirana, po{teno obaviti svoj posao i da }e dokazi koji }e iza}i u sutra{woj dnevnoj {tampi pokazati konkretno o kakvim
se sve malverzacijama generala Pani}a i wegove familije radi. [e{eq je
dodao da su Pani}a sve vreme ovom aferom ucewivali, sad ve} biv{i generali JNA, Kadijevi}, Brovet i Mamula, koji su na taj na~in i posle wihovog odlaska sa funkcije komandovali Vojskom Jugoslavije.
Tako|e, Srpska radikalna stranka u Republi~kom parlamentu pokre}e
Izmenu i dopunu zakona o Radio-televiziji Srbije, kojim se traì da Upravni odbor i Nadzorni odbor Televizije i Radija Srbije moraju biti formirani u skladu sa proporcionalnim u~e{}em stranaka u parlamentu i da on ne
sme biti jednopartijski ~ime se sti~e monopol na informisawe i negativno
uti~e na javno mwewe.
Vesti RTS B1
Novinar: Predsednik Demokratske stranke Srbije, dr Ko{tunica, izjasnio se za ukidawe...
Novinar: ... SR Jugoslavije, pao je Dobrica ]osi}. Nakon {to mu je sino}
izglasano nepovjerewe u Vije}u gra|ana isto su rano jutros uradili i ~lanovi Vje}a republika jugoslavenske Skup{tine.
Prilog iz Savezne skup{tine
Snimak sa RTS B1
Novinar: Iako su ove odluke donete u razmaku od nepuna dva sata, Ve}e
gra|ana je to u~inilo 31. maja pre pono}i, a Ve}e republika sat i po kasnije
447
1. juna. U Ve}u gra|ana 75 poslanika bilo je za razre{ewe Dobrice ]osi}a,

34 protiv, a 10 listi}a bilo je nevaè}ih. Dok je u Ve}u republika od 36 prisutnih 22 poslanika tajnim izja{wavawem bilo za razre{ewe, 10 je bilo protiv, a 4 listi}a su bila nevaè}a.
Da podsetimo, poslanici Ve}a gra|ana su ju~e usvojili predlog dr Vojislava [e{eqa da se dnevni red dopuni raspravom o tome da li je predsednik
Dobrica ]osi} svojim postupawem, odnosno nepostupawem povredio savezni
Ustav. U debati koja je po~ela u 18 ~asova Srpska radikalna stranka je svoj
zahtev za razre{ewe ]osi}a potkrepila tvrdwom da je neustavno formirao
Savet za koordinaciju dràvne politike, kao paradràvni organ iznad
Skup{tine, da je pot~inio sebi Vladu, umesto da sprovodi politiku koju ona
utvr|uje, da je svoje savetnike pretvorio u dràvne funkcionere i tako daqe.
[ef poslani~ke grupe Socijalisti~ke partije Srbije, Nedeqko [ipovac, podrào je predlog radikala, oceniv{i da je Dobrica ]osi} vi{e puta
~iwewem i ne~iwewem drasti~no prekr{io Ustav. U prilog tome [ipovac
je naveo razgovor {efa dràve sa vojnim vrhom, 27. maja, bez prisustva predsednika Srbije i Crne Gore. Iako je ve}i broj poslanika iz DEPOS-a, Demokratske partije socijalista Crne Gore, Narodne stranke i Demokratske
stranke bio za to da se pruì prilika Dobrici ]osi}u da svoje argumente izloì pred Skup{tinu, a izja{wavawe o poverewu predsedniku obavi posle
toga, ve}inom glasova to je odbijeno, zatim je ve}inom glasova prvo utvr|eno
da je Dobrica ]osi} povredio savezni Ustav, a potom mu je izglasano nepoverewe. U Ustavu Savezne Republike Jugoslavije, u ~lanu 98, pi{e da danom razre{ewa predsedniku Republike prestaje mandat, a do izbora novog predsednika tu funkciju obavqa predsednik Ve}a republika Savezne sku{tine, dr
Milo{ Radulovi}.
(ista emisija)
Novinar: Ve}ina svjetskih TV postaja objavila je vijest iz Beograda o...
Novinar: Po{tovani gledateqi dobro do{li u jo{ jednu emisiju Slikom na sliku. U Beogradu se ne{to po~elo doga|ati, a zasad je te{ko predvidjeti kako }e taj unutarsrbijanski proces zavr{iti. Sve je po~elo s ]osi}evim smewivawem, a zavr{ilo sino}nim demonstracijama na kojima je bilo
mrtvih i pretu~enih.
Prevod sa francuskog:
Vuk Dra{kovi}: Srpska socijalisti~ka partija, koju je osnovao Vojislav
[e{eq, ti srpski radikali su oni socijalisti~ki psi. Za wihovo postojawe
odgovoran je Milo{evi} koji ih je u~inio svojim partnerima.
Novinar: Sve je po~elo sino} pred Skup{tinom u Beogradu. Oporba se
skupila kako bi prosvjedovala protiv odlaska umjerenog predsednika, Dobrice ]osi}a. U Skup{tini je izbio incident. Radikalni poslanik nokautirao je umjerenog poslanika. Demonstranti su odmah reagirali traè}i
448
[e{eqevu ostavku. Ovo je jedinstven slu~aj u Beogradu da se takva masa qudi usudila izi}i na ulice kako bi se suprotstavila Milo{evi}u. Masa kojoj
je dosta rata, embarga, ekstremnih nacionalista, te potpore bosanskim Srbima. Beograd jutros objavquje kako je jedan policajac poginuo, a kako su 32
osobe odvedene u bolnicu. Vuk Dra{kovi}, koga nazivaju jedinim vo|om oporabe, trenuta~no je u zatvoru nakon {to je te{ko ozlije|en prilikom uhi}ewa u sjedi{tvu svoje stranke.
Novinar: Srbijanska televizija posvetila je prvih dvadesetak minuta
svoje sredi{we informativne emisije policajcu...
(mislim da se nastavqa ista emisija, ali ni{ta ne pi{e)
Novinar: ... doga|aja oglasio se i Vojislav [e{eq. Na konferenciji za
novinare on je na{ao za shodno da podjeli nekoliko komplimenata Milo{evi}u proglasiv{i ga prvom politi~kom li~no{}u Srbije. [e{eq je podsetio na to da su wegovi radikali samo oporbena stranka koja tu i tamo sura|uje sa vladaju}im socijalistima.
Snimak sa RTS B1
Novinar: Srpska radikalna stranka najo{trije osu|uje divqawe naoruànih bandi na ulicama Beograda i traì da se pravna dràva obra~una sa
izgrednicima, a da nijedan u~esnik i podstreka~ nemira ne izbegne krivi~no gowewe i pravdu, rekao je na dana{woj konferenciji za novinare dr [e{eq, lider srpskih radikala. [e{eq je doga|aj ispred Skup{tine okarakterisao kao zlo~ina~ki stav i pomu}ewe razuma jedne partije koja je izgubila sve {anse da do|e na vlast. Govore}i o socijalnom programu, lider srpskih
radikala upozorio je Saveznu i Republi~ku vladu da kasne u re{avawu socijalnih problema i da nikakvi doga|aji ne smeju biti povod da se skrene pa`wa
sa siroma{ewa naroda. Srpska radikalna stranka pokrenu}e i u Saveznom i
u Republi~kom parlamentu raspravu o socijalnim problemima. [to se ti~e
Dobrice ]osi}a i wegovog obra}awa javnosti, [e{eq je prokomentarisao
da ]osi} gubi moralni kompas, ali da on smatra da }emo uskoro opet imati
jednog velikog i dobrog pisca koga }emo sa zadovoqstvom ~itati.
Na pitawe stranih novinara o kakvoj se koaliciji radi sa socijalistima i da li je on sad druga osoba posle Milo{evi}a, [e{eq je odgovorio da
lestvice pravi narod, a {to se ti~e Slobodana Milo{evi}a, da je on trenutno objektivno najja~a politi~ka li~nost u Srbiji iza koga stoje jaka politi~ka partija, veliki broj bira~a na legalnim izborima i patriotska orijentacija koju pozdravqa Srpska radikalna stranka. Ali, isto tako, on je podsetio da su radikali politi~ki protivnici i opozicija vladaju}oj stranci
sa kojom su na istim talasima samo kada su u pitawu patriotizam i o~uvawe
srpske dràve. Komentari{u}i doga|aje u Skup{tini, [e{eq je izjavio da
je Branislav Vaki} samo uzvratio na provokaciju koja je unapred isplanirana, jer je Mihajlo Markovi} dva dana raznim uvredama provocirao Vaki}a.
449
Po [e{equ, ~elnici SPO-a u akciji su prona{li mogu}nost za manipulaciju, a kap u ~a{i bilo je dobacivawe Markovi}a koji je Vaki}u rekao da je
usta{a. Vaki} nije udario Markovi}a, tvrdi [e{eq, ve} ga odgurnuo po
bradi. Vaki} je naro~ito isprovociran nazivom usta{a, jer je on dve godine proveo na frontu bore}i se protiv neprijateqa, pa [e{eq to komentari{e kao razumqivu reakciju. Lider srpskih radikala osudio je incident
koji se desio u Vrawu, a tako|e je rekao da o~ekuje zna~ajne promene u vojnom vrhu i su|ewe generalu @ivoti Pani}u kao i ~lanovima wegove porodice zbog pronevere.
Novinar: Rano jutros jedan je srbijanski vojnik u Vrawu ubio {estoricu...
Neki ~ovek: Mogu da dovedu do komplikacija. To je jasno...
Va{ intervju ali ne pi{e za koju televiziju
Dr [e{eq: Meni je to sme{no. Mene je svojevremeno ameri~ki ministar Iglberger proglasio za ratnog zlo~inca, a ja sam mu odgovorio da treba
prvo da me pobedi, pa da me ìvog uhvati, pa tek onda da mi sudi.
... jer bi me tamo uhapsili i isporu~ili Amerekancima. (ise~en je deo)
Vuk Dra{kovi} danas nije onaj Vuk Dra{kovi} koga sam ja poznavao. On
se bitno promenio, za 180 stepeni. Mi smo nekada imali iste politi~ke stavove, ideolo{ke poglede, bili smo antikomunisti i nacionalisti.
RTS B1
Emisija sa vi{e u~esnika.
Akademik Mihailo Markovi}: Da sa~uvamo suverenitet.
Dr [e{eq: Ovde reìm neprekidno tvrdi da jedna petina na{eg nacionalnog dohotka odlazi za pomo} srpskim krajinama. Krajwe je vreme da se kaè da to nije istina. Mo`da se ovde u Beogradu i izdvoji toliko novca, ali
taj novac nikad ne do|e do srpskih krajina, bili smo svedoci. îtav niz primera postoji da odavde krenu {leperi sa humanitarnom pomo}i za Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu, hrana, lekovi, svi drugi oblici pomo}i, ali negde usput se okrenu, vrate nazad i ta roba ovde ode na crno trì{te i ne stigne tamo, a ovde je prikupqana sa namerom da se pomogne srpskom
narodu.
***: Nemamo snage vi{e kao Srbi i sa ove strane Drine i sa one strane
Drine, nemamo vi{e naroda, zato {to svakih 50 godina neka politika zabrqa, kao ovoga puta Socijalisti~ke pratije Srbije...
Novinar: U takozvanoj SR Jugoslaviji sve su è{}i sukobi pred dolaze}e izbore. Vojislav [e{eq, koji se odlu~io povu}i iz javnog ìvota, pa tako primerice uop}e ne odràva predizborne skupove i daqe optuùje pripadnike SPS-a za privredne malverzacije i kra|e.
450
Prilog sa RTS B1 iz neke emisije

Dr [e{eq: Ovu dràvu nagriza dràvno-finansijska mafija u vrhu zemqe. Ovu dràvu nagriza korupcija. Kako to eliminisati? Vidite, kod nas je
na dràvnim pumpama uobi~ajena cena benzina 10 pfeninga. Dobar deo tog
benzina se proizvede ovde, najve}i deo se eventualno uveze. Ta cena od 10 pfeninga je vrlo niska cena i vrlo privla~na, ali narod ne moè po toj ceni da
kupi. Za{to dràva propisuje tako nisku cenu? Da omogu}i ministrima i
kriminalnim bandama koje su u dosluhu sa ministarstvima da to otkupe po 10
pfeninga, da prodaju na crnom trì{tu po dve i po ili tri marke i sve odlazi u privatne yepove, umesto da je propisana cena benzina jedna marka na dràvnim pumpama, pa privatnici mogu da kupe ne{to jeftinije od toga, ili
ne{to skupqe od toga, ali opet da se stvaraju trì{ni uslovi i da dràva od
svake litre benzina 50 pfeninga uzima za podmirivawe socijalnih potreba.
Ovako dràva ni{ta ne uzima, sve uzimaju privatna lica u sprezi sa dràvno-finansijskom mafijom, trpaju u svoje yepove, iznose u inostranstvo, a nema iz ~ega da se popuni ni savezni ni republi~ki buyet. Dok mi realnim izvorima prihoda ne popunimo, recimo republi~ki buyet, mi nemamo plate ni
za prosvetne radnike, ni za lekare, za zdravstvene radnike, ni za policajce,
ni za penzije, ni za dràvnu administraciju, ni za {ta od ovoga {to se finansira iz dràvnog buyeta. A dràva je potpuno odbacila svaki koncept finansirawa dràvnog buyeta iz realnih izvora. Dràva kod nas buyet finansira samo {tampawem novca, ali ni to nije sve. Pre nego {to novac iz primarne emisije do|e do onih kojima je namewen, dràvno-finansijska mafija
ga obrne nekoliko puta, obezvredi, obogati se i za toliko osiroma{i one koji primaju penzije ili plate iz dràvnog buyeta.
Novinar: Potpredsednik jugoslavenske vlade, ina~e jedan od najbliìh
Milo{evi}evih...
Intervju iz va{eg kabineta
Vladislav Jovanovi}: Branimo i odbranimo.
Novinar: Oglasio se i veliki broj srbijansko-crnogorskih stranaka, me|u wima i Srpska radikalna stranka Vojislava [e{eqa. Oni drè da je akcija zrakoplova NATO-a zlo~ina~ki napad i agresija na cijeli srpski narod.
Dr [e{eq: Osudi}emo napad i pozvati srpsku vojsku da udari po svim
muslimanskim ciqevima i da udari sada po civilnim ciqevima po{to su
Amerikanci bombardovali srpske civilne ciqeve.
Novinar: Kakvo je va{e mi{qewe o ubijawu muslimana?
Dr [e{eq: Svaki je rat krvolo~an. I u ovom ratu nije bilo ne{to posebno krvolo~no u odnosu na ostale ratove. Ovaj rat je bio mawe nehuman, mawe krvolo~an, u svakom slu~aju, od svih ratova koje su vodili Nemci u ovom
veku.
Novinar: A za{to ba{ muslimani, za{to ne Hrvati?
451
Dr [e{eq: Zato {to su Amerikanci ovoga puta stali na stranu muslimana u ovom ratu. Oni su intervenisali na strani muslimana, a mi nemamo
razloga da sad udaramo po Hrvatima.
Novinar: [ta mislite da }e da se desi sa Gora`dem?
Dr [e{eq: Mislim da Gora`du nema spasa, da }e Gora`de pasti u srpske
ruke.
Kaliforniju, Meksiko i tako, pod ameri~ku za{titu.
Dr [e{eq: Ne, po{to su oni veoma dragi Amerikancima, mislim da je
to na obostranu korist. Amerikanci jedva ~ekaju da prime te muslimane, muslimani jedva ~ekaju da odu u Ameriku, a i mi jedva ~ekamo da se muslimanima u~ini neko dobro delo.
Novinar: Kako smo objavili prema nekim jo{ uvek neslu`benim informacijama vojska bosanskih Srba smenila je Ratka...
Novinar: ... sankcije prema takozvanoj SR Jugoslaviji danas nije bila hit
tema u Beogradu, u tom gradu danas se najvi{e govori o Vojislavu [e{equ.
Prilog BTS B1 iz Skup{tine
Novinar: Poslani~ka rasprava u Narodnoj skup{tini Republike Srbije o lestvicama za odre|ivawe katastarskih prihoda i doprinosu za socijalno i zdravstveno osigurawe radnika, mada u skladu sa Poslovnikom, predloèna od strane parlamentarne opozicije izostala je zbog postupka i opstrukcije poslanika Srpske radikalne stranke. Na samom po~etku sednice Milorad Mir~i}, poslanik Srpske radikalne stranke, iza{ao je za govornicu i
umesto diskusije o dnevnom redu po~eo je da govori o temi koja je izvan parlamentarne rasprave i dnevnog reda. Naime, Mir~i} je rekao da je uhap{en
predsednik Srpske radikalne stranke, dr [e{eq. Posle nekoliko upozorewa predsednika Skup{tine da to nije na dnevnom redu i Mir~i}evog odbijawa da govori o temama povodom kojih je zakazano peto vanredno zasedawe,
predsednik Sku{tine, Dragan Tomi}, dao je kra}u pauzu. Za vreme te pauze,
koja se produìla na nekoliko ~asova, predsednik Skup{tine se sastao sa
{efovima poslani~kih grupa i sednica je nastavqena popodne. Opet je, me|utim, trajala svega nekoliko minuta, a razlog je isti. Poslanik Milorad
Mir~i} je reklamirao povredu Poslovnika, dobio je re~ pre najavqena dva
u~esnika u raspravi, da bi ponovio prakti~no iste re~i od pre podne. Usledila su upozorewa predsednika Skup{tine, koje je Mir~i} kao i pre podne
ignorisao, pa je sednica opet prekinuta. Nastavak petog vanrednog zasedawa
Skup{tine Srbije predsednik Dragan Tomi} najavio je za sutra u 10 sati.
(prilog)
452
Vesti RTS B1
Novinar: Predsedniku Srpske radikalne stranke, Vojislavu [e{equ, izre~ena je danas kazna zatvora od 30 dana. Sudija Dobrivoje Glavowi}, koji je
vodio prekr{ajni postupak, rekao je da je [e{equ izre~ena ta kazna zbog grubog vre|awa, maltretirawa i ugroàvawa sigurnosti predsednika Ve}a gra|ana Savezne skup{tine, Radomana Boòvi}a. Incident se dogodio 27. septembra u zgradi saveznog parlamenta. [e{eq je upu}en na izdràvawe kazne.
Novinar: Slu~aj Vojislava [e{eqa dospio je i na udarne dnevnike me|unarodnih TV postoja, pa tako primerica radi drì da je [e{eq ozbiqan
konkurent Slobodana Milo{evi}a.
Prilog RAI UNO
Prevod sa italijanskog:
Novinar: Ameri~ki Stejt department [e{eqa dvije godine ubraja me|u
najopasnije ratne zlo~ince u biv{oj Jugoslaviji. Wegovi ozlogla{eni vojnici odgovorni su za mnoga ubojstva po~iwena u Hrvatskoj i Bosni. Oko imena
tog naprasitog i nasilnog ~ovjeka {iri se strah. Sino} je uhi}en u Beogradu, nakon {to mu je ukinut zastupni~ki imunitet. Takva je, o~ito, bila odluka predsednika Milo{evi}a. To je bila Milo{evi}eva poruka Vije}u Ujediwenih nacija. Vije}e sada mora donijeti odluku o ukidawu embarga na oru`je. [e{eqeva je radikalna stranka prekinula odnose s Milo{evi}em jo{ u
rujnu 1993. upravo zbog politike prema bosanskim Srbima. [e{eq, sqedbenik velikosrpske politike, veliki je protivnik Milo{evi}evog preokreta
u odnosu prema bosanskim Srbima.
Novinar: Vratimo se malo na sjever, na{im susedima Slovencima. Dok
se mi suo~avamo sa vrlo ozbiqnim problemima...
Prilog TV Skaj
Novinar: U jednom svom obra}awu javnosti zapisao sam kako mogu imenovati qude s kojima }emo mo`da trebati pregovarati. Smatram da je to vaqan
argument.
Iako je zatraìo krivi~no gowewe navodnih ratnih zlo~inaca Iglbergeru je bilo jasno da nijedan me|unarodni sud za ratne zlo~ine ne}e mo}i posti}i postavqeni ciq.
Ako Milo{evi} nije u va{im rukama {to vam je ~initi, kako }ete ga dovesti pred sud? Ne moète ~ak ni pretpostaviti da je ovo imalo nalik na sud
uspostavqen nakon pobjede nad Wema~kom. Ovaj put nije rije~ o sili koja je
pobje|ena, ovo je sila koja ima nadzor nad terenom. To je bilo za vrijeme Bu{ove vlade kad bi vi{e sigurno...
...ju~era{weg mitinga u Kninu, Vojislav [e{eq odràvo je danas i miting u Benkovcu. [e{eq je i daqe optuìvao za izdaju Slobodana Milo{evi}a, koji èli, kako je rekao [e{eq, sru{iti Milana Marti}a. [e{eq je
navodno ju~er ponudio i ugovor o koaliciji Milanu Babi}u, ali ga je Babi}
453
u Kninu uop}e odbio primiti. [to se to doga|a u Kninu poku{ali su danas

objasniti i na televizijskoj postoji ITN.
Prilog ITN-a
a
Prevod sa engleskog
Novinar: êlnik srpske ultranacionalisti~ke radikalne stranke optuìo je srpskog predsjednika Milo{evi}a da je izdajica srpskog naroda. Na
skupu u Krajini, Vojislav [e{eq je kritizirao svaku promjenu mandata Ujediwenih nacija u Hrvatskoj. Vi{e od dvije tisu}e prista{a okupilo se u sredi{tu grada na teritoriji pod nadzorom pobuwenih Srba. [e{eq je rekao
kako wihova Srpska radikalna stranka insistira na ujediwewu svih Srba u
jedinstvenu dràvu. Optuìo je Milo{evi}a da je popustio zahtjevima da se
smawi uloga snaga Ujediwenih nacija u srpskim pobuweni~kim podru~jima u
Hrvatskoj.
Novinar: ...slu~ajno ili ne, ali ba{ se ovih dana u javnosti ponovno pojavio Vojislav [e{eq. On je sa svojim istomi{qenicima organizirao veliki miting na kojem je bilo navodno 40 tisu}a qudi, a naziv tog skupa bio je
Mar{ na Drinu. Da bi svima bilo jasno o ~emu se radi Vojislav [e{eq je
stvari nazvao svojim imenom, ukratko rekao je: @elimo Veliku Srbiju.
(prilog)
Snimak SRT sa mitinga
koji je pod nazivom Mar{ na Drinu, zapo~eo u Loznici u 15 ~asova u organizaciji Srpske radikalne stranke i uz prisustvo oko 40.000 gra|ana. Drina
je, dakle, pre|ena bez me{awa UNPROFORA i carinskih slu`bi, trajalo je
to kratko, ali i dovoqno dugo kao najava nekih novih zdravijih i normalnijih odnosa me|u Srbima. O potrebi i nu`nosti ukidawa granice govorili su
svi u~esnici mitinga, a bilo ih je puno. Vlasti u Srbiji i Jugoslaviji pale
su na ispitu upravo zbog granice na Drini, jedinstvena je ocena izre~ena na
mitingu. No, bez obzira na sve, ta granica mora i bi}e ukinuta.
Drine, do {eta~kog mosta.
Novinar: I na kraju, prva re~ je danas je narod imao ~ast, da ga upravo na
mostu na Drini obezbe|uju jake policijske snage. Uistinu prava narodna milicija.
Ameri~ka administracija priznala je kako ima neka saznawa o oru`ju
koje iz Irana...
454
TV SLO1
(prilog iz vesti)
Novinar: ...i Slobodan Milo{evi} se vjerovatno nikada u dugogodi{woj
karijeri nije na{ao u tako te{koj politi~koj stupici kao posledwih 30 sati, kada su NATO zrakoplovi po~eli bombardirati srpske poloàje u okolici Sarajeva. Ekstremisti nagla{avaju kako je za NATO napade kriv i Beograd, jer je zatvorio granicu na Drini i tako oslabio snage Karayi}evih
Srba.
Vojislav [e{eq ~ak tvrdi da NATO napadi teku u izglednoj koordinaciji sa Milo{evi}em. Cjelokupna oporba u Srbiji i Crnoj Gori uvjerena je
kako je upravo srbijanski predsjednik sa svojim {ovinizmom stvorio razmer
Karayi}a i Mladi}a koji sad ne moè vi{e nadzirati.
Srpski politi~ki paradoks i...
Novinar: ...a ovih je dana na podru~jima Bosne i Hercegovine koje kontroliraju bosanski Srbi. Danas je bio na okupranim djelovima Sarajeva, odakle je poku{ao odaslati ujediniteqske poruke svim Srbima.
(prilog)
Snimak sa SRT
Novinar: Danas je zapadni deo Srpskog Sarajeva posetio dr [e{eq,
predsednik Srpske radikalne stranke. [etaju}i ulicama Srpskog Sarajeva,
obilaze}i prve borbene linije, druè}i se sa gra|anima i borcima dr [e{eq je i ovaj put istakao da Srbi isto~no od Drine misle i suosje}aju sa narodom u Republici Srpskoj i podràvaju oslobodila~ku borbu srpskog naroda na ovim prostorima.
Dr [e{eq: Vrlo sam radostan pre svega zbog veoma, veoma visokog morala srpskih boraca, koji su odlu~ni da dovr{e ovu oslobodila~ku borbu, da
zavr{e ovaj oslobodila~ki rat potpunom srpskom pobedom. I danas sam vi{e nego ikada ube|en da }e celo Sarajevo kona~no biti srpsko. âk je i celi
Igman bio oslobo|en, pa su se posle muslimani vratili pod za{titom UNPROFORA, time je UNPROFOR zapravo pokazao na ~ijoj je strani u ovom
ratu. Igman }e i ostati srpski, ja sam u to tako|e ube|en, zbog snage srpskih
boraca, zbog wihove vere u srpstvo, zbog wihove vere u Veliku Srbiju. A sudbina Srpske Krajine je vezana, pre svega, za Republiku Srpsku, a ne za one age
i dizdare sa Dediwa. I budu}nost srpskog naroda Srpske Krajine je u ujediwewu sa Republikom Srpskom Krajinom. Ujediwewe odmah, ujediwewe koliko sutra.
Novinar: Dok je [e{eq govorio {to je govorio, Karayi} i Kraji{nik
su posetili Nevesiwe gde su najavili diplomatsku...
(prekid, pa se nastavqa ista emisija)
Novinar: ...saveznik Vojislav [e{eq, gotovo svaki dan, gdje god to moè,
kvari la`no uqep{an portret Milo{evi}a mirotvorca. Stoga i ne ~udi da
je [e{eq zavr{io u Milo{evi}evom zatvoru.
455
Prilog TV5
Novinar: [e{eq je ponosan {to je ~etnik, a ~etnici su pripadnici paravojnih postrojbi koje ulijevaju strah Hrvatima i muslimanima i optuùju
se za umorstva, silovawa, uni{tavawa. No to wima nije va`no, za wih je bitna jedino pobjeda. A i sam [e{eq ne ustru~ava se pokazati svoje oru`je na
mitinzima okruèn svojim prista{ama.
Prije pet godina [e{eq je u osvajawu vlasti bio Milo{evi}ev saveznik, no danas u wegovom glavnom stoèru wegovi su ultranacionalisti vrlo ogor~eni. Milo{evi} i [e{eq ostali su neprijateqi, jer srbijanski
predsjednik pregovara sa Zapadom, provodi blokadu prema bosanskim Srbima, jer namjerava priznati BiH u zamjenu za ukidawe sankcija.
Dr [e{eq: Srbi su zaprepa{teni Milo{evi}evom izdajom. Mi saose}amo sa bosanskim Srbima. Milo{evi} je pobjedio na svim izborima radi
toga {to se predstavqao kao nacionalista, sad odjednom mjewa dlaku. Narod
}e u~initi sve da ga sru{i.
Novinar: Sru{iti Milo{evi}a je za ultranacionaliste postala opsesija. Ve} nekoliko dana [e{eq odràva brojne mitinge diqem zemqe. Ovo
je miting u Novom Sadu, gradu gde su oslobo|eni taoci.
Dr [e{eq: Stvori}emo Veliku Srbiju i nitko nas ne}e sprje~avati da
branimo svoju djecu tamo gde su ugroèna.
Novinar: [e{eq je postao previ{e nametqiv, te uhi}en na jednom skupu zajedno sa svojim glavnim stoèrom.
Ina~e Milo{evi} je jo{ jednom put Va{ingtona vratio pregovara~a
Frejzera, a ~ini se da ga je...
(prekid, pa se nastavqa ista emisija)
Prilog BBC WORLD
Novinar: ...Bosnu, no on to ne èli. Za pripadnike krajwe desnice, poput
Vojislava [e{eqa to je pravo nevjerni{tvo, on ponosno pokazuje srpska nacionalisti~ka umjetni~ka djela koja krase wegov ured. [e{eqevi su lojalisti vezani za neke od najgorih primjera etni~kih ~i{}ewa u Bosni i Hrvatskoj. Tvrde da su se za ujediwewe svih Srba u jednoj dràvi spremni ponovo
boriti.
Dr [e{eq: Velika Srbija nije san, ona }e se i ostvariti. Srbi se nikada ne}e odre}i sna o stvarawu svoje dràve na svim podru~jima gdje ~ine
ve}inu.
Novinar: Srpski nacionalizam nije izgubio svoj zamah. No prema anketama samo se tre}ina Srba danas zauzima za zamisao o Velikoj Srbiji, Srbi
se pak danas moraju...
KASETA V000-0780
Pesma: Te{ko meni jadnom, u Sarajevu samom, te{ko meni jadnom, u Sarajevu samom... (i dok pesma traje smewuju se slike Sarajeva).
456
Jovan Dulovi}, srpski novinar: Tu sam u Zvorniku nai{ao na jednog od

tih vo|a, tih pravojnih formacija koji me je prepoznao, jer smo se videli i
upoznali u Vukovaru. Onda mi je pri~ao, kako su prethodnog dana ~istili neko selo i da su to radili, kako re~e na ladno i uhvatio se pri tom po onoj
kami, velikoj kami koju je drào i kaè kako nisu ispalili nijednog metka.
Onda sam ja pokazao rukom da li su sve to likvidirali, pokazuju}i rukom i na
dete, na male, na mali{ane. On je kazao: Sve, da se nikad ne vrate vi{e.
Naslovna strana Vremena na kojoj je slika nekih isprebijanih qudi i
naslov Optuèni za ratni zlo~in
Na engleskom pi{e:
@ute ose,
Anatomija ratnog zlo~ina
Jovan Dulovi} se vozi kolima i pi{e na engleskom Jovan Dulovi}, srpski novinar i na nekoj tabli, ali i na engleskom pi{e Okru`ni sud [abac.
Jovan Dulovi}: U to doba, kada se to doga|alo, to je prole}e 1992. godine,
ja koji sam bio tada u Zvorniku, izbrojao sam oko 10 raznih grupa dobrovoqaca koja je svaka za sebe, ovaj, ~inila to {to je ~inila. @ute ose su bile u
sklopu tih jedinica.
Zatvorenika uvode u sudnicu i Jovan Dulovi} pri~a o tome.
Iz sudnice:
Sudija: Vojin Vu~kovi}, jel da? Ro|en u Priboju.
@ivite u ulici Ilije Stanojevi}a 69, je l da?
Vojin Vu~kovi}: Da. Me|utim, kada je sve ovo po~elo ja sam bio u [vedskoj, radio sam, oti{ao 1990. godine u martu mesecu. I kad slu{a{ mas-medije, kao {to su televizor i radio, automatski u tebi proradi, proradi sam instinkt ili ne znam ni ja sam kako bih se izrazio.
(prekid)
Vojin Vu~kovi}: Jednostavno teì{ svom narodu i identifikaciji. Zna~i, sam sebe indetifikuje{ da li si za jednu opciju, drugu opciju ili uop{te
{ta si.
Na engleskom pi{e: Vukovar, Hrvatska
Jovan Dulovi} se vozi kolima kroz Vukovar pa {eta i pri~a.
Jovan Dulovi}: Prvo se}awe je bolnica, bolnica i kada je vojska do{la
i kada su po~eli da izlaze ti rawenici iz bolnice, okolina bolnice bila je
prekrivena le{evima civila.
Bilo je nekoliko ~asnih sestara, starijih, koje su nosile bebe koje su bile ro|ene tokom tog bombardovawa u bolnici. Naravno, le{eva po ulicama
je bilo puno, ali to u bolnici sa tim bebama i sa tim malim stvorewima koje su... S jedne strane imate umrle, s druge strane tek ro|ene bebe, tu jedno pored drugog.
457
Vojin Vu~kovi}: Tada sam ja imao rodbinu u Vukovaru i u samoj Slavoniji.

Novinar: I ti si osetio potrebu da se ukqu~i{ u tu borbu.
Vojin Vu~kovi}: Ta~no.
Novinar: Prijavio si se kome ta~no?
Vojin Vu~kovi}: Teritorijalnoj odbrani, ovaj, prvog mesta, tako da samim tim je do{lo i do toga da... Jednostavno kad u|e{ u to kolo te{ko je iza}i iz toga.
(Jovan Dulovi} gleda ru{evine i pri~a)
Jovan Dulovi}: Kao {to vidite, sve {to je moglo da se odnese iz ku}e ove
odneto je, ~ak i elektri~ne instalacije, vrata, ona je detaqno o~i{}ena.
Pretpostavqam da je to bila nekog Hrvata ku}a. A one koje su srpske, pi{e
srpska ku}a, ne diraju ih. Zauzeto, a ovo je sve skinuto, kao {to vidite parket
i sve, sve, sve. Neko bi to nazvao - pqa~ka.
Na zidu te ku}e pi{e }irilicom 15. 11. 1991. ÊTNICI
Vojin Vu~kovi}: Tako da je prvo Slavonija bila jedno iskustvo ~iste odbrane mesta, nije bilo napada~kog karaktera, niti bilo {ta. Jednostavno je
bila ~ista odbrana. Zna~i, postavqawe linija odbrane.
(Jovan Dulovi} se vozi i pri~a)
Jovan Dulovi}: Jedan jedini dokumenat zvani~ni koji je procureo u javnost, zahvaquju}i listu Vreme, odnosi se na jedan slu`beni izve{taj, vojni,
strogo poverqiv, u kome izvesni pukovnik, potpukovnik Milan Eremija izve{tava svoju komandu {ta se doga|a na rati{tu. U tom dokumentu pi{e. U
zoni borbenih dejstava nalazi se vi{e grupa raznih paravojnih formacija iz
Srbije, kojima nije osnovni ciq borba protiv neprijateqa, ve} pqa~ka narodne imovine i iìvqavawe nad nedu`nim stanovni{tvom hrvatske nacionalnosti. U predlogu mera za poboq{awe stawa morala u jedinicama, potpukovnik predlaè da se organizovano pristupi razoruàvawu paravojnih
formacija i da se u tu akciju ukqu~e organi vlasti Republike Srbije.
Naime, taj dokumenat je ostao potpuno nezapaèn, odnosno nije preduzeto ni{ta, jer potpukovnik Milan Eremija uop{te, izgleda, nije shvatao da su
te paravojne formacije, sa ciqem ba{ tim o kojim on pi{e, i poslate na rati{ta. Da vr{e etni~ka ~i{}ewa.
Pi{e na engleskom: Zvornik i Bosna napadnuti su {est meseci kasnije
Pesma: Aj {to i mene ne povede. Aj {to i mene ne povede.
Himzu Tuli}, svira gusle, svira ovu pesmu koja se ~uje, pored wega su Aida Tuli} i Hanifa Tuli} koja peva.
Himzu Tuli}: Ja sam po struci urbanista. Urbanista mora poznavati narod, gradski narod, narod, da bi mogao praviti grad. Moj grad, moj narod, jer
ja sam 25 godina opredeqen kao urbanista da projektujem grad, da narod u wemu lijepo ìvi. Normalno me mora narod interesovati i svi doga|aji i istorija i sve.
Malo smo se opustili, onaj, stalno se drè ti mitinzi po Zvorniku, mirovni, narod ne spava, slu{a se radio do pono}i, niko ne spava. I kada je on
458
rekao neka narod Zvornika, posle toga, neka narod Zvornika mirno spava dok
ga ~uva Jugoslovenska narodna armija.
Novinar: To je rekao Tadi}?
Himzu Tuli}: Jeste, na radiju.
To isto ve~e su @u}o Repi}, jedan Arkanovac i jedan [e{eqevac uletili u Zvornik, sa velikim mercedesom punim oru`ja, hemikalija, sajli za davqewe, naoruàwa i tako daqe...
Vojin Vu~kovi} se vozi kroz Zvornik i pri~a.
Vojin Vu~kovi}: Ja {to sam dobijao nare|ewa za jedinicu to je bilo iskqu~ivo pismeno nare|ewe {taba Teritorijalne odbrane, a kasnije i Zvorni~ke brigade.
Vojin Vu~kovi} razgovara sa nekim ~ovekom.
Vojin Vu~kovi}: Jesi li dobro?
Neki ~ovek: Evo, gegam polako.
Vojin Vu~kovi}: [ta ti je sa nogom?
Neki ~ovek: Puklo na Biha}u, granata...
Na engleskom pi{e: Prikazivawe Vojinovog povratka deportovanima
iz Zvornika.
To kako Vojin Vu~kovi} pri~a sa onim ~ovekom prikazuju na televiziji
deportovanima.
@ena koja sedi sa deportovanima: Prepoznajete li {togod?
Himzu Tuli}: Ujutru ja, po navici, prvo ustajem, ~ika oko, ne ide se na poso. Oko pola devet, devet sati i palim radio. I ~ujem glas Gordane Im{irovi}, kada kaè: Branioci, zauzmite svoje poloàje i branite svoj grad. Kakve poloàje, kakav grad. Ja onako obu~en na sebe, izi|em pred ku}u. Pred ku}om ~ujem tamo doqe u daqini se puca.
Neka èna: Vidimo da je narod bjeò prema Muratovcu, tamo vikendicama nekakvim, bjeàli su na Kulu grad. Posle, kad smo vidjeli da svi bjeè, da
niko nije tu u ku}ama, onda smo i mi bogme, po~eli bjeàti prema {umi, na
Muratovac tamo, prema vikendicama.
Moglo je biti ne{to oko osam sati. Po~eli su granatirati tu, granate
bacati. Ispred nas, mo`da na jedno 30, 40 metara granate su padale. Onda, ne{to moglo je biti 15 do deset, sje}am se dobro, kad su nas okruìli. Zatekli
smo se tu, nekoliko nas èna i nekoliko qudi. Sve te qude koji su bili tu, te
i ène, bila je jedna trudnica, oni su nas opkolili i odozdo s ulice nam javqaju da smo okruèni, da ne poku{ajemo ni{ta, da si|emo na ulicu svi.
Tad kad smo silazili znamo da smo okruèni. Si{li smo svi na ulicu i
oni su ve} nama i{li u susret, terali su nas na ulicu, nas su pore|ali uza jedan zid, mu{karce su pore|ali dole po asfaltu.
Ne znam sad ta~no koliko je bilo auta {to su ovi stigli. Bili su naoruàni, samo {to se dobro se}am Vu~ka, Vuk, naoruàn do zuba je bio. E taj Vuk
je imao ~izmice tako {to se {niraju dovde. Razumije{, uzane uz nogu mu bile
i dole potkovi su bili, gvo`|e, potkovane su bile. S tim je unakazivao, ta~459
no lupao to sve qudima, razvaqivao s tim. I rekao nam je da od nas niko ne

smije slu~ajno da zapla~e. Prijetio nam je da }e nas sve tu pobiti, da }e nas
poklati. Onda brojala sam ih, 30 qudi je bilo doqe, leàlo, ne znam koliko
nas je bilo u {umi.
Novinar: Je li tu i tvoj ~ovjek?
Neka èna: Jeste, tridesetoro je bilo. Jedno petorica odmah je zaklano
tu, ostale su onako mu~ili, pa da sa mu~ewem umiru, razumije{. Mom ~ovjeku
su to polomili, tu su ga prerezali...
Pokazuje vilicu i vrat.
Neka èna: ...i jednostavno vidjela sam jo{, dan je bio, videla sam krv kada je udarila.
Vojin Vu~kovi}: Mi smo imali ~isti sukob. To je bila ~isto vite{ka
borba. Ko preìvi u tom sukobu, taj je i pobednik. Mi taj sukob nismo izazvali, izazvali su ga muslimani, prema tome, kad su traìli sukob sa Srbima,
onda neka snose posledice do kraja.
Na engleskom pi{e: Prikazivawe Vojinovog povratka deportovanima
iz Zvornika.
Vojin Vu~kovi} pri~a sa televizora, a deportovani ga slu{aju.
Vojin Vu~kovi}: Samoorganizovane srpske snage nisu dozvolile ve}e krvoproli}e i genocid nego su sami pokazali svoju humanost i u objektima, kao
{to je ovaj objekat, skupqali su nedu`no civilno stanovni{tvo, muslimansko nedu`no stanovni{tvo i tokom zavr{etka borbi preba~eni su, organizovano su preba~eni autobusima van granica, preko Drine...
Prevod sa engleskog
@ena koja sedi sa deportovanima: To je restoran, kafe, ti qudi su izvedeni odatle i streqani uz taj zid (pokazuje zid). Ovo je restoran koji su koristili kao skloni{te, a ovo zid uz koji su postrojeni i streqani. Jedan ~ovek
je slu~ajno preìveo.
Neimenovani izgnanik iz Zvornika: I onda se samo ~ulo kako se sru{ilo svo ono staklo sprijeda od onog onde. Razru{ili su staklo, nema, ~uje{ im
glasove, onda su, jedan je zavirio ovamo u taj dio i kako je zavirio, prvo cijev
i onda je dreknuo: civili. Pa po~eo pretresat, pretreso, vidio da nema ni{ta, pregledao onu prostoriju, video da nema nikakvog oru`ja, da nije ba~eno prije no {to su do{li, da nema, stvarno da nema oru`ja. Onda kada je vidio, onda je samo jedan drijeknuo: Balije na stranu. Kako je prilazio, on zavr{ava razgovor i stavqa onu radio-stanicu i onda jednog do drugog, dvojici
balija {to su bili, prvo wega za kosu i po~eo mu psovati majku balijsku ti jebem i ovako za kosu ga uhvatio i odatle u glavu. Kako je wega, onda se okrenuo
prema meni, ja sam samo ovako napravio glavom i onda se vi{e ne sje}am jedno odre|eno vreme, ali izgleda da je to skroz kratko, vaqda, trajalo. Uglavnom znam samo kada sam otvorio o~i i pogledao glava mi je ovako leàla, ruka mi je bila dole ispod i curila je crna krv. I kako sam ovako leào do{ao
sa te strane i ovako samo video ~izme ovde. Onda je pucao drugi put u glavu
odozgo.
460
Na engleskom pi{e: @ute ose

Pesma: Ko to kaè, ko to laè Srbija je mala? Ko to kaè, ko to laè
Srbija je mala? Nije mala, nije mala, triput ratovala. Nije mala, nije mala,
triput ratovala.
(Ova pesma je prevedena na engleski)
Na engleskom pi{e: Beograd (slika Beograda)
Sedi{te Srpske radikalne stranke.
Intervju u va{em kabinetu
Jovan Dulovi}: Jedini optuèni za ratni zlo~in to su bra}a Vu~kovi},
za koje, bar se tvrdi, da su pripadali radikalnoj stranci. Odnosno za ono u
Zvorniku {to se desilo.
Dr [e{eq: Ne.
Jovan Dulovi}: ...êlopek, ~ak i komandant Teritorijalne odbrane wihove u Zvorniku, tad tvrdi kako je s vama razgovarao telefonom, ...
Na engleskom pi{e: Vojislav [e{eq
Srpska radikalna stranka, paravojni lider
Dr [e{eq: ...ne, oni nisu bili ~lanovi Srpske radikalne stranke, reìm je poku{ao 1993. da ih predstavi kao srpske radikale. To je ve} u toku
procesa postupka demantovano. ... je bio komandant, taj je bio 1991. godine na{
dobrovoqac u Slavoniji, i mi smo ga proterali zbog kra|e i pqa~ke.
Na engleskom pi{e: Dragoqub C. Stefanovi}, zastupnik bra}e Vu~kovi}: Pore|ewe izme|u onih koji su organizovali ili ne. Molim.
U ovom slu~aju Vojina Vu~kovi}a i wegovog brata Du{ana Vu~kovi}a
moram da kaèm da ovo su|ewe, po nama, pre svega ima odre|enu politi~ku konotaciju, kako i za vlast u Jugoslaviji, tako i za one koji su van ove zemqe.
Prema tome, ovo su|ewe je aktuelizirano sa neke dvojake ta~ke gledi{ta.
Zna~i, ima svoj krivi~no-pravni aspekt, a tako|e i svoj politi~ki aspekt.
[ta }e od ta dva na kraju prevagnuti, {ta }e se desiti, to }emo tek videti.
Vojin Vu~kovi}: U prevodu bi trebalo da bude ovako, po meni, sitnije ribe koje su i zavr{ile posao, odradile, napla}uju cehove krupnim ribama.
(isti intervju)
Jovan Dulovi}: Ju~e ste na televiziji negde rekli da je on, u stvari, svojevremeno bio ~ovek koji je prodavao oru`je za va{e dobrovoqce i u~estvovao aktivno u tome, a onda okrenuo le|a u jednom momentu.
Dr [e{eq: Da.
Novinar: [ta je to?
Dr [e{eq: Da, to je ~iwenica. Milo{evi} je 1991. i 1992. godine vodio
izrazito patriotsku nacionalnu politiku i tada smo maksimalno sara|ivali, mi smo uputili skoro 30.000 dobrovoqaca na sva boji{ta gde se borio srpski narod u ovome ratu, a Slobodan Milo{evi} nas je opremao oru`jem, municijom, vojnim uniformama, dao nam je na raspolagawe kasarnu u Bubaw potoku, prevoz do frontova i tako daqe.
461
Na engleskom pi{e: Voren Cimerman, posledwi ambasador Sjediwenih

Dràva u Jugoslaviji
Voren Cimerman: Srbi iz Srbije koji su ~inili neregularne vojne snage bili su kriminalci. Qudi koji su izvu~eni iz zatovra, kafana i bordela
Srbije da se bore u Hrvatskoj, a onda vra}eni nazad, poslani preko Drine,
snabdeveni sa dosta alkohola, poslani preko Drine i re~eno im je da ubijaju
muslimane. Oti{ao sam da se àlim Milo{evi}u povodom ovoga, a on je izneo neverovatnu tvrdwu u bosanskom rati{tu nema ume{anih Srba iz Srbije. Ja sam video na televiziji Arkana koji je bio najgori od svih kriminalaca. Arkan je pre{ao Drinu ispred srpskih neregularaca, i bio je slikan na
beogradskoj televiziji, pa sam ja rekao Milo{evi}u da sam video Arkana na
televiziji, i to pobija ono {to ste vi rekli da Srba nema u Bosni, a on je rekao: Ne treba da verujete svemu {to vidite na televiziji.
(Prikazana slika sa naslovne strane Vremena)
Ahmet Isi}: Ovo na slici sam ja na Tisi kada smo zarobqeni, taj dan je
napravqena ta fotografija u Karakaju na barikadi. To je taj Du{an Repu}
{to je iz Umke iz Beogradu. Kaù da je iz Umke kod Beograda, otuda.
To je jedan uàs, mislim, {to sam ja pretrpio, mislim malo koji ìvi taj
svjedok {ta mu se desilo, to ne}e{ na}i od 5.000 jednoga da je izgubio sestru,
ènu, sina, kako kaù punoqetnog, ja sam u logoru najvi{e strahote pretrpio.
âk ja sam bio i prosjecan kao {to ova slika pokazuje, ja sam isprosijecan vi{e vrata to me je samo spaslo, iskrvario bi, izumro bi, nego kada smo natovarili na auto, bila je cirada, ja sam pritisnuo ovako, tako da sam sam sebe za{titio od krvarewa.
Na engleskom pi{e: Divi}
Ahmet Isi}: Oni su u Divi} u{li 27. aprila, dakle, dan i po negde po
bombardovawu sa tenkovima i sa vojskom, i tu no} su sve qude isterali iz ku}a i oterali prema hotelu Vidikovac, sa podignutim rukama, sa...
Ase Tuhi}, hotel Vidikovac: Mislili su da nas ima malo, kada su videli da nas ima puno hteli su sve da nas gore pobiju. Kada je masa naroda krenula i djeca i sve, oni su javili tamo u Srbiju na elektranu, tamo je bio taj smje{taj {taba, da ima puno naroda, oni su rekli: Vratite ih doqe, uz pretresawe obavezno.
Dobro, bilo je tu i provokacija, maltretirawa, ali bez ekscesa ve}ih tu
no}.
Pesma: Srpska se truba s Kosova ~uje, Srbina svakog da obraduje.
(Dok traje pesma ukr{taju se no` i pi{toq)
Ase Tuhi}: Na dva dana prije evakuacije, dakle, oni su doveli jednu vojnu
formaciju koju su qudi vidjeli da su iza{li iz kombija doqe preko puta jezera odma u Dowoj mahali, tako da su oni tom prilikom uz povike: Koqi, ubijaj i tako daqe, sve redom, jedno dva do tri sata, potpuno, toliko pucali da je
~ovjek mislio da je to, ne kaèm, eto ne{to {to se ne moè ni pojmiti, a kamoli ovaj...
462
Isti dan se pojavio i Marko Pavlovi} na ovome, sa ovim pozivom na evakuaciju, jer vi{e nismo, pod navodnim znacima, nismo bezbjedni, da moramo
i}i u drugo mjesto, i tako da on èli da nas za{titi, navodno da nas po{aqe
u Olovo, da bi se mi mogli gore zamjeniti za Srbe iz Olova.
Pesma: Srpski junaci, Sucne vam sinu, osvetite se i Tu|maninu.
Novinar: U to doba niste razmi{qali o ne~emu kao {to je etni~ko ~i{}ewe, nije vam uop{te poznat koncept kao {to je etni~ko ~i{}ewe?
Ibrahim Efendi}: Ma nije uop{te taj koncept poznat, jer smo mi, mi smo
~ak {tavi{e traìli da nas ne iseqavaju, da }emo ih prihvatiti, te wihove
izbjeglice da }emo smjestiti u svoje ku}e, da }emo soba wima, soba nama, tako
dijeliti, isto kao brat i sestra, mislim onaj bratski, kako smo mogli tu da
ìvimo. Me|utim, to nije pomoglo ni{ta i ~ak {ta vi{e i opijeni smo bili, {ta ja znam samom tom pomi{qu da mora{ napustiti svoje rodno mjesto,
da mora{ oti}i, ovaj, i niko to, ovaj, niko to nije vjerovao. Niko tad nije mogao zdravo ni razmi{qati.
Pesma: Trubite bra}o silnije boqe, opet je srpsko Kosovo poqe. Trubite bra}o silnije, boqe, opet je srpsko Kosovo poqe.
Na engleskom pi{e: Divi}, zvorni~ka autobuska stanica
Ase Tuhi}: Do{li smo na autobusku u Zvorniku, devet autobusa, po~eli
su pucati.
Iza{li su iz autobusa ovi {to su bili {areni, po~eli su pucati i rekli su svi mu{karci napoqe, sem èna i dece.
Ahmet Isi}: Vriska je bila ovdje. Znate {ta zna~i vriska? Ovo kada ène po~nu da vri{te, djeca i tako daqe. Pa su qudi bili da nisu znali ni da potrefe autobus kuda ide i tako daqe, pa su oni pucali qudima u noge, zastra{ivali da se vrate u autobuse. To izlazak iz autobusa, vriska djece... Tako da
znam rastanak matere od sina koji, recimo, ima 15 godina, da ona po~ne da vri{ti, da pada u nesvjest i tako daqe. Te su scene, mislim, neopisive, to se ne
moè opisati, sem ako se moè, ovako to sa qudske strane okarakterisati kao
nekakva scena, a to su stvarno trenuci kada ~ovjek, mislim, uop{te ovaj ìvot mu postaje bezvredan i tako daqe.
Slike èna u autobusima sa rukama pritisnutim uz staklo.
Ahmet Isi}: To je bilo, recimo tih èna i qudi koje su plakale, odvaja
se recimo od tri sina, ~ovjeka, brata, oca i tako daqe. Jedna èna odvaja se,
recimo, zamislite vi koliko je to osoba, tri sina, ~ovjeka, oca i brata.
(deca igraju fudbal)
Dete: Mirko, Mirko...
Ase Tuhi}: I mi smo svi morali iza}i iz nastave. E sad mi smo na tribine, oni su dole. U{li u igrali{te sa automatima, gore normalno ulazili su
i ovi i po~eli su sad starije odvajati. Tamo uz vriske èna ostalo djece, po~eli su odvajati starije, ko je stariji, {ta ja znam preko 50, 60 godina gore na
kapiju. Nismo znali gdje }e wih.
463
Pa dole, kada su stari oti{li mislio sam da }e nas tu, pobiti nas na stadionu. Samo jedan je rekao, nije imao tri prsta, rekao: Ne bojte se ne}e vam
ni{ta biti. I on je tu me|u wima bio u toj paravojnoj jedinici: Ne}e vam
ni{ta biti.
Na engleskom pi{e: Branko Gruji}, biv{i gradona~elnik Zvornika
Branko Gruji}: ...muslimana i onda organizovao i vidio da ne moè tu
ostati, jer su videli da dolaze qudi sa te strane Bosne ovde, da je postao jedan
gotovo prirodan tok razmene stanovni{tva. Qudi su hteli sami dobrovoqno da idu. Mi smo u najve}em slu~aju omogu}avali, ~ak smo obezbedili i prevoz i dakle, svu prate}u infrastrukturu smo obezbedili da qudi normalno
pre|u u krajeve tamo koji su pod muslimanskom.
Novinar: Da li su svi ti muslimani za koje ste sad rekli da su oti{li pobijeni i govori se o etni~kom ~i{}ewu, {ta vi moète da kaète o tome?
Branko Gruji}: Sve to nije ta~no, imamo ~ak i pisma zahvalnosti koje
nam {aqu iz Tuzle, iz Zenice, iz Wema~ke i tako daqe, qudi koji nam zahvaquju {to smo ih pustili da pre|u mirno, fino, da im obezbedimo prevoz i tako daqe. Dakle, sve je to neta~no, sve je to izmi{qeno, dignuto na kub i tako
daqe. Dakle, tu nema ni trunke istine.
Diskoteka êlopek
Na engleskom pi{e: Kum
Ibrahim Efendi}: Pa bilo je ne{to malo par ovih vojni~kih kreveta, a
najverovatnije je tu spavala wiova ta rezervna vojska. Ovako, doqe je bila
prostorija, bila je jedna bina gdje se igrala narodna igra, gdje se igrala, dole
ispod bine gore je jedna daska koja je odvaqena, dole smo na{li nekih dokumenata, prije smo, posle smo ulazili dole pa smo nalazili nekih dokumenata,
li~nu, ovaj, voza~ku dozvolu jednog ~oveka iz Maslenice.
Novinar: Muslimana?
Ibrahim Efendi}: Ja. Zna~i da je tu i prije nas bilo tih qudi, jer se video trag krvi po zidovima i na dva tri mesta od metka, ovaj bu{otina u zidu.
Novinar: [ta }e se s vama desiti, {ta se u va{oj glavi odigravalo?
Ibrahim Efendi}: Pa, shvatili smo da nam izlaska nema, da ne}e niko
preìveti, da nas ~eka crna sudbina.
(prekid)
Ahmet Isi}: Slede}i dan, dakle posle pola no}i, tu no}, posle pola no}i smo na prozoru osetili stra{an glas, krik, prvo se uhvatio za re{etke
ovako, sko~io na prozore i za re{etke i povikao je: êkajte samo dok svane,
vide}emo se. Dakle, on je poku{ao da u|e ve}, ali nisu mu straàri dozvoliti. Ali ~ovjeka smo vidjeli samo sa bradom i imao je neki ka~ket na glavi,
svezan je bio u rep...
Iz sudnice.
Sudija: Vu~kovi} Du{ko, sa generalijama kao na zapisniku.
Ahmet Isi}: ...izgleda lica, o~ima, usnama, pretpostavqamo da jeste...
464
Sudija: Utvr|enog dana, jun 1992. godine, u Domu kulture u êlopeku, Op{tina Zvornik, gde je ~uvan ve}i broj civila muslimanske nacionalnosti i
~ak, za vreme ispitivawa i da li imaju oru`je i sli~no, ti si pri{ao jednom
civilu muslimanske nacionalnosti i istom sa noèm odsekao jedno uvo. Zatim, da je dana 27. ili 28...
Jovan Dulovi}: Ja se prvi put susre}em sa ovakvom optu`nicom. Odnosno, woj po meni nedostaju mnogi bitni elementi za dokazivawe krivice. Prvo, nije ta~no precizirano kad i kako se dogodilo to ubistvo, potom nema
imena ubijenih, nema le{eva, a obi~no se kaè nema le{a, nema ubistva. Nema ekshumacije, nema balisti~kog nalaza, nema, sem priznawa nema nijednog
drugog elementa koji bi potkrepio tu optu`nicu, odnosno, doveo sud u jednu
situaciju da moè objektivno da presu|uje.
Ibrahim Efendi}: Prva `rtva mu je bio {esnaestogodi{wi Damir Biki}, pri{ao je wegovom, u stvari tako smo stajali svi u jednoj grupi i pogledao je u Damira, pitao je ~ovjeka: [ta ti je ovaj?, igrom slu~aja pitao je wegovog oca: [ta ti je?. Rekao je: To je djete. Pitao ga: Ima{ li jo{ djece.
Kaè: Nemam. Kaè: Ne}e{ imati vi{e ni wega. I rekao je malome da
zine, mali je zinuo i on je malokalibarku pu{ku stavio u usta i ubio ga na licu mjesta. To mu je bila prva `rtva.
Slika Du{ana Vu~kovi}a kako mu u sudnici stavqaju lisice.
Ahmet Isi}: Izveo je me|u nas Mustafi} [abana i nacrtao mu kri` na
~elu, prvo pitav{i ga za ime, on je rekao Mustafa, [aban Mustafi}, on je rekao: E ne moè{ biti, sada }emo te prekrstiti, zva}e{ se [aban [auli}.
Pesma [abana [auli}a: Nemoj da mi bri{e{ suze, ne samo ti. Pusti no}as neka liju, moja qubavi.
Ova pesma je dole prevedena na engleski.
Ahmet Isi}: Imao je dva noà, jedan je bio o{tar, jedan je bio tup. Onim
tupim noèm mu je prvo nacrtao, dakle krst na ~elu.
Pesma [abana [auli}a: Voleo sam samo tebe, to dobro zna{. Kom odlazi{, za{to rane meni ostavqa{?
Voleo sam samo tebe, to dobro zna{...
Ova pesma je dole prevedena na engleski.
Ahmet Isi}: ...mladi}a i wemu je o{trim noèm, dakle, drugim noèm
duboko urezao kri` tako da se iz arterije pojavio veliki mlaz krvi. I, normalno, ovaj u strahu, krv koja je po~ela da te~e, on je rekao: Do|i ponovo, stavio mu malokalibarsku pu{ku u usta i povukao oroz i ovaj je pao.
Pesma [abana [auli}a: Sutra kada svane jutro krenu}emo mi, svak na
svoju stranu sveta, moja qubavi. Sutra kada svane jutro, krenu}emo mi. Svak
na svoju stranu sveta, moja qubavi.
Voleo sam samo tebe, to dobro zna{, {to odlazi{, za{to rane meni
ostavqa{?
Voleo sam samo tebe, to dobro zna{, {to odlazi{, za{to rane meni
ostavqa{.
465
Voleo sam samo tebe, to dobro zna{, {to odlazi{, za{to rane...
I ova pesma je prevedena na engleski.
Na engleskom pi{e: Jedinica @utih osa
(prikazana slika)
Jovan Dulovi}: Ja ne znam da li ste videli, postoji jedan koji je preìveo ~elope~ki Dom kulture. ôvek iz Zvornika, koji je poslao i u javnosti je
objavqeno wegovo pismo sa svim detaqima {ta se doga|alo u êlopeku. Da li
ste to pro~itali ili imali pred sobom?
***: Ja sad prvi put ~ujem za to.
@ivojin C. Stefanovi}, okru`ni advokat: A bilo bi interesantno za
na{ postupak i to bi bio jo{ jedan dokaz, jo{ jedan svedok.
Jovan Dulovi}: Tu ima puno imena mrtvih, koji su ubijeni, jer je ~ovek
bio u to doba.
@ivojin C. Stefanovi}, okru`ni advokat: Znate {ta, vi biste mogli ...
Mi smo imali dosta problema oko dokazivawa. Onda, oni o~evici ili svedoci, mi nismo do{li do nekog ve}eg broja, iz prostog razloga {to su neki oti{li u inostranstvo, neki su promenili mesto stanovawa, razumete. Muslimana iz samoga Doma kulture iz êlopeka, iz Divi}a, mi nismo do{li ni do
jednog, jer oni su oti{li sa toga podru~ja, a verovatno su tu i neki od svedoka poginuli. Tamo je gra|anski rat...
Ibrahim Efendi}: Bio je jako zainteresovan za to, pitao me je da li je
do{ao kao svedok u [abac, da li bi se prijavio me|u prvima, ja sam bio pristao, posle konsultacija shvatio sam ali sa mnogim qudima ostalima, odustao
sam od toga, ~uli smo se jo{ dva, tri puta telefonom. Obe}ao je da }e poslati qude ovde u konzulat da }e do}i da me ispitaju, da me snime, da sve imaju na
tacni, sve, me|utim, od zadweg javqawa wegovog pred Novu godinu vi{e se,
ovaj, uop{te ne...
Ase Tuhi}: [ta znam, ovaj, posle te, ovaj, dok je to trajalo, mi zovemo krvavi pir, taj wihov, ovaj, sekli su polne organe, kod jednog su, onda ih gole
skidali gore. Otac {to kaè sinu pu{i, sin ocu. Onda, po dvojicu skinu, jedan drugom uzmu. Mislim, jednostavno iìvqavali su se da to ne bi ~ovjek za
ìvotiwu radio. Tukli, {to kaù, nemilice. Nije niko vjerovao da }e iza}i,
{to kaè, ìv, jer mi smo bili tu osu|ivani na smrt, oni su nam doslovce tako govorili: Svi }e do}i na red i sve ostalo.
Ibrahim Efendi}: Onda neko ode da popije {pricer, da mi pokrijemo
dekom mrtve na jednu kamaru, tu da ih sloìmo sve, da se patos obri{e od krvi, da ne smije ni kap, ni{ta da se vidi, da se zidovi obri{u, da se operu, da se
sve sredi kao da ni{ta nije ni bilo, mi smo morali da pjevamo, skupqamo one
mrtve ondje. Ja sam, meni su tada u tom momentu, dva brata tu ubijena, a ja sam
morao da ih nosim, da ih slaèm jednog do drugog na kamaru, morali smo da pjevamo pjesme Nad Kraqevom ìva vatra sjeva.
Ahmet Isi}: Wemu se mogla ta pjesma pjevati, dok su se drugim grupama,
koje su tada dolazile, pjevale razli~ite pjesme, ono o vojvodi Sin|eli}u, on466
da Ko to kaè, ko to laè, Srbija je mala, i tako te pjesme sve ~etni~ke, sve

smo morali pjevat po pola sata, sat, posle izlaska ili neizlaska.
Pesma: Ko to kaè, ko to laè Srbija je mala? Ko to kaè, ko to laè
Srbija je mala? Nije mala, nije mala, triput ratovala. Nije mala, nije mala,
triput ratovala.
Ova pesma je prevedena na engleski.
Na engleskom pi{e: Divi}
Ase Tuhi}: Ja moram ispred ku}e da ostavqam kqu~ u bravi da bjeìm,
{to kaète ne razumem, to Evropa sve ujediwuje, {to kaète da nema granica, da se vra}amo, {to se kaè, na po~etak u prvobitno doba. Mislim ne mogu to, ne mogu ja...
Prevedeno sa engleskog: Tela su ba~ena u Drinu. Du{an i wegova banda
}e se vratiti u kulturni centar jo{ tri puta.
Celo predgra|e Kozli}, 1.862 mu{karaca, èna i dece behu uba~eni u
blindiran voz i deportovani preko Srbije u Austriju i Ma|arsku.
Roj Gutman, Wuzdej: Prizor kojeg se se}am bile su ène i deca kako silaze sa voza, idu u tu malu kantinu da uzmu hranu. To je slomilo moje srce. Osetio sam da su to qudi koji nemaju vi{e nikakvu pro{lost i verovatno nemaju ni budu}nost, a deportuje ih dràva koja tvrdi da ne ~ini ni{ta lo{e, iako se de{avalo ne{to uàsno u Bosni. Evo ga inèwer iz Zvornika, rekao
mi je da nijedan musliman nije imao posao u Zvorniku. Mnogi muslimani su
pobegli. Stariji i ène su ostali. Rekao je da je postojao kamp, a ja sam zapisao u svojim bele{kama ovde KZ, znate, nema~ki inicijali koncentracioni
logor. Blizu Zvornika uglavnom mu{karci, rekao je da bi qudi tamo bili
ubijani i pqa~kani. Mislim da je rekao da je blizu 66% Zvornika bilo muslimansko i svi su izdràvali kaznu. Posle Drugog svetskog rata sam bio dete koje je ovde odrastalo. Mogli su se videti filmovi o qudima koji su bili
vozom deportovani, imao sam upravo taj doga|aj. To je bila dràva u funkciji, odnosno, dràva je kontrolisala èleznicu. Sve je bilo organizovano sa
vrha. Mora da je to organizovao Slobodan Milo{evi}. Imao sam ose}aj da je
voz vrh ledenog brega. Ovo je definitivno bio dokaz za ne{to, ali tu je bilo
jo{ mnogo toga. Hteo sam to da istraìm, ali nisam znao kako.
Prikazana naslovna strana Wuzdeja: Bosanski kampovi smrti.
Srpski osvaja~i koqu i izgladwuju civilne zarobqenike.
Yon Foks, biv{i politi~ki analiti~ar Stejt departmenta: Zasigurno
smo znali, iz sopstvenog izvora, da potvrdimo istog dana kada je pri~a Roja
Gutmana objavqena da zaista postoje kampovi, da su mnogi od wih postojali
ve} duè vreme.
Novinar: Odmah sam shvatio da to nije trebalo sam da otkrijem. To nije
ne{to {to treba novinar da otkrije, to je ne{to {to su na{e vlade mogle i
trebalo da znaju, a ako za to nisu znali trebalo ih je otpustiti.
467
Pi{e na engleskom: Kongres SAD

Komitet za spoqne odnose
Zasedawe, avgust 1992.
Yon Foks: [tampa je puna ovih izve{taja o mu~ewima i ubistvima u srpskim kaznenim kampovima. Ono {to smo spremni sada da u~inimo da poku{amo da zaustavimo te zlo~ine.
Tomas Nilal pomo}nik dràvnog sekretara: Svesni smo, naravno, optu`bi da su akcije bosanskih Srba dovele do formirawa kampova smrti i
uàsno smo zabrinuti zajedno sa me|unarodnom zajednicom zbog ovih optu`bi, za sada nemamo potvr|ene informacije koje bi potvrdile postojawe
ovih kampova.
Yon Foks: Najls je porekao pod zakletvom da smo imali potvrdnih informacija o postojawu ovih kampova, to je bila la`, apsolutna la`. To je bio
poku{aj vrha ove administracije da zata{ka celu stvar, jer kako je meni bilo opisano od strane visokih vlasti u ovoj ustanovi ova pri~a se otrgla kontroli i kao uragan protutwala Va{ingtonom i moè imati nepredvidive
posledice.
Mali Iglberger biv{i v. d. dràvnog sekretara: [ta èlite da kaèm? Ja se toga ne se}am, mislim da nije bilo zata{kavawa, ako je bilo takvih poku{aja to je bilo glupo jer bi se kad-tad otkrilo i mislim da je moja
kona~na poenta da ako smo mi ovo poku{avali da izbegnemo da ne bismo bili primorani da ne{to u~inimo ~iwenica je da smo odlu~ili da ne}emo ni{ta da ~inimo ~im je to postalo javno. Kad kaèm da ne}emo ni{ta da u~inimo pomislim da ne}emo ni{ta javno da kaèmo ve} da nismo spremni da preuzmemo potrebne korake da okon~amo stvar.
Novinar: Do{ao sam u Va{ington pre dve godine, znao sam Bejkera,
Iglbergera, seo sam na telefon i zvao sam svakog kog sam znao, poku{ao sam
da pro{irim pri~u {irom Evrope, ose}ao sam da je ovo upozorewe za ono
{to se de{avalo i niko mi nije odgovorio.
Na engleskom pi{e: Kandidat za predsednika Amerike, Bil Klinton:
Ne moèmo sebi dozvoliti da ignori{emo ono {to izgleda da je namerno i
sistematsko istrebqewe qudi na osnovu wihovog etni~kog porekla.
Avgust, 1992.
Predsednik Klinton: To je tragi~no. Uàsno, ali wihova neslagawa
traju ve} 500 godina...
Jun 5. 1995.
Pesma: Te{ko meni jadnom u Sarajevu samom.
Ahmet Isi}: Nakon toga su jo{ neki umirali onaj dan, ili u dan, dva kasnije, da bismo mi kad se, onaj krv, pojavila tom prilikom toliko napravila
problem u sali, da su se i oni uspani~ili gore i ~uli su za taj masakr i tako
daqe, da smo 20 i, ponovo 29, u ponedeqak 29. juna vra}eni u Zvornik.
468
Od 162 koja su bila u êlopeku, u Zvornik se ponovo vratilo 105 popisanih. Svi ostali su ili ubijeni ili odvedeni.
Ase Tuhi}: Sad sam ostavio dole trag, jedan paso{ jednog kom{ije koji je
poginuo i tu je od prije bio neki paso{ nekog ~oveka, u stvari momak iz Vlasenice, ne znam otkud tu taj paso{, musliman je bio. Dole sam sakrio, neka pod
binom, reko: Ako ikad i jo{ jedna li~na karta je bila, da se zna da je neko tu bio.
Na engleskom pi{e: Pre rata bilo je 48.208 Bo{waka (muslimana) u op{tini Zvornik, danas ih uop{te nema. Il su ubijeni ili proterani.
Vojin Vu~kovi} se igra sa svojim detetom
Vojin Vu~kovi}: [to se ti~e mene, ja da branim ovdje {ta iz svog srpskog
naroda za to sam uvek spreman i kadar to da branim. Me|utim, iz iskustva koje sam imao vidim da je to ~ista ekonomija, da je to trgovina svim materijalima, trgovina teritorijama, trgovina du{ama.
Pesma: Sumoran i nem, jablan gromom razvaqen, zagledan u ... Il mi je
stran, il na izgled toga spazih odraz meseca u oku. On me oslovi, a kako idu
poslovi, idu
Himzu Tuli}: Na mostu smo, po{to smo platili, pro{li bez ikakvih
problema. Jedan milicioner je iza{ao pre nego {to nas je straà ustavila.
Ne{to je rekao straàrima i odmah se vratio autu. Ve} smo bili na srbijanskoj strani. Tu nas propu{taju mahawem ruke.
Autobuska, mi se u polupraznoj ~ekaonici zavla~imo u jedan }o{ak i gledamo preko Drine prema gradu. U glavi mi se roje razne misli, punih 25 godina bio sam glavni urbanista grada, potpuno sam se s wim srodio, poznajem ga
kao svoj yep. U predve~erwoj ki{i, u blagoj izmaglici, grad tu`no izgleda
kao da àli za svojim ìteqima koji ga nevoqno napu{taju.
Ispod samih prozora autobuske stanice Drina nosi qudski le{, matica
ga brzo pronosi, plutao je na boku sa malo uzdignutom ramenom i rukom, izgledao je kao da }e zaplivati ili da }e nam mahnut.
Kre}emo u neizvesnost, kre}emo iz svega u ni{ta.
Na engleskom pi{e: Tuzla, teritorija pod bosanskom upravom.
Pesma: Ne zna{ ti {ta zna~i ubiti kraj, ne zna{ ti pauke garavih rovova. Ne zna{ ti {ta zna~i spavati sad kad sklopim o~i ni{ta osim tih grobova. Kada sklopim o~i
Pokazuje istu sliku sa naslovne strane Vremena.
Monsudin Kari}: Tu sam ja i moj kom{ija neki Isi}, moj kom{ija zove se
Isi}, koji je umro, ovo je Du{an Repku}. Po{to mi je taj {kolski drug stajao
iza le|a wegovih, zna{, ovoga Repi}a, zna{, osetio sam, zna{ ono, vidio sam
kada je snimao. Posle mi je on pri{ao, zna{ odvezao mi ruke, odsekao mi,
zna{, zna{.
Novinar: [ta bi uradio Du{anu kada bi ga sreo?
Monsudin Kari}: Sad?
Novinar: Da.
469
Monsudin Kari}: Pa vratio bih mu, mislim, istom mjerom. Ono {to sam
ja doìvio èlim da i on doìvi.
Najve}e je zlo kad ~oveku oduzme{ slobodu, kad nema pravo na ne{to, da
ide{ pognute glave, ruke na guzicu, nema{ svoje ja, nisi slobodan. Nema{ kuda.
Jovan Dulovi}: Zamislite kako je, kako nije moralo da do|e do svega ovoga. I mislim da je sve to bilo, da ni{ta nije bilo spontano. Da je sve konstruisano i planski sprovedeno i da najverovatnije za onaj najglavniji, onaj ko je
smislio sve to, ili oni koji su smislili u samom vrhu ne}e nikad odgovarati
i da ih ne}e sti}i pravda nikada. Mo`da }e ovi egzekutori biti izvedeni,
ali tvorci celog programa, ne verujem da }e im faliti dlaka s glave.
Na engleskom pi{e: Hag, Holandija.
Crnkiwa: Tribunal, svi ustanite.
Neki tuìlac: âsne sudije, po zavr{etku uàsa Drugog svetskog rata i
su|ewa pobedni~kih sila nacisti~kim liderima u Nirnbergu, realno se
predvi|alo od strane me|unarodne zajednice da je nova era po~ela, era u kojoj bi qudska prava svih gra|ana, u svim zemqama sveta, bila univerzalno po{tovana. To se nije desilo. Ovaj Tribunal je prvi poku{aj Ujediwenih nacija da sprovede me|unarodno humanitarno pravo.
Neko drugi: Ovo su takvi qudi koji polaù nadu u me|unarodni pravni
sistem ose}aju se napu{teno, {ta im kaète vi?
Sudija Ri~ard Goldston, glavni tuìlac Me|unarodnog suda za ratne
zlo~ine: Mogu samo da kaèm, da qudi koji su patili ose}aju potrebu za pravdom, za zasluènom kaznom, to je prirodna qudska reakcija. [to gora monstruoznost i {to duì period wenog ~iwewa, to je ve}i zlo~in. [to duè taj
zlo~in ostane neka`wen to duè qudi ne mogu da po~nu proces oporavka. Nosi}e sa sobom vapaj za osvetom i u toj situaciji. Ako makar ijedna od hiqada
takvih osoba ostane nezadovoqena ima}ete situaciju u kojoj ne moète imati mir i pomirewe.
Ovaj sud ne moè da u~ini mnogo vi{e osim da sudi nekolicini qudi i
moja je nada, a to je sve {to mogu da se nadam, da moèmo da privedemo pravdi
inicijatore rata koji }e odgovarati bar u toj meri koja }e biti u slu`bi
pravde o kojoj sam govorio.
Pi{e na engleskom: Su|ewe bra}i Vu~kovi} bilo je blokirano. Sudska
dokumenta su nestala. Me|unarodni sud za ratne zlo~ine verovatno ne}e
preuzeti slu~aj.
Sudija: Ve}i broj civila muslimanske nacionalnosti iz Divi}a za vreme ispitivawa pitani da li imaju skriveno oru`je i sli~no, ... pri{ao je jednom civilu muslimanske nacionalnosti i noèm mu odsekao jedno uvo.
Zatim, da je dana 27. ili 28. juna 1992. godine u Domu kulture u êlopeku,
op{tina Zvornik, gde je ~uvan ve}i broj civila muslimanske nacionalnosti.
470
Pi{e na engleskom: Po predloènoj podeli Bosne i Hercegovine, Zvornik i isto~na Bosna trebalo bi da ostanu pod srpskom kontrolom.
Neka konferencija u vozu ili nekom drugom prevoznom sredstvu koje se
kre}e.
Neko: Kada ste ju~e nagla{avali da qudska prava treba da vaè za sve
gra|ane, postavio sam vam veoma provokativno pitawe o tome da li je va{
stav samo fantazija s obzirom na realnost biv{e Jugoslavije u odnosu na druge ratne zone u biv{em SSSR-u i zaista potencijalnom konfliktnom podru~ju isto~ne Evrope?
Neko slede}i: Moète mi postaviti bilo koje provokativno pitawe,
ali ube|en sam da je uop{te govore}i to jedini izlaz. I ako sam pratio diskusiju o pregovorima Vensa, Ovena i Ovena Stoltenberga ne znam ko }e biti slede}i, prave pregovore koji su povr{ni pa to ne funkcioni{e.
Neko slede}i: Civilno dru{tvo je veoma lepa teorija, ali to je teorija
koja favorizuje ve}inu. Uzmimo, na primer, êhoslova~ku. Slovaci su govorili o nacionalnom principu dràve. Sada imamo nezavisnu Republiku Slova~ku u kojoj Slovaci govore o civilnom dru{tvu, a ma|arska mawina o nacionalnom principu. Mislim da je nacionalni princip, princip odbrane mawina. Veoma je te{ko govoriti mawinama o civilnom dru{tvu.
Rasim Qaji}: dokaèm da princip gra|anske dràve, za koga se ja preterano, kaèm, zalaèm, ali da trenutno taj princip nema apsolutno nikakve {anse, posebno ne u sredini iz kakve dolazimo ja i gospodin Radulovi}.
Neka èna: I mi smo se vratili ku}i, ovo èna {to je ostalo, qude ostale su pohvatali, ni{ta se ne zna za wih. I mi smo se okrenuli od wih kada su
nam rekli: Dva sata vam je rok da se ~istite, koga na|emo koqemo, ako ne
odemo. Posle sedam dana smo i{li svaka dole na granicu i oni su nas pustili, neko u {umu, neko na granicu i gotovo.
Neki ~ovek: Samo bih zaèlio da se izvu~emo, malo èna i dece {to je
ostalo, jer ovde nas ~eka isto, mi smo u toj dràvi, wihovoj dràvi koja nas je
proterala, koji nas koqu, mu~e, maltretiraju, nema {ta da o~ekujemo.
Druga èna: Mislim da je to za nas puno boqe. Kad pomislim {ta smo sve
preìveli tamo, pa da ~ekamo tu istu sudbinu ovde od wih, pa boqe da ~ekamo na na{im ogwi{tima.
Rasim Qaji}: Konkretno za muslimane na prostoru biv{e Jugoslavije to
je postalo egzistencijalno pitawe i zato i traìmo da se obezbedi onaj stepen nacionalnih, qudskih gra|anskih prava u okviru odre|enog stepena autonomije koji }e omogu}iti fizi~ki i biolo{ki opstanak muslimana na
ovom prostoru na kojima se trenutno nalaze.
(opet ta ista konferencija)
471
Neki ~ovek: Rekao bih da mogu da se sloìm sa svim {to je re~eno ovde
od strane na{eg jugoslovenskog ili postjugoslovenskog ili kako bih ga nazvao, kolege, ali mislim da posebno situacija u biv{oj Jugoslaviji pokazuje
da u momentu kad prestane{ da re{ava{ problem nacionalnih odnosa, to vodi direktno u katastrofu. Moramo da prihvatimo da nema mogu}nosti za
stvarawe nacionalne dràve u ovom delu Evrope. I sva na{a pri~a o nacionalnom odre|ewu je pri~a koja vodi onom ~ega smo bili svedoci. âk i u na{em centralnoevropskom stawu. îm je Slova~ka odlu~ila da stvori nacionalni druàvu dobila je odgovor od Ma|ara u Slova~koj, jer ako su Slovaci
iskoristili svoju {ansu, za{to to pitawe ne bi potegli i Ma|ari.
Neko drugi: Problem je naravno {to niko od nas nema odgovor {ta da se
radi, osim da Zapad, a to je op{ti konsenzus, mora nastupiti i nekako regulisati to {to se u ovim dràvama de{ava. Naravno, ve}ina nas koja dolazi sa Zapada upoznati smo sa tim {ta Zapad zna i da su {ane da se to desi veoma male.
(pesma na ruskom)
Neko: ...uprkos tome {to su pro{le skoro ~etiri godine na{a administracija se nije promenila.
Isto to neko govori na francuskom. (Neko to govori na konferenciji u
Rumuniji ili Ma|arskoj).
(deo na ma|arskom koji ne razumem)
Neko: Mawe od ~etiri godine kako se komunizam uru{io u isto~noj
Evropi i pokrenuo talas euforije koji je u kratkom vremenskom periodu ujedinio stanovnike oba dela Evrope. Doga|aji decembra 1989, koji su pratili
pad âu{eskog u Rumuniji, u po~etku su protuma~eni kao uàsan pad diskreditovanog sistema. Delegati konferencijskog voza izdali su izjavu koja sadrì pet principa:
1. Kongres smatra stvarawe i konsolidaciju dràva sa mononacionalnim identitetom fundamentalnom pretwom po ceo region. Ta~ka jedan, jo{
jednom od po~etka.
Neko: êkaj, ~ekaj, ~ekaj zato {to mi moramo spre~iti veliko srpsko-hrvatski rat. A ti ho}e{ da ti i tvoji stradate, onda dobro, ja ne}u, ja }u i}i, pa
dobro onda
Neko drugi: To ti nije argument, zna{.
Neko: Jeste argument. Jeste argument.
Neko: U interpretaciji jednog od principa, koje sam tu podvukao, sa kojim se on ne slaè, a u kontekstu diskusije, on ima puno pravo da da te primedbe iznese i predloì promene kona~ne...
... pa u vezi ta~ke tri o promeni granica. Potrebno je da prva re~enica
bude da su granice nepromenqive.
472
Neko: Bez iznena|ewa postalo je jasno da ovaj dokument nije bez kontroverzi. Tako i treba. Niko u okviru ove konferencije nema potrebe da se obaveè prema ovom dokumentu.
Neko: Predlaèm da dodamo neke odrednice o sankcijama me|unarodne
zajednice koje su po rezultatu bile katastrofalne. Ne bih voleo to ni da odbacim ali ni da dodam ne{to konkretno, jer }e onda neko drugi predloìti
ne{to {to }ete vi smatrati neprihvatqivim.
Neko: Zamolio bih vas da ovu diskusiju privedemo kraju, i da, osim ako
ve}ina nije protiv, ostavimo moju verziju deklaracije.
Ako se protivite moèmo da je objavimo sa napomenom da se vi distancirate od we.
Radulovi}: To ni{ta ne bi zna~ilo.
Neko: Zna~ilo bi. Sami ste rekli da je kontekst dokumenta vaàn.
Radulovi}: Da, to je specifi~na teìna ovog dokumenta. Ne mogu se sloìti sa ne~im {to je neprihvatqivo.
Neko: Prepravi}emo tekst uzimaju}i u obzir predlog gospodina Radulovi}a.
Ta~ku ~etiri treba da preformuli{emo uzev{i u obzir neka protivqewa.
(aplauz)
Ne bih tap{ao pre nego {to zavr{imo.
Neko: Jeste li zadovoqni?
Radulovi}: Da, sada je mnogo boqe izuzev sa ta~kom pet. Jer ima re~enica o ulozi me|unarodne zajednice u sukobu u biv{oj Jugoslaviji. Treba dodati re~enicu o uàsnim posledicama sankcija me|unarodne zajednice. To je veoma va`no. Ve} sam vam rekao da qudi glasaju i sli~no i da nisu donosile nikakve pozitivne rezultate.
Rasim Qaji}: Najve}i je zna~aj u ovom dokumentu da je peti princip, to
je ne{to novo, nadam se da }e izazvati pozornost me|unarodne javnosti, a to
je princip koji govori o sazivawu nove me|unarodne konferencije, gde bi sva
pitawa koja smo danas otvorili do{la na dnevni red i kada bi se poku{alo
na}i globalno re{ewe za probleme mawinskih zajednica i ostale probleme
u celoj isto~noj i centralnoj Evropi.
Prevod sa engleskog: Ovaj dokument je rezultat ove konferencije, ali
jo{ vi{e ovog stola gde su sedeli jedan musliman, jedan ~ovek sa Kosova, jedan iz Srbije, iz Ma|arske, Rumunije...
Mislim da je re{ewe mogu}e, ako ga svi qudi èle.
Sada bih jednostavno èleo da vas redom pitam za stolom da li prihvatate tekst ili imate principijelnih primedbi?
J. Dinzbir.
473
KASETA V000-1482
RTS
Gra|anin: Pa, te{ko, ve} duè, ... veliki i tako, po nekoliko sati mora
da ~aka da bi promenio.
Gra|anka: Mislim da je isuvi{e komplikovano.
Gra|anin: Ima dosta stranka, ali ne u onom broju koji smo o~ekivali,
ima dosta uplata na teku}e ra~une i {tedwu, novca ima.
Gra|anka: Sve je to isto kad pogledate.
Gra|anin: Pametna stvar da se vidi ko koliko ima para.
RTB - Vesti
Novinar: Dobro ve~e. Sude}i po izjavi koja je, izgleda, sve iznenadila, ne
pada sneg da pokrije breg, ve} da svaka zverka pokaè svoj trag. A svoj trag su
u snegu ostavili danas ratni sukobi u Hrvatskoj. Hrvatske paravojne snage napale su jedinicu Jugoslovenske narodne armije i teritorijalce oko Lipika i
Oku~ana. Sukoba je bilo i u drugim delovima Slavonije. Ameri~ki kongresmen Yin Mudi posetio je danas Vukovar. Skup{tina Vojvodine izabrala je
svog premijera doktora Jovana Radi}a. Beleìmo i ostala dnevna zbivawa u
zemqi i inostranstvu, a po~iwemo izve{tajima na{ih ratnih reportera.
Ne prestaju borbe u zapadnoj Slavoniji. Borci Bawalu~kog korpusa, koje hrvatski oru`nici napadaju svim vrstama raspoloìvog naoruàwa, sada
imaju potpunu inicijativu. Usta{ka hordateska ju~e je krenula u op{tu ofanzivu, ali je danas doìvela pravi ratni debakl. Danas su vra}eni pojedini poloàji u okolini Pakraca, a neprijatequ naneseni ogromni gubici. Me|u bojovnicima koji se povla~e sa poloàja zavladala je panika, a kod boraca porastao moral i odlu~nost da se po svaku cjenu sa~uvaju oslobo|ene teritorije. O stawu na ovom rati{tu danas su nam govorile starje{ine Jugoslovenske
narodne armije.
Jedan od stare{ina: Deo fronta kojeg drì moja jedinica je stabilan, sva
primirja po{tujemo, neprijateq to ne ~ini, ali, vidite, uvek i dobije.
Spremni smo za jedan dugotrajan rat, tako smo organizovani i sigurno ga moèmo voditi.
Drugi stare{ina: [to se ti~e situacije, vezano za ovaj deo Pakraca, moèmo re}i, slu{ajte to, da su usta{ke snage svim silama poku{ale da izvr{e
prodor i spoje se sa Oku~anom. Mi smo ih uspe{no odbili i povratili poloàje, tako da sada drìmo to ~vrsto i usta{e su videle da nemaju nikakvih izgleda za bilo kakva daqa dejstva.
Novinar: I dok pripadnici Jugoslovenske narodne armije uspe{no brane oslobo|enu teritoriju u Zapadnoj Slavoniji, i danas se prema Bosanskoj
Krajini kretala duga kolona izbjeglica.
Dobar dan, recite kako se zovete.
Izbeglica: Beànovi} Stevan.
474
Novinar: Iz kojeg ste sela, Stevane

Stevan Beànovi}: [ealica, Pakrac?
Novinar: [ealica kod Pakraca. I kuda ste krenuli.
Stevan Beànovi}: U Beograd.
Novinar: Ravno Beogradu. Recite nam, ima li jo{ qudi, je li ostalo...
Stevan Beànovi}: Nije.
Novinar: [ta se doga|a tamo.
Stevan Beànovi}: Koqu, pale.
Novinar: Kako je tamo.
@ena izbeglica: Nikako, evo, vidite kako je.
Novinar: Je li ostalo jo{ naroda.
@ena izbeglica: Ne znam.
Novinar: Me|u ovim izbeglicama bilo je dosta i mu{karaca sposobnih
za borbu, a koji su ostavqali najsavremenije naoruàwe. Da li }e se i oni
vratiti na front i prikqu~iti borcima iz Krajine i Srbije da brane svoja ogwi{ta.
Na karlova~ko-kordunskom rati{tu i danas se vode èstoke borbe izme|u hrvatskih paravojnih formacija i jedinica JNA i teritorijalaca. U prescentru operativne grupe JNA za Baniju i Kordun, ~ije je sedi{te u Dvoru na
Uni, kaù da su hrvatske formacije nastavile sa èstokim napadima na poloàj jedinica JNA i teritorijalne odbrane. Naj~e{}a meta hrvatskih snaga su poloàji JNA u selima Gorwe Meku{je i Kamensko. Ta sela su na desnoj
obali Kupe i od Karlovca su vazdu{nom linijom udaqena oko 2 kilometra.
Jedinica JNA i teritorijalci uzvra}aju na te napade i uglavnom ga|aju protivni~ke ciqeve u ju`nom delu Karlovca, kvartove [var~a, Mostawe i Grabrik. Ovi delovi Karlovca imaju veliki strate{ki zna~aj, jer predstavqaju
prvu borbenu liniju hrvatskih paravojnih formacija. O~ekivani usta{ki
napadi na teritoriju Korduna po~eli su ju~e artiqerijskom kanonadom na
Krwak i Vojni}. Jutros u pet ~asova granate iz artiqerijskog oru`ja svojim
detonacijama probudile su gra|ane Vojni}a. Nevino civilno stanovni{tvo
i danas je izloèno napadima usta{a. Prema prvim saznawima, na podru~je
Korduna ju~e i danas palo je preko 400 granata iz artiqerijskog i minobaca~kog oru`ja. U vreme ove akcije usta{e su poku{ale pe{adijski prodor na teritoriju Tu{ilovi}a, preko reke Korane i hrvatskog sela Ladviwak. Ovaj
poku{aj je uspe{no odbijen, tako da su hrvatske snage bile prinu|ene da se
povuku na polazne poloàje. Istovremeno s ova dva napada odvijala se borba
u karlovskom predgra|u Turaw, gde su usta{e utvr|ene u staroj kasarni kod
koranskog mosta. @estokim kontraudarom jedinica JNA i teritorijalaca
oni su prisiqeni na povla~ewe, tako da su u pani~nom begu pre{li na levu
stranu reke Korane i napustili svoje dosada{we poloàje. U ovim najè{}im bitkama, koje se sada vode na Kordonu, koliko smo uspeli saznati, rawena su ~etiri vojnika i dva civila, ~ija imena nismo uspeli do sada saznati. Me|utim, me|u usta{ama, prema pri~awima o~evidaca, radi panike koja
475
je zavladala u wihovim redovima, do{lo je ~ak do me|usobnog ubijawa, jer u

op{toj zbrci nisu znali ko kuda beì i ko na koga puca. Koliki je ta~an broj
poginulih i rawenih usta{a za sada nije poznato, ali se pretpostavqa da je
ve}i od stotinu.
Predsednik krajinske republike, dr Milan Babi}, rekao je na konferenciji za {tampu da je, iako je o~ekivao priznawe, zadovoqan deklaracijom
Skup{tine Srbije o Republici Srpska Krajina. Babi} je rekao da se iz deklaracije jasno vidi da je Skup{tina Srbije podràla samoopredeqewe i
institucionalni okvir srpskog naroda u Krajini formirawem republike.
On je posebno istakao dva stava iz deklaracije - pravo srpskog naroda da na
svojim etni~kim teritorijama ostvari sva svoja prava, u ~emu }e imati pomo}
za wihovo ostvarewe, kao i da je formirawe Republike Srpske Krajine odbrambeni akt srpskog naroda na o~uvawu biolo{kog opstanka, nacionalnih
i istorijskih prava. Po mi{qewu Babi}a, treba ubrzati proces redefinisawa Jugoslavije. Ina~e, Babi} je demantovao da postoje bilo kakve nesuglasice sa Jugoslovenskom narodnom armijom, a uvo|ewe komande mesta u Belom
Manastiru ozna~io je kao sasvim opravdano.
U Stolcu je odràn sastanak predsednika op{tine isto~ne i zapadne
Hercegovine sa predstavnicima komande druge operativne grupe armije za
Hercegovinu, na kome su dogovorene akcije za vra}awe mira u taj region. Postignut je sporazum o povratku izbeglica iz tih krajeva i osigurawu trajnog
mira svih naroda koji ìve u Hercegovini, kao i o normalizaciji privredne
saradwe izme|u isto~nog i zapadnog dela Hercegovine.
Prijateq Srbije, ameri~ki kongresmen Yim Mudi nije do{ao samo u
protokolarnu posetu Beogradu. Danas je obi{ao Vukovar.
Rano jutros, na{a ekipa krenula je sa ameri~kim kongresmenom Yimom
Mudijem i grupom Srba iz Amerike put Vukovara. Bezbedno vo|eni, provezli smo se kroz ono {to je nekad bio grad. Skoro turisti~ki, bez re~i, uz
{kqocawe foto-aparata i zujawe kamera. Fotografije za uspomenu u gradu
koji je i sam sada samo uspomena. Razgledawe i ponekog suvenira, koji to postaje tek kada se oduzme od neprijateqa. Prethodno je bio oru`je za sigurnu
i sporu smrt. Odlazimo zatim do onog {to je od Vukovarske bolnice preostalo i u tim okolnostima jo{ funkcioni{e. Ujedno, na{a bezbednost prelazi
u nadle`nost Srpske dobrovoqa~ke garde, koja ameri~kog kongresmena Mudija odvodi u patrijar{ijski dvor u Daqu, gde smo gosti osije~ko-poqsko-barawskog episkopa Lukijana.
Episkop Lukijan: Ovo je kapija, balkanska kapija, koja je ~uvala prodor
islama prema Zapadu gore i obratno, katoli~anstva prema Istoku, zna~i, mi
smo, Srbi su ovde ta kapija bili.
Novinar: I, na kraju, Erdut. Centar za obuku Srpske dobrovoqa~ke garde, ~iji nas komandant @eqko Ra`natovi} Arkan vodi u razgledawe vozila
oduzetih od neprijateqa i baca~a, nekada usmerenog na srpska sela. Za kraj,
slikawe sa pomalo neobi~nom i sasvim neodoqivom maskotom. Povratak za
476
Beograd i u èqi da se sve vidi, izgubqen avion. Ameri~kog kongresmena

Mudija pitali smo kakve utiske odnosi sa sobom.
Yim Mudi: Moj kona~ni utisak je da narod strada u velikom delu pojedinih krajeva ove zemqe. Ako do|e do totalnog rata mnogo }e jo{ qudi stradati, bi}e uàsna sitaucija za hiqade qudi, bi}e jo{ izbeglica, jo{ mrtvih, dece izba~ene iz normalnog ìvota. To bi bila veoma ozbiqna katastrofalna
situacija. Svi mi se nadamo da se to moè izbe}i. Nadam se da }e mirovne trupe Ujediwenih nacija do}i ovde, i u druge krajeve Jugoslavije, gde je potrebno, da spre~e krvoproli}e, gubitak ìvota i razarawe.
Novinar: Moè li va{ glas u Kongresu pomo}i da se Amerika pribliì Srbiji?
Yim Mudi: Amerika je ve} blizu Srbiji. Mnogi Srbi imaju prijateqe u
Americi. Mnogo je veza izme|u Srbije i Amerike. Srbija ima tradiciju i
vrednost. Srbija je bila na strani demokratije i slobode kroz istoriju i u
Prvom i u Drugom svetskom ratu. Srbija ima prijateqa u Americi. Mislim
da je za Srbiju sad najboqe da se ne svrstava ni na jednu stranu, ve} da bude pravedna i da promovi{e istinu o Jugoslaviji u svetu, da je i u Americi u~ini
razumqivom da bi izbegli krvoproli}e i rat.
Novinar: U proteklih desetak dana, sa podru~ja Zapadne Slavonije, pristiglo je u Ba~ku Palanku vi{e od 3.000 izbeglica. To je ve~eras saop{tio
predstavnik {taba za izbeglice Vlade srpske oblasti Slavonije, Barawe i
zapadnog Srema, Branko Bogunovi}. On je dodao da je 1.200 qudi sme{teno u
Ba~koj, Mokovu, [arengradu, Lovasu i jo{ nekim mestima u vukovarskoj op{tini. Danas je dogovoreno da se oko stotinu porodica, koje su pristigle iz
Podravske Slatine, nastane u selu Ajma{u, kod Erduta.
Crvenom krstu Vojvodine, princeza Linda Kara|or|evi}, predala je pomo} za izbeglice sa ugroènih podru~ja. Linda Kara|or|evi} je donela lekove vredne 1.500 funti sterlinga.
Povodom predstoje}ih novogodi{wih praznika predsednik Vlade Srbije Radoman Boòvi} uputio je patrijarhu Srpske pravoslavne crkve gospodinu Pavlu ~estitke sa najboqim èqama. U poruci se isti~e da su jedinstvo,
sloboda, mir, ja~awe i svestrani napredak srpskog naroda najve}i i najpre~i
zadaci, ~ijem ostvarivawu sam patrijarh i Srpska pravoslavna crkva daju veliki i neprolazan doprinos. @ele}i mu dobro zdravqe i li~nu sre}u, Radoman Boòvi} istovremeno zahvaquje patrijarhu na ~estitkama za izbor za
predsednika srpske Vlade.
***
Novinar: Jugoslavija je kasno sino} ponovo bila na dnevnom redu Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija. Generalni sekretar svetske organizacije
Perez de Kuqear u svom izve{taju ocenio je da u Jugoslaviji jo{ nema trajnog prekida vatre, pa samim tim za sada jo{ nema ni govora o slawu mirovnih
477
snaga u na{u zemqu. Posebno zabriwava, kaè se u izve{taju, pove}ana napetost u Bosni i Hercegovini, koja je usledila posle odluke pojedinih zemaqa,
pri ~emu je De Kuqear o~igledno mislio na priznavawe Hrvatske i Slovenije od strane Nema~ke.
Savet bezbednosti Ujediwenih nacija nikako ne odustaje od svoje namere
da sukobe u Jugoslaviji razre{i putem mirovne akcije, i pored apsolutno nepovoqnih izve{taja koje su ovamo poslali stru~waci iz odeqewa mirovnih
misija, koji se nalaze u inspekciji u Jugoslaviji. Specijalni izaslanik generalnog sekretara Vens, do~eka}e Novu godinu, po svemu sude}i, u Beogradu.
On sutra, u nedequ, kre}e za Lisabon i ve} u ponedeqak, na konferenciji sa
lordom Karingtonom i {efovima diplomatija Holandije i Portugala, dosada{wim i novim predsedavaju}im ministarstva Saveta evropske zajednice,
najpre dogovoriti evropsku strategiju, a zatim oti}i u Jugoslaviju u svoju petu misiju. Dosada{wi generalni sekretar svetske organizacije Perez de Kuqear sino} se oprostio od Saveta bezbednosti, koji se ne}e sastajati do posle Nove godine, ali je prethodno ~itavu jugoslovensku dramu ostavio u amanet svom nasledniku Butrosu Galiju, koji, kako je potvr|eno, zadràva Vensa
kao svog specijalnog izaslanika za Jugoslaviju.
U Londonu se ocewuje da se front u Hrvatskoj prakti~no stabilizovao
i da se ne mogu o~ekivati krupnije promene. Istovremeno, eksplozija u Bosni i Hercegovini je za sada spre~ena. U britanskim obave{tajnim izvorima isti~e se da su republi~ka rukovodstva sada primorana na kompromis, jer
je ekonomska situacija u na{oj zemqi toliko te{ka da preti socijalni bunt
{irokih razmera.
Uprkos izuzetno te{ke i sloène situacije ima veoma stidqivih nagove{taja da se iza scene ne{to lagano kre}e u pravcu pronalaèwa re{ewa
jugoslovenske krize, tvrdi se danas u Londonu. Navodi se da bi mo`da stvarawe labave asocijacije suverenih republika bilo pravo re{ewe jugoslovenske krize i ~ak tvrdi da one nisu apsolutno protiv takvog re{ewa. O~ito,
verbalno sukobqavawa jugoslovenskih republika po~iwe da poprima takti~ki karakter i, vi{e se, okrenuto sopstvenim javnim mwewima, nego {to
je izraz realnih politi~kih èqa. U Londonu se smatra da }e predstoje}a poseta izaslanika generalnog sekretara Ujediwenih nacija De Kuqeara, ameri~kog diplomate Sajrusa Vensa biti kqu~na za daqi razvoj doga|aja, gde se
veruje da }e on sukobqenim jugoslovenskim republikama izneti predlog o
stvarawu labave asocijacije kojom bi se prakti~no sa~uvale spoqne granice
sada{we Jugoslavije.
***
Grupa od sedam italijanskih senatora uputila je zahtev Vladi u Rimu da
se, posle priznavawa Slovenije i Hrvatske, ponovo razmotre sporazumi. Kako javqa agencija ANSA senatori su u svom zahtevu naveli da su raspadom Jugoslavije dovedeni u pitawe mnogi ugovori dveju zemaqa, a posebno su promeweni uslovi koji se ti~u sporazuma. U Bonu je nema~ki ministar Horst Va478
hen [mit izjavio da je vreme da Boris Jeqcin ispuni obe}awe i omogu}i brzo stvarawe nema~ke republike u rejonu Volge. Agencija Rojter navodi da se
ruski lider sloìo sa nema~kim kancelarom Kolom da etni~ki Nemci u Rusiji dobiju ukupno 6.000 kvadratnih kilometara zemqe u rejonu ju`ne Volge
za stvarawe svoje republike. U Tbilisiju je potvr|eno da su opozicione i
provladine snage lojalne gruzijskom predsedniku Gamsa Hurdi postigle dogovor o primirju. Oruàni sukobi koji su trajali nekoliko dana pretili su
da prerastu u gra|anski rat. Pregovori }e biti nastavqeni, jer pobuwena nacionalna garda Gruzije ne odustaje od zahteva da predsednik Gamsa Hurdi podnese ostavku.
Ispred sedi{ta Ujediwenih nacija u Wujorku vi{e se ne vijori zastava
Sovjetskog Saveza. Na jarbol je podignuta zastava Ruske Federacije. Da podsetimo, Boris Jeqcin je generalnog sekretara Svetske organizacije De Kuqeara obavestio da Ruska Federacija preuzima ~lanstvo u Ujediwenim nacijama, koje je do sada pripadalo Sovjetskom Savezu. I, dok u Moskvu jedna za
drugom stiù diplomatske note o me|unarodnom priznawu Ruske Federacije, u ruskoj prestonici i drugim gradskim centrima i daqe vlada velika nesta{ica hrane. Dodu{e, hrane nema u dràvnim prodavnicama, ali je zato
proradila crna berza na kojoj kilogram mesa dostiè iznos polovine mese~ne plate. Humanitarna pomo}, koju je Zapad obe}ao Gorba~ovu, a sada i Jeqcinu, stiè isuvi{e sporo.
Kad smo ve} kod vesti iz sveta, da kaèm, u na{u redakciju svakodnevno
stiè po nekoliko reagovawa nema~kog kancelara Kola i ministra inostranih poslova Gen{era, u kojima se napada Srbija, podràva secesija Hrvatske
i Slovenije. Danas su, izgleda, ne{to omanuli u svojim naporima, ali zato
imamo jedno doma}e reagovawe.
(muzika i karikatura)
Ponovo o vestima iz zemqe. Ju~era{wi razgovor predsednika Srbije
Slobodana Milo{evi}a i makedonskog predsednika Kire Gligorova i danas
je tema komentara. Danas se oglasio jedan od u~esnika ovog razgovora, Kiro
Gligorov.
Razgovore sa rukovodstvom Srbije u Ohridu, Gligorov je ocenio korisnim, potenciraju}i pritom da su ti razgovori vo|eni bez ikakvog pritiska.
Do ovih razgovora do{lo je na inicijativu predsednika Srbije Slobodana
Milo{evi}a. Susret je dogovoren na posledwem sastanku u Hagu, a odràn je
u velikoj tajnosti, bez prisustva novinara i uz jako obezbe|ewe oko vile Biqana gde su vo|eni razgovori.
Predsednik Makedonije Kiro Gligorov izjavio je danas u duèm intervjuu makedonskom radiju da je do wegovog susreta sa Slobodanom Milo{evi}em, ju~e u Ohridu, do{lo u pravom trenutku. Bilo je nu`no, naglasio je Gligorov, da otvoreno porazgovaramo, jer sa Srbijom imamo ne samo ekonomske,
ve} i mnoge druge neraskidive veze. S obzirom da }emo ostati i daqe da ìvimo na istom prostoru, u obostranom je interesu da se te veze {to mawe ki479
daju, izjavio je Gligorov. Odgovaraju}i na pitawe da li je u Ohridu Makedoniji ponu|eno da u|e u mini federaciju, Gligorov je odgovorio da je bila spomenuta i ta ideja. Na pitawe da li je posle ohridskih razgovora uveren da ne}e do}i do otvarawa ju`nog fronta, o ~emu se u posledwe vreme ~esto govori, Gligorov je odgovorio da je siguran da se nikada ju`ni front ne}e otvoriti i da o tome ne bi trebalo da se vi{e razmi{qa.
U Skup{tini Jugoslavije, u Ve}u republika i pokrajina, danas je zasedalo vi{e odbora. U Odboru za dru{tveni plan i razvojnu politiku usagla{eni su stavovi federalnih jedinica o produèwu vaèwa dela dru{tvenog
plana zemqe za period od 1986. do 1990. godine i za narednu godinu. Kona~no,
re~ o tome da }e delegati na sutra{wem zasedawu Ve}a republika i pokrajina. Posle petomese~ne pauze sastao se i Odbor za nerazvijene, ali je za sutra
odgodio usvajawe zavr{nog ra~una Fonda federacije za nerazvijene za 1990.
godinu, jer je izostala saglasnost Slovenije i Hrvatske na zavr{ni ra~un.
Oceweno je da bi zakonodavno-pravna komisija, shodno novom pravilniku o
radu ve}a u Skup{tini Jugoslavije, u slu~aju dolaska delegata iz pojedinih
republika, trebalo sli~nu verifikaciju da ponudi i za skup{tinu Fonda
federacije.
Odbor za finansije razmatrao je predlog buyeta federacije za narednu
godinu. Stavovi Srbije i Crne Gore o predlogu buyeta, kako navodi Tanjug,
toliko su razli~iti da nema gotovo nikakve {anse da se saglasnost postigne
u redovnoj skup{tinskoj proceduri. Najverovatnije je da }e zbog toga buyet
federacije biti usvojen kao privremena mera.
Odbor za kreditno-monetarni sistem razmatrao je deviznu {tedwu gra|ana, koja je ve} duè vreme zarobqena u bankama. Na sednici tog odbora, guverner Narodne banke Jugoslavije, Du{an Vlatkovi}, nagovestio je da gra|ani uskoro mogu o~ekivati pravedno i kona~no re{ewe tog problema. To se odnosi i na realnu procenu dinarske protivvrednosti deviza, kao i na utvr|ivawe budu}eg garanta nove jugoslovenske savezne ili republi~kih dràva.
Vlatkovi} je upozorio da poslovne banke sada, u nastojawu da pro|u {to boqe i umawe sopstvene tro{kove po osnovu smawewa deponovane devizne
{tedwe, otkupquju staru {tedwu, daju i 50 dinara za marku. Guverner je istakao da gra|ani ne bi trebalo da ùre i konvertuju devize u doma}u valutu, jer
u toku su pregovori izme|u republika, Narodne banke Jugoslavije i Saveznog
izvr{nog ve}a kako da se to pitawe re{i sistemski, ali i za {tedi{e {to
povoqnije.
Na ve~era{woj sednici Saveznog izvr{nog ve}a, predsedavao je potpredsednik Aleksandar Mitrovi}, konstatovano je da je u skup{tinskim telima postignuta saglasnost o ukupnom obimu rashoda saveznog buyeta za 1992,
kao i ciqevima i zadacima monetarne politike o zajedni~koj deviznoj politici i projekti platnog bilansa zemqe za slede}u godinu, pa je Savezno
izvr{no ve}e utvrdilo predlog tih akata.
480
Saglasnost je postignuta i o zakonima o deviznom poslovawu i o Narodnoj banci Jugoslavije. A za zamenu dinarskih nov~anica oceweno je da te~e po
planu, uz apel Savezne vlade da se dodatnim organizacionim merama u bankama, filijalama Slu`be dru{tvenog kwigovodstva ili u po{tama spre~e nepotrebne gu`ve i ceo postupak zamene novca obavi do Nove godine.
***
Skup{tina Vojvodine danas je imala dve va`ne ta~ke. Ocenu rezolucije
Evropske zajednice i izbor novog predsednika Izvr{nog ve}a Pokrajine.
Zbog izbora za predsednika Vlade Srbije delegati Skup{tine Vojvodine razre{ili su du`nosti predsednika pokrajinskog Izvr{nog ve}a dr Radomana Boòvi}a. Na zajedni~koj sednici sva tri ve}a razre{eni su, tako|e, i
novi ministri u Republi~koj vladi, magistar Zoran ]etkovi} i doktor Jan
Hi`gensi, doskora pokrajinski sekretari za me|unarodnu saradwu i poqoprivredu. Jednoglasno javno, za predsednika pokrajinske Vlade, izabran je jedini kandidat doktor Jovan Radi}, dosada{wi potpredsednik. Skup{tina je
usvojila i saop{tewe o deklaraciji ministarskog saveta Evropske zajednice
u Jugoslaviji, u kome se kaè da je deklaracija dvanaestorice neprihvatqiv
i jednostran akt, koji nudi samo razgra|ivawe Jugoslavije i krajwe neobjektivno i pristrasno daje podr{ku secesionizmu Hrvatske i Slovenije. Na
odvojenim sednicama prihva}en je paket ekonomskih mera Savezne vlade za
po~etak 1992. godine, kojima treba obezbediti finansirawe ostataka federacije. Na Ve}u udruènog rada ~ulo se ipak da federacija, odnosno, savezni
organi vi{e ne funkcioni{u, a delegat Milorad Vlahovi} rekao je da ne moè prihvatiti buyet iz koga se pla}aju funkcioneri, za koje Jugoslavije vi{e nema ili delegati koji blokiraju rad Savezne skup{tine. Na sednicama
ve}a op{tina i udruènog rada usvojen je i pokrajinski buyet za narednu godinu u skromnom iznosu od tri milijarde i 242 miliona dinara. Po{to od
Nove godine Vojvodina nema izvornih prihoda, po republi~kom Zakonu o
buyetu iz republi~ke kase Vojvodini, za wene funkcije, Srbija prenosi dve
i po milijarde dinara i po~etkom januara, od poreza na promet, jo{ 600 miliona za isplatu dela decembarskih penzija. Do dono{ewa republi~kih zakona, koji }e ta~no odrediti koje }e to poslove Republika preneti na Vojvodinu, buyet }e se uglavnom tro{iti na zarade funkcionera i radnika u pokrajinskim organima, od kojih }e se mnogi, u narednoj godini, ugasiti.
U {turoj agencijskoj vesti kaè se da je novi predsednik Ve}a Vojvodine Jovan Radi}, doktor ekonomskih nauka, profesor na Ekonomskom fakultetu, dobar poznavalac privrede i politi~kih prilika u Pokrajini. Sa wim
su danas razgovarali kolege iz Televizije Novi Sad.
Dr Jovan Radi}: Najvi{e }emo se zalagati da se aktivnosti koje su zapo~ete na procesu konsolidacije privrede, na procesu prestrukturirawa nastave, da se one aktivnosti koje su zapo~ete u revitalizaciji sela i razvoju
agrara podrè materijalno iz republi~kog buyeta i usvajawem agrarne poli481
tike na nivou Republike, koje bi bilo u funkciji stvarawa povoqnijeg poloàja poqoprivrede i prevazilaèwe dosada{weg nepovoqnog stawa oko
agrara, jer su izostajale mere Savezne vlade, koja je do sada vodila ra~una o
ovoj oblasti. Mi i izvan toga o~ekujemo jednu izuzetnu saradwu sa republi~kim ministarstvima i Vladom Republike Srbije, {to bi bilo, a mi smo u to
uvereni, od zna~aja za Republiku u celini, da }e sva ona saznawa i sva ona iskustva sa kojima mi raspolaèmo u Vojvodini, u Izvr{nom ve}u Vojvodine, a
koja se odnose na prilike u Vojvodini, na mogu}nosti Vojvodine i, dakle, ovog
dela Srbije, za razre{ewe ukupne privredne krize i savladavawe drugih problema na republi~kom nivou u celini, biti dobro iskori{}ene.
Novinar: Vojvodina je imala jedan solidan sistem funkcionisawa dru{tvenih delatnosti nadgradwe, posebno kad su bile u pitawu isplate penzija, redovno su ispla}ivane u celini. Sad }e se finansirati iz jedinstvenog
penzionog fonda. [ta imate da poru~ite penzionerima Vojvodine.
Dr Jovan Radi}: Nadam se da se stawe koje je bilo krajwe kriti~no za Vojvodinu, naàlost, iskqu~ivo za Vojvodinu, ra~unaju}i sve jugoslovenske republike i pojedina podru~ja, ne}e u narednoj godini pro{iriti na ~itavo
podru~je Republike Srbije, a to je, uostalom, i obe}awe ili najava takve mogu}nosti ve} na samom po~etku godine predsednika Republi~ke vlade, doktora Boòvi}a. Mislim da ta najava nije bez osnova i treba verovati da }e se
novim sistemom obezbe|ivawa sredstava za penzije, odnosno, penzionog fonda iz Zakona o socijalnom osigurawu, a i drugim mehanizmima obezbediti potrebna sredstva da penzioneri u ~itavoj Republici Srbiji, ve} u prvoj polovini godine ostvare svoja ste~ena prava u potpunosti.
Novinar: Sekretarijatu koordinacionog odbora za pripreme u konvenciji u novoj Jugoslaviji, danas do 15 sati za u~e{}e na tom skupu prijavilo se
35 registrovanih stranaka, udruèwa, organizacija, pokreta. Su{tina poruka, koje su do sada Sekretarijatu dostavqene, jeste zahtev da se bez obzira na
strana~ku pripadnost udruè sve snage za o~uvawe i demokratsko ure|ewe zajedni~ke dràve nove Jugoslavije. Sekretarijat u svom ve~era{wem saop{tewu obave{tava da se svi zainteresovani mogu i daqe prijavqivati svakoga
dana od 8 do 22 sata, na adresu Sekretarijata: Novi Beograd, Bulevar Lewina
2, tel: 636-636, telefaks: 636-775.
U saop{tewu pokreta za ujediwewe Srbije i Crne Gore kaè se da Srpski pokret obnove nije politi~ki kvalifikovan za davawe negativnih i
uvredqivih ocena o vanparlamentarnoj opoziciji, posebno u slu~aju wenog
pozitivnog odnosa prema Jugoslaviji, kao me|unarodno priznatom subjektu. U
saop{tewu se daqe navodi da otkada Srpski pokret obnove ima predstavnike u parlamentu , za wim se razleù wihova kukwava i lelek, jer se vladaju}a
partija u Srbiji prema SPO-u odnosi na arogantan na~in, dok se Srpski pokret obnove, na isti takav na~in, odnosi prema vanparlamentarnoj opoziciji.
Stranka Jugoslovena Bosne i Hercegovine odbacuje kao neosnovane primedbe Stranke demokratske akcije povodom beogradskog skupa, na kome }e se
482
razgovarati o mogu}nostima za o~uvawe kontinuiteta jugoslovenske dràve.

Stranka demokratske akcije, kaè se u saop{tewu Stranke Jugoslovena, nedvosmisleno poru~uje svim gra|anima Bosne i Hercegovine kakva bi bila demokratija u toj, eventualno, nezavisnoj dràvi.
U sredstvima informisawa ju~e je objavqeno da }e organizacija Prijateqi dece Beograda, kao politi~ka organizacija, u~estvovati na skupu 3. januara. Organizacija Prijateqi dece Beograda ne moè u~estvovati na pomenutom skupu, jer je nepoliti~ka, nestrana~ka dru{tvena organizacija.
Na platou ispred Narodnog pozori{ta u Sarajevu odràn je miting za
Jugoslaviju, ~iji je organizator Narodni front Jugoslavije za Bosnu i Hercegovinu. Okupqenim gra|anima Sarajeva obratio se predsednik Predsedni{tva...
(prekid)
TV Politika, neka emisija francuske televizije
Nena Kunijevi}: ...ne bi postojala. Ostalo bi 9 miliona mladih bez domovine. Hrvati i Srbi su se ven~ali, izrodili decu i ta deca nisu ni Hrvati, ni Srbi. Uzimate im zemqu i ostaju bez domovine. Ta deca su apatridi. Nikad ne bih bila toliko bezobrazna da obri{em i iscrtam nove granice u jednoj zemqi i ostavim 9 miliona qudi bez domovine. To je nezamislivo.
Novinar: Da li }ete obe sve u~initi da se spre~i opet, u~ini}u ru`nu
re~, libanizacijom situacije. Jugoslavija ne sme da doìvi ono {to je doìvela. Slaète se, Tereza.
Tereza Kesovija: Da, naravno da se slaèm. Ali, jedna vrlo va`na stvar
ipak mora da se zna. Nena govori o svojim sinovima koji su bili sastavni deo
savezne vojske. Ko je napadnut, gde se sada vodi rat. Vrlo je jednostavno: postoji napada~ i napadnuti. Napadnuta je Hrvatska. Napada~ je savezna vojska. I
srpska vojska, moramo to re}i. @alim i nesre}na sam, jer sam i ja majka, i ja
imam sina, tako da dobro razumem Nenu i sve majke koje su izgubile sinove u
ovom prqavom ratu, u krajwem slu~aju bez ozbiqnog razloga. Ali se mora ista}i da Hrvatska, hrvatska deca, deca u Hrvatskoj, dakle, govorim i o srpskoj
deci iz Hrvatske, pate, nemaju sre}an Boì} ove godine, a ako nam Evropa ne
pomogne, Bog zna kada }e ga imati.
Nena Kunijevi}: Dozvolite mi samo malu digresiju. Morate znati da se u
Jugoslovenskoj vojsci nalaze vojnici iz svih delova Jugoslavije. Trenutno ta
vojska broji 20.000 hrvatskih vojnika.
Tereza Kesovija: Nemojte mi re}i da nisu tamo pod prinudom.
Nena Kunijevi}: Pozivam Evropu da nam pomogne da uspostavimo mir, a
ne da vodimo rat. Jer na~in na koji su nam do sada gospodin Gen{er i ostale
zemqe Evrope pomagali samo nas je odveo u gra|anski rat. Da republike koje
su èlele da se odvoje nisu mislile da }e imati podr{ku mo`da bi imale strpqewa da pregovaraju. [to se Francuske, koju mnogo volim, ti~e, nadam se da
}e se apetiti gospodina Gen{era zadovoqiti na Balkanu i da ne}e pre}i preko francuskih granica. Samo vam to èlim.
483
Novinar: I jo{ samo jednu re~. Tereza okre}em se umetnici, voleo bih
da zaèlim da sva deca srpska, hrvatska doìve Boì} kao sva druga deca.
Tereza Kesovija: Volela bih da zahvalim gospodinu Ku{neru i gospodinu Del Musonu za ono {to su uradili i za moj grad i za Hrvatsku. Tako|e bih
se zahvalila svim qudima koji su mi poslali gomilu telegrama podr{ke iz
svih krajeva Francuske. Sada bih se uz va{e dopu{tewe obratila Deda Mrapeva na francuskom).
zu i rekla bih: (p
Novinar: Hvala. Hvala {to ste do{le ovde i {to ste imale hrabrosti
da razgovarate o ovom problemu. Lekari bez granica...
U studiju u Beogradu.
RTB
Novinar: Gospo|o Kunijevi}, videli smo va{ razgovor i polemiku sa Terezom. Taj razgovor je istovremeno gledalo i slu{alo oko 25 miliona Francuza. Kakve su reakcije usledile?
Nena Kunijevi}: Znate za mene su stvarno, dosta poznajem Francusku i
taj mentalitet, za mene su bile jako ~udne reakcije koje su usledile sutradan
bile su pravo iznena|ewe, moram da kaèm, veoma prijatno. Ja sam bila na
ulici, qudi su me presretali, i to ba{ Francuzi, u metrou, na ulici, u radwi, govorili: Bon kura`, madam hrabro gospo|o, mi smo uz vas, bravo gospo|o, tako da sam ja zaista bila prvo zapawena, a zatim prijatno iznena|ena,
nisam o~ekivala tu reakciju, jer su Francuzi ina~e narod koji je dosta rezervisan prema svim vrstama emocija, naro~ito kada se radi o nekom drugom narodu. [to zna~i da je ipak negde do wihove du{e doprlo ono {to smo nas dve
htele u stvari da kaèmo, svaka na svoj na~in i svaka iz svog ube|ewa. Eto, ja
sam zadovoqna. Ono {to je bilo posle toga, to je ne{to {to nikad ne}u zaboraviti, {to mi je, mo`da, mo`da je to mawe va`no ovako, ali za mene je to najva`nije bilo, a to je reakcija Jugoslovena koji su ìveli u Parizu.
Novinar: Zna~i, ne Srba nego Jugoslovena.
Kunijevi}: Da, Jugoslovena.
Novinar: Molim reìju da pogledamo snimke.
Prilog sa protesta u Francuskoj
Narod: Nena. Nena. Nena. Nena. Nena.
Nena Kunijevi}: Oprostite mi, malo sam izgubqena, pozdravqam vas ovde u Jugoslaviji u malom i èlim da se ovo {to se ovde doga|a desi u celoj
Evropi i da pokaèmo svetu da ne moè 12 qudi sesti za jedan sto, uzeti gumicu i obrisati 23 miliona qudi.
Evropa nije stvorila Jugoslaviju, Evropa ne moè ni da je ukine. Dozvolite mi da, s obzirom na sve {to ose}am i {to }u re}i ose}ate i vi i govorite, nastavim da govorim na francuskom, ne bih li mo`da doprla do srca i razuma onih u ~ijoj se sredini mi sada nalazimo i koji su nam pruìli gostoprimstvo.
Obra}am se sa ovog mesta francuskom narodu, francuskim vlastima i
nadam se da }e poku{ati da nas razumeju. Mi smo zemqa u centru Evrope, mi
484
postojimo i ima nas 23 miliona. Mi smo jedna od nacija koja je stvorila Ujediwene nacije. Ne mogu nas obrisati gumom, mi to nikada ne}emo dozvoliti.
Postavqam pitawe dvanaestorici ministara Evrope, ko se od wih usu|uje da ostavi devet miliona qudi bez domovine, jer u Jugoslaviji u ovom momentu ima devet miliona qudi koji su ili u me{anim brakovima, ili su deca ro|ena u me{anim brakovima. Ko ima pravo 16. januara da im kaè da vi{e nemaju domovinu. Ko se usu|uje da to kaè.
Narod: Jugoslavija. Jugoslavija. Jugoslavija. Jugoslavija. Jugoslavija.
Neka èna: Ja sam Srpkiwa i protiv sam onog {to se doga|a u Dubrovniku, to je lo{e. Ali osnovna stvar je mawina od 600.000 Srba.
Novinar: Majkl, za{to su Srbi napali Dubrovnik?
Majkl Liz, istori~ar: Srbi nisu napali Dubrovnik. Jugoslovenska federalna armija je napala Dubrovnik. Ako mi dopustite izne}u ~iwenice. Postoji gre{ka u pristupu. Ovaj rat se vodi zbog jedne stvari, zbog bezbednosti
Srba u Hrvatskoj. Ja sam vas saslu{ao. Dozvolite da kaèm. Ja nisam Srbin.
Britanac sam i katolik. Mogao bih da budem na hrvatskoj strani, ali nisam.
Jer genocid iz 1941. je u svesti qudi. Neki od wih su i preìveli. Dakle, to
je ìvo i danas 1991, kada je do{ao Tu|man, bilo je jasno da je veoma sli~na politika sa sli~nim posledicama stupila na scenu. I ona je i stupila. Kada je
po~eo rat u Jugoslaviji federalna armija je bila posledwi spomenik, bastion harizmatskog, komunisti~kog Titovog reìma. Svi oficiri su vaspitavani u komunisti~kom duhu. Oni nisu Srbi. Sa~ekajte. Kada su po~eli okr{aji, proporcionalno je broj oficira koji nisu Srbi bio ve}i ako se poredi sa
odnosom u stanovni{tvu. Federalna armija je reagovala u skladu sa onim za{ta je pla}ena: da za{titi federaciju. [ta se dogodilo? Blokirane su kasarne. Sledila je reakcija armije. Posledice, naravno, ne moète sasvim kontrolisati. A zapadni svet, zavr{avam, zapadni svet napada Srbe, vr{i pritisak na Srbiju, prosle|uje hrvatske informacije protiv Srba. Zapadni svet
primorava Srbe da se ujedine. Gospodo, vi ne vidite ni{ta osim malog prqavog rata prepunog senzacionalizma i hrvatskih dezinformacija. Kada Srbi
budu zajedno, kao {to }e biti sa armijom, tada }e zaista biti rat. Ako èlimo da zaustavimo rat, onda Karington mora da stavi na diskusiju hrvatske granice, ne granice, administrativne linije. Ako to u~inite ima}ete ~vrst prekid vatre.
RTB
Novinar: Videli ste i ~uli zbog ~ega Majkla Liza izuzetno vole srpski
iseqenici u Britaniji, a na{e je...
(prekid)
RTB Vesti
Novinar: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Predsedni{tvo Jugoslavije
u poruci arbitra`noj komisiji konferencije o Jugoslaviji ocewuje da su granice izme|u federalnih jedinica, odnosno republika administrativne. Unu485
tra{we demarkacione linije, naime, izme|u Hrvatske i Srbije, i izme|u Srbije i Bosne i Hercegovine nisu granice u smislu me|unarodnog javnog prava stav je Predsedni{tva, a u tekstu se kaè...
(prekid)
RTB prilog
Rodoqub Marinkovi} ih [tokholma: ...u Poqskoj, sreli smo one dve vojne kolone iz Nema~ke, koje su i{le za Hrvatsku. Tu je bilo preko 50 vojnih
kamiona koji su bili dupke puni. To su sve kamioni terenski opremqeni koje su Gen{er i [vabe poslale Hrvatskoj. Strahovito je velika pomo} upravo
Nema~ke Hrvatskoj u ovom ratu i ja mislim da ovo {to Srbi rade to je samo
jedan mawi deo {to oni mogu da pomognu, u odnosu na ono {to radi velika Nema~ka.
Novinar: Akcija prikupqawa pomo}i Srbija iz [vedske nastavi}e se i
daqe. I}i }e se kod zvani~nih vladinih institucija, traìti pomo} u svim
oblicima, a kad se rat zavr{i ovi vredni i marqivi qudi koji ìve u [vedskoj pomo}i }e da se izgradi ono {to je zahvaquju}i fa{isti~kim maloumnicima i uni{teno.
U protekle dve nedeqe u prihvatni centar u Ba~koj Palanci pristiglo
je 1.070 porodica, odnosno oko 4.000 qudi izbeglih sa Papuka, izjavio je danas
Tanjugu poverenik Vlade Srpske oblasti Slavonija, Barawa i Zapadni Srem
za naseqavawe, Branko Bogunovi}. Radi se o srpskim porodicama iz op{tina Podravska Slatina, Orahovica, Novska, Virovitica, Daruvar, Na{ice,
Zagreb, Zadar, Rijeka, Grubi{no Poqe i nekih drugih mesta.
U pan~eva~koj op{tini stvoren je fond solidarnosti iz koga se obezbe|uje novac namewen porodicama dobrovoqaca i rezervista koji su na rati{tima {irom kriznog podru~ja u Hrvatskoj. Iz ovog fonda, izjavio je danas
Tanjugu predsednik sindikata te banatske op{tine, Nikola Gvozdenovi}, ve}
je ispla}eno oko sedam miliona dinara, raspolaè se sa jo{ tri miliona dinara. Najve}i deo novca bi}e raspore|en do kraja godine, a pomo} }e se pruàti i naredne.
Kosovski Jugopetrol, umesto novogodi{wih poklona deci svojih radnika, odlu~io je da po dve hiqade dinara dodeli deci izbeglicama iz Hrvatske,
koja su sme{tena u Budvi i u Petrovcu na moru. U te svrhe }e biti uloèno
oko 500.000 dinara.
Na podru~ju Republike Srbije, prema podacima Crvenog krsta Srbije,
13. decembra 1991. godine registrovano je 151.405 izbeglih lica i u odnosu na
26. decembar broj registrovanih izbeglih lica je pove}an za 1.940.
I time bismo zavr{ili ratne raporte i informacije sa rati{ta. Ostalim vestima iz zemqe, po{tovani gledaoci, vrati}emo se posle vesti iz sveta.
Predvi|eno je da kasno ve~eras u Beograd doputuje specijalni izaslanik
generalnog sekretara Ujediwenih nacija. Sajrus Vens, stiè u petu misiju u
Jugoslaviji i namerava da dogovori uslove za upu}ivawe mirovnih snaga svet486
ske organizacije na krizna àri{ta u na{oj zemqi. Ponovni dolazak Sajrusa Vensa danas komentari{u novinari u raznim delovima sveta. Tako, na primer, britanska agencija Rojter precizira da bi izaslanik generalnog sekretara Ujediwenih nacija mogao u Jugoslaviji da ostane najmawe nedequ dana i
ocewuje da su Vensovi napori zapali u za~arani krug. Ujediwene nacije ne
èle da po{aqu mirovne trupe dok ne zavlada trajno primirje, ali nijedna
strana ne}e da obustavi paqbu bez garancija Ujediwenih nacija.
Nema~ki ministar Gen{er, privukao je danas jo{ jednom pa`wu javnosti, obratio se Savetu bezbednosti sa molbom da se podru~je oko ve{ta~kog
jezera Peru}ac na Cetini i zalivu Splita proglasi demilitarizovanom
zonom. Hans Ditrih Gen{er strahuje da ne do|e do ekolo{ke katastrofe i
traì da u to podru~je Jugoslavije {to pre do|u mirovne trupe Ujediwenih
nacija.
U Pekingu je uticajni list @enmin @ibao konstatovao da je odluka
Nema~ke o priznavawu Slovenije i Hrvatske lo{ povu~en potez. Kineski
list pi{e: Jedna dràva priznata od Ujediwenih nacija bi}e razorena, a
Nema~ka }e uspostaviti sferu uticaja u sredi{tu Evrope.
Prodaja oru`ja, posao koji u ovo vreme mnogima donosi mnogo novca, postala je tema razumqivog interesovawa i poqskih novinara. Izve{taj o tome iz Var{ave.
U Var{avi je danas potvr|eno da Hrvatska i Makedonija nastoje da ilegalno kupe oru`je u Poqskoj. Poqske specijalne slu`be, tvrdi Gazeta di
Vor{a vi{e puta onemogu}ile su realizaciju ugovora. Var{avski list potvr|uje informaciju beogradske Politike od 5. septembra, u kojoj se navodi da su predstavnici privatne makedonske firme Viryinija sa kojima je
bilo nekoliko Hrvata, tajno razgovarali krajem jula u Var{avi o kupovini
oru`ja za preko 30 miliona dolara. Spisak oru`ja bio je onaj ustaqen prilikom razgovora predsednika preduze}a Viryinija i grupe Hrvata sa pukovnikom poqske armije, ~iji idenditet nije utvrdio var{avski dnevnik. Tvrdi
se, tako|e, da je visoki ~inovnik iz jednog ministarstva zainteresovanog za
taj problemom, priznao da je ugovor blokiran. Me|utim, Gazeta di Vor{a
isti~e da je nepoznato da je [vajcarac, odnosno Makedonac odustao od kupovine oru`ja. U Wema~koj je 12. decembra, uhva}en {vercer poqskog oru`ja, a
23. oktobra, kada su turske carinske vlasti zaustavile na moru brod koji je
prevozio veliku koli~inu vojne opreme, pored ostalog, gotovo istu koju je nastojao da kupi [vajcarac iz Skopqa. Po{iqka je krenula iz Varne, a u dokumentima nije bilo krajwe luke, ne zna se kakve su bile oznake na automatima.
Ukoliko su imali utisnuti broj 11 to bi zna~ilo da su proizvedeni u Poqskoj, zakqu~uje var{avski list.
Samo nekoliko dana posle ostavke, Mihail Gorba~ov se sa ocenama stawa u Sovjetskom Savezu pojavio u svetskoj javnosti. Biv{i predsednik upozorava da bi u zajednici nezavisnih dràva moglo do}i do ozbiqnih nereda.
Gorba~ov je zatraìo od zapadnih zemaqa medicinsku i pomo} u hrani, a po487
sebno je zabrinut zbog mogu}eg egzodusa sovjetskih nau~nika i tehni~ara koji bi mogli da ponude usluge zemqama {to èle da se domognu nuklearnog
oru`ja.
Eduard [evernadze upozorio je Zapad da i daqe postoji opasnost da se
sovjetsko nuklarno naoruàwe na|e u pogre{nim rukama. Posledwi ministar spoqnih poslova SSSR-a strahuje i od mogu}nosti da se izvesne paravojne ili neregularne jedinice u biv{im sovjetskim republikama dokopaju nuklearnog naoruàwa.
Slu~ajno ili ne, danas prakti~no prvi radni susret lidera zajednice nezavisnih dràva u Minsku, gde treba kona~no uobli~iti sve dogovoreno u Alma Alti, odràva se na 69. godi{wicu dono{ewa odluke o osnivawu Sovjetskog Saveza, ali sude}i po raspoloèwu u~esnika dogovarawe, ~ak i u ovoj novoj formi, u zajednici me|u biv{im sovjetskim republikama ide te{ko. Kamen spoticawa su ekonomske reforme od kojih Rusija ne èli da odustane, a
ostale dràve za to jo{ nisu spremne. Ukrajina je uvela kupone, kao znak da
se ne slaè sa idejom da oja~ana rubqa bude op{ta nov~ana jedinica. Lideri
Rusije i Ukrajine razli~ito vide i problem reformisawa oruànih sila.
Jeqcin je predloìo da se sudbina armije, koja broji ~etiri miliona qudi,
re{ava u prelaznom periodu od 1992. do 1995. godine. Istovremeno, Ukrajina,
Moldavija i Jermenija poùrile su sa odlukom da od postoje}eg kontingenta
sovjetske armije na svojoj teritoriji obrazuju nacionalne garde. Diskusija u
Minsku je bila veoma burna. Kona~nog dogovora nema. Ministar odbrane
[apo{wikov izbaran je za glavnokomanduju}eg, ali samo na dva meseca.
Ameri~ki predsednik krenuo je u dvanaestodnevnu turneju u zemqe pacifi~kog regiona. Yory Bu{ }e posetiti Australiju, Singapur, Ju`nu Koreju
i Japan. Sa predsednikom je i delegacija privrednika, me|u kojima su i vode}e li~nosti tri najve}a proizvo|a~a automobila u Sjediwenim Dràvama.
Jedan od zadataka Bu{a i wegovog tima na wegovoj turneji, jeste da se posebno na Japan i Ju`nu Koreju izvr{i pritisak da liberalizuju svoje trì{te.
U ovoj godini je ina~e ameri~ki deficit u spoqnoj trgovini negde oko 70 milijardi dolara, a u slede}oj i u 1993. godini ekonomisti o~ekuju jo{ ve}i gubitak Amerikanaca zbog slabqewa privrednog rasta u svetu, {to samo po sebi govori o smawewu ameri~kog izvoza.
Danas je iz Brisela stigla i vest koliko je novinara izgubilo ìvot tokom ove godine izve{tavaju}i iz raznih krajeva sveta. U 1991. poginula su 83
novinara, {to je dosad najtragi~niji period za tu profesiju. Najvi{e novinara je poginulo u Ju`noj Americi 22. Na neslavnom drugom mestu je Jugoslavija, na rati{tima u na{oj zemqi poginuo je 21 novinar, a u Japanu, prilikom
izve{tavawa o erupciji vulkana, poginulo je 15 reportera. Sastavqa~i ove
tu`ne analize preciziraju da se za mnoge novinare poginule u Jugoslaviji zna
da nisu nastradali slu~ajno ve} su ubijeni samo zbog toga {to su novinari.
Pet osoba je poginulo i najmawe 60 je povre|eno u sna`noj eksploziji
bombe, podmetnute u automobil parkiran u gusto naseqenom delu musliman488
skog zapadnog Bejruta. Zasad niko nije preuzeo odgovornost za ovo najteè nasiqe u Libanskom glavnom gradu od zavr{etka gra|anskog rata pre vi{e dve
do godine.
Vratili smo se ponovo vestima iz na{e zemqe. Delegati Saveznog ve}a
usvojili su danas rashodnu stranu buyeta federacije za narednu godinu, a u saveznoj kasi na}i }e se ukupno 320 milijardi dinara. Izve{taj Sowe \uri}.
Sowa \uri}: Buyet za idu}u godinu u mnogome se razlikuje od dosada{wih, a pre svega po tome {to prakti~no ima samo ~etiri stavke, finansirawe armije, rad saveznih organa, invalidsko-bora~ku za{titu i fond za socijalne potrebe. Najve}i deo namewen je vojsci 245 milijardi, ali, prema re~ima Slavoquba Stani}a, zamenika saveznog sekretara za finanasije, to nije ratni buyet ve} samo zna~i obezbe|ewe sredstava za osnovne armijske potrebe. Raspravu na sednici Saveznog ve}a izazvao je zastupnik Ve}a republika i pokrajina, prema kojem bi trebalo obustaviti daqe finasirawe dnevnog
lista Borba.
Me|utim, ipak je jednoglasno prihva}en predlog da se u roku od mesec dana razmotre osniva~ka prava Borbe i da se tek onda donese odluka o tome
da li daqe finansirati taj list delom iz buyeta Federacije. Bez ikakve rasprave usvojeni su predlozi o razre{ewu deset ~lanova SIV-a osim u jednom
slu~aju. Po{to je re~ o qudima koji su prethodnih meseci, u skladu sa jednostranim odlukama svojih republika, napustili Saveznu vladu, delegati nisu
ose}ali potrebu da kaù bilo {ta sem Huseina Hoyi}a. On je, kada je na dnevni red do{lo razre{ewe Mike Gasparija, zamenika guvernera Narodne banke Jugoslavije, pokrenuo inicijativu da se sa du`nosti razre{i i guverner
Du{an Vlatkovi} i svi funkcioneri kao i generalni direktor SDK. Kao
obrazloèwe Husein Hoyi} je naveo to {to Centralna banka nije obezbedila pravnu za{titu deviznim {tedi{ama, pa je oko dva miliona gra|ana ostalo bez svojih deset miliona dolara. Sa tim se nije sloìlo nekoliko delegata, a Radivoje [}eki} je rekao da bi Mike Gaspari trebalo i sudski da odgovara, jer je predlagao da se Narodna banka ukine i premesti u [vajcarsku.
Na kraju posledweg skup{tinskog zasedawa u ovoj godini, Bogdana Glumac Levakov rekla je da }e se 3. januara odràti sastanak posve}en konvenciji o novoj Jugoslaviji, kome }e prisustvovati izme|u ostalih i predsednik
Skup{tine Jugoslavije i predsednik Saveznog ve}a. U radu skupa mogu da u~estvuju u delegati koji to èle, ali samo u svoje ime. U Skup{tini Jugoslavije odràna je i kratka sednica Savezne vlade sa koje je upu}ena poruka ozna~avaju}i proteklu godinu kao najteù u istoriji me|usobnih odnosa na{ih
naroda. Aleksandar Mitrovi} je u ime SIV-a pozvao sve strane u sukobu i sve
gra|ane da po{tuju potpisane dogovore o primirju, jer se samo u miru mogu re{avati svi na{i problemi. Na kraju ove, 1991. godine, nije bilo koktela u
Saveznoj skup{tini, nije bilo ~estitawa. Sam potpredsednik Savezne vlade
je najboqe izrazio postoje}e raspoloèwe re~ima da se ne usu|uje da bilo kome kaè - sre}na Nova godina.
489
Novinar: Socijalisti~ka partija Srbije }e sa svim subjektima koji èle o~uvawe Jugoslavije u~estvovati u izradi konvencije 3. januara 1992. godine. Ova inicijativa se u toj partiji smatra va`nim doprinosom mirnom re{ewu jugoslovenske krize i zato se o~ekuje da }e je podràti i prihvatiti
svi patriotski jugoslovenski opredeqeni gra|ani. To se isti~e u dana{wem
saop{tewu Izvr{nog odbora Glavnog odbora Socijalisti~ke partije Srbije, koje je dostavqeno Tanjugu. U~e{}e SPS-a u izradi konvencije je u skladu
sa vi{e puta iskazanim principima i programskim opredeqewima oko demokratskog re{ewa jugoslovenske krize.
Savez komunista pokret za Jugoslaviju Dobojske regije, kao partija i pokret sa nekoliko hiqada ~lanova, izraàva posebno ~u|ewe povodom saop{tewa Stranke demokratske akcije u kome, povodom nedavnog skupa u Beogradu o novoj Jugoslaviji, konstatuje da 13 stranaka, izuzev SDS i SPO, sve zajedno imaju ukupno 100 ~lanova. To je, konstatuje se u dana{wem saop{tewu
stranke, jo{ jedan u nizu antijugoslovenskih poku{aja, uticaja na javnost i
Jugoslavije i Bosne i Hercegovine da se razbije jugoslovenska zajednica i
onemogu}i zajedni~ki ìvot muslimana, Srba i Hrvata, kao i drugih naroda i narodnosti.
Sekretarijatu koordinacionog tela za pripremu konvencije o novoj Jugoslaviji za u~e{}e na ovom skupu, koji se odràva 3. januara u Beogradu, do
30. decembra prijavilo se ukupno 91 stranka, pokreta ili udruèwe. Od tog
broja danas je stiglo ~ak 46 prijava. Sekretarijat koordinacionog tela za
pripremu konvencije o novoj Jugoslaviji, koja }e se odràti 3. januara u velikoj sali Skup{tine Jugoslavije, saop{tio je danas da je taj skup otvoren za
doma}e i strane novinare.
Na sastanku francusko-bosansko-hercegova~ke verske i dràvne delegacije, koja je odràna danas u Sarajevu na inicijativu francuskog ministra
Bernara Ku{nera, usvojen je zajedni~ki apel za mir. Pozivamo sve stanovnike Bosne i Hercegovine da hrabro o~uvaju toleranciju koja danas vlada u
ovoj republici i da budu weni svedoci pred drugim republikama, kako bi mogao da zapo~ne neizbe`ni dijalog, kaè se u ovom apelu.
U sali Narodnog pozori{ta u Sarajevu danas je odràna zajedni~ka molitva za mir, u kojoj su u~estvovali poglavari islamske, pravoslavne, katoli~ke i jevrejske zajednice u Bosni i Hercegovini.
Princ Aleksandar Kara|or|evi} ~estitao je danas srpskom narodu Boì} i Novu godinu, izraàvaju}i uverewe da }e idu}e godine praznike slaviti zajedno u otaybini, jer mu je èqa, kako kaè, da se definitivno vrati u
Srbiju i stavi svom narodu u slu`bu. U poruci princ Aleksandar Kara|or|evi} ukazao je na tri problema. Jugoslavija stvorena 1918. godine, rat koji je
protiv vitalnih interesa srpskog naroda i tre}i poluvekovno nasle|e vladavine komunizma koji je uni{tio demokratiju. Da bismo iza{li iz dosada{wih nevoqa, poru~io je on Srbija ponovo mora da ostvari parlamentarni demokratski poredak i da se oruàni sukobi okon~aju.
490
U Zenici su predsednici Srpske demokratke stranke, Stranke demokratske akcije, Hrvatske demokratske zajednice, Stranke demokratskih promena i Stranke liberala izdali zajedni~ko saop{tewe u kome se kaè: Ako
nam nametnu rat mi }emo objaviti mir. Spremni smo i odlu~ni da sve probleme re{avamo dogovorom uz puno uvaàvawe dostojanstva, ~asti i imovine
svakog ~oveka i èlimo i ho}emo da u miru i slozi ìvimo jedni uz druge, muslimani, Srbi, Hrvati, Jugosloveni i svi ostali, isti~e se u zajedni~koj izjavi politi~kih stranaka Zenice.
Vuk Dra{kovi}, predsednik Srpskog pokreta obnove, u ime predsedni{tva stranke uputio je novogodi{wu poruku sa èqama da idu}a godina donese mir, da prevagnu razum i tolerancija, demokratija i sporazumevawe me|u svim narodima. Samo tako mogu}e je postaviti temeqe jednoj druk~ijoj i
od Evrope i sveta prihva}enoj Srbiji, koja }e svojom demokratijom, ekonomskom, kulturnom i duhovnom snagom, kao i svojom modernom i neideolo{kom vojskom biti siguran garant srpskog nacionalnog interesa. Do takve
Srbije, me|utim, nikada ne}emo sti}i pukim èqama i molitvama, za wu
moramo da se izborimo. Vremena za i{~ekivawe i politi~ku pasivnost vi{e nema, u protivnom tragi~na i fatalna 1991. }e se produìti, isti~e
Vuk Dra{kovi}.
Ocena da je u 1991. godini postignuto duhovno i politi~ko jedinstvo srpskog naroda i podr{ka inicijativi za sastanak politi~kih stranaka Jugoslavije 3. januara 1992, osnovni su stavovi predsednika Srpske narodne obnove,
Mirka Jovi}a, izre~eni na dana{woj konferenciji za {tamu. Sledi izve{taj Milice Pe{i}.
Milica Pe{i}: Jedan od doga|aja koji su obeleìli 1991. godinu je i temeqno ru{ewe koncepta avnojevske Titovske Jugoslavije, za {ta je, po Jovi}evom mi{qewu, najzaslu`nija Srpska demokratska stranka, koja je uspela da
formira Srpsku Krajinu i srpsku Bosnu i Hercegovinu. Proteklu godinu
obeleìli su i poku{aji da se izazove srpsko-srpski gra|anski rat u Srbiji, ali se u tome nije uspelo, rekao je Jovi}. On je, tako|e, ocenio da je u 1991.
Srbija dobila, kako je rekao, nekakav parlamentarni ìvot, ali je zamerio
{to se parlament pravi po konceptu zapadnih zemaqa umesto da se zasniva na
obi~ajnom pravu srpskog naroda, tradiciji i realnom politi~kom stawu. Jovi} je predloìo da se u parlament uvede i drugi dom, takozvani Dom staleà koji bi imao korektivnu i kontrolnu funkciju u odnosu na predsednika
Republike i politi~ke partije, kako bi se predupredio eventualni rad protiv srpskih nacionalnih interesa. Jovi} je i danas podrào inicijativu za
sastanak politi~kih stranaka Jugoslavije 3. januara, kao susret narodnih
predstavnika, ali i predstavnika mawina. Jovi} je, me|utim, protiv u~e{}a,
kako je rekao, parapoliti~kih organizacija pod kojima podrazumeva borce,
ène i mirovwake, jer ovi, po Jovi}evom mi{qewu ne predstavqaju nikoga.
Na konferenciji za {tampu bilo je re~i i o stawu na frontu. Jovi} je
optuìo komandu JNA da direktno radi na razbijawu zemqe, podsti~u}i Ma491
kedonce, muslimane i Albance na pobunu. Za razliku od vojnog vrha, oficiri,

operativci na frontu, spremni su, kako je rekao Jovi}, da za kratko vreme i
totalno poraze hrvatske snage. Po mi{qewu Jovi}a, na mesto ministra odbrane Jugoslavije trebalo bi umesto Veqka Kadijevi}a da do|e civilno lice.
***
Novinar: Saobra}aj na pruzi Beograd-Bar uspostavqen je posle sino}weg iskakawa jednog vagona putni~kog voza u blizini stanice Mijatovo kolo, nedaleko od Mojkovca. Vagon je iskliznuo zbog prskawa {ine. Saobra}aj
je bio u prekidu sedam sati.
Crnogorske hidroelektrane Saru{ica i Piva, kao i termoelektrana Pqevqa ispunile su godi{wi plan proizvodwe od dve milijarde i 700
miliona kilovat ~asova.
Jugoslovenski aerotransport otvorio je redovnu liniju Beograd-Tel
Aviv. Do 1. aprila avioni JAT-a lete}e jednom nedeqno, a posle toga datuma
dva puta u nedeqi.
Uplatnice beogradskog Infostana ne}e se deliti stanarima do 10. januara dok se ne zavr{e pregovori Sindikata Beograda i Gradske vlade o cenama stambeno-komunalnih usluga. Ovo je danas saop{teno u ve}u samostalnih
sindikata Beograda.
***
Novinar: TV Pri{tina je u komentaru citirala deo va{e izjave koje ste
dali pri{tinskom listu Buqku. Da li je va{a izjava ta~na.
Zoran \ini|i}: Ne, nije ta~na. To {to je sino} kao moja izjava interpretirano, ne samo da ne odgovara mojoj izjavi, nego ne odgovara mom stanovi{tu
koje je upravo suprotno od onog {to je sino} re~eno. Naravno, i naàlost da
demanti, kao i ovaj sada{wi ne moè da opere negativne politi~ke posledice za moju stranku, Demokratsku stranku, i za mene nastale tim sino}nim komentarom. Posle dve godine od postojawa Demokratske stranke ne treba nikog, ko dobronamerno i objektivno procewuje weno delovawe, uveravati da se
ona u tom svom delovawu rukovodi interesom Srbije i interesom srpskog naroda i da to, pre svega, vaì i za probleme Kosova. I utoliko, ja zaista ne
treba nikog da uveravam da u pitawu Kosova ne zastupam interese naroda kome pripadam i da zastupam interese nekog drugog naroda. To je apsurdno i to
je zaista jedna notorna stvar koju ne treba da obrazlaèm.
Novinar: Objavili smo u ve~era{wem dnevniku ovo obja{wewe poslanika Zorana \in|i}a povodom ju~era{weg komentara u dnevniku Televizije Pri{tina. Ina~e, Televizija Pri{tina, kako i nalaè Zakon o informisawu, objavi}e demanti poslanika \in|i}a u jednoj, kako smo saznali, od svojih narednih emisija.
Novi ministar kulture Srbije, Miodrag \uki}, primio je danas predstavnike kulturnih ustanova i umetni~kih udruèwa iz cele Republike. Miodrag \uki} je nagovestio nove poteze Ministarstva kulture koji podrazumevaju ne samo druga~ije programe, nego i nov na~in organizovawa i finasirawa dru{tvenih delatnosti.
492
I jedna, rekli bismo u moru neprijatnih vesti, lepa vest iz kulture.

Film Viryina rediteqa Sr|ana Karanovi}a progla{en je doma}im filom godine u tradicionalnoj anketi sarajevskog lista Oslobo|ewe. Od 22
anketirana filmska kriti~ara iz cele Jugoslavije wih 12 svoj glas je upravo
dalo ovom filmu Sr|ana Karanovi}a.
U Skup{tini grada Beograda danas je odràn novogodi{wi prijem, koji
je organizovao Fudbalski savez Jugoslavije povodom uspeha ove organizacije
u 1991. godini. Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem dobili su Ivica
Osim, trener jugoslovenske fudbalske reprezentacije i fudbalski klub
Crvena zvezda. Ovim ordenom odlikovalo ih je Predsedni{tvo Jugoslavije za vanredne sportske zasluge u 1991. godini.
Kraj nas je predsednik Skup{tine Crvene Zvezde Svetozar Mijailovi}, zaista izvanredno priznawe, mnogi kaù dobija se jednom u sto godina.
Svetozar Mijailovi}: Pa interesantno je da je Crvena zvezda dobila
prvo priznawe i to ovo najvi{e u 47. godini svoga postojawa. Mi smo tek sada shvatili da je taj vrhunski sportski rezultat, koji je Crvena zvezda postigla, tolikog dometa da je evo i Predsedni{tvo Jugoslavije donelo odluku
da na{ klub odlikuje ovako visokim priznawem.
(prekid)
Svetozar Mijailovi}: To je, rekao bih, izraz i one orijentacije brojnih
generacije Crvene zvezde i priznawe svima onima koji su deo svoga rada,
svojih htewa ugradili u taj pokret, fudbalski pokret Crvena zvezda.
Novinar: Dobitnik ovog predivnog ordena - zasluga za narod sa zlatnim
vencem je i Ivica Osim. Kako se vi ose}ate, Ivice.
Ivica Osim: Da vam pravo kaèm, ne mislim da sam ja dobitnik, to bih
podjelio, ako moè, ovako: to je i ~ast, ali obaveza i odgovornost za sve ovo
{to se de{avalo u fudbalu do sada i {to }e se de{avati posle, jer ja to tako
gledam i tako i prihvatam. Mislim da ovo odli~je koje je tu, koje je dugo godina bilo jedno od ovako najve}ih, {to bi se reklo, ja sam to ve} na neki na~in
rekao da je to previ{e za jednog jedinog ~ovjeka. A po{to mi vodimo jednu organizaciju, jednu sportsku i fudbalsku, da kaèm, gdje je ipak kolektiv vrlo
bitan, ja ovako prihvatam, ako treba samo to {to sam primio, ali bih podjelio na sve ove koji su prije toga sve napravili za ovaj sport. Prema tome, po{to je on nedjeqiv gledaju}i ovako, mislim da moè da se podjeli ako ga ~ovek ho}e da podjeli s nekim.
Novinar: Hvala i ~estitamo jo{ jednom.
Reklama: Dizajn za sva vremena. ... Bizmark, Vali, Beverli Hils, tenis,
(R
u svetu se nove, za{to ne biste i vi. Nakit zlatare Majdanpek.)
Novinar: Ki{a koja pada u Beogradu i ve}em delu Srbije ponegde je pra}ena susneìcom i snegom, nema najava otopqewa. Trenutno se, kako to meteorolozi kaù, nalazimo u toplom sektoru i to je sve. Ve} za no} i sutra najavquju temperaturu ispod nule, bili voza~ ili samo pe{ak treba biti obazriv, jer poledice }e sigurno biti.
493
Prema informacijama Auto-moto saveza na ve}ini puteva ima poledice,

na pojedinim deonicama ima ugaènog snega {to zahteva pa`qiviju vo`wu.
Pored zimske opreme na podru~ju Kopaonika, Crnog Vrha i Go~a neophodni su
i lanci. Ina~e, na grani~nim prelazima danas nije bilo duèg zadràvawa.
Na svim planinama snega ima dosta, uglavnom preko pola metra, najvi{e
na Brezovici 110 santimetara. Na Kopaoniku sneg neprekidno pada ve} 15 ~asova. Hladno je, minus devet stepeni. Duva jak vetar i stvara nanose i do jednog metra. I pored lo{ih vremenskih uslova, svi putevi na Kopaoniku su
prohodni, o~ekuje se da }e na toj planini novogodi{we praznike provesti
oko 6.000 qudi.
I stigli smo do prognoze za posledwi dan stare godine. U Srbiji, ve}em
delu Bosne, na severu Crne Gore i u Makedoniji prete`no obla~no, mestimi~no sa snegom. U isto~nim krajevima duva}e povremeno jak severni i severozapadni vetar. U ostalom delu zemqe umereno obla~no, a na Jadranu
sun~ano. Jutarwa temperatura od minus devet do minus dva. Dnevna od minus
~etiri do plus dva stepena. U Srbiji najvi{a temperatura ne}e pre}i nulti podeqak.
U Beogradu obla~no, mogu} je i kratkotrajni sneg. Temperatura ujutru
oko minus tri, a preko dana oko minus jedan stepen. A vreme u Novoj godini
prema sada{woj prognozi trebalo bi da izgleda ovako. Do kraja sedmice suvo
i tiho. Tiho vreme obi~no je i maglovito, meteorolozi kaù da }e u niìm
predelima magle biti ne samo ujutru ve} i preko dana, na planinama narednih dana sun~ano. Pred kraj sedmice o~ekuje se osetniji porast temperature.
I jo{ samo jedna vest pre nego {to zavr{imo ovaj dnevnik. Dva milicionera su rawena u oruànom sukobu koji se danas dogodio u selu Prekaze u op{tini Srbica. Grupa naoruànih Albanaca otvorila je vatru na policiju
koja je tragala za krijum~arima oru`jem. Raweni milicionari nalaze se van
ìvotne opasnosti i prva pomo} im je ukazana u bolnici u Kosovskoj Mitrovici. Jo{ uvek se ne zna da li me|u napada~ima ima poginulih ili rawenih.
Kako saznajemo, u selu Prekaze prona|ena je i ve}a koli~ina oru`ja, municije i propagandnog materijala. Re~ je, dakle, o dobro organizovanoj neprijateqskoj grupi, koja je ovaj napad na policiju dobro i pripremila. Vi{e detaqa o ovom doga|aju sazna}emo iz saop{tewa MUP-a Srbije koje se u na{oj redakciji o~ekuje svakog trenutka. Ovo je ina~e drugi okr{aj policije i albanskih separatista u selu Prekaze.
Da podsetimo, 13. maja 1981. u ovom selu ìvot su izgubila ~etiri pripadnika specijalne jedinice savezne policije. I ovo je kraj dnevnika, a smemo li da poèlimo ovog trenutka da ovo bude i kraj ovakvih vesti, bar u slede}oj 1992. godini.
Po{tovani gledaoci, za nekoliko trenutaka sledi dnevnikov dodatak. U
ime deùrne ekipe, hvala vam na pa`wi.
494
RTB
Novinar: ...ne{to vi{e od golog ìvota. I samih okr{aja na prestoni~kom asfaltu ostala su zauvek tri mladi}a, desetine su odnete ambulantnim
kolima na previjawa i le~ewe u bolnice.
Moskvom su odjekivali pucwi i kukwava, grdwa i vapaj, pozivi za zbijawe redova, u~vr{}ivane su barikade i popuwavani strojevi branilaca. Proboj nije uspeo, ali je u tu tu`nu moskovsku pono} centralna avenija sovjetske
prestonice, postala pravo strati{te.
Moskovqanka: Ovde je stvarno vru}e.
Novinar: Zbog ~ega vru}e?
Moskovqanka: Zato {to se bojim.
Novinar: Za{to se bojite?
Moskovqanka: Bojim se za budu}nost na{e dece.
Novinar: Jeqcin je u avgustu spasao Gorba~ova. Tada po~iwe kraj prvog
~oveka. On u svojstvu generalnog sekretara raspu{ta KPSS sa preko 16 miliona ~lanova. Partiju potom svugde zakonski zabrawuje, Gorba~ov vi{e nema nigde pouzdano uto~i{te. I posle sve ide razumqivim sledom. Po~etkom
ovog meseca predsednik Rusije, Belorusije i Ukrajine stvaraju slovensku zajednicu, a nekoliko dana poslije u Alma Alti, ukupno 11 republi~kih rukovodstava se izja{wava za udruìvawe uz mawe-vi{e potpunu samostalnost.
Gorba~ovu preporu~uju penziju.
Gorba~ov: Oduvek sam se ~vrsto zalagao za samostalnost...
(Crtani film: Garfild i drugari)
RTB
Novinar: @ive u istoj dràvi Jugoslaviji i nepriznavawe nas kao ~uvara zajedni~ke domovine, doqe navedeni zastupnici, ne mogu u~estvovati u daqem radu na dono{ewu ustava jer za to nemaju mandat svojih bira~a.
U Sloveniji je, 23. decembra raspisan referendum o nezavisnosti. Na
pitawe da li je plebiscit kome se traì odgovor - jeste li ili ne za samostalnu i suverenu Sloveniju, jednostrani akt, premijer Lojze Peterle je
odgovorio.
Lojze Peterle, predsednik Vlade Republike Slovenije: Na slovena~kom
Novinar: Boì} u Hrvatskoj ostaje zapaèn po Tu|manovoj ~estitki Hrvaticama i Hrvatima, Zagreb~ankama i Zagreb~anima i ostalom pu~anstvu:
Ipak, u godinu Novu u{li smo sa nadama i o~ekivawima
Gra|anin: Mislim o na~inu ìvqewa, na~inu politike i na~inu wegovog egzistirawa po dobru da vide. Bilo ... da li bi bili u Srbiji, da li u Makedoniji, da li u Jugoslavije ili van Jugoslavije.
Gra|anka: Bi}e vaqda boqe, gore ne moè nikako.
Novinar: Novogodi{wu devalvaciju brzo smo zaboravili, jer je prose~na plata Jugoslovena tada iznosila 800 maraka. Novogodi{wi do~ek stajao je
500, a u najskupqem beogradskom hotelu Hajat 2.500 dinara. Jugoslovenski
premijer i daqe je bio optimista.
495
28. decembar 1990. godine

Ante Markovi}: Na toj funkciji je napravqen predlog platne bilanse i
devizne politike za idu}u godinu. Oni su korektni, harmonizirani sa ostalim politikama i osiguravaju da se ~ak i u uvjetima provo|ewa devalvacije
doma}e valute time ne generira nova inflaciona spirala. Savezno izvr{no
vije}e je danas donelo odluku da se dinar u 1991. godini vezuje za nema~ku marku po paritetu jedna marka na devet dinara.
Novinar: U ovoj godini boì}no bogosluèwe prvi put televizija je direktno prenosila.
Sve {to nam se danas zbiva naizgled je po~elo 9. januara, kada je stiglo
dramati~no saop{tewe koje je koliko god bilo iznena|uju}e ipak davalo nadu u miran rasplet JU krize.
Tada je Predsedni{tvo dalo rok od deset dana za razoruàvawe paravojnih formacija koje su za ostvarewe kroatskih ciqeva ilegalno uvezle oru`je iz susednih zemaqa. Sutradan Ve}e za narodnu odbranu i...
(prekid)
Novinar: ...pravnog poretka Hrvatske saop{tava da nelegalna vojska
postoji samo u Kninu, te da }e se Hrvatska svim raspoloìvim sredstvima suprotstaviti ... zemqe. U Kninu su Srbi tamo{woj srpskoj miliciji po~eli da
vra}aju oru`je iz rezervnog sastava.
Knin
Neki ~ovek: Ovo oru`je {to sam donio, qudi donijeli na wemu su ostali pla~u}i, nadaju}i se u punu podr{ku Jugoslavenske narodne armije i vjeruju}i naredbi Predsedni{tva.
Novinar: Istog dana u Kijevu, naseqenom Hrvatima, bilo je ovako.
Drugi ~ovek: Mi se slaèmo sa tim {to su oni to vratili, to je qepo jako. I svako }e uraditi od nas isto ko je to jeftino oru`je dobio.
Novinar: Zna~i kod vas nema niko nema ko je taj jedan komad oru`ja dobio bez zakona.
Dan pre isteka naredbe Predsedni{tva evo {ta su jugoslovenski i slovena~ki premijer u Qubqani rekli o vra}awu oru`ja ilegalno uvezenog u
Sloveniju.
Qubqana
Ante Markovi}: Molim vas, ja sam rekao op}enito da je u toku predaja
oru`ja i da se to vr{i na jedan miran na~in, da za sada nema ekscesa.
Pi{e: Neki delovi emisije snimani su u oteànim tehni~kim uslovima,
na VHS sistemu bez znawa glavnih aktera ove pri~e
***: 25. januara Televizija Beograd emitovala je tajno snimqeni dokumentarac o aferi Kala{wikov. Javnosti su tek sada ponu|eni argumenti
za naredbu Predsedni{tva o razoruàwu paravojske.
496
Pi{e: [ta je istina o naoruàvawu teroristi~kih formacija HDZ-a

au
Hrvatskoj.
Novinar: Vrhovni{tvo Hrvatske pokre}e mehanizme masovnog naoruàvwa iz inostranih vojnih skladi{ta.
Predsednik Republike, Frawo Tu|man, i ministar unutra{wih poslova
Bojkovac, ostvaruju vi{e kontakta sa proizvo|a~ima oru`ja u svetu. Najvi{e razumevawa pokazuju Ma|ari koji {irom otvaraju svoja vojna skladi{ta.
Ve} 11. oktobra 1990. godine prva po{iqka oru`ja, u dva {lepera âzmatransa iz Bjelovara, pre{la je ma|arsku i jugoslovensku granicu. Iz dva
skladi{ta oru`ja u okolini Budimpe{te upu}ena je po{iqka radnoj organizaciji Astra iz Zagreba. Sadràj po{iqke: 450 sanduka sa preko 4.500 automatskih pu{aka kala{wikov i potrebnom koli~inom municije.
Snimqeno 6. januara 1991. godine tonski zapis
Ministar unutra{wih poslova Josip Bojkovac: ne razume se.
Ponavqamo re~i ministra Bojkovca.
Novinar: Mi }emo upotrijebiti sva sredstva, upotrebi}emo i oru`je i
Srbi vi{e nikada u Hrvatskoj ne}e biti ono dok bude nas. A nadajmo se, po{to to nije bilo do sad, wihova supremacija je pro{lost. Wihov Knin nikad
vi{e, Knin biti ne}e. I mi }emo u Knin u}i. Knin ima da nestane kao Knin.
Svi Hrvati treba da vode ra~una i mi }emo dràvu stvoriti bilo po koju cijenu, ako bude i krvi.
Snimqeno 16. decembra 1990. tonski zapis
Martin [pegeq: ne razume se.
Ponavqamo re~i Martina [pegeqa
Novinar: A Knin }emo rije{iti na taj na~in {to }emo pokasapiti. I
imamo me|unarodno priznawe za to. Onda }emo ih pokasapiti.
Novinar: Stawe se pogor{ava. Hrvatska vlast namere Predsedni{tva i
vojske progla{ava okupacijom, pove}ava rezervni sastav milicije, traì aktivirawe 140. ~lana Ustava, koji omogu}ava otcepqewe u slu~aju ugroàvawa
suvereniteta ove republike. Masovno se regrutuje hrvatska vojska.
Tomislav Mar~ep, sekretar za narodnu odbranu Vukovara: Vidite ovako,
po nare|ewu predsednika Republike Hrvatske formiramo nenaoruàne odrede. Morate znati o ~emu se tu radi. Ovako, dobili smo nare|ewe da pobiramo jo{ najboqe qude koje }emo prijaviti za rezervni sastav Ministarstva
unutra{wih poslova. To smo ve} po ograncima dali, to ve} znate kako ide.
Ovi {to su u{li u spisak uì i}i }e tamo, a ovaj {iri moramo formirati
sad odrede. Sad komandir, naravno, neka pribiqeì osobu koja je sumwivog
karaktera zato ...
Neki ~ovek: Sa~ekati jedno pet minuta da to provjerimo, onda }emo...
Tomislav Mar~ep: Dok su oni u stroju...
497
Neki ~ovek: Vidite ovako.

Tomislav Mar~ep: Samo ga pribiqeìte i on ide sa nama.
Imenom i prezimenom vi prilazite nama i on ide k vama, nema nikakvih
problema. Ni{ta tu vi{e nije tajna. Nema vi{e tajni ovde. Zna~i, mi formiramo nenaoruàne odrede, organiziramo se kao da }e biti ustanak. Zna~i
nema potrebe, ... ali sumwive qude pribiqeì, jer imamo naznake da ima sumwivih qudi, ne samo tu nego uop{te u okolici, pa da mi te qude pratimo na
odre|en na~in.
Evo ovako da vam kaèm jedno. [to se ti~e oru`ja, oru`ja sad ima.
Novinar: U me|uvremenu hrvatska policija upada u Titovu Korenicu, naredili iz Plitvica, pa Pakrac, sledi krvavi okr{aj u Borovu Selu 2. maja.
Me{tanka: Oni su izleteli iz auta i automatski su {i{ali po nama. I
dete vi~e, mama, lezite dole. Nikola se brè spustio, tako da je on ve} bio u
poloàju da leì, ja sam se spustila dole niè i dete. Ja kaèm: Gasi motor,
mislim ako pogode u motor ne}emo se sna}i. U tom su neki izleteli napoqe
i vri{tali: Nemojte molim vas, momci, nemojte molim vas pucati u narod.
Kako smo ovo preìveli ja ne znam.
Novinar: Hrvatska demokratska zajednica poziva Hrvate u zemqi i inostranstvu na takozvane mirne proteste. Zato se koristi i telefon 041/98-24.
U tim kr{ewima Ustava i protivzakonitim delovawem velikosrpskih
hegemonisti~kih unitaristi~kih i boq{evi~kih grupacija i snaga, o~igledno ujediwenih u ciqu ru{ewa demokratski izabrane vlasti u Hrvatskoj,
formirawe hrvatskog suvereniteta, slobode i nezavisnosti, te tla~ewa hrvatskog naroda, pozivamo vas na obranu Hrvatske. Sve za Hrvatsku, Hrvatsku
ni za {to. Izvr{ni odbor Hrvatske demokratske zajednice.
...svim Hrvatima dobre voqe. 5. maja...
Predsednik Tu|man 5. maja, poziva Spli}ane tako|e na mirni protest,
koji se zavr{ava ubijawem Sa{ka Je{kovskog i davqewem drugog vojnika.
...izabrana vojska u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Sloveniji i Makedoniji. Ovo trebaju biti najorganiziraniji prosjedi koji su odràni na podru~ju hrvatskog iseqeni{tva. To nam nalaè ozbiqnost ovog podmuklog trenutka u kome se nalazimo. Takvi prosjedi }e biti odràni isti dan i diqem
Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine. O razvoju situacije bi}ete i
pravovremeno obavje{teni. Uz pozdrav glavni {tabnik HDZ-a, Ante Bejo.
Po~etkom 1991. svi jugoslovenski politi~ki faktori uveravali su javnost da }e re{iti krizu demokratskim sredstvima. Ipak, januar je bio mesec
nade, ali i strepwe. Nade zbog ~estih susreta lidera, strepwe zbog utiska da
nema voqe za kompromisom.
Zagreb, 23. januara 1991. godine
Momir Bulatovi}, predsednik Predsedni{tva Crne Gore: Zaista mislimo da je u ovom trenutku potreban nemogu} model, a da bude demokratski, jer postoje niz pitawa za koje mi stvarno sada ne vidimo i ne nalazimo re{ewa.
498
Frawo Tu|man, predsednik Republike Hrvatske: Nikakva vojska, a pogotovo Jugoslovenska narodna armija, s obzirom na svoj nastanak i na ono kako
je zami{qena da bude vojska sviju naroda, ne moè biti iznad dru{tva, pa ni
iznad bilo kojeg naroda i sredstvo samo jedne politike.
Momir Bulatovi}: Nezgodno je da armija, Jugoslovenska narodna armija
ne moè i ne treba da bude bilo kakav faktor politi~kog odlu~ivawa o Jugoslaviji. Mi, naime, samo smatramo da Jugoslovenska narodna armija ima
svoje nadle`nosti precizirane Ustavom i zakonima i da te nadle`nosti treba ostvarivati u skladu sa odlukama Predsedni{tva Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, postoje}im ustavnim i zakonskim okvirima.
Novinar: Nakon bilateralnih susreta u martu Slovenija donosi Zakon
o vlastitoj imovini. Napetost se {iri i na ovu Republiku.
Politi~ka temperatura raste do usijawa i u Srbiji. Opozicione stranke, pre svih Srpski pokret obnove, nezadovoqan TV tretmanom opozicije, najavile su za 9. mart demonstracije sa ciqem smewivawa ~elnika Televizije
Beograd ili kako je Vuk Dra{kovi} nazvao TV Bastiqe.
Vlasti su zabranile skup upozoriv{i da }e zgradu Televizije braniti
svim sredstvima pravne dràve. Dolazi do sukoba, padaju qudske `rtve. Ginu
osamnaestogodi{wi Branivoje Mihailovi} i milicionar Nedeqko Kosovi}.
Vuk Dra{kovi}: Za koji trenutak kad krenemo da uzmemo TV Bastiqu,
pokazuju}i srpsko srce i srpsku izdr`qivost. Do pola ~etiri odnosno do ~etiri popodne imaju vremena da objave informaciju u pola ~etiri i da objave
ostavke.
Masa: Vu~e. Vu~e. Vu~e. Vu~e. Vu~e.
Dok su se na ulicama razbuktavali sukobi, Vlada je odbijala zahtev demonstranata i optuìvala opoziciju za razbijawe Srbije i da sutradan u 19
sati u centar grada ulaze tenkovi.
Nezadovoqni dràvnom vlasti studenti kre}u na Terazije. Formiraju
delegaciju koja od vlasti, pored ostalog, traì smenu ~elnika Televizije i
ostavku ministra policije. Socijalisti~ka partija Srbije 11. marta organizuje miting na U{}u, na kome se o terazijskim demonstracijama govori kao o
poku{aju nasilnog ru{ewa vlasti. Zahteva se zabrana nekih opozicionih
stranaka. Ipak, pobe|uje razum. Skup{tina Srbije razmatra zahteve studenata. êlnici Televizije, kao i ministar unutra{wih poslova Srbije podnose
ostavke.
Dramati~nost jugoslovenske politi~ke zbiqe ne popu{ta. Predsednik
dràve, dr Borisav Jovi}, podnosi ostavku. Ostavku podnosi i ~lan Predsedni{tva Jugoslavije iz Crne Gore, Nenad Bu}in. Povod za ostavke je trodnevno zasedawe Predsedni{tva Jugoslavije na kojem nije prihva}en zahtev armije za pove}awe borbene gotovosti, koji je smatrala neophodnom za sprovo|ewe naredbe Predsedni{tva Jugoslavije o razoruàwu paravojnih formacija
od 9. januara.
499

Borisav Jovi}, ~lan Predsedni{tva Jugoslavije: Suo~io sam se sa ~iwenicom da je u Predsedni{tvu Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije prevladao odnos snaga koji ne vodi ra~una o suverenitetu, nezavisnosti i teritorijalnoj celokupnosti zemqe, koji je orijentisan na podr{ku
raspadu zemqe, na neustavan i nedemokratski na~in, koji nastoji vezati ruke
Jugoslovenskoj narodnoj armiji kao posledwoj jugoslovenskoj instituciji koja bi mogla da obezbedi uslove za miran i demokratski rasplet krize. A imaju}i u vidu zakletvu koju sam podneo prilikom preuzimawa du`nosti, obave{tavam javnost da nisam u stawu da budem sau~esnik u takvim odlukama koje
doprinose raspadu zemqe sa mogu}im katastrofalnim posledicama za na{e
gra|ane i narode. Odlu~io sam stoga da podnesem ostavku na du`nost veruju}i da je to najpo{tenije i u skladu sa mojom save{}u.
Novinar: Skup{tina Srbije ne prihvata Jovi}evu ostavku, Nenad Bu}in
odbija svaku mogu}nost da se vrati u Predsedni{tvo. Skup{tina Srbije razre{ava Rizu Sapuyiju sa Kosova ~lanstva u Predsedni{tvu zemqe i bira Seida Bajramovi}a. Predsedni{tvo Jugoslavije 21. marta utvr|uje predlog za
prevazilaèwe politi~ke krize u 10 ta~aka. Razgovori o razre{ewu ustavno-politi~ke krize prelaze u ruke republi~kih lidera. April je u znaku samita i {estorice u Splitu, Beogradu, na brdu kod Krawa, u Ohridu, na Cetiwu. Izdvojile su se tri platforme, srpsko-crnogorska za saveznu dràvu; slovena~ko-hrvatska za savez suverenih dràva i platforma Gligorov-Izetbegovi} za zajednicu jugoslovenskih republika u kojoj bi JU zajednica imala neka obele`ja dràve.
Trebalo je, po zamisli JU samita {estorice, da se gra|ani i narodi u republikama referendumom izjasne o ovim konceptima. Me|utim, nisu uspeli
da se dogovore ni kako treba da glasi pitawe za referendum, a da bude isto za
sve Jugoslovene.
29. april 1991. godine
ôvek iz publike: A Boga mi ... Dakako li~no va{e mi{qewe, da li ... napravite nov ... ili pak ... se vrtite u krug ili ono {to neformalno ... neka gospodin Tu|man, ovaj gospodin Ku~an, izjavu ... mla}ewe prazne slame. I da li
znate koliko }e da ko{ta referendum, od ... so broj po ... 50 miliona dolara.
Prilog sa sednice Predsedni{tva
Novinar: Prvi put od smrti Josipa Broza 15. maja 1991. nije izabran
predsednik Jugoslavije. Naime, delegati Slovenije, Hrvatske i delegati Albanaca sa Kosova, 10. maja blokirali su izbor Branka Kosti}a, Jugoslava Kosti}a i Sejda Bajramovi}a u Predsedni{tvo Jugoslavije. Na sednici Predsedni{tva Jugoslavije 15. maja umesto po Ustavu, Kosovo, Vojvodinu i Crnu
Goru, predstavqali su Momir Bulatovi}, Vuka{in Jokanovi} i Jugoslav Ko500
sti}. Momir Bulatovi} odbio je da se izjasni o novim predsedniku dràve

zbog, kako je rekao, minirawa izbora Branka Kosti}a za potpredsednika
Predsedni{tva u Skup{tini Jugoslavije.
Borisav Jovi}: Molim vas, ko je za to da ~lan Predsedni{tva iz Republike Hrvatske, Stjepan Mesi}, bude izabran za predsednika Predsjedni{tva
SFRJ da digne ruku. Drnov{ek, Tupurkovski, Bogi}, Mesi}. Ko je protiv? Jokanovi}, Jovi}, Kosti}.
Moram da konstatujem da Predsedni{tvo nije donelo odluku o izboru
Stjepana Mesi}a za predsednika Predsedni{tva SFRJ.
Novinar: Stjepan Mesi} ipak postaje predsednik Jugoslavije 1. jula. Pre
svega, zauzimawem Evropske zajednice. Nekoliko dana ranije, ta~nije 25. jula, Hrvatska se progla{ava nezavisnom dràvom. Dan kasnije i Slovenija samu sebe progla{ava dràvom.
Slovena~ke oruàne snage preuzimaju kontrolu nad dràvnom granicom
prema Austriji i Italiji i postavqaju grani~ne simbole slovena~ke dràve.
Armija kre}e u izvr{avawe naredbe SIV-a o uspostavqawu savezne dràvne kontrole na granici. Oko 2.000 vojnika, prete`no u tenkovima i
oklopnim vozilima sudara se sa 30.000 ja~ih teritorijalaca. Gine 40 vojnika
i oficira i dvadesetak slovena~kih teritorijalaca, policajaca i civila.
Predsedni{tvo donosi odluku o povla~ewu armije iz Slovenije uz posredovawe misije Evropske zajednice. Istovremeno, {ire se borbe izme|u hrvatskih oruànih snaga i srpske milicije, teritorijalaca i armije u srpskim
krajinama. Neprekidno traju artiqerijski napadi izme|u Borova naseqa i
Borova Sela i Vukovara. Hrvatske snage opkoqavaju i napadaju sve garnizone armije u Hrvatskoj. U krvavim borbama ginu stotine i hiqade qudi. Nastavqa se Drugi svetski rat na ovim prostorima. Vr{e se zlodela kao pre 50
godina.
Masakr nad vojnicima i srpskim teritorijalcima najpre u centru Karlovca. Masovna zverstva nad civilima u Vukovaru i Borovu nasequ. Srpski
narod u Bosni i Hercegovini na plebiscitu odlu~uje da ostane u Jugoslaviji.
Stranka demokratske akcije i Hrvatska demokratska zajednica usvajaju, bez
politi~kih predstavnika srpskog naroda, Memorandum o suverenosti Bosne.
Predsedni{tvo ove republike traì od Evropske zajednice me|unarodno
priznawe Bosne i Hercegovine. Srbi odgovaraju sa namerom da do pravoslavne Nove godine, ako Bosna iza|e iz Jugoslavije, proglase Republiku srpskog
naroda Bosne i Hercegovine.
Vi{emese~ni rat se nastavqa, uprkos 14 potpisanih primirja kojima
kumuje i konferencija Evropske zajednice o Jugoslaviji. Predsedni{tvo
zemqe odlu~uje da zatraì pomo} mirovnih snaga Ujediwenih nacija. U ime
generalnog sekretara svetske organizacije Jugoslaviju obilazi Sajrus
Vens. Sajrus Vens do~eka}e novu 1992. u Jugoslaviji. Sre}no nama i Plavim {lemovima.
501
Bio je to pregled kqu~nih doga|aja u ovoj 1991. godini u izboru na{ih reportera, a od 1. januara idu}e godine startuje Radio-televizija Srbije. Pored
mnogih izmena u programu, jedan od glavnih prepoznatqivih oblika televizijskog nastupa nove Radio-televizijske ku}e Srbije bi}e i slede}a {pica
~ije }ete premijerno izvo|ewe upravo videti. Autori su Veselin Grozdani},
Radivoje Bogi}evi} i Zoran Simjanovi}.
I pri kraju dnevnika da se malo u ovoj novogodi{woj ve~eri na{alimo
i na sopstevni ra~un.
Narodna izreka kaè ko radi taj i gre{i. Po nekom nepisanom pravilu lapsusi qudi sa televizije uvek su bili posebna medijska atrakcija. Ne}emo kriti lapsus protekle godine na televiziji, pa i u ovim na{im dnevnicima, bilo je dosta. Neki od wih su sa~uvani u na{oj dokumentaciji. Neke od
wih prikaza}emo vam ve~eras uz napomenu da su prva dva lapsusa koja }ete videti u tradicionalnoj anketi lista TV Novosti izabrani i za lapsuse godine. Pogledajmo.
Sve, sve je pod kontrolom, ja molim dame da krenu da malo prome{aju
listi}e na kojima se nalaze svi pretplatni~ki brojevi.
Slede}a pri~a nema veze sa nama, ali ima veze sa demokratijom.
Telefoni u Boru, gledaj ovo... Telefoni u Boru, gledaj ovo (stavqa mikrofon na uvo umesto slu{alice).
Nedavno su u kontakt emisiji prvog kanala francuske televizije go{}e bile Nena Kunijevi}, realizator Televizije Beograd i peva~ica Tereza
Kesovija. [ta drugo da ih pita voditeq @an Pjer Huko nego o ratu u Francuskoj.
[ta to, nisam ja spremna.
Evo, ja sam ovo namignuo na{em kamermanu koji je rekao da treba da ovaj
budem u kadru.
Evo, oko 12.000 dinara je prose~an li~ni dohodak prema tome za te uslove rada...
Koliki je va{?
Pa moj je ne{to ve}i od tvoga, ali od tog prose~nog, ali sigurno ne moè biti onaj oslonac.
Koliki vam je?
Jugoslovenska narodna armija nije bombardovala Beo... izvinite
Dubrovnik.
Gospodine Karington, da li biste mogli...
Karington: Ne, ne bih mogao, jo{ jednom ne bih mogao. @ao mi je imao sam
dobre namere, gledam vas, ali morate prihvatiti {ta sam rekao. Ne moète
mi stajati na nozi...
Jo{ jedan dokaz o istim, ne vaqa, opravdala poverewe ne samo organizatora nego svih qudi, ha, ha, ha.
Novinar: Bio je ovo najkra}i dan, a pred nama je najduà no} u godini. Ah.
Dnevnik je zavr{en hvala vam na pa`wi i dovi|ewa.
502
(Reklame: za Kwaz Milo{, BIP i Takovo)

Novinar: Mo`da vas po{tovani gledaoci, u ovom trenutku dok se pripremate da do~ekate pono} ne zanima mnogo kakvo }e biti vreme. Ali ne samo
ve~eras, ove godine je izgleda malo kome bilo va`no ho}e li nam leto biti
toplo, ili }e nam jesen doneti mihoqsko leto. U senci rata pro{la su nam
gotovo neprime}eno, izme|u ostalog, i dva lepa, godi{wa doba. Sa wim smo
do~ekali i zimu, a bar za zimu mogli bismo ovoga puta re}i da je lepa bela,
prava, kao da je unela malo ~istote pa i pomalo vedrine u ovo na{e sumorno
vreme. I u tradicionalnu {etwu sankama Deda Mraz je ove godine mogao da
krene bez straha da }e mu negde ponestati snega. I zaista u na{oj zemqi u
ovom trenutku snega ima dosta, iako je ju~e i danas u mnogim mestima temperatura bila iznad nule. Bele se gradovi, a planine odavno u decembru nisu
imale toliko snega. Na Kopaoniku od ju~e prava me}ava, a danas joj se pridruìla i magla, pa je vidqivost veoma slaba. Kolone vozila se ipak polako probijaju ka vrhu planine, gde je ina~e sve spremno za do~ek novogodi{we no}i.
Po{to pretpostavqamo da ste i vi spremni, nama jedino preostaje da vam
uz sve lepe èqe za Novu godinu saop{timo i prognozu. îni se da su se i meteorolozi ovog puta pobrinuli da, bar kada je re~ o vremenu, sve bude u redu.
No}as vedro i ne mnogo hladno. Sutra u ve}em delu Republike razvedravawe,
jutarwa temperatura od minus devet do minus ~etiri, dnevna od minus ~etiri
do plus dva stepena. Prognoza je ista i za na{ glavni grad, dan }e biti prete`no vedar, duva}e slab severni vetar, a temperatura }e se kretati od minus
pet do nule.
I to je, po{tovani gledaoci, bilo sve {to smo pripremili u ve~era{wem dnevniku u posledwoj ovogodi{woj informativnoj emisiji Televizije Beograd. Svima vama u Jugoslaviji, kao i vama u svetu koji putem satelita
pratite programe Televizije Beograd, èlimo sre}nu i mirnu 1992. godinu.
A ovaj dnevnik zavr{avamo songom kojim smo i po~eli emisiju. Songom
koji je mo`da i jedinstvena èqa svakog dobronamernog ~oveka ove godine
ratom napa}ene zemqe.
Pesma: Samo da rata ne bude, ludilo me|u qudima.
Dnevnik RTS TV Beograd
Novinar: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Videli ste kre}emo sa novom
{picom u Novoj godini. Ispratili smo kriznu staru i do~ekali neizvesnu
Novu godinu skromnije nego ikad po meri vremena i op{tih prilika u zemqi.
Ve}ina na{ih gra|ana najlu|u no} provela je u porodi~nom krugu. Najradosnije bilo je onim porodicama ~iji su se sinovi i o~evi vratili sa rati{ta
ili su do{li na novogodi{wi vikend. U zdravicama naj~e{}e se pomiwala
jednodu{na èqa da u ovoj godini zavlada mir na svim prostorima Jugoslavije. Naàlost, izme|u èqa i stvarnosti protekle no}i ispre~ilo se oru`je. Na ve}ini ratnih àri{ta u Hrvatskoj, javqaju na{i reporteri, bilo je
provokacija, dok je ozbiqnijih borbi bilo oko vojnog aerodroma Zemunik
kod Zadra.
503
Na sre}u, na razme|u stare i Nove godine doìveli smo i radost ra|awa

novog ìvota. Svet su ugledale bebe u Novom Sadu Jelena, u Zagrebu Barbara, u Qubqani Klara, u Beogradu novoro|enoj devoj~ici kum }e se kasnije oglasiti. U na{em narodu postoji verovawe da kada se prvog dana novog leta rode
devoj~ice u zemqi }e zavladati mir. Nadajmo se da je narod uvek u pravu.
Ohrabruju}a vest stigla nam je iz Zagreba. Specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujediwenih nacija, Sajrus Vens, izjavio je da je postignut
sporazum o prekidu neprijateqstava u Jugoslaviji.
Posle ju~era{weg razgovora sa predsednikom Srbije, Slobodanom Milo{evi}em, i dana{weg sa hrvatskim predsednikom, Frawom Tu|manom,
Vens je izjavio da su obe strane prihvatile mirovni plan Ujediwenih nacija. On je odbio da govori o detaqima tog plana, istakav{i da on nije nov i, da
se radi o planu koji se oslawa na sporazum postignut u @enevi pro{le godine. Odbijaju}i da odgovori na novinarsko pitawe o tome koja je strana kriva
za dosada{we neuspele prekide vatre, Vens je izjavio da se ovoga puta ne radi o prekidu vatre, ve} o prekidu neprijateqstava i po{to je potvrdio da je
optimista, Sajrus Vens je rekao da }e svoj izve{taj podneti novom generalnom sekretaru Ujediwenih nacija, a da }e zatim biti doneta odluka o tome kada }e u Jugoslaviju do}i mirovne snage Ujediwenih nacija. U tom kontekstu
Sajrus Vens je najavio odràvawe nove sednice Saveta bezbednosti.
Pretpostavqate, Sajrus Vens je Novu godinu do~ekao u na{oj zemqi. Novogodi{wa no} u Beogradu protekla je izuzetno mirno. Na glavnim gradskim
trgovima izostalo je ve} po tradiciji bogatstvo svetle}ih lampiona. Istina, bilo je dosta pucawa i bacawa petardi, ali bez ijednog incidenta ili povrede. Zabeleìli smo kako je najveselija no} protekla u ostalim krajevima
na{e zemqe.
U Jugoslaviji igra kolo u ritmu jeleka, anterije i opanaka. Tako je bar u
istoimenom hotelu. Slo`no i raspevano.
Za nas se no} zavr{ila u hotelu Metropol.
Vesna Zmijanac: Meni je ào {to nisu svi bili sa nama, {to nije cela
Jugoslavija bila sa nama.
Goran Bregovi}: @elim da vam 1992. godina ne bude ovako grozna kao {to
je 1991. Nadam se da nismo ba{ toliki pehovi da moèmo imat jo{ jednu godinu kao {to je 1991. Ovo je najgore, nadam se, {to nam se moè desiti.
Novinar: A evo {ta je u Novoj godini na{im gledaocima poèleo Hans
Kristijan King, {ef posmatra~ke misije u Beogradu.
Hans Kristijan King: Nadam se, èlim sve najboqe Jugoslovenima, posebno srpskom narodu sve najboqe u 1992. Nadam se da }e na{a misija biti
{to pre zavr{ena, zato {to to zna~i da }e biti mir ovde u Jugoslaviji.
Radnik diskoteke: Dobro do{li u Paradizo. Izvolite u|ite.
Gost diskoteke: Sre}na Nova godina svima. Sve najboqe.
Vojnik u jedinici Bawalu~kog korpusa: Neka vam je sretna i uspe{na
1992. godina, da je ne do~ekamo nikada vi{e u ratu, ali uvek ovako i jo{ boqe
organizovano. @iveli!
504
Novinar: Ovako je, u ti{ini, sa puno tuge i sete i jedva ponekim osmehom
do~ekana Nova 1992. godina u kragujeva~kom de~jem odmarali{tu Vrmac u
kome je sme{teno vi{e od 13 izbeglih Srba iz zapadne Slavonije. Daleko od
svojih domova, ispuweni strepwom za one koji nisu uspeli da izbegnu ili su
ostali da se do posledweg bore za komad rodne grude. Ovim qudima na srcu
nije pesma pa novo leto do~ekuju sa zebwom i jednom jedinom èqom.
Baka izbeglica: Da se ku}i {to brè vratimo da svoju imovinu pogledamo.
Novinar: Daleko od ratnih razarawa u svetskim metropolama Nova godina do~ekana je bu~no i veselo.
U Wujorku je najveselije bilo na Tajm skveru. Vi{e hiqada qudi nazdravilo je velikoj jabuci, kako Wujor~ani zovu svoj grad, a statistika je saop{tila da Sjediwene Ameri~ke Dràve zahvaquju}i pove}anom prira{taju
imaju preko 250 miliona stanovnika.
Moskovqani su u Novu godinu u{li sa mnogo briga, ali ipak na Crvenom
trgu bilo je onih koji su slavili, nazdravili su Novoj godini i novoj dràvi
koja im ve} za prve dane Nove godine najavquje liberalizaciju cena i druge
mere kojima }e malo ko nazdraviti.
A ovo je uobi~ajena slika Pariza u novogodi{woj no}i. Za razliku od ranijih godina pro{la je bez ve}ih nemira. I ovoga puta Francuzi su po{tovali tradiciju. Ta~no u pono} ispijao se {ampawac.
A ovako su neki Rimqani proslavili dolazak novog leta. I pored toga
{to vreme nije bilo nimalo letwe kupawe u Tibru izdràli su najhrabriji.
A u novogodi{woj anketi u svim na{im velikim gradovima izraèna je
èqa da zavladaju mir, razumevawe, qubav, jednom re~ju da nam ova godina donese sre}u i blagostawe. Naravno, po{to je ova anketa ostavqena za slede}u
emisiju, prelazimo na ono {to smo najmawe o~ekivali u ovoj protekloj novogodi{woj no}i.
Prelaz iz stare u Novu godinu na zapadnoslavonskom rati{tu obeleèn
je novim borbama, koje su oko pono}i na podru~ju Nove Gradi{ke izazvale hrvatske oruàne formacije. U toku dana povremenih sukoba bilo je na svim
frontovima kod Nove Gradi{ke, Pakraca, Lipika i Novske. Primirje je
prekr{eno i na dubrova~kom podru~ju.
Posle relativno mirne novogodi{we no}i nevje{ti hrvatski vojnici,
koje je vrhovni{tvo gurnulo u prve borbene redove, po diktatu fa{ista, i
ovog 1. januara otvarali su minobaca~ku i artiqerijsku vatru po jedinicama
Jugoslovenske narodne armije. U raspored jedinica Bawalu~kog korpusa jo{
se poku{avaju ubaciti diverzantsko-teroristi~ke grupe snajperista. I pro{le no}i, u reonu Lipika, primje}ena je jedna takva grupa. Povremena artiqerijska dejstva neprijateqskih snaga naru{avala su mir u reonu kod Nove
Gradi{ke, Lipika i Novske. U tim reonima i ve~eras odjekuju detonacije.
Artiqerijski minobaca~ki napadi na vazduhoplovnu bazu Jugoslovenske
narodne armije u Zemuniku, izme|u Benkovca i Zadra, protegli su se i na Novu godinu, a po~eli su sino}, oko 21,30 minuta. Hrvatske paravojne formaci505
je su se oglu{ile o upozorewa da }e im na svaku provokaciju energi~no biti

uzvra}eno. No}as su vo|ene i borbe oko Novigrada dalmatinskog u kojima su
hrvatski oru`nici pretrpjeli takve gubitke u qudstvu i tehnici da im je jedino preostala predaja do koje masovno i dolazi. Na rati{tu kod Gospi}a,
ratna 1991. je okon~ana napadom na Medak sino} oko 21 sat. Na provokaciju
su krajinski branioci vratili istom mjerom.
Ni u toku novogodi{we no}i nije bilo mira na isto~noslavonskom rati{tu, a najè{}i napad hrvatski oru`nici su izvr{ili na Jarminu ispaliv{i vi{e od 70 minobaca~kih granata. Po tradiciji, ni Mirkovci nisu
bili po{te|eni, a u napadu na Marku{icu od eksplozije granate poginuo je
srpski teritorijalac Cvetin Vidakovi}. Hrvatske snage su otvarale vatru i
na Ostrovo, Karayi}e i poloàje Jugoslovenske narodne armije izme|u Sarva{a i Osijeka. Na sve ove napade srpski teritorijalci, dobrovoqci i pripadnici Jugoslovenske narodne armije èstoko su odgovarali dok su bili uzdràni na neke artiqerijske provokacije u toku dana.
Dok ovo javqamo usta{e su ponovo otvorile minobaca~ku vatru na Jarminu, ali im se sada uzvra}a punom merom.
Informativna slu`ba vojnog pomorskog sektora Boka saop{tila je da
su pro{le no}i, oko 23 ~asa, hrvatske snage prekr{ile primirje i otvorile
vatru na patrolu Jugoslovenske narodne armije, koja se kretala pravcem Zahum-Miko{nica. Jedinice Jugoslovenske narodne armije nisu odgovorile na
provokaciju.
Misija Sajrusa Vensa u Jugoslaviji pomno se prati u Londonu. U dobro
obave{tenim krugovima se nagove{tava da }e Evropska zajednica re{avawe
jugoslovenske krize u potpunosti prepustiti Ujediwenim nacijama.
Evropska zajednica }e, verovatno, u potpunosti prepustiti Ujediwenim
nacijama da prona|e re{ewe jugoslovenske krize, tvrdi se danas u diplomatskim izvorima u Londonu. Tako|e se nagove{tava da }e se predsedavaju}i mirovne konferencije o Jugoslaviji, lord Karington, povu}i sa ove funkcije i
ostaviti Sajrusu Vensu da posreduje me|u zava|enim jugoslovenskim republikama. U Londonu se veruje da postoje realne {anse da ovog puta do|e do trajnog prekida vatre i po~etka su{tinskog politi~kog dijaloga.
Jugoslovenska ambasada u Moskvi zvani~no je obavestila sve republike
dosada{weg Sovjetskog Saveza da Jugoslavija potvr|uje puni kontinuitet
me|udràvnih odnosa. Savezni sekretarijat za inostrane poslove saop{tio
da je jugoslovenska ambasada u Moskvi postala nadle`na za saradwu sa svakom
od nezavisnih republika dosada{weg Sovjetskog Saveza sa wihovom zajednicom kao i sa republikama koje su van zajednice.
Ministar inostranih poslova Republike Srbije, Vladislav Jovanovi},
razgovarao je na kraju minule godine u Lisabonu sa {efom portugalske diplomatije @oaom de Deu{ Piweirom, koji je od danas preuzeo ulogu predsedavaju}eg Ministarskog saveta Evropske zajednice. O ovom prvom kontaktu
Jovanovi} je informisao Piweira o stavu Srbije prema re{avawu krize u
Jugoslaviji. Evo {ta je portugalski premijer potom rekao.
506
@ao de Deu{ Piweiro, ministar inostranih poslova Portugalije: Mislim da je jugoslovenska kriza veoma ozbiqna, ne samo za Jugoslovene, ve} i
za Evropu i ceo svet. U ovo vreme kada su Izraelci i Arapi seli za pregovara~ki sto, kada je do{lo do evolucije u biv{em Sovjetskom Savezu, ne mogu
da shvatim da se u jednoj evropskoj zemqi kao {to je Jugoslavija ne mogu prevazi}i te{ko}e koje postoje me|u suprotstavqenim stranama. Iskreno se nadam da }e Portugalija, kao predsedavaju}i, pruìti pomo} u nastojawu da se
na|e re{ewe. Zara}ene strane moraju same da na|u pravo re{ewe, a mi }emo
sa svoje strane pruìti pomo}, a ne nametati re{ewa.
Novinar: Evropska zajednica je 15. januar ozna~ila kao datum za priznavawe jugoslovenskih republika. [ta }e se dogoditi sa Jugoslavijom posle 15.
januara?
@ao de Deu{ Piweiro: Nije sasvim ta~no to {to ste rekli. Evropska
zajednica je postavila nekoliko uslova za koje smatramo da treba da se ispune da bi republike u potpunosti bile priznate. Trenutno ne znam da li su ti
uslovi ispuweni u punoj meri. Ukoliko nisu, ne}e ni do}i do priznavawa. I
suprotno. Ako jesu, to }e se ostvariti. [ta to zna~i. Mo`da uspostavqawe
diplomatskih odnosa, ali ipak, smatram da je u tom smislu previ{e rano bilo {ta govoriti.
Novinar: Hvala lepo.
@ao de Deu{ Piweiro: Hvala lepo.
Novinar: Aktere na{eg narednog priloga, po{tovani gledaoci, videli
ste nebrojeno puta na na{im ekranima minule godine u poslani~kim klupama Narodne skup{tine Srbije ili za govornicom. Predlagali su, kritikovali, replicirali, zamerali. Narodnim poslanicima, qudima poteklim, kako
volimo da kaèmo, iz baze, odnosno iz naroda, postavili smo samo jedno pitawe, {ta o~ekujete od nastupaju}e godine.
Srbislav Milovanov, poslanik Grupe gra|ana: O~ekujem da }e prestati
rat. Drugo {to o~ekujem da }emo da se ujedinimo i da ostanemo ujediweni mi
koji èlimo zajedno da ìvimo. O~ekujem prosperitet privrede, mada je to
mo`da i najteè u ovom trenutku, s obzirom da sve ove neda}e koje su prisutne, bi}e prisutne i u 1992. godini.
Dr [e{eq: O~ekujem da pobedimo u ovom ratnom sukobu, da oslobodimo
definitivno sve srpske zemqe, da ih ujedinimo, da ìvimo u jedinstvenoj dràvi. Pretpostavqam da }emo ìveti u skra}enoj Jugoslaviji koja }e imati
nekoliko federalnih jedinica, u svakom slu~aju dana{wu Srbiju, dana{wu
Crnu Goru, dana{wu Srpsku Krajinu, srpsku Bosnu i Hercegovinu. Ako muslimani èle da ìve zajedno sa nama, moèmo imati kompletnu Bosnu i
Hercegovinu i pretpostavqam da }e Makedonija biti u toj dràvi. To je posebna federalna jedinica i Dubrova~ka republika.
Borivoje Petrovi}, potpredsednik Skup{tine Srbije: O~ekujem da odmah ratna razarawa i rat zameni rad, entuzijazam i da obezbedimo da se prevazi|u one ekonomske te{ko}e u kojima se u ovom trenutku nalazimo.
507
Slobodan Unkovi}, poslanik Socijalisti~ke partije Srbije: Vrlo je

zna~ajno da nam mladi se qudi vrate u fabrike, u privredu, na univerzitete.
Jednom re~ju, da rade posao koji najboqe mogu da rade, a u isto vreme da su uvek
spremni kao patriote da se bore za slobodu.
Dragoslav Aleksi}, poslanik Socijalisti~ke partije Srbije: Da po~ne
uobi~ajen na~in ìvota sa malo mawe politike, da to ne bude jedini interes
ili dominantni interes koji se ispoqava u ìvotu qudi.
Zoran Horvan, poslanik Srpskog pokreta obnove: @elim qubav, èlim
sre}u, èlim te usijane glave da se ohlade i èlim one prave uslove za sticawe visokog standarda. Kako to opet ne bi bile samo fraze, ja sam duboko uveren da sve ovo {to sam poèleo moè i da se realizuje i da zaìvi na ovim
prostorima uz samo jedan uslov. Uveren sam da }e on jako brzo da bude ispuwen, a to je da na ovim prostorima zaìvi program Srpskog pokreta obnove.
Andra{ Ago{ton, poslanik Demokratske zajednice vojvo|anskih Ma|ara: Svima nama u Srbiji èlim, pre svega, mir, ~ak nezavisno od toga da li }e
do}i do racionalnijeg rasu|ivawa onih koji su akteri ovog gra|anskog rata
ili ako }e do mira do}i pred jednim ja~im u~e{}em spoqnog faktora.
Mahmut Memi}, poslanik Stranke demokratske akcije: Onim mojim bira~ima u Sanyaku }u poru~iti, zbog toga sam i do{ao u konflikt sa Strankom demokratske akcije, poru~iti to da mi, muslimani u Sanyaku re{ewe moèmo nalaziti samo ako na|emo zajedni~ki jezik sa srpskim delom razumnog
gra|anstva, sa Srbima i nikako da ne nalazimo neko re{ewe van granica Republike Srbije, a pogotovo ne u inostranstvu.
Dragoqub Mi}unovi}, poslanik Demokratskog centra: @eleo bih svim
gra|anima da slede}u godinu imaju mirnu, da im deca koja su na rati{tu budu
kod ku}e, da niko ne strepi za svoje najbliè. @eleo bih da niko ne ostane
bez posla, da pokaèmo {to vi{e solidarnosti sa onima kojima }e biti najteè i èlim sebi i drugima da ne izgubimo nadu da verovatno moèmo da iz
ovoga najteèg vremena, u kojem smo se zatekli posle toliko decenija, iza|emo, verujemo da moèmo da iza|emo, {to zna~i da svako od nas u~ini sve {to
najboqe moè da bismo svi zajedno uspeli.
Novinar: I prvog dana Nove godine sportisti su bili aktivni. Prvi na
borili{te su iza{li atleti~ari, koji su u tradicionalnoj novogodi{woj
trci Sao Silvester ulicama Sao Paola ozna~ili po~etak takmi~ewa. Meksikanac Arturo Barias no}as je pobedio na stazi dugoj 15 kilometara, a u
ènskoj konkurenciji najboqa je bila Marija Serling, tako|e iz Meksika. U
Evropi u takmi~ewima na 4 skakaonice u Garmi{partenkirhenu odràno je
drugo takmi~ewe. Odatle izve{tava kolega Dragan Nikitovi}.
Dragan Nikitovi}: Na drugom takmi~ewu novogodi{we jubilarne ~etrdesete turneje skaka~a, koja je danas odràna u Garmi{partenkirhenu, pobedio je Austrijanac Andreas ..., koji je pro{le godine na ovoj skakaonici delio prvo mesto sa Nemcem Vajslangom. Drugoplasirani je mladi Finac Tomi
Naimen, koji je sa novih osvojenih 20 bodova preuzeo vo|stvo u ukupnom pla508
smanu za svetski kup, a naravno vodi i u ukupnom plasmanu na novogodi{woj

turneji posle ..., ovde zauzeo je drugo mesto. Tre}i je bio Stefan Kind iz
[vajcarske, a odli~no ~etvrto mesto osvojio je Peter iz Slovenije. Slede}e
takmi~ewe odrà}e se 4. januara.
(Reklama: za BIP)
Novinar: Prvi dan januara doneo nam je zaista lepo vreme. Beograd je
osvanuo obasjan suncem. Sun~ano je bilo i u ve}em delu zemqe, u 13 ~asova temperatura se kretala od -3 u Dimitrovgradu, do +8 stepeni u Herceg Novom. U
Evropi temperatura se od grada do grada prili~no razlikuje. Najhladnija je
Moskva sa -10, a najtoplije je bilo u Rimu 11 stepeni. U Rimu, koji je danas najtopliji grad na starom kontinentu, odràni su i tradicionalni skokovi u
vodu, a Gr~ka je u Novu 1992. godinu u{la u pravom zimskom ambijentu, koji nije ba{ uobi~ajen za ovu zemqu. Lo{e vreme u Izraelu donelo je mnogo problema, pre svega, voza~ima, a mnogi gradovi na dalekoj Sumatri prvog dana Nove
godine osvanuli su pod vodom.
I da se vratimo na{oj zemqi, na Kopaoniku nevreme je prestalo. Na isto~noj strani probijena je jedna kolovozna traka. Ekipa za ra{~i{}avawe i
daqe radi kako bi omogu}ila prohodnost u oba pravca. Put sa zapadne strane, od Jo{ani~ke bawe, je prohodan. Za sutra meteorolozi najavquju suvo vreme. Jutro maglovito, po kotlinama magla }e se zadràti tokom pre podneva. Ina~e, dan }e u ve}em delu zemqe biti prete`no sun~an. Jutarwa temperatura od -10 do -3 i dnevna od 0 do 6 stepeni. U Beogradu posle maglovitog
jutra o~ekuje se prete`no sun~an dan sa temperaturom od -5 do +3 stepena
Celzijusova.
Po{tovani gledaoci, èleli bismo, a vi nadam se ne bi imali ni{ta
protiv da nam i u budu}e ostali dnevnici traju ovako kratko. Me|utim, jo{
nismo zavr{ili emisiju. Novinari, kao {to znate, pi{u o najraznovrsnijim
doga|ajima, o ratu, o kataklizmama, o pojavama u dru{tvu, kako obi~no kaèmo, a najmawe govore o sebi. Ve~eras odstupamo od tog pravila. Sa~initi jedan televizijski dnevnik, verujte, nije nimalo lako. U tom poslu, pored qudi
koji izlaze pred kamere, u~estvuje i veliki broj saradnika. Oni u toku 365 dana televizijskih dnevnika, za vas, ostaju anonimni. U ovom novogodi{wem
dnevniku prilika je da predstavimo te na{e kolege u àru svakodnevnog posla. Ali, po{tovani gledaoci, pre nego {to vidite ovaj prilog, deùrna ekipa drugog televizijskog dnevnika Televizije Beograd èli vam sre}niju Novu 1992. godinu. Hvala vam na pa`wi.
NTV Studio B humoristi~ka emisija glumca Nenada Nenadovi}a
Neki ~ovek: Tako je govorio Aleksa [anti} Ostajte ovdje, pendrek tu|eg suda ne}e vas biti ko {to ovaj bije.
Gospodine, brate, Staqine, Josipe Visarionovi~u! Brate Staqine, Josipe Visarionovi~u! Politi~aru koji nas predstavqa{, koji si, a trebalo bi
i da bude{, petokraka na {apki svoga naroda {to od prapo~etka pa preko
509
Osme sednice ka nebu ide i koji nas ovoga dana i sada, u sada{wosti predstavqa. Gde si?
Isti glumac glumi babu: Kom{ija, ho}emo li danas na ulicu?
Glumi dedu: [ta }u tamo?
Glumi babu: Kako {ta }e{?
Glumi dedu: Miting SPS-a, ~ove~e bo`ji.
Glumi babu: Pa, ne mogu, idem na pijacu.
Miting Socijalisti~ke partije Srbije na kome svi igraju.
Glumi dedu: Kako je bilo?
Glumi babu: Zvao nas je onaj ministar da idemo na Terazije, ali ja nisam
mogla, stegla me krsta.
Glumi dedu: A, igrala si kolce. Video sam te na TV.
Glumi babu: Kao onaj na{ parwak akademik, uop{te nije po zemqi, posenilio.
Glumi dedu: ûo sam, ~uo sam. Divan govor. Miroqubiv.
Akademik Mihailo Markovi}: U ovom izdajni~kom poslu na razbijawu
Srbije u~estvuje, naàlost, i jedan broj mladih qudi koji, mo`da, naivno
veruju da je ciq sada{we ru{ila~ke akcije ve}a sloboda i demokratija. Razume se...
Narod: Zabluda, zabluda, zabluda!!!
Nikola [e}eroski: To je te{ka ... i zabluda.
Glumac: Da li vi sami donosite sve odluke ili vam neko pomaè iz porodice i {ire.
Glumac imitira glas Slobodana Milo{evi}a: Naopako bi bilo, naopako bi bilo kad bi od jednog ~oveka to zavisilo. Taj ~ovek koji bi mislio da od
wega sve zavisi sigurno ne bi bio normalan ~ovek.
Pesma grupe Galija: Stare trube. Stare trube, kad zatrube, kad me |avo
odnese, budi hrabra, stisni zube, nek te pesma ponese. Od oluje, do oluje, {ta
je tu je, ne pla~i, veseli se qudima, udahni me grudima.
Stare trube, kad zatrube, kad se pesmom dolije, svi vojnici nek se qube
odavde do Golije. Od oluje, do oluje, {ta je tu je, ne pla~i, veseli se s qudima,
udahni me grudima, oseti}e{ u venama muziku u stenama.
Veseli se s qudima, udahni me grudima, oseti}e{ u venama, muziku u stenama.
Stare trube, kad zatrube, kad me |avo odnese.
(Dok traje pesma smewuju se slike nemira u Beogradu)
Glumac: Molim da se saslu{amo. Otvaram pretres u na~elu. Molim da se
saslu{amo. Ko je za? A ko je protiv? Ima li uzdrànih? Predlog usvojen u
na~elu. Ja mislim da je ovo dobro, draga gospodo, a kao {to sam kazao, na~elo
je na~elo. Da li treba jo{ ne{to da kaèm, da li ste probali snimak?
A za dole, za drugi red, je li tako? Molim da drug Vlada uzme re~. Re~ ima
drug Vlada.
Neki poslanik: Imam tu ~itavu dokumentaciju, to su tone papira.
510
Nikola [e}eroski: To je sve od dokumentacije. To je sve od dokumentacije.

Neki poslanik: Svakog dana dva i po do tri ~asa ~itawa obave{tajnih
podataka koji govore o centralnom ratu.
Nikola [e}eroski: Od ovih dokumenta, garantiram 100 posto, nijedna,
nijedna CIA ne bi otkrila, ni ameri~ka, ni ruska ni niko.
Neki poslanik: To znaju i mnogo mawe obrazovani qudi.
Nikola [e}eroski: Argumentovano.
Glumac: Ovo {to nam se desilo jo{ ne zna~i da je zapo~eti proces izgubqen. Neko mora da je oklevetao Nikolu [., jer je, iako nije u~inio nikakvo
zlo, jednog jutra bio uhap{en.
Nikola [e}eroski: U, aha, i oni su mene hapsili osam godina, za mene je
potro{en benzin i benzin, nema, ne znam koliko tona. Po 15 kola me juri po
Beogradu da me vataju.
Glumac: No, istra`ni sudija nije se brinuo za to. Ve} je sasvim udobno
sedeo na stolici.
Nikola [e}eroski: Kori{}ena je ko istina wihova, wihova slabost, nepismenost ... ki wihova beda.
Glumac: Uradili su, u stvari, jedan veliki posao.
Nikola [e}eroski: I tako se sva dokumentacija, sva ta dokumentacija i
nikad kraja, nikada kraja, ~ove~e. Nikad kraja.
Glumac: Sve treba da bude organizovano i kontrolisano.
Pesma: Moj Tu|mane, kad u vojsku po|e{, kad u vojsku po|e{, moj Tu|mane, nemoj kninsku tvr|avu da pro|e{, tvr|avu da pro|e{, moj Tu|mane.
Glumac: Ko to tamo pjeva?
Neki seqak: Ja ne ~ujem, vaqda bih i ja ~uo ne{to, jebem ga.
Tu|man: Dosta smo se igrali demokracije.
Masa: Hrvatska. Hrvatska. Hrvatska.
Neki ~ovek: Mi nismo nikad bili protiv srpskog naroda. êtni~ko komunisti~ke mafije...
Neki ~ovek: Hrvatski narod je genocidan narod.
Novinar: Ja se slaèm sa ovim {to je gospodin Oluji} rekao.
Frawo Tu|man: Ali, prema mojim saznawima, mislim da brojka od tridesetak tisu}a nije zna~ila da se objektivno prebroje, poimeni~no, a za to postoji i za to }e postojati mogu}nost, siguran sam. Mi smo dali zada}u da se
formira komisija za utvr|ivawe ratnih zlo~ina, da u Jasenovcu ne}e utvr|ena brojka prelaziti cifru od 30 tisu}a. Ja mislim da sam napisao negde oko
35 tisu}a, ba{ zato da bih dao mogu}nosti. Jasno da to nisu bili samo Srbi,
nego da su tamo bili i Cigani, Hrvati, @idovi...
Neki ~ovek: Da nam se vrati, da nam se opet po~ne govoriti o Jasenovcu,
gde leì vi{e hrvatskih `rtava nego bilo kojih drugih.
Frawo Tu|man: Jedan, jednu tre}inu Srba u NDH treba iseliti, jednu
tre}inu likvidirat, a jednu tre}inu treba prevest na katoli~anstvo.
511
(Peva Tereza Kesovija)

Frawo Tu|man: Veoma tankovito. Tada{wa situacija je, ili sada{wa, je
veoma sli~na onda{woj.
Tito: To je bio takozvani bauher{eraj, ko je ovde po ku}ama te prozore,
vrata, brave, ... i tako daqe...
Frawo Tu|man: To su cigle, to je cement, to je ovo, to je ono.
Tito: To su na{i ubijeni...
Frawo Tu|man: Mi Drugi svjetski rat nismo zavr{ili.
Tito: Dobro je, kaèm.
Frawo Tu|man: To uop}e ne dolazi u obzir.
Tito: Ja bih ipak hteo da idem.
Nikola [e}eroski: To su qudi koji se ne znaju {ta da rade, oni su bezimeni.
Frawo Tu|man: êtni~ki vo|a...
Nikola [e}eroski: Ma, bre ko ti...
Tito: Vrlo fin ~ovjek.
Nikola [e}eroski: On ... stalno, govorio ... onako kako se sad od nas traì, ali po meni, on je bio opkoqen sa qudima kao {to je tada bio opkoqen
Milo{evi} sa Boà Markovi}a i tako jo{ da ne nabrajam, za koje nemam takve ... kao za Boà Markovi}a i tako da je Tito ... nije mogao da makne od wih,
jer tamo su bili ve}ina, a on je ipak hteo ne{to da kaè, pa kaè: Druè Tito, pa to nije za ovo, pa }emo ovako, pa }emo nako. Ko je za? Evo, i Tito je
ostao sam.
Tito: Hajdemo u kafanu.
Nikola [e}eroski: Nikada. Ja vam garantujem, nikada.
Tito: îtav dan on sjedi i mene fiksira.
Nikola [e}eroski: Ja sam sedam dana qeào...
Tito: Ja sam biro poslije toga...
Nikola [e}eroski: Meni su dolazili na Banovo Brdo po pet, {est kola oko moje ku}e da me hapse.
Tito: ...
Nikola [e}eroski: A {ta je sad ovo?
(Slika velikih demonstracija)
Tito: To je bilo u martu.
Vuk Dra{kovi}: Od na{eg ~estitoga kneza.
Tito: Veliki neki miting. Odabrani, problem je meni miting.
Nikola [e}eroski: To je milicija zabranila.
Tito: A...
Nikola [e}eroski: Tito je ba{ onako, oni su se bojali wega.
Tito: Na ulazu kafane su barikade. Tu su razme{etni bili skoro svi stolovi i stolice, napravili su vrlo dobre barikade. Bio je jedan prolaz, na tom
prolazu stoji grupa detektiva i policija. I sad ne moè{ napred.
Nikola [e}eroski: Nije mogao da makne.
512
Tito: Amo tamo, amo tamo, ja razmi{qam, ~ekam, ja sam mislio da pobegnem kada bude mrak.
Neki poslanik: Mi raspolaèmo dokumentacijom koja...
Tito: Ni{ta, laè.
Nikola [e}eroski: Uzmite olovke, papire i pi{ite, molim vas. Nek se
javi na telefon broj 4892762. Ponavqam 4892762, pozivni za Beograd je 011
ili na adresu [e}eroski Nikola, [e}eroski, [e}eroski bez v, [e}eroski
Nikola, Kraqice Katarine broj 3, Veliki Mokri Lug, Beograd. Zajedno smo
ja~i.
Zajedno smo ja~i.
Glumac: Jeste li ~uli deco, verujte bez {ale, otvoren je samit za lidere
male. Svi lideri do{li, ali oni stoje, a narodi gledaju predsednike svoje.
Pri~ali su, pri~ali od srede do petka, al se nisu odmakli daqe od po~etka.
Kiro slu{a Aliju, a Alija Kiru, izmislili nacije pa se ne prepiru. Kima~ne prijehalo u visine gleda, sve mu je dosadilo... Sloba je izlazio, a Moma se
plazio, sa crvena gledi{ta, kao i do sada ne poku{a ni{ta. Ni{ta vi{e ne
postiè ni Hrvatska ta, nego {to je i pre znala NDH, NDH. Nije bilo uspeha predsedni~kom trudu, cela muka wihova ostade zaludu. Uuuuuuu mirno dete, mirno dete, uuuuu.
(Neki qudi razgovaraju u mraku)
***: Dobro ve~e.
***: [ta se dogodilo?
***: Jedan osigura~.
***: [ta, ne moèmo bez, ovog, svetla raditi.
***: Moèmo.
***: Ajmo.
***: Moèmo.
Glumac: Minuta ekonomske propagande na{ega stalnoga sponzora.
Glumac: Isusa ti Boga. Kaj je ovo. Prije neg si pripravite juhicu neka i
vas Bog pita. Tko je Isuseka prebil ... tko. Tak su ga stukli da je bio sav krvav. Mo`da su de~ki iz redarstva zgre{ili, kad su ga videli onak bradatega.
Kaj si moramo delati?
Netom prije polaska u kriàw ili bej u deset decilitara napola kipu}e isusekove vodice potrebno je smje{ati deset, upamtite deset dekagrama
svjeè uba~enih, sitno kosanih noktiju. Lagano pirjati, te obvezno pridodati mrkve u Hrvata po osobnoj èqi, te kuhati i kuhati.
Dobar tek. U slast.
Frawo Tu|man: Hvala. To je hrvatski ...
Vojnik: Ovo koje sad jedemo ho}e falit.
Frawo Tu|man: Ne, ne,
Kuvarica: Jedete {to i qudi ovde, da li vam odgovara?
Frawo Tu|man: Upravo sam rekao i nisam lagao da je boqe nego ...
Glumac: Svim bojovnicima i stoèrnicima nekom prije obrambenoga na513
padaja na srboteroriste, srbosnajperiste, srborezerviste, petokolona{e, i

sviju spolova i dobi. Po potrebi pridonijeti posvema{wemu uzmje{aju zatomqenih protonarodnih htewi. îstoj hrvatskoj krvi, koja iznimno moè biti wema~koga, albanskoga ili kurdskoga porijekla u{prajcati... u{prajcati
tisu}inku decilitara isusekove vodice
(muzika)
KASETA V000-1504
Televizija Zagreb - prilog
Novinar: [e{eqeva frakcija Srpske narodne obnove, pjevala je Svud
su straè generala Draè, Bosna je Srbija. No ve}ina prisutnih, to nije
prihvatila.
Prisutni su se zatim uputili prema zgradama Predsjedni{tva i Skup{tine Srbije. Nije se dugo ~ekalo na odgovor na peticiju da se odmah raspi{u slobodni izbori. Napokon, posle vi{e od sat vremena, ~elnici, kako ih
ovdje zovu opozicijskih stranaka, iza{li su iz Skupt{ine bez odgovora. Niko ih nije primio. U neopisivoj gu`vi probili smo se do Vuka Dra{kovi}a
koji je zatim za Televiziju Zagreb izjavio kako srpski vlastodr{ci sada preuzimaju svu odgovornost za budu}e doga|aje u Srbiji. Na udaru mitinga...
6. maj 1991. godine
Vi i Radovan Karayi} na nekoj poqani sa srpskim borcima i narodom
Dr [e{eq: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, sre}an vam \ur|evdanski
uranak, sre}an vam hajdu~ki sastanak. Do~ekasmo, bra}o i sestre, posle poluvekovne komunisti~ke diktature te dane da se srpstvo po~elo uspravqati, da
smo povratili srpsku nacionalu svest, ponos, ~ast, dostojanstvo, da smo obnovili srpsku slogu i jedinstvo. I ne dozvolimo, bra}o i sestre, da nas niko vi{e nikada podeli i pocepa, da nas suprotstavi jedne...
(prekid)
Dr [e{eq: ...sveta. Na{i tradicionalni neprijateqi udruìli su se
protiv srpskog naroda, atakuju na na{e ène, na na{u decu, na na{e starce,
na nemo}ne, na goloruke. Na{i neprijateqi sa Zapada poku{avaju novi genocid nad srpskim narodom.
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, na{e je da tome stanemo u kraj, a neprijateqima poru~ujemo, ne samo da sada{we `rtve ne}e biti neosve}ene nego }emo im ispostaviti ra~une i za sve one ranije kada su se ve} tako odvaìli da
ponovo usta{ku kamu pod srpski vrat podmetnu.
(prekid)
Dr [e{eq: ...Iz Bosne, iz juna~ke srpske Hercegovine, ne dozvolite da
posebno vas iko deli i cepa. Vi imate jednu politi~ku stranku, Srpsku demokratsku stranku, imate svoje vo|stvo koje se dokazalo na delu, u prvim redovima, koje je osvetlalo obraz vaskolikog protiv srpstva, broj~ano nadmo}ni514
jih usta{a. Pokazali su im da srpsko juna{tvo jo{ nije zamrlo, srpski ~etni~ki odredi delova}e i na svim drugim podru~jima Zapadne Srbije i u Srpskoj Krajini, Srpskoj Slavoniji, Barawi i Zapadnom Sremu, mi ni pedaq srpske zemqe ne}emo dati. Neka idu Slovenci iz Jugoslavije. Nisu nam nikada
ni bra}a ni prijateqi bili. Neka idu i Hrvati, neka otcepquju Hrvatsku, ali
mi ne damo ni pedaq teritorije isto~no od linije Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica.
Beograd, 15. maj 1991. godine
Miting ispred Savezne skup{tine
(ne pi{e koja je televizija)
Dr [e{eq: Ta vlast nikakvim demokratskim izborima nije konstituisana. Ona je direktni produètak Titove despotije i tiranije. I tu vlast
posebno oli~ava drugi veliki zakleti neprijateq srpskog naroda, Ante
Markovi}.
Narod: Usta{a Ante...
Dr [e{eq: Taj isti Ante Markovi}
Trebiwe, 5. oktobar 1991. i 13. oktobar 1991. godine
Ne pi{e koje televizije je ovo prilog, ali ste vi u uniformi
Dr [e{eq: Juna~ki srpski narod Crne Gore i Hercegovine ponovo je
osvetlao obraz vaskolikom srpstvu. Srbi Crnogorci i Srbi Hercegovci pokazali su da su dostojni stare slave i oni }e da ostvare sve ciqeve, oni }e da
oslobode ovaj deo na{e zemqe.
Novinar: Jo{ samo jedno pitawe, da li ste do{li sami ili su sa vama va{e jedinice?
Dr [e{eq: Ne, na{i dobrovoqci se bore u Slavoniji. Ovde nije ni bilo potrebno da {aqemo na{e dobrovoqce, ovde smo do{li nas ~etvoro da
obi|emo front i da ostanemo nekoliko dana sa srpskim junacima.
Novinar: Danas je u Trebiwu...
S kanal, prilog iz vesti
Novinar: Srpska radikalna stranka poziva srpski narod da pruì pomo} Srbima u Srpskoj Republici da bi se nabavila ode}a za qudstvo za zimske dane, pozivaju se i lekari, prvenstveno hirurzi da pruè svoju pomo} srpskim borcima na rati{tima, istakao je na dana{woj konferenciji za novinare predsednik stranke dr Vojislav [e{eq. [e{eq je potom kritikovao
saveznog premijera Milana Pani}a, koji je odobrio razmenu zarobqenika,
svi za sve, sa Hrvatskom, jer je na taj na~in predato Hrvatskoj niz ratnih zlo~inaca. [e{eq je novinarima pokazao faksimil odluke Savezne vlade o razmeni koju je potpisao potpredsednik Savezne vlade, dr Oskar Kova~. [e{eq
je kritikovao Saveznu vladu da ne vr{i nikakve pripreme za zimu, niti se re{avaju vitalni problemi za ìvot, kao {to su pitawa nafte i benzina. [e{eq je zatim dodao od ukidawa sankcija ne}e biti ni{ta sve dok svet ne
515
uverimo da nikome ne}emo dati Kosovo. [to se ti~e samih izbora, [e{eq
je rekao da su oni nepotrebni na saveznom nivou.
Sve vreme trajawa konferencije za novinare [e{eq je, pomiwu}i Pani}a, govorio o wemu kao o premijeru u ostavci. @estoko je zamerio, kako je
rekao, {to Vlada u ostavci ne donosi mere o socijalnoj za{titi stanovni{tva. Odgovaraju}i na pitawa novinara [e{eq je istakao da bi svako priznavawe Titovih granica ozna~ilo svojevrsnu izdaju srpskog naroda. Posebno je zanimqiv odgovor na pitawe o Gadafijevom predlogu da se muslimani u
Bosni i Hercegovini priklone Saveznoj Republici Jugoslaviji. Predlog je
dobar odgovorio je [e{eq, ali i dolazi sa zaka{wewem, postavqa se pitawe kako to sprovesti u praksi.
Intervju snimqen u va{em starom kabinetu
Novinar: Gospodine [e{eq, na politi~koj sceni Jugoslavije i Srbije,
mi iz Srpske Republike primje}ujemo dvije tendencije. Jedna je koja poku{ava da politiku ovog dijela biv{e Jugoslavije okrene u korist srpskog naroda u biv{oj Hrvatskoj, biv{oj Bosni i Hercegovini, a ima i mnogo tonova,
disonantnih tonova u odnosu prema Srbima. Vi ste jedan od rijetkih qudi koji nije oti{ao od Srba.
Dr [e{eq: Pa ja se sa vama ne bih sloìo da sam jedan od retkih. Smatram da je ogromna ve}ina Srba doseqenika sa podru~ja biv{e Bosne i Hercegovine i danas patriotski orijentisana i da se trudi, u okvirima svojih mogu}nosti, da maksimalno pomogne tamo{wem srpskom narodu, srpskom narodu koji ìvi na podru~ju Republike Srpske. Me|utim, tih nekoliko izdajnika su veoma bu~ni, imaju veliki publicitet, imaju finansijsku potporu sa Zapada i tako se sti~e utisak kao da je to neka tendencija. Jedan Vuk Dra{kovi}, jedan Nikola Milo{evi}, ili nekoliko sli~nih ne zna~e mnogo ni srpskom narodu ni beogradskoj intelektualnoj sceni, a zahvaqauju}i wihovoj
galami izgleda kao da su oni neki zna~ajni qudi, kao da su visoki intelektualci, da su ozbiqni politi~ari i sli~no. Naravno, predstoje}i izbori
}e pokazati da su to bezna~ajne politi~ke snage i da nemaju upori{ta ni u
Beogradu, ni u Srbiji.
[to se ti~e nas koji smo oti{li pre vi{e godina sa podru~ja Bosne i
Hercegovine, ja sam oti{ao posle robije u zeni~koj tamnici, ne zato {to sam
oteran, nego zato {to bukvalno nisam imao od ~ega da ìvim. Ja nisam beào
nego sam morao da odem da bih na{ao neko uhlebqe i to sam uhlebqe na{ao u
Beogradu poput mnogih drugih, poput Rajka Noge, Vojislava Lubarde i sli~nih. Nadam se, ipak, da }e srpski narod izdràti sva ova isku{ewa koja su mu
nametnuta, da }e sa~uvati sve svoje teritorije, a moja je velika èqa da i li~no u~estvujem u zavr{noj operaciji oslobo|ewa Sarajeva.
Novinar: Vi tu operaciju Sarajeva kao da najavqujete?
Dr [e{eq: Smatram da je to jedna nu`da, da tek osloba|awem Sarajeva
moè da se okon~a rat na podru~ju Bosne i Hercegovine. Ulaskom srpskih
516
snaga u Sarajevo nesta}e svih genocidnih radwi muslimanskih mo}nika, bi}e proterane te kriminalne bande koje ugroàvaju sve stanovnike Sarajeva,
bez obzira kojoj veroispovesti pripadaju. I nakon osloba|awa Sarajeva, Republika Srpska }e jednostavno ste}i legitimitet na me|unarodnoj sceni.
Onoga ko drì glavni grad mora priznati svet i fakti~ki i formalno, u svakom slu~aju ni{ta se tu vi{e nikakvom silom ne moè promeniti.
Novinar: Da li }e tome prethoditi ili }e posle toga do}i do smirivawa fronta u Hercegovini?
Dr [e{eq: Pa front u Hercegovini nije direktno povezan sa sarajevskom operacijom ni sukobima u drugim delovima Bosne i Hercegovine, posebno na frontu izme|u Srba i muslimana. U Hercegovini, isto~noj Hercegovini, problem je hrvatska dràva jer je wen ciq da osvoji {to ve}e delove srpske teritorije i obezbedi sebi zale|e oko Dubrovnika, ali Srbi treba {to
vi{e svojih snaga tamo da koncentri{u i da uzvrate udarac, da oslobode svoj
pojas Jadranskog mora. Ako ve} nije mogu}e da se uzme pojas u Neumu i okolini, onda treba traìti kompenzaciju ju`no od Neuma, na podru~ju dubrova~kog primorja.
Vesti SRT - prilog
Novinar: ...Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq izjavio je danas
na redovnoj konferenciji za {tampu u Beogradu da wegova stranka u potpunosti podràva voqu srpskog naroda da ne prihvati Vens-Ovenove mape o podjeli biv{e Bosne i Hercegovine. [e{eq je pozvao Skup{tinu Republike
Srpske da na sutra{wem zasjedawu odbaci Vens-Ovenov prijedlog, jer bi wegovo prihvatawe, kako je rekao, bilo ravno kapitulaciji. On je podrào stav
Vlade Republike Srpske Krajine, da ne pregovara sa hrvatskom stranom, jer
je Savjet bezbjednosti jasno stavio do znawa da Srpsku Krajinu smatra dijelom Hrvatske. Ono {to bi, po rije~ima [e{eqa, trebalo da bude slede}i korak, jeste da rukovodstva, da rukovodstvo Republike Srpske i Republike Srpske Krajine pristupe ujediwewu ove dvije srpske zemqe i da ih proglase nezavisnim, jer je to po wegovom mi{qewu pitawe opstanka srpskog naroda.
Komentari{u}i najnoviju Rezoluciju Savjeta bezbjednosti [e{eq je
upozorio da je takva odluka o~ekivana, dodaju}i da Savezna Republika Jugoslavija, kao i Republika Srpska i Republika Srpska Krajina, moraju biti
stavqene u najve}i stepen borbene gotovosti. Ipak, zakqu~io je [e{eq, mislim da se Amerikanci ne}e upustiti u takvu avanturu.
SRT Sa - prilog
Novinar: Imam poverewa u diplomatske poteze predsednika Republike
Srpske Radovana Karayi}a, i mislim da ti wegovi potezi idu u pravcu smirivawa op{te situacije, ali Srbi moraju biti spremni na sve, na sva mogu}a
iznena|ewa. Nema razloga ni za kakvu paniku, srpski narod je u stawu da odo517
li svim mogu}im izazovima. U svakom slu~aju dobro je i da se popusti malo u

ovoj osnovnoj tenziji. Srbi su, ina~e, za mirno re{ewe. Mi smo mogli odavno da zakqu~imo mir da je to samo od nas zavisilo. Mir zavisi i od drugih, a
ti drugi ne}e mir.
(ise~en deo)
Novinar: Stav ruske vlade se mewa u skladu sa velikim promenama raspoloèwa ruskog naroda i ruske javnosti, i to je dobro. Pozdravqam i ovo
najnovije zalagawe Rusije da ne do|e do strane intervencije, pretwe blokadom, dono{ewe odluke u Savetu bezbednosti upotrebom veta i tako daqe.
(ise~en deo)
Novinar: Srpski narod mora biti jedinstven i sloàn, u ovoj borbi nema strana~kih podela, nema strana~kih nadmetawa. Ovo je borba srpskog naroda kao celine i ako do|e do strane vojne intervencije, svi oru`je u ruke i
na branik otaybine.
RTS B1 prilog iz Vesti
Novinar: Predsednik Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq,
komentari{u}i va{ingtonski sporazum o ujediwewu Hrvata i muslimana rekao je da je to najboqa {ansa za ujediwewe svih srpskih zemaqa, da pod hitno
treba pristupiti ujediwewu Republike Srpske i Republike Srpske Krajine
i stvarawu takozvane Zapadne Srbije. [e{eq je dodao da su se wegovi poslanici povukli iz svih skup{tinskih tela saveznog parlamenta i da }e pokrenuti pitawe Savezne vlade. On je o{tro osudio stalne provokacije NATO i
ucene Amerikanaca koje }e, po [e{equ, u budu}nosti koristiti za nove pritiske na Srbiju. Dolazak azilanata iz Nema~ke, po [e{equ, jo{ je jedna provokacija nema~kih vlasti, a situaciju u opoziciji ocenio je kao krajwe neprincipijelnu, mada se o~ekivalo od mnogih, naro~ito od Demokratske
stranke da }e izneveriti principe opozicije.
SRTSa prilog
Novnar: Lider Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq, posetio je
danas Grbavicu, srpsko naseqe u centru Sarajeva i u pratwi ~etni~kog vojvode Slavka Aleksi}a i nekoliko wegovih boraca obi{ao prve linije fronta.
U Srpsko Sarajevo svratim kad god mogu, a ovoga puta èqa mi je bila da se
uverim da li su wegovi stanovnici za potpisivawe ili nepotpisivawe, za
srpski narod sramnog predloga Kontakt grupe, izjavio je Vojislav [e{eq
dopisniku Srne.
SRT-S
Sa - prilog
Novinar: Predsednici Republike Srpske i Narodne skup{tine dr Radovan Karayi} i Mom~ilo Kraji{nik razgovarali su ve~eras u Predsedni{tvu Republike sa delegacijom Srpske radikalne stranke, koju je predvodio
wen predsednik dr Vojislav [e{eq. Obra}aju}i se novinarima nakon razgovora [e{eq i Karayi} su istakli.
518
Dr [e{eq: Delegacija Srpske radikalne stranke, na najvi{em nivou, u

poseti je Republici Srpskoj. Do{li smo da izrazimo solidarnost Srpske radikalne stranke sa na{om bra}om sa ove strane Drine u ovom odsudnom momentu wihove borbe za slobodu. Srpska radikalna stranka najo{trije osu|uje blokadu koju je reìm u Beogradu zaveo protiv Republike Srpske i mi }emo sa svoje strane sve u~initi da ta blokada {to pre padne. Ta blokada je neuporedivo okrutnija i o{trija od blokade kojoj su izloène Srbija i Crna
Gora, i utoliko ona mora pre pasti, a da se ne govori o wenoj nemoralnosti,
da se ne govori o wenoj nequdskosti, da se ne govori o ~iwenici da ovako ne{to uop{te nikada u istoriji srpskog naroda nije zabeleèno.
Srpska radikalna stranka je i do sada uvek podràvala borbu na{e bra}e sa ove strane Drine, Srba iz Republike Srpske, i mi cenimo da }e se wihova borba uskoro privesti pobedonosnom ishodu, pobednosnom kraju i da }e
srpstvo trijumfovati bez obzira na sve probleme, na sve te{ko}e, na sva isku{ewa sa kojima nas suo~avaju velike sile, a odnedavno i reìm u Beogradu.
Srpska radikalna stranka je uvek do sada podràvala rukovodstvo Republike Srpske, jer smo cenili wihov patriotizam i wihovu po`rtvovanost u
slu`bi svome narodu.
Dr Radovan Karayi}: Mi smo zadovoqni posetom delegacije Srpske radikalne stranke na najvi{em nivou i to je za nas posebno dragocijeno, s obzirom na trenutak u kome se nalazimo. Dragocijeno je sa stanovi{ta o~uvawa
celokupnog jedinstva srpskog naroda, dragocjeno je sa stanovi{ta podr{ke
koju imamo i koja je u ovom trenutku dragocjenija nego u nekom mirnom ili neutralnom trenutku.
Mi smo uvijek imali dobre odnose, i, {to je najva`nije, nismo bili u
prilici da se borimo za vlast, a ~ini mi se, i kada bismo bili da nikada ne
bi `rtvovali nacionalne interese za puku borbu za vlast. Nama je, kaèm,
posebno dragocijen svaki glas u Srbiji koji nas razumije, posebno kada je u pitawu parlamentarna i veoma uticajna stranka, i u tom pogledu mi smo sre}ni
{to je do{lo do ove posjete i najavile su i neke druge stranke svoju posjetu i
svoju solidarnost.
Novinar: Podr{ku naroda...
SRT-S
Sa - prilog
Novinar: Pro{log ~etvrtka u Ugqeviku je odràna osniva~ka skup{tina Srpske radikalne stranke. Skup{tini su prisustovali predsednik Srpske radikalne stranke za Republiku Srpsku dr Nikola Popla{en, predsednik Skup{tine op{tine Ugqevik, Miladin Cvitanovi}, kao i vi{e saveznih i republi~kih poslanika Srpske radikalne stranke. U ime Centralne
otaybinske uprave, ovom skupu prisustovale su i ~etni~ke vojvode Zoran
Draìlovi} î~a, Mirko Blagojevi} i Mitar Maksimovi} Manda. Usvajawem Statuta Srpske radikalne stranke op{tine Ugqevik stvoreni su uslovi za okupqawe {ireg ~lanstva. Osnovna poruka u izlagawu ve}ine u~esnika
519
na ovom skupu bila je apel za jedinstvo srpskog naroda i nepostojawe granica me|u delovima tog naroda.
Dr Popla{en: Skup{tina je odràna i pored toga {to traju borbena dejstva. Qudi su na{li malo vremena i organizovali se da u~estvuju u radu i daju podr{ku toj manifestaciji. U rukovodstvu stranke su vrlo ozbiqni qudi
koji realisti~ki, zrelo gledaju na ovaj trenutak i koji sigurno ne}e ~initi
takve korake koji }e {tetiti srpskom narodu u celini, pa ni na ovim prostorima. Nadam se da osnivawem Srpske radikalne stranke u Ugqeviku, pored
ostalog, i na ovom prostoru stvaramo takav miqe koji }e obezbjediti konkurenciju zrelih ideja, perfekciju vlasti i kona~no definisawe osnovnih ciqeva srpskog naroda sa ovih prostora.
Novinar: Sa ovog skupa u Ugqeviku upu}en je telegram podr{ke predsedniku Srpske radikalne stranke, dr Vojislavu [e{equ.
SRT, emisija Vidik, intervju
Novinar: U ve~era{wem Vidiku ~u}emo razmi{qawe dr Vojislava
[e{eqa, predsednika Srpske radikalne stranke u ekskluzivnom i prvom intervjuu koji je dao nakon vi{emese~nog boravka u zatovru. Prene}emo onaj
deo intervjua koji se odnosi na doga|aje na na{im prostorima i aktuelni trenutak u Srbiji. Nastojali smo ovom prilikom, bar delimi~no, da izbegnemo
[e{eqeve grube optu`be na ra~un Socijalisti~ke partije Srbije i wenog
predsednika iz profesionalnog razloga, jer nismo u mogu}nosti da pruìmo
priliku i drugoj strani da iznese svoje argumente.
Dok ste bili u Centralnom zatvoru, verovatno ste pratili {ta se doga|a i na doma}oj i na svetskoj politi~koj sceni. U posledwe vreme dosta je aktuelno pitawe zajedni~kog istupa opozicionih stranaka na lokalnim izborima u Srbiji. [ta mislite, kakva je perspektiva takvog jednog dogovora i da
li je uop{te mogu}e da do|e do dogovora izme|u opozicionih stranaka?
Dr [e{eq: [to se lokalnih izbora ti~e, mogu}a je koalicija relevantnih, ozbiqnih opozicionih stranaka. Dakle, to su one stranke koje su zastupqene u parlamentu, i ta saradwa ve} daje dobre rezultate. U nedequ je pobedio na{ kandidat u Rakovici na izborima. Imali smo podr{ku ostalih opozicionih stranaka i socijalisti su besni zbog toga. @alili su se i navode da
sam ja kriv za wihov poraz zato {to sam na dan izbora pro{etao Rakovicom,
{to su me qudi videlu i Rakovici. To sve govori kolika je teìna wihovog
pada. Ali, {to se ti~e ozbiqnije saradwe me|u opozicionim strankama tu
nisam ba{ preterani optimista, jer da bismo sara|ivali morali bismo imati neke elemente zajedni~kog programa. A prevashodno bismo morali da se
na|emo na istoj talasnoj duìni o nacionalnim pitawu, o pitawu patriotizma. Za Srpsku radikalnu stranku tu nikada nikakvi kompromisi ne}e biti
mogu}i. Mi smo stranka koja je od po~etka stala u odbranu srpskih nacionalnih interesa, borila se za stvarawe Republike Srpske i Republike Srpske
Krajine. Stala u wihovu odbranu, mnogo `rtvovala, mnogi su dali ìvote za
520
odbranu ovih srpskih dràva i za nas jedinstvo srpskog naroda nema cenu. Za
nas je to najva`nije, moèmo sara|ivati po programskim ta~kama samo sa
strankama koje su nam sli~ne po tom pitawu.
Novinar: Pitawe izbora na neki na~in, aktuelizovano je u Republici
Srpskoj. Nedavno je u Prijedoru bio sastanak opozicionih stranaka gde se
traì od rukovodstva Republike Srpske raspisivawe izbora. Po va{em mi{qewu, zapravo, da li je u ovom trenutku mogu}e da do|e do izbora, da li uop{te treba da do|e, {ta mislite da li }e se i Srpska radikalna stranka pojaviti na tim izborima ukoliko do wih do|e?
Dr [e{eq: Mi smo odavde, iz Centralne otaybinske uprave, uputili
primedbu na{em odboru iz Prijedora, zato {to su se ukqu~ili, odnosno sastavili saop{tewe zajedno sa predstavnicima Socijalisti~ke partije, odnosno SK pokreta za Jugoslaviju. Mi sa wima ne}emo nikakve kontakte ni ovde,
a ni na prostoru Republike Srpske, jer je wihovo rukovodstvo izdajni~ko, wihova je politika izdajni~ka. Uostalom, to je produètak Milo{evi}eve politike na prostoru Republike Srpske. Ali, smatramo da bi bilo veoma pametno da su izbori u Republici Srpskoj zakazani recimo u avgustu, odmah nakon {to je Milo{evi} uspostavio blokadu na Drini. Mislim da bi narod sa
jednim odu{evqewem glasao za patriotske stranke, a to su Srpska radikalna
stranka i Srpska demokratska stranka. Kakav bi bio odnos snaga, to bismo
videli na izborima. Srpska radikalna stranka je opoziciona politi~ka partija na prostoru Republike Srpske. Mi smo kasnije tamo formirani, pa nismo u~estvovali na onim izborima 1990. godine i zato nismo parlamentarna
stranka i to je jedini razlog za{to jo{ uvek nismo parlamentarna stranka,
ali smo veoma jaki i mislim otprilike jedna tre}ina bira~kog tela, kako sada stoje stvari, svoje poverewe poklawa Srpskoj radikalnoj stranci. Mi, kao
opoziciona stranka, prièqkujemo izbore {to pre, i za izbore smo uvek
spremni, na izborima bismo sigurno u~estvovali i na prostoru Republike
Srpske, tamo nam je strana~ka organizacija veoma ~vrsta, imamo veliki broj
~lanova, imamo dobro i sposobno rukovodstvo, ali ono {to je sada na delu, to
je nezakonito me{etarewe reìma iz Beograda da bi se stvorio {to ve}i haos u Republici Srpskoj. Republika Srpska je ve} nekoliko godina u ratnom
stawu. U fakti~kom ratnom stawu, bez obzira {to ono formalno nije progla{eno, i tu ima ogroman broj problema, problema egzistencije qudi, bukvalno egzistencije qudi, zatim privrednog ìvota, problema sa kriminalom, funkcionisawa dràvne vlasti i sve ostalo. Dobar deo tih problema je
proizveden objektivnom odgovorno{}u, mada ima i dosta subjektivnih problema, nesnalaèwa vlasti i tako daqe. Prema tome, mi imamo razumevawa,
ali mnogo toga ne opravdavamo, vidite mi ni dosad nismo uspevali da kritikujemo sve negativne pojave. Ali, smatramo da srpski narod u celini treba da
se ujedini protiv pritisaka koji dolazi iz Beograda od Milo{evi}evog izdajni~kog reìma. Da tu ne smemo nikako popu{tati. Posebno da na ovoj me|usobnoj liniji radikali i qudi iz SDS-a vode polemiku o ratnim pitawi521
ma i tako daqe. Ali kad je re~ o pritiscima iz Beograda onda moramo imati
jedinstven front i ne podlegati tim pritiscima. Vidite, Milo{evi} je kupio, bukvalno kupio nekoliko poslanika Narodne stranke Republike Srpske. I oni sada proteìraju wegovu politiku. Vode politiku izdaje srpskih
nacionalnih interesa. Rade na tome da se bukvalno prihvati plan Kontakt
grupe. Traè maletene kapitulaciju Republike Srpske. To se ne sme dozvoliti i ne sme se dozvoliti da Milo{evi} odavde toliko zavara Srbe u Republici Srpskoj da maltene do|e do unutra{wih obra~una, do mr`we i sli~no. A
neke indicije ve} pokazuju da Milo{evi} ide u tom pravcu. Mi moramo biti
veoma oprezni.
Novinar: Najave da }e Hrvatska krenuti u integraciju, kako oni kaù
grupa podru~ja, odnosno Republike Srpske Krajine, dosta su ozbiqne, bar kada je u pitawu zvani~ni Zagreb, a vidimo i reagovawe wihovih opozicionih
stranaka. Prema va{em mi{qewu, da li je pretwa gospodina Tu|mana zaista
ozbiqna i {ta se zapravo u pozadini krije?
Dr [e{eq: Pretwa Frawe Tu|mana je u skladu sa najnovijim planom
Kontakt grupe, takozvane, koja poku{ava da integri{e Krajinu u sastav Republike Hrvatske. Srbi se tome moraju energi~no suprotstaviti i Milan
Marti} je ve} doneo odluku da se taj plan odbaci. Kakav treba da bude srpski
odgovor? Srpski odgovor treba da bude ujediwewe Republike Srpske i Republike Srpske Krajine u jednu jedinstvenustvenu dràvu. Mi se odavno zalaèmo za tako ne{to, nedavno je bilo {ansi da se to formira, ali su se suprotstavili Borislav Mikeli} i Milan Babi}. I tako su minirali poku{aj da se na Skup{tini Republike Srpske donese odluka o definitivnom ujediwewu. Mi }emo se i daqe boriti za to definitivno ujediwewe, smatramo
da je to kqu~na {ansa za opstanak zapadnih Srba, da bi se ta dràva mogla
zvati Zapadna Srbija. Da se odmah proglasi nezavisnost i da se pred svr{en
~in stavi me|unarodna zajednica, kao {to je me|unarodna zajednica svojevremeno slovena~kom i hrvatskom secesijom bila stavqena pred svr{en ~in.
Novinar: Prema va{em mi{qewu, da li bi se hrvatski reìm zaista odlu~io na oruànu akciju, da li bi Savezna Republika Jugoslavija, odnosno
Srbija i Crna Gora, pritekle u pomo} svom narodu zapadno od Drine?
Dr [e{eq: Setite se kad je Tu|man udario na îtluk, mi smo za dva dana, uputili tri i po hiqade dobrovoqaca, preko Republike Srpske, da odbrane Srpsku Krajinu. Sad bi to i{lo teè, ali bi ipak i{lo, na{i bi dobrovoqci ako treba plivali preko Drine, do{li bi da pomognu svojoj bra}i. I na
to treba ra~unati, u Milo{evi}a se sigurno vi{e ne moèmo nikada uzdati.
Novinar: Za vreme va{eg boravka u zatvoru, mnogi tekstovi iz {tampe
vezivali su zapravo va{e zatvarawe mogu}im procesom su|ewa za ratne zlo~ine u Hagu. Pa je tako bilo par postavki da je zapravo to potez reìma koji
ide u tom pravcu. [ta mislite o tom procesu, ukoliko bi stigao poziv za su|ewe u Hagu, kako biste se vi pona{ali?
522
Dr [e{eq: Ja spremno o~ekujem tu`bu tuìoca Gledstona i sa nestrpqewem ~ekam putovawe u Hag. Milo{evi} se najvi{e boji mog odlaska u
Hag. Prvo, ja nikada nikakav ratni zlo~in nisam po~inio, niti sam bio sau~esnik u ratnim zlo~inima. Dobrovoqci Srpske radikalne stranke su uvek
vaìli kao najdisciplinovaniji borci, nikada nisu maltretirali i ugwetavali civile, jer to nije bila karakteristika srpskih vojnika u ovom ratu. Dakle, nemamo ~ega da se bojimo. U Hagu se iskqu~ivo sudi zbog srpskog nacionalizma, a ja sam spreman da pred o~ima celokupne svetske javnosti branim
postavke srpskog nacionalizma i ukaèm na sve zlo~ine koje je me|unarodna
zajednica po~inila protiv srpskog naroda.
Novinar: Gospodine [e{eq, hvala vam na ovom ekskluzivnom razgovoru.
Za emisiju Vidik iz Beograda Vlastimir Vidi}.
SRT
Novinar: Lider Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq, u dana{woj izjavi srpskoj novinskoj agenciji Srna izme|u ostalog je rekao: Da
bi se spre~ilo unutra{we podrivawe Republike Srpske Krajine, krajinski
radikali su ponudili predsedniku Srpske demokratske stranke Krajine, Milanu Babi}u, da se obnovi koalicija Srpske radikalne stranke i Srpske demokratske stranke Krajine i da u tu koaliciju bude ukqu~ena i Srpska demokratska stranka srpskih zemaqa, ~iji je predsednik Radovan Karayi}. Jedina
perspektiva zapadnih srpskih zemaqa je ujediwewe u zajedni~ku dràvu Zapadnu Srbiju, a za Republiku Srpsku Krajinu to je ~ak i pitawe opstanka, ocewuje [e{eq, pozdravqaju}i formirawe zajedni~kog Saveta odbrane Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, kao zna~ajan korak ka potpunom
ujediwewu.
SRT Dnevnik - prilog
Novinar: ...I u nastavku politi~ke scene, odgovor na sve pritiske na Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu jeste ujediwewe ove dve zapadne srpske dràve u Zapadnu Srbiju, rekao je, izme|u ostalog, na mitinzima
Srpske radikalne stranke u Prijedoru i Kninu wen lider dr Vojislav [e{eq.
Na putu do Knina i najzapadnije srpske zemqe, dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, svratio je jutros u Prijedor gdje ga je na
platou ispred Robne ku}e Patrija burnim aplauzima i odobravawima do~ekalo vi{e hiqada Prijedor~ana. Iako pomalo zate~en i iznena|en tako
srda~nom dobrodo{licom popularni vojvoda se nije dao zbuniti.
Dr [e{eq: Danas smo samo na proputovawu kroz juna~ki srpski Prijedor. Na putu za Srpsku Krajinu, koja je trenutno najugroènija srpska zemqa.
Budu}nost Srpske Krajine je u sjediwewu sa Republikom Srpskom, u stvarawu jedinstvene srpske dràve Zapadne Srbije, sa prestonicom u Bawaluci.
523
Iz Knina
Novinar: Ako padne Knin, pa{}e i Republika Srpska, pa{}e i Srbija, a
mi to ne}emo dozvoliti, osnovna je poruka sa dana{weg mitinga Srpske radikalne stranke u Kninu, na kojem je, pored Vojislava [e{eqa, prisustvovalo i weno najvi{e rukovodstvo iz Srpske Krajine i Republike Srbije. Lider
srpskih radikala, Vojislav [e{eq, pred nekoliko hiqada gra|ana okupqenih na centralnom gradskom trgu uputio je rije~i podr{ke narodu Srpske
Krajine i wenom predsedniku Milanu Marti}u. Velike sile èle da otmu
ono {to ste vi u krvi stvorili, a jedan od na~ina je i poku{aj da se promijeni mandat mirovnih snaga, rekao je [e{eq, ali, nema tog Srbina koji moè da prihvati izlazak UNPROFORA na granicu izme|u Srpske Krajine i
Republike Srpske. Oni mogu da raspore|uju mirovne snage po ~itavoj teritoriji Hrvatske, nastavio je [e{eq, ali Republika Srpska Krajina nije Hrvatska i nikada ne}e biti wen sastavni deo. Okupqenim gra|anima obratili su se i drugi funkcioneri Srpske radikalne stranke, koji su tako|e govorili o agresivnim namjerama Hrvatske isti~u}i potrebu zajedni~kog djelovawa svih patriotskih stranaka i u Republici Srpskoj i Srpskoj Krajini.
SRT emisija Aktuelni razgovor, gost dr Vojislav [e{eq
Na{a najava za tribinu: Vojislav [e{eq u Bawaluci govori na tribini Me|u Srbima nema granica. U~estvuju i prvaci Srpske radikalne stranke, dvorana Borik u ponedeqak, 20. marta, u 17 ~asova. Srpska radikalna
stranka. Mi se nismo promenili.
Novinar: Upravo ste vidjeli spot kojim je Srpska televizija posledwih
nekoliko dana najavqivala javnu tribinu koju je Srpska radikalna stranka
ve~eras odràla u sportskoj dvorani Borik u Bawaluci. Tribina je imala
naziv Me|u Srbima nema granica.
Koristimo zgodnu priliku, prisustvo lidera Srpske radikalne stranke, dr Vojislava [e{eqa, da u jednosatnom televizijskom razgovoru progovorimo o aktuelnim politi~kim pitawima na prostorima srpskih zemaqa
i u svijetu.
Gospodine [e{eq, dobro vam ve~e i dobro do{li.
Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao.
Novinar: Sude}i po onome {to sam imao priliku da vidim, dok je novinar montirao prilog iz sportske dvorane, bio je to impozantan skup, negde
oko 4.000 posjetilaca. Da li ste zadovoqni?
Dr [e{eq: Veoma sam zadovoqan. Ne znam ta~no koliko je qudi bilo,
ali bilo je zaista mnogo, sala dvorane Borik bila je prepuna.
Novinar: Moè se slobodno re}i da je to bila samo jedna u nizu aktivnosti koje ste vi i va{i saradnici imali proteklih dana na ovim prostorima
zapadnih srpskih zemaqa.
Dr [e{eq: Prevashodni na{ ciq bio je obilazak Srpske Krajine, jer je
ona sad u nekoj kriti~noj situaciji pred 31. mart. Velike sile joj spremaju no524
vu Rezoluciju Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, koja bi trebalo izgleda da promeni status i ciqeve stacionirawa trupa UNPROFORA. S druge
strane, Milo{evi}ev pritisak je ovih dana poja~an preko wegovog agenta
Borislava Mikeli}a. Milo{evi}u je ciq da sru{i Milana Marti}a i mi
smo i{li da mu pruìmo podr{ku, javno, otvoreno, onako kako mi radikali
jedino i znamo.
Novinar: Dakle, moè se re}i da je to bilo u okviru redovnih aktivnosti da se informi{ete i da sagledate situaciju.
Dr [e{eq: Da.
Novinar: Dok sam vas slu{ao stalno mi je u podsvijesti ovaj va{ slogan
Mi se nismo promenili. Zna~i li to da se, i smatrate li vi kao lider da se
zaista od samog starta niste ni u ~emu mjewali i da li ste mo`da na bazi sada{wih iskustava, na osnovu onoga {to ste vidjeli i stekli proteklih dana
do{li do zakqu~ka da }ete se negdje mo`da i morati mjewati?
Dr [e{eq: Vidite, nijedan ~ovek ne moè za sebe re}i da se apsolutno
ne mewa, nijedna politi~ka stranka, ali ukoliko smo se mi mewali, mewali
smo se u onom pravcu u kojem smo krenuli kada smo formirali svoju stranku.
Dakle, usavr{avali smo se, razvijali, ali ni od jednog bitnog na~ela nismo
odstupili. Ni od jednog programskog stava, principa. Mi smo jedina politi~ka stranka u Srbiji koja je ostala pri istom programu s kojim je krenula
kada je formirana. Sve ostale su lutale, posebno su lutale po nacionalnom
pitawu. Tu kod nas nikada nije bilo nepoznanica, nikada nedoumica, mi smo
svoj ciq znali, samo smo kora~ali, nekada krupnijim, nekada sitnijim koracima, ali uvek u pravcu tog ciqa.
Novinar: Nisam stigao da vas pitam, jer ste malopre u{li u studio, praktikujemo da budemo otvoreni prema gledaocima, da mogu i gledaoci pitati.
Ima li nekih problema da to uradimo i ovom prilikom?
Dr [e{eq: Ne, za{to. [to se nas, srpskih radikala ti~e, mi najvi{e volimo najprovokativnija i najteà pitawa.
Novinar: Da podsetim gledaoce na brojeve telefona, brojevi su 32-649 i
34-017. Molim reìju da pripremi prilog da pogledamo ne{to te atmosfere
koja se bila ve~eras u sportskoj dvorani Borik u Bawaluci, a nakon toga }emo nastaviti razgovor. Evo vidim, brojeve telefona ste imali i na monitoru.
Reìja izvolite.
Imamo tehni~kih problema u reìji. Ne znam da li ima neki signal da
znamo o ~emu se radi.
Prilog u okviru iste emisije (u kojem je ton veoma lo{)
Novinar: Pod parolom: Mi se nismo promenili i Gde su srpske zemqe,
tu su srpski radikali, ve~eras je u Bawaluci, u prepunoj dvorani Borik,
odràna javna tribina Srpske radikalne stranke. U ovom osetqivom politi~kom trenutku, sudbonosnom po budu}nost zapadnih srpskih dràva, radikali su ponovo do{li u Bawaluku da daju svoju podr{ku konceptu ujediwewa
svih srpskih dràva, odnosno, prve faze koja bi podrazumevala ujediwewe Re525
publike Srpske i Republike Srpske Krajine. Tu te`wu su ve~eras za govornicom ponavqali svi, osu|uju}i sve podele me|u Srbima koje ozbiqno prete
da devalviraju sve ono {to je do sada postignuto. Prvi za govornicom se ve~eras pojavio predsednik Srpske radikalne stranke Republike Srpske vojvoda prof. dr Nikola Popla{en. Jedina {ansa na{eg opstanka, po re~ima dr
Popla{ena, jeste da svi Srbi ìve u jednoj dràvi. Pritom je podsjetio da su
srpski radikali, upravo na dana{wi dan, pre dve godine zakqu~ili da je potrebno pristupiti ujediwewu Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Zbog toga su odu{evqeno pozdravili na nedavno oìvqavawe te zajedni~ke ideje srpskog naroda, ~inom formirawa zajedni~kog Saveta odbrane juga
zapadnih srpskih dràva.
Dr Popla{en: Moram da podsjetim ovom prilikom da ve} dobro poznata
ideja Srpske radikalne stranke, koju posebno nastojimo da ostvarimo, da je jedina {ansa na{eg opstanka da svi Srbi ìve u jednoj nacionalnoj srpskoj dràvi. Od nijednog na{eg sela nismo odustali. Da li je ovde policijski hir
ili dobra participacija koja nije realizovana. Mislim da danas moè zakqu~iti da bi to bila dràva koja je bogatija, mo}nija i ve}a od Slovenije
ili od Hrvatske, ili od Makedonije. U isto vreme takva dràva bila bi saradnik na{oj bra}i u Srbiji, a Srbija kakva je danas bole}iva, ne bi bila na
kolenima nego bi bila ravnopravan partner belosvetskim hoh{taplerima i
huqama. Mi se danas nalazimo u jednoj situaciji kada su u ~etvorogodi{wem
ratu velike sile samo promenile taktiku razdvajawa Srbije, pobrkali su ra~une, ra~une su im pobrkali zapadni Srbi. Jo{ nisu dospeli do Drine, jo{
nisu do{li na red, ako Bog da i ne}e Vojvodina i Kosovo i svo|ewe Srbije na
Beogradski pa{aluk.
Novinar: Potom su se za govornicom smewivali brojni strana~ki prvaci Srpske radikalne stranke, zajedni~ki imeniteq wihovih istupa je bila
podr{ka konceptu jedinstvene srpske dràve zapadno od Drine sa glavnim
gradom Bawalukom. Brojne optu`be su izre~ene na ra~un aktuelne vlasti u
Srbiji, koja, kako je re~eno, jo{ uvek nema jasno definisan srpski nacionalni interes.
Prof. Predrag Lazarevi}: Dame i gospodo, dragi gra|ani, da bi se ostvarila na{a zajedni~ka èqa da dobijemo prvo Zapadnu Srbiju, sa centrom u
Bawaluci, a zatim i Srbiju, ni veliku ni malu, nego onoliku kolika pripada
srpskom narodu po wegovom broju i wegovoj rasprostrawenosti, mi bismo morali prvenstveno da u ovom trenutku shvatimo da ìvimo vrlo delikatnu
istorijsku epohu. Ovo su mo`da najdelikatniji trenuci u na{oj istoriji, trenuci u kojima moramo raspoznati ko nam je u svetu ve}i prijateq, da li oni
koji èle da se ukinu sankcije Srbiji i zalaù se zato kao Vatikan ili oni
koji te sankcije podràvaju. Gle paradoksa, Amerikanci koji podràvaju
sankcije protiv Srbije, postaju nam u ovom trenutku bliì od onih koji se
zalaù za wihovo ukidawe. Jedini Vatikan, jer on vodi politiku u svetu da
se samo razbijawem srpskog korpusa moè ostvariti kona~ni ciq.
526
Dragan Jovanovi}, sekretar Srpske radikalne stranke Republike Srpske: Dolazim iz vojvodstva Svetog Save, iz svete srpske zemqe u kojoj ... srpskog naroda i nosim pozdrave. Kakvo je stawe? Hrabri, nepokolebivi i prkosni Kraji{nici, mi se od ovog boja na koje je na{ predsednik, ... mi znamo sudbu i sve {to nas ~eka. Dakle, bez obzira u kojoj se politi~koj partiji pravi,
da li u Beogradu ili na Palama, ne dolazi u obzir.
Branko Vojnica, predsednik IO Srpske radikalne stranke Republike
Srpske Krajine: Opstanak srpstva osnovno je pitawe i ono nam name}e potrebu da kao srpski radikali, ali isto tako i kao srpske patriote, razmislimo o onim pitawima vezanim za srpski nacionalni problem i za ... ovako te{kim uslovima. Kakvo je stawe danas u Republici Srpskoj Krajini, onoj najzapadnijoj srpskoj dràvi? Vrlo je te{ko, vrlo te{ko i nalazimo se pred velikim isku{ewima, s obzirom da smo pod velikim pretwama, pred takore}i
agresijom, isto tako i pred ovom Rezolucijom od koje moèmo o~ekivati samo to da nam nametnu svojevrsnu okupaciju kako bi ostvarili svoje interese
na Balkanu i stavili srpski narod u poziciju da se pokori i da se ... to je jedino {to moèmo da o~ekujemo, u stvari, od ovih koji kroje ...
Bra}o i sestre, iako je taj ... i taj plan vrlo vaàn, narod Krajine se toga ne pla{i, ne pla{imo se mi ni Tu|mana, ne pla{imo se mi ni tih akcija
kojima se planira novi napad na Krajinu. Bojimo se vi{e one unutra{we nesloge i onih uba~enih elemenata koji su sra~unati na to da jednu notornu ~iwenicu ... Republiku Srpsku Krajinu (oko pola minuta govora ne mogu da razumem) u postoje}u Republiku Hrvatsku. Osnovno pitawe je pitawe borbe protiv progona srpskog naroda. Mi, srpski radikali, to ne smemo da dozvolimo
(deo koji se ne razume) uz nas su mnoge srpske patriote i mi smo ponosni {to
je me|u wima i predsednik Republike Srpske Krajine gospodin Milan Marti}. To je ~ovek koji je dobio poverewe naroda, me|utim, vidite, u velikoj je
nemilosti kako zapadnih agentura, tako i qudi poslu{nika koji ..., ali isto
tako i qudi ... (Tako|e, ni posledwe dve re~enice ne mogu da razumem).
Ranko Vuji}, {ef poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke u parlamentu Republike Srpske Krajine: Na{e je uvjek kako }emo glasati, na{e je
uvjek kako }e radikali glasati. Glasa}e tako {to }e na najboqi mogu}i na~in
iskazati srpski nacionalni interes, srpski patriotizam i srpski prosperitet. To je na{a osnovica i na{ osnovni zadatak koji je uvjek prisutan. Srpski radikali imaju sada mnogo problema u parlamentu Republike Srpske
Krajine, uvukla se policijska mafija, uvukla se do te mere, da nas ekonomski
uni{tava, uvukla se mafija i kriminalci, dru{tva, da postoji mogu}nost da
nas razgrade kao dràvu.
Ne damo im, bra}o srpski radikali, bori}emo se do posledweg daha, bori}emo se tako da im ne smemo dati, ali svakako }e im u grlu zastati svaka
wihova misao koja se odnosi na to da predaju Republiku Srpsku Krajinu Hrvatskoj usta{koj dràvi. Najosnovniji sada zadatak nam je kako da odbrani527
mo na{eg predsednika gospodina Milana Marti}a, ~ovjeka koji ho}e {to

prije...
(aplauz)
...~ovjeka koji ho}e {to prije u bratski zagrqaj zajedno sa nama narodu
srpskom Republike Srpske. Tada }e na{ kraj biti sa one strane Drine u perspektivi, posle pada onog reìma, i mo`da ne}e dugo trajati da }emo pasti u
zagrqaj velikosrpstva i svi zajedno nastaviti u bratstvu i miru dok nas ime
i ~ast sluì.
Dozvolite mi na kraju jo{ da kaèm, gdje god Srpkiwa ima ra|a}e Srbe
kojima }e ~ast i ponos srpskog naroda, wegovo ime i prosperitet biti va`niji od ìvota. Srpski radikali su me|u wima tako nam, bra}o, Bog pomogao.
Stevo Dragi{i}: Vi ste dokazali da imate snage da izdrìte i da imate
mere i zato smo pobedili i pobedi}emo ponovo i muslimane i usta{e i komuniste. Uostalom, srpski narod je i osu|en da pobedi i sve drugo vodi srpski
narod u totalnu pobedu. Zato {to nemamo drugog izbora mi }emo pobediti i
nadam se uz va{u pomo} vrlo brzo. @iveli.
Dr [e{eq: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, va{im juna{tvom, va{om
hrabro{}u, va{om odlu~no{}u vi ste oslobodili najve}i deo zapadnih srpskih teritorija. Stvorili ste Republiku Srpsku, ponos vaskolikog srpstva.
Va{e krvi ima na svim srpskim prostorima, va{a krv je u{la u temeqe Republike Srpske i zato je Republika Srpska nepobediva, nepokolebqiva, uspravna, ~vrsta. Ona pokazuje ostatku srpstva kako se mu{ki istrajava u suprotstavqawu svim srpskim neprijateqima.
(aplauz)
Na bojnom poqu niko vam ni{ta ne moè. Na bojnom poqu ste pokazali
da srpske majke nisu prestale da ra|aju junake, zato su za zelenim pregovara~kim stolom hteli da vam otmu ono {to je na bojnom poqu, na sabqi izvojevano. Hteli su da vas prevare, obmanu, da ubace izdajnike u va{e redove, da vas
rasture, da vas me|usobno zavade, sukobe, da srpska krv padne u me|usobnim
srpskim obra~unima.
Ne, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, zapadni Srbi imaju svoje bolno iskustvo iz Drugog svetskog rata, kada su usta{e masakrirale milion Srba, s poqa su nam podmetnuli i neke srpske sukobe. Vi{e je srpske energije utro{eno, vi{e krvi proliveno u me|usobnim obra~unima ~etnika i partizana nego u obra~unima Srba sa wihovim tradicionalnim vekovnim neprijateqima.
Mi smo nau~ili {kolu od Drugog svetskog rata, ne}emo padati na popravni
ispit, vi{e nas nikada niko zavaditi ne}e. U ovom 20. veku bolovali smo od
dve veoma opasne bolesti, bolesti jugoslovenstva i bolesti komunizma. Umalo da podlegnemo, izle~ili smo se, hvala Bogu i od komunizma i od jugoslovenstva i stekli smo imunitet za sva vremena. Nikada nam vi{e te bolesti
ne}e harati srpskim zemqama.
Novinar: Ve~era{wa jednoipo~asovna javna tribina Srpske radikalne
stranke samo je jedan u nizu skupova podr{ke pravednoj borbi srpskog naro528
da. Sli~ni skupovi su prethodnih dana odràni u Kninu, Prijedoru, Benkovcu, Vojni}u i drugim mestima. Parola radikala Mi se nismo promenili,
uistinu se ve~eras potvrdila u istupima za govornicom. Radikali su i daqe
ostali na pozicijama ujediwewa celokupnog srpstva i spre~avawa podela u
srpskom narodu, bilo da su one teritorijalne, regionalne ili neke druge
prirode.
(nastavqa se emisija)
Novinar: Vidjeli smo dio atmosfere koju su srpski radikali priredili
ve~eras u sportskoj dvorani Borik i oko we i nastavqamo razgovor sa dr
Vojislavom [e{eqem. Gledaoci su bili prili~no vrijedni, stiglo je dosta
pitawa, pa dozvolite gospodine [e{eq, da u jednom blic razgovoru, da se izrazim tako, apsolviramo neka politi~ka i vojna zbivawa, aktuelna zbivawa.
Vjerujem da ste danas i vi imali priliku da ~ujete vijest da je glavni {tab
Vojske Republike Srpske saop{tio da je krenula vrlo, vrlo sna`na muslimanska ofanziva jutros izrazito na Vla{i}u i na Majevici. Smatrate li da
je to ta odlu~uju}a bitka za wih, ili samo jo{ jedan poku{aj da ispipaju snagu srpske vojske?
Dr [e{eq: Ta ofanziva se o~ekivala. Ja ba{ nisam znao gde }e prvo udariti, ali to je ono {to je visilo u vazduhu, {to se znalo i {to se nikako nije moglo izbe}i. Odavno je poznato da su muslimani ovo primirje shvatili samo kao predah za donaoruàvawe i reorganizaciju za slede}e sukobe. Sada, u
ovom slu~aju, Srbi treba da uzvrate svom èstinom, punom merom i da se ne
zaustavqaju, da vi{e ne dozvole bilo kakva primirja. Sad muslimane treba
dotu}i na svim frontovima i Peti korpus i oblast oko Vla{i}a, Serdare,
na Majevici, gde god su napali sad ih treba dokraj~iti. I onda vi{e nikada
ne}e napadati. Znate, pametnom ~oveku se moè desiti da ga jedna zmija jednom ujede, ali ako ga ista zmija dvaput ujede, onda treba da posumwa u svoju pamet. Kada jednom zmija ujede onda joj treba glavu smrskati da vi{e nikada ne
moè da ujede. Ovoga puta se ne treba obazirati na pritiske i pretwe sa strane i nema vi{e {ta da se ~eka, sad treba definitivno zavr{iti sa muslimanima.
Novinar: Kada bi se, kako to narod ima obi~aj da kaè, ne daj Boè desio
neki nepovoqan razvoj doga|aja po interese Republike Srpske smatrate li da
bi blokada na Drini bila odrìva i da se narod ne bi suprotstavio jednokratnim interesima aktuelne srpske politike?
Dr [e{eq: Vidite, mi radikali smo pre nekoliko dana imali veliki
miting u [apcu, skoro 20.000 qudi, pre toga u Kragujevcu vi{e od 20.000, Homoqskim planinama, na nekim drugim mestima u Srbiji i nastavqamo sa tim.
Srbija je ogor~ena na Slobodana Milo{evi}a i wegov reìm zbog izdaje
srpskih nacionalnih interesa, zbog katastrofalne ekonomske krize kojoj je
on kumovao, zbog socijalne bede za koju je on kriv i zbog pretvarawa Srbije u
prvu dràvu kriminalaca u Evropi. U dràvu kojom vladaju, kojom upravqaju kriminalci. Ogor~ewe je veliko na sve strane i mi }emo blokadu na Dri529
ni da sru{imo. Mi, srpski radikali, idemo strpqivo. Hteli smo ranije da

krenemo, negde u oktobru sa tim mitinzima, me|utim, neke su se druge okolnosti ispre~ile pa smo krenuli u februaru. Stvari se dobro odvijaju, na{ je
ciq da se u Skup{tini obori Milo{evi}ev reìm, ali hteli bismo da prosto ne bude prolivena nijedna kap srpske krvi u me|usobnim politi~kim obra~unima. Zbog toga idemo tim duìm i teìm putem.
Novinar: Vjerujem da vam, kao lideru, imponuje i godi to kada osetite podr{ku na mitinzima u Srbiji. Nije li to istovremeno podr{ka i ovom narodu preko Drine?
Dr [e{eq: Svaka podr{ka Srpskoj radikalnoj stranci u Srbiji je podr{ka i Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. [to se ti~e osnovnih, vitalnih, egzistencijalnih srpskih nacionalnih interesa, mi smo jedno.
Mi odavno imamo zajedni~ki jezik, odavno imamo zajedni~ke planove, ciqeve, programe i taj odnos prema Srpskoj radikalnoj stranci je uvek odnos i
prema srpskim borcima za slobodu, bez obzira gde se borba za slobodu vodi.
Novinar: Rekli ste malo~as, a i poznato je da ste ovih dana bili u Republici Srpskoj Krajini. Pretpostavqam da ste razgovarali sa aktivnim politi~arima i obi~nim qudima i qudima iz odre|ene vojne strukture. Kakav
je va{ utisak ove politi~ke razmirice na relaciji predsednika Republike i
predsednika Vlade? Kako ona uti~e na narod u Republici Srpskoj?
Dr [e{eq: To nisu razmirice izme|u predsednika Republike i predsednika Vlade. Tamo imamo predsednika Republike, Milana Marti}a, koji je ~astan ~ovek, iskreni Srbin, koji se dokazao u svim borbama u Srpskoj Krajini, kao hrabar i odlu~an komandant, ~ovek koji u ovom ratu nikada ni{ta nije ukrao, niti opqa~kao, niti se obogatio, koji ìvi skromno u Kninu i koji
je odlu~io da svoju sudbinu veè za sudbinu Krajine. A, s druge strane, imamo
jednog nikogovi}a, ~oveka bez karaktera, bez obraza, bez elementarnog po{tewa, koji je nekada bio ~lan CK Hrvatske, pa je bio osniva~ SK pokreta
za Jugoslaviju, pa je bio osniva~ Socijalisti~ke partije Hrvatske 1990. godine, i ciq mu je bio da {to vi{e Srba otme iz glasa~ke baze SDS-a. Borislav
Mikeli} je, ~im je izbio rat, pobegao iz Krajine u Beograd, tamo u{ao u biznis sa ovom dràvnofinansijskom mafijom. Otvara razne {vercerske kanale, li~no se bogati, povezan je sa onim î~i}em iz Petriwe, koji je tako|e
kriminalac velikog formata i tako daqe. Mikeli}a je Slobodan Milo{evi} nametnuo Srpskoj Krajini, da preko wega Srpsku Krajinu preda Hrvatima u pogodnom momentu. To je osetio i Marti}, to su osetili i mnogi drugi u
Krajini, to je ve} o~igledna ~iwenica, ali problem je pona{awe Milana Babi}a. Milan Babi} se u posledwe vreme slizao sa Mikeli}em zajedno sa wim
deluje. Taj isti Milan Babi}, sa kojim smo mi, srpski radikali, sklopili koalicioni savez posle proteklih izbora u Krajini, pa je on jednostavno rasturio savez sa nama, koaliciju sa nama i u{ao u koaliciju sa Mikeli}em. Kao da
se pomirio sa ~iwenicom da moè da ra~una na funkciju ùpana kninskog i
ba{ ih briga za ostatatak Krajine, ba{ ih briga za interese srpskog naroda.
530
A Milo{evi} ve} vi{e meseci uop{te ne saop{tava javnosti kakvi su

mu planovi, ~emu teì, {ta mu je ciq. Recimo ovo: mir, mir, to je glupost, to
je besmisleno ponavqawe, kao da je neko u srpskom narodu za rat, kao da su Srbi uop{te èleli rat. Ta ideologija jednostavno ima za ciq da zamagli pravu su{tinu dana{we politi~ke delatnosti Slobodana Milo{evi}a.
On sad vr{i ofanzivu prema Republici Srpskoj, posebno prema Srpskoj
Krajini. Sad je trenutno na najè{}em udaru Srpska Krajina, ali vrati}e se
on i na Republiku Srpsku. Opet }e ovde po~eti da rovari, poku{a}e da potkupi jo{ nekog poslanika, poku{a}e da izazove unutra{we sukobe, raskole i
sli~no. Pa ve} znamo kako je to ranije radio, kada je 1993. godine organizovao
takozvani Bawalu~ki pu~ i poku{ao da obori Radovana Karayi}a. Kada
smo mi, srpski radikali, saop{tili u Saveznoj skup{tini da su organizatori pu~a SK pokret za Jugoslaviju, gde Milo{evi}eva supruga, Mira Markovi}, vodi glavnu re~, tajna policija, gde je dominantan Radmilo Bogdanovi}
i Kontraobave{tajna slu`ba Vojske Jugoslavije, pu~ je odjednom splasnuo.
Ni{ta se vi{e nije spomiwalo, niti govorilo o tome. Razumem i rukovodstvo Republike Srpske koje je posle istrage izbegavalo direktne sudare sa
Milo{evi}em i odavde jo{ prave, ozbiqne optu`be nisu stigle na Milo{evi}evu adresu. Oni verovatno poku{avaju da ublaè tu napetost u odnosima
sa oficijelnim Beogradom, poku{avaju da smire situaciju i da je izglade, poku{avaju da na|u neko re{ewe koje bi u datom trenutku bilo najadekvatnije,
Ali mi, srpski radikali, kao opoziciona stranka, uvek moèmo sve da kaèmo. Ono {to mo`da mi ne bismo mogli da smo vladaju}a stranka, mo`da bismo
i mi taktizirali, po{to smo opoziciona moèmo do kraja da otvaramo karte
i da idemo èstoko protiv onih koji ugroàvaju srpski nacionalni interes.
Novinar: Dozvolite da progovorimo i nekoliko rije~i o ostanku mirovnih snaga na prostorima biv{e Jugoslavije. Primetili ste da Tu|man u svojim istupima vrlo ~esto nagla{ava, citira}u da nema zona pod za{titom
Ujediwenih nacija i da }e mirovwaci pre}i na granicu sa Republikom Srpskom i Republikom Srbijom. Moè li se o~ekivati da se zaista...
Dr [e{eq: Da.
Novinar: ...u praksi tako ne{to dogodi i da li je to mo`da slede}a stepenica u politici prema Zapadu?
Dr [e{eq: U pitawu je jedna veoma perfidna diplomatska igra. Tu|man
se prethodno dogovorio sa velikim silama, pa onda saop{tio javnosti da otkazuje gostoprimstvo UNPROFORU na podru~ju Srpske Krajine i onda je
odglumqeno da velike sile na wega vr{e pritisak da odustane od takve odluke. [aqu mu emisare Amerikance, Nemce i neke drugi, koji kao priti{}u
Tu|mana, nagovaraju ga, i na kraju Tu|man kao popu{ta pred tolikim pritiscima, i time pravi veliki ustupak Srbima. Sada velike sile traè od Srba
ogroman kontraustupak. Oni bi da promene status i osnovne ciqeve snaga
Ujediwenih nacija. Geo{tampa u posledwem broju pi{e i o tom novom nazivu Unfik i Unmik {to bi Nemci rekli. [ta je ciq? Ciq je da se ras531
porede trupe Ujediwenih nacija na granicu sa Republikom Srpskom i Republikom Srbijom, da umesto i u ime hrvatske vojske, hrvatske policije, hrvatskih izdajnika obavqaju pograni~ne poslove. Ba{ wih briga linija prekida
vatre, ba{ wih briga demilitarizovana zona, verovatno bi i tamo ostavili
malo vojske. Ali, wima je va`no da kontroli{u svaku konzervu, svaki yak sa
bra{nom, svaki metak, svaku pu{ku, koju bi eventualno neko poku{ao da prenese u Krajinu. îne isto ono {to bi radila hrvatska vojska da se nalazi na
tom mestu. To se ne sme nikako dozvoliti.
Republika Srpska Krajina mora insistirati da wen status uvek bude
identi~an statusu Hrvatske. Ve} sam naziv te rezolucije, koja se priprema u
Savetu bezbednosti, sadrì uvredu srpskog naroda, kaè se rezolucija o
trupama Ujediwenih nacija u Hrvatskoj. Pa neka oni u Hrvatsku dovedu koliko god èle trupa, na ~itavu teritoriju Hrvatske, ali Srpska Krajina nije
Hrvatska i nikada ne}e biti Hrvatska, jednostavno na taj na~in se treba
obra}ati velikim silama. One ne}e poslati trupe u vojnu intervenciju, to je
sigurno. I treba im re}i da na taj na~in vi{e s nama ne mogu razgovarati. Pomagali ste Hrvate, pomagali muslimane, sluìli im kao logisti~ka podr{ka, navodili im artiqerijsku paqbu na srpske poloàje? Nema {ta nisu
radili. Sad je dosta. Promenili ste Vensov plan bez na{e saglasnosti, sad
vi{e ne trebate u Krajini.
Novinar: Ve~eras je u Beogradu, uzeo samo od Tanjugovog spikera,
Stoltenberg izjavio da po wegovom vi|ewu postoje tri potporna stuba koja }e omogu}iti da do|e do razre{ewa u na{em radu, citiram ga: To su Vensov plan koji predstavqa osnovu, zatim Sporazum o prekidu vatre od 29.
marta pro{le godine i Sporazum o ekonomskoj saradwi od 2. decembra pro{le godine. Ube|en sam da je interes svih naroda koji ìve na toj teritoriji prona|en u ìvotnim sporazumima, Stoltenbergove su re~i. Kako ih
komentari{ete?
Dr [e{eq: O Vensovom planu i o Sporazumu o prekidu vatre ve} je dosta govoreno i znate {ta to predstavqa i kako je to provo|eno. Mo`da nam
je najinteresantnije ovo pitawe Sporazuma o ekonomskoj saradwi. Hrvati
nisu ispunili nijednu ta~ku iz tog Sporazuma. Vrate taj generator u Obrovac, za onu hidrocentralu, ali u neispravnom stawu. Eto, tu gde nisu mogli
ni{ta da vrdaju vratili su pokvaren generator. Maltretiraju Srbe koji putuju autoputem, a s druge strane Milo{evi}ev reìm vi{e ne dozvoqava da
se roba za Krajinu iz Srbije upu}uje preko Republike Srpske, nego autoputem
preko Hrvatske. I na taj na~in ve} gura Srpsku Krajinu u sastav Hrvatske na
posredan na~in. Zato bi Srbi trebali da sa~ekaju 31. mart, da vide kakav }e
definitivno biti tekst te rezolucije i da reaguju tako {to }e obustaviti saobra}aj na autoputu. Ako Hrvati nisu ispunili nijednu ta~ku Sporazuma, za{to bi Srbi ispuwavali. Uostalom, i ovako je suvi{e popu{tano u tim pregovorima. Srbi su uklonili svoje nacionalne simbole, svoje dràvne oznake
sa tog dela autoputa, vi{e nikada to sebi ne bi smeli da dozvole. Ako se Hr532
vatima prolazi kroz Srpsku Krajinu, onda treba na svakom koraku da vide da
je to zaista Srpska Krajina. Trebalo bi postaviti na svaka dva metra po jednu srpsku zastavu i natpise Republika Srpska Krajina, na tom autoputu, pa
nek prolaze, a ne ovako, na {ta to li~i.
Novinar: Kada ste ve} pomenuli autoput mislim da }e posebno zanimati
stanovnike zapadne Slavonije, nekako je taj prostor za mnoge nejasan, nedefinisan, a smatraju da je posebno otvarawem puta i teritorijalno ugroèn. Kakve su va{e ocjene?
Dr [e{eq: Mislim da je zapadna Slavonija trenutno najugroèniji deo
Srpske Krajine. Zapadnu Slavoniju je `rtvovao Slobodan Milo{evi} jo{ u
novembru i decembru 1991, bez ikakvog razloga. Zapadna Slavonija se mogla
braniti s malim snagama. Uostalom, regularne Jugoslovenske narodne armije nije ni bilo severnije od Oku~ana, mo`da do Pakraca. Tamo su branili
prostor teritorijalci, bilo je 1.200 dobrovoqaca Srpske radikalne stranke. I oni su se posledwi povukli, u jednom danu u Ma{i}koj [agovini je poginulo 11 na{ih dobrovoqaca u odsudnoj odbrani sve ostalo stanovni{ta koje je beàlo prema Oku~anima i daqe preko Save u Republiku Srpsku.
Novinar: Jesen 1991.
Dr [e{eq: Da, jesen 1991. Ne zima, ve} decembar. Krajem novembra bio
sam tamo i li~no sam se uverio da je moral stanovni{tva bio na visokom nivou i da je vojska u stawu da odbrani teritoriju. Me|utim, Milo{evi} je preko Verka Yakule uneo paniku u stanovni{tvo, {irio la`ne vesti. Kad se jednom pojavi panika, to je najopasnija socijalna bolest, kad zahvati deo stanovni{tva, onda ono bezglavo, kao u stampedu, juri u jednom pravcu koji slu~ajno
mo`da neko odredi i nema tu onda lakog zaustavqawa, nema tu korekcije, nema tu spasa.
Milo{evi} o~igledno nije bio zainteresovan za zapadnu Slavoniju, mislio je da je to daleko, da nema nekog velikog ekonomskog interesa, prirodnih bogatstava i sli~no. Osnovni problem Slobodana Milo{evi}a je {to
on nikad nije bio ni na jednom podru~ju Srpske Krajine niti Republike Srpske. Jednom je, dodu{e, do{ao na Pale, ali samo onda kada je zahtevao kapitulaciju Republike Srpske. Jedan jedini put. Znate, to je wemu kao u magli, on
vidi pred sobom geografsku kartu, vidi ove toponime, topografske simbole
i tako daqe i on tako raspravqa, on tako vodi politiku u svom radnom kabinetu. Mora jedan visoki srpski politi~ar da obi|e svaki srpski grad, pa ako
stigne i svako srpsko selo. Onda }e druga~iji odnos imati, kad vidi kolika
masa Srba ìvi na prostorima zapadne Slavonije danas, kolika je tek ìvela pre tog pani~nog povla~ewa, bekstva. Kad vidi koliko Srba ìvi na prostoru Srpske Krajne uop{te. Ja sam sad u Obrovcu sreo dve starice iz Karlobaga. Karlobag je srpski. Ko u Srbiji zna da je Karlobag srpski? Neki su
me ismejavali kada sam postavqao granicu kod Karlobaga. Tamo ìve Srbi
stotinama godina, ali 50 godina komunisti~ke diktature je izgleda bilo dovoqno da se ~itave generacije vaspitavaju u neznawu gde ìve Srbi. Mnogi
533
qudi u Srbiji su mislili da svi koji ìve u Hrvatskoj su Hrvati, svi koji ìve u Bosni da su Bosanci. Ta svest da tu ìve Srbi potpuno je napu{tana, potiskivana, nestajala je pod tom komunisti~kom doktrinom, komunisti~kom
ideologijom koja je {irena iz uybenika i kroz sve medije, propagandnim aktivnostima vladaju}e partije iz Srbije.
Novinar: Vrati}u se nekim pitawima opozicionih partija u Srbiji. Ja
bih zamolio jedan blic, slijed kratkih odgovora da ne zanemarimo na{e
gledaoce.
Dr [e{eq: Dobro.
Novinar: Vid Vukeli} iz Bawaluke, mjesna zajednica Laur, pita da li su
radikali i koliko spremni da pomognu bra}i sa ove strane Drine i u slu~aju è{}e neprijateqske ofanzive?
Dr [e{eq: Spremni smo u svakom trenutku kad zatreba, u stawu smo da
po{aqemo odre|en broj dobrovoqaca. Mi i sada imamo nekoliko grupa koje
dejstvuju na prostoru Republike Srpske, na Majevici, vojvoda Manda Maksimovi} od po~etka rata se nalazi sa svojom grupom, Slavko Aleksi}, vojvoda,
tako|e, na Jevrejskom grobuqu u Sarajevu. Jedna grupa u Hercegovini, tamo je
nedavno poginuo vojvoda Nedeqko. A upu}ivali smo grupe boraca prema ... i
na Srebrenicu, na Olovo, u Vogo{}u, jednu grupu imamo sa vojvodom Vaskom
u êkr~i}ima od prvog dana rata, kod Ilija{a i tako daqe. Onoga trenutka
kada zatreba mi }emo opet slati, ovoga puta }e to biti mnogo teè nego ranije. Ranije smo imali i pomo} Slobodana Milo{evi}a i wegovog reìma,
pa nam je davao oru`je, uniforme, autobuse i kasarnu. Ovoga puta }e na{i qudi morati da dolaze u civilnim odelima, ali i ovoga puta mi }emo upu}ivati dobrovoqce koliko bude trebalo i gde bude trebalo.
Novinar: Hvala. Ranko Dobra, borac sa srbobranskog rati{ta pita.
Konkretno. [ta gospodin [e{eq misli preduzeti da se ukine granica na
Drini i da li postoji mogu}nost da se u Srbiji odrè vanredni izbori?
Dr [e{eq: Odgovorio sam ve} na to pitawe. Mi idemo sa velikim brojem mitinga u Srbiji, politi~kih skupova gde kritikujemo reìm temeqito,
ta~ku po ta~ku za sve proma{aje, a posebno za izdaju srpskih nacionalnih interesa i ra~unamo da }e rezultat toga biti ukidawe blokade na Drini i slom
Milo{evi}evog reìma. Posle mitinga dolaze generalni {trajkovi, svi oblici gra|anske neposlu{nosti, blokada rada Skup{tine.
Novinar: Sti~em utisak da se sve vi{e okre}ete vanparlamentarnoj
borbi. Zna~i li to da je u ovom trenutku u Skup{tini Srbije te{ko bilo
{ta radikalno ostvariti?
Dr [e{eq: Pa jeste, posebno u Saveznoj skup{tini. Znate, tamo se svaka ozbiqnija rasprava zavr{i incidentom, jer takvo je pona{awe socijalista, posebno tog wihovog predsednika Radomana Boòvi}a, ina~e jednog od
glavnih kriminalaca u Srbiji. Zatim, blokirani smo u svim reìmskim medijima, posebno na dràvnoj televiziji. Ve} godinu i po dana nema nas ni na
jednoj televiziji i nemamo {ta drugo nego iza}i na ulicu i razgovarati direktno sa narodom i narodu saop{tavati svoje politi~ke stavove.
534
Novinar: Marko Savi} iz Bawaluke vas pita, pozdravqa naravno, i pita

kada }e se dezerteri iz Srbije vratiti u Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu i stati na branik otaybine?
Dr [e{eq: Ako vam dezerteri stanu na branik otaybine te{ko }e se
otaybina sa~uvati. Ve}a muka ako se vrate, pa ih trebate negde ~uvati na prvoj liniji da se sami ne rane ili po~nu beàti kad se upla{e i tako daqe. Ti
koji su dezertirali ni{ta ne bi vredeli na frontovima. Lak{e je bez wih,
verujte mi, nego s wima. Boqe je da se ne vra}aju. [ta }e vam?
Novinar: Goran Malinovi} pita, koliko radikali u~estvuju u borbi
protiv srpskog neprijateqa na ovoj strani Drine? To ste ve} odgovorili.
Dr [e{eq: Da.
Novinar: Imate pozdrav gledalaca iz Petriwe, uz pitawe iz Petriwe,
da li }ete i kada dolaziti u Petriwu?
Dr [e{eq: Pa u Petriwu sam trebao jutros da do|em, dogovoreno je bilo gostovawe na Radio Petriwi u osam ~asova. Me|utim, Borislav Mikeli}
i Milan Babi} su zabranili svim radio-stanicama na podru~ju Srpske Krajine da me prime, da rade sa mnom intervjue, jedino u Dvoru na Uni nije stigla ta zabrana, da li je telegram zalutao, zakasnio, {ta znam, jedino sam tamo
uspeo jedan intervju da imam.
Novinar: Vi ste ovdje, primje}ujem da imate iz Trebiwa, iz Srpskog Sarajeva, da ih posetite.
Dr [e{eq: Pa ja se spremam uskoro, u skorije vreme i u Sarajevo, u Sarajevu nisam bio tako dugo. Meni ova ~etiri meseca u zatvoru izgledaju kao
jedan dan, pa ono {to je bilo u septembru ili u avgustu smatram da je bilo maletene ju~e. Ali u avgustu sam bio u Sarajevu posledwi put, u Hercegovini nisam bio, hteo sam letos da odem, me|utim, ono proterivawe iz Crne Gore mi
je taj plan omelo. Ali uskoro se spremam i u Sarajevo i u Hercegovinu.
Novinar: Govorili smo o zapadnoj Slavoniji, Dragan Gojkovi}, raweni
borac, pita da li }e se vratiti okupirana sela u zapadnoj Slavoniji Kameni~ko, Zve~evo, Vo}in, i druga?
Dr [e{eq: Sada je to te{ko. Me|utim, ako Tu|man zaista udari na zapadnu Slavoniju, Srbi moraju biti spremni i ja najve}e poverewe imam u zajedni~ku komandu Vojske Republike Srpske i Republike Srpske Krajine i
Vojni sporazum koji su potpisali Radovan Karayi} i Milan Marti}. Sad
treba biti spreman, ako Hrvati udare uzvratiti punom merom i povratiti
sve ono {to je srpsko od Grubi{nog poqa do ma|arske granice.
Novinar: Stevan iz Bawaluke pita, {ta zna~i odlazak Milana Glamo~anina iz Srpske radikalne stranke?
Dr [e{eq: Vidite, Milo{evi}ev reìm je svestan da vi{e ne moè pobediti na regularnim demokratskim izborima. Oni nemaju ve}inu u Saveznoj
skup{tini i onda su po~eli da otimaju poslanike drugih stranaka. I kod nas,
srpskih radikala, poku{ali su pu~ u svakoj srpskoj zemqi. Prvo su poku{ali pu~ neke Milo{evi}eve agenture u Bawaluci, protiv Srpske radikalne
535
stranke u Republici Srpskoj, pa smo to onemogu}ili, pa se ta jedna mala grupica otpadnika, izdajnika, izdvojila i formirali su Narodnu radikalnu
stranku. Pa neka im, neka se igraju politike, sad kad su propali u ozbiqnoj
politi~koj stranci. Pa su onda u Crnoj Gori poku{ali pu~ i tamo uspeli da
na|u tri ~oveka, bukvalno tri ~oveka. Na{a stranka i daqe deluje ozbiqno
i samostalno u Crnoj Gori, imamo osam poslanika u crnogorskom parlamentu, ali su nam oteli tri poslani~ka mesta u Saveznom parlamentu. Poku{ali su pu~ u Srpskoj radikalnoj stranci u Srpskoj Krajini, tamo nisu uspeli
nijednog poslanika da nam otmu, ali su vrbovali Radeta Leskovca, i znamo kako je to ura|eno. Preko ovog î~i}a iz Petriwe. On mu je dao izvesnu sumu
novca i dao mu mnogo robe koja je traèna na trì{tu, tako da je napunio sve
svoje magacine u selu Vera u isto~noj Slavoniji. U Beogradu se desio taj slu~aj sa Jovanom Glamo~aninom i jo{ {est poslanika dok sam ja bio u zatvoru.
Na{li su qude labilne, labilnog karaktera, qude koji su imali poneku mrqu u pro{losti, neke nagovorili, neke potkupili, neke ubedili, neke ucenili i odvojili ih od Srpske radikalne stranke. Glume da imaju neku novu
stranku, ali kr{e i Ustav i zakon. Me|utim, socijalisti }e ih dràti jer im
trebaju wihovi glasovi u Saveznoj skup{tini, prenebregavaju}i ~iwenicu da
je svaka odluka koja se donese uz wihove glasove nelegitimna, da je svaki zakon nelegitiman. Jer, po toj logici, ako mogu kradenim poslani~kim mestima donositi zakone, onda mogu jednostavno i proklamovati zakone, ne moraju
i}i uop{te na Skup{tinu, na glasawe, {to s tim da se zamajavaju.
Te stvari se de{avaju i u Republici Srpskoj. Tu je Milo{evi} vrbovao
sedam poslanika Narodne skup{tine, uzeo te biv{e reformiste Ante Markovi}a i komuniste Nijaza Durakovi}a. Tu je Srpska demokratska stranka napravila ogromnu {tetu {to je uop{te pruìla {ansu toj sedmorici da operu svoj kaqav obraz zbog izdaje srpskih nacionalnih interesa, pristupaju}i
Anti Markovi}u i Nijazu Durakovi}u. I umesto da iskoriste tu {ansu da se
predstave sada u boqem svetlu, da pre|u potpuno na patriotsku opciju, prvu
priliku koja im se ukazala za novu izdaju, oni su iskoristili i krenuli stazom izdaje. Tako se ne{to de{ava i tamo. Vidite, mi smo sre}ni, srpski radikali, iako je to bilo veoma te{ko i naporno, mi smo sre}ni {to je do{lo do
ovog èstokog udara Milo{evi}evog reìma na na{u stranku pre godinu i
po dana. To nam je pomoglo da se oslobodimo iz na{e stranke svih qudi koji
su se tu slu~ajno na{li, koji su do{li u Srpsku radikalnu stranku u vreme
dok smo bili u savezu sa Slobodanom Milo{evi}em, koji su o~ekivali da }e
na taj na~in do}i do politi~ke mo}i, uticaja, da }e na taj na~in uspeti neke
li~ne, privatne ambicije da zadovoqe, karijeristi~ke neke prohteve i tako
daqe. Kakvi su ostali? Ostali su oni naj~vr{}i, najodlu~niji, najhrabriji i
sre}ni smo {to je stranka danas sastavqena od takvih qudi.
Novinar: Da ovaj set pitawa gledalaca zavr{imo pitawem Gojka Gavrilovi}a iz Prijedora. Pozdravqa vas i pita {ta mislite o muslimanskim porodicama koje su se sklonile u Srbiju, a wihovi muèvi i o~evi ratuju protiv Srba u biv{oj Bosni i Hercegovini?
536
Dr [e{eq: U svakom takvom slu~aju tu muslimansku porodicu treba

proterati sa prostora Savezne Republike Jugoslavije i isporu~iti je Komesarijatu Ujediwenih nacija za izbeglice na daqi postupak.
Novinar: Da podsetim, protekle su ~etiri godine od onih martovskih doga|aja u Beogradu, kada je opozicija uspela da se nametne i osvoji odre|eni medijski prostor. Sad opozicija ima tri puta vi{e poslanika u parlamentu, a
ima mnogo mawe prostora za medijsko izraàvawe. Koliko je opozicija kriva za takvu situaciju?
Dr [e{eq: U martu 1991. godine nije se radilo o osvajawu medijskog prostora. Radilo se o stvarawu {to ve}eg haosa u Srbiji koji su incirale zapadne sile preko svojih unutra{wih agentura u Beogradu, da se Srbija na|e na
unutra{wim mukama i da Tu|man {to lak{e zavr{i posao sa Srbima na podru~ju Srpske Krajine. U isto vreme...
Novinar: Ali, u svakom slu~aju, dobili ste tad vi{e medijskog prostora
nego {to ga imate sada bez obzira na okolnosti.
Dr [e{eq: Mi smo dobili medijski prostor kada je rat po~eo. Ovo
{to se desilo 9. marta nije dovelo do otvarawa medijskog prostora. Do{lo
je samo do ostavki nekoliko urednika i do formalne ostavke Radmila Bogdanovi}a, mada je on ostao glavni {ef policije i posle podno{ewa ostavke. Ali, to je bio smisao martovskih demonstracija. I nije slu~ajno i{lo
u isto vreme...
(Nestalo je trake na kaseti)
KASETA V000-1506
Emisija na SRT
Zakupqen termin
Dr [e{eq: ...jednu tre}inu Republike Srpske, Amerikanci su im zauzvrat obe}ali da ne}e dirati Kosovo i Metohiju, Sanyak i Vojvodinu i da }e
wega, Milo{evi}a, podràti da ostane na vlasti. Me|utim, ~im je Milo{evi} ispunio svoj deo dogovora, ispostavilo se da su ga Amerikanci prevarili, obmanuli, nasamarili. îm je Milo{evi} potpisao dejtonsku izdaju,
Amerikanci su krenuli na Kosovo i Metohiju i pre izvesnog vremena CIA,
ameri~ka obave{tajna agencija, je organizovala ubistvo sedam srpskih policajaca, da bi se preostali Srbi zapla{ili i razbeàli. Amerikanci nama
Srbima za Kosovo spremaju najgoru mogu}u varijantu, najperfidniju. Amerikanci kaù: Kosovo treba da ostane u sastavu Srbije, ali da [iptari vladaju Kosovom, a da ih Srbija finansira najgora varijanta.
Novinar: Vi ste pre tri godine govorili o protektoratu na Kosovu, upozoravali ste ustvari.
Dr [e{eq: Pa naravno, jer mi radikali vidimo daqe od drugih i prou~avamo neku nau~nu literaturu koja se ti~e me|unarodnih odnosa. Mnoge
537
stvari su ve} odavno u kwigama zapisane, ali Milo{evi} ne ~ita kwige koje
su pisali pametni qudi, samo ono {to napi{e Mira Markovi}. To je ono {to
nam spremaju Amerikanci, {to sprovode u ìvot a Milo{evi} se sloìo.
Milo{evi} je postigao sporazum sa Rugovom da se kompletno {kolstvo preda [iptarima, da [iptari upravqaju {kolstvom na Kosovu, da oni sa~iwavaju nastavne planove i programe, izvode nastavu a da ih Srbija finansira.
I Milo{evi} }e popu{tati i daqe, on neprestano popu{ta, znate, takav je
~ovek. Ja sam ga upozoravao 1992. godine, kad su nam zaveli sankcije, da je tada trebalo prekinuti sve pregovore, i re}i dok smo pod sankcijama, nema
razgovora ni sa kim. Velike sile bi morale da popuste. Ne}e Amerikanci
slati vojsku koja }e ratovati na Balkanu. Oni samo ucenama i pritiscima
{to mogu da ostvare, ostvaruju i da smo im se u tom trenutku suprotstavili,
tada je bila i mnogo boqa ekonomska situacija, pritisci bi popustili i morali bi da okrenu drugi list, da na drugi na~in vode balkansku politiku.
Ovako, {to je Slobodan Milo{evi} vi{e popu{tao Amerikancima, wihovi apetiti su postajali sve ve}i i ve}i. Oni prosto mere granice na{e popustqivosti i idu do kraja. Sad traè Kosovo, traì}e Sanyak, Crnu Goru, Vojvodinu, na kraju }e traìti da Slobodan Milo{evi} ode sa vlasti. Nema wemu opstanka. Wega zapadno javno mwewe ne moè progutati. Za Zapad on je krvavi balkanski kasapin, tiranin i glavni krivac za rat i taj imiy on u svetu
ne moè promeniti i uzalud se udvara zapadnim silama.
Novinar: Dobro, mi ovde imamo zaista mnogo pitawa i predlaèm da
{to je mogu}e brè odgovaramo jer ipak treba dati prostora i gledaocima.
Dragan iz Bawaluke pita: {ta mislite o sporazumu nedavno potpisanom izme|u Jugoslavije i Hrvatske? Da li bi moglo ponovo do}i do rata na prostoru biv{e Bosne, s obzirom na to da se muslimani i Hrvati naoruàvaju, i {ta
mislite o ideji Velike Srbije na granicama koje ste vi spomiwali, ViroviticaKarlovacKarlobag?
Dr [e{eq: Na to tre}e pitawe sam ve} odgovorio. Ovo priznawe Hrvatske u avnojevskim granicama je vrhunac Milo{evi}eve izdaje, on je tako otpisao definitivno celu Srpsku Krajinu. To je zlo~ina~ki ~in prema srpskom narodu.
Novinar: Kako o~ekujete da }e se razvijati odnosi izme|u Srbije i Crne Gore, s obzirom na pitawe Prevlake?
Dr [e{eq: Pa ve} je zategnuta situacija i ima nekih nagove{taja da su
u te{kom sukobu Milo{evi} i Bulatovi}. Od ranije postoji sukob sa Milom
\ukanovi}em. Qudi su obmanuti. Prevlaka je obe}avana, obe}avana, obe}avana, na kraju je Milo{evi} otpisao Prevlaku.
Novinar: Prvo pitawe je bilo; da li bi moglo ponovo do}i do rata na
prostoru biv{e Bosne?
Dr [e{eq: To nije bilo prvo pitawe, to je bilo drugo, ali ja ga nisam zaboravio. [to se ti~e te mogu}nosti, ona je uvek postojala. Nije slu~ajno {to
Amerikanci naoruàvaju muslimane.
538
Novinar: [ta je nama ~initi?

Dr [e{eq: Ameri~ka diplomatija smatra da je ovo samo prva faza u pacifikovawu cele Republike Srpske i wenom integrisawu u Bosnu i Hercegovinu, odnosno dolaèwu pod kontrolu Izetbegovi}evog reìma. Oni sad
gledaju Srbe {to vi{e da oslabe. Oslabili su ih i ovakvim granicama koje
su povu~ene Dejtonskim sporazumom, to nisu granice koje se strate{ki lako
mogu braniti. Zatim, oni poku{avaju da unesu unutra{wu pometwu, elimini{u, recimo, Karayi}a, mo`da jo{ nekog istaknutog politi~ara koji smeta.
Zatim, Amerikanci }e i}i sa nekim golim ucenama, to }e biti tako|e u pravcu integrisawa u bosanskohercegova~ku uniju, recimo, da trgovina moè
i}i samo ako se kontroli{e centralna administracija za trgovinu, itd. Ima
niz ta~aka na kojima }e oni i daqe da ucewuju. Govori se da se sprema Milo{evi}evo priznawe i Bosne i Hercegovine u avnojevskim granicama. Mislim da je Dnevni telegraf pre neki dan doneo vest da je mogu}e da se u Turskoj to desi, {to bi bilo krajwe ponièwe za Srbe.
Novinar: Jo{ jedan gledalac je na vezi. Dobro ve~e.
Govori Radivoje Glava{evi}, êlinac
Gledalac: Dobro ve~e.
Novinar: ûjemo li se?
Gledalac: ûjemo se. @elim jedno pitawe postaviti bratu Vojislavu.
Brate Vojislave, kada }ete jednom ovom narodu, vi srpski radikali, da kaète jednu veliku zabludu i gre{ku srpskih radikala? Milo{evi} nikada nije
zastupao srpske interese, on je zastupao komunisti~ke interese, projugoslovenske interne interese. To je jedna velika gre{ka srpskih radikala, to {to
pre priznate narodu, narod }e to pre glasati za vas.
Novinar: Je li to sve? Hvala vam.
Dr [e{eq: Ja sam ve} na to pitawe odgovorio. To nije bila nikakva gre{ka jer Milo{evi}u nije bilo alternative. Bilo je ili Slobodan Milo{evi} ili Milan Pani}. Ne mogu da verujem da postoji normalan, ozbiqan i
pametan ~ovek, iskreni patriota, koji moè da pomisli da je Milan Pani}
boqa varijanta od Slobodana Milo{evi}a. Jo{ 1992. godine Milan Pani}
je predlagao da turske trupe, ne muslimanske, nego turske trupe iz Turske
okupiraju Republiku Srpsku, vaqda se se}ate toga. To je bila mnogo gora varijanta. Malopre sam izlagao razliku izme|u Milana Pani}a i Slobodana
Milo{evi}a, iako obojicu smatram izdajnicima.
Novinar: Kad ve} pomiwete Milana Pani}a, pade mi na pamet, srpska
dijaspora ~ini mi se da je zakazala na neki na~in, taj vrlo bitan faktor srpske podr{ke u inostranstvu. Ne znam koliko ima smisla da ulazimo u to za{to, ali vi ste ipak mnogo puta bili i u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama,
na kraju krajeva progla{eni ste vojvodom od strane popa \uji}a. Da li su ne{to radikali, da li ste vi ne{to konkretno u tim posetama u~inili da se taj
veliki srpski nacionalni korpus mobili{e u jednu podr{ku srpskom narodu, da se razbije kampawa koja je vo|ena protiv Srba?
539
Dr [e{eq: Da, 1989. godine sam odrào 97 predavawa u Zapadnoj Evropi, Americi, Kanadi i Australiji i 1990, godine opet jednu seriju. Ta dijaspora je ovoga puta bila iskreno i maksimalno angaòvana na pruàwu pomo}i srpskom narodu. Samo, mo`da ste vi previ{e o~ekivali od te dijaspore. Srbi nemaju neku veliku i mo}nu dijasporu kao Hrvati recimo {to imaju, ili Poqaci, ili Italijani itd. Srpska dijaspora je mnogo mawa, ekonomski slabija.
Novinar: A smatrate da je bila slo`na i dobro organizovana.
Dr [e{eq: Po pitawu pruàwa pomo}i Srbima u Republici Srpskoj i
Srpskoj Krajini, Srbima uop{te, bila je prili~no dobro organizovana. Me|utim, neke druge stvari su se de{avale, i ta pomo} {to je upu}ivana nije
i{la u prave ruke, bilo je mnogo kra|e te pomo}i. Znam da su neki oficiri
krali, ~ak i neka sve{tena lica, u nekim situacijama su otimali tu pomo}, i
aktivisti Crvenog krsta itd. Dosta je toga oti{lo sporednim putevima,
stranputicom, dosta je toga preprodavano i oti{lo u privatne yepove, nije
stiglo do onih kojima je nameweno. Dakle, mi }emo morati posle ovoga rata
da te stvari malo saldiramo i da izvu~emo neke pouke, a i da malo ra{~istimo neka pitawa. Bilo je slu~ajeva da se ta pomo} donese i da se preda a da se
ne izda priznanica, da se ne uvede u kwige, svega je bilo.
Novinar: Dobro, nastavimo sa pitawima. Gledalac iz Bawaluke traì
od gosta da objasni kako prepoznati razliku od silnih radikalnih stranaka
u Republici Srpskoj. Mnogo je radikalnih stranki koje imaju i dodatak Nikola Pa{i}.
Dr [e{eq: Mnogo je demokratskih stranaka, znate. Radikalizam je jedna
varijanta u politici koja je veoma prisutna.
Novinar: Koliko ste vi istinski sledbenici onih politi~kih stavova
koje je zastupao Nikola Pa{i}?
Dr [e{eq: Po svim ovim principima koje danas slede srpski radikali. Po nacionalnoj politici smo izrazito nacionalna stranka, u spoqnoj
politici smo rusofilske orijentacije kao {to je bio Nikola Pa{i}, zatim, Srpska radikalna stranka je umereno desne orijentacije, zalaèmo se
za liberalni kapitalizam, a po pitawu dràvnog ure|ewa mi smo za parlamentarnu republiku.
Novinar: Monarhija ne dolazi u obzir?
Dr [e{eq: Pa{i} ba{ nikada nije bio monarhista. Mogli ste da ~itate istorijske kwige, ne znam kako moète tako da pitate.
Novinar: Pitam ~isto onako.
Dr [e{eq: Ali pitawe me iznena|uje, Nikola Pa{i} je...
Novinar: Na trend...
Dr [e{eq: Nema toga trenda nigde i niko ozbiqan nije za monarhiju, to
ne postoji u srpskom narodu.
Novinar: Postoje mi{qewa da je monarhija na neki na~in dobar na~in
da se promovi{emo u inostranstvu i iskoristimo veze koje su Kara|or|evi}i imali u inostranstvu.
540
Dr [e{eq: To je besmislica. I oni narodi koji su zadràli monarhiju

gledaju da je se {to pre otarase. [ta bi sad dali Englezi da se otarase svoje
monarhije, jer ta kraqevska ku}a ih neprekidno potresa raznim skandalima,
qubavnim aferama, {pekulacijama, ko zna ~ime sve jo{.
Nikola Pa{i} je uvek bio u sukobu sa monarhijom, ne samo sa Aleksandrom, bio je u sukobu sa svim kraqevima, bio je u sukobu sa kraqem Milanom
Obrenovi}em, sa kraqem Aleksandrom Obrenovi}em, bio je proterivan, hap{en, zatvaran, mu~en. Bio je u sukobu sa kraqem Petrom Kara|or|evi}em jer
je traìo da se svi oficiri iz organizacije Crna ruka pod hitno penzioni{u, ne mogu ostati u vojnoj slu`bi oni koji su ubili kraqa, po~inili krivi~no delo, pa im se jo{ i ne sudi. Pa je bio u sukobu sa kraqem Aleksandrom oko
stvarawa Jugoslavije. Pa{i} je hteo Veliku Srbiju ili, ako ve} idemo u Jugoslaviju da se ome|i jasno dokle je Srbija, a kraq Aleksandar je bio nekim
svojim luda~kim idejama ponesen, on je hteo da bude pretendent na ruski presto pa mu je trebala {to ve}a dràva ovde. Ta odsko~na daska je bila rodbinska veza sa Romanovima itd. Radikali, dakle, nikada nisu bili monarhisti.
Ali, monarhija im je bila zate~eno stawe, a nisu ba{ bili ni neki veliki antimonarhisti~ki borci u principu, ali su bili u neprekidnom sukobu sa aktuelnim monarhistima.
Novinar: On je ipak bio predsednik vlade. Kakva sudbina posle septembarskih izbora ~eka Republiku Srpsku? Ne}e joj mo`da biti sli~na sudbina
Republike Srpske Krajine, {ta mislite? Na neki na~in, vi ste odgovorili.
[ta mislite, da li }e ikada predsednici stranaka koji se kandiduju na ovim
izborima shvatiti da nema suìvota sa doju~era{wim neprijateqem? Pozdravqa vas Pani} iz Bawaluke i postavqa ovo pitawe.
Dr [e{eq: [to se ti~e srpskih radikala, nama je ta stvar kristalno jasna, sa muslimanima i Hrvatima nije mogu}e i}i u zajedni~ku dràvu, sa wima nemamo {ta da traìmo.
Novinar: Radislav iz Bawaluke: Za{to se gospodin [e{eq nije kandidovao za predsednika Republike Srpske, s obzirom da je dràvqanin Republike Srpske?
Dr [e{eq: Nisam dràvqanin Republike Srpske, ja sam dràvqanin
Republike Srbije i nikada nisam bio dràvqanin Bosne i Hercegovine. Nekad se nisu ni vodile aùrno te kwige dràvqanstva. Nikada nisam bio upisan u kwigu dràvqana Bosne i Hercegovine i to je bio razlog {to sam se
1986. godine upisao u kwigu dràvqana Republike Srbije kada sam se preselio u Beograd i nikada nikakvo drugo dràvqanstvo nisam imao. Na osnovu
toga nikada nisam mogao da se kandidujem u Republici Srpskoj, a ne bi se ni
kandidovao iz istog ovog razloga iz koga Srpska radikalna stranka nije htela da ima svog predsedni~kog kandidata, da se srpski glasovi po tom pitawu
ne bi podelili.
Novinar: Izbeglica iz Vare{a kaè da ste vi svojevremeno izjavqivali kako }e Nik{i}ka visoravan ostati, kao {to je oduvek bila, srpska, me541
|utim, to podru~je posle Dejtona pripada muslimanima. [ta sada mislite o

tome?
Dr [e{eq: I na to pitawe sam vam odgovorio, ne ba{ konkretno po pitawu Nik{i}ke visoravni, ali kad sam ve} govorio o Srpskom Sarajevu, o delovima bosanske Krajine itd., to je u ratu sa~uvano. To je predato Milo{evi}evom izdajom. Milo{evi} je to sproveo preko komunisti~kih generala i crvenih pukovnika. Sve {to je u ovom ratu oslobo|eno u Republici Srpskoj,
oslobo|eno je u prvim danima i mesecima rata. Spontanim narodnim ustankom i juna{tvom srpskih boraca iz naroda su nicale vo|e i oficiri koji su
se ovde zatekli, bili su sposobni, hrabri i sl. A onda je Slobodan Milo{evi}, kao, da pomogne Republici Srpskoj, poslao ~itavu bulumentu komunisti~kih generala i crvenih pukovnika, pre svega oficira bezbednosti i
oficira za informisawe i politi~kih komesara, jer u onoj staroj titoisti~koj vojsci jedna tre}ina oficira je vodila politi~ku nastavu, jedna tre}ina je landarala besposleno po kasarnama, ni za {ta nisu bili sposobni, a
tek oko jedne tre}ine je imalo neka stru~na znawa i bavilo se stru~nim pitawima. Milo{evi} je te najgore poslao da preuzmu komandne poloàje u
Vojsci Republike Srpske. îm su oni do{li ovde i preuzeli komandne poloàje, vi{e apsolutno ni{ta nije oslobo|eno, ba{ ni{ta. Evo, moète li da
se setite da je i{ta oslobo|eno od kad su oni do{li, nijedan deli} teritorije. Oni nisu ovde poslati da pomognu srpskom narodu nego da Republiku Srpsku drè pod Milo{evi}evom kontrolom i to se pokazalo ve} 1993. godine,
kada je Milo{evi} prihvatio Vens-Ovenov plan i poku{ao da ga nametne Republici Srpskoj. Vi se se}ate koliko smo se mi, radikali, ogor~eno tome suprotstavili. Kako mu to nije i{lo, Milo{evi} je poku{ao da organizuje bawalu~ki pu~, septembarski pu~ i ja sam u Saveznoj skup{tini, ~im sam saznao
za te podatke, iza{ao za govornicu i javno prozvao Savez komunista pokret
za Jugoslaviju, koji je predvodila Mira Markovi}, Kontraobave{tajnu slu`bu Vojske Jugoslavije, na ~ijem ~elu je tada{wi pukovnik, sada{wi general
Aleksandar Dimitrijevi} i Slu`bu dràvne bezbednosti Srbije ~iji je
glavni ~ovek jo{ uvek Radmilo Bogdanovi} odmah sutradan pu~ je splasnuo.
Od pu~ bilo je bu}. Tako je ispalo.
Novinar: Da, Radmilo Bogdanovi} se ogra|ivao od te va{e izjave.
Dr [e{eq: Ma pustite to {to se on ogra|ivao, ali pu~ je odmah splasnuo, zna~i pogodio sam u ciq. Vo|ena je istraga, pa nisu saop{teni rezultati. Istraga je pokazala da je istina sve {to smo rekli. Onda je Milo{evi}
krenuo mnogo perfidnije, 1994. godine je zaveo blokadu, stravi~nu blokadu na
reci Drini protiv Republike Srpske da bi slomio duh naroda, da bi ga naterao na kapitulaciju. Kad je video da mu to ne pomaè, da je narod ostao odlu~an u neprihvatawu te podele Bosne i Hercegovine na principu 49 procenata za Republiku Srpsku, ostatak za muslimane i Hrvate, onda je Milo{evi}
ja~e angaòvao komunisti~ke generale i crvene pukovnike protiv vlasti u
Republici Srpskoj, protiv Republike Srpske u celini.
542
Dok su srpski borci u ovom ratu krvarili, ginuli, trunuli po rovovima,

dok su primali mese~ne plate 50-60 dinara sa pola godine zaka{wewa, dok su
tri borca delila po jednu pa{tetu, ovi crveni generali i komunisti~ki pukovnici primali su po nekoliko hiqada dinara plate u General{tabu Vojske Jugoslavije u Beogradu, i danas su na Milo{evi}evom platnom spisku.
îm su do{li ovde, po~eli su da se jagme za najboqe stanove u Bawaluci, u Bijeqini i mnogim drugim mestima. Ostale su im porodice u Beogradu, imaju
luksuzne vile na Dediwu, Ko{utwaku, luksuzne stanove na Novom Beogradu,
nikada nisu mislili da porodice preseqavaju u Republiku Srpsku. Ovde su
zgrabili te stanove, oni im sluè za {valeraciju, za pijanke, za kocku, za provod i u pogodnom momentu se spremaju da ih prodaju i da otperjaju sa parama u
Srbiju. E, te generale i pukovnike Milo{evi} je koristio protiv vlasti,
{to je shvatila Narodna skup{tina Republike Srpske i u avgustu pro{le godine donela odluku da se najgori me|u wima hitno penzioni{u i udaqe iz vojske, general Milan Gvero, general Zdravko Tolimir, pukovnik Qubi{a Beara, pukovnik Petar Salapura i neki drugi, i {ta su oni uradili, sastali se
u Bawaluci, izdali saop{tewe kako ne priznaju odluke Narodne skup{tine
i odbijaju da ih primene. Da sam bio na Karayi}evom mestu pro{le godine u
ovo doba, ja bih poslao specijalnu jedinicu policije da pohapsi te generale
i pukovnike i da ih na licu mesta streqa. [ta zna~i to kad general odbije
poslu{nost civilnim organima vlasti? Gde to moè da pro|e? Da ameri~ki
general, recimo, odbije naredbu Bila Klintona, ili odbaci odluku ameri~kog Senata, ne bi pet minuta nosio epolete. Ili u Nema~koj, Engleskoj,
Francuskoj, u ratnim uslovima pred streqa~ki vod. A ovde, oni se pobune, suprotstave i danas ostanu na tim istim funkcijama i zabiju se u pacovsku jazbinu u Han Pijesku i izdaju saop{tewa protiv Srpske radikalne stranke,
mene optuùju i {ta ja znam. Kaù nisam kompetentan i nisam, otprilike,
smeo da ih napadam, i razne druge izmi{qotine tamo iznose.
E sad, vidite daqe {ta se desilo. Upravo uz pomo} tih generala i crvenih pukovnika, Milo{evi} je priveo rukovodstvo Republike Srpske u Beograd i naterao ih pritiscima da potpi{u ovla{}ewe kako je Milo{evi}
glavni pregovara~ u ime Republike Srpske. Odmah nakon toga Milo{evi} je
sa ameri~kim diplomatama dogovorio bombardovawe Republike Srpske. U
Milo{evi}evom kabinetu su odre|eni svi ciqevi bombardovawa, kasarne,
skladi{ta, putevi, mostovi, televizijski releji, televizijske stanice itd., i
to je bombardovawe izvedeno sa hirur{kom precizno{}u. Samo u Glavnom
{tabu u Han Pijesku znali su ta~no koji su ciqevi, ali niko nije obavestio
narod. Postavite pitawe za{to nijedan oficir nije poginuo u tom bombardovawu. Ginuli su civili i vojnici, i kad je izvr{eno bombardovawe nastala
je velika pometwa u Republici Srpskoj, uni{tena je hijerarhijska subordinacija dràvnih organa, nije bilo komunikacije izme|u isto~nog i zapadnog
dela. Tada je Slobodan Milo{evi} naredio tim komunisti~kim generalima
543
i crvenim pukovnicima da evakui{u delove Bosanske Krajine i Republiku

Srpsku svedu na teritoriju 49 procenata teritorije biv{e Bosne i Hercegovine. Tada su na{im neprijateqima predati gradovi i sela gde su Srbi vekovima ìveli kao ve}insko stanovni{tvo: Drvar, \akovo, Glamo~, Kupres,
Jajce, Srbobran, Mrkowi} Grad, Kqu~, Petrovac, Sanski Most, [ipovo,
Krupa itd.
Novinar: Jedan gledalac pita; s obzirom da stalno isti~ete svoj patriotizam, on tako kaè, ina~e biv{i je radikal, za{to niste do{li u Republiku Srpsku upravo kada je padala Zapadna Krajina i svi gradovi koje ste spomenuli, ili u Knin, gde je vi{e od 50 odsto stanovnika u parlamentu bilo
~lanova radikalne stranke?
Dr [e{eq: Prvo, Bosanska Krajina nije padala nego je predavana. Predavana je bez borbe. Ti komunisti~ki oficiri, obave{tajci, su ~ak omogu}avali Hrvatima da izvuku artiqerijska oru`ja u pozadinu srpsku i da tuku
srpske civile iz pravaca iz kojih niko paqbu nije o~ekivao, da bi se {to ve}a panika napravila. Sve je to predavano bez borbe. [ta se desilo u Mrkowi} Gradu tamo su srpski borci odbili da se povuku, pucali, muslimani i
Hrvati se razbeàli, tek nova grupa oficira uspela je da dezorijenti{e tu
odbranu i natera ih na povla~ewe. âk su ti komunisti~ki generali i crveni pukovnici bili toliko efikasni u toj izdajni~koj raboti da su predali
mnogo vi{e delova Republike Srpske nego {to je bilo planirano, pa je Republika Srpska svedena na 42-43 procenta, pa su nam Amerikanci onda vra}ali
[ipovo, Mrkowi} Grad i onaj teritorijalni yep oko [ipova i Mrkowi}
Grada. Mnogo je vi{e, dakle, bilo predato nego {to je bilo planirano.
Novinar: Koliko je va{ih boraca bilo tamo kad ste tako dobro obave{teni?
Dr [e{eq: Ja sam uvek najboqe obave{ten. Nemojte da budete toliko cini~ni, ne pristaje tako lepom izrazu lica cinizam. [to se ti~e Srpske Krajine, u martu pro{le godine, ~im sam ~uo da se Milo{evi} sprema da preda
Srpsku Krajinu, oti{ao sam odmah kao na krilima, drào sam mitinge u Kninu, Drni{u, Benkovcu, Obrovcu, Gra~acu, Korenici, Vojni}u, Glini, Dvoru na
Uni, Kostajnici, Oku~anima, pre pada u martu mesecu pro{le godine, i sve
sam rekao tamo{wim Srbima {ta im sprema Slobodan Milo{evi}. Qudi su
gledali zapaweno, nisu verovali svojim u{ima. Me|utim, desila se prvo Zapadna Slavonija, onda je 2. juna Milo{evi} pohapsio rukovodstvo Srpske radikalne stranke, jer smo za 17. jun zakazali veliki miting u Beogradu, upravo
zbog ove izdajni~ke nacionalne politike. Da bi to spre~io, Milo{evi} nas
je pohapsio u Gwilanu, drào u zatvoru i desilo se to da smo Tomislav Nikoli} i ja izlazili iz gwilanskog zatvora, a Hrvati su ulazili u Knin po~etkom avgusta pro{le godine. Sve {to je bilo u na{oj mo}i, mi smo uradili.
Mi smo se suprotstavili, mi smo na vreme upozoravali, ali nije vredelo. Mi
smo davno napali te komunisti~ke generale, jo{ 1993. godine, setite se u Sa544
veznoj skup{tini kad sam ucewivao da ne}emo izglasati buyet dok se neki od
wih ne po~iste iz General{taba Vojske Jugoslavije, ali nismo imali neku realnu mo} da to sve spre~imo.
Novinar: Da, me|utim, sebe ipak sada smatrate dovoqno jakim protivnikom da Slobodanu Milo{evi}u parirate. Koliko znam, Srpska radikalna
stranka ne ide ni u kakvu koaliciju na predstoje}im izborima.
Dr [e{eq: U Republici Srpskoj bismo mogli da u|emo u postizbornu
koaliciju sa Srpskom demokratskom strankom. U Srbiji i Crnoj Gori mi bukvalno nemamo s kim u koaliciju. Ne moèmo mi zajedno sa notornim srpskim
izdajnicima, ~ija je politika gora od politike Slobodana Milo{evi}a. Kako mi moèmo zajedno sa Vukom Dra{kovi}em, sa Zoranom \in|i}em, Dragoqubom Mi}unovi}em, Vesnom Pe{i}, Vojislavom Ko{tunicom, Novakom
Kilibardom.
Novinar: I Vojislava Ko{tunicu ubrajate tu?
Dr [e{eq: Pa naravno. Vidite da je najobi~niji trgovac u pitawu. On je
podràvao Milana Pani}a 1992. godine. Nemojte da se zanosite, on je krenuo
malo u nacionalne vode kao i \in|i}, ra~unaju}i u jednom trenutku da }e mu
to biti korisno. I jedan i drugi su 1992. godine podràvali Milana Pani}a.
Tu morala nema. Novak Kilibarda je u Crnoj Gori isto ono {to je Vuk Dra{kovi} u Srbiji. Nedavno je Novak Kilibarda sa Zlatkom Perovi}em potpisao koalicioni savez, dakle sa crnogorskim liberalima separatistima,
protiv srpskog naroda. Za Vuka Dra{kovi}a nemam potrebe da vam bilo {ta
govorim. Od 1991. godine u wegovom rodnom Gacku narod peva pesmu Od gacka~kih muslimana najgori su Vuk i Dana. [ta imam vi{e da govorim za Vuka Dra{kovi}a i za te druge. Dakle, u Srbiji mi moramo sami da pobedimo socijaliste i Milo{evi}a. Ne moèmo mi sa gorima od Milo{evi}a i}i protiv Milo{evi}a. Ko to moè da zamisli vladu u kojoj bi sedeli Vuk Dra{kovi}, Zoran \in|i}, Vesna Pe{i} i ja. Da li moète da zamislite tu vladu?
Novinar: Ja zaista ne mogu.
Dr [e{eq: Pa ne moè niko ìvi da zamisli tu vladu. Onda je besmisleno pitati za{to ne idem sa wima u koaliciju. U koaliciju moète da idete samo sa onim qudima kojima u izvesnoj meri verujete, koje u izvesnoj meri
po{tujete, cenite, gde moète na}i dodirne ta~ke u programu, politici itd.,
u nacionalnoj orijentaciji pre svega. Sa qudima sa kojima smo neprekidno u
sukobu za ovih {est godina da sad formiramo zajedni~ku vladu, ta vlada ne bi
opstala ni nedequ dana. Pa ne moè da opstane ni sa \in|i}em i Dra{kovi}em, i bez nas. Evo, mi smo po strani, oni se neprekidno me|usobno sva|aju.
Novinar: Dakle, time moèmo i zavr{iti sami i dosledni u izbore i
u Republici Srpskoj i u Jugoslaviji.
Dr [e{eq: Ne, nismo sami i nemojte tako da zavr{avate. Srpski radikali su uvek sa svojim narodom. Srpski radikali govore iz du{e srpskog naroda, lako prepoznatqivim jezikom, ~istim, jasnim, konciznim i pre svega jezikom koji poga|a su{tinu stvari.
545
Novinar: Po{tovani gledaoci, bio je ovo doktor Vojislav [e{eq,

predsednik Srpske radikalne stranke.
SRT
Miting Srpske radikalne stranke Republike Srpske
Bawaluka, 10. septembar 1996. godine
Novinar: Danas je na Trgu Krajina odràn centralni predizborni miting Srpske radikalne stranke Republike Srpske. Pred impozantnim brojem
posetilaca, bilo ih je vi{e od 30.000, govorili su prvaci Srpske radikalne
stranke Republike Srpske i gosti Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, ruski kapetan vojnog broda Vladimir Matvejevi} [abovski i general Viktor Filatov. Bio je najavqen dolazak Vladimira @irinovskog, velikog prijateqa srpskog naroda, ali su mu pograni~ne policijske
snage Srbije spre~ile ulazak u Republiku Srpsku. Ve{tim trikom radikala
kapetan vojnog broda [abovski je uspeo pre}i granicu, dok se @irinovski
vratio u Beograd.
Dr [e{eq: U dvadesetom veku srpski narod umalo da podlegne pred opasnim socijalnoistorijskim bole{tinama: bolesti jugoslovenstva kojom nas
je zarazio kraq Aleksandar Kara|or|evi} i bolesti komunizma kojom nas je
zarazio zlikovac i zlo~inac Josip Broz Tito ne zna se koja je teà i opasnija bolest bila. Umalo da kao narod nestanemo sa istorijske pozornice. I
kada smo posle poluvekovnog sna, posle poluvekovnog pijanstva po~eli da se
budimo, da dolazimo svesti, kad smo po~eli ubrzano shvatati kakav su nam jad
i nesre}u doneli jugoslovenstvo i komunizam, kad smo shvatili da su razorili srpske zemqe, pocepali srpski narod, kad smo shvatili da su komunisti
~ak tri nove ve{ta~ke nacije formirali da bi napakostili Srbima i cepali srpsku zemqu, crnogorsku, makedonsku i muslimansku, kad smo shvatili da
svoju dràvu ispo~etka moramo graditi, u Srbiji se pojavio jedan ~ovek u kome su mnogi Srbi isprva prepoznali novog vo`da. Pojavio se Slobodan Milo{evi} i odmah stekao simpatije i podr{ku celog srpskog naroda. Budila
se nada da }e Milo{evi} podi}i Srbe, da }e uspraviti srpstvo, da }e ujediniti srpske zemqe, da }e nam povratiti ponos, ~ast, obraz, dostojanstvo. U celoj srpskoj istoriji nije bilo ~oveka kome se ukazala takva {ansa kakvu je
imao Slobodan Milo{evi}. Da su svi Srbi bili za wega, uz wega, da su mu
skoro beskrajno verovali, da su se mnogi Srbi u Milo{evi}a zakliwali.
Setite se koliko smo svi mi nekada verovali Slobodanu Milo{evi}u,
kada smo 1989. godine u onoj dugoj milionskoj koloni i{li za wim na Gazimestan, kada smo demonstracijama ru{ili vojvo|anske autonoma{e i crnogorske zelena{e. Celo srpstvo je verovalo Slobodanu Milo{evi}u. I 1991. i
1992. godine kada je tvrdio da }e svi Srbi ìveti u jednoj dràvi i kada se zakliwao da se Srbija sagiwati ne}e. Kad su tih godina najmra~nije sile ovoga
sveta poku{avale svim sredstvima da sru{e Slobodana Milo{evi}a sa vlasti, da bi lak{e pregazile zapadne srpske zemqe i osakatile Srbiju i kad su
546
te mra~ne sile u svoja kola upregle sve najgore srpske izdajnike, Vuka Dra{kovi}a, Zorana \in|i}a, Dragoquba Mi}unovi}a, Vesnu Pe{i}, Milana
Pani}a i sve druge, da Milo{evi}a sru{e prolivaju}i srpsku krv na beogradskim ulicama, mi srpski radikali smo se suprotstavili, mi smo se isprsili i rekli ne damo ga dok je patriota, srpski nacionalista, ne vaqa mu
ova Socijalisti~ka partija jer je nesposobna, korumpirana, ogrezla u kriminalu, ali dok je Slobodan Milo{evi} na nacionalnom putu ne sme mu faliti ni dlaka sa glave. Zahvaquju}i nama, srpskim radikalima, Slobodan Milo{evi} je ostao na vlasti 1992. godine. Zahvaquju}i iskqu~ivo nama on je
pobedio Milana Pani}a. Ne kajemo se mi zato ni danas, jer je Milan Pani}
bio jo{ gora varijanta od Slobodana Milo{evi}a, a i vi srpski junaci na prvim borbenim linijama se}ate se sigurno da, kada ste u decembru 1992. godine saznali, ~uli vest da je Slobodan Milo{evi} zahvaquju}i srpskim radikalima pobedio Milana Pani}a, da bi na izborima u Srbiji trijumfovali
srpski radikali. Vi socijalisti, se}ate li se koliko su dugo slavqeni~ki rafali parali nebo Republike Srpske. Slavilo je celo srpstvo. Bili smo uvereni, otvara se put stvarawu jedinstvene srpske dràve, savlada}emo sve probleme, sve prepreke, odole}emo svim istorijskim problemima. Me|utim, na{a radost, naàlost, nije dugo trajala. Nije pro{lo ni pet meseci a Slobodan Milo{evi} je okrenuo }urak naopako i izdao srpske nacionalne interese, legao na rudu velikim silama i okrenuo se protiv srpskog naroda.
Mali deo na ruskom, mo`da dve re~i
Predizborni miting Srpske radikalne stranke Republike Srpske
Zakupqen termin
Novinar: Po{tovani gledaoci, ovako je ju~e posle podne izgledao centralni gradski plato u Bijeqini. Na velelepnom Trgu kraqa Petra Prvog
Kara|or|evi}a, prema nekim procenama okupilo se blizu 20.000 ìteqa
ovog dela Republike Srpske na veli~anstvenom predizbornom mitingu Srpske radikalne stranke. Okupqenom narodu, ~lanovima i simpatizerima govorili su ~elnici ove stranke, poslani~ki kandidati za parlament Republike
Srpske i Uniju Bosne i Hercegovine, a pored predstavnika grada doma}ina i
dragih gostiju, posebno gromoglasno pozdravqeni su vojvode Mitar Maksimovi} Manda, Slavko Aleksi} i Vasilije Vidovi} Vaske. Okupqenim u~esnicima mitinga prvi se obratio diplomirani ekonomista...
(prekid)
***: A sada, govori}e onaj koga tako strpqivo (aplauz) ~ekate, onaj koga
stvarno slu{amo i ~ije re~i pamtimo.
Dr [e{eq: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, za svo vreme ovoga rata Srpska radikalna stranka bila je u odnosima strate{kog saveza sa Srpskom demokratskom strankom po pitawu za{tite srpskih nacionalnih interesa, ali
po svim drugim pitawima mi smo bili izrazito opoziciona politi~ka partija i danas smo. Nadamo se da }emo 14. septembra, postati vladaju}a, sa va{im poverewem. Nikad se mi nismo ustru~avali da èstoko kritikujemo i
547
SDS i najvi{e dràvne organe, i najvi{e funkcionere, ako su radili protiv svog naroda, ako su ulazili u kriminalne afere, kra|e, u korupciju, ako
su ~inili bilo {ta {to nije bilo u interesu srpskog naroda. Mi radikali
smo èstoko napadali i Predraga Radi}a i Rajka Katani}a jo{ dok su bili u
najvi{em vrhu Evrope, pa se ispostavilo da smo bili potpuno u pravu. Mi,
srpski radikali, imamo nepogre{iv ose}aj da na vreme prepoznamo izdajnika i lopova. Ako srpski radikali zasluè va{e poverewe i postanu vladaju}a stranka, a mi se nadamo, mi bismo èleli da sami pobedimo, da imamo vi{e od 50 procenata, da sami formiramo vladu. Naravno, mi smo trezveni, racionalni politi~ari i znamo da to sada nije mogu}e. Ako nije mogu}e da sami pobedimo, onda se kao najverovatnija varijanta posle ovih izbora ispostavqa koalicija Srpske radikalne stranke i Srpske demokratske stranke, naravno, mi srpski radikali èlimo da budemo ve}inski partner u toj koaliciji. Ali Srpska radikalna stranka }e po{tovati voqu srpskog naroda, kako vi odlu~ite, tako }e biti. Ako srpski radikali u|u u vlast, onda vam garantujem da }e Srpska radikalna stranka gvozdenom metlom po~istiti sve
kriminalce, sve ratne profitere, sve lopove, sve izdajnike iz dràvnih organa, od op{tine do Republike, milosti ne}e biti. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, uveren sam da }emo na{im zajedni~kim snagama savladati sva istorijska isku{ewa, da }emo pobediti na{e neprijateqe, da }emo pobediti izdajnike u na{im redovima, da }emo ujediniti srpske zemqe, osloboditi one koje su privremeno okupirane. Na kraju dana{weg predizbornog mitinga Srpske radikalne stranke pozdravqam vas tradicionalnim radikalskim pozdravom Srbija je ve~na dok su joj deca verna, ìvela Velika Srbija.
SRT
Vesti
Novinar: Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq, izjavio je da ju~era{we Milo{evi}evo priznawe Bosne i Hercegovine predstavqa najve}u izdaju i zlo~in protiv srpskog naroda. Predsednik Srbije se definitivno odrekao Republike Srpske i pomogao Aliji Izetbegovi}u da kona~no stvori islamsku yamahiriju i to na teritoriji koja pripada srpskom
narodu, rekao je [e{eq.
RTS
Dnevnik
Novinar: Predsednik Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq, primio je delegaciju Nacionalnog fronta Francuske u kojoj su Dominik [abo{
i @ak Dor, najbliì saradnici @an Mari Le Pena i najvi{i funkcioneri
desni~arskog, pro-fa{isti~kog Nacionalnog fronta Francuske. Sagovornici su istakli potrebu u~vr{}ivawa prijateqskih veza izme|u srpskog i
francuskog naroda, kao i potrebu blièg politi~kog saveza na globalnom
politi~kom planu francuske i srpske dràve.
548
Novinar: U toku emisije dobili smo izve{taj iz Zagreba gde je...

SRT
Novinar: U subotu, 2. novembra, spomen podru~je Dowa Gradina posetila
je delegacija Nacionalnog fronta Francuske u pratwi doma}ina doktora
Vojislava [e{eqa, predsednika Srpske radikalne stranke i doktora Nikole Popla{ena, predsednika Srpske radikalne stranke i potpredsednika Narodne skup{tine Republike Srpske. Francusku delegaciju predvodio je gospodin Dominik [abo{, potpredsednik Nacionalnog fronta Francuske, a
Simo Brdar, kustos spomen-podru~ja Dowa Gradina upoznao je prisutne o tom
najve}em strati{tu i stradali{tu srpskog roda u vreme zloglasnih koncentracionih logora u Jasenovcu 1941-1942. godine. U tim logorima smrti na najsvirepiji na~in ubijeno je 600.000 Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja, 20.000 dece i 127.000 antifa{ista, samo na uèm podru~ju Dowe Gradine.
Dr [e{eq: Danas smo do{li ovde, na ovo spomen podru~je Gradine da na{im gostima predstavimo tu tragediju, istorijsku tragediju srpskog naroda,
sudbinu koja nas je zadesila na Balkanu, sa susedima koji nam nikada nisu bili ni bra}a ni prijateqi, a kad pogledaju ovo spomen podru~je i kad upoznaju
vi{e ~iwenica iz istorije srpskog naroda, tad }e im biti mnogo jasniji i
ovaj dana{wi rat. Ina~e, na{i prijateqi iz Nacionalnog fronta Francuske su prijateqi srpskog naroda u celini, tako se i pona{aju, nastupaju u francuskoj javnosti i oni su na ovim izborima u Saveznoj Republici Jugoslaviji podràli otvoreno do kraja, iskreno i srda~no Srpsku radikalnu stranku.
Novinar: Na sednici novog saziv SO Zemun za predsednika Skup{tine
te beogradske op{tine izabran je Vojislav [e{eq. Od 54 prisutnih, tajnim
glasawem za [e{eqa se izjasnio 41 odbornik, preostalih 13 listi}a bili su
nevaè}i. Skup{tinu Zemun ~ine 33 odbornika Srpske radikalne stranke,
14 Koalicije Zajedno, 6 Socijalisti~ke partije Srbije, 1 Jugoslovenske levice i 1 odbornik Demokratske stranke Srbije. U prvom obra}awu odbornicima [e{eq je rekao da }e raditi u interesu gra|ana i op{tine Zemun, u
skladu sa Ustavom i zakonom.
Novinar: Na konstitutivnoj sednici...
SRT
Novinar: Po{tovani gledaoci, dobar dan. Predsednik iz Republike
Srpske u Predsedni{tvu Bosne i Hercegovine, magistar Mom~ilo Kraji{nik i predsednik Narodne skup{tine Republike Srpske doktor Dragan Kalini}, primili su danas u Palama delegaciju Srpske radikalne stranke srpskih zemaqa predvo|enu predsednikom stranke doktorom Vojislavom [e{eqom, kao i predsednika francuskog Nacionalnog fronta @an Mari Le Pena. Sastanku je prisustvovao i potpredsednik Narodne skup{tine i predsednik Srpske radikalne stranke Republike Srpske profesor doktor Nikola
Popla{en.
549
Kraji{nik: Evo, ja kao doma}in èlim da zahvalim na{im prijateqima

iz Jugoslavije koji su nam na neki na~in pri~inili zadovoqstvo da razgovaramo sa na{im dragim prijateqem gospodinom Le Penom. Koristimo priliku da upoznamo i Francusku koja je potpuno opredeqena i razume sve probleme Srba i potpuno razume probleme Srba iz Republike Srpske. Mi smo uìvali u divnim re~ima razumevawa, re~ima na neki na~in obja{wewa zbog ~ega su se mnoge stvari tokom rata de{avale, a one su izvor jedne velike propagande protiv Srba koje su predozirane da bi Srbi tako pro{li. Ovo je jedan
prijatan susret i nadam se da }e se istina o Srbima prezentirati u Francuskoj onako kakva jeste i nadam se da }e se na{a tradicionalna saradwa i prijateqstvo obnoviti onako kako i jedan i drugi narod i zasluùje i èli.
Novinar: Mi nismo od onih koji veruju u ono {to im se pri~a. Imali smo
prilike da uvidimo i sami koliko se manipuli{e javnim mwewem i koliko
je stvarnost druga~ija od onog {to se u medijima prikazuje. Ja sam od onih qudi koji vole sami da se uvere, da slu{am i gledam {ta se de{ava. Mislim da
Srbi nisu qudi napola, nego qudi koji su jako propatili u ovom ratu i verujem, tako|e, da oni imaju pravo da izgrade svoju budu}nost kakvu èle, a ne da
zbog toga trpe posebne pritiske i ekonomske sankcije. Du`nost svih politi~ara Evrope je da pomognu narodima da ìve u miru. [to se ti~e nas Francuza, mi delimo mi{qewe da nam pripada posebna du`nost da se ponovo uspostavi pravda i tradicionalno savezni{tvo na{ih naroda. To prijateqstvo je
bilo pokriveno malim obla~kom, ali se nadam da se takav oblak vi{e ne}e
nadviti nad wim.
Pi{e: Vojislav [e{eq
Predsednik Srpske radikalne stranke srpskih zemaqa
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka ve} izvesno vreme razvija sve boqe prijateqske odnose sa Nacionalnim frontom Francuske. Mi pre svega
nastojimo obnoviti prijateqstvo sa onim zemqama i onim narodima sa kojima nas veè zajedni~ka istorija, sa kojima smo delili dobro i zlo i u takvom
pristupu, naravno da je Francuska morala imati prednost. Uspostavili smo
prijateqske odnose sa onom politi~kom partijom koja, bez sumwe, najvi{e
voli Francusku, sa Nacionalnim frontom Francuske koji predvodi @an
Mari Le Pen. A znali smo da onaj ko iskreno voli Francusku mora voleti i
Srbiju. Znali smo to unapred, a na{i susreti sa glavnim funkcionerima Nacionalnog fronta Francuske samo su potvrdili to na{e uverewe. A i gospodin Le Pen i wegovi saradnici su imali prilike da se uvere u bratsku qubav
Srbije i srpskog naroda u celini prema francuskom narodu i Francuskoj.
Danas smo sa na{im dragim gostima ovde u Republici Srpskoj, gde se vodila
jedna stra{na borba za opstanak srpskog naroda. Iako su Srbi u toj borbi nailazili na mnogo neprijateqa, na mnogo prepreka, u svom osnovnom ciqu su
ipak uspeli i moraju da sa~uvaju Republiku Srpsku. Posebno moram ista}i
~iwenicu da je Nacionalni front Francuske bio jedina politi~ka partija
u Francuskoj koja se javno suprotstavila angaòvawu francuskih trupa u
550
ovoj balkanskoj krizi i u~estvovawu francuske avijacije u bombardovawu Republike Srpske. Nacionalni front Francuske je jedina politi~ka partija
~iji nijedan funkcioner nije nikada ni{ta lo{e rekao protiv srpskog naroda. Po{to se Francuska tako|e nalazi u sli~nim problemima poput ovih
koje smo mi ve} osetili i iskusili, i po{to sve ve}i broj qudi u Francuskoj
po~iwe da prepoznaje te probleme i da na wih reaguje, uveren sam da ne}e pro}i mnogo vremena da se stvore uslovi da Nacionalni front Francuske postane vladaju}a partija u Francuskoj, {to im mi srpski prijateqi iskreno
èlimo.
SRT
Aktuelni razgovor
Novinar: @elimo vam dobro ve~e, aktuelni politi~ki doga|aj na tlu
prethodne Jugoslavije, u svetlu daqe implementacije dejtonskog dokumenta,
nedavno potpisanog sporazuma o specijalnim paralelnim odnosima izme|u
Republike Srpske i Savezne Republike Jugoslavije, odluka o statusu oblasti
Br~kog i druga pitawa su izme|u ostalih teme o kojima ve~eras razgovaramo
sa dr Vojislavom [e{eqom, liderom Srpske radikalne stranke i predsednikom SO Zemun. Dobro ve~e, gospodine [e{eq. Na samom po~etku razgovora
recite nam kakvo je zdravstveno stawe doktora Popla{ena.
Dr [e{eq: Dr Nikola Popla{en, predsednik Srpske radikalne stranke Republike Srpske, doìveo je teàk saobra}ajni udes preksino} na ulazu
u Bawaluku. Povre|ena mu je ki~ma, smrskan mu je prvi lumbalni pr{qen.
Preme{ten je prvo u bawalu~ku bolnicu, gde mu je ukazana prva pomo} i ju~e,
negde oko podne je helikopterom preba~en u Beograd na Ortopedsku kliniku,
sino} je operisan. Ki~ma je ostala sa~uvana, ki~mena mo`dina, tako da obe
noge normalno funkcioni{u. Najboqi doktor koga Beograd ima kad je u pitawu ki~ma, profesor Slavkovi} je izvr{io operaciju, sanirana je ta povreda i dr Nikola Popla{en je u prili~no dobrom stawu i o~ekujemo da }e za
desetak dana iza}i iz bolnice. To je bila velika sre}a u nesre}i. Teàk se
udes desio ali ne}e imati nekih trajnih lo{ih posledica i mislimo da }e se
vrlo brzo Nikola Popla{en vratiti svojim redovnim du`nostima.
Novinar: Prenesite mu na{e najiskrenije èqe o najskorijem ozdravqewu.
Dr [e{eq: Sa zadovoqstvom.
Novinar: Gospodine [e{eq, pro{lo je gotovo godinu i po dana nakon
potpisivawa Dejtonskog sporazuma, da li se doga|aji na terenu u biv{oj Bosni i Hercegovini odvijaju onako kako ste vi o~ekivali?
Dr [e{eq: Ne mogu da kaèm da sam o~ekivao da }e se stvari razvijati
ba{ ovako kako se razvijaju. Tu su uvek prisutne neke finese koje niko nije
mogao predvideti. Me|utim, jasan je osnovni strate{ki plan Amerikanaca
zbog koga smo se mi srpski radikali energi~no suprotstavili Dejtonskom
551
sporazumu. Plan Amerikanaca je da vremenom stvore uslove za uni{tewe Republike Srpske, za weno utapawe u islamsku bosansku yamahiriju. Da je to zaista tako, najboqe svedo~i primer Br~kog. Po Dejtonskom sporazumu bilo je
predvi|eno me|unarodnom arbitracijom da se to pitawe re{i pre godinu dana. Amerikancima nisu bili pogodni uslovi da to tada re{e pa su odloìli
za jo{ jednu godinu. Oni planiraju da u Br~ko vrate muslimane i da iskoriste neku eventualno pometwu u Republici Srpskoj i mutnu politi~ku situaciju, neku kriznu situaciju, da uspostave me|unarodni protektorat u Br~kom
i da tako podele Republiku Srpsku na dva dela, a onda bi je posle lako uni{tili utapawem u islamsku yamahiriju.
Amerikanci vrebaju priliku da tako ne{to postignu. Sad ne mogu, jer je
Republika Srpska stabilna, bez obzira na te{ku ekonomsku krizu i socijalnu bedu. Srpski narod je spreman u svakom trenutku da se gr~evito bori za
Br~ko. Svakom Srbinu je jasno da se Br~ko nikako ne sme izgubiti, da se mora braniti svim sredstvima, a Amerikancima nije u interesu da ove godine
zao{travaju to pitawe dok ne re{e pitawe Vukovara i Belog Manastira, odnosno isto~ne Slavonije i Barawe. Tamo se nalaze na velikim mukama hteli bi {to pre da tu srpsku teritoriju predaju Hrvatima, ali da Srbi ne idu
u dugim kolonama u traktorskim prikolicama u izbegli{tvo, nego da im se
ostavi jedan rok od dva-tri meseca da tiho iscure. Oni bi tu varijantu primewivali i za Republiku Srpsku ukoliko stvari krenu onim putem koji oni
prièqkuju. Me|utim, situacija se na Balkanu dodatno komplikuje i sve to
kvari ameri~ke planove. Kriza u Albaniji, nedavni doga|aji u Bugarskoj
itd. Uslo`wava se situacija i mislim da ameri~ki planovi ne mogu da budu
realizovani.
[to se ti~e Dejtonskog sporazuma, on je Republici Srpskoj oteo jednu
tre}inu teritorije i mi radikali nikada od tih otetih srpskih teritorija
ne}emo odustati. Ali smatramo da sad treba stabilizovati ovo {to je ostalo od Republike Srpske, stvoriti jednu sna`nu srpsku dràvu zapadno od
Drine i kreirati uslove za weno {to skorije prikqu~ewe Srbiji, a ~ekati
slede}u pogodnu istorijsku situaciju da se povrati ono {to su nam sada oteli, {to je za nas, srpske radikale, samo privremeno izgubqeno.
Novinar: Muslimani Br~ko diù na pijedestal svojih takozvanih nacionalnih i dràvnih interesa. Koliko je i da li je uop{te odluka predsedavaju}eg arbitra`ne komisije Roberta Ovena na liniji muslimanske ili ameri~ke dràvne politike na ovom prostoru?
Dr [e{eq: Mislim da ta odluka nije ni na liniji muslimanske, ni ameri~ke ali ni srpske politike na Balkanu. Mislim da je ta odluka vi{e u ciqu dobijawa vremena, da privremeno ostane status kvo, da se za godinu dana
kompletno pitawe odloì. Mislim da je to su{tina Ovenove odluke.
Novinar: Sukobi, sre}om, miruju u Bosni i Hercegovini, me|utim, kada
je re~ o civilnim aspektima dejtonskog Ustava, stvari ne stoje ba{ onako kako je zapisano. Za Srbe ne vaì sloboda kretawa, Hrvati i muslimani ne pu552
{taju na slobodu na{e zarobqenike, na na{ srpski pregovara~ki tim se konstantno vr{i pritisak. Ima li tome kraja?
Dr [e{eq: Svemu tome ne}e biti kraja dok se Srbi jednom definitivno ne suprotstave i kaù da nikome ne dozvoqavaju da se me{a u wihove unutra{we poslove. To, pre svega, treba da uradi reìm u Beogradu. Reìm u Beogradu je za tako ne{to bio nemo}an od 1993. godine na ovamo. To je na{ problem. U Dejtonu je kreirana jedna dràva koja nikada nigde na svetu nije postojala i koja ne moè uop{te da postoji ni na Balkanu. Dejtonska Bosna i
Hercegovina jednostavno ne moè da funkcioni{e. [to je najgore, svima je
bilo jasno u trenutku kreirawa Dejtonskog sporazuma da takvo jedno ~udovi{te od dràve ne moè biti sposobno za samostalan i normalan ìvot. Ta
dràva pred sobom ima dve mogu}nosti: ili da se razru{i, da nestane, da se
podeli, ili da neko dodatnom intervencijom pokori Srbe i nasilno ih utera u zajedni~ku dràvu sa muslimanima pod dominacijom muslimana. Amerikanci bi odlu~nije korake u tom pravcu ve} ~inili da im se nije ispre~io
problem Hrvata. Hrvati ne pitaju, oni su samo formalno ukinuli HercegBosnu, me|utim, ona daqe funkcioni{e. Jednostavno, Muslimansko-Hrvatska Federacija ne moè da opstane ni kao entitet u Bosni i Hercegovini i
to dodatno Amerikancima komplikuje stvari.
Novinar: Da, muslimani svojataju Bosnu i Hercegovinu, a prakti~no Republika Srpska poseduje sve atribute dràvnosti, ima svoju vojsku, policiju,
ima svoje pravosu|e.
Dr [e{eq: Da, samo treba imati izvesnog strpqewa, treba ja~ati privredu i re{avati socijalne probleme.
Novinar: Da, ali me|unarodna zajednica nam ne pomaè, svega dva odsto
od obe}ane me|unarodne pomo}i je stiglo u Republiku Srpsku.
Dr [e{eq: Ne treba mnogo ni o~ekivati od inostranstva, moramo se
uzdati iskqu~ivo u sopstvene snage. I treba ~initi kqu~ne, sistemske poteze na ekonomskom planu kako bismo iza{li iz ove ekonomske krize i zbog toga vlast u Republici Srpskoj ne sme da kopira ekonomske modele Srbije i
Crne Gore, mora da odlu~nije krene u pravcu liberalizacije, da ukida uvozno-izvozne kontingente, da ukida sistem dozvola. Dakle, da liberalizacijom
ekonomske situacije stvori uslove da narod iza|e iz ekonomske krize. Na{i
qudi su sposobni, snala`qivi, samo ih treba osloboditi dràvnih stega, samo ih treba pustiti da slobodno deluju.
Novinar: Da li su Amerikanci, to je pitawe koje nas mu~i na ovom prostoru, zadovoqili svoje interese kada je re~ o nekada{woj Jugoslaviji? Drugim rije~ima, da li je srpski poredak pre{ao, da kako kaèm, novi svetski poredak pre{ao preko na{eg terena?
Dr [e{eq: Nije, Amerikanci nisu zadovoqili svoje interese na Balkanu. Wima je ciq da se strukturom NATO-a {to vi{e pribliè granicama
Rusije. Srbija im tu smeta. Srbija je tradicionalni ruski saveznik i Amerikanci zbog toga èle da je svedu na {to mawu teritoriju, da je razdrobe, da vi553
{e nikada ne moè biti upori{te ruske politike na Balkanu. To je strategija koju Amerikanci provode i zbog toga Amerikanci podràvaju sve srpske
neprijateqe, Slovence, Hrvate, muslimane, [iptare i sve srpske izdajnike,
naravno sve one koji su spremni da se odreknu srpskih nacionalnih interesa za qubav nekih privilegija koje im nude Amerikanci, za qubav li~ne koristi. Takvih ima u Srbiji, takvih ima u Crnoj Gori, takvih, naàlost, ima
i u Republici Srpskoj. Moramo biti svesni toga.
Ali Amerikancima se ispre~uju mnoge druge pojave u me|unarodnim odnosima, me|unarodnoj zajednici. Na neke od wih nisu ra~unali, neke su ih iznenadile, a neke su se mogle prognozirati. Oni su znali da to slede i, ali se
mo`da nisu dovoqno ve{to za to spremali. Rusija se mora suprotstaviti ameri~koj politici prodora NATO na Istok. Ameri~ki veliki problem je i
Kina. Ameri~ka strategija po pitawu Kine nije uspela. Amerika ne}e jo{
dugo mo}i da kontroli{e ni Japan. Ameri~ki i nema~ki interesi u Evropi
nisu sasvim podudarni, sve vi{e izbijaju razlike izme|u tih interesa, dolazi do negodovawa Engleske, dolazi do negodovawa Italije u pogledu nekih
konkretnih ameri~kih poteza u Evropi, tako da to komplikovawe evropske i
ukupne svetske situacije Amerikancima delimi~no vezuje ruke, a nama Srbima najve}e olak{awe predstavqa ova unutra{wa pobuna u Albaniji. Ona je
poremetila i Nemcima i Amerikancima mnoge planove.
Novinar: Kasnije }emo govoriti o tome. Nedavno je potpisan, a potom ratifikovan, to znamo, i Sporazum o specijalnim paralelnim odnosima izme|u Republike Srpske i Savezne Republike Jugoslavije. Vi i va{a stranka ste
ga podràli.
Dr [e{eq: Da. Mi smo imali mnogo primedbi. Vi ste verovatno ~uli
~itav niz tih primedbi. Na{i poslanici u Narodnoj skup{tini Republike
Srpske su o{tro po tom pitawu govorili, na{i poslanici u Republi~koj
skup{tini Srbije i u Saveznoj skup{tini su istakli sve ono {to mislimo
da je ovaj sporazum postignut 1991. ili 1992. godine mi bismo ga sa ogromnim
odu{evqewem prihvatili, podràli, sprovodili. Da je taj sporazum postignut i sa Republikom Srpskom Krajinom, dok je ona postojala na celoj svojoj
teritoriji, mi bismo bili odu{evqeni. Da je taj sporazum postignut sa Republikom Srpskom pre nego {to je predata jedna tre}ina wene teritorije. Me|utim, mi smo morali da istaknemo da je na{e srce puno gor~ine zbog svega
ovoga {to se de{avalo proteklih godina, zbog oficijelne politike reìma
u Beogradu i reìma u Podgorici prema zapadnim Srbima. Mi ne moèmo da
zaboravimo onu blokadu na reci Drini, koja je toliko skupo ko{tala Republiku Srpsku, ne moèmo mnoge druge poteze koji su sputavali oslobodila~ku borbu zapadnih Srba i koji su im oteàvali proces konsolidacije i o~uvawa postignutog.
Me|utim, ovaj smo sporazum morali prihvatiti, jer je nama zna~ajan. Zna~ajan je za srpski narod u celini, jer predstavqa otvarawe jedne nove perspektive i to je objektivno. Ovaj sporazum je posebno zna~ajan za Republiku
554
Srpsku, jer joj stabilizuje me|unarodnu poziciju, u~vr{}uje je na me|unarodnom planu. Ovo je prvi me|unarodni sporazum koji je potpisala Republika
Srpska, prvi ozbiqan sporazum. Republika Srpska nikako nije u istoj poziciji pre i posle potpisivawa. Evo vam dokaza: vidite koliko Amerikanci negoduju. Karl Bilt optuùje Srbiju da je prekr{ila Dejtonski sporazum potpisivawem ovog sporzuma, i mnogi drugi srpski neprijateqi na Zapadu, ali i
srpski neprijatqi na Balkanu su {okirani, uàsnuti, negoduju, protestuju,
suprotstavqaju se i tako daqe. îm srpski neprijateqi dignu galamu, mi, Srbi, treba da znamo da smo na pravom putu. Ovaj sporazum je zna~ajan, jer i u samoj Republici Srpskoj u~vr{}uje patriotske snage u politi~koj sferi.
Mislim da je u svim delovima Republike Srpske taj sporazum prihva}en
kao jedno veliko olak{awe. Bez obzira kakav je na{ stav prema reìmu u Beogradu, mi radikali ne}emo imati mira dok ne oborimo taj reìm i ne preuzmemo vlast, ali taj sporazum predstavqa jedno olak{awe za Republiku Srpsku, normalizuje odnose izme|u Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Podsta}i }e ekonomsku razmenu, ekonomsku saradwu, liberalizova}e reìm ovih
grani~nih prelaza, granice }e biti otvorene, sve to podrazumeva taj Sporazum. Sve je to jedno veliko olak{awe i bez obzira na ideolo{ke razlike, bez
obzira na politi~ke razlike to moramo prihvatiti.
Ko se u Republici Srpskoj suprotstavqa tom Sporazumu? Samo onaj ko
ne èli dobro srpskom narodu. Onaj koji bi èleo da `rtvuje i srpske interese i srpsku dràvnost i tekovine oslobodila~ke borbe zarad neke svoje povre|ene li~ne sujete, nekih li~nih, iznenada pobu|enih ambicija, poku{aja
da sebe stavi u prvi plan. To je ono {to je veoma opasno. Protiv ovog Sporazuma ne mogu biti iskreni srpski patrioti. Protiv ovog Sporazuma je koalicija Zajedno u Beogradu i oni iz Republike Srpske koji potpomaù koaliciju Zajedno. Bilo je istaknutih politi~kih li~nosti iz Republike Srpske
koje su podràvale koaliciju Zajedno i ove reìrane studentske proteste koje je finansirala CIA, a {to je glavni studentski lider, Miodrag Gavrilovi}, javno priznao pre petnaestak dana u Nedeqnom telegrafu da su dobijali ve}u koli~inu novca iz inostranstva i da su najve}i novac dobili od {efa ameri~ke {pijunaè u [vajcarskoj, Danijela Boajea. ûli ste verovatno
za to. E, ti isti koji su podràvali proteste koalicije Zajedno iz Republike Srpske danas se suprotstavqaju Sporazumu. Moraju se normalizovati odnosi izme|u Republike Srpske, Republike Srbije i Crne Gore, odnosno u Saveznoj Republici Jugoslaviji, bez obzira kakvi su reìmi i ovde i tamo. Reìmi su jedno, a narod je drugo, dràva je drugo i mi se moramo navi}i na me|udràvni odnos. Dok imamo odvojene dràve, moraju funkcionisati bez obzira kakav je reìm u Beogradu, na Palama, u Podgorici.
Novinar: Da, gospodine [e{eq, postavqa se pitawe ko }e gospodariti
Dunavom u isto~noj Slavoniji, Srbi ili Hrvati? Sigurno je da na{im qudima na tom prostoru predstoji gr~evita borba za opstanak.
555
Dr [e{eq: Ja se bojim dugih izbegli~kih kolona iz Slavonije i Barawe, mislim da Srbi nikako ne bi smeli da prihvate hrvatske domovnice i ne
bi smeli da iza|u na hrvatske izbore, na izbore po hrvatskom zakonu. Ako to
urade, treba da znaju da }e izborni rezultati biti maksimalno falsifikovani i da su za Srbe unapred izgubqeni ti izbori, a tamo }e Amerikanci raditi sve ono {to su radili u Republici Srpskoj, samo nisu ovde uspeli da
provedu svoju zamisao. Ovde su nai{li na adekvatan odgovor. Mi, radikali,
smo delimi~no bili `rtve tog odgovora, ali mi se ne àlimo zbog toga, nama je va`no da je opstala Republika Srpska. Ima}emo mi dana za politi~ke
megdane u Republici Srpskoj, za nadmudrivawe, prikazivawe ko je boqi, ko je
ja~i i tako daqe. Najva`nije je sada da Amerikanci nisu uspeli da uspostave
marionetski reìm, a setite se, u yakovima su dovla~ili glasa~ke listi}e sa
muslimanskih podru~ja, u yakovima glasa~ke listi}e iz Evrope, u yakovima
su dovla~eni glasa~ki listi}i iz Srbije i Crne Gore i svi su bili protiv
srpskih patriotskih stranaka u Republici Srpskoj. Ovde je vlast bila dobro
organizovana da se tome efikasno suprotstavi. U isto~noj Slavoniji i Barawi nema ko da se tome efikasno suprotstavi, nema ko da pametnim, organizovanim kontramerama parira ameri~koj zamisli. I zbog toga Srbi treba masovnim, maksimalnim bojkotom da iskaù svoj stav, da spre~e odràvawe izbora, da polupaju bira~ke kutije na bira~kim mestima, da ne dozvole nikakvo
glasawe, da spre~e izdavawe domovnica i da nastave sa ovim masovnim demonstracijama. Jednostavno da stave do znawa Amerikancima da se s wihovom
sudbinom ne mogu igrati. Da im stave do znawa da }e iz isto~ne Slavonije i
Barawe oti}i svi ili da niko ne}e oti}i, a da bi Srbi ostali da moraju imati specijalni status. I bar da budu pod dugoro~nim me|unarodnim pokroviteqstvom.
Novinar: Jedna ameri~ka administracija, odnosno wen predstavnik u
regionu, @ak Klajn, pruàju garancije Srbima na tom podru~ju, pre svega tu
mislim na dvojno dràvqanstvo koje se nudi sad, potom zajedni~ko ve}e op{tina...
Dr [e{eq: Ni{ta to ne zna~i.
Novinar: ...dodu{e nisu prihvatili.
Dr [e{eq: Dvojno dràvqanstvo ni{ta ne zna~i. Samo Hrvatima olak{ava da postepeno jednu po jednu srpsku porodicu proteruju stalnim {ikanirawem. Evo vidite {ta se desilo. I{la je zvani~na srpska delegacija u Zagreb i Hrvati su uhapsili dva ~lana te delegacije.
Novinar: Gospodina Vojinovi}a, ako se ne varam?
Dr [e{eq: Ne mogu ja sva imena zapamtiti, te li~nosti se smewuju muwevitom brzinom, a nijednu jo{ zna~ajnu nisam uspeo da sagledam, da zapamtim, od Gorana Hayi}a pa na ovamo ne zna se ko je gori, nije ni bitno. Ali evo
kako se pona{aju prema Srbima, prema onim Srbima koji su spremni da sara|uju sa Hrvatima. Kako bi se tek pona{ali prema iskrenim srpskim patriotama, prema onima koji nisu spremni da pognu glavu, da saviju ki~mu, da ih slu556
è, da im pete liù u znak pokornosti. Moète misliti kad ovim konstruktivnim, kako ih nazivaju, Srbima ove stvari prire|uju.
Novinar: Kako }e prema gra|anima.
Dr [e{eq: Da.
Novinar: Pripremaju}i se za ovaj razgovor prona{ao sam da ste nedavno
traìli paso{, odnosno status dràvqanstva za sve srpske izbeglice koje se
trenutno nalaze na podru~ju Savezne Republike Jugoslavije.
Dr [e{eq: Da, mi neprekidno to zahtevamo, ponavqamo te zahteve. Smatramo da tim Srbima treba dati srbijansko dràvqanstvo, odnosno dràvqanstvo Savezne Republike Jugoslavije. Svima koji to èle, bez obzira gde
su ro|eni i gde ìve. To su Hrvati odavno uradili. Oni su svim Hrvatima po
Americi, po Zapadnoj Evropi, po Australiji dali hrvatsko dràvqanstvo i
svi oni glasaju na hrvatskim izborima, i ovi iz zapadne Hercegovine, iz
Ora{ja, iz Vukosavqa, svi Hrvati glasaju na hrvatskim izborima. A u Srbiji se primewuju restriktivne mere. Za{to? Zato {to je reìm u Beogradu
svestan, ako bi dao dràvqanstvo tim Srbima koji to traè, niko od wih ne
bi glasao za vladaju}u partiju u Srbiji.
Novinar: Dobro. Vi ste predsednik Skup{tine op{tine Zemun. Va{
pretpostavqeni je dr Zoran \in|i}.
Dr [e{eq: Kako mislite pretpostavqeni?
Novinar: Pa, upravo u pravnom smislu, on je generacija...
Dr [e{eq: Ma ne, on nikada u ìvotu meni ne moè biti pretpostavqeni. Pretpostavqeni mi moè biti samo onaj koji me dovede na izvesnu funkciju, na izvestan poloàj. Po{to je mene srpski narod, po{to su mene gra|ani Zemuna doveli na ovaj poloàj na kome sam sada, onda je meni srpski narod
u Zemunu pretpostavqen, i niko vi{e.
Novinar: Niste se sreli sa gospodinom \in|i}em?
Dr [e{eq: Sreo sam se, kako da ne, sretnemo se na svakoj sednici gradske skup{tine i svakog puta \in|i} doìvi pravi politi~ki nokaut.
Novinar: Recite mi kakav je va{ odnos prema liderima koalicije Zajedno.
Dr [e{eq: To je jedna izdajni~ka koalicija koja smi{qeno deluje protiv srpskih nacionalnih interesa, ~iji su mentori u inostranstvu, koje pla}a iz inostranstva. Vidite kako putuju po zapadnim zemqama po instrukcije,
kako neprekidno poku{avaju izdejstvovati strano me{awe u na{e unutra{we poslove itd. Naàlost, reìm u Beogradu im je omogu}io da se razma{u
prave}i mnoge gluposti poput medijske blokade, me{etarewa sa nelegalnim
izbornim zakonima, poku{aja otimawa odborni~kih mandata itd. Socijalisti su krivi za to {to je koalicija Zajedno imala uspeha na lokalnim izborima u jednom broju srpskih op{tina, srbijanskih op{tina, jer su insistirali na ve}inskom izbornom zakonu. Taj ve}inski izborni zakon ranije je redovno sluìo socijaliste, sad se okrenuo protiv wih. To ne govori o pravom odnosu snaga u srpskom bira~kom telu, pravi odnos snaga se pokazao na saveznim izborima. Ja sam odmah posle tih izbora rekao: da smo na mestu soci557
jalista, da sam imao takvu apsolutnu kontrolu nad medijima, da sam imao tako neograni~ene finansijske izvore za kampawu, da sam imao sve poluge dràvne mo}i u rukama, sve ispod 90 procenata glasova za mene bi bio katastrofalan poraz.
Socijalisti, levi blok, nemaju zbog ~ega da se raduju tim izbornim rezultatima. Koalicija Zajedno je izgubila pola miliona glasova u odnosu na 1993.
godinu. Tih pet stranaka koalicije Zajedno Dra{kovi}, \in|i}, Ko{tunica,
Vesna Pe{i} i Mi}unovi} imali su oko 1.500.000 glasova, a sad su imali mawe od milion. Izgubili su 30 odsto, a mi radikali u odnosu na prethodne izbore iz 1993, dobili smo novih 30 procenata glasova. Imali smo 600.000, imali smo nepunih 600.000, a sad imamo nepunih 800.000. Mi smo jedini ostvarili realan uspeh. Mi posle svih ovih doga|aja u Srbiji imamo autoritet. Mi
sa koalicijom Zajedno ne moèmo biti. Mi èlimo {to pre da sru{imo socijaliste sa vlasti, Milo{evi}a, ali da mi do|emo na vlast, a ne da do|u oni
koji su gori od wih. Oni su otvoreni izdajnici.
Novinar: Da li se lista i kvalitativno mewa na boqe nakon {to je koalicija \in|i}, Pe{i}, Dra{kovi} odnela pobedu u ve}ini gradova u Srbiji?
Dr [e{eq: Ne, oni su se zapleli kao pile u ku~ine i svuda je wihova
vlast neuspe{na, krajwe neuspe{na, svuda u Srbiji. Jedino mi radikali demonstriramo sposobnost tamo gde smo osvojili vlast, u Zemunu. I narod to
poredi. Mi sre|ujemo stawe, zavodimo red, disciplinu u upravnim slu`bama
op{tine, pokre}emo neke akcije koje odmah donose korist. Evo, po~eli smo
izgradwu vodovoda od strate{kog zna~aja za Zemun, od Batajnice do Ugrinovaca, na potezu od sedam i po kilometara, po~eli smo masovno da parceli{emo op{tinsku zemqu, da dodequjemo gra|anima po najniìm cenama za individualnu stambenu izgradwu, za izbeglice dajemo po 15 dinara kvadratni metar. Svim izbeglicama koji imaju iole ne{to novca mi stvaramo uslove, dobije plac za ku}u za 2.000 maraka. Ako ima ne{to para, nek sam sebi zida. Nastani}emo 10, 20, 30.000 qudi, koliko treba u Zemunu. Imamo parcelisawe sve
dok ima zainteresovanih. Dakle, jedini konkretno ne{to ~inimo. A ovi samo grabe funkcije, grabe poloàje i privilegije koje to donosi i stalno kukaju da nema para. Nema, kad su im apetiti pregolemi. Socijalisti su stra{nu gre{ku, preveliku, napravili {to nisu odmah 17. novembra dali te mandate. Taman bi se lideri koalicije Zajedno tako èstoko me|usobno posva|ali i rasturili bi se. Oni ne mogu da se dogovore oko podele mandata u Saveznoj skup{tini jer su napravili jedan kqu~ pre izbora, desilo se da Dra{kovi} ima 16 mandata, \in|i} 2, Ko{tunica 2, Mi}unovi} 1 i Vesna Pe{i} 1.
Sad bi Dra{kovi} trebalo da se odrekne 6 mandata, da bi \in|i} i Ko{tunica dobili 2, a neko od wih 4, ne mogu sad vi{e ta~no ni da se setim koja bi
kombinacija bila, i naravno, nema ni{ta od dogovora.
Novinar: Neko govori, na primer portparol demokrata Slobodan Jovanovi}, da ste stupili u koaliciju sa socijalistima.
558
Dr [e{eq: To nije istina. Mi kad smo podràvali Slobodana Milo{evi}a to smo radili javno, otvoreno, svima smo mogli u o~i slobodno, mirno,
~asno da pogledamo. I celi srpski narod je znao za{to mi podràvamo Milo{evi}a zbog nacionalne politike, zbog pomo}i zapadnim Srbima. Ta pomo} je realno iz Srbije i dolazila. Vi ste mi svedoci, vi Srbi koji ìvite
zapadno od Drine. Reìm iz Beograda i Milo{evi} su pomogli uspostavqawu Republike Srpske i oslobodila~ku borbu srpskog naroda. Me|utim, kad
smo najvi{e pomagali i podràvali Milo{evi}a, mi smo èstoko kritikovali Socijalisti~ku partiju po svakom zakonskom projektu u Republi~koj i
Saveznoj skup{tini. Da je Milo{evi} nastavio da vodi onu politiku koju je
imao do 1993. godine, mi bi ga do kraja podràvali, nikad ga niko ne bi mogao
oboriti sa vlasti. îm je promenio tu politiku 1993, mi smo ga èstoko napali. Tu kod nas nema milosti. Kao {to je narod ranije znao za{to smo ga podràvali, znao je vrlo dobro i za{to smo ga posle napali.
Mi nismo hteli u koaliciju sa socijalistima ni kad smo imali celu Srpsku Krajinu i celu Republiku Srpsku, kako sad da u|emo u koaliciju sa socijalistima, kad je predata Srpska Krajina i jedna tre}ina Republike Srpske
jednostavno ne moèmo. To {to nismo hteli sa koalicijom Zajedno, ne zna~i
da smo mi uz socijaliste. Mi smo samo ispravno procenili da je koalicija Zajedno jo{ gora varijanta od socijalista. Pa oni su nas izdali pod nema~kim
i ameri~kim zastavama na beogradskim ulicama. Izazivali su krvoproli}e
u Beogradu, opet je jedan ~ovek poginuo, ve}i broj qudi je te{ko povre|en. Mi
smo protiv krvoproli}a u srpskom narodu. Mi }emo uvek da kaèmo sve {to
mislimo, otvoreno u lice, nek se qute do mile voqe, ali ne}emo da prolivamo srpsku krv u me|usobnim srpskim politi~kim obra~unima u borbi za
vlast. Mi ne}emo da razbijamo po Beogradu, i kad idemo u zatvor idemo uspravno, pevamo prkosne radikalske pesme rugalice, ne pi{emo molbe za pomilovawa, ne kumimo za milost, ali vi{e volimo da na svojim ple}ima osetimo svu tu torturu reìma nego da izazivamo bratoubila~ko krvoproli}e.
Novinar: Pozvani ste da prisustvujete godi{wem kongresu Nacionalnog fronta Francuske. Me|utim, Ministarstvo inostranih poslova vam nije dalo vizu. Za{to?
Dr [e{eq: Vidite, ja ho}u da putujem na Zapad, neki su me progla{avali ratnim zlo~incem. Ja ho}u, a oni mi ne daju. Ovde su razlozi vi{e unutra{we prirode, jer Nacionalnom frontu Francuske naglo raste popularnost,
raste popularnost @an Mari Le Pena, pa su dobili ~etvrti veliki grad u
Francuskoj Vitol i tamo se de{avaju uli~ni nemiri u kojima i sami doseqenici protestuju, levi~ari se sa wima solidari{u, a sve je protiv afrikanizacije ili islamizacije Francuske. Zbog toga nam je ideolo{ki srodan. I to je
razlog, ube|en sam da je to glavni razlog {to su mi zabranili dolazak u Pariz.
Novinar: Da li }e se posledwi doga|aji u Albaniji odraziti na politi~ku situaciju u celom regionu? Nas, naravno, najvi{e zanima kod nas.
559
Dr [e{eq: Nijednom narodu ne èlim nesre}u, ne èlim gra|anski rat,

ali objektivno ovo {to se de{ava u Albaniji, nama Srbima je korisno. To pa`wu stranih faktora skre}e malo sa na{e zemqe. Zatim, Albanija ne}e vi{e biti u mogu}nosti da bude odsko~na daska za izazivawe nemira na Kosovu,
oruàne pobune i to je ono s ~im mi Srbi moramo biti zadovoqni.
Novinar: Ibrahim Rugova, Adem Dema}i, kako uop{te razmi{qaju sad,
izgleda da im se promenio stav...
Dr [e{eq: Ja mislim da su i oni frapirani onim {to se de{ava u Albaniji i da ne znaju kakve poteze da vuku.
Novinar: Da vas pitam, da li su radikali odustali od linije KarlobagKarlovacOgulinVirovitica?
Dr [e{eq: Nikada srpski radikali ne}e odustati od te zapadne srpske
granice. Jednog dana }emo KarlobagKarlovacOgulinVirovitica kao zapadnu granicu sigurno realizovati.
Novinar: Kada moèmo o~ekivati da Srbi ponovo pohode nekada{wi
put AVNOJ-a, pa preko Drvara ku}i u Knin?
Dr [e{eq: Kad srpski radikali pobede i preuzmu vlast, pre svega u Srbiji a i u svim drugim srpskim zemqama. I, naravno, kada se Rusija uspravi,
kada stane na noge, kada bude velika i mo}na. Mi radikali smo jedina politi~ka partija u Srbiji koja je rusofilska, koja otvoreno govori da su na{i
iskreni, jedini pravi prijateqi na Istoku. Uostalom, ne samo u politi~kom,
nego i u ekonomskom smislu, to je trì{te koje moè pomo}i oporavku na{e
privrede. Mi Evropi nemamo {ta da prodamo osim golih sirovina koje Evropa otkupquje po najniìm mogu}im cenama i ucewuje nas redovno. Ko moè
na{e proizvode da kupuje? Moè Rusija, ali i Ukrajina, Belorusija, sve isto~ne zemqe. Mi smo orijentisani u tom pravcu, a Zapad bi ovde da nam prodaje zastarelu tehnologiju, da budza{to uzima na{e sirovine i da nas ucewuje oko odre|ivawa vrednosti te robe koju uzme. A setite se po kojim cenama
smo morali nekada Evropskoj zajednici i evropskom trì{tu, zajedni~kom
trì{tu, kako se to nekada zvalo, da prodajemo teletinu. To je bilo ispod svake cene ko{tawa. Nije u pitawu proizvodna cena, pa da se cewkamo ho}e li
biti u pitawu profit ovoliki ili onoliki. Evropi je to prodavano ispod
cene ko{tawa.
Novinar: Gde se trenutno nalazi srpski nacionalni korpus? Kom politi~ko-ekonomskom miqeu pripada?
Dr [e{eq: Srbi su u veoma te{koj situaciji, gotovo katastrofalnoj.
Od kada smo se oslobodili od Turaka mislim da nam situacija nije bila teà. Srbi su se najkasnije na Balkanu probudili iz dogmatskog dremeà, probudili iz komunisti~ke svesti. Mi nismo imali sre}u da nas proces raspada
Jugoslavije zatekne sa nekim ozbiqnim reìmom koji }e sve to uspe{no sagledati, povu}i prave poteze. Setite se kakav je haos bio u Beogradu, setite
se u kakvom je stawu bila Jugoslovenska narodna armija. Do kraja 1991. godine komunisti~ki generali, predvo|eni Veqkom Kadijevi}em, nisu dozvoqa560
vali da se skida petokraka sa vojni~kih oznaka. Sve je to moralo nametnuti

Srbima skupu cenu. Ta cena je pla}ena. Sada moramo da se osvestimo, da shvatimo zbog ~ega smo do{li u ovakvu situaciju i da analiziramo mogu}nosti izlaska iz te situacije. Sve se moè raditi promi{qeno, samo promi{qeno,
staloèno, bez dodatnih emocija, bez li~nih hirova, bez li~ne sujete. Najgore {to se moè desiti jednom politi~aru je da sluì sopstvenoj sujeti.
Novinar: Nakon svega, do{ao je rezultat Republika Srpska. To je najve}i draguq, ~ini mi se, srpske oslobodila~ke tradicije.
Dr [e{eq: Pa vidite, jednu stvar moram iskreno da vam priznam. Kada
je 1992. godine krenula borba za slobodu srpskog naroda na podru~ju biv{e
Bosne i Hercegovine, mnogi ko{marni oblaci su se nadvijali nad ovom srpskom teritorijom i mnoge opasnosti. Ja sam se tada mnogo pribojavao. Znao
sam kakva su sve isku{ewa, ali nisam zadovoqan ni tim rezultatima, ne mogu biti zadovoqan dok sve ono {to je srpsko ne bude ~vrsto u srpskim rukama. Ali ovo {to je postignuto ostavqa razloge za zadovoqstvo. Pola teritorije Bosne i Hercegovine je u srpskim rukama.
Novinar: Ali je od 49 procenata ...
Dr [e{eq: Fali jo{ procenta, da sad ne licitiramo po procentima,
fali do Karlobaga. To }emo posle. Treba sa~uvati i u~vrstiti ono {to je sada u srpskim rukama i za{ta postoje neki me|unarodni papiri. Kakvi su takvi su, ali postoje. Te{ko ih je sad na silu ru{iti, na silu mewati. Da sa~uvamo ovu teritoriju i da konsolidujemo ekonomiju. To je kqu~no pitawe. Da
se suzbije kriminal, da se suzbiju {pekulacije, korupcija, da se u~vrsti pravni poredak, i da se liberalnim konceptom razvija ekonomija, da qudi iza|u
iz socijalne bede. To je su{tina, da se vrati optimizam narodu. Na ovakav na~in, jednim indolentnim odnosom ne moè se to posti}i. Mora se biti hrabar u ekonomskim reformama.
Novinar: Koliko nam Dejton dopu{ta, koji je to maksimum koji mi moramo izvu}i iz Dejtonskog dokumenta?
Dr [e{eq: Sada je maksimum ova teritorija koja je pod srpskom kontrolom. Ne sme se nigde popustiti. Ta teritorija se mora ~vrsto dràti. Moramo nadoknaditi onih ne{to vi{e od pola procenta i na tome se neprekidno
mora insistirati. Ali ekonomija se mora razvijati, bez razvijene ekonomije
nema ni{ta. Samo u onom politi~kom delu se insistira da se ekonomija vezuje sa muslimanskom i hrvatskom, me|utim, to se moè lako ignorisati. Tamo gde treba trgovati, gde je to u obostranom interesu, ne treba izbegavati
trgovinu. Ne smemo dozvoliti da nas neko koristi, da nas eksploati{e.
Novinar: Verujete li da moè do}i do ponovnog rata u biv{oj Bosni i
Hercegovini?
Dr [e{eq: To je mogu}e i Srbi moraju biti spremni, moraju uvek imati
spremno oru`je, moraju svoju vojsku srediti, osposobiti, reformisati. Mislim da su promene koje su izvr{ene u srpskoj vojsci na dobrom putu u tom
pravcu, ali ne sme se dozvoliti ni trenutak predaha. Ima jedna grupa izuzet561
no sposobnih oficira koja je ve} preuzela komandne funkcije, neke od wih

sam upoznao u ovom ratu, svedok sam da su izuzetno sposobni, recimo, qudi poput Dragana Josipovi}a i sli~nih. Nije pametno pomiwati imena, uvek }u nekoga ispustiti, pa }e mi posle biti krivo {to wega ne pomenuh, ima ih zaista mnogo.
Novinar: Hrvati i muslimani se naoruàvaju.
Dr [e{eq: Oni se naoruàvaju i o~igledno je iz toga da se Amerikanci
spremaju na tu varijantu. Oni }e od we odustati samo ako Srbi budu dovoqno
sna`ni. I mislim da je dobro {to je sada izglasan ovaj Zakon o smawewu vojne obaveze. Nije bitno koliko }e u svakom trenutku biti vojnika pod oru`jem; smawen je broj regruta koji su neprekidno pod oru`jem, ali su oslobo|ena materijalna sredstva da se oni {to boqe naoruàju. I u tom pravcu je dobar ovaj sporazum koji je potpisan sa Saveznom Republikom Jugoslavijom, posle tog sporazuma nemogu}e je sada zamisliti novu blokadu na Drini. U nekoj
varijanti postoji opasnost, naravno, ali mnogo je mawa nego {to je bila pre
ovog sporazuma.
Novinar: Na pomolu je, izgleda, inplementacija tog sporazuma?
Dr [e{eq: Wu treba ubrzavati neprekidno, neprekidno treba prozivati reìm, posebno u Beogradu, ali i reìm na Palama, {ta su u~inili da se
taj reìm brè razvija, ko ga ko~i, ako do|e do nekog ko~ewa i tako daqe. Mi
}emo radikali tu biti zaista o{tri, kategori~ni, nemilosrdno }emo insistirati da nam se samo kaè {ta je novo postignuto. Evo sada u Saveznoj skup{tini, ja sam insistirao ... kod Nikole [ainovi}a, {ta je s ovom prugom Bijeqina-Milo{evac.
Novinar: Kaù da }e po~eti da je rade.
Dr [e{eq: Ho}e, popravili su dve {ine vaqda im je to ... Jesu li rekli
da }e po~eti da je rade, ja }u ih neprekidno prozivati. Ta pruga mora da se napravi, ona je zna~ajna za Republiku Srpsku.
Novinar: [ta ako se situacija opet zao{tri?
Dr [e{eq: Radikali }e sa svoje strane u~initi ono {to mogu. I u najteìm okolnostima, kada smo bili maksimalno progoweni, dizali smo svoj glas
protesta. Setite se na{ih demonstracija u Loznici, mar{a na Drinu, nekoliko hiqada policajaca bili su spremqeni da nas zaustave, da nas spre~e, verovatno da nas pomlate, me|utim, kada su videli kolika se masa qudi vaqa iz
Loznice, otvorili su nam put da pre|emo preko mosta, bez ikakvih smetwi.
Dakle, {to bude u na{oj mo}i, mi }emo u~initi da pomognemo Republici
Srpskoj i zapadnim Srbima uop{te. Mi ih nikada ne}emo ostaviti na cedilu. Mi smo spremni po`rtvovano, do zadweg daha, da se borimo za na{u bra}u, koji su danas u najteòj situaciji. Tako bismo se borili i da neko ugrozi
Srbe na Kosovu, Srbe u Crnoj Gori, Srbe u Timo~koj krajini, Srbe u Ra{koj
oblasti, Srbe u Vojvodini, na bilo kom srpskom prostoru.
Novinar: Evo, u septembru su, za septembar su najavqeni lokalni izbori.
Me|unarodna zajednica mnogo polaè na te izbore i govori se da su to naj562
komplikovaniji izbori koje je do sada me|unarodna zajednica organizovala.

[ta moèmo u~initi?
Dr [e{eq: Pa ne bi uop{te trebalo da budu komplikovani izbori, ali
ih Amerikanci i OEBS, odnosno OSEC, komplikuju. Oni èle da svojim manipulacijama omogu}e pobedu muslimanima i Hrvatima u nizu srpskih op{tina, ili nekim potencijalnim srpskim kvislinzima koji se stavqaju pod
wihovu za{titu. Evo sada ih prepoznajemo po tome {to se suprotstavqaju
sporazumu sa Saveznom Republikom Jugoslavijom. O~igledno je da su iza svih
koji se suprotstavqaju tom sporazumu, neki strani prsti ume{ani i da su na
ne~ijim uzdama. Amerikanci i odlaù te lokalne izbore neprekidno, nadaju
se da }e stvoriti uslove za svoje me{etarewe, da }e Srbe zasko~iti bar u
kqu~nim gradovima, kao {to su Br~ko, Zvornik i neki drugi. Ne verujem da
u Bawaluci mogu posti}i ne{to ozbiqno, u onim centralnim gradovima gde
je kompaktna srpska etni~ka masa ìvela i pre i posle rata. U onim gradovima koji su bili nacionalno me{oviti pred ovaj rat, gde je sad do{ao veliki
broj srpskih izbeglica, Amerikanci traè na~ina da zasko~e Srbe, da stvore uslove da muslimani preuzmu vlast, ili ponegde Hrvati. E, to im ne smemo dozvoliti.
Mi, radikali, se spremamo za te izbore, kad god se budu odràli. Mislim, ako daqe OSEC bude odlagao te izbore, da Republika Srpska treba sama da ih propi{e, a onaj ko ih odlaè kr{i Dejtonski sporazum. Mi }emo na
tim izborima i}i sa konkretnim programima za svaku op{tinu u Republici
Srpskoj, mi }emo se boriti za lokalnu vlast, da sami preuzmemo vlast tamo
gde narod bude spreman da radikalima ukaè poverewe.
Novinar: Neke stvari su kontradiktorne, recimo da me|unarodna zajednica insistira da se Hrvati i muslimani vra}aju na teritoriju Republike
Srpske, dok uporno zabrawuju preko svojih eksponenata, muslimana i Hrvata
na terenu, je li, da se omogu}i Srbima povratak u svoje. Evo kada do|u u Biha}, Sanski Most bivaju uhap{eni, prese~eni i ...
Dr [e{eq: I muslimanima je stalo da se Srbi vrate svojim ku}ama, i
ovi koji su u Republici Srpskoj da odu preko Drine. To je wihov strate{ki
ciq, islamska yamahirija. A Amerikancima je tako|e ciq da se suzbiju svi
srpski nacionalni interesi. Oni bi Srbe definitivno da uni{te kao ozbiqan politi~ki i vojni faktor na Balkanu. Tu su im interesi podudarni. A
Evropa se pribojava muslimanske dràve. To je o~igledno i tu dolazi do nesklada izme|u ameri~kih i evropskih interesa.
Novinar: I Nemci postaju nervozni polako?
Dr [e{eq: Nemci postaju nervozni jer wima treba Vojvodina, treba im
ta takozvana podunavska federacija koju su projektovali i naravno, treba im
prodoran put do Balkana. Treba im kontrola nad Balkanom. Oni nisu zaokupqeni onim brigama koje imaju Amerikanci, wima se interesi sudaraju.
Novinar: Gospodine [e{eq, mi smo pretresli ceo srpski kalendar.
Ima li ne{to {to smo zaboravili da kaèmo?
563
Dr [e{eq: Ja nisam ni{ta zaboravio, ali znate, ja sam tu da odgovaram

na va{a pitawa. Mislim da ima mnogo toga i van tih pitawa, ali ja se uklapam u va{ koncept vo|ewa ove emisije. Ina~e, mi smo danas imali sednicu
Izvr{nog odbora Srpske radikalne stranke Republike Srpske i to je povod
mog dolaska. Ta sednica je mnogo ranije zakazana i no}as u jedan sat posle ove
uspe{no provedene terapije na ki~mi dr Nikole Popla{ena, dogovorili
smo se, po{to je sad sve u redu, da moè biti u redu da ipak krene na taj sastanak u Bawaluku. Na tom sastanku stranke mi smo razmotrili mnoga aktuelna
politi~ka pitawa, odredili svoju strana~ku strategiju po pitawu daqe za{tite srpskih nacionalnih interesa, a i po pitawu ovih lokalnih izbora koji se pripremaju i koji se o~ekuju. Srpski radikali }e iza}i sa kompletnim
listama u svim izbornim jedinicama, mi }emo ista}i najboqe qude koje imamo u svojoj stranci. Vi vidite, protiv srpskih radikala deluju mnogi politi~ki faktori, mnogima smetamo, mnogi poku{avaju da nam pomute odnose u
stranci, ali nikako ne}e uspeti. Mi ostajemo jedinstvena politi~ka partija
u svim srpskim zemqama, politi~ka partija koja ni{ta ozbiqno ne}e mewati u svom nacionalnom, politi~kom, ekonomskom, socijalnom i kulturnom
programu i partija koja }e odoleti svim isku{ewima i savladati sve prepreke u ovoj svetoj srpskoj nacionalnoj borbi.
Novinar: Zna~i, rascepa u radikalima nema.
Dr [e{eq: Pa nema nikakvog rascepa. Desi se ponekad da neko ode iz na{e stranke, ali mi radikali imamo stranku izrazito demokratskog karaktera. Svako moè sasvim slobodno da se u~lani u Srpsku radikalnu stranku.
Onog trenutka kada smatra da ta stranka ne zadovoqava wegove politi~ke interese, ambicije, ciqeve, moè da napusti tu stranku. Ima nekih qudi koji su
nekoliko puta napu{tali Srpsku radikalnu stranku, {to je tako|e svedo~anstvo na{eg demokratskog karaktera. Recimo, Nikola [piri} je bio iskqu~en iz Srpske radikalne stranke 1995. godine i napravio je tamo neku gre{ku,
u{ao sa levi~arima u neku koaliciju, neki patriotski savez, kako su to nazvali, ne mogu se vi{e ni setiti, iskqu~en je bio iz stranke. Onda je shvatio,
priznao svoju gre{ku, prihvatio, podneo molbu Centralnoj otaybinskoj
upravi da bude vra}en u Srpsku radikalnu stranku. Centralna otaybinska
uprava ga je vratila u stranku, opet je do{ao na istaknute politi~ke funkcije, ~ak je bio na{ kandidat za potpredsednika Republike, onda je posle izvesnog vremena opet napustio stranku. To nije problem. Problem je kad neko
napusti stranku, pa po~ne drvqem i kamewem da se baca na svoju stranku, a do
ju~e je bio s nama. Ina~e, on je sposoban, ekonomista, profesor Univerziteta, vredeo je na{oj stranci, mi to moramo da priznamo. Ali kada ~ovek izgubi glavu i po~ne da srqa ... Nije problem {to je on napustio Srpsku radikalnu stranku, moè da se kaè pametan ~ovek napustio, ali je problem {to je
on odmah formirao novu stranku. [ta je mislio kao politi~ki lider? De{avali su se takvi slu~ajevi i ranije. Prirodno, te politi~ke stranke treba da se razvijaju, dok su jo{ u povoju, ali ono {to je nama radikalima bitno
564
je to {to smo zaista stranka otvorenog karaktera, {to otvoreno o svemu raspravqamo, {to vodimo neprekidni unutra{wi strana~ki dijalog i {to dijalogom dolazimo do nekih konkretnih zakqu~aka, odluka, formulisawa ciqeva i {to se onda svim snagama ukqu~ujemo u realizaciju tih ciqeva.
Mi smo stranka koja je uspela da se odrì, da opstane u najteìm okolnostima, progoweni, maltretirani, mu~eni, bez ikakve podr{ke iz inostranstva. Mi smo stranka koja je izrasla iz srpskog naroda i objektivno ona izgra|uje jedan deo du{e srpskog naroda. To je ono {to je na{e kqu~no utemeqewe
i zbog ~ega mi moèmo odoleti svim isku{ewima. Mi smo opoziciona politi~ka partija u Republici Srpskoj, mislim da su to na{i poslanici u Republi~koj skup{tini ve} nebrojeno puta dokazali, ali tamo gde su strate{ki
srpski nacionalni interesi u pitawu, mi stajemo uz te interese, ne polazimo od neke privremene sitne {i}aryijske strana~ke koristi. Srpske nacionalne interese, interese srpske dràve stavqamo iznad svega. Otaybina iznad svega, a onda idemo na strana~ka prepucavawa, na strana~ke sukobe oko
konkretnih politi~kih, ekonomskih i socijalnih pitawa. Mi }emo nemilosrdno, sve ono {to nam se ne svi|a u postoje}oj vlasti kritikovati, pred sud
javnosti postavqati, ali samo kad zatreba da se brane su{tinski dràvni interesi, pristajemo uz te interese.
Novinar: Gospodine [e{eq, nadamo se najboqem, nadamo se da }e na{i
eventualni nesporazumi koji postoje biti izgla|eni. Hvala vam.
Dr [e{eq: Ne znam na koje nesporazume mislite.
Novinar: Pa rekli ste malopre oko potpisivawa Sporazuma i tako daqe. Mislim da...
Dr [e{eq: Znate {ta, ako to nazivate nesporazumom, to treba dràvne
strukture Republike Srpske da razre{e, a mi radikali smo rekli svoj stav i
nemilosrdno }emo se boriti za sprovo|ewe tog stava. Onaj ko {teti srpskim
nacionalnim interesima mora}e da se odrekne u~e{}a u politi~kom ìvotu na najistaknutijim funkcijama.
Novinar: ...
Dr [e{eq: Ne, to }e da re{ava Narodna skup{tina vaqda, i narod Republike Srpske. Oni se pitaju, ne moèmo to prepu{tati rukovodstvu.
Novinar: Hvala vam jo{ jednom.
Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo.
Novinar: Na{ ve~era{wi gost, po{tovani gledaoci, bio je dr Vojislav
[e{eq, lider Srpske radikalne stranke i predsednik Skup{tine op{tine
Zemun. Hvala na pa`wi i prijatno ve~e.
SRT
Novinar: Predsednik Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq, izjavio je da Srpska radikalna stranka insistira na smeni predsednika Republike Srpske, Biqane Plav{i}. [e{eq je izjavio da je predsednik Plav{i} uz
pomo} zapadnih sila krenula da rasturi sistem vlasti i uni{ti Republiku
565
Srpsku. Postavqa se pitawe za{to je predsednik Republike Srpske }utala

pet godina da bi tek sada obelodanila mnoge kriminalne afere u Republici
Srpskoj, zapitao se [e{eq, optuùju}i predsednika Republike Srpske za
instrumentalizaciju afera u politi~ke svrhe. Predsednik Demokratske...
Novinar: [e{eqevi ~etnici poti~u iz ekstremne nacionalne tradicije. Pro{le godine [e{eqevi qudi su vr{ili brutalna etni~ka ~i{}ewa.
Ovo su wegovi najboqi borci koje je on proglasio za vojvode, ~etni~ki naziv
za vojskovo|e. Sreli smo jednog [e{eqevog vojvodu u Grbavici, predgra|u
Sarajeva. Milicija traì dobrovoqce {irom sveta.
Novinar: Odakle ste?
Dobrovoqac: Iz Wujorka.
Novinar: Koliko dugo ste ovde?
Dobrovoqac: Bio sam leto i zimu i evo sada, sa Vojvo|anskom brigadom
na jevrejskom grobqu.
Novinar: Ima mnogo wih koji ùde za Velikom Srbijom i naoruàni su
od strane Milo{evi}evog reìma, a oni su marionete koje on kontroli{e.
Dobrovoqac: Veliki lider i vojskovo|a je rekao da je Grbavica na{a i
da }e Sarajevo biti na{e, tamo su na{e crkve i bi}e ponovo na{e. Izgubili
smo mnogo ìvota, srpskih ìvota.
Drugi dobrovoqac: Na ovim prostorima je po~eo rat u Bosni.
Dobrovoqac: I ne}emo odustati.
Novinar: Koga vi predstavqate ovde, kog politi~kog lidera? Ko vam je
dao vlast ovde?
Dobrovoqac: Vojislav [e{eq, on je veliki ~ovek, radikalno je opredeqen. On je proglasio za vojvodu Slavka Aleksi}a.
Novinar: Kada kaète da je on pravi branilac, {ta podrazumevate pod
tim?
Dobrovoqac: Nema {anse, evo vidite, kad qudi vide vojvodu suze im krenu, kao deca tr~e prema wemu. Mislim da ti qudi ra~unaju na vojvodu, ra~unaju da }e ih on za{tititi. On je i do sada {titio ovu stranu.
Novinar: Za {ta se vi borite?
Dobrovoqac: Za Veliku Srbiju, naravno. I za Sarajevo, na prvom mestu.
Novinar: (Ne razume se pitawe.)
Dobrovoqac: To je sasvim druga pri~a. Ja volim tog ~oveka, on je ~etnik,
qudi mogu da govore da je on komunista ili {ta ve}, ali on nas je sve branio.
Novinar: Hvala vam mnogo.
Novinar: [e{eqevi ~etnici su prozvani od strane bosanskih izbeglica kao qudi koji su ih zatvarali i ubijali mu{karce i silovali ène.
Vratimo se nazad u Beograd. [e{eq je lider druge po snazi stranke u Srbiji, Srpske radikalne stranke, ali on i daqe dela kao vojskovo|a.
Zauzeo je mesto u dràvnom poslovnom prostoru uz pre}utno odobravawe Milo{evi}a.
566
Naplatio nam je 800 maraka za intervju.

(Novinarka postavqa pitawa na engleskom)
Novinar: Jedan od qudi za koje se smatra da bi trebalo da im se sudi za ratne zlo~ine ste i vi. Ostali qudi su raspirivali nacionalnu mr`wu kako bi
potpomogli iseqavawe qudi iz wihovih domova. Koji je va{ odgovor na to?
Dr [e{eq: Mora}ete prvo da me pobedite na bojnom poqu, pa da me onda ìvog uhvatite, pa tek onda izvedete, a sve to }ete malo teè izvesti.
Dok su Englezi jo{ ìveli na grani, mi smo imali jednu od velikih svetskih sila ovde.
Novinar: OK. Ja sam mnogo ~ula za va{e ime, gospodine [e{eq, u Bosni.
ûla sam za wega od muslimana u Bosni koji su isterani iz svojih sela, i oni
su rekli da su [e{eqevi qudi bili tamo, da su Arkanovi qudi bili tamo.
Da li imate naoruàne snage koje su uzele u~e{}a u etni~kom ~i{}ewu?
Dr [e{eq: Tamo je do{lo do spontane razmene stanovni{tva {to se ti~e srpske strane. Srbi nigde nikoga nisu na silu isterali iz wegove ku}e, iz
wegovog stana.
Novinar: Ja sam bila u Zenici pre tri meseca, provela sam mnogo vremena tamo i razgovarala sam sa ènama koje su bile tamo i koje su silovane.
@ene ne govore lako o tim silovawima, govore sa mnogo bola. Pri~ale su o
va{im qudima koji su po~inili silovawa. [ta imate da kaète o tome?
Dr [e{eq: Ako su na{i qudi silovali zaista 60.000 muslimanki, ili
preko 100.000 muslimanki, kako kaù muslimanski izvori, onda su na{i qudi zaista supermeni.
Novinar: Ja verujem èni koja jeca i pla~e, skida ko{uqu i pokazuje mi
grudi i kaè: ovo su tragovi zuba, bila sam silovana, i to od strane [e{eqevih qudi. Ja verujem woj, ne}u da generalizujem, ali joj verujem.
Dr [e{eq: Mene ne bi mnogo iznenadilo ni da je tvrdila da sam je ja li~no silovao, a ne bi me iznenadilo ni da joj vi poverujete da sam je ja li~no silovao, ni malo me to ne bi iznenadilo.
Novinar: Imam problema da razgovaram sa vama zato {to mi se ~ini da
ste vi zaista neozbiqni, da je va{ ceo pristup {ala. I ja sam bila u Bosni, i
vi ste bili u Bosni, i ja sam videla da je delimi~no proizvod i onoga {to ste
vi radili, sprovo|ewe etni~ke mr`we koju ste i vi zagovarali. Qudi umiru
dok vi sedite i smejete se.
Dr [e{eq: Ma sme{no mi je va{e licemerje, sme{an mi je va{ nedostatak morala. Va{a zemqa je kriva {to je do{lo do rata u Bosni i Hercegovini, jer ste priznali Bosnu i Hercegovinu kao nezavisnu dràvu, a ona ne moè postojati kao nezavisna dràva, jer mi Srbi to ne}emo.
Novinar: Naoruàni qudi ulaze u sela, koriste artiqeriju i wome se
bore protiv civila. To je te{ko za stomak, kvari utisak o va{em narodu, a ne
da vode ~ist rat. Oni se bore protiv civila.
Dr [e{eq: Ako imate problema sa stomakom, ja nisam lekar, naàlost,
ne mogu vam pomo}i.
567
Novinar: Nemam problema sa stomakom, nego mi je te{ko vas da svarim,

jer mislim da ne govorite istinu.
Novinar: Milo{evi} je jednom nazvao [e{eqa wegovim omiqenim opozicionim politi~arem, ali su se otu|ili kako je Srbija propadala. Pola stanovni{tva nema posao, nastupila je nesta{ica goriva, cene se udvostru~uju
svaka dva dana, a wihova nov~anica od 50 miliona dinara vredi mawe od jedne funte. Ali u inostranstvu Milo{evi} je jo{ uvek ~ovek sa kojim se posluje, ali preko granice Milo{evi} je jo{ uvek pravi ~ovek za posao. Zaboravqamo da Amerika ho}e da mu sudi za ratne zlo~ine. Zaboravqamo da je pokrenuo separatisti~ku plimu mr`we koja je uni{tila wegovu zemqu.
Zaboravqamo laì i neispuwena obe}awa. Na neki na~in svi oni to rade. Ovo je Milo{evi}, gospodar marioneta u punom sjaju.
Novinar: Delujete mi kao veoma qut ~ovek.
Milan Pani}: Ja nisam qut.
Novinar: Milan Pani}, biv{i premijer Jugoslavije vodio je Milo{evi}eve operacije iznutra.
Milan Pani}: On je potpisao 22 ugovora, nikada nije odrào re~ datu
meni. Iglberger ga naziva laòvom, Kozirjev ga naziva laòvom. [ta vi{e
ho}ete? I onda sednemo s laòvom da napravimo novi dogovor.
Novinar: Ali ipak, lider Srba je Milo{evi}. Kako mislite da se suprotstavite vi{e tome?
Milan Pani}: Zapad pravi gre{ke. Nastavqa da pregovara sa qudima koje su prozvali za ratne zlo~ince i ~ak im priznaje kredibilitet. To su korumpirani politi~ari koji vode ovaj narod u gra|anski rat.
Novinar: Ja sam provela puno vremena u Bosni i u Hrvatskoj, oko dve godine. Sa du`nim po{tovawem, kako mislite da ponovo obrazujete, kako mislite da obnovite dru{tvo uz sve stvari koje su se desile, kada vo|e propagiraju ideje o Velikoj Srbiji, kada lideri kontroli{u medijsku propagandu?
Milan Pani}: Oni nisu lideri. Nacionalni problem u Jugoslaviji nije
ustvari nacionalni problem. Problem su korumpirani lideri koji koriste
te o~ajne mu{karce i ène. Oni su wihove `rtve.
Novinar: Istorija je napisana. O~ajni mu{karci i ène koji su nekada
ìveli u ovim ku}ama, ne smeju biti zapam}eni kao ludi Hrvati, muslimani
i Srbi. Zapadne vo|e bi to volele, da nastave sa pri~om o balkanskom sukobu, o drevnom me|unacionalnom rivalstvu, pri~om koja im daje izgovor da
stoje sa strane. To se desilo pre svega zato {to je jedan ~ovek o~ajni~ki (...)
niko nije imao hrabrosti da mu se suprotstavi. Nek istorija zapamti ime
Slobodana Milo{evi}a.
Emisija Moj gost
Intervju Mirka Blagojevi}a
Novinar: Dobro ve~e, po{tovani gledaoci. Emisija Moj gost. Na{ ve~era{wi gost je Mirko Blagojevi}. ôvek kad do|e u Bijeqinu, pita za Mirka Blagojevi}a, svi odmah kaù vojvoda.
568
Gospodine Blagojevi}u, dobro ve~e i dobrodo{li u na{u emisiju.

Mirko Blagojevi}: Dobro ve~e.
Novinar: Vas mnogi qudi znaju, Semberija vas kompletna zna, me|utim,
na{im gledaocima na po~etku da date osnovne biografske podatke.
Mirko Blagojevi}: Osnovni biografski podaci: ja sam Mirko Blagojevi}, ro|en 1956. godine na Ozrenu, onda smo se 1959. godine doselili u Bijeqinu; od tada ìvimo i nadam se ostatak ìvota da }emo ja i moja porodica
da ostanemo da ìvimo u Semberiji.
Novinar: Vi ste ro|eni 1956. godine, to je jedna generacija koja je odrasla posle rata u jednom, slobodno bi se moglo re}i, ipak bratstvo i jedinstvo
stilu. Otkud va{e opredeqene, znatno pre svih doga|aja na prostorima biv{e Jugoslavije, tako sna`no za srpski narod?
Mirko Blagojevi}: Pa, vjerovatno je to zato {to je takvo ku}no vaspitawe. Mi smo odrasli u jednoj patrijarhalnoj porodici, imam oca Srbina, ~estitog doma}ina, koji je bio u~esnik pro{log rata, bio je u pokretu Draè
Mihailovi}a, bio je ~etnik na Ozrenu. Posle tog rata slu`ba ga je dovela u
Bijeqinu. Kao teàk bolesnik, astmati~ar, rano se penzionisao i ostatak
ìvota je proveo rade}i oko ku}e i u ku}i i posvetio se crkvi. Bio je ~lan
crkvenog odbora na{e op{tine.
Novinar: Da li ste vi kao dete imali problema zbog toga? Kako su vas
druga deca gledala, deca oficira, deca partijskih sekretara, deca s kojom ste
se vi druìli, koja su znala da vi idete u crkvu i tako daqe, a to je bilo vreme kad to ba{ i nije bilo popularno?
Mirko Blagojevi}: Druga deca, iako su bila deca oficira, su zazirala od
mene jer ja sam bio sportista.
Novinar: Da li ste bili zlatno dete?
Mirko Blagojevi}: Pa nisam, djeca iz takvih porodica nikada nisu ...
Novinar: Ali niste ni bili velik problem je l?
Mirko Blagojevi}: Pa, nisam bio veliki problem.
Novinar: Kako je {kola i{la?
Mirko Blagojevi}: Pa, {kola je i{la dobro. Bio sam jedan od najboqih
u~enika u osnovnoj {koli. Malo sam bio razo~aran, konkurisao sam u Vojnu
vazduhoplovnu gimnaziju, verovatno zbog biografije mog oca i wegovog u~e{}a u ratu nisam mogao pro}i, znalo se ko je mogao da pro|e u tu {kolu. Posle toga sam i{ao malo redovno i vanredno sam zavr{io Ma{insko-tehni~ku {kolu.
Novinar: I onda ste krenuli u privatni biznis?
Mirko Blagojevi}: Ne bi se reklo da je to privatni biznis. Vi znate, u
to doba komunisti~ke diktature privatnik je bio, nije se moglo privatno baviti nikakvim. Tek prvi po~eci privatluka su bili otvarawe privatnih ugostiteqskih radwi i ja sam prvi put otvorio privatnu ugostiteqsku radwu negde 1985. godine. To je radwa u centru grada, gde se uglavnom okupqalo mlado
dru{tvo iz grada a dolaze i neki sa sela. Uvjek je bilo onih koji su doìvqa569
vali (...) muslimani, kao nikakve goste, kao nikakve qude, kao qude mawe vredne, koje su napadali, tako da je to bila jedna od retkih ugostiteqskih radwi
u gradu gde su se Srbi mogli dobro ose}ati.
Novinar: Kad su formirane stranke, kaù da ste vi bili me|u onim najagilnijim qudima prilikom formirawa ~ak Srpske demokratske stranke, da
ste bili za{titni znak, da su jednostavno Srbi imali sigurnost na tim skupovima kad se pojavite vi i va{i momci?
Mirko Blagojevi}: Pa, to je bilo nekako, ja sam do{ao ba{, vi znate da
je 9. avgusta u Bijeqini ovaj va{ar veliki, to je tradicija duga, ve} dugo godina tu se odràva va{ar i na{i iz Srpske demokratske stranke izabrali su
ba{ taj datum za osniva~ku skup{tinu. Prije ... otprilike ja sam znao {ta }e
da bude. Ja tad nisam bio ~lan, znao sam otprilike da moè da do|e do neke gu`ve. Rekao sam svojim prijateqima nemojte slu~ajno da se pojavite tamo. Ja
sam oti{ao tamo sa sada pokojnim Branislavom Filipovi}em i negde sa
strane posmatrao taj miting. Posle govora, malo zapaqivijeg, dr akademika
Novaka Kilibarde, muslimani su krenuli da taj miting razbiju. Narod je po~eo da beì. Bila je tu~a, 30, 40.000 qudi uvek je u tom gradu 9. avgusta bilo
po 100.000 qudi, tad sve ìvo iz op{tine do|e u grad. Narod je po~eo da bjeì. Tada smo, videv{i da je vrag odneo {alu i da }e na{i Srbi izvu}i debqi
kraj, Branislav Filipovi} i ja smo otr~ali na binu i tada su vo|e muslimana koji su bili dobro pripremqeni za to, kada su videli nas dvojicu oni su se
povukli, tako da su Radovan Karayi}, dr Jovan Ra{kovi} i Novak Kilibarda
uspeli da se spasu i da odu nesmetano do Tavne. Branislav Filipovi} i ja smo
poskidali zastave. Nama je bilo veoma stalo da tada oni zastave ne skinu, jer
tada se po prvi put zaviorila srpska zastava posle 45 godina u Semberiji. Mi
smo ih smotali i sa ~ika Jovom Mari}em, malo pre smo sedeli sa wim, smo ih
odneli u wegov stan i posle toga sam pristupio SDS-u i bio sam ba{ za{titni znak SDS-a i mnogo sam im pomagao.
Novinar: Ko su bili ti muslimani koji su napali, jednostavno, taj srpski
miting? Jeste li ih vi znali? Jesu li ti qudi bili iz Bijeqine?
Mirko Blagojevi}: Da.
Novinar: Jesu li se oni nekada druìli sa vama?
Novinar: I {ta se to, po vama, desilo oni su bili najve}i pobornici
Jugoslavije?
Mirko Blagojevi}: Pa to je bilo, to su organizovale ove leve stranke, i
qudi koji su neshvatqivo... Jedan od predvodnika razbijawa tog mitinga je
bio Du{ko Tuzlan~i}. Dobio sam pripremqeni izve{taj, stavili su Titove
slike, klicali Titovoj Jugoslaviji a iza wih su juri{ali na Srbe i srpski
narod.
Novinar: Zna~i, to je bilo opet ono ~uveno Srbe na Srbe?
Mirko Blagojevi}: Pa bilo je i Srba, bilo je, a ve}inom je bila ba{ ta
~ar{ijska muslimanska fukara, a bila je podstaknuta od strane vi|enijih
qudi u to vreme.
570
Novinar: Vi ste dràli kafi} koji se zvao Srbija, preko puta vas je
bio Istanbul. I tu je, ~ini mi se, u Bijeqini sve po~elo. Da se malo prisetimo tih po~etaka. Jeste li vi o~ekivali da }e do}i do rata u Bijeqini?
Mirko Blagojevi}: Ja sam u to vreme ve} osnovao ovde odbor Srpske radikalne stranke i na{e analize i na{a vi|ewa su bila da je rat neizbjeàn.
Mi smo èstoko u to vreme agitovali i borili se da ne do|e do rata. Mi smo
pozivali u to vreme bra}u muslimane da ne dozvole da budu predmet manipulacija od strane, da ih izmanipuli{u Hrvati, Nema~ka, Austrija jer onda }e
i ovo {to imaju da izgube. Me|utim, oni nisu nas poslu{ali i desilo se {ta
se desilo, rat je po~eo. Ima tu, evo ba{, saop{tewe koje je objavqeno 15. oktobra 1991. godine, ba{ ovde mi, Srpska radikalna stranka, socijalisti~ka
Bosna, ovim putem apelujemo na vo|e svih politi~kih stranaka, i parlamentarnih i vanparlamentarnih, da i daqe traè politi~ko re{ewe u miru i
dok je mir jer u ratu, posle rata ta re{ewa ne}e nikom odgovarati. Otprilike, sad kako god se desi, mi }emo sigurno dobiti svoju dràvu, a muslimani nikada ne}e dobiti.
Novinar: A kako je po~eo rat u Bijeqini? Bili ste tu. Je l to krenulo
zaista od one bombe koja je ba~ena u Istanbul.
Mirko Blagojevi}: Mi smo do{li tu zbog nekih Srba koje su hteli muwevito preko no}i likvidirati i muslimani bi ovde imali punu kontrolu
nad gradom. Mi smo bili ve} neke mere predostro`nosti preduzeli pre mjesec i ne{to dana sam dobio jednu depe{u kojom sam obavje{ten da }u prva meta napada u Bijeqini biti ja. Muslimani su bili i boqe organizovani u gradu i narod srpski je bio malo zapla{eniji jer im je Zapad prijetio priznavawem Bosne i Hercegovine kao suverene dràve i nije se znalo kakva je sudbina srpskog naroda. Mi smo svaku no} deùrali, bojali smo se da nas ne iznenade. Zna se ko u prvim momentima {ta uzme da je tako, da je posle te{ko i}i
na cev, na oru`je... Muslimani su natr~ali, do{li, napali su moj lokal. Poslali su jednog provokatora da baci bombu. On je i{ao po gradu, cijeli grad
je maltretirao, psovao Srbe, niko se nije drznuo da ga spre~i u tome. Milicija je, iako srpska, blagonaklono gledala na to. Gledali su na to kao na ne{to normalno. Me|utim, kada je do{ao da psuje na{e sedi{te, kada je poku{ao baciti bombu, tad je zaradio metak. Muslimani koji su bili prisutni odmah su uzvratili vatru po nama, mi po wima isto i to bi mogao biti neki datum za koji bi se vezivao po~etak celog rata. Mislim da, tada prvi put u istoriji dolazi zvani~no ba{ do rata izme|u Srba i muslimana.
Novinar: Muslimani su ipak tada bili organizovaniji. Oni su zauzeli
sve kqu~ne ta~ke u Bijeqini. Na soliterima, na simsu mnogo snajperista bilo je raspore|eno.
Mirko Blagojevi}: Pa bili su raspore|eni mo`da ba{ zbog toga {to su
Srbi mislili da ne}e do}i do rata. Na{ glavni odbor SDS-a je ba{ tu no},
tu no} je ve} po~ela pucwava, oni su raspravqali o smeni predsednika op{tine, o smeni (...) privredu i finansije u Skup{tini op{tine, onda sam ~uo
571
da jedan od ~lanova (...) kaè: rat je po~eo u Bijeqini. I onda, muslimani su

veoma brzo postavili barikade na svim va`nim mjestima, jedino ovde nisu
mogli da pro|u. To bi bilo veoma opasno da su uspjeli, to je sam centar grada.
Da su uspjeli, ja mislim da bi se Bijeqina morala, oni bi Bijeqinu branili
na predgra|ima. Bijeqina je posle rata planski naseqavana, tako da su svi
prilazi gradu muslimanski, to zna~i tuzlanska cesta iz pravca Tuzle, od
pravca Sarajeva (...) tu su vam Devi~i, Vuka{inovo naseqe koje je naseqeno za
petnaestak godina niklo veliko naseqe tu su mo`da i najekstremniji bili.
To su bili oni koji su se doselili iz Srebrenice. Ovamo prema (...) je silos,
isto muslimansko i tamo prema (...) zna~i sve je muslimansko, to su ulice duge po kilometar, dva, zna~i, da su se uspeli uvu}i u srce grada, rezultat ne zna
se kakav bi bio. U stvari, zna se, ali bi Bijeqina doìvela velika ru{ewa
jer zna se, ako treba ne{to da se osvoji, ako treba da ga|a snajper, tu milosti
nema, to se tu~e svim, i tenkovima i osama i zoqama, da bi se moglo da pri|e
u neko mesto da se osvoji.
Novinar: A koliko je vas bilo organizovano, tako tih koji su bili svesni da }e rat po~eti?
Mirko Blagojevi}: Pa bilo je tu nas oko 50. I boqe {to nas je tako mawe, jer to je jedinica koja, 50 qudi dobro organizovanih moè da izvr{i dràvni udar, a da ne moè jedan grad da odbrani.
Novinar: Kakva je bila saradwa sa Jugoslovenskom narodnom armijom?
Mirko Blagojevi}: Saradwa sa Jugoslovenskom narodnom armijom? Pa
kod mene su u to vreme oficiri, znate da su preìvqavali svoje najteè trenutke na prostorima biv{e Bosne i Hercegovine. Oni nisu htjeli da se kre}u u uniformama po gradu, i{li su u civilu na posao, na poslu obla~e uniforme, zavr{e svoju slu`bu, skidaju se u civilno, ali ipak, bilo je, mislimani su ih progawali. Neretki su slu~ajevi kada jednog pukovnika ... tu~e nanulama po glavi, on bjeì, ovi mladi}i koji su tu muslimanski, navijaju, pukovnik bjeì. A {to se ti~e ba{ mene, kod mene je dolazila jedna grupa, u to vreme, oficira koji su bili dislocirani iz Vinkovaca. S wima sam ~esto bio
sjedio, ~ini mi se da oni nisu ba{ bili sigurni da }e rat da po~ne i nisu bili preterano zabrinuti ako rat po~ne. Bilo je kao da }e da se desi ne{to {to
wih ne interesuje.
Novinar: Jeste li mogli, na primer, od wih traìti oru`je?
Mirko Blagojevi}: Ne. I onda se od wih nije moglo dobiti oru`je.
Nvinar: Po{to je bilo vas pedesetak i bio je Arkan, kako ste s wim sara|ivali?
Mirko Blagojevi}: Da, pa rat je po~eo ovde oko pola deset, 31. marta ujutru u samo svitawe, do{la je grupa Arkanovih, koja je bila predvo|ena kapetanom koji je bio iz Borova. Wih je stiglo ukupno 29 i oni su odmah do{li tu,
tu smo se sastali i onda smo zajedno krenuli, wihovih trojica i mojih pet{est, na zauzimawe zna~ajnijih, vitalnih objekata u gradu. Prvo {to smo zauzeli, to je bio hotel. Posle toga smo i{li u katoli~ku crkvu. @ao mi je {to
572
moram da kaèm, katoli~ka crkva je postavqena tako da je imala fantasti~an pogled na ulaz kasarne.
Novinar: Muslimani su tu ve} bili postavili svoje snajperiste?
Mirko Blagojevi}: Mi smo uleteli tu muwevito. U toj crkvenoj zgradi,
u crkvi smo zatekli katoli~kog sve{tenika kome smo priveli ... a u wegovoj
àlosti, moramo re}i ... a zna se koja je uloga bila ... Zadatak je bio da kontroli{u kasarnu.
Novinar: To su Albanci koji su bili ve} na rati{tu u Hrvatskoj?
Mirko Blagojevi}: E sada, ne znam daqu sudbinu wihovu, gde ko ide, ali
kao moè sa 1.400 metara u oko da pogodi.
Novinar: Silos?
Mirko Blagojevi}: Silos je, muslimani su ponovo bili dobili silos. Tu
je i jedan moj ba{, Stojan Stojanovi}, koji je prvi na{ Srbin koji je rawen,
dobio je metak odmah ujutru kad smo krenuli na silos. Dobio je metak u ki~mu, bio je rawen te{ko, me|utim, odmah je bio preba~en u Sremsku Mitrovicu, bila je izvr{ena uspe{na operacija i danas se de~ko oporavio, samo ima
problema sa levom rukom, a mi smo zauzeli silos.
Novinar: Muwevita je bila akcija tad u Bijeqini. To je za dva dana sve
bilo zavr{eno?
Mirko Blagojevi}: Mislim da je kraj rata u Bijeqini bio kada se drugog
aprila grupa nas popela, u toj grupi su bili [ubara Desin, pokojni Bane Filipovi}, Golub iz Popova, moj burazer i ja smo zauzeli neboder u centru grada i stavili srpsku zastavu. Mislim da to moè da se ozna~i i kao kraj rata
bijeqinskog, osetili su da gube i wihovi su otpori po~eli da jewavaju.
Novinar: Ekstremisti, muslimanski, gde su oni zavr{ili, vi ste ih znali sve, po{to ipak ste vi sedeli s wima pre rata, bili ste i meta wihovih napada, prolazili ste Bijeqinom, znali ste qude. Brzo su pobegli?
Mirko Blagojevi}: Na{li su neke puteve, kanale, marame su stavqali,
obla~ili su ènsku garderobu. Beàlo se prema Br~kom, prema Ra~i. U Bijeqini sre}om, za vreme rata tri dana, ~etiri dana je trajao taj otpor i nije
bilo mnogo `rtava. Na na{oj strani, mislim da je poginuo jedan ili dva borca, bilo je par civila.
Novinar: Da li su na{i Srbi iz okolnih sela, jer u okolini Bijeqine
sva su sela bila srpska, da li su oni naglo postali svesni {ta se ovde doga|a
i da li su se prikqu~ili zdu{no borbi?
Mirko Blagojevi}: Moram da pohvalim narod Semberije da je veoma brzo ustao na noge, to je milina bilo oti}i u ... i vidjeti kako su se oni organizovali, kako su organizovali straè. Organizovana je kuhiwa, organizovana
je ~eta koju je Vi}anovi} Zlatko doveo i tu je kontrolisao najve}u ... Onda Popoqani, oni su odmah ujutru oko devet sati, wihova grupa je predvo|ena wihovim stare{inom do{la u Bijeqinu. Tu je jo{ bio... Sve je izgledalo nekako kao igra, ali sada kada se to pogleda, to je ipak bilo mnogo, mnogo ozbiqno, velika se bitka ovde vodila i dobila. Ko zna kakva bi sudbina bila, kako
573
bi izgledala Bijeqina. Ona bi u svakom slu~aju bila srpska, ali mo`da bi bilo vi{e poginulih.
Novinar: Da li je vojska u tim danima, ta dva dana, tri, bitke, kako su se
tu pona{ali Jankovi} i ostali?
Mirko Blagojevi}: Koji?
Novinar: Oficir iz Tuzle, da li je dolazio uop{te, general Jankovi},
koji je komandovao tuzlanskom...
Mirko Blagojevi}: Ivani{evi}, vlasnik Ravne Gore, bio je prvi dezerter iz te vojske tada{we jugoslovenske, on mi je rekao da mu je neko od oficira stare{ina rekao da wih to ne interesuje ... a mi smo pozvali srpski narod da se odaziva na sve pozive na ve`be na mobilizaciju, da popuwavaju Jugoslovensku armiju.. Me|utim, iako smo mi apelovali ako se neko pozove da
se odazove major Ivani{evi} mi je rekao da to wih ne interesuje, da je rat
bandi. Posle se ispostavilo da je to rat Srba i muslimana. Ivani{evi} je
u kasarni zgrabio neku pu{ku i dotr~ao je tu nakon sat vremena od po~etka
sukoba.
Novinar: Znam, saradwe sa armijom uop{te nije bilo.
Mirko Blagojevi}: Pa, armija je ostala ... Moram da vam pohvalim jednog
kapetana Qe{evi}a, on je negde, e sad ne znam kako }emo ovo da, ovo moè da
mu na{kodi kakvo je trenutno raspoloèwe. Ali on je nama poslao nekoliko pu{aka kada je po~eo rat, kada je ve} po~ela pucwava, ... on je preko Zorana Lali}a, koji je tad bio vojni policajac u kasarni, poslao nekoliko pu{aka i sanduk municije. Moète zamisliti kako je taj izgledao kad vu~e 34 automatske pu{ke i 1.200 metaka. To je te{ko za mazgu, a kamoli za jednog ~oveka. Kada smo to dobili, kada je stigao major Gavrilovi}, posle jedan od osniva~a, komandanata ... odreda 18. brigade sa svojim izvi|a~ima, ja sam znao da
}emo mi taj rat da dobijemo.
Novinar: Vi ste svi delovali kao jedan tim, i Gavrilovi} i Arkan, svi
ste bili jedna ekipa. Da li ste u tim trenucima uop{te razmi{qali o nekom
vremenu koje }e do}i posle? Da li ste znali da }e vam se putevi, svi ste u srpskoj vojsci, ali da }ete se, bar politi~ki, malo razi}i?
Mirko Blagojevi}: Znam da je moj jedini ciq bio da se spase srpski narod zato ~etnici postoje, wihovo mjesto je uvek tamo gde su Srbi ugroèni,
gde su muslimani ja~i. Mi smo, istina je, zajedni~ki u to vreme, u stvari nije
bilo, osim Arkanovih i mojih qudi bio je neki {tab SDS-a, ali sva{ta se
tamo odvijalo.
Novinar: Kad pomenuste ~etnike, vi kao ~etni~ki vojvoda, ima jedna pri~a koju malopre pomenuste, pa da ispri~ate sad pred gledaocima kako ste vozili hranu u Knin, kad Srbi nisu èleli da vide ni {ubaru, ni kokardu.
Mirko Blagojevi}: To je bilo 1991. godine, ve} je Knin bio progla{en za
... tamo je bilo po~elo ve}. Srbi su se organizovali, otcjepili su se jednostavno, nisu htjeli vi{e hrvatsku vlast i u tim momentima bilo je gladi. Mi smo
tada organizovali, tada{wi SDS u kome sam ja bio ~lan Glavnog odbora or574
ganizovali smo konvoj hrane. To je bila kolona duga 55 kamiona {lepera i ja

sam tad krenuo kao neko obezbe|ewe i tad smo trasirali prilaz za Krajinu.
Tuda smo pro{li tada i danas se tuda ide, ide Lastin autobus i Beograd.
To su mesta Br~ko, Modri~a, Derventa ... Ja sam bio obu~en kao: {ubara, ~izme, klasi~na ~etni~ka uniforma, malo su 1990. godine qudi bili iznena|eni. Pa su mi pri{li tada{wi aktivisti iz Srpske demokratske stranke. Oni
su se prepali kako }e reagovati wihovi, pa su mi do{li onda nemoj, molim
te, tamo, pa tu je televizija, snima, pa bi}e neprijatno. Ja pitam a koja televizija? Unitarna. ... zato sam se tako i obukao.
Novinar: Moj gost je i daqe Mirko Blagojevi}. Pri~ali smo malopre o
ratu u Bijeqini. Malo smo vi{e obratili pa`wu na sve to, ali vi niste ratovali samo u Bijeqini, vi ste se odazivali pozivu srpskog naroda i na drugim mestima u Republici Srpskoj gde je bilo pucwave. Gde je bilo najvi{e?
Mirko Blagojevi}: Pa, glavnu bitku mi iz Semberije smo, pored bitke za
Bijeqinu, bili i za Br~ko. Veoma je bitno bilo da se dobije ta bitka za Br~ko, jer iskusni borci u Br~ko su ve} bili uba~eni iz Hrvatske, usta{e. Br~ko je bilo most i ako bi ga osvojili, veoma bi bilo te{ko Kraji{nicima i
nama da se sastavimo. U Br~kom su ìveli Srbi, Hrvati i muslimani. Srbi
su bili slabo organizovani tamo u gradu i pretila je velika opasnost od genocida nad tim Srbima. Mi smo se, sre}om, pojavili na tom rati{tu u pravom momentu, stavili smo se na raspolagawe tada{wem kriznom {tabu Skup{tine op{tine Br~ko, srpskom Br~ku, gospodinu ... Mari~i}u, stavili smo
se na raspolagawe i rekli gde treba i {ta treba i da se mora uraditi, jer
istorija ne ~eka. [ta se uradi uradi, to~ak vremena ne moè se vratiti.
Imali smo dobru saradwu sa tada{wim oficirima koji su bili u kasarni u
Br~kom.
Novinar: Za razliku od Bijeqine, celo Br~ko su bili prave patriote?
Mirko Blagojevi}: Da, ba{ prave patriote. Sad moram da pohvalim, mislim da je bio tada komandant kasarne, gospodina Manojlovi}a, sada je penzionisani potpukovnik, moram da pohvalim gospodina Paju Milinkovi}a, kapetana [eroveca, da su nas prihvatili ...
Novinar: Vi ste ve} imali iskustva, zavr{ili kao udarna pesnica tog
rata?
Mirko Blagojevi}: Bili smo u to vreme jedna od najja~ih jedinica na prostoru severoisto~ne Bosne ba{ zahvaquju}i tim qudima koji su bili patriote, puni èqe da se sa~uva srpska dràva i da se ne ponovi ono strati{te i
gubili{te iz pro{log rata. Dobro smo sara|ivali, brzo smo vladali gradom.
Novinar: Kako je bilo posle toga, Br~ko je oslobo|eno. Majevica je ovde kqu~, slobodno se moè tako re}i. Va{i qudi su bili na Majevici, oko na{eg releja, da moète gledati ovu emisiju. To je bilo veoma bitno, jer da je
Majevica pala, te{ko bi bilo i bez televizije raditi, ali ipak je narod saznavao neke istine o ratu. Majevica je taj kqu~ i za po{tu, i za televiziju, i
za vojne komunikacije.
575
Mirko Blagojevi}: Narodu u Majevici je odmah trebalo ipak malo vi{e

vremena da se organizuje. Mi smo im, ja sam zami{qao da }e granica da bude u
Br~kom, u Tuzli ili eventualno u Simingradu. Me|utim, posle one pobede
mu~ke muslimana u Tuzli, kada su kolonu qudi masakrirali i spalili, malo
se narod pokolebao. Do{ao sam iz Br~kog tada, na poziv qudi iz Majevice.
Tamo sam zatekao, moram priznati, haos. Narod je bjeào, narod se vra}ao. Mi
smo zauzeli jednu strate{ku kotu iznad poàrnice i poku{ali smo da koliko-toliko spasemo. Me|utim, desilo se ne{to ~udno. Mi smo tu bili, ceo dan
smo posmatrali i onda smo primetili sa leve strane u pravcu [ehovi}a neka ~udna pomerawa i prepoznali smo da muslimani napreduju. Me|utim, u
kontaktu sa tada{wim komandantom Dubaji}em, on nam je rekao da je sve pod
kontrolom i da nema problema. Mi smo imali sredstva koja su mogla da odbiju muslimane. Me|utim, on je rekao: Ne, ni slu~ajno. To su na{i. Ja kaèm:
Do|i, ~ove~e, vidi{ li da nisu na{i. I on je do{ao i rekao: Sve je pod kontrolom, to su na{i dok nisu po~eli dejstvovati po nama minobaca~ima,
trocjevkama. Jedan voza~ je bio rawen i pani~no je svo wegovo obezbje|ewe
pobjeglo. Mi smo odmah uzvratili, u}utkali smo trocjevac i za trenutak smo
zaustavili wihovo naprijedovawe. Me|utim, oni su do{li iz Bijeqine i jedna grupa, mislim da je Dubaji} u Popovu Poqu, jo{ jednom naredio i da se povukao, da smo mi tu jedini ostali. On je nama rekao da nam nema nikoga iza le|a i da nam preti opasnost od muslimana. I onda smo se mi povukli. Shvatio
sam da je granica otprilike tu negde.
Novinar: Da li je ta granica i danas sigurna?
Mirko Blagojevi}: To je jedna od najsigurnijih granica, jer tu je vojvoda
Manda. Zna se za wegovo prisustvo kao i za wegov uspe{no izvr{en zadatak
kada je relej bio u okruèwu, kada smo bili odse~eni 48 sati i kada su muslimani èstoko juri{ali na relej po nare|ewu Alije Izetbegovi}a. Samo je
re~eno da je bio 15. maj, Dan ustanka i da ih je vojvoda Manda uni{tio i od tada su stali napadi na relej i Majevica dok je Mande, sigurna.
Novinar: Vi ste ratovali. Da li ste uop{te predvi|ali ovakav razvoj doga|aja, da }e ovaj rat tako dugo trajati?
Mirko Blagojevi}: Istorija nam govori da gra|anski rat dugo traje. Rat
se uvek moè po~eti ali se te{ko moè zaustaviti.
Novinar: Da li ste pretpostavqali uop{te da }ete tako dugo i vi biti
vojnik, a istovremeno da }ete se baviti politikom? Da li vas je politika
privla~ila?
Mirko Blagojevi}: Nije ovo, ova na{a politika je vi{e borba za ostvarivawe srpskih nacionalnih interesa.
(Voditeq i Mirko Blagojevi} govore u isto vreme, pa se ne razume)
Mirko Blagojevi}: Kada se mu{ica uplete u paukovu mreù te{ko moè
da iza|e.
Novinar: Vi ste prepoznali sebe u Srpskoj radikalnoj stranci?
576
Novinar: Ova sada{wa aktuelna situacija, kako je komentari{ete?

Mirko Blagojevi}: Pa sada, radikali su u mi{qewima najjasniji i imaju jasan program i ciq. Mi se borimo za Veliku Srbiju.
Novinar: Da li postoji Velika Srbija?
Mirko Blagojevi}: Velika Srbija postoji. Stvorena je.
Novinar: Gde su te granice?
Mirko Blagojevi}: Granice su sada na linijama dostignutih frontova.
Novinar: Ima li granice na Drini? Sme li da je bude?
Mirko Blagojevi}: Ima blokada. I ja sam se jako obradovao ovome {to
sam ~uo, da }e Srbiji da se ukinu sankcije. Srbija je platila veliku cijenu na{e slobode i na{e dràve. Granice na Drini nema, niti }e je biti. I ova sada blokada, ona je kratkotrajna, ona je propustqiva ipak i ne}emo biti gladni pored Srbije. Samo ako se desi da Srbija bude gladna, onda }emo i mi biti dobro, dobro gladni.
Novinar: Vi svakodnevno prelazite granicu, idete i u Beograd i vra}ate se. Kakav je va{ ose}aj kad pre|ete granicu? Da li vas qudi sa~ekuju uop{te, razgovara li se u Srbiji?
Mirko Blagojevi}: Mu~an je to ose}aj. îni mi se da niko ne voli da radi taj posao. Narod Srbije veoma te{ko ìvi. Ja sam ~esto u Loznici kod mojih radikala i bio je i [e{eq tamo neki dan, gostovao je u emisiji. Meni je
te{ko gledati Loznicu kako narod ìvi, kakav je standard qudi. Jedan od najbogatijih, ako ne i najbogatiji grad u Srbiji, jer tu je bila fabrika viskoze
koja je radila za inostranstvo, 15.000 radnika je zapo{qavala, a sada ta fabrika radi mesec dana u godini za potrebe doma}eg trì{ta.
Novinar: Prema tome, te{ka situacija?
Mirko Blagojevi}: Da, te{ka situacija, ali mi oni daju maksimalnu podr{ku, naro~ito tih dana kada su nam uvedene sankcije od strane Savezne Republike Jugoslavije. Jedan fudbalski klub, iako i dan danas pla}a cijenu
zbog toga, do{ao je u Bijeqinu, gostovao, odigrao prijateqsku utakmicu i dokazao da nema sankcija.
Novinar: [ta vam je najteè padalo u ovom ratu, vama qudski ovako i
{ta se ovo sve doga|a?
Mirko Blagojevi}: Pa {ta da kaèm prerano je o tome govoriti. Sada je
najva`nije iza}i iz ovog rata a ove teritorije sa~uvati, sa~uvati jedinstvenost i celovitost Republike Srpske i taj deo sjediniti sa Srbijom i Crnom
Gorom.
Novinar: Prema tome, ne}ete jo{ uvek govoriti o svojim razo~arewima?
Mirko Blagojevi}: Nisam ja razo~aran.
Novinar: Da sada ponovo idete ovim putem, da li biste isto uradili ili
biste mo`da odustali kad vidite {ta ste sve pro{li i pre{li?
Mirko Blagojevi}: Na{ je narod skupo platio cijenu stvarawa dràve. Ako je sada sa~uvamo, ta se cena isplati. Ako se sada povu~emo, onda bi
577
se gorko kajali, zbog toga {to smo ne{to poku{ali, priveli kraju i odjednom izgubili.
Novinar: Evo ovde imate slike va{ih dobrovoqaca. Tu su sve mladi qudi.
(Navodi imena i godine ro|ewa dobrovoqaca, ali taj deo se ne razume)
Novinar: Sve mladi qudi. Neki su dali ìvote svojom voqom, da bismo
imali Republiku Srpsku. Da li vas mo`da bole srpske nesloge koje i daqe
postoje?
Mirko Blagojevi}: (deo se ne razume) Tradicionalno je bilo srpske nesloge ali ne kao danas. Meni je ào {to je do{lo do sukoba na{eg rukovodstva i rukovodstva iz Srbije. Na{ je stav bio moèmo simpatisati Vuka
Dra{kovi}a ili Vojislava [e{eqa, Mi}unovi}a, \in|i}a, Milo{evi}a,
ali moramo sa onim ko je na vlasti sara|ivati i nikad s wim ne do}i u sukob.
Novinar: Kakve su perspektive Velike Srbije?
Mirko Blagojevi}: Ona je stvorena.
Novinar: Mislite da vi{e ne}e biti problema?
Mirko Blagojevi}: Za jednu dràvu treba vremena i vremena da bismo doìveli me|unarodnu afirmaciju, ali ako sada dozvolimo kojekakvim me{etarima da nas navode na ovo ili na ono, to moè {tetno da deluje na tu me|unarodnu afirmaciju.
Novinar: Na kraju, da vas pitam, ja sve svoje goste u emisiji pitam, imate
li ne{to re}i {to vas nisam pitao? @elite li ne{to poru~iti?
Mirko Blagojevi}: Pa {ta bih poru~io? Poru~io bih da se izdrì. Pozdravio bih sve borce Republike Srpske. I nama je te{ko, a wima je najteè,
duge no}i u rovovima po ki{i, po snijegu, to uti~e negativno na zdravqe, para se nema. Pritisci me|unarodni da stanu, jer ipak, siguran sam da Zapad ne}e nikakvu muslimansku dràvu na Balkanu.
Novinar: Hvala vam.
KASETA V000-1848
(aplauz)
Davidovi}: ...molim u ime na{e crkvene op{tine i svih na{ih ~lanova
i parohijana da pozdravim prof. dr Vojislava [e{eqa, najmla|eg srpskog
vojvodu.
(aplauz)
Davidovi}: Oprobanog i prekaqenog borca za spas na{eg srpskog naroda pritisnutog danas mnogim nevoqama i neda}ama, prinu|enog da se i danas
posle tolikih vekova bori za svoj istorijski identitet, za svoje mesto pod
suncem, za svoju zemqu. Dobro nam do{ao, najmla|i na{ vojvodo, dr [e{eq.
(aplauz)
Davidovi}: Pro{li ste i obi{li Srbe {irom sveta, po~ev od Kanade,
Sjediwenih Dràva, Australije i svuda, prilikom mnogobrojnih susreta, govora, sastanaka, snaìli ste nacionalnu svest na{eg naroda. Bez obzira gde
578
se nalazili ukazivali ste na te{ko}e koje ko~e na{u zajedni~ku i slo`nu

borbu, apelovali na jedinstvo, jer staro pravilo je da samo sloga na{ narod
spasava. @elim ovom prilikom da navedem samo nekoliko re~i koje ste izgovorili prilikom posete Kanadi, Torontu, pred stotinama i stotinama kanadskih Srba. Tu ste dodirnuli i ukazali na najteù boqku koja nas danas satire, izme|u ostalog izgovorili ste i slede}e re~i: Srpski narod se prevashodno nalazi u jednom prelomnom istorijskom periodu i ugroèn je od brojnih neprijateqa, prijateqa naàlost imamo danas vrlo malo, pa smo zato i
mi, Srbi, kao nikada ranije iskqu~ivo jedni na druge upu}eni, ponovo se na{e nacionalno jedinstvo iz toga pojavquje kao neophodno i nezamenqivo
sredstvo preìvqavawa i kao preduslov na{eg opstanka. Svaka re~ od ovih
koje sam ovde naveo istinita je, nepobitna, mnoge burne i stra{ne godine
pretrpeo je srpski narod u toku svoje krvave, mukotrpne i tragi~ne istorije
u toku vekova. I sve smo izdràli, odràli smo se, ali ko je mogao i zamisliti da }emo se i danas na}i u situaciji da moramo braniti svoje nacionalno
bi}e, svoj nacionalni indentitet, da branimo svoja nacionalna ogwi{ta na
kojima je na{a dugovekovna istorija do{la do svog najpunijeg sjaja.
Me|utim, kako izgleda, to je ujedno i znak uzbune za ceo na{ narod, da se
trgne iz smrtne letargije, da uz energi~an protest jasno i nedvosmileno kaè, dovde, i daqe ne moè. Ne}emo dozvoliti da nam ovim separatizmom ali
i ideologijom naprave Jugoslaviju. Bla}en, klevetan, progowen, nipoda{tavan, to na{ narod ne}e da trpi, jer narod koji izgubi svoj nacionalni identitet, svoju vekovnu istorijsku nit koja ga veè ... U svim svojim prekomorskim
besedama apelovao sam da se na|u modusi jedinstva kako se nijedna strana u dosada{wem sporu ne bi ose}ala ni pobednicom ni poraènom. Samo na taj na~in pobednik bi bio srpski narod u cjelini, a poraèni bi bili samo wegovi neprijateqi. U istom govoru, brat [e{eq je naveo tri osnovna, glavna
uslova koja se danas nalaze pred na{im narodom, koja se moraju ispuniti, ako
ho}emo da se oslobodimo te{kog jarma koji nam je istorija nametnula. O tome }e on da kaè ono {to misli, a ja mislim da je ovo najva`niji preduslov,
bez sloge mi ne moèmo da iz ovog dana{weg tragi~nog vremena iza|emo.
Dragi na{ brate [e{eq, na{ dragi goste, ovde pred ~lanovima, gostima i
prijateqima, molim vas, da na vama svojstven na~in izloìte i kaète neke
istine o dana{woj situaciji u zemqi i zadacima koje narod o~ekuje. Va{e
ubojno i o{tro pero, va{a britka, ogwena, ubojna re~ va{ protest protiv
diktature osta}e upisan u analima na{e najnovije istorije, a takvi qudi su
nam danas najpotrebniji. @iveli.
(aplauz)
Dr [e{eq: Uvaèni gospodine Davidovi}u, po{tovani dame i gospodo,
draga bra}o i sestre, osnovna tema mog izlagawa pred zagrani~nim Srbima je
srpski narod i aktuelna politi~ka situacija u Jugoslaviji. Srpski narod se,
evo, opet nalazi na jednoj od svojih velikih istorijskih prekretnica, prelomnih istorijskih momenata kakvih smo imali mnogo u ovom 20. veku, veku
579
velikih pobeda i jo{ ve}ih poraza, veku velikih nada i jo{ ve}ih razo~arewa i, naàlost, najvi{i politi~ki predstavnici na{eg naroda u ovom veku,
uglavnom u tim prelomnim istorijskim momentima nisu uspevali da izna|u
najboqe puteve, najboqe moduse na{eg daqeg nacionalnog, dru{tveno-politi~kog i dràvnog razvoja. Po~iwene su katastrofalne gre{ke koje }e imati stravi~ne posledice, ne samo po nas koji danas ìvimo i delujemo, nego i
za na{e potomke. Srpski narod, 1918. godine, izlazi iz Prvog svetskog rata
kao slavom oven~ani pobednik i tada kada nam se prvi put posle toliko vekova napokon ukazala {ansa da definitivno ostvarimo sve svoje nacionalne
ciqeve i zaokruìmo granice svoje dràvnosti, na{e politi~ke vo|e onoga
vremena ~ine prvu katastrofalnu gre{ku. Gre{ka je po~iwena ulaskom u dràvnu zajednicu sa na{om navodnom severnom bra}om latinskog zakona, Hrvatima i Slovencima. Vrlo se brzo pokazalo da ni Hrvati ni Slovenci nikada iskreno nisu èleli zajedni~ku jugoslovensku dràvu, da su je smatrali
samo kao prelazno i prolazno re{ewe u tragawu za nekom boqom opcijom. Iz
tog razloga posebno su se Hrvati iz petnih ìla trudili da u~ine sve {to je
bilo u wihovoj mo}i da spre~e stabilizaciju nove jugoslovenske dràve, da
onemogu}e recepciju onih demokratskih tradicija po kojima je Kraqevina
Srbija uo~i Prvog svetskog rata bila poznata u ~itavom svetu i sluìla kao
primer demokratskoj zapadnoj Evropi.
Hrvati, taj narod parni~ara, kako ih je nazvao jedan na{ poznati intelektualac onoga vremena, nisu imali nikakvih ni demokratskih, ni slobodarskih tradicija. Rukovo|eni iracionalnim idejama i jo{ iracionalnijim
ciqevima ~inili su sve samo da se suprotstave srpskim nacionalnim interesima i da onemugu}e ostvarewe i realizaciju ciqeva srpskog nacionalnog
preporoda u tom vremenu. Hrvatima nije stalo ni do vi{epartijskog sistema,
ni do demokratskih tradicija, ni do demokratskih principa, pravnih na~ela
i tako daqe. Gotovo svi Hrvati organizovali su se u jednu jedinu politi~ku
partiju, Hrvatsku seqa~ku stranku, razvijaju}i svoju politi~ku idologiju na
civilizaciji antisrpske mr`we. Videv{i napokon krajem 1928. i po~etkom
1929. godine da je na{em narodu nemogu} zajedni~ki ìvot sa Hrvatima i
Slovencima u granicama jedinstvene dràve, pod uslovom da ta dràva bude
demokratska, na{ vite{ki kraq Aleksandar prvi Kara|or|evi}, oslobodilac i ujediniteq, pobednik kod Kumanova, osvetnik Kosova, pobednik u Prvom svetskom ratu, do{ao je na pomisao da bi najboqe bilo za wegov narod i
dràvu da se izvr{i amputacija Hrvatske. Svoju ideju vite{ki kraq Aleksandar, prvo saop{tava nekolicini, tada najistaknutijih srpskih politi~kih predstavnika. Kod jednog dela nailazi na ozbiqan otpor. Najè{}i otpor mu je pruìo veliki izdajnik srpskog naroda Svetozar Pribi}evi}, koji }e tom prilikom kraqa Aleksandra optuìti direktno da snuje o veleizdajni~kim delima. Taj isti Svetozar Pribi}evi} }e uskoro otvoreno stati
na usta{ko-frankova~ku stranu i ve} u emigraciji nekoliko godina posle
toga objaviti kwigu, pamflet Diktatura kraqa Aleksandra u kome je ~ak i
580
onu poznatu usta{ku pobunu na Velebitu nazivao mirnim demonstracijama

hrvatskih seqaka koje je sasvim bezrazlo`no razjurila àndarmerija. U istoj toj kwizi on }e se zalagati za upravo onaj koncept federativnog preure|ewa Jugoslavije koji su komunisti sproveli posle Drugog svetskog rata dele}i Jugoslaviju na republike i pokrajine i definitivno cjepaju}i srpski
narod.
Na{eg vite{kog kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a, ubili su Hrvati
1934. godine u Marseju. Na{ vite{ki kraq za sobom nije ostavio ozbiqne, jake politi~ke naslednike da zemqom upravqaju u ime maloletnog prestolonaslednika Petra drugog i ti nejaki kraqevi naslednici po~ini}e nove katastrofalne gre{ke. Najve}a od tih gre{aka desila se 1939. godine, onim poznatim sporazumom Cvetkovi}-Ma~ek, kojim je omogu}eno formirawe Banovine Hrvatske, a vrlo brzo }e se pokazati da je ta Banovina Hrvatska bila direktna predvodnica kasnije Nezavisne Dràve Hrvatske. Srpski kapitulanti su omogu}ili Hrvatima da se u mirnodopskim uslovima pripreme za stravi~ne ratne zlo~ine. Upravo u toj Banovini Hrvatskoj dolazi do prvih masovnih progona srpskog ìvqa. Mnogi istaknuti Srbi, srpski doma}ini, qudi koji su uìvali ugled i poverewe svoje okoline bili su ubijani, a najve}i
dio je morao da izbegne u druge srpske zamqe. Upravo u toj Banovini Hrvatskoj, pod pokroviteqstvom Hrvatske seqa~ke stranke, dolazi do formirawa
odreda gradske i seoske za{tite, ~iji su pripadnici 1941. godine jednostavno
navukli usta{ke uniforme i uputili se u klawe Srba. Nova katastrofalna
gre{ka po~iwena je 1941. godine, kada su fa{isti~ke horde nasrnule na na{u otaybinu, raskomadale Jugoslaviju kada se srpski narod na{ao na jednoj od
svojih najve}ih istorijskih klanica, kada su srpske zemqe iscepane i podeqene, kada je po~eo da besni posebno hrvatski genocid nad Srbima, kada su svi
Srbi morali da se ujedine i slo`no, zajedni~kim snagama suprotstave svojim
neprijateqima, posebno da spre~e hrvatski genocid, srpski narod dozvoqava
da mu bude podmetnuta, podvaqena jedna, u osnovi, zlo~ina~ka ideologija, kakva je komunisti~ka, srpski narod dozvoqava da ga komunisti uvedu u bratoubila~ki gra|anski rat. Razume se komunistima nije bilo stalo ni do odbrane srpskog naroda, ni do za{tite srpskih ìvota, ni do oslobo|ewa na{e
otaybine. Wima je jedino stalo do osvajawa vlasti. I u tom ciqu, u ciqu osvajawa vlasti za wih je svako sredstvo bilo dozvoqeno. Uostalom, ni taj svoj navodni ustanak, koji su slavili nekoliko decenija posle rata, komunisti nisu
podigli radi odbrane na{eg naroda nego zato {to su dobili naredbu od jedne strane sile.
Ustanak u na{oj zemqi izbio je jo{ u maju 1941. godine, negde kao spontani pokret srpkog seqaka, srpskih seqaka pod usta{kim noèm, ali uglavnom
kao ustanak general{tabnog pukovnika Draè Mihailovi}a na Ravnoj Gori.
êtnici su podigli ustanak u ono vreme kada su se komunisti sasvim mirno i
nesmetano {etali {irom Jugoslavije uìvaju}i sve privilegije i beneficije poznatog pakta o nenapadawu izme|u Hitlera i Staqina. Ulaze}i u taj svoj
581
ustanak u julu 1941. godine komunisti imaju osnovni ciq da pomognu svojoj
centrali, Komunisti~koj internacionali i Sovjetskom Savezu i u tom ciqu
nijedna srpska `rtva wima nije bila preterana. U tom ciqu oni izazivaju
bratoubila~ki rat me|u samim Srbima. Za celo vreme trajawa Drugog svetskog rata, Josip Broz Tito svog glavnog protivnika nije vidio ni u Nemcima, ni u usta{ama, ni u drugim okupatorima i wihovim slugama. Svog glavnog
protivnika Josip Broz Tito je vidio u drugom alternativnom antifa{isti~kom pokretu, koji je delovao u na{im uslovima, u ~etni~kom pokretu
Draè Mihailovi}a. Josip Broz Tito, da bi se suprotstavio ~etni~kom pokretu, nije prezao od direktne saradwe ni sa Nemcima, ni sa usta{ama. Saradwa komunista sa usta{ama datira jo{ iz predratnog perioda. Komunisti
i usta{e su mnoge politi~e akcije zajedni~kim snagama sprovodili, a ostao
je poznat pakt sklopqen izme|u poznatog usta{kog predvodnika Mileta Budaka i poznatog komunisti~kog vo|e Mo{e Pijade, sklopqen u sremsko-mitrova~koj kaznioni i zasnovan na antisrpskoj mr`wi.
Josip Broz Tito, 1943. godine, u vreme te famozne bitke na Neretvi, kasnije }emo ustanoviti da nikakve prave bitke izme|u partizana i Nemaca nije bilo, Josip Broz Tito {aqe svoja tri najistaknutija generala Milovana
\ilasa, Ko~u Popovi}a i Vladimira Velebita u Zagreb na pregovore sa komandantom nema~kih okupacionih trupa. Rezultat tih pregovora je pakt o nenapadawu izme|u Nemaca i partizana. Po potpisivawu toga pakta o nenapadawu Nemci pu{taju partizane da se izvuku iz onog uskog groba Neretve, da
se obra~unavaju sa ~etnicima koje su Nemci smatrali svojim najozbiqnijim
neprijateqima. Odmah po potpisivawu pakta o nenapadawu sa Nemcima, Josip Broz Tito {aqe pismenu naredbu svim partizanskim jedinicama da smesta obustave svako neprijateqstvo prema Nemcima. Josip Broz Tito nare|uje da se obustavi neprijateqstvo prema usta{ama, a da se partizani brane samo ako ih usta{e prve napadnu. Nije nimalo slu~ajno {to je i u toku Drugog
svetskog rata Josip Broz Tito preko nekih svojih najbliìh saradnika odràvao ~vrste veze sa usta{kim glavnim {tabom. Odràvao je te veze preko
Vladimira Bakari}a i Andrije Hebranga.
Nije nimalo slu~ajno {to je 1945. godine, kad su se partizani na{li pred
Jasenovcom naredio komandantu slavonske divizije, generalu Nenezi}u, da
vi{e od 10 dana stoji pred Jasenovcom i da ne ulazi u taj usta{ki logor kako
bi se preostalim usta{ama ostavilo {to vi{e vremena da prikriju tragove
svojih zlo~ina. Ali, ni direktna saradwa sa Nemcima i usta{ama ne bi Josipu Brozu Titu bila dovoqna da osvoji vlast u Jugoslaviji, da ~etni~ki pokret
Draè Mihailovi}a nije izdan od strane zapadnih saveznika. Izdan, pokoleban u svojoj osnovnoj funkciji, taj ~etni~ki pokret posle savezni~ke izdaje
vi{e nije mogao da predstavqa nekog ozbiqnijeg protivnika. Posebnu ulogu
u izdaji ~etni~kog pokreta Draè Mihailovi}a imao je engleski ratni vojni vo|a Vinston êr~il. Postavqa se sada pitawe, za{to je on izmanipulisao i mladog kraqa Petra drugog i ostavio na cedilu svog najvernijeg save582
znika, koga je ~itav svet slavio kao prvog gerilca porobqene Evrope. Mislim da se na to pitawe moè ponuditi nekoliko odgovora. Prvo, Vinston
êr~il je znao onemogu}i li Josipu Brozu Titu da osvoji vlast u Jugoslaviji, bez obzira {to je bio komunista, da }e time da spre~i posleratno postavqawe pitawa direktne odgovornosti hrvatskog naroda za usta{ke zlo~ine.
I drugi je razlog {to je znao da }e na taj na~in bitno i definitivno oslabiti srpski narod i u perspektivi stvoriti uslove za realizaciju wegovog tada{weg sna, o restauraciji Austrougarske monarhije kroz takozvanu Podunavsku federaciju. Znao je dok su Srbi jaki i mo}ni da nema ni{ta od realizacije tog wegovog sna i zato se trudio svim silama da Srbe {to vi{e uni{ti, da Srbe {to vi{e onemogu}i. Zato nije nimalo slu~ajno {to su u toku
Drugog svetskog rata savezni~ki avioni sejali smrt {irom srpskih zemaqa.
Prema pouzdanim podacima, vi{e je Srba u toku Drugog svetskog rata poginulo od savezni~kih nego od nema~kih avionskih bombi, a za ~itavo vreme
rata nijedno hrvatsko naseqe nije bilo ozbiqnije ugroèno, nikada Vinstonu êr~ilu nije palo na pamet da naredi bombardovawe Zagreba, tog grada heroja, kako su ga nazvali domovnici posle Drugog svetskog rata. A grad heroj,
progla{en takvim verovatno zato {to su Hitlerovi oficiri 1941. godine
pisali svojoj rodbini, svojim prijateqima i poznanicima u Nema~koj s kakvim su ih odu{evqewem do~ekali hrvatski gra|ani Zagreba, da se veli~anstvenost toga prijema moè meriti jedino sa prijemom na koji su nai{li u
Hitlerovom rodnom mjestu u Austriji. Ali, ni izdaja zapadnih saveznika nije mogla biti dovoqna Josipu Brozu Titu da osvoji vlast u Jugoslaviji i on,
verovatno, vlast nikada ne bi osvojio da krajem 1944. godine, u takozvanu uù
Srbiju, nisu umar{irale trupe Crvene armije. Te 1944. godine, Nemci se nalaze u procesu strate{kog povla~ewa sa Balkana i ~etnici Draè Mihailovi}a {irom Srbije s wima vode ogor~ene borbe. êtnici osloba|aju jedno za
drugim srpska sela i gradove. Primera radi navodim, ~etnici Draè Mihailovi}a su oslobodili veliki srpski grad Kru{evac, vladali u wemu nekoliko dana, organizovali sve~ani do~ek Crvene armije kao savezni~ke armije, vladali s Rusima daqih nekoliko dana da bi ih sovjetski oficiri na prevaru razoruàli i isporu~ili partizanima.
Josip Broz Tito u Srbiju ulazi iza sovjetskih trupa, a Enveru Hoyi obe}avao da }e mu isporu~iti Kosovo i Metohiju u prvoj povoqnoj istorijskoj
situaciji. Josip Broz Tito se svim silama trudio da svoje obe}awe izvr{i,
ne zato {to je eventualno voleo Envera Hoyu. Nije ga volio, nego {to je znao
da }e na taj na~in zadati definitivan udarac srpskom narodu, od toga se srpski narod nikada vi{e ne}e oporaviti. Da bi to postigao, odmah posle Drugog svetskog rata, mada za to nije bilo nikakvih, ni politi~kih ni istorijskih razloga, Josip Broz Tito od Srbije odvaja one teritorije na kojima su u
ve}ini ìveli pripadnici albanske nacionalne mawine i formira takozvanu Kosovsko-metohijsku autonomnu oblast. Tu oblast Ustavom iz 1963. godine
pretvara u Autonomnu Pokrajinu, da bi Ustavom iz 1974. godine dao sve atri583
bute dràve ostavqaju}i je tamo u ~isto formalnoj vezi sa Srbijom, a da Srbija nikavih ingerencija nad tom teritorijom nije mogla imati. A onda, 1981.
godine, u svom nestrpqewu albanski ekstremisti izlaze na ulicu i kvare sopstvene {anse za krajwi uspeh, a deluju kao hladan tu{ na uspavanu srpsku nacionalnu svest.
Od tog momenta srpski narod po~iwe da se budi, da se uspravqa. Obnavqa
mu se nacionalna svest, ponos, ~ast i dostojanstvo i Srbi opet, svakim danom
sve vi{e, po~iwu da li~e na same sebe. Nisu to vi{e oni posleratni Srbi,
narod ulizica i poltrona, kakve je moja generacija mogla da sre}e. Opet su to
sve vi{e oni Srbi o kojima smo mi, ro|eni posle rata, mogli da ~itamo samo
iz kwiga starostavnih, opet su to oni isti Srbi koji su ratovali sa Turcima,
koji su izvojevali dva balkanska i Prvi svetski rat. Srpski narod je posebno svojim pro{logodi{wim i ovogodi{wim milionskim demonstracijama
pokazao i dokazao da ne}e vi{e da se miri ni sa komunisti~kom diktaturom,
ni sa sopstvenim nacionalnim ugwetavawem, obespravqivawem, da ne}e ni
da se miri sa deqewem i cepawem srpskih zemaqa. Da ne}e vi{e trpeti vladavinu antisrpske koalicije. U takvim uslovima, kada je ponovo narasla
ogromna politi~ka snaga srpskog naroda, kada srpski narod uglavnom zna
protiv ~ega je, ali naàlost, jo{ nije u stawu da sasvim shvati i da sasvim
razabere za {ta je. U takvim uslovima nama Srbima se iskazuje kao neophodan zadatak, kao najpre~i zadatak izrada na{eg novog srpskog nacionalnog
programa.
Naàlost, mi Srbi, kao narod, svog nacinalnog programa gotovo da nismo imali jo{ od onih poznatih Gara{aninovih Na~ertanija, iz polovine
pro{log veka, iz vremena kneza Mihaila, ali polako sazrevaju uslovi da novi program izgradimo i da se ta akumulirana srpska politi~ka snaga usmeri
u odgovaraju}em pravcu kako bi se mogla koncentrisati i ostvariti optimalne rezultate. Razume se, najpozvanija dru{tvena snaga, unutar srpskog naroda
koja treba da obavi taj ogroman zadatak, jeste srpska inteligencija i to ona
opozicionog usmerewa. Naàlost, srpska inteligencija danas jo{ uvek nije
ni dovoqno sposobna ni dovoqno jedinstvena, ni slo`na da se prihvati tog
velikog zadatka, ali o tome u Beogradu sve vi{e razgovaramo, razmewujemo
razli~ite ideje, stavove i poglede i ube|en sam da }e za najkra}e vreme, kroz
nekoliko godina, srpska inteligencija da se razvije u takvu snagu koja }e biti sposobna da se prihvati tog odgovornog zadatka, izradi srpski nacionalni program, ponudi ga svom narodu i obelodani ~itavom svetu.
Li~no sam se u ve}em broju svojih nau~nih radova, studija, kwiga, referata, na nau~nim skupovima bavio pitawem budu}eg srpskog nacionalnog
programa. Ovde bih vam u nekoliko ta~aka izloìo svoje osnovne zamisli,
èle}i da ~ujem i va{ bespo{tedan kriti~ki sud. Smatram da osnovna ta~ka
budu}eg srpskog nacionalnog programa treba da bude zasnovana na potrebi
definitivnog ru{ewa kulta li~nosti Josipa Broza Tita, kao zlikovca i
zlo~inca koji nam je najve}u {tetu posle Drugog svetskog rata nanio, koji je
584
na{ narod doveo na rub propasti. (aplauz) To pre svega podrazumeva da se i

na{oj istorijskoj nauci i publicistici stvore svi uslovi za nesmetano slobodno kriti~ko preispitivawe svih vidova Titove predratne, ratne i posleratne politi~ke delatnosti i za odbacivawe one mreè la`ne iluzorne svjesti kojom su komunisti posle Drugog svetskog rata vaspitavali ~itave generacije. To, izme|u ostalog, podrazumeva da se svim gradovima i ulicama, koje
nose Titovo ime, vrate stari nazivi, da se poskidaju wegove fotografije i
portreti sa javnih ustanova.
(aplauz)
Da ovde za kratko napravim jednu digresiju. Negde 1987. godine, u vreme
sudske zabrane moje kwige Disidentski spomenar, pred prepunom najve}om
dvoranom u beogradskoj Palati pravde, nakon izlagawa predloga javnog tuìoca, odrào sam zavr{nu besedu u kojoj sam se izme|u ostalog, zaloìo da Josip Broz Tito, kao zlikovac i zlo~inac, iskopa iz Ku}e cve}a i preseli u Kumrovec, gde se i rodio, ali se naàlost nije usudio da ode 1941. i podiè ustanak, nego je oti{ao u srce Srbije da srpske mladi}e povede na klanicu i u
bratoubila~ki rat. A istom prilikom sam se zalagao da se Ku}a cve}a u Beogradu sa~uva kao spomenik na{e srpske nacionalne gluposti, da opomiwe
mla|e generacije kako su nisko bili u stawu da padnu na{i o~evi i dedovi.
Mo`da vam se taj predlog svideo, ali mora}u vas razo~arati, jer sam uskoro
od wega odustao. Shvatio sam koliko je bila bezgrani~na qubav prema Josipu Brozu Titu i koliko smo svi bili pogo|eni onom nerazumnom odlukom da
se ukine {tafeta mladosti kao odraz na{e vernosti, na{eg po{tovawa. I da
bi se nekako ta velika {teta nadomestila, javno sam se u Beogradu zalagao da
se umesto {tafete mladosti iskopa Josip Broz Tito, da se isporu~uje svakoj
socijalisti~koj republici na po godinu dana, a posle toga na po {est meseci
(aplauz) kako bi svaka od wih imala podjednaku mogu}nost da ga voli, da ga pazi, da ga mazi, da mu se divi. Za{to bi to bila samo privilegija srpskog naroda pa da opet nas Srbe optuùju da smo hegemonisti, da smo unitaristi, da
prisvajamo sve ono {to nam je najvrednije, {to je najdragocenije. A mo`da
vam se i taj predlog svidio, ali opet }u vas moram razo~arati. Ja sam se, neposredno nakon wegovog javnog izlagawa u Beogradu, mnogo upla{io. Nikad
se u ìvotu tako nisam prepao. Shvatio sam da bi eventualno prihvatawe mog
javno iznesenog predloga moglo izazvati te{ku kavgu me|u bratskim republikama i autonomnim pokrajinama, po{to bi se svaka od wih jagmila za pravo prvenstva u isporuci Josipa Broza Tita. Da bi se nekako izbegla ta bratoubila~ka kavga trudio sam se da na|em neko kompromisno re{ewe. Uskoro
mi se ~inilo da sam to re{ewe i na{ao pa sam ga izneo u Beogradu, opet, razume se javno, a i sve ovo {to govorim ovde vama ve} sam vi{e puta na razli~itim mestima govorio u Beogradu, nikada ni{ta nisam u inostranstvu rekao novo {to ve} nisam u svojoj otaybini rekao.
Zalagao sam se traè}i to kompromisno re{ewe, da se Josip Broz Tito
iskopa iz Ku}e cve}a, podeli na osam jednakih delova, svakoj republici i po585
krajini isporu~i po jedan dio, a da svaka onda izgradi svoju sopstvenu Ku}u
cve}a. Mo`da vam se i taj predlog svidio, ali ja sam i od wega morao uskoro
da odustanem, jer sam shvatio da ni on nije ba{ toliko dobar, bar ne za nas Srbe, jer su Slovenci kao najpametniji svoj deo na vreme obezbedili uzev{i onu
levu nogu, (aplauz) a prepao sam se da bi mi Srbi u toj preraspodeli opet najgore pro{li. Zavr{etak ove pri~e je prili~no bezobrazan, a ja iz uvi|avnosti prema prisutnim ~asnim ocima i po{tovanim damama ne bih i{ao daqe
u tom pravcu. Nadam se da }e mi ~asni oci oprostiti zbog elemenata morbidnosti u ovoj maloj digresiji, ali po{to je re~ o zlikovcu i zlo~incu formata Josipa Broza Tita, s kojim se moè meriti samo Ante Paveli}, (aplauz)
smatram da on i kao mrtav ne zasluùje nikakve na{e hri{}anske obzire i
pijetet.
(aplauz)
Vratimo se malo na ovaj nacrt srpskog nacionalnog programa. Smatram
da na{a dràva mora da bude konstituisana na demokratskim principima,
mora da bude demokratska dràva, parlamentarna demokratija sa vi{epartijskim sistemom koji }e garantovati sva gra|anska prava i demokratske slobode. Daqe, smatram da u na{oj dràvi mora biti uspostavqen moderan pravni poredak, koji podrazumeva legitimnost vlasti i legalnost wenih odluka.
[ta to zna~i? Legitimnost vlasti podrazumeva da svaka vlast u svakom trenutku mora da uìva punu podr{ku i poverewe svog naroda i da je narod u mogu}nosti da smeni svaku onu vlast koja vi{e ne uìva wegovo poverewe, a to
zna~i da je svaka vlast du`na da najmawe jednom u ~etiri ili pet godina izlazi na slobodne i tajne parlamentarne izbore i proverava da li i daqe uìva narodno poverewe. Ako se ispostavi da ga ne uìva, da je spremna da se povu~e i ustupi mesto novoj vlasti po narodnoj voqi. A legalnost wenih odluka, izme|u ostalog, zna~i da je svaka vlast du`na da se pridràva, zakona i
pravnih normi koje ona donosi, a ne kao u Titovoj Jugoslaviji gde su se zakoni i pravne norme donosili i odnosili samo na gra|ane, na dràvne podanike, dok su najvi{i dràvni velikodostojnici bili sasvim li{eni obaveze da
ih po{tuju, pa su, ~ak {ta-vi{e, bili sasvim slobodni da ulaze u razne korupciona{ke afere, u razne mahinacije i malverzacije, u otvorene pqa~ke koje
su na{u dràvu dovele do prosja~kog {tapa. Ali, pre nego {to pristupimo
ovim fundamentalnim politi~kim pitawima, mi Srbi, kao narod, moramo jasno da se opredelimo po pitawu Jugoslavije i wene eventualne budu}nosti.
S obzirom da je srpski narod najvi{e krvi prolio za Jugoslaviju, da su u
Jugoslaviju ugra|eni milioni srpskih ìvota smatram da mi Srbi ne bismo
smeli da budemo prvi narod koji }e otvoreno dovesti u pitawe daqe postojawe Jugoslavije. Ali, to {to smo mi Srbi, eventualno za Jugoslaviju, ne zna~i
da smo za Jugoslaviju po svaku cenu. Ube|en sam da se srpski narod vi{e ne}e
sloìti za postojawe bilo kakve jugoslovenske dràve pod komunisti~kom
diktaturom, ili bilo kojom drugom diktaturom, ili pod vladavinom antisrp586
ske koalicije. Srpski narod vi{e ne}e prihvatati nikakvu jugoslovensku dràvu u kojoj }e biti poniàvan, vre|an, deqen, cepan u kome }e delovi srpskog naroda biti me|usobno suprotstavqani jedni drugima. Mislim da mi
Srbi nismo apriori ni protiv federalnog ure|ewa Jugoslavije, ali mi moèmo biti samo za onu jugoslovensku federaciju koja }e se sastojati iz najvi{e tri federalne jedinice, Srbije, Hrvatske i Slovenije. Postavqa se pitawe, a koje bi to bile granice srpske federalne jedinice u Jugoslaviji ako Jugoslavija prestane da postoji, a da to zavisi samo od voqe te na{e navodne cewene bra}e Hrvata i Slovenaca, da postavimo uslove po kojima smo mi za Jugoslaviju, a ako oni to ne èle da imaju punu slobodu otcepqewa, samopredeqewa, posebno Slovenci s kojima mi Srbi nemamo nikakvih nere{enih pitawa, posebno ne teritorijalnih pitawa.
Smatram da granice srpske dràvnosti unutar Jugoslavije, ili izvan Jugoslavije, ukoliko Hrvati i Slovenci odlu~e da Jugoslavija prestane postojati, mogu samo biti one granice koje su me|unarodno priznate. A jedine me|unarodno priznate granice srpske dràvnosti su granice propisane Londonskim paktom iz 1915. godine, kojim su zapadni saveznici srpskom narodu
garantovali teritorijalno pro{irewe, ujediwewe svih srpskih zemaqa i
vaskolikog srpstva, imaju}i u vidu ogroman srpski doprinos op{tim savezni~kim naporima u Prvom svetskom ratu. A to zna~i da se u granicama srpske federalne jedinice i srpske dràve moraju na}i ne samo teritorije dana{we takozvane uè Srbije, nego i Vojvodina, Kosovo, Metohija, Makedonija, Crna Gora, Bosna, Hercegovina, Dubrovnik, Dalmacija, Lika, Banija,
Kordun, isto~na Slavonija i Barawa. Uostalom, granice srpske dràvnosti
ve} je obeleìo i sam Ante Paveli}. Obeleìo ih je srpskim masovnim grobqima, srpskim klanicama, srpskim jamama, srpskim logorima, srpskim spaqenim selima i poru{enim crkvama. Sveti je amanet srpskog naroda da nikada ni po koju cenu ne dozvoli da se ijedno srpsko masovno grobqe i jedna
srpska klanica, srpski logor, srpska jama, spaqeno selo ili poru{ena crkva
na|u van granica srpske dràve. (aplauz) Ako bismo to dozvolili, bili bismo nedostojni svojih predaka i morali bi da se stidimo pred svojim potomcima. Uostalom, mi Srbi moramo napokon da postavimo sasvim otvoreno pitawe odgovornosti hrvatskog naroda za usta{ke zlo~ine u Drugom svetskom
ratu, razume se. Ne mislim da su svi Hrvati bili usta{e, ali ogromna ve}ina Hrvata su podràvali zdu{no usta{ki reìm sve do 1943. godine, do kapitulacije Italije, kada je ve} svima bilo jasno ~ijom }e se pobedom zavr{iti
Drugi svetski rat. I zato, po{to su takav reìm podràvali, oni snose i
krivicu i mora da im se postavi pitawe odgovornosti za usta{ke zlo~ine.
Mi Srbi nemamo nameru da se svetimo Hrvatima. Mi Srbi Hrvatima ne}emo uzvra}ati ravnom merom. Srbi na pokoqe ne}e uzvra}ati pokoqima. Da
bude jasno, ratni zlo~ini nikada ne zastarevaju pa tako ni hrvatski zlo~ini
ne mogu zastareti, ali mi im se ne}emo svetiti, a to {to im se ne}emo sveti587
ti ne zna~i da }emo oprostiti ili zaboraviti. Mi oprostiti ne moèmo, jer

na to namamo pravo. Niko od onih koji su preìveli nema pravo da opra{ta
u ime zaklanih.
(aplauz)
Oprostiti eventualno mogu samo zaklani i to na onom drugom svetu, na
ovom svetu opro{taja za takva dela ne moè biti. A zaboraviti ne smemo, jer
bismo na taj na~in osramotili svoje potomke, bili nedostojni svoga srpskog
imena, svoje nacionalne ~asti i dostojanstva. Postavqa se sada pitawe, ako
mi Srbi ne}emo Hrvatima da se svetimo, na koji na~in da postavimo pitawe
wihove odgovornosti i kako oni da budu ka`weni za usta{ke zlo~ine. Oni
treba da budu ka`weni, da odgovaraju na onaj na~in na koji se u civilizovanom svetu i ina~e ka`wavaju narodi i dràve za ratne zlo~ine koje po~ine
wihovi reìmi. Pogledajmo, kako se to radi na primeru nema~ke dràve i
nema~kog naroda. Ni svi Nemci nisu bili nacisti. Bilo je Nemaca koji su se
politi~kim sredstvima suprotstavqali Hitleru koji su zbog toga stradali
u Hitlerovim logorima, streqani od nacisti~kog reìma, bilo je Nemaca
koji su izbegli u emigraciju i odatle politi~kim sredstvima nastavqali da
se suprotstavqaju Hitleru, a bilo je i onih Nemaca koji su se sa oru`jem u rukama borili u Drugom svetskom ratu na strani sila antihitlerovske koalicije, protiv nacisti~kog reìma u Nema~koj. Ali, sama ~iwenica da je ve}ina Nemaca zdu{no podràvala Hitlerov reìm bila je dovoqna da nema~ka
dràva i nema~ki narod budu ka`weni za Hitlerove zlo~ine.
Kako su ka`weni. Nema~ka je izgubila ogromne teritorije, isto~nu
Prusku, [lesku, Suecku oblast, zatim Nema~ka je kao dràva, podeqena na
tri mawe dràvice, Isto~nu i Zapadnu Nema~ku i Austriju. Ni te mawe nema~ke dràvice dugo posle Drugog svetskog rata nisu imale nikakvih {ansi
da postignu punu nacionalnu samostalnost, dràvnu nezavisnost. Zapadna
Nema~ka je to postigla ne{to ranije, Isto~na Nema~ka nije ni do danas, a ni
Austrija nije u potpunosti. I ono {to najvi{e danas poga|a nema~ki narod,
i zbog ~ega }e se Nemci jo{ dugo se}ati Hitlerovih zlo~ina, jeste ~iwenica
da Nemci kao narod i nema~ka dràva dugo vremena ne}e imati nikakvih mogu}nosti da se opet ujedine. Hrvati su u Drugom svetskom ratu po~inili, proporcionalno svojoj brojnosti, neuporedivo ve}e i neuporedivo teè zlo~ine
da su se i sami Hitlerovi oficiri zgraàvali nad hrvatskim zverstvima.
Posle Drugog svetskog rata hrvatski narod i ta improvizovana Titova hrvatska dràva kao da su nagra|eni za usta{ke zlo~ine. Hrvati su u tu svoju navodnu Republiku Hrvatsku dobili i one teritorije koje nikada nisu imali u
svom sastavu, recimo jedan Dubrovnik koji je tradicionalno srpski grad i u
kome su vekovima ìveli Srbi katolici.
Daqe, smatram da nam izlaska iz ekonomske krize, u kojoj se danas ~itava
Jugoslavija nalazi, nema bez obnavqawa slobodne trì{ne privrede, akcionarskih dru{tava, privatne inicijative i privatne svojine. Govore}i o tom
pitawu mi moramo da se izjasnimo i po pitawu ogromnih jugoslovenskih dr588
àvnih dugova. Josip Broz Tito nije zaduìo samo nas nego i na{e sinove i
na{e unuke i pitawe je da li ikada ti dugovi mogu da se vrate. Zapadni kreditori, koji su davali {akom i kapom zajmove Josipu Brozu Titu, morali su
blagovremeno znati da kredite daju jednom nenarodnom reìmu koji nema nikakav unutra{wi legitimitet, koji nije zasnovan na voqi naroda i zato ako
narod nije imao mogu}nosti da bira svoju vlast i da je smewuje, narod ne moè biti odgovoran ni za zajmove koje podigne jedan diktatorski reìm. U
vreme kad su davali te kredite Josipu Brozu Titu nije ih interesovalo mi{qewe na{eg naroda, sami snose krivicu, sami snose rizik. Mi moramo, u
najskorije vreme, ~itavom svetu obelodaniti da te Titove dugove i ne moèmo i ne}emo da vra}amo.
(aplauz)
Postavqa se sada pitawe, a kakvo }emo prakti~no re{ewe da na|emo.
Negde krajem februara ove godine, po~etkom marta, dao sam izjavu za nema~ku televiziju u kojoj sam se zaloìo da Jugoslavija kao dràva bankrotira, a
onda bi jedna umna, demokratski orijentisana, prosve}ena Vlada u Beogradu,
koja bi uìvala autoritet u svom narodu, formirala dràvni organ zaduèn
da sprovede bankrotstvo. Taj bi dràvni organ popisao svu dràvnu imovinu, sve fabrike, sve ono {to se podrazumeva pod tim kvazi-teorijskim pojmom
dru{tvene svojine. A onda bi zapadnim poveriocima dao puno vlasni{tvo
nad odgovaraju}im brojem na{ih fabrika u realnoj vrednosti iznosa duga, a
vodili bismo ra~una da to budu prvenstveno one fabrike koje su finansirane zapadnim kreditima. I da se zapadnim poveriocima omogu}i potpuna sloboda izbora, potpuna sloboda raspolagawa wihovim vlasni{tvom. Te fabrike bi mogli da prodaju u staro gvo`|e ili da u wima poku{aju da obnove proizvodwu. Ako bi poku{ali da obnove proizvodwu, da im se garantuje potpuna
sloboda poslovawa, sve ono {to imaju u demokratskom i civilizovanom svetu, sloboda investirawa, sloboda organizacije rada i poslovawa i sloboda
izvoza kapitala. Da se onda, ukoliko oni prihvate tu na{u soluciju, wima
omogu}i da uvedu i najmoderniju zapadnu tehnologiju, a ne onu zastarelu koju
su uvozili Titovi poltroni, jer im je Zapad davao bogate napojnice, bogate
provizije koje su sme{tali na svoje bankovne ra~une na Zapadu, a uvozili fabrike koje su ostale neraspakovane, koje su trunule, koje su r|ale, koje su i{le
direktno u staro gvo`|e ili nam zaga|ivali okolinu svojom krajwe zastarelom tehnologijom. Ti zapadni poverioci preuzimaju}i vlasni{tvo nad odgovaraju}im brojem fabrika, mogli bi da uvezu najsavremeniju zapadnu tehnologiju, da uvedu zapadwa~ke metode rada i poslovawa, a imali bi na raspolagawu vrlo jeftinu radnu snagu. Radnu snagu ~ija se jeftino}a ve} moè meriti sa onom iz nekih afri~kih crna~kih zemaqa. Time bi oni vrlo brzo potpomogli izlazak na{e zemqe iz ekonomske krize. Razume se ovakva solucija
se wima ne bi morala po svaku cenu svideti. Verovatno im se ne}e svideti,
ali {ta im onda preostaje ako se ne sloè s wom. Preostaje im jedino, {to
iskqu~ujem, razume se, mogu}nost strane oruàne vojne intervencije kako bi
589
strani investitori ponovo uspostavili u na{oj zemqi neki diktatorski reìm, koji bi nastavio sa otpla}ivawem ovih dugova, kao {to to rade komunisti, jer komunisti }e poku{ati dugove da otpla}uju sve do zadweg daha, svesni
da prekid otpla}ivawa dugova zna~i kraj wihovog reìma. Oni se danas odràvaju iskqu~ivo na zapadnoj finansijskoj pomo}i sa tim periodi~nim
injekcijama koje se ubrizgavaju u wihovo slaba{no telo.
Preostaje im jedino, ako ne prihvate na{u soluciju, a ne mogu vojno da interveni{u, preostaje im jedino da plene jugoslovenska diplomatska i trgovinska predstavni{tva u inostranstvu i jugoslovenske brodove koji se zateknu u stranim vodama. A ube|en sam da na taj na~in ne mogu da izmire ni 10 procenata ukupnih potraìvawa. Oni, dakle, nemaju realno nikakvu drugu soluciju osim ove na{e i moraju na{u soluciju prihvatiti ili ostati bez tih 20
milijardi dolara koliko se zvani~no priznaje.
Daqe, smatram da u na{oj dràvi i vojska i policija moraju biti potpuno profesionalne slu`be, {to pre svega podrazumeva da nijedan oficir,
podoficir ili policajac ne bi smelo biti ~lan bilo koje politi~ke partije, a ne kao u Titovoj Jugoslaviji gde su apsolutno svi oficiri, svi podoficiri, svi policajci ~lanovi Saveza komunista Jugoslavije. U na{oj dràvi
moramo da uspostavimo nezavisno sudstvo i javno tuìla{tvo, {to izme|u
ostalog podrazumeva da nijedan sudija ne bi smeo biti ~lan bilo koje politi~ke partije, a ne kao u Titovoj Jugoslaviji gde su gotovo sve, ili apsolutno
sve sudije, ~lanovi Saveza komunista Jugoslavije. I, posebno u slu~ajevima
politi~kih su|ewa, ne sude ni po zakonu ni po svojoj savesti nego po nalozima svoje partije.
Moramo preispitati i na{u spoqnu politiku. Povla|uju}i svojim li~nim vlastodrà~kim ambicijama, Josip Broz Tito je uspeo da nas posva|a sa
svim na{im tradicionalnim prijateqima, da nas odvoji od Evrope, kao na{eg prirodnog, kulturnog, istorijskog, politi~kog okruèwa, doveo nas je u
savez sa takozvanim nesvrstanim zemqama, do danas najnerazvijenijim i najnecivilizovanijim zemqama savremenog sveta. Po{to mu se nije ukazala sre}a da bude diktator u nekoj razvijenijoj, prostranijoj i mnogoqudnijoj dràvi, Josip Broz Tito je nastojao postati svetski lider po svaki cenu i to zaobilaznim putem. Uveo nas je u politi~ki savez sa tim varvarskim necivilizovanim zemqama, zemqama ~iji su se lideri ~ak i u me|unarodnoj javnosti
pro~uli kao otvoreni qudo`deri, kao {to je recimo bio samozvani centralnoafri~ki car @an Badel Bokasa Prvi ili samozvani ugandski predsednik.
Uveo nas je Josip Broz Tito u poli~ki savez sa zlikovcima i tiranima
kakav je Gadafi u Libiji, Homeini u Iranu ili Kim Il Sung u Severnoj Koreji. To je taj savez ~ove~anstva kako ih naziva Josip Broz Tito. Mi moramo
{to pre napustiti nesvrstanu spoqnu politiku i vratiti se Evropi,
(aplauz) vratiti se zajednici civilizovanih, kulturnih i demokratskih naroda i dràva. A {to se ti~e na{eg konkretnog spoqno politi~kog opredeqewa, smatram da bi za na{u dràvu bilo najboqe vo|ewe neutralne spoqne
590
politike i poku{aj da sebi obezbedimo me|unarodni status po ugledu na jednu [vajcarsku ili [vedsku. To bi na{oj dràvi i na{em narodu omogu}ilo
nekoliko decenija relativnog mirnog ekonomskog i politi~kog razvoja, koliko nam je ina~e potrebno da anuliramo sve posledice Titove li~ne diktature i komunisti~ke tiranije. Time bismo izbegli direktno sukobqavawe
vojnopoliti~kih saveza na na{oj teritoriji, direktno sukobqavawe Istoka
i Zapada na na{em podru~ju.
Na kraju, ono {to predstavqa na{u najbolniju ranu kosovsko-metohijsko
pitawe, pitawe albanske separatisti~ke pobune. Sada{wa vojna i policijska akcija na Kosovu i Metohiji je uspela eliminisati najekstremnije vidove albanskog separatizma i ugwetavawa tamo{weg srpskog ìvqa, ali, ube|en sam, da se trajno re{ewe na taj na~in ne moè posti}i. Da bi se postiglo
trajno re{ewe kosovsko-metohijskog pitawa zalaèm se za novu kolonizaciju Kosova i Metohije. (aplauz) Postavqa se pitawe na koji na~in. Ne treba
imati nikakvih iluzija da je mogu}e Srbe koji su jednom izbegli sa Kosova i
Metohije, koji znaju {ta zna~i ìveti sa Albancima kao jednim primitivnim, necivilizovanim narodom u svom neposrednom susedstvu, koji su se do~epali Beograda, uè Srbije tamo se zaposlili, tamo podigli ku}e, {koluju
djecu, da ih je mogu}e vratiti u kosovskometohijski ko{mar. Bilo bi krajwe
nehumano od bilo kog reìma da ih politi~kim sredstvima prisiqava da se
tamo vrate, ali to {to se izbegli kosovski Srbi uglavnom ne bi vra}ali na
Kosovo i Metohiju, ne zna~i da nova kolonizacija nije mogu}a. Da bi se sprovela nova kolonizacija Kosova i Metohije, zalaèm se da se jugoslovenska i
srpska prestonica presele na podru~je Kosova i Metohije. (aplauz) Da li u
Pri{tinu, Prizren ili neko drugo mesto to i nije toliko va`no, va`no je
da bi se preseqewem prestonice preselile sve dràvne institucije, svi dràvni organi, ustanove, da bi se preselilo vi{e stotina hiqada dràvnih
~inovnika i ~lanova wihovih porodica. Time bi se vidno izmenila ukupna
etni~ka slika kosovsko-metohijskog stanovni{tva, a ubrizgala bi se sveà
finansijska injekcija, ubrzao bi se ekonomski razvoj tog zaostalog podru~ja.
Zalaèm se da se na podru~je Kosova i Metohije presele i sve vojne i politi~ke akademije i sve vojne ustanove koje nisu direktno vezane za komandovawe pojedinim armijskim oblastima, {to zna~i da se na Kosovo i Metohiju
preseli vi{e hiqada oficira, podoficira, policajaca i ~lanova wihovih
porodica, {to tako|e uti~e na izmenu ukupne etni~ke slike kosovsko-metohijskog stanovni{tva.
Daqe, zalaèm se da se odmah obustavi svaka ekonomska i finansijska
pomo} Kosovu i Metohiji, odnosno albanskom ìvqu koje tamo ìvi. Po podacima objavqenim u reìmskoj {tampi u Beogradu, negde u martu ove godine, iz takozvanog fonda za pomo} nerazvijenim republikama i pokrajinama,
Kosovu i Metohiji se svakog dana upu}uje milion dolara, a time se uglavnom
finansira prekomerni albanski natalitet. Nemam ni{ta protiv da se tamo{wi Albanci i daqe tako brzo razmnoàvaju, ali ne na srpski tro{ak. Ne591
}emo mi Srbi da finansiramo to wihovo prekomerno razmnoàvawe. Ako i

daqe èle da se tom brzinom razmnoàvaju, onda treba sami da izdràvaju
svoju decu ili da se suo~e sa ~iwenicom da }e im deca gladovati. Mi Srbi vi{e ne}emo da ih finansiramo. Po{to se pokazalo da je Albanija, kao dràva trajno neprijateqski orijentisana prema Jugoslaviji i Srbiji, po{to se
pokazalo da je ogromna ve}ina pripadnika albanske nacionalne mawine u na{im granicama trajno neprijateqski orijentisana prema srpskom i jugoslovenskom dràvnom suverenitetu i teritorijalnom integritetu, posebno u
tom vitalnom delu na{e dràve, smatram da Jugoslavija i Srbija, kao dràve, imaju po me|unarodno pravnim normama sve ingerencije, sve mogu}nosti
da u~ine sve {to je u wihovoj mo}i da se za{titi na{ dràvni suverenitet i
teritorijalni integritet. U tom smislu se zalaèm da se jedan pojas od 50, a
mo`da i 100 kilometara uz albansku granicu proglasi pojasom od strate{kog
zna~aja za na{u zemqu. Da se uz stravi~nu nov~anu naknadu iz tog pojasa iseli svo albansko stanovni{tvo i uputi na u druge delove Jugoslavije. Ponavqam, da se presele uz stravi~nu nov~anu naknadu. Recimo, na podru~je dana{we Hrvatske ili Slovenije (aplauz) po{to su to najrazvijeniji delovi Jugoslavije i najlak{e }e ih apsorbovati, zaposliti, omogu}iti im punu gra|ansku situiranost, a uostalom pokazalo se da ih Hrvati i Slovenci najvi{e vole, da im najvi{e pomaù, ube|en sam da }e sa odu{evqewem prihvatiti ovaj moj predlog. (aplauz) Izlaù}i ovaj predlog, imam u vidu neospornu
~iwenicu da se odavno pokazalo i dokazalo da pravi centar albanske separatisti~ke pobune nije ni Pri{tina, ni Tirana nego Zagreb. A poqoprivredno zemqi{te u ovom pojasu uz albansku granicu moglo bi se poveriti privremeno na gazdovawe armiji. Armija bi tamo formirala poqoprivredna dobra,
ogranizovala poqoprivrednu proizvodwu, re~ je o najplodnijoj oranici u ~itavoj Evropi, koja pod albanskim dana{wim gazdovawem pruà najniè prinose u ~itavoj Evropi, jer su Albanci navikli da ìve od pomo}i ostatka Jugoslavije, pa nisu ni imali potrebu da rade i obra|uju tu zemqu na efikasan
na~in. Vojni~ko gazdovawe, vojno gazdovawe u periodu od nekoliko godina,
desetak-petnaest, recimo, bitno bi doprinelo izlasku zemqe iz ekonomske
krize. Metohijska ìtnica mogla bi da hrani gotovo ~itavu sredwu Evropu,
a danas nije u stawu da hrani ni Kosovo i Metohiju. I ono {to mi se u svemu
ovome ~ini najzna~ajnije, zalaèm se da se svih 360.000 albanskih emigranata, koji su od 6. aprila 1941. godine iz Albanije u{li u Srbiju i Jugoslaviju,
pod hitno proteraju iz Jugoslavije, (aplauz) da se isporu~e visokom komesarijatu Ujediwenih nacija za izbeglice, a u ~itavom svetu ima toliko neuporedivo bogatijih i prostranijih zemaqa, pa neka ih one prime, neka one malo
pokaù svoju humanost. Za{to bismo mi Srbi neprekidno sopstvenu humanost morali dokazivati, a da nam upravo ti albanski emigranti uzvra}aju
udarce noèm u le|a.
(aplauz)
592
Za kraj, da se opet malo na{alimo. Pre izvesnog vremena po~eo sam da

pi{em otvoreno pismo Josipu Brozu Titu. Time nameravam da okon~am jedan
vid sopstvene kwièvne delatnosti, pisawe pamfleta, otvorenih pisama kako se to kaè najve}im sinovima na{ih naroda i narodnosti, onima koji su
na{e ju~e, i na{e danas, i na{e sutra. Po~eo sam sa pismima Hamdiji Pozdercu, Branku Mikuli}u, Stanetu Dolancu, Raifu Dizdarevi}u, Du{ku Zvowaninu i zavr{io bih to sa pismom Josipu Brozu Titu. Pismo je ovako naslovqeno, Gospodinu Josipu Brozu Titu, predsedniku SFRJ, predsedniku Saveza komunista Jugoslavije, vrhovnom komandantu oruànih snaga SFRJ i mar{alu Jugoslavije koji je samo trenutno, iz svima poznatih razloga, spre~en da
obavqa svoje odgovorne du`nosti. To je ina~e aluzija na poznatu izjavu jednog vojvo|anskog sudije, iz 1983. godine, iz vremena su|ewa novinarki Ranki
î~ak zbog povrede ugleda Josipa Broza Tita koji je, na primjedbu Rankinih
advokata da ne moè biti re~i o povredi ugleda {efa dràve iz jednostavnog razloga {to Josip Broz Tito vi{e nije {ef dràve, a nigde u svetu mrtav ~ovek ne moè biti {ef dràve, sudija odgovorio: Nije ta~no da Josip
Broz nije vi{e {ef dràve. On je jo{ uvjek {ef dràve, samo {to je trenutno, iz svima poznatih razloga, spre~en da obavqa svoju odgovornu du`nost.
(aplauz) Pismo ovako po~iwe: Voqeni na{ druè Tito, ve} duè vreme se
spremam da ti pi{em, ali nikako da saznam tvoju trenutnu adresu. Imao sam
nameru da ovo pismo po{aqem po Hamdiji, po Hamdiji Pozdercu, a on, fuwara jedna, uma~e, a pismo ne ponese. Iz vrlo pouzdanih izvora sam saznao da se
uskoro i Stane, Stane Dolanc sprema na taj dugi put, a ube|en sam da ne}e
imati ni{ta protiv da mi u~ini tu sitnu uslugu. I onda daqe ide pismo u kakvom je stawu Tito ostavio Jugoslaviju, za{ta je sve zasluàn, upozorewe {ta
se sve zbiva nakon wegove smrti, upozorewe da Srbi opet diù glavu i poziv
da se Tito ponovo vrati kako bi Srbe saterao u mi{ju rupu. Hvala vam na pa`wi, ja bih zamolio za jednu pauzu od petnaestak minuta, a onda sam spreman
da odgovaram na va{a eventualna pitawa.
(prekid)
Davidovi}: Po{to smo saslu{ali na{eg dragog prijateqa, doktora [e{eqa, molim vas, da li moè neko pitawe za doktora [e{eqa.
Neko: Gospodine [e{eq, ona va{a diskusija, u kojoj ste se zalagali da ne
bude vi{e ovakva situacija u Srbiji, ja bih vas podsetio, ako moète da nam
ispri~ate {ta se 1967. i 1968. desilo na Pravnom fakultetu kada je gospodin
\uri} drào onu ~uvenu besedu pred Op{tinskim sudom u Beogradu, {ta je
bilo sa ovom Srbijom posle usvajawa Ustava iz 1974. Da, 68. godine.
Dr [e{eq: To je bilo 1971. godine. U vreme rasprave o ustavnim amandmanima, grupa profesora i asistenata beogradskog Pravnog fakulteta, wih
deset, suprotstavili su se ustavnim amandmanima. Najradikalniji je bio profesor Mihailo \uri}, zbog toga je optuèn i odleào je devet meseci u zatvoru. Oni su, u stvari predvideli mnoge od posledica tih ustavnih amandmana, predvideli su mnoge od posledica kasnijeg Ustava iz 1974. godine. Svi do593
bro znate {ta im se desilo. Mihailo \uri} je oti{ao u zatvor, ovi su ostali bez posla, izba~eni su s fakulteta, preme{tani iz nastave u institute,
penzionisani, i tako daqe, i tako daqe.
Neko: Ja bih hteo samo da pitam, pre ~etri, pet meseci jedan srpski intelektualac mi je rekao da postoji u Beogradu, ne bih mu ime rekao, jer ne èlim, jedan srpski intelektualac, filozof, politikolog, nije va`no, predloìo je da se formira jedan okrugli sto izme|u Me{trovi}a, koji vodi novu
Hrvatsku, i Rupela iz Slovenije i jednog srpskog intelektualca, ili dva iz
Srbije.
Dr [e{eq: Pa, kaìte wegovo ime, Qubomir Tadi}, {to se vi stidite
da kaète wegovo ime.
Neko: Postavqam jedno pitawe, da li ima ...
Dr [e{eq: Slu{ajte, sve dok ima qudi koji s wima razgovaraju, vi znate odgovor na svoje pitawe. [to se mene ti~e, ja sa Hrvatima zvani~no nemam
{ta da razgovaram. Ne samo sa Matom Me{trovi}em u emigraciji, nego i u
otaybini sa Hrvatima. Mi, srpski kwièvnici, doneli smo odluku, na svojoj
vanrednoj skup{tini, da obustavimo sve kontakte sa slovena~kim kwièvnicima. [to se mene li~no ti~e, ja sam i sa Hrvatima odavno sve obustavio. Mada sam imao tamo vrlo {iroke kontakte i sa Filozofskim dru{tvom Hrvatske i sa Sociolo{kim dru{tvom Hrvatske iz onoga vremena kad se oni nisu
eksponirali sa hrvatskih nacionalisti~kih pozicija. Znate, tamo ima i srpskih intelektualaca u tim dru{tvima, ima i onih koji su istupali ranije
protiv hrvatskog nacionalizma, me|utim, kad ih je sad zahvatila sva ova euforija hrvatskog nacionalizma i usta{luka, ni ta dru{tva nisu odolela. I
ja sam zato prekinuo svaki kontakt i sa hrvatskim filozofskim i sociolo{kim dru{tvom. Sa Matom Me{trovi}em nikad ne bih razgovarao ni privatno, a kamo li javno, a osu|ujem svakog onoga ko s wim ulazi u dijalog.
Neko: Gospodine [e{eq, simpatije s kojim su vas ovde do~ekali imaju
dobrim delom korena u onoj stra{noj osudi, govorilo se ~ak da ste i li~no
zdravqe naru{ili i tako daqe. Ne samo to, nego ste simpatije i aplauze po`weli ovde i zbog popularnosti i ideja koje i mi dobri djelom s vama djelimo. êtrdeset godina mi stari razmi{qamo {ta da radimo. Ako se ne varam,
vi ste napisali jednu bro{uru, koja nisam ~itao, [ta da se radi. Nisam je
~itao, ali, eto, u tom prvom delu retrospektivom nazvao bih ga, ali i perspektivnim. Prva ta~ka, gde se ja li~no ne slaèm, ali ho}u sada ovim redom
da idem. Februara 1988, pro{le godine u Dru{tvu kwièvnika Srbije niko
drugi nego Dobrica ]osi}, nesumwivo na{e srpsko najja~e kwièvno pero,
moèmo re}i, postavio je pitawe koliko smo sami krivi? Koliko smo sami
krivi? Prvo }u da iznesem ono {to je najva`nije. U va{em izlagawu vidimo
poentu protiv belosvetskog mangupa. Ja sam ga jednom prilikom nazvao Raspu}inom svetske istorije. Josip Broz Tito kaè spremite mi avion, ovako
vi{e ne mogu da izdrìm, jer me gone kao psa. I dezerter je bio i tako daqe.
Sad vi s pravom govorite tako o wemu ... dok Slobodan Milo{evi}, u jednom
594
od svojih posledwih govora kaè kako Josip Broz Tito nije kriv za ovo {to
se doga|alo i dogodilo, nego opet pravo ... Ja bih mogao satima da govorim o
tome, ali moram dati priliku i drugima, ho}u da kaèm da se potpuno slaèm
sa tvrdwom to da su krivi srpski komunisti, da niko vi{e nije kriv, ni jedan
Janko, Marko ili kako su se sve zvali ovi iz Slovenije i Hrvatske ili, ako
ho}ete, kao ... ogromna izdaja prema srpskom narodu. Imam ne{to da pitam, a
to je u jednom izlagawu, molim vas, samo jednu sekundu jo{, to je bilo u Australiji, 25. juna 1989, odgovaraju}i na pitawe da li je korisno objavqivati zabrawene kwige na{ih intelektualaca iz Jugoslavije, vi ste rekli doslovce, ne
mogu ba{ sve, ali ovo je kratko, ovo je va{a re~, vi ste rekli da smatrate da
je dobra stvar, i da bi tako trebalo postupiti u slu~ajevima reìmske zabrane kwiga, ali ste opomenuli, naravno, isto tako nije lo{e da ovom prilikom
naglasim da srpska politi~ka emigracija mora najvi{e da se ~uva politi~kih provokatora i da traì na~in da izoluje wihovu djelatnost, da izoluje
wihov uticaj, me|u onima, koje smatra najopasnijim kao {to su pripadnici
tog, takozvanog Saveza za oslobo|ewe koje izdaje ~asopis Na{a re~. U toj
Na{oj re~i gdje sam ja dugogodi{wi saradnik, ali nisam ~lan Oslobo|ewa,
dolaze orginalni ~lanci qudi kao {to je Kosta âvo{ki u svakom broju jedan od wih, svi su oni iz odbora za ...
Dr [e{eq: Na{a re~ je glasilo komunisti~ke agenture u redovima
srpske politi~ke emigracije. (aplauz) Razume se, ja ne kaèm, ima i ~asnih
qudi koje je Na{a re~ uspela da obmane i, na neki na~in, za sebe veè. Glavninu tekstova iz Beograda oni dobijaju od jugoslovenske policije. Tako su dobili moj tekst, [ta da se radi. Moj tekst [ta da se radi niko nije imao u
rukama osim jugoslovenske policije, a u emigraciji je dobila Na{a re~ i
to u vreme kad reìm nikakvog dokaza nije imao da sam bilo kome taj tekst
dao na ~itawe, a kamoli kopiju ponudio i kad nikakvog dokaza nisu imali, a
osudili su me na osam godina robije i naknadno, uz pomo} Na{e re~i, pribavili dokaz. Zatim Na{a re~, je objavila moj tekst u obliku bro{ure. Nikad me nisu pitali za dozvolu. Objavili su gusarsko izdawe kwige Gojka \oge, objavili su kwigu Veselina \ureti}a u gusarskom izdawu i ono {to je moj
kqu~ni dokaz da je re~ o komunisti~koj i prohrvatskoj agenturi jeste ~iwenica da su objavili prqavi fa{isoidni pamflet Bogoquba Ko~ovi}a o `rtvama Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, koji tvrdi da je svega 480.000 Srba
u ratu izgubilo ìvot. Tvrdi mawe nego ~ak i ovi prevejani usta{ki autori
iz Zagreba koji kaù 520.000.
Uostalom, Na{a re~ iz broja u broj, i pro{le godine i ove godine, ova
zbivawa u Srbiji naziva fa{isoidnim i Na{a re~ istrajava u priznavawu
izmi{qenih nacija, muslimanske i makedonske. Ako to nisu dovoqni dokazi
za tvrdwu da je re~ o komunisti~koj agenturi, ne znam kakvi bi onda trebali.
Neko: Biste li {ta rekli o Slobodanu Milo{evi}u?
Dr [e{eq: A vi meni niste ni postavili pitawe o Slobodanu Milo{evi}u, niste mi, u stvari, u tom prvom delu nikakvo pitawe postavili, rekli
595
ste svoje mi{qewe. Ni{ta nije bilo u formi pitawa. Ako mi sad postavqate pitawe o Slobodanu Milo{evi}u onda }u vam re}i svoje mi{qewe. Moje
mi{qewe o Slobodanu Milo{evi}u, je li to va{e pitawe.
Neko: Postavio bih ga posredno, za{to niste u va{im izlagawima pomiwali ime Slobodana Milo{evi}a.
Dr [e{eq: Zato {to se bavim pitawem srpskog nacionalnog programa,
a ne li~no{}u Slobodana Milo{evi}a i zato {to je Slobodan Milo{evi}
(aplauz) na ~elu sada{weg reìma u Srbiji. Ja vaìm za opozicionara, i to
za prvog koji se izjasnio kao otvoreni antikomunista i za sada, naàlost jedinoga koji se otvoreno tako izjasnio u javnosti. (aplauz) Ali, re}i }u vam
otvoreno svoj sud o Slobodanu Milo{evi}u. Samo prethodno ne{to da napomenem, ja sam jedini intelektualac u Srbiji koji je progowen i od strane postoje}eg reìma. Pro{le godine u Beogradu su svega tri kwige zabrawene,
sve tri su bile moje. Paso{ sam dobio tek ove godine, po~etkom marta, posle
\ilasa i posle svih onih koji su vaìli kao najprogoweniji od strane reìma. Zatim, jedini sam koji nema mogu}nost bilo gdje da svoje tekstove objavquje u bilo kom listu, ~ak ni u tim Kwièvnim novinama koje vaè kao poluopoziciono glasilo. Nijedan tekst tamo ne mogu da objavim, nijednu kwigu u
izdava~kim ku}ama. Moram sve u privatnom izdawu. Ne mogu nikakav posao da
dobijem jo{ pod tim reìmom. Zna~i, jedini sam koji je trenutno progowen,
ali mi to ne smeta da dam, ~ini mi se, objektivan sud o Slobodanu Milo{evi}u, bez obzira na sve to.
Smatram da je Slobodan Milo{evi} prvi srpski komunista koji se
iskreno okrenuo interesima srpskog naroda, za razliku od svih svojih prethodnika koji su se me|usobno takmi~ili u izdajstvu srpskog nacionalnog interesa i sluèwu Josipu Brozu Titu. (aplauz) Od kada je Slobodan Milo{evi} preuzeo vlast u takozvanoj uòj Srbiji, niko u Beogradu i toj Srbiji nije uhap{en i osu|en zbog verbalnog delikta. To je krupna promena u odnosu na
prethodno stawe, na ukupno posleratno stawe. To treba ceniti. Zatim, Slobodan Milo{evi} je najzaslu`niji za definitivno ru{ewe vojvo|anskih birokratskih autonoma{a, za definitivno ru{ewe crnogorskih zelena{a, za
definitivno odbacivawe crnogorskih zelena{a kao najve}ih izdajnika srpskog naroda na smetli{te istorije i najzaslu`niji je za (aplauz) sada{wa
zbivawa na Kosovu i Metohiji. Veoma je zaslu`na za ponovno bu|ewe srpske
nacionalne svesti i ponosa, ~asti, dostojanstva, slobodarskih i demokratskih tradicija. U Srbiji od rata naovamo nikad se slobodnije nije disalo, nikad se boqe nismo ose}ali kao qudi. Dakle, a kako je sada ekonomska kriza,
to se vidi i po reìmskoj {tampi koja se danas moè ~itati jer unazad nekoliko godina se nije mogla ~itati. A svim onim {to je do sada u~inio, on je, po
mom mi{qewu, sebi obezbedio pozitivni ulog u srpskoj istoriji. Kakav }e
biti u budu}nosti, ja to ne znam i ne mogu ni da pretpostavqam jer on pripada reìmu, a ja sam u opoziciji i to onoj najradikalnijoj. (aplauz)
Neko: Ne ~uje se pitawe.
596
Dr [e{eq: Pa slu{ajte, mnogi se izja{wavaju, mnogi su krupne stvari

napravili. Verovatno ste i vi ovde imali priliku da ~ujete Vuka Dra{kovi}a, Matiju Be}kovi}a, ne znam da li ste Gojka \ogu, Veselina \ureti}a, dana{wu srpsku intelektualnu elitu. Ta ~etvorica qudi, mislim da predstavqaju dana{wu srpsku intelektualnu elitu, i oni se tako izja{wavaju, pa sada ako vi niste zadovoqni tim stepenom izja{wavawa... Nemojte imati velikih iluzija o dana{woj srpskoj inteligenciji. Ona jo{ nije dovoqno sna`na,
ni dovoqno sposobna, ni dovoqno hrabra, a {to je najgore nije dovoqno jedinstvena. Dana{wa srpska inteligencija opozicionog usmerewa u otaybini deli se, uglavnom, na dva osnovna krila. Jedno krilo je jo{ uvek marksisti~ko.
Wega oli~avaju: Dobrica ]osi}, Milovan \ilas, ovi praksisovci, profesori, filozofi Qubomir Tadi}, Mihailo Markovi} i tako daqe. Oni nisu u
stawu da se otarase komunisti~ke doktrine. Oni se ne slaù sa sada{wim reìmom. Progoweni su od dana{weg reìma, ali ne mogu svojih mladala~kih
zabluda da se otarase. Ja to donekle razumjem. Pred kraj svog ìvotnog puta
te{ko je danas po~eti sve iz po~etka. Oni su mnoge korisne stvari uradili.
To treba ceniti i po{tovati. Posebno Dobrica ]osi}, koji je prvi otvoreno postavio srpsko nacionalno pitawe, koji i daqe reìmu zadaje te{ke
udarce, koji i daqe radikalno sudi o poloàju srpskog naroda. Drugo, deo srpske demokratske, gra|anske demokratske opozicije ~ine intelektualci koje
sam malopre pobrojao i svoju malenkost smatram pripadnikom te grupacije.
Mi se razlikujemo u mnogim pitawima, ali izbegavamo me|usobne sukobe, izbegavamo javna sporewa, jer smatramo da to danas nikome ne bi koristilo.
Ali, ta na{a neslagawa ostaju i za budu}nost, danas imamo mnogo va`nijih
pitawa i problema da re{imo, kad to re{imo onda }emo ovo {to je sekundarno da raspravqamo. Mnogi srpski intelektualci ustaju, mnogi su ~inili velike stvari, ja vas podse}am na Gojka \ogu koji je i stradao, i koji je robijao
zbog toga, podse}am vas na Vuka Dra{kovi}a i wegov roman No`, na wegov
roman Molitva, na wegove druge tekstove koji su mnogo uticali na bu|ewe
srpske nacionalne svesti. Podse}am vas na Matiju Be}kovi}a, koji je jedno od
najve}ih imena na{e inteligencije uop{te, najve}i srpski pesnik posle Wego{a u svakom slu~aju, ~oveka koji svojim doslednim, principijelnim stavom
pruà primer mla|im generacijama intelektualaca, koji predstavqa, u pravom smislu re~i, na{eg intelektualnog kneza Veselina \ureti}a koji je napravio veliku stvar svojom kwigom Saveznici i jugoslovenska ratna drama,
koji je mnogo u~inio na demistifikaciji tih partizanskih komunisti~kih
laì i kleveta posle Drugog svetskog rata, da ne nabrajam druge, nema smisla,
za ve~eras toliko.
Neko: Vojislave, recite nam ne{to o vama li~no. Po{to mi samo ~itamo, èlimo da iz va{ih usta ~ujemo, da nam kaète kako ste se {kolovali, kako ste daqe napredovali...
Dr [e{eq: Ro|en sam u Sarajevu gde sam zavr{io gimnaziju i Pravni
fakultet, bio sam ~lan Saveza komunista od 16 i po do 27 godine, dok {kolu
597
nisam zavr{io i dok se nisam pobunio. Moja pobuna je prvo bila protiv politi~kih funkcionera, aktuelnog jugoslovenskog komunisti~kog reìma i
postepeno je sazrevala u antikomunisti~ku pobunu uop{te. îtava moja generacija je vaspitavana u komunisti~kom duhu i komunisti~ki pogled na svet je
jedini pogled na svet s kojim smo se mi mogli uop{te i susresti. Kad sam po~eo da mislim svojom glavom, dakle u 27. godini, ~im sam sve {kole zavr{io,
pobunio sam se. Danas sam otvoreni antikomunista, srpski nacionalista i
pristalica gra|anske demokratije i liberalizma, gra|anskog liberalizma.
Zavr{io sam Pravni fakultet, doktorirao u Beogradu i bio sam profesor
me|unarodnih odnosa na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu, 1982. godine sam prognan sa nastavni~ke katedre, a 1984. godine uhap{en i osu|en na
osam godina zatvora. Pu{ten sam iz zatvora posle godinu i 10 meseci i onda
bio prisiqen da se preselim u Beograd. Eto to vam je, pretpostavqam ono
{to ste hteli da znate.
Neko: Ja sam htela da vas pitam, pro{li ste celu Ameriku, Kanadu, Englesku, sad ste u Wema~koj, kako ste se ose}ali u toj emigraciji protiv koje
su komunisti vodili borbu.
Dr [e{eq: Moj utisak je podeqen. Bio sam mnogo tuàn i mnogo radostan. Radostan {to sam vidio da Srbi {irom sveta ~uvaju...
(Ise~en deo)
...àlostan zbog ~iwenice da su Srbi u emigraciji podeqeni. Podeqeni
u ve}i broj politi~kih organizacija koje se me|usobno spore i gloè, a posebno sam razo~aran ~iwenicom da su Srbi i crkveno podeqeni, i da danas u
emigraciji fakti~ki postoje dve crkvene organizacije. Duboko àlim zbog
toga i, zalagao sam se na svim mestima gde sam bio, kod pripadnika i jedne i
druge crkvene organizacije za {to skorije pomirewe unutar Srpske pravoslavne crkve. Jedino svojim me|usobnim pomirewem, svojom slogom, svojim jedinstvom srpska emigracija bi mogla pomo}i nama Srbima u otaybini u borbi za slobodu i demokratiju. (aplauz) Srbi danas neuporedivo ve}u energiju
u emigraciji tro{e na me|usobna sporewa i sukobe, nego na sukobe sa na{im
zajedni~kim neprijateqima. Nemam nikakvog prava da se direktno me{am u
crkvena pitawa, iz proste ~iwenice {to sam 10 godina bio van Srpske pravoslavne crkve, {to sam bio komunista u vreme kad sam bio ~lan partije, i
bio sam ube|eni komunista, dakle iz ube|ewa sam tamo bio, nemam pravo da
ulazim u to ko je vi{e, ko mawe kriv za raskol unutar Srpske pravoslavne crkve, ali smatram da treba da traìmo nove moduse jedinstva, koji }e garantovati da se nijedna strana ne ose}a ni pobednikom, ni poraènim. (aplauz)
Smatram da su za obnavqawe jedinstva sazreli svi uslovi i napu{taju}i Australiju, 20. juna sam uputio jedno cirkularno pismo Srbima Sjediwenih Dràva, Kanade i Australije, svim crkvama, {kolskim op{tinama i svim organizacijama, ~iji sam gost bio, sa pozivom na jedinstvo, s predlogom da se u junu idu}e godine, negde oko Vidovdana u îkagu odrì svesrpski zagrani~ni
kongres, na kome bi u~estvovale sve srpske politi~ke organizacije, na kome
598
bi u~estvovali svi zainteresovani Srbi, a smatram da se ponovno srpsko jedinstvo i sloga u emigraciji mogu posti}i na svega tri ta~ke. Sve ono {to je
mimo toga ostaje za neke boqe dane, za neke boqe prilike. Smatram da je ono
{to danas moè objediniti sve Srbe, i Srbe u emigraciji i Srbe u otaybini,
definitivno ru{ewe kulta li~nosti Josipa Broza Tita, kao zlikovca i zlo~inca, i eliminisawe komunisti~ke diktature i vladavine antisrpske koalicije u na{oj zemqi, zatim uvo|ewe demokratskog politi~kog sistema, parlamentarne demokratije, vi{epartijskog sistema, modernog pravnog poretka, slobodne ekonomije, privatne svojine i akcionarskih dru{tava i tre}e,
zaokruìvawe granica srpske dràvnosti, da li unutar Jugoslavije ili van
Jugoslavije, nek odlu~e Hrvati i Slovenci, prepusti}emo wima na voqu, ali
granice srpske dràvnosti mogu biti samo granice propisane Londonskim
paktom. To su tri ta~ke na kojima je, po mom mi{qewu, danas mogu}e posti}i
ujediwewe svih Srba. Kad to ostvarimo, kad se izborimo za slobodu i demokratiju, onda }emo se opet pocepati kao {to to mi Srbi imamo obi~aj, u ve}i broj politi~kih partija, svi me|usobno nadmetati, me|usobno sukobqavati, boriti se za primat i prevagu razli~itih ideja.
Neko: Imam jedno pitawe, u stvari imam jednu molbu, gospodine Vojislave. Po{to ìvite u Beogradu, znate gde je rumunska i albanska ambasada, umete dobra pisma da pi{ete, uputite im protestno pismo ~ak i Bugarskoj da se
ostave i okane prekr{tavawa srpskog ìvqa u doti~nim zemqama. Po{to
sam ja Srbin iz Rumunije, kad se rodi dete u Rumuniji nema vi{e da se u crkvi
izda kr{tenica, nego u op{tini, to mi je jasno. Ali da izdaju ime koje kum ili
roditeq da, a ne oni prevedu svako ime. To je najglupqe {to postoji, a u matici, u Srbiji to se ne zna.
Dr [e{eq: Ja ne mogu...
Neko: Uloìte protest kod ambasada.
Dr [e{eq: Nemam nameru da protestujem kod wihovih ambasada iz jednostavnog razloga {to ne priznajem ni postoje}i reìm u Rumuniji, ni postoje}i reìm u Albaniji. (aplauz) To su tvrdokorni tiranski komunisti~ki reìmi, krajwe staqinisti~ki po svojoj prirodi, ali da imam neku vlast
u na{oj zemqi ja bih izveo trupe i na albansku i na rumunsku granicu
(aplauz) i ultimativno zahtevao i od albanskog i od rumunskog reìma da dozvole svim tamo{wim Srbima preseqewe u na{u zamqu. U Albaniji ìvi
oko 100.000 Srba, a u Rumuniji oko 300.000 i ugwetavani su tamo na najbrutalniji na~in. Ta dva reìma ina~e predstavqaju sramotu za dana{wu civilizovanu Evropu. Vi pomenuste i Bugarsku, ne znam {ta vam Bugarska danas smeta, jer u Bugarskoj nema Srba, a u Jugoslaviji ima jedan broj Bugara, ja ne znam
ta~no koliko, ali ih ima.
Neko: Od Vidina do Bosilegrada, to su jugoslovenske granice.
Dr [e{eq: Da, ali ima mnogo vi{e bugarskih sela u dana{woj Makedoniji, pa ih reìm prisiqava da se izja{wavaju kao Makedonci, da se izja{wavaju kao pripadnici izmi{qene nacije. U Makedoniji, kad je re~ o hri{}an599
skom stanovni{tvu, ìvi dve tre}ine Srba i jedna tre}ina Bugara, otprilike. Hri{}ani u Makedoniji, koji imaju krsnu slavu, Srbi su, a koji nemaju
krsnu slavu Bugari su. A reìm im ne dozvoqava ni da budu Srbi, ni da budu Bugari, nego pripadnici izmi{qene nacije. (ise~en deo) u takozvanoj Jugoslovenskoj narodnoj armiji, politi~ki funkcioneri, a ne vojnici od karijere.
Neko: Hteo sam da pitam ...
Dr [e{eq: Sada{wi titoisti~ki reìm, i aktuelna srpska koalicija
koja vlada u Jugoslaviji, nemaju nameru da neke ozbiqnije izmene izvedu. Wima je ciq da odrè status kvo, da odrè sada{wu administrativnu podelu Jugoslavije na sada{we republike i pokrajine, dominaciju Hrvatske i Slovenije, ekonomsku dominaciju Hrvatske i Slovenije i vladavinu titoizma. Dok
je vladavina te antisrpske koalicije aktuelna u Jugoslaviji, nema ozbiqnih
promena ni u ekonomskom, ni u politi~kom sistemu, ovo je samo zavaravawe i
towewe u jo{ dubqu krizu.
Neko: [ta mislite o zajmu za Srbiju?
Dr [e{eq: Ja sam se malopre deklarisao i objasnio svoju poziciju. Ja
sam opozicionar, a zajam je raspisao reìm. Ali, ako me pitate za moje li~no mi{qewe, ja bih intimno volio da taj zajam uspe, jer bi sada{woj srbijanskoj garnituri, koja je pokazala iskrenu zainteresovanost za re{avawe na{ih nacionalnih, demokratskih, slobodarskih pitawa, dalo izvestan predah
u sukobqavawu sa slovena~kim i hrvatskim garniturama. Jer, Slovenci i Hrvati su, recimo, poku{ali da obore Milo{evi}a politi~kim putem. To im
nije uspelo, jer Milo{evi} uìva ogromnu popularnost u srpskom narodu,
najmawe 90% Srba ga danas podràva, i sad nastoje da ga obore ekonomskim
sredstvima i otuda ova inflacija od 1.000 procenata, koja je ve{ta~ki naduvana, i na woj zara|uju i Hrvati i Slovenci jer su razvijeniji ekonomski, a
propada Srbija. Oni kupuju za dinare srpske sirovine i polufabrikate, dora|uju ih, prera|uju i izvoze za devize. Devize koje imaju trajnu vrednost, i zato im je potrebna ovolika inflacija. Recimo, nu`na bi bila inflacija od 80
do 100 procenata, jer je tolika ekonomska kriza, ali su je oni ve{ta~ki naduvali 1.000 procenata, nastoje}i na taj na~in da izazovu glad u Srbiji i narod
okrenu protiv Milo{evi}a i izazovu wegov pad. Zato bih intimno vole da
zajam za Srbiju uspe.
Neko: Ja imam prijedlog: da se za zapadni zajam izveze ... Josip Broz onima koje... koji su ga pomagali 1971. godine, doktor Slobodan Dra{kovi}, eminentni predstavnik srpskog naroda u emigraciji je opomenuo ~itavu zapadnu
javnost da srpski narod daje ...
Neko: Doktore [e{eq, hteo sam da postavim pitawe koje je ve} tamo postavqeno u vezi disidenata u Jugoslaviji. Nekako, mi prihvatamo to srcem,
emotivno. Svako onaj ko ne{to napi{e dole, mi ga prihvatimo punim srcem,
s obzirom da nismo profesionalna politi~ka emigracija. Vi{e smo skup qudi intelektualnom snagom, ima nas seqaka radnika, kao {to sam na primer ja,
600
do qudi sa doktoratima, pa prihvatamo sve. Ja poznajem izvesne disidente,

mislim, ranijih onih generacija, koje su bile negde 1970. po zatvorima. Oni
su, koliko su se eksponirali bar u zatvoru, koliko smo mogli da saznamo i da
~ujemo, delovali kao neka nova levica, koja prihvata svaki program, ~ak i nacionalne te`we, pojedine te celine, ali da usmeravaju ka nekom novom levi~arstvu. [ta moète da nam kaète o tome? Vi ste ve} o prvobitnom opozicionarstvu rekli uglavnom da se delite na nacionalnu grupaciju i na grupaciju levi~ara, oni koji su oko ovih praksisovaca. Po{to ste ve} dobrim delom odgovorili i na ova moja pitawa, èlim da uputim jedan pozdrav ovim bosanskim dahijama koji su vas osudili. Znate {ta, iskreno, ako je mogu}e nekako da ih pozdravite i da gledaju da osude {to god vi{e mogu [e{eqa, ako ba{
nema [e{eqa nek budu i sa drugim prezimenima, samo neki koji bi posle postali [e{eq. Toliko, hvala.
Dr [e{eq: A {to se vi, gospodine, ne biste tamo vratili, pa i vas malo
da sude.
Neko: Da vam odgovorim, ja sam wihov stari prijateq. Samo nisam u mogu}nosti da im uru~im taj pozdrav. Toliko.
Neko: Imam jo{ jedno pitawe, ho}ete da mi odgovorite?
Neko: Da li ima neko ne{to ozbiqno da pita?
Dr [e{eq: Mislim da su ovo sve bila ozbiqna pitawa, jo{ nijedno neozbiqno nisam ~uo, a za{to da se qudi ne na{ale malo.
Davidovi}: Ti{ina.
Neko: Prijatequ [e{eq, veliko vam hvala {to ste ovde sa nama u ime
moje i mojih prijateqa, jer je ovo dan koji je pre nekoliko godina bio nezamisliv. Moje pitawe jeste ima li mogu}nosti da se ozbiqno postavi pitawe narodnog referenduma u Crnoj Gori za prisajediwewe Srbiji.
Dr [e{eq: Ne znam da li jo{ postoje te mogu}nosti, izgleda da ne postoje, ali sam li~no protiv tog referenduma, jer srpski narod Crne Gore je
jo{ 1918. godine, na podgori~koj Velikoj narodnoj skup{tini, odlu~io da se
prisajedini Srbiji i niko nema pravo da to anulira. Ovo {to je ve{ta~ki
uradio Josip Broz Tito, ja bih samo jednim potezom bacio pod noge, mislim
da fakti~ki Crna Gora nikada nije prestajala da bude sastavni deo Srbije.
Uostalom, Crna Gora je uvek bila srpska dràva, srpska zemqa.
Neko: Jedno ozbiqno pitawe. Kad se pomiwu srpski komunisti, ja nisam
bio komunista, ali ho}u ovog puta da ih branim. Evo, uvek se u govoru kaè
Srbiji su srpski komunisti krivi, a mi, koliko vidimo, posle onih koje je pobio Staqin, zna~i, onih intelektualno jakih komunista obezglavqeni mi ne
vidimo uop{te srpske komuniste izuzev par poslu{nika koji su bili u okolini Tita. On je prave komuniste jednog po jednog, eliminisao po zavr{etku
rata. Smatram da su oni komunisti Srbi koji su bili poslu{nici, da su oni
bili totalni intelektualni slepci, izme|u wih je mo`da \ilas ne{to malo
varirao, ali ne ipak toliko da nije bio poslu{nik. Prema tome, ne mogu da
601
primim to, ja ne znam kakvo je va{e merilo da je posle rata neka srpska komunisti~ka elita u okolini Tita, jer on je
Dr [e{eq: Mislim da smo mi Srbi najve}i krivci za sve {to nas je sna{lo, a da me|u nama, najve}u krivicu snose srpski komunisti. A kad je re~ o
ìvim srpskim komunistima, zalaèm se za politiku nacionalnog pomirewa i {to ve}e tolerancije. Svakome ko je spreman i danas, pod stare dane, da
se okrene svom narodu, svojim nacionalnim interesima, borbi za slobodu i
demokratiju, smatram da mu treba, me|u nama, napraviti mesta. Osim za jedno
20 najve}ih ìvih izdajnika srpskog naroda koje treba jednog dana izvesti
pred Narodni sud. Kao najve}e ìve izdajnike srpskog naroda ja smatram Milo{a Mini}a, Petra Stamboli}a, Draù Markovi}a, Bo{ka \uri}a, Petra
Mati}a, Cvijetina Mijatovi}a, zatim, Veselina \uranovi}a, Vidoja @arkovi}a, Svetozara Vukmanovi}a Tempa, Todu Kurtovi}a, Milutina Balti}a,
Du{ana Dragosavca. (aplauz) Za wih nikakvog opro{taja ne moè biti. Jednom prilikom sam poku{ao sve da ih nabrojim, to ne mogu svaki put, razumete, i nabrojao sam ih ta~no 20.
Neki: A {ta mislite o Ko~i Popovi}u?
Dr [e{eq: U wih ubrajam i Ko~u Popovi}a i Peku Dap~evi}a u te najve}a izdajnike.
Neko: ... najve}i srpski ... prva bila ideja da riba smrdi od glave. Zna~i,
pobi inteligenciju da bi mogla do}i do izraàja vlast. Prema tome, za{to
ne bi u posledwe vreme ... veoma. (aplauz)
Dr [e{eq: Pa ja sam to ve} rekao, svi su u Beogradu, na neki na~in legalizovali, osim mene do sada, pa prema tome i Milovan \ilas, legalizovan je
potpuno, objavquju mu kwige, objavquju mu intervjue, mo`da objavquju u
Kwièvnim novinama. [to se ti~e... Sad ja govorim, gospodine, kad je govorim vi ne moète. A {to se ti~e Milovana \ilasa, on je u ratu radio sve
ono {to su radili i drugi Titovi najbliì saradnici i odgovoran je u istoj
meri koliko i oni, i Aleksandar Rankovi}, i Edvard Kardeq, i Svetozar
Vukmanovi} Tempo i drugi. Ali ono {to \ilasa razlikuje od svih tih komunista, koji su svoje ruke umazali krvqu nevinih qudi, to je da se pobunio protiv Tita sredinom 50-ih godina i da je zbog toga ispa{tao u Titovim robija{nicama devet godina, i {to je imao izvestan doprinos, {to je dao izvestan
doprinos u ru{ewu kulta li~nosti Josipa Broza Tita. Zalaèm se za objektivan pristup svim li~nostima iz na{e novije istorije, da se uvek za svakoga kaè i ono lo{e {to je uradio i ono dobro {to je uradio. Za razliku od
svih ovih koje sam nabrojao, Milovan \ilas je bar malo i dobrog uradio, a za
sve ove koje sam nabrojao, ukqu~uju}i i Peku Dap~evi}a i Ko~u Popovi}a, ni{ta dobro ne mogu re}i. Oni su prosto najve}i izdajnici, ni{ta drugo.
Neko: Gospodine [e{eq, apropo \ilasa, \ilas i Rankovi}, u vezi sa
onim {to ste upravo rekli, krivice na{ih komunista, u svojim memoarima
Milovan \ilas iznosi svoj razgovor u Jajcu o avnojevskoj Jugoslaviji, o autonomiji Srba u Hrvatskoj. \ilas, da ne duqim, \ilas i Rankovi} su bili pro602
tiv Mo{e Pijade, jednog Beogra|anina koji je hteo autonomiju u Hrvatskoj,

ova dvojica nisu danas nam doktor [e{eq samo govori o takozvanoj rehabilitaciji Milovana \ilasa, i Milovana \ilasa i Svetolika Rankovi}a. [ta
mislite vi?
Dr [e{eq: Svetoliku Rankovi}u nije potrebna rehabilitacija, to je
na{ veliki kwièvnik. [to se ti~e Aleksandra Rankovi}a i Milovana \ilasa, postavqa se pitawe kakva rehabilitacija. Mislim da niko od wih ne
moè biti rehabilitovan za ono {to su radili pre rata, u toku rata i odmah
posle rata. Me|utim, o~igledno je da su oni stradali pod titoisti~kim reìmom zbog izmi{qenih krivica, da su procesi i Rankovi}u i \ilasu bili
reìrani. I zato smatram da nije lo{e da se u tom smislu obavi wihova rehabilitacija, jer to zna~i daqe ru{ewe kulta li~nosti Josipa Broza Tita.
Ipak je Tito najve}i zlikovac me|u svima wima bio. (aplauz)
Neko: Ja bih htela, {ta mislite za Simu Dubaji}a?
Dr [e{eq: Pa, {ta da vam kaèm {ta mislim, ja ga li~no ne poznajem...
Neko: A ~uli ste da je ...
Dr [e{eq: Da ga je Titov general ubio da je stra{ne neke stvari u~inio
za Srbe u Dalmaciji. Da vam pravo kaèm, ja ga ne znam toliko, znam mnogo
vi{e za Opa~i}a i grupu mladi}a koji su poku{ali da formiraju dru{tvo
Zora. Srpski narod Dalmacije se danas probudio, digao na noge, Hrvati su izgubili glavu, hapse na sve strane i to }e im se vratiti kao bumerang, u to sam
ube|en. Jer svaki od tih mladi}a koji je oti{ao u zatvor na dva, tri meseca
ili duè, iz zatvora }e iza}i ~vr{}i, stabilniji, sna`niji i mo}i }e mnogo
vi{e da u~ini u toj odlu~noj borbi protiv hrvatske usta{ko-komunisti~ke
tiranije.
Neko: Jo{ jedno pitawe, postoji li mogu}nost da se definitivno ra{~isti sa Komunisti~kom partijom?
Dr [e{eq: Slu{ajte, mislim da je komunizam definitivno mrtav, ne samo u Jugoslaviji, nego u ~itavom svetu. Komunizmu nema obnove. On je pao na
podru~ju ekonomije. Komunizam, kao oblik politi~kog reìma, jo{ bi se dugo mogao odràti, jer je razvio tako stravi~ne metode manipulisawa i kontrolisawa qudi, ali je pao u sferi ekonomije i nema mu spasa. Samo je pitawe dana kad }e komunizam definitivno nestati. I zato mislim da nam danas
komunisti nisu najve}i neprijateqi, nego Hrvati. Komunisti }e i tako i tako nestati, a Hrvati nam ostaju kao neprijateqi koji }e svaku priliku iskoristiti da nam napakoste. Razume se, komunizam ne treba potcewivati, komunizmu se i daqe treba svim sredstvima suprotstavqati. Zalaèm se samo za
miroqubiva sredstva, nisam pristalica nikakvog terorizma. Ali, zalaèm
se za nacionalno pomirewe svih Srba i za maksimalnu politi~ku toleranciju, jer samo tako, nacionalnim pomirewem svih Srba, mi moèmo posti}i svoje nacionalne ciqeve, obnoviti slobodu i demokratiju. Mnogi su me
pitali da li je u Jugoslaviji mogu} gra|anski rat. Moje je mi{qewe da je
603
gra|anski rat u Jugoslaviji nemogu}, osim u slu~aju da se Srbi opet me|usobno pokoqu.
Neko: A kolika nam opasnost preti od muslimana?
Dr [e{eq: Pa, jaki su prili~no su jaki, ali sam ube|en da muslimanskim
masama na dugu stazu ne}e imati velikog upliva, jer muslimani }e se tradicionalno opredelili za onoga ko je ja~i. Sve zavisi od nas Srba. Ako mi Srbi ne uspemo u svojim namerama, onda smo sami krivi, niko nam drugi nije
kriv. Kao {to smo bili krivi 1941. godine, kad smo se me|usobno podelili na
ideolo{koj platformi.
Neko: Ali mr`wa je ogromna. Kako da se to savlada.
Dr [e{eq: Stasale su nove generacije koje nisu pro{le kroz rat i komunisti~ku revoluciju. Mnogi sinovi istaknutih Titovih komandanata, Titovih oficira danas su na drugoj strani, danas su istaknuti antikomunisti.
(aplauz) Mnogi Titovi oficiri danas su na drugoj strani isto tako. Qudi se
mewaju, qudima treba i dozvoliti da se promene. Ja sam protiv svake osvetoqubivosti. To {to se desilo, desilo se, treba da traìmo na~in da iz toga isplivamo, da to prevazi|emo. Samo na taj na~in moèmo svome narodu da pruìmo ono {to je tako lako izgubio 1918. godine. Ako }emo se daqe me|usobno sporiti, onda nam nema spasa. Ovo {to danas ~ine... Vidite, Hrvati poku{avaju na sve mogu}e na~ine ponovo kavgu me|u samim Srbima da izazovu. Malopre mi neko postavi pitawe o Slobodanu Milo{evi}u. Da ni{ta Slobodan Milo{evi} nije uradio od ovoga {to je uradio, dovoqna je tolika hrvatska mr`wa prema wemu, pa da nama Srbima bude simpati~an.
Neko: Jo{ jedno pitawe, ~itao sam, kad je bilo sve}ewe crkve posve}ene
vladici Nikolaju gde Vuk Dra{kovi} kaè, pomiwe prvog gerilca Evrope
Draù Mihailovi}a. îtao sam neke programe {ta je Draà hteo, oni pi{u
o Jugoslaviji, hteo je neku novu, hteo je da kazni Hrvate za genocid i tako daqe. ûjem sad da u Jugoslaviji jedan ~ovek pi{e roman o Draì Mihailovi}u, tako sam ~uo. [ta vi mislite, recimo u ovom momentu, da li ima izlaza
srpskog nacionalnog programa iz ...
Dr [e{eq: Taj program je napravqen pre nekoliko decenija, pre skoro
pola veka. Mislim da mi moramo praviti novi program imaju}i u vidu sada{we stawe u kome se nalaze na{ narod i dràva. [to se ti~e samog Draè
Mihailovi}a, rekao sam svoje mi{qewe i mi{qewe o ~etni~kom pokretu.
Ube|en sam da }e se srpski narod jednog dana dostojno i oduìti Draì Mihailovi}u kao velikom srpskom nacionalnom junaku. (aplauz) Pa }e mu biti
podignut veli~anstveni spomenik u centru Beograda. Ali ne bih obnavqao
te stare programe, radio bih novi srpski nacionalni program na osnovu sada{we situacije u kojoj se nalazimo. Ono {to je radio Stevan Moqevi}, na
primer, ja ne bih prihvatio.
(galama)
Molim vas, ja sad govorim, pa kad ja zavr{im vi }ete. Ne bih se nikako s
tim sloìo, jer Stevan Moqevi} traì granice Srbije ili Jugoslavije i te604
ritorije koje danas pripadaju Rumuniji, teritorije koje danas pripadaju Albaniji, ~ini mi se i ma|arske neke teritorije da traì, ja sam apsolutno protiv toga. Smatram da mi Srbi danas nemamo pretenzije ni prema jednoj susednoj dràvi. Teritorijalne pretenzije. Za nas su granice i prema Ma|arskoj,
i prema Rumuniji, i prema Bugarskoj, i Gr~koj i Albaniji definitivne dràvne granice. Mi reviziju moèmo samo unutar dana{we Jugoslavije da traìmo. Zato te programe iz pro{losti, koji su nastajali u sasvim drugim uslovima, danas ne bih na povr{inu izbacivao kao na{e trenutno opredeqewe.
Ako bismo to uradili, ogromnu bismo {tetu svome narodu naneli, jer Evropa ina~e danas ne}e revizije postoje}ih granica. To treba da bude i na{ stav,
sve granice koje su, ove globalne dràvne granice u Evropi koje posle Drugog svetskog rata zacrtane, definitivne su granice. Moè do}i do podela pojedinih dràva, to je ne{to drugo. Ako Slovenci ho}e da se otcepe, treba im
odmah to omogu}iti. Ako wima nije stalo do Jugoslavije, za{to bi nama Srbima stalo. Pa, mi smo dokazali da moèmo bez Jugoslavije, a oni nikada kroz
istoriju nikakvu dràvu nisu imali. Ali, {to se ti~e ovih me|unarodnih
granica, koje su posle Drugog svetskog rata utvr|ene, one su za nas Srbe definitivne, mi nikakvu reviziju ne traìmo. Moèmo samo traìti od Rumunije da se dozvoli iseqewe svim Srbima, po{to su tamo ugwetavani ve} nekoliko decenija, i od Albanije da se svim Srbima omogu}i iseqewe i useqewe u svoju mati~nu dràvu. I zato bih izveo trupe na rumunsku i albansku
granicu, da se ultimativno zatraì iseqewe pripadnika na{e nacionalne
mawine, koji su tamo uni{tavani, ugwetavani na najbrutalniji na~in.
Neko: Izviwavam se. Vi rekoste ako Jugoslavija ostane u ovim danas me|unarodno priznatim granicama, za koje se veruje da ne postoje nikakve represije sa strane, odnosno èqe, vi biste bili za to da se ta Jugoslavija formira samo iz tri jedinice, odnosno Srbije, Hrvatske i Slovenije. U me|uvremenu sam ~uo va{e mi{qewe da gra|anski rat u Jugoslaviji nije mogu}, ako
se Srbi ne posva|aju me|u sobom. Ja bih hteo da vas pitam na koji na~in mogu
te tri jedinice da se formiraju i kako ta dràva da se oformi unutar ovih
dana{wih granica koje svi priznajemo. Prema tome...
Dr [e{eq: Onaj koji ima vlast u Beogradu, sve to moè da sprovede, a kona~no treba da se vratimo na jedno prirodno stawe, da ve}inski narod ostvaruje vlast u dràvi. (aplauz) Do sad je bila dominacija mawine nad ve}inom,
sad je krajwe vreme da dominira ve}ina nad mawinom. A postoji me|unarodno utvr|eni princip za reviziju unutra{wih administrativnih granica Jugoslavije. To su granice priznate me|unarodno pravnim aktima. Hrvati nemaju nikakve priznate granice ni od koga. Slovenci pogotovo. Ako Jugoslavija prestane da postoji, oni ne mogu dokazati svoje pravo na posebnu dràvu.
Jer, {ta je Tito uradio posle rata, okupirao je deo Italije i pripojio Hrvatskoj i Sloveniji. Istra je italijanska, Zadar je italijanski grad, 300.000
Italijana je proterano iz tih delova. Po mom mi{qewu, italijanske pretenzije bi bile sasvim legitimne. I za{to bismo se mi Srbi u to me{ali. Mi
605
znamo dokle je na{e, a to {to su na{i stari napravili glupost, razume se u

najboqoj nameri, ne smemo ih osu|ivati, jer nisu mogli ni pretpostaviti do
~ega }e to dovesti. Mislili su iskreno, ti da pomognu navodno bra}i Hrvatima i Slovencima. Nisu mogli ni sawati do ~ega }e to dovesti. To je bila
velika istorijska glupost, jer bismo imali saveznika u Italiji, saveznika
koji nam je prvi prisko~io u Drugom svetskom ratu sa svojim brodovima su Talijani do{li. Imali bismo smo s wima prijateqstvo, da nismo uzeli ono {to
je bilo wihovo. Wihovo je bilo ono {to je predvi|eno Londonskim paktom
kao wihovo. A mi Hrvate osloba|amo, Hrvate ujediwujemo, hrvatske granice
zaokruùjemo, a oni nam vra}aju sa milion ubijenih Srba u Drugom svetskom
ratu samo od hrvatske ruke.
Neko: Sedite, molim vas, jo{ jedan momenat. Jo{ jedan momenat. Nije pitawe, nego samo jedan moment. Mogu ja glasno da govorim, ~u}ete, samo ako }utite. Ovo nije pitawe, nego samo jedna mala dopuna, jer na{, dragi doktor Voja [e{eq nije kazao ne{to {to sam ja zapazio, naime, ho}u samo jednu malu
dopunu na wegovu biografiju, neko mu je postavio ovde pitawe. Taj najskromniji srpski intelektualac, naravno, on to za sebe ne moè da kaè i ne}e, koga sam ja upoznao u jednoj mona{koj keliji u Beogradu, i najomiqeniji intelektualac u Beogradu i uop{te, pa se se}am jednoga sve{tenika iz Bosne kad
je do{ao u bogosloviju pa obja{wavao nama kako je do{ao u bogosloviju, zbog
~ega. Pa kaè, moj deda ujutru kad ustanemo idemo tako na izvor da se prekrstimo, on mi kaè dete okreni se ovako napred, da nam ... nije znao da kaè
da sunce izlazi sa istoka, nego kaè zato {to nam je tamo Beograd. Dakle, i
Voja na{ dolazi iz srpske Bosne, i sve svoje intelektualne snage okrenuo je
ka Srbiji. Zato neka mi Gospod Bog da da kroz Voju, tog novog Gavrila Principa, da ponovo krene Srbiji.
(aplauz)
KASETA V000-2916
Ovo je neki arhivski snimak, neki vojnici iz karavan automobila uzimaju nekakve prsluke (najverovatnije pancir) i obla~e ih. Na snimku ne pi{e
ni mesto, ni datum, ni{ta.
Snimatequ kaè: Nemoj snimat to.
Voze se kroz neko mesto, sada su obu~eni u uniformu, na tabli pored koje prolaze pi{e 15 kilometara do Huma,
Ponovo tabla na kojoj pi{e Lipik desno, Vo}in levo.
Ulaze u Hum.
Dolaze do neke spaqene ku}e.
Laje ku~e.
Jedan od vojnika: Fino pseto, poznaje ko je.
Drugi uniformisani: Boga mi, ko je vlasnik.
Sa wima su predstavnici Evropske unije i jo{ jedan ~ovek sa nekom legitimacijom oka~enom za yemper, koji to {to se pri~a prevodi na engleski.
606
Neko od vojnika: Neko se gore ~uje.

Neko od vojnika: A?
Neko od vojnika: Nekoga gore ima.
Neko od vojnika: [efe, nekoga ima gore, ~uju se glasovi.
Neko od vojnika: Nema tu problema, to je sve sada okruèno, tu nema problema. Moète se malo razi}i, ali ne idite, ne idite sa ceste doqe. Sa ceste
ne idite doqe, zbog mina je jo{ uvjek opasno.
Neko od vojnika: ...Dowe Husiwe, to je srpsko selo?
Neko od vojnika: Da, da, da.
Neko od vojnika: Sje}am se ono kad su bili...
Neko od vojnika: Ma~kovac je isto srpsko, nije?
Neko od vojnika: To je hrvatsko.
Neko od vojnika: Tu ima jednako...
Neko od vojnika: Mje{ano.
Neko od vojnika: Ovaj, onaj ulaz sa lijeve strane...
Neko od vojnika: Sa maqutkom {to je uni{tio, sa onog brda.
Neko od vojnika: Da, da, ona bez fasade.
Neko od vojnika: Maqutkom su je uni{tili. Gore sa ovog brda.
Neko od vojnika: A Ma~kovac je isto mje{an?
Neko od vojnika: Ma~kovac je mje{an.
Neko od vojnika: Ko je gazda od ove ku}e, bio nekad?
Neko od vojnika: Dobro.
Neko od vojnika: Dobar dan.
Dolazi ~ovek koji se predstavqa kao vlasnik ku}e.
Vlasnik ku}e: Jedva sam ìv ostao. Ako treba da ispri~am...
Neko od vojnika: Dobar dan.
Vlasnik ku}e: Ja vam ~estitam svima, ìvi i zdravi bili. Tu sam 13 i po
sati bio pod vatrom.
Neko od vojnika: êkajte, ovo je va{a ku}a?
Vlasnik ku}e: Moja ku}a, da. Jo{ od detiwstva.
Neko od vojnika: Samo malo...
Vlasnik ku}e: Ako treba dat kakvu izjavu ja sam taj tu.
Neko od vojnika: Dobro, dobro.
Vlasnik ku}e: Ba{ bih volio da vidite gdje smo preìvjeli.
Neko od vojnika: To je va{a ku}a?
Vlasnik ku}e: Moja, moja, moja ku}a, da. Ako treba da izjavim da je moja...
Neko od vojnika: Verujemo, verujemo, verujemo...
Vlasnik ku}e: Da, brat mi bio, i èna mi bila, i bila ova baba Srpkiwa
tu s nama, ona je s nama bila cijelo vrijeme za vrijeme rata.
Neko od vojnika: A gdje vam je sada èna?
Vlasnik ku}e: @ena mi je doqe u Vla{koj gde i ta baba.
607
Neko od vojnika: Koliko ste bili...

Vlasnik ku}e: Na moju la`...
Jo{ neki ~ovek koji se tu pojavio pored vlasnika ku}e: Bili smo...
Vlasnik ku}e: 13 i po sati. 13 i po sati smo bili.
Ovaj, na moju la` ostali smo ìvi da nas nisu traìli. U srijedu ve~e su
ispucali su tromblonku sa strane u onaj stupac kod Agacije. I ja ujutru se wima javqam, kaèm da idem komandiru da javim. Kaè meni jedan vojnik ama
ne treba, kaè, to javqati, to je na{a vojska pucala, kaè, ne treba javqati.
I do|e taj {to je pucao ba{, Petru{i} i kaèm ja wemu i na|e on onu tromblonku, ima i sad jedna nije ispucala, ne znam to je druga, na|e a ja, gdje ste vi
bili kada je to puklo. Reko tu smo bili, legli, ja laèm, a mi bili u podrumu
doqe, a ja wemu laèm. A jeste imali sre}e {to nije eksplodirala, vi bi, kaè, izginuli. Kad drugo ve~e 17 do {est...
Neko od wih: A iz ~ega su pucali?
Vlasnik ku}e: Iz pu{ke tromblonske...
Neko od vojnika: Tromblonska mina.
Vlasnik ku}e: I oni drugo ve~e prospu ovde, {i{nu tromblonku, mi }emi iza}i, vi kako ho}ete, i onda rafale kroz vrata i sad oni misle da su nas
tamanili. I wih ~etiri ovde grum, grum {est sati na vrata, grum, navali{e,
regal...
Neko od vojnika: Da li su bili armija ili?
Vlasnik ku}e: Ma bio taj komandir Kurajlija?
Neko od vojnika: To je ~etnik?
Vlasnik ku}e: êtnik, da. On je komandir ~etnika. I onda bio je sa wim
jedan \uro Vukojevi} i bio je Radislav Joki} i ~etvrtog ne znam. I grum na
vrata, provale vrata, mi dole. Dobro, ne znam ne}u re}i za one za koje ne znam.
Neko od vojnika: To su qudi odavde?
Vlasnik ku}e: Da. Iz sela, da. Trojica iz sela.
Neko od vojnika: Osobno su tu uni{tili.
Vlasnik ku}e: I cijeli regal i stolice, foteqe, itisone, zalili benzinom i pale. Sve su spalili, a mi dole, plo~a se otapa, otapa se plo~a, ~ekaj
Dragane dok ja pri~am, otapa se, a mi 13 sati dole, ozgo padaju ulo{ci, plo~a
ozgo pada na nas, moja èna strahuje, kaè da }e doqe...
Neko od vojnika: Zoqa.
Vlasnik ku}e: E to je ta {to je druga uve~e pucala kroz prozor.
Neko od vojnika: Protivtenkovska raketa?
Neko od vojnika: Da.
Neko od vojnika: Dobro je.
Vlasnik ku}e: I oni su mislili da smo mi mrtvi.
Neko od vojnika: Moèmo li s ceste doqe?
Vlasnik ku}e: Moèmo, ajmo.
Neko od vojnika: Moèmo mi sa ceste doqe?
Vlasnik ku}e: Da, moète. Oni su ovuda do{li... Pa su tamo napravili...
608
Onda su wih ~etiri ..., a mi smo doqe. Tamo je bilo namje{teno, sve je bilo
smje{teno, kupatilo, vrata su bila name{tena, ona {alter vrata.
Neko od vojnika: Dobro. Dobro.
Vlasnik ku}e: Vidite i onda.
Neko od vojnika: U redu. U redu.
Neko od vojnika: Ovde, ovde.
Vlasnik ku}e: Ho}ete i}i vidjeti gdje smo bili, mi dole?
Neko od vojnika: To posle, posle, posle.
Neko od vojnika: Budemo se poslije vratili.
Vlasnik ku}e: Dobro, dobro.
Neko od vojnika: Idemo daqe, gospodo.
Vlasnik ku}e: Ja vam se zahvaqivam. Ne, ne, svaka ~ast, da Bog da.
Neko od vojnika: Izgoreo i televizor i sve?
Neko od vojnika: Sve je izgorjelo. Znate kako je bilo.
Neko od vojnika: Gastija, pa ti si uzeo ono?
Neko od vojnika: Da, tu je.
Neko od vojnika: Pa gdje da odnesemo ~ovje~e.
Neko od vojnika: Torbu ne}ete uzeti?
Neko od vojnika: Ne, ne.
Odlaze daqe.
(Neka druga uni{tena ku}a)
Neko od vojnika: Da li je tu neko poginuo?
Neko od vojnika: Nije.
Neko od vojnika: [ta je tu bilo, komanda?
Neko od vojnika: [ta je tu? [ta ima unutra?
Neko od vojnika: Ne znamo.
Neko od vojnika: To dignuti u zrak, ni{ta drugo.
Neko od vojnika: [ta ima unutra?
Neko od vojnika: Idemo. Idemo.
Neko od vojnika: Vidi, ru~na bomba, ho, ho, ho.
Neko od vojnika: Mo`da je i postavqena.
Neko od vojnika: Pirotehni~ar, ni{ta, ni{ta, nemoj je paliti.
(Odlaze daqe)
(Ima mnogo le{eva na sve strane i oni ih gledaju i komentari{u)
Neko od vojnika: Samo malo.
Neko od vojnika: Preterao, tamo je kod grede izgorjeo ~ovjek, samo noge
ostale.
Neko od vojnika: Ispod grede izgoreo ~ovek, samo noge su ostale, tamo.
Neko od vojnika: Evo tamo.
Neko od vojnika: Evo vidite ~ovjeka?
Neko od vojnika: Da.
Neko od vojnika: Lica nema.
Neko od vojnika: Pogledajte samo ... i ~ak ako ...
609
Neko od vojnika: Meni se ~ini da jest tamo.

Neko od vojnika: Gledajte, mo`da je ~ak neko i jer je ìvotiwa.
Neko od vojnika: To je sviwa, time je ranili.
Neko od vojnika: Sviwa da.
Neko od vojnika: Ko je pucao?
Neko od vojnika: Metak u nogu.
Neko od vojnika: Da li je pucao ovaj u le|a? Prostrelna rana.
Neko od vojnika: Niko to nije zasluìo.
Neko od vojnika: Ma kakvi. Ne znam {ta je ~ovjek radio.
Neko od vojnika: Qudi, idemo polako daqe.
Neko od vojnika: Vidim ga, vidim, jeste, ej.
(Voze se daqe)
(Negde broje le{eve)
Neko od vojnika: Ne pet, ovo je {est. Tamo je pet, ovo je {est.
Neko od vojnika: Joj, o~i, o~i su izva|ene.
Neko od vojnika: Ho}u, ho}u.
Neko od vojnika: Digni se...
Neko od vojnika: Da ga okrenemo?
Neko od vojnika: Stra{no.
Neko od vojnika: Da, da.
Neko od vojnika: Mast.
Neko od vojnika: Da, da noèm, noèm.
Neko od vojnika: Bajonet.
Neko od vojnika: E ovo su wihove ..., samo {to nema amblema.
Neko od vojnika: Wihova.
Neko od vojnika: I to moè biti sve.
Neko od vojnika: Ne, ne beli orlovi. Ima{ tamo {to nema grb.
Neko od vojnika: Ma tu ne bih ja, ja ne znam {ta vi ~ekate, ja bih to
o~istio.
Neko od vojnika: [ta mu taj starac, jao...
Na jednoj od ku}a pi{e da je ulica T. G. Pa{e, ali ne pi{e koje je mesto.
Snimak neke ku}e iznutra gde leì mrtav starac na krevetu.
Idu daqe i snimaju le{eve po ulici.
Neko od vojnika: Samo sloga Srbina spasava.
Neko od vojnika: To je wihova zastava, je li?
(Na{li su zastavu SDS-a
a i neko oru`je pored we)
Neko od vojnika: Ovo je SDS.
Neko od vojnika: Sad su izgubili ...
Neko od vojnika: A SDS je.
Neko od vojnika: Isto srawe, ali drugo pakovawe.
Neko od vojnika: Srpska demokratska stranka.
Neko od vojnika: U grupi smo, qudi, u grupi smo, morate stati.
Neko od vojnika: Dobro.
610
Idu daqe i gledaju le{eve.)

(I
Neko od vojnika: Ima dole crkva.
Neko od vojnika: Dole je crkva, posle crkve spaqeni qudi i tako.
Neko od vojnika: Da vidimo snima li on.
(Voze se daqe i do{li su do novih le{eva)
Neko od vojnika: Ovdje ima svega par i ovde su.
Neko od vojnika: To je zaklano.
Neko od vojnika: Da. Zaklano je.
Neko od vojnika: I razbijeno.
Neko od vojnika: Neko dete malo sa razbijenom glavom.
Neko od vojnika: Jeste.
(Idu daqe ulicom, sve ku}e su spaqene i uni{tene)
Neko od vojnika: Jebo te qeb.
Neko od vojnika: Koji je to mozak uradio to.
Neko od vojnika: Uh.
Neko od vojnika: Jebi ga, ìvi su.
Neko od vojnika: [ta je?
Neko od vojnika: A...
Neko od vojnika: Pre{ao sam 300 kilometara.
Neko od vojnika: ûvaj tamo, ~uvaj tamo.
Neko od vojnika: [ta je?
(ûju se neki pucwi)
Neko od vojnika: [ta je bilo to?
Neko od vojnika: Ko je to pucao?
Neko od vojnika: A?
Neko od vojnika: Ko to puca?
Neko od vojnika: To na nas pucaju?
Neko od vojnika: Pazi, Boga ti.
Neko od vojnika: Ionako ne mogu da se zatvore vrata.
Neko od vojnika: ... a?
Neko od vojnika: Pa doma}i, da.
Neko od vojnika: Moè tu na stolu.
Neko od vojnika: Ma doma}a.
Neko od vojnika: [ta je ovo?
Neko od vojnika: Nemoj dirati, nemoj dirati.
Neko od vojnika: Nemojte dirati.
Neko od vojnika: De~ki, nemojte da.
Neko od vojnika: Opet ìve, a?
Neko od vojnika: Pu, jebem ti Sunce.
Neko od vojnika: Evo, promijeni}u ime, jebote.
Neko od vojnika: Idem ja na posao zapovjednika.
(Gledaju spaqenu crkvu)
611
Neko od vojnika: Znate {ta, ova crkva u Vo}inu je bila ve}a nego slatinska.
Neko od vojnika: Duplo ve}a.
Neko od vojnika: Gledaj ti.
Neko od vojnika: Ho}e.
Neko od vojnika: Majko mila.
Neko od vojnika: Ve}a nego Slatina.
Neko od vojnika: Koja? Ova?
Neko od vojnika: 1972. godine je stavqen krov na wu.
Neko od vojnika: Nije eksplodirao metak, to je metak od ovoga gore.
Neko od vojnika: Nemoj ga dirati, dovoqno je da ga pipne{.
Neko od vojnika: Nemoj to dirati, jebo ga Bog, pa bio sam minobaca~.
Neko od vojnika: To je blizu ..., da.
Neko od vojnika: U odavde su qudi dolazili pje{ke. Dan prije ... i onda ...
i oni su spavali ...
Neko od vojnika: Kakav ste vi to zapovijednik, niste nijednom i{li za
vojskom? Sve vam je izginulo.
Neko od vojnika: Nemojte.
Neko od vojnika: ... sami po selu.
Neko od vojnika: A?
Neko od vojnika: Po selima i kod nas u op}ini da rije{imo.
Neko od vojnika: Ne moramo biti ovdje sve da ih otjeramo. Wima vi{e
ni{ta nema.
Neko od vojnika: No, hvala Bogu da ste se sjetili.
Neko od vojnika: Pa radimo od jutros, sedam sati snimamo.
Neko od vojnika: Pa gdje si bre, nema te ni|e.
Neko od vojnika: Bio sam naprijed. Treba da snimim naprijed, a onda odtraga ako stignem. Pa snimao sam ove evo ti dolaze sada ovamo.
Neko od vojnika: Snimaj ove le{eve. Snimaj ove le{eve bolan.
Neko od vojnika: Pa jesam snimio 15.
Neko od vojnika: Ho}e snimat le{, ima tu jedan.
Neko od vojnika: Koji je to glavni.
(Le{ u ru{evini)
Neko od vojnika: Noge one.
Neko od vojnika: Gdje?
Neko od vojnika: Pravo.
Neko od vojnika: E moj pirotehni~aru, vaqao si se dosad, a i sad }e{.
Neko od vojnika: Nemoj, nemoj snimati. Ima tu problema s ovima, svega
ima. Pazi da ne nagazi{ na ne{to.
Neko od vojnika: I to nemoj.
Neko od vojnika: Snimaj gde ho}e{.
612
Neko od vojnika: Koji broj?

Neko od vojnika: Koji broj, ne pi{e.
Neko od vojnika: Malo ga stavite doqe da vidimo.
Neko od vojnika: Evo lisice.
Neko od vojnika: Ne znate ko je to?
Neko od vojnika: Ne znamo.
Neko od vojnika: Ovaj sa lisicama.
Neko od vojnika: Dobro je, vidi se.
Neko od vojnika: Nema problema, evo ga, evo ga.
Neko od vojnika: Pizda im materina.
(Nose u }ebetu ugqenisan le{)
Neko od vojnika: To ti je usta{ka krv.
Neko od vojnika: Kakav usta{a?
Neko od vojnika: Nemojte mi usta{e spomiwati, u pi~ku materinu. [to
ne volim kad mi se spomenu usta{e, jebem im mater da im jebem.
Neko od vojnika: ... spusti ga ovde ...
Neko od vojnika: Treba jo{ {togod?
Neko od vojnika: Ne treba.
Neko od vojnika: ... prqavo ...
Neko od vojnika: Ima da oteram u pizdu materinu.
KASETA V000-3845
Pi{e: Slike i re~i mr`we
Vukovar 1991.
Novinar: Vukovar, grad, reka i administrativni centar ... u Zapadnom
Sremu Socijalisti~ka Republika Hrvatska, lociran na u{}u reke Vuke u Dunav, poznat po nazivu Bukovo, grad nosi sada{we ime jo{ od kasnog 18. veka
To su re~i kojima se u enciklopedijama opisuje jedan od najlep{ih gradova u
jo{ postoje}oj Jugoslaviji. Ipak, te re~i vi{e nisu ta~ne. Oni koji budu pisali istoriju tako|e }e morati da mewaju enciklopedije, jer takav grad odavno vi{e ne postoji. U drugoj polovini 1991. u srpsko-hrvatskom ratu Vukovar
je potpuno uni{ten i wegovi stanovnici su ubijeni i prognani. JNA, zajedno
sa srpskim dobrovoqcima opkolila je grad, a hrvatske snage u wemu su pruìli otpor. Ali, stanovnici u Vukovaru, koji su se krili u podrumima i skloni{tima, bili su oni koji su poginuli i koji su patili najvi{e. Posle nekoliko meseci besciqnog granatirawa apsolutno sve je bilo sravweno. Hrvatska strana je smatrala ovo svojim ...; a Srbi su smatrali da je grad bio oslobo|en. A gra|ani Vukovara, i Srbi i Hrvati, znali su samo za patwu, siroma{tvo, tamu, smrt i beskona~ni progon. Televizija Srbije je emitovala na svoj
na~in hroniku tog uàsa.
613
Septembar 1991.
RTS Dnevnik
Novinar: Danas posle podne na delu autoputa Bratstvo-jedinstvo kroz
Beograd, uo~en je ve}i pokret oklopno transportnih jedinica Jugoslovenske
narodne armije. Du` autoputa okupqeni Beogra|ani otpozdravqali su jedinicama koje su u okviru strategijskog pregrupisavawa napustile glavni grad.
Kolona od vi{e stotina kamiona, oklopnih transportera i tenkova, oki}ena jugoslovenskim zastavama, nastavila je prema Sremskoj Mitrovici.
***
Novinar, koji nas vodi kroz celu emisiju: U ovoj emisiji vide}ete samo
deo onoga {to je prikazala Televizija Srbije ispuwavaju}i jedan od najzna~ajnijih strate{kih ciqeva reìma, ratnu propagandu. Ratni izve{taji izgledali su ovako:
RTB
Novinar: I danas su u Vukovaru napadnuti poloàji pripadnika MUPa i Zbora narodne garde koji ve} tre}i dan uzastopce provociraju vojnike i
stare{ine Jugoslovenske narodne armije u vukovarskoj kasarni. U akciji su
minobaca~i, topovi i oklopne jedinice koje sve vi{e steù obru~ oko grada,
~ija se predaja o~ekuje gotovo svaki ~as. U akciji oslobo|ewa Vukovara u~estvuju i borci Teritorijalne odbrane srpskih sela, te re~na eskadrila Jugoslovenske narodne armije. Hrvatske jedinice vi{e nisu u mogu}nosti da prime bilo kakvu pomo}, jer su svi putevi zatvoreni. Zbog toga im je i ponovqen
apel za predaju oru`ja garnizonu Jugoslovenske narodne armije i da to u~ine
~im brè i tako spre~e nepotrebne `rtve posle ~ega }e potpuno bezbedno
mo}i da napuste grad.
RTB
Novinar: Kakva je situacija na rati{tima Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema pitamo Iliju Koji}a, komandanta {taba Teritorijalne odbrane
ovog podru~ja.
Ilija Koji}: [to se ti~e usta{kih snaga u samom gradu Vukovaru i Borovu nasequ, wih ima za sada jedan odre|eni broj, me|utim, me|u wima je nastupila jedna odre|ena panika, jer su svjesni da su u su{tini opkoqeni u potpunosti.
Novinar: Saznajemo da, kao ìvi {tit, ispred sebe isturaju srpske ène
i decu. Da li je to ta~no?
Ilija Koji}: To je, naàlost, ta~no. To je dokaz wihove nemo}i. To je dokaz wihove nequdskosti. To je dokaz ~ime se oni sve sluè. Oni kroz to `rtvuju, ne samo Srbe koje su zatvorili, pohapsili i dràli kao taoce, ve} i sve
one Hrvate koji nisu stali na wihovu stranu.
Novinar koji nas vodi kroz celu emisiju: Takvi reporteri bili su ~esti
gosti i u studiju dràvne televizije koji je obi~no kori{}en da se pored pri614
~e o aktuelnim doga|ajima forsiraju i neke druge stvari, raspirivawe starih mr`wi, na primer.
Novinar: Rekla bih da je to bukvar usta{kih bojovnika u Vukovaru, pre
svega iz 1940. godine, koji je nekom prilikom izvesni Filip poklonio Ici.
Rije~ je o podsticawu usta{tva u Hrvatskoj i zapravo Dimitri Demeter, gde
se podsti~e na sadrìnu privrènosti Kroaciji, da evo dakle, privrènost
naciji izme|u ostalog potvr|uje i time da bojovnik bude spreman da ubije
svog jedinca,
Novinar: Sam da ubije svog jedinca.
Novinar: Da. Evo kaè: Sam }u ubit svog jedinca no` u srce zabodeni,
ili da vidim mog du`nika ... su mi poru{eni.
Na engleskom Ranko Bugarski, univerzitetski profesor: Izabrane su
re~i, ne slu~ajno, one koje su nosile najve}i emotivni naboj jo{ iz pro{losti, dakle od pre recimo, 50 godina, otprilike za vreme Drugog svetskog rata. Etikete kao {to su usta{e, ~etnici, kasnije muyahedini, naravno to je nova etiketa, morale su sve strane sa tog stanovi{ta biti ravnopravno tretirane jezi~ki ako sme tako da se kaè. Te etikete su masovno zloupotrebqavane zato {to je tako bilo najlak{e oìveti bolna se}awa i izazvati o~ekivane reakcije kod {irih slojeva qudi.
Novinar: Ovaj rat }e tako|e biti upam}en po uni{tewu svih hramova bez
presedana. Svi su bili uni{teni i spaqeni bez obzira kojoj su crkvi pripadali. Ipak, TV Srbije zapaà zna~ajnu razliku. Katoli~ka crkva je usta{ki
bunker, pravoslavna crkva je grobqe ubijenih.
Novinar: Istorija se ponavqa, jedno od najve}ih utvr|ewa pripadnika
hrvatskih formacija u Borovu nasequ je katoli~ka crkva koja, kako tvrde izbegli Srbi iz Borovog naseqa, ima, verovali ili ne, dupli podrum. U podrumima te crkve je 1971. godine, kada su Hrvati nameravali da u~ine isto {to
~ine u ovom ratu, prona|eno i iz we je izvu~eno ~etiri puna kamiona naoruàwa.
Vojnik: U stvari to i nije neka crkva, ovi momci {to su odavde, oni pri~aju da je crkva gra|ena kao neko utvr|ewe, debqina zida je pola metra, mo`da i 80 santimetara.
Novinar koji nas vodi kroz celu emisiju: Ratni izve{taji dobijaju pobedni~ki ton. U wima su pripadnici Jugoslovenske narodne armije i dobrovoqci uvek oslobodioci, hrvatske oruàne snage gotovo uvek usta{e i zlikovci, a civilno stanovni{tvo koje pati su prete`no Srbi.
Novinar: Jo{ jedna u nizu ratnih pobjeda u Vukovaru. Palo je i famozno
Milovo brdo, posledwa oaza usta{kih bojovnika u gorwem delu grada, ~ime
su se procene vojnih krugova pokazale apsolutno realnim. Na najvi{oj koti
grada od danas se viori jugoslovenska zastava, a gra|ani iz ovog dela grada
iza{li su iz svojih skrovi{ta da zagrle tako dugo ~ekanu slobodu. U ovoj akciji, pored jedinica Jugoslovenske narodne armije, u~estvovao je i hrabri od615
red Teritorijalne odbrane Leva Supoderica. Ova uspe{no izvedena akcija

svrstava se u red zna~ajnijih pobeda u borbi za oslobo|ewe Vukovara. Istovremeno, armija i teritorijalci u~inili su zna~ajan prodor u Pionirsku
ulicu u celosti i tako se spojili sa oslobodiocima Milovog brda. Treba ista}i da je neprijateqski otpor slomqen bez gubitaka. U toku je izvla~ewe iznemoglih gra|ana iz mnogo otvorenih prostora i wihovo razme{tawe na bezbednija mesta. Patwe i strah u wihovim o~ima zamenile su suze radosnice,
poqupci i zagrqaji sa oslobodiocima uz 1001 hvala vam, hvala vam.
Novinar: Na strani pobednika kamere Radio-televizije Srbije pratile
su akcije Jugoslovenske narodne armije. Pucwavu po ulicama, pripreme za napad i sprovo|ewe onoga {to se nazvalo operacija ~i{}ewa ku}a.
Vojnik: Kru{ke padaju tamo po planu, ove tamo, jer biju po wima. Prijem.
Novinar: Dràvna televizija posvetila je mnogo vremena ovoj oslobodila~koj armiji, na primer, kada je glavnokomanduju}i {taba armije general
Veqko Kadijevi} posetio reon Prve armije.
RTB
Novinar: Jugoslovenska narodna armija nije èlela rat, on nam je nametnut. Razbija~i Jugoslavije u zemqi, svesrdno podràni od svojih inostranih
mentora, opredelili su se za ovu vojnu opciju. Ni{ta drugo nam nije preostajalo nego da na silu odgovorimo silom, rekao je general Kadijevi}. Ako se
protivnik opameti i ve} jednom po~ne da po{tuje dogovore o prekidu vatre,
deblokadi jedinica Jugoslovenske narodne armije u Hrvatskoj i wihovoj predislokaciji oru`je armije }e odmah umuknuti.
Novinar: Do{ao je momenat za RTS da promovi{e srpske dobrovoqce,
uglavnom ~lanove Srpske radikalne stranke i paravojnih formacija. Wihov
vojni vo|a oti{ao je u Vukovar, a wegovi vojnici su ovako komentarisali. Da
li imaju {anse usta{e?
Vojnik: Nikakve. Jo{ malo i na{i su.
Novinar: Do{li ste ovamo i borite se, kaète jo{ od juna meseca, recite nam da li ste pod komandom armije ili kao dobrovoqci? Kako nastupate
ovde u borbenim redovima?
Vojnik: Mi smo dobrovoqci, ali u savezu sa armijom i mi od armije dobijamo sve komande, ne ratujemo sami na svoju ruku, armija je ta sa kojom se borimo, ali oni imaju wihova je komanda.
Novinar: Zna~i, ne zastupate ovde sada ciqeve stranke, nego naredbe i
ciqeve Jugoslovenske narodne armije i celokupnog srpskog naroda?
Vojnik: Ba{ tako i mi nerado govorimo da smo [e{eqevi zato {to sada nije vreme da se govori o tome, ima vremena. Kada pro|e ovo onda moèmo
da pri~amo, a sada se trenutno borimo za srpsku zemqu.
616
Novinar: Isto mi{qewe o srpskom jedinstvu bilo je zastupano od strane delegata vladaju}e partije u srpskom parlamentu, ~ija se uloga u prvim
borbenim redovima isti~e sa ponosom u udarnim TV terminima.
RTB
Novinar: Me|u dobrovoqcima i rezervistima koji odlaze na rati{te u
Hrvatsku, nalaze se i narodni poslanici Skup{tine Srbije. Do sada je vi{e
od 20 poslanika obuklo vojni~ku uniformu. Na teritoriji zapadnog Srema je
i narodni poslanik Dragoslav Aleksi}.
Dragoslav Aleksi}: To je patriotska du`nost i zato sam i ja tu sa namerom da se izborimo zajedno sa Jugoslovenskom narodnom armijom, da se izborimo za Srbe van Srbije, kao i da spre~imo eventualne upade neprijateqskih
jedinica na teritoriju Republike Srbije {to se, naàlost, de{ava u posledwe vreme, ali smatram da uz odgovaraju}e dejstvo, kao i jedinstvo koje je neophodno, jedinstvo u Srbiji, moèmo da ostvarimo ciqeve koje imamo.
Novinar: Gde je teè, u Skup{tini ili na frontu?
Dragoslav Aleksi}: U Skup{tini.
Novinar: Za{to.
Dragoslav Aleksi}: Zato {to je ovde sasvim druga~ija situacija.
Novinar koji nas vodi kroz celu emisiju: TV propaganda u~inila je svoje. Upozorewa na opasnost koja preti sveukupnom srpskom nacionalnom bi}u,
kao i poruke mr`we sa ekrana dràvne televizije podizali su na hiqade dobrovoqaca u Srbiji.
Novinar: Ovo je malo neuobi~ajeno, devojka pa na frontu. Jeste ili nije,
kako ti gleda{ na to?
Vojnik èna: Mislim da nije i da treba svi da se odazovemo ovom pozivu.
Ja sam majka dvoje maloletne dece.
Novinar: Odakle ste?
Vojnik èna: Iz Pirota.
Novinar: Koliko godina imate?
Vojnik èna: 33.
Novinar: Kako ste se odlu~ili?
Vojnik èna: Pa eto, kad gledam televiziju i vidim {ta se radi, èlim
da pomognem i vredi `rtvovati i svoj ìvot za ovu na{u Srbiju.
Ranko Bugarski: Mislim da ovaj na{ tragi~ni rat sugeri{e slede}u parafrazu: da je rat oru`jem samo nastavak rata re~ima, pri ~emu su re~i letele brè, rekao bih i ubijale sigurnije od metaka. Mislim da je u ovim na{im
tragi~nim prilikama ovako ne{to moralo da bude {to se jezika ti~e, zato
{to jednostavno bez jezika ne bi bilo mogu}e proizvesti toliku koli~inu
mr`we, da se za~ne ovakav jedan rat.
Novinar: Izve{tavaju}i o ratnim zlo~inima Radio-televizija Srbije
pre{la je ~ak i prag izdr`qivosti prose~nog gledaoca. Puri}, zarobqeni
617
Srbin, koga su Hrvati mu~ili, sluìo je u svrhu prikazivawa uàsa rata. Onda po~iwe svedo~ewe civila. Reporter ~ini wihovo ve} uàsno iskustvo jo{
uàsnijim svojim pitawima.
TV NS
Vojnik: U ruci imam zlatne zube, reko{e mi da su ovi zubi va|eni noèm
prakti~no ìvim qudima koji su kasnije ubijeni.
Novinar: Da li imate primera da su nekoga ubili, preklali ili ne{to
mu uradili, od takvih primera zlodela koje su ~inili?
Neki ~ovek: Ja sam ranije oti{ao, ali znam da je bilo, i kakvih, mu~ewa
i {ta su radili.
Novinar: [ta je bilo?
Neki ~ovek: Pa klawa, o~i kopali, prste sekli, nokte od djece, u tepsijama smo nalazili isje~enu djecu koju su hteli pe}i to smo nalazili na oslobo|enim teritorijama, vojnicima i teritorijalcima glava odse~ena, rasporen koji je bio rawen, pa su ga dokraj~ili.
Novinar: Nemaju milosti ni prema rawenicima, prema nikome.
Neki ~ovek: Prema nikome nemaju milosti, ja ne znam kakve su to ìvotiwe i {ta su to. To nisu qudi.
Vojin Dimitrijevi}, profesor Univerziteta: Taj propagandni materijal je svesno, u tome je krivi~no delo, svesno izazivawe nacionalne, verske i
rasne mr`we koje je bilo zabraweno tada{wim jugoslovenskim zakonodavstvom, dana{wim jugoslovenskim zakonodavstvom i svim me|unarodnim instrumentima o qudskim pravima. Da bi se postigao taj efekat, a ciq je tog
propagandnog proizvoda da se drugi, druga nacija, druga vera, u totalitetu,
svi pripadnici proglase za nequdska bi}a, a zna se, ~im se neko proglasi za
nequdsko bi}e onda ga je lak{e ubijati, uni{tavati, mu~iti, poniàvati. U
tome se koriste najne~asniji, najgrubqi postupci, pre svega, ono {to se zove
propaganda zverstvima. Zna~i, prikazuju se ne samo mrtvi, nego unakaèni,
ubogaqeni, zlostavqeni qudi, a bez ikakvog dokaza o tome ko ih je ubio i ko
ih je na taj na~in tretirao. âk se iz te slike, koja izaziva gnu{awe, ne moè znati koje su oni narodnosti. Kao {to se ni za jednog mrtvog ~oveka ne moè znati koje je narodnosti bio dok je bio ìv.
Novinar koji nas vodi kroz celu emisiju: Izve{tajima sa rati{ta Televizija Srbije po~iwe ne{to {to bi slobodno moglo da se nazove televizijskim secirawem le{eva. Prikazuju}i zlo~ine koji su po~iweni nad civilnim stanovni{tvom kamera poput hirur{kog svrdla prodire do najsitnijih
detaqa unesre}enih `rtava. Drugi kraj tog svrdla kao da se zariva u mozak
gledalaca zanemelih od uàsa. Budu}i da je takvih izve{taja bilo, mnogo wihovo hronolo{ko prikazivawe zna~ilo bi ponavqawe postupka te iste kamere. Ovde }e biti prikazan samo deo tih snimaka uz rizik da i to bude dovoqno da povredi gledaoce i izazove wihovo gnu{awe, zato vas molimo da izdrìte mawe od minuta da biste videli ono ~emu su gledaoci Srbije bili izloèni satima tokom mnogih ve~eri za vreme ovog uàsnog rata.
618
Novinar: Kada bismo koristili jezik patolo{ke medicine i ove scene
nazvali televizijskom autopsijom, onda bismo zasigurno koristili policijsku terminologiju da opi{emo proceduru koju su koristili ènski reporteri Radio-televizije Srbije u slede}im scenama kao televizijska ispitivawa.
RTB
Novinar: Da li ste silovali pre klawa?
Neki mladi}: Jednu sam ènsku silovao.
Novinar: Koliko je godina imala?
Mladi}: Starija od mene dve godine.
Novinar: Koliko godina ima{?
Mladi}: 25. Ja je nisam zaklao, oni su je zaklali.
Novinar: Ko je zaklao?
Mladi}: Zani}ijevica i Hasanovi}, oni su je zaklali.
Novinar: Gde su oni sad?
Mladi}: Oni su u gradu ostali.
Novinar: Koliko su stara deca?
Mladi}: Oko 15 godina.
Novinar: Kog su pola?
Mladi}: Mu{ki.
Novinar: De~aci. Kako ste ih klali? U prisustvu koga? Ko je jo{ bio tu?
Mladi}: Zani}ijevica i Hasanovi} i ostali.
Novinar: Roditeqi dece?
Mladi}: Bilo je i roditeqa.
Novinar: Roditeqi dece, da li su bili prisutni kada je...
Mladi}: Jesu.
Novinar: [ta su radili oni?
Mladi}: Oni su jecali i plakali.
Milica Lu~i}-^
âvi}, novinar: U ovim ratnim godinama televizija je
potpuno potisnula svoju informativnu, prvenstvenu svoju funkciju i postala je propagandno sredstvo, propagandni servis vlasti. Mnogi novinari su
tada na televiziji zaboravili da postoji kodeks, da postoji obaveza novinarska o ta~nom i objektivnom izve{tavawu i sluìli su nekim drugim ciqevima. Ti drugi ciqevi bili su izazivawe ratnog raspoloèwa, izazivawe etni~ke mr`we, {to je, naravno, olak{alo da se taj rat rasplamsa, da se vodi,
da se ocrne svi drugi. U tim, novinarskim iskazima, u tim reporterskim izve{tajima uvek je bilo ono postoje dobri i lo{i momci, dobri su na{i, oni
nisu agresori, nisu ubice, pripadnici su nebeskog naroda, herojskog naroda,
drugi su ubice, drugi su ~inili zlo~ine nama, iza drugih stoji svetska zavera,
stoji Vatikan, Amerika, CIA, KGB, masoni i ko sve ne.
Novinar: Kako je mogu}e da se ovde u Vukovaru toliko usta{e odrè, mora da im je narod pruào podr{ku. [ta vi mislite?
619
Neka èna: Ne znam ja, mene puno pitate, ja ne znam to. Pa da li ste videli...
Novinar: Pa da li ste vi iz Vukovara?
Neka èna: Ima toga {to vi kaète da narod podràva, to je u redu, jer
mi smo pod morawem morali i}i.
Novinar: Kaìte mi ne{to, kako je mogu}e da se narod nije pobunio protiv wih, jer ipak to nije...
Neka èna: Ne}e protiv svojega, znate, ja sam tri mjeseca, dva i po mjeseca sa sinom bjeàla.
Novinar: [ta mislite ko je to namestio da vi budete u tamnici tri
meseca?
Neka èna: Ko je namjestio, ovi koji su ovdje.
Novinar: Koji su to?
Neka èna: Zna se.
Novinar: Da li je bilo ovde nekih zverstava koje su ~inili da ste vi
~uli?
Neki ~ovek: Jeste.
Novinar: [ta je bilo?
Neki ~ovek: Preksino} su zarobili jednoga vojnika, tukli su ga pred nama, bacali ga i verovatno da su ga odneli i da su ga ubili.
Neki ~ovek: Mir i slobodu u ruke.
Novinar: [ta mislite, ko ne}e mir u ovoj situaciji?
Neki ~ovek: Svi bi mi èleli.
Novinar: O~ito neko ne}e, {ta mislite ko?
Neki ~ovek: Mo`da bi bio problem isticati i pitati to, ali ima toga
ko bi to na svoj na~in ispri~ao.
Novinar: Ono {to bolestan um moè u~initi normalnoj osobi ne moè
pasti na pamet. Rat je posledica bolesnog uma.
Novinar: Rat je posledica bolesnog uma, kaè na{ kolega. Slaèmo se,
ali èleli bismo da naglasimo da ovakav vid novinarstva tako|e ima svoje
posledice. Kada su, na primer, u ovom krvavom sukobu Srbi nagla{avali
zverstva koja su po~inili usta{ki fa{isti za vreme Drugog svetskog rata
ili kada su gledaoci navo|eni da misle da je cela hrvatska nacija genocidna. Posle prvobitnog {oka i bola, slede}i izve{taj, koji mi nazivamo kwigovodstvo smrti, moè samo da navodi gledaoca na vi{i nivo me|uetni~ke
mr`we.
Novinar: Ovih dana u javnosti se pojavilo jedno izuzetno istorijsko svedo~anstvo o usta{kim zlo~inima nad Srbima za vreme stvarawa takozvane
Nezavisne Dràve Hrvatske, izme|u ostalog, Hrvatske u dosad nepoznatim
tajnim dokumentima italijanske armije ... da je Zagreb imao verski dràvni
projekt totalnog uni{tewa Srba.
***: U tih nekoliko meseci 1941. godine, prakti~no od uspostavqawa
620
NDH-zije, od 10. aprila pa do aprila i maja 1942. godine, koliko su Italijani imali priliku da to beleè, moglo bi se do}i do brojke, verovatno, ve}e
od 80.000. Svaki ozbiqniji istraìva~ bi to mogao lako da potvrdi. Ali, nezavisno, kaèm, od te brojke ovde je upisano 46.286 qudi, Srba, sa danom, datumom, mestom, po dokumentima zavedeni, ko je to prijavio, gde se ta dokumenta
~uvaju i ko je izvr{io zlo~in.
Novinar: Posle putovawa u mra~nu balkansku istoriju, moèmo da se
vratimo u grad koji je po izve{tavawu srpskih medija bio oslobo|en. Ovo je,
dakle, oslobo|en Vukovar.
Evo nas na mostu na Vuki, po Vuki se ovaj grad zove Vukovar. Hrvati ga
zovu Staqingrad.
Vojnik: Kako Staqingrad? To samo u svojoj pri~i mogu da ga zovu Staqingrad. Naime, gde armija i dobrovoqci srpski do|u, ma ne pomaè im ni{ta. Mogli su da ga zovu kako ho}e, ali sloboda je do{la i ne}e se ova sloboda tako lako dati nikome.
Novinar: Vi ste dobrovoqac ili ste odavde?
Vojnik: Dobrovoqac iz Sombora, ali imam nameru da ostanem da ìvim
u ovom lepom gradu. I ovako poru{en je lep, i poru{en je lep. Ina~e, Pe|a
iz Sombora.
Novinar: Kamere dràvne televizije su tako|e snimile kako ovo oslobo|ewe na kraju izgleda. Prvi koji su kapitulirali bili su naoruàni Hrvati. Onda su gra|ani pozvani na predaju. Sve ovo uz zvuke Mar{ na Drinu,
pesmu koja simbolizuje juna{tvo srpske armije u Prvom svetskom ratu.
Neko preko razglasa: Gra|ani, vi koji niste nedeqama videli sunce, koji mesecima ìvite u podrumima, bledi i ispijeni, èdni i gladni, koji brinete za svoje najbliè o kojima ne znate ni{ta, ~eka vas stru~na lekarska pomo} odmah ovde na trpinskoj cesti, a nakon toga obezbe|en vam je prevoz i
sme{taj, kao i sva ostala briga na slobodnoj teritoriji Vojvodine i Srbije.
Gra|ani, istaknite visoko belu zastavu i to }e biti znak da prestajemo
sa dejstvima. Mi znamo da vi èlite da se predate, ali dajte do znawa da li da
prekinemo ili da krenemo na sveop{te uni{tewe.
Hrabro, hrabro, nacionalne juna~ine zadajmo im posledwi udarac, ne misle da se predaju, treba im pokazati svu snagu i mo} koju ste i do sada pokazivali. Samo hrabro. Slomi}emo ih definitivno.
Novinar: Reporteri, unakrsni ispitiva~i, nastavili su svoj posao. Prvo, rezultati istrage, sprovedeni nad ratnim zarobqenicima.
RTB
Novinar: Nakon ju~era{weg osloba|awa Vukovara zarobqena je i ve}a
grupa usta{a. Dokaz za to su i ovi kadrovi zarobqenih fa{ista, zengi i mu621
povaca, snimqeni rano jutros u sabirnom centru neposredno iza linije

fronta. Bez uniformi i oru`ja i kuraì, koju im daje {pric sa drogom, ovi
qudi ne izgledaju tako opasno pa ih je lako ~uvalo samo nekoliko straàra.
Da je re~ o zlikovcima re~ito govore dokazi obezbe|eni u toku dana{weg dana. Kriminalisti~ko-tehni~kom analizom i uzimawem takozvane parafinske rukavice utvr|eno je da su svi oni u posledwih 24 ~asa upotrebqavali vatreno oru`je. Na rukama svih zarobqenih usta{a prona|eni su tragovi barutnih ~estica, a kod dvojice i tragovi qudske krvi u predelu podlaktice koja nije wihove krvne grupe.
Novinar: Onda sledi ispitivawe oca, koji je uspani~en, i u strahu za svoj
ìvot optuùje svoje sinove.
Novinar: Gdje su vam sinovi?
Neki ~ovek: Ne znam. Odavde su oti{li i ja ne znam.
Novinar: Po~eli su da koqu jo{ u julu mesecu.
Neki ~ovek: ûo sam ja to.
Novinar: A vi ne znate da su oni to radili? Ne znate.
Neki ~ovek: ûo sam.
Novinar: I?
Neki ~ovek: Ja nisam.
Novinar: Kako ste, to vas pitam...
Neki ~ovek: Ja ih nisam vaspitao tako.
Novinar: Pa ko ih je vaspitao?
Neki ~ovek: Ja nisam, oni jesu, ja sam ~uo da jesu.
Vojin Dimitrijevi}: Odgovornost je u tome {to su se oni sami, novinari, sluìli recimo sredstvima koja su na sudu, krivi~nom sudu, zabrawena u
isle|ivawu lica optuènih za najteà krivi~na dela. Recimo, ne moè se
bliski srodnik naterati da svedo~i protiv nekog na sudu.
Neki ~ovek: Nisam nigde bio, nigde nisam bio, bio sam celo vreme u podrumu, nisam ni{ta radio.
Novinar: Evo svi oni pori~u, svi su nevini. Vi ste ovde bili, da li je to
istina {to oni govore?
Vojnik: La`, ordinarna la`, to su ubice i kasapi. Lezite dole, lezite dole s vama nema {ta da razgovaram.
Novinar: Naravno, svi glume nevine, niko ne priznaje da je pucao ili
klao nedu`ne kom{ije, ali za sve zlo~ine ima o~evidaca.
Novinar koji nas vodi kroz celu emisiju: Vrhunac manipulisawa javnosti Srbije dràvna televizija je dostigla posve}uju}i sate programa jednoj
neproverenoj vesti. Prvi put se ~ula u jednom izve{taju sa rati{ta, a zatim
je kao udarna vest pro~itana u najavi ve~erweg dnevnika.
Novinar: Vest o masakru 41 deteta u osnovnoj {koli u Borovu nasequ, u
centru je pa`we doma}e i inostrane javnosti, doma}ih i svetskih agencija i
sredstava informisawa. Nezavisna britanska televizija ITV prenosi izve622
{taj fotoreportera Gorana Miti}a, prema kome su pripadnici hrvatske garde, povla~e}i se iz Vukovara u Borovu nasequ izvr{ili pravi pokoq ~itavih srpskih porodica. Prenosi da je celo Borovo naseqe puno le{eva qudi
koji su ubijeni noèvima ili sekirama. ITV javqa da ovaj fotoreporter
prenosi izjave vojnika Jugoslovenske narodne armije koji kaù da je 41 srpsko dete zaklano. Ova vest na teletekst ITV-a daje se kao hitna. To je prvi
put da se javqa o masakrima koje vr{e hrvatski gardisti.
Rojters javqa da su hrvatski vojnici optuèni za masakr 41 deteta prilikom povla~ewa ispred snaga Jugoslovenske narodne armije. Reporteri Televizije Beograd, a koliko smo danas obave{teni, i televizijskih stanica iz
gotovo ~itavog sveta, ~ine sve da o ovom stravi~nom masakru javnosti {to
pre dostave i dokumentarne snimke.
Novinar: Gost ve~era{weg programa TV dodatak, specijalno uspostavqenog za vreme rata, bio je fotoreporter koji radi za Rojters, a Jugosloven
je. On je prvi lansirao pri~u o zaklanoj deci. Doneo je u studio slike masakriranih starijih civila, ali ne i slike zaklane dece o kojima ste pri~ali.
RTB
Fotoreporter Goran Miti}: Videli smo najlonske vre}e pune malih le{eva, ja sam uspeo da dopuzam na jedno 20 metara od wih i veoma se lako moè
videti da su to deca od pet, {est, sedam godina, preklana, puna krvi oko glave. To je tako mu~an prizor da su i onim vojnicima suze tekle. Zaista, po cenu ìvota...
Novinar: Koliko je bilo tih le{eva koji bi se mogli nazvati de~ijim?
Fotoreporter Goran Miti}: Pa oni su povadili to iz podruma, to je bilo na gomile, spajali su glave i tela. To je sve, mislim, stravi~no izgledalo,
bilo je sigurno oko 40, verujem, na broju. Preciznije nisam mogao da dobijem.
Novinar: Imao si fotoaparat u ruci?
Fotoreporter Goran Miti}: Da.
Novinar: Da li si probao da slika{?
Fotoreporter Goran Miti}: Da, probao sam da snimim, ustao sam, me|utim, pra{tali su meci oko mene i jedan od vojnika je repetirao pu{ku i naredio mi da se spustim ina~e bih i ja poginuo.
Novinar: Tebi je izri~ito zabraweno bilo da to snimi{.
Fotoreporter Goran Miti}: Da.
Novinar: Ima{ li neku predstavu da li je to neki snimio?
Fotoreporter Goran Miti}: Ne znam, pretpostavqam da je vojska to uradila, to bi bilo realno i trebalo bi da se objavi.
Novinar: Slede}eg dana skoro ceo ve~erwi dodatak bio je posve}en ovoj
temi. Pukovnik koji se specijalizovao za ratno komandovawe do{ao je direktno u TV studio da objasni o ~emu se ta~no tu radi. I daqe nisu prikaza623
ne fotografije tog uàsa, a istraìva~ki komiteti, koji su iza{li na teren, nisu na{li dokaze i nisu hteli da govore pred kamerama. Ali, data je nova izjava, ovog puta od strane italijanske ène novinara.
RTB
Jole-M
Milena Barbaneli slobodni novinar: Nalazila sam se sa grupom
vojnika, dobrovoqaca u jednom vojnom yipu. Stigla je vest da je ubijeno 40 srpske dece, re~eno nam je da idemo to da snimimo kao dokument. Do{li smo da
traìmo decu na tom mestu u blizini fabrike, ali le{eva dece vi{e nije bilo tu. Re~eno nam je da su u toku no}i odneseni. Svi su govorili da ih je odnela savezna vojska.
Novinar: I dok su se urednik i wegov gost spremali da iznesu svoju poentu do kraja, stvari su krenule drugim tokom. Jugoslovenska narodna armija
je zvani~no porekla te tvrdwe.
RTB
Novinar: Lako je primiti novinarsku vest, ~ovek je bio, fotoreporter
Rojtersa, vrlo uverqiv, pre svega je imao vi{e desetina fotografija iz neposredne blizine, koje su drasti~ne po onome {ta prikazuju. On je vrlo mlad,
meni se ~ini vrlo korektan, ali je bio vrlo uzbu|en celo to vreme, kako je
ve} utvrdio Rojters. Mi smo prvo preko Tanjuga dobili vest italijanske televizijske mreè ANSA. Da. Mi smo tragom ove vesti na{li na{eg ~oveka,
pa smo se ovako novinarski radovali, evo brzo reagujemo na{li smo ~oveka
na koga su se pozvale svetske agencije. Pod pretpostavkom da to nije ta~no,
sad ne moèmo re}i jeste ta~no ili nije ta~no, jer ni za jedno, ni za drugo nemamo uverqive dokaze, najlak{e se izvinuti kada se i u najnormalnijim uslovima otme dezinformacija, a kamoli u ovoj ratnoj psihozi. Ima qudi koji ponekad i haluciniraju u toj muci, u tom stravi~nom ambijentu.
Novinar koji nas vodi kroz celu emisiju: Re~ nazvanu halucinacijom
ubrzo je povukao i Rojters. Za javnost u Srbiji, me|utim, vest je bila ja~a od
demantija i tako je najmo}niji medij ponovo postigao svoj ciq. Recept prema
kome je obi~no izve{tavano u ovom ratu vidi se iz priloga koji sledi. Hrvatska i srpska televizija u svim dnevnicima koriste iste snimke `rtava rata
ne bi li dokazale surovost druge strane.
RTB
Novinar: Pogledajte kako je sino} voditeq centralnog dnevnika HTV-a
objavio kratku storiju o Vukovaru.
HTV
Novinar: Tamo je i razru{eni Vukovar, neprijateqi i daqe iskazuju genocidnost masakriraju}i vukovarske Hrvate. Ubijeni gardisti, mnogobrojni
civili, poru{en grad. Slike iz Vukovara sve govore. I u potpunosti negira624
ju sve tvrdwe beogradske propagande o ubijenim Srbima.

Novinar: Tako je to video HTV. Me|utim, iste snimke, istih masakriranih qudi koje ste upravo videli, pre dva dana emitovala je Televizija Beograd po{to ih je dobila od Televizijske agencije Vis wuz. Svedo~ewa snimateqa agencije Vis wuz sasvim su druga~ije. Uostalom, vide}ete kako je Televizija Beograd o istim tim le{evima pre dva dana izvestila, a ja bih, sluè}i se propagandnim na~inima i manirom mo`da kolege iz hrvatske televizije, ako ste zapamtili wegovu najavu storije o Vukovaru, najavu storije Beogradske televizije o Vukovaru mogao da najavim otprilike u wegovom stilu:
A tamo je razru{en i Vukovar u kome neprijateq iskazuje i daqe genocidnost masakriraju}i vukovarske Srbe. Ubijeni vojnici Jugoslovenske narodne
armije, mnogobrojni civili, razru{eni grad. Slike iz Vukovara sve govore i
u potpunosti negiraju sve tvrdwe hrvatske zagreba~ke propagande o ubijenim
Hrvatima.
Novinar: Ovo je ta masovna grobnica preko puta bolnice o kojoj smo rekli da leè tela samo Srba, ili barem velikom ve}inom Srba. Me|u wima
ima i pacijenata bolnice, koji nisu sahrawivani, nego su jednostavno bacani
preko puta u dvori{te bolnice.
Novinar koji nas vodi kroz celu emisiju: Qudi su `rtvovani dva puta.
Jednom kada su zverski poubijani, a dugi put kada su dràvne televizije manipulisale wihovim telima.
Danas je svima jasno da bez uloge koju je odigrala televizija tog rata mo`da ne bi ni bilo ili bi bar bio druga~iji, ne bi bio tako krvav i surov kakav je bio. Bitnu ulogu u stvarawu govora mr`we imala je televizija, zna~i u
pripremi rata i posle u ratnoj propagandi, a ta uloga iskazala se u stvarawu
stereotipa. Recimo, jedan od stereotipa bio je o genocidnosti Hrvata, drugi
o genocidnosti muslimana, onda je tu stereotip o postojawu me|unarodne zavere protiv Srbije. Stereotip o tome da su svi nezavisni novinari, nezavisni intelektualci u slu`bi stranih obave{tajnih slu`bi i sli~no. Svako
ko je pisao, ko je govorio, morao se dràti okvira ovih stereotipa, ako ste
poku{ali da ne{to radite, pi{ete i razmi{qate izvan tih stereotipa vi
biste progla{avani za izdajnika. Taj govor mr`we stvara onu emotivnu osnovu na kojoj posle moè da se obavqa ratna propaganda.
Ovo je poku{aj da se pokaè kako je pri~u o Vukovaru dràvna televizija ispri~ala svojim gledaocima. Za ove ~etiri godine javnost Srbije nije
imala alternativu, pa je nemaju}i kud izabrala ono {to joj se nudilo rat,
strah i nema{tinu. O svemu je odlu~ivao reìm u Srbiji uz pomo} vrha Jugoslovenske narodne armije o ~emu najboqe svedo~e snimci paradnog prijema
pobednika u Vukovaru.
Na engleskom pi{e: novembar 1991. godine
Novinar: ... armije, Veqko Kadijevi}, sa saradnicima primio je povodom
zavr{etka borbenih dejstava na podru~ju Vukovara komandanta Prve vojne
625
oblasti general-potpukovnika @ivotu Pani}a, komandanta operativne grupe sever, general-majora Andreju Bior~evi}a, komandanta operativne odbrane jug, pukovnika Mila Mrk{i}a i komandanta avijacijske jedinice Prvog
vazduhoplovnog korpusa ratnog vazduhoplovstva i protivvazdu{ne odbrane,
pukovnika Branislava Petrovi}a i ~estitao im na izvojevanoj pobedi.
Prijemu je, kako je saop{teno u Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu, prisustvovalo i nekoliko stare{ina, vojnika i dobrovoqaca koji su
se posebno istakli u te{kim borbama na ulicama i katakombama godinama
utvr|enog grada. U duèm razgovoru koji je tom prilikom vo|en, general Kadijevi} odao je priznawe svim u~esnicima skoro dvomese~nih okr{aja u kojima su do nogu potu~ene i zarobqene elitne usta{ke formacije i brojni
pla}enici iz zemqe i inostranstva, da }e borbeni uspesi, neustra{ivost i
po`rtvovawe stare{ina, vojnika i dobrovoqaca, koji su u~estvovali u vukovarskoj operaciji, biti veliki podstrek i nadahnu}e svim borcima i stare{inama Jugoslovenske narodne armije i Teritorijalne odbrane u bici protiv povampirenog fa{izma i obnavqawa genocida nad srpskim narodom. General armije, Veqko Kadijevi}, je naglasio da se u to vreme ostvarene pobede sa du`nim po{tovawem se}amo i svih onih stare{ina, vojnika i dobrovoqaca koji su u tu pobedu ugrdili svoje ìvote.
Novinar: Postoji jo{ jedno svedo~ewe, koje nije prikazano na dràvnoj
televiziji, ... inèweri i tehni~ari TV Beograd, ~iji je zadatak bio da pruè tehni~ku pomo} novostvorenim stanicama za emitovawe programa u Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj, kaù da je mnogo gore od prikazanih ulica i uni{tenih ku}a u Vukovaru golo drve}e koje je {tr~alo iz zemqe bez grana, bez li{}a i bez ... Posle povratka sa takvog putovawa, jedan od
wih je rekao: U Vukovaru vi{e nema drve}a.
Na kraju pi{e:
Specijalno zahvalni
Uniji nezavnisnih medija
Radio B92
Realizovali: Lazar Lali}, Isidora Sekuli}, Ivana Lali}, Slobodan
Stupar, Suzana Stevanovi}, Zoran ]orkovi}, Tomislav Gruji}, Bojan Drndi}, Nikola Majdak, jr. Ivan Markov.
1995. godina
KASETA V000-4336
B92, emisija Slike i re~i mr`we
Novinar B92: Maj 1990, stadion Maksimir Zagrebu. Utakmica Crvena
zvezda Dinamo. Susret fudbalskih rivala iz Srbije i Hrvatske pretvorio
se u sukob navija~a. Bio je to nagove{taj ve} pripremqenih nacionalnih po626
litika Beograda i Zagreba. Fudbalski stadioni }e ubrzo postati tesni. Petarde ispaqivane na wima pretvori}e se u bombe. Mladi qudi ne}e vi{e biti delije, navija~i iz Beograda, i bed blu bojs, navija~i iz Zagreba, nego
~etnici i usta{e, kao {to su ih unakrsno imenovale dràvne televizije. Posle sukoba na Maksimiru, novinari sportskih redakcija u Beogradu i Zagrebu na{li su se na istom zadatku kao i wihove kolege iz politi~kih redakcija. Po~ela je godina ratnih priprema u kojima }e dràvne televizije odigrati kqu~nu ulogu. Pitawa postavqena u zagreba~kom i beogradskom studiju najboqe otkrivaju postupak koji }e izve{ta~i koristiti za sva zla krivi su oni drugi.
Novinar: Za{to se nije reagiralo u trenutku kada su navija~i Crvene
zvezde izvodili plan.
Novinar: A za{to se to nije u~inilo ~im su po~eli sa neredima simpatizeri Dinama, jer su oni, kako se ve} utvrdilo, prvi krenuli u taj neslavni
rat.
Novinar B92: Ustanovqena su i pravila kakve poruke mogu i moraju biti upu}ivane javnosti. Bili su to retki, ali upe~atqivi govori predsednika
Srbije, Slobodana Milo{evi}a, kojima je televizija pridavala zna~aj kulta
i ponavqaju}i ih stvarala javno mwewe u Srbiji. Pri tom je bilo sasvim svejedno da li su predsednikove re~i bile plasirane ne televiziji pre ili posle doga|aja. Ponekad i po nekoliko meseci kasnije.
Slobodan Milo{evi}: Put u moderno, razvijeno i pravedno dru{tvo nespojiv je sa bilo kakvim misti~kim porukama, koje kao aveti pro{losti kruè u nekim delovima na{e Republike i koje razni la`ni proroci i ludaci
nude srpskom narodu kao zalog budu}nosti.
Novinar B92: Tako je govorio Slobodan Milo{evi} o opozicionim
strankama koje su u Srbiji tek bile osnovane. Wihov prvi zajedni~ki miting,
sa oko 50.000 u~esnika, odràn je u Beogradu 13. juna 1990. Osnovni zahtevi bili su odràvawe vi{estrana~kih izbora i sloboda {tampe.
Zahtev za slobodu {tampe bio je ponovqen i na protestnom skupu ispred
zgrade televizije, odrànom istog dana na kojem su gra|ani izrazili nezadovoqstvo zbog neobjektivnog informisawa. Usledila je gruba intervencija
policije. Dràvna televizija te ve~eri nije pokazala snimke batinawa gra|ana, ali je emitovala upozoravaju}e sao{tewe Ministarstva unutra{wih
poslova Srbije. Kadrovi koje gledate pu{teni su znatno kasnije u jednoj mawe gledanoj emisiji. Evo kako je tog dana u vi{e navrata komentarisan ovaj
doga|aj.
Miting je pro{ao a o wegovoj veli~ini i odzivu naroda ostale su samo
velike re~i. Tako se na Trgu Republike u Beogradu, u po bela dana, pred licem javnosti pokazalo da udruèna srpska opozcija nema legitimitet u srpskom narodu. Nisu pomogla ni sva bla}ewa vlasti, izlivi najprimitivnijeg
antikomunizma. Udruèna opozicija Srbije je jasno pokazala da bi u ime borbe za vlast jasno `rtvovala i demokratiju i ustavno jedinstvo Srbije, pa ~ak
627
i wen teritorijalni integritet. U svom slepilu i èqi da svim sredstvima

do|e na vlast `rtvovala bi i Kosovo. Zato je pouka dana{weg mitinga u Beogradu da nijedna stranka u Srbiji, ma u kakve se odore navodne demokratije
krila, pa pritom zanemaruje vitalni nacionalni interes svoje dràve, ne
moè dobiti podr{ku srpskog naroda.
Slobodan Milo{evi}: Svako dete zna istinu o Kosovu i Srbiji i upravo zato o tome nema potrebe da govorim, a onima koji misle da ima potrebe
odgovorio bih da ne}u o tome da govorim, jer ne bih prihvatio nikome da se
pravdamo za{to Republika Srbija ne dopu{ta da na Kosovu i Metohiji ponovo ubijaju Srbe i Crnogorce i za{to nismo spremni za dijalog o mogu}nosti stvarawa albanske dràve na tlu Srbije. Da ne bude zabune, èlim da
otvoreno kaèm da svako ko na ovim pitawima traì odstupawe moè za to
da se izbori samo obarawem sada{weg rukovodstva Srbije.
Novinar: Nespremnost srpskog vrha na dijalog sa kosovskim Albancima
dobija svoj epolog jula 1990. Albanci, delegati u pokrajinskoj Skup{tini,
progla{avaju Republiku Kosovo. Srpske vlasti raspu{taju pokrajinsku
skup{tinu, smewuju celokupno rukovodstvo i uvode privremene mere u Radioteleviziji Pri{tina i listu Rilindija. Televizija Beograd izve{tava.
Milicionar: Nalazim se ovde u redakciji, ima li ili nema kaìte?
Novinar: Milicionari su i korektno intervenisali, obra}aju}i se zaposlenima da napuste svoja radna mesta ili sa~ekaju dolazak novog rukovodstva. Bilo je samo nekoliko sporadi~nih ekscesa kada su neki od deùrnih
urednika i novinara odbili da predaju inkriminisane kasete koje su èleli
na pre~ac da emituju. A eksces je izazvao i snimateq Televizije Pri{tina
kada je odbio da preda filmski materijal snimqen bez dozvole i suprotstavio
se milicionerima, kada je bio li{en slobode. Jo{ jedno lice je privedeno.
Zavr{ava se, dakle, jo{ jedna burna sednica na Kosovu, a jo{ na wenom
samom po~etku Kosovo je imalo autonomiju i to onu sa svim elementima dràvnosti. Onda su albanski separatisti iz delegatskih klupa Skup{tine
Kosova, sa puno optimizma, proglasili tu|u teritoriju svojom republikom.
Da bi kona~no, posebnim merama, dràva Srbija sve to poni{tila. Koliko
promene za samo nekoliko dana, ali u tome je dra` ìvqewa na Kosovu.
Posledwi potez dràve Srbije, raspu{tawe pokrajinske Skup{tine i
Izvr{nog ve}a, iznudili su, dakle, sami separatisti. Neko }e re}i da je taj
potez Republika mogla da u~ini i ranije, a neko smatra da je dobro {to su uz
dosta rizika i{lo na to da samozvane demokrate same sebe razobli~e pred
svetskom javno{}u. Dobar je to potez i zbog onih koji se unutar Republike,
stvaraju}i neki demokratski imiy, blagonaklono gledali na navodno pluralisti~ka gibawa u ju`noj srpskoj pokrajini.
***
Novinar: Ubrzo posle pobede HDZ-a na izborima Sabor Republike Hrvatske progla{ava novi Ustav prema kojem Srbi gube status naroda i postaju nacionalna mawina.
628
Bio je to neposredan povod da Srbi u Hrvatskoj, prema uputstvima iz Beograda, krenu u organizovan otpor. Poruke su najboqe plasirane preko ekrana Televizije Beograd. Kao i obi~no upu}ivao ih je prvi ~ovek Srbije.
Slobodan Milo{evi}: Posledwim doga|ajima, a pre svega te{kim sukobima i aktima dràvnog terora u Hrvatskoj, dràvna i politi~ka kriza u Jugoslaviji, u kojoj su dugo prisutni me|unacionalni sukobi, dovela je do oruànog obra~unavawa sa elementima gra|anskog rata. Raste broj poginulih i
rawenih, ène i deca u zbegovima i bekstvu, prekid saobra}aja, snabdevawa.
U tim poslovima na sceni je prirodna, legitimna i istorijskom dostojanstvu
naroda svojstvena samoodbrana. Poku{aj da se ona velikom i dobro organizovanom propagandnom galamom, kvalifikuje kao banditizam i odmetni{tvo
najboqi su znak nekonstruktivnosti i nesposobnosti jednog {ovinisti~kog
i profa{isti~kog koncepta koji se lomi na narodnom interesu i dostojanstvu qudi i naroda i na wihovoj pravednoj borbi za gra|ansku i nacionalnu
ravnopravnost.
Novinar: Sukobi su po~eli. U Glini je do{lo ve} do okr{aja, do{lo je
do pucwave i ima `rtava, samo toliko.
Neki ~ovek: Ajmo oru`je delit.
Novinar: U to vreme stasala je nova vrsta reportera zaduènih za ratnu
propagandu. Jedan od wih je izve{ta~ iz Benkovca, kasnije ratni reporter i
komentator, a jo{ kasnije glavni i odgovorni urednik Televizije Beograd.
***
Novinar: Izvjesno je samo da }e Tu|man i Bojkovac na sto dobiti zanimqive izve{taje iz kojih }e saznati ono {to ve} znaju, da u srpskom narodu na
Baniji i {ire wihova demokratija nema pro|u. Kada smo banuli u selo Jo{anicu na jedan od tih pomiriteqskih sastanaka, rasprava je bila u punom jeku.
Neki ~ovek: Qudi su upla{eni, strahote su se de{avale, jer tu kod nas je
ovo {to se de{avalo u Petriwi i to, podsetilo na 1941. Qudi su ispri~ali
svoja mi{qewa koji su to i proìvjeli, prema tome, oprostite, ali imam
osje}aj da je ovo zalud utro{eno vrijeme.
Novinar: Mo`da i nije, rekli bismo mi. Jer nije zgorega da prkosni vrhovnici jo{ jednom ~uju, da stanovnici nisu prestra{eni i da taj, kako neko
re~e, ostatak naroda jo{ postoji.
Neki ~ovek: Ali mi Obrovac ne damo i ne}emo dati. Dok se ne prolije
krv.
Neki ~ovek: Oni nas ne priznaju kao narod, dok nas ne priznaju kao narod
tu nema u nikog poverewa, ni u hrvatsko vrhovni{tvo, ni u Vladu, jer oni su
poku{ali ve} da nam naoruàwe oduzmu i oni }e opet poku{ati samo je pitawe trenutka, da li }e u no}i ili preko dana da okupiraju stanicu milicije i iznesu oru`je.
Novinar: Da li ovako misle i razmi{qaju svi Kniwani, svi ìteqi
Kninske Krajine, svi Srbi u Hrvatskoj, te{ko je re}i. Grupa qudi sa kojom
smo razgovarali nije odve} reprezentativan uzorak, ali ipak wihovo raspo629
loèwe je indikativno, a o tome bi morali voditi ra~una svi koji donose odluke u ime ovog naroda.
Novinar B92: U tehnologiji novonastalog novinarstva i ure|iva~ke politike od presudne va`nosti bilo je trajawe emisija. Osim udarnih TV dnevnika, gotovo u celosti posve}enim zbivawima u Hrvatskoj, prednost u programu imale su redovne, ali i specijalne emisije koje su trajale i do 90 minuta. Ciq im je bio jasan raspirivawe me|unacionalne mr`we.
Vu~ina Jovanovi}: Da li svi znate, da li su u va{em tom dometu da je veliki broj Albanaca, milicionara sa Kosova, koji su napustili, koji su dezertirali, nisu isterani iz milicije, niko wih nije isterao, nego su sami dezertirali, bacili odelo, bacili uniforme i iza{li. Pri~a se sad da su mnogi
od wih na{li mesta u hrvatskoj miliciji, tamo su kao specijalci radili i
oni ih teraju da u ovim terorima u~estvuju.
Novinar: Dakle, udarna parola HDZ-a - hrvatska pu{ka o hrvatskom ramenu u stvarnosti je doìvela tragikomi~nu primenu i u konkretnom slu~aju bi glasila ma|arski kala{wikov o albanskom ramenu.
Neki ~ovek: Srpski narod je bio spreman da zaboravi i svoje ime, i svoje poreklo i svoje pretke u interesu bratstva i jedinstva i te jame, i te jasenovce, i mojih predaka ima dosta u tim jamama. Me|utim, da je nastavqena politika koja je vo|ena prema Srbima u Hrvatskoj...
Novinar: Mislite komunisti~ka?
Neki ~ovek: Da, mislim na tu politiku. îni mi se da bi za dvadesetak
godina ili mo`da i mawe najve}i deo Srba bio smiren.
Neki ~ovek: Mislim da Barawa i Zapadni Srem i po etno i po istorijskom principu apsolutno pripada Srbiji.
Novinar: Srpskom narodu?
Neki ~ovek: Srpskom narodu. I da svi prostori gde ìve Srbi, normalno da pripadaju srpskom narodu i apsurdno je postavqati pitawe da sad neko
posrbqava Hrvatsku ili neku drugu teritoriju.
Novinar: Da li ponekad, makar i privatno, razmi{qate o nekim granicama te srpske autonomne oblasti? [ta one po vama obuhvataju?
Neki ~ovek: Granice srpske autonomne oblasti }e biti mislim tamo kuda je kapala krv, srpska krv sa usta{kog noà to }e biti na{e granice.
Milan Babi}: Ako Hrvati èle zaista da stvore nezavisnu dràvu neka
je stvaraju na svom etni~kom prostoru, ja ne mogu da zamislim da }e nestati
ovde srpskog naroda, da }e pasti ove planine, a pogotovo zar moète zaista
zamisliti situaciju da se ovde na tvr|avi gde su srpske zastave vije {ahovnica. Dok je Srba ovde to sigurno ne}e biti.
Novinar B92: Jedna specijalna emisija posve}ena je demonstracijama
pred vojnom komandom u Splitu. Razjarena masa u naletu hrvatskog nacionalizma napala je jedinice Jugoslovenske narodne amrije. Brutalnost i nasiqe
koju ve} sami po sebi izazivaju gnev gledalaca nagla{avaju se u ovoj emisiji.
Scena se ponavqa tri puta za redom, od toga dva puta usporeno. Zahvaquju}i
630
ovakvoj manipulaciji veliki deo gledali{ta bio je uveren da je mladi} u tenku poginuo, poginuo je, me|utim, jedan drugi vojnik, Sa{ko Ger{ovski.
Novinar: Nekoliko gra|ana postavilo je hrvatsku zastavu...
Zaista je mu~no gledati ove snimke i tek na usporenom snimku vidi se sva
brutalnost demonstranata u Splitu. Dok ovo gledate podse}amo da vojska nije ispalila ni jedan jedini metak. Identitet ovog mladog vojnika u bornom
vozilu jo{ nismo uspeli da saznamo.
Novinar B92: Film o ilegalnom naoruàwu Hrvatske, koji je Jugoslovenska narodna armija tajno snimila, prikazan je na televiziji tek nekoliko
meseci posle ovog doga|aja. Zapravo, u trenutku koji je reìm u Srbiji ocenio kao povoqan za podizawe ratnog raspoloèwa. Ovaj film {okirao je i
ozlojedio celu Srbiju.
(Ponavqamo re~i Martina [pegeqa)
Novinar: A ovo, ako do ne~ega do|e, onda samo daj direktivu svim svojima koje pozna{ ubijati ekstreme, na licu mjesta, na ulici, u sred kruga kasarne, bilo gdje drugdje samo pi{toq i u stomak. To ne}e biti rat nego }e biti gra|anski rat u kome nema milosti ni prema kome, ni prema èni, ni prema djeci. Stan, jednostavno bombe u stan porodi~ni.
Novinar B92: Uporedo sa tajnim naoruàvawem u Hrvatskoj u Srbiji su
po~ele pripreme za izbore. Decembar 1990. prvi vi{estrana~ki izbori u Srbiji. Dràvna televizija ulazi u predizbornu trku. Osnovni zadatak je da se
bira~ima pokaè da je jedini pravi izbor Socijalisti~ka partija Srbije.
Weni projekti za takozvanu sre}nu budu}nost ponavqani su u najgledanijim
emisijama. Uveriti gledali{tvo u neminovnost pobede vladaju}e partije bio
je imperativ za ure|iva~ki tim.
Slobodan Milo{evi}: Pritisak desnih konzervativnih i ~esto sasvim
mra~nih snaga, ideja i pojedinaca preti ne samo da dovede u pitawe dosada{we napore i prve zna~ajne rezultate reforme velikih integracija i investicija, ve} i da vrati Sriju u pro{lost, da je uvu~e u haos.
Te ideje, partije i pojedinci su na dru{tvenoj sceni Srbije svakodnevno,
oni podsti~u sukobe, izazivaju mr`wu prema drugim qudima i narodima i kao
izlaz iz te{ko}a predlaù povratak u pro{lost. Te nas snage odvajaju od sveta i veka pred nama, sva|aju sa razumom u nama i brukaju pro{lost koja je za
nama.
Novinar B92: Opredeqenost i pristrasnost najmo}nijeg medija u predizbornoj kampawi bila je jasna. Pored favorizovawa Socijalisti~ke partije Srbije, naslednice komunisti~kog reìma, sve su u~estaliji napadi na harizmati~nog opozicionog lidera Vuka Dra{kovi}a, u kome vlast vidi najve}u opasnost. Jedan ceo blok u TV dnevniku koncipiran je kao vi{estruki napad na wega.
Novinar: Tri stotine èna okupqenih na ulazu u Spomen grobqe, zajedno sa borcima mesne zajednice pevale su: Jugoslaviju, Na Kordunu grob
631
do groba, klicale Slobodanu Milo{evi}u i poku{aj manipulisawa `rtvama fa{izma nazvale sramnim i prqavim dnevnopoliti~kim igrama.
Neki ~ovek: Ako je gospodin Dra{kovi} zaista ~astan ~ovek, kakvim se
Srbiji predstavqa, i ako zaista iznad svega po{tuje èqu srpskog naroda,
molimo ga da ovde nas okupqene shvati kao deo tog naroda i da ispo{tuje na{u èqu da se mirno i dostojanstveno odavde razi|emo. U protivnom, svojim
telima {titi}emo ovo svetili{te.
Novinar: Prema gospodinu Dra{kovi}u, dakle, Srbija treba 9. decembra
da bira izme|u ruà i zvjezde. Gospodine Dra{kovi}u, kao i svi socijalisti
Evrope ja sam za ruè. Ne na srpskim grobovima koje vi nudite, ve} za qepotu ìvota koju nude humanisti. Za razliku od vas ja vjerujem u razvoj srpskog
naroda koga vi nazivate ovcama. Znate gospodine, i ovce sre}om znaju izabrati pravog ovna predvodnika.
Novinar B92: [ta je armija u~inila i {ta ~ini... Intervju sa saveznim
sekretarom za narodnu odbranu, generalom Veqkom Kadijevi}em, bio je direktno zastra{ivawe naroda pred izbore. U procesu ovladavawa qudskim du{ama, poznatom kao stvarawu javnog mwewa veliku ulogu ima na~in saop{tavawa. Tehnika ube|ivawa gledalaca u ovom intervjuu kulminirala je zahvaquju}i jednostavnom ali lukavo smi{qenom receptu. Umesto generala {kolovan spiker dobrom intonacijom i leksi~kom dramaturgijom postiè efekat neprikosnovene istine.
Miroslav Lazanski: Na pitawe kako u kontekstu sada{we vojno-politi~ke situacije vidite me|unarodni poloàj i bezbednost SFRJ, postoji li
realna spoqna opasnost za na{u sigurnost, savezni sekretar je odgovorio.
Veqko Kadijevi}: Odràvawe nepovoqnog trenda unutra{wih kretawa
pogoduje daqoj eroziji poloàja Jugoslavije u svijetu i sve ve}em uplitawu
stranog faktora. Tome ide na ruku i oslawawe rukovodstava pojedinih politi~kih stranaka na inostranu pomo}. Na {tabnim vje`bama u inostranstvu
proigrava se i mogu}nost vojne intervencije koja bi se izvr{ila po pozivu
nekog iz zemqe. U Jugoslavenskoj narodnoj armiji bili smo protiv jednopartijskog monopola. Uporedo smo se suprotstavqali spoqa usmeravanoj i na{im uslovima neprimjerenoj politi~koj pluralizaciji. Predo~avali smo
opasnost i od prividne demokratizacije i fakti~kog uspostavqawa diktature nacionalisti~kog jednoumqa.
Miroslav Lazanski: Saveznog sekretara pitao sam i {ta misli o formirawu Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju.
Veqko Kadijevi}: Opredeqewa Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju najblià su opredeqewima komunista armije. Li~no podràvam stvarawe
i delovawe te partije, op{tejugoslavenske i socijalisti~ke orijentacije. To
}u ~initi i u budu}e.
Novinar B92: Izbori su zavr{eni. Uz podr{ku medija Socijalisti~ka
partija Srbije pobe|uje i ostaje na vlasti.
Masa: Slobo, Staqine!!!
632
Novinar: 9. mart 1991. Najve}e demonstracije u istoriji Beograda. Oko

200.000 qudi okupqenih u centru grada zahtevalo je smenu ~elnih qudi Televizije Beograd.
Masa: Ho}emo ostavke, ho}emo ostavke...
Novinar: Skup se pretvorio u èstok sukob demonstranata i policije
koji se zavr{io tragi~no.
Neki ~ovek: Ma snimam jo{ uvek, bre!
Novinar B92: Poginulo je dvoje qudi. O ovom protestu ve~erwi TV dnevnik izve{tava.
Novinar: Zahvaquju}u naletu vandala danas je u Beogradu, prema prvim
podacima, u Urgentnom centru 76 osoba zatraìlo lekarsku pomo}, me|u wima je najvi{e milicionara, a jedan je od wih, ~uvaju}i javni red i mir, ostao
zauvek na plo~nicima glavnog grada Jugoslavije. Nedeqko Kosovi}, otac dvoje dece, ubijen je od mase demonstranata. Na{a ekipa je posetila porodicu
Nedeqka Kosovi}a.
Neko: Smiri se, smiri se, smiri se.
Neko: Joj, joj, joj, joj majko moja mila.
Novinar B92: Osamnaestogodi{wi demonstrant Branivoje Milinovi},
koji je ubijen istog dana, za urednika dnevnika ne postoji, ba{ kao ni za Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije.
Staka Novkovi}: Prilikom suprotstavqawa i spre~avawa ru{ila~kih
pohoda demonstranata Srpskog pokreta obnove na zgradu Televizije Beograd,
Narodne skup{tine i Predsedni{tva Republike u dosada{wem toku demonstracija Srpskog pokreta obnove u Beogradu povre|eno je nekoliko desitina milicionara Ministarstva unutra{wih poslova Srbije, a povredama na
putu za bolnicu podlegao je jedan pripadnik milicije. Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije je u svom saop{tewu upozorilo da ukoliko se sa ru{ila~kim i teroristi~kim akcijama demonstranata Srpskog pokreta obnove
odmah ne prestane, mora}e se, u ciqu za{tite ustavnog poretka, ìvota i sigurnosti gra|ana i pripadnika organa unutra{wih poslova upotrebiti sva
raspoloìva sredstva, ukqu~uju}i i oru`je.
Novinar B92: Oru`je je, me|utim, ve} bilo upotrebqeno. Ovi kadrovi
nisu pokazani na dràvnoj televiziji, ve} na jedinoj nezavisnoj TV stanici
Studiju B, ~iji snimci pokazuju na~in rada reìmskih novinara.
Te ve~eri u dnevniku je pre}utano da je u masu demonstranata, koji su mirno stajali i slu{ali opozicione prvake, ispaqena raketa sa suzavcem, koja je
ozna~ila po~etak krvavog sukoba.
Vuk Dra{kovi}: Ve} je potekla krv. Hteli su rat, imaju rat. Pobedimo!
Novinar B92: Vi{e puta ponavqani prizori tu~e u~esnika mitinga sa
policijom, pogodan su na~in da se gledali{tu sugeri{e vinovnici nasiqa
uvek su demonstranti. Nasiqe policije dràvna televizija nije pokazala,
ali to je u~inio Studio B.
633
Slobodan Milo{evi}: Dràvni organi Republike upotrebi}e svoja

ustavna ovla{}ewa u interesu mira gra|ana Srbije i nikome ne}e dopustiti
da u Srbiji seje haos i nasiqe.
Pozivam gra|ane Srbije, a pre svega gra|ane Beograda, da u ovim te{kim
trenucima sa~uvaju prisebnost i razum i da budu sigurni da }e u Srbiji pobediti mir i demokratija, a ne haos i nasiqe.
Novinar: I da bi pobedili mir i demokratija te no}i na ulice Beograda iza{li su tenkovi. Gra|anima Beograda upu}ena je pretwa kojom zavr{ava dnevnik TV Beograd 9. marta 1991.
Novinar: Jedno mora biti jasno. Oklopne jedinice na{e armije nalaze se
na izvr{ewu svog redovnog zadatka, na za{titi ustavnog poretka i bezbednosti gra|ana i glavnog grada.
Novinar B92: Uprkos pretwama naredne no}i, nezadovoqni izve{tavawem dràvne televizije, studenti se okupqaju u Studentskom gradu i isti~u zahteve: povla~ewe tenkova sa ulica Beograda, objektivno informisawe, smenu ~elnika Televizije, ostavku ministra policije i osloba|awe
uhap{enih demonstranata. Nekoliko sati kasnije studenti su krenuli ka
centru Beograda.
Studenti: Ho}emo istinu!
Novinar B92: Na Brankovom mostu, u najuèm prilazu starom delu grada, do~ekala ih je policija. O tome Televizija Beograd izve{tava.
Novinar: Na putu ka centru grada studente je na mostu Bratstva i jedinstva poku{ao da zaustavi kordon milicije. Tom prilikom je potpredsednik
Republi~ke vlade, Velimir Radivojevi}, zamolio studente da zbor odrè na
U{}u, a da }e im on ve} ujutru obezbediti sastanak sa predsednikom Republi~ke vlade, dr Dragutinom Zelenovi}em. Studenti mu ovo nisu uvaìli i
probiv{i kordon uputili su se ka centru. Na izlasku sa mosta zaustavila ih
je milicija koja je intervenisala suzavcem. Istovremeno, od studenata iz
ostalih studentskih domova i pristalica opozicionih partija formirana je
grupa demonstranata na Terazijama. Ne{to pre dva sata grupe su se objedinile pred terazijskom ~esmom.
Novinar B92: Me|utim, Studio B je tu no} zabeleìo ovako.
Suzavac i batine nisu spre~ile studente da do|u do centra grada i da se
sretnu sa nekoliko hiqada vr{waka koji su ih ~ekali kod Terazijske ~esme.
Bila je to prva no} wihovog protesta. Ovom spontanom buntu mladih zvani~na televizija pridaje veoma mali zna~aj, prikazuju}i samo slike iz ranih
jutarwih ~asova kada je broj demonstranata bio smawen na svega nekoliko
stotina.
Do~ekali smo {est ~asova i 40 minuta u dru{tvu studenata koji mirno
demonstriraju traè}i ispuwewe svojih zahteva. Povremeno kli~u, uzvikuju
parole i pozivaju svoje sugra|ane da im se pridruè u mirnom protestu.
Dok su studenti bili na Terazijama, u Skup{tini Srbije govorilo se o
martovskim doga|ajima.
634
Slobodan Milo{evi}: Nema gra|anina u Srbiji, niti me|u Srbima izvan Srbije, koji svoj interes moè da na|e u ru{ewu mira i demokratskih institucija u Srbiji. Tako ne{to moè biti ciq samo neprijateqa Srbije, da
iznutra pocepaju i zavade gra|ane Srbije i srpski narod, da se srpski narod
bavi sobom i me|usobnom sva|om, umesto da ostvaruje preporod i blagostawe. Da Srbije, kao jedinstvene i slo`ne dràve nema ili da na vlast u woj
do|e poslu{ni~ki marionetski reìm koji bi bespogovorno sprovodio tu|e naloge.
Novinar B92: Usledio je Milo{evi}ev razgovor sa studentima u kojem su
mu oni postavqali direktna pitawa.
Student: Da li vi mislite, da li ste vi sada mislili, da ako vi date ostavku, priznate da ste pogre{ili, da li vi mislite da }e Srbija da oslabi? Pa
vi ste ludi onda, vi niste u pravu! Vi moète sad da date ostavku, ona }e biti jaka i slobodna zemqa!
Novinar B92: Upadqivu nesigurnost u odgovorima Slobodana Milo{evi}a zabeleìla je nezavisna televizija Studio B.
Slobodan Milo{evi}: Kada se saznalo da idu studenti, ja sam dobio obave{tewe da je ministar, sutradan sam ujutru dobio obave{tewe, da je ministar unutra{wih poslova, taj isti Radmilo Bogdanovi}, ~ija se ostavka traì, naredio, ~im je on obave{ten da su studenti krenuli u grad, da se odmah
studenti propuste i da se nikakva sila prema studentima ne upotrebqava. To
je obave{tewe koje ovde javno mogu da vam kaèm, jer sam ga ja dobio.
Novinar: Ni slede}eg dana za Televiziju Beograd kqu~ni doga|aj nije
okupqawe kod Terazijske ~esme, nego miting na U{}u u organizaciji Pokreta èna za o~uvawe Jugoslavije. Poziv pristalicama reìma da se suprotstave studentima pro~itan je u jutarwem programu.
Novinar: Pokret èna za o~uvawe Jugoslavije poziva sve ène i sve gra|ane, kojima je u srcu slobodarska i ponosna Srbija da do|u na miting koji }e
se odràti danas, 11. marta 1991. godine, u 13 ~asova na U{}u. Na U{}u }emo
braniti Republiku Srbiju i predsednika Republike Srbije, koji su zaverom
svih neprijateqa Srbije danas ugroèni vi{e nego ikada.
Mihajlo Markovi}, potpredsednik SPS-a
a: Upravo u ~asu kada se neousta{ki specijalci pripremaju za odlu~uju}i napad na Knin...upravo u tom ~asu neka nevidqiva ruka je ovde u sred Beograda pokrenula mehanizam za razbijawe Srbije. Od Petra prvog do danas imamo sre}u da se na na{em ~elu nalazi jedan izuzetno sposoban, ~estit i hrabar ~ovek, Slobodan Milo{evi}.
Novinar: Miting na U{}u zavr{io se narodnim kolom iako su samo dva
dana ranije izgubqena dva ìvota.
Novinar B92:Pesmu mira, koju su pevali mladi Srbije, dràvna televizija, kao ni weni nalogodavci, nisu hteli da ~uju.
Umesto mira i razuma mladosti, Srbijom je zavladao duh populizma i
me|unacionalne mr`we. Proces ispirawa mozgova gledalaca kulminira u
ve} oprobanom TV postupku. Sa ekrana odzvawaju poruke umnih qudi nacije.
635
Naj~e{}e kwièvnika, kvazi-disidenata koji svojim izjavama lako osvajaju

gra|ane.
Brana Crn~evi}: Ukoliko se ne izvine srpskom narodu, ne meni i ne delegaciji, nego srpskom narodu u celini kome se jo{ niko nije izvinuo ni za
Jasenovac, izgleda da Skup{tina Jugoslavije ne}e funkcionisati dobro.
Krajwe je vreme da Srbi shvate da ne moraju ~initi samo ono {to je pravedno, nego moraju ~initi ono {to je za wih korisno.
Neko: Konfederativna Jugoslavija moè biti zasnovana i na principu
ponovne deobe teritorija. Ta deoba teritorija ne ide samo granicama Bosne
i Hercegovine, ona ide od ma|arske granice do jadranske obale. To, ne daj nam
Boè, da do toga do|e, onda moramo to da radimo, jer najmawe milion qudi
}emo morati da ugrozimo, kao `rtve takavog jednog ishoda.
Novinar B92: Re~iti, u pravi ~as angaòvani sa oreolom pravednika, ~estim pojavqivawem u medijima zaokruùju proces stvarawa zabluda i javno
mwewe diù do opasnih emotivnih reakcija. Protiv eufori~nih mitinga i
stereotipnih poruka politika predsednika Savezne vlade, Ante Markovi}a,
nije imala {ansi. Samo poneku wegovu re~, `rtvuju}i karijeru, uspeo je u
svom izve{taju da pusti novinar profesionalac.
Novinar: Sve poruke koje idu i na to da nam se pruì takva sna`na materijalna i finansijska podr{ka, kakvu nismo mogli ni o~ekivati, izgleda ne
dospjevaju u glave nekih, u neke uàrene glave nekih qudi u na{oj zemqi.
Neko: Od po~etka sam smatrao da }e se sudbina na{e zemqe i wenih odnosa prelamati preko Bosne i Hercegovine i smatrao sam da odnos prema Bosni i Hercegovini, kao tako|e suverenom subjektu u okviru Jugoslavije, ne
moè biti rezultat ni~ijih dogovora, niti pregovora, ni podjela. I da }e odnos prema woj zna~iti da li }emo re{avati odnose u na{oj zemqi nasilnim
putem, sukobom, pa i vojnim intervencijama, ili }emo ih re{avati na jedan
demokratski na~in u kome transformiramo jedno dru{tvo u drugo.
Novinar: Budu}nost Jugoslavije je, me|utim, ve} bila re{ena. Usledili
su samiti nacionalnih vo|a. Opsednuti svojim nacionalnim programima samo su produbqivali jugoslovensku krizu.
Neko iz publike: Da li ste vi u~esnici ovog dana{weg sastanka i onog
splitskog svjesni da je ogromna snaga akumulirana u vama i da milijuni gledalaca u Jugoslaviji, stanovnika Jugoslavije sada burno prate da li su na va{im licima osmjesi, ili imaju li, dakle, razlog za nadu ili za strah? Molim
bilo koga od vas da mi odgovori.
Slobodan Milo{evi}: Ja mislim...
Neko iz publike: Da li ste odlu~ili, ~ujem da danas niste o tome govorili, da }ete podràti ili da }ete ru{iti najmiroqubivijeg me|u vama, Antu
Markovi}a i wegovu vladu?
Slobodan Milo{evi}: To drugo pitawe sam odgovorio da danas nismo
stavqali na dnevni red, mada ima mnogo razloga da se stavi na dnevni red,
upravo zbog golih ~iwenica koje govore o na{oj ekonomskoj situaciji...
636
Novinar: Pitawe je ipak stavqeno na dnevni red.

Novinar:... zvani~ni lov na qude. Dara je, dakle, prevr{ila mjeru. Ante
je izvrnuo i posledwu kartu u opasnoj partiji antijugoslovenstva i srbomr`we. Neka mu je prosto sve {to je dosad ~inio, ali nema vi{e pravo da zarad
tisu}qetnog hrvatskog sna o vlastitoj dràvi u smrt gura desetine hiqada
nedu`nih qudi. Re~eni gospodin, bar za kraj, mogao bi da u~ini bar jedan ~astan potez. On zna koji.
Novinar B92: Reìmske televizije u Srbiji i Hrvatskoj obavile su svoj
posao. Rat je po~eo. Ante Markovi} je uklowen sa politi~ke scene Jugoslavije. Zemqa se raspala, a wen ostatak, koji je zadrào samo ime, bi}e iskqu~en iz svetske zajednice. Velikodràvne ambicije malih vo|a uz pomo} najmo}nijeg medija pretvori}e se u nezapam}eno krvoproli}e izmanipulisanih
naroda.
Odjavna {pica, autori: Lazar Lali}, Isidora Sekuli}, Ivana Lali}.
B-9
92 Slike i re~i mr`we, godina druga, Slovenija 1991. godine
Novinar: [ta kaù, da li znate sve podatke protiv koga se borite, da li
znate sve to?
Vojnik: Ne znam, samo znam da pucaju na nas, ni{ta vi{e.
Novinar: Ne znate ko puca?
Vojnik: Pucaju ovi teritorijalci, ko bi drugi.
Novinar: A znate li zbog ~ega se vodi ovaj rat, ova bitka?
Vojnik: Pa, otkud znam. Koliko ja kuìm, to ovi kao ho}e da se otcepquju, a mi kao ne damo.
Novinar: Jun 1991. godine, rat u Sloveniji ozna~ava po~etak raspada Jugoslavije. To je prvi korak ka ostvarivawu velikodràvnih ambicija nacionalnih vo|a. U Blic krigu koji je deo prqave politi~ke igre, poginulo je
nekoliko desetina neza{ti}enih vojnika.
Vojnik: A nijedan oficir nije poginuo. Svi moji jarani poginuli.
Novinar: Koliko je tvojih drugova poginulo, zna{ li, danas?
Vojnik: Danas trojica. Pa ne znam, molim Boga samo ìv da ostanem, ni{ta vi{e. Samo ìv da ostanem, majke mi.
Novinar: Koliko ima{ godina?
Vojnik: Devetnaest.
Novinar: Mnogi vojnici nikad ne}e saznati za ratni plan koji se uveliko plasira iz studija Televizije Beograd. êstim pojavqivawem u najgledanijim emisijama glasnogovornik reìma, Vojislav [e{eq, lider Srpske radikalne stranke poru~uje.
Jun 1991. godine
Dr [e{eq: Smatram da se ne sme na silu spre~avati izlazak Slovenije
iz Jugoslavije. Neka idu odmah, to je dobro i za wih i za nas. [to se Hrvatske
ti~e, tu se treba druga~ije postaviti. Ne smeju, dakle, biti isti odnosi pre637
ma Hrvatima i prema Slovencima. I Hrvati mogu da idu, ali ne mogu nijednu srpsku teritoriju da ponesu sa sobom. Smatram da nadle`ni dràvni organi Srbije, po{to savezna vlast ve} prakti~no i ne postoji, moraju preuzeti sve ingerencije dràvne vlasti na ~itavoj teritoriji ostatka Jugoslavije, pozvati General{tab da prihvati te ingerencije, ako General{tab ne prihvati armija }e se raspasti. Ali, srpska armija moè u roku od 48 sati da se
formira, jer svi ti oficiri iz sada{we armije srpske nacionalnosti, razume se, uz neke retke izuzetke, prikqu~ili bi se srpskoj armiji i da se naredi
povla~ewe trupa i oru`ja na liniju Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, da se izvr{i amputacija Hrvatske.
Novinar: Medijska priprema javnog mwewa da je rat u Hrvatskoj opravdan postaje sve delotvornija. Poznati intelektualci pojavquju se na ekranima dràvne televizije, kao neprikosnoveni tuma~i nacionalnog interesa.
Podse}awe na Nezavisnu Dràvu Hrvatsku i usta{ke zlo~ine iz Drugog
svetskog rata, postaje najpogodnije sredstvo za rasplamsavawe mr`we, gneva
i èqe za osvetom, kao i za ostvarivawe aktuelnih politi~kih ciqeva.
Dobrica ]osi}: Jedan od znaju}ih grehova nara{taja kome pripadam jeste i ova sahrana koju posle 50 godina obavqamo, sahrana Trebilova~kih mu~enika. A taj greh po~inismo zato {to smo zabludno verovali da je zaborav
zlo~ina usta{kog slu`ba bratstvu srpskog i hrvatskog naroda.
Prebilovci, 4. avgust 1991. godine
Jovan Ra{kovi}: Genocid je po~eo, a o srpskom narodu u Hrvatskoj, o Srbima, o me|unarodnom faktoru, o Evropi, o svijetu ovisi ho}e li taj pokret
ponovo otvarati koncentracione logore, a ve} ih ponovo i otvara, ho}e li
ponovo koristiti jame. Samo je sigurno jedno da vi{e Srbi ne}e na jame i}i
vo|eni od dvojice ili trojice usta{a, da Srbi daju veliki otpor i da }e genocidna ideja propasti skupa sa genocidnom hrvatskom dràvom.
Budimir Ko{uti}, potpredsednik Vlade Srbije: Najve}i deo srpskog naroda }e to shvatiti i dati svoj puni doprinos u borbi protiv zla najve}eg koje se javilo u Evropi posle Drugog svetskog rata. Zla obnovqenog fa{izma
na tlu jedne federalne jedinice u Jugoslaviji, i to u centru, upravo, onoga
{to bi se moglo zvati da je bilo Hrvatska, vi znate da u istoriji Hrvatska i
nije obuhvatala ni Dalmaciju, ni Slavoniju, ni Severnu Dalmaciju, nego je bila upravo tu gde se sad nalazi ìà tog usta{tva i povampirenog fa{izma.
Novinar: Uverewe velikog broja gra|ana Jugoslavije da se rat ne}e pro{iriti nestaje posle poruke sa najvi{eg mesta. Teza o neminovnosti rata objavqena je.
Slobodan Milo{evi}: Srbija se ne moè za{titi od rata, kome moè
biti izloèna, ako za taj rat nije spremna, odnosno, ako bude uspavana u uverewu da se on ne moè dogoditi. Wena spremnost, za sada, treba da se izrazi
prvo u okviru Jugoslovenske narodne armije i drugo u okviru sopstvene oruàne sile koju sa~iwavaju jedinice Teritorijalne odbrane Srbije, koje su
638
osposobqene da u svako doba preuzmu na sebe odbrambene zadatke Republike

Srbije. Snage Teritorijalne odbrane Srbije moderno su opremqene, a po
broju i obu~enosti qudstva nadmo}no prevazilaze sli~ne snage izvan Srbije, ukqu~uju}i i wihove takozvane paravojne formacije. Gra|ani Srbije to
treba da znaju i s tim da ra~unaju.
Novinar: Predsednik Republike, Slobodan Milo{evi}, izvr{io je smotru Centralnobanatske brigade Teritorijalne odbrane Vojvodine, koja se
nalazi na ve`bama u Arasu, nedaleko od Zrewanina. Predsednik Milo{evi}
je izjavio da to {to se na ve`bu odazvalo 98,7 odsto pozvanih simbolizuje
spremnost ne samo te jedinice, nego ~itave Srbije i srpskog naroda da brane
svoje interese i svoju slobodu.
Veqko Kadijevi}: Posledwi doga|aji primorali su {tab Vrhovne komande da donese odluku o preduzimawu odlu~ne vojne akcije.
Novinar: Ovu dugu kolonu zabeleìli smo jutros ne{to pre dva ~asa na
autoputu Beograd-Zagreb. Kod Studentskog grada vi{e stotina studenata
iza{lo je na autoput i odu{evqeno pozdravqalo kolonu Jugoslovenske narodne armije.
Neko: Ovo je trebalo odavno da bude, ovo je pravo stawe, no}as }emo svi,
svi u odbranu na{e zemqe.
Novinar: A da li ste vi spremni da im se pridruìte?
Neko: Spreman, u svako doba, ako treba i sad.
Novinar B92: Najmo}niji medij u Srbiji, dràvna televizija, igra kqu~nu ulogu u razvoju ratnih doga|aja. Ve{tom kombinacijom slike i re~i reìm podiè ratno raspoloèwe u Srbiji i obezbe|uje podr{ku naroda svojim velikodràvnim ciqevima. Sa rati{ta po~iwu da pristiù izve{taji.
Novinar: Izbezumqeni Tu|manovi pla}enici i zlikovci, koji sebe nazivaju gardistima, zabarikadirani su u strogom centru Kostajnice, odakle
nekontrolisano otvaraju vatru. Saznajemo tako|e da se danas iz Zagreba na
rati{te Banije zaputila i jedna satnija koqa~a Tu|manove crne legije. Banda pla}enika i ubica, èqnih srpske krvi, zabunkerisanih u Kostajnici, izgleda sve vi{e uvi|a da je otpisana.
Neko: Bravo!
Novinar: Osvajana je ku}a po ku}a, a u tom paklu usta{e su minirale ~ak
i qudske le{eve i uginule ìvotiwe. Me|u kraqeva~kim borcima na{ao se
neo~ekivano i @eqko Ra`natovi} Arkan, posle no}ne akcije u usta{koj pozadini i na ~i{}ewu Vukovara.
@eqko Ra`natovi} Arkan: Vidimo ovde da su stigli i ovi rezervisti iz
Kraqeva i ja sam bio s wima od pet ujutru, kada sam stigao od kapetana Dragana, stigao sam u wegovu jedinicu i video sam da je moral vrlo veliki i da je
srpski narod najzad re{io da se brani.
Novinar: O budu}nosti Srba u Hrvatskoj najvi{e i najboqe se zna u Beogradu.
639
Mihajlo Markovi}: Hrvatsko vrhovni{tvo, kao {to postaje ve} svakim

danom sve jasnije, ne}e imati snagu da nametne svoju voqu i vlast Srbima Krajine, Slavonije, Zapadnog Srema i Barawe. Uspostavqawem nove granice, nove etni~ke granice i povla~ewem Jugoslovenske narodne armije na tu novu
granicu Jugoslavije bi}e onemogu}eno da se produì ovaj sada{wi rat...
Novinar B92: Da bi se ostvarile te granice, objavqen je poziv na rat. Socijalisti~ka partija Srbije saop{tava.
Septembar 1991. godine
Novinar: Socijalisti~ka partija Srbije daje punu podr{ku Jugoslovenskoj narodnoj armiji i sve svoje ~lanove, pristalice i gra|ane poziva da se
odazovu svojoj gra|anskoj i patriotskoj obavezi, odbrani domovine od nadirawa fa{izma i uni{tewa srpskog naroda u Hrvatskoj. Srpski narod je uvek u
svojoj istoriji umeo da prepozna i elimini{e izdajnike pa }e, verujemo, to s
uspehom u~initi i ovo puta.
Dr [e{eq: Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica mora da bude na{e
opredelewe i to je granica na koju armija mora povu}i sve svoje trupe. Ako
nije u stawu bez borbe da se povu~e iz Zagreba, treba ih pod borbom povla~iti uz bombardovawe Zagreba. Armija ima jo{ kapaciteta koje uop{te nije
upotrebila. Ako su joj trupe ugroène ona ima pravo da upotrebi i napalm
bombe i sve drugo {to ima na svojim lagerima i tu se ne smemo igrati. Va`nije je spasiti jednu vojni~ku jedinicu nego se bojati ho}e li tamo neke slu~ajne `rtve pasti. Pa ko im je kriv, hteli su rat, imaju rat.
Novinar B92: Ratna propaganda re{ila je pitawe krivca i `rtve. Za~eta u umnim glavama nacije teorija o svetskoj zaveri dobija i svoju medijsku
promociju. Srbi su `rtve, a svetska zajednica mo}an neprijateq.
Ratko Dmitrovi}: Ministri Evropske zajednice preko gospodina Van
den Bruka prete Srbima ekonomskom blokadom, ukoliko vo|e srpskog naroda
u Srbiji i izvan we ne pristanu na ono {to im ista ta zajednica nudi. A nudi
im, kao {to rekosmo, da u svom zna~ajnom dijelu i u svojoj dràvi postanu nacionalna mawina. Ili, {to je jo{ gore, tjera ih da pristanu na fa{izam.
Masa: Usta{e, usta{e, usta{e, usta{e.
Neko: Plivali su mrtvi mu~enici Srbi ka Beogradu, a plivaju i danas,
to je nova vrsta genocida. Posle vru}eg genocida koji se vr{i nad srpskim narodom permanentno, svakodnevno na prostorima SAO Krajine, i to poglavito zaslugom hrvatske televizije i nema~kih mas-medija.
Masa: Usta{e, usta{e, usta{e...
Mila [tula: [ta misli o Hrvatskoj i Hrvatima Evropa je definitivno rekla, vratila ih je tamo gdje su oni povjesno, kako su sami za sebe tvrdili teìli, vratila ih je usta{tvu. Kako je ta demokratska tisu}qetna Evropa pokazala da ne{to vi{e od godinu dana, to~nije od pobede HDZ, ono {to
640
su Srbi u Jugoslavijama i u prvoj i u drugoj, a i ovoj tre}oj, ma kakva ona bila, poku{av{i od svijeta sakriti. Evropa je, naime, razotkrila istinu da je
dio hrvatskog naroda, naàlost, sklon usta{tvu, a da je onaj drugi dio, isto
tako naàlost, nesposoban, uz ~asne izuzetke, da to usta{tvo barem pobedi
kad ga iskorjeniti ne moè.
Narod: Neka papa ide u Jasenovac.
Ratko Petrovi}, istori~ar: Genocid nad srpskim narodom odvijao se pod
okriqem katoli~ke crkve, odnosno pod okriqem Vatikana. Ne}e vi{e, ne}e
vi{e, ne}e vi{e.
Rajko \ur|evi}: Danas niko ne pomiwe strah od velike Nema~ke nego
strah od Velike Srbije. Pred uperenim kamerama, ~itavog sveta, Srbi se danas masakriraju i odvode u koncentracione logore obnovqene usta{ke dràve. Indikativno je da su najbu~nije one zemqe koje su Hrvatskoj jednom davno,
u sli~nim prilikama, ve} pomagale, tu, pre svega, mislimo na Nema~ku, Kol
i Gen{er su inicijatori pritiska kakav odavno nije zabeleèn u Evropi.
Novinar: Vrlo otvoreno i sa nagla{enim nestrpqewem Nema~ka, po
tre}i put u ovom veku napada na na{u zemqu. Sada to ~ini metodama primerenim novom vremenu, mada su u upotrebi metode kojima je fa{izam nastupao
u Drugom svetskom ratu. Nema~ka se tada koristila, takozvanom petom kolonom a sada strategijom posebnog nastupawa i ~itavom lepezom specijalnog
rata pripremaju}i ekonomski, a zatim i vojni nastup, rekao je Kadijevi}.
Dr [e{eq: Pred nama su samo dve mogu}e varijante, da prihvatimo ucenu Evropske zajednice, ultimatum belosvetskih hoh{taplera, da kleknemo na
kolena, i druga varijanta da se mu{ki suprotstavimo, da se suo~imo sa svim
izazovima, da taj ultimatum odbacimo kao {to su Srbi 1914. godine odbacili austrougarski ultimatum.
Pesma: Nema raja bez rodnoga kraja, nit, miline bez Jugoslavije...
Novinar: Veliki medijski efekat u mobilizaciji civilnog stanovni{tva postigla su saop{tewa Vlade Srbije i vojnog vrha. Snaga autoriteta i
poziv na patriotizam kqu~ni su elementi ovakvih poruka.
Novinar: Vlada Srbije podràva patriotska raspoloèwa gra|ana prema JNA i wenoj misiji mira i za{tite ìvota gra|ana. Svako suprotno pona{awe u ovoj prelomnoj situaciji bilo bi ravno izdaji. Od svih na{ih gra|ana o~ekuje se i zahteva savesno po{tovawe vojne obaveze, a tako|e i suprotstavqawe izdajni~kim poku{ajima pojedinaca i grupa da spre~e izvr{avawe
zadataka armije i time omogu}e usta{kim koqa~ima da ostvare svoje mra~ne
ciqeve.
Veqko Kadijevi}: Du`nost je patriota i svih nacija da se zajedno sa pripadnicima oruànih snaga samoprijegorno, odgovorno, beskompromisno angaùju u spasavawu svoji drugova i naroda u kriznim àri{tima.
641
Novinar: Upis dobrovoqaca po~iwe.

Gra|anin: Volim vi{e da poginem kao ~ovek nego da ìvim u sramoti!
Milivoje Mihajlovi}: Ovako su pro{le no}i, ne{to posle pono}i, ispra}ani prvi dobrovoqci sa Kosova i Metohije, koji organizovano idu na rati{te u Hrvatsku. Pedesetak dobrovoqaca iz ju`ne srpske pokrajine oti{lo
je na vukovarsko rati{te, a prethodno }e, kako saznajemo, pro}i neophodnu
obuku u [idu.
Radmila Kablar: Ovo su dobrovoqci iz Srbije. Wih pedeset, me|u kojima i tri ène, danas su oko podne krenuli iz Beograda put Slavonije i drugih kriznih podru~ja u Hrvatskoj.
Dobrovoqac: Ja sam majka troje dece, najmla|e dete ima trinaest godina,
devoj~ica, ona }e da brine o bra}i, i mislim da mogu da pomognem i èlim da
pomognem da bi ta moja deca i sva druga deca ìvela daqe u miru.
Dobrovoqac: Ide mi sin zbog toga {to je Srbin i {to mu te{ko pada ovo
mu~ewe srpskog naroda tamo.
Novinar: Vi ste sin?
Dobrovoqac: Ja sam sin.
Novinar: Zbog ~ega idete? Da ~ujemo od vas.
Dobrovoqac: Pa idem za srpstvo i Srbiju.
Dobrovoqac: Mislim da je to du`nost, koju sam nasledio od oca i od dede.
Oni ne mogu, stariji su dosta, na meni je ostalo. Vrati}u ono {to je srpsko.
Novinar: Koliko godina imate?
Dobrovoqac: 63.
Novinar: I ose}ate se sposobnim?
Dobrovoqac: Odli~no, odli~no, i to idem sa voqom i sa apetitom.
Novinar: Va{i momci izvr{avaju sve zadatke.
@eqko Ra`natovi} Arkan: Mogu da kaèm, {to se toga ti~e, da mnogo
uticaja ima to {to su oni samovoqno do{li, {to su dobrovoqci, opet to nagla{avam a sami znate da smo mi pod Teritorijalnom odbranom srpske oblasti Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema, a Teritorijalna odbrana je pod oruànim snagama JNA.
Dobrovoqci iz Bosanske Krajine idu na rati{te kod Oku~ana
Novinar: Otvarawe rati{ta kod Dubrovnika, najpoznatijeg kulturnog i
turisti~kog mesta u biv{oj Jugoslaviji, izaziva pa`wu gotovo svih svetskih
medija. Uprkos tome JNA nastavqa vojne operacije.
Vesna Jugovi}, novinar: Jedinice JNA i TO danas su definitivno odsekle pripadnike MUP-a Hrvatske i Zbora narodne garde koje se povla~e prema Dubrovniku. Povla~e se iz tri pravca, ]ilipa, Trebiwa i Slanog, mesta
koje je danas definitivno osvojeno.
Novinar: Koliko ste dugo ovde? Da li vas neko pose}uje?
Vojnik: Mi smo ovdje drugi mesec. Ve} mesec i po dana, u stvari, drugi
mesec.
642
Novinar: Da li je bilo ovde novinara ili televizije ili nekog?

Vojnik: Iz ekipe Novi Sad, koja je upravo sad ovdje, nije niko dolazio,
prije.
Novinar: Televizija Novi Sad vam èli sre}no.
Major: Ga|amo trenutno zadani ciq na ostrvu Lokrum. Paqba je vrlo
uspje{na, sa osmatra~nice nam stalno javqaju rezultate koji su perfektni.
Ju~e smo ispalili preko 220 mina, nijedna nije proma{ila.
Novinar: Majore, oni ga|aju? Mi }utimo, vojska }uti.
Major Srba Zdravkovi}: Vojska ne }uti, ja }utim. ]ute moji vojnici, ima
razloga za{to ne dejstvujemo, a kada budemo udarili onda }e se ~uti.
Novinar: Mi se moramo sklawati sa tog poloàja, jer su snajperi sa
Lokruma odgovorili vi{e nego {to smo mi o~ekivali. Evo do|osmo da vas
vidimo. Vi ste na prvoj borbenoj liniji kraj Lokruma. Iza vas nema vi{e
nikoga.
Vojnik: Biju snajperima stalno po nama.
Novinar: Kako se vi ose}ate, ja sam se bogami zadihao.
Vojnik: Dobro. Dobra je kondicija
Novinar: Ja je nemam, dodu{e...
Neko: Do|i nama, imao bi je.
Vojnik: Da nije takti~kih dejstava i za{tite ovih wihovih objekata,
ovih kulturnih objekata koje oni koriste za svoja skloni{ta i takve stvari,
da ne {titimo takve stvari, mi bismo davno oti{li daleko, ali, recimo, konkretno ovo ostrvo ovde, Lapad, kaù da je to botani~ka ba{ta i ne daju da ga
zapalimo, tu ima, ne znam ni ja, koliko razli~itih biqaka, drve}a, a ovde qudi ginu. Mi smo ekolo{ka dràva. Mi sve to {titimo, ekolo{ka dràva to
mora. Budvanska op{tina je mala, ima 10 hiqada qudi, iz we je regrutovano
1400 vojnika, a recimo Beograd, milionski grad, ima oko 2,5 miliona qudi,
~ujemo da je regrutovano svega 1200 qudi. Nismo to o~ekivali od bra}e Srba.
Novinar B92: Podatak da je zbog prinudne mobilizacije vi{e od 200 hiqada mladih napustilo zemqu dràvna televizija nikada nije objavila. Mladima koji druga~ije misle i odbijaju da ratuju upu}uju se pretwe.
Novinar: U Kragujevcu, pukovnik Budimir Raki}, zastupnik komandanta
kragujeva~kog korpusa, izjavio je novinarima da se vi{e od 6.000 rezervista
sa podru~ja koje pokriva ovaj korpus nije odazvalo pozivu u jedinicu poku{avaju}i da izbegne svoje vojne obaveze. Vojne i civilne vlasti privele su oko
dve hiqade obveznika, a protiv 600 je podneta krivi~na prijava .
Milorad Vu~eli}, novinar: Danas, kada oni koji izbegavaju da se odazovu
pozivu na mobilizaciju, ili pak otvoreno dezertiraju, iznalaze razna alibija i pokri}a, da bi prikrili vlastiti kukavi~luk, nepatriotizam, pa ~ak i
izdaju, naj~e{}e se poteè argument o tobo`noj nejasnosti politi~kih i ratnih ciqeva, ta~nije ciqeva vojnih operacija koje se odvijaju ovih dana. A ti
ciqevi su i vi{e nego jasni i raspoznatqivi To su: odbrana i za{tita golih
ìvota Srba u Hrvatskoj i spre~avawe jo{ masovnijeg nastavqawa ve} zapo643
~etog genocida i ve} po~iwenih zverstava i pokoqa nad srpskim narodom koji bez ostatka li~e na one 1941.
Novinar: Jutros, ne{to pre deset ~asova, pred Saveznu skup{tinu vojnim transporterom stigao je rezervista Vladimir @ivkovi}. U saop{tewu
koje je tim povodom izdala informativna slu`ba Komande vojne oblasti kaè se da je on to u~inio samovoqno u fazi psihi~ke labilnosti i to je za sada jedina zvani~na informacija. Nezvani~no, me|utim, saznajemo da je rezervista @ivkovi} borbenim vozilom u Beograd stigao iz [ida i da se pred
zgradom Savezne Skup{tine predao Vojnoj policiji koja ga je zatim sprovela u jednu od beogradskih kasarni.
Novinar B92: êsto reemitovawe priloga hrvatske televizije predstavqa poseban oblik manipulacije koji ima dvostruko opasno dejstvo. I kod
Srba i kod Hrvata pobu|uje mr`wu. Tako ure|iva~ki timovi obe televizijske ku}e postiù zavidan nivo podudarnosti u na~inu rada.
Pesma: Rade, gade, propalico stara
Oduvek si bio ~etni~ka fukara
Ali pazi {ta }u re}i, ponavqati ne}u
Ti i tvoje psine, svi mar{ preko Drine.
Vojnik (Hrvat): Primirje vaì kao i uvek.
Vojnik(Hrvat) Zna{ kako se rekne, ne vjeruj Srbinu ni kad ti dar nosi.
To ti je oduvek bilo i ostaje.
Vojnik(Hrvat): Nek se ~uvaju, pi{taqki, ima ih dosta, imam pet sanduka
pored sebe. Oboàvam municiju, a jo{ wih kada vidim na ni{anu.
Vojnik(Hrvat): Moja specijalnost je ubijawe ~etnika.
Vojnik(Hrvat): Moramo odbraniti pame}u i sa srcem ovu na{u zemqu, da
ih oteramo tamo do turske kasabe Beograda.
Hrvatica: Mislim da sve djevojke misle kao i ja da ove fa{iste ~etni~ke treba poklati, poubijati i ne treba dozvoliti da do|u do grada Osjeka.
Onaj prvi koji mi padne u ruke taj je nagrabusio.
Stipe Mesi}: Mislim da }e glavni rat biti u Bosni i Hercegovini jer
to je ustvari zadwi ciq Slobodana Milo{evi}a, oteti Bosnu i Hercegovinu. Zato on i povla~i vojsku iz Slovenije, povla~i iz djela Hrvatske, a zadràva na onom djelu za koji misli da treba pripojiti Srbiji. Ali, poslije rata u Bosni i Hercegovini, koji }e se pogubno zavr{iti i za Slobodana Milo{evi}a i sve ove krivi~ne ratne zlo~ine, rat }e se preseliti u Srbiju, samo }e biti jedan grozan gra|anski rat u kome }e nestati i armija i Slobodan
Milo{evi} i svi oni koji su u wega verovali.
Novinar: Pogubne efekte kod gledalaca izaziva smi{qeni postupak televizijske reìje. Detaqnom analizom ratnih zverstava televizija zloupotrebqava jedno od najsna`nijih qudskih ose}awa, bol za izgubqenima.
Otac Filaret: Usta{e su do{le u srpsko selo tu kod Kukuruzara i uhvatili su malog Iliju i na o~igled majke su ga zaklali i odweli tako. Majka im
se zove Milica, to je bilo na wegov ro|endan, 2. 8. ove godine. Majka je tr~a644
la za wima da joj barem mrtvo dijete daju, nisu joj dali dijete, odweli su ga i
posle su ga spalili. Od toga je samo lobawa ostala i tu je lobawu na{la jedna druga èna koja je rimokatolkiwa ali je koliko-toliko imala u sebi nekog qudskog ose}awa. Kazala je ja znam gdje su vam spalili dijete, ja }u vam kazati gde je djetetov grob i oti{la je tamo, i od svega toga {to je moglo da se
na|e, na|ena je lobawa.
Dr [e{eq:: Du{man }e da oseti kaznu srpskog naroda, ne}emo vi{e pra{tati kao posle Prvog i Drugog svetskog rata. Do{lo je vreme da izmirimo
i stare ra~une. Do{lo je vreme da osvetimo sve srpske `rtve i da ujedinimo
srpske zemqe.
Novinar B92: U pravnim dràvama istraìvawe zlo~ina povereno je
sudskim islednicima, a na televiziji Srbije, protivno svim pravilima profesije, ulogu islednika preuzimaju TV reporteri.
Novinar: Koliko godina ima{?
Zarobqenik: Dvadeset {est.
Novinar: Ti?
Zarobqenik: Dvadeset dve.
Novinar: Ti?
Zarobqenik: Dvadeset ~etiri.
Novinar: Ti?
Zarobqenik: Dvadeset jednu.
Novinar: Odakle si ti?
Zarobqenik: Iz Omi{a.
Novinar: Kako se zove{?
Zarobqenik: Mirogorski Ivica.
Novinar: ûli smo da si bio pripadnik Crne legije.
Zarobqenik: To nije istina.
Oni priznaju da su ubijali
Novinar: Da li ste u~estvovali u nekim drugim borbama? Da li ste ubili nekoga?
Zarobqenik: Da, ubio sam, ali zato {to sam morao to da uradim, zato {to
su me terali i prisiqavali na to.
Novinar: Koga ste ubili?
Zarobqenik: Ubio sam tri vojnika i {est civila.
Novinar: Gde ste ubili vojnike?
Zarobqenik: Vojnike sam ubio tako {to sam ih streqao.
Novinar: Gde?
Zarobqenik: U, jedan je bio u selu Privlaki, jedan je bio na izlazu iz sela Otok i jedan je bio kod \eletovca.
Novinar: A civili?
Zarobqenik: A civili su bili iz sela Otok.
Novinar: Odakle ste, ho}ete da mi kaète?
645
Zarobqenik: Ne.
Novinar: Mogu vas da ne{to pitam, odakle ste?
Zarobqenik: Nemam {to re}i.
Novinar: Gde ste uhap{eni, ho}ete mi re}i?
Zarobqenik: Nemam ni{ta da pri~am.
Novinar: Mogu s vama da porazgovaram?
Zarobqenik: Ne smete.
Novinar: Mogu vas da pitam ne{to?
Zarobqenik: Ne moète.
Novinar: Odakle ste, ho}ete da mi kaète? Ho}ete li mi vi re}i odakle
ste?
Zarobqenik: Iz Bi{kovaca.
Novinar: Ho}ete li sara|ivati s nama?
Zarobqenik: Ho}u.
Novinar: Kako da vam vjerujemo kad ste izdali Jugoslovensku narodnu armiju i SFRJ?
Zarobqenik: Dole, u pritvoru, imam jo{ tri svoja druga. Mogao bih svu
trojicu, mogu dvojicu, da jednog po{tedim, mogu samo jednog ubit, a dvojicu da
po{tedim. Tak na taj na~in moète mi vjerovat.
Novinar: Vi, zna~i, pristajete da ubijate svoje drugove po oru`ju?
Zarobqenik: Da.
Novinar B92: Tokom ove ratne godine televizija uspe{no promovi{e
politi~ke lidere Srba u Hrvatskoj. Osnivawu nove dràve, Srpske Krajine,
posve}uje mnogo vremena u programu i na taj na~in Srbima u Hrvatskoj pruà la`nu nadu o ìvotu u zajedni~koj dràvi.
Novinar: Dokle u ovom trenutku dopiru granice koje ~uvaju oruàne snage SAO Krajine?
Milan Babi}: Krajina politi~ki je konstituisana na teritorije svih
srpskih op{tina koje su se ranije nalazile na administrativnom podru~ju
Socijalisti~ke Republike Hrvatske. Nekoliko referenduma je sprovedeno
da bi se Krajina politi~ki konstituisala, po~ev{i od referenduma za autonomiju, referenduma o prisjediwewu naseqa, srpskih naseqa Krajini i posledweg referenduma, 12. maja, za ostajawe u Jugoslaviji i za ujediwewe sa Srbijom i Crnom Gorom.
Goran Hayi}: Budite sigurni da rukovodstvo nikad, nijednog trenutka
ne}e prihvatiti nijednu opciju u kojoj ovi krajevi, o kojima mi sad pri~amo, treba da ostanu u Republici Hrvatskoj. Mi smo davno rekli NE i to va{e ne}e biti, bori}emo se ako treba, ali ne}emo dozvoliti da ostanemo u
Hrvatskoj.
Vojnik: Pali!
Milan Marti}: Ja sam pre mjesec dana bio ovde i ne{to smo dogovarali
zajedno sa pripadnicima odbrane Borova Sela, odnosno Barawe, Slavonije i
Srema da pomaèmo jedni druge. Vidite, sad smo ovde do{li, do{ao sam sa ne646
koliko elitnih jedinica milicije, specijalnih jedinica za posebne namene i

pomo}i}emo ovde svojoj bra}i na ovim prostorima.
êdomir Nikoli}: Velika Narodna skup{tina srpske oblasti Slavonija, Barawa i Zapadni Srem usvojila je novi Ustav kojim je proglasila Republiku Srpska Krajina. Novu dràvu ~ine Srpska autonomna oblast Krajina
i srpska oblast Slavonija, Barawa i Zapadni Srem. Glavni grad je Knin.
Vojnik: Srbija do Tokija!
Novinar B92: Kad se velika dràva razgra|uje i stvara nekoliko malih
dràva dru{tveni potresi su neizbe`ni. Da li je bio neizbeàn i Vukovar?
Novinar: Samo danas, u to smo se uverili, na posledwa upori{ta hrvatskih bojovnika ispaqeno je toliko projektila da broj moè da se meri i hiqadama. Rat je ovde u{ao u odlu~uju}u, najè{}u i istovremeno najteù fazu. Vukovar se ~isti, vode se borbe na ìvot i smrt sa svaku ku}u. Jedinice Jugoslovenske narodne armije, Teritorijalne odbrane i srpski dobrovoqci napreduju milimetarski. Nailazi se na ogor~en otpor hrvatskih bojovnika koji su po~inili mnoge zlo~ine i osim odbrane do zadwega i nemaju alternative. Akcije pe{adije u ~i{}ewu ovih mesta koncentrisanom vatrom podràvaju te{ka artiqerija i avijacija Jugoslovenske narodne armije, a sa Dunava
je po Vukovaru po~ela da dejstvuje i re~na ratna flotila.
U Vukovaru su hrvatski neofa{isti zaklali za sada neutvr|en broj Srba. Strahuje se da je u pitawu vi{e od hiqadu qudi. Do sada je poznato da je od
usta{kog noà stradalo nekoliko desetina djece. Bukvalno na ku}nom pragu
pripadnici Jugoslovenske narodne armije i srpski teritorijalci nalazili
su i jo{ uvek nalaze ubijene ~itave srpske porodice. Ovo je grad velikog srpskog stradawa, grad na ~ijoj se periferiji mesecima zavr{avala teritorija
ogromnog koncentracionog logora.
Vojnik: Ovo do|e kao {lag na tortu.
Vojnik: Ovo su zavr{ne operacije, sabijeni su, ovo im je kraj.
Novinar: Dok besni rat u Vukovaru dràvna televizija u Srbiji nudi
gledaocima ovu vrstu zabave.
(muzika)
Novinar: U me|uvremenu, bitka za Vukovar je zavr{ena.
Razglas sa transportera: Vukovar je u potpunom okruèwu. Vama nema
spasa. Ukoliko odmah, bezuslovno, ne poloìte oru`je Jugoslovenska narodna armija ne}e snositi odgovornost za daqa dejstva i va{e ìvote.
(muzika)
Pu~e pu{ka, boj se bije, a Sin|eli} rujno vino pije, rujno vino pije za
slobodu, za slobodu srpskome narodu. Rujno vino pije za slobodu, za slobodu
srpskome...
Novinar: Zavr{na bitka, me|utim, jo{ nije gotova. Ona }e potrajati sve
dok svetska zajednica ne privoli gospodare rata na kapitulaciju.
647
Neko: Mi se nalazimo na mawe od 30 kilometara od Zagreba i tu smo ne

zato {to to wima ne smeta, nego zato {to nam ne mogu ni{ta. I da nam stvarno ne mogu ni{ta najboqe dokazuje posledwi poku{aj usta{kog suludog prodora na srpsku teritoriju preko reke Kupe, u rejonu Jami~ke Kiselice, pri
~emu su efikasno odbijeni, a wihova elitna brigada u potpunosti razbijena.
Novinar B92: U stvarawu autonomnih srpskih dràva u Hrvatskoj reìm u Srbiji vidi ostvarewe svojih ratnih ciqeva. Zaokret u zvani~noj politici Srbije jasno se odraàva na ure|iva~ku politiku Televizije Beograd. Ratni izve{taji pomeraju se u posledwe minute TV dnevnika, traju mnogo kra}e, a na po~etku dnevnika umesto ratnih muzi~ke teme.
(muzika)
... samo da rata ne bude...
Novinar: Sna`nu te`wu srpskog naroda za mirom ovih dana je ubedqivo
jo{ jednom potvrdila zvani~na politika Srbije. Prihvatawe plana Sarjusa
Vensa, koji je u funkciji li~nog izaslanika generalnog sekretara Ujediwenih nacija, i sa nesumwivom podr{kom Sjediwenih Ameri~kih Dràva u toj
misiji, Srbija je sa svoga lica,, uvereni smo, kona~no skinula ratnu kacigu koju su joj navukle usta{ke i neonacisti~ke snage Hrvatske i Evrope. Ako je jedan balkanski narod sazreo u ratnoj patwi i stradawima za slobodu i mir, onda je to srpski narod. Od takvog naroda i wegove vlade nije se ni mogla o~ekivati druga~ija politika do politika mira, ali, istovremeno, od takvog naroda i wegove vlade nije se mogla o~ekivati ni politika nacionalne kapitulacije i odricawa od svoga dostojanstva i prava, a sve u ime tu|eg i samo
prividnog mira. Srpska politika mira zato nije nikakvo spasavawe obraza
ili strah za vlast i o~uvawe reìma, ve} oli~ava punu moralnu, politi~ku i
istorijsku doslednost. Dosada{wa politika Republike Srbije i wenog predsednika Slobodana Milo{evi}a ne pruà ~ak ni mogu}nost sitnog podozrewa kada su u pitawu interesi celine srpskog naroda i wihova puna za{tita.
Novinar B92: Dakle, politi~ka doslednost i politika mira potiskuju
govor mr`we. Umesto naziva usta{e i koqa~i, novinari koriste izraze hrvatski vojnici i hrvatska vojska, a situacija na frontu je gotovo idili~na.
Vlado Slijep~evi}: I danas je oru`je }utalo u Zapadnoj Slavoniji, pa
se moè re}i da su hrvatski vojnici po{tovali Sarajevski sporazum o prekidu vatre. Me|utim, na ve}em delu fronta ponovo se pregrupi{u i dolaze
nove snage hrvatske vojske, a dovla~e se tenkovi i artiqerijska oru|a. Na
nekim linijama fronta hrvatska vojska intenzivno vr{i ukopavawe i dovla~i beton.
General Ratko Mladi}: I ja sam se, kao i Predsedni{tvo Jugoslavije i
svi qudi koji dobro misle i Jugoslaviji i svim narodima koji èle tu da ìve, opredelio za mir, {to je logi~no.
Novinar: I èqe onih koji su tu do{li da brane ove prostore kre}u se
u pravcu od primirja ka miru, samim tim od fronta ka ku}i. I na|e se sad vremena za mnoge druge stvari koje misli okre}u od rata.
648
Novinar B92: Ovo je, naàlost, samo jedno poglavqe rata na tlu biv{e
Jugoslavije. Krvavi epilog, kojem }e dràvna televizija tako|e dati svoj doprinos, dogodi}e se u Bosni.
Odjavna {pica, autori: Lazar Lali}, Isidora Sekuli}.
Slike i re~i mr`we, godina tre}a.
Dr [e{eq: Srpski ~etni~ki pokret iz sela ... i na svim drugim podru~jima zapadne Srbije, Srpskoj Krajini, Srpskoj Slavoniji, Barawi, Zapadnom
Sremu, mi ni pedaq srpske zemqe ne}emo dati. Nek idu Slovenci iz Jugoslavije. Nisu nam nikada prijateqi ni bra}a ni bili. Nek idu i Hrvati, nek otcepquju Hrvatsku, ali mi ne damo ni pedaq teritorije isto~no od linije
Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica.
A ako do|e do strane vojne intervencije, hiqade i hiqade na{ih dobrovoqaca dolazi}e preko Drine ovde me|u vas. Svi mi koje vidite ovde, ovde }emo biti me|u vama i va{u sudbinu zajedno podeliti.
... nama je sad mnogo teè da ukqu~ujemo dobrovoqce, nego {to je to
bilo...
(muzika)
Andrej Nikolaidis, novinar: Mediji populacije su bili u istom poslu i
u neku ruku su sau~esnici. Dakle, priznati sada, nakon toliko godina vjerovawa RTS-u da RTS nije kompetentan, da wegove informacije nisu validne,
zna~ilo je priznati i vlastitu nekompetentnost. A mislim da je to ne{to
{to nije u qudskoj prirodi i niko od nas sebi ne èli priznati da je napravio tako strahovitu gre{ku, kao {to je vjerovawe toj dràvnoj ku}i.
Zlatan Karabegovi}, novinar: Mislim da je zaista ... bilo medija, jer se
i pre po~etka rata u Bosni moglo zakqu~iti, prate}i {tampu i elektronske
medije, da }e se tako i desiti. Jer, uglavnom su muslimani u Bawaluci pratili Slobodnu Bosnu, Televiziju i Radio Sarajevo, Srbi Politiku i Televiziju Beograd, Hrvati Hrvatsku televiziju.
Milan Mar~eta, elektroinèwer: [ta televizija sve moè u~initi?
Moè da u~ini mnogo. U stvari, ona je i razbija~ Jugoslavije.
Ratko Dmitrovi}, novinar: Svi reìmi biv{e Jugoslavije, dakle, ovaj,
biv{ih republika, uspostavqeni, osim Slovenije, odràvaju se i dan danas
preko dràvne centralne televizije.
Nenad Veli~kovi}, kwièvnik: Uprkos svoj ovoj na{oj pri~i danas i tome {to sam preìvio, ponovi}e se isto. Qudi }e opet 95 procenata paliti
televiziju, vjerova}e dnevniku, vjerova}e da ono {to vidi na ma{ini koju ne
znaju ni da rastave, niti znaju kako uop{te radi, da je to jedina istina koja postoji, ne}e vjerovati sebi, svojim o~ima, svojim u{ima, svojim prijateqima,
svojoj logici, svojoj pameti i to je àlosno. Naàlost, mislim, ne vidim na~ina da se monstrum zvani televizija ukloni iz na{ih ìvota.
Novinar: Mart 1992, u Bosni i Hercegovini gra|ani se izja{wavaju na
referendumu o tome da li su za nezavisnu dràvu. Slede}i uputstva svojih na649
cionalnih vo|a, Hrvati i muslimani izlaze na referendum, a Srbi ga bojkotuju. Stav rukovodstva bosanskih Srba prenosi dràvna televizija Srbije.
Dr Radovan Karayi}: Mi smo u stawu da do dva sata tu teritoriju potpuno zatvorimo, potpuno ovladamo ovim prostorima, da ptica ne moè da
u|e. Nema toga ko moè da vlada nad nama u Bosni i Hercegovini, bez na{eg pristanka.
Novinar: Ubistvo Srbina u svadbenoj povorci bilo je neposredan povod
za po~etak me|uetni~kih sukoba u Sarajevu. Veoma brzo, nemiri se {ire i na
druge gradove u Bosni.
Bijeqina
Vojnik: Pucajmo, palimo!
Neko: Ja sam predsednik regionalnog odbora Srpske radikalne stranke.
Mi, u stvari, drìmo sve prilaze gradu, sve izlaze iz grada i drìmo oko 75%
grada.
Novinar: Marta 1992, bosanski Srbi progla{avaju svoj Ustav.
Mom~ilo Kraji{nik: Dame i gospodo, imam posebnu ~ast i zadovoqstvo
da na osnovu odluke o progla{ewu Ustava Srpske Republike Bosne i Hercegovine danas sve~ano i zvani~no proglasim prvi Ustav srpskog naroda Bosne
i Hercegovine.
(gromoglasan aplauz)
Novinar: Mobilizaciji, koju je proglasilo Predsedni{tvo Bosne i
Hercegovine, odazivaju se samo muslimani i Hrvati.
Radovan Karayi}: Mislim da je najva`nije da u ovom trenutku niko ne puca. I da se otkaè mobilizacija. Mobilizacija je napravila haos u Bosni i
Hercegovini.
Novinar: Gospodine Karayi}u na ulici se puca, narod je iza{ao. Ko puca?
Radovan Karayi}: Pa, vidite kako, u situaciji u kojoj je mobilisana kompletna teritorijalna odbrana, kompletna civilna za{tita i kompletan rezervni sastav milicije, na {ta su se odazvali samo muslimani, Srbi se nisu
na to odazvali, {to zna~i da pucaju te muslimanske grupe i eventualno neke
samoorganizovane srpske grupe koje poku{avaju da za{tite svoja naseqa.
(muzika)
Novinar: Posledwe poku{aje gra|ana Sarajeva da protestom spre~e krvoproli}e, prekinuli su snajperski hici sa krova hotela Holidej in.
Ratko Dmitrovi}: La` je velika da su narodi ìveli u bratstvu i jedinstvu, na prostoru biv{e Jugoslavije, posebno na prostoru Bosne, kad god je odstupio neko sa strane ko ih je drào pod kontrolom, odnosno diktaturom, ti
narodi su se potukli.
Milan Mar~eta: Nisam uop{te mislio da }e biti rat. I ako sam mislio
da }e biti rat, nisam mislio da }e biti rat samo u Sarajevu.
Zlatan Karabegovi}: Kad je rat po~eo, ja i svi moji prijateqi cjelo vreme bili smo po gradu, izlazili ono najnormalnije, kao da se ni{ta ne de{ava, ba{ dok nije do{lo do onog najgoreg, zna~i do racija, do odvo|ewa u logo650
re i nasilnog regrutovawa, odnosno, kada su, kada je ve}ina mojih prijateqa

oti{la iz grada.
Nenad Veli~kovi}: Svi smo se nadali da je to prolazno, da je to slu~ajno,
da je to nekolko dana, svi smo verovali da }e Jugoslovenska narodna armija
u}i i svirat kraj utakmice. Iz dana u dan smo se nadali i to je posle postalo
ne{to {to smo jako te{ko podnosili. Pokazalo se da Jugoslovenska narodna
armija nije sudija, prvo da nije objektivan sudija, a posle da uop{te nije bio
sudija.
Mirjana Mi{evski, dopisnik Tanjuga: Sarajevo je i danas doìvjelo jo{
jedan nezapam}eni masakr. U sam centar grada, u ulicu Vase Miskina, jutros
oko deset ~asova, me|u gra|ane koji su ~ekali u redu za hqeb, iznenada je pala
granata, od ~ijih gelera je, prema podacima iz zdravstvenih organizacija, poginulo 12 osoba, a vi{e od stotinu ih je raweno. Prizor koji je ostao nakon
ovog doga|aja {okirao je ovda{wu javnost. U pogledu dana{weg nezapam}enog masakra, general Ne|o Bo{kovi}, koji se nalazi u Sarajevu na pregovorima oko iseqavawa kasarni, za Televiziju Bosne i Hercegovine izjavio je da
ne moè da shvati da se na{ao takav monstrum koji je mogao da puca na narod
koji je iz podruma i skloni{ta iza{ao da kupi hleb kako bi preìvio. Taj
koji je to napravio, rekao je Bo{kovi} mora biti otkriven kao i onaj ko mu
je izdao takvo nare|ewe. S obzirom da nije bio na licu mjesta i nema uvida
odakle je mogla do}i granata, Bo{kovi} je rekao da bi bilo neobjektivno re}i ko je to u~inio.
Mom~ilo Kraji{nik: Odgovorno tvrdim, a prikupio sam informacije
otkako je ta vjest objavqena, da srpska vojska nijednu granatu nije ispalila u
dana{wem danu na Sarajevo, niti je prekr{ila sporazum koji smo ju~e dogovorili da se od jutros, od {est sati, po{tuje primirje i da svakako sa~uvamo mir u Bosni i Hercegovini i u Sarajevu.
Zlatan Karamarkovi}: Ja sam od po~etka bio ubije|en da su Srbi ispalili granatu na Markale, odnosno u ulici Vase Miskina. To je bilo prije. Za{to? Jer sam jednostavno imao neku izgra|enu sliku o tome kako je rat pripreman i kako je po~eo. U tom slu~aju, mo`da }u i ja biti subjektivan, pa }u
re}i da sam od po~etka imao mi{qewe i takav stav i predube|ewe da su zaista od po~etka za rat u Bosni krivi Srbi.
Milan Mar~eta: Kako su Srbi mogli znati da u ulici Vase Miskina neko stoji u redu da ~eka hqeb? Ne znam da li se tu vidi, na tom dijelu, ali prvi put u ratu se prodavao sladoled.
Novinar: Stru~waci iz Ministarstva unutra{wih poslova Srpske Republike tvrde da su tamo bile postavqene nagazne rasprskavaju}e mine koje
su donesene no} ranije, kada je ovaj deo grada ~i{}en. U srpskom Ministarstvu tvrde, tako|e, da imaju sve dokaze da su ovu akciju vodili Mirza Jamakovi}, ina~e, specijalista u ranijem MUP-u ba{ za tu vrstu zadataka i Rusmir
Halil. Da je bila rije~ o eksplozivnoj napravi, a ne o granati, kaù stru~waci, pokazuje podatak da je plo~nik ostao netaknut, da su kod qudi koji su stra651
dali uglavnom stradali dowi ekstremiteti. Balisti~ki stru~waci dokazuju

da je nemogu}e sa bilo koga od srpskih poloàja pogoditi ba{ taj dio ulice
zavu~ene izme|u mnogo zgrada.
Ratko Dmitrovi}: Stra{no je to {to se dogodilo u ulici Vase Miskina,
stra{no je. Sve balisti~ke analize su pokazale da je nemogu}e da mina pro|e
izme|u tri, ~etiri zgrade, da ide kao tomahavk raketa i da pada na odre|eno
mesto i po rawavawu dowih ekstremiteta i uop{te po rawavawu, nemogu}e je
da je ta mina eksplodirala u visini, ona je eksplodirala dole. Dakle, bila je
montirana.
Andrej Nikolaidis: Mi smo imali priliku da vidimo snimke pogo|enih
granatom i da paralelno dok gledamo ~oveka koji je pogo|en u stomak slu{amo spikerku koja nam obja{wava kako su qudima stradali dowi ekstremiteti, a stomak definitivno nije dowi ekstremitet. Tako da se postavqa pitawe da li }emo vjerovati svojim o~ima ili }emo vjerovati spikerki Radio televizije Srbije. O~igledno da se smatralo da }emo vjerovati spikerki.
Zlatan Karamarkovi}: Srbi, jednostavno imaju sto puta, recimo, ve}u
premo} u artiqerijskim cevima, imaju kvalifikovane oficire, imaju neograni~enu koli~inu municije. To je, recimo, jedna ~iwenica koja nam je, jednostavno, govorila da je verovatno}a da su Srbi ispalili tu granatu u ulici
Vase Miskina mnogo ve}a nego ona druga.
General-m
major Milan Gvero: Tokom dana{weg dana, 27. maja ove godine,
jedinice vojske Srpske Republike Bosne i Hercegovine nisu otvarale vatru
ni iz pe{adijskog ni bilo kakvog drugog oru`ja na {irem prostoru Sarajeva. Povodom emitovanih snimaka navodnih eksplozija u centru Sarajeva sigurni smo da se radi o perfidnom propagandnom podmetawu, sra~unatom na
unutra{we i me|unarodne efekte ba{ u ovom momentu, i to podmetawu koje
je jo{ perfidnije od navodnog bombardovawa Banskih dvorova, Dubrovnika
i sli~no.
Novinar: [ta je to slobodno i nezavisno novinarstvo i u kojoj zemqi
sveta tako ne{to uop{te postoji. Mo`da u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, ~ije su vode}e TV i radio mreè, ukqu~uju}i i najuticajnije listove, puna tri meseca optuìvale Srbe za masakr civila u ulici Vase Miskina u Sarajevu, znaju}i da je taj zlo~in naru~io kabinet Alije Izetbegovi}a. Kao {to
je poznato, nakon ovog doga|aja uvedene su sankcije protiv srpskog naroda, a
istinu je tek pre desetak dana obelodanio britanski Indipendent. U stvari, istina je, prisetimo se, predo~ena odmah i to od strane Televizije Srbije, ali je voqom bogatih i silnih u svet oti{la la`.
Novinar B92: Ratna propaganda koja se {irila na svim medijima bila je
najopasnija na televiziji. Umesto novinarske nepristrasnosti, reporteri
Televizije Beograd koriste govor mr`we.
Novinar: Sve {to se ju~e i danas doga|a u Bosni i Hercegovini, najavqeno je preksino} u Mostaru. Odmah posle pregovora o miru, a samo pet minuta
pre ve~erweg klawawa uo~i Bajrama, kasarna Severni logor je razneta najve652
}om diverzijom u ovom ratu. Po zamisli organizacija pripada usta{ama, po

metodu Yihadu, po svireposti i jednima i drugima. To je prvo predstavaqawe
Yihada na prostor Evrope.
Radivoje Gruji}, dopisnik Ve~erwih novosti: Dana{wi dan na mostarskom frontu, do ovog na{eg javqawa, protekao je u relativnom miru, bez ve}ih oruànih provokacija. Me|utim, usta{e na pojedinim sektorima i daqe
nasr}u, ali nema sumwe, vi{e nemaju snagu za op{tu ofanzivu. Naime, prema
vojnim izvorima neprijateqske diverzantske grupe odustaju od poku{aja ubacivawa na oslobo|enu teritoriju grada na Neretvi. Posebno zabriwavaju vesti o sudbini Srba na podru~ju Ra{ke gore i Bogodola, gde je prema nekim informacijama, tako|e, iz vojnih izvora, do{lo do stravi~nog pokoqa dve do
tri stotine Srba i uni{tewa wihove celokupne imovine. Ponovio se, po
svemu sude}i, zlo~in kakav su usta{e u samrtnom ropcu u~inile daleke 1944.
godine.
Ratko Dmitrovi}: Meni je jako smetalo Milovo saop{tavawe na Radioteleviziji Srbije u to vreme, ovo sad da ne govorim, ovo je dno dna, i poku{avao sam da razgovaram sa qudima koji su urednici, ja nisam bio urednik. Ja sam
bio samo komentator na RTS-u i nisam ure|ivao nijedan segment programa i
molio sam ih da se ne{to uradi da se u|e u medijski rat, da se napravi taktika i da Srbi po~nu da ga vode preko svog najja~eg medija, to je televizija. Medijski rat, oni ga nikad nisu vodili. Ova je bila jeftina strana~ka propaganda, to {to su oni radili, to je bila katastrofa. Tad sam kao ~ovek nepoèqnog prezimena bio u vojsci Republike Srpske od 1993. godine, tamo sam imao
jako dobru priliku da se uvjerim, da se uvjerim kako mediji, odnosno, dnevnik
moè da ~ovjeka dovede iz neke normale, da kaèm do histerije pojedinca, a
to se tako, naravno, odslikava i na mase. Kad recimo, poslije dnevnika, srpske Radio-televizije, nakon izve{taja sa rati{ta, qudi koji su normalno
igrali karte sa mnom u vojni~kom {atoru, odjednom po~nu da ska~u, da vri{te, da urlaju vidite vi {ta oni nama rade.
Kad do|e{ u jednu situaciju kao {to je rat i ode{ na front, ima{ snimateqa i eventualno ima{ tonca, i na|e{ se na frontu i zna{ da dolazi{
iz redakcije Televizije Beograd, i iz Televizije Zagreb, i iz Televizije Sarajevo i da ne sme{ da pre|e{ ratnu liniju. Dakle, ti si na strani onog dela
fronta u kojem se ose}a{ bezbednim i na toj strani, kada padne mina, ti reaguje{ kao ~ovjek. Oko mene su padale mine, ja znam {ta zna~i osje}ati so u
ustima dva sata nakon {to padne mina na 30, 40 metara. I ako padne deset mina, pedeset mina, i ubije nekoliko qudi, ti automatski reaguje{ kao ~ovek
gledaju}i te le{eve me|u kojima ima i dece, i reaguje{, izve{tava{ na na~in
kako se to od tebe ne o~ekuje, nego kako se o~ekuje od tebe kao ~oveka koji je
proìveo jednu traumu prisustvuju}i ubijawu qudi. I, naravno, ne moè{ da
pre|e{ na drugu stranu i da isto to zabeleì{, jer }e{ biti ubijen na drugoj strani.
653
Rada \uki}: Vjerski rat u Sarajevu sve vi{e poprima obiqe`je zvjerskog. Danas je nad civilnim stanovni{tvom u strogom centru grada, koji kontroli{e muslimanska strana, izvr{en stravi~an zlo~in. Prema podacima
Centra slu`be bezbjednosti 8 lica je poginulo i 65 raweno u ulici Mar{ala Tita, ispred zgrade Narodne banke. S obzirom da se na snimcima vidi da
se radi o povredama dowih ekstremiteta, stru~waci za eksplozive tvrde da je
do nesre}e do{lo aktivirawem nagaznih mina. Muslimanska strana kaè da
je uzrok nesre}e granata koju su uputili Srbi. Srpski izvori su to demantovali tvrde}i da se radi o potpuno istom muslimanskom scenariju kao kod nedavnog zlo~ina u ulici Vase Miskina. Samo pro{li put povod za masakr nad
civilima bila je konferencija o Bosni i Hercegovini u Lisabonu, a ovoga
puta sastanak Alije Izetbegovi}a sa generalom Mekenzijem, koji i daqe insistira na primirju zbog deblokade aerodroma. Sve televizijske ekipe zatekle su se istog trenutka na mjestu nesre}e, koje je udaqeno od Televizije Sarajevo oko 10 kilometara, {to ve} samo po sebi dovoqno govori.
Andrej Nikolaidis: Radi se samo o tome da su oni sa RTS-a vrlo dobro
znali da }e la` biti uvjerqivija ako navedu {to vi{e ~iwenica, pod navodnicima ta posqedwa rje~. Mnogi od toposa koji se pomiwu jednostavno ne postoje, a najflagrantije je bilo kada je gospo|a, ili gospo|ica, rekla da se Radio-televizija, sarajevska, nalazila 10 kilometra od mjesta nesre}e. Samo
Sarajevo nema prakti~no 10 kilometara po duìni, a televizija se nalazi bukvalno na dva do tri kilometra od tog mjesta.
Rada \uki}: U Sarajevu je no}as zapaqena vje}nica, univerzitetska biblioteka. Sre}na je okolnost {to je neprocjewivo blago doma}e i svjetske
kulturne ba{tine iz we iseqeno jo{ prije dva mjeseca. Te{ko je utvrditi kako je poàr izbio. Ta~no je da su se no}as u neposrednoj blizini na obroncima Trebevi}a odvijale jake borbe. Nas vi{e izvje{ta~a iz Sarajeva gledali
smo danas zgradu vje}nice sa najblièg lokaliteta, ali nismo vidjeli na woj
o{te}ewa od granata. Posmatraju}i zgradu vje}nice uo~ili smo da na woj nema spoqnih o{te}ewa, da se plamenovi poàra viju na nekoliko razli~itih
mjesta u unutra{wosti zgrade. Sve ukazuje da se radi o novoj manipulaciji muslimanskih vlasti, sli~noj onom paqewu guma u Dubrovniku koju smo ve} nekada gledali.
Milan Mar~eta: Pa, i to je bio na~in, da se, kako smo malopre rekli, podigne moral. U stvari, moral se diè i mr`wom.
Novinar: Jo{ jedna informacija koja govori o svoj gnusobi ovoga rata i
o dimenzijama zlo~ina {to se ~ine nad srpskim narodom. Naime, na srpskoj
teritoriji su zelene beretke protjerale oko stotinu djevojaka Srpkiwa koje
su Alijini bojovnici prethodno silom odvodili u javne ku}e. Djevojke su
trudne i po{to na Romaniji i srpskom djelu Sarajeva nema mogu}nosti za adekvatnu medicinsku pomo}, mora}e se potraìti spas za ove nesretne ène,
negdje van Srpske Republike. Ho}e li slobodoqubiva Evropa i puritanska
Amerika podi}i svoj glas protiv ove vrste kaqawa qudskog dostojanstva i
zlo~ina nad civilnim stanovni{tvom, ostaje da se vidi.
654
Andrej Nikolaidis: Rje~nik mr`we je bio prilago|en nivou populacije. Mislim da se to desilo sa RTS-om i uop{te sa jo{ nekim medijima u Srbiji i Jugoslaviji i uop{te sqede}e, da su do jednog momenta oni gradili javno mwewe, a da su nakon jedne ta~ke oni postali taoci javnog mwewa. Jer, ako
jezikom mr`we zaista stvorite mr`wu, posle imate objektivan problem kako to da ublaìte.
Novinar: A za sutra meteorolozi predvi|aju i daqe sun~ano i toplo vreme.
Dragan Kriva}evi}: Dobro ve~e, po{tovani gledaoci, iz studija Televizije Novi Sad. Kao {to ste ~uli, sem nastavka lepog i sun~anog vremena, na
pragu ove jeseni 1992, vesti o sino}nim i dana{wim doga|ajima su u drugom
svetlu. Zapadni mo}nici iz Evropske zajednice i Saveta bezbednosti, dosledno ostvaruju svoj pakleni scenario totalne me|unarodne izolacije Savezne Republike Jugoslavije. Istinu i argumente ne prihvataju. Wihovi ciqevi su jasni. Srbiju i srpski narod èle da bace na kolena, primoraju ih da zajedno sa Crnom Gorom, kao jedinim naslednicima Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, kle~e}i mole za prijem u ~lanstvo Ujediwenih
nacija. Naravno, kupovina te ulaznice te{ko da }e biti mogu}a bez ispuwewa wihovih uslova, ucena koje }e postaviti.
Slobodan Milo{evi}: Oni koji nam preporu~uju da se povijemo, da se sagnemo, neka se povijaju i sagiwu sa svojim istomi{qenicima. Srbija se ne}e
ni povijati, ni sagiwati, ve} }e svakome mo}i uvek uspravno da pogleda u o~i,
jer samo ravnopravni sa svojim okruèwem, nezavisni i slobodni mi moèmo uspe{no da se razvijamo.
Novinar: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. No}a{wi mirovni pregovori u Wujorku zavr{eni su onako kako su me|unarodni pregovara~i i èleli.
Dobijawem Izetbegovi}evog potpisa, Vens i Oven ostvarili su drugi deo
svog strate{kog plana, da Srbe pred svetskom javno{}u prikaù kao krivce
za neuspeh mirovnih pregovora o Bosni. Vo|a Srba, doktor Karayi}, digao je
glas protiv nepravde, jer zapadni mirovwaci nisu pokazali voqu da uvaè
bilo koji od wegovih argumenata i predloga. Kad god su Srbi prihvatili i
ispuwavali zahteve zapadnih zemaqa, one su im uzvra}ale novim ultimatumima i kaznama. Krajwi ciq je, dakle, razdvajawe Crne Gore i Srbije, i komadawe Srbije. Uslov za po~etak te operacije jeste pristanak Karayi}a da potpi{e bosanske mape krojene u Wujorku. Taj plan remete im za sada jedino Srbi
i zbog toga su, ma {ta se de{avalo, oni jedini krivci.
Upravo ovih dana Srbima se preti, kako ste i sami rekli, novim sankcijama, ~ak i vojnim akcijama, kakav je va{ komentar svega toga?
Dr [e{eq: Pa, Srbin nikada nije podlegao bilo ~ijoj pretwi. I ovoga
puta Srbi }e ostati mirni, hladni i spremni za sva isku{ewa. Zapadu treba
jasno staviti do znawa da na{u politiku ne}e krojiti ni u Va{ingtonu, ni u
Londonu, ni u Parizu, ni u Bonu, na{a }e se politika kreirati iskqu~ivo na
srpskoj zemqi i da srpski narod ostaje jedna jedinstvena celina. Na{a srpska sudbina je zajedni~ka i zajedni~ki }emo je deliti.
655
Slobodan Milo{evi}: I ne}e o budu}nosti ove zemqe i ovog naroda odlu~ivati belosvetski politi~ari, nego }e ovaj narod sam odlu~ivati o sebi.
Ratko Dmitrovi}: To nije teorija zavere, ali je on apsolutno podràn od
Vatikana. Vatikan je prvi koji je priznao Hrvatsku, i, naravno, da moèmo govoriti, opravdano, o podr{ci. Ako su videli, dakle, da Tu|man kao takav zna
savr{eno {ta ho}e, oni }e igrati na wega. Milo{evi} ne zna {ta ho}e, ja i
danas tvrdim da Milo{evi} ne zna {ta }e da radi za deset dana. On nema nikakav plan. Zna~i, nemaju ni Srbi plan. I to nije zavera, nego jednostavno odnos prema Srbima, prema narodu koji ne zna {ta ho}e.
Milan Mar~eta: Ne moè svjet biti protiv jednog naroda. To bi bilo
ovako malo glupo, ali protiv neke politike, protiv nekog rukovodstva je
sigurno.
Stefan Gruba~: Bombe ba~ene na Srbe kod Gora`da pogodile su zgradu
Ujediwenih nacija u Wujorku. Sjediwene Dràve, glavni inicijator napada
na srpske poloàje, razorile su, u stvari, Ujediwene nacije, u nameri da preuzmu ulogu gospodara mira i rata u svetu. Time je mo`da otpo~ela era modernog kolonijalizma, kolonijalizma 21. veka, a svaki kolonijalizam, pa i ovaj,
podrazumeva genocid. Naàlost, prvi genocidni akt, kod novog kolonijalizma izvr{en je nad srpskim narodom. Bez obzira {to su ga|ani vojni poloàji, stradawe civilnog stanovni{ta celoj stvari daje genocidnu dimenziju.
Dobrica ]osi}, predsednik SRJ: Re~ je o jednom totalnom ratu koji se
vodi protiv na{eg naroda, totalnom ratu. Nad nama se vr{i fizi~ki genocid i istrebqewe, duhovni genocid i moralni genocid uni{tavawem na{e
celokupnosti. Vodi ga vojska, vodi ga policija, vodi ga crkva, vode ga mas-mediji, vodi ga ~itav jedan svet koji je ujediwen oko tog koji je zainteresovan da
taj rat dobije ili da mi taj rat izgubimo. Verujem da je prva stvar u~initi sve
da se odbrani istina. Mi moramo re}i tom svetu da je ovo vreme stida, vreme
laì i da se u tom vremenu stida i laì ne biraju apsolutno nikakva sredstva da se jedan narod duhovno poni{ti. U tom duhovnom genocidu nad na{im
narodom ~esto jedna cela civilizacija u sredstvima, takozvanim, energijama,
takozvanih ... mas-medija koji tu civilizaciju ~ini izuzetnom.
Andrej Nikolaidis: Ne samo da su zapadne zemqe protiv nas, nego on to
defini{e ~itava jedna civilizacija je protiv nas. Najgore u svemu tome je
{to gospodin ]osi} nas izmje{ta iz te civilizacije, a o~igledno da se radi
o zapadnoj civilizaciji, a ukoliko nismo dio te civilizacije, onda je pitawe
dio smo ~ega? Znate, ako nismo isto~na Evropa, da li smo zapadna Azija ili
gdje mi zapravo pripadamo.
Slobodan Milo{evi}: @elim da ovde ispred spomenika kosovskim junacima kaèm da se Srbija ne}e dati. Srbija je kroz svoju istoriju zaduìla ~itavu Evropu svojom borbom protiv osvaja~a, jer je bore}i se za svoju slobodu,
{titila i one zemqe koje danas ta ista prava osporavaju na{oj Republici i
na{em narodu. Mi smo danas izloèni ogromnim pritiscima, ali mi pod
tim pritiscima niti }emo dati svoju zemqu, niti }emo dati svoj narod. Mi
656
imamo pravo, ono isto, koje imaju svi dugi narodi Evrope u koju i mi ravnopravno spadamo i u kojoj samo ravnopravni, a nikako kao sluge, ne èlimo da
budemo.
Nenad Veli~kovi}: Mislim da je to ipak malo paranoi~no. Naravno da
ne vjerujem da uop{te postoji takve velike zavjere. Mislim da postoje neki
veliki interesi, da onda kad se ve} defini{e i pojavi taj interes da onda qudi, u konkretnom slu~aju qudi na Zapadu, rade sve da bi {to je mogu}e boqe
ostvarili svoj interes kojem su se na{le na putu Srbija i Jugoslavija. Prirodno je da u~ine sve da do tog interesa do|u tako {to }e smetwu nazvanu Srbija ukloniti. Ne mislim da je to zavjera, mislim to je ne{to {to rade Srbi
jedni drugima u Srbiji, Jugosloveni u Jugoslaviji, ovdje u Sarajevu. Mislim
to qudi rade jedni drugima.
Ratko Dmitrovi}: Etni~ko ~i{}ewe u ovom ratu su radili svi. To je nesporno i suludo je kad ~ujem ~oveka koji kaè da je samo jedna strana ili dve
radile, a tre}a nije. Svi su radili. U ratu ne postoji ~ista strana, ne postoji ni ~ist rat, niti postoji besmislen rat. Kad ~ujem za nekoga da kaù u Beogradu, vo|en je, kaù, ovaj besmislen rat. Nema rata bez smisla. Svaki rat
ima svoju unutra{wu motoriku, ima smisao.
Novinar: Ovaj rat osta}e upam}en po etni~kim ~i{}ewima u kojima su
civili ubijani, proterivani ili odvo|eni u koncentracione logore. Zara}ene strane bri`qivo su skrivale mesta, broj i postupke prema zarobqenicima. U tome su imale svesrdnu podr{ku nacionalnih televizija koje su ne
priznaju}i zlo~ine sopstvene strane isticale krivicu one druge.
Gospodine Karayi}u, ako ste na liniji, ako nas ~ujete, dobro ve~e, zamolio bih vas za komentar o navodnim logorima u kojima Srbi maltretiraju
Hrvate i muslimane.
Radovan Karayi}: Dobro ve~e, ja vas ~ujem dobro. Mi smo pozvali novinare iz Velike Britanije u toku na{eg boravka u Londonu da posjete svako
mjesto koje je inicirano kao mjesto koje ima koncentracioni logor. Oni su
bili u ~etri mjesta u Srbiji, ukqu~uju}i Loznicu. Bili su na Palama gdje bi
trebalo da postoji logor. Uvjerili su se da ih nema. Vidjeli su jedan zatvor
za kriminalce i ratne zarobqenike u Kuli koji je vrlo pristojan, i oti{li
su. Danas su bili u posjeti u Krajini. Mislim da su tamo vidjeli Omarsku i
zatvor u Prijedoru, a mi drìmo otvorenim svaki kutak Srpske Bosne i Hercegovine za sve me|unarodne institucije.
Novinar B92: Srebrenica, mali grad u isto~noj Bosni, u kome je progon
civila bio najmasovniji, osta}e trajni simbol etni~kog ~i{}ewa.
Novinar: Da li je deo zapadne {tampe po~eo kona~no objektivno da izve{tava o doga|ajima u Srebrenici. Francuski listovi koji su odlagawe evakuacije izbeglica iz Srebrenice danima tendenciozno koristili za svakojake optu`be protiv bosanskih Srba, kona~no danas saop{tavaju celu istinu o
perfidnoj igri muslimana. Odbijawe lokalnih vlasti da dozvole odlazak civilnog stanovni{tva iz Srebrenice dovelo je do toga, ocewuje francuska
657
{tampa, da su muslimanske izbeglice prakti~no postale taoci sopstvenih

lidera. Dopisnik {panskog El Paisa tvrdi da muslimanske vlasti ne dozvoqavaju evakuaciju dece, rawenika i bolesnih iz Srebrenice.
Danas smo u situaciji, po{tovani gledaoci, da prikaèmo i ekskluzivne
snimke Televizije Rojters iz centra Srebrenice. Vide}ete na koji na~in samozvani muslimanski lideri spre~avaju gra|ane da u|u u kamione UNPROFORA.
Komandant mirovnih snaga u Bosni i Hercegovini, Filip Morion otputovao je iz Sarajeva u Srebrenicu. Wemu }e se prikqu~iti i kanadski plavi
{lemovi. Evakuacija 10.000 rawenika, bolesnih èna i dece trebalo je da se
obavi u utorak, ali su to spre~ile lokalne muslimanske vlasti. Tamo{wa komanda uslovila je izbavqewe civila zahtevom da se u Srebrenici rasporedi
kanadski bataqon UNPROFORA i da se raweni muslimanski borci evakui{u vazdu{nim putem. Glavni {tab Vojske Republike Srpske saop{tio je da
muslimanima ne preti opasnost od srpske vojske, ve} od wihovih ekstremista
koji im oru`jem zabrawuju da iza|u iz Srebrenice. Muslimanski ekstremisti na podru~ju Srebrenice, kaè se u saop{tewu, ubijaju one koji organizuju demonstracije i otvoreno se bune protiv kriminalnog oruànog nasiqa.
Vladimir Mitri}, TV NS: Humanitarna pomo} u Srebrenicu i Bratunac, koju vozi UNPROFOR, stigla je danas u 10.30 minuta u Quboviju, do mosta na Drini. Srbi u Bratuncu ne èle pomo}, ali ne dozvoqavaju da ode u
Srebrenicu koju kontroli{u muslimani. Za{to.
Masa: Samo nazad, samo nazad.
Neka èna: Izginula su nam djeca, sin mi je poginuo i pustiti sad da mi
hrane du{mane, kom{ije usta{e, genocid su vr{ili nad Srbima, klali,
{trojili, da izvinete, o~i vadili i sad treba da ih pustimo da ih nahrane da
poginemo i mi.
Neka èna. Moj sin jedinac od 22 godine, poginuo je. Ne}u vi{e da vidim
da neko do|e da ide usta{ama. Usta{e su zapalili na{u ku}u da skroz izgori
i popalili, poàrili i pobili sve ostalo.
Novinar: Ko je vama nastradao?
Neka èna: Nastradala mi je k}er od 17 godina, nastradao mi je ~ovjek i
to je. I opet da pustite da i ovi postradaju je li? Ne}ete pu{tati vi{e!
Neka èna: Stradao mi je sin jedinac na Petrovdan, pa da ih pustim? [ta
da radim, ja nemam jo{ jednog sina i wega sam sa 25 godina sahranila.
Nenad Veli~kovi}: [ta zna~i rje~ genocid? Mislim da je jako karakteristi~no za ratove koji su se ovdje vodili, da smo svi mi po~eli da poprimamo leksiku televizije i novinara, da upotrebqavamo rje~i kojima ne znamo
zna~ewe. Ja sam gledao ovdje danas prilog gdje ène, ne znam wih 4 ili 5 prona|ene od strane televizije u svom bolu i posa|ene u prvi red me|u te qude,
a i slikane, upotrebqavaju ne svoje rije~i, ne svoje misli, nego misli nau~ene od televizije.
658
Novinar B92: Televizija Srbije ostala je tada du`na da odgovori na pitawe, gde je nestalo na hiqade qudi koji su pripadali istom gradu, ali drugom narodu, bosanskim muslimanima.
Zlatan Karamarkovi}: Bojim se da se sve ovo pod izvjesnim okolnostima,
zaista moè ponoviti. Sad kako ja ìvim u Bawaluci, kako kontaktiram sa
qudima, osje}am da su qudi jednostavno sve to zatomili negdje duboko u sebi,
da i daqe smatraju da je sve {to je ura|eno, bar sa srpske strane, da je sve bilo korektno. Dakle, da su se qudi branili, a to {to je recimo u Srebrenici
ubijeno 6 i 8 hiqada qudi, {to je u Prijedoru nastradalo, mo`da isto toliko, jednostavno se obrazlaè time da su Srbi pobjedili. Logikom stvari da
je to bilo nu`na posledica rata.
Novinar B92: 27. oktobra 1992. Sajrus Vens i Dejvid Oven, kopredsednici mirovne konferencije o biv{oj Jugoslaviji, izloìli su svoj plan za budu}u podelu Bosne i Hercegovine. Prema tom planu, ova Republika zadràla bi suverenitet i bila bi podeqena na oblasti sa visokim stepenom autonomije. Otpor koji su vo|e bosanskih Srba pruìli ovakvom predlogu imao
je upori{te u politi~kom vrhu Srbije, ~ije stavove prenose komentatori
najmo}nijeg medija.
Ratko Dmitrovi}: Na razvijenom i takozvanom slobodnom Zapadu postoje dva principa koji su nezamenqivi, princip slobodnog izbora i pravilo o
nedodirqivosti privatne svojine. Trenutni gospodari sveta uskra}uju jedino Srbima pravo da koriste pomenute principe. Preko plana koji su sro~ili Vens i Oven, otvaraju se vrata za etni~ko ~i{}ewe Srba u biv{oj Bosni
i Hercegovini. Naime, prema vlasni~kim kwigama, Srbi u privatnom vlasni{tvu imaju 64 odsto teritorije Bosne i Hercegovine. Vens i Oven se hvale da su ponu|enim mapama Srbima oduzeli 20 odsto teritorija i da to smatraju uspehom u svojoj mirovnoj misiji. Ovaj dubl ide daqe, pa plivaju}i u cinizmu, tvrdi kako je u interesu srpskog naroda da Radovan Karayi} potpi{e
mape kao da Srbi i Karayi} ne znaju {ta je wihov interes.
Mape Vensa i Ovena re{avaju, sa wihovog stanovi{ta, srpsko pitawe u
Bosni i Hercegovini, ali i pitawe Srba u Krajini. Wihovim potpisivawem
Srbi izvan Srbije izvr{ili bi nacionalno samoubistvo. Odvojeni od matice, Srbima bi preostao gorak izbor, da pre|u na katoli~anstvo, odnosno
islam ili da se isele.
Novinar B92: Sli~ne poruke bile su upu}ivane i narednih nekoliko meseci, sve dok vlasti u Srbiji na pre~ac nisu odlu~ile da Vens-Ovenov plan
mora da se podrì. Taj zaokret usledio je posle pretwi svetske zajednice da
}e sankcije prema Srbiji biti jo{ o{trije, a vojna intervencija protv bosanskih Srba jo{ izvesnija. Drugog maja, pod pritiskom iz Beograda, Radovan
Karayi}, u Atini uslovno potpisuje plan. Potpis }e biti punovaàn samo
ako to potvrdi Skup{tina Republike Srpske. Skup{tina je odràna samo
tri dana kasnije, 5. maja na planini Jahorina iznad Sarajeva.
659
Radovan Karayi}: Plan koji je vama dobro poznat u osnovi je katastrofalan. Taj plan nama negira pravo na samoopredeqewe, negira nam pravo na
dràvu koju smo mi stvorili sopstvenim snagama i odbranili i zahtjeva od
nas da se vratimo u Bosnu i Hercegovinu, pri tome nam daju}i na raspolagawe, kao ve}inskom narodu, tri provincije koje u osnovi iznose 43 posto
teritorije iako mi, kao ve}inski narod, ìvimo na 64 posto teritorije Bosne i Hercegovine.
Dobrica ]osi}: Ja se pred vama ne ose}am poraènim. Ja vas ne vidim poraène. Ja ne èlim da vas vidim, nit vas vidim nesre}nima. Vi ste pobednici bra}o. Vi ste u~inili podvig koji je podvig veka. Vi ste srpskom narodu obezbedili novi istorijski put, put ka oslobo|ewu i ujediwewu, naravno,
pod novim uslovima i pod novim okolnostima. I nemojte danas ovdje, na ovom
mjestu vi sa toliko napora, toliko herojstva, vi koji ste odbranili svoja vekovna ogwi{ta i stani{ta, svoje ku}e i svoju decu, svoj identitet i stekli
pravo da ìvite kao slobodan i narod dostojan ovoga veka i budu}nosti, nemojte se osje}ati poraèni.
Slobodan Milo{evi}: Da li plan predstavqa postignuti ciq? Naravno da ne predstavqa, ve} je pitawe da li predstavqa put ka kona~nom ciqu. U
mnogo ~emu je postignut, ali ne do kraja, a da predstavqa put ka kona~nom ciqu naravno da predstavqa, ali se treba pomu~iti, malo vi{e glavom, i malo
vi{e pame}u, a malo mawe krvi proliti, a mislim da to treba da bude prednost, a ne mana. I na kraju èlim da vam kaèm, za narod se, i molim vas to
zapamtite, za narod se sve mora `rtvovati osim naroda, ne moète `rtvovati narod i nemate na to pravo, ni kao Skup{tina ni bilo ko.
Milan Mar~eta: Kad slu{am Milo{evi}a i one rije~i, koje je rekao na
onim skupovima, ja bih se sada da sam na wegovom mjestu stidio.
Novinar B92: Ubedqivom ve}inom glasova Skup{tina Republike Srpske donosi odluku kojom se povla~i Karayi}ev potpis iz Atine, a zakqu~ak
da se raspi{e referendum zna~io je odbijawe Vens-Ovenovog plana. Bio je to
po~etak raskola izme|u Karayi}a i Milo{evi}a koji }e kulminirati avgusta 1994, kada bosanski Srbi odbijaju da potpi{u mirovni plan Kontakt grupe. Reìm iz Beograda ka`wava ih prekidom ekonomskih i politi~kih odnosa. Bile su to sankcije na Drini, sankcije Srba protiv Srba.
Nenad Veli~kovi}: Ja zaista ni dan danas ne znam, volio bih da sretnem
nekoga ko bi mi rekao {ta je zapravo bio ciq tih Srba, jer ih ima i na drugoj strani, {ta je bio wihov ciq. Kad bih znao {ta je bio wihov ciq onda bih
znao i da li su se oni tada mogli osje}ati kao pobjednici ili ne. Ni dan danas ne znam {ta su oni zaista sve htjeli sa onim {to su uradili i {to nisu
uradili, {ta su oni htjeli i ne samo ti Srbi u Bosni, nije mi uop{te jasno
{ta su Srbi od kraja Jugoslavije, {ta su oni zaista htjeli.
Novinar: Ovo je moj novi drugar Cvetko, na brdima iznad Skelana sa wim
me upoznao rat, a boqe da nije na takav na~in. Do rata Cvetko Risti} je tu
ìveo i imao sve, a danas ima samo 14 godina i ni{ta vi{e i nikog vi{e.
660
Subota, 16. januar 1993. u sedam izjutra. Tog dana su muslimanske jedinice
napale wegovo selo. Ubijeni su majka Ivanka, otac Novak, sestra Mitra, o
starijem bratu ni traga ni glasa.
Cvetko Risti}, tek da se ne zaboravi, jer sudbina jednog malog de~aka,
sudbina je jednog malog naroda.
Andrej Nikolaidis: Pa tu je televizija u najboqem poloàju zato {to se
suo~ava sa pojedina~nom qudskom tragedijom i svako va{e oponirawe tome
vas diskvalifikuje kao nekoga ko je nehuman.
Novinar: Pred ovim domom se ~eka sa nadom da se svoj mili do~eka. Iz
kog ste vi sela?
Devoj~ica: Kamenica. O~ekujem oca.
Novinar: A ko ima ovde sa vama.
Devoj~ica: Tetka, majka mi je ku}i stalno, ne dolazi, prevr}e le{eve,
ni{ta.
Novinar: Prepoznato je 29 od ukupno 38 civilnih `rtava. Danas su sahraweni u zajedni~ku grobnicu u Zvorniku, a desetak u svojim zaseocima oko Kamenice. Krici, jauci, suze uz skameweni bol. Vladika tuzlansko-zvorni~ki
Vasilije i vrawanski Pahomije sa ostalim sve{tenicima drè opelo.
Ratko Dmitrovi}: Izazivalo je stra{ne reakcije jer se radi o najdubqem
ose}awu i najteèm ose}awu gubitka nekoga ro|enog, da li to bio otac, majka, sestra i ono najstra{nije dete, i samim tim {to vi ukqu~ite kameru, snimite to i pu{tate to je veliki uticaj na ~oveka koji prosto nema odbrambeni mehanizam da se od toga odbrani. I onda dolazi do delovawa vezanoga sistema spojenih posuda, pa to rade ovi u Beogradu, i ovi u Zagrebu, rade i u Sarajevu ili u Qubqani kad se vodio onaj blic rat u Qubqani, odnosno u Sloveniji, gde sam ja tako|e bio. Ako se sa~eka, bilo je i takvih direktiva i nastojawa i izvana, pre svega od Stoltenberga, Karingtona i kako su se zvali ti
posrednici, da se poku{a spustiti tenzija, i igrom slu~aja znam za to. I onda se u jednom mediju spusti ta tenzija, jedan ili dva dana miruje, ali onda, po{to svi prate sve, i sve programe, kaè: Ma {ta, veli, oni su sino}, jeste videli {ta su pustili? I onda oni drugo ve~e puste jo{ za, ne znam koliko posto, dakle, vi{e tih emocija, tako da to ide lan~ano, onda oni reaguju sutra i
to je vezano, i ta piramida se neprestano gradi.
Dragan Bera: Umjesto primirja, u Tesli}u nove `rtve. U napadima Alijine vojske iz vi{ecjevnih raketnih baca~a, iz pravca Te{wa, u centru Tesli}a poginula su dva dje~aka. Devetogodi{wi Marko Parovi} i Igor Jovanovi}, star dvanaest godina.
Otac: Kuku, joj majko, joj ajdemo ku}i, molim te, jao.
Dragan Bera: Dobro je...
Otac: Joj, mali mi se ovdje igrao, jao, usta{e su ga|ale, jao, osveti}u ga,
jao, zakleo sam se na mrtvom grobu, na grobu mrtvog sina, jao kuku meni, jao majkice moja.
661
@ena: ...devet godina moja mladost, moja radost, moj ìvot, Marko! Jao,
moje sve, Marko, kako }u, jadna, kako }u, sine? Joj, Boè, Boè ima li te, gde
si, Boè, ako te ima, pomozi.
Otac: Svet ne vidi, proklet bio, Amerika ne vidi, prokleta bila, joj Milo{evi}u, zlato moje pomozi nam, molim te!
Bijeqina, mart 1992. godine
Kupres, april 1992. godine
êmerno, april 1992. godine
Zvornik, septembar 1992. godine
Serdari, septembar 1992. godine
Dejton, novembar 1995. godine
Odjavna {pica
KASETA V000-4352
Neke vesti, ne pi{e koje televizije
Novinar: unato~ nastojawima legitimnih organa vlasti, prije svih
Izvr{nog vije}a Predsedni{tva op{tinske skup{tine i grupice saborskih
zastupnika SDP-ovaca, te policije i vojske izvr{nu su vlast u Vukovaru i
okolnim selima preuzeli naoruàni civili, pripadnici i hrvatskog i srpskog naroda i HDZ-a i SDS-a. Grad se tako nalazi u vi{estrukom okruèwu.
Qudi su, bez obzira na nacionalnu pripadnost, prepla{eni, boje se {to }e
im donijeti no}. Dio srpskog ìvqa u strahu od, kako kaù, mogu}e odmazde
HDZ-ovaca, sigurnost traì na drugoj obali Dunava. Tijekom cijelog dana
skelom je u Ba~ku preba~eno nekoliko stotina gra|ana, uglavnom èna i djece. Opskrba lijekovima i osnovnim prehrambenim namirnicama je oteàna,
no u samoposlugama je ipak danas bilo mlijeka iz osije~ke mlijekare.
Zbog barikada veliki broj qudi danas nije do{ao na posao. Nakon dana{we rasprave na osmoj vanrednoj sednici Op{tinskog izvr{nog vije}a i me|ustrana~kog dogovora odrànog, dodu{e, bez prisustva ~elnika HDZ-a i
SDS-a, te po primitku pisma Josipa Manoli}a, predsednika Republi~ke vlade s uputama za postupawe u ovoj kriznoj situaciji javnosti se obratio Stipel Obrin~evi}, predsednik vukovarskog Izvr{nog vije}a.
Stipel Obrin~evi}: U ciqu obezbe|ewa funkcionisawa legitimnih
organa sistema vlasti i provo|ewa mira, uspostavqawa reda, mira, sigurnosti gra|ana i za{tite dobara, obra}amo se gra|anima op{tine Vukovar, da u
te{kim trenucima isku{ewa daju svoj puni doprinos u nastojawu mirnog re{avawa problema. Da bismo obezbedili po~etne normalne uvjete ìvqewa
na na{em podru~ju potrebno je osigurati funkcionisawe i saobra}aja i protok qudi i roba. U vezi s tim mora se odmah izvr{iti uklawawe svih barikada na komunikacijama uz angaìrawe pripadnika Ministarstva unutra{wih poslova i koordinaciju i suradwu sa pripadnicima Jugoslovenske na662
rodne armije. Mole se sve politi~ke organizacije da podrè sprovo|ewe naredbe o uklawawu svih barikada u komunikacijama, te da svojim autoritetom
pomognu da organi vlasti, nosioci snabdjevawa prometa vr{e svoju funkciju, obezbede red, mir i sigurnost radnih qudi i gra|ana op}ine Vukovar.
Novinar: Malobrojnu grupicu op}inskih ~elnika i saborskih zastupnika koji u odsutnosti trpinskim barikadama izoliranog gradona~elnika Vukovara, Slavka Dokmanovi}a, deùraju u op}inskoj skup{tini poslije podne
posjetio je Jo{ko Mori}, pomo}nik ministra unutarwih poslova Republike
Hrvatske. Kada smo oko 17 sati napu{tali Vukovar, razgovori o iznalaèwu
putova izlaska iz krize jo{ uvijek su trajali.
Novinar: Tenkovi ne}e biti izvezeni iz kruga ,,\ure \akovi}a, niti iz
tvornice specijalnih vozila, poruka je koju su danas javnosti obznanili na
skupu u krugu tvornice radnici ,,\ure \akovi}a. Ujedno su uputili pisma
podr{ke gospodinu Tu|manu, Vrhovni{tvu, Vladi i Saboru i najavili da }e
hrvatski sindikat metalaca traìti razdruìvawe iz sindikata Jugoslavije, jer ne mogu biti u istom sindikatu sa metalcima koji ni{ta ne poduzimaju. Naum radnika podràli su ~elnici op}ine. To~no je da je rukovodstvo
tvornice poduzelo sve da tenkovi ne iza|u iz tvornice, ali je kod zahtjeva da
i vojnici napuste specijalna vozila do{lo do pucwave.
Miladin Horvatin, rukovoditeq Servisa specijalnih vozila: Poru~nik je naredio vojnicima koji su do tada bili u kamionu da iza|u van, da repetiraju svoje oru`je. Oni su to napravili, me|utim, na to je do{la jo{ ve}a
spontana reakcija radnika koji su po~eli na wih vikat, tako da je do{lo do,
rekao bih, pla{ewa jednog mladog vojnika koji je zapucao u zrak. Wemu se pridruìlo jo{ jedno, rekao bih, dva, iako su meni bili iza le|a, jedno dva automata. Ina~e sam nagovorio poru~nika da bi bilo najboqe, odnosno, prvo sam
poku{ao radnike umiriti i re}i da vojska nije ni{ta kriva za to, da oni samo vr{e naredbu, ali radnici nisu htjeli ni ~uti. Onda sam nagovorio ovoga
poru~nika da pokupi vojnike i da ode, da bi bilo najsigurnije. On se prvo bunio, me|utim, poslije ih je pokupio i oti{ao.
Novinar: Nakon odluke vojnopomorske oblasti da odobri vojnu za{titu,
radnici regionalnog vodovoda Sjeverne Dalmacije po~eli su s popravkom
skloni{ta uni{tenog pretpro{le no}i nad Obrovcem. Popravak }e trajati
najmawe tri dana, pa }e se stanovnici Obrovca do tada snalaziti kako tko,
dok Benkov~ani imaju ne{to vode iz izvori{ta Kahma, a Zadrani iz Bokaqi{kog blata. U Zadru ni danas nije mirno. Nakon prosvjeda sredwo{kolaca
koji su, predvo|eni profesorima, odràli zbor podr{ke hrvatskom Vrhovni{tvu, potpisivane su peticije za mir i protiv ~etni~kog terora. Osnovan
je i op}inski {tab za djelovawe u izvanrednim prilikama koji se oglasio
proglasom. Suzdrìmo se od samovoqnih i neprimjerenih postupaka, glavna
je poruka proglasa. S istom notom odràn je i skup u Biboqu. Na istom trgu
sa kojeg je prije dva dana na ve~ni po~inak ispra}en redarstvenik Franko Lisica, sada je upu}ena molba i poruka za red, mir i dostojanstvo.
663
Novinar: Skup u ime odbrane Bosne i Hercegovine i wene dràvnosti

uperen protivu ~etni~ke promocije u Sarajevu posluìo je ujedno i za prozivawe ~elnika Srpske demokratske stranke i za mahawe jugoslovenskim i bosanskohercegova~kim zastavama, i zastavama Stranke demokratske akcije i
Hrvatske demokratske zajednice, te ujedno za uzvikivawe parola i za i protiv, i za svirawe sirenama automobila, rekli bismo, tipi~no za bosanski
mentalitet, tipi~no za Bosance i Hercegovce, nenavikle na odvajawa, cijepawa i mr`wu.
Amer Bukvi}, predsednik MOS-a
a Jugoslavije: Jo{ jednom polaèm nadu,
ali tu je i upozorewe da nasiqe ne}e pro}i i da sve ima svoje granice.
Narod: Zakla}emo [e{eqa, zakla}emo [e{eqa, zakla}emo [e{eqa...
Dr Muhamed Filipovi}, potpredsednik MBO: Mi ne}emo zaklati [e{eqa, ali }emo ga spre~iti. Mi }emo spre~iti wega i wegove sqedbenike da
do|u u Sarajevo i uznemiruju ovaj grad. Danas se ovde skupila jedna strepwa,
jedno osje}awe nemira, osje}awe da se oko nas, iza na{ih le|a, pa evo i u na{oj sopstevnoj ku}i, sprema neko da nam zapali vatru, vatru mr`we, netrpeqivosti i me|usobnog istrebqivawa. [e{eq je kao udarni odred te ideje.
On je istureni odred onih koji èle da unesu (deo koji se ne razume) i revoluciju koja se temeqi na mr`wi.
Novinar: Na mitingu su pro~itani brojni telegrami podr{ke i odràni govori, a bili su pozvani, po rije~ima organizatora, ~elnici svih partija koje podràvaju suverenitet Bosne i Hercegovine.
Mostar
Novinar: Posledwih dana isto~nom se Hercegovinom {ire glasovi o pokretima naoruànih ~etni~kih grupa prema Stolcu i âpqini, {to je unelo neurozu, uznemirenost i samoorganizirawe mawinskog hrvatskog i muslimanskog stanovni{tva. Tim povodom danas je na~elnik regionalnog SUP-a
Mostar, Slobodan Boì}, izjavio za Radio Mostar, da se radi o glasinama i
dezinformacijama. Boì} je jo{ rekao da nema osnove za samoorganizirawe
hrvatskog i muslimanskog stanovni{tva, apeliraju}i pri tom na gra|ane da sve
{to im se u~ini sumwivim dojave miliciji, koja ovih dana poja~ano deùra.
Novinar: Najavqivani gra|anski rat je ve} na djelu, i sve se vi{e pokazuje u stilu izraènog srpsko-hrvatskog spora, sa refleksijama na ostale narode, kaè se u dana{wem saop{tewu Demokratske stranke socijalista Bosne i Hercegovine. Demokratska stranka socijalista Bosne i Hercegovine
traì od Skup{tine Bosne i Hercegovine da se hitno sastane i objedini
inicijative vezane za suverenitet Bosne i Hercegovine i wen poloàj u
okviru jugoslovenske zajednice i sa svoje strane doprinese mirnom re{ewu
aktuelne krize i osudi svaku upotrebu sile. Predlaè se i uvo|ewe moratorija na pregovore o budu}nosti zemqe dok se ne provedu vi{estrana~ki izbori za savezni parlament.
664
Novinar: Pitawe je dana kada }e se srpsko-hrvatski odnosi prenijeti na

Bosnu i Hercegovnu, re~eno je na konferenciji za novinare SSO Demokratskog saveza. S tim u vezi istaknuta je zabrinutost da Bosna i Hercegovina,
kao jedinstvena dràvna zajednica, vi{e ne postoji. Stranka smatra da je izraziti krivac za to postoje}i koncept vladawa Bosnom i Hercegovinom koji nam ne osigurava wenu suverenost i teritorijalnu cjelovitost. Mogu}nost razrje{ewa, istakako je Kadi}, moè biti samo u napu{tawu maksimalisti~kih nacionalnih ambicija uz u~e{}e saveznih organa i me|unarodne
arbitraè.
Novinar: Udruèwe novinara Bosne i Hercegovine upu}uje o{tar protest Vlade Hrvatske zbog stravi~ne torture koju su redarstvenici Ministarstva unutra{wih poslova i isqednici u Vinkovcima skoro 20 sati neprekidno sprovodili nad Predragom Kojovi}em, novinarom lista ,,Na{i dani. Fizi~ka i psihi~ka zlostavqawa, koja je preìveo novinar Kojovi}, nu`no zahtjevaju brzu i energi~nu istragu i ka`wavawe okrutnih aktera ovog
skandaloznog slu~aja, kaè se u saop{tewu Udruèwa novinara Bosne i Hercegovine. Udruèwe novinara zahtjeva od Vlade Hrvatske pokretawe istrage povodom zloupotrebe organizacije bosansko-hercegova~kih novinara.
Novinar: Ministarstvo informirawa Republike Hrvatske danas je u saop}ewu za javnost izrazilo àqewe zbog napada na dopisnika nema~ke Radio
televizije Be-De-Era, Marka Jo{ena, te spre~avawa ,,Aso{iejted presa i
,,Rojtersa, Du{ana Vrani}a i Marka Kujunyi}a u obavqawu profesionalne
zada}e. Po uvjeravawima Ministarstva unutra{wih poslova Republike Hrvatske, oduzeta oprema vra}ena je novinarima.
Novinar: Strana sredstva informisawa, koja i daqe pomno prate dramati~na zbivawa u Jugoslaviji, danas mahom u prvi plan stavqaju odluku Predsedni{tva Jugoslavije da ovlasti armiju da interveni{e kako bi sprije~ila
me|unacionalne obra~une. Rojters izvje{tava da je u skladu sa tom odlukom
vojska danas u{la u Vukovar kako bi onemogu}ila nove sukobe izme|u Srba i
Hrvata. Britanska agencija prenosi i ocijene posmatra~a da, bez obzira da
li }e ili ne izbiti rat u Jugoslaviji, posledwi doga|aji u svakom slu~aju u~initi jo{ teìm poku{aje {estorice republi~kih lidera da postignu sporazum o budu}nosti zemqe.
London
Britanski radio navodi da je sa pojavom demokratije u Jugoslaviji bilo
logi~no o~ekivati liberalizaciju sistema u odnosu na komunisti~ku pro{lost. Dogodilo se, me|utim, da je preovladao nacionalizam u gotovo svim
republikama i da upravo on stoji na putu svakoj vrsti progresa u Jugoslaviji,
isti~e Bi-Bi-Si. U op{irnom izve{taju o sukobima u Hrvatskoj, ameri~ka
agencija ,,Junajted pres interne{enel u prvi plan stavqa upozorewe Predsedni{tva Jugoslavije da }e Jugoslovenska armija djelovati na spre~avawe
daqe eskalacije nasiqa izme|u Srba i Hrvata.
665
Bon
Novinar ,,Noje kronen cajtung pi{e: Politi~ari Evrope snose odgovornost za `rtve gra|anskog rata u Jugoslaviji jer su komplikovanom stawu
u Jugoslaviji davali stra{no pogre{an zna~aj, kojim su samo dolivali uqe na
vatru. List precizira da su izjave tipa: ,,zainteresovani smo za jedinstvenu
Jugoslaviju, smatrane kao ohrabrewe od strane srpskih politi~ara. List
procijewuje da je sada vjerovatno kasno za posredovawe Evrope ili za evropske mirovne trupe. ,,Di pres tako|e smatra da se ni{ta ne bi postiglo ni sa
eventualnim mirovnim trupama Evropske zajednice.
Budimpe{ta
Novinar: Ma|arski dnevnik ,,Ma|ar yirlo objavquje na prvoj strani da
je gra|anski rat u Jugoslaviji ve} u toku, jer su sukobi i `rtve u Hrvatskoj postali svakodnevni. Ma|arska i weni gra|ani ne mogu biti ravnodu{ni prema onome {to se de{ava u na{em ju`nom susjedstvu, jer se jugoslovenska drama ti~e i Ma|ara u Jugoslaviji, a zabriwava i jugoslovenske mawine u na{oj
zemqi, upozorava dana{wi ,,Ma|ar yirlo u komentaru posve}enom zbivawima u Hrvatskoj.
Bio je ovo pregled strane {tampe o na{oj zemqi. Oko Jugoslavije, ina~e, danas se spore dvije susedne zemqe na vrlo direktan na~in. Austrija je
preko svog {efa diplomatije, Alojza Moka, predloìla da Evropa u re{avawu na{e krize stavi na raspolagawe grupu od tri ili ~etiri iskusne li~nosti koje bi se zaloìle za dijalog me|u zava|enim taborima u Jugoslaviji.
Pozivalo se tu i na dogovor sa Italijom. Italija je, me|utim, demantovala
vijest da je vlada u Rimu saglasna sa austrijskim predlogom. Prenosimo na{e
sporove i na susjede.
Novinar: Na zavr{etku posjete Iranu predsednik Predsedni{tva Bosne i Hercegovine, Alija Izetbegovi} je rekao da je iranski predsednik Ha{emira Sanyani podrào svestranu saradwu svoje zemqe sa Jugoslavijom, posebno na ekonomskom planu, a u tom okviru prije svega sa Bosnom i Hercegovinom. Hayam Uredslam Radsanyami imao je jutros kra}i susret sa Alijom
Izetbegovi}em, u ~ijoj je pratwi bio samo republi~ki ministar za me|unarodnu saradwu dr Haris Silajyi}. U razgovoru sa dopisnikom Tanjuga Alija
Izetbegovi} je ocijenio da je nedostatak finansijske podr{ke glavna smetwa unapre|ewu privrednih veza izme|u dvije zemqe. Dvije strane su se dogovorile i o tome da Bosna i Hercegovina kupi milion i po tona nafte. Detaqno je bilo rije~i i o nekoliko poslova koje bi firme iz Bosne i Hercegovine dobile u Iranu, prije svega u oblasti industrijske kooperacije, transfera tehnologije i investicionih radova.
Novinar: ... konsultirawe da li i}i na uvi|aj, uz ogradu i napomenu da sve
dobro opserviraju i tek onda odlu~e i odu na uvi|aj.
Slavko Degoricija: Imao sam uvjerewa od oba dva na~elnika policijske
uprave da su oni svi aktivnost usaglasili.
666
Novinar: Tenkovima je mjesto u kasarnama, odgovor je na pitawe novinara finske televizije o odnosu armije i MUP-a. Slavko Degoricija dodaje kako bi vojska zajedno sa MUP-om morala o~istiti nosioce terorizma sa hrvatskih teritorija, s tim da }e se vojska morati odrediti prema teroristima, budu}i da oficiri nièg ranga u nekim slu~ajevima ne slu{aju naredbe
komandi.
Slavko Degoricija: I mislim da }e se generalno Armija morati opredjeliti i javno odrediti u odnosu na Marti}eve i Babi}eve teroriste.
Novinar: Dopisnik ,,Doj~e vele i berlinske televizije pita za{to nije uhi}en ~etnik [e{eq dok je krstario po Hrvatskoj. Slavko Degoricija
odgovara kako su wegovi dolasci na na{e podru~je uvjek s one strane gdje ga
policija ne moè ~ekati, te da se sluì Bosnom za ulazak u Hrvatsku. Na kraju uspjevamo snimiti automobil potpredsjednika Stipe Mesi}a na koji je pucano ju~er oko dva sata ujutro, a u kome je bio samo voza~. Istraga je u tijeku.
Beograd
Zahtjev Saveznog javnog tuìoca Tuìla{tvu Hrvatske
Novinar: Savezni javni tuìlac, Qubo Prqota, zatraìo je u skladu sa
svojim oblastima od Javnog tuìla{tva Hrvatske hitnu informaciju o tome
{to je Tuìla{tvo poduzelo radi rasvjetqavawa posqedwih doga|aja u Hrvatskoj. Posebno se traì odgovor na pitawe kakve je krivi~noprocesne
radwe Republi~ko tuìla{tvo poduzelo u vezi s tim. Obavje{tewe o tim doga|ajima savezni je javni tuìlac tako|er zatraìo i od Saveznog sekretarijata za unutarwe poslove.
Novinar: I povodom najnovijih doga|aja u Republici te porasta napetosti i danas s mnogih strana stiù reagirawa u kojima se uz izraze zabrinosti
i èqe za mirno rje{ewe sukoba izraàva puna podr{ka hrvatskom Vrhovni{tvu. Sindikati Hrvatske poru~uju sqede}e:
Novinar: Tri najve}e sindikalne centrale Hrvatske na konferenciji za
novinare pozvale su svojih milion ~lanova da petominutnim prekidom rada
u sredu izraze podr{ku hrvatskom Vrhovni{tvu u stvarawu suverene demokratske Hrvatske i gra|anskim sindikalnim slobodama, a da osude nasiqe,
bezumqe, namjetnute podjele, uni{tavawe hrvatskog gospodarstva i naru{avawe pravnog poretka.
Mladen Mesi}, predsjednik KNSH-a
a: Konfederacija nezavisnih sindikata Hrvatske, Hrvatska unija sindikata i Savez samostalnih sindikata Hrvatske, pozivaju vas u srijedu 8. svibwa u 12 sati, zaustavite strojeve na pet
minuta za Hrvatsku. Uz zvuk tvorni~kih sirena i zvona neka tih pet minuta
organiziranog prekida rada u svim tvornicama, poduze}ima, trgovinama,
uredima, ustanovama i {kolama ozna~e na{e opredeqewe za puni gra|anski
i gospodarski suverenitet Hrvatske. Hrvatska jest i bi}e izraz voqe ve}ine
wenih gra|ana. S toga izraàvamo na{u potporu hrvatskom Vrhovni{tvu u
wegovim naporima da se izbori za mir demokratskim sredstvima, duboko
uvjereni da je to znak snage i dostojanstva, a ne slabosti i nemo}i.
667
Niko Guwina, glavni tajnik HUS-a

a: Pozivamo radnike Hrvatske da svoju snagu mjere strpqivo{}u i povjerewem u Vrhovni{tvo, te da ne prihva}aju podjele i pozive na nasiqe, jer budu}nost Hrvatske nismo naslijedili od
na{ih djedova, ve} smo je posudili od na{ih unuka.
Novinar: Ve} smo izvjestili o zbivawima u Vukovaru. No, {to se danas doga|alo u isto~noj Slavoniji? U toku dnevnika stigao je izvje{taj iz Osijeka.
Novinar: U Slavoniji i Barawi brojni su skupovi podr{ke Vrhovni{tvu Republike rje{avawu stawa u kriznim podru~jima. Radnici ,,\ure \akovi}a i ,,Slavonskog Broda poru~uju da ne}e dozvoliti izlazak novih
tenkova iz tvorni~kog kruga, a oko dve tisu}e radnika kombinata ,,Belu{}e
poru~uje Vrhovni{tvu da ustraje na mirnom i demokratskom razre{ewu krize i svojoj spremnosti u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta
Hrvatske. Istodobno i intelekutalci Vukovara sa ve~era{weg skupa pozivaju na suìvot. Kako smo saznali u osije~koj policijskoj upravi, jutros u pet
sati oslobo|en je patrolni brod i 11 pripadnika MUP-a koje su, kako smo javili, zarobila kod sela Gaj na Dunavu, dva broda Jugoslavenske rije~ne ratne
mornarice. Ina~e, pokreti tenkova u Osijeku i nekim drugim gradovima u
Slavoniji i Barawi izazvali su uznemirenost i ogor~ewe gra|ana. U Vinkovcima je ve~eras odràn protestni skup protiv takvog pona{awa dijela
Jugoslavenske narodne armije.
Dr Zlatko Kramari}, predsjednik SO Osijek: Povodom najnovijih zbivawa ne samo na podru~ju op}ine Osijek, nego i na podru~ju Republike Hrvatske, zamolio bih gra|ane op}ine Osijek i ne samo op}ine Osijek, nego i {ire regije isto~ne Hrvatske da se suzdrè od bilo kakvih napada na pripadnike Jugoslavenske narodne armije. Imamo upozorewe od na~elnika policijske
uprave Osijek, da }e se prema gra|anima koji se budu nekorektno pona{ali
spram pripadnika Jugoslavenske narodne armije poduzimati najo{trije mjere, te da pripadnici Jugoslavenske narodne armije tako|er su gra|ani Republike Hrvatske i za wih tako|er vrijede svi zakoni koji vrijede i za ostale
gra|ane Republike Hrvatske, pa prema tome i oni su pod za{titom pravnog
suvereniteta Republike Hrvatske. Isto tako zamolio bih gra|ane op}ine
Osijek, i ne samo, opet ponavqam, op}ine Osijek nego i ostalih, da ne {ire
alarmantne vijesti, dezinformacije i da se ne nasijeda na ove glasine koje
djeluju vrlo uznemiravaju}e i zapravo proizvode paniku, a nikome do panike
nije stalo i svi znamo da se u panici ~ine potezi koji su vrlo ~esto kontraproduktivni.
Pi{e: Podr{ka Vrhovni{tvu i osuda terora
Novinar: Hrvatskom Vrhovni{tvu i daqe stiù brojni izrazi podr{ke
kao i prosvjedi zbog napada na suvjerenitet Republike. Sve vi{e ih upu}uju i
gra|ani srpske nacionalnosti. Danas su tako, me|u ostalim, stigli sa sastanka skupine gra|ana srpske nacionalnosti sa op}inskim ~elnicima u Bjelovaru i Imotskom. Od skupine radnika prehrambene industrije ,,Zve~evo, distributivnog centra ,,Zadarskih plodina, hotela ,,Libertas u Dubrovniku,
668
Tvornice mreà ,,Danilo [tambalija iz Biograda i mnogih drugih. Svi isti~u potrebu mirnog suìvota i osu|uju teror i ~etni~ko divqawe. Sli~ne
izraze ogor~ewa zbog zlo~ina i potpore Vrhovni{tvu uputili su i radnici
Titovog brodogradili{ta u Kraqevici, gra|anska lica na slu`bi u Mornari~kom elektronskom zavodu u Splitu, izvanredna izborna skup{tina Hrvatske demokratske zajednice u Rijeci, Stranka demokratske akcije ogranak
za Hrvatsku, Izvr{ni odbor osniva~ke skup{tine Italijana u Jugoslaviji i
mnogi drugi. Stranka demokratskih promjena poziva na suzdrànost i smirivawe, razum i dostojanstvo, a sve gra|ane Splita, Dalmacije i Hrvatske da se
suzdrè od svih nasilnih djela, te da se suprotstave onima koji ih poti~u i
provode takva dijela, a Hrvatska hri{}anska demokratska stranka poziva sve
svoje ~lanove i qude dobre voqe da se stave u organiziranu obranu ìvota i
materijalnih dobara svih stanovnika Hrvatske. Hrvatska seqa~ka stranka
Bra}e Radi} i Nezavisni sindikat op}ine Rijeka traè da se ukinu davawa
za Jugoslavensku narodnu armiju, a Stranka Jugoslavena iz Splita od nadle`nih institucija traì da sprije~e upade ~etni~kih hordi na podru~je Hrvatske i izdaju naloge za uhi}ewe ~etni~kih vojvoda na ~elu sa Vojislavom
[e{eqom.
Novinar: Predsednik Republike Hrvatske, dr Frawo Tu|man u povodu
sedamstote obqetnice fraweva~kog samostana Rama{}it u Banskim dvorima primio delegaciju ogranka Matice hrvatske Rama iz Prozora i fraweva~kog samostana Rama{}it. U delegaciji su bili predsednik ogranka dr Hrvoje Tardovski, kajnik Boò Mi{ura, Framilo \olan, Stjepan Lovri}, An|a Petri~evi} i akademski kipar Mira Blaèvi}, dobitnik naki}ene ponude za izradu spomenika `rtvama rata i koqa~a u Rami, kao i autoru spomen
plakete uz sedamstotu obqetnicu fraweva~kog samostana Rama{}it, koji je
delegacija uz tradicionalno bogato tkani ru~nik predala kao spomen darove predsjedniku Republike.
Dr Tu|man je srda~no zahvalio na darovima i me|u ostalim rekao da je
Rama na{a velika rana na hrvatskom nacionalnom bi}u. Zamoqen da bude pokroviteq nad sudionikom kulturno-znanstvenog skupa koji }e se u fraweva~kom samostanu Rama{}it odràti prvog i drugog lipwa, predsjednik je sa zadovoqstvom prihvatio, ali je izrazio àqewe {to ne}e mo}i osobno biti
nazo~an tom skupu.
Novinar: Kao {to smo ve} javqali, na obostranu inicijativu kardinala
Frawe Kuhari}a i patrijarha Pavla, sutra }e se u Sremskim Karlovcima
odràti ekumenski susret. Prije odlaska u Sremske Karlovce, zagreba~ki
nadbiskup kardinal Kuhari} je izjavio:
Frawo Kuhari}: Izmjenili smo uskr{we ~estitke patrijarha, i ja i
ostali episkopi na podru~ju Republike Hrvatske. U odgovoru jednome zahvaquju}i za ~estitku sam napomjenuo da bi bilo poèqno da se na neki na~in
susretnemo na ovom vremenu i da malo razmislimo o potrebama na{ih nastupa. Nakon toga do{la je poruka iz Beograda, wegova svetost partijarh Pavle
669
poru~uje da èli sa mnom susret 2. svibwa u Daqu. Me|utim, budu}i da sam

i{ao u Ma|arsku na sprovod kardinala Minsenicija, taj datum nije bio prihvatqiv, pa sam predloìo 7. svibaw, koji je prihva}en. Nakon ovog okrutnog
masakra u Borovom Selu, nije bio nam prihvatqiv Daq. S toga smo predloìli neke druge prostore, mjesta i kona~no smo utana~ili da se susretnemo
u Srijemskim Karlovcima i u Srijemske Karlovce sam ja pratio prije 23 godine kardinala Frawu [epera na wegov susret sa gospodinom patrijarhom
Germanom. Svakako u ovom te{kom vremenu koje je mra~no tolikim pretwama i opasnostima i ovaj susret smatram da je potreban da nastojimo i mi ubaciti malo svijetla nade u ta zbivawa, pa preporu~am svim na{im vijernicima da mole da bi ovaj susret bio blagoslovqen u slu`bi mira, nade i qubavi.
Novinar: Hvala lepo, gospodine kardinale i sretno vam bilo.
Frawo Kuhari}: Hvala.
Novinar: Pripreme za predstoje}i referendum u Hrvatskoj u punom su
jeku. Danas su tiskani glasa~ki listi}i i upute za wihovo ispuwavawe. Republi~ka komisija poziva gra|ane da po~ev{i od sutra u svojim mjesnim uredima provjere jesu li upisani u bira~ke spiskove. Komisija }e se tako|er sutra,
posebnim pismom obratiti vojnim komandama na podru~ju cijele Jugoslavije,
zatim predsjedniku i potpredsjedniku Predsedni{tva Jugoslavije s molbom
da se svim gra|anima Hrvatske na odsluèwu vojnog roka omogu}i da 19. svibwa glasaju. Evo {ta uo~i referenduma kaù gra|ani Zagreba.
Gra|anin: [teta da nema jo{ jedna mogu}nost, imamo dvije: federacija i
konfederacija. Bilo bi najboqe razlaz definitivno i zauvjek.
Gra|anin: Od dva zla mawe }emo izabrat, sigurno. To je da }emo ipak podràti Hrvatsku kao suverenu samostalnu dràvu, ne u okviru savezne dràve, nego kao samostalnu dràvu.
Gra|anin: Pa ne znam, ja sam mo`da vi{e za to da bude samostalna, ali
ipak je to na politici i politi~arima, oni mo`da znaju najboqe, ne znam.
Gra|anin: Neka bude Hrvatska posebno, ali neka u|e u savez.
Gra|anin: U savez suverenih, a nikako ova druga varijanta.
Novinar: Zna~i, ne federacija?
Gra|anin: Nikako.
Novinar: Jeste li za to da Hrvatska kao suverena dràva u|e u savez suverenih dràva?
Gra|anin: Ne.
Gra|anin: Da.
Gra|anin: Pa u savez ne bi, ja bih ra|e da je samostalna.
Gra|anin: Svakako u savez, zna~i, dobrovoqno da u|e u savez.
Gra|anin: Pa ako postoji na~in da budemo potpuno samostalni, svakako.
Novinar: Jeste li za to da Hrvatska kao suverena dràva u|e u savez suverenih dràva?
Gra|anin: Ne.
Gra|anin: Samo suverena samostalna, a i neovisna o bilo kome.
670
Gra|anin: Ja sam za to da se osamostali, a sad je li to u sklopu konfederacije ili razlaza, to mi je svejedno. Kako ispadne jeftinije za nas.
Gra|anin: Bez daqwega. Dakle, to je ne{to {to bi predstavqalo ostvarewe mojih èqa ve} tridesetak godina.
Gra|anin: Ja razumijem tekst koji je sastavqen i razloge zbog kojih je tako sastavqen. Me|utim, ipak postoji druga realnost, a to je suverena i nezavisna Republika Hrvatska.
Novinar: Eto, to uo~i referenduma kaù gra|ani Zagreba. U nastavku
glavne rasprave na su|ewu {estorici pred Vojnim sudom u Zagrebu nije saslu{an niti jedan od ~etvorice predvi|enih svjedoka. Za{to? Sa su|ewa Tihomir Vladi{i}.
Novinar: Jutros je poslije jednotjednog prekida nastavqeno su|ewe u
Vojnom sudu u Zagrebu. Pred sudsko vije}e kao prvi svjedok pozvan je inspektor Saveznog SUP-a Toma{ Zekovi}, za kojeg je zatraèno da svedo~i bez
prisustva javnosti. No samo pozivawe tog svjedoka i zahtev za iskqu~ewe javnosti izazvalo je burni protest svih braniteqa. Time se, tvrde braniteqi,
bez prethodno donjetih rje{ewa o novim svjedocima, bez saznawa tko ih je i
za{to pozvao, fabriciraju saslu{awa svjedoka u postupku. Time se kr{i zakon i vrije|aju prava braniteqa. U slu~aju neuvaàvawa tih primjedbi, braniteqi su zaprijetili da }e napustiti sudnicu. S toga je, na braniteqski zahtjev, Vje}e ipak odlu~ilo da se danas pozvani svjedok, koji je trebao svjedo~iti o nalazima Saveznog SUP-a o doga|ajima u Virovitici, saslu{a za tjedan dana. Drugi danas pozvani svjedoci pred sudom se nisu pojavili. Jedan od
wih u pismu tvrdi da zbog prijetwi nije u stawu svjedo~iti. Po zahtjevu braniteqa da se, zbog te{kog zdravstvenog stawa, \uro De~ak pusti iz pritvora, Vje}e }e odlu~iti nakon lije~ni~kih nalaza. Rasprava je prekinuta, nastavak odre|en za sutra.
Novinar: Nakon izlagawa obrane, koja se mawe-vi{e svela na {utwu i
odbijawa optu`nice, danas je su|ewe ~etvorici u zagreba~kom Okru`nom sudu nastavqeno izvo|ewem dokaznog postupka.
Novinar: Vje{tak balisti~ke struke Damir âtipovi} izneo je svoj nalaz o oru`ju i eksplozivu prona|enom kod ~etvorke. On je utvrdio da iz wega nije pucano u slu~ajevima koje je obra|ivalo Ministarstvo unutarwih poslova. Kod optuènih su prona|ena dva automatska pi{toqa hekler end koh
vrlo bliskih serijskih brojeva, {to navodi da su nabavqeni iz istog izvora.
Pojedinac ga ne moè posjedovati. Imaju ih specijalne jedinice JNA i policije, no ova dva imaju druk~ije oznake. êtipovi} tvrdi da je iz wih pucano.
Zaplewena su jo{ dva pi{toqa: potpuno nova ~e{ka zbrojevka koja se moè
posjedovati uz dozvolu i stari, nekvalitetni pi{toq amadeorosi. Tu su jo{
i dvije ru~ne defanzivne bombe koje koriste vojska i policija, te dimne kutije razbijawe ve}ih nereda. Svjedok Milan [erbula, biv{i je zapovjednik
policijske stanice u Dvoru na Uni, sada umirovqenik je govorio o dràwu
tre}eoptuènog Du{ana Cari}a pri razoruàwu policijske stanice u Dvo671
ru na Uni, po kraj rujna pro{le godine. Potvrdio je da ga je Cari} za{titio

od razularene mase, te da se ovaj najpre zauzimao da se oru`je samo prebaci na
neko drugo mjesto, dok se ne postignu odre|eni politi~ki i strana~ki ciqevi. Kako mu to nije po{lo za rukom, Cari} je zatraìo da se oduzimawe oru`ja evidentira. [erbula je tako|er izjavio kako je bio iznena|en uhi}ewem
Cari}a, drè}i da ovaj ne pripada ekstremnom krilu SDS-a. Dokazni postupak se nastavqa sutra.
Novinar: A u Sarajevu, i ne samo tamo, pravu buru protesta izazvala je
najava da }e ve~eras u emisiji ,,Umije}e ìvqewa, koju emitira Televizija
Sarajevo, biti gost Vojislav [e{eq. Televizija Sarajevo tvrdi da ne}e izravno prenositi tu emisiju, no to nije bilo dovoqno, te je u glavnom gradu Bosne i Hercegovine odràn prosvjedni zbor.
Novinar iz Sarajeva: Po{tovani gledateqi, ovaj izvje{taj snimamo ta~no u 17 sati, ovde ispred platoa Narodnog pozori{ta u Sarajevu, koji je u organizaciji muslimanskog Omladinskog saveza Jugoslavije, koji je zapo~eo
protjest protiv najavqenog ve~era{weg gostovawa u emisiji Televizije Sarajevo ,,Umije}e ìvqewa, ~etni~kog vojvode Vojislava [e{eqa. Okupilo
se vi{e tisu}a qudi iz Sarajeva i okolnih op}ina, iz Trebiwa, Bile}e i tako daqe. Do mitinga je do{lo unato~ dana{wem saop{tewu odgovornih sa sarajevske televizije da je skinuta najavqena emisija. Dva autobusa rudara sredwobosanskih rudokopa do{lo je danas pred Televiziju Sarajevo, uz veliko negodovawe uvr{tavawem [e{eqa u program. Razi{li su se tek nakon saop}ewa odluke da se emisija skida sa programa. Ostaje gorak ukus i pored svega.
Ovdje su se smewivali govornici od 17 sati. Osnovna je poruka Herceg-Bosnu ne}e niko djeliti, Herceg-Bosna je suverena.
Neko sa govornice: Gra|ani grada Sarajeva stoje ~vrsto jedni uz druge u
odbrani, ne samo grada Sarajeva, nego u odbrani Bosne i Hercegovine.
Novinar: Istaknimo jo{ da se ~esto na mitingu ~ulo skandirawe ,,ho}emo oru`je i da se ne}e dozvoliti nikakva regionalizacija Bosne i Hercegovine. Skup je odao minutom {utwe po~ast poginulima u Hrvatskoj.
Beograd,
Odbijena registracija [e{eqeve stranke
Novinar: Savezni sekretarijat za pravosu|e i upravu odbio je upis Srpske radikalne stranke u registar politi~kih organizacija koje se osnivaju na
podru~ju Jugoslavije. U obrazloèwu se navodi da se politi~ki ciqevi Srpske radikalne stranke sukobqavaju sa odredbama saveznog Zakona o udruìvawu, jer su usmjereni na nasilno ru{ewe Ustavom utvr|enog ure|ewa, ugroàvawe teritorijalne cjelokupnosti zemqe i raspirivawe nacionalne, rasne i verske mr`we i netrpeqivosti.
Novinar: I na kraju o zbivawima u svijetu, gdje se kao jedna od tema ve}
duè vrijeme provla~i i ona o doga|ajima na na{im prostorima.
672
Novinar: Austrijski ministar vawskih poslova Alojz Mok predloìo

je na konferenciji za tisak da se jugoslovenska kriza rije{i vije}em mudraca iz Europe. Mok je izjavio da se Jugoslaviji mora pomo}i tako da joj tri ili
~etiri europska stru~waka budu na usluzi, kako bi omogu}ili dijalog me|u
republikama i saveznim organima. Mok je naglasio da je sigurnost u Europi
nedirqiva. Narodi Sredwe i Isto~ne Evrope puno o~ekuju od Europske zajednice. Uloga Europskog centra za sprje~avawe sukoba trenutno je ograni~ena samo na vojno podru~je, a politi~ko posrjedovawe Statutom jo{ nije odre|eno, ustvrdio je Mok, dodav{i da pomo} Europe u rje{avawu dràvno-politi~ke krize u Jugoslaviji ne predstavqa mije{awe u unutarwe poslove suverenih dràva. Za Jugoslaviju se moraju primjeniti isti mehanizmi koji ve}
djeluju na Cipru ili na Golanskoj visoravni, rekao je Mok.
Novinar: Predsjednik hrvatske Vlade Josip Manoli} primio je u vili
Vajs predstavnika Ujediwene {vicarske banke. U razgovoru, {to ga je Manoli} vodio s generalnim direktorom te banke, Karlom Janurijem, sa kojim su
bili nazo~ni i predstavnici Ine, te guverner Hrvatske banke Ante î~u{aj, bilo je rije~i o unapre|ewu suradwe Hrvatske i banaka s tom najve}om
{vicarskom bankom. Karlo Jawuri je naglasio kako je za razvoj odnosa potrebno razrije{iti politi~ku situaciju u Hrvatskoj i Jugoslaviji. Razumijevaju}i stawe u na{oj zemqi i razlikuju}i {est jugoslovenskih republika,
Jawuri je istaknuo da Jugoslavija, a posebno Hrvatska i Slovenija imaju niz
alternativnih prednosti u odnosu na druge isto~no-europske zemqe, koje su
krenule putem trì{nog gospodarstva; od brojnih radnika u inozemstvu, naviklih na trì{ne odnose, do blizine Zapadne Europe. Josip Manoli} je odgovarao na brojne upite {vicarskih banaka, koje je prije svega zanimalo aktuelno politi~ko stawe u zemqi. Manoli} je pritom ponovio ve} poznata
stajali{ta Hrvatske za mirno i demokratsko rje{ewe krize. Odgovaraju}i
na pitawa {vicarskih bankara o pretvorbi dru{tvenog vlasni{tva u druge
oblike vlasni{tva, Manuli} je rekao kako je Hrvatskoj stalo da se pretvorba obavi {to prije, te da privu~e {to vi{e inozemnog kapitala. Bankari iz
[vicarske upoznati su i s te`wom Hrvatske za {to ve}om...
(prekid)
Dnevnik
Novinar: Jugoslovenska kriza, do{av{i do vrhunca, ipak }e se rije{iti
demokratskim putem. U Brati{kovcima, 30 km od [ibenika, milicija iz
Knina poku{ala je osnovati svoju postaju. Ameri~ki dràvni sekretar
Yejms Bejker, zabrinut za stawe u Jugoslaviji, telefonom je razgovarao s Budimirom Lon~arom. Gra|ani Republike Hrvatske na referendum izlaze iskqu~ivo u mjestima svojih prebivali{ta, gdje su unijeti u bira~ke spiskove.
Vrijeme sutra promjenqivo.
Novinar: Po{tovani gledaoci, dobra ve~er. Po{tovawe legaliteta i
legitimiteta izabrane vlasti jedan je od najbitnijih zakqu~aka nedavnih za673
kqu~aka Predsedni{tva Jugoslavije. To je u razgovoru s novinarima u Makarskoj istaknuo i savezni premijer Ante Markovi}, govore}i o aktuelnoj jugoslavenskoj krizi i putevima za izlazak iz we. Nada [urjak, koja je sudjelovala u razgovoru, biqeì:
Nada [urjak: ,,Poru~ujem svim gra|anima Europe i svijeta da }e se jugoslavenska kriza, do{av{i do svog vrhunca, rije{avati demokratskim metodama i da po~ima proces koji }e svim turistima jam~iti da mogu mirno i sigurno uìvati u qepotama na{e zemqe, tako je svoje uvodno izlagawe o aktuelnoj politi~koj situaciji u zemqi zakqu~io predsjednik Saveznog izvr{nog vije}a Ante Markovi}, sudjeluju}i danas u Makarskoj na konferenciji
za novinare, {to je odràna u sklopu tradicionalnog susreta turisti~kih
pera kojem prisustvuje oko dvijesto novinara i snimateqa iz cijeloga svijeta. ,,Na{a politi~ka situacija je, poput dana{weg vrjemena, ~as obla~na, ~as
vedra, a mi se nadamo da }e se oblaci uskoro sasvim razi}i, primjetio je
Markovi}, potkrjepquju}i svoj poslovi~ni optimizam ~iwenicama da su po
prvi put i Predsjedni{tvo Jugoslavije i Savezno izvr{no vije}e i armija
jednoglasno prihvatili najnovije mjere rje{avawa politi~ke krize, da je ponovo uspostavqen monetarni sistem, da je na|eno rje{ewe da se sprije~e upadi u platni sistem, {tampawe novca iz primarne emisije, dakle, da su stvoreni svi preduvjeti za otvarawe deviznog trì{ta, da se radi na ponovnom
uspostavqawu pravnog poretka u zemqi i, {to je posebno zna~ajno, da je dogovorena obaveza po{tivawa legitimiteta novoizabranih organa vlasti.
Ante Markovi}, predsjednik SIV-a
a: To zna~i da, bez obzira u kojoj je republici koja politi~ka opcija pobjedila, ona je pobjedila u vi{estrana~kim
izborima, ima puni legalitet i legitimitet i on je ovim aktima potpuno, ne
samo formalno, jer je to formalno i ranije bio, nego i su{tinski priznat.
Ali se tako|e traì od svih tih politi~kih opcija koje su pobijedile u pojedinim republikama, da one tako|er moraju priznati u dijelovima tih republika gdje su pobijedile druge politi~ke opcije pravo da te politi~ke opcije konstituiraju svoju vlast i preuzmu odgovornost za funkcionirawe tog dijela na{e zemqe.
Novinar: Razoruàvawe rezervnog sastava policije, milicije i gra|ana,
trebaju osigurati legalni organi vlasti, a u krajwem slu~aju primjeni}e se
sva raspoloìva sredstva, jer se ne smije dozvoliti anarhija tipa Divqeg Zapada u kojem se slu{a najbrì na okida~u, smatra Markovi}. Savezni organi,
pak, u~ini}e sve da se osigura prohodnost prometnica, {to je posebno va`no
za oìvqavawe privrede i turizma, te da se ukinu svi republi~ki zakoni koji naru{avaju jedinstvenost jugoslovenskog trì{ta.
Novinar: I dok je savezni premijer razgovarao sa novinarima u Makarskoj, obrazlaù}i puteve izlaska iz krize, u Brati{kovcima kod [ibenika
doga|aji upozoravaju na potpuno suprotno. Protivno svim dosada{wim odlukama republi~kih organa i saveznog Predsjedni{tva, kninska milicija namjerila je u Brati{kovcima osnovati postaju, i evo {to se dogodilo:
674
Novinar: U obilazak zale|a jutros su se uputili ~elnici {ibenske op}ine i ekipe novinara. U selu Placovu u Slavcima mje{tani su izraàvali
strah, ali i oja|enost ~iwenicom da je prekinuta do ju~er najnormalnija komunikacija, pa napokon i dobrosusjedstvo, prijateqstvo i rodbinske veze s
drugim dijelom sela, srpskim Dobrijevi}ima. U Dobrijevi}ima pak nismo uspijeli saznati ni{ta, jer smo iz sela protjerani. Na cesti prema Surdeqina
u trenutku kad smo se kanili vratiti zaustavqeni smo preprije~enim vozilom, a potom je do{la grupa naoruànih civila koja nam je posle detaqnog
pretresa i mu~na ispitivawa koje je trajalo oko dva sata, oduzela kameru, foto-aparat, video kazete, novinarski blok i napokon nas pustila. Istovremeno, nedaleko hrvatsko selo Dubravice saznalo je da smo zaustavqeni, {to je
rezultiralo izlaskom mje{tana na cestu, a na raskr{}u, na lokaciji Uzaja, zaustavqena su troja kola beogradske televizije i ekipa novinara Krste Bjeli}a. Od revolta Dubravi~ana, koji u tom trenutku nisu znali {ta se doga|a s
nama u Smrdeqima, ekipu Televizije Beograd za{titili su {ibenski policajci, no unato~ tome, wihova kola pretrpela su izvesna o{te}ewa. Ekipa je
provedena do [ibenika pod za{titom policije. Svoju su opremu zadràli i
nakon uvi|aja napustili [ibenik.
Novinar: Za drugi dnevnik o~ekujemo potpuniji izvje{taj. U nastavku o
podru~jima i mjestima s kojih smo i o kojima smo proteklih dana najvi{e izvje{tavali, Dalmatinska Zagora i Slavonija. Koliko se danas razlikuje od
ju~er u Kijevu i Vrlici? [to rade vojnici? Pitawa Denisu Lakinu, koji odgovara:
Novinar: Kada }e se i kako iz Kijeva vratiti voza~i kamiona Bruno Delonga i Marinko Mari}, pitawe je koje danas zaokupqa Vrli~ane. Preksino}, nakon {to su im vojnici pretraìli kamione, u Civanima su im Mati~evci i civili preprije~ili put. Uvjeravawa JNA ne daju rezultat, a vojska
upotrebqava suzavac i oduzima im oru`ja. Kamioni prelaze barikadu, a stanovnici Civana ispra}aju ih uzvicima usta{e, usta{e! Zna~i li to da se
pozicija armije u tom kraju promjenila? U Vrlici i daqe nema vode, a u Kijevu struje, no na ulazu u Vrliku biqeìmo danas susret vojnih bornih kola
i pripadnika MUP-a.
Put prema Kijevu je prohodan, no za sigurnost nam ne jam~e. Starje{ina
nam zabrawuje snimawe i àli se kako je okruèn pripadnicima MUP-a i
kninskog SUP-a. Tvrdi kako JNA nije ~etni~ka, ve} da jeste i bi}e samo jugoslavenska. Ilustrira nam to sastavom jedinice: Slovenac, dva Srbina i jedan Hrvat. General-potpukovnik Marijan Quboi~i}, sino} je u razgovoru s
predstavnicima zavi~ajnog kluba Kijevo u Splitu obe}avao da }e u komandi
vojno-pomorske oblasti u~initi sve {to je u wihovoj mo}i da se Kijevu dostave hrana i lijekovi, omogu}i dolazak lije~nika, osposobi elektri~na i PTT
mreà i omogu}i povratak èna i djece u to mjesto. Kijevqani su zatraìli
da sve to bude omogu}eno i mje{tanima Ciqana i Cetine. U prilog tezi o laganom popu{tawu napetosti govori podatak da u zadwa tri dana nije bilo
675
eksplozija i pucwave. A na adresu ,,Slobodne Dalmacije stiglo je pismo od

36 gra|ana srpske nacionalnosti iz Knina koji kaù da su na kraj qudskih
snaga, ali spremni da se odupru hordama. I, na kraju, jedna poruka za selo Uni{ta u Bosni i Hercegovini, koje sa svijetom povezuje jedino cesta prema Kijevu: wihova mje{tanka rodila je dje~aka te{kog ~etir i pol kilograma, osje}a se dobro i ~eka da do|u po wu.
Novinar: Kada ovdje u Vukovaru, odakle se javqamo, tijekom no}i i dana
bude samo malo pu{karawa, jedna eksplozija, kaèmo da je protjekao relativno miran dan. Tako je bilo danas. Stanovnici ovog kraja kao da su se ve} saìvjeli sa tom situacijom. Lijep i sun~an dan i bogatija tr`nica, {eta~i na
ulicama, slika je prijepodneva. Kao i do sada, u sumrak se svi povla~e u svoje
domove. I daqe je oteàn normalan promjet prema Osijeku, Vinkovcima. Barikade i stajawa su kod Trpine. U Borovo Selo mogu samo odabrani. A tijekom no}i u Vojanu dolaze tenkovi. Sve to uznemirava one koji èle mir u svome gradu, svome selu. Ima inicijativa za iznalaèwe izlaza iz ove te{ke situacije. Tako su nas danas poslepodne pozvali u mjesnu zajednicu Nikola Demowa u Borovom nasequ, dijelu Borova tik uz Borovo Selo. Kad smo do{li
snimiti te razgovore, kojima su prisustvovali i Hrvati i Srbi, drugi stanovnici mjesne zajednice, neugodno smo se iznenadili zabranom koja je usledila. Grupa mje{tana srpske nacionalnosti nije èqela u dvorani na sastanak dok se mi ne uklonimo iz we. Ne èle}i biti kamen spoticawa i razlog
propadawa dogovora o suìvotu, napustili smo Borovo naseqe s gor~inom u
ustima. Tako je i ovaj sastanak obi~nih qudi, kao i onih velikih, saveznih
ostao zatvoren za javnost. Za{to i kome to treba, znaju svi oni koji ìve u
ovom kraju. Ina~e, u Slavoniji i Barawi brojni su dogovori ba{ o tom suìvotu. U Belom Manastiru, na dana{wem me|ustrana~kom sastanku izre~ena
su brojna vi|ewa izlaska iz krize, no tenkovi ni ovde ne doprinose miru stanovnika. Sve je ve}a wihova prisutnost na mostu kod Batine na promjetnicama, iako ovdje nema barikada i takvih sukoba kao u Isto~noj Slavoniji.
Novinar: Pe~at rata i bezumqa jedna generacija gotovo cijeli ìvot nosi na svojim tijelima. Zato u ime osam tisu}a invalida, `rtava rata u Hrvatskoj, apeliramo na dogovor i miran put, kao jedino rje{ewe nesporazuma ~ulo se danas u Zagrebu na prosvjednom zboru civilnih invalida rata. Ovi svjedoci bezumqa pro{losti, i Srbi i Hrvati, najo{trije osu|uju sve koji Hrvatskoj name}u sukobe, oru`je i smrt.
Milutin [aki}: Mi, Srbi u Hrvatskoj smo prvi pozvani da raskrinkamo te nacionalisti~ke i velikosrpske ideje, {oviniste, mi jedini smo tu. I
treba im re}i da prvo mi, kao Srbi, ìvimo u Hrvatskoj koja je na{a domovina ~etristo godina.
Novinar: Mi koji smo ratovali, i koji znamo {ta je rat, svjesni smo da
treba iskoristiti svaku prigodu koja se pruà, kako ne bi do{lo do `rtava
rekao je predsjednik hrvatskih veterana Ivan Denac, no nisam protiv svakog rata, jer ako treba braniti domovinu, branit }emo je.
676
Ivan Denac: Drugo je rat zapo~jeti, a drugo je braniti se. To su dvije stvari. Na odbranu moramo biti sprjemni svi, svaki gra|anin.
Novinar: S protestnog zbora upu}eno je pismo podr{ke predsjedniku Republike Hrvatske dr Frawi Tu|manu, Vladi i Saboru Republike Hrvatske, a
na sredi{wem zagreba~kom trgu, ispred spomenika banu Josipu Jela~i}u, zapaqena je svije}a za sve hrvatske vitezove koji su dali ìvot za Hrvatsku.
Novinar: Poslije Li{tice ne}e biti ona od prije Li{tice rekao je,
podsjetimo, predsjednik Alija Izetbegovi}. A vojska je tri dana stajala pred
narodom. Treba, me|utim, re}i narod Li{tice nije protiv armije. Pokazao
je to i dokazao civilizacijskim i dostojanstvenim odnosom prema woj, zatim,
dokazao je to toplim ~ajevima i hranom lisni~kih majki za, kako sami reko{e, na{u djecu vojnike. Kroz ovaj mirni kraj kroz koji se prolazilo bez te{ko}a, ali zna se kako, onako kako to nalaè zakon i dobri narodni obi~aji, s najavom i, naravno, dobrim namjerama. Ju~er je ovako reagirala Li{tica, nedavno se tako|er u Prijedoru izlazilo pred tenkove. Li{tica je pokazala da se pregovorima moè sve, silom i ultimatumima ni{ta, pa makar oni
bili pra}eni desantima i napadima sa preko stotinu bri{u}ih avionskih
letova. Zato su Alija Izetbegovi} i Stjepan Kuji} imali pravo kad su rekli
i ovo:
Neko: Ovo je jedan dobar narod. Ovo je narod kome se treba vjerovati i
koji drugima vjeruje.
Neko: Vidjelo se koliko je narod snaàn. Dakle, nije rije~ uop}e o odnosu prema vojnicima i armiji kao takvoj, nego o na~inu na koji je sve ovo
izvr{eno.
Novinar: Naglasimo, u Bosni i Hercegovini danas razgovara najve}i
broj qudi i odbija zbog toga ju~era{we tvrdwe vojnog vrha da je sve {to se
zbivalo u Li{tici plod nekih lokalnih i strana~kih politi~kih igara. Dapa~e, narod je reagirao spontano, a rukovodstvo mu je samo stalo na ~elo, jer
ga je narod i izabrao. Ako je i armija narodna, kao {to je i u nazivu, ona mora biti svih naroda, prirodno, zato su najodgovorniji oni koji su na ~elu armije. To svakim danom, me|utim, treba potvr|ivati i u ìvotu.
Intervju dr Janeza Drnov{eka ,,Delu
Novinar: Ako }e se zbivawa u Jugoslaviji ubudu}e odvijati tako kako se
odvijaju sada, onda Slovenija mo`da uop}e ne}e imati drugog izbora nego da
sama na|e izlaz iz tog poloàja ocijenio je dr Janez Drnov{ek u intervjuu
,,Delu. On je, me|utim, dodao da, ako bude mogu}e na osnovi jasne i potpune
slovenske samostalnosti srediti odnose sa drugim jugoslovenskim republikama i uz to brzo u}i u Evropu, onda bi bio za to. Na pitawe misli li da je
sporazum mogu}, Drnov{ek je odgovorio da nije prevelik optimist ako je polazi{te sporazuma u raspravama u Predsjedni{tvu.
Novinar: Jugoslavenska kriza se zao{trava i poprima tragi~ne i sve
dramati~nije dimenzije naglasio je na svje~anoj sjednici op}inske skup677
{tine Kopar, povodom wihova praznika predsjednik predsjedni{tva Republike Slovenije Milan Ku~an. Ku~an je osudio namjetawe i opravdavawe
primjene sile, pa i oruàne snage JNA kao zamjenu za nesposobnost i nespremnost u traèwu mirnog demokratskog rje{ewa.
Novinar: Kao {to je poznato, referendum u Hrvatskoj odràva se 19.
ovog mjeseca. Me|utim, ve} od sutra mogu glasati svi oni koji }e iz bilo kojeg razloga biti sprije~eni da to u~ine u nedequ. Glasati mogu u mjesnim uredima, odnosno sredi{tima svojih op}ina. Potrebno je upozoriti da svaki
gra|anin Republike Hrvatske moè glasati iskqu~ivo u mjestu svojeg prebivali{ta gdje je upisan u bira~ki spisak.
Novinar: Va{e mi{qewe o referendumu koji predstoji Hrvatskoj.
Gra|anin: O referendumu mislim da jednostavno do sad nisam bio za to,
ali mislim da se trebamo razdvojiti, da trebamo po~eti ìvjeti najnormalnije, jer ovo vi{e nije normalno.
Gra|anin: Za samostalnu Hrvatsku.
Gra|anin: Svaki narod koji voli svoju zemqu se treba izjasnit za ono
{to mu je najboqe i {to misli da mu je najboqe, ne? Ja mislim da na{u Hrvatsku treba ~uvati, da i daqe treba redovno pravit i jo{ treba samo jedna
stvar, da ne bude toliko nezaposlenih.
Novinar: Referendum u Hrvatskoj 19. svibwa, va{e mi{qewe o tome?
Gra|anin: Za samostalnu Hrvatsku.
Novinar: Kako bi se izja{wavali?
Gra|anin: Pa sad, kako bi se izja{wavao, to }emo ostaviti u maloj diskreciji, ali mislim da }e se velika ve}ina odlu~iti onako kako treba.
Gra|anin: To smo jo{ prije trebali napraviti. Dobro }e pro}i. Nama je
svega dosta ovog {to se doga|alo.
Gra|anin: Trebali smo ve} i prije to napraviti, radi toga da bi se oslobodili kure i bure koja nas prati.
Novinar: Naravno, sve ono {to se doga|a u na{oj zemqi ima gotovo istog
trenutka svoj odraz u svijetu. Ameri~ki Stejt dipartment ve} je nekoliko puta izjavama reagirao na doga|aje koji daqe produbquju jugoslavensku krizu.
Nakon izuzetno analiti~nog izvje{taja senatora Klejbona Pela, te nu`nosti da se izjasne o Nikolsonovom amandmanu, to~nije pomo} Jugoslaviji, ameri~ka strana u~inila je nov potez u poja{wavaju situacija.
Pi{e: Bejker telefonirao Lon~aru
Novinar: Ameri~ki dràvni sekretar Yejms Bejker nazvao je sino} telefonom jugoslavenskog saveznog sekretara za vawske poslove Budimira
Lon~ara, da bi neposredno dobio informaciju o aspektima jugoslavenske
unutarwe krize, priop}eno je u Saveznom sekretarijatu za vawske poslove.
Ameri~ki dràvni sekretar izrazio je zabrinutost za mirni razvoj u Jugoslaviji. Tanjug javqa da je tom prilikom Bejker potvrdio podr{ku Sjediwenih Dràva teritorijalnom integritetu Jugoslavije, wenom demokratskom
razvoju, kao i uvaàvawu i o~uvawu ustavnog poretka.
678
Pi{e: Prijedloèni ~lanovi tzv. Vije}a mudraca za traèwe rje{ewa

jugoslavenske krize
Novinar: Predsjednik Socijalisti~ke internacionale i biv{i zapadno-wema~ki kancelar Vili Brant trebao bi biti ~lan takozvanog Vije}a mudraca, ~ije osnivawe predlaè {ef austrijske diplomatije Alojz Mok u svezi traèwa rje{ewa jugoslavenske krize. Prema Mokovom prijedlogu, u Vje}e bi vjerovatno u{li i biv{i predsjednik Europskog parlamenta Miveo
Kolombo i biv{i predsjednik Europskog vije}a i premijer Luksemburga Gaston Torn.
Od doga|aja u svijetu posebno se i{~ekuje susret ameri~ke i sovjetske
strane, a u pitawu je potraga za rje{ewem krize na Bliskom istoku. [efovi
diplomatija Yejms Bejker u novom i mo`da posqedwem krugu, te Aleksandar
Besmertni poku{a}e zajedno odgonetnuti formulu prihvatqivu i za izraelsku i za arapsku stranu. Na putu utvr|ivawa ~iwenica, Besmertni je trenuta~no u Kairu.
Novinar: Visoki gost u Kairu, po{to je uspje{no apsolvirao politi~ko
diplomatsku premijeru prvog posjeta jednog sovjetskog ministra vawskih poslova Izraelu, Aleksandar Besmertni na{ao se u Kairu. Tu je teren ve} poznatiji, no osnovno pitawe {to dominira razgovorima ...
(prekid)
Pi{e: Ravna Gora
Novinar: ...snimak ~etni~kog okupqawa. Prema ovom filmu, skup nije
bio osobito posje}en, a ~ule su se poznate parole. Sve u svemu, qudi oki}eni
znamewima iz Drugog svjetskog rata djelovali su kao karikature, kao zalutali statisti iz nekog starog filma.
Pi{e: Kopar
Novinar: Jugoslavenska kriza se zao{trava i poprima sve dramati~nije
i tragi~nije dimenzije naglasio je na svje~anoj sjednici op}inske skup}ine
Kopar povodom wihovog praznika 15. maja predsjednik Predsjedni{tva Republike Slovenije Milan Ku~an.
Novinar: Bezobzirno nametawe politike hegemonije interesa jednog naroda koji nije sposoban, niti spreman da rje{ava nacionalno pitawe u vi{enacionalnoj zajednici tako kako ga rje{avaju savremene demokratije, vodi u
sve o{trije sukobe rekao je Ku~an. Ku~an je osudio nametawe i opravdavawe primjene sile pa i oruàne snage Jugoslavenske narodne armije kao u
zamjenu za nesposobnost i nespremnost za traèwe mirnog demokratskog
rje{ewa.
Novinar: Poslovni rezultati me|unarodne turisti~ke burze na zagreba~kom velesajmu mnogo su slabiji od o~ekivanih. To su danas izjavili predstavnici tur-operatora uz ocjenu da je politi~ka situacija u Jugoslaviji takva da partneri u inozemstvu izbjegavaju sklapawa aran`mana. Zagreba~kom
velesajmu ipak su prisustvovali predstavnici 80 inozemnih tur-operatora
iz 15 zemaqa.
679
Novinar: Danas je otvoren 58. Me|unarodni poqoprivredni sajam u Novom Sadu, jedan od tri najve}a u svetu, koji je okupio 1.600 izlaga~a iz zemqe
i sveta. Ve}e interesovawe nego do sada pokazala su privatna i me{ovita
preduze}a, pa prvi put izlaè 150 kolektiva. Priredbu je otvorio predsednik Vlade Republike Srbije Dragutin Zelenovi} i, izme|u ostalog, rekao da
je proces razbijawa zemqe potpuno suprotan procesima integracije u celom
svetu.
Novinar: Obilne ki{e protjeklih dana donijele su mnogo problema u
nekim selima u Posavini, gdje su se sino} izlile rje~ice Tiwa i Lomnica.
Najmawe desetak sela u Br~anskoj op}ini pogo|eno je poplavama, a do nekih
se moè sti}i jedino ~amcima. Mada niko jo{ nema precizniji uvid u {tete
od izlivawa ovih rijeka, procjewuje se da je najugroènije podru~je Drenove,
koja je potpuno odsje~ena i do we se jedino dolazi ~amcem. Prema procjenama
mje{tana ovih sela, pod vodom je najmawe desetak tisu}a hektara ...
(prekid)
Novinar: ... hrvatski kao nacionalnih mladih evropskih federalista,
koja okupqa vi{e od 15 tisu}a mladih iz 19 europskih dràva, bit }e ukqu~ivawe mladih na{e Republike u europske integracijske tijekove.
Sini{a Rodin, predsjednik MFTN-a
a: Organizacija Jang Europian Federals ima svesrdnu podr{ku Komisije europskih zajednica i europskog savjeta. Ciq organizacije Jang Europian Federals je stvarawe europske federacije, uspostavqawe mira i slobodnijeg i demokratskijeg dru{tva. Federalna zajednica, za kojom teè mladi europski federalisti, mora biti decentralizirana, regionalizirana i utemjeqena na na~elu subsidijariteta.
To je federacija kakva primjerice u Jugoslaviji nije nikada postojala.
Novinar: Izabrani su rukovoditeqi MEP-a. Predsjednik je magistar
Sini{a Rodin, potpredsjednik Frawo Rujudi}, a glavni tajnik Dubravka Rajni}. Predstavqeni su i temeqni dokumenti MEP-a Hrvatske, deklaracija,
program rada i Statut. Deklaracijom pozivaju na stvarawe europske Hrvatske, kao nerazdvojnog dijela povjesno, kulturno gospodarske i politi~ki jedinstvenog europskog prostora Hrvatske, koja }e promovisati demokraciju,
~uvati lokalnu posebnost, {tititi prava svojih gra|ana i naroda. Rije~i
potpore utemjeqewa uputili su pripadnici kulturno-politi~kog ìvota
Hrvatske. Pro~itano je i pozdravno pismo generalnog sekretara Yefa. Sa
svoje osniva~ke skup}ine MEP Hrvatske poslao je brzojav potpore Vrhovni{tvu Republike Hrvatske.
Novinar: Na{ je kona~ni i pravedan ciq me|unarodno priznata dràva
Hrvatska, wen integritet, kao i suverenost Republike Bosne i Hercegovine,
kao jamstvo opstanka hrvatskoga naroda stoji u politi~koj izjavi koju je
skup predstavnika koordinacijskih odbora HDZ-a po zavr{etku rada prihvatio. Uz izraèno povjerewe hrvatskom Vrhovni{tvu, u tom su svjetlu i posqedwi pregovori vo|eni u Beogradu. U izjavi stoji kako nema razumjevawa
za one oporbene krugove koji ne shva}aju da je politika u prvom redu racio680
nalna djelatnost. ^lanove stranke u domovini i svijetu, te sav hrvatski narod pozivaju da daju svoj glas na prvom hrvatskom referendumu za suvjerenu i
samostalnu Hrvatsku, koja moè, a ne mora, kako stoji u izjavi, stupiti u savez suverenih dràva. Skup poziva sve demokratske politi~ke stranke da zajedni~ki pruè otpor svakom poku{aju nasilnog ru{ewa demokracije, te kr{ewu qudskih i narodnih prava, te da zajedni~ki ustraju na demokratskim na~elima traèwa rje{ewa krize. Predsjednicima vlada zemaqa iz kojih su
najzo~ni predstavnici Hrvatske demokratske zajednice, te svim europskim
vladama, upu}en je poziv kako bi se zauzeli za teritorijalni integritet Republike Hrvatske i pravo hrvatskog naroda na samoodre|ewe.
Pi{e: Izvatci iz govora predsjednika SIV-a
a in`. Ante Markovi}a turisti~kim novinarima u Makarskoj
Ante Markovi}: ... parcijalne krizne to~ke koje postoje u na{em dru{tvu, da se zapravo svim onim {to se zadwih nekoliko dana doga|alo, kada je
ponovo pretilo da do|e do jednog nedemokratskog i nepoliti~kog raspleta
doga|aja u na{oj zemqi, da je Savezna vlada svojim aktivnostima uspjela da
konstituira odre|eni program koji omogu}ava da se taj rasplet doga|aja odvija demokratskim i politi~kim putem i da je u toj funkciji tako|er utjecala da je Predsjedni{tvo Jugoslavije prvi put poslije dugo vremena jednoglasno donijelo zakqu~ke o razrje{ewu u ovoj fazi jugoslavenske krize koji su
potpuno komplementarni sa zakqu~cima Savezne vlade i koji su tako|er
omogu}ili da i zakqu~ci vojne komande budu u toj funkciji. Prema tome, prvi put imamo jedan konzistentan, uskla|en program koji je izraèn u zakqu~cima nekoliko organa koji su vrlo komplementarni. Mogao bih vam sada to
reproducirati, ja se nadam da ste imali i imate te programe i zakqu~ke u rukama koji predvi|aju da se moraju traìti miroqubiva rje{ewa, u kojima se
sasvim konkretno predvi|aju mjere koje treba da omogu}e da nema raspleta
doga|aja u zemqi na na~in da se prekraja zemqa, da se mijewaju eksterne i unutarwe granice i da nema raspleta u kojem moè neko da uspostavi hegemoniju nad drugim, niti drugi da namje}e svoje stavove Hrvatskoj.
O~ito je da u svemu tome, po~ev od ovoga {to sam sada rekao, pa preko svega onoga {to se mora napraviti, zakqu~ak je vrlo jasan oko uspostavqawa
funkcija pravne vlasti po vertikali, a to zna~i da se ponovo uspostavqa
pravni sistem u kojem vlast po vertikali od vrha do dna i od dna do vrha mora ponovo da funkcionira i bez obzira koje su politi~ke opcije pobijedile,
da se mora potpuno prihvatiti wihov legalitet i wihov legitimitet. To zna~i da, bez obzira u kojoj je republici koja politi~ka opcija pobijedila, ona
je pobijedila u vi{estrana~kim izborima, ima puni legalitet i legitimitet
i on je ovim aktima potpuno, ne samo formalno, jer je to formalno i ranije
bio, ve} su{tinski priznat. Ali se tako|er traì od svih tih politi~kih
opcija koje su pobijedile u pojedinim republikama da moraju priznati u dijelovima tih republika gdje su pobijedile druge politi~ke opcije pravo da te
politi~ke opcije konstituiraju svoju vlast i preuzmu odgovornost funkcio681
nirawa ovog dijela na{e zemqe. Uostalom, ja sam ju~er u razgovoru u Splitu
spomenuo: normalno je, moèmo uzet na{e susjede, svejedno koje, Austrijance,
Italijane u jednom gradu pobijede socijaldemokrati, u drugom gradu pobijede demokr{}ani, u tre}em gradu pobijede komunisti, ali zato ti gradovi
me|usobno ne ratuju. Isto tako, svi oni skupa ne ratuju sa onom partijom koja je pobijedila u cjelini u jednoj zemqi, niti vlasti koja je uspostavqena, nego se svako od wih trudi da zapravo rje{ava ìvotne probleme gra|ana te
sredine koja ih je izabrala i ako to ne uspijevaju, ne}e ponoviti svoj mandat
na sqede}im izborima. Dogovoreno je da se uspostave sve komunikacije, da se
osigura funkcionirawe infrastrukture i da se osigura normalna funkcija
snabdjevenosti trì{ta i svega ostaloga u svim tim podru~jima, upravo, ako
tako mogu re}i, ovim posjetama, i koje mi vr{imo i ja osobno, pojedinim od
tih kriznih to~aka. Kao {to vam je poznato, Savezno izvr{no vije}e je zakqu~ilo u ovih svojih 11 to~aka da se ne dozvoqava bez definitivnog dogovora o sudbini Jugoslavije, nikakvo prekrajawe Jugoslavije, wenih unutarwih
ni vawskih granica, i time je Savezna vlada jasno odgovorila na ovo i sli~na pitawa koja }e u tom smislu biti postavqena. Moram vam skrenuti pa`wu
na ne{to {to se, recimo sada, doga|a u Hrvatskoj. Ju~er je odràn dio, ako
mogu re}i ili sastanak dijela opozicije u Republici Hrvatskoj. I ta opozicija u Republici Hrvatskoj je osudila ovaj dogovor kao kapitulaciju sada{weg rukovodstva Hrvatske, a rukovodstvo Hrvatske je zbog toga napadnuto.
Radi se o~ito o ekstremistima koji èle da izazovu daqwe ja~awe tenzija suprotnosti i sukoba u ovoj zemqi, koji imaju ambicije da u borbi za vlast, ne
biraju}i sredstva i `rtve, razvijaju}i krajwe emocije qudi, ostvare svoje ambicije. Me|utim, moram kazati da posjete koje smo zajedno izvr{ili predsjednik hrvatske vlade i ja u roku od dva dana, u dvije od tri najkriti~nije to~ke
u Republici Hrvatskoj, a ja sam osobno spreman da idem i u tre}u, i i}i }u, je
dokaz da }e Hrvatska sprovesti zakqu~ke koji su uslovi sudjelovawa svih wenih... Mora se re}i istina. Ima tu mnogo manipulacija i sa strane, manipulacija sa qudima. Ima politi~kih ambicija, izazivawa nestabilnosti i nesigurnosti, ali ima isto tako i mnogo propusta lokalnih politi~kih vlasti
prema jednom dijelu koji nije iste nacionalnosti. Ima mnogo nepovjerewa,
ima mnogo straha, a iz wega proiza{la je i mr`wa. Sve }e to zahtjevati dugo
vrijeme lije~ewa, ali mislim da se po~iwe stvarati op}a atmosfera, op}i
uvjeti, da bismo mogli i ta àri{ta po~eti pomalo lije~iti i upu}ivati ih
u normalne tokove. U prvom redu ono {to mi zastupamo treba svakom dijelu zemqe dati wegovo pravo na samoupravu i wegove izabrane organe, bez obzira koja je politi~ka opcija pobjedila; treba omogu}iti da funkcioniraju
i treba im dati mogu}nost da preuzmu sve, pa i politi~ke odgovornosti za
funkcionirawe tog dijela sustava.
U tom smislu smo ju~er imali razgovore u Splitu, kojim razgovorima ponovo je bio prisutan i predsjednik Vlade Hrvatske, zajedno sa mnom, i wegovi suradnici, kao i moji, bile su prisutne i sve politi~ke stranke ili pred682
stavnici politi~kih stranaka, gdje je tako|er, kao {to znate, jedan vrlo nesretni doga|aj se zbio, u kojem je poginuo jedan vojnik, jedan rawen i slika kako neko napada na jednu oklopnu jedinicu i poku{ava da tamo izvr{i nasiqe
nad mladim ~ovjekom je obi{la cijeli svijet. Mada taj ~ovjek nije poginuo i
dapa~e nije niti u takvoj situaciji da bi morao i}i na qe~ewe, ali bez obzira na to nastojali smo da govorimo realno, korektno, konkretno o svemu tome, a nakon toga smo posjetili, tako|er, zajedno vojnu pomo}nu oblast na koju
je tada i izvr{en pritisak od strane, rekao bih, qudi koji su se pojavili u
tim manifestacijama. Sve je to bio po~etak jednog procesa u kojem bi se moglo re}i da se stvaraju pretpostavke i uop}e sistemske pretpostavke elemenata svega onoga {to predstavqa sadràj ìvota jednog dru{tva, od ekonomije, preko dràve do politike, da se stavi u funkciju pozitivnog demokratskog
raspleta, i to politi~kim metodama, krize u na{oj zemqi. Moète sasvim
sigurno poru~iti svim gra|anima svijeta i gra|anima Evrope da se jugoslavenska kriza, do{av{i do svog vruhnca, opredjequje za rje{ewa miroqubivim i demokratskim putem i da je pred nama jedan period, bez obzira na pojedine wegove segmente, jo{ uvijek prisutnih àri{ta, koja }e uvijek reagirati i stvarati dojam i utisak nesigurnosti, da u cjelini po~iwe proces koji
}e potpuno garantirati svim gra|anima svijeta i Europe da mogu ponovo da
se pojave na ovim podru~jima i da uìvaju u qepotama Jugoslavije i wenog mora, onoga {to zapravo predstavqa, rekao bih, najvrijedniji dio ovog podnebqa u kojem ìve jugoslavenski narodi.
(prekid)
HRT
Dnevnik
Svijet se i danas obilno bavi zbivawem u Jugoslaviji. O tome imamo vi{e izvje{taja. U Zagrebu su objavqeni kona~ni slu`beni rezultati referenduma. Evo tih brojki na po~etku.
Na ekranu: Grafikon rezultati referenduma
Novinar: Kako se i o~ekivalo, slu`beni rezultati jedva da se razlikuju
od posqedwih neslu`benih. Na plavim listi}ima: 93 cijela, 24 posto za, ~etiri cijela, 15 posto protiv. Crveni listi}i: pet cijelih, 38 posto za, 92 cijela, 18 posto protiv. Treba li napomiwati, vi{e nego ubjedqiva prevaga u
korist samostalnosti i suverenosti Hrvatske. Ovi su rezultati izra~unati
na temequ podataka sa 7.691 glasa~kog mjesta, koja obuhva}aju 98 cijelih 37 posto ukupnog broja hrvatskih glasa~a. Na referendum se odazvao 3.051.881 gra|anin, {to je 84 cijela, 94 posto na tim glasali{tima, odnosno 83 cijela, 56
posto od svih glasa~a u Republici.
Novinar: O tijeku i rezultatima referenduma na podru~ju Istre, bilo
je ovih dana u sredstvima prou~avawa raznih informacija, a osobito dezinformacija. Bilo je pritom zlobe, posebno u tvrdwama o malom odzivu glasa~a. Izvje{taj {to slijedi, taj }e vas sigurno razo~arati.
683
Novinar: Referendum o budu}nosti Hrvatske na birali{ta Istre u svih

wenih sedam op}ina doveo je 90 posto Istrana. Brojka je to koja je nadma{ila procjene i najoptimisti~nijih politi~kih predskaziva~a, a sli~na se
ocjena moè izre}i kada je u pitawu kona~na odluka. Istra je na plavom listi}u zaokruìla u tako|er devedesetoprocentnom okviru potvrdan odgovor
za samostalnu i suverenu Hrvatsku. Najmawi je rezultat zabiqeèn u Puli
77,64 posto, a najuvjerqiviji u Pazinu 89 posto glasa~a, preko 94 posto wih
odlu~ilo se za suverenost.
Pi{e: Antun Erman, predsjednik IV SO Pazin: Nismo o~ekivali da }e
istarski ~ovjek koji je, unekoliko se moè re}i pak, u svojoj biti apoliti~an,
da }e svoju voqu izraziti u tako visokom postotku. Tako veliki odaziv u nekoliko je posqedica i pogre{ne agitacije stranaka koje su htjele omesti taj
referendum i listi}i koji su bacani iz aviona ~ini mi se da su izazvali
upravo suprotan efekt i upravo potakli gra|ane da se izjasne, odnosno da
iza|u na glasa~ka mjesta.
Novinar: Danas doqe aktuelnoj Federaciji, dakle, Istra je iskazala
znatno mawe srame`qivo nego li su to mnogi scenaristi zamislili, te znatno druga~ije nego li se ponegde ~ak i objavilo. Takav je odgovor ujedno i poruka dijelu, dodu{e mawem, italijanskih liberala koji Istru poku{avaju
svojatati.
Novinar: Predsjednik Republike Hrvatske, dr Frawo Tu|man, posjetio
je danas prostorije Ministarstva pomorstva Republike Hrvatske u Zagrebu.
U pratwi suradnika razgledao je novoure|en prostor i bio nazo~an maloj
sve~anosti u pogledu otvarawa prostorija Ministarstva pomorstva Republike Hrvatske. Ova sve~anost prijedo~ava odlu~nost i napor hrvatske vlade da ostvaruje pomorsku, a ne jadransku politiku, koju je slu`beno proklamirao Hrvatski sabor, rekao je tom prigodom ministar pomorstva i inozemnih
poslova, Davorn Rudolf.
Novinar: Od kriznih hrvatskih podru~ja najnapetije je, ~ini se, bilo u
benkova~kom kraju, nakon ju~era{weg provocirawa kninskih milicajaca u
hrvatskim selima i najave dana{weg dolaska ~etni~kog vojvode [e{eqa na
tim podru~jima. Evo {ta javqa Boìdar [imovi}.
Novinar: Ni danas benkova~ko i obrova~ko podru~je nije bilo izvan interesa novinara. Protekle no}i uz ve} uobi~ajeno odjekivawe eksplozija u
mjestu Rodeqica u benkova~koj op}ini teroristi su to~no u pono} ispalili
tridesetak metaka na ku}u, odnosno prodavaonicu poqoprivredne zadruge iz
Luk{i}a. Vlasnik ku}e, ujedno i trgovac, Vladimir Grgas, pobjegao je u Biograd na more. U kulu Atlagi}, tako|er u benkova~koj op}ini, na proslavu
blagdana Svetog Nikolaja nisu do poslije podneva do{li dr Ra{kovi}, Milan Babi} i Vojislav [e{eq, kako je bilo najavqeno, a oko dvije stotine
Marti}evih milicajaca poslije sino}we smotre ispred benkova~kog hotela,
izgleda, povukli se prema Kninu.
684
Danas smo uspijeli do}i do potjernice za tihu likvidaciju usta{kih terorista, letka o kojem se ju~e pri~alo da kruì Benkovcem, sa imenima ~etrdesetak uglednih Hrvata i Srba kojima prijeti, kako stoji u potpisu, Vije}e
narodnog otpora na ~elu sa Vojislavom [e{eqem. Iz hrvatskih po{ta u Zadru javqeno nam je da je iz po{te u Obrovcu oko 13 sati tamo{wa milicija
odvela u policijsku stanicu po{tanskog upraviteqa, naredila ostalim slu`benicima da napuste radna mjesta i zatvorila po{tu. Upraviteq je pu{ten,
a poslije neuspjela razgovora sa obrova~kim op}inskim ~elnicima hrvatske
po{te u Zadru iskqu~ile su Obrovac iz po{tanskog i telefonskog prometa.
Novinar: Isto~noslavonska stvarnost, naàlost, i daqe je nepromijewena i dok se ìvot dawu odvija koliko-toliko normalno, no}u u ovom dijelu Hrvatske, osobito u vukovarskoj op}ini, vlada bezakowe i haos. Niti no}as nije bilo mirno. Oko pono}i ~ula se izuzetno sna`na eksplozija iz pravca sela Do{aren. Naknadnim uvi|ajem ustanovqeno je da je rije~ o eksploziji acetilenske boce koja je o{tetila dio skretnice pe{adijskog èqezni~kog kolodvora. Prugom Vinkovci-Borovo teretni vlakovi i daqe prometuju
samo dawu, a putni~ki nikako. Eksplozija se ~ula i izme|u Opatosa i Lovaca, a no}as je pucano na ku}u Milo{a Radi}a u Vukovaru. Stalna i poja~ana
kontrola svih putnih pravaca na podru~ju policijske uprave Osijek, opet je
dala rezultata. No}as su uhva}ene dve tro~lane grupe qudi kod kojih je prona|eno oru`je: automat ,,tompson ameri~ke proizvodwe sa 130 metaka, tri
poluautomatske sa~mare, tako|e sa oznakom ,,mejd in USA, te par noèva. U
interesu istrage, zasad anonimni gra|ani, re~eno je na pres konferenciji u
osije~koj policijskoj upravi, razli~ite su nacionalnosti, ima i Hrvata i
Srba. A na podru~ju policijske uprave Vinkovci, u op}inama Vinkovci, Vukovar i @upawa borave predstavnici Saveznog sekretarijata unutarwih poslova i predstavnici MUP-a Republike Hrvatske. Ta ekipa zajedno sa ~lanovima Skup}ine op}ine Vinkovci posje}uje krizna sela, kako bi svojim autoritetom i ovla{tewima pridonijela smirivawu situacije i omogu}ila
funkcionirawe pravnog sustava u Hrvatskoj.
Novinar: Dana{we prijepodne ekipa hrvatske televizije, zajedno sa kolegama iz jo{ nekoliko redakcija, provela je na vojnoj barikadi u Civqanima. Tu smo, a barikada je stotiwak metara odavde (dakako, tamo je snimawe zabraweno) stigli sa gospodinom Vilijem Kajpersom, ~lanom Europskog parlamenta i dugogodi{wim ~lanom belgijskog Senata, koji u Hrvatskoj boravi
na poziv Sabora da bi Europu upoznao sa onim {to se zbiva ovdje. Vojska je
propustila visokog gosta u Kijevo i tijekom putovawa osigurala mu oruànu
pratwu. Novinarima, za ~ije se putovawe u Kijevo zalagao osobno gospodin
Kajpers, re~eno je da sa~ekaju, da bi kasnije od vojske bilo priop}eno da mogu
naprijed na vlastitu odgovornost.
Novinar: îni se da nekima nije previ{e stalo do toga da istina o zbivawima iza barikada prodre u svijet. Evo {ta je na kraju posjete Hrvatskoj
izjavio gospodin Kajpers.
685
Novinar: Belgijski senator i ~lan Komisije za qudska prava Evropskog

parlamenta Vili Kajpers zavr{io je petodnevni posjet Hrvatskoj. Obi{ao
je Zagreb, Osijek, Vinkovce, \akovo, Mirkovce, Borovo Selo, Split, Vrliku, Ciqane, Kijevo i Knin. Pred polijetawe svojom voqom saziva na zagreba~kom aerodromu konferenciju za tisak i napomiwe da na wega nije vr{en
pritisak ni sa koje strane, a do svojih zakqu~aka je do{ao sam. Senator Kajpers jo{ kaè: ,,U isto~noj Slavoniji i sjevernoj Dalmaciji stawe je kao na
Divqem Zzapadu. Hrvatske policajce u Borovom Selu ubile su snajperi dobro uvje`banih profesionalaca koji nisu mje{tani sela. U Kijevu, iz kojeg
se danas vra}aju, tvrde, stawe je mirno, nema {kole, ni benzina, a mrtvi se
zbog izolacije sela ne pokapaju. Povezuju}i sve to sa iskustvima prija{wih
putovawa po Kosovu, Kajpers zakqu~uje:
Vili Kajpers (tajnik Komisije za qudska prava u Europskom parlamentu): Nakon mojih razgovora s obje sukobqene strane do{ao sam do zakqu~ka
da Srbija ima krivi pristup, da se zauzima za libanski model, metode su joj
sli~ne Sadamovim metodama u Kurdistanu, gdje sam proveo neko vrijeme. Smatraju}i da Srbija ne moè agresijom i cinizmom namaknuti sebi boqe karte
na pregovara~kom stolu, gospodin Kajpers tvrdi da je briga me|unarodne zajednice, kao u Kurdistanu i Palestini, jedini na~in da se postigne mir. O
svojim spoznajama izvijesti}e Europski parlament i medije po dolasku u
Brisel.
Novinar: Stranka demokratske akcije za Kosovo podràva Stipu Mesi}a kao jedinog legitimnog predsjednika Predsjedni{tva Jugoslavije, re~eno
je na preskonferenciji u Pri{tini. O wegovu neizboru danas raspravqa i
slovenska skup{tina. Da se stavi na dnevni red Mesi}evo priznavawe traìla je Stranka demokratske obnove. U Zagrebu Stipe Mesi} je primio delegaciju wema~kih socijaldemokrata, zastupnika u Bundestagu.
Novinar: U razgovoru sa Stipe Mesi}em i ministrom inozemnih poslova Republike Hrvatske, dr Davorinom Rudolfom, gosti su izrazili zabrinutost zbog posledwih doga|aja u Jugoslaviji zanimaju}i se za doprinose mirnom rje{ewu sada{we krize, koje moè dati hrvatska politika. Hrvatska
èli biti suverena republika koja udruìvawe sa ostalima, kao i Slovenija, vidi na interesnim temeqima, jer ne èli prekidati ekonomske tokove i
kulturne uvjete, istakli su Mesi} i dr Rudolf. Srbima u Hrvatskoj omogu}ena su sva gra|anska prava po uzorima na najboqe europske tradicije utemeqene na zakqu~cima iz Helsinkija i svi se wihovi problemi mogu rije{iti
kroz legalne institucije Hrvatske.
Predsjednik Predsjedni{tva Jugoslavije, Stipe Mesi} istakao je da
pravi problem nije u odnosima Srba i Hrvata u Hrvatskoj, ve} èqa ekstremista da stvore Veliku Srbiju na teritoriju ne samo Hrvatske, ve} i ostalih
republika. Europa treba jasno kazati da, na temequ dogovora iz Helsinkija,
po{tuje i ne}e dopustiti promjenu sada{wih granica u Jugoslaviji, definiranih po Ustavu iz 1974. kao dràvne granice, rekao je Mesi}.
686
[ef wema~kih socijaldemokrata, Norbert Gansin naglasio je kako }e

podr{ka Europe republikama u Jugoslaviji koje èle osamostaqewe ovisiti prije svega o tome koliko se zauzimaju za mirno rje{ewe, ostvarewe qudskih prava i prava mawina, te za svima prihvatqive i konstruktivne predloge rje{ewa najnovije krize u zemqi. Nikakvu podr{ku ne}e dobiti Milo{evi} na stvarawu Velike Srbije, istaknuo je na kraju Norbert Gansl.
Novinar: I svjeà vijest u vezi sa Stipom Mesi}em. Delegacija Dru{tvenopoliti~kog vije}a slovenske Skup}ine, uobli~ili su i prihvatili
kona~ni tekst koji }e proslediti na usvajawe preostalim vije}ima. Skup{ina Republike Slovenije drì da je neizbor Stipe Mesi}a za predsjednika
Predsjedni{tva Jugoslavije grubo kr{ewe Ustava Jugoslavije. Slovenska
skup{tina priznaje ga za legitimnog predsjednika Predsjedni{tva i zahtjeva da Predsjedni{tvo Jugoslavije objavi wegov izbor. Skup{tina Republike
Slovenije obavje{tava jugoslavensku Skup{inu i Predsjedni{tvo Jugoslavije da jednostrane odluke okrwenog Predsjedni{tva i wegovog koordinatora ne priznaje za legalne i legitimne. Jugoslavenska kriza i danas je i te kako prisutna u svjetskim politi~kim krugovima i informativnim glasilima.
Evo najva`nijih naglasaka.
Novinar: êtiri sata razgovarali su danas u Kremqu Mihail Gorba~ov
i \ulio Andreoti o najaktuelnijim problemima me|unarodne politike, posebno o kriznim àri{tima u Evropi, ali je talijanski premijer zatim, na
zajedni~koj konferenciji za novinare, u moskovskom pres centru izbjegao
upoznati novinare {to su detaqno razgovarali o Jugoslaviji. Umjesto Andreotija samo je Gorba~ov kratko potvrdio da su razgovarali i o jugoslavenskoj politi~koj i dràvnoj krizi, napomiwu}i da su se on i talijanski premijer u tom dijalogu solidarizirali s onim politi~kim snagama u Jugoslaviji koje su za o~uvawe Jugoslavije, tako da ona ostane onaj faktor stabilnosti
u Europi, a posebno u svijetu nesvrstanih, koji je bila i do sada.
Novinar: U Rimu ve} drugi dan boravi ~lan Predsjedni{tva Jugoslavije, Vasil Tupurkovski. Svaki ~as se o~ekuje posjet slovenskog ministra vawskih poslova, Dimitrija Rupela, a za petak je najavqen dolazak hrvatskog
predsjednika, Frawe Tu|mana. Planiran je i skori odlazak talijanskog predsjednika, Fran~eska Kosige, u Beograd. Taj ìvahan diplomatski promet talijanskim glavnim gradom odraz je zanimawa {to ga Rim gaji za razvitak jugoslavenske krize koji smatra veoma opasnim i po Italiju, i po cjelokupnu
sigurnost i suradwu u posthelsin{koj Europi, ali i interesa raznih jugoslavenskih ~initeqa za mi{qewe i djelatnost zapadnog susjeda. Tupurkovski se
ju~er i danas sastao sa premijerom Andreotijem, predsjednikom Senata Spadolinijem, vo|om socijalista Kraksijem i ministrom vawskih poslova devi~anske vlade u sjeni Napolitanom. Svi su podjednako naglasili da }e Italija prihvatiti svako rje{ewe koje na{i narodi usvoje demokratski, bez primjene sile. Vlada u sjeni je sino} zatraìla i pokretawe sveobuhvatne parlamentarne rasprave o Jugoslaviji, dok su fa{isti sino} predvidjeli slawe
plavnih {qemova u Istru, Rijeku i Dalmaciju, radi za{tite Italijana.
687
Pozornost je, i to ipak mnogo ve}u od prethodnih vijesti, izazvala i vijest iz Beograda da bi Italija mogla odustati od potpisivawa novoga trogodi{weg memoranduma o suradwi sa Jugoslavijom, ako Mesi} ne bude progla{en predsjednikom Predsjedni{tva. Milanski ,,@ornale tvrdi da je sam
Mesi} traìo od Italije da primjeni iste restriktivne mjere kao i Sjediwene Dràve u ju~era{wem razgovoru sa kanadskim ambasadorom u Beogradu,
Ventom.
Novinar: U Zagrebu ve~eras je zasjedala hrvatska vlada, a me|u to~kama
dnevnog reda najzanimqivijom se ~ini Zakon o tisku. Sa sjednice telefonom,
Martin \urkovi}.
Novinar: Zakon o tisku ~iji je ciq, kako je istakao ministar informirawa, Hrvoje Hitrec, sloboda nasledni{tva, te odgovornost za objavqivawe
informacija, uz ostale odredbe, novinarima jam~i pravo da bez {tetnih posledica odbiju napisati tekst ~iji se sadràj protivi wihovim uvjerewima
i profesionalnim na~elima. Uz to se {titi izvor novinarskih informacija i obezbje|uje naknada materijalne i druge {tete pri~iwene objavqivawem
la`nih informacija. Podatke dobivene prislu{kivawem i drugim nezakonitim na~inima zabraweno je objavqivati, a ne dopu{ta se niti javno izlagawe tiskovina naslovnicama pornografskog sadràja.
Hrvatska je vlada na ve~era{woj sjednici donijela i odluku o neprimewivawu onih odredaba Saveznog zakona o op}enarodnoj obrani koje su u suprotnosti sa Ustavom Hrvatske i kojim se ugroàvaju wezin suverenitet i
interesi. Poni{tena su i rje{ewa skup{tina op}ina Titova Korenica i
Glina, kojim su te op}ine preuzele upravqawe nad nacionalnim parkom Plitvice, poduze}em ,,Prehrana i ov~arskom farmom ,,Qubovo. Vlada je dala
i suglasnost na otvarawe generalnog konzulata Gr~ke u Zagrebu i konzulata
Belgije u Dubrovniku, a upoznata je i sa ovih dana postignutim sporazumom
sa Republikom Ukrajinom, s kojom se ve} u ovoj godini o~ekuje robna razmjena u iznosu od 420 miliona dolara.
Novinar: Svi na{i problemi prelamali su se danas u klupama dviju republi~kih skup{tina. O stawu u bosanskohercegova~koj Skup}ini i Republici najboqe govori ~iwenica da je zasjedawe odgo|eno, jer se ni nakon dva
dana nije mogao utvrditi dnevni red.
Novinar: Naj~e{}e je Skup{tina Bosne i Hercegovine, odnosno wena
sala, danas izgledala ovako zbog brojnih pauza, koje su zbog konsultacija poslanika davane veoma ~esto. Naime, ni nakon dvodnevnog poku{aja, bosanskohercegova~ki parlament nije uspio ~ak ni da utvrdi dnevni red. Na kraju je
ipak prihva}eno da se sjednica odloì ta~no za sedam dana. A sve je po~elo
na insistirawe poslanika Srpske demokratske stranke da se kao prva ta~ka
dnevnog reda uvrsti napad na ministra informirawa Velibora Ostoji}a.
Sjednica je odre|ena za danas, a danas ista pri~a. Davane su, kako smo rekli,
vi{e puta pauze i, nakon kona~nog dogovora i strana~kih ~elnika i predsjednika klubova poslanika tri narodne stranke da se saop}ewe Srpske demo688
kratske stranke ipak uvrsti u dnevni red, ali kao sedma, posqedwa ta~ka
dnevnog reda. Na samoj sednici parlamenta Srpska demokratska stranka je,
pozivaju}i na, kako su rekli weni poslanici, brojne hitne zahtjeve sa terena,
ultimativno zatraìla da se odmah napad na Ostoji}a uvrsti u dnevni red, i
to kao prva ta~ka. Predsednik klubova HDZ-a i SDA Vlado Pandi} i Kadi}
su energi~no protiv toga, jer su, kako je re~eno, predstavnici Srpske demokratske stranke bili napustili dogovore prije samo 15 minuta. Predsjednik
kluba poslanika Srpske demokratske stranke Vojo Maksimovi} rekao je da
}e u suprotnom srpski poslanici napustiti Skup{tinu Bosne i Hercegovine i nastaviti rad u svom klubu. Na kraju, utisak je reportera da je sve prolongirano samo za tjedan i da je na krajwoj ku{wi koalicija narodnih stranaka Bosne i Hercegovine sa svim posqedicama.
Novinar: Na dana{wem zasjedawu, Narodna skup{tina Srbije prihvatila je prijedloge poslanika Milana Paro{kog da u proceduru u|u inicijative da se donese odluka kojom }e se osigurati, kako je rekao, provo|ewe legitimnih odluka organa srpskog naroda u Kninskoj Krajini, Slavoniji, Barawi i Srijemu, o pripajawu tih dijelova Hrvatske Srbiji. Paro{ki tako|e zahtjeva da se donese odluka kojom }e srpski gra|ani u tim dijelovima Hrvatske dobiti srpsko dràvqanstvo. Drugi prijedlog Paro{kog sastoji se u tome da Skup{tina treba donijeti odluku o zakazivawu saveznih izbora, a odluku bi trebao donijeti, kako je rekao, Borislav Jovi}, predsjednik s produènim mandatom. On tako|er zahtjeva da se suspendiraju politi~ke odluke o
izdvajawu dijelova pojedinih naroda i narodnosti na podru~ju Srbije. Rije~
je o odluci kongresa Demokratske zajednice vojvo|anskih Ma|ara o progla{avawu personalne autonomije i o odluci Stranke demokratske akcije o
Sanyaku, o osnivawu nacionalne autonomije. Odlu~eno je da Vlada i nadle`ni skup{tinski odbori razmotre i pripreme odluke koje je predloìo Paro{ki.
Novinar: Kakav je ustavno-pravni poloàj mawinskih nacionalnosti u
Hrvatskoj i wegova primena u praksi, to je pitawe bilo na dnevnom redu zajedni~ke sjednice saborske Komisije za za{titu i unapre|ivawe ravnopravnosti naroda i narodnosti i Odbora za za{titu qudskih prava.
Novinar: U trenutku kada se mawinsko pitawe, posebno srpsko, iskori{tava za destabilizaciju na{e Republike, nuàn je razgovor o pravima mawina i wihovoj realizaciji u praksi rekao je, otvaraju}i sednicu, predsjednik Sabora dr @arko Dobin. Iz rasprave koja je uslijedila, izdvajamo: dr
Vladimir Veselica: ,,Ovdje se ne smije provoditi velikohrvatska politika,
ali je uvjet za to po{tivawe hrvatske dràve od mawina. Dr Drago Roksandi} traì reafirmirawe Sabora kao ambijenta dijaloga o kqu~nim pitawima hrvatsko-srpskih odnosa. Predsjednik Odbora za za{titu qudskih prava
Neven Juri} drì kako su rezultati referenduma pokazali da mawine priznaju suverenost Hrvatske, a predsednik Srpske narodne stranke Milan \uki} traì da se provede analiza poloàja Srba u Hrvatskoj i time pokrene
689
rje{avawe srpskog pitawa. Sjednici je bio nazo~an direktor za me|uparlamentarne odnose kongresne fondacije za qudska prava u SAD-u, gospodin
Pol Mig, koji je rekao kako on podràva etni~ke grupe da traè od Sabora
ostvarivawe svojih prava, ali oni ipak moraju nastaviti dijalog i odbiti
nasiqe.
Novinar: Hrvatska po{ta i telekomunikacije od danas primjewuju nove
cijene za telegrafske i telefonske usluge u unutarwem promjetu. Cijena teleks impulsa porasla je sa 50 na 65 para, a telefonskog impulsa sa 65 na 84 para. Poskupjeli su i ètoni za telefonske razgovore: èton A sa ~etiri na
pet dinara, èton B sa 17 na 22 dinara, èton C sa 32 na 42 dinara. Telefonska pretplata je 150 dinara.
Novinar: Pro{le no}i èstoka pucwava uznemirila je gra|ane nekih
djelova Zagreba. Kako su se tim povodom gradom {irile razne glasine, zatraìli smo danas izjavu na~elnika policijske uprave Zagreba Ante Dev~i}a.
Ante Dev~i} (na~elnik policijske uprave Zagreba): Zaista je jutros, dakle 22. svibwa 1991. godine, da budem precizniji, oko 04:50 sati, u predjelu Rebaro-Kozjak-Srebrewak, a to je podru~je policijske uprave Zagreb, policijske stanice Maksimir-Pe{~enica, do{lo do pucawa iz vatrenog oru`ja, i to
od strane tada nepoznatih po~initeqa s jedne i pripadnika policije s druge
strane. Nepoznati po~initeqi toga nedjela su se tim ulicama vozili osobnim automobilom marke ,,opel askona. Nakon poduzjetih mjera policijskog
tragawa, a zbog osnovane sumwe da je u~estvovao u toj pucwavi, ubrzo je li{en
slobode Sini{a Mlinari}, sin Ivana i Marije, ro|en 4. oùjka 1968. godine u Zagrebu, automehani~ar bez zaposlewa, organima gowewa ve} prili~no
poznat. Za wegovim suu~esnikom u ovom slu~aju daqwa potraga je u toku. Za
sada u interesu te potrage i {to objektivnijeg obavje{tavawa javnosti, kao
na~elnik policijske uprave Zagreb, u mogu}nosti sam re}i jo{ samo to da povrije|enih osoba poslije te pucwave, na sre}u, nije bilo, nego su na obli`wim objektima, obiteqskim ku}ama nastala odre|ena o{te}ewa. Po zavr{etku kriminalisti~ke obrade ovoga slu~aja, javnost }e o svemu pobliè biti obavje{tena.
Novinar: Zbog interesa istrage, snimke s mjesta doga|aja nismo mogli
dobiti. Toliko, po{tovani gledaoci u ovom dnevniku...
(prekid)
Novinar: Po{tovani gledateqi, dobra vam vje~er. Pogledajte nekoliko
ulomaka iz vje~era{wih emisija, kao i redoviti pregled programa. Iz spektra izdvajamo priloge: ,,Godina opasnog predsjednika; ,,Albanske `rtve na
Kosovu; ,,Povratak Viroviti~ana ku}i nakon su|ewa u Zagrebu; ,,Posqedice {to ih hrvatska privreda trpi zbog raznoraznih otu|ewa imovine.
,,Alkemija unutarweg zvuka, serija od ~etiri epizode o duhovnosti, kreativnoj slobodi, svjetonazoru, u prvoj emisiji mislilac i filozof prof. dr
Branko Despot.
690
Novinar: ,,I to je ìvot, gost Marije Nem~i} ovaj put je Sa{a Vere{,
leksikograf, kwièvnik, putopisac i izuzetno zanimqiv sugovornik.
,,Mar{iraj ili umri, spektakularan, atraktivan pustolovan film
prema svojedobno vrlo popularnom motivu legionarstva. Izvrsnu gluma~ku
ekipu predvode Yin Hekman, Ketrin Denev, Terens Hil i drugi. Reìja Rik
Ri~ards.
Emisija ,,Spektar
Slobodan Milo{evi}: Zbog istorije i ìvota izgleda kao da je Srbija
ba{ ove 1989. godine povratila svoju dràvu i svoje dostojanstvo da bi tako
proslavila istorijski doga|aj iz daleke pro{losti koji je imao veliki istorijski i simboli~ki zna~aj za wenu budu}nost.
Novinar: ê{ki pisac Milan Kundera, zapisa}e u svojoj ,,Kwizi smjeha
i zaborava da je borba ~ovjeka protiv sile, borba sje}awa protiv zaborava.
Sje}ate li se Gazimestana? 15. lipwa 1989. godine predsednik }e Srbije, pred
najvi{im predstavnicima, tada, wegovim dolaskom ve} uzdrmane dràve Jugoslavije i najvi{im funkcionerima Jugoslovenske narodne armije prijetiti oru`jem, pozivati na nasiqe, sve u slavu, kako se poziva, svetih srpskih ciqeva. Sje}ate li se kako je po~eo napad na Kosovo? Ogwi{ta, èna i djece,
golorukog naroda i ugroènog srpstva bi}e puna usta srbijanskom predsjedniku. Federalni vrh i armija {ute. Zemqom }e mitinga{iti Miroslav [olevi} pa{}e Kosovo i Vojvodina, a za wima i Crna Gora. Jugoslavije, prema Ustavu iz 1974. godine, vi{e nema. Od napada na Sloveniju osta}e samo poziv predsednika na bojkot wezine robe. Federalni vrh i armija {ute. Pada
berlinski zid, a s wime i hrvatska {utwa, ali ne i plan o stvarawu Velike
Srbije. Dolazi i teroristi~ka okupacija Hrvatske sa ucjenom ili }e Hrvatska pristati na preure|ewe Jugoslavije u unitaristi~ku dràvu sa Srbijom i Beogradom na ~elu, ili }e Srbi stvoriti Veliku Srbiju u granicama
kakve oni èle. Srbijanski predsjednik poru~uje Hrvatima da, ako ba{ èle suverenost i samostalnost, Srbija }e im je dati, tako {to }e im ona skrojiti granice. O konfederaciji ne èli ni ~uti. Hrvatska mu postaje glavni
plijen. Brozove granice treba sru{iti. [olevi}eva emisija zavr{ena, Kertes je svoj posao obavio u Vojvodini, naredio je [e{eq, i novopazova~ki odredi dobrovoqaca koji bi najprije imali kolonizirati Hrvatsku, a potom bi
posao ru{ewa demokracije i prekrajawa wezinih granica prepustili od Srbije potpuno instrumentaliziranim civilnim i vojnim saveznim vlastima.
Za{to svako glasawe u Predsjedni{tvu Jugoslavije, gdje se ve} mjesecima ni{ta drugo i ne radi, nego poku{ava uvesti vanredno stawe, zavr{ava 4:4? Zato {to Srbija, za razliku od ostalih ravnopravnih republika, ima tri glasa. No, za stvarawe nove dràve ,,Srboslavije na ovim prostorima, a na kojoj se upravo i radi, to o~ito nije i dovoqno. U ostvarewu tog ciqa koristi}e se sva sredstva, bez obzira na srpske i hrvatske `rtve u Republici Hrvatskoj. Prije dva dana predsednik Srpske narodne obnove Mirko Jovi} potvr691
dio je pred tv kamerama da su wegovi ~etnici sudjelovali u pokoqu hrvatskih

redarstvenika u Borovu Selu, bore}i se, kako kaè, za interese srbijanske
dràve.
Mirko Jovi}: Dokle god se ne uspostavi i ne odbrani ta pravedna zapadna
granica otaybine Srbije, mi }emo tamo uvek i}i protiv svih onih koji brane
tu Titovu podelu Jugoslavije, brane Titovu Jugoslaviju, odnosno Titovu Hrvatsku. Mi }emo se boriti svim sredstvima, i politi~kim i nepoliti~kim.
Novinar: Ju~er je i ~etni~ki vojvoda Vojislav [e{eq priznao da su u
Borovu Selu na hrvatske redarstvenike pucali wegovi ~etnici.
Dr [e{eq: Bilo je 14 ~etnika, dvojica pripadnika Srpske narodne obnove i {est me{tana u trenutku napada.
Novinar: Vo|e Milo{evi}eve Socijalisti~ke partije na prekju~era{woj sjednici, dok su kolone tenkova krstarile Hrvatskom i Hercegovinom, otvoreno su pokazivale svoje namjere prema Hrvatskoj i wezinim
predstavnicima.
Zoran Aran|elovi} (~lan Izvr{nog odbora SPS-a
a): Vlast u Hrvatskoj
inicira jedno razarawe Jugoslavije na svim frontovima i poku{ava da prakti~no udari u najja~i period Jugoslavije, na Jugoslovensku narodnu armiju.
Novinar: Predsjednik srbijanske vlade ju~er u Skup{tini Srbije traì
intervenciju u Hrvatskoj kao i wegovi narodni poslanici.
Neki poslanik: Dajmo da odmah sutra vrlo energi~no uputimo protest i
Saboru Hrvatske i odgovaraju}im qudima, ne vi{e sa molbom da u~ine ne{to, nego sa obe}awem da }emo preduzeti sve mere da za{titimo srpski narod na toj teritoriji i da toga oni budu svesni. Ako treba, ja mislim da }e
,,Zastava raditi i ~etiri smene, ako treba da radi, da proizvodi...
Novinar: Dok se ~etni~ke vojvode javno hvale da su wihovi naoruàni
odredi uba~eni u Republiku Hrvatsku, da su sudjelovali u teroristi~kim akcijama u kojima su na zvjerski na~in ubijeni policajci Ministarstva unutarwih poslova Republike Hrvatske, generalski vrh o tome {uti. Zaposje{}e
hrvatske ceste i ulice svojim tenkovima i pri tom tvrditi da se protiv JNA
vodi kampawa i stvara protuarmijsko raspoloèwe. Medijski propagandni
rat protiv Hrvatske ~ini se da je srbijanska dràva posledwih dana prometnula u pravu ratnu propagandu. Najsvjeìji je primjer trosatna izvanredna
emisija ,,Srbi u Hrvatskoj, proqe}e 1991, koji je Televizija Beograd emitirala u ponedeqak u udarnom terminu u 20 sati. Prikaza}emo vam ve~eras dijelove te emisije da biste vidjeli {to je to o Hrvatskoj i Hrvatima tri sata
slu{ala i gledala publika Televizije Beograd. U emisiji uz predstavnike
Socijalisti~ke partije Srbije, Demokratske stranke, Srpskog nacionalnog
vije}a, beogradske intelektualce i javne radnike nastupio je, kako i sam kaè, profesionalni ubojica iz Borova Sela, Vuka{in [o{ko}anin, koji je
vodio akciju masakra hrvatskih policajaca i hvalio se da je sam ubio {estoricu. Vide}ete i amaterske snimke sa mitinga u Jagodwaku, uvertire u krvave doga|aje u Borovu Selu, na kome su uz vojvodu [e{eqa nastupili i zastup692
nici u srbijanskom parlamentu, Milan Paro{ki i ministar u srbijanskoj

vladi, Stanko Cvijan, koji je pre dva dana na novinarsko pitawe kakva je pomo} u ovom trenutku najpotrebnija Srbima u Hrvatskoj, bez dvoumqewa odgovorio da se zna {to im je u ratnim uvjetima najpotrebnije, aludiraju}i otvoreno na oru`je. Terorizam u Hrvatskoj, koji nam onemogu}ava ve} mjesecima
normalan ìvot, nije slu~ajan. On ima svoje ciqeve, vo|e, ideologe, naredbodavce i egzekutore. Svi su oni na ovim ve~era{wim snimcima i sami najboqe govore o sebi i o onima koji ih koriste za {irewe ratne psihoze i straha. Kaù da se ~ovjek mawe pla{i kada vidi i zna ko mu i {to mu prijeti. Stoga, pogledajmo zajedno.
Emisija ,,Srbi u Hrvatskoj 1991 RTB
Novinar: Dobro ve~e, po{tovani gledaoci, iako dobro nije. Danas je
\ur|evdan, slava koja u srpskom narodu ima i poseban zna~aj i posebnu tradiciju, a mi, eto, upravo danas razgovaramo o jednoj krajwe neveseloj i zabriwavaju}oj temi. Izbora, naàlost, nemamo, jer doga|aji u Hrvatskoj mimo na{e i va{e voqe nalaù da bez odlagawa progovorimo o nesre}i koja nam svima zajedno preti.
Pakrac, Plitvice, Borovo Selo, Split krvavi Uskrs i okrvavqeni
\ur|evdan, to je samo deo tragi~ne bilanse takozvane ,,mlade hrvatske demokratije, koja je samo u ovoj godini odnijela desetine qudskih ìvota. U ve~era{woj emisiji, koja ima asocijativan naziv ,,Srbi u Hrvatskoj 1991 u~estvuju slede}i gosti: Vuka{in [o{ko}anin iz Borova Sela, komandant odbrane sela, dakle svedok nedavnih tragi~nih doga|aja u tom mjestu; Ilija Petrovi}, ~lan Srpskog nacionalnog vije}a za Slavoniju, Barawu i Zapadni
Srem; dr Budimir Ko{uti}, prof. Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Gojko \ogo, kwièvnik i ~lan Izvr{nog odbora Demokratske stranke; akademik Antonije Isakovi}, poslanik Socijalisti~ke partije Srbije u
Skup{tini Srbije; Brana Crn~evi}, kwièvnik i publicista; Vesna Hayi
Vukovi}, ~lan Foruma terazijskog parlamenta i advokat Toma Fila, branilac Srba uhap{enih u nedavnim doga|ajima na Plitvicama. Tu je i moj kolega Miodrag Popov, koji je ovih dana i nedeqa izve{tavao iz Krajine i koji
se upravo ju~e vratio iz Knina.
Svoje vi|ewe doga|aja u Borovu dao je potpredsednik Predsedni{tva Jugoslavije Stipe Mesi}, ~ovek koji za koji dan treba da postane i predsednik
Predsedni{tva. Evo kako on opisuje te krvave doga|aje u Borovu Selu u prekju~era{wem intervjuu ,,Jutelu.
Stipe Mesi}: Ve}ina je uba~ena iz Srbije i Vojvodine, naoruànih, dobro opremqenih i dobro uvje`banih. Doveli su hrvatske policajce koji su
bili u rutinskom poslu u zamku, pobili su ih na jedan bestijalan na~in, jer ti
qudi nisu dirali rawenike, izmasakrirani, odrezanih vratova, izva|enih
o~iju, onako kako se to ina~e obavqa ru~ni rad.
693
Novinar: To je, ina~e, karakteristi~no za gra|anski rat. Da li u Jugoslaviji gra|anski rat traje?
Stipe Mesi}: Nije gra|anski rat, jer ovo je nametnuto Hrvatskoj. To
uglavnom nema veze sa Srbima u Hrvatskoj, to je poku{aj destabilizacije Hrvatske za stvarawe Velike Srbije, zna~i poku{aj grupa sa strane koje samo
na|u sqedbenike, i to vrlo malo, u malom broju u Hrvatskoj. Uglavnom, srpski narod je izvan toga u Hrvatskoj. To su militantne grupe od kojih strijepe
i Srbi i Hrvati.
Novinar: Spomenuli ste i ulogu Jugoslavenske narodne armije, o tome
postoje razne informacije. Prema nekim informacijama, armija ~ak nastupa zajedno sa takozvanom Marti}evom milicijom. A opet, pomo}nik ministra unutra{wih poslova Hrvatske, gospodin Drezek je rekao obratno, da je
armija djelovala zajedno sa jedinicama MUP-a. [ta je to~no?
Stipe Mesi}: To~no je i jedno i drugo. Naime, radi se o tome da vojni vrh
uglavnom, postavqa se onako kako predsjednik dràve od wega traì, da priznaje legalnu vlast. Ali pojedini vojni zapovjednici, posjebno na teritoriju
dalmatinskih op}ina, igraju jednu drugu igru. Naime, provode jedan talijanski model za vrijeme Drugog svjetskog rata. êtnici su maltretirali i Srbe
i Hrvate koji su ih... , a armija talijanska ih je {titila. Neki vojni zapovjednici bi taj model htjeli i sad da iskoriste. Dozvolili su Marti}u i wegovim
odmjetnicima da maltretiraju i Srbe i Hrvate, sve one koji su protiv promjena unutra{wih granica i protiv {irewa Velike Srbije.
Novinar: Ovo je jedna kolona koju vidimo iz pravca [ida. Bitno u svemu
ovome, a da se zakqu~iti, po{to je izvr{en upad u centar sela, da se zaista ne
radi ni o kakvom napadu na pripadnike Ministarstva unutra{wih poslova,
ve} da su oni otvorili vatru na qude koji su se nalazili u samoj ambulanti.
Ova zgrada, u kojoj su ambulanta, po{ta i mesna zajednica, u stvari je centar
sela i to je bio ciq napada. Naime, da se zauzme i da se zauzme u wemu, kako hrvatska {tampa naziva, {tab oruànog otpora. Dakle, da se zauzme, da se opkoli selo i onda se vr{i racija, i tako redom. Racija, kao {to vidimo, nije uspela. Ovo su autobusi kojima su dolazili specijalci, dakle koji su trebali da
predstavqaju poja~awe. Tu je bio jedan autobus, vide se na wemu civilne tablice, i drugi autobus, tako|e sa civilnim tablicama. Evo, deca prebrojavaju rupe. Dva policajca, evo vidite wihove iskaznice, koje smo mi na{li dole
u Borovu Selu, naime dobili od me{tana. Oni su bili zarobqeni. Kako je do
toga do{lo? U zoru, pred, kako nas sluè informacije, u zoru pred, zna~i,
ovaj upad u selo, koji se odvijao oko podne, oni su do{li od pravca Borova naseqa i skinuli jugoslovensku zastavu. Pre toga su opalili rafal u vazduh, tako|e su bili u civilnim kolima. To je probudilo i uzbudilo okolne me{tane, koji su tako|e ustali i pripucali i lak{e ranili ova dva pripadnika
MUP-a, koji su pod pratwom naoruànih civila Dunavom preba~eni u Novi
Sad. Reportaà o wihovom oporavku je bila emitovana i na novosadskoj televiziji. Tu otpada svaka tvrdwa da su MUP-ovci bili mu~eni, da su vr{ena
694
zvjerstva, ili kako smo videli u izjavi za ,,Jutel Stjepana Mesi}a, da su im

va|ene o~i. I za ostale i zarobqene MUP-ovce tako|e otpada mogu}nost nekog maltretirawa, jer je sukob trajao par sati, èstoki sukob, koji je prakti~no spre~ilo jo{ krvaviji epilog, po svemu sude}i, na {tetu pripadnika MUPa Hrvatske, spre~ilo prisustvo jedinica Jugoslovenske narodne armije.
Novinar: Posle tragi~nih doga|aja u Borovu Selu oglasile su se tokom
proteklih dana i sve srpske stranke. Evo kratkog pregleda najva`nijih stavova iz wihovih saop{tewa.
Novinar: Srpski pokret obnove i Srpska liberalna stranka poru~uju
ratnim saveznicima Srbije: ,,Mi raspad Jugoslavije ne èlimo, ali ne moèmo i ne}emo spre~avati Hrvate da se otcepe. Oni, me|utim, ne mogu od Jugoslavije otcepiti teritorije dana{we Hrvatske u kojima su Srbi u ve}ini
ili su bili u ve}ini pre po~iwenog hrvatskog genocida nad wima. Vaqevski reformisti postavqaju pitawe: ,,Nije li zaista vreme da svi zajedno kaèmo dosta je bilo, na{im malim i velikim vo|ama. Zato ne èlimo da u~estvujemo u ostvarivawu wihovih ma{tarija, koje ne}e stvoriti ni Veliku
Srbiju, ni Veliku Hrvatsku, ve} samo veliku klanicu.
Socijalisti~ka partija Srbije u svom saop{tewu podse}a da se jo{ nije
vratio spokoj i sigurnost posle nedavnih tragi~nih doga|aja na Plitvicama,
a pale su, u me|uvremenu, nove `rtve. Zato, kaè se, voqa srpskog naroda i wegovo legitimno pravo da ìvi ravnopravno i u jednoj dràvi, ne mogu se ukinuti dràvnim terorom i primenom sile protiv interesa srpskog naroda u
Republici Hrvatskoj. Srpsko nacionalno ve}e za Slavoniju, Barawu i Zapadni Srem uputilo je tako|e o{tar protest zbog, kako se kaè, ni~im izazvanog redarstvenog teroristi~kog napada na Borovo Selo.
Novinar: Posle ovog, nadam se, prili~no detaqnog pregleda i zbivawa u
Hrvatskoj u posledwe vreme moèmo krenuti na razgovor, i ja bih da odmah
krenemo sa gospodinom [o{ko}aninom iz Borovog Sela. Vi ste, rekoste, bili komandant odbrane sela. Naravno, vi }ete komentarisati i ove na{e priloge, a posebno izjave nekih hrvatskih ~elnika, ali najpre da vas pitam, da li
ste vi o~ekivali, da li ste znali da oni idu sa tako jakim snagama? Da li ste
o~ekivali napad?
Vuka{in [o{ko}anin: Pa, vidite, ovako, u deset sati ja sam razgovarao
sa upravnikom stanice javne sigurnosti u Vukovaru i rekao mu da }u mu dati
kompletni izve{taj u vezi ova dva milicionera koja su uhva}ena u selu. Rekao
mi je da }e me nazvati negde oko pola jedan i da }emo se onda detaqnije dogovoriti oko svega. Me|utim, u dvanaest i sedamnaest minuta izvr{en je napad
na selo bez upozorewa, i to na jedan brutalan na~in kakav se pamti samo u
istoriji koja je ostala iza nas, zna~i, u istoriji NDH-azije. U{li su u selo
gde smo pripucali, me|utim, posle doga|aja u Hrvatskoj, srpski narod se po~eo organizovati, na odbranu, da ne bi ~etiri usta{e odveli sto Srba na klawe, je l jasno? Tako smo se i mi u selu organizovali, sa svim raspoloìvim
snagama koje smo imali u tom momentu. Lovci, trofejno oru`je, sve {to nam
695
je bilo na raspolagawu. Ja sam se u tom momentu na{ao u, kako mi kaèmo, zovemo, ovaj {tab otpora. Kad se za~ulo pucawe, iza{ao sam napoqe i video
{ta se doga|a. Prvi je iza{ao Stipan Bo{wak, koji je ujedno i wen komandir. Kasnije, u razgovoru sam saznao da je Stipan li~no ubio ovoga na{eg prijateqa koji se nalazio na prvomajskim praznicima kod wegovih prijateqa
Arseni}a u selu i bio nenaoruàn. Nenaoruàn, imao je novine ,,Politiku
ekspres pod rukom. Moram vam re}i da ovo {to se desilo kod nas, da je to
podse}awe na... Narod je stra{no ogor~en. Ogor~en je na sve {to u ovom momentu proizilazi iz te hrvatske vlade koja nas je otpisala kao narod, koja nas
tera da razmi{qamo kao oni, a mi znamo da ne moèmo.
Novinar: Bilo bi zanimqivo da, ipak, po{to je re~ o 1991. godini, to je
jedan fatalni niz tih prvih godina: 1941, 1971, pa 1991. Previ{e za jedan qudski vjek. Da li je 1971. godine, ja se sje}am tih kolona koje su i{le preko \akova kroz Slavoniju i tako daqe, kad su maspokovci demonstrirali. Da li je
tih godina tako|e bila tako napeta situacija u tim krajevima?
Vuka{in [o{ko}anin: Situacija je bila napeta, to se dobro sje}am, ja
sam bio onda u osnovnoj {koli, osmi razred, se}am se dobro tih doga|aja, jer
isto je bila takva napetost i o~ekivao se pokoq na 7. januar, na Boì} 1971.
godine. Me|utim, do tog pokoqa nije do{lo. Moram vam re}i da srpski narod
u Hrvatskoj o~ekuje da }e u ovim zadwim momentima jugoslovenska vlada napravit jedan korak za izgradwu paravojnih, vojnih formacija. Ja moram re}i
da MUP Hrvatske nije nikakvo Ministarstvo unutra{wih poslova, to vam
je ~ista vojska. Imamo neke podatke da oni imaju negde oko 2.500 vojnika
spremnih.
Miting u Jagodwaku, 21. april 1991. godine
Dr [e{eq: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, srpski narod srpske Slavonije, Zapadnog Srema i Barawe doneo je odluku posredstvom svog Srpskog nacionalnog ve}a o direktnom prikqu~ewu sada{woj Republici Srbiji. Ta odluka srpskog naroda je neprikosnovena i ona je postavqena i podràna {irom vaskolikog srpstva. Naàlost, neki krugovi, reìmski i opozicioni, u
Beogradu oklevaju da je sankcioni{u, ali ona je prihva}ena od ~itavog srpskog naroda i vi{e je niko nikada ne moè promeniti. Tu je do{la do izraàja neposredna narodna voqa koja je bacila pod noge u prah i pepeo zlo~ina~ke Titove avnojske odluke i deqewe i cepawe srpskih zemaqa. Srpski narod danas, sa probu|enom nacionalnom ~a{}u, sve{}u i odgovorno{}u za svoju budu}nost, budu}nost narednih generacija, vi{e ne}e ni sa kim da ulazi ni
u kakve kompromise po pitawu srpskih teritorija i srpske zemqe. Novi usta{ki poglavnik i Titov general Frawo Tu|man i nova usta{ka vlast u Hrvatskoj ponovo su srpskom narodu podneli zlo~ina~ku kamu pod grlo. Ali mi vi{e nikada ne}emo dozvoliti da se obnovi genocid. Ako poku{aju sa novim genocidom nad srpskim narodom, poru~ujemo im: osveti}emo svaki srpski ìvot, a ispostavi}emo im ra~une i za zlo~ine...
696
Ilija Petrovi}: Ja bih, kad ve} ova ogwi{ta pomiwem, prigovorio i malo samom naslovu emisije ,,Srbi u Hrvatskoj, jer mi u Srpskom nacionalnom
vije}u taj izraz ne koristimo i trudimo se da ga, i kad drugi s nama razgovaraju, izbacimo. Mi govorimo o Srbima koji ìve na podru~ju dana{we Republike Hrvatske. Zbog toga jedan blagi prigovor i Milu Brajovi}u, koji maloprije re~e da su to neke enklave na ovom podru~ju. Srpsko nacionalno vije}e, kada je formulisalo svoje stavove, kada je radilo deklaraciju o suverenoj autonomiji srpskoga naroda na ovim podru~jima, jasno je stavilo do znawa
koje su to teritorije, i ja }u ponoviti, to je teritorija koja se proteè zapadno od Dunava do rijeke Ilove, obuhvata Moslavinu i na 10 kilometara zapadno od Virovitice.
Toma Fila: Sukob je izbio izme|u kninske policije, kako ih oni zovu hajducima, marti}evcima i sad te termine da ne navodim daqe, taj sukob je bio i
pro{ao. Iza toga su nastupili specijalci i onda je po~eo lov na qude. Ko god
je bio uhva}en, on je premla}en.
Novinar: Je l moèmo, dok vi pri~ate, da pogledamo, imamo snimke
upravo o tome {ta se desilo nakon toga. Ja molim reìju da pusti.
Novinar: Samo vi izvolite, pri~ajte.
Toma Fila: Evo, vidite kako. Ovi su qudi uhva}eni negde izme|u osam i
devet ujutru 31. marta. To je negde otprilike sat-dva iza sukoba. Sa~ekivani
su u zasedama, zatim su hvatani, vezivani, vezivane su im ruke lisicama pozadi, poloèni su ili po asfaltu ili preko bukve koja je bila poloèna tamo
blizu po{te. Ne, vezivani su za gelender u hotelu ,,Plitvice i tu su odmah
pretu~eni. Onda su se setili poznatih metoda, znate da je najboqa za{tita
ìvi {tit. Onako pretu~ene stavili su ih ispred kolone specijalaca kada su
i{li ka teritoriji gde jo{ nisu bili, tako da, u slu~aju da zapucaju Srbi, poginuli bi Plitvi~ani, da ne poginu wihovi. Zato su i odvedeni u Karlovac
onako pretu~eni, krvavi i odmah podvrgnuti policijskom saslu{awu. Nije
im ukazana pomo}. U tim prvim zapisnicima utvrdili su odmah da oni nisu
glavni akteri, nego da su sporedne li~nosti, i ti zapisnici, kao i zapisnici
kod istra`nog sudije, obiluju podacima ko je sve ~lan SDS-a tamo i koje
funkcije ima, ima li operativni plan, kako su do{li ovi iz Knina, gde su
oti{li, kuda su se kretali.
Dr [e{eq: Uvek su oni u stawu da na|u nekolicinu, {a~icu srpskih izdajnika, poput ovog \ure \uki}a, pomo}nika usta{kog ministra policije
koji je formirao novu Srpsku narodnu stranku sa iskqu~ivim ciqem da se
Srbima podmetne kukavi~je jaje. Ne}e ta stranka nikada imati uspeha u srpskom narodu. Uostalom, ve} je usta{ki poglavnik Banovi} imao jednog doglavnika Srbina Besarevi}a u toku Drugog svetskog rata, kad je trajao genocid u kom je stradalo milion Srba. Uvek }e biti takvih izdajnika, ali mi }emo ih na vreme prepoznavati i ìgosati. I ovde kod vas, u Barawi, pojavio se
sli~an izdajnik, Vojislav Vuk~evi}, koga je srpski narod ve} prozreo. [ta je
697
ciq tih izdajnika? Oni se danas zalaù verbalno za kulturnu autonomiju

srpskog naroda u Hrvatskoj, ali se tako|e zalaù da sada{wa Hrvatska ostane u granicama koje joj je darovao zlikovac i zlo~inac Josip Broz Tito.
Novinar: Ja bih zamolio prof. Ko{uti}a da nam ovo op{irno prokomentari{e. Da li je ovo {to se de{ava u Hrvatskoj iznena|ewe? Da li se razvoj doga|aja u Hrvatskoj mogao o~ekivati, da li se mogao predvideti?
Prof. Ko{uti}: Ne samo da se mogao predvi|ati, on je ta~no najavqen,
do tan~ina, u predizbornoj kampawi i doslovno ostvarivan. Doneti su amandmani, posle toga Ustav, re~eno je da je Republika Hrvatska dràva, i to suverena, i kao suverena dràva, prema onome {to su oni u Ustavu napisali, ne
po{tuju}i, dakle, Ustav Jugoslavije niti prava ni srpskog naroda, ni svojih
gra|ana, oni su po~eli dosledno sprovoditi. I ono {to treba re}i, sve su najavqivali i sprovodili. I sve ovo {to se desilo u Borovu Selu, ranije Plitvicama, redom, to je sve jedan deo akcije koji se dosledno sprovodio u skladu
sa onim {to je Bojkovac uradio. Po svaku cenu treba stvoriti hrvatsku dràvu, a koliko }e krvi zato pasti nije bitno.
Novinar: Kako u tom kontekstu komentari{ete izjavu saveznog premijera Ante Markovi}a? On, dodu{e, nije tu, ali je tu izjavu dao i podleè javnoj
verifikaciji. On je tu izjavu, odnosno tu re~enicu, tu misao izrekao nedavno
u Skup{tini Jugoslavije, u ekspozeu, kada je okreni-obrni okrivio Srbe u
Hrvatskoj za terorizam i nasiqe, a HDZ-u zamerio samo to {to je odmah hteo
da ostvari svoj program. Zna~i da je bio, moè se re}i, HDZ malo lukaviji?
Prof. Ko{uti}: Ja sam rekao ne jednom, da o~igledno treba ra~unati sa
~iwenicom da neki qudi koji su na kqu~nim mestima u Federaciji treba, u
stvari, da omogu}e sprovo|ewe toga plana. Uostalom, nije ni ~udo, jer je Jugoslavija ovde jedina federalna dràva u kojoj federalni organi nisu odvojeni od republi~kih organa. Oni su ustvari tako prema Ustavu napravqeni da
ne mogu da funkcioni{u. I savr{eno je jasno da je, ~ini mi se Ante Markovi}, u svom ekspozeu ta~no predstavio sebe i plan i na~in akcije, jer je izjavio da je sasvim normalno {to Hrvatska ho}e da stvori nacionalnu dràvu,
a nije normalno kako je to ra|eno i ura|eno. A ja moram zaista da kaèm da je
gotovo nestvarno da je nekom moglo pasti na pamet da na takav na~in jednostavno elimini{e jedan ~itav narod, srpski narod, sa odre|enog podru~ja i
da, s druge strane, sa tako malo èqe krije svoju vezu sa usta{kom dràvom,
jer, na kraju krajeva, na osnovu ovoga {to je sada potpredsednik Mesi} govorio, savr{eno je jasno da on zna {ta su usta{e radile. Sada samo to prebacuje i pripisuje navodnim ~etnicima koji su bili u Borovu Selu. On o~igledno poznaje dobro usta{tvo i to poku{ava da, je li, pripi{e drugome, ali ono
{to mene zabriwava je ono o ~emu mi moramo voditi ra~una, da mnoga strana
sredstva informisawa, evo ja sam ovde doneo dva, toboè nezavisna lista, je
li, austrijska, u kojima se, na primer, daje interpretacija doga|aja onako kako je prenosi Kina i kako saop{tavaju ono {to se doga|alo i Mesi} i Banovi}. Zna~i, mora se zaista zapitati kako dolazi do toga da se ovakve neisti698
ne plasiraju u stranim sredstvima informisawa i na koji na~in svetsku javnost obavestiti o stvarnom toku doga|aja.
Dr [e{eq: A mi vidimo {ta Markovi} radi i kakva mu je ekonomska politika. Wegov ciq je da ekonomskim sredstvima obori Srbiju na kolena. Jer
ako Srbija izgubi ekonomsku mo}, gubi i politi~ku. Postaje politi~ki nesposobna i podlo`na uspostavqawu nove prinudne uprave i vladavine antisrpske koalicije.
Pogledajmo kakve su ekonomske mere Ante Markovi}a. Potpuno proma{ene sa aspekta op{te ekonomske teorije, ali vrlo promi{qene sa aspekta
osnovnog ciqa kojim se on rukovodi. On forsira uvoz poqoprivrednih proizvoda, i to ba{ ovih kojih ima najvi{e kod na{eg seqaka i seqak ne zna {ta
s wima da radi. Da bi se upropastilo srpsko selo definitivno, uvozi one tehni~ke robe koje se najvi{e u Srbiji proizvode da bi srpske fabrike oti{le
pod ste~aj. To on radi i tu wegovu politiku odavno smo prepoznali. Takav je
wegov moral. Takav je wegov karakter. Vidimo iz konkretnog primera, pre
nekoliko dana je tvrdio, nema ni govora o devalvaciji dinara i sad ju~e, prekju~e 50 procenata devalvacije. Ako se takav jedan laòv nalazi na funkciji predsednika Savezne vlade, nije ni malo ~uditi se {to nam sve ide ovako lo{e i zato Ante Markovi} mora pasti. (aplauz)
Novinar: Prof. Ko{uti} je rekao da Hrvatska vi{e ne priznaje Jugoslaviju. Oni se progla{avaju suverenom zemqom, oni, dakle, uspostavqaju neke
specifi~ne me|udràvne odnose i jasno je da je onda u pitawu zarobqavawe.
âk, to bi se moglo koristiti...
Toma Fila: Zna~i, ispravan izraz.
Ilija Petrovi}: Znam, ali to bi se ~ak moglo koristiti i za definisawe odnosa Hrvatske i Kninske Krajine, jer ako se radi o zarobqavawu li~nosti iz...
Novinar: SAO Krajine.
Ilija Petrovi}: SAO Krajine, ako se radi o zarobqavawu li~nosti iz
SAO Krajine, onda zna~i da se radi o jednom me|udràvnom sukobu i bilo bi
dobro da dràva Srbija, SAO Krajina tako|e, imaju to na umu. Ja li~no ne bih
protivre~io ovome izrazu zarobqavawe, jer mi moramo priznati da ne postoji vaqan pravni sistem u Jugoslaviji. Neko je ina~e pomenuo na po~etku, ili
je to mo`da bilo u emisiji jednoj, neko je tamo govorio da nije u pitawu gra|anski rat. Ta~no, nije u pitawu gra|anski rat. To je velika varka za Srbe i
kada se Srbima pri~a, bilo gde oni ìveli, da je u pitawu gra|anski rat, onda je to podvala, jer nisu Srbi izme|u sebe u ratu, nego su u ratu, dovedeni su
u ratno stawe sa tom dràvom Hrvatskom takvom kakva je.
Prof. Ko{uti}: Jugoslovenska dràva vi{e ne postoji iako u svakom
slu~aju je u takvom stawu da je vrlo te{ko, je li, biti zadovoqan sa takvom situacijom. Stoga mislim da bi morala vojska da vr{i onu ulogu koju ima na
osnovu Ustava s jedne strane, s druge strane, ~ini mi se da mora biti savr{e699
no jasno da Republika Srbija, a i srpski narod mora da vr{i svoju du`nost.

[to se ti~e Republike Srbije, ona mora da ima svoju du`nost koju je utvrdila u Ustavu. A {to se ti~e celokupnog srpskog naroda, ja u wega najvi{e verujem i moram da kaèm i mom dragom kolegi iz Borova Sela, da najve}i deo
srpskog naroda zna i ose}a i spreman je da u~ini sve, ne radi odbrane samo i
iskqu~ivo srpskog naroda, nego odbrane prava svakog ~oveka na slobodu i na
dostojanstven ìvot, i ja se nadam da }e ih i drugi gra|ani Srbije u tome podràti, upravo srpski narod i da prema tome srpski narod u celini, Republika Srbija, mora da izvr{i svoju obavezu utvr|enu Ustavom i da se prema tome, upravo radi obezbe|ewa i {to mirnijeg na~ina re{avawa mora dobro
pripremiti, da ima jednaku snagu da odgovori na ono {to se ina~e ostvaruje
u sada{woj Republici Hrvatskoj, u ovim wenim granicama.
Stanko Cvijan: Kako razumeti pojedince koji imaju jedan odnos prema angaòvawu i `rtvi predsednika Republike Srbije, Slobodana Milo{evi}a,
kako bi se trajno re{ile i va{e nevoqe. Uveravam vas, i dok nisam poznavao
li~no predsednika Republike Slobodana Milo{evi}a, da sam bio ube|en da
je zainteresovan za re{avawe va{eg poloàja i budu}eg ìvota. Sada, kada
imam priliku da ga neposredno upoznam, wegove stavove i poglede, ja vas uveravam da je predsednik i te kako dosledan, uporan, istrajan i odlu~an na re{avawu problema srpskog naroda, pa i vas na ovom podru~ju.
Novinar: Vi ste, gospodine Crn~evi}u, kada smo razgovarali, govorili
o me|usobicama, ali ovo je iznad me|usobica, dosada{wi sukobi koji su se ve}
obavili i u Borovu Selu i na Plitvicama.
Brana Crn~evi}: Pa vidite, {to se armije ti~e, ona bi morala da otkloni dve veoma sumwive pozicije. Armiju napadaju danima i armiju napadaju sra~unato, upravo zbog tog razloga da ne bi srpskom narodu u kriti~nom trenutku pomogla. Jer ceo na{ sistem je smi{qen tako da se armija moè nekom vrhovnom komandom koja ne funkcioni{e, uvek dezavuisati. Armija sada ima
samo dva mogu}a izlaza, jedan je da ispuni nare|ewe koje ne ispuwava ve} nekoliko meseci, da te paravojne organizacije razoruà, a drugi je da sve Srbe
pozove u rezervni sastav i podeli im oru`je i stane izme|u wih i hrvatskih,
sve vi{e vojnih, jedinica; jer }emo druga~ije iskrvariti. Ja bih, naravno, vi{e voleo da smo takva dràva u kojoj se Predsedni{tvo moè pritisnuti da
odrì svoje nare|ewe, uostalom, veoma sumwivo, jer kolektivni komandant
ima individualno mi{qewe. Oni svaki put, na svakom svom sastanku izdaju
neka saop{tewa, koja su papirnata, koja tom narodu ni{ta ne zna~e, a armija
ide tamo, kako ironi~no kaè gospodin Tu|man, da tro{i benzin. O~igledno je da bi armija postupila jedino ispravno kada bi iznudila od svoje Vrhovne komande makar tu vrstu dozvole, da Srbe pozove u rezervni sastav, da ih temeqno naoruà, stavi pod svoju komandu i ne dozvoli wima da iskazuju, kako
kaù Hrvati, stepen banditizma. Onda bi znali o ~emu se radi, a istovremeno da brani te srpske krajeve od poku{aja da budu nasilno uzeti.
700
Novinar: I stalno se u atmosferi ose}a pitawe koje je i meni stiglo,

evo, nije jedino, pa bih molio da se ukqu~ite vi, gospodine \ogo i vi, gospodine Isakovi}u, iz va{eg rada stvarala~kog. Odakle, kaè u ovom pitawu, ja
}u ga pro~itati iako je te{ko, odakle takva mr`wa u hrvatskom narodu prema srpskom, da li je to mr`wa u genima ili je to ne{to drugo i dokle }e Srbija to da toleri{e?
Isakovi}: \ogo, ho}e{ ti ili ipak ja?
Gojko \ogo: Pitawe je dosta te{ko i trebalo bi ga, po mom mi{qewu,
uputiti pre svega jednom istori~aru, ili mo`da jo{ boqe psihijatrima.
Ali ja bih rekao ne{to drugo. îni mi se da mi svi ovde tragamo za melemima koje treba privijati na ranu, a zapravo, trebalo bi voditi razgovor o
tome kako spre~iti rawavawe. Ja bih se delimi~no sloìo sa mojim kolegama da je vojska jedan od tih melema, ali meni se ~ini dosta neefikasnom.
Kada bi se vojska pona{ala kao Sveti \or|e, ~iji dan danas slavimo, pa
upotrebila kopqe...
Novinar: Protiv a`daje...
Gojko \ogo: Protiv a`daje, onda bih ja verovao u vojsku. Naàlost, na{a
vojska ima to kopqe, ali ne moè da ga upotrebi i ja sam siguran da ga ne}e
upotrebiti. Zato ja ne verujem da vojska moè na bilo koji na~in re{iti ovo
pitawe.
Novinar: Ali gde je a`daja, kako wu?
Gojko \ogo: Dobro pitawe, da se na{alim onda. U srpskom predawu jedan
od simbola koga se Srbi najvi{e boje, ali jeste bila a`daja, ali ona je bila,
simbolisala Turke. Izgleda da se ovog puta ona preselila na Zapad. No, ja i
mislim da to kopqe ne treba upotrebiti. Pravi problem je, ~ini mi se, odnos izme|u Srba i Hrvata. To je problem koji mi poku{avamo re{iti ve} 70
godina, dosta neuspe{no. Mi moramo priznati ~iwenicu da Hrvati ho}e svoju dràvu i nama Srbima, meni se ~ini, ne preostaje ni{ta drugo nego da uzmemo pamet u glavu i da nacrtamo svoje geografske karte i da kaèmo da i mi
ho}emo svoju dràvu. Re{ewe pravo, ~ini mi se i u ovom trenutku, po{to je,
ja bih rekao, rat ve} po~eo, to nije gra|anski rat, nego rat Srba i Hrvata, recimo danas u Hrvatskoj, ali moglo bi se sutra ve} dogoditi da to bude i {ire, jesu, meni se ~ini, jo{ uvek pregovori izme|u Srba i Hrvata. Za to vreme
bi trebalo proglasiti neku vrstu moratorijuma na upotrebu sile.
Moram da vam kaèm da sam ja ovih dana slu{ao ispovesti Srba iz drugih krajeva Hrvatske, i to jezive ispovesti, i, po svoj prilici, tu nikakve nade za sporazum nema. To }e gospodin Mesi} i Tu|man morati, u krajwem slu~aju, a {to pre to urade bi}e boqe, da priznaju da to nisu nikakvi odmetnici,
nikakvi hajduci, nego qudi koji imaju jednu istorijsku svest i koji brane svoje domove. Jer, o~igledno je da velike razlike nema izme|u metoda koje su primewivane pre 50 godina, tako|e u ove prole}ne dane, i ovo {to rade danas.
Profesor Ko{uti} je ovde pomenuo one o~i na koje podse}a gospodin Mesi}.
Evo, mi smo videli da je to notorna la`, ali moramo se prisetiti sa, ipak,
malo istorije da kaèmo da, iako meni to nije fah, evo, akademik Isakovi}
701
vi{e o tome zna, da ~ak ni srpski ~etnici nikada nikome nisu vadili o~i, pa
ni Hrvatima.
Milan Paro{ki: Vi se ovde sre}ete sa Hrvatima koji su do{li u va{e
wive, do{li u va{e ku}e, koje je kolonizirao Paveli} zato {to su bili dobri koqa~i i koji danas tu ìve. Vi se tu sre}ete sa Ma|arima koji ne}e da
budu isto {to i Ma|ari u Ba~koj, jer vi{e sluè Tu|manu nego {to ho}e
svom nacionu. Ovo je srpska teritorija i wima mora biti jasno da su oni do|o{i, da }e oni morati, ako ne}e lepo, kupiti kofere. Ne moè vam nikad,
ali nikad, do}i Hrvat i kasti ,,ovo je moje. Verujte, jo{ u devetom veku smo
imali tvr|avu ovde, crkvu ovde, manastire ovde, me|e ovde. Barawa nije samo
ovo {to je ostavqeno Jugoslaviji, za ~ega Srbija nije do kraja ratovala. Povukli smo se iz Pe~uja bez razloga, ostavili smo Baju. Barawa je skroz do... do
Balatona. Tek 1706. godine Rakut je poklao 100.000 Srba u Balatonu i nestali smo. Od 8. do 18. veka smo mi bili ve}insko stanovni{tvo i na Balatonu.
Stalno nas kre{u, stalno nas zaru{avaju, stalno nam me|e kvare, grobqa zatiru. Ma|ari ne smeju da iskopavaju sredwevekovna arheolo{ka nalazi{ta,
jer ne mogu ni{ta drugo da na|u sem Srba, i zato prekidaju arheolo{ka istraìvawa. To je istina. Prema tome, ko god vam do|e i kaè da je ovo wegova me|a, taj je uzurpator, taj je do{ao da osvaja, tog imate prava da ubijete kao kera
pored tarabe, jer je do{ao na tu|e.
Antonije Isakovi}: Nema se ovde vremena mnogo da se razmi{qa o srpskoj sudbini. Ali ja ho}u da ukaèm na jedan wen mogu}i pravac, a to je, mi smo
deqiv narod, mi smo raskolni~ki narod. To da smo deqiv i raskolni~ki narod, to znaju i na{i protivnici, i oni su to mnogo puta koristili i koriste.
Vidite, prva velika podela se napravila pre nego {to je Jugoslavija i postojala. To su napravile evropske diplomatije, evropska civilizacija, Srbe je
podelila na Srbe u Turskoj i na Srbe u [vapskoj i ta podela je neprekidno
i{la. Me|utim, ta podela se posebno razvila u posledwih 40, 50 godina, u doba titoizma. Ona je strahovito poja~ana i tu su ti termini i mislim da su u
pravu Srbi iz Hrvatske koji se bune malo na taj termin ,,Srbi iz Hrvatske.
I ja se bunim. Nema tu ni ,,Srbi iz Hrvatske, ni ,,Srbi iz Bosne, ni iz Makedonije, ni iz Crne Gore, ni iz [vedske, ni iz Australije, ni iz Kanade. Postoji jedan srpski narod, to su sve Srbi.
Novinar: Ali, u opticaju je, gospodine Isakovi}u, jo{ jedan gori termin...
Antonije Isakovi}: Molim vas, samo da kaèm, nemojte me prekidati, samo da kaèm, pazite, vi ste, ja }u da vam, ja }u da vas, eto tako, upozorim na jednu stvar. Na primer, ona naro~ito dolazi, na primer, iz hrvatske istorije
ili iz hrvatske politike, i tako daqe. Oni su uvek skloni da kaù i da upotrebe termin i mi smo na taj termin mnogo puta pristajali, kaè ,,srbijanska
politika. Oni su, kao, izvla~ili ,,srbijanska politika iz dràve Srbije.
Me|utim, tu je jedna, ustvari, jedna opaska koju je titoizam i te kako razvio,
jer srbijanska politika se odnosi na Srbe u Srbiji. Prema tome, Srbija nije kvalifikovana da razmatra i napravi tu sudbinsku i istorijsku politiku
koja }e da vaì, ako je pametna, za sve Srbe, pa prema tome vaì i za Srbe u
702
Hrvatskoj. Prema tome, Srbi u Hrvatskoj su nadle`ni za sebe i mi smo za wih

nadle`ni i oni zajedno s nama, jer ~inimo narod, narod kao takav. Hm, mi
smo...
Milan Paro{ki: Molim vas, kad je stvarana Jugoslavija, paktovi koje je
Srbija potpisivala poput londonskog i ostalih su stavqeni ad akta. Umesto
da smo napravili dràvu... da smo zadràli Pe~uj gde je bila srpska vojska, da
smo zadràli Temi{var i uzeli Skadar, mi smo pravili ujdurmu koja se zove
Jugoslavija. Kako nam je to napla}eno znamo. Isuvi{e smo platili takvu
zabludu. Jugoslavija je napravqena u me|unarodno-pravnom kontinuitetu Srbije i Crne Gore. Kada budemo odre|ivali {ta }e biti Hrvatska, to }e biti
onoliko koliko Srbi sa Italijanima, Austrijancima i Ma|arima dogovore.
Jednostavno ne moèmo pregovarati sa Hrvatima, oni nisu me|unarodnopravni subjekt. Oni, ako ho}e slobodnu i suverenu dràvu, nek nam se pojave
sa delegacijom i molbom da im mi to velikodu{no dozvolimo. Verujte mi, ja
ne pri~am bajke, ovo je me|unarodno-pravno istorijski zasnovana ~iwenica.
Vesna Hayi Vukovi}: Smatramo, ovo {to se sada de{ava, svakako treba
da odgovara i jednoj i drugoj strani, jer da ne odgovara, ne{to bi se do ve} sada preduzelo. îni mi se da, evo sad govorim zaista li~no, da vidimo, ja }u mo`da preterano izjedna~avati hrvatsku i srpsku situaciju.
Novinar: Po starom modelu.
Vesna Hayi Vukovi}: Ne po starom modelu.
Novinar: To je ona tre}a strana, ako odgovara i jednoj i drugoj strani, verovatno mislite na oficijelnu srpsku i hrvatsku vlast?
Vesna Hayi Vukovi}: Verovatno zato {to...
Novinar: [ta bi na to rekla tre}a strana? Srbi koji...
Vesna Hayi Vukovi}: Wima sigurno ne odgovara i krajwe je nemoralno
wihovu stvarnu, pravu nesre}u koristiti za svoje uske politi~ke ciqeve.
Svedoci smo toga da zvani~na srpska politika }uti. Zvani~na srpska politika }uti i kada gospoda, ja zaista to u sebi stavqam pod znake navoda, takozvani vojvoda [e{eq i Mirko Jovi} preko svih medija govore o tome da se u
Borovu Selu u Slavoniji nalaze wihove elitne jedinice. Gospodin Jovi} tvrdi da ih je tamo sedam stotina, dakle to je ve} divizija u pitawu. Dobro, ne razumem se, sedam stotina, dva bataqona, to ,,Du{ana Silnog. To tako|e tvrdi
i gospodin [e{eq. Ja sam bila i svedokom te wegove pri~e kada kaè da su
wihove elitne jedinice tamo, da su oni sjajno naoruàni, da imaju tompsone,
da imaju baca~e, da imaju granate, da imaju sve. U tom slu~aju daju se argumenti, a sa na{e strane se ne reaguje, daju se argumenti gospodinu Mesi}u da pri~a ono {to pri~a. To je stra{no, za{to se }uti? Jednostavno, ja ne mogu da, ne
verujem, ne verujem da se radi o gluvo}i, da na{i politi~ki lideri ne umeju
da ~itaju novine, da nisu ~uli za to. Za{to se }uti? Verovatno zato {to to
nekome odgovara.
703
Dr [e{eq (Miting u Jagodwaku, 21. april 1991. godine)

Zato, kad smo ve} prozreli tu igru, nikada, ni po koju cenu, nikakva konfederacija. Hrvati, {to se nas ti~e, mogu da iza|u iz Jugoslavije kad im je voqa, kad god poèle; samo im otvoreno stavqamo do znawa da ni pedaq srpske
teritorije ne}e izneti, nijedan komadi} zemqe na kojoj se nalaze srpska sela, poru{ene crkve, srpske jame, klanice, srpski logori, srpski jasenovci.
Jer, ako bismo to dozvolili, bili bismo nedostojni svojih slavnih predaka i
morali bismo da se stidimo pred svojim potomcima. Mogu Hrvati da stvaraju svoju novu dràvu, ali samo iskqu~ivo zapadno od linije Karlobag Ogulin Karlovac Virovitica. Sve {to je isto~no od te linije, srpsko je.
Vuka{in [o{ko}anin: Ja bih rekao jo{ jednu stvar. Stalno se provla~i pitawe tog kopawa o~iju, tim ubijawima kod nekoliko nesre}nih srpskih
mladi}a izme|u 21 i 25 godina. Ima tu, kako mi kaèmo, sremskih, slavonskih
[okaca, puno je [iptara. Ja sam li~no previjao [iptara, koji ima samo broj,
samo broj. Onda sam video na ovim ostalim le{evima da ima jo{ brojeva. Zato su ovde prikazali samo devet mrtvih i zato {to su sve [okci, a oni sve do
25 su sve [iptari i Rumuni.
Novinar: Oprostite, po ~emu znate da je bio u pitawu [iptar?
Vuka{in [o{ko}anin: Zato {to mi je rekao da je iz Gwilana, sa Kosova. Ima svoj broj, dobio je broj. Takve je imao brojeve samo Hitler. Zna~i, ~ista fa{isti~ka vlast. Srbi nikad, ja sam li~no, samo da kaèm, ja i bolni~ari smo previjali redom te momke koji su bili raweni. Ho}u da kaèm pred
svetskom javno{}u, da Srbi i srpski narod nikad nije bio narod koji je kopao
o~i mrtvacima. A mi znamo {ta su radili Hrvati.
Vesna Hayi Vukovi}: Ja moram re}i ne{to {to }e verovatno ovde izazvati burno reagovawe. Meni je pomalo ve} dosadila ta sintagma goloruki
srpski narod, jer ja sam 18. avgusta u Kninu videla takvu silesiju oru`ja, da se
ja apsolutno ne brinem. Ja mislim da mi moramo wima pomo}i politi~kim
putem, da ova dràva Srbija mora da se politi~ki angaùje, da za{titi na politi~ki na~in svoje Srbe van Srbije. Ali stalno bacati teì{te na oru`je ne doprinosi nikakvom re{ewu, jer vidim da se ovde ne ~ine nikakvi politi~ki potezi da se ne{to razre{i. Ovo {etkawe teritorijalaca Titovim
putem, od ku}e do ku}e, mislim, to je sme{no, to je sramotno u ovom momentu
kada se ovakve stvari de{avaju. Sramotno je {to gospodin Izetbegovi}, u
trenutku kada je ovakva situacija, on je jedan od tih predsednika, odlazi u
Iran. Verovatno }e nam re}i da je i{ao da sklopi neki posao. Ali ja se bojim da je ovo {to se sada de{ava u Slavoniji samo jedna pretpri~a za ne{to
{to }e da se odigra na drugom mestu, a to je stvarawe velike, prve islamske
republike na teritoriji Evrope.
Ilija Petrovi}: Ja bih rekao jedan predlog, mo`da malo neobi~an: prvi
korak koji bi mogao pomo}i vojsci da ne{to uradi bio bi da se ovo predsedni{tvo povu~e i da preda malo vlast vojsci, da uradi taj posao.
Neko sa govornice (Miting u Jagodwaku, 21. april 1991. godine): Samo
bih vas na kraju informisao da je u jutarwim ~asovima odràna skup{tina i
da je formiran regionalni odbor Srpske demokratske stranke Srbije, kome
704
je pristupilo sedam odbora u Barawi. O~ekujemo i bratski pozivamo i ostala ~etiri odbora da nam se u toku idu}e nedeqe pridruè. Hvala vam. Ovim
zatvaram miting. Samo bih jo{ zamolio doktora Vidu Mandi}, na{eg predsednika Srpske demokratske stranke Srbije za Barawu, da vas pozdravi sa par
re~i.
Dr Vida Mandi}: Ne znam {to re}i posle ovih, ne znam {ta da vam kaèm poslije ovih sjajnih govornika koje ste imali priliku i ~uti. Ja jedino
mogu u svoje ime i u ime srpskog naroda, koji se danas okupio, da im poèlim
da se lijepo osje}aju u na{oj sredini i da im se zahvalim na velikoj moralnoj
podr{ci koju su nam oni svojim dolaskom ovom prilikom pruìli.
Reklama: ...budu}nosti Hrvatske. Glasaju}i na plavom listi}u ZA, a na
crvenom listi}u PROTIV, glasujete za suverenu Hrvatsku.
Emisija ,,Spektar, Hrvatska televizija
Novinar: Po{tovane gledateqice i gledateqi, dobra ve~er. U ve~era{woj emisiji ,,Spektar uvodna reportaà trebala je biti posvije}ena izboru novog predsjednika Predsjedni{tva Jugoslavije. Zbog poznatih okolnosti,
Stipe Mesi} jo{ nije izabran. Nastavak sjednice Predsjedni{tva Jugoslavije, kada se o~ekuje wegov izbor, zakazan je za danas u pono}. Pa pogledajmo,
dakle, {to je na{a ekipa pripremila u ve~era{woj emisiji ,,Spektra, Hercegovina, SMB.
Zoran Bagari}: ...probudila me je buka, to je bilo stra{no. Stravi~no je
bilo vidjeti silu tenkova koji su prolazili. To je bilo oko 30 tenkova i ne{to prate}ih vozila i kamiona, koji su nenajavqeno pro{li u ta doba no}i.
Ruìca Bagari}: To je bilo bu~no, stra{no. Onda smo zvali svak svoju
djecu, da se ne upla{e, da su budni, da... Imam jedno unu~e, nisam znala da li da
ga iznesem van, da li da ga drìm u ku}i, pla{ila sam se da mu ne{to ne bi
bilo. Onda smo izi{li, pa smo gledali.
Branko Akrap: A ja sam se osje}ao grozno. Mislim, vojska je vojska. Komad èqeza kad izi|e ulicom. Nije bilo svejedno. Prema tome, ja sam se pla{io, ne ja, nego cilo selo, cilo stanovni{tvo, a posebno mi iz Zlosela zato
{to smo bili krizno àri{te, svi u Zloselu, zato {to su svi oni na nas bacali neke taqe, {to kaè stari narod.
Zoran Bagari}: Pa zvali smo, zvali smo telefonom sve qude, da se ne pla{e, ~isto da se probude, da se zna {ta je.
Ruìca Bagari}: [ta smo pomislili, mislili smo da je to rat, da je to...
nismo bili obavje{teni da }e nai} vojska. Pogotovo je bilo stra{no {to je
po no}i, u tri sata i ne{to.
Branko Akrap: Oni su pro{li mirno, ko da ni{ta nije ni bilo, ko da je
bilo u srid dana. Mislim, tako smo se mi pona{ali, tako da ni{ta nismo ni
vikali, nit smo {ta dobacivali. Vojska je pro{la...
Cvita Ra{tegorac: Ko }e platit onu {tetu {to su oni nanijeli, {to smo
stra mi pretrpjeli kad su ovuda prolazili.
705
Nada Bagari}: Bilo je stra{no, osje}ala sam se bespomo}no. Ja i moja mala {estomjese~na beba smo bile same gore u ku}i i ne znam, ne znam {ta bi
uradila, trebali su nas obavjestit o prolasku.
Branko Akrap: [to se ti~e barikada, to nikome nije padalo na pamet da
se stavqaju, nego smo mi mirno pustili da vojska pro|e.
Novinar: Izme|u sela Dowi i Gorwi Malovan, na prostoru od tri kilometra du` ceste koja od Kupresa vodi prema [uvici, Limu i Tomislavgradu,
na borbenim poloàjima i u vojnim logorima ima stotiwak vojnih vozila,
oklopnih, borbenih, zatim tenkova, transportera, kamiona. Poloàji tenkova su takvi da je dojam reportera kako brane prilaz srpskim selima. Vojna patrola zaustavqa na{u ekipu pod prijetwom oru`ja. Ne smjemo daqe sve dok
kapetan, na izri~ito uvjeravawe kako ni{ta nije snimqeno, ne odobri pitomcu Vi{e vojne {kole da nas propusti. Kaè kako su prije dva sata dobili informaciju da }e ovuda pro}i neko s kamerom i poku{ati snimiti vojne
poloàje.
Mijo Akrap: Prilikom dolaska do mjesta [uvice raspore|ene su jedinice jugoslavenske takozvane vojske. Oni su tamo do{li da vr{e nekakve manevre, a ustanovilo se, jo{ pucawa nema, a ustanovili smo, i more se o~ito vidit, da je bojeva municija.
Boò Rai}: Nikakva tajna nije da ve}ina hrvatskog pu~anstva, kao i muslimanskog u ovim prostorima, barem sa nevericom gleda na te pokrete vojske, dok pripadnici srpskog naroda gotovo sa ovacijama do~ekuju prolazak
tenkovskih jedinica kroz ovaj na{ kraj. Mi duboko vjerujemo da armija ima
svoje zadatke, koje nam, naravno, ne}e kazat, al mislimo da su oni neprimjereni ovim prostorima, jer hrvatski narod koji nastawava ovaj prostor, pogotovo ju`no od nas, preko Tomislavgrada i u zapadnoj Hercegovini, nije dao nijednog jedinog povoda da bi se armija na{la ovdje. Mo`da bi trebalo pitati
tu generalsku svitu za{to su do{li ba{ u Kupres i Tomislavgradska poqa.
Mijo Akrap: Pa nije jednostavno pokraj tenka prolazit, posebno {to su
cjevi uperene u prolaznike. Ne puca se, ali opet, kad gleda{ u sami cjev, nije
ti sigurno svejedno.
Boò Rai}: Vojsku nije nitko provocirao, mada su to neki izgleda èqeli. Ja ne mogu tvrditi da se nije na{la neka neozbiqna osoba koja se i tako
ponijela, ali znam da hrvatski narod Kupresa, kojega mi u Hrvatskoj demokratskoj zajednici poku{avamo i usmjeriti kad je to potrebno, ne}e nasjest
na takve provokacije i ne}e do}i u neposrjedne kontakte sa vojskom.
Mijo Akrap: A s tim da su do{li oni ovdje nenajavqeno, i ko zna, mo`da
im je neko drugo misto bilo odredi{te. Oni su svoje jedinice stacionirali
gore pored [palovana i uz samu cestu. Do~ikali su qude, doqe im je bilo postavqeno da ne mogu doqe pro} na duvansko poqe...
Novinar: Istodobno, iz Mostara prema Li{tici kre}e kolona tenkova,
koju na granici mostarske op}ine zaustavqaju u mjestu Polog uzbu|eni gra|ani Li{tice i okolnih mijesta.
706
Fra Mladen Hrka~: Vojnici su bili mirni, razgovarali su s narodom,

~ak su uzimali hranu od naroda: kavu, ~okoladu, cigarete, keks, ono {to se moglo uzeti zgodno, mo`da neprimjetno da bi se mo`da moglo tro{iti iz yepa.
Fra Vinko Mikuli}: Nit je to predaja, nit je to pobjeda, nit poraz. Mislim, jednostavno da smo uspjeli ono {to oni nisu uspjeli, tako je na{ zakqu~ak, jer nije wima bio ciq Kupre{ko poqe, ni vje`ba, nego ne{to drugo, a da
je bila vje`ba, ne bi bila bojeva municija, ne bi se toliko bilo kompliciralo tri dana i tri no}i.
Fra Mladen Hrka~: Qudi nisu pravili incidente, slu{ali su i nas, slu{ali su i miliciju, slu{ali su redare, alonda kad je bilo te{ko, kad je pokoji pijanac bio, take je najvi{e slu{ao fratar.
Novinar: U mjestu Vrani}, ju`no od Posu{ja, izveden je, prema pri~awu
o~evidaca, pravi helikopterski desant.
Vinko Begi}: Spu{tali se tu samo metar do zemqe i tako redom po ovim
kotama gore i du` doqe asfalta. Tu je negdje bilo, izbacili su vojnika, mo`da 150, 200, ne znam ni ja koliko.
Jerko ]uk: Bilo me je strah, svakoga je bilo strah, svak je bjeào.
Kata Begi}: [ta oru`je stalno drè na gotovs.
Zoran ]uk: Oni su mislili okupirati to mjesto, a ugledali su pokraj puta na Vrani}u, ovom mjestu, ugledali su ovu bu{ilicu, yojevku, od rudnika
boksita Posu{je i neko je wima najavio da }emo mi minirat cestu.
Kata Begi}: Po Hrvatskoj svud gdje god vojska do|e i intervenira, tu se
pokaù kasnije oni, smijem li re}i, ~etnici ili oni marti}evci, {ta ja znam
{ta je. Pa zato su se svi najvi{e upla{ili od toga.
Ivica Karamati}: Onda smo sve stranke, jedinstveno, nas pet stranaka u
Posu{ju, dali jednu zajedni~ku izjavu, da dajemo legitimitet legalnoj vlasti
koja je izabrana, da ona, prije svega, vodi brigu.
Vinko Begi}: Vojnici su bili ve}inom tu iz... Makedonci, Albanci, i neki gore iz Subotice, iz Rijeke, i tako. Sve su bili regularna vojska.
Ivan Mili}evi}: Ali treba biti jasno svima da mi ne}emo dati nikome
da radi ono {to ho}e, a da ne odgovara nama.
Zoran ]uk: Re~eno je da }e u Split, pa iz Splita su opet promijenili u
Malovan, pokraj Kupresa.
Novinar: [uvi}ani su, iako vojska nije do{la do wihova mjesta, pokraj
kawona rijeke [uvice, na~inili prepreku na cesti.
Marko Bari{i}: Nikako sebi da objasnimo ~emu, ~emu stotinu tenkova
otprilike, koliko li je bilo. Danas su negde gore kod Kupresa parkirani,
upjerene cijevi prema Hrvatskoj, na koju se mi naslawamo..
Pero Perkovi}: A osje}amo se lo{e. [to }e vojska kad je sve u redu, kad
nema nikakvih ekscesa, nema ni{ta {to je... Za{to vojska ovome dijelu, gdje je
~ak najmirnije, ja mislim, u Jugoslaviji.
Novinar: êtrnaest svije}a za ~etrnaest palih redarstvenika. U crkvi
Svetog Ante, u [uvici, od prvih armijskih prijetwi, svake ve~eri qudi mole za mir. @ene i djeca u [uvici èle se suprotstaviti politi~koj i vojnoj
sili vjerom u qubav i mir. Sjevernije, ~etnici poku{avaju u kupre{koj op707
}ini, u kojoj se balvanima miroqubiv narod oduvijek koristi samo u industrijskoj preradi, ubaciti ideje o ugroènosti Srba u op}ini u kojoj SDS
ima 23 od 45 mijesta, izglasavawe pripajawa takozvanoj Bosanskoj Krajini.
Boò Rai} (predsjednik odbora HDZ-a
a Kupres): Me|utim, morao bi gospodin [e{eq, ako ve} ne zna, a vjerujemo da zna, da se podsjeti na povjesne
~iwenice da je ovo kraj koji su prvi nastanili Hrvati, da je ovo kraj koji je
iskonski pripadao hrvatskim gospodarima. Ovdje su stolovali Kotromani}i, Stratimirovi}i, Hrvatini}i i drugi bosanski kraqevi i banovi, odnosno hrvatski, a Srbije ovdje nikada nije bilo, i mi vjerujemo da je nikada ne
moè ni biti.
Novinar: U op}inskoj vladi SDS ima ~etiri od sedam mijesta. Zbog napla{ivawa i netolerancije, blokiran je rad legalnih organa uprave. Je li to
samo prvi korak kojim bi samozvani, prema poznatom receptu, poku{ali uvesti red?
Novinar: Bojite li se ostaviti obiteq?
Neki ~ovek: Ma {ta se imam bojat, ja se ne bojim nikoga.
Neki ~ovek: Malo sam naslutio ove doga|aje, pa ...
Novinar: Vra}ate se?
Neki ~ovek: Vra}am se.
Novinar: U Li{tici, za red i mir, nastupili su, uz ostale, i predsjednik
Predsjedni{tva Bosne i Hercegocvine Alija Izetbegovi} i Stjepan Krilni}. Mno{tvo qudi, me|utim, nije slu{alo. Stalno nadletawe helikoptera
i uzavrele strasti. Incidenata, me|utim, nije bilo.
Alija Izetbegovi}: Mi smo danas ve} slobodni qudi, slobodan narod i
oni su do{li da ... armija nas pita da pro|e, armija nas pita da pro|e, nije pro{la da (prekid)
Novinar: Gvardijan, samostalna. [iroki brijeg, Mladen Hrka} te{ko se
uspio probiti do mjesta s kojeg su govornici poku{avali re}i nekoliko rije~i qudima {to su prosvjedovali.
Stjepan Kquji}: Ne bih do{ao da mislim da mi ne vjerujete...
Mladen Hrka}: Molim samo, ho}u dostojanstvo kakvo ste pokazali ovih
dana. Ne moèmo znati {ta neko misli dok nije rekao, i zato saslu{ajmo svakog govornika od prve do posqedwe molim lijepo. Upotrebimo svoje glave.
Ti{ina! Predajte mene slobodno, a sebe ~uvajte. Molim vas lijepo, svako od
nas zna, ako se u nekoj ku}i wih to pita, a te ku}e nema, neko u woj odrje|uje,
neko zapovjeda, neko mora slu{ati, iako je svima najdraè zapovjedati. Pa, ne
znam da li je to ba{ blagoslov. Zato poslu{ajmo sve one koje smo birali, pa
}emo se onda s wima, jer smo ih birali kao qude, s wima i dogovarati. Izvolite, pijem za vas.
Stjepan Kquji}: Ako mi ne vjerujete, ima predsjednik Tu|man, koji vam je
uputio poruku. U ovom trenutku, hrvatski narod i Hrvatska demokratska zajednica moraju biti jedinstveni. Ako to nismo, onda }emo najvi{e izgubiti.
Na{a snaga je u tome. Pokazali smo da se na silu ne moè. Sada ho}emo sporazum. Ne moèmo biti prevareni, jer sutra, ovaj narod isto ovako moè di}
se i jo{ razornije. Ali, mi smo pokazali da imamo uma, imamo razuma...
708
Novinar: Predsjednik Izetbegovi} govori gospodinu Hrka}u kako treba pozvati na razum i pomo}i usmjerivawu napetosti.
Mladen Hrka}: ...jer dan prije toga, nabrojano je pet to~aka od... iz vrhovnog {taba, ne znam ni ja od koga, pa da ne bi se ostvarila ona peta to~ka, da ne
bi bilo pucawa, zato sam bio doqe da pomognem ovima smiriti svijet.
Novinar: Listi~ani su poslu{ali Gvardijana i fratre. Vojna kolona
prolazi gradom bez sukoba i ispada. Upaqene svije}e i molitva za mir. Kratku {etwu Hercegovinom zavr{avamo na... poqu. Svatko tko ovuda putuje prema Zagrebu, nosi mu~an dojam zbog topovskih cijevi uperenih na cestu kojom
prolaze qudi. Saznawe da neka wemu strana i otu|ena vojska vje`ba bojevom
municijom, ~ini smije{nima uvjeravawa koja se naj~e{}e mogu ~uti u kontaktu s oficirima: ,,Vi radite svoj posao, a mi radimo svoj. Te{ko je bilo i Kupre{anima i [ui~anima i Li{ti~anima me|u prelijepim brdima zemqe
Hercegovine u doba te{ke politi~ke krize shvatiti da netko, pod izgovorom
obavqawa svog posla {aqe vojsku i gomile èqeza, stavqaju}i na probu ìvce qudi koji, 40 godina raseqavani, poniàvani, nakon slobodnih izbora, poslije kojih se, kako kaù, nije promijenilo mnogo toga, èle mir, slobodu i
budu}nost.
Skandirawe ,,Ne damo [iroki!
Prof. dr Asim Kurjak: Referendum je najdemokratskiji oblik izja{wavawa gra|ana, i zbog toga referendum, koji se upravo provodi u Hrvatskoj,
treba svakako podràti. Mislim da u svim na{im uvjetima ima jo{ i dodatnih razloga za pozitivan odnos prema referendumu. Ovo je posledwi trenutak, rekao bih, za sve na{e narodnosti, za sve na{e republike da na demokratski na~in se izjasne èle li nastavit ìvjeti u zajedni~koj dràvi ili potraìti vlastiti put. Mislim da pri tome ne treba robovat nikakvim kli{eima i stereotipima. Temeqni interes svih naroda na svjetu je miran suìvot i ako pretvarawe republika u suverene dràve doprinosi tome, mislim
da je prevelika cijena koju bi platili, a koje smo svjedoci posqedwih tjedana i mjeseci, ako ne bi poslu{ali taj glas javnosti.
Nedjeqko Fabrio: Referendum je voqa naroda i kada se voqa naroda verificira na referendumu, nema toga ko }e bilo u nas, bilo u svijetu mo}i
i{ta prigovoriti rezultatima tog referenduma. Dakako da je velika na{a
nada u taj referendum i ~vrsto vjerovawe da }e referendum obilato pokazati èqu gra|ana Hrvatske da ìve u samostalnoj republici u kojoj }e sami
biti na svom.
Veqko Bugali}: O referendumu u okolnostima u kojima se odràva, pitawa na koja treba odgovoriti bilo je principijelnih, ali i dosta neprincipijelnih primjedbi. Ipak mislim da odràvawe referenduma zna~i jedan veliki iskorak ka izlazu Hrvatske iz jedne apsolutno iracionalne politi~ke
situacije. Slobodno moèmo pretpostaviti da }e referendum utjecati na
promjenu mi{qewa mnogih, da tako kaèmo, dràvnih operativnih tjela koja operacionaliziraju politiku svojih parlamenata, senata, i da }e se ste}i
jedna jasnija slika o stawu u nas, da vi{e ne}e biti tako difuzno kao {to je
do sada bilo.
709
Prof. dr Hrvoje Bo{i}: Na ovaj referendum mora izi}i svaki, i posqedwi Hrvat, glasati modrim za hrvatsku dràvu o onome kako nas je u~io
kardinal Stepinac, koji je 1938, glasaju}i za doktora Mar~eka, glasao za hrvatsku stvar. Pozivam sve Hrvate i muslimane u Hrvatskoj koji mi vjeruju,
zbog mojih ujediwenih naroda, zbog ~istih ra~una, zbog... Krajine i Fikreta
Abdi}a da glasaju za hrvatsku dràvu, to jest da glasaju modrim za Hrvatsku,
a crvenim protiv komunisti~ke Jugoslavije.
Prof. dr Ivo Petrinovi}: Ako su pro{logodi{wi izbori svojim rezultatima hrvatskog izbornog korpusa dali potvrdu demokratskoj pretpostavci za stvarawe suverenosti Hrvatske, onda }e ovaj referendum, sa svojim
izja{wavawem za konfederaciju, odnosno za pravo Hrvatske da se razdruùje ili udruùje s drugima, biti upravo demokratska potvrda wezine suverenosti. Stoga ne sumwam da }e gra|ani Hrvatske, svojom velikom ve}inom, dati svoje DA na plavim listi}ima tome re{ewu.
Vasilije Jordan: Svakom razumnom ~ovjeku preostaje samo jedna solucija u ovim te{kim vremenima, a to je da glasa za suverenost i samostalnost Hrvatske. A kasnije se moè vidjeti koji }e biti uvjeti, kako }e u}i u koalicije. Al za sada, samo samostalnost i suverenost Republike Hrvatske.
Zdravka Krstulovi}: Mi ho}emo samo da nas puste na miru, pa da onda sami rje{avamo svoje probleme. Referendum je do{ao u zadwi ~as. Stvarno, kona~no se moramo odlu~iti. Nadam se da je ovo povijest na vrijeme, ne samo za
nas, nego i za na{u djecu i sve qude koji }e i daqe ìvjeti ovdje.
Mirko Vuko{i}: Mislim da je trenutak za izja{wavawe pravi trenutak,
jer u ovakvoj situaciji u kojoj se svi skupa nalazimo trebalo bi ~ut voqu naroda, odnosno gra|ana Republike Hrvatske. Ali ne zanosim se da bi ta odluka bila tako brzo i realizirana. Svaki razlaz, bez obzira da li samostalni
ili konfederativni, traì dugi niz godina ~i{}ewa poslovnih odnosa koji
su sada me|u republikama, odnosno takozvani diobeni bilans nas ~eka sigurno u slede}e tri, ~etiri godine. Taj posao, bez voqe za kompromis, za saradwom, za razlazom, pogotovo je nemogu}e napravit.
Oliver Mlakar: Pa, ja osobno vrlo rado izlazim na referendum, ponovno na referendum. Kad kaèm ponovno, onda se podsje}amo nedavnih izbora,
koji su tako|er bili ba{ pravi referendum. Ali sam spreman u~initi to jo{
nekoliko puta ako bi trebalo, jer ~ini se da nam je to i su|eno, da u vi{e navrata iskaèmo svoju èqu i voqu da budemo slobodni, suvereni, samostalni. Ja mislim da je to dobro i da je to, da }e na{e vrhovni{tvo kroz ovaj referendum imati doista cijeli svoj narod iza sebe i da }e to imati svoju apsolutnu politi~ku teìnu koja }e i te kako dobro do}i. Ja glasam ZA, naravno, na plavom listi}u. Ja glasam za konfederaciju, iako mislim da je to najvi{e {to je ovoga ~asa mogu}e u~initi i da vjerovatno ni to ne}e do}i u obzir. Ja u svakom slu~aju glasam za suverenu, slobodnu i samostalnu Hrvatsku.
Prof. dr Ivan Supek: Ponajprije, bih htio napomeniti da je hrvatska dràva utemeqena u devetom stoqe}u i kroz svih ovih 12 stoqe}a imalo se povjesnog kontinuiteta. Prema tome, kad danas potvr|ujemo referendumom svoju samostalnost, mi to pre svega ~inimo zbog jasne situacije u sada{wim pre710
govorima, a i svjetskoj javnosti. Mi, Hrvati smo odavno ovdje Europa, jer smo
humanisti, jer smo branili... civilizacije, jer smo mirotvorci, jer smo gra|ani svijeta.
@eqko Oluji}: Odabran je jedan odre|eni plan igre hrvatskog vrhovni{tva. Ja vam govorim svoja osobna shva}awa. Na referendum treba iza}i u
svakom slu~aju, jer je dosada{wa politika i pametna, i ~estita, i razborita
prije svega. Na referendum vaqa iza}i da se transparentno pokaè koja su
htijewa hrvatskog naroda. Naravno da samim pitawima u referendumu mo`da
mi intimno imamo neke ve}e èqe. Me|utim, politika je vje{tina mogu}eg.
Hrvatskom vrhovni{tvu vaqa vjerovati, vaqa mu pokloniti u cjelosti vjeru,
jer je, na koncu, i izabrano na demokratskim izborima.
Novinar: Osniva~ka skup{tina Srpske narodne stranke trebala bi se
odràti za dva dana u Zagrebu, u subotu, dakle. U vrijeme isku{ewa i prijetwi demokraciji i suverenitetu Hrvatske pojava druge srpske stranke u Republici izaziva razumqivu javnu pa`wu. I inicijativni odbor stranke u osnivawu u posqedwe se vrjeme, a posledice u pogledu tragi~nih zbivawa, obra}ao javnosti satiri~nim saop}ewima, apeliraju}i za mir, za razum, protiv
upotrebe sile i zalaù}i se za demokratsko rje{avawe svih sporova. Koji je
motiv za osnivawe nove stranke, pitamo jednog pokreta~a, Milana \uki}a.
[to je osnovni motiv za weno osnivawe, za pokretawe druge srpske stranke
u Hrvatskoj?
Milan \uki} (predsjednik inicijativnog odbora SNS): Osnovni motiv
za pokretawe osnivawa Srpske narodne stranke u Hrvatskoj je, pre svega, potreba povezivawa napu{tenog dijela srpskog naroda u Hrvatskoj. On je nepovezan, odnosi se prvenstveno na srpski narod u urbanim sredinama, srpsko
gra|anstvo, koje se u prvim demokratskim izborima i javqawu vi{estrana~kog sistema priklawalo se uglavnom SDP-u, stranci demokratskih promjena
i SDS-u. Oni koji su se priklonili, postajali ~lanovi, traìli svoje interese kroz SDP, su ve}im dijelom napu{teni, izgubqeni, boqe re~eno prevareni, a ogromni dio ~lanstva SDS je postepeno napu{tao tu stranku. Tako je
politika Srpske demokratske stranke postajala sve ekstremnija. Drugi motiv je, da se rodi, stvori jedna savremena gra|anska stranka, kao {to je, po svojim na~elima SNS, bio je svakako radi toga da se izna|u novi na~ini, primjene nove metode kod rje{avawa odre|enih problema koji su vezani za srpski
narod, a to zna~i da se wihovom rje{avawu prilazi putem dijaloga, razuma i
argumenata, drugim rije~ima, civiliziranim metodama. Ili, boqe re~eno, da
umjesto balvan revolucije se primjewuju argumenti statisti~kih podataka.
Novinar: Kako vidite, konkretno, aktivnost za unapre|ewe interesa
srpskog stanovni{tva u Hrvatskoj?
Milan \uki}: Pa, nastojati da sve goru}e, glavne probleme, koji su vezani osobno za srpski narod ili za suìvot, zna~i za sve narode u Republici,
nastojati i obezbijediti da rje{avawe takvih problema, kad do|u na parlament, ne traè i ne ovise o sudbini samog nagla{avawa. Daqe, kroz rje{avawe ekonomske politike, zna~i privrednog razvoja, i svakako, kroz rje{avawe
socijalne politike, zapo{qavawe, i tako daqe.
711
Novinar: Kakav }e biti odnos stranke prema opstojnosti Hrvatske,

posebice prema ugroàvawu suvereniteta i teritorijalne cjelovitosti
Republike?
Milan \uki}: Odnos stranke SNS-a prema cjelovitosti Republike Hrvatske, odnosno, wenog ugroàvawa kad je u pitawu wen suverenitet i teritorijalni integritet je jasan i u svojim na~elima, a to zna~i da }e srpski narod, za to }e se zalagati Srpska narodna stranka, zajedno sa hrvatskim narodom i svim drugim narodima koji ìve u Republici Hrvatskoj, ~ija je domovina Republika Hrvatska, zajedni~ki boriti se i braniti, kako suverenitet
Hrvatske, tako i wenu teritorijalnu cjelovitost.
Novinar: Kako u tom kontekstu ocjewujete navodnu pomo} sa strane srpskom narodu i wene tragi~ne posqedice?
Milan \uki}: Da, mi smo tu pomo} odbacili i osudili, jer, ne samo da sada nismo prihvatili, nego ne}emo ni ubudu}e prihvatati pomo} ~iji je ciq i
karakter ru{iti demokratsku vlast, posebno kad je u pitawu demokratska
vlast na{e domovine, a da ne govorim pomo} koju su nudili kroz ~etni~ke jedinice, kroz ~etni{tvo, kroz prolijevawe krvi, i tako daqe. Prema tome, pomo} koju ne priznaje civilizirani svijet da je u interesu civilizacije i boqeg suìvota, mi odbacujemo i ne treba nam.
Novinar: Po va{oj ocjeni, je li bilo pogre{aka na hrvatskoj strani?
Milan \uki}: Pa, sigurno da je, da jedan dio odgovornosti za danas ukupno politi~ko stawe u Hrvatskoj snosi mlada demokratska vlast u Hrvatskoj,
s tim da jedan dio razloga iz kojih proizilazi i wena odgovornost, je ~isto
objektivne prirode, zna~i odnosi se na wenu mladost i na neiskustvo. Me|utim, jedan dio, svakako, razloga iz kojeg proizilazi wena odgovornost je subjektivne prirode. No, me|utim, tu subjektivnu slabost i sve ono {to je vezano sa subjektivizmom, zna~i, sa li~nostima, trebamo otklawati, opet, na
demokratski, civiliziran na~in, a ne nikako prolijevawem krvi.
Novinar: Konfederacija-federacija, to su i osnovna pitawa predstoje}eg referenduma u Hrvatskoj. Kakvo je va{e stanovi{te?
Milan \uki}: To je konfederacija, savremena zajednica {est ravnopravnih dràva, koja je u okriqu Jugoslavije, gdje su dràve u ekonomskom
pogledu potpuno samostalne, gdje imaju svoju unutarwu odbranu, gdje u okriqu Jugoslavije kao zajednice postoji jedinstvena armija, ~iji bi jedini ciq
bio za{tita i nepovrjedivost granica, jedinstvena moneta i, kao takva, ulazak u Europu.
Novinar: Lansiraju se i tvrdwe kako je pojava Srpske narodne stranke
poku{aj razbijawa jedinstva srpskog naroda u Hrvatskoj. [ta na to kaète?
Milan \uki}: Mislim da to nije to~no, da smo imali upravo ìvi primjer gdje u srpskom narodu u Hrvatskoj za sada je djelovala samo jedna stranka
i ta jedna stranka je uspjela da razbije srpski narod. Prema tome, to je dokaz
da stranke ne razbijaju srpski narod ako su im kvalitetni programi. Zna~i
da druga stranka, pa i sutra da do|e tre}a, ~etvrta, ne}e razbijati srpski narod, dapa~e, bi}e samo jedan stoèr oko kojeg bi se u borbi za boqi program
712
trebao borbom mi{qewa, dijalogom, demokracijom, uvaàvawem zbliàvati srpski narod.

Novinar: Saop}ewe Predsjedni{tva Jugoslavije predvi|a formirawe
takozvane kvalitetne grupe za rje{avawe otvorenih pitawa. [ta vi mislite, tko treba da zastupa interese Srba u Hrvatskoj?
Milan \uki}: Po meni, legalni predstavnici srpskog naroda za sada su
zastupnici hrvatskog parlamenta, odnosno Sabora. Ali, to nije cjelovita potreba legalnosti u pregovorima sa hrvatskim narodom kod rje{avawa goru}ih nacionalnih pitawa izme|u srpskog i hrvatskog naroda, jer smo u jednom
raskolu i stranke koja se tek formira i koja nema zastupnike, a i ova ekstremna politika SDS-a koja stvarno ne zasluùje da se legitimira, da predstavqa srpski narod, da kaèm krwe, zastupnici parlamenta.
Novinar: I na kraju, moète li ve} sada najaviti kakva }e biti osnovna
poruka subotwe skup{tine Srpske narodne stranke Srbima, Hrvatima i
ostalima?
Milan \uki}: Prije svega da prevlada razum, da se svi nastali problemi i rje{ewe wihovo traì mirnim, demokratskim i civiliziranim putem
i da ozbiqnije shvatimo ocjene i poruke demokratskog svijeta, jer samo tako,
ako ih tako shvatimo, nama je sigurna viza u Europu i u svijet.
Pi{e: Kapital stiè iz Ravene
Novinar: Ulaz stranog kapitala u doma}u industriju tiha je èqa i nasu{na potreba i privrede, koja tu vidi izlaz za brojne svoje poslovne nevoqe, i politike, koja nema snage uz ostalo rje{avati i sve è{}e posqedice
ekonomske krize. Strani kapital, me|utim, i sam ustra{en politi~kim previrawima na ovima na{im prostorima, te{ko se odlu~uje da pokuca na otvorena vrata. Dogodilo se, ipak, da je pokucao i potpisao svoj dolazak. Ulazak
na vrata Hrvatske, Splita, to~nije svoj dolazak u cementare... bazena. Iz sjedi{ta firme ,,Katastru~i iz Ravene stigao je, samo zbog izjave za Hrvatsku
televiziju, predsjednik Upravnog odbora Lorenco Pancavolta.
Lorenco Pancavolta: Moje udruèwe pripada me|unarodnoj industrijskoj skupini. Ulagawe u inozemstvo je, dakle, ne{to sasvim normalno. U ovom
posebnom slu~aju imamo i ve}i interes, jer je za nas Dalmacija cementara
dragocjeni dobavqa~, a mi smo, naime, u Italiji izuzetno veliki potro{a~i
cementa. Ostvaruje se, dakle, integracija izme|u na{eg udruèwa i Dalmacija cementare. To je jedna od bitnih ~iwenica. Postoje i druge prednosti koje nam je veoma stalo iskoristiti u interesu obaju udruèwa. To je blizina
Hrvatske i Italije, koja nam pruà mogu}nost da distribuiramo proizvod na
cijelom italijanskom podru~ju, jer mi obavqamo distribuciju na nacionalnoj razdaqini.
Krajem prosinca
Nadan Vido{evi}: Krajem prosinca pro{le godine, mi smo pristupili
me|unarodno pozitivnom natjecawu na koje se javilo osam europski respektabilnih firmi. Kao ilustracija ovom podatku treba kazat da su na redidbi
sudjelovali jedan od najve}ih proizvo|a~a betona na svijetu, ,,Holderman, sa
48 miliona tona produkcije cementa i taj cement i taj mediteranski monopo713
lista preko 40 miliona tona cementa. I naravno, ovaj na{ sada{wi partner
iz Ravene. Katastru~i je proizvo|a~ transportnog betona. Bavi se graditeqstvom, svim onim {to je vezano za gra|evinski materijal i aktivnosti u
toj bran{i. Me|utim, wegova snaga ne izlazi samo iz djelatnosti kojom se on
bavi. Iza wega je i grupa Peru~i, jedna od najja~ih svjetskih multinacionalnih kompanija, sa preko 30 miliona dolara, milijardi dolara ukupnog prihoda godi{weg. Bavi se raznim djelatnostima osigurawa, hemijske industrije,
zdravqa, gra|evinarstva, a u ovom segmentu to je wihov prvi iskorak prema
proizvodwi cementa. Dvadeset sedmog oùjka ove godine potpisan je predugovor sa Katastru~ijem, zbog perfektirawa odre|enih detaqa potpisan je naknadno adendum prije nekoliko dana, i time je ova prva faza zaokruèna. Sad
smo ve} pristupili, u pro{li ~etvrtak i petak, izvjesnom radu na kona~nom
ugovoru, ~ije okon~awe o~ekujemo negdje tokom lipwa mjeseca.
Lorenco Pancavolta: [to se mene ti~e, spremni smo do}i ovamo i sutra
ujutro. Na{e poduze}e spremno je u svakom smislu: u pogledu tehnike, sredstava i qudi. Namjeravamo maksimalno iskoristiti lokalni, qudski i tehni~ki potencijal, jer je to najpravednije u zemqi kao {to je va{a, koja ne pripada tre}em svijetu. Zemqa je razvijena. Treba samo srediti neke stvari koje je
biv{i reìm doveo u ovakvo stawe. Ali, ne treba previ{e toga u~initi.
Istina je da postoje tehni~ke stvari koje bi mogle zahtjevati jedan do dva mjeseca, ali ne vi{e. Vjerujem da }emo za dva mjeseca biti ovdje.
Nadan Vido{evi}: Mje{ovito dru{tvo }e nastat dodatnim ulagawem
stranog kapitala. Prema tekstu predugovora, doma}i partner, tj. hrvatska
strana, unije}e tri cementare zajedno sa prate}om opremom i, prije svega,
pravilima refundacije 30 godina, a strani partner iznosi protuvrijednost
izraènog profita 50 miliona wema~kih maraka. Taj iznos }e se uwet u
razdobqe u sqede}e tri godine, bi}e ukama}ivan po stopi bankarske kamate koje vaè uobi~ajeno u ovakvim oblicima ugovarawa, a strani partner
}e kroz pla}awe tih kamata ste}i pravo da od prvog dana, zajedno sa doma}om stranom, ima 50 posto u~e{}a u ukupnoj vrijednosti ove kompanije, mje{ovitog dru{tva.
Lorenco Pancavolta: Razlog zbog kojeg je ugovor na 30 godina, danas je 30
godina malo. Do{li smo ovdje da ostanemo, ne da odemo. Ovaj uvjet nametnuli
su nam gospodin Nadan, Hrvati, gradska vlada. Nemamo {to dodati. Sa zadovoqstvom smo prihvatili wihovu odluku. Namjera nam je da s vremenom otklonimo tu prepreku, jer nam je rano pro{iriti na{u djelatnost u ovoj zemqi. Do}i }emo i s drugim industrijama na{e skupine, zna~i, pro{iriti na{e interese.
Nadan Vido{evi}: Ovdje se radi o modelu dokapitalizacije koji predvi|a novi Zakon o restruktuirawu, {to zna~i da }e se jedan dio kapitala od
ovih 250 miliona maraka utro{iti na tehnolo{ka unapre|ewa, ekonomsku
za{titu, rje{avawa socijalne problematike, a slobodna sredstva, ako se, naravno, radi o partneru ili fondu za razvoj ili nekom drugom doma}em, i to
}e se ulagat, prije svega, na ovom podru~ju. Jasno, ako bude mogu}e, naravno, i
{ire u Hrvatskoj, s tim da smo posebno naglasili na{ interes kao proizvo714
|a~ cementa, da upotrebom betonske podloge mi sudjelujemo i u izgradwi auto-puta Zagreb Split, ili neke druge dionice koja bude interesantna.
Lorenco Pancavolta: Sa zadovoqstvom smo prihvatili ovaj prijedlog.
Zauzeli smo se da s va{om Vladom ugovorimo izgradwu auto-ceste Split
Zagreb. Nisam politi~ar i nisam u stawu procijeniti postoje li ili ne politi~ki rizici. U svakom slu~aju, kao ~ovjek, mislim da }e politi~ki rizici u ovoj zemqi biti... Svijet se razvija. Smatram da se i Hrvatska s vremenom...
KASETA V000-4362
Na ovoj video kaseti je prvo znak Ha{kog tribunala, pa na crnoj pozadini pi{e Vojislav [e{eq, onda na engleskom pi{e Velika Srbija. Pa mapa
Velike Srbije, kao da je skenirana iz na{et lista Velika Srbija.
Na engleskom pi{e avgust 1989. u Diseldorfu, Nema~ka.
Vi na nekoj tribini, dole prevod na engleski.
Dr [e{eq: A jedine me|unarodno priznate granice srpske drànosti su
granice propisane Londonskim paktom iz 1915. godine, kojim su zapadni saveznici srpskom narodu garantovali teritorijalno pro{irewe, ujediwewe
svih srpskih zemaqa i vaskolikog srpstva, imaju}i u vidu ogroman srpski doprinos, op{tesavezni~kim naporima u Prvom svjetskom ratu.
(aplauz)
Dr [e{eq: A to zna~i da se u granicama srpske federalne jedinice, ili
srpske dràve moraju na}i, ne samo teritorije dana{we takozvane uè Srbije, nego i Vojvodina, Kosovo, Metohija, Makedonija, Crna Gora, Bosna, Hercegovina, Dubrovnik, Dalmacija, Lika, Banija, Kordun, Isto~na Slavonija i
Barawa.
Ponovo pi{e 1989. u Dizeldorfu, Nema~ka
(ista tribina)
Dr [e{eq: Ali granice srpske dràvnosti mogu biti samo granice propisane Londonskim paktom.
RTB jun 1991. godine
Dr [e{eq: Smatram da se ne sme na silu spre~avati izlazak Slovenije
iz Jugoslavije. Neka idu odmah, to je dobro i za wih i za nas. [to se Hrvatske
ti~e to treba druga~ije postaviti. Ne sme, dakle, biti isti odnosi i prema
Hrvatima i prema Slovencima. I Hrvati mogu da idu, ali ne mogu nijednu
srpsku teritoriju da ponesu sa sobom i smatram da nadle`ni dràvni organi
Srbije, po{to savezna vlast ve} prakti~no i ne postoji, moraju preuzeti sve
ingerencije dràvne vlasti na ~itavoj teritoriji ostatka Jugoslavije, pozvati General{tab da prihvati te ingerencije. Ako General{tab ne prihvati,
armija }e se raspasti, ali srpska armija moè u roku od 48 sati da se formira, jer su svi ti oficiri iz sada{we armije, srpske nacionalnosti, razume se
uz neke retke izuzetke koji bi se prikqu~ili srpskoj armiji, i da se naredi
povla~ewe trupa i oru`ja na liniju Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, da se izvr{i amputacija Hrvatske.
715
Na engleskom pi{e: septembar 1991, u jugoslovenskom parlamentu,

Beograd
Dr [e{eq: KarlobagOgulinKarlovacVirovitica mora da bude na{e opredelewe i to je granica na koju armija mora povu}i sve svoje trupe. Ako
nije u stawu bez borbe da ih povu~e iz Zagreba treba ih pod borbom povla~iti uz bombardovawe Zagreba. Armija ima kapacitete koje uop{te nije upotrebila, ako su joj trupe ugroène ona ima pravo da upotrebi napalm bombe
i sve drugo {to ima na svojim lagerima. Tu se ne smemo igrati, va`nije je spasiti jednu vojni~ku jedinicu, nego se bojati ho}e li tamo neke slu~ajne `rtve
pasti. Pa ko im je kriv? Hteli su rat, imaju rat.
Na engleskom pi{e: SRT Bosansko-ssrpski radio i televizija
zemqe }e biti ujediwene u jednoj jedinstvenoj dràvi.
Na engleskom pi{e: 21. april 1991. u Jagodwaku
Dr [e{eq: Hrvati, {to se nas ti~e, mogu da iza|u iz Jugoslavije kad im
je voqa, kad god poèle, samo im otvoreno stavqamo do znawa da ni pedaq srpske teritorije ne}e izneti, nijedan komadi} zemqe na kojoj se nalaze srpska
sela, poru{ene crkve, srpske jame, klanice, srpski logori, srpski Jasenovci.
Jer, ako bismo to dozvolili bili bismo nedostojni svojih slavnih predaka i
morali bi da se stidimo pred svojim potomcima. Mogu Hrvati da stvaraju svoju novu dràvu, ali samo iskqu~ivo zapadno od linije Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica.
(aplauz)
Dr [e{eq: Sve {to je isto~no od te linije srpsko je.
Na engleskom pi{e: Zajedni~ki kriminalni poduhvat, angaòvawe dobrovoqaca.
Pa ~etni~ka zastava, napisano na engleskom sa mrtva~kom glavom za
kraqa i otaybinu i sloboda ili smrt.
6. maj 1991. godine, sa poqane na kojoj ste bili za \ur|evdanski uranak.
Dr [e{eq: Srpski ~etni~ki odredi delova}e i na svim drugim podru~jima zapadne Srbije, i u Srpskoj Krajini, srpskoj Slavoniji, Barawi, Zapadnom Sremu. Mi ni pedaq srpske zemqe ne}emo dati. Neka idu Slovenci iz Jugoslavije. Nisu nam nikada ni bra}a ni prijateqi bili. Neka idu i Hrvati,
neka otcepquju Hrvatsku, ali mi ne damo ni pedaq teritorije isto~no od linije Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica.
15. maj 1993. godine u Sokolcu
Dr [e{eq: Ako do|e do strane vojne intervencije hiqade i hiqade na{ih dobrovoqaca do}i }e preko Drine ovde m|u vas. Svi mi koje danas vidite ovde, ovde }emo biti me|u vama i va{u sudbinu podeliti.
Na engleskom pi{e: zajedni~ki kriminalni poduhvat, podr{ka od Milo{evi}a.
716
SRT
Dr [e{eq: Nama je sada mnogo teè da upu}ujemo dobrovoqce nego {to
je to bilo 1991, 1992. i 1993. godine. Kada smo onda upu}ivali dobrovoqce
imali smo dobru saradwu sa Slobodanom Milo{evi}em, on nam je davao uniforme, oru`je, autobuse, ~itavu kasarnu u Bubaw potoku je dao na raspolagawe Srpskoj radikalnoj stranci. Svu tehni~ku opremu koja je bila potrebna i
to je mnogo boqe funkcionisalo.
1994. godina.
Dokumentarac je snimqen 1995. godine
Novinar: Ju~e ste rekli na televiziji da je Milo{evi} obezbe|ivao
oru`je va{im qudima, da je aktivno u~estovao u svemu tome i da vam je sad
okrenuo le|a.
Dr [e{eq: Da, to je ~iwenica. Milo{evi} je 1991. i 1992. bio vode}i nacionalista i patriota. U to vreme smo veoma tesno sra|ivali i 30.000 paravojnih dobrovoqaca su poslati na front. Srpski narod je morao da se bori.
On ih je snabdeo oru`jem, municijom, ode}om i hranom. Obezbedio je prevoz,
dozvolio upotrebu vojnih objekata i tako daqe.
Na engleskom pi{e: Podsticawe & zlo~in
6. maj 1991. godine sa poqane na kojoj ste bili za \ur|evdanski uranak.
Dr [e{eq: Na{i neprijateqi sa Zapada poku{avaju da izvedu novi genocid nad srpskim narodom. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, na{e je da tome
stanemo u kraj, a neprijateqima poru~ujemo ne samo da sada{we `rtve ne}e
biti neosve}ene, nego }emo im ispostaviti ra~une i za sve one ranije kad su
se ve} tako odvaìli da ponovo usta{ku kamu pod srpski vrat podnesu.
21. april 1991. godine u Jagodwaku
Sa mitinga u Jagodwaku
Dr [e{eq: Ako poku{aju sa novim genocidom nad srpskim narodom poru~ujemo im osveti}emo svaki srpski ìvot, a ispostavi}emo im i ra~une
i za zlo~ine u novijoj pro{losti. Ni{ta ne}e ostati neka`weno.
Na engleskom pi{e: Etni~ko ~i{}ewe
1994. SRT (bosansko-ssrpski radio i televizija)
Reemitovan na HTV (Hrvatska televizija)
Iz va{eg starog kabineta
Novinar: [ta mislite da }e da se desi sa Gora`dom?
Dr [e{eq: Ja mislim da Gora`du nema spasa, da }e Gora`de pasti u srpske ruke.
Kaliforniju, Meksiko i tako, pod ameri~ku za{titu.
717
Dr [e{eq: Ne, po{to su oni veoma dragi Amerikancima, ja mislim da

je to na obostranu korist. Amerikanci jedva ~ekaju da prime te muslimane,
muslimani jedva ~ekaju da odu u Ameriku, a i mi jedva ~ekamo da se muslimanima u~ini neko dobro delo.
Na engleskom pi{e: Formirane dobrovoqa~ke jedinice.
(nema datuma)
Dr [e{eq: I 1989. godine jedini ìvi srpski ~etni~ki vojvoda koji se
nalazi u emigraciji u Americi i {ef je srpske emigracije na Zapadu, Mom~ilo \uji}, proglasio me je za novog ~etni~kog vojvodu.
Novinar: Ovaj, da li moète re}i ne{to o va{im odnosima sa Mom~ilom \uji}em?
Dr [e{eq: Mi smo u vrlo bliskim odnosima, on je predsednik vojvodskog
saveza, ja sam glavni komandant svih ~etni~kih odreda u otaybini i gotovo svakodnevno sara|ujemo u svim ovim zbivawima u Srbiji i u Jugoslaviji.
(odavde je ise~en jedan deo)
Novinar: Da li su va{i dobrovoqci, da li je to legalna vojska, ili deo
legalne vojske ili pod navodnicima paravojne formacije?
Dr [e{eq: Mi ne formiramo nikakve paravojne formacije ovde u ovoj
suènoj Srbiji. Mi ovde samo pripremamo dobrovoqce i upu}ujemo ih tamo
gde je potrebno u srpsku Slavoniju, Barawu i Zapadni Srem i Srpsku Krajinu. I ti dobrovoqci se tamo stavqaju pod komandu mesnih komandanata, Srba koji tamo ìve i izvr{avaju nare|ewa koja se ti~u wihovog delovawa na
bojnom poqu. Dakle, nikakve paravojne formacije ovde ne osnivamo i protiv
smo bilo kakvih paravojnih formacija.
Novinar: A da li ste vi komandant svih tih snaga?
Dr [e{eq: Da, ovih dobrovoqa~kih koje se nalaze tamo.
Novinar: Mislim, imate kontrolu nad situacijom?
Dr [e{eq: Imam kontrolu, do sada sam uvek imao kontrolu nad situacijom.
Pi{e na engleskom: Priznawe zlo~ina
Maj 1991. - TV Novi Sad
Dr [e{eq: I velika je razlika izme|u Vuka Dra{kovi}a i mene. Dodu{e, ima nekih sli~nosti, znate, i Vuk Dra{kovi} i ja smo prolili qudsku
krv, okrvavili smo svoje ruke, samo razlika je u tome {to je Vuk Dra{kovi}
prolivao srpsku krv u Beogradu, a ja sam prolivao hrvatsku usta{ku krv u
Srpskoj Slavoniji.
Na kraju pi{e:
Pravni konsultanti:
Urlih Muselmajer & Danijel Sakson
Producenti:
Aleksandru Nerejta
Dorada i prevod:
ICTTY - DVIU
718
III
Ha{ki proces u medijima
Srpska re~, novine Srpskog pokreta obnove, prosto o{tre svoj sarkazam
na nevoqi na{ih sunarodnika zato~enih u [eveningenu. Izgleda da se, vremenom, za ovaj vid nazovi pisawa, specijalizovao izvesni Aleksandar Tasi}.
Samo naslov A {ta ako Filareta zadrè, jasno govori da za ovog kvazi-n
novinara ne postoji linija do koje obi~na pristojnost nalaè da se ide. To {to
autor ovog ~lanka, objavqenog 17. septembra 2003. godine, likuje nad zatvorenim dr [e{eqem i moè da se shvati, ali nikako i sloì sa ovakvim stavom,
sve i da je u pitawu politi~ki obra~un. Me|utim, podsmevawe crkvenom velikodostojniku je van svake rasprave, samo za osudu. Kada se sve uzme u obzir,
ovaj ~lanak dokazuje da je Srpska re~ sve drugo osim srpska.
Oficiri Vojske Republike Srpske Momir Nikoli} (48) i Dragan Obrenovi} (40), optuèni za zlo~in u Srebrenici 1995. godine, priznali su krivicu u maju, a na pripremnim sednicama za rasprave o izricawu kazni ~ulo se
da je sastavni deo wihovih priznawa i puna saradwa s Tuìla{tvom. To
podrazumeva da }e obojica krajem septembra ili po~etkom oktobra svedo~iti u Hagu na su|ewu Vidoju Blagojevi}u (u maju 1995. imenovan za komandanta
1. Bratuna~ke lake pe{adijske brigade VRS, koja je direktno u~estvovala u
zauzimawu za{ti}ene zone Srebrenice) i Draganu Joki}u (kao major bio je
na~elnik inìwerije u Zvorni~koj brigadi koja je tako|e bila u Srebrenici). Nikoli} i Obrenovi} su prvobitno bili na istoj optu`nici za Srebrenicu s Blagojevi}em i Joki}em.
Iako su delovi wihovih sporazuma o priznawu poverqivog karaktera,
osnovano je pretpostaviti da to ne}e biti i jedino su|ewe na kojem }e morati da svedo~e. Zauzvrat, Tuìla{tvo je odustalo od ostalih ta~aka optu`nice, a obojici je predloìlo po 15 do 20 godina zatvora.
âsni sude, kriv sam, rekao je u avgustu biv{i admiral jugoslovenske
ratne mornarice Miodrag Joki} (68) kada mu je pro~itana prva, a ponovio je
to i za ostalih pet ta~aka izmewene optu`nice koja ga tereti za granatirawe Dubrovnika 6. decembra 1991. godine. Od oko tri meseca bombardovawa,
optu`nica je svedena na odgovornost za jedan dan i smrt dva, rawavawe tri civila i uni{tavawe {est kulturno-istorijskih spomenika. Tuìla{tvo i odbrana predloìli su zajedni~ku kaznu od 10 godina zatvora, a Joki} je posle
719
dva dana ponovo privremeno pu{ten na slobodu do zakazivawa rasprave za izricawe presude.
Uz advokata @arka Nikoli}a, kao Joki}ev branilac pojavio se iznenada
ameri~ki advokat Juyin O Saliven, ~ovek koji je zastupao Biqanu Plav{i}
i bez sumwe imao udela u wenoj nagodbi s Tuìla{tvom. I to je uz ~iwenicu
da je rasprava za izja{wavawe optuènog zakazana nenadano (Joki} je doputovao u Holandiju redovnom linijom JAT 24. avgusta), usmeno, a da izve{ta~ima
nije re~eno o ~emu }e biti re~i, ukazivalo da }e Joki} priznati krivicu.
Ostaje sada pitawe kako }e pro}i Pavle Strugar (72), koji je u oktobru
1991. imenovan za komandanta Druge operativne grupe JNA, formirane, kako je navedeno u optu`nici, da bi bila sprovedena vojna kampawa na podru~ju Dubrovnika u Hrvatskoj. On je bio optuèn sa Joki}em, Milanom Zecom
(protiv koga je optu`nica povu~ena jula pro{le godine) i Vladimirom Kova~evi}em (jo{ je na slobodi). Sada }e prakti~no sam iza}i na su|ewe.
Kako se moglo saznati, pre nego {to je promewena optu`nica Strugar je
primio oko 700 strana dokaznog materijala, a otkako je stupila na snagu ta
druga izmewena optu`nica, koju je Joki} priznao, jo{ oko 20.000 stranica. Joki}ev sporazum o priznawu krivice nije u celini dostupan javnosti, pa je i
po tome mogu}e zkaqu~iti da bi se i on mogao pojaviti kao svedok na su|ewu
Strugaru.
Prema relativno dobro obave{tenim izvorima u Hagu, Strugar, koji se
dobrovoqno predao oktobra 2001. i izjavio da nije kriv, a 1. decembra te godine privremeno pu{ten na slobodu do po~etka su|ewa, bar prema tome kako
trenutno stoje stvari, ne}e promeniti iskaz. ôveku u wegovim godinama svaka eventualna kazna zna~ila bi doìvotnu, pa }e, kako se saznaje, iza}i na su|ewe i svim raspoloìvim dokazima nastojati da dokaè da nije odgovoran
niti kriv.
Biv{i ~uvar u zatvoru Keraterm kod Prijedora, Predrag Banovi} (34),
izjavio je po~etkom septembra da se kaje za sve {to je u~inio i da je la` kako je Hag mesto za tiho ubijawe Srba. Tuìla{tvo i odbrana optuènog zatraìli su zajedni~ki kaznu od osam godina zatvora. U zatvoru sam doìveo
prosve}ewe i smogao snagu da se suo~im sa samim sobom zbog ~ega sam i promenio izjavu o krivici. Prokliwem svoje ruke koje su na bilo koji na~in nanele bol nevinim qudima, rekao je Banovi}. Wegov advokat Jovan Babi} detaqno je objasnio kako je ratnohu{ka~ka propaganda uticala na wegovog klijenta. U odbranu je pozvan ~ak i Banovi}ev koeficijent inteligencije, jer je
utvr|eno, kako se moglo ~uti, da je ispod proseka.
Dan posle Banovi}a, krivicu je, iz drugog poku{aja, priznala i prva osoba optuèna pred Ha{kim tribunalom, jo{ 4. novembra 1994 Dragan Nikoli} (46) zvani Jenki. Prva optu`nica protiv Nikoli}a imala je ~ak 88 ta~aka, a tre}a izmewena optu`nica, od 23. juna ove godine, ~etiri ta~ke, ali ~iweni~no stawe nije promeweno, ve} je, kako je obja{weno, samo re~ o druga~ijoj pravnoj proceni i izmenama koje pojednostavquju optu`nicu.
720
Biv{i predsednik Srbije Milan Milutinovi} traìo je u julu opoziv

svog prvog branioca, advokata Yona Livingstona, a Sekretarijat Tribunala
udovoqio je wegovom zahtevu 8. septembra. To bi, kako procewuju analiti~ari u Hagu, mogao da predstavqa signal koji ukazuje na po~etak jo{ jedne od
epizoda pomenute serije.
Slobodan Milo{evi} je ponovo 2. septembra zatraìo da bude pu{ten na
slobodu kako bi imao iste uslove za pripremu svoje odbrane, kakve je imalo
Tuìla{tvo. Za to bi mu, kako je rekao, bila potrebna pauza od dve godine.
Predlog je odmah glatko odbijen. Predsedavaju}i sudija Ri~ard Mej jednostavno je rekao da pauza od dve godine za pripremu odbrane ne dolazi u obzir,
a povodom zahteva za privremeno pu{tawe na slobodu konstatovao je da je odluka o tome ve} doneta, pa nema razloga da bude promewena. Tuìlac Yefri
Najs predloìo je da po okon~awu dokaznog postupka Tuìla{tva Milo{evi}u bude data pauza od mesec dana ili najvi{e nekoliko meseci. Odluka o
duìni pauze za pripremu odbrane bi}e, kako je re~eno, doneta i saop{tena
naknadno, ali se me|u posmatra~ima u Tribunalu {pekuli{e rokom od dva do
{est meseci u najboqem slu~aju.
Nakon {to je do{lo do jo{ jedne kra}e pauze u su|ewu zbog pogor{anog
zdravqa optuènog, sudija Mej je izra~unao da je to osmi put kako je su|ewe
odloèno zbog Milo{evi}evog zdravqa, zbog ~ega je, kako je rekao, od po~etka procesa izgubqeno 50 radnih dana. Tuìlac Yefri Najs zakqu~io je da
Milo{evi} ima {emu za odsustvo sa su|ewa uvek posle suo~avawa s nekim
te{kim svedokom i ponovio potrebu za imenovawe slu`benog branioca.
Istini za voqu, odsustvu jeste prethodilo svedo~ewe osobe kojoj je omogu}en
najvi{i stepen za{tite: nije imala ni identifikacioni broj, nije bilo poznato o ~emu govori, a javnost je, naravno, bila iskqu~ena. Milo{evi} je, kao
{to je o~ekivano, po povratku na su|ewe demantovao da ima {emu za odsustvovawe. A ~iwenica je, tako|e, da je i pre nego {to je to pred sudskim ve}em saop{tio advokat Branislav Tapu{kovi}, jedan od takozvanih prijateqa suda, nekim novinarima u Tribunalu bilo poznato da biv{i jugoslovenski predsednik mora da ostaje po nekoliko sati u zgradi suda jer s prevozom
do pritvora u [eveningenu ne{to nije bilo u redu, zbog ~ega je zaista bio uskra}en i za vreme nameweno odmoru i pripremi za nastavak su|ewa.
S druge strane, Najsovo ponovno insistirawe na slu`benom braniocu i
Mejova konstatacija (o tom pitawu smo ve} doneli odluku) ali uz ogradu
(to pitawe je i daqe otvoreno), posmatra~i u Tribunalu mogli su da protuma~e i kao svojevrstan posredni pritisak na advokata Tapu{kovi}a da se,
eventualno, prihvati Milo{evi}eve odbrane. Posebno, jer odlukom sudskog
ve}a wegova funkcija kao prijateqa suda prestaje kada Tuìla{tvo bude zavr{ilo dokazivawe. Milo{evi} je nedvosmisleno nazna~io da ne èli slu`benog branioca. âk ni svojim pravnim savetnicima, advokatima Dragoslavu Ogwanovi}u i Zdenku Tomanovi}u, ne dopu{ta da budu u sudnici, ne samo
zato {to se sam brani, ve} i zbog toga {to kako permanentno ponavqa sud
ne smatra legalnim i ne priznaje ga. U takvoj situaciji posmatra~ima iz Sr721
bije mogu}nost da Tapu{kovi} postane ili deo tima odbrane ili da optuèni pristane na wega kao slu`benog branioca ravna je teoriji. Ni ovaj dugogodi{wi, poznati beogradski advokat, koliko se moè naslutiti, nema ambiciju da nepristrasnost, kao najboqi na~in na koji se trudi da obavqa ulogu
prijateqa suda, devalvira prelaskom u redove branilaca.
I dok je Milo{evi}, za sada, prebrinuo brigu oko namere Tribunala da mu
postavi slu`benog branioca, Vojislav [e{eq je tek suo~en s ovim problemom. Sekretarijat Tribunala tek {to je primio wegov, na tri stranice rukom napisani, podnesak broj 19, a 5. septembra predsedniku Srpske radikalne stranke imenovan je beogradski advokat Aleksandar Lazarevi} za stend
baj advokata. Lazarevi} se, ina~e, ve} pojavqivao u Tribunalu me|u braniocima na su|ewu optuènima za zlo~in u Bosanskom [amcu (Blagoje Simi},
Miroslav Tadi} i Simo Zari}) koje je zavr{eno jula ove godine. Koliko se u
Hagu moglo nezvani~no saznati, on je spreman da prihvati ovu ulogu samo ako
optuèni na to pristane. Trebalo bi, dakle, o~ekivati odmah i [e{eqev
podnesak broj 20.
Odluku o Lazarevi}evom imenovawu pratilo je i detaqno pravno tuma~ewe Sekretarijata Tribunala o okolnostima zbog kojih je doneta i o ulozi ove
funkcije. Iz toga se moglo naslutiti da je motiv, ne samo pomo} optuènom,
koju on moè prihvatiti od ovog advokata samo ako to èli, ve} i strepwa
administracije Tribunala da su|ewe zbog [e{eqevih najava i dosada{weg
pona{awa, ne krene neèqenim tokom. Jer, pored ostalog, ad hok advokat
je jedna od za{titnih mera u slu~aju neprikladnog pona{awa optuènog
prilikom unakrsnog ispitivawa svedoka, kada bi ovaj advokat mogao da postavqa pitawa u ime optuènog, ako tako odredi sudsko ve}e. U izuzetnim situacijama, tako|e, ovaj advokat bi mogao da preuzme odbranu od optuènog,
ukoliko sudsko ve}e proceni da optuèni naru{ava dostojanstvo i dignitet
sudskog postupka ili je primorano da zbog toga naloì da optuèni bude udaqen iz sudnice, a postupak nastavqen u wegovom odsustvu.
Svoj odnos prema Tribunalu, [e{eq je demonstrirao i u pomenutom podnesku broj 19, kojim je, pored ostalog, zatraìo od holandske ambasade u Beogradu da izda vizu vladiki Filaretu kako bi ga posetio u Hagu, {to je, na sebi svojstven na~in, povezao s Vatikanom. Ja do sada nisam imao kontakte ni
sa jednim sve{tenikom otkad sam pritvoren, a da bih mogao ispuniti svoje
verske du`nosti ispovednika grehova kao pravoslavni hri{}anin, moram
imati puno poverewe u sve{tenika pred kojim se ispovedam. Zato èlim da
me poseti i na odgovaraju}i na~in moje duhovne potrebe zadovoqi molitvom,
ispove{}u i pri~e{}em, istaknuti arhijerej SPC, wegovo preosve{tenstvo
vladika Filaret, napisao je [e{eq.
Problem je, me|utim, {to je Filaret na listi osoba kojima je zabrawen
ulazak u zemqe ~lanice Evropske unije.
Kao iskrenog vernika SPC, mene duboko vre|a ovakav postupak prema
episkopu Filaretu, pogotovo ako se ima u vidu da se nikakve sankcije ne preduzimaju prema najve}em ratnom zlo~incu iz ovog posledweg Balkanskog rata,
722
rimokatoli~kom Papi Jovanu Pavlu Drugom. Iako je Jovan Pavle drugi nesporni zlo~inac, jo{ protiv wega nije podignuta ha{ka optu`nica, niti mu
je zabrawen ulazak na teritoriju bilo koje dràve ~lanice Evropske unije,
napisao je, pored ostalog, [e{eq u podnesku u kojem na kraju traì dodatno
osvetqewe u svojoj }eliji i policu za kwige.
Premijer Crne Gore, Milo \ukanovi}, izjavio je, 6. septembra, da je odbio
poziv Ha{kog tribunala da svedo~i na su|ewu Milo{evi}u \ukanovi} je
ocenio da je svoje bitke sa Milo{evi}em zavr{io uspe{no, a naveo je i da
ne spada u one koji su tr~karali van Crne Gore da ponude kakav dokaz protiv Milo{evi}a.
Predsednik Crne Gore, Filip Vujanovi}, poùrio je da premijeru da podr{ku. Biti politi~kim protivnikom Milo{evi}a u jednoj zemqi, SRJ, a
posle svedo~iti protiv wega ima svoj moralni osnov koji je prili~no problemati~an i verujem da se u Crnoj Gori to ne bi prihvatilo kao ne{to {to
je primereno, kazao je on.
\ukanovi} se, me|utim, posle nekoliko dana predomislio i najavio da }e
se odazvati eventualnom pozivu Ha{kog suda. Poziv suda je ne{to drugo.
Ako nekoga pozove sud, kao svedoka, u obavezi je da se odazove. Tu nema prostora za neku slobodnu voqu. Postavqa se pitawe da li }e Ha{ki sud smatrati
moje svedo~ewe neophodnim u tom procesu. Za sada to nije pokazao, izjavio je
\ukanovi}.
Me|u posmatra~ima u Hagu ve} vlada interesovawe za \ukanovi}ev dolazak. Posebno za deo su|ewa u kojem }e ga Milo{evi} unakrsno ispitivati.
Nema razloga, ako je verovati \ukanovi}u, da ne bude pozvan, jer su u Tuìla{tvu ve} izrazili àqewe {to je odbio da svedo~i uz naglasak da bi svakako imao {ta da kaè. A, opet, oni s boqim pam}ewem znaju s ~ijom je podr{kom \ukanovi} sa sve Bulatovi}em predvodio antibirokratsku, balvan revoluciju u Crnoj Gori u predve~erje SFRJ.
Znaju i na ~ijoj je posle strani bio, pa i to, kad je ve} promenio stranu, kako je upravo on omogu}io Milo{evi}u da postane predsednik SRJ i do{ao u
Beograd da mu ~estita. Bi}e, dakle, kad on do|e, u Ha{kom tribunalu neka
vulgarna varijanta ja tebi vojvodo, ti meni serdare.
Vaqa hroni~arski zabeleìti na kraju da se srpski ministar pravde Vladan Bati} ponovo obrukao. Mo`da ne toliko sadrìnski koliko politi~ki,
organizaciono kada je o Hagu re~.
Najavio ~ovek dolazak delegacije Ministarstva i ~ak imenovao vo|u delegacije koja }e doneti dokaze o zlo~inima tzv. OVK, a da potencijalni doma}ini o tome nisu imali pojma.
Politi~ki savetnik glavnog tuìoca Karle del Ponte, @an Daniel Ru{,
rekao je da je o dolasku srpske delegacije saznao iz medija! Nije stiglo nikakvo zvani~no pismo, najava ili informacija o dolasku, ali stupili smo u kontakt sa srpskim vlastima i dogovaramo se oko datuma, jer gospo|a Del Ponte
odlazi u drugoj polovini septembra u SAD na sedam dana, rekao je Ru{. Vest
se nije ni ohladila, a Bati} je ve} saop{tio i termin dolaska delegacije u
723
Hag u oktobru. Za utehu, Karla del Ponte izjavila je da se raduje susretu s wim
i da }e sve dokaze o zlo~inima pripadnika OVK ukqu~iti u istragu.
Vreme }e pokazati da li je rekla istinu, ba{ kao i kada je re~ o wenoj najnovijoj tvrdwi da }e Radovan Karayi} i Ratko Mladi} biti uhap{eni do kraja godine.
U Srpskoj re~i od 1. oktobra 2003. godine, Aleksandar Tasi} u ~lanku
Grand parada primi~e se Slobi, osim {to emituje svoju mr`wu prema Slobodanu Milo{evi}u, ima mnogo vi{e razumevawa za Tuìla{tvo, nego za odbranu dr [e{eqa. Dakle, ni{ta novo u Antisrpskoj re~i.
Dobra je svaka kazna izraèna u brojevima. Ne vaqa kad je u slovima.
Ove re~i Gorana Jelisi}a (35), kada mu je izre~ena kazna od 40 godina zatvora, gotovo da su postale uteha pritvorenicima Srbima (ali i ostalima)
u rasejawu u pritvoru UN u [eveningenu. Srpski Adolf, kako je Jelisi}
sam sebe zvao, bio je, ina~e, komandant logora Luka kod Br~kog 1992. godine, u kojem su sistematski mu~eni i ubijani muslimani i Hrvati.
Posledwi koji se u Hagu suo~io s Jelisi}evom konstatacijom bio je Miroslav Krnojelac, kojem je 17. septembra @albeno ve}e udvostru~ilo kaznu.
Biv{i upravnik KPD u Fo~i (tokom 1992. i 1993), osu|en je u prvom stepenu
na 7,5 godina zatvora, da bi mu drugostepeno sudsko ve}e udvostru~ilo kaznu.
Javnosti nepoznata de{avawa u ovom slu~aju pokazuju kako se presu|uje i {ta
sve moè da uti~e na jednu presudu pred Ha{kim tribunalom. Pokazuje se da
u sudskim ve}ima (pa i Tuìla{tvu) mogu da budu sudije iz miqea vi|enih u
vesternima, ali i da su i sudije qudi sa svim qudskim slabostima.
Tuìla{tvo je, recimo, u Krnojel~evom slu~aju, u prvostepenom postupku
traìlo za optuènog kaznu od 20 godina zatvora. Kineski sudija Liu Daguin, Australijanac Dejvid Hant i Florens Mumba iz Zambije presudili su
7,5 godina. Na visinu kazne àlili su se i odbrana i Tuìla{tvo. U drugostepenom, àlbenom postupku, isti tuìlac predloìo je kaznu od 12 godina
(!?), a peto~lano ve}e, kojim je predsedavao biv{i predsednik Ha{kog tribunala Francuz Klod @orda, izreklo je 15 godina zatvora. Na stranu to {to
su i osu|eni i wegovi branioci bili zgranuti. Stru~no posmatrano, me|utim, drugostepeno ve}e je na~isto potrlo sve {to su kolege iz prvog stepena
pravno zakqu~ile iz iskaza 21 svedoka odbrane i 279 dokaznih predmeta predo~enih na 76 dana dugom su|ewu.
Ovaj primer ilustruje, pored ostalog, i kako se me|usudijski, a ne bi bilo
pogre{no re}i i me|uqudski, odnosi u Tribunalu ra{~i{}avaju preko le|a
optuènih. Svojevremeno je, naime, odluku sudije @orde u prvom stepenu, sudija Hant, kao drugostepeni sudija, preina~io, pa je ovo bilo, mogu}e je i
vra}awe duga.
U vreme kad ovaj broj Srpske re~i bude pred ~itaocima, u Tribunalu }e
ve} biti odràna rasprava o tome kako nastaviti su|ewe Slobodanu Milo{evi}u u situaciji kada je wegovo zdravstveno stawe pogor{ano. Sudsko ve}e dobilo je nekoliko predloga tuìoca Yefrija Najsa: da jednog od advokata prijateqa suda (Branislav Tapu{kovi} i Stiven Kej) preimenuje u Mi724
lo{evi}evog branioca, da promeni pravila suda i delimi~no sudi u odsustvu

optuènog ({to pravilima nije dozvoqeno) tako {to bi izjave svedoka, eventualno, bile uzimane bez Milo{evi}evog prisustva, o ~emu bi bili pravqeni video snimci, koje bi on naknadno pregledao i odlu~io da li }e takve svedoke unakrsno ispitivati, kao i da, mo`da, prilagodi raspored su|ewa zdravstvenom stawu optuènog.
Uprkos tome {to je predsedavaju}i sudija Ri~ard Mej rekao da je pitawe
Milo{evi}evog slu`benog branioca otvoreno, iako je sud doneo odluku da
mu ne}e nametati advokata, te{ko je poverovati da bi neko od advokata, prijateqa suda, a re~ je, pre svega o Tapu{kovi}u, sudskim dekretom mogao biti preba~en u odbranu biv{eg srpskog i jugoslovenskog predsednika. Prvo,
jer nema nagove{taja da bi Milo{evi} mogao da promeni svoju odluku da se
sam brani pred ovim nelegalnim sudom koji ne priznaje. I drugo, zato {to,
kako stvari stoje, ni Tapu{kovi}, pored toga {to je, kako je i sam javno rekao
u jednoj emisiji holandske TV, otkako je direktno ukqu~en u ovo su|ewe, promenio malo mi{qewe o celom slu~aju, nije raspoloèn da se ukqu~i u Milo{evi}evu odbranu. Bez obzira {to mu, odlukom sudskog ve}a, prestaje
funkcija prijateqa suda, kad Tuìla{tvo zavr{i dokazni postupak.
Ni video snimci svedo~ewa, kao mogu}a opcija delimi~nog su|ewa u odsustvu, nisu re{ewe, jer je Milo{evi}ev stav da unakrsno ispituje svakog svedoka Tuìla{tva, pa se snimawem wihovih izjava dobija malo u vremenu. Nedovoqno da bi zbog toga pravila sudskog postupka u Hagu bila mewana.
Najrealnije je skra}ivawe radne nedeqe su|ewa, tako da proces ne bude
svakog radnog dana, ve} tri puta sedmi~no, kako se ina~e {pekuli{e nezvani~no u Tribunalu.
Jasno je da bi pravi svedoci protiv Milo{evi}a umnogome olak{ali posao Tuìla{tvu. Posmatra~i u Ha{kom tribunalu s pravom procewuju da bi,
na primer, u takvoj ulozi jedan Milutinovi}, pa i [ainovi} i Ojdani} ({to
je, kao mogu}nost, mawe verovatno), a posebno Franko Simatovi} i Jovica
Stani{i} vredeli suvog zlata. Pogotovo kad je tuìlac Najs kao izuzetno
va`nog svedoka najavio, kako su ga de{ifrovali hrvatski mediji, posledweg
premijera biv{e SFRJ Antu Markovi}a. Ova vrsta svedoka insajdera, ako se
Markovi} uop{te moè smatrati insajderom, sigurno mawe vredi od onih
prethodno nabrojanih, uz ~iju je pomo} Milo{evi}, usmenim nalozima i naredbama, krojio dràvnu politiku i sudbinu srpskog naroda.
Markovi}evo pojavqivaqe u Tribunalu planirano je, iako je to nagove{teno u {iframa, za 22. septembar. On je, navodno, nekoliko dana ranije doputovao u Hag, ali je i posle najnovijeg odlagawa zbog Milo{evi}evog zdravstvenog stawa, brzo i otputovao iz Haga. Kaù u Be~. Odakle je do{ao i gde
ìvi. A kad }e se opet pojaviti, ne zna se.
Ako je Yefri Najs nedavno zakqu~io da se Milo{evi} uvek razboli posle izvo|ewa nekog po wega te{kog svedoka, {to je optuèni energi~no demantovao, sada se mo`da moè nazreti druga vrsta Milo{evi}evog inata.
Kad mu ne daju ni{ta (ili vrlo malo) od onoga {to traì (duè pauze za od725
mor, vreme za zdravstveni oporavak, duù pauzu za pripremu odbrane i kao

vrhunac da se priprema na slobodi) ne}e ni on biti uporan kao do sada.
Ili, dosledno Najsovoj logici, sad }e da pauzira pre, a ne posle nekog te{kog svedoka.
Iza ha{kih kulisa, u Milo{evi}evom slu~aju, odvija se jo{ jedna drama.
Re~ je o finansirawu wegove odbrane. Zvani~no: problem s novcem postoji,
jer biv{i predsednik nije imu}an ~ovek, {to je, kako bi on rekao, nesumwivo jasno svakom dobronamernom gra|aninu. Zahvaquju}i patriotskim snagama, simpatizerima i dobrovoqnom radu, problemi se premo{}avaju. Nezvani~no, me|utim, jedan od wegovih pravnih savetnika u Hagu, advokat Zdenko
Tomanovi}, nije apsolutno zadovoqan. Pomiwe se mogu}nost wegovog povla~ewa, koja se stidqivo, u SPS i udruèwu Sloboda, obja{wava zauzeto{}u
drugim predmetima koji ne trpe duge (po mesec dana) i ~este (svaki drugi mesec) boravke u Hagu. Nije poznato da li su razlozi profesionalni (tvrdoglavost klijenta koji se ne pridràva sugestija, jer smatra da je on najboqi advokat) ili finansijski.
Mogu}e je, me|utim, razlu~iti da su i Tomanovi} i drugi Milo{evi}ev savetnik, advokat Dragoslav Ogwanovi}, od po~etka znali za }ud svog brawenika, kao i da se u celu ovu komplikovanu operaciju nisu upustili iskqu~ivo
iz profesionalnog izazova, odanosti prema klijentu i besplatno. Naro~ito
jer ~esto isti~u kako ovaj svoj posao obavqaju apsolutno profesionalno, kao
{to bi to radili i kada bi zastupali bilo kog drugog optuènika pred bilo
kojim sudom. Ogwanovi}evo uzdràvawe od komentara, odnosno demanti da
ima finansijskih nesporazuma, zbog ~ega je odbrana dovedena u pitawe, uzrokovano je, mo`da, i wegovim odnosom sa Milo{evi}evim sinom, koga, uzgred,
zastupa i na su|ewu u odsustvu u Poàrevcu.
Bez obzira da li su finansijski izvori zaista po~eli da presu{uju, a tro{kovi, evidentno je, nisu mali, te{ko je, ipak, pretpostaviti da }e Milo{evi} u bombasto najavqivano izvo|ewe svojih dokaza i svedoka, u}i bez profesionalne pravne podr{ke. Za toliko }e, veruje se u Hagu, ostatak Milo{evi}evih na slobodi biti u stawu da odvoji novca.
Predsednik Ha{kog tribunala, ameri~ki sudija Teodor Meron, poni{tio je odluku Sekretarijata Tribunala kojom je Veselinu [qivan~aninu
onemogu}eno da ga pred ovim sudom zastupaju beogradski advokati Goran Petronijevi} i Mom~ilo Bulatovi} i naloìo ponovno razmatrawe ove odluke. Povodom [qivan~aninove àlbe Meron je utvrdio da Sekretarijat nije
postupio korektno, jer optuènom nije dozvoqeno da razmotri i odgovori
na navode da dvojica advokata koje traì nisu podobni za wegove branioce.
Ukoliko bude dokazano da u navodima o Petronijevi}u ima istine, nije
jasno za{to je Sekretarijat suda odlu~io da diskvalifikuje i Mom~ila Bulatovi}a, za koga je ustanovqeno da je iskusan advokat, zakqu~io je Meron i
konstatovao da ~iwenica da se wegovi politi~ki stavovi o Ha{kom tribunalu ne poklapaju sa zvani~nim stavom Srbije i Crne Gore, ne mogu ga diskvalifikovati kao branioca.
726
Po oceni Sekretarijata Tribunala, Petronijevi} je bio nepodoban, jer je

u me|unarodnim okvirima stekao lo{u reputaciju zbog na~ina na koji je, kao
okru`ni sudija u Srbiji 2000. godine vodio krivi~ni postupak protiv gra|ana albanske nacionalnosti. Izostavqeno je i da je sudio i osudio Bila
Klintona povodom agresije NATO na Jugoslaviju 1999. godine.
I dok problem [qivan~aninovog advokata jo{ nije formalno i zvani~no re{en, u sli~nim te{ko}ama na{li su se Vojislav [e{eq, Mitar Ra{evi} pa delimi~no i Mom~ilo Kraji{nik.
Tuìla{tvo Tribunala usprotivilo se [e{eqevom zahtevu da mu jedan
od zvani~nih pravnih savetnika, budu}i da }e se sam braniti u Hagu, bude novosadski advokat Maja Gojkovi}.
Tuìla{tvo se ne protivi uru~ivawu dokaznog materijala advokatu
Slavku Jerkovi}u, kad bude zvani~no svrstan u tim odbrane optuènog, ali
nije saglasno sa imenovawem advokata Maje Gojkovi}. Ona je potpredsednik
Srpske radikalne stranke, aktivno je u~estvovala i u~estvuje u radu ove
stranke, a svedok C047, na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, potvrdio je da
je krajem 1991. godine bila prisutna u Hrtkovcima kada je [e{eq odrào govor, koji je deo optu`nice. Tuìla{tvo zbog toga smatra da je Maja Gojkovi}
osumwi~ena i da je zaista potencijalni sau~esnik optuènog, navedeno je,
pored ostalog, u odgovoru Tuìla{tva na [e{eqev podnesak broj 19 kojim
je traìo akreditaciju za Jerkovi}a i Gojkovi}evu.
Bosanski Srbin Mitar Ra{evi} nije èleo 16. septembra, po drugi put za
mesec dana, da se izjasnio o krivici, jer nije re{en problem oko anga`mana
dvojice wegovih advokata Slavoquba Prodanovi}a i Momira Kolesara.
Prema pravilima Tribunala, konstatovano je da je rekao kako nije kriv, a pitawe zastupnika u{lo je u proceduru. Mom~ilu Kraji{niku, koji ve} ~etiri godine ~eka su|ewe u Hagu, jo{ jednom su promeweni branioci. Umesto
ameri~kih advokata Dejana Bra{i}a i Nikole Kosti}a, odbranu su preuzeli
Nikolas Stjuart iz Londona i Krisa Lukas iz Australije. Niko nije hteo da
prihvati odbranu za mawu naknadu nego {to primaju advokati u Tribunalu
(110 ameri~kih dolara na sat, prim. A.T.). To su kona~no u~inili Stjuart i
Lukas i na tome sam im zahvalan, rekao je Kraji{nik 25. septembra u Tribunalu i naglasio da nema mogu}nosti da svakog meseca pla}a po 12.950 ameri~kih dolara za svoju odbranu, koliko mu je odredio Sekretarijat. Prema nezvani~nim podacima, za pripremu Kraji{nikove odbrane potro{eno je do sada
vi{e od milion dolara, a su|ewe jo{ nije po~elo.
Vladan Bati}, ministar pravde Srbije, kona~no se iz Haga vratio u Beograd zadovoqniji nego ikad. Da je poseta bila uspe{na zaista se moglo videti dan kasnije, kada je u Tribunal kod Karle del Ponte do{la hrvatska delegacija koju je predvodio potpredsednik Vlade Goran Grani}. (Posle wihovog
sastanka nije bilo zajedni~ke konferencije za novinare. Del Ponte je Tribunal napustila odmah posle sastanka, a Grani} je posle we dobacio novinarima nekoliko re~enica. Su{tinu je otkrila Florens Artman rekav{i da
nije napravqen nikakav pomak u slu~aju hap{ewa Ante Gotovine iako je Tu727
ìla{tvo naglasilo hrvatskoj strani da je optuèni na wenoj teritoriji.

Del Ponte je rekla da je hap{ewe samo stvar politi~ke voqe u Hrvatskoj.)
Pobrinuo se srpski ministar pravde da ova poseta bude i medijski propra}ena, pa je u Holandiju poveo ekipe RTS i TV Pinka! Do{li su qudi, koji, iako formalno profesionalci u svom poslu, nisu mogli da razaberu gde se nalaze. Ima li boqe ilustracije za to od konstatacije izve{ta~a RTS da je Bati}, eto, bio u Izraelu, u Nikoziji i na Kipru! Novinarima u pratwi nije
mogla da pomogne ni pomo} diplomatskog osobqa ambasade Srbije i Crne Gore u Hagu od kojeg su traìli razne trivijalne stvari. âk i da im unapred
obezbede propusnicu za ulaz u Tribunal, za {ta je, ina~e, dovoqno na ulazu
pokazati paso{ ili novinarsku legitimaciju i sa~ekati pet minuta.
To je ipak sitnica, kada je re~ o medijima, u odnosu na podvig tira`nih
Ve~erwih novosti i Prvog programa Radio Beograda koji je prethodio Bati}evom dolasku u Ha{ki tribunal.
U Novostima je 22. septembra osvanuo op{iran izve{taj pod naslovom
Sporewe oko naslova sa su|ewa Slobodanu Milo{evi}u odrànom 21. septembra, a o saslu{awu svedoka Roberta Donie. Novinar-urednik ovog lista
zapisao je kako je ... ameri~ki istori~ar u ulozi ve{taka natezao, ju~e, koliko je god mogao, nepovoqne ocene o Srbima iz Bosne, ali ih je Milo{evi},
unakrsnim pitawima, ve}inu uglavnom doveo u sumwu... Slu{aoci Prvog
programa dràvnog Radio Beograda mogli su o ovom doga|aju da ~uju dan ranije i u emisiji Novosti dana i u jo{ nekoliko navrata tokom tog dana.
Ni{ta ne bi bilo neobi~no da su|ewe Milo{evi}u nije prekinuto 18.
septembra, pa se tog 21. septembra i daqe (prekid je najavqen do 3. oktobra)
ni{ta nije doga|alo. Donia je zaista svedo~io na su|ewu Milo{evi}u, ali
12. septembra.
TV B92 je retroaktivno, 10 dana kasnije, uz obave{tewe o ~emu je re~, emitovala snimak ovog svedo~ewa. Novinski i radio izve{ta~i koji ovaj proces
prate s distance iz Beograda, gledaju}i TV prenos, iako po sopstvenoj oceni poznavaoci prilika u Ha{kom tribunalu, nisu primetili da je svedo~ewe bajato desetak dana, niti su shvatili da su, odmah po{to je Donia svedo~io, objavili tekstove o wegovom iskazu od izve{ta~a iz Haga.
Mo`da bi Ve~erwe novosti i Prvi program Radio Beograda objavili da
je Milo{evi} jo{ na vlasti, samo kada bi TV B92 emitovala neki od wegovih arhivskih snimaka i govora dok je bio predsednik SRJ!
Malo za promenu, Srpska re~, 29. oktobra 2003. godine, spomiwe dr Vojislava [e{eqa van konteksta Haga. Novinar, potpisan kao M. Branimir, u
tekstu Dabogda te Du{an intenzivno rasvetlio koristi izjavu dr Vojislava [e{eqa da bi se obra~unao sa Du{anom Mihajlovi}em.
Prqava voda ministra policije Du{ana Mihajlovi}a, koju je posledwih
dana svojim iskazima dodatno zamutio biv{i \in|i}ev telohraniteq Milan Veruovi}, po ko zna koji put je izbacila na povr{inu sasvim (i uvek) uzgrednu stvar: (ne)sposobnost policije da pod Mihajlovi}evom palicom re{ava probleme i ozbiqne istrage privodi kraju i (ne)poverewe javnosti u ono
728
{to policija radi i {to Mihajlovi} reklamira kao svoje stru~no i politi~ko remek-delo. Da bi se to dokazalo nije ~ak neophodno da se bude upu}en u
prilike unutar policije niti da se shvati kako se preko policije lome razli~iti politi~ki, obave{tajni ili ~ak diplomatski interesi. Dovoqno je
pogledati hronologiju Mihajlovi}evih istupa, uporediti ih sa startnom pozicijom i efektima (kao u slu~aju Sabqa, koju je uz sve slavopojke i ode radosti na vlastiti ra~un Mihajlovi} zabo vi{e sebi u nogu nego u ìvo tkivo ovda{weg kriminala) i sve }e biti jasno.
Od tri velika zlo~ina~ka projekta, sa kojima je Mihajlovi} januara
2001. na velika vrata u{ao u na{ ni~im obezbe|en ìvot, ni u jednom se nije
proslavio. Slu~aj otmice i ubistva Ivana Stamboli}a za ceo Mihajlovi}ev
policijski funkcionerski i stru~ni establi{ment bio je i ostao potpuna
nepoznanica sve dok se nije re{io sam od sebe. Ta~nije, dok se pripadnici
kriminalnih klanova, ûmetovih i Legijinih, sur~inskih, zemunskih i ko
zna kojih drugih, nisu me|usobno toliko poklali da su neobave{tenu i ni~im
zainteresovanu policiju neplanirano sami odveli do mesta ubistva na Fru{koj gori i omogu}ili na{em ministru da maltene trijumfalno objavi kako
je re{io slu~aj. Slu~aj ~etvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali, ~ije re{avawe Mihajlovi} tako|e slavodobitno pripisuje sebi u zaslugu, re{en je tako da je policijska istraga sudskim organima propustila tek sam
vrh zlo~ina~ke organizacije, otprilike jednu desetinu neposrednih u~esnika u zlo~inu, dok je ostatak od devet desetina poznatih krivaca u su{tini
stavila pod svoju za{titu. Uz to, umesto obiqa dovoqnih i neophodnih dokaza o kojima jo{ od dana zlo~ina, dakle ve} godinama, advokati i porodice ubijenih obave{tavaju celokupnu javnost, Mihajlovi}eva policijska istraga je
optuène okitila i takvima zbog kakvih je sudija bio u prilici da manipuli{e su|ewem, da potom donese stravi~no lo{u presudu koju }e kasnije Vrhovni sud i da obori. Sa slu~ajem ubistva Slavka ]uruvije, iako je po pojavnim oblicima i kasnijem razvoju doga|aja bio najlak{i za re{avawe, Mihajlovi}, me|utim, nikako da iza|e na kraj. A nije da se nije trudio i to jo{
pre prvog dana svog policijsko-ministarskog mandata. Pomenuta hronologija wegovih istupa u vezi sa ovim (uz druge) slu~ajem zna~ajna je zbog toga {to,
mo`da, obja{wava kompletnu Mihajlovi}evu nesposobnost, wegove mogu}e
domete u nekim drugim velikim zlo~inima i aferama, ali i manir kojim jednu veliku dru{tvenu moru zapravo sistematski svodi na nivo sprdwe. Evo kako to (pre svih slu~aj ]uruvija) izlegda u ministrovoj gotovo trogodi{woj
interpretaciji.
Ve} na preliminarnim razgovorima unutar Saveza za promene o sastavu
budu}e vlade, po~etkom januara 2001. godine, tri pomenuta zlo~ina, uz jo{ neke prioritete, pomenuti su kao glavna preokupacija budu}eg privremenog ministra policije Du{ka Mihajlovi}a. I prvi istup (Glas javnosti)
jo{ uvek budu}eg ministra bio je u tom tonu: Nema pre~eg posla za MUP i
ministra nego da gra|ane upozna ko je likvidirao Slavka ]uruviju, ko je odgovoran za nestanak Ivana Stamboli}a i ko je organizovao Ibarsku magi729
stralu. Dvadeset petog januara 2001. godine mandatar Zoran \in|i} u promotivnom skup{tinskom ekspozeu novom ministru policije definitivno
ostavqa u amanet: Preuzeli smo obavezu, i iza we ~vrsto stojimo, da u najskorijem mogu}em vremenu rasvetlimo ubistvo Slavka ]uruvije, ubistva na
Ibarskoj magistrali, otmicu Ivana Stamboli}a... Ve} slede}eg dana, dakle
prvog Mihajlovi}evog radnog dana u foteqi ministra policije, potpredsednik Mihajlovi}eve Nove demokratije, Neboj{a Lekovi}, izjavquje umesto
{efa da o~ekuje da }e slu~ajevi Slavka ]uruvije, Ibarske magistrale i
Ivana Stamboli}a biti razre{eni u roku od mesec dana. Jer, dok se to ne
desi, ova dràva nema {ansi da postane pravna i da uspe. Tri dana kasnije,
\in|i} uz Mihajlovi}evo klimawe glave kaè u mikrofon: Mi smo obe}ali da }emo intenzivno raditi na rasvetqavawu ubistva Slavka ]uruvije,
atentata na Ibarskoj magistrali i otmici Ivana Stamboli}a i od jutros se
na tome intenzivno radi i mogu sa prili~nom sigurno{}u da kaèm da }e se
vrlo brzo pojaviti konkretni rezultati. Ta ubistva }e biti rasvetqena, ja se
nadam, vrlo brzo. Da li bi iko posle ovakvih izjava i za trenutak posumwao
u to da su se na{i novijenci obavestili o stawu stvari, da se otprilike ve}
sve zna i da je najavqeno brzo stvarni rok kad }e istina da iza|e na videlo.
Kad je istekao pomenuti rok od mesec dana stvarno se, i to posredstvom
Glasa Amerike, oglasio Du{ko Mihajlovi} tvrde}i da su pokrenuti svi
predmeti, po~ev od likvidacije novinara Slavka ]uruvije, nestanka Ivana
Stamboli}a, zlo~ina na Ibarskoj magistrali... Mislim da }e javnost vrlo
brzo biti obave{tena o prvim rezultatima i uspesima na tom poslu, na kome
raniji reìm nije hteo da se angaùje, a razlozi }e, tako|e, biti vrlo brzo jasni i poznati. Da bi to posebno naglasio, pet dana kasnije (kraj februara)
izjavquje da je istraga o ubistvu novinara Slavka ]uruvije pri kraju i da
ozbiqno napreduje.
Ve} devetog marta ministar umesto finala iznosi ne{to {to su znali i
vrapci na granama: Dva meseca pre ubistva prisku{kivan je Arkan, utvr|eno je da je 11. 4. 1999. odgovaraju}a slu`ba Resora DB-a tajno pratila Slavka
]uruviju i ova akcija je prekinuta nekoliko sekundi pre nego {to je ubijen.
Utvr|eno je, tako|e, da je Resor DB-a tajno pratio Vuka Dra{kovi}a, 3. 10.
1999, kada su na Ibarskoj magistrali ubijena ~etiri ~lana SPO. Dovoqno za
optu`nicu!, ipak je trijumfovao Mihajlovi}. Za istragu o slu~aju Ivana
Stamboli}a rekao je da je u toku i da se pomerila od po~etnog stawa, ali
da se u interesu istrage ne mogu iznositi detaqi. Upitan da li ove istrage vode ka Slobodanu Milo{evi}u, Du{an Mihajlovi} nikad u ìvotu nije bio kategori~niji: Ne mogu da odgovorim potvrdno!!! Taman posla! Daleko bilo!
Mesec dana kasnije, nakon {to je obelodanio da je Ibarska magistrala
rasvetqena, Du{an Mihajlovi} saop{tava da su saslu{ane osobe iz Dràvne bezbednosti koje su pratile Slavka ]uruviju do trenutka kada je ubijen i naveo da su po~inioci ubistva regrutovani iz podzemqa(!?). Dakle, nama je potrebno jo{ dva do tri meseca istra`nog rada da zavr{imo slu~ajeve
politi~kih ubistava....
730
Me|utim, da se ne bi pomislilo da je policija lewa, mawe od mesec dana

posle toga, 1. maja, Mihajlovi}ev portparol (MUP-a Srbije) Vladan ôli},
tvrdi da je... ubistvo novinara Slavka ]uruvije policijski rasvetqeno, a
MUP }e za dva meseca rasvetliti mnoga ubistva po~iwena u Srbiji. Kad su
istekla ta dva meseca, po~etkom jula, Mihajlovi} priznaje da {to se ti~e
ubistva ]uruvije i otmice Stamboli}a, naàlost ni{ta vi{e ne mogu da kaèm sem da je istraga intenzivno u toku. Videlo se da ministar intenzivno
traga za onim kqu~nim beo~ugom u logi~kom lancu, pa je krajem avgusta raspisao i nagradu od 300.000 nema~kih maraka svakom licu koje pruì dokaze o
izvr{iocima ili nauru~iocima vi{e od 20 nerasvetqenih ubistava..., me|u
kojima su i nestanak Ivana Stamboli}a i ubistvo Slavka ]uruvije (!?) Mihajlovi} bi da plati, a ve} rasvetlio.
Epilog ove Mihajlovi}eve inicijative nije razre{ewe nijednog slu~aja,
ali jeste krivi~na prijava na konto Vojislava [e{eqa koji je zatraìo nagradu nakon {to je {irio la`ne vesti dojavquju}i da su Slavka ]uruviju
ubili Zoran Davidovi} ]anda i Branko Jeftovi} Jorga. Davidovi} je,
tvrdi [e{eq, svog tasta, zamenika na~elnika kriminalisti~ke policije
Dragana Karleu{u, obavestio o tome da je ubio Slavka ]uruviju, ali je od wega zahtevao da o tom ubistvu nikome ni{ta ne govori.
Polovinom oktobra te godine, na pitawe ima li {ta novo po ovim pitawima, a povodom su|ewa biv{em na~elniku SDB Radomiru Markovi}u, Mihajlovi} vi{e nema ìvaca: To pitajte Radeta Markovi}a, pitajte ga ko je
organizovao zlo~in na Ibarskoj magistrali i ko je ubio ]uruviju i ko je ubio
Stamboli}a!?. Ne bi se iz ove histerije dala makar naslutiti da do ju~e vi{e nego obave{teni ministar o svemu zna i{ta vi{e od prose~nog {eta~a
na Kalemegdanu. Me|utim, ne lezi vraè, neposredno pred Novu 2002. godinu
ministar ponovo obave{tava javnost o onome ~ime se i deca u vrti}ima pozdravqaju: Ova tri slu~aja su politi~ki zlo~ini ili zlo~ini s politi~kom
pozadinom u ~ijoj su realizaciji u~estvovali i pripadnici Resora DB(!). U
slu~aju ]uruvija, policija je u fazi proveravawa posledwih detaqa, pa
}e, kaè on, taj slu~aj relativno brzo biti rasvetqen do kraja. U slu~aju
Stamboli} situacija je nepromewena, ali se nije izjasnio u odnosu na {ta
na rasvetqeno ili nezapo~eto. Kona~no, u novogodi{woj poruci naciji ministar Mihajlovi} je u svoje (ipak) neuspehe u toj godini ubrojao to {to
zlo~ini nad Slavkom ]uruvijom i Ivanom Stamboli}em nisu rasvetqeni,
jer je u pitawu zavera koju nismo uspeli da prevladamo(!?). Objektivno nismo uspeli da probijemo taj zid }utawa, tu zaveru koja postoji kada je re~ o
ovim zlo~inima za koje znamo da su ih u~inili pojedinci iz Resora DB, tako
da nam je to najva`niji zadatak u narednom periodu.
Videv{i da ne{to ne {tima sa wegovim marketingom, Mihajlovi} se po~etkom 2002. nekako primirio i, barem povodom ovih slu~ajeva, nije se ogla{avao. A onda, polovinom maja, vaqda da ne bi isko~io iz koè, javno se ispovedio zbog nesporazuma u javnosti oko efikasnosti policije, nastalog posle wegovog predizbornog obe}awa da }e rasvetliti slu~ajeve Stamboli},
731
]uruvija i Ibarska magistrala. Policijska istraga, kaè on tada, jo{

nije ustanovila ~iwenice neophodne za rasvetqavawe nestanka Ivana Stamboli}a, ali je istraga o ubistvu Slavka ]uruvije daleko napredovala i nalazi se u zavr{noj fazi. On nije èleo da precizira kada }e rezultati istrage o ubistvu ]uruvije biti predstavqeni javnosti. Onda opet muk do septembra, kada na Studiju B izjavquje da istraga o ubistvu ]uruvije tapka u mestu. Zbog toga je brat ubijenog Slavka ]uruvije, Jovo, zatraìo od \in|i}a
da smeni svog nesposobnog ministra policije. Pogotovo kad se saznalo da je
Stevan Nik~evi}, u vreme ubistva zamenik Milana Radowi}a, {efa beogradskog DB, i, sasvim slu~ajno, jedan od direktnih u~esnika u lancu pra}ewa Slavka ]uruvije kobnog dana, postavqen na mesto generalnog direktora
~uvenog Jugoimporta SDPR, kojemu je predsednik upravnog odbora niko
drugi do Du{an Mihajlovi}, a ~lan istog upravnog odbora niko drugi do tada{wi savezni ministar policije Zoran @ivkovi}.
I onda, ovaj put za sre}nu 2003. godinu, Mihajlovi} u Reporteru od polovine decembra izjavquje doslovno: Evo prvi put kaèm mi znamo ko je ubio
]uruviju, ali ne moèmo sa tim da iza|emo u javnost... dok ne stupi na snagu
Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala, koji u doma}e pravo uvodi
institut za{ti}enog svedoka.
U januaru ove godine ministar Mihajlovi} je uspeo da izdeklamuje da }e
borba protiv organizovanog kriminala uskoro dati rezultate i da }e policija ubrzo biti u mogu}nosti da iza|e s krivi~nim prijavama u slu~aju ubistva Slavka ]uruvije.
Onda se desilo ubistvo Zorana \in|i}a, pa je ministar policije imao
druga posla, sa Sabqom. Po~etkom aprila, najavquje pet velikih sudskih
procesa, me|u kojima se slu~aj ]uruvija ne pomiwe. Ali zato ministar
pravde Vladan Bati} istog dana, mo`da koordinirano, najavquje da }e u narednih nekoliko dana biti rasvetqeno ubistvo novinara Slavka ]uruvije.
Kad su u Danasu posle mesec i po dana upitali Mihajlovi}a {ta bi sa onim
Bati}evim pitawem dana kada }e biti obelodawena imena ubica Slavka
]uruvije, ministar odgovara: Nadam se da }e vam moj kolega iz Ministarstva pravde zaista to uskoro i re}i. Za sada nemam ni{ta zna~ajno novo da dodam mojim izjavama od pre nekoliko dana. Ovaj slu~aj je ne samo teàk, nego
izaziva optere}ewe u javnosti, posebno zbog o~ekivawa medija, novinara, porodice... Ostajemo wihovi du`nici dok ne re{imo ovaj i nekoliko drugih
preostalih slu~ajeva.
I taman kad se pomisli da ministar mo`da blefira, usledi kontranapad,
kao onaj s po~etka juna na B92, kada ministar na pitawe moè li sada izneti
imena ]uruvijinih ubica odgovara: Moète me ovde staviti na sve muke, ali
vam ne mogu to re}i. Moramo da proverimo do kraja, trebaju nam ti dokazi.
Neki od tih lica koja su nam potrebna nalaze se u inostranstvu, nisu dostupna na{oj policiji i to je neka policijska muka, ali to moramo mi da nosimo
unutra i da trpimo te udare i nerazumevawa, dok ne iza|emo, kao i u slu~aju
Stamboli}, i to su ~inili ti i ti... Nadam se da }emo vrlo brzo biti u pri732
lici da to uradimo i u slu~aju ]uruvije, kao i povodom nekih drugih slu~ajeva. Zna~i, izgleda ~ovek ipak zna!
Krajem juna saznalo se da je povodom ubistva Slavka ]uruvije privedeno i
zadràno u pritvoru vi{e biv{ih pripadnika RDB-a, ali da ni protiv jednog od privedenih nije podignuta krivi~na prijava i svi su po isteku zakonskog roka o zadràvawu u pritvoru pu{teni na slobodu. To je trebalo da zna~i da je istraga ponovo na po~etku. Vaqda ponukan i tim saznawem, Jovo ]uruvija ponovo, ovaj put od Zorana @ivkovi}a, traì hap{ewe Du{ana Mihajlovi}a zbog ne~iwewa, a mo`da i ~iwewa, kojim je omogu}io naru~iocima, organizatorima i ubicama Slavka ]uruvije da se slobodno {etaju.
Pre nekoliko dana, ta~nije 17. oktobra 2003. godine, ministar Du{an Mihajlovi} je u Jagodini izjavio da je povodom re{avawa ubistva Slavka ]uruvije intenzivirana saradwa srpske policije sa policijama drugih dràva.
Ciq te akcije je da se prikupe relevantni dokazi koji se ne mogu pobiti na
sudu. On je priznao da je povodom re{avawa slu~aja ]uruvija, koji je ubijen u aprilu 1999. godine, davao brzoplete izjave, koje su mu se obile o glavu.
Samo sedam dana kasnije, Mihajlovi} u Danasu rezimira svoje trogodi{we
bauqawe: Pou~en prethodnim iskustvom sa medijima, da}u vam samo slu`beno saop{tewe: u interesu istrage ne mogu vam izneti nove podatke.
Te{ko je posle ovakvog vi{egodi{weg terorisawa, zamla}ivawa, omalovaàvawa i najdirektnijeg lagawa javnosti proceniti {ta se Mihajlovi}u
zaista obilo o glavu, ali da ne{to jeste o~igledno je ve} vizuelnim pregledom pacijenta. Me|utim, bio bi to wegov problem da ovakav tretman nemaju
i neki drugi, ovom prilikom izostavqeni, slu~ajevi, koji se ne ti~u samo
wegovog pa ni rejtinga celokupne vlasti kojoj pripada i koju odràva, nego
elementarne bezbednosti i (ne)sigurnosti stanovni{tva u celini. Ako se
ministar ovako poigrava sa ne~im {to je prosto, poznato i rasvetqeno,
kako li se tek snalazi u ne~emu {to mu je nepoznato, opasno, komplikovano i
tajanstveno, kakav je ve}i deo dràvno-politi~kog, ta~nije kriminalnog dela na{eg ìvota. Verovatno nikako, pa mu je vaqda i zbog toga te{ko da o
stvarima iz svoje nadle`nosti sklopi prostu re~enicu. Zbog toga i najnovije nedoumice o vrednosti prvih istraga povodom ubistva Zorana \in|i}a,
ako imaju ikakve veze sa na{im di~nim ministrom policije Du{anom Mihajlovi}em, u startu treba prihvatiti onakvima kakvima ih ne vidi ministar.
ôvek sigurno ili ne zna ili laè! Svejedno je da li to ho}e, jer voli ili ne
voli, ali mora! Blamaà je blamaà!
U istom broju Srpske re~i, Aleksandar Tasi} se dokopao svoje jedine teme: Haga i dr [e{eqa, naravno. Tekst je nosio naslov Jo{ da je princi poqubio àbu.
Druè predsedni~e, èlela bih da pomognem vama i svom narodu samo
istinom rekla je svedokiwa Dobrila Gli{i} pred Ha{kim tribunalom.
Bez sumwe u wenu istinoqubivost utisak wenog svedo~ewa je, ipak, bio deàvi efekat zmije i àbe. Ponovilo se, naime, ve} vi|eno u svedo~ewu Radeta Markovi}a i za{ti}enog svedoka B 83, tako|e biv{eg slu`benika Mi733
nistarstva odbrane Srbije, kada je Milo{evi} svojom pojavom, mo`da vi{e

nego pitawima koje je postavqao u unakrsnom ispitivawu, uspevao prili~no
da omek{a iskaz svedoka na koji se oslawalo Tuìla{tvo. Posle Milo{evi}evih se}a{ li se Radomire?, biv{i {ef DB Srbije uvla~en je u ulogu
àbe, paralizovane zmijskim pogledom. Dotle, ~ak, da je posle vi{e potvrdnih odgovora na tvrdwe optuènog, Milo{evi} skrenuo pa`wu svedoku da ne
mora uvek da se slaè s wegovim konstatacijama, ve} moè da kaè i da se ne
se}a, {to je Markovi}, naravno, iskoristio pa se, za promenu, ne~ega i nije
setio. Kao epilog svedo~ewa ovog, takozvanog insajdera, tuìlac Yefri
Najs morao je da doda jo{ dva svedoka kako bi potvrdili wegov iskaz: slu`benika MUP koji je saslu{avao Markovi}a u Centralnom zatvoru u Beogradu
i zapisni~arku.
Svedo~ewe nekada{weg slu`benika Ministarstva odbrane Srbije B 83
bilo je 23. jula ove godine najve}im delom iza zatvorenih vrata kako identitet svedoka ne bi bio otkriven. U vrlo malom delu dostupnom javnosti, koji
je pro{ao skoro nezapaèno, ~ulo se, recimo, da B 83 na Milo{evi}evo pitawe da li u svedokovim izjavama datim 2001. i 2003. istraìteqima Tuìla{tva ima gre{aka i da nije potpisao svaki stav izjave, odgovara: Ta~no...
To {to je zapisano nisam rekao na na~in na koji je uneto u zapisnik i mislim
da nije u redu u odnosu na optu`be protiv vas.
Da sam izjavu napisao svojom rukom, stajao bih iza we, ali verujte mi, mnoge od ovih stvari ne bi bile izre~ene da je bila takva procedura. Posebno,
jer ima stvari koje su apsolutno neta~ne... Moja je gre{ka {to izjavu nisam
pro~itao pa`qivo, ispri~ao je B 83, obra}aju}i se Milo{evi}u, povodom
navoda Tuìla{tva o ume{anosti srpske policije u organizovanu kra|u
ilegalnu trgovinu automobilima.
On je zakqu~io da interpretacija wegove izjave nije ta~na (kada kaète
ne{to {to moè da stane na tri stranice, a potom to bude formulisano u deset redova teksta, onda ne moè da bude ta~no... mogu to da objasnim. Da je zatvorena sednica, mogao bih da kaèm ko je odgovoran). Svedo~ewe se na kraju pretvorilo gotovo u }askawe istomi{qenika o privatnim stvarima maksimalnoj pomo}i i podr{ci koju je Milo{evi} davao izbeglicama sa Kosova, kojih je bilo, kako je re~eno, oko 600.000, ne prave}i razliku ni prema kome, pa ni prema kumu svoje k}eri... Pomiwane su i neke li~ne usluge, kumstvo,
pa mala devoj~ica Vedrana i me|usobne porodi~ne veze o kojima je svedoku govorila supruga jer je to wena porodica....
[efica kabineta jednog od tri srpska ministra odbrane, Dobrila Gaji}
Gli{i}, zahvalila se najpre optuènom. I danas mislim da sam ìva zahvaquju}i Slobodanu Milo{evi}u, i ovo je prilika da mu za to kaèm hvala,
rekla je Dobrila. Objasnila je kako je 1989. imala probleme u radnoj sredini zbog svog pisawa i mi{qewa. Do Milo{evi}a ju je, kako je rekla, odveo
Momir Brki}, glavni urednik Komunista, za koji je ona radila. Milo{evi} je onda pozvao Mihaqa Kertesa, a Kertes Radmila Bogdanovi}a i zahvaquju}i Milo{evi}evoj pomo}i preìvela je. Vidno uzbu|ena na po~etku
734
ispitivawa tuìoca, ~esto prekidana kako bi bila konciznija, jer je wen pisani iskaz uvr{ten po skra}enom postupku kao glavno svedo~ewe, uspela je da
ispri~a i kako je napisala 17 kwiga, od kojih je prva pod naslovom Rodi me
majko jo{ jednom, u izdawu De~jih novina, i da javno svedo~i na zahtev wenih sinova kako bi saop{tila istinu.
Gaji} Gli{i} je, istini za voqu, potvrdila da se Milo{evi} zalagao za Jugoslaviju, ali je naglasila da je pripremao i zakon o srpskoj vojsci. Me|unarodnu dimenziju svom svedo~ewu dala je tvrdwom da je po~etkom osamdesetih
godina, posle boravka u Americi, napisala 365 stranica teksta o tome kako
}e se raspasti Sovjetski Savez, kako }e komunizam biti sru{en u svim zemqama, a u Jugoslaviji }e biti krvi do kolena, kao i o ideji stvarawa velike Albanije. Rukopis je odnela u De~je novine, ali nikada nije objavqen ve} je
oduzet. Objasnila je i da je materijal za rukopis dobila od krugova bliskih
predsedniku Reganu. Kada je zavr{ila svedo~ewe, poèlela je da pokloni ne{to optuènom da bi joj bilo dozvoqeno da mu preda svoju kwigu Srpska vojska zabele{ke o svemu {to se doga|alo u i oko kabineta generala Simovi}a tokom wegovog ~etvoromese~nog ministrovawa.
Zbog nepreciznog prevoda u~inilo se da je Yefri Najs najavio kao jednog
od slede}ih svedoka i samog Tomislava Simovi}a, no tuìlac je to uo~io i
demantovao. Mo`da zato {to je {efica kabineta u vi{e navrata istakla da
ima dve verzije rukopisa kwige Srpska vojska, sastavqene, ina~e, uz generalovu saglasnost, a koje je on pregledao i odobrio, a mo`da i zbog toga {to se,
kako se moglo ~uti iz krugova bliskih optuènom u Hagu, Simovi} nije u svemu sloìo s onim o ~emu je svedo~ila wegova biv{a sekretarica. U svakom
slu~aju, ostao je problem prevoda. Jer, posle mnogih re~i za koje je te{ko na}i odgovaraju}i izraz na engleskom, kao {to su, recimo, {enluk i {enlu~ewe, simultane prevodioce u Tribunalu je na muke stavio i naslov kwige
Rodi me majko jo{ jednom.
Posle Dobrile na su|ewu Milo{evi}u nastupio je jo{ jedan svedok insajder posledwi premijer SFRJ Ante Markovi}. Ni po ~emu, osim po stara~kim pegama na rukama i relativno izboranom licu, on nije odavao utisak ~oveka koji }e 25. novembra napuniti 79 godina. Prvi put je, kako je kazao, javno
progovorio o doga|ajima od pre vi{e od jedne decenije. U~inio je to saèto,
ilustruju}i detaqno epizode kojima je bilo potrebno dodatno obja{wewe,
budu}i da je i on svedo~io po skra}enom postupku koji je obja{wen u pro{lom broju Srpske re~i. Pribranost je zadrào sve dok Milo{evi} nije
po~eo da postavqa pitawa. Kada mu je optuèni izneo svoju dobro poznatu tezu da je on, Ante Markovi}, zapravo razbio Jugoslaviju, jer je navodno dao saglasnost da JNA bude angaòvana u Sloveniji 1991, a i bio je predsednik Vlade SFRJ od marta 1989. do decembra 1991. godine, u vreme kada se ta dràva
raspadala, svedok nije odoleo da ne upita sudsko ve}e da li je on optuèni ili
svedok. Lukavo kupuju}i vreme, znaju}i da Markovi} ne moè da zavr{i iskaz
tog dana, da je ve} jednom uzalud dolazio jer je svedo~ewe odloèno zbog Milo{evi}evog zdravstvenog stawa, da }e ili biti prinu|en ili da ostane u Ha735
gu narednih ~etiri-pet dana ili pak da ode i vrati se po tre}i put, Milo{evi} je postavqawem istog pitawa na vi{e na~ina, moè se re}i i iznervirao
nekada{weg predsednika SIV. Svedok, pritom, koliko se moglo zapaziti,
nijednom nije pogledao optuènog. Utisak je, ne zato {to bi ga to eventualno dekoncentrisalo, ve} iz prezira.
U pro{lom broju Srpske re~i je napisano, a u me|uvremenu i zvani~no
potvr|eno: pred Ha{kim tribunalom optuèna su ~etiri srpska vojna i policijska generala. Ve} po obi~aju, optu`nica je objavqena 20. oktobra, a sastavqena je jo{ 22. septembra ove godine. Karla del Ponte je prilikom posledwe posete Beogradu, 6. oktobra, saop{tila, kako je tada nezvani~no objavqeno, da su optuèna pomenuta ~etvorica generala. Srpski premijer Zoran
@ivkovi} je, navodno, odbio da primi optu`nice, a potpredsednik Vlade,
êdomir Jovanovi}, opet navodno, bio suprotnog mi{qewa.
Portparol Tuìla{tva, Florens Artman, izjavila je, me|utim, slede}eg
dana u Hagu kako te tra~eve ne èli da komentari{e. Petnaestak dana kasnije postalo je jasno o ~emu je re~. Srpski zvani~nici, ma {ta izjavqivali,
izvesno je da su znali o optu`bi protiv ~etvorice generala, jer im je optu`nica pod pe~atom zaista uru~ena 6. oktobra, bez obzira da li je, ko i zbog
~ega odbio da je primi. Zape~a}ena optu`nica predata je upravo da bi srpskom reìmu bio dat manevarski prostor kako bi {to je mogu}e bezbolnije,
i van o~iju javnosti, re{io problem. No, zbog me|usobnih politi~kih obra~una i kojekakvih drugih li~nih nera{~i{}enih ra~una, neko od aktera, ispri~ao je pri~u o optu`nici novinarima i ona je objavqena. Kad ve} srpski
politi~ari nisu hteli ili nisu umeli da se pona{aju, ni Tuìla{tvo nije
vi{e imalo razloga za zvani~no }utawe i ustupak, makar se on u ovom slu~aju odnosio samo na pe~at. Na stranu to {to su, izgleda, neki verovali da }e
svi ili bar neki iz generalskog kvarteta biti po{te|eni ha{ke optu`nice.
U krugovima bliskim Tribunalu kruì jo{ jedna od {pekulacija. Re~ je o
tome da Tuìla{tvo, kad nije uspelo da obezbedi pojedince iz pomenute ~etvorke kao svedoke bacilo im je kosku tako {to ih je sve optuìlo za progon
oko 800.000 Albanaca s Kosova 1999. godine zajedno s Milo{evi}em, Milutinovi}em, [ainovi}em, Ojdani}em, pokojnim Vlajkom Stojiqkovi}em i drugim znanim i neznanim. Sad kad su svi u istom loncu ostaje da se vidi {ta je
za koga i koliki patriotizam. Da li je, eventualno, ko i koliko koga i na {ta
navodio i, najzad, da li }e taj i takav patriotizam uticati i u kojoj meri na
prirodno razumqivo nastojawe da se u novonastaloj situaciji individualno
pro|e {to je mogu}e povoqnije.
Mogu}nost politi~kog kompromisa da u Beogradu bude su|eno Pavkovi}u,
Lazarevi}u, Luki}u i \or|evi}u (ako se preda ili bude uhap{en), pod uslovom koji je izneo ameri~ki ambasador za ratne zlo~ine Pjer Ri{ar Prosper
da srpske vlasti uhapse i predaju Tribunalu Radovana Karayi}a i Ratka
Mladi}a u ovom trenutku je neverovatna. Pravno nemogu}a, ali ne i teorijski. Jer, pokazalo se da je, kada je re~ o Tribunalu i povodom Tribunala, sve
mogu}e. Bez obzira, tako|e, {to u Tuìla{tvu Tribunala energi~no tvrde
736
da ne dolazi u obzir niti je mogu}e pregovarawe o optu`nicama. Te{ko je,

ipak, posle svega pretpostaviti da su srpskoj vlasti poznate lokacije na kojima su Karayi} i Mladi} i da ih ona drì kao yokera da bi ga upotrebila,
kartaro{ki re~eno, na kare generala. Drugo, da bi optuèni dugo posle objavqivawa optu`nice mogli da ostanu na slobodi, kao da se ni{ta nije dogodilo, ili pak da se predaju ili budu uhap{eni pa dràni u zatvoru u Srbiji
do kraja ove godine, na primer, do kada je Karla del Ponte najavila da }e biv{i politi~ki i vojni vo|e bosanskih Srba biti uhap{eni.
U prilog ispra}aju trojke (plus jedan naknadno) u Hag govori brzi zaokret
u pona{awu u ovom slu~aju najeksponiranijih ~elnika srpske vlasti. Vladan
Bati}, ministar pravde, izjavquje tako da nije o~ekivao nove optu`nice, ali
da je Del Ponte rekla: Prenesite gospodinu Mihajlovi}u da treba da uradi
ono {to smo se dogovarali. Obra}aju}i se nedavno novinarima u Hagu posle
susreta sa Del Ponte, Bati} je, tako|e, rekao da mu je glavni tuìlac rekla
samo da podseti neke svoje kolege da rade svoj posao.
U vreme kad ovaj broj Srpske re~i bude {tampan, 29. oktobra, pred Ha{kim tribunalom pojavi}e se na statusnoj konferenciji Vojislav [e{eq.
Uo~i tog doga|aja predsednik Srpske radikalne stranke suo~en je sa dve vesti: dobrom i lo{om. Dobra je da predsednik ve}a u wegovom slu~aju vi{e ne}e biti Nemac Folfgang [omburg. Ovaj sudija, za koga je optuèni isticao
da ne samo {to je kao Nemac, tradicionalno neprijateqski raspoloèn
prema Srbima, ve} i ulaskom u sudnicu unosi zadah gasnih komora koncentracionih logora, u me|uvremenu je avanzovao i postao ~lan @albenog, drugostepenog ve}a. Na wegovo mesto, uz sudije Karmela Agiusa sa Malte i Florens Mumbe iz Zambije, imenovan je francuski sudija @an Klod Antoneti.
To je relativno dobro, jer ako ve} gubi priliku da dominira kao predsedavaju}i ve}a u prvom stepenu, [omburg dobija mogu}nost da izri~e kona~nu presudu, kao drugostepeni sudija.
Lo{a vest je da, po svemu sude}i, advokatima Maji Gojkovi} i Slavku Jerkovi}u, koje je [e{eq odredio kao svoje pravne savetnike i za koje je, kako je
napisao u podnesku broj 21. neophodno da budu obave{teni i pozvani na narednu statusnu konferenciju, ne}e biti dozvoqen pristup u sudnicu.
S obzirom da sam odlu~io da se sam branim, a da kao minimalnu garanciju imam pravo na odgovaraju}a sredstva za pripremu odbrane, obave{tavam
vas da nemam dovoqno novca za finansirawe sopstvene odbrane i zahtevam da
mi Me|unarodni sud stavi na raspolagawe odgovaraju}i iznos, saobraèn teìni i sloènosti mog slu~aja, kao i dosada{woj sudskoj praksi, napisao je,
pored ostalog, [e{eq @albenom ve}u 20. oktobra.
E, do sada je u toj praksi Ha{kog tribunala zabeleèno da su od osoba koje su se pojavile pred ovim sudom 62 odsto Srbi, od kojih su dvadeset odsto
Srbi iz Srbije i Crne Gore, a ostali iz Hrvatske i BiH.
Neki su skloni da Tribunal upore|uju sa Nirnber{kim sudom. Neumesno,
ali ~ak i mogu}e pore|ewe imaju}i na umu gore pomenuti srpski procenat,
iako je Tribunal oformqen za su|ewe za zlo~ine na eks-ju prostoru bez ob737
zira ko ih je po~inio, i ~iwenicu da je u Nirnbergu su|eno samo Nemcima.

Me|utim, jo{ je nezabeleèno da je optuèn gotovo ceo politi~ki, vojni i
policijski establi{ment jedne dràve. Na optuèni~koj klupi jednog suda
su dva biv{a predsednika Srbije i jedan Jugoslavije (Milo{evi} i Milutinovi}), dva biv{a na~elnika General{taba VJ (Ojdani} i Pavkovi}), dva
biv{a komandanta policije Srbije (\or|evi} i Luki}), biv{i {ef Dràvne bezbednosti Srbije (Stani{i}), biv{i komandant specijalne jedinice te
Dràvne bezbednosti (Simatovi}). Da ne ra~unamo od politi~ara biv{eg
potpredsednika Vlade SRJ [ainovi}a, potpredsednika srpske vlade ([e{eqa), od vojnika generala Lazarevi}a... A iz Republike Srpske dva biv{a
predsednika (Biqana Plav{i} i Karayi}), predsednika Skup{tine RS
(Kraji{nik), komandanta VRS (Mladi})...
Tuìla{tvo Ha{kog tribunala vi{e ne vodi istrage protiv aktivnih
pripadnika Vojske Jugoslavije i MUP Srbije zbog zlo~ina po~iwenih tokom
ratova na podru~ju biv{e Jugoslavije, izjavila je Florens Artman, portparol Tuìla{tva Tribunala.
Da li je to i po~etak kraja?
Nadnaslov U Hagu sve sme{nije i naslov Misli [aja da su u Hagu ra~unovo|e najavquju tekst Aleksandra Tasi}a, objavqen 12. novembra 2003. godine u Srpskoj re~i. Naravno, za wega nema dileme da li je dr [e{eq dobio od pokojnog Spasojevi}a nekih 20.000 evra. Tasi} ovakvim pisawem ne samo da igra od sre}e nad sudbinom lidera radikala, nego i naru~uje i usmerava ha{ke istraìteqe. Taj novinar bi se mo`da zaustavio tek kada bi cela porodica [e{eq bila izba~ena iz svoje ku}e.
Wen predsednik i ~lan Me|unarodnog komiteta za odbranu biv{eg srpskog i jugoslovenskog predsednika Vil Van Der Klift kaè da uprkos medijskoj prezentaciji Tribunala i Milo{evi}a, sve vi{e Holan|ana shvata
istinu. Sude}i po re~ima Vladimira Kr{qanina iz Udruèwa Sloboda,
zaduènog za me|unarodnu saradwu (... sad }e nas upamtiti...), posle pisma,
zvani~no uru~enog ambasadama Holandije, Francuske, Kine, Rusije, Velike
Britanije, SAD i Me|unarodnom sudu za biv{u Jugoslaviju, 7. novembra u Hagu, uz pomenutu NKPH su{tinu bi trebalo da shvati i ve}i deo sveta. Najpo{tovaniji lider u Jugoslaviji koji u Hagu ne brani sebe nego na{ (srpski,
prim. A.T.) narod, zemqu i istinu, tvrdi Kr{qanin.
Milo{evi}a wegove pristalice o~ito smatraju Srbinom, ali ga ne vezuju za pojam Srbije i Crne Gore, ve} Jugoslavije, ne obja{wavaju}i, me|utim,
{ta pod tim imenom danas podrazumevaju.
Oni nagla{avaju da je Jugoslavija po drugi put pod okupacijom od 1945. godine. Narodi Srbije i Jugoslavije porobqeni su kriminalnom akcijom stranih sila, pre svega SAD i drugih vode}ih vlada NATO dràva. Ove sile izazvale su udar i u alijansi sa teroristima fa{istima, poveli prvi agresivni
rat u Evropi posle 1945. godine..., napisano je, pored ostalog, u pismu upu}enom ambasadama u Hagu. Sledi i zahtev da Milo{evi} bude odmah oslobo|en,
a proces protiv wega odloèn za najmawe dve godine. Potpisnici pisma su,
738
kako je navedeno, Srbi i drugi po{teni gra|ani Evrope i Severne Amerike na me|unarodnim demonstracijama u Hagu 8. novembra 2003. godine.
Na mitingu podr{ke Milo{evi}u tog dana u glavnom gradu Holandije bilo je oko 200 osoba, a tokom dve skra}ene radne sedmice u Ha{kom tribunalu,
koje su prethodile mitingu, najpo{tovaniji lider u Jugoslaviji suo~io se u
sudnici sa dvojicom iz prvog e{alona svedoka Tuìla{tva Grejemom Bluitom i lordom Dejvidom Ovenom. Prvi je trebalo da potvrdi sudskom ve}u da
je Milo{evi} blagovremeno bio obave{ten o ratnim zlo~inima na Kosovu
i opomiwan da ih zaustavi i kazni po~inioce. Uloga koju je drugi imao bila
je da pokaè da je optuèni imao veliki uticaj na rukovodstvo Srba u BiH
kao i da je sve vreme sukoba Republika Srpska uìvala zna~ajnu podr{ku i
pomo} Srbije i tada{we SR Jugoslavije. Bluit, zamenik Karle del Ponte i
Luiz Arbur, glavnih tuìlaca Ha{kog tribunala, potvrdio je ono {to je to
Tuìla{tvo, u kojem je on drugi ~ovek, od wega i traìlo. Jeste, Milo{evi}
je bio upozoravan 1998. i 1999. godine i od wega je traèno da se angaùje, ali
i da sara|uje s Tuìla{tvom kada je o Kosovu re~, {to je odbio.
Kada je do{ao red da optuèni unakrsno ispita Bluita, on je gotovo polovinu vremena koje je dobio, potro{io na razgovor sa predsedavaju}im sudijom
Ri~ardom Mejom. Milo{evi} se, naime, vi{e bavio uzrocima agresije NATO na Jugoslaviju i posledicama tromese~nog bombardovawa, {to je Mej ocenio nerelevantnim za svedokov iskaz.
Li~ilo je to na dijalog qudi koji su se od 12. februara pro{le godine,
kad je proces po~eo, veoma dobro upoznali u sudnici, me|usobno apsolvirali jake i slabe ta~ke i koji veoma dobro znaju do kojih granica mogu da idu
i kad bi ta~no trebalo popustiti i koliko da se tokom rasprave ne bi dogodilo ne{to {to nikome od wih ne ide u korist. Profitirao je svedok koji se, prakti~no, zadrào na ulozi referenta ekspedicije po{te Tuìla{tva Tribunala.
Sa lordom Ovenom je bilo malo druga~ije. Bombasto najavqivan kao svedok od koga su i Tuìla{tvo, a i posmatra~i mnogo o~ekivali, Dejvid Oven
i nije ba{ tako odradio namewenu mu rolu. I da je hteo nije, ipak, mogao da
pre}uti da je me|unarodna zajednica u Milo{evi}u od dono{ewa Vens-Ovenovog mirovnog plana (1993) do Dejtonskog sporazuma (1995) videla ~oveka od
velikog politi~kog autoriteta na srpsko rukovodstvo u Republici Srpskoj,
na koji se prili~no oslawala, a koji je on, istini za voqu, i koristio kako je
od wega o~ekivano. Jedino veliko neslagawe izme|u svedoka i optuènog bilo je u intenzitetu tog kori{}ewa: da li je Milo{evi} mogao i vi{e, ali nije hteo (kako je tvrdio Oven) ili vi{e od onoga {to je u~inio nije ni mogao
({to je isticao Milo{evi}) da bi ranije zaustavio rat u BiH.
Jo{ tridesetak radnih dana, odnosno 10 radnih sedmica (pod uslovom da
optuèni ne odsustvuje zbog zdravstvenog stawa), ostalo je do zavr{etka dokaznog postupka Tuìla{tva na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u. [to se vi{e pribliàva kraj prvog dela ovog, po mnogima, su|ewa stole}a, a to bi u
najboqem slu~aju moglo da bude pribli`no u februaru 2004. godine, na kalen739
darsku dvogodi{wicu po~etka, sve su interesantnije spekulacije o tome kako }e se Milo{evi} u zatvorskim uslovima pripremati za pozama{nu odbranu. Posebno zbog finansijskih problema na koje ukazuju wegove pristalice,
oko zatvarawa cele te odbrambene operacije.
Klaus Hartman, jedan od vode}ih qudi nema~kog ogranka me|unarodnog komiteta za odbranu Milo{evi}a, àli se da je ra~un ove organizacije na koji
je upla}eno nekoliko stotina evra zamrznut u jednoj nema~koj banci uz
obrazloèwe da nije dozvoqena finansijska podr{ka optuènom. Vladimir
Kr{qanin iz Slobode kaè da bi Milo{evi}, koji sam sebe zastupa i zbog
toga mu Tribunal ne finansira odbranu, ili deo odbrane, mogao, eventualno,
da ra~una na novac ove nelegalne institucije ukoliko bi imenovao branioca, {to on ne namerava da u~ini. Na pitawe, kako }e te}i priprema odbrane u kojoj je optuèni i branilac pa bi svedoci trebalo da mu dolaze u Hag da
bi se s wim dogovarali u pritvoru, a on je taj koji im pla}a tro{kove puta i
boravka, obojica odgovaraju sa vide}emo. Ne ulaze}i u finansirawe wegove dosada{we odbrane (sakupqawe dokaza u Srbiji, pla}awe advokata, wegovih zvani~nih savetnika i saradnika u Hagu...) tvrde da su sve aktivnosti i me|unarodnog komiteta i Slobode pokrivene donacijama slobodoqubivih
qudi. Na pitawe da li Milo{evi} ima novca, odgovor je nema, on nije bogat ~ovek.
Tribunal je tokom deset godina postojawa ustanovio formulu za relativno pouzdano utvr|ivawe imovnog stawa optuènog.
Pedantni slu`benici Hansa Holcijusa, sekretara Ha{kog tribunala, izra~unali su, na primer, do u detaqe imovinsko stawe i finansijske mogu}nosti Milo{evi}evog veoma bliskog saradnika, prijateqa i ~oveka od velikog
poverewa, Nikole [ainovi}a, biv{eg potpredsednika Vlade SRJ, dana{weg
ha{kog pritvorenika. Povod je potreba da se ustanovi da li optuèni moè
da pla}a, i ako moè u kolikom delu, tro{kove odbrane u pretpretresnoj fazi sudskog postupka. Tako su pore|ani slede}i podaci.
[ainovi}, kao poslanik Ve}a gra|ana u Skup{tini SRJ ima 29.484,42 dinara neto ili 461,68 evra. Prema informaciji koju je optuèni dostavio sudu, wegova supruga zara|uje godi{we 2.039,93 evra (u proseku 170 evra mese~no), {to je, po oceni Sekretarijata neta~no. Procena Sekretarijata je da
je wena mese~na plata u 2002. godini bila 408 evra mese~no. Godi{wa {kolarina za dva [ainovi}eva sina iznosi godi{we 84.000 dinara ili 1.352,83
evra. Kako je procenila wegova odbrana, ako se ovi izdaci odbijaju od zarade
supruge optuènog, porodici za ìvot ostaje mese~no 57,25 evra zbog ~ega
optuèni ne moè da raspolaè ostatkom zarade svoje supruge.
Sekretarijat je procenio ukupnu vrednost [ainovi}eve imovine na
320.912 evra, od ~ega stan u Beogradu vredi 306.812 evra, zemqa u Brestovcu
1.600 evra i vikendica na Borskom jezeru 12.500 evra. Mese~ni prihod wegov
i wegove porodice je 870 evra 461,68 evra koje prima [ainovi} od 1. aprila 2003. do 31. marta 2004. godine i zarada supruge od 408,61 evra. Mese~ni
tro{kovi doma}instva, na osnovu zvani~ne potro{a~ke korpe u Beogradu, u
740
junu 2002. godine, proceweni su na 393,58 evra, a {kolovawe sinova 112,73

evra mese~no.
Tribunal se nije bavio dràvnim doprinosom, {to ne ulazi u [ainovi}evo imovinsko stawe, ali je vajdica.
Po odluci Saveta ministara Srbije i Crne Gore dràva, naime, pruà
materijalnu pomo} svima koji su se dobrovoqno predali Ha{kom tribunalu.
[ainovi} se predao, pa mu, prema tome, sledi mese~na naknada od 200 evra.
Uà porodica dobija svaka dva meseca na ime naknade za putne tro{kove novac za tri povratne avionske karte (oko 1.100 ameri~kih dolara). Uz to, dolazi i 250 evra po osobi za tro{kove. Porodice ha{kih optuènika koji su se
dobrovoqno predali, dobijaju kao pomo} i razliku izme|u prose~ne zarade
dràve ~lanice u kojoj borave i ukupnih mese~nih prihoda porodice.
Kako bi tek izgledao presek Milo{evi}evog imovinskog stawa?
Me|u sponzorisanim ha{kim dobrovoqcima je i Vojislav [e{eq. O wegovom zahtevu Tribunalu za materijalnu pomo}, pomenutom u pro{lom broju
Srpske re~i, nije saop{tena odluka. Mogu}e je da i on, poput Milo{evi}a,
koji je tako|e sam svoj advokat, ne}e dobiti naknadu, a mo`da je i wegovo imovinsko stawe pod lupom. U tom slu~aju bilo bi zanimqivo videti da li bi u
gotovinski kapital predsednika Srpske radikalne stranke i wegove porodice bilo ukalkulisano 20.000 evra. Taj novac je, prema stenogramu izjave Miladina Suvajyi}a, svedoka o aktivnostima zemunskog klana, pokojni Du{an
Spasojevi} dao [e{equ za porodicu po~etkom ove godine.
Uzgred, osim zdravstvenih problema, fizi~kih i psihi~kih, kod [e{eqa
u Hagu nema zna~ajnijih novosti. Fizi~ki, kako je rekao 29. oktobra, igrao je
fudbal i bavio se drugim sportovima, pa mu je pukao stoma~ni mi{i} i dok
~eka pregled i operaciju mora da vra}a creva rukama, a zbog svega ima utisak da ga namerno mu~e. Psihi~ki, doìvqava patwe zbog rimokatoli~ke
inkvizitorske ode`de sudija koja mora da vi|a, pa je usled takvih frustracija oslabio 18 kilograma, a ustanovqeno je i da ima nervozno srce.
Takozvanog stend baj advokata, Aleksandra Lazarevi}a, koga mu je Tribunal postavio ne prihvata, ali }e mu on ostati bez obzira na ~iwenicu da je
odlu~io da se sam brani.
Definitivno su optuèna ~etiri vojna i policijska generala. Neshvatqivo je, me|utim, zbog ~ega se od 20. oktobra, kada je optu`nica obelodawena, niko od wih nije pojavio u Hagu. Nije ~ak ni uhap{en u Beogradu, niti je
zapo~eta procedura ekstradicije. To je razumqivo donekle samo u slu~aju policajca Vlastimira \or|evi}a za koga ve} izvesno vreme nije poznato gde se
nalazi, a pretpostavka je da je u Rusiji. Neboj{a Pavkovi} je u penziji. Qubi{a Lazarevi} tako|e nije aktivan, a jedini aktivni stare{ina me|u wima je
policijski general Sreten Luki}.
Vi{e puta je zvani~no potvr|eno u Ha{kom tribunalu da lokalnom pravosu|u ne}e biti ustupqeni slu~ajevi u kojima je u Hagu podignuta optu`nica. A protiv pomenutih generala jeste. Apsolutno idiotski deluje pona{a741
we pojedinih dràvnih funkcionera u Beogradu tim povodom, pa i vlasti

uop{te. Jednostavno, qudima se ~ini medve|a usluga i uliva la`na nada.
U dràvi u kojoj postoji Zakon o saradwi s Ha{kim tribunalom, na koji
se ta dràva uporno poziva i po kojem je do sada postupano vi{e puta, apsolutno su van pameti javni apeli, recimo, da Luki}, pomo}nik ministra unutra{wih poslova i na~elnik Resora javne bezbednosti, kao prvo, zbog optu`nice podnese ostavku. Pa, saradwa s Hagom podrazumeva da vlast odmah reaguje i uhapsi optuène ili pak da saop{ti da su se optuèni sami predali.
Potpuno je, tako|e, besmisleno, da, na primer, Neboj{a Pavkovi}, koji se
toliko i pre ozvani~avawa optu`nice, ali i potom, razmetao izjavama i tvrdio da ima hrpu dokaza o svojoj nevinosti, nije ve} 21. oktobra seo u avion, pod
uslovom da je mogao da na|e slobodno mesto, i doputovao u Hag. U intervjuu s
podnaslovom Ako je zlo~in {to sam branio zemqu, neka mi sude, Pavkovi}
je u jednom beogradskom nedeqniku, 15. oktobra, izjavio: Ako me zvani~no optuè, tu sam. Nigde ne beìm, niti }u beàti. Nemam zbog ~ega da se krijem.
Na pitawe da li }e beàti ili se skrivati ako zvani~no bude pozvan, on odgovara: Vojnik sam i bi}e onako kako moja dràva odlu~i. Beàti ne}u, jer
nemam zbog ~ega da se skrivam. Na jednoj lokalnoj srpskoj TV, on, me|utim, 8.
novembra kaè: Nemam razloga da se predam, ja sam vojnik, u na{em pravilniku pi{e da se vojnik nikada ne predaje, niko me nije u~io da se predajem, mogu da budem zarobqen, ne mogu da se predam, i ako budem zarobqen onda se zna
kako postupam kao zarobqenik.
Nemogu}e je, naravno, prognozirati, ali posmatra~i u Tribunalu procewuju da bi, da je Pavkovi} odmah oti{ao u Hag, ili bilo ko od ove ~etvorice
optuènih, bila velika verovatno}a da bi bili privremeno pu{teni na slobodu do po~etka su|ewa.
Podse}awa radi, ni garantno pismo podr{ke tada{weg srpskog premijera
Zorana \in|i}a nije pomoglo Milanu Milutinovi}u da po~etkom ove godine privremeno bude pu{ten na slobodu. Utisak je da je i on, kao {to su sada
generali, do ulaska u avion za Amsterdam bio ube|en da, ipak, ne}e oti}i u
Tribunal, da }e opstati zahvaquju}i nekakvoj tajnoj diplomatiji. Kada je do{ao u Hag, to {to je formalno stigao dobrovoqno, ali sa ogromnim zaostatkom u odnosu na datum optu`nice, prakti~no uop{te nije uzeto u obzir. Naprotiv, nije tretiran kao dobrovoqac.
Nesumwivo dobro obave{teni i nimalo naivni ministar inostranih poslova SCG, Goran Svilanovi}, potvrdio je 9. novembra da su ~etvorica generala znala za optu`nicu pre nego {to je objavqena, jer je Tribunal u kontaktu sa svima koji se tretiraju kao osumwi~eni. Iako dobro zna da je to u
sferi te{ke teorije, ~ak i pod ameri~kim trgovinskim uslovom u ovom slu~aju da srpske vlasti uhapse Ratka Mladi}a i predaju ga Hagu, on indirektno, lukavo uliva neosnovanu nadu generalima, spekuli{u}i {ta bi moglo da
se desi ako Tribunal odbije zahtev da im se sudi u zemqi. Kaè: ... Eventualno hap{ewe Mladi}a, ako je u SCG, omogu}ilo bi da svi ostali slu~ajevi
budu procesuirani u zemqi.... Ove ministrove re~i ostavqaju rep da je Mla742
di}, mo`da, ve} spreman i pod kontrolom, ali da vlast u Beogradu ~eka pogodan trenutak kako bi ovom transakcijom maksimalno profitirala, o ~emu se
u Hagu uveliko naga|a, ali i da li u sve ostale ulazi i generalski kvartet.
Ni ministar unutra{wih poslova Srbije Mihajlovi} ne zaostaje za Svilanovi}em u politi~kom petingovawu generala, posebno Sretena Luki}a, na
patriotizam oli~en u izbegavawu Haga. Ministar kaè da ne}e traìti, ve}
}e zajedni~ki zavr{iti mandat. A potom? Mihajlovi} je, {ta bi drugo, Luki}a otka~io kao posledwi vagon u tunelu. Bitno je da mu Luki} svojom situacijom ne muti vodu dok je na funkciji ministra.
Ali, ako generali ne}e u Hag, ho}e, kao svedok, naravno, Borislav Jovi}.
Ili mora. Svejedno. I to, kako je sam izjavio, 18. novembra. O umetni~kom
dojmu wegovog pokloni se i po~ni u slede}em broju Srpske re~i.
Zagreba~ki Ve~erwi list, u izdawu od 6. decembra 2003. godine, donosi
tekst pod naslovom Hag u zemqama Jabahuta, u kojem se novinarka Vi{wa
Stare{ina, onako usput, bez ikakvih argumenata, obru{ava na dr Vojislava
[e{eqa.
U reìji predstavnika programa za promociju Ha{kog suda, izabrani hrvatski suci i tuìteqi vje`bali su pravdu na pripadnicima plemena Jabahuti i dva druga plemena. Recimo da su se zvali Jabahuti} 1 i Jabahuti} 2. Scenarij je bio prepoznatqiv: Jabahuti su napali susjedna plemena i po~inili
zlo~ine, a onda su i susjedna plemena ~inila zlo~ine na wima i me|usobno. A
izabrani hrvatski pravosudni personal, ovaj put u ulozi neovisnih me|unarodnih arbitara, trebao ih je suo~iti s licem pravde. Nakon prvih oklijevawa, doma}i tuìteq i suci su se razigrali. Optu`nice prema najvi{im plemenskim vojnim i politi~kim vodstvima su pqu{tale. Pro{le su otprilike ~etiri godine od tog veselog workshopa. Ali jednako je ilustrativan i danas kada se ponovo aktualiziraju rasprave o ulozi Ha{kog suda u stabilizaciji i pomirbi u dràvama biv{e Jugoslavije. I dobrim dijelom odgovara na
pitawe gdje je uloga proma{ena. Za{to su, primjerice, u sve nestabilnijoj
SiCG tri ha{ka optuènika nositeqi izbornih lista. Politika Ha{kog
tuìteqstva po~iva na modelu Jabahuta i Jabahuti}a, plemena koja su se vo|ena stoqetnim mr`wama po~ela napadati i ubijati. Zna se tko je prvi po~eo, ali nema racionalnog odgovora na pitawe za{to. Zna se da razmjer zlo~ina nije isti pa }e biti razli~it broj optuènih sa svake strane. A za opomenu, {efove sva tri plemena treba dovesti na optuèni~ku klubu, jer nema
nevinih.
Toliko je jednostavno da je na workshopu hrvatski pravosudni personal s
lako}om osudio {efa plemena koji je vrlo nedvosmisleno personificirao
Frawu Tu|mana. Ali taj jednostavni model, koji po~iva na doziranoj raspodjeli krivwe u ratu bez uzroka, bez racia, koji sadrì ideju politi~kog inèweringa ka`wavawem ratnih vo|a doìvqen je kao instrument pravde u
Wujorku, Londonu, Parizu... Ali ne ni u Zagrebu ni u Sarajevu. A u Beogradu
izaziva opasne kontraefekte. Slu`beni Zagreb frustriran je {to Ha{ko
tuìteqstvo vojnu operaciju za uspostavu kontrole nad vlastitim teritori743
jem tretira kao operaciju etni~kog ì{}ewa, u biti, a ne tek eventualno u

provedbi ili posqedicama. Sarajevo, pod protektoratom, nema mogu}nosti
glasno izraàvati nezadovoqstvo, ve} tiho trguje, izru~uje koga mora pod
najpovoqnijim uvjetima. Nezadovoqstvo bi tek moglo jednog dana buknuti
kad me|unarodni nadzor popusti. U Srbiji je ha{ki sud postigao najgori
efekt: ja~awe ~etni~ke opcije, osnove svih ratova. A to je upravo suprotno
deklariranoj ulozi Ha{kog suda ali ne i iznena|uju}e. Me|unarodna zajednica nije èqela poraziti velikosrpsku opciju, jer nije èqela poraène i
pobjednike, Ha{ki sud je tu politiku nastavio.
Nakon Ov~are, Vukovara, Sarajeva i Srebrenice, Slobodan Milo{evi}
je bio uvaèni mirovni pregovara~. Optuèn je tek nakon {to ga je NATO
izbombardirao u takozvanoj humanitarnoj intervenciji na Kosovu. U Srbiji
je, o~ekivano, pojmqen kao `rtvovani diktator, a ne kao krvavi osvaja~. Srbija se nije na vrijeme suo~ila sa [e{eqevim zlo~inima u Hrvatskoj i BiH,
on je oti{ao u Hag iz ugroène i raspadaju}e Srbije, uvjeta u kojima ekstremi nailaze na plodno tlo. Neboj{a Pavkovi}, kao glavni egzekutor zlo~ina,
nije optuèn za Kosovo zajedno s Milo{evi}em. Ve} nakon {to ga je pomogao
sru{iti s vlasti da bi sebe iskupio.
Optuèni nisu izru~ivani zbog pravde, ve} zbog pragme odnosno kredita. Trgovina zlo~inima i politi~ki inèwering suda rezultirali su gubitkom kredibiliteta u dràvama koje je trebao pomiriti. Uostalom, {to ih
u~e presude: nije bitno koji si zlo~in po~inio, ako se do|e{ pokajati prvi.
Vesti, od 6. decembra 2003. godine, donose ~lanak apsurdnog naslova Del
Ponte na strani Milo{evi}a i [e{eqa.
Srpski premijer Zoran @ivkovi} ocenio je da SAD i Zapadna Evropa
snose deo krivice za pove}anu popularnost ekstremista bliskih reìmu
Slobodana Milo{evi}a i ume{anih u ratne zlo~ine.
U intervjuu agenciji Aso{ijeted pres, @ivkovi} je ocenio da je su|ewe
Milo{evi}u i drugim kqu~nim qudima pred Ha{kim tribunalom imalo suprotan efekat i samo je pove}alo wihovu popularnost.
Oni (zapadne zemqe) pona{aju se sa nama kao da smo 15 godina na vlasti
rekao je srpski premijer, dodaju}i da su Va{ington i neke evropske zemqe
naterale demokratsku vladu u Srbiji na neke pogre{ne poteze koji su me|u
gra|anima pove}ali nezadovoqstvo zbog reformi.
@ivkovi} je rekao da je, pored antizapadnog raspoloèwa, zbog tromese~nog bombardovawa NATO iz 1999. godine, u zemqi prisutno i uverewe u pristrasnost Ha{kog tribunala protiv Srba.
Na pitawe novinara kako komentari{e ~iwenicu da listu kandidata socijalista i radikala predvode lideri tih partija koji su optuèni pred Ha{kim tribunalom, @ivkovi} je rekao da Del Ponte na taj na~in nesvesno
u~estvuje na izborima na strani [e{eqa i Milo{evi}a.
Izvesni Jan Briza potpisao je ~lanak Radikali mawe ratoborni, koji je
objavqen u novosadskom Dnevniku 7. decembra 2003. godine. Odmah u podnaslovu jasno se vide autorova ube|ewa: Desnica u Srbiji jeste oja~ala, ali je
744
ona sada mawe agresivna, ksenofobi~na i antievropski raspoloèna nego u

vreme kada je ovde bio Vojislav [e{eq.
Rezultati neuspelih predsedni~kih izbora u Srbiji ozbiqno su zabrinuli demokratski nastrojenu javnost ovde i u svetu. Ne toliko {to je ova zemqa
ostala i daqe bez va`nog stuba izvr{ne vlasti, koliko zbog ~iwenice da je
na tim izborima predstavnik ekstremne desnice, radikal Tomislav Nikoli}, prosto deklasirao Dragoquba Mi}unovi}a, favorita demokratski nastrojenog dela bira~kog tela.
Mnogi se sada pla{e da bi sli~no neprijatno iznena|ewe moglo da se dogodi i na prevremenim parlamentarnim izborima 28. decembra. Wihov strah
se temeqi na ~iwenici da je Srpska radikalna stranka, kako sada stvari stoje, verovatno pojedina~no najja~a politi~ka partija u zemqi.
To je lo{a vest. Dobra je da radikali nemaju realne izglede da formiraju
vladu. Apsolutnu ve}inu u parlamentu ne mogu da osvoje, sem ako se ne dogodi
neko ~udo, koje u ovom trenutku niko ne moè da predvidi, ili ako prona|u
dovoqno jakog koalicionog partnera me|u relevantnim politi~kim strankama, koje sada odbijaju svaku pomisao da sa wima imaju bilo kakva posla.
Prema tome, opasnost da se ekstremna desnica 28. decembra do~epa izvr{ne
vlasti u Srbiji vi{e je teorijske nego prakti~ne prirode.
Jo{ boqa je vest da postoje brojni signali koji pokazuju neke ohrabruju}e
promene u politi~kom pona{awu sada{weg rukovodstva Srpske radikalne
stranke. Retorika Tomislava Nikoli}a i drugih radikalskih prvaka bila je
tokom predsedni~ke kampawe, a i sada je, mnogo mawe agresivna, ksenofobi~na i antievropska nego u vreme kada je ovde bio wihov jo{ nominalni partijski {ef Vojislav [e{eq. To je toliko upadqivo da ne moè da ostane neprime}eno.
Tomislav Nikoli} ni izdaleka nije onako ratoboran kao [e{eq. U wegovoj predizbornoj retorici dominiraju socijalne teme. On obe}ava posao za
sve, uz to jo{ i jeftin hleb i struju. Od Kosova ne odustaje, ali kaè da Srbija ne}e ratovati ako radikali do|u na vlast. Ne preti Hrvatima i nekim
drugim nacionalnim mawinama, kao {to je to [e{eq znao da radi, i ne zazire otvoreno od Evropske unije, nego Srbiju, bar na re~ima, vidi kao wenu budu}u ~lanicu.
Sve to, naravno, ne mora da zna~i da je zaista u pitawu nekakav strate{ki
zaokret radikala ka umerenijim desnim pozicijama od onih iz [e{eqevog
vremena. U pitawu moè da bude samo trenutna politi~ka taktika, prilago|ena sada{wim okolnostima na doma}oj i me|unarodnoj politi~koj sceni.
Ovde vi{e nema, kao u vreme nekih ranijih predsedni~kih i parlamentarnih izbora, zastra{uju}e crveno-crne koalicije Milo{evi}evih socijalista i [e{eqevih radikala, iza kojih armijski vrh prete}i poru~uje da su izbori za vojsku Dan De, a Legija iz potaje vreba sa Milo{evi}evom pretorijanskom gardom poznatom pod imenom Crvene beretke. Ve}ina gra|ana
Srbije ne àli za wima, jer im je dosta ratnih stradawa i bede. Oni sada vape za poslom i hlebom.
745
Promenilo se i okruèwe dana{we Srbije. U svim susednim zemqama sada rastu akcije za me|usobnu saradwu, a ne konfrontirawe. Na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj je, istina, pobedio ovde ozlogla{eni HDZ, ali ta
desno orijentisana stranka vi{e nije ni nalik onoj koju je, svojevremeno,
osnovao i vodio Frawo Tu|man. Postala je mnogo umerenija nego {to je bila za wegovog ìvota.
âk i da je istina da su radikali promenili samo taktiku, i to iskqu~ivo
pod pritiskom doma}e i me|unarodne javnosti to je dobra vest. Taj trenutak
moè da se iskoristi za wihovo podsticawe da jo{ vi{e ublaè svoje ekstremno desne ideje. Mla|e, obrazovanije i umerenije me|u wima pri tom vaqa ohrabrivati da u bliòj ili daqoj budu}nosti preuzmu partijsko kormilo od sledbenika [e{eqeve doktrine primitivne socijalne demagogije, {ovinizma i gurawa Srbije u pogibeqne ratne avanture. U me|uvremenu, trebalo bi da se uradi sve {to je mogu}e da se zemqa {to pre ekonomski i politi~ki stabilizuje, kako bi se promenio ambijent u kojem radikali regrutuju svoje bira~e.
Hitna normalizacija prilika u Srbiji dobro bi do{la i zbog jedne veoma
r|ave vesti sa juga zemqe. Tamo{wi Albanci u op{tinama Pre{evo, Bujanovac i Medve|a su, naime, opet odlu~ili da bojkotuju izbore. Oni kao formalni razlog ponovo navode, kao i uo~i prethodnih parlamentarnih izbora, r|av
izborni zakon sa toliko visokim cenzusom da nijedna politi~ka stranka nacionalnih mawina, ukqu~uju}i i albanske, ne moè da ga dosegne i u|e u
Skup{tinu Srbije.
Ako Albanci bojkotuju izbore samo zbog ziasta lo{eg izbornog zakona, to
ne bi bila tako r|ava vest. Ali, ako oni na taj na~in {aqu skrivenu politi~ku poruku da ih ti izbori uop{te ne zanimaju, jer ne priznaju dràvu Srbiju
i ne vide svoju budu}nost u woj, onda je to veoma lo{a vest.
U tom slu~aju, ute{no je jedino to {to sada, za razliku od pre samo nekoliko godina, tamo vi{e nema organizovane oruàne pobune s ciqem da se pomenute tri op{tine pripoje Kosovu. Tu okolnost vaqalo bi sada iskoristiti da se ohrabri daqa pacifikacija tog podru~ja i da se tamo{wi Albanci
{to pre ukqu~e u parlamentarni ìvot Srbije.
Tribunal pere pare je naslov ~lanka u kome Vesti, 8. decembra 2003. godine, donose izvode sa konferencije za {tampu koju je odrào generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vu~i}.
Generalni sekretar Srpske radikalne stranke, Aleksandar Vu~i}, optuìo je ju~e Ha{ki tribunal da uskra}uje prava na posetu lideru radikala Vojislavu [e{equ jer je on, prema wegovim re~ima, razotkrio kriminalnu
aferu prawa novca u tom sudu.
On je, na konferenciji za novinare, kazao da je [e{equ onemogu}ena poseta predstavnika SRS-a, jer je otkrio na~in na koji, navodno, predstavnici
Tribunala u Hagu, Hans Holcijus i Sandi Grubi}, zloupotrebqavaju novac
koji sud dobija za rad od Ujediwenih nacija.
746
Prema wegovim re~ima, [e{eq ima brojne dokaze za svoje optu`be koje je ve} izneo na statusnoj konferenciji.
Vu~i} je, tako|e, izrazio o~ekivawe da }e predsedniku te partije poloàj
u ha{kom pritvoru biti jo{ teì nakon objavqivawa tih optu`bi, ali i uverewe da }e on izdràti sve te pritiske.
Generalni sekretar radikala kazao je da je ta stranka dobila najave da neke dràvne i paradràvne organizacije planiraju da izazovu incident na
nekom od predizbornih mitinga radikala po Srbiji, za ~ije bi izazivawe u
medijima bili optuèni simpatizeri i pristalice te stranke.
On je kazao da ta stranka ima precizne podatke o tome ko stoji iza takvih namera, i upozorio javnost na mogu}nost da se tako ne{to dogodi.
Novinarka Vesti, Jelena Arsenovi}, u svom tekstu Razumete li BHS
ustupa prostor Ranku Bugarskom, profesoru Filolo{kog fakulteta, koji
opravdava praksu Ha{kog tribunala. Naravno, takvog razumevawa doti~ni
profesor nema za dr Vojislava [e{eqa. U podnaslovu je istaknuto razmi{qawe Bugarskog koje dokazuje da se radi o pre`vakanom jugonostalgi~aru
koji je u potrazi za novim gazdama: Tribunal je u obavezi da upotrebi zvani~ne nazive slu`benih jezika dràva (BiH, Hrvatske i Srbije) i ova skra}enica nije poku{aj suda da u~estvuje u na{im deobama.
Jedno od pitawa u popularnim kvizovima moglo bi da bude i: Znate li
{ta je to BHS? Da ne bismo mnogo upotrebqavali ma{tu, re}i }emo vam odgovor to je skra}enica za jezike koje prevodilac Ha{kog tribunala koristi u sporazumevawu optuènih i svedoka. Skra}enica se, dakle, odnosi na
nazive sada{wih slu`benih jezika Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije, jer su pripadnici ovih naroda i najprisutniji u sudnici, ali obrnutim redosledom na optuèni~koj klupi najvi{e ima Srba, a najmawe muslimana
Bo{waka.
Profesor Filolo{kog fakulteta u Beogradu, Ranko Bugarski, obja{wava za Vesti da su inicijali naziva slu`benih jezika tri dràve pore|ani
po azbu~nom redu i da to {to se na prvom mestu nalazi po~etno slovo bo{wa~kog jezika nije posledica eventualne diskriminacije koje bi sud èleo
da namente.
Ha{ki tribunal je u obavezi da upotrebi zvani~ne nazive slu`benih jezika doti~nih dràva i ova skra}enica ne predstavqa poku{aj da sud u~estvuje u na{im deobama, niti da zauzima stav u sporu da li je re~ o jednom ili
o tri razli~ita jezika kaè Bugarski.
On, ina~e, smatra da se u lingvisti~kom smislu radi o jednom, srpskohrvatskom jeziku sa razli~itim varijantama.
Oni se ne bi kvalifikovali kao zasebni jezici, {to nam govori i to da
prose~no obrazovani pripadnici ovih naroda mogu bez problema me|usobno
da komuniciraju.
U okviru ovog zame{ateqstva, koje je iznedrio raspad jugoslovenske dràve, treba podsetiti da je lider SRS-a Vojislav [e{eq nastup u sudnici Ha{kog tribunala zapo~eo teatralno traè}i da mu se prevede optu`nica, jer
747
ne razume re~i to~ka, spol, zapadni Srijem, a da redovni srpski gledaoci TV prenosa Milo{evi}evog su|ewa slu{aju zvani~nog prevodioca koji
govori hrvatski.
Pretpostavqam da je isti prevodilac angaòvan iz ekonomskih razloga
zbog tro{kova su|ewa smatra profesor.
U tekstu [e{eq }e morati da koristi indigo, deùrni qubiteq Haga,
Aleksandar Tasi}, prosto pla~e nad ~iwenicom da dr [e{eq u~estvuje u politi~kom ìvotu Srbije. Dakle, wegova zamerka kre}e se u neverovatnom
pravcu: Hag je previ{e blag. Po wemu, pritvorenici bi trebali da budu
tretirani po Torkvemadinom receptu, ali pitawe je da li bi se i tada Tasi}
smirio. Likvidacija, to je ono {to prièqkuje ovaj visokoumni demokrata
koji je svoje najnovije umotvorine objavio u Srpskoj re~i od 10. decembra
2003. godine.
Za po~etak potrebna je kratka retrospektiva su|ewa Biqani Plav{i},
od pre ta~no godinu dana. Jer, dve presude o kojima je re~ izre~ene su biv{im
oficirima Vojske Republike Srpske Momiru Nikoli}u i Stanislavu Gali}u, a Plav{i} je bila predsednica RS.
Po logici stvari, Plav{i} (73), koja jedanaestogodi{wu zatvorsku kaznu
izdràva u [vedskoj, bila je, naravno uz Radovana Karayi}a, glavni propagator, inspirator onoga {to se u vreme gra|anskog rata doga|alo u BiH. Te{ko
je verovati da se ne{to moglo dogoditi, a da nije bilo poznato i woj i Karayi}u. Mogla je, dakle, da je htela, da zaustavi i spre~i da se ne{to ne desi
kada je re~ o onome {to je zavisilo od RS. Kao {to je mogla, tako|e, da je
htela, i da kazni po~inioce zlo~ina na svojoj strani. Nije u~inila ni{ta od
toga, ali je zato do{av{i u Hag kao optuèna priznala krivicu za progone
na politi~koj, verskoj i rasnoj osnovi, dala zavr{nu izjavu. Wene re~i jesu
zvu~ale pokajni~ki i nosile su notu izviwewa i ponudu za pomirewe, a delovale su nekima ~ak i dirqivo. Ali, posmatrane kroz prizmu svega {to je
Plav{i} izgovorila i uradila u ratno vreme, nisu imale ono {to je najva`nije: dovoqnu dozu iskrenosti da bi im se apsolutno poverovalo.
Plav{i}, utisak je, nije bila revidarka iz ube|ewa ve} namenski da bi
pred sudom pro{la povoqnije. Sude}i po kazni sudije su joj poverovale.
Da li zato {to ih je Plav{i}, pored svega, ubedila ili je, moè biti, tih
11 godina presu|eno kao kompromis, rezultat nekih zakulisnih aran`mana,
sporazuma i ko zna ~ega jo{, u kojima je jedna od kqu~nih figura bila Medlin
Olbrajt, biv{i ameri~ki dràvni sekretar i svedok na kratkom su|ewu
Plav{i}evoj u decembru pro{le godine.
Biqana Plav{i} je odluku do~ekala, koliko se moglo videti, mirno. Na
kaznu se nije àlilo ni Tuìla{tvo niti odbrana, i ona je ubrzo postala
pravosna`na. Po izjavama wenih advokata, Juyina O Salivena i Roberta Pavi}a, ona ne}e svedo~iti na drugim su|ewima pred Tribunalom. Ipak, posmatra~i u Hagu veruju da su to bile samo tvrdwe za javnost i da }e Plav{i} i te
kako sara|ivati, ako ve} i nije, sa Tuìla{tvom u drugim procesima, s tim
{to joj je garantovana za{tita identiteta.
748
Biv{i oficir za bezbednost Bratuna~ke brigade VRS Momir Nikoli}

(48), osu|en je u Hagu 2. decembra na 27 godina zatvora za zlo~in u Srebrenici. Za masakr u kojem je pobijeno oko 7.000 muslimana, a mnogi proterani. I
Nikoli} je, kao i Plav{i}ka, osu|en za progon koji je, kao i ona, priznao.
Obavezao se da }e sara|ivati s Tuìla{tvom, {to je i ispunio svedo~e}i javno, bez za{tite identiteta, na nekim su|ewima. Kada je ~uo kaznu, zaplakao
je i uhvatio se za glavu. To je bila prvostepena presuda. Ako bude àlbi, a
pretpostavka je da }e se odbrana àliti, kazna bi, u najgorem slu~aju mogla
da bude i uve}ana.
General Stanislav Gali} (60), komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa
VRS, osu|en je 5. decembra na 20 godina zatvora zbog toga {to je 44 meseca komandovao opsadom Sarajeva, bombarduju}i ga i drè}i ga pod snajperskom vatrom. On nije priznao krivicu, a Tuìla{tvo je traìlo kaznu doìvotnog
zatvora, dok je odbrana predloìla osloba|aju}u presudu. Realno je zbog toga o~ekivati da }e se, ako ne obe strane, na prvostepenu presudu àliti Tuìla{tvo, {to, kao i kod Nikoli}a, zna~i da bi kazna mogla da bude i pove}ana.
Izricawe presuda o~ekuju Dragan Obrenovi} (10. decembra), biv{i oficir VRS, tako|e optuèn za zlo~in u Srebrenici, koji je priznao krivicu za
progone, i Dragan Nikoli} (18. decembra), optuèn za zlo~ine u logoru Su{ica u Vlasenici, u kojem je bio upravnik. I on je priznao krivicu. U toku
je su|ewe Vidoju Blagojevi}u i Draganu Joki}u, koje optu`nica tereti tako|e za Srebrenicu. Nezahvalno je, pa i nemogu}e, prognozirati kako bi svi oni
mogli da pro|u, ali je, na osnovu Nikoli}eve i Gali}eve presude, mogu}e to
pretpostaviti. Ne i na osnovu presude Biqani Plav{i}.
Jo{ jedna potvrda da riba smrdi od glave, a ~isti se od repa.
Obrenovi}, Blagojevi} i Joki} su, dakle, u nekoj vrsti makaza, jer je u slu~aju Srebrenica za optuène, po svemu sude}i, prvostepeni reper minimalna presuda od 27 godina zatvora. U sli~nim makazama, kada je re~ o uticaju situacije, sa optuènima u istom doga|aju i admiral biv{e JNA Miodrag Joki} (68), optuèn za bombardovawe Dubrovnika. On je priznao krivicu, odràna je i rasprava za izricawe kazne na kojoj se Joki} pokajao, izvinio `rtvama u Dubrovniku i porodicama nastradalih. Tuìla{tvo mu je predloìlo do 10 godina zatvora, a odbrana do dve godine. Glavni u timu Joki}eve odbrane bio je (a ko }e drugi) nego kanadski advokat Juyin O Saliven, ve} pomenut po uspe{nom okon~awu odbrane Biqane Plav{i}. Kako je Saliven istakao na kraju zavr{ne re~i, Joki} ne bi smeo da dobije vi{e od dve godine
zatvora.
No, ra~unicu malo kvari (i to su te makaze) ~iwenica da se drugooptuèni u ovom slu~aju, general JNA Pavle Strugar (71) do trenutka pisawa ovog
teksta (nedeqa, 7. decembar) nije odazvao sudskom pozivu da do|e u Hag pred
po~etak su|ewa. On nije priznao krivicu, po~etak su|ewa mu je prvo zakazan
za 9. decembar, a onda, zbog wegovog izostanka, pomeren na 10. decembar. Tribunal insistira da Strugar obavezno do|e u Hag, makar i u pratwi medicin749
skog osobqa, jer su to, kada je privremeno pu{ten na slobodu do po~etka su|ewa, garantovale i vlasti Srbije i Crne Gore, pa da u pritvoru UN u [eveningenu bude pregledan i ustanovqeno da li moè da prisustvuje su|ewu.
Tre}eoptuèni za granatirawe Dubrovnika, Vladimir Kova~evi}, jo{ se
nije izjasnio o krivici, iako je u Hag deportovan 23. oktobra ove godine, jer
ima psihi~kih problema. O~ito je da }e biti problema u tajmingu sa su|ewima ovoj dvojici, jer je zajedni~ka optu`nica u me|uvremenu razdvojena na tri
iako tretira isti doga|aj. S druge strane, neko mora da odgovara za doga|aje
oko Dubrovnika 1991. godine, pa bi moglo da se dogodi, na kraju, da to bude jedino Joki}. Pretpostavka je neumesna, ali ipak neminovna: u tom slu~aju bi
eventualna kazna od dve godine zatvora, ako je odbrana predloìla, pa ~ak i
do 10 godina, po predlogu Tuìla{tva, re~nikom sudija Tribunala, bila mo`da neprikladna.
Deo obrazloèwa presude Stanislavu Gali}u za opsadu Sarajeva i optu`nica protiv Miodraga Joki}a za granatirawe Dubrovnika, otvaraju jo{ dva
veoma zna~ajna pitawa.
U Gali}evoj presudi izre~enoj ve}inom glasova sudskog ve}a, sudija Ori je
naglasio da je utvr|eno kako je minobaca~ka granata ispaqena 5. februara
na sarajevsku pijacu Markale do{la sa poloàja pod kontrolom VRS. Samo
na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u Tuìla{tvo je izvelo nekoliko svedoka
koji su bili u mirovnoj misiji UN u Sarajevu u to vreme, koji su decidirano
izjavili da nijedna od istraga koje su sprovedene nije mogla ta~no da utvrdi
s ~ije je strane (srpske ili muslimanske) ispaqena mina koja je usmrtila 60
qudi, a oko 100 ranila.
Kada je o Dubrovniku re~, opet na su|ewu Milo{evi}u i tako|e nekoliko
svedoka Tuìla{tva isticalo je da je JNA granatirala grad ~ak {est meseci neprekidno i da je na Dubrovnik ispaqeno vi{e od 20.000 granata! Tuìla{tvo je, me|utim, optuìlo Joki}a, Strugara i Kova~evi}a za napad na Dubrovnik samo jednog dana 6. decembra 1991. godine, kada su od ispaqenih granata poginule dve osobe, tri su rawene, {est spomenika kulture je uni{teno,
a veliki broj spomenika svetske kulturne ba{tine o{te}en. [ta je sa ostalih pet meseci i 29 dana? Da li je bilo napada i ko je za to odgovoran, ili ih
nije bilo?
Za Markale i Dubrovnik je jedna presuda izre~ena, druga }e biti uskoro.
U Tribunalu ustanovqenom, pored ostalog, i da bi utvrdio istinu o ovim doga|ajima, sude}i po onome {to je dosad obelodaweno, osta}e, me|utim, neuskla|eni podaci ko je zaista ispalio granatu na Markale i koliko je granata
u kom periodu ispaqeno na Dubronik.
Kad je re~ o kalkulacijama, u wih se moè svrstati i ona sa optuìvawem
Milana Babi}a, nekada{weg predsednika SAO Krajina. Poznata je farsa
oko wegove za{tite u vi{ednevnom svedo~ewu na su|ewu Milo{evi}u, kada
je, na kraju, sam zatraìo da mu bude otkriven identitet. Da bi onog dana kad
je Borisav Jovi}, u sli~nom poloàju kao i Babi} (pomenut u Milo{evi}evoj optu`nici, ali je neoptuèn) po~eo svedo~ewe, bilo objavqeno kako je
750
ipak i Babi} optuèn. Simpati~na koincidencija name}e na ovom mestu digresiju: 18. novembra kada je u Hagu po~eo da svedo~i sedamdesetpetogodi{wi
Borisav Jovi}, obeleèna je i 75. godi{wica postojawa Mikija Mausa.
Babi}evo prvo pojavqivawe pred sudom zakazano je za 24. novembar, a wegov advokat, Nemac Peter Miler, rekao je u Tribunalu da mu je optu`nica
uru~ena onog dana kad je zakazano pojavqivawe, ali da }e se Babi} ipak pojaviti. U to nije trebalo sumwati, jer je optuènom Tuìla{tvo, jo{ dok je
imao status svedoka, dalo za{titu pa je, normalno, znalo i gde ga moè na}i
i za koje vreme on moè da stigne u Hag. Tako je i bilo.
O~ekivalo se da }e Babi} priznati navode optu`nice ili bar deo wih.
Ali, on nije ni priznao niti je odbacio krivicu. Jednostavno se nije izjasnio,
pa mu je odre|en rok za slede}e pojavqivawe do 15. januara 2004. godine. Nesporazum je nastao oko toga gde }e on biti do tada. Da li }e ponovo biti privremeno pu{ten na slobodu (!) ili }e biti zadràn u pritvoru u [eveningenu, {to se i dogodilo. Prema nekim spekulacijama u Hagu, on bi mogao da prizna krivicu, {to bi na kraju bilo kompatibilno wegovom svedo~erwu na su|ewu Milo{evi}u. [to se kazne ti~e, mogao bi da pro|e sli~no Biqani
Plav{i}. Naravno, uz obavezu da i daqe pomaè Tuìla{tvu i svedo~i kad
i gde u Tribunalu to bude potrebno. U {ta ne bi trebalo sumwati.
Milo{evi} i [e{eq vode izbornu kampawu telefonom iz pritvora UN.
Prvi se javqa telefonom glavnom odboru svoje partije, daje instrukcije, a
wegove re~i sagovornici snimaju pa javno emituju. Drugi, opet telefonom,
daje intervju. U pravilima Tribunala nema izri~ite odredbe da je pritvorenicima zabraweno da kontaktiraju s medijima, posebno nije ni{ta napisano
o eventualnom politi~kom anga`manu osoba koje su u [eveningenu u statusu
pritvorenika, a ne zatvorenika, jer su nevini dok im krivica ne bude dokazana i ne budu pravosna`no osu|eni.
Milo{evi}u je, ipak, 2001. prekinut intervju, zapo~et na wegovu inicijativu, ameri~koj TV mreì Foks wuz i skrenuta mu je pa`wa da ne kontaktira s medijima. On se tada, navodno, izvinio i rekao da se to vi{e ne}e ponoviti. Sekretarijat Tribunala skrenuo je pa`wu i ~lanovima delegacije
SPS koja ga je posetila u julu ove godine u [eveningenu, a u kojoj su bili i
Ivica Da~i} i Milorad Vu~eli}, da ne daju javne izjave o ~emu su razgovarali sa optuènim, {to su oni i sami potvrdili po povratku iz Haga i ~ega su
se pridràvali. O tome {to se sada dogodilo, u Tribunalu do 7. decembra nije
bilo zvani~nih komentara. Osim {to je, prema [e{eqevoj àlbi, on dobio
opomenu od Timotija Mek Fadena, upravnika pritvora UN u [eveningenu.
Upravnik pritvora mi je saop{tio da mi vi{e ne}e fotokopirati nikakav materijal, iako su mi ranije to uvek radili. Uputio me je da nabavim indigo papir, {to smatram cinizmom najgore vrste i svesnim iìvqavawem
nad nemo}nim robija{em. Tom prilikom mi je zapretio ka`wavawem zbog
zloupotrebe prava na komunikaciju s medijima iako nijednim ~lanom bilo
kog pravilnika pritvoreniku nije zabraweno da daje izjave za {tampu, osim
ako ne kr{i pravila o neobelodawivawu dokumenata ili za{titi svedoka,
751
napisao je [e{eq u svom posledwem, po obi~aju rukom napisanom, podnesku

broj 28, upu}enom Tribunalu 27. novembra.
Tribunal je, ina~e, odbio predlog Tuìla{tva da objedini sudski postupak protiv Milana Milutinovi}a, Dragoquba Ojdani}a i Nikole [ainovi}a sa optu`nicom protiv generala Pavkovi}a, Luki}a, Lazarevi}a i \or|evi}a. Za prvu trojicu to je dobra vest jer }e im su|ewe po~eti ranije. No, i tu
su mogu}a iznena|ewa. Da Milutinovi}, recimo, prizna. Jer, Milutinovi}ev
vode}i branilac, ve} dva puta, ali s razlogom, pomenut u ovom tekstu, Kana|anin Juyin O Saliven, neka jo{ jednom bude re~eno poznat je po dobrim
sporazumima s Tuìla{tvom za svoje klijente koji priznaju krivicu.
U izdawu od 13. decembra 2003. godine, Vesti javqaju o izolaciji dr Vojislava [e{eqa pod naslovom koji opravdava ovakav postupak ha{kih inkvizitora: Nema kampawe iz pritvora.
Slobodanu Milo{evi}u i Vojislavu [e{equ bi}e u narednih 30 dana zabrawena svaka komunikacija osim sa odbranom i uòm porodicom, a svi telefonski razgovori, izuzev onih sa odbranom, bi}e pra}eni, saop{tio je ju~e
Ha{ki tribunal. Sekretar Tribunala se prilikom dono{ewa tih odluka rukovodio ~iwenicom da su [e{eq i Milo{evi} kandidati na predstoje}im
izborima u Srbiji, navodi se u saop{tewu.
Prema Pravilniku o pritvoru, sekretar moè da zabrani komunikaciju
optuènog sa drugim osobama, ako ima razloga da se veruje da }e takva komunikacija za posledicu imati objavqivawe izjava pritvorenika u sredstvima
javnog informisawa, a posebno ako je posledica tih izjava podrivawe mandata Ha{kog tribunala da doprinese ponovnom uspostavqawu i odràvawu mira u biv{oj Jugoslaviji.
îwenica da neki pritvorenik u Pritvorskoj jedinici moè da komunicira koriste}i se prostorijama Pritvorske jedinice kako bi u~estvovao u
aktuelnoj kampawi za parlamentarne izbore u Srbiji verovatno }e omesti
Me|unarodni sud u sprovo|ewu tog mandata, pi{e u saop{tewu.
Sekretarijat Tribunala je zabranio svaku telefonsku komunikaciju optuènog i drugih osoba, {to se ne}e odnositi na komunikaciju sa ~lanovima
uè porodice, pravnim savetnikom, te diplomatskim ili konzularnim predstavnicima, pod uslovom da se ta olak{ica ni na koji na~in ne koristi za stupawe u kontakt sa sredstvima javnog informisawa.
Da je predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq no}na mora hrvatske {tampe, vidi se u tekstu iz Magazina, od 27. decembra 2003. godine. Pod naslovom Ubojstvo \in|i}a: pad demokracije u Srbiji, novinar
Davor Butkovi} spomiwe dr Vojislava [e{eqa potpuno van konteksta, ~isto da bi se jo{ jednom obra~unao sa Srbima i Srbijom. Svu svoju aroganciju
autor je istakao u podnaslovu: Iako je lo{e stawe u Srbiji dobro za na{
imiy, Hrvatskoj usporedbe sa SCG nisu potrebne.
Su|ewe Miloradu Lukovi}u Legiji, Zvezdanu Jovanovi}u Zvekiju i drugovima, optuènima da su ubili Zorana \in|i}a, koje je po~elo 22. prosinca u
Beogradu, trebalo bi trajati barem do kraja 2004. godine.
752
Do kraja nadolaze}e godine Hrvatska bi se ve} mogla nalaziti u visokoj

fazi pregovora s Europskom unijom oko na{eg punopravnog ~lanstva u EU u
idu}oj rundi pro{irewa.
Ulazak u EU 2007. ili 2008. godine nije, naime, samo zajedni~ki propagandni ideologem Ive Sanadera i Ivice Ra~ana, nego i procjena londonskog The
Economista, najutjecajnijeg i najozbiqnijeg politi~kog tjednika na svijetu,
koji u svom prosina~kom posebnom izdawu Svijet u 2004. kaè da Hrvatska
ima dobre {anse da se prikqu~i Bugarskoj i Rumuwskoj, te da su hrvatsko gospodarstvo i dràvna uprava u pristojnom stawu.
Hrvatska }e, dakle, za godinu dana pregovarati o ispuwewu uvjeta za ulazak u EU, dok Srbija i Crna Gora u to vrijeme jo{, najvjerojatnije, ne}e iza
sebe imati ~ak ni potpis na sporazumu o suradwi sa EU, ne{to {to je Hrvatska odradila jo{ 2000. godine.
The Economist, dapa~e, ocjewuje da je Europska unija zalila hladnom vodom nade nekih srpskih i makedonskih politi~ara o podno{ewu molbe za
ulazak u Uniju u 2004. godini; te dvije zemqe moraju posti}i vi{u razinu stabilnosti, prije no {to Unija uop}e po~ne ozbiqno razmi{qati o procesu
pridruìvawa, tvrdi se u britanskom newsmagazinu.
Bosna i Hercegovina, o kojoj se u diplomatskim krugovima ~esto govori
kao o non-state (nedràvi), u Ekonomistovu se ~lanku, shodno s takvom definicijom, uop}e ne spomiwe.
Zagreb i Beograd danas su, dakle, na dramati~no udaqenim pozicijama.
Iako se i u medijima i u politi~koj i diplomatskoj komunikaciji jo{ rabi
termin zapadni Balkan, posve je jasno da }e Hrvatska postati ~lanicom Europske unije prije no {to }e Srbija postati kadra ozbiqno pregovarati s
Unijom.
Krajwe nestabilno, dràvno-grani~no nedefinirano, i politi~ki ponovo radikalizirano stawe u Srbiji i Crnoj Gori, pretvorilo se, zapravo, u kona~ni argument protiv regionalnog pristupa: regija zapadni Balkan moè
postojati geografski, moè postojati trgovinski, ali ona je, u smislu kako
promocije povezivawa zemaqa regije prije ulaska u EU, tako i u smislu zajedni~kog ulaska u EU, definitivno mrtva.
Simboli~na smrt ideologije zapadnog Balkana (koja ionako nikada ne bi
doìvjela realizaciju iz niza drugih razloga) dogodila se stvarnom smr}u
premijera Zorana \in|i}a, ~ovjeka koji je imao jaku ameri~ku i wema~ku
potporu, i koji je za vrijeme svoje vladavine uspio stvoriti privid oporavka
i demokratizacije Srbije.
Atentat na \in|i}a uni{tio je, naàlost, obrise demokratske Srbije, te
je doveo tu zemqu u uistinu katastrofalnu i opasnu situaciju.
Jer, {to je Srbija danas, dan uo~i parlamentarnih izbora, ako je promatramo izvana.
Dana{wa je Srbija dràva u kojoj tri liste nose ha{ki optuènici (Milo{evi}, [e{eq i Pavkovi}). Srbija je dràva koja iz vi{e poku{aja nije
uspjela izabrati predsjednika Republike, a na zadwim je, opet neuspje{nim
753
predsjedni~kim izborima, najvi{e glasova osvojio Tomislav Nikoli}, kandidat [e{eqeve Radikalne stranke.
Prema istraìvawima javnog mi{qewa, ~ak je mogu}e da [e{eqeva Radikalna stranka osvoji najvi{e glasova i na sutra{wim parlamentarnim izborima, {to bi zna~ilo da su srpski gra|ani masovno spremni podràti otvorenu profa{isti~ku opciju, koja je velikim dijelom nadahwivala Milo{evi}eve ratove u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.
Ovome treba dodati upravo nevjerojatne me|usobne optu`be sad ve} biv{ih koalicijskih partnera iz vlade \in|i}eva nasqednika Zorana @ivkovi}a, koji su jedni drugima predbacivali najgore mogu}e, desetke milijuna dolara te{ke oblike korupcije, kao i ponovo zale|ene odnose s Ha{kim sudom,
nakon {to je @ivkovi}eva vlada, u slu~aju recentnih optu`nica, demonstrativno odbila postupawe po nalozima Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine.
Srbija je, poslije \in|i}eve smrti, ponovo postala kaoti~na kvazi-demokracija, bez bilo kakva ozbiqnijega internacionalnog legitimiteta, na ~ijoj politi~koj sceni znatan, nadamo se ne i dominantan utjecaj, imaju radikalni nacionalisti, ~iji je predsjednik osumwi~eni ratni zlo~inac i deklarirani ~etnik.
Ubojstvo Zorana \in|i}a prekinulo je, ponovimo, proces demokratizacije i stabilizacije Srbije kao dràve, i vratilo tu zemqu u stawe kaosa, {to
je izuzetno zna~ajno i za Hrvatsku: rije~ je o jednoj od nama najbliìh i najva`nijih susjednih zemaqa.
Ovdje jo{ jednom moramo re}i, kao {to smo konstatirali odmah poslije
atentata na \in|i}a: Hrvatskoj nipo{to nije u interesu kaos u Srbiji. To~no je, dodu{e, da debakl demokracije u Srbiji ponovo legitimira Hrvatsku
kao politi~ki najstabilniju zemqu ne samo me|u nasqednicama biv{e Jugoslavije, nego i me|u svim novim pretendentima na ulazak u Europsku uniju.
Nasuprot beogradskom politi~kom kaosu, Hrvatska je dràva u kojoj su izbori provedeni gotovo perfektno, i u kojoj je do predaje vlasti do{lo jednako
mirno, pristojno, nekonfliktno, i zapravo nezanimqivo, kao u bilo kojoj
skandinavskoj zemqi sa stoqetnom tradicijom uredne, nenasilne parlamentarne demokracije.
Hrvatskoj takav legitimitet, koji se temeqi na demokraciji i na stabilnosti politi~kog sustava, kratkoro~no moè koristiti: to je posve nesporno.
Me|utim, Hrvatska bi u{la u Europsku uniju 2007. ili 2008. i da je stawe
u Srbiji neuporedivo boqe nego danas. Hrvatska bi, dakle, u{la u EU ne na
temequ razlikovnog legitimiteta prema Srbiji, nego zato {to postajemo
jedna normalna demokratska zemqa, sa sve boqim makroekonomskim pokazateqima. Hrvatskoj je, zapravo, u strate{kom interesu {to brè poboq{avawe stawa u Srbiji. Mi ne smijemo èqeti na na{im granicama kaoti~nu zemqu bez vlasti, kojom dominiraju posva|ane tajne slu`be isprepletene s mafija{kim organizacijama, jer takva Srbija moè postati opasna i za Hrvatsku, a jo{ vi{e za Bosnu i Hercegovinu, ~ija se politi~ka sudbina nu`no u
kratkom roku reflektira na Hrvatsku (Bosna i Hercegovina kao non-state
754
mo`da i ne ugroàva na{e nacionalne interese, ali nacionalizmom ponovo

destabilizirana Bosna i Hercegovina najve}a je stvarna prijetwa hrvatskoj
stabilnosti).
Srbija je, nadaqe, poèqan gospodarski partner za Hrvatsku, {to je razlog vi{e da se nadamo kako }e se situacija u susjednoj zemqi popraviti.
U Srbiji, naposqetku, ìvi jo{ vrlo mnogo na{ih dràvqana, koje smo se
obvezali poku{ati vratiti. Wihov trajni povratak lak{e je provoditi u
mirnom ozra~ju suradwe izme|u dviju susjednih zemaqa, a mnogo, mnogo teè
u situaciji u kojoj }e politi~ki sliku Srbije iz ha{kog zatvora odre|ivati
Vojislav [e{eq i Slobodan Milo{evi}.
Ubojstvo Zorana \in|i}a bilo je, ne samo na osobnoj, nego i na politi~koj razini, tragi~an doga|aj, koji je vratio Srbiju. Bio je to, me|utim, i teàk udarac za srpske susjede, ukqu~uju}i Hrvatsku.
Kaos s kojim se Srbija suo~ava poslije \in|i}a (a koji je neko vrijeme
bio prikriven infantilnom iluzijom da }e se masovnim hap{ewima nakon
atentata u tu zemqu uvesti red), jest, dodu{e, olak{avaju}a okolnost za me|unarodni imiy Hrvatske; taj kaos jo{ jednom podcrtava i ina~e jasnu ~iwenicu da je Hrvatska jedina politi~ki stabilna dràva, uz Sloveniju, na
prostoru SFRJ, ali taj kaos dugoro~no, i geopoliti~ki i gospodarski,
ugroàva Hrvatsku.
Vaqa se stoga nadati, ~ak i ako se to ~ini naivnim, da }e radikalni nacionalisti i sqedbenici Slobodana Milo{evi}a doìvjeti poraz na sutra{wim izborima, te da }e proeuropske stranke jo{ jednom poku{ati obnoviti tu zemqu, koja je postala stra{nom `rtvom vlastitih imperijalnih aspiracija i potpunog nesnalaèwa u uvjetima raspada blokovskog sustava i pada
komunizma.
Da su srpski radikali najve}a smetwa usta{kim planovima za Balkan, vidi se u zagreba~kom Jutarwem listu od 27. decembra 2003. godine. U tekstu
pod cini~nim naslovom Izborni favorit Nikoli} optuìo Hrvatsku za
okupaciju Krajine, autor Pero Zlatar izraàva zabrinutost zbog velike
popularnosti dr [e{eqa i wegove stranke. Tako|e, provejava i ozloje|enost {to ha{ke zidine nisu zaustavile vo|u svih srpskih patriota.
Sutra se u Srbiji odràvaju izvanredni parlamentarni izbori na kojima
se za 250 zastupni~kih mandata najte~e 19 stranaka i koalicija.
Ve}ina stranaka i strana~kih blokova iskoristila je posqedwi dan uo~i
dvodnevne predizborne {utwe za ponavqawe i uve}avawe obe}awa bira~ima,
kao i za isticawe vrlina svojih kandidata. Tako se dotad naj{tedqivija kampawa preko no}i pretvorila u rasipni~ki vatromet politi~kih reklama.
Po cjeniku nedostupnom javnosti, favoriti su zakupili jednoipolsatne termine za izravne prijenose zavr{nih skupova.
Najagresivnija u izbornom nastupu bila je Srpska radikalna stranka
(SRS), neko} vladaju}i koalicijski partner kako JUL-a, tako i Milo{evi}evih socijalista (SPS). Radikali su pred 30-ak tisu}a prista{a uprili~ili miting na Trgu slobode u Novome Sadu.
755
Masa je bu~nim odobravawem propratila rije~i svoga uhi}enog vo|e i nositeqa liste Vojislava [e{eqa, koji se unato~ zabrane Me|unarodnog kaznenog suda za ratne zlo~ine, telefonski javio iz zatvora u [eveningenu i
izrazio uvjernost u izbornu pobjedu. [e{eq je pritom dodao kako uop}e ne
mari za posqedice zbog svoga neposluha Ha{kom tribunalu.
[e{eqeva desna ruka Tomislav Nikoli}, na ~ijem su licu jo{ vidqive
rane poslije nedavne teè prometne nesre}e, nastavio je s ratno-hu{ka~kim
opasnim porukama. Nikoli} je no} ranije, u programu televizije B92 u TV
dvoboju s nositeqem liste Demokratske stranke, Borisom Tadi}em, izazvao
sablazan demokratske javnosti nequdskom izjavom kako nimalo ne àli smrt
novinara Slavka ]uruvije, koji je po nalogu bra~nog para Milo{evi} ubijen u proqe}e 1999. ispred svoga stana u Beogradu. Nikoli} je u sli~nom stilu nastavio i na novosadskom mitingu, ponoviv{i zahtjev za ujediwewe Srbije s Republikom Srpskom i fantomskom Repbulikom Srpskom Krajinom,
koju je nazvao zemqom pod okupacijom Hrvatske. Svoj je govor zavr{io uzvikom: @ivjela Velika Srbija!
Takvi istupi Nikoli}a i ostalih radikala dodatno su zabriwavaju}i s obzirom na to da posqedwa ispitivawa javnoga mwewa pokazuju da }e upravo
SRS dobiti najvi{e glasova oko ~etvrtine, a potom slijedi Demokratska
stranka Srbije (DSS) Vojislava Ko{tunice. Za tre}e mjesto vjerojatno }e se
boriti Demokratska stranka ubijenog premijera Zorana \in|i}a i wegovog
nasqednika Zorana @ivkovi}a, ~iju listu predvodi savezni ministar obrane Boris Tadi}, koji ra~una na mnoge ènske glasove, te prozapadna stranka
G17 plus, s Miroqubom Labusom i qetos smijewenim guvernerom Narodne
banke Srbije, Mla|anom Dinki}em.
Da je isporu~ivawe dr [e{eqa Ha{kom tribunalu, mnogo pre podizawa
optu`nice, planirano u najuèm krugu dosovskih vlastodràca, potvr|eno
je na su|ewu za ubistvo Zorana \in|i}a. U tekstu pod naslovom Premijer
jedina meta, od 28. decembra 2003. godine, Vesti citiraju izjavu Zvezdana
Jovanovi}a koju je dao u istrazi.
Zvezdan Jovanovi}, osumwi~eni za ubistvo premijera \in|i}a, i Milorad Lukovi} Legija sloìli su se da atentat na predsednika vlade izvr{e
snajperom, kaè Jovanovi} u izjavi datoj policiji, neposredno posle hap{ewe u akciji Sabqa. On je insistirao na daqini 200 do 250 metara i obe}ao Legiji da }e to u~initi jednim hicem.
Vesti su do{le do integralnog teksta izjave koju je Jovanovi} dao u policiji. Pravi deo tog spisa objavqen je u ju~era{wem broju, a nastavak je slede}i:
Deset dana ne idem ku}i. Svako jutro idem u Sawe @ivanovi} u Komandu JSO. Spavam u svom stanu. Ovi traè boqu lokaciju, svi su u nekim svojim
filmovima, pomiwu opet zoqe, a ja nagla{avam da zoqe ne dolaze u obzir. Svaki dan me zovu da pogledam neko novo mesto koje su izabrali za pucawe. Prvo mesto je bilo na nekom unutra{wem parkingu, nekog saveznog ministarstva u blizini zadwe pozicije pucawa, ali to mesto nije bilo dobro, na756
kon toga su govorili da \in|i} ide na Kalemegdan, pomiwali su neku ûmi}evu, znali su kuda se kre}e. Nakon toga su izabrali lokaciju kod neke babe
gore u nekom stanu, lokacija je bila idealna. Jednom smo bili i ispred Savezne skup{tine, gde je bila idealna pozicija za pucawe iz kola, bili smo u nekom zatamqenom pasatu, ali da sam pucao ubio bih nekog novinara. Ja odustajem. Sa mnom je bio Aca. Mislim da na tom prvom zasedawu u Saveznoj skup{tini nije bio \in|i}.
[to se ti~e samog atentata, pu{ku su doneli Du}a ili Legija, nisam siguran da je iz Jedinice. Probao sam je, odnosno upucao, na 200 metara na Fru{koj gori. Znam koje je to mesto, na Iri{kom vencu, pa neka staza, tu sam bio
sa Kumom Lukovi}em na upucavawu. I{li smo BMV, ne znam ta~no kada.
Prvi put mi je Du}a doneo pu{ku, 22 magnum, malokalibarsku, koja je bila za
kra}e distance, a doneli su je u stan desetka. Odbio sam tu pu{ku. Ova iz
koje je pucano bila je odli~no upucana. Pu{ka iz koje sam pucao u Zorana
\in|i}a je dobra. U okvir staje 20 metaka, a u crnoj torbi su bila jo{ dva pakovana vin~ester 308. Ja sam odabrao klasi~no, {iqato zrno 308 vin~ester. To je najuobi~ajenija municija.
Oni, nakon neuspelog poku{aja kod Savezne skup{tine, i daqe traè pogodno mesto za pucawe. Svi u~estvuju u traèwu. Kada su prona{li mesto, to
je suprotna pozicija od mesta sa kojeg sam pucao. Kada sam i{ao da pogledam
to mesto, u stanu su bili Nino i Dule Krsmanovi}. To je krov zgrade koji gleda na sam ulaz. Jednom nam baba nije otvorila vrata, a posle idu Nino i Dule
Krsmanovi}. Ja kada dolazim daqinu merim mera~em daqine koji mi je do tada bio u slu`benom autu, a kojeg sam vratio u Jedinicu ili Komandu, nisam siguran. Mo`da sam ga vratio {efu snajperskog tima. Mesto sa tog krova, terase kod babe, bilo je idealno, ta~no 230 metara. Videla me je baba. Imao sam
jaknu i ka~ket. Ja nikada nisam nosio kombinezon. Imao sam crnu jaknu, farmerke i cipele, a nisam nosio nao~are sem kada sam ulazio. Babi sam se predstavio kao {ef. Zadrào sam se dva do tri minuta. Mali Du{an i Nino su zagovarali babu dok sam ja merio, a kada sam video koja je daqina, oti{ao sam.
Me|utim, kada je trebalo da se lociramo na tu poziciju neko je rekao da se
mnogo raspituju stanari u vezi sa tom kablovskom televizijom, tako da smo
odustali od tog mesta, taj daqinomer je marke bu{nel 1000.
Drugu lokaciju, odakle sam i pucao, pronalaze Nino i jo{ neko, nisam siguran. Zvali su me. Na ulazu je bio portir. Nino i Aca su nosili kablove i
kese sa farbom. U{li smo bez problema. Mislim da je farba ostala gore. Satelitski tawir koji su nosili u stan kod babe ovoga puta nisu nosili. Tu sam
video da je zaista idealno mesto. êkali smo tri dana. Do|emo oko 10 sati ujutro i tu budemo do dva, tri sata po podne. Niko nije u tu prostoriju ulazio.
êkamo javqawe Kuma Lukovi}a. Svi ostali su u pratwi. Mene voze pasatom, a voza~ je Vlada Budala. Pored mene su bili Aca i Nino. Imali smo
stalno parkiran automobil koji je ~uvao parking mesto, vozio ga je Jure. Kada mi do|emo kolima, Juri{i} skloni svoj auto, Nino plati parking, ode gore do te prostorije i ako ne zove, mi idemo. Aca je nosio pu{ku u crnoj tor757
bi i u velikoj kesi alat. Posle tih nekoliko odlazaka na to mesto, mi idemo

u stan trojka. Legiju sam video jo{ nekoliko puta, ali vrlo kratko. On mi
govori da je sve ve} pripremqeno. Se}am se da mi je ~ak govorio i pre odlaska [e{eqa u Hag da }e ovaj morati da ide tamo.
Vlada Budala ostaje u kolima. Dole su Kum Lukovi} i ovi na obezbe|ewu,
verovatno sa Sretkom, nisam siguran gde suostali. Telefon za vezu je bio kod
Ace, a javqali su Mi{a i Kum Lukovi}. Dole su ve} bili parkirani automobili. Prozor je otvoren i stavqeno je {areno }ebe, tamnije boje. Ne znam ko
je doneo to }ebe. Ja sam sedeo u nekoj foteqi. Ni{ta nismo jeli. Samo sam ja
pu{io i cigarete gasio u nekoj kutiji koju sam drào u yepu. Mo`da mi je ispao jedan pikavac. Pu{io sam davidov. To je neka prostorija na prvom ili
drugom spratu. Mi samo u|emo i zatvorimo vrata. Na tom spratu imaju jedna
ili dve kancelarije, ~uju se glasovi. Pu{ka je izva|ena, naslowena pored mene i ne vidi se ako neko u|e. Aci javqaju da \in|i} stiè. Ja sedam na stolicu, ne mogu me videti. Cev samo malo viri. Dolazi kolona, zaustavqa se \in|i}ev auto, a momak iz obezbe|ewa iznosi {take. Ne mogu da pucam od tog
momka. Tek se stvara pozicija za pucawe kad \in|i} dolazi blizu ulaznih
vrata. ûdno je okrenut, nekako sa strane. Ne znam ta~no koja je wegova pozicija, ali to je deli} sekunde, momenat za pucawe. Pucam jednom, ho}u da potvrdim pogodak, pucam drugi put. Ne znam kako je povre|en taj momak. Prvi
pogodak je siguran. Nije mi bila namera da pogodim tog momka, mogu}e da je
u{ao u putawu drugog metka. Nisam imao vremena da ga|am \in|i}evu glavu,
jer je vrlo kratko bio otkriven. Nakon pucawa, ne znam gde je pala ~aura, ali
sam traìo da Aca i Nino zapale stan, odnosno prostoriju. Kre}em ka vratima. Dajem pu{ku Aci. Vadim pi{toq i prilikom izlaska vidim portira i
neku ènu. Da li im je bilo jasno da smo pucali ili ih je zbunilo na{e istr~avawe. Ja sam u ruci imao pi{toq, crnu kapu i crnu jaknu. Ta jakna je ostala
u stanu u Ulici vojvode Stepe, gore visoko, ne znam koji broj. Wih dvojica su
imali, ~inimi se, sme|e perike i nao~ari koje su imitacija nao~ara za vid.
Uùrbano smo iza{li napoqe. Ne znam ko je nosio pu{ku, a ko torbu. Mislim da je onaj bradowa Nino isto imao pi{toq. Vlada Budala je ve} upalio
auto, tim autom odlazimo prema Brankovom mostu. Negde na sredini mosta
bilo je ~e{awe kolima. Nismo vozili prebrzo. Po{to smo se vozili pasatom karavanom, pu{ka je uba~ena verovatno u gepek. Kada smo do{li do garaè, ja sam iz garaè iza{ao pe{ke i seo kod Kuma Lukovi}a i Kalini}a u
auto, nakon ~ega odlazimo u neki stan iznad Autokomande, to je ona {iroka
ulica, verovatno Vojvode Stepe, gore visoko. U stanu nema nikoga. Ne znam
gde su ostali posle toga. Mi ostajemo u stanu. Niko ne zove. Ja se tu kupam.
Ujutro dolazi \ura, to je onaj {to je nabavqao stanove. Meni ostaje ta crna jakna u kojoj sam bio kad sam pucao, a koju mi je dao Kum Lukovi}. \ura me
vodi do Komande. Sretko Kalini} i Kum Lukovi} ostaju u stanu. \ura me povezao izme|u 9 i 10 sati, nekim mawim tamnim autom, ali je bila gu`va. Okre}emo se i spu{tamo prema Hipodromu, a onda na Sewak. Malo daqe od Komande ja izlazim iz kola i pe{ke ulazim u Komandu. Gumaru kaèm da sam bio za758
uzet, a on me ni{ta ne pita. Dogovaramo se da uve~e idemo u Kulu, nisam siguran, mo`da ~ak i slede}eg dana. Iz Kule jedno ve~e idem da vidim ènu i
poqubim decu. @migija sam video u Kuli, ali ni{ta nismo komentarisali.
Imao sam ose}aj da }e sve biti otkriveno. Kada sam pozvan da do|em u MUP,
sve mi je bilo jasno. Ni sa kim se za to vreme iz ove Du{anove grupe nisam
~uo. Niko od wih nije dolazio.
Za ovo {to sam u~inio, za likvidaciju \in|i}a, nije mi obe}ana nikakva
materijalna korist. Ja za novac to nikad i ne bih u~inio. Ja nisam kriminalac. Napomiwem da za ovo {to sam u~inio niko iz Jedinice i Komande nije
znao, niti je bio ume{an, sem @migija, koji je po mom izri~itom nare|ewu
u~estvovao u tome. Ovo ubistvo je za mene politi~ko, jer sam smatrao da }e se
time spre~iti daqe slawe ratnika i istinskih patriota u Hag, da }e se spre~iti rasturawe JSO i Srbije, a zbog toga {to je Hag, po mom mi{qewu, jedna
od najve}ih sramota istorije Srbije.
Intervju iz Vesti, od 28. decembra 2003. godine, pod naslovom Branio
sam pravdu a ne Milo{evi}a, Branislav Tapu{kovi} je iz sve snage poku{avao da dokaè kako dr [e{eq nije bio u pravu kada ga je proglasio za izdajnika. Ne neku vrstu izdajnika, kako to nastoji da ublaì Tapu{kovi}, nego klasi~nog izdajnika. Tekst je potpisao Du{an Kraj~inovi}.
Kada sam prihvatio da budem prijateq suda na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, trpeo sam èstoke napade. Jeste, kasnije je do{lo do toga da su oni u
Hagu u pojedinim trenucima smatrali da se pona{am kao branilac Slobodana Milo{evi}a, a ja sam samo postupao u smislu odluke suda.
To je, izme|u ostalog, izjavio za Vesti beogradski advokat Branislav Tapu{kovi} koji je postao poznat i van na{ih granica, od kada je 6. septembra
2001. godine postavqen za prijateqa suda (amicus curiae) na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u pred Tribunalom u Hagu.
Znalo se da je Tapu{kovi} Srbin, a znalo se i {ta najve}i deo na{e javnosti misli o pravnoj tvorevini Saveta bezbednosti OUN. Sme li po{ten Srbin da pristane da bude prijateq suda u Hagu?
Kad sam prihvatio da budem prijateq suda na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, trpeo sam èstoke napade i u parlamentu od Vojislava [e{eqa, koji je smatrao da sam neka vrsta izdajnika. Profesori Pravnog fakulteta u
Beogradu su traìli da budem brisan iz imenika advokata, iako sam u tom momentu bio predsednik Advokatske komore Srbije se}a se Tapu{kovi}.
Vremenom, zahvaquju}i direktnim TV prenosima, napadi su splasnuli, a
onda sasvim prestali. Navija~ki raspoloènim gledaocima pored malih
ekrana ~esto se ~inilo da je ugledni advokat ve}i prijateq okrivqenog Milo{evi}a nego suda. Taj utisak je potvrdila vest da mu se od februara 2004.
godine Tribunal zahvaquje na saradwi. Narod je zakqu~io: po{to Branislav
Tapu{kovi} nije hteo da bude Vuk Brankovi}, poslali su ga ku}i.
Ta~no je da bukvalno tuma~ewe instituta prijateq suda, koji poti~e
jo{ iz starog Rima, moè da se shvati kako je moj zadatak da pomognem da Slo759
bodan Milo{evi} {to pre bude osu|en. Me|utim, u odluci suda pi{e da mogu da otvorim svako pitawe za koje smatram da je od zna~aja za odlu~ivawe.
Po pravilima anglosaksonskog prava, Tuìla{tvo je bilo du`no da Tapu{kovi}u dostavqa sve tzv. olak{avaju}e i osloba|aju}e dokaze. Na primedbu
da je to pravilo suvi{e revnosno primewivao, poznati advokat izjavquje:
Jeste, do{lo je do toga da su oni u pojedinim trenucima smatrali da se
pona{am kao branilac Slobodana Milo{evi}a, a ja sam samo postupao u smislu wihove odluke da svaki problem u~inim {to jasnijim i da pomognem sudu
da ih {to boqe sagleda, jer je neke probleme nemogu}e potpuno sagledati ako
se vodi ra~una samo o onom {to predlaè, odnosno dokazuje tuìlac.
Kako bilo da bilo, posle nepunih 30 meseci u Hagu Tapu{kovi} pakuje kofere. @eleli smo da saznamo kako je sve po~elo. U jesen 2001. godine, kada mu
se u kancelariju telefonom javio predstavnik Sekretarijata Tribunala u
Hagu, advokat Tapu{kovi} je bio prili~no iznena|en.
Sagovornik Vesti priznaje da nije dugo razmi{qao.
Prihvatam svaki profesionalni izazov kaè Tapu{kovi}.
Pri vrhu liste te{ko}a svakako je napad profesora Pravnog fakulteta u Beogradu od kojih su se neki, po re~ima Tapu{kovi}a, prethodno nudili
da budu prijateqi suda u Hagu.
Proveravaju}i pretpostavku da se nije radilo samo o profesionalnoj qubomori, nego i o izneverenim o~ekivawima o dobijawu zama{nih deviznih
prihoda, pitamo kolika je naknada za rad prijateqa suda.
Naknada prijateqa suda je po kriterijumima zapadnih pravnih sistema. Radni sat se pla}a 100 dolara, svaki amikus ispostavi ra~un, onda sledi analiza da li su radni sati dobro obra~unati. Posle eventualne revizije
sledi isplata odgovara Tapu{kovi}, kome se o~igledno nije dopalo insistirawe na detaqima o honoraru.
Fudbaleri, i to ne vrhunski, za dva sata igre dobiju po nekoliko hiqada
evra promrmqao je.
Tribunal pla}a tro{kove sme{taja ne samo amikusima, nego i svim
advokatima. Hotelski tro{kovi se podrazumevaju. Prijateq suda iz Beograda je, me|utim, iznajmio stan, koji je jeftiniji od sme{taja u hotelu. Razlog nije bila namera da u{tedi neki dolar do neba naraslom buyetu Tribunala, nego puka prakti~nost. Jedna prostorija nije dovoqna da u wu stane sav
materijal. Re~ je o vi{e od 1.000 video kaseta i diskova, i bukvalno o milionima pisanih stranica.
Na{ sagovornik ne bi èleo da ispadne da je samo zbog rada u Hagu o}oravio, ali priznaje da }e boravak u Beogradu iskoristiti da nabavi nove nao~ari, iako je to ve} dva puta u~inio u protekle dve godine.
Sre}om, ne svodi se ìvot prijateqa suda u Hagu samo na buqewe u ekran,
papire i rad u sudnici. Od kako je Slobodan Milo{evi} po~eo da poboqeva,
sud radi samo tri dana nedeqno. Tih dana Tapu{kovi} ustaje u {est. Ne treba mu budilnik. Ima budilnik u glavi, kaè. Priprema se za su|ewe do devet
760
sati, od devet do 14 je u sudnici, ru~ak, kratak odmor, pa ~itaj, ~itaj i ~itaj,

gledaj, ~itaj.
Naravno, ima i momenata za opu{tawe.
U Hagu ima prili~no na{ih advokata, a u znatno mawem broju ima i kolega iz drugih dràva. Druìmo se. Kad se to dogodi, nikom ne pada na pamet
da pomene su|ewe kaè.
Iako mnogi nemaju lepe re~i za holandsku obalu, Tapu{kovi} kaè:
Zaqubqen sam u Severno more. Od marta do oktobra sam na suncu, go. Tamo vi{e pocrnim nego u Budvi.
Idu}e godine ugledni advokat ne}e do~ekati mart na obali Severnog mora. Vra}a se, ali energi~no pori~e rasprostraweni zakqu~ak da je otpu{ten.
Stara je odluka da ostanem u predmetu sve dok bude radio tuìlac. Dakle, dok bude prostora za unakrsno ispitivawe. Kad Milo{evi} po~ne da iznosi svoje dokaze, bi}e, zna~i, prostora za nekog ko se bavi proceduralnim
pitawima ili me|unarodnim pravom i ne}e biti prostora za mene koji se bavim pomagawem unakrsnog ispitivawa. To je osnovni razlog {to se vra}am.
Vesti, od 29. decembra 2003. godine, donose kratku analizu pisawa strane {tampe o izborima u Srbiji. Pod naslovom Strah od radikala niù se
izvodi iz razli~itih tekstova koji neargumentovano optuùju Srpsku radikalnu starnku i wenog lidera, a ujedno se prepisuju i recepti politi~kim
protivnicima srpskih radikala.
Strane novinske agencije od ju~e ujutro su javqale o po~etku vanrednih
parlamentarnih izbora u Srbiji i pridaju izborima veliki politi~ki zna~aj. U komentarima, agencije nagla{avaju da su ovi izbori od velikog, a
Frans pres navodi i od odlu~uju}eg zna~aja za evropsku budu}nost Srbije.
Sve agencije javqaju da su bira~ka mesta otvorena na vreme, da izbori proti~u u spokojnoj atmosferi, da postoji veliki broj doma}ih i stranih kontrolora.
Zapadne diplomate i analiti~ari nadaju se da }e eventualna koalicija,
pod vo|stvom lidera Demokratske stranke Srbije Vojislava Ko{tunice,
ukqu~uju}i G17 plus, uspeti da osvoji ve}inu glasova na parlamentarnim izborima u Srbiji i da nastavi put reformi, sa kona~nim ciqem ~lanstvom
u EU. Prema mi{qewu zapadnih analiti~ara, Srbija na parlamentarnim izborima odlu~uje ili za opciju nacionalnih snaga, koje predvodi lider Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq, ili reformista, koji su se podelili nakon zbacivawa Slobodana Milo{evi}a 2000. godine. Prema nekim
predvi|awima, o~ekuje se da }e SRS Vojislava [e{eqa osvojiti ~etvrtinu
glasova i iz ovih izbora iza}i kao najja~a parlamentarna stranka.
Najverovatniji ishod je stvarawe jedne velike demokratske koalicije
smatra ambasador OEBS-a u Beogradu Mauricio Masari.
Sa dubokom zabrinuto{}u, strani investitori u Srbiji posmatraju ponovno ja~awe ekstremnih nacionalnista, tvrdi be~ki dnevnik Kurir.
Ako ove snage preovladaju, onda bi to sigurno usporilo privatizaciju.
Naime, wihov moto je da se srpska privreda ne sme budza{to prodati stran761
cima rekao je predstavnik Privredne komore Austrije u Beogradu Herbert

Preclik.
U Srbiji se u posledwe tri godine naselio preko sto austrijskih preduze}a, koja su otvorila ukupno 128 predstavni{tava. Do sada najve}i investitor
iz Austrije je kompanija Henkel, koju sledi nacionalna naftna kompanija
OMV. Tako|e, u Srbiji su prisutne i ~etiri austrijske banke, podse}a Kurir. Ukupan iznos austrijskih investicija u Srbiju trenutno iznosi 125 miliona evra.
Izbori, prvi stvarno vi{estrana~ki, kako ih naziva Mond, u francuskim sredstvima informisawa propra}eni su promenqivo. Pored listova
koji ih uop{te ne spomiwu, postoje i oni koji detaqno obja{wavaju krizu u
Srbiji. O izborima se govori uglavnom u brojevima: 6,5 miliona je glasa~a,
4.144 kandidata se bori za 250 mesta u Narodnoj skup{tini, a prema prognozama, najozbiqniji za vrh su ultranacionalisti, SRS kojem se predvi|a oko
25 odsto glasova. Ono {to je za francuska sredstva informisawa najinteresantnije, a i najneverovatnije, jeste da su nosioci strana~kih lista dva ha{ka
zatvorenika.
Francuski izve{ta~i napomiwu da je situacija u Srbiji izuzetno te{ka,
gde je 30 odsto radno sposobnog stanovni{tva nezaposleno, da vlada nezadovoqstvo, a napomiwu i da Srbija u ovom danu bira izme|u Evrope i povratka u izolaciju, kako se citira poruka Havijera Solane, predstavnika Evropske unije.
Reportaà objavqena u hrvatskom Nacionalu, od 30. decembra 2003. godine, iako pisana u novousta{kom duhu, sa zluradim cerekawem nad sudbinom Srbije, ipak je pone{to informativna po pitawu ìvota unutar [eveningenske tamnice. Naravno, autor Jasminka Kocijan se svojski potrudila da sve anegdote ili informacije koje omraène Srbe mogu u~initi simpati~nim, odmah anulira priglupim pretpostavkama i nemo}nim uvredama.
Tako je, na primer, za wu gotova stvar da je prezime [e{eq hrvatskog porekla. Tekst nosi naslov Tuta i [e{eq najboqi su prijateqi. Unutar
teksta objavqeni su antrfilei pod naslovom Milutinovi}ev hladwak i
Visoki komfor.
Kada je Jadranka [e{eq prvi put s djecom doputovala u Hag u posjet suprugu, do~ekao ju je sav odu{evqen nitko drugi nego Mladen Naletili} Tuta.
Gdje je moja Buwevka? Ma, je li to do{la moja Hrvatica? pitao je na sav glas
ozareni Naletili}, dok se sa strane [e{eq kidao od smijeha. Jadranka [e{eq nije ba{ bila sigurna o ~emu je rije~, ali je shvatila da su Naletili} i
[e{eq u Hagu jako dobri. Iako su obojica optuèni pred Sudom za ratne
zlo~ine po~iwene na prostoru biv{e Jugoslavije, iako su bili na suprotnim
stranama za vrijeme rata, u [eveningenu vladaju druk~ija pravila nego na
slobodi. To je ne{to vi{e od robija{ke solidarnosti, ne tako rijetke u drugim zatvorima. Naletili} i [e{eq su obojica Hercegocvi, ali to o~ito nije jedino {to ih povezuje.
Mladen Naletili} je najve}i {armer u pritvoru u [eveningenu i jedini
762
smije i}i na sva tri kata, a ~uvari mu to ne brane. On je najpo{tovaniji me|u pritvorenicima i to se odmah osjeti, ispri~ala je Jadranka [e{eq prilikom nedavnog posjeta Hagu. I nije jedina koja to kaè, to govore svi ~uvari Pritvorske jedinice Tribunala i svi srpski odvjetnici koji dolaze u Hag.
Ali, ni prvi ni drugi nisu ba{ presretni kada to novinari napi{u, jer im o
odnosu s pritvorenicima nerijetko ovisi posao. Ne vole kada iz pritvora
procuri kakva pri~a, tajna i kad se ~uvari previ{e zbliè s optuènicima.
Me|utim, to ne vrijedi i za Naletili}a, jer on u [eveningenu ipak ima poseban status. Zapitali smo Jadranku [e{eq {to je odgovorila na pitawe o
mojoj Buwevki: Ni{ta, a on me je zagrlio i nastavio se pozdravqati. Onda
je opet upitao: Pa je li to do{la moja Hrvatica?, a zatim je pozdravio djecu, kao drage male Hrvate i rekao za dom spremni. [e{eq mu je na to dobacio: Jeste, Tuto, za dom. Spreman si ti za dom i to stara~ki. Onda je najmla|i [e{eqev sin Vladimir odgovorio re~enicom koju je sigurno dobro nau~io kod ku}e: Hrvati su najgori qudi. Naletili} se na to okrenuo [e{equ
i ozbiqno rekao: E Vojo, ovaj mi je sumwiv, ovaj ti mo`da i nije Hrvat.
Novinari koji u Hagu prate su|ewe su u ~udu pitali Jadranku [e{eq da
li je stvarno podrijetlom Hrvatica, a ona je odgovorila: Nisam, ali Voja je
to rekao Tuti i on je povjerovao, a poslije je shvatio da je {ala. Ali, sada je
ostalo da sam Buwevka i prihva}am {alu. Zapravo sam podrijetlom s Kosova. Jadranka [e{eq je u Hag doputovala sama redovitom linijom JAT-a i sjedila je u drugoj klasi, za razliku od Mirjane Markovi} koja je, dok za wom nije raspisana potjernica zbog sumwe da je organizirala ubojstvo Ivana Stamboli}a, u Hag dolazila iskqu~ivo sjede}i u prvoj klasi, i to u pratwi mladog, zgodnog beogradskog odvjetnika.
[e{equ je donijela dva kofera kwiga, a za razliku od Mirjane Markovi},
na amsterdamskom aerodromu [ipol nije ju ~ekala limuzina ni taksi.
S koferima je od Amsterdama do Haga putovala vlakom. Volim putovati
vlakom. Osim toga, cijena taksija je previsoka. Dok je opisivala svoje prili~no mu~ne i te{ke dolaske u Hag s djecom i bez wih, vi{e je puta zabrinuto spomenula tu istu re~enicu: Osim toga, cijena je previsoka.
Oni koji znaju da je Mirjana Markovi} u Hagu odsjedala u posebnim hotelima ili vili, primijetili su znatno skromniji nivo kod [e{eqeve supruge. Ona je odsjela u stanu svoje prijateqice, biv{e {ankerice i blagajnice u
nekom nizozemskom restoranu, koja je tijekom godina napredovala do slu`benice. Po na~inu na koji razgovara s novinarima, Jadranka [e{eq izgleda
kao prili~no skromna i normalna èna zabrinuta za budu}nost svoje djece.
Najvi{e bi htjela znati kad }e po~eti su|ewe, {to joj za sada nitko ne moè
odgovoriti. Glavni dojam koji novinari dobiju poslije razgovora s wom je da
se Vojislav [e{eq ipak nije nakrao novca dok je bio potpredsjednik u Milo{evi}evoj vladi.
Zanimalo nas je da nam kaè kako su se [e{eq i Naletili} sprijateqili i kako se druè: Igraju zajedno {ah i, koliko vidim, dosta se zezaju. Voja
se poàlio na hranu i onda je poru~io ovima u Tribunalu da }e pojesti Tutu
763
ako mu ne poja~aju mesne obroke. A Tuta mu je odgovorio da to ne bi bilo dobro za Vojino zdravqe, jer on ima tuberkulozu. Wima je sve to zabavno i oni
tamo tjeraju svoje, a ja se brinem...
[e{eq je u pritvoru smr{avio 20 kila i nema vi{e veliki trbuh kakav
je imao dok je bio u Srbiji. Jadranka [e{eq kaè da je to uvijek i htio i da
jede uglavnom salate i dosta vje`ba. Moète samo zamisliti velikog srpskog
nacionalista i ~etni~kog vojvodu s hrvatskim prezimenom, koji je èlio Srbiju od Karlobaga, preko Karlovca, Virovitice pa nadaqe, kako jede salatu,
najvi{e se druì s Naletili}em i brine se o zdravom duhu i tijelu. Eto {to
zatvor napravi od nacionalista. Ali nije ni da nema novih blokova i novih
podjela. U pritvoru u [eveningenu vrijede nova pravila i nova prijateqstva
koja se sklapaju po snazi optuènika. îme se mjeri wihova snaga, znaju samo
oni. Navodno, po pri~ama ~uvara i odvjetnika koji odlaze u [eveningen, Naletili} se, osim sa [e{eqem, druì i sa Slobodanom Milo{evi}em. Oni
su sklopili novu hrvatsko-srpsku koaliciju, pa je Naletili}, preko odvjetnika, Milo{evi}u dao dio svog dokaznog materijala o muyahedinskoj proslavi u Maglaju. Navodno mu je i obe}ao da }e wegov odvjetnik prikupiti sve {to
Milo{evi}u moè koristiti u odbrani. No to nije sve, jer je i Tihomir Bla{ki} svom odvjetniku rekao da sav materijal koji bi mogao biti povoqan za
Milo{evi}a preda biv{em predsjedniku biv{e Jugoslavije.
[eveningensko hrvatsko-srpsko novo bratstvo i jedinstvo pokazalo se i
kada je Bla{ki} s konopca skinuo jednog Srbina koji se u pritvoru htio objesiti. Ime ~ovjeka kojem je Bla{ki} spasio ìvot ne smije biti objavqeno,
jer je taj doga|aj strogo ~uvana tribunalska tajna.
Ipak, ta nova ha{ka koalicija nije jednosmjerna. Tu je i solidarnost optuènih muslimana sa svojim nekada{wim ratnim protivnicima. Tako je nova sloga Milo{evi}a oslobodila obveze da tijekom protekle godine do|e na
informativni razgovor s istra`nim sucem koji ga je trebao ispitati o ubojstvu Ivana Stamboli}a. Kad je sudac Goran âvlina iz Beograda doputovao u
Hag, Milo{evi} je rekao ~uvarima da mu ne pada na pamet da s wim razgovara.
S obzirom na to da je Tribunal obe}ao srpskim vlastima da }e im omogu}iti istragu, ~uvari bi u [eveningenu osigurali susret da se nisu pobunili
svi optuèni muslimani koji su na katu zajedno s Milo{evi}em. Zaprijetili su da }e svi zajedno po}i za Milo{evi}em ako ga budu prisiqavali na razgovor sa sucem. Naravno, âvlina se u Beograd vratio neobavqena posla.
Pri~a se da je novooptuènom Milanu Babi}u, nekada{wem lideru kninskih Srba, ìvot u pritvoru prili~no zagor~an, jer ostali pritvorenici ne
gledaju ba{ blakonaklono na wegovo svjedo~ewe protiv Milo{evi}a. Upu}eni kaù da se Babi} u strahu ve} dva put selio i mijewao katove i }elije.
U povodu [e{eqeva pritvorskog rata s hrvatskim jezikom, odvjetnici pri~aju da se prevodioci tijekom sjednica na sudu trude da, dok prevode [e{equ
rije~i suda i tuìoca, govore starim hrvatskim, a ne novogovorom. Isti
ustupak rade i kada mu prevode dokumentaciju. Naravno, to nije wihova obveza, ali ipak pokazuju dobru voqu. S druge strane, [e{eq uporno ne èli ko764
ristiti kompjutor ni pisa}i stroj i sve svoje àlbe i predstavke, a ima ih puno, pi{e rukom, i na }irilici. To i prevodiocima i sucima stra{no oteàva posao, {to je i [e{eqev ciq.
[e{eqeva supruga za dolazak u Hag koristi wema~ku vizu, jer u Srpskoj
radikalnoj stranci nitko iz protesta ne èli traìti nizozemsku vizu. Kada je prvih nekoliko puta dolazila u [eveningen, s djecom je putovala preko
Berlina. Mislila je da }e tako jednostavnije u}i u Nizozemsku i da je mawa
mogu}nost da je na nizozemskoj granici ne puste. Iz SRS-a rijetko tko putuje u inozemstvo, a pogotovo ne na Zapad. Zato joj nitko nije imao re}i {to zapravo zna~i {engen-viza i kako se s wom putuje. Takva se perspektiva smije{i Srbiji ako ta stranka kojim slu~ajem ponovno do|e na vlast, a to bi se moglo dogoditi. U Srbiji jo{ nisu sasvim sigurni koji je glavni razlog bio za
ponovni dolazak HDZ-a na vlast u Hrvatskoj, ali su ve} prili~no sigurni da
je za povratak SRS-a na politi~ku scenu u dobroj mjeri zaslu`no Tuìla{tvo Ha{kog tribunala. To {to je nekoliko biv{ih srpskih predsjednika u
Hagu nije ba{ zgodno za ponos jednog naroda, ali bi se dalo preìvjeti da je
poslije toga do{ao boqi ìvot. Boqeg ìvota ipak jo{ nema ni na vidiku, a
ponièwa se niù jedno za drugim. Ako se zna da svaki pravi Srbin na muku odgovara prkosom i inatom, onda nije ~udno to {to je ba{ boravak u Hagu
i Milo{evi}a i [e{eqa u politi~kom smislu vratilo u ìvot. Za inat.
Kome sebi.
Pritvor za optuènike Ha{kog suda za ratne zlo~ine nalazi se u [eveningenu, najpoznatijem nizozemskom primorskom odmarali{tu. S obzirom na
teìnu zlo~ina za koje su optuèni, pritvorenici uìvaju vrlo visoku razinu komfora, dostupna im je raznovrsna rekreacija. Zatvorenici kartaju,
igraju {ah, bave se sportom, a katkad organiziraju zabave na kojima kuhaju jedni za druge.
Ipak, neka pravila postoje. Tako je ovih dana uprava zatvora kaznila dvojicu svojih pritvorenika, Slobodana Milo{evi}a i Vojislava [e{eqa.
Obojica su ka`weni 30-dnevnom zabranom kontakta s du`nosnicima svojih
stranaka. Milo{evi} je prekr{io pravila snimiv{i na audiovrpcu predizbornu poruku za svoju stranku, a [e{eq razgovaraju}i s novinarima telefonom o izborima.
Nedavno je iz {eveningenskog pritvora, posredstvom odvjetnika, procurila jo{ jedna {ala koju su Mladen Naletili}, Vojislav [e{eq i Zoran
@igi} priredili biv{em predsjedniku Srbije Milanu Milutinovi}u. Rekli su mu da }e u pritvoru biti sprovedena kontrola svih prostorija i da je
jako va`no da svaka }elija bude sre|ena, a ako ne bude, mogao bi u zatvor. Izgleda da je Milutinovi} to doslovno shvatio i pospremio }eliju. Kad se naradio i zaspao, Tuta, [e{eq i @igi} su iz hodnika u Milutinovi}evu }eliju ugurali veliki zajedni~ki hladwak. Kada je straà ujutro vidjela da u hodniku nema hladwaka i da je kod biv{eg srpskog predsjednika, Milutinovi}u
je trebalo dobrih pola sata da se opravda da to nije on u~inio, jer sigurno ne
bi mogao sam gurati veliki hladwak.
765
Da je dr Vojislav [e{eq nezamenqiva li~nost u srpskoj politici, te da

je wegov uticaj samo porastao odlaskom u Hag, svedo~i intervju koji je wegov
zamenik, Tomislav Nikoli}, dao Vestima od 30. decembra 2003. godine. Intervju je objavqen pod naslovom Zajedno DSS i SRS, a uradio ga je novinar
Nenad Kula~in.
Upu}ujem poziv Demokratskoj stranci Srbije i wenom predsedniku Vojislavu Ko{tunici da otpo~nemo razgovore o konstituisawu Skup{tine i da
utvrdimo matemati~ki precizno odnose, snagu, a samim tim i raspodelimo
funkcije u parlamentu. Predlaèmo Gordanu Pop-Lazi} za predsednika parlamenta, izjavio je ju~e u intervjuu Vestima zamenik predsednika Srpske
radikalne stranke Tomislav Nikoli}.
Jutro posle pobede radikala na parlamentarnim izborima, neizvesnosti
oko konstituisawa parlamenta i formirawa nove Republi~ke vlade o ovim
temama, razgovaramo sa liderom stranke kojoj je najvi{e gra|ana Srbije poklonilo poverewe. Nikoli} je odmah na po~etku razgovora uputio poziv lideru DSS-a. Upitali smo ga da li je poziv javan.
Da. O~igledno je da postoji mnogo delova na{ih programa koji se poklapaju i koji bi mogli da nas spoje u vladu. Pozivam Ko{tunicu i DSS da poslu{aju voqu svojih bira~a. Ne}emo da razgovaramo sa socijalisti~kom partijom Srbije i Srpskim pokretnom obnove, jer pojedina~no nemaju dovoqno
mandata za formirawe ve}ine. Preostale dve stranke, koje su izborile mesto u Skup{tini, izgleda da vi{e vode ra~una o tome koja }e da pobedi na nekim novim izborima.
Kada i kakav odgovor o~ekujete?
Ne èlim da se stavqam u poziciju ~lana DSS-a. Oni moraju da odlu~e o
tome. Na{ poziv je iskren. Mo`da mi imamo vremena i mo`da nam odgovara
da bude novih izbora, ali Srbija i weni gra|ani nemaju vremena za ~ekawe.
Mnogo poslova treba da se uradi. Mi nemamo nijedan spor sa bira~ima DSSa. Nama treba mirna i stabilna Srbija. Oni koji su izgubili isplakali su se
vaqda, a mi smo pobedu proslavili. Nema mesta za sujetu, a Srbija ovu priliku ne sme da propusti. DSS ne moè da odlu~i da i daqe bude opozicije, jer
}e u tom slu~aju biti raspisani novi izbori.
O~ekujete li me{awe sa strane u razgovore oko budu}e vlade?
Mislim da je mogu}a koalicija sa DSS-om i da }e to da zavisi iskqu~ivo od sujete pojedinaca, ali ponavqam da onaj kojto sada izbegne neka razmi{qa o tome {ta }e biti na slede}im izborima. Onaj ko sada ne}e sa radikalima, moè sa drugima, ali je o~igledno da samo radikali mogu da o~ekuju da
jednog dana sami formiraju vladu. Sada se formira vlada. Inicira}u razgovore sa Ko{tunicom, bi}e otvoreni, i posle razgovora bi}e javno. [ta }e
nam me{awe sa strane. Mi smo ozbiqni qudi i znamo {ta ho}e na{i bira~i.
Ne treba mi niko da mi kaè sa kime }u da razgovaram. Ko{tunica i ja odlu~ujemo sa kime }emo da razgovaramo.
Ko bi bio mandatar nove vlade u eventualnoj koaliciji sa DSS-om?
766
Mislim da je odnos snaga takav da bih ja bio mandatar za sastav nove Vlade Srbije. Inicira}u razgovore o konstituisawu parlamenta sa svima redom.
Upu}ujem javni poziv, a i li~no }u ih sve pozvati.
Da li ste ve} razgovarali sa nekima na tu temu?
Ne, nije bilo razgovora i nije bilo vremena. Sada su se strasti smirile,
vidi se jasno situacija, {ta gra|ani Srbije èle. Ovo vi{e nisu predizborna obe}awa gde politi~ari govore {ta oni èle, sada mora da se razmi{qa
o tome {ta gra|ani Srbije èle. Vide}emo ko je spreman da ispuni èqu gra|ana, a ko nije. Radikali su spremni. Konstituisawe parlamenta bi ve} bio
neki uvod u razgovore o formirawu vlade.
[ta je realnije konstituisawe nove vlade ili raspisivawe novih
izbora?
Smatram da smo bliì opciji da formirano novu vladu. To vrlo lako moè da se re{i i verujem da }e se odgovor dobiti u roku od nekoliko dana. Nemamo razloga da gubimo vreme. Radikali }e da ponude to {to Srbija od radikala o~ekuje, a onaj ko misli da moè druga~ije neka se posle pravda pred svojim bira~ima za{to je izbegao da pravilno pro~ita voqu bira~a.
U ~emu je tajna uspeha SRS-a?
Mo`da i zbog toga {to nam je predsednik u Hagu. On je jedini dokazao da
ispuwava obe}awa. Rekao je da }e sam oti}i u Hag ~im bude podignuta optu`nica, i to je u~inio. Ostavio je svoje tri najve}e qubavi Srbiju, porodicu
i stranku. Gra|ani Srbije to umeju da cene, a onda cene i to {ta smo i uradili posle. Nijedan predsednik mesnog odbora nije napustio stranku posle wegovog odlaska u Hag. Branili smo ga, hteli smo da poginemo za wega. To je potpuno druga~iji odnos od onoga koji socijalisti imaju sa Slobodanom Milo{evi}em. Wima je on bio te{ki balast. Mislili su da }e ako ga se otarase
pobediti na izborima, a sada su zahvaquju}i wemu u{li u parlament. Ovaj rezultat je plod svega onoga {to je [e{eq radio svih ovih godina, a mi smo mu
pomagali. Ne bih ove pobede nazvao Pirovim, izuzev u tom slu~aju da posle
wih nismo preuzimali vlast, ali one su podigle Srbiju na noge. Vi{e se niko ne pla{i da kaè da je radikal i da je glasao za SRS.
Da li ste se ~uli sa Vojislavom [e{eqem?
ûo sam se u ponedeqak ujutro sa Vojislavom [e{eqem. Priznao mi je
da je o~ekivao oko 20 odsto glasova, a mi smo dobili 27 odsto. êstitao nam
je pobedu. On je predloìo Gordanu Pop-Lazi} za predsednika parlamenta i
dao nam neke sugestije oko formirawa delegacije za Skup{tinu SCG. Vojislav o~ekuje da bude ka`wen zbog toga {to se u ~etvrtak direktno obratio
novinarima i tada nam se veza prekinula.
Ve~ita preokupacija hrvatskih medija, dr Vojislav [e{eq je glavna li~nost i u tekstovima koji, u su{tini, govore o ne~em drugom. Tako je i sa tekstom Toma grobar pokapa Srbiju, koji analizira postizbornu situaciju u
Srbiji. Tekst je potpisao beogradski dopisnik Magazina Pero Zlatar, a
objavqen je u ovom listu 3. januara 2004. godine.
767
Tomislav Nikoli} okitio se lovorovim vijencima dvostrukoga, ali ipak

djelomi~nog i nepotpunog slavodobitnika na dvama posqedwim lawskim srbijanskim izborima. Na predsjedni~kima, 16. studenoga, premo}no je potukao
preostalu petoricu protukandidata, tako {toje najopasnijeg suparnika, kandidata demokratskih stranaka Dragoquba Mi}unovi}a, ostavio daleko iza
sebe ~ak za vi{e od 600.000 glasova.
No, zbog ustavne odrednice koja je nalagala da je za wihovu pravovaqanost
bilo potrebno da na birali{ta iza|e natpolovi~na ve}ina upisanih bira~a,
a odazvalo ih se mawe od 50 posto, Nikoli}eva je pobjeda ostala bez pokri}a,
a Srbija bez predsjednika. I sqede}i put, posqedwe prosina~ke nedjeqe, na
izvanrednim parlamentarnim izborima, Srpska radikalna stranka, koju je, u
odsutnosti wezina predsednika, ha{kog uznika Vojislava [e{eqa, predvodio wegov zamjenik, potpredsjednik Tomislav Nikoli}, bila je prva s osvojena 82 zastupni~ka mjesta. Ali, premda se tome optimisti~ki nadao i nagovje{tavao posvema{no slavqe, Nikoli} je taj uspjeh do~ekao vezanih ruku jer ne
moè sastaviti vladu.
Tomislav Nikoli} u ponedjeqak poslijepodne, dan nakon objave kona~nih
rezultata, dugo je telefonski razgovarao s Vojislavom Ko{tunicom, vo|om
drugoplasirane Demokratske stranke Srbije (DSS), i ponudio mu savezni{tvo u podjeli srbijanske gibanice. S wegova 53 mandata bilo bi ih ukupno
135, vi{e nego dovoqno da ~etiri godine sporazumno vladaju.
Iako srpska javnost u ve}ini ne moè zamisliti nemogu}u mogu}nost da
}e biti smu}kan paklenski koktel Nikoli}evih i [e{eqevih radikala i
Ko{tuni~inih srpskih demokrata, sve je mawe onih koji vjeruju da }e posqedwi zakopati ratne sjekire, zaboraviti te{ke rije~i, uvrede, pa i klevete i
ponovno se pobratimiti s Demokratskom strankom (Boris Tadi}, Zoran
@ivkovi}, êdomir Jovanovi}) i ~elnicima malih partija (Dragoqubom
Mi}unovi}em, Goranom Svilanovi}em i Nata{om Mi}i}), pokretom G17
plus (Miroqub Labus i Mla|an Dinki}) te koalicijom Srpskog pokreta obnove i Nove Srbije (Vuk Dra{kovi} i Velimir Ili}) kako bi sa 146 zastupni~kih mandata oni sastavili vladu, za {to otvoreno navijaju Europska unija, SAD i Rusija. Da je netrpeqivost stranaka tog demokratskog bloka dotaknula oblake, pokazuje bri`no skrivan podatak koji je, kao duh iz Aladinove
svjetiqke, istekao iz zgrade Televizije Srbije. Indiskretni glasnici otkrili su za{to nije bilo u novinama najavqene postizborne emisije koja se
trebala emitirati uìvo u ponedjeqak nave~er na prvom programu, kad su
wihovi predstavnici bili pozvani da razgovaraju o mogu}nosti ponovnog ujediwewa, sada u antiradikalski blok. Ali, u hodniku su se neki me|u wima potukli i urednica Bojana Leki} bila je prisiqena otkazati prikazivawe iz
tehni~kih razloga.
Stoga je naj~e{}e u igri solucija da Vojislav Ko{tunica zbog me|unarodne javnosti ne}e smjeti prihvatiti poziv za ples s Nikoli}evim radikalima;
a ne}e htjeti u brak iz ra~una s prozapadnim demokratskim strankama zbog
jo{ svjeìh rana iz nedavne pro{losti, kada je bio izop}en iz neko} slo`ne,
768
a potom do zakrvqenosti neslo`ne Demokratske opozicije Srbije (DOS),

koja ga je dvaput bezo~no minirala u nastojawima da postane predsjednik Srbije u rujnu i prosincu 2002. Zato sve vi{e ja~a uvjerewe da }e i u 2004. godini Srbija dvaput glasovati kao {to je glasovala lani: za predsjednika Republike i za Skup{tinu.
Nikoli} mi je staloèna glasa rekao da je pripravan i na to, jer je Srpska
radikalna stranka navikla strpqivo ~ekati.
Tomislava Nikoli}a upoznao sam 1997. kad sam u predve~erje srpskih predsjedni~kih izbora u pala~i zemunskoga Magistrata, gdje su radikalski dvori,
intervjuirao Vojislava [e{eqa, koji se onda u drugome krugu nadmetao s
kandidatom Milo{evi}eve Socijalisti~ke partije Srbije Milanom Milutinovi}em. [e{eq me je poslije razgovora zadrào u svojem kabinetu da popijemo kavu s wegovim prvim suradnicima, Tomislavom Nikoli}em, novosadskom odvjetnicom Majom Gojkovi} i mladim beogradskim novinarom Aleksandrom Vu~i}em. Sve troje bilo je op~iweno karizmom svoga {efa. Pobo`no su ga gledali, upijali svaku wegovu rije~ i bespogovorno mu odobravali.
U trenutku kad je [e{eq bio pozvan na telefon, Nikoli} me pozvao u stranu i gotovo {apatom pitao: [to mislite, ho}e li Voja pobijediti?
Te je rije~i zaustio takvom bogobojaznom skru{eno{}u, da mi ga je zamalo
bilo ào koliko je odano govorio o svojem predsjedniku. Toliko da mu nisam
smogao snage re}i {to doista mislim. Da [e{eq pokraj Milutinovi}a, koji je izabranik Slobodana Milo{evi}a, nema ni zrna izgleda zato {to }e socijalisti dobiti izbore, bude li potrebno i prevarom. Zato sam promrmqao
ne{to neodre|eno, kao moglo bi se, dogoditi ili ne{to sli~no. (U ispravnost tih ponovqenih izbora otvoreno su posumwali inozemni dopisnici i
promatra~i zato {to je Vojislav [e{eq imao oko pola milijuna glasova mawe nego {to ih je dobio u prvom krugu, tako da je Milutinovi} bio izabran
za predsjednika. No, ubrzo nakon toga radikali su se udruìli sa socijalistima, tako da je [e{eq postao potpredsjednik u vladi Kniwanina Mirka
Marjanovi}a; Tomislav Nikoli} najprije je bio tako|er jedan od potpredsjednika srpske vlade, a 1999. je istu du`nost dobio i u vladi onda{we SR Jugoslavije).
Vojislav [e{eq je onda o samozatajnome Nikoli}u govorio da ga jednostavno smatra dijelom svoga tijela i svoje li~nosti.
Koliki je [e{eqev utjecaj na wega pokazuju i detaqi s predizbornih skupova. U prvim obra}awima Tomislav Nikoli} je iznenadio svojim ugla|enim
i suzdr`qivim govorima, kad nije blatio kandidate iz ostalih stranaka, a
obratio se i Zapadu rekav{i da je Srbiji potrebna wegova tehnologija. Ali
nakon {to je oti{ao da u }eliji zatvora u [eveningenu posjeti svog uzora,
obrnuo je kabanicu. Iz Nikoli}evih usta po~ele su letjeti otrovne re~enice da teritorij ratne fantomske tvorevine Republike Srpske Krajine pripada Srbiji i da je sada pod okupacijom Hrvatske, te da }e, bilo kako, ponovno do}i pod srpski suverenitet. Najavio je prekid diplomatskih odnosa Beograda sa Zagrebom, a otvoreno je u vi{e prigoda ponovio [e{eqevo vi|e769
we ~etvorokuta Virovitica Karlovac Ogulin Karlobag, koji su, u stvari, Velika Srbija. I svoj je plan iznio pred masom u kojoj je na mnogim glavama bila {ubara s ~etni~kom kokardom, a u rukama slike ha{kih uznika i lica s potjernica: Vojislava [e{eqa, Ratka Mladi}a, Radovana Karayi}a, pa
i Slobodana Milo{evi}a. [okirao je svojom hladnom i okrutnom izjavom
pred televizijskim kamerama da nimalo ne àli {to je o pravoslavnom Uskrsu 1999. pred vratima svoga stana ubijen novinar slavko ]uruvija. Tko zna
{to bi se od Nikoli}a jo{ ~ulo da uo~i parlamentarnih izbora nije teè
ozlije|en u prometnoj nesre}i te je nekoliko dana morao provesti u bolnici.
Nikoli} je u jednom razgovoru o sebi rekao kako se nikada nije trsio da
ostavi dojam bonvivana, {armantnoga ili lijepo odjevena ~ovjeka, nego se èlio predstaviti kakav jest kao miran, obiteqski ~ovjek bez ikakvih oscilacija: @ene bi se trebale udavati za muève kakav sam ja, a ako wih èle,
onda vjerojatno èle takva ~ovjeka i na ~elu dràve!
Ali, beogradski skup{tinski novinari upamtili su i Nikoli}ev mawe
patrijarhalan lik. Zapamtili su kad se politi~kim neistomi{qenicima
obra}ao s tikvane, tupane ili glupane i kad je onda{weg direktora Televizije Srbije, aludiraju}i na wegovu sentimentalnu vezu s pjeva~icom Vesnom Zmijanac (koju je ona opisala u svojem intimnom ìvotopisu) te na wegovu govornu manu, s govornice u parlamentu nazvao mutavim i plitkoumnom
tuca~em kavanskih pjevaqki.
Samo }e se qudi s dugim i dobrim pam}ewem sjetiti da je Tomislav Nikoli} zapravo ustoli~io Vojislava [e{eqa na ~elo Srpske radikalne stranke, iako se misli da je [e{eq izmislio wega kao politi~ara.
U svojem Kragujevcu, gdje se rodio 14. veqa~e 1952, te rano ostao bez roditeqa, i gdje je bio direktor gradskog grobqa, zbog ~ega mu je najpoznatiji nadimak Grobar, najprije je bio ushi}eni prista{a Slobodana Milo{evi}a.
No, kad se razo~arao u wegovu politiku, osnovao je Narodnu radikalnu stranku. Ali, nakon {to se Vojislav [e{eq, ~ije su ga rije~i sve ja~e zagrijevale,
rastao od svojih dotada{wih partnera iz Srpskoga ~etni~kog pokreta, Vuka
Dra{kovi}a i Mirka Jovi}a, Nikoli} ga je pozvao me|u svoje radikale i
spremno mu ustupio predsjedni~ko mjesto.
Iz wegova curriculum vitae, koji ne godi hrvatskome uhu, iska~e detaq da je
odmah nakon srpske agresije na Hrvatsku 1991. ostavio posao, ènu i dva sina
te kao dragovoqac godinu i vi{e dana ratovao po Slavoniji. Zato ga je [e{eq, svojim ukazom od 15. svibwa 1993, u Kneìni na gori Romaniji miropomazao u srpskog ~etni~kog vojvodu. A propo biografije, nekom mi je zgodom,
ne znam je li u {ali ili pak u zbiqi, spomenuo da mu je tamna to~ka to {to,
kao wegov predsjednik [e{eq, nikad nije bio u zatvoru.
Tomislav Nikoli}, koji nije stigao zavr{iti Pravni fakultet u Beogradu, sa svojom suprugom Dragicom ima odrasle sinove Radomira i Branislava.
Radomir se nedavno oènio u Kragujevcu i mogu}i srpski premijer vjeruje da
}e ove, prijestupne godine prvi put postati djed.
Od osobnih stvari od wega smo saznali da navija za nogometa{e Partizana (koje zbog crno-bijelih majica zovu Grobari), da u brvnari svojeg pokojnog
770
oca u Baj~etini svake zime ispe~e i do 30 kazana rakije, da natuca engleski,

da nije sklon izlascima osim na nogometne utakmice, da ima stan od 90 ~etvornih metara u Beogradu, da su u wegovoj obiteqi dva automobila te da wegovo ku}anstvo ìvi samo od zastupni~ke pla}e koja godi{we ne prema{i
5.800 eura.
Nikoli}eva posqedwa izjava o tome kako je primio vijesti o pobjedi svoje stranke na nedavnim izborima bila je: Mirno. Posebno smo ispuweni ponosom {to smo i nakon odlaska Vojislava [e{eqa u Hag ostali jaki iako su
nam proricali sva|u i raspad zato {to su radikali s wim na ~elu bili liderska stranka, koja je bez wega osu|ena na katastrofu.
Novinar Boò ûbeli}, pod naslovom Pobjeda radikala, ni{ta od regiona, isijava ~istu, neprikrivenu mr`wu prema svemu srpskom. Tekst je pisan na temeqima usta{ke ideologije, sa oblandom globalizma, {to je neverovatan spoj fa{isti~ko-l
liberalne ideologije kakva danas egzistira u hrvatskoj i muslimanskoj BiH. Tekst, sa nadnaslovom I nakon [e{eqa [e{eq,
objavqen je 9. januara 2004. godine u zagreba~kom Fokusu.
Samo je naivce, one koji slabo poznaju srpsku politi~ku tradiciju, noviju
dionicu srpske povijesti, iznenadila nova {e{eqizacija Srbije. Naime,
ukupna blià srpska povijest potvr|uje trajno postojawe uvjerewa u nositeqa srpske politike kako radi postizawa onih politi~kih ciqeva, {to ih se
postavi kao op}i nacionalni interes, imaju pravo upotrijebiti sva sredstva,
neovisno o bilo kakvim pravima drugih naroda i trenuta~no vaè}im osnovama me|unarodnoga poretka. Takvo pona{awe najbliè je Makijavelijevu
pogledu na odnose u svijetu. Wegove su rije~i: Da se do|e do svrhe, nu`no je
znati varati, hiniti, praviti izdaju, jer je bilo malo qudi me|u onima koji
su stvorili velike stvari, a da nisu upotrebqavali lukavost i bili krivokletnici. Treba, dakle, kada to javni probitak zahtijeva, uni{titi svoje neprijateqe okrutno{}u, sve do posqedwega. Velikosrpstvo je, u svojoj biti
ostalo konstantom srpske politike. (Stanko @uqi}, Srpski etnos i velikosrpstvo, AGM, Zagreb, 1997, str. 19). Rezultati parlamentarnih izbora u
Srbiji potvrdili su spomenute @uqi}eve rije~i. Glavnina Srba, ne samo
~etnici vojvode [e{eqa, ve} i Ko{tuni~ini demokrati, Dra{kovi}evi monarhisti, Milo{evi}evi socijalisti opet zbore o Makijavelijevim velikim stvarima stvarawu Velike Srbije, a kako se ona stvara, to su na svojim
kostima vi{ekratno osjetili gotovo svi narodi koji sa Srbima ìve ili su
im susjedi.
Imamo li re~eno na umu, ne}e nas ~uditi tvrdwe koje je Tomislav Nikoli}, zamjenik vojvode [e{eqa, nedavno izgovorio u emisiji novosadske TV
Apolo: Podru~je Krajine u Hrvatskoj privremeno je okupirano, granice
Velike Srbije na crti su Karlovac Ogulin Karlobag Virovitica,
eventualna vlada radikala ne}e imati diplomatske odnose s Hrvatskom...
Na upit bi li mu bilo ào da se rodio kao Hrvat, lakonski je odgovorio:
Da. Vojin opunomo}enik hvali se kako je, zajedno sa svojim starijim sinom,
ratovao u Hrvatskoj po~etkom 90-ih godina. Eto, s takvim tipovima, Hrvatska treba, {to pre, normalizirati odnose.
771
Bez obzira na to ho}e li uspjeti me|ustrana~ki razgovori o sastavu nove

vlade Srbije, ho}e li ~elnici stranaka prihvatiti prijedlog Vojislava Ko{tunice da se formira tzv. koncentracijska vlada, izbori su pokazali da su
demokratske snage u Srbiji tana{ne, da je Srbija danas ona ista koja je bila
i ju~er. U tom kontekstu te{ko je o~ekivati da }e nova vlast u Srbiji i}i na
ruku èqama Va{ingtona koji od stranaka koje zastupaju demokratske ideale i standarde o~ekuje nastavak procesa gospodarskih, pravosudnih i vojnih
reforma, kao i potporu punoj provedbi Dejtona, punu suradwu s Hagom,
ukqu~uju}i uhi}ewe i izru~ewe Ratka Mladi}a na su|ewe ICTY-ju, ja~awe odnosa sa susjednim zemqama, {to }e dopustiti SiCG da nastavi prema ~lanstvu u euroatlantskim institucijama.
A sad bacimo malo pogled na ideologe ovakve Srbije kakva nam se danas
ukazuje, barem na nekolicinu ponajva`nijih u razdobqu do 1945. godine. Na
kakvim izvorima se velikosrbi napajaju, tko ih nadahwuje, koje ideje i ideali
ih vode, daju im snagu? Op}enito se smatra da je Srbija od prvog ustanka 1804.
godine pa do pojave Gara{aninova Na~ertanija 1844. bila u oslobodila~kom
procesu, ali da od 1912. zapo~iwe borba za Veliku Srbiju, {to zna~i da se
oslobodila~ki proces preobrazio u osvaja~ki. (Vidi: S. @uqi}, isto djelo,
str. 42).
Cijela je plejada ideologa u svijest srpstva sadila sjeme velikosrpstva:
Dositej Obradovi} (1739-1811) tvrdio je da su svi koji govore hrvatski
ili srpski, zapravo ~isti Srbi, samo {to se Srbi po razli~itim kraqevstvima i provincijama razli~ito nazivqu.
Ilija Gara{anin (1812-1874) u Na~ertaniju (1844) iznosi plan za stvarawe Velike Srbije, tj. obja{wava politi~ke ciqeve {to obuhva}aju novo
preporo|ewe srpskog carstva, pa se Srbija ne ograni~ava na sada{we wene
granice, teì sebi priqubiti sve narode srpske koji ju okruàvaju. Povijesna je misija Srbije da oduzimaju}i od zdawa Turske dràve samo kamen po
kamen obnovi i dogradi Du{anovo carstvo. Ilija je frawevcima u BiH namijenio ~asnu ulogu: Da bi se narod katoli~eskog ispovedanija od Austrije
i wenog upliva odvra}ali i Srbiji ve}ma priqubili nu`no je na to osobito
vnimanije obra}ati. Ovo bi se najboqe posti}i moglo posredstvom fratera
ovda{wih, izme|u kojih najglavnije trebalo bi za ideju sojediwewa Bosne sa
Srbijom zadobiti.
Vuk Stefanovi} Karayi} (1787-1864) ~lankom Srbi svi i svuda (1849) plasira tezu da su samo ~akavci Hrvati: Da reku da su Hrvati, ja bih rekao da
ovo ime po pravdi pripada samo ~akavcima, koji su po svoj ostaci Porfirogenetovijeh Hrvata i kojijeh se jezik malo razlikuje od srpskoga. (...) a potom
dana{wijeh Hrvata ima u zagorskoj, vara`dinskoj i krièva~koj varme|i,
kojijeh se domovina prozvala Hrvatskom poslije muha~koga boja, koji je bio
1526. (a donle se zvala gorwa Slavonija), kojijeh je jezik kao prijelaz iz krawskoga u srpski, ali ne znam kako bi tijem imenom mogla nazvati (se) ona bra}a na{a zakona rimskoga koja ìve npr. u Banatu, ili u Ba~koj, ili u Srijemu i Slavoniji, ili u BiH, ili u Dubrovniku, i govore onakijem istim jezi772
kom kao i Srbi, pi{e Vuk govedarskim jezikom, kako su ga okrstili neki
hrvatski jezikoslovci.
Nikola Stojanovi} (1880-1964), autor ~lanka Do istrage va{e ili na{e,
objavqenog u listu Srbobran (izlazio u Zagrebu) 1902. godine, iznio je tezu da su Hrvati i Srbi samo dvije razli~ite strane jednoga naroda, da se tu
uop}e ne radi o razli~itim narodima od kojih jedan treba pobijediti, ve} samo o tome da jednu stranu (hrvatsku) treba eliminirati: ... Hrvati niti imaju posebnog jezika, ni zajednice obi~aja, ni ~vrstog jedinstva ìvota, ni, {to
je glavno, svesti o me|usobnoj pripadnosti, i stoga ne mogu biti posebna narodnost. (...) Hrvati dakle nisu ni pleme ni posebna narodnost. Oni se nalaze na prelazu iz plemena u narodnost, ali bez nade da }e sa~iwavati ikada posebnu narodnost. (...) Hrvati, dakle nisu i ne mogu biti posebna narodnost,
ali su na putu da postanu srpska narodnost. Uzimawem srpskog za svoj kwièvni jezik, u~inili su najva`niji korak sjediwewu, tako je Nikola o nama
u ono doba sudio, a da sad iz groba ustane mo`da bi opet zborio isto.
Jovan Cviji} (1865-1927) utemeqiteq je moderne zemqopisne znanosti u
Srbiji. Jovan je svoje velikosrpstvo umatao u znanstveni celofan. Ovdje navodimo nekoliko wegovih misli: Srpski se problem mora re{iti silom.
(...) op{te poznato je da su Bosna i Hercegovina oblasti ~iste srpske rase. (...)
kao neosporan minimum principa nacionalnosti mora vredeti to da se ne
sme dati tu|inu, stranoj dràvi, centralna oblast i jezgro jednoga naroda, jer
to zna~e BiH za srpski narod.
Vasa ûbrilovi} (1897-1990) bio je stru~wak za arbanasko/albansko pitawe. Ro|en u Bosanskom Grahovu, sudjelovao je kao jedan od najmla|ih sudionika u atentatu na Frawu Ferdinanda u Sarajevu, bio je povjesni~ar i ~lan Srpske akademije nauka. U memorandumu, koji je 7. oùjka 1937. uputio vladi Milana Stojadinovi}a, predlaè metode za izgon Albanaca s Kosova: Arnaute
je nemogu}e suzbiti samo postupnom kolonizacijom; to je jedini narod koji je
uspeo posqedwih hiqadu godina ne samo da se odrì prema jezgru na{e dràve, Ra{koj i Zeti, nego i da na na{u {tetu potisne na{e etni~ke granice
prema Severu i Istoku. Dok se na{a etni~ka granica posledwih hiqadu godina pomerala na severu do Subotice, na severo-zapadu do Kupe, Arnauti su
nas potisnuli iz doline Skadra, nekada{we Bodinove prestolnice iz Metohije i sa Kosova. Jedini na~in i jedino sredstvo to je brutalna sila jedne organizovane dràvne vlasti, u ~emu smo mi uvek bili iznad wih. (...) O nekom
wihovom nacionalizovawu u na{u korist ne moè biti ni govora. Protivno
tome, u osloncu na Albaniju budi se wihova nacionalna svest, i ne ra{~istimo li stvari na vreme za 20-30 godina ima}emo jednu strahovitu iredentu ~iji se tragovi ve} opaàju, a koja }e neminovno u pitawe dovesti sve na{e posede na jugu. Vasa, veliki metodolog (tko nema karaktera bira metode, rekao
bi A. Kamus) i ideolog etni~koga ~i{}ewa na Kosovu na{ao je svoje sqedbenike i u Milo{evi}evo vrijeme, ali posedi na jugu, po svoj prigodi, za Srbiju su nepovratno izgubqeni.
773
Nakon ûbrilovi}a evo nas kod dr Stevana Moqevi}a (1888-1946), odvjetnika iz Bawaluke, koji se 1941. godine odselio u Crnu Goru i bio jednim od
glavnih savjetnika ~etni~koga vo|e Draè Mihailovi}a. Stevan je razradio program homogene, tj. od nesrpskih naroda o~i{}ene, Srbije, a posebno
se zabavqao pitawem granica Velike Srbije (vidi kartu). (O re~enomu detaqnije vidi u: Bleiburg 1945-1995, Zagreb 1995. Ante Beqo: Ideologija Velike Srbije).
U rujnu 1941, Draà Mihailovi} dostavio je jugoslavenskoj kraqevskoj
vladi program ~etni~koga pokreta, a koji je vlada prihvatila; tu se samo nadopuwuje Moqevi}ev projekt i uz ostalo se kaè. Pripremiti se da bi u danima sloma mogli izr{iti ove akcije...
b) ome|iti defakto srpske zemqe i u~initi da u wima ostane samo srpski ìvaq,
v) posebno imati u vidu brzo i radikalno ~i{}ewe gradova i wihovo popuwewe sveìm srpskim elementom,
g) izraditi plan za ~i{}ewe ili pomerawe seoskog stanovni{tva sa ciqem homogenosti srpske dràvne zajednice,
d) u srpskoj jedinici kao naro~ito teàk problem uzeti pitawa muslimana i po mogu}nosti re{iti ga u ovoj fazi. (...) U Instrukciji od 20. 12. 1941.
o organizaciji, ciqevima i uporabi ~etni~kih postrojbi D. Mihailovi}, koji je unaprije|en u ~in generala i ubrzo }e postati ministrom vojske emigrantske vlade otklawa sve dvojbe. Ciq borbe ~etni~kog pokreta na ~elu s
kraqem Petrom je i:
... Stvoriti veliku Jugoslaviju i u woj veliku Srbiju, etni~ki ~istu i u
granicama predratne Srbije, Crne Gore, BiH, Srema, Banata i Ba~ke...
... î{}ewe dràvne teritorije od svih narodnih mawina i nacionalnih
elemenata...
... Stvoriti neposredno zajedni~ke granice izme|u Srbije i Crne Gore,
kao i izme|u Srbije i Slovena~ke, ~i{}ewem Sanyaka od muslimanskog ìvqa, a BiH od muslimanskog i katoli~kog ìvqa...
Uz to je ka`wavawe svih usta{a i muslimana i krivaca za na{u aprilsku
katastrofu 1941, {to su opet poglavito Hrvati i muslimani, te naseqavawe
Crnogoraca u o~i{}ena podru~ja.
Kako se to prenosilo i obrazlagalo na terenu pokazuje i pismo zapovjednika Ozrenzkog ~etni~kog korpusa upu}eno 13. 2. 1943. zapovjedniku Zeni~kog
vojno-~etni~kog odreda. Tu se uz izno{ewe ciqeva ~etni~kog pokreta prema
Draìnoj Instrukciji kaè i sqede}e:
... Mo`da tebi i tvojim borcima izgledaju ovi ciqevi veliki i neizvedivi. Setite se velike borbe za oslobo|ewe pod vodstvom velikog vo`da Kara|or|a. Srbija je bila puna Turaka (muslimana). U Beogradu i ostalim srpskim varo{ima str{ale su muslimanske munare, a pred yamijama su Turci vr{ili svoja smrdqiva prawa kao {to i sada rade u srpskoj BiH. Na stotine
hiqada muslimana bilo je preplavilo na{u otaybinu. A po|ite danas kroz
Srbiju. Nigdje ne}ete na}i niti jednoga Tur~ina (muslimana), ne}ete na}i
774
~ak niti jednoga wihovog groba (mezara) ni jednog {iqka (ni{ana). (...) To je
najboqi dokaz i najve}e jamstvo da }emo uspeti i u ovoj dana{woj svetoj borbi, i da }emo istrebiti sve Turke iz ovih na{ih srpskih zemaqa. (...) Sve katolike koji su se ogre{ili o na{ narod u wegovim tragi~nim danima, kao i
sve intelektualce i sve ekonomski ja~e, nemilosrdno }emo uni{titi. Seqa~ki svijet i isto tako sitni radni svijet po{tediti i od wih }emo napraviti
prave Srbe, koje }emo milom ili silom prevesti na pravoslavqe.
Eto to su ciqevi na{e velike borbe i kad do|e odsudan ~as mi }emo ih
ostvariti. Mi smo ih ve} u nekim djelovima na{e otaybine i ostvarili....
(Bleiburg 1945-1995, Zdravko Dizdar: êtni~ki zlo~ini genocida nad Hrvatima i muslimanima u BiH i Hrvatima u Hrvatskoj tijekom Drugoga svjetskog
rata 1941-1945, str. 27-28).
Dizdar re~eno komentira ovim rije~ima: Ovaj dokument najneposrednije
ukazuje na izvore ~etni~kog zlo~ina genocida nad Hrvatima i muslimanima,
koji vu~e korijewe jo{ od stvarawa srpske nacionalne dràve i wezine ekspanzionisti~ke politike.
Draà ide daqe od Moqevi}a u svezi teritorija te traì za Veliku Srbiju vi{e od 90 posto teritorija NDH, na kojemu je tada ìvjelo vi{e od
2,500.000 katolika i vi{e od 800.000 muslimana, koji su ~inili oko 70 posto
ukupnog pu~anstva na tome podru~ju, dok su Srbi tvorili blizu 30 posto pu~anstva. (...) Hrvatima se prepu{talo tek 10 posto tada{weg teritorija od
Karlovca, preko Zagreba do Vara`dina i oko 1/5 pu~anstva NDH. Optu`be i
svaqivawe sveop{e krivwe na Hrvate i muslimane za sva zla i stradawa Srba tijekom rata imala su za ciq stalno motivirawe ~etnika u vr{ewu kazni,
tj. zlo~ina genocida prema wima, {to Draà jasno kaè u svojoj Instrukciji
Nakon Draè, evo jo{ jednog ~etni~kog mudraca: Vuka{in Mar~eti}, zapovjednik ~etni~kog odreda Mawa~a, na konferenciji tamo{wih ~etni~kih
odreda 7. 6. 1942. izjavquje: ...Smatram da su Bosna i Srbija jedna zemqa i nadam se da }emo iz Bosne o~istiti sve {to nije srpsko. Jo{ neposredniji je
Milan [anti}, jedan od ~etni~kih vo|a. On u svome govoru, krajem srpwa
1942. u Trebiwu, izjavquje da je ciq ~etni~kog pokreta uspostava Velike Srbije kako ju je odredio Draà, te da te srpske zemqe moraju biti o~i{}ene
od katolika i muslimana. U wima }e ìvjeti samo Srbi. ~i{}ewe }e se provesti temeqito. Sve }emo ih potisnuti i uni{titi bez izuzetaka i bez saàqewa. To }e biti polazna ta~ka na{eg oslobo|ewa (Zdravko Dizdar, isto
djelo, str. 29).
Re~eno smo naveli kako bismo danas lak{e razumjeli [e{eqa i bratiju,
vjerne u~enike i sqedbenike Draìne ravnogorske ideologije, koji bi nastavili prekrajati granice tamo gdje je Milo{evi} stao. Kako bi opravdali teritorijalna posezawa, ideolozi velikosrpstva su u politiku unositi rezultate istraìvawa srpske znanosti o tome gdje sve Srbi ìve, koje sve narode
i narodnosne skupine vaqa jednostavno ukqu~iti u srpski etnos i osvajawa
prikazati kao oslobo|ewe, sjediwewe ili nacionalno osvje{}ivawe dijelova srpskoga naroda (S. @uqi}, isto djelo, str. 225).
775
U zakqu~ku svoje kwige prof. dr @uqi} pi{e: Srpski je etnos preuzak

okvir za velikosrpstvo, kako ga je izwedrio srpski nacionalni utopizam 19.
stoqe}a, a preuzeli i pro{irili wegovi sqedbenici potkraj 20. stoqe}a.
Bilo bi pogre{no ustrajati na mi{qewu da u srpskom narodu nije bilo, i da
nema, qudi koji su se zalagali, i koji se zalaù za realnu srpsku politiku koja bi se uklapala u op}e europske politi~ke tokove suìvota i razvitka. Vaqa o~ekivati da }e te snage jednom ipak, dovoqno trajno, prevladati, kako bi
se velikosrpstvo kao politi~ki pokret i jednom narodu nametnuti svjetonazor, svrstalo u povijesni razdjel europske civilizacije.
Me|utim, jo{ }emo pri~ekati na takve srpske politi~are, a koji bi imali podr{ku glavnine srpskoga naroda. Na predizbornim mitinzima mogli
smo vidjeti likove kako ispijaju brqu iz boca ukra{enih likom Ratka Mladi}a i drugih srpskih juna~ina. Mladi}ev i Karayi}ev duh, rakijetina i sve
{to u to spada nisu ulaznica za uqu|eni svijet. [e{eq i Milo{evi} su u
Hagu, ali vi{emilijunska brojka malih [e{eqa i Mladi}a poruka je srpskim susjedima da s velikosrbima svi ra~uni jo{ nisu izmireni.
Ko su stari usta{ki saveznici vidi se iz antrfilea Lo{ razvoj doga|aja.
Da su veliki problemi na vidiku, kazuju i prve reakcije kosovskih politi~kih ~elnika na rezultate izbora u Srbiji. Ibrahim Rugova u intervjuu za
pri{tinski Radio Blue Sky rekao je kako pobjeda radikala u Srbiji predstavqa pote{ko}u za uspostavu dobrosusjedskih odnosa Kosova i Srbije... pokazuje kakvim je rje{ewima sklon srpski narod, odnosno srpski mentalitet
u sada{woj fazi.
Mimoza Kusari, glasnogovornica kosovske vlade, ocijenila je kako je pobjeda radikala dokaz da je demokracija u Srbiji i daqe vrlo nestabilna i bez
pomaka. Potpuno opre~no stajali{te iznio je jedan od vo|a kosovskih Srba,
Gojko Savi}, ~lan predsjedni{tva Skup{tine Kosova, koji tvrdi kako }e pobjeda radikala sprije~iti fizi~ku podjelu Kosova od Srbije.
Uspjeh radikala predstavqa lo{ razvoj doga|aja za regiju, ocijenio je pak
u Pri{tini predsjednik Skup{tine Kosova Neyat Daci. Ovi izbori }e dovesti Srbiju u granice koje zasluùje. To je nastavak politike koja je ve} dosta reducirala granice Srbije, kazao je Daci. On se nada kako }e demokratske snage u Srbiji na}i snage i radikale i Milo{evi}evske snage poslati u
Hag ili u oporbu.
Za{to se odugovla~i sa po~etkom su|ewa u Hagu, poku{ava da odgonetne
tekst objavqen pod naslovom Pritvor poput prave kazne u Vestima od 10.
januara 2004. godine. Zakqu~ak vi{e sagovornika je jedinstven, krivica je u
Tuìla{tvu, {to implicira niz zakqu~aka politi~ke prirode.
Pritvorenici u [eveningenu ~ekaju i po nekoliko godina na po~etak su|ewa pred sudijama Ha{kog tribunala.
Pritvorenik sa najduìm staòm je Mom~ilo Kraji{nik, kojem posle
tri godine i osam meseci su|ewe jo{ nije po~elo. Milan Marti}, biv{i
predsednik biv{e Republike Srpske Krajine, u [eveningenu je od maja 2002.
776
godine. Na su|ewe ~ekaju i Milan Milutinovi}, Nikola [ainovi} i Dragoqub Ojdani}, koji se nalaze na zajedni~koj optu`nici, Vojislav [e{eq, koji je dobrovoqno oti{ao u Hag krajem februara pro{le godine, Vukovarska
trojka, Jovica Stani{i}, biv{i {ef DB i Franko Simatovi}, biv{i {ef
specijalnih jedinica.
Svi ovi predmeti nalaze se u takozvanoj pretpretresnoj fazi, nakon koje
dolazi glavni pretres, odnosno su|ewe. Me|utim, Borivoje Borovi}, branilac Miroslava Radi}a, obja{wava da se podizawe optu`nice pred Ha{kim
tribunalom razlikuje od ovda{we pravne prakse, pa je otuda i period koji
pro|e od optu`nice do po~etka su|ewa mnogo duì.
Podizawe optu`nice u pravu koje primewuje sud u Hagu ozna~ava da je po~ela istraga, za razliku od na{e prakse, gde se optu`nica podiè kada je istraga potpuno zavr{ena. Sa druge strane, specifi~nost suda je da sudsko ve}e ima pravo da ad hok mewa pravila postupka, pa ne postoje zakonski rokovi u kojima se mora okon~ati pretpretresna faza ili prepreka na pravo sudskog ve}a da prolongira po~etak su|ewa kaè advokat Borovi}.
U slu~aju Miroslava Radi}a, koji je u pritvoru oko osam meseci, Borovi}
kaè da o~ekuje da }e istra`ni postupak biti zavr{en u junu ove godine i da
}e relativno brzo posle hap{ewa wegovog klijenta po~eti su|ewe.
Za razliku od Radi}a, osobe koje su na optu`nici sa drugim qudima imaju
vi{e komplikacija. To se desilo Mom~ilu Kraji{niku, biv{em predsedniku Skup{tine RS, koji je bio na zajedni~koj optu`nici sa Biqanom Plav{i}. Ona je u me|uvremenu promenila iskaz i priznala krivicu.
Sud u takvim situacijama ~esto odugovla~i. To pre svega poti~e od Tuìla{tva, ali se takvoj praksi priklawa i sud kaè Borovi}.
Sli~na sudbina o~ekuje i Nikolu [ainovi}a, biv{eg premijera Srbije,
jer prema re~ima wegovog branioca, advokata Tome File, su|ewe ne}e po~eti pre prole}a 2005. godine. [ainovi} je u [eveningenu od maja 2002. godine.
Prema posledwim izjavama iz Haga, ne o~ekujem po~etak su|ewa pre prole}a slede}e godine. Odavno smo prestali da dobijamo bilo kakve nove ~iwenice vezane za taj predmet kaè advokat Fila.
On smatra da se ~eka na zavr{etak procesa Slobodanu Milo{evi}u, pa da
po~ne su|ewe wegovom klijentu.
Vesti, od 11. januara 2004. godine, donose informacije o novim kr{ewima qudskih prava u Hagu pod naslovom Zabraweno telefonirawe [e{equ
i Milo{evi}u.
Zamenik sekretara Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine na prostoru biv{e SFRJ, David Tolbert, doneo je dve nove odluke u pogledu prava na komunikaciju Vojislava [e{eqa i Slobodana Milo{evi}a. Odluke su obojici
optuènih uru~ene u petak.
Ove odluke izdate su u vezi s odlukama, koje je zamenik sekretara tribunala izdao 11. decembra pro{le godine, u pogledu prava pritvorenika Me|unarodnog suda da koriste pravo na komunikaciju u svrhu vo|ewa politi~kih
kampawa u medijima. Prilikom izdavawa nove odluke i telefonskim re777
strikcijama, zamenik sekretara uzeo je u obzir da je Vojislav [e{eq ve} ranije prekr{io zabranu komunikacije s medijima. Stoga je odlu~io da se u periodu od 30 dana, od 10. januara 2004. primewuje mera po kojoj se zabrawuje svaka telefonska komunikacija optuènog i drugih osoba, izuzev sa pravnim savetnikom, diplomatskim ili konzularnim predstavnicima.
U pogledu Slobodana Milo{evi}a, zamenik sekretara uzeo je u obzir da
}e aktivnosti u postizbornom periodu verovatno dovesti do toga da politi~ka stranka i pristalice optuènog zatraè wegovo daqe angaòvawe u postizbornim politi~kim aktivnostima i da velika pa`wa medija i izve{taji o tome da je optuèni u poziciji da bez pote{ko}a pomaè postizborne aktivnosti, za posledicu imaju podrivawe mandata Me|unarodnog suda, kaè
se u saop{tewu Tribunala, koji je, po istoj ta~ki pravilnika kao i Vojislavu [e{equ, Milo{evi}u produìo odluku o ograni~enoj komunikaciji za
narednih mesec dana.
Hrvatski Jutarwi list, u izdawu od 11. januara 2004. godine, tako|e donosi informaciju o zabrani telefonirawa koju su svojim `rtvama nametnuli ha{ki gestapovci. Ova vest je o~igledno obradovala usta{kog saradnika
iz Beograda Jovicu Trajkovi}a, koji zlurado isti~e slede}i podnaslov: Biv{i vo`d i vojvoda ne}e mo}i biti u vezi sa svojim strankama u Srbiji, ni s
bli`wima, nego samo s braniteqima i konzularnim slu`benicima.
Zamjenik tajnika Ha{kog tribunala David Tolbert naloìo je produètak ograni~ewa telefonskog komunicirawa toj dvojici pritvorenika, koje
im je bilo izre~eno 11. prosinca pro{le godine, nakon {to su se ~estim telefonskim javqawima aktivno ukqu~ivali u predizbornu kampawu u Srbiji. Wihove su ih stranke [e{eqeva Srpska radikalna stranka (SRS) i Milo{evi}eva Socijalisti~ka partija Srbije (SRS) bile postavile za nositeqe listi kandidata za Skup{tinu Srbije, i te su liste ostvarile zamjetan
uspjeh radikali su dobili najvi{e glasova i osvojili tre}inu od ukupnog
broja mandata, a socijalisti su s osam posto glasova znatno nadma{ili ve}inu predizbornih prognoza.
Tolbert se u slu~aju Milo{evi}a vodio procjenom da }e aktivnosti u postizbornom razdobqu vjerojatno dovesti do toga da politi~ka stranka i prista{e optuènog zatraè wegovo daqwe angaìrawe u politi~kim aktivnostima u Srbiji, u vezi s rezultatima parlamentarnih izbora odrànih 28.
prosinca 2003. godine. Tolbert je, pri odlu~ivawu o [e{equ, imao na umu
da je taj ~etni~ki vojvoda ve} prekr{io prethodno ograni~ewa prava na telefonirawe.
Dok zabrana bude na snazi, biv{i srbijanski i jugoslavenski predsjednik,
te wegov ratni drug i najdraì opozicionar, mo}i }e komunicirati samo
sa svojim pravnim savjetnicima te diplomatskim i konzularnim predstavnicima. To zna~i da Milo{evi} ne}e mo}i nazvati niti svoju suprugu Mirjanu
Markovi}, koja je se sa sinom Markom i wegovom obiteqi od sudskih istraga
u Srbiji sklonila vjerojatno u Rusiju.
778
Jutarwi list, od 12. januara 2004. godine, jedva je do~ekao da objavi izve{taj sa su|ewa za ubistvo Zorana \in|i}a u kojem je, naravno, za sve kriv
Vojislav [e{eq. Kriv je i za mnogo vi{e, kako kaù Hrvati i svedoci bednici. Naslov je potpuno sumanut: Vukojevi}: [e{eq je naredio ubojstvo
\in|i}a.
Zoran Vukojevi} Vuk, biv{i zemunski policajac i {ef osigurawa ubijenoga mafija{a Du{ana Spasojevi}a [iptara, koji }e se na su|ewu ~lanovima zemunskog klana pojaviti kao svjedok suradnik, izjavio je u istrazi da je
~etni~ki vojvoda Vojislav [e{eq, prije odlaska u ha{ki pritvor, zatraìo
od [iptara da ubije Zorana \in|i}a i ministra obrazovawa Ga{u Kneèvi}a koji je svojedobno [e{equ dao otkaz na fakultetu, objavio je beogradski dnevni list Centar.
ôvjek za kontakt izme|u [e{eqa i Spasojevi}a bio je novinar Gradi{a
Kati} koji je Vukojevi}u navodno i rekao to {to on sada govori.
Kati} je preda mnom rekao da je bio kod [e{eqa i da mu je ovaj rekao kako sada, kad on ide u Hag, treba ubiti \in|i}a i Kneèvi}a. Ne sje}am se
imena tre}e osobe ~ije je ubojstvo [e{eq traìo rekao je Vukojevi} istraìteqima.
Spasojevi}ev odgovor glasio je: Nema problema, zavr{it }emo to. Navode}i dijelove iz zapisnika sa saslu{awa Vukojevi}a, list prenosi da su se
[e{eq i Spasojevi} upoznali 1997. godine, kada su radikali preuzeli vlast
u Zemunu. Zahvaquju}i wima, odnosno [e{equ, Spasojevi} je tada kupio zemqi{te u [ilerovoj ulici gdje je sagradio svoj zamak u koji su dolazili
mnogi iz biv{e i sada{we vlasti. [iptar je [e{equ darovao novi pajero
yip i osobno mu u zemunskoj op}ini predao kqu~eve vozila. [e{eq je, prema Vukojevi}evoj izjavi, od Spasojevi}a traìo da wegovi qudi bace bombu
na fotokopiraonicu jednog Hrvata, preko puta op}ine u Zemunu, koji je neprestano prozivao [e{eqa i bio jedan od onih koji su u Zemunu pokretali
demonstracije protiv radikala.
Na krajwe neupadqivom mestu, izme|u reklama, hrvatski Ve~erwi list
objavquje demant pod naslovom La`ne glasine o smrti [e{eqa. Vest je objavqena 21. januara 2004. godine.
Glasnogovornik Ha{kog suda Yim Lendejl demantirao je ju~er glasine da
je Vojislav [e{eq umro u pritvoru u [eveningenu.
To je apsolutno neto~no. [e{eq je ìv i zdrav. Cijeli dan me zovu novinari iz Beograda zato {to su ~uli da je mrtav. Nije se ubio i nije umro
kazao nam je Lendejl. Me|u novinarima pojavile su se dvije neprovjerene informacije. Prema jednoj, [e{eq je umro prirodnom smr}u, a prema drugoj je
po~inio samoubojstvo u zatvorskoj }eliji. Ni jedno ni drugo nije to~no, a tko
je i za{to pro{irio te glasine, nije poznato. Mo`da se mogu povezati s trenuta~nim poslijeizbornim previrawima u Srbiji.
Zagreba~ki Globus, od 23. januara 2004. godine, potvr|uje da Hrvati pomno prate karijeru dr Vojislava [e{eqa, ~ak i onu {ahovsku. Naravno, tekst
je filovan gomilom laì i informacija, koje je autor Vlado Vuru{i} vero779
vatno sam izmislio. To se vidi ve} u samom naslovu: Karpov u okupiranom je

Vukovaru ~esto igrao {ah, a partner mu je bio Vojislav [e{eq. Naravno da
je ovaj me~ odigran u Zemunu, ali ne zna~i da se jednog dana u skoroj budu}nosti ne}e igrati i u Vukovaru.
Biv{i svjetski {ahovski prvak Anatolij Karpov zainteresiran je za ulagawe u Hrvatskoj, odnosno za kupwu hotela Krvavica na Makarskoj rivijeri, biv{eg vojnog odmarali{ta, koje bi preuredio za odràvawe dje~ijih {ahovskih olimpijada. Vijest sama po sebi ne bi bila ~udna da nekada{wi qubimac sovjetskog vo|e Leonida Iqi~a Bre`weva prije nepunih desetak godina prema Hrvatskoj nije gajio druk~ije sklonosti. Naime, razbuktavawem
rata na podru~ju biv{e Jugoslavije, Anatolij Karpov je, kao istaknuti predstavnik komunisti~ko-patriotskih snaga Rusije, ~iji je predstavnik bio i
u Dumi, postao u tom ratu propagandnom maskotom velikosrpskih snaga. U
vrijeme rata Anatolij Karpov ~esto je boravio u Srbiji gdje je izraàvao neskrivenu podr{ku napa}enom srpskom narodu u wegovoj pravednoj borbi.
A vrhunac wegove aktivnosti svakako je bio i vi{ednevni boravak u okupiranom Vukovaru, gdje je odigrao simultanku te bio najdraì gost tada{wih lidera tzv. SAO Krajine. Osim toga, kako navode srbijanski mediji,
Karpov je u lipwu 1997. godine jedva izbjegao remi u me~u s ~etni~kim vojvodom i sada{wim ha{kim uznikom Vojislavom [e{eqem.
Osim toga, Karpov je u trenutku kada su mnogi svjetski {ahisti, poput
svjetskog prvaka Garija Kasparova, iz solidarnosti igrali za {ahovski klub
Bosna iz Sarajeva, predvodio prvu plo~u zemunskog kluba Agrouniverzal,
koji je financirala [e{eqeva Radikalna stranka. Klub je vodio Dimitrije Bjelica, otac najpoznatije salonske srbijanske ultranacionalistice Izidore Bjelice. Karpov je bio aktivni sudionik ruskih politi~kih zbivawa
po~etkom devedesetih, kada je wegovo {ahovsko suparni{tvo s Garijem Kasparovim poprimalo politi~ke dimenzije, jer je Karpov predstavqao retrogradne komunisti~ke snage, dok je Gari Kasparov bio na strani radikalnih
demokrata, te je bio i jedan od prvih velikih i zna~ajnih qudi iz Rusije koji
su glasno progovorili kako se radi o agresiji na Hrvatsku i BiH.
Zanimqivo je da je prije nekog vremena jedan hrvatski tjednik objavio promotivni intervju s Anatolijem Karpovom bez postavqawa neugodnih i kompromitiraju}ih pitawa o wegovu boravku u okupiranom Vukovaru. Osim toga, Karpov je, kaù neki boqe obavije{teni izvori, za svoju investicijsku ponudu u Makarskoj dobio i podr{ku predsjednika Stipe Mesi}a.
Nije na odmet spomenuti da Anatolij Karpov èli investirati u Makarsku, gdje ve} godinama Gari Kasparov dolazi na odmor i pripreme, te ima namjeru kupiti ili sagraditi ku}u. Ho}e li se {ahovsko-politi~ki sukobi i
nadmetawe dvojice ruskih {ahista prenijeti i na jadransku obalu?!
[e{eq na majicama, Slobu jo{ {iju je naslov izve{taja od 28. januara
2004. godine, kojim Vesti poku{avaju da iz neobi~nog ugla osvetle konstitutivnu sednicu parlamenta Srbije.
780
Mnogo zanimqivije od samog toka konstitutivne sednice Skup{tine Srbije bilo je po hodnicima i kuloarima u zgradi srpskog parlamenta. Iako nije narodni poslanik, lik Vojislava [e{eqa bio je vi{e nego prisutan na ju~era{woj sednici Skup{tine. Zato su se pobrinuli poslanici SRS-a, koji
su ispod svojih elegantnih odela i kompleta obukli bele majice sa likom
predsednika svoje stranke.
Za razliku od wih, poslanici SPS-a nisu ni na koji na~in pokazali solidarnost sa svojim predsednikom i nosiocem liste Slobodanom Milo{evi}em. Na na{e {aqivo pitawe gde su wima majice, potpredsednik SPS-a
Milorad Vu~eli} u istom tonu nam je odgovorio da se jo{ {tampaju.
Na konstataciju da }emo se ponovo druìti sa nekada{wim vi|enijim narodnim poslanicima, svojevremeno potpredsednik Skup{tine Vojislav Mihailovi}, rekao je da }e druèwe trajati tri dana do kraja mandata. Iako nije bio na dogovoru oko nastavka sednice Skup{tine, Tomislav Nikoli} je
pecnuo svoje kolege iz drugih tabora rekav{i da se ni{ta ne}e odlu~iti
pre 21. februara, dok Boris Tadi} ne bude izabran za predsednika DS-a.
S druge strane, ~ari skup{tinskog restorana, zbog brojnih obaveza, novi poslanici u parlamentu Srbije ju~e nisu stigli da upoznaju, {to se ne bi
moglo re}i za brojne predstavnike medija, koji su po obi~aju redovni gosti.
Pod naslovom Srpski parlament i daqe bez predsjednika, zagreba~ki
Ve~erwi list izve{tava sa sednice Skup{tine Srbije. Tekst je objavqen
28. januara 2004. godine i, naravno, dopisnik Robert Valdec nije mogao da ga
zavr{i a da ne spomene dr [e{eqa.
Prva sjednica novoga srpskog parlamenta ju~er je prekinuta i odgo|ena za
petak, jer zastupnici nisu izabrali novog predsjednika. Nakon {to su verificirani mandati zastupnika, na dnevnom redu sjednice, kojom je predsjedavao najstariji zastupnik, Velimir Simonovi} (DSS), zastupnici su glasovali izme|u dva kandidata Dragana Mar{i}anina iz DSS-a, koji je dobio 107
glasova, te za Gordanu Pop Lazi}, zastupnicu Srpske radikalne stranke, ~iji su ~lanovi na konstituiraju}u sjednicu parlamenta do{li prikladno odjeveni u majice s likom svoga predsjednika, ha{kog zatvorenika dr Vojislava
[e{eqa. G. Pop Lazi} dobila je 80 glasova, a kako je za izbor nu`no dobiti
125 glasova, odnosno natpolovi~nu ve}inu, nijedan kandidat nije izabran i
srpski je parlament i daqe bez predsjednika. Za DSS-ova kandidata glasovali su ~lanovi koalicije DSS, G-17 plus i SPO/NS, radikali su glasovali za
svoju zastupnicu, a od glasovawa su se suzdràli zastupnici DS-a i Milo{evi}eva SPS-a.
Neizbor Gordane Pop Lazi} ~elnici radikala objasnili su stvarawem
neprincipijelne koalicije protiv radikala, dok je neizbor Mar{i}anina
rezultat propalih pregovora predstavnika stranaka tzv. demokratskog bloka. Prema Poslovniku, cijela procedura izbora predsjednika parlamenta
morat }e se, nakon dodatnih pregovora, ponoviti, a postoji mogu}nost da se
izbor parlamentarnih tijela odga|a sve do sredine veqa~e, kad bi trebao biti odràn op}i sabor DS-a. Nepristajawe, s jedne strane, vodstva te stranke
781
da podrì koaliciju u kojoj sama ne bi sudjelovala, a s druge upornost Ko{tunice da ne koalira sa DS-om, glavni su razlog blokade rada parlamenta, ali i
neformirawa Vlade Srbije. No pravi pregovori tek po~iwu, a nastavqeni su
i sino}. Najvi{e mandata u parlamentu (82) ima Srpska radikalna stranka.
Demokratska stranka Srbije ima 53 mandata, a Demokratska stranka 37
mandata, od ~ega po pet pripada Demokratskom centru i Gra|anskom savezu
Srbije. Slijedi G-17 plus Miroquba Labusa sa 34 zastupni~ka mjesta. Koalicija Srpskog pokreta obnove Vuka Dra{kovi}a i Nove Srbije Velimira
Ili}a ima 22 mandata, isto koliko i Socijalisti~ka partija Srbije Slobodana Milo{evi}a. Ha{ki optuènici Vojislav [e{eq i Slobodan Milo{evi} nisu na listama zastupnika svojih stranaka koji }e u}i u parlament.
Pod naslovom Nisam kriv, ali sam izdrào, frankfurtske Vesti, 30.
januara 2004. godine, donose reportaù o povratku ku}i ha{kog su`wa Sime
Zari}a. Iako ponovo u porodi~nom krugu, Zari} ne krije svoje ogor~ewe, a
jedine lepe re~i ima za one koji su ostali u tamnici.
Ovo je veliki trenutak u mom ìvotu. Qudi ne znaju ceniti koliko je
sloboda velika. Sre}an sam jer sam ponovo me|u svojom decom, majkom, suprugom, rodbinom i prijateqima. Zasluìo sam slobodu. Ali sam pun gor~ine
zbog nepravde koju mi je naneo Ha{ki tribunal kazniv{i me sa {est godina
zatvora politi~kom, a ne krivi~nom presudom. îtav ìvot }u poku{avati
da dokaèm da nisam kriv, a to ne moram pred mojim [am~anima rekao je ju~e vidno uzbu|en Simo Zari} za Vesti, neposredno po dolasku u rodni grad.
Se}awa naviru:
Zatvorska zajednica podse}a na vojni~ki ambijent. Tamo se sve zaboravqa, mewaju se pogledi. Uvek sam uvaàvao qude, bez obzira na nacionalnu i
versku pripadnost. Druèwe sa svim zatvorenicima je normalno. Imao sam
svoj recept kako da te{ke trenutke podnesem. îtao sam, pisao, vodio dnevnik. Skoro svakodnevno smo se druìli Kraji{nik, Mladen Naletili} Tuta, [e{eq, Marti} i ja u jednoj normalnoj, drugarskoj atmosferi. Milo{evi} je bio u drugoj zgradi, ali smo ~esto kontaktirali, razgovarali o svemu.
I o pitawima za koja mi kaèmo da su sporedna u ìvotu pri~a Zari}.
Nedavno se iz Haga vratio i Milan Simi}, a kaznu zatvora izdràvaju
[am~anin Stevan Todorovi}, osu|en na deset godina, Miroslav Tadi} na
osam, i Blagoje Simi} osu|en na 17 godina zatvora.
U procesu koji je vo|en protiv nas bio je i ~asni sudija Linkoln, koji je
za Miroslava Tadi}a i mene traìo osloba|aju}u presudu. Moja kwiga, napisana u zatvoru, u{la je u proces kao dokazni materijal, ali nije protuma~ena
najboqe. U woj sam rekao jednu veliku ratnu istinu, koju oni u delivima nisu
prihvatili kaè Zari}.
Telefoni u domu Zari}a zvone neprestano. Ku}a je puna sveta. Simo kaè
da mu je veoma va`no {ta wegovi [am~ani misle o wemu.
Da sam ja ratni zlo~inac, ne bih doìveo {to sam danas doìveo u rodnom gradu. Ponosan sam na svoju suprugu Fatimu, sina Mirela, ostalu decu,
majku... Ponovo }u biti isti Simo Zari} kao i pre rata, kakvog me svi pozna782
ju kaè biv{i ha{ki zatvorenik zadovoqan {to je kona~no u zagrqaju najdraìh i svojih sugra|ana.
Na istoj stranici Vesti objavqen je i ~lanak Kajawe iz li~nog interesa, u kojem Zdenko Tomanovi} ocewuje sramno pona{awe Milana Babi}a.
Zdenko Tomanovi}, pravni savetnik Slobodana Milo{evi}a, smatra da je
priznawe biv{eg predsednika RSK, pred Ha{kim tribunalom, Milana Babi}a, da je kriv za progon nesrba na rasnoj, verskoj i politi~koj osnovi kajawe iz li~nog interesa.
Veliko je pitawe, koliki je moralni i pravni doma{aj priznawa i kajawa koje se daje iz li~nog interesa. Mislim da je ovo priznawe ve}i greh nego
greh zbog koga se on kaje, izjavio je Tomanovi} za Gra|anski list.
On tvrdi da progon nesrba na rasnoj, verskoj i politi~koj osnovi, koji je
priznao Babi}, nije genocid.
Progon je zlo~in protiv ~ove~nosti. Progon na diskriminatorskoj
osnovi predstavqa jedan oblik ratnih zlo~ina protiv ~ove~nosti, dok je genocid posebno krivi~no delo kaè Tomanovi}, napomiwu}i da }e Babi}evo priznawe uticati na proces pred Me|unarodnim sudom pravde, gde Hrvatska i BiH od Jugoslavije, odnosno SCG, zahtevaju ratnu od{tetu.
Izve{taje na temu Haga, Vesti zaokruùju ~lankom Majstor i {egrt
zlo~ina, u kojem je sublimirano likovawe hrvatske {tampe povovom Babi}eve izdaje.
Zagreba~ki dnevni list Vjestnik u ju~era{wem komentaru povodom priznawa krivice Milana Babi}a u Hagu, navodi da to priznawe, bez obzira {to
se radi o dilu, mnogo zna~i.
U tekstu pod naslovom Majstor i {egrt zlo~ina, autor Jurica Korbler
pi{e da je Milan Babi} jedan iz plejade onih koje je Beograd instrumentalizovao i namenio mu, prema ta~no smi{qenom scenariju, ulogu trojanskog
kowa u Hrvatskoj.
Babi}evi saradnici, koje komentator naziva opskurnim likovima iz okoline Knina maltretirali su Hrvate mesecima, postavqali balvane, onemogu}ili normalan ìvot i napravili uvertiru za krvari rat u Hrvatskoj.
Nakon Babi}evog priznawa vi{e ni{ta, pa ni u Hagu, ne moè biti onako kako je dosad bilo, isti~e se u komentaru i ocewuje da otpada svaki poku{aj da se Oluja prikaè kao operacija etni~kog ~i{}ewa, zato {to je Babi} priznao da je proterao Hrvate, razorio im imovinu, uni{tavao grobqa i
crkve.
Globus, od 6. februara 2004. godine, donosi ~lanak pod naslovom [e{eq: [to me, bre, Ko{ta ne brani, u kojem je ime predsednika Srpske radikalne stranke istaknuto u naslovu, iako se radi o anegdoti koja nije su{tina ~lanka.
Doris Ko{ta, splitska odvjetnica poznata po zastupawu, a potom i sporu
s nogometnim klubom Hajduk, uz zagreba~kog odvjetnika @eqka Oluji}a, koji je {ef braniteqskog tima, upustila se u obranu Ivice Raji}a, prvog Hrvata kojeg je Tuìteqstvo suda optuìlo za ratni zlo~in, a koji se potom punih
osam godina krio pod la`nim identitetom.
783
Od lipwa pro{le godine, kada je izru~en sudu, Raji} je u pritvoru u [eveningenu, a tek se proteklog ~etvrtka imao prilike izjasniti kako se ne osje}a krivim po svih 15 to~aka optu`nice kojima ga Tuìteqstvo tereti za
stradawa civila u sredwobosanskom Stupnom Dolu.
Atraktivna splitska odvjetnica i u najzahtjevnijem zadatku u karijeri, barem zasad, iznimno se dobro snalazi. Barata podacima, spremno }e pojasniti
sve elemente slu~aja kojim se bavi.
Ma, ja zapravo imam tremu, priznala je Doris Ko{ta.
Odmah po slijetawu wihova zrakoplova na zra~nu luku [ipol nedaleko od
Amsterdama, Ko{ta i Oluji} jurili su u [eveningenski pritvor, u dogovoreni posjet Raji}u. U moru bezli~nih birokrata i uniformiranih gromada,
~ija lica svakodnevno gledaju, lik Doris Ko{te zatvorenicima se vjerojatno
~inio kao ukazawe.
Je li, bre, a {to ne bi ona i mene branila? navodno je samo jedna od slobodnijih opaski na ra~un hrvatske odvjetnice koje se nije libio pred svima
izre}i Vojislav [e{eq, a srce je pri pogledu na Doris zaigralo i Slobodanu Milo{evi}u.
Ko{ta nam pri~a kako je Raji} psihofizi~ki dobro, kako im to, kao wegovoj obrani, iznimno puno zna~i, jer je va`no da sura|uju, kako mnogo ~ita kwige, radi na sebi, odlazi u teretanu...
Dok ~ekamo da hrvatski braniteqski dvojac zavr{i posjet svojem klijentu u pritvoru, doznajemo i Kako je upravo u tijeku pripremawe soba za nove
zatvorenike ~iji se dolazak uskoro o~ekuje. Cijeli odnos Tuìteqstva i
obrane zapravo je bitka Davida i Golijata i to nitko ne zna dok se u to ne upusti, pomalo je ogor~ena Ko{ta. Braniteqski timovi imaju pet, {est ~lanova, u na{em slu~aju, eto, samo smo @eqko i ja. S druge, pak, strane imate cijeli mehanizam, Tuìteqstvo koje ima stotine djelatnika, govori.
Na kraju razgovora Raji}eva je odvjetnica iznijela kritike na ra~un dràve koja ima neravnopravan odnos prema ha{kim optuènicima. Sasvim je neprihvatqivo, kaè, da nekima kompletnu obranu i sve tro{kove obiteqi
snosi dràva, dok neki na to ne mogu ni pomi{qati.
Ne treba dvaput poga|ati da Ko{ta i Oluji} pritom misle na obranu Tihomira Bla{ki}a.
Reakcije srpskih radikala na uskra}ivawe telefonskih razgovora dr [e{equ, objavqene su u Vestima od 11. februara 2004. godine. Pod naslovom
Milo{evi} i [e{eq i daqe bez telefona najvi{e prostora dobila je izjava Tomislava Nikoli}a.
Zamenik sekretara Ha{kog tribunala produìo je odluku o ograni~enim
komunikacijama Slobodanu Milo{evi}u i Vojislavu [e{equ za jo{ 30 dana, po~ev od ju~e, saop{teno je u Hagu.
Sekretarijkat Tribunala tre}i put produàva odluku kojom su biv{em jugoslovenskom predsedniku i lideru Socijalisti~ke partije Srbije, kao i
predsedniku Srpske radikalne stranke ograni~eni telefonski razgovori i
posete. Odluka je prvi put donesena na po~etku izborne kampawe u Srbiji u
decembru pro{le godine.
784
Zamenik predsednika SRS-a Tomislav Nikoli} izjavio je ovim povodom

za Vesti da se radi o nezamislivom potezu Tribunala kojim niko ni{ta ne
moè da dobije.
Podse}awa radi, [e{eq se nalazi u pritvoru, a ne u zatvoru, i nije osu|en ve} je samo optuèn. Wemu su uskra}ena prava koja imaju osu|enici za najteà krivi~na dela rekao je Nikoli}. Ne znam zbog ~ega je ta zabrana produèna, verovatno ~ekaju da se formira nova vlada. Radi se o psihi~koj torturi, ali ja ne brinem mnogo, jer }e [e{eq sve to da izdrì.
Potpredsednik skup{tine Udruèwa Sloboda Uro{ [uvakovi} je rekao da se radi o jo{ jednoj skandaloznoj odluci.
Vesti, od 13. februara 2004. godine, donose kratak izve{taj sa slave srpskih radikala pod naslovom Prvi put bez [e{eqa.
Srpska radikalna stranka proslavila je ju~e svoju slavu Sveta tri jerarha, ali ovoga puta bez svog predsednika Vojislava [e{eqa, koji se od 24. februara nalazi u pritvoru Ha{kog tribunala.
Prvi put u ulozi doma}ina goste je do~ekao i pozdravio Tomislav Nikoli}, zamenik predsednika SRS-a.
Slavimo sa nadom da }emo slede}e godine biti zajedno rekao je
Nikoli}.
U liku Vuka Dra{kovi}a hrvatski dopisnici iz Beograda uvek imaju zahvalnog sagovornika koji }e rado izjaviti ono {to prija wihovim u{ima. Tako je bilo i u intervjuu koji je objavqen 14. februara 2004. godine u Magazinu, pod naslovom @elim kao nekad sjesti u auto i oti}i u Zagreb. I da
ostane, tamo gde mu je i mesto, dodao bi prose~ni srpski ~italac. Intervju je
uradio beogradski saradnik Tiska Jovica Trajkovi}.
êlnik Srpskog pokreta obnove i poznati srbijanski romansijer Vuk
Dra{kovi}, nekada jedan od najè{}ih nacionalista, sada vatreni jugonostalgi~ar, sru{io je jo{ neformiranu vladu Vojislava Ko{tunice, odbiv{i u wu u}i ako je podrì Milo{evi}eva Socijalisti~ka partija Srbije.
Tako je, ~ini se, postalo gotovo posve izvjesno da su novi op}i izbori neminovnost.
Bili ste najkonstruktivniji u pregovorima o sastavqawu nove vlade. Bili ste spremni sloìti se sa svim, samo da se ona konstituira. Kako je do{lo
do zaokreta?
Nikakvog zaokreta nema. Pri~e o tome su nepo{tene. Ni u primisli mi
nije bila ideja da }u biti u vladi koju }e podràti Slobodan Milo{evi}, odnosno stranka na ~ijem je on ~elu.
Kako ste se onda sloìli da se uz pomo} te iste stranke konstituira parlament?
Prije odlaska u SAD na molitveni doru~ak rekao sam da je sramota
{to je Demokratska stranka odbila glasovati za konstituirawe parlamenta. Jer, parlament nije vlast, ve} dràvna institucija. A Srbija nije imala nijednu legitimnu dràvnu instituciju. U parlament po sili zakona ulaze izabrani zastupnici bez obzira na to kojoj stranci pripadaju. Tako|er
785
sam jasno rekao: kada je vlada posrijedi, kombinacije sa Socijalisti~kom

partijom Srbije Slobodana Milo{evi}a apsolutno ne dolaze u obzir jer
bi to bilo svetogr|e!
Predbacuju vam da ste mi{qewe promijenili nakOn povratka iz SAD-a?
Nikakvog ispirawa mozga u Americi nije bilo, jer sam i tamo uporno ponavqao ovo {to danas govorim. Da su svi, Brisel, Moskva, UN, a ne samo Amerika, na mene vr{ili pritisak, odbio bih podr{ku SPS-u. U ime one desetogodi{we borbe SPO-a protiv antisrpske, antidemokratske politike
Slobodana Milo{evi}a, koji je najve}a nacionalna katastrofa i nesre}a.
Koji je posijao toliko grobova po Jugoslaviji svojom politikom, a ovdje dio
DB-a pretvorio u teroristi~ku organizaciju koja je likvidirala tolike politi~ke protivnike, uglavnom iz SPO-a. Posijao mi je grobove u obiteqi.
Srbiji je potrebna jedna lijeva stranka, ali reformirana, s novim politi~kim programom, koja bi nastavila tradiciju srbijanske qevice koja je bila
~lanica europske internacionale.
Dakle, nemate ni{ta protiv qudi koji su sada u SPS-u, nego samo protiv
Milo{evi}a?
Naravno. Nemaju protiv reformiranog i novog SPS-a ni{ta protiv ni
Brisel ni Va{ington. Cijela Europa i Amerika prihvatili su novi HDZ,
bez Tu|mana. Na isti bi na~in prihvatili reformirani SPS.
Mislite li da Slobodan Milo{evi} i sada, kada mu je zabrawena svaka
komunikacija sa strankom, i daqe rukovodi wome?
Znate, u tursko vrijeme za kr{}ane je najve}a kazna bila da mrtvaca veù za ìva ~ovjeka i tako ga ostave nekoliko dana. SPS je sada privezan uz
politi~kog mrtvaca i serijskog ubojicu. [to }e to SPS-u?
Sve u~estalije se govori o novim izborima zbog nemogu}nosti formirawa vlade. Tko je po vama najve}i krivac {to se ne moè konstituirati izvr{na vlast?
Demokratska stranka. Ko{tunica je napravio najve}i mogu}i iskorak 30.
sije~wa, ponudiv{i DS-u sporazum po kome bi mogao u}i u vladu. âk su im
ponudili mjesto predsjednika parlamenta i v.d. predsjednika dràve. Oni su
to odbili. Nisu mogli podnijeti da Dragan Mar{i}anin, potpredsjednik
Ko{tuni~ina DSS-a, makar i privremeno, obavqa te dvije funkcije.
Nije li ipak rije~ o strahu od prevare, mogu}nosti da se DSS kasnije obra~una s pojedincima iz DS-a, uskra}uju}i im velike ovlasti u vladi?
Ne. Odbili su bez ijednog racionalnog razloga. Posrijedi je samo politi~ka destruktivnost, neodgovornost, sebi~nost. Oni èle Srbiju dràti
kao taoca, kako bi i daqe wihova vlada u ostavci vladala zemqom. Vidjet }emo ho}e li se ne{to promijeniti kada izaberu predsjednika.
Biste li vi u{li u vladu s DS-om?
Mi se za to zalaèmo od po~etka. îni mi se da je nakon izbora u DS-u
22. veqa~e formirawe vlade s wima ~ak mogu}e.
Koliko su po vama izvjesni novi izbori i mogu li [e{eqevi radikali
na wima zbrisati sve pred sobom?
786
Vjerujem da do wih ne}e do}i. [to se radikala ti~e, mogu}e je da zbri{u

sve pred sobom, ali samo u slu~aju da se Srbija ne podsjeti na u~inke te stranke od 1990. do 2000. Oni su tada bili samo smrt, poraz, izbjegli{tvo, izolacija. Oni su bili sramo}ewe Srbije.
Vidite li mogu}nost formirawa bilo kakve vlade s tim radikalima?
Ne, ne, nikako.
Zato {to, poput HDZ-a, nisu promijenili retoriku?
Mislim da se bira~ko tijelo radikala i HDZ-a nije promijenilo. Ali
~ini se da rukovodstvo HDZ-a ne slijedi svoje bira~e, odnosno, razlikuje se
od wih. Ne znam {to gospodin Sanader osobno osje}a, ali cijenim wegovu gestu Za srpski Boì}, to {to su Srbi u{li u tijela vlasti, {to daje izjave da
je hrvatska spremna primiti natrag sve izbjeglice ili nadoknaditi imovinu
onima koji se tamo ne èle vratiti. To su neke stvari koje pozdravqam.
U programu [e{eqevih radikala ostala je linija Karlobag Virovitica.
Jest, kao parola, kao magla. I oni sami u to ne vjeruju. Jednom sam se u izbornoj kampawi na{alio posluìv{i se wihovom parolom da }e, ako oni do|u na vlast, kruh stajati tri dinara. Rekao sam, ho}e, ja im vjerujem, jer }e ga
praviti od bra{na iz Karlovca i Karlobaga.
Ovih dana preure|uje se parlament savezne dràve. Koliko vi vjerujete
u dràvnu zajednicu SCG?
Ako Srbiji krene, vjerujem da }e ta dràva profunkcionirati. Ako Srbija dobije demokratsku vladu, uspostavi partnerske odnose s Europom, kona~no raskrsti s komunizmom. Tada Crna Gora ne}e imati razloga da ode. Takva Srbija }e u kulturno-sportskom smislu ponovo postati svojevrsni Piemont, bar na prostoru biv{e Jugoslavije.
No, realnost je da Srbija i Crna Gora ve} funkcioniraju kao dvije dràve, razli~ita valuta, carina, policija.
Bit }e jedna valuta. To su dvije dràve jednoga naroda u okviru jedne dràve. i {to je u tome lo{e? Na{a nesre}a je {to nismo sa~uvali onu veliku
Jugoslaviju. I nakon Titove smrti.
Po kom konceptu?
Po konceptu konfederacije. Po konceptu dràvne unije. Pod nekom vrstom zajedni~kog dràvnog krova. Pa gdje bi nam onda bio kraj?
Mislite li da je ubudu}e mogu}a barem prisnija gospodarska suradwa.
Evo, Todori} investira u Srbiji, Kari} u Hrvatskoj.
U ekonomsku integraciju vjerujem uz po{tovawe suverenitata dràva
nastalih na prostoru biv{e velike Juge. Osobno bih volio kada bi granice
postojale na mapama, ali ne i u praksi. Kako bismo mogli sura|ivati bez
ograni~ewa na svim podru~jima: ekonomskom, kulturnom, sportskom. @elio
bih opet kao nekada sjesti u auto i oti}i u Zagreb, Split, Skopqe. Vjerujem kako }e na kulturnom i sportskom planu brzo do}i do integracije jer
smo u onoj Jugoslaviji, u hrvatskoj literaturi, kazali{tu, kulturi uop}e,
naprosto imali to~ku uspore|ivawa i, zaboga, natjecawa. Za{to da NINovu nagradu opet ne dobivaju hrvatski pisci. Nekada sam s nestrpqewem
787
grabio svako novo izdawe hrvatskih pisaca. I integracije, za ime boga. Da

to mo`da ne}e {tetiti hrvatskom nacionalnom interesu? Ili srpskom nacionalnom interesu?
Nema sumwe da }e va{a stranka participirati u budu}oj vladi. Kakav je
va{ stav prema onom, za srbijanske politi~are, najbolnijem pitawu, ha{kim
optuènicima?
@ao mi je {to nismo izgradili sustav neovisnog pravosu|a kako bismo
im sudili ovdje za zlo~ine koje su napravili prije svega prema srpskom narodu. Za zlo~ine razbijawa one velike Jugoslavije i za zlo~ine protiv srpske
povijesti. Nismo mi ni u Prvom ni u Drugom svjetskom ratu ginuli pod parolom Velike Srbije, ve} za Jugoslaviju u kojoj }e biti prostora za sve. Ako ho}ete Veliku Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, Makedoniju, Crnu Goru. Rezultat
wihove politike je katastrofalan. Qudi koji su slijedili politiku Slobodana Milo{evi}a, ja sada govorim s to~ke tvrdog srpskog nacionaliste, na{a su najve}a sramota, nesre}a i poraz. I ne o~ekujte da pustim ijednu suzu za
wima. Oni nisu Srbija. Oni su sru{ili i osramotili ono {to je Srbija.
Jeste li vi to postali jugonostalgi~ar?
Da. Veliki.
Ali, koliko ja znam, vi ste tvrdi srpski nacionalist.
Da.
Pa zar te dvije stvari nisu u koliziji?
Ne. Jugoslavija je propustila priliku biti balkanska Amerika. Amerika je ~udo i ja joj se divim. Svi su svoji i Amerikanci!
O protestnim akcijama, koje planira Srpska radikalna stranka povodom
iìvqavawa ha{kih inkvizitora nad dr [e{eqem, vi{e informacija je
dao generalni sekretar Aleksandar Vu~i}, u Vestima od 17. februara 2004.
godine. Tekst je objavqen pod naslovom Ha{ki tribunal ucewuje [e{eqa.
Srpska radikalna stranka najo{trije osu|uje divqa{tvo sekretara Ha{kog tribunala u Hagu prema predsedniku radikala Vojislavu [e{equ, zbog
kr{ewa osnovnih qudskih prava po svim me|unarodnim konvencijama, re~eno je na ju~e odrànoj konferenciji za novinare u SRS-u.
Aleksandar Vu~i}, generalni sekretar SRS-a rekao je da je [e{equ nu|ena nagodba sa sudom prema kojoj moè da dva puta sedmi~no pozove svoju porodicu, a suprugu primi u posetu jedanput u toku meseca, uz prisustvo straàra, nadgledawe i nadzirawe, ukoliko bude kooperativan i ne pravi probleme
u pritvoru.
Takvo pona{awe suda u Hagu, koji mi ne priznajemo, nedopustivo je. [e{eq je naravno odbio svaki razgovor na takav na~in. Godinu dana je u Hagu,
nema su|ewa, nema procesa, jer ne poseduju nikakve dokaze protiv wega. Wihova namera bila je da sa politi~ke scene uklone najpopularnijeg politi~ara u Srbiji. Wegovo hrabro dràwe pokazuje za{to smo dobili najve}e poverewe gra|ana izjavio je Vu~i}.
On je najavio da }e SRS uputiti pismo Kofiju Ananu, generalnom sekretaru UN-a, predsednicima svih vlada i dràva, stalnim ~lanicama Saveta
788
bezbednosti, sa zahtevom da se po{tuju qudska prava i slobode Vojislava [e{eqa. Tako|e, Vu~i} je pozvao sve ~asne i po{tene qude u Srbiji, predsednike politi~kih stranaka, umetnike i druge da osude zlo~ina~ko pona{awe i
nasiqe Ha{kog tribunala nad predsednikom wihove stranke koga ne}e napustiti ni po koju cenu.
U broju od 18. februara 2004. godine, pod naslovom Blokiran sam sa svih
strana, frankfurtske Vesti izve{tavaju sa statusne konferencije dr
[e{eqa koja je odràna dan ranije.
Sudija Karmel Agius, koji predsedava predraspravnim ve}em, ju~e je optuìo Vojislava [e{eqa da je zloupotrebio to ve}e i pozvao ga da nadaqe ima
iskren i po{ten stav.
Agius je na statusnoj konferenciji optuìo [e{eqa da je obmanuo sud izjavom da mu u pritvoru u [eveningenu nije omogu}ena hirur{ka intervencija, iako mu je potrebna.
Dobio sam informaciju da ste vi bili zvani~no obave{teni da }e ta hirur{ka intervencija uslediti za nedequ dana, a vi ste od mene sakrili taj podatak rekao je Agius, {to je [e{eq odmah opovrgao tvrde}i da nema nijedne zemqe na svetu gde se na hriru{ku intervenciju ~eka tri meseca, a da
pacijenta o woj obave{tava medicinska sestra.
Vojislav [e{eq je tako|e izneo i niz primera na ra~un proceduralnih
pitawa u kojima je i ve}i deo ove konferencije protekao, a posebno oko dostavqawa izmena pravila Tribunala.
Ne mogu da se izjasnim o ne~emu {to nisam ni dobio. Ja sam u veoma te{koj situaciji zato {to me sud ignori{e. Blokirali su me sa svih strana.
Ve} dva meseca se ne ~ujem sa svojim pravnim savetnicima, ni sa kim nemam
nikakvog kontakta osim sa zatvorskim straàrima. Na kraju, vi od mene sada
traìte da verujem Tuìla{tvu. Kuda bi me to dovelo da im verujem zapitao se [e{eq.
Sudija Agius je na opasku lidera Srpske radikalne stranke da i u spisima
stoji da je slu~aj protiv wega istorijski, odgovorio da je to za wega i sud
predmet kao i svaki drugi.
Vi ste u zabludi vlastite veli~ine. Ovo je predmet kao i svaki drugi. Vi
ste optuènik kao i svaki drugi odgovorio mu je sudija Agius.
Ha{ki tribunal postavio je holandskog advokata Tjerda van der Spula za
novog branioca u pripravnosti Vojislava [e{eqa, a sudija Karmel Agius
saop{tio je da je prethodni branilac u pripravnosti, beogradski advokat
Aleksandar Lazarevi}, odlu~io da [e{eqa na drugom sudu tuì za klevetu
i da zbog toga ne moè nastaviti da obavqa taj posao.
[e{equ novi braniteq jer ga dosada{wi tuì za klevetu glasi naslov
iz hrvatskog Jutarweg lista od 18. februara 2004. godine. Nepotpisanog autora izgleda da je najvi{e pogodilo spomiwawe katoli~ke inkvizicije od
strane dr [e{eqa.
Ha{ki tribunal postavio je ju~er nizozemskog odvjetnika Tjarda van der
Spula za novog braniteqa u pripravnosti Vojislava [e{eqa, optuènog
789
u 14 to~aka za zlo~ine protiv ~ovje~nosti i ratne zlo~ine nad Hrvatima, Bo{wacima i drugim nesrbima u BiH, Hrvatskoj i Vojvodini.
Sudac Karmel Agius objavio je na statusnoj konferenciji da je prija{wi
braniteq u pripravnosti, beogradski odvjetnik Aleksandar Lazarevi}, odlu~io [e{eqa na drugom sudu tuìti za klevetu, {to prije~i wegovo daqwe
angaìrawe. Lazarevi} je najavio tu`bu za klevetu zbog te{kih optu`bi koje je na wegov ra~un [e{eq izrekao u pro{lom pojavqivawu pred sudom i u
pisanim podnescima, kada je traìo da se odvjetnika procesuira zbog nepo{tivawa suda.
[e{eq je ju~er naglasio kako ostaje pri odluci da se brani sam i da ne
priznaje braniteqa u pripravnosti. Sudac Aigus mu je odgovorio kako braniteqa imenuje Tribunal, ne traè}i dopu{tewe okrivqenoga. To je [e{equ bila nova prigoda za tiradu u kojoj je naveo da ga Ha{ki tribunal nepodno{qivo podsje}a na Gestapo, SS i katoli~ku inkviziciju, te da je taj Tribunal gori i od Hitlerova suda koji je Georgiju Dimitrovu sudio za paqewe
Rajhstaga, a poàlio se da je dodatno izoliran nakon uspjeha svoje stranke na
izborima u Srbiji.
Dr Vojislav [e{eq pomenut je u izjavi Sa{e Pejakovi}a, optuènog u
procesu za ubistvo \in|i}a, {to su prenele Vesti od 20. februara 2004. godine. Pod naslovom Legija odlazio u \in|i}ev stan, Pejakovi} obja{wava
da je prvobitnu izjavu, kojom je teretio dr [e{eqa, dao pod prisilom, za vreme zlo~ina~ke akcije Sabqa.
Na pretresu osumwi~enima za ubistvo premijera Zorana \in|i}a Sa{a
Pejakovi}, biv{i pripadnik JSO i ~lan obezbe|ewa êdomira Jovanovi}a,
Du{ana Spasojevi}a i Milorada Lukovi}a Legije, negirao je ju~e navode optu`nice da je na bilo koji na~in u~estvovao u atentatu na srpskog premijera
i da je znao bilo {ta o nameri tzv. zemunskog klana da likvidiraju \in|i}a.
Na saslu{awu pred Specijalnim sudom, Pejakovi} je izjavio da je wegova
izjava zameniku specijalnog tuìoca, data u toku operacije Sabqa montirana i da mu je policija fizi~ki pretila traè}i da optuì Legiju, Zvezdana Jovanovi}a, Vojislava Ko{tunicu, Vojislava [e{eqa i pojedine oficire G[ VJ da su ume{ani u \in|i}evo ubistvo, a zauzvrat bi, prema wegovim
re~ima, dobio status svedoka saradnika.
Biv{i pripadnik JSO odbacio je optu`be da se 12. marta 2003. godine vozio automobilom sa Du{anom Spasojevi}em pored Vlade Srbije, ve} da su
wih dvojica kruìli periferijom Beograda i po Banovom brdu, a da je za
ubistvo pokojnog premijera saznao tek posle podne od kom{ije dok je kod ku}e cepao drva.
Na dan ubistva, Pejakovi} je, kako je rekao, ~uo u kolima kako Spasojevi}
nekome kaè da }e sve biti u redu, poru~i im da idemo u {tek i pobrini se da
svi budu na sigurnom.
Upitan da govori o protestu jedinice JSO u jesen 2001. godine, okrivqeni
je rekao da se Legija sastajao sa premijerom \in|i}em u Vladi Srbije, ali i
da je odlazio u wegov stan na Studentskom trgu.
790
Pejakovi} je ispri~ao da je u Spasojevi}evu ku}u u Zemunu do{ao prvi put

sa êdomirom Jovanovi}em, tada{wim {efom poslani~kog kluba DOS-a u
Skup{tini Srbije, u svojstvu wegovog telohraniteqa, da bi kasnije po nare|ewu pukovnika Legije pre{ao u obezbe|ewe Spasojevi}a i daqe kao aktivni policajac.
Osumwi~eni je ju~e tvrdio da je êdomir Jovanovi} u nekoliko navrata
2001. godine pose}ivao Spasojevi}a u Centralnom zatvoru bez ikakve najave.
Kasnije, prema svedo~ewu Pejakovi}a, Jovanovi} je ~esto dolazio u [ilerovu, sastajao se sa Legijom u Institutu za bezbednost u Beogradu i centru JSO
u Kuli, a sa Qubi{om Buhom ûmetom sretao se u ku}i biznismena Dragoquba Markovi}a u Sur~inu. Tamo se, prema re~ima Pejakovi}a, ~ak i no}u kada je ostajao da prespava, Jovanovi} ose}ao veoma bezbedno.
êda je svakodnevno dolazio u ku}u kod Markovi}a, i{ao je i u lokal
Kotobawa u Sur~inu da bi se vi|ao sa ûmetom, Bagzijem i Mijatovi}em,
tada zamenikom na~elnika DB-a. Mo`da su oni ne{to spremali, a vi sada mene optuùjete da sam to ja radio rakao je Pejakovi} pred sudskim ve}em.
Pretres se nastavqa sutra.
âsopis Patriot, od 23. februara 2004. godine, donosi mnogo op{irnije izvode iz izjave Sa{e Pejakovi}a, posle ~ega je mnogo jasnije ko bi trebalo da sedi na optuèni~koj klupi. Tekst pod naslovom Vlada Srbije u slu`bi Sur~inaca potpisao je Nenad Stevanovi}.
Su|ewe optuènima za ubistvo premijera Zorana \in|i}a nastavqeno je
sa novim dramati~nim obrtima. [okantnu odbranu izneo je Sa{a Pejakovi} Pele, pripadnik biv{e Jedinice za specijalne operacije, koji je, prema
optu`nici, na dan ubistva premijera \in|i}a, 12. marta pro{le godine,
kruìo u kolima s Du{anom Spasojevi}em oko zgrade Vlade Srbije, nadziru}i tok akcije. Sa{a Pejakovi} bio je telohraniteq Du{ana Spasojevi}a [iptara.
U svojoj odbrani Pejakovi} je pred sudskim ve}em rekao da nije po~inio
delo za koje se tereti, tvrde}i da se nikada nije udruìvao u bilo kakvo zlo~ina~ko udruèwe i odbacio je navode izjave koju je dao u Upravi za borbu
protiv organizovanog kriminala 26. marta i 17. aprila pro{le godine pred
istra`nim sudijom u vezi s atentatom, tvrde}i da je bio pod pritiskom.
Odazvao sam se pozivu da do|em na informativni razgovor u UBPOK 25.
marta. Odmah mi je re~eno da }u biti odli~an svedok-saradnik. Kada sam prilikom ispitivawa pomenuo êdomira Jovanovi}a, inspektori su iza{li iz
prostorije. Kad su se vratili, rekli su mi da me je êdomir pozdravio i da je
rekao da sam ja dobar momak i da ne moè da veruje da sam ja ubio wegovog premijera. Govorili su da je najboqe da sve priznam, jer imaju izjave svih ostalih
i da svi terete mene. Mahali su mi nekim papirima govore}i da je to priznawe Zvezdana Jovanovi}a, a pokazivali su mi i novine gde je na naslovnoj strani bila Jovanovi}eva slika ispod naslova Policajac ubica. Zamenik na~elnika UBPOK-a, general Mile Novakovi}, stalno je pretio da }u biti
izloèn te{kom fizi~kom maltretirawu i da za takve svrhe imaju qude ka791
kve ne mogu ni da zamislim. Bio sam 48 sati vezan za stolicu, non-stop su me

ispitivali.
Traìli su da kaèm da sam se sastajao sa Zvezdanom Jovanovi}em, i sva{ta. Traìli su da poveèm vojsku, Ko{tunicu, ôvi}a, [e{eqa i druge s
ubistvom premijera... Nisu mi dali kontakt s advokatom i dali su mi nekog
advokata po slu`benoj du`nosti koji me ni{ta nije pitao. Istovremeno mi
je nu|eno da budem svedok-saradnik. Tuìlac Milan Radovanovi} nudio mi je
taj status kod istra`nog sudije Vu~ka Mir~i}a, koji me nije saslu{ao, nego
je samo izvla~io delove te izjave u policiji da pojasnim i to je unosio izjavio je Pejakovi}.
Pejakovi} je odbrani ispri~ao da je Du{ana Spasojevi}a upoznao dok je
bio u obezbe|ewu potpredsednika Vlade êdomira Jovanovi}a. Na obezbe|ewe Jovanovi}a raspore|en je kada je zapaqen wegov yip i obezbe|ivao ga je
do oktobra 2001. godine.
Tada sam, uz wegovu saglasnost, pre{ao u obezbe|ewe Du{ana Spasojevi}a. Kod wega sam bio nekoliko meseci, pa me je Legija uzeo u svoje obezbe|ewe, a onda po~etkom 2003. ponovo su me vratili da obezbe|ujem Spasojevi}a.
Onog dana kad sam od êde pre{ao da ~uvam Spasojevi}a, on je iste ve~eri do{ao u [ilerovu, i kada sam ga video u garaì, rekao mi je da ga ~uvam jednako dobro kao wega. Spasojevi} mi je pri~ao da je veoma zahvalan êdi zato
{to mu je, kad je bio u pritvoru posle deportacije iz Francuske, doveo k}erku i da mu je jednom doneo u zatvor cigarete. Dok sam obezbe|ivao êdu, odlazio je kod nekoga u Centralni zatvor, a upravnik Blanu{a nas je ~ekao.
Dok sam obezbe|ivao Spasojevi}a, bio sam u stalnom radnom odnosu u
MUP-u, i{ao mi je sta` i primao sam platu. Spasojevi}a sam obezbe|ivao po
nare|ewu pukovnika Legije. Cela policija, UBPOK, interventna, znali su
da obezbe|ujem Spasojevi}a, pa smatram da je to znao i ministar Mihajlovi}.
Ako je to bilo nedozvoqeno, {to me nisu povukli da to ne radim? Ministar
Mihajlovi} je govorio za Legiju javno da je on zasluàn gra|anin. Otkud ja
znam kada je on prestao da bude zasluàn gra|anin i za wih postao kriminalac? Spasojevi} se hvalio da su on i ûme zaslu`ni {to je \in|i} do{ao na
vlast. Jednom sam êdomiru Jovanovi}u li~no doneo kompjuter koji mu je poklonio Spasojevi}. Po pona{awu i na~inu na koji se Spasojevi} pona{ao, i
ûme dolazio, ja sam smatrao da je Qubi{a Buha ûme {ef Spasojevi}u, jer
se ûme za sve pitao. Spasojevi} je govorio da moraju da zavr{e ovo ili ono.
Rekao je Ba}a da to zavr{imo. Spasojevi} je zvao ûmeta Ba}a. Gledao
sam to sve i to oko te firme Difens. Pri~alo se koliko je tu para uloèno, na kojim sve putevima rade te ma{ine. Smatrao sam da su to biznismeni,
da je to dràvna investicija. Za{to dràva nije postavila pitawe otkud wima pare? Spasojevi} se sastajao i s tuìocem Terzi}em. To znam jer sam tamo
vozio i êdu Jovanovi}a. Spasojevi} je i{ao i kod nekog ~oveka u Privredni sud. Kada je Legija bio pritvoren posle incidenta u Stupici, êda ga je
posetio i rekao da }e sve biti u redu. âk i posle protesta JSO u novembru
2001. godine, Legija je dolazio kod \in|i}a i u stan i u MUP Srbije. Jednom
792
sam posle protesta JSO sreo êdu u nekom restoranu i on me pitao za zube i
kako mi je kod Spasojevi}a.
Ina~e, Spasojevi} se hvalio kako su obezbe|ivali qude iz DOS-a 5. oktobra. [ta ja imam s tim {to je on preko no}i postao kriminalac za dràvu?
Kad se êda s wima sastajao, to je bio dràvni interes, a mene {aqu u zatvor.
ûme je dolazio stalno kod Du{ana, i{li su da obilaze te ma{ine za asfalt.
ûme je vodio Spasojevi}a kod Dragana Tomi}a u Simpo i i{li su zajedno na ru~ak. Jednom su se sastali s Borislavom Mikeli}em, jer su bili zainteresovani da kupe firmu ~iji je vlasnik Dragan î~i}. Ja sam wih gledao
kao biznismene, va`ne poslovne qude. âk ni u martu pro{le godine nije bilo nikakvih nagove{taja da ne{to me|u wima nije u redu. Po~etkom marta,
mo`da je bio prvi, po{to sam bio izgubio telefone lekara kod kojih sam se
le~io zbog problema s vilicom (u ~emu mi je pomagao êdomir Jovanovi} dok
sam wega obezbe|ivao), pitao sam Legiju da li bih smeo da mu se javim da ga
pitam za te lekare. Legija mi je rekao da nema problema. Ja sam Spasojevi}a
samo obezbe|ivao, on meni nije govorio ni {ta radi, ni s kim se sastaje. ûme je dolazio u [ilerovu blindiranim mercedesom, sama su mu se vrata
otvarala. Se}am se kada mi je Spasojevi} rekao da je ûme oti{ao kod premijera u kancelariju u Vladu, a da je Legija krenuo kod wega. U [ilerovu je ~esto dolazio i crni blindirani audi iz {este uprave, ali ja ne znam ko je bio
u tim kolima.
êda Jovanovi} se sastajao i s Banetom Ivkovi}em kod Centra Sava. Sedeli su kod êde u kolima i pri~ali. Sastajao se i kod CK-a s Nenadom [aretom zvanim [kene, iz JSO, koji je bio moj neposredni {ef. êda je prvo
spavao u ku}i Dragoquba Markovi}a u Sur~inu, a posle je pre{ao u ku}u u
Novim Banovcima, negde na Dunavu, koja je imala dva bazena u dvori{tu i jedan unutra. Mislim da je i ta ku}a Markovi}eva. Meni ni{ta nije bilo sumwivo, jer su kod Spasojevi}a dolazili i êda i pokojni premijer, mnogi su dolazili i odlazili. Sada mene, koji sam radio 13 godina u policiji, ho}e da
strpaju u zatvor branio se Pejakovi}.
Pejakovi} je na pitawa branioca Milorada Lukovi}a Legije, Marka Milivojevi}a, odgovorio da su i êdu Jovanovi}a zvali mali. Na pitawe ko je
sve dolazio u [ilerovu, on je rekao:
Na jednom ro|endanu bio je prisutan i premijer \in|i}. Znam ko je Beba Popovi}, jer je i on dolazio kod êde, vi|ali su se u ku}i Dragoquba Markovi}a i kod Bebe u stanu.
Isti advokat traìo je odgovor i na pitawe da li su Du{an Spasojevi} i
Mile Lukovi} Kum govorili da poseduju neki kompromituju}i materijal:
ûo sam da govore da imaju neke kasete ko ulazi u [ilerovu.
Pejakovi} je sudiji Kqajevi}u potvrdio i da je posle atentata kod Spasojevi}a u stan dolazila poverqiva osoba, ali da ne zna o ~emu su pri~ali.
Pokojni premijer je dolazio na proslavu u JSO, bili smo pod komandom
Vlade Srbije. Za{to nas nisu rasformirali? Oni su svi vaìli za va`ne
793
qude, gradili su ku}e, tr`ne centre i firme, a za{to bih ja sumwao u wih?
samo su neka od brojnih pitawa koja je u svojoj odbrani postavio Pejakovi}.
Hrvatski saradnik iz Beograda, Jovica Trajkovi}, isti~e u podnaslovu
svog teksta da je Tomislav Nikoli} ~etni~ki vojvoda, {to je, po wemu, dovoqna diskvalifikacija. Naslov u Jutarwem listu, od 27. februara 2004. godine, glasio je Ukinut cenzus za izbor predsjednika, a podnaslov Dosada{wi
zakon bio je ve} u tri navrata prepreka dolasku Vojislava Ko{tunice, a potom i ~etni~kog vojvode, radikala Tomislava Nikoli}a, na mjesto srbijanskog predsjednika. Ipak, autora najvi{e boli, izgleda, {to srpski radikali imaju disciplinovano glasa~ko telo.
Srbijanski parlament izglasao je preksino} promjene republi~kog izbornog zakona, kojima se omogu}uje da na budu}im izborima predsjednik Srbije
bude izabran i ako odaziv glasa~a bude mawi od 50 posto.
Predsjednik Skup{tine Srbije Dragan Markovi}, koji do izbora predsjednika Republike Srbije obna{a i tu du`nost, najavio je da }e predsjedni~ki izbori biti odràni najranije idu}i mjesec, a najkasnije u lipwu.
Zastupnici u srbijanskom parlamentu su sa 156 glasova za i 82 protiv ukinuli odredbu kojom se traìo odaziv barem polovice od 6,5 milijuna upisanih bira~a da bi izbori bili pravovaqani, a tako izabrani predsjednik legalan i legitiman.
Ta je odredba, s obzirom na ispodpolovi~an odaziv glasa~a, sprije~ila uspjeh ve} triju predsjedni~kih izbora, zbog ~ega predsjednik Srbije najprije nije postao predsjednik Demokratske stranke Srbije (DSS) i sada{wi mandatar srbijanske vlade Vojislav Ko{tunica, a potom i ~elnik ultranacionalisti~ke Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikoli}.
Promjena zakona mogla bi pomo}i okon~awu institucionalne krize u Srbiji, koja je u jednom razdobqu bila bez parlamenta (raspu{ten), vlade (samo
s tehni~kim funkcijama) i predsjednika (neuspje{ni izbori novoga, uz istek
mandata dotada{wem, Milanu Milutinovi}u, koji je uz to i ha{ki optuènik za ratne zlo~ine).
No, novi bi zakon mogao na ~elo Srbije dovesti Nikoli}a, koji je na posqedwim izborima nadvisio demokratskog kandidata Dragoquba Mi}unovi}a, te je bez predsjedni~kog mandata ostao samo zahvaquju}i tome {to je odaziv bio 46 posto.
Radikali su i na parlamentarnim izborima dobili relativno najvi{e glasova i postali pojedina~no najsna`nija stranka u srbijanskom parlamentu.
Kako je bira~ko tijelo radikala discipliniranije od glasa~a demokratskih stranaka, prista{e Nikoli}a i ha{kog optuènika Vojislava [e{eqa
mogle bi ~initi ve}inu onih koji }e iza}i na predsjedni~ke izbore. Pobjeda
Nikoli}a te{ko da bi koristila odnosima Srbije s me|unarodnom zajednicom, a jo{ mawe s Hrvatskom i drugim susjedima.
Ve~erwi list, od 28. februara 2004. godine, donosi vest o promeni izbornog zakona pod uspani~enim naslovom Nikoli}u otvoren put za predsjednika. Naravno, tekst po~iwe sa kvalifikacijama tipi~nim za Ti794
sak: [e{eq je ratni zlo~inac, samo je pitawe visine kazne koja }e mu biti odmerena.
Tomislavu Nikoli}u, zamjeniku Vojislava [e{eqa, predsjednika Srpske
radikalne stranke kojem se za ratne zlo~ine sudi u Hagu, prekju~era{wom odlukom srpskog parlamenta otvorena su vrata na putu prema foteqi prvog ~ovjeka Srbije. Srbijanski je parlament, naime, preksino} prihvatio inicijativu Ko{tuni~ina DSS-a i Milo{evi}eva SPS-a o izmjenama zakona o izboru predsjednika Srbije kojom se ukida izborni prag prema kojem, da bi se
izabrao predsjednik, na izbore treba iza}i vi{e od polovice bira~kog tijela. A da je taj zakon postojao prije tri mjeseca, na ~elu Srbije ve} bi bio Tomislav Nikoli}, koji je do nogu potukao kandidata demokratskog bloka Dragoquba Mi}unovi}a, no zbog nedovoqna odaziva bira~a nije progla{en predsjednikom Srbije.
Nikoli} je svojom populisti~kom i ekstremisti~kom retorikom ~esto
isticao da su zapadne granice Srbije na crti Virovitica Karlovac Karlobag, privukav{i tako brojne glasa~e nezadovoqne dotada{wom vlasti, ali
i kriminalom i siroma{tvom. Na parlamentarnim izborima, koji su odràni nakon neuspjelih predsjedni~kih, SRS je tako|er bio pobjednik, no na
vlast radikali nisu uspjeli do}i zbog pritiska me|unarodne zajednice unato~ najboqem izbornom rezultatu.
Nikoli}u bi se na predsjedni~kim izborima, eventualno, mogao suprotstaviti novoizabrani lider Demokratske stranke Boris Tadi}, no s obzirom
na prethodni poraz demokrata, te{ko je o~ekivati da bi Tadi} mogao potu}i
Nikoli}a. ôvjek koji bi, mo`da, mogao konkurirati [e{eqevu kandidatu
trenuta~no je zaokupqen vladom Vojislav Ko{tunica premijer je srbijanske vlade i prvi ~ovjek DSS-a, stranke koja je, zajedno s Milo{evi}evim
SPS-om, uostalom, i inicirala novi zakon o izboru predsjednika Srbije.
Glasa~i radikala disciplinirani su i motivirani da wihov kandidat dospije na vlast, a kako je oporba razjediwena, te{ko }e se dogovoriti o zajedni~kom kandidatu. Kako je predsjednik srbijanskog parlamenta, prema novom zakonu, duàn u roku dva mjeseca raspisati predsjedni~ke izbore koji bi se,
dakle, mogli odràti najkasnije do svibwa uz uvjet da radikali ponove uspjeh, Tomislav Nikoli} mogao bi postati predsjednikom Srbije.
U intervjuima je Nikoli} isticao kako je on samo poslu{an vojnik V.
[e{eqa te da }e predsjednika stranke osvojeno ~ekati kad se, slavodobitno, vrati iz Haga. Nikoli} je u predizbornoj kampawi najavqivao prekid diplomatskih odnosa s Hrvatskom zbog, kako je isticao, okupacije teritorije
Republike Srpske Krajine.
Iz pera Gorana Tarla}a, novinara Reportera, iza{ao je, 3. marta 2004.
godine, tekst pod naslovom Povratak Slobe i odlazak êde. Iako o~igledno nenaklowen Srpskoj radikalnoj stranci i dr Vojislavu [e{equ, autor je
ipak morao da prizna da su srpski radikali ubedqivo pobedili na proteklim izborima.
795
Pre dve nedeqe Srbija je proslavila 200 godina od Prvog srpskog ustanka.
êtrnaestog februara 1804. godine Kara|or|e Petrovi} je pokrenuo ustanak
protiv Turaka, {to je bio put za obnavqawe srpske dràvnosti izgubqene
500 godina ranije.
Me|utim, umesto ponosnog se}awa, jubilej po~etka renesanse srpske dràve ovog februara proti~e u mnogobrojnim saznawima na tu`nu ~iwenicu da
Srbija jo{ nije demokratska zemqa. Ve} dva veka jedan oblik tiranije smewuje drugi. Srbija je pre{la dug put od Kara|or|a do \in|i}a i Ko{tunice, i
nije uspela da u|e u red demokratskih dràva Evrope.
Od ru{ewa Slobodana Milo{evi}a, posva|ani srpski politi~ari nisu
se uspeli dogovoriti o re{avawu nekih kqu~nih institucionalnih i simboli~nih obele`ja jedne dràve. Zato Srbija nema zvan~nu himnu i grb, ve} ~etiri godine nema svog predsednika, tri meseca nema Vladu, zakoni funkcioni{u na osnovu Ustava koji je Milo{evi} nametnuo kada je do{ao na vlast,
nema re{eno pitawe zajednice sa Crnom Gorom, kao i brojnih nadle`nosti
na Kosovu, gde se svakodnevno doga|a nasiqe na preostalim Srbima.
U Beogradu bi u narednih desetak dana trebalo da bude konstituisana nova
vlada. Ali, wu ne}e ~initi Srpska radikalna stranka (SRS) Vojislava [e{eqa, koja je ubedqivo pobedila na parlamentarnim izborima 28. decembra
pro{le godine. Najve}i broj ministarstava, kao i samo premijersko mesto,
pripa{}e Demokratskoj stranci Srbije (DSS) Vojislava Ko{tunice. DSS
ima prvo mesto i u parlamentu ~iji predsednik je sada Dragan Mar{i}anin:
nadmo} od 124 poslanika nad radikalima DSS je obezbedio pomo}u stranke G17 plus, Miroquba Labusa, Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuka Dra{kovi}a, Nove Srbije (NS) Velimira Ili}a i, ma koliko u to bilo te{ko poverovati, Socijalisti~ke partije Srbije (SPS) Slobodana Milo{evi}a.
Kad su pre dvadesetak dana propali pregovori budu}eg premijera Ko{tunice i Demokratske stranke (DS) pokojnog Zorana \in|i}a, a zato jer je Ko{tunica od DS-a traìo da podrì formirawe novog parlamenta i Vlade,
ali bez u~e{}a u bilo kom ministarstvu, DSS je saop{tio da }e razliku od
20 glasova, koliko im treba da formiraju parlamentarnu ve}inu, zatraìti
od Milo{evi}evih socijalista.
To zna~i da posle ~etiri godine u senci, Milo{evi}eva partija dobija
kqu~nu ulogu u formirawu nove mawinske Vlade i to zahvaquju}i odluci ~oveka koji ju je svojevremeno pobedio. Iako mnogi analiti~ari veruju kako je
SPS danas samo bleda senka nekada{we diktatorske partije, za mnoge je saznawe da se oni vra}aju u vlast bilo {okantno.
Predstavnik DS-a Boris Tadi} tada je rekao da podr{ka SPS-a formirawu Vlade predstavqa povratak na vreme pre zbacivawa Milo{evi}a s vlasti:
Slobodan Milo{evi} ponovo ulazi u sistem vlasti u Srbiji, rekao je on.
Ko{tunica, poznat kao spor i ~esto nespretan politi~ar, lepo se pozvao
na legalizam, tj. na ~iwenicu da SPS nije zabrawena stranka, ve} da su i wima pripali odre|eni glasovi gra|ana Srbije i da u tome nema ni{ta protivzakonito. Na to mu je predsednik vojvo|anskog parlamenta Nenad ânak od796
govorio slede}im re~ima: Da je legalizam onako kako ga shvata DSS bio

primewen u Nema~koj, tamo bi i danas spaqivali Jevreje u krematorijumima,
jer su oni i za vreme Hitlera spaqivani po zakonu koji je usvojila ve}ina.
Vuk Dra{kovi} je poku{ao da odbije u~e{}e svoje partije u Vladi koju podràvaju socijalisti: Milo{evi} je naredio ubistva ~elnih qudi SPO-a, a
ja sam i u porodici dobio grobove. Sama pomisao na to da budem u Vladi koju
podràva taj serijski ubica me uàsava. Od sramote ne bih mogao da pogledam ni naciji ni porodici u o~i... ali, na predsedni{tvu SPO-a Dra{kovi}
je nadglasan i odlu~eno je da SPO ulazi u koaliciju sa socijalistima. Lider
SPO-a je potom }utke prihvatio voqu ve}ine.
Ko{tunica jo{ nije decidirano saop{tio {ta su socijalisti zauzvrat
traìli. Zna se da niko iz wihovih redova ne}e biti na pozicijama ministara. Ipak, naga|a se da su funkcioneri SPS-a dobili u~e{}e u upravnim odborima nekih dràvnih preduze}a ({to u prevodu zna~i: blizu glavnih tokova novca), te Ko{tuni~ino obe}awe da }e izru~ewe osumwi~enih za ratne
zlo~ine Ha{kom sudu biti obustavqeno, kao i da }e Srbija preuzeti na sebe
obavezu da finansira tamo{wu odbranu Slobodana Milo{evi}a. Novibudu}i premijer to jo{ nije ni potvrdio, ni demantovao.
Politi~ki analiti~ar Du{an Jawi} misli da se iza toga kriju ozbiqne
politi~ke ambicije SPS-a: Iako su tokom devedesetih zauzimali tvrdokorne nacionalisti~ke stavove, sada èle da se pozicioniraju na levici. To je
trenutno slobodan prostor, ali SPS ima ozbiqan problem zbog ~iwenice
da se Milo{evi} u Hagu prikazuje kao desni~arski nacionalista. Socijalisti su ve} pomalo krenuli u akciju distancirawa od Milo{evi}a mada je
wihov lider iz ha{kog zatvora podrào stranku na decembarskim izborima,
centrala u Beogradu je wegove pristalice uklonila sa izborne liste. Oni su
na pomenutim izborima, sa osvojena 22 mandata, bili najslabije plasirana
stranka u parlamentu koji broji 250 poslanika.
Nova Vlada Srbije sa Ko{tunicom na ~elu bi}e sastavqena od veoma razli~itih stranaka i qudi, zbog ~ega je unapred osu|ena da bude nestabilna i
kratkog veka. Ta~na imena ministara nisu saop{tena, ali se zna, recimo, da
}e ministar policije biti Sini{a Jo~i} (DSS), ministar finansija Mla|an Dinki} (G-17 plus), ministar inostranih poslova Dra{kovi} (SPO).
Velimir Ili} (NS), ~ovek koji je vi{e puta javno demonstrirao najprimitivnije i najrigidnije pona{awe (tukao i vre|ao novinare, javno pretio
politi~kim protivnicima) bi}e ministar za kapitalne investicije. A ministar kulture i medija bi trebalo da postane nekada{wi novinar Dragan
Kojadinovi} (SPO), koji je 1996, kao direktor TV Studio B, me|u novinarima napravio veliku partijsku ~istku, a nakon toga, tvrde zaposleni, bio vinovnik mnogobrojnih finansijskih mahinacija.
Ali, ma kako to paradoksalno zvu~alo, centralni doga|aj meseca u Beogradu nije formirawe Vlade, ve} izbori za predsednika Demokratske
stranke, koja je nakon pro{logodi{weg ubistva Zorana \in|i}a nastavila da radi pod rukovodstvom ~etvoro potpredsednika. Taj doga|aj je sa ne797
strpqewem o~ekivan, jer je DS protekle ~etiri godine ve}inu vlasti drào pod svojom kontrolom i smatra se partijom sa najrazvijenijom strukturom u Srbiji, sa kojom se povezuju najzna~ajniji pozitivni i negativni doga|aji od pada Milo{evi}a.
Za razliku od ostalih stranaka, koje takve poslove po pravilu obavqaju
iza zatvorenih vrata, DS je do novog predsednika do{ao putem glasawa u velikoj sali Sava-centra pred mnogobrojnim novinarima i TV kamerama. Kao
{to se i pretpostavqalo, Boris Tadi} je ubedqivo pobedio Zorana @ivkovi}a (1.538:296 glasova). Jo{ zna~ajniji doga|aj za DS je uklawawe êdomira
Jovanovi}a sa mesta potpredsednika stranke, ali i svih ostalih partijskih
funkcija. I on i @ivkovi}, koji su od \in|i}evog ubistva vodili Vladu Srbije, sada su samo obi~ni ~lanovi DS-a. Tako|e, svi novi potpredsednici DSa su oni koje je predloìo Tadi}, a ne @ivkovi}.
Ove razlike su veoma bitne, zato {to se ti~e teme koja je u DS-u veoma neomiqena: svi novoizabrani funkcioneri demokrata su oni koji su, prosto re~eno, nekada uìvali mawu \in|i}evu naklonost od onih koji su pobe|eni.
Dok jedni kaù da ga je \in|i} drào po strani da bi izbegao direktnu konkurenciju za ~elno mesto u stranci, drugi veruju da Tadi} nije uspevao da prati korak pokojnog predsednika stranke. Kada je 2000. godine postavqen, pa
ubrzo i smewen sa mesta ministra za telekomunikacije u Saveznoj vladi, u javnosti se spekulisalo da vi{e meseci nije govorio sa \in|i}em i da mu je iz
strana~ke centrale neformalno zabraweno da nastupa kao funkcioner DSa. Tako da se, kao i u slu~aju SPS-a, i ovaj put moè govoriti o distancirawu jedne partije od nekada{we vlastite politike.
Za razliku od @ivkovi}a i Jovanovi}a, za Borisa Tadi}a se ne veè nijedna kriminalna ili sli~na afera. Rije~ je o obrazovanom i {armantnom ~oveku, za kog se smatra da }e uspe{no rekonstruisati DS i osloboditi ga tereta korupciona{ko-kriminogene partije. Ovaj 46-godi{wi psiholog trenutno se nalazi na poziciji ministra odbrane Srbije i Crne Gore.
Dva dana nakon {to je smewen, neki beogradski listovi su objavili da Jovanovi} zajedno sa dosada{wim ministrom policije Du{anom Mihajlovi}em osniva novu politi~ku partiju. No, on o tome jo{ nije rekao ni{ta.
Sa nestrpqewem se o~ekuje i wegovo svedo~ewe u sudskom procesu za ubistvo Zorana \in|i}a. Nekoliko optuènih je do sada pred sudom reklo da se
Jovanovi} do atentata na \in|i}a ~esto druìo sa vo|ama tzv. zemunskog
kriminalnog klana, Miloradom Lukovi}em Legijom i Du{anom Spasojevi}em [iptarom. Pro{le nedeqe o tome je jo{ detaqnije govorio biv{i Jovanovi}ev telohraniteq Sa{a Pejakovi}.
Nakon Tadi}evog izbora na mesto \in|i}evog naslednika, po~elo se govoriti da bi Ko{tunica DS-u mogao da ponudi ulazaku Vladu, ali je Tadi} rekao da su {anse za to vi{e nego minimalne. Analiti~ari misle da je DS-u
boqe da ostane u opoziciji, jer }e Vlada i sa wima i bez wih brzo pasti: Ali,
bi Demokratska stranka ostala u opoziciji, mogla bi brzo da uzleti na talasu ozbiqnih socijalnih i ekonomskih kritika i da na narednim izborima bu798
de ve}inska partija, pa mo`da ~ak i da sama formira vladu, kaè direktor

Centra za prou~avawe alternativa Milan Nikoli}, ali dodaje da nije iskqu~eno da DS ipak u|e u ve}insku Vladu. Interes svih je da se formira stabilna izvr{na vlast, predvi|a Nikoli}.
Kao ozbiqnija varijanta pomiwe se ulazak DS-a u Vladu posle sto dana
wenog rada. U prilog tome ide i ~iwenica da su demokrate pre glasawa za novog predsednika odbile predlog Zorana @ivkovi}a da u tekst strana~ke deklaracije bude uvr{ten i stav da }e DS do novih parlamentarnih izbora biti opozicija.
O realnoj mogu}nosti da Slobodan Milo{evi} postane ~lan Srpske radikalne stranke, govori ~lanak iz Vesti od 9. marta 2004. godine. Naslov je
glasio Ode Sloba kod vojvode.
Predsednik Socijalisti~ke partije Srbije, Slobodan Milo{evi} mogao
bi ve} krajem ove sedmice da napusti SPS i postane ~lan Srpske radikalne
stranke, jer, prema tvrdwama Svetozara Vuja~i}a, beogradskog advokata koji
se poziva na informacije osobe bliske nekada{wem jugoslovenskom predsedniku, Milo{evi} se ose}a izigranim i u SRS-u ga ~eka neko po~asno mesto, a takav potez mogao bi da povu~e i Milutin Mrkowi}.
Tako ne{to je malo verovatno, to je dezinformacija. Zvani~ni stav predsednika Milo{evi}a od pre nekoliko meseci, kada ga je na{a delegacija posetila u Hagu, nikako nije ukazivao na tako ne{to izjavio je za Vesti Ivica Da~i}, predsednik Glavnog odbora Socijalisti~ke partije Srbije.
U Srpskoj radikalnoj stranci kaù da je izjavu advokata Vuja~i}a veoma
te{ko komentarisati i da ne znaju odakle mu takva informacija.
Slobodan Milo{evi} nam se do sada nije direktno obratio re~eno je
Vestima u SRS.
Srpska radikalna stranka je otvorena za svakog gra|anina u Srbiji. Slobodan Milo{evi} i nema gde drugde kada ga je wegova SPS izdala. On nema
druge politi~ke stranke koja ga u Srbiji iskrenije i sna`nije brani od srpskih radikala. Uostalom, sve patriote u Srbiji }e vrlo brzo postati ~lanovi SRS-a rekao je Tomislav Nikoli}, zamenik predsednika SRS-a.
U Udruèwu Sloboda, koje se bavi odbranom Slobodana Milo{evi}a u
Hagu, nisu èleli da direktno komentari{u mogu}nost da predsednik SPSa i najpoznatiji ha{ki pritvorenik pre|e u redove nekada{weg koalicionog partnera. Prema wihovim re~ima, borba koju vodi predsednik Slobodan
Milo{evi} je po svom zna~aju i ciqevima iznad interesa bilo koje stranke
i od op{teg nacionalnog zna~aja, jer je to borba za slobodu, suverenitet i dostojanstvo na{eg naroda.
Sama ~iwenica da on u toj borbi uìva simpatije i podr{ku ve}ine gra|ana na{e zemqe, stavqa ga iznad svake strana~ke kombinatorike. Svi politi~ari u ovoj zemqi, da li su na vlasti ili u opoziciji, treba da preispitaju
svoje aktivnosti na osnovu onog {to ~ini Milo{evi}. Slobodan Milo{evi} ostaje na ~elu borbe za dobrobit ovog naroda i za to mu nije bitan strana~ki anga`man tvrdi Vladimir Kr{qanin iz Udruèwa Sloboda koji
799
je u rukavicama demantovao tvrdwe da Slobodan Milo{evi} uskoro postaje ~lan SRS-a.

Gomilu priprosto sro~enih hvalospeva, te majumunskih busawa u prsa, svojim ~itaocima nudi Ve~erwi list u tekstu pod naslovom [e{eqa sam dvaput uhitio, s wim ne èlim dijeliti ni kat. Potpisnica Zorana Bajt samo
je propustila da upita slavne generale beì jankec armade, za {ta su uhitili [e{eqa. Mislimo na krivi~no delo, naravno.
Malo nakon 12 sati generali Ivan êrmak i Mladen Marka~ privedeni
su u pritvor Ha{kog suda u [eveningenu. Nakon dvosatnog leta, u 11 sati predali su se predstavnicima nizozemske policije u amsterdamskoj zra~noj luci
[ipol. Policajci u zrakoplovu, koji su prije toga morali napustiti svi putnici, pro~itali su generalima êrmaku i Marka~u wihova prava te ih obavijestili o tomu da su odsad u nadle`nosti suca, pojedina~no ih sprovev{i
do kombija. Zatim su svaki u svom kombiju sa zatamwenim staklima u pratwi
trojice policajaca prevezni do sudskog pritvora.
Nakon ispra}aja u zagreba~koj zra~noj luci, generale êrmaka i Marka~a
do zrakoplova su dopratili ~lanovi obiteqi. Obojica su, u pratwi odvjetnika êde Prodanovi}a i Miroslava [eparovi}a, u poslovnoj klasi putovali
redovitom linijom Kroatije Airlinsa. Zajedno s wima u Hag su ju~er doputovali i pomo}nik ministrice pravosu|a Jaka{a Muqa~i} te Goran Mikuli~i}, tako|er odvjetnik generala Marka~a.
Let je dobar, ali smo ogor~eni jer je to sve skupa nepravedno. I Marka~
i ja smo i pred bogom i pred sobom ~isti, smatram da su optu`nice apsurdne.
Ali {to je, tu je izjavio je za leta u zrakoplovu hrvatskim novinarima general êrmak.
I Marka~ i êrmak bili su iznimno susretqivi prema znatièqi novinara te su im polovicom dvosatnog leta dali izjave i pristali na fotografirawe. Zahvaliv{i jo{ jednom hrvatskoj Vladi na pomo}i i suborcima koji su ih ispratili, general Marka~ je kazao kako je wihov odlazak u Hag doprinos vra}awu ~asti i dostojanstva svima koji su sudjelovali u Domovinskom ratu. Marka~ je naglasio kako se nada da }e, nakon wihova odlaska u Hag,
prestati stizati nove optu`nice i da }e kona~na povijest Domovinskog rata biti napisana u Hrvatskoj, a ne u svijetu te da je ne}e pisati me|unarodna zajednica.
Obojica su generala izjavila kako se nadaju da u ha{kom pritvoru ne}e biti smje{teni na istom katu na kojem su Slobodan Milo{evi} i Vojislav [e{eq. [e{eqa sam ~ak dvaput uhitio. Budem li imao prigodu vidjeti Milo{evi}a, re}i }u mu: Vidite, gospodine, ova vas je vojska pobijedila. Pobijedili smo generale JNA iako nismo bili izu~ena vojska, ali pobijedili smo
vas hrabro{}u izjavio je general Marka~. Odvjetnici dvojice optuènika
najavili su da }e odmah sutra zatraìti wihovo privremeno pu{tawe na slobodu te da }e sudu predati i napismena jamstva hrvatske Vlade, koja su ponijeli sa sobom. Odvjetnik generala êrmaka êdo Prodanovi} kazao je kako
o~ekuje da }e se u toku mjesec i pol dana odràti sjednica na kojoj se treba od800
lu~iti o zahtjevu za pu{tawe na slobodu. Pomo}nik ministrice pravosu|a

Jak{a Muqa~i} dodao je da hrvatska Vlada jo{ nije odlu~ila na koji }e se na~in ukqu~iti u postupak protiv dvojice generala, dodav{i kako vjeruje da }e
to biti u obliku prijateqa suda, amicus curiae. Muqa~i} je opovrgnuo najave medija da glavnoj tuìteqici Karli del Ponte nosi pismo hrvatskog premijera Ive Sanadera. Glasnogovornik Ha{kog suda, Yim Lendejl, potvrdio
je da }e se dvojica generala danas u 14.30 prvi put pojaviti pred sudom. Na toj
}e se sjednici o~itovati o krivwi te }e biti i slu`beno upoznati s to~kama
optu`nice. Lendejl je kazao da sud pozdravqa dolazak dvojice optuènika u
Hag, te da je to pozitivan potez hrvatske Vlade.
Vesti, od 11. marta 2004. godine, izve{tavaju o najnovijem razvoju doga|aja u Hagu, pod naslovom Milo{evi} moè da telefonira.
Sekretarijat Ha{kog tribunala produìo je Vojislavu [e{equ za jo{
mesec dana ograni~ewe komunikacije iz pritvora u [eveningenu, dok je biv{em predsedniku Srbije Slobodanu Milo{evi}u to ograni~ewe ukinuto.
[e{eq }e mo}i da komunicira sa pravnim zastupnicima, diplomatskim
predstavnicima i ~lanovima najuè porodice. Kontakti sa porodicom bi}e
nadzirani, rekao je portparol Tribunala Yim Lendejl.
Iako nije zvani~no obrazloèno, ograni~ewe komunikacije Milo{evi}u
je ukinuto verovatno zbog toga {to se on trenutno priprema za dokazni postupak odbrane i mora da kontaktira sa potencijalnim svedocima.
Lendejl je potvrdio da se Milo{evi} priprema za odbranu u kancelariji
koja mu je na raspolagawe stavqena u pritvoru u [eveningenu. Optuèni u
toj kancelariji ima telefon, kompjuter i drugi neophodan materijal.
U broju od 8. aprila 2004. godine, Vesti donose ~lanak pod naslovom
[e{equ i Tomi}u ukinute optu`be, u kojem specijalni tuìlac potvr|uje da je odustao od tu`be protiv dr [e{eqa za ubistvo \in|i}a. U antrfileu O~ekivana vest, izdvojena je reakcija Tomislava Nikoli}a.
Specijalni tuìlac Jovan Priji} odustao je od daqeg krivi~nog gowewa
predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava [e{eqa i biv{eg na~elnika Slu`be vojne bezbednosti Ace Tomi}a zbog nedostatka ~vrstih dokaza
da su bili u vezi sa zemunskim klanom.
Razmatraju}i relevantnost dodatno prikupqenih podataka u Specijalnom tuìla{tvu je oceweno da ne postoje odlu~ni dokazi na osnovu kojih nesporni kontakti i veze Du{ana Spasojevi}a i Milorada Lukovi}a Legije sa
Vojislavom [e{eqom, Acom Tomi}em i jo{ nekoliko ranije okrivqenih
lica, imaju neophodan krivi~no-pravni kvalitet da bi predstavqali elemente krivi~nog dela, navodi se u saop{tewu koje je potpisao Priji}.
Dodaje se da je na osnovu toga specijalni tuìlac odustao od daqeg krivi~nog progona protiv ovih lica.
Advokat Veselin Pavlovi}, koji zastupa biv{eg na~elnika Slu`be vojne
bezbednosti, kaè da je o~ekivao da specijalni tuìlac odustane od daèg
krivi~nog gowewa Tomi}a.
801
On tu stvarno nema nikakve krivice niti se moè dokazati wegova krivica, jer ona ne postoji. Kona~no je pobedilo pravo protiv neprava, odnosno
pravda protiv nepravde rekao je Pavlovi} Radiju B92 i dodao da je Tomi}
stoi~ki podnosio proces koji je protiv wega pokrenut 8. aprila pro{le
godine.
General Aco Tomi} bio je optuèn za udruìvawe radi neprijateqske delatnosti. Tokom akcije Sabqa, uhap{en je pod sumwom da je, sa savetnikom
biv{eg jugoslovenskog predsednika za bezbednost Radetom Bulatovi}em, preko Borisava Mikeli}a, bio u kontaktu s vo|ama zemunskog klana Du{anom
Spasojevi}em i Miloradom Lukovi}em.
Tomislav Nikoli}, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, rekao je za Vesti da su radikali o~ekivali da tuìlac povu~e tu`bu protiv
predsednika wihove stranke.
[e{eq je saslu{an u Hagu i o tome postoje tri video-trake. Odgovorio
je na sva pitawa i dao dokaze da on nije ume{an, ali da drugi jesu rekao je
Nikoli}.
U istom broju Vesti objavqen je intervju sa Jadrankom [e{eq, pod naslovom Besparica pokucala i na moja vrata.
Vojislav [e{eq je ve} ~etrnaest meseci ha{ki pritvorenik. Za to vreme tri puta ga je obi{la supruga Jadranka, a sinove Nikolu, Aleksandra, Mihajla i Vladimira video je samo jednom. Od decembra pro{le godine zabrawene su mu sve posete, ba{ kao i upotreba telefona. Kako porodica podnosi
odsustvo supruga, sina, oca i dede?! Od ~ega ìve i u ~emu oskudevaju? Koliko je dono{ewe Zakona o materijalnoj pomo}i ha{kim zatvorenicima i wihovim porodicama olak{alo ili oteàlo ìvot porodice [e{eq?
Kako ìvimo i koliko nam je ovih ~etrnaest meseci bilo te{ko, pretpostavqam da ne moram ni da kaèm. Logi~no je da posle Vojinog odlaska u
Hag vi{e ni{ta nije isto, susre}em se sa hiqadu raznih problema kaè smireno Jadranka [e{eq reporteru Vesti, dok budnim pogledom prati igru
svojih sinova.
Ipak, ona deluje jaka i odlu~na u tome da izdrì sve {to joj je ìvog skuvao i pripremio, a na {ta je udajom za [e{eqa, sada ve} daleke 1992. godine, dobrovoqno pristala. Da joj ìvot ne}e biti samo bajka, postala je svesna
ubrzo po ven~awu, kada se suprug zbog svojih politi~ko-ideolo{kih stavova,
po~etkom devedesetih, prvi put obreo u Milo{evi}evom zatvoru. I tada, a i
sada, 44-godi{wa Jadranka [e{eq, iako samo èna koja ima pravo na suze,
bol i ptawu, nije zaplakala.
Ne volim suze. Svoj bol potiskujem i protiv wega se borim na razli~ite na~ine, jer naprosto ne èlim da emotivnom slabo{}u povre|ujem i zbuwujem, ili, ne daj Boè, upla{im sinove. S druge strane, ne volim ni po medijima da kukam i jadam se. Niti bi meni bilo lak{e da se àlim niti bi narodu, kome je ìvot i ovako preteàk, bilo lak{e zbog mojih besanih no}i.
[ta je tamo nekog briga kako ìvi Jadranka [e{eq! Ho}e li im moji jadi
802
olak{ati svakodnevne muke? Ho}e li se izle~iti od besparice ako i ja glasno priznam da patim od istih bolesti kao sav srpski narod.
Moje, a i srpske nevoqe }e jednog dana pro}i, verujem u to najiskrenije, samo je potrebno odoleti isku{ewima koje sudbina postavqa pred nas, i li~no
i kolektivno. Voja }e se, nadam se, uskoro vratiti i bi}e ovo samo jedan odìvqeni, ruàn san porodice [e{eq. Ne bih volela da ovo neko shvati kao
demagogiju, a jo{ mawe kao jadikovawe. Od kada je usvojen taj zakon o pomo}i
ha{kim pritvorenicima i wihovim porodicama, izbegavam novinare.
Istina je priznaje Jadranka glasom u kojem jo{ nema panike da od februara ove godine vi{e nemam nikakvih prihoda. Tada sam podigla Vojinu posledwu poslani~ku platu na koju sam imala pravo. Trudim se da racionalno
sagledam ìvot, a, sa druge strane, poku{avam da izbegnem jadikovku, tipa te{ko nam je... Jo{ nismo gladni, a da nam je te{ko i da }e biti sve teè ~iwenica je od koje ne moèmo da pobegnemo.
No}u, dok na prstima obilazim moja tri usnula spava~a, koji se snom pravednika brane od surove stvarnosti, tada mi je najteè. Po nekoliko sati sedim u mraku ispred TV-a, mozgam {ta sa ovim a {ta s onim, kako ovo, a kako
ono... Posle, pobegnem u san.
Pre susreta sa Vojislavom, Jadranka se bavila novinarstvom, ali nedugo
posle udaje i po zahtevu supruga, prestaje da radi. U potpunosti se predala ku}i i porodi~nim obavezama. Rodila je tri sina, Aleksandra 1993. godine, Mihajla 1996. godine i Vladimira 1998. godine.
[e{eqa su, za samo nekoliko prvih godina braka, vi{e puta hapsili.
Nosila sam se i borila sa tim nevoqama, u {ta se kao neminovnost ubraja i
besparica. Ona nekada{wa hap{ewa i ovaj Vojin dana{wi ha{ki zatvor ne
mogu se porediti, ba{ kao {to se ni nekada{wi ìvot ne moè meriti s
ovim nevoqno priznaje sagovornica Vesti, koju je, kako kaè, zakon o materijalnoj pomo}i ha{kim pritvorenicima, s jedne strane obradovao, a sa
druge, opet, uznemirio.
Znala sam da }e se oko ovog zakona sve ustalasati, da me neprijatni komentari ne}e mimoi}i... Iskreno re~eno, najradije bih rekla da mi ni{ta ne
treba, ali sa druge strane, mi zaista nemamo nikakve prihode. Voja jeste racionalno raspore|ivao novac, ali nas je uvek bilo mnogo, nismo nikada luksuzno ìveli, a u{te|evina je potro{ena. Oboje poti~emo iz obi~nih porodica u kojima se vagao svaki dinar, a tako smo vaspitali i decu. Kako da objasnim narodu da nemam para, a da nikoga ne povredim?
U Srbiji se te{ko ìvi, mo`da neki imaju pogre{ku sliku da je Voja, dok
je bio na funkcijama, zgrnuo silne pare. Za svog muà odgovorno tvrdim da je
po{ten i da se nije materijalno okoristio. Ali, ko }e mi poverovati kada su
mnogi politi~ari bezbroj puta izigrali poverewe naroda. Zato je najpametnije da }utim. Bolno mi je da javno kaèm kako te{ko ìvimo, jer takvo priznawe za mene podrazumeva gubitak ponosa. Najradije bih zahvalila, odbila
tu pomo}, ipak, na to nemam prava zbog dece. êsto se pitam kako li je onim
roditeqima koji su traìli de~ji dodatak i shvatam da delimo isto ose}awe
jada.
803
Vojina {tedna kwiìca, kojom je mahao za govornicom Savezne skup{tine naglas se presli{ava Jadranka je kod mene. Na woj je bilo i tada, 2000.
godine, 23.000 kanadskih dolara, bez upisane kamate, kao i sada. Ali, sve je to
yabe, jer Voja nije nikoga ovlastio na kwiìcu i novac koji je zaradio dok je
drào 1987. i 1988. godine predavawa u Kanadi. Kasnije mu je bio zabrawen
ulazak u zemqe Zapada, pa nije mogao da me opunomo}i, tako da nama ta kwiìca gotovo nikada nije zna~ila sigurnost, jer imamo novac koji u stvari ne
moèmo da koristimo?!
Prozivaju mog supruga ~esto, a od mene se sada o~ekuje da ne{to kaèm oko
ovog zakona. Bilo bi mi lak{e da je Voja sa nama, da se medijski prepucava sa
svojim politi~kim neistomi{qenicima, negoli sve ovo u {ta sam dospela.
Danas sam otvorila srce i sumwam da }u ikada vi{e javno da govorim o jadima koji su me sna{li oporo je zakqu~ila Jadranka [e{eq.
O pravim razlozima zabrane komunikacije, govorio je Aleksandar Vu~i}
za Vesti, od 13. aprila 2004. godine.
Predsedniku Srpske radikalne stranke Vojislavu [e{equ Ha{ki tribunal je produìo zabranu kontakata sa porodicom, koja je trebalo da istekne
10. aprila, saop{tio je ju~e Aleksandar Vu~i}, generalni sekretar ove
stranke.
Prema na{im izvorima, ova odluka je donesena da bi se oteào poloàj
na{eg kandidata za predsedni~ke izbore Tomislava Nikoli}a istakao je
Vu~i}. Kao glavne odgovorne za navodnu odluku Tribunala on je naveo Borisa Tadi}a, ministra odbrane SCG i Vladu Srbije.
Srpska radikalna stranka danas }e po~eti sa prikupqawem potpisa za Nikoli}evu kandidaturu, koju namerava da preda Republi~koj izbornoj komisiji u subotu, 17. aprila.
Dopisnik FoNeta iz Haga, Zlatko ôbovi}, autor je op{irnog teksta u
Vestima od 22. aprila 2004. godine. Pod naslovom [e{eqevo pismo kroz
12 brava, ôbovi} ne uspeva da odgovori kako je lider srpskih radikala
uspeo da po{aqe pismo svom zameniku.
Kako je iz [eveningena u Beograd dospelo pismo Vojislava [e{eqa, ha{kog optuènika i predsednika Srpske radikalne stranke, nameweno predizbornoj kampawi Tomislava Nikoli}a u izbornoj trci za predsednika Srbije, u Hagu je jo{ nepoznanica, ali na ovo pitawe odgovor nije zagonetka koliko se to ~ini na prvi pogled.
Po tvrdwama [e{eqevih partijskih drugova (jer ovakve odluke jo{ nema
me|u zvani~nim dokumentima), wemu je peti put od 12. decembra pro{le godine, na 30 dana Sekretarijat Tribunala produìo ograni~ewe komunikacije iz pritvora. Pismo je, dakle, iz Pritvorske jedinice UN u [eveningenu
mogao da iznese neko od advokata, branilaca [e{eqevih, spratnih kolega
ili zastupnika optuènih koji su na drugim spratovima, ali se susre}u u prostorijama za posete. Pravilo je da pritvorenici razme{teni na tri sprata u
dve zgrade, jer im se optu`nice poklapaju, ne mogu da kontaktiraju i da su im
sve aktivnosti odvojene. Od dnevnog boravka do {etwi i odlaska na rekrea804
ciju. Ali, sve ve}i broj osoba koje dolaze u [eveningen sa prostora biv{e Jugoslavije (trenutno ih je zvani~no 61, iako je na tom spisku i Milan Babi},
koji, pouzdano, nije u ovom pritvoru) razbija ovu koncepciju.
U situaciji kada je sve vi{e stanovnika u istom prostoru, ni sve mere bezbednosti, propisane strogim pravilima i dobro zami{qene, ne daju uvek o~ekivane efekte. Posebno kada je re~ o odnosima optuènih i wihovih advokata, razmeni sudskih materijala i spisa. U takvoj komunikaciji moglo je da
promakne i [e{eqevo pismo.
Da bi posetioci (to se ne odnosi na branioce) do{li do nekoga od pritvorenika Ha{kog tribunala u [eveningenu potrebno je da dolazak prijave najmawe sedam dana ranije, pro|u najmawe kroz 12 vrata, budu podvrgnuti strogim kontrolama i pregledima koji podrazumevaju i dva prolaska kroz skener
i da osoba koju ho}e da vide, a koja tog dana dobija spisak eventualnih posetilaca, èli da ih primi. Maksimalna dnevna poseta traje sedam sati.
Ilustracije radi, poseta pritvoru u [eveningenu, bez obzira na to da li
su posetioci advokati, ro|aci, prijateqi ili potencijalni svedoci, kao
ovih dana kod Milo{evi}a, prema Pravilniku o pritvoru, po~iwe legitimisawem i pregledom paso{a na ulazu, iza debelih vrata od najverovatnije
neprobojnog stakla. Sledi predaja stvari koje prolaze kroz skener.
Ono {to je nameweno pritvoreniku ide na pregled, bez obzira da li je re~
o ko{uqi, odelu, kravati, kwizi ili novinama. I sigurno je da }e mu ovi
predmeti biti uru~eni, pitawe je samo kada. Niko ne obja{wava zbog ~ega to
toliko traje, ali sve bez izuzetka mora biti detaqno prekontrolisano.
Posetioci odmah vra}aju ili deponuju u metalne kasete ono {to ne smeju
da unesu: tehni~ku robu, hranu i mobilne telefone. Na red, potom, dolazi
prozivka posetilaca, i ~uvari sprovode goste do wihovih pritvorenika.
Pre ulaska u zgradu u kojoj su sme{teni pritvorenici i gde su posete, sledi,
me|utim, jo{ jedan pretres. U svakoj od dve zgrade je prostor za posete, koji
se sastoji od hodnika iz kojeg vode vrata ka pravougaonim staklenim otvorima u sobe u kojima pritvorenici primaju posetioce. Deo za posete lepo je ure|en, ali nije i prostran. Ni u jednoj sobi za posete nema mokrog ~vora, ali na
kraju hodnika je nekoliko toaleta i lavaboa.
Prema pravilu Pravilnika o pritvoru, sva korespondencija i po{ta,
ukqu~uju}i i pakete, mora na pregled kako bi se utvrdilo da li sadrì eksplozive ili druge nedozvoqene materijale. U pravilu 63 ovog Pravilnika
navedeno je da sekretar moè nekoj osobi odbiti dopu{tewe da poseti pritvorenika ako ima razloga da veruje da je svrha posete da se pribavi informacija koja kasnije moè biti objavqena u medijima.
Pravilnik o nadzoru poseta i komunikacije s pritvorenicima nalaz` da
sekretar pregleda svu prispelu i odaslanu po{tu, osim predmeta upu}enih
ili odaslanih od strane branioca pritvorenika, Me|unarodnog suda, inspekcijskih organa i diplomatskog ili konzularnog predstavnika zemqe kojoj
pritvorenik pripada ili koja se brine o wegovim interesima, a koji je akreditovan kod zemqe doma}ina. Kako je [e{eq odlu~io sam da se brani, a ko805
liko je poznato, dosad nije traìo, niti je primao posete diplomata iz ambasade Srbije i Crne Gore u Hagu, te{ko da su wegovo pismo iz pritvora mogli
da proslede sekretar, osobqe Tribunala ili inspekcijski organi. U sobama
za posete sto i stolice. Vrata su ili zatvorena ili otvorena, zavisno od èqe onih koji razgovaraju. Atmosfera je, takore}i, familijarna: pritvorenici uglavnom znaju ko koga pose}uje i ko je od gostiju ~iji ro|ak, prijateq...
Bez obzira {to je tu`ba za ubistvo \in|i}a protiv dr [e{eqa odba~ena, vlasti nisu lako odustale od ovog propagandnog hita. O tome govore Vesti od 15. maja 2004. godine, pod naslovom [e{eq traìo ubistvo \in|i}a. Unutar teksta je objavqen antrfile Sud odustao od optu`nice.
Ministar policije u Vladi Srbije, Dragan Jo~i}, podneo je ju~e Odboru za
odbranu i bezbednost Skup{tine Srbije izve{taj o radu policije tokom vanrednog stawa i akcije Sabqa, koji je pripremio wegov prethodnik Du{an
Mihajlovi}. Jo~i} je citirao delove izve{taja biv{eg na~elnika uprave za
borbu protiv organizovanog kriminala Bore Bawca, u kome se navodi da se
do{lo do saznawa o povezanosti {efa SRS-a Vojislava [e{eqa i jednog od
vo|a zemunskog klana Du{ana Spasojevi}a [iptara.
U izve{taju se kaè da je tokom istrage Miladin Suvajyi}, zvani \ura
Mutavi, koji je sada za{ti}eni svedok, rekao da se Spasojevi} vi{e puta sretao sa [e{eqem i jednom prilikom u prostorije Srpske radikalne stranke
doneo kompromituju}i materijal za qude iz tada{we vlasti naveo je ministar na sednici.
Prema wegovim re~ima, jedan od ~lanova Spasojevi}evog obezbe|ewa rekao je policiji da je upravo od svog {efa saznao da su se Spasojevi} i [e{eq
dogovorili da sru{e tada{wu vlast.
Taj telohraniteq je rekao i da ima saznawa o [e{eqevoj èqi da Milorad Lukovi} Legija i Spasojevi} ubiju \in|i}a i Ga{u Kneèvi}a naveo
je Jo~i}.
Ministar je, citiraju}i daqe izve{taj Bawca, istakao da za akciju Sabqa nije bio formiran poseban {tab, ve} da su svim operacijama rukovodili tada{wi ministar policije Du{an Mihajlovi}, wegov zamenik Nenad
Mili}, na~elnik resora javne bezbednosti Sreten Luki}, komandant àndarmerije Goran Radosavqevi} Guri, kao i sam Bawac.
Glavnu odluku o privo|ewu osumwi~enih za organizovani kriminal donosio je ministar Mihajlovi} rekao je Jo~i}.
Pomo}nik ministra i generali inspektor MUP-a Vladimir Boòvi} saop{tio je da se wegova slu`ba bavila navodima nevladine organizacije Amnesti interne{enel o eventualnoj primeni torture u akciji Sabqa, tokom
koje je privedeno ne{to vi{e od 11.000 qudi.
Utvrdili smo da je prema {est gra|ana koji su privedeni sprovedena tortura i prekomerna upotreba sile od strane policije rekao je Boòvi}.
Nata{a Jovanovi}, ~lan odbora iz Srpske radikalne stranke, naglasila je
posle ministrovog izlagawa da je 8. aprila ove godine Okru`no javno tuìla{tvo odustalo od svih optu`nica protiv [e{eqa ukqu~uju}i i ume{anost u ubistvo premijera \in|i}a.
806
Ona je zatraìla da MUP utvrdi ulogu Vladimira Popovi}a Bebe tokom

vanrednog stawa i kritikovala ministra i wegove saradnike da su prikupili malo novih podataka.
Generalni sekretar Srpske radikalne stranke, Aleksandar Vu~i}, objasnio je za Vesti, od 19. maja 2004. godine, kakva je bila priroda relacije izme|u dr Vojislava [e{eqa i Milorada Lukovi}a Legije. Tekst je iza{ao
pod naslovom [e{eq odbio Legijinu za{titu.
Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vu~i} rekao
je ju~e za Vesti da prvooptuèni za ubistvo srpskog premijera Zorana
\in|i}a, Milorad Ulemek Legija, na saslu{awu 10. juna ne}e pomenuti nijednog radikala, jer, kako Vu~i} tvrdi, radikali nikada u ìvotu nisu videli Legiju.
Samo se jednom prilikom Legija sastao sa Vojislavom [e{eqem kada mu
je ponudio da ga za{titi od Haga, na {ta mu je predsednik Srpske radikalne
stranke odgovorio: Izvini, ja idem u Hag, jer sam to obe}ao gra|anima Srbije rekao je Vu~i}.
On je dodao da moè da pretpostavi {ta }e Legija re}i u sudu, ali je rekao
da tu sigurno ne}e biti radikala.
Znam kojih }e drugih biti. Bi}e nekih iz biv{eg i iz sada{weg reìma.
Tomislav Nikoli} i ja Legiju nikad nismo videli ni na sahrani, ni u autobusu naglasio je Vu~i}.
Na pitawe da li }e Legija prilikom svog iskaza mo`da pomenuti ime nekog iz biv{e vlasti, Vu~i} je odgovorio: Vidim da su se mnogi upla{ili.
Pitajte wih za{to.
Generalni sekretar Srpske radikalne stranke naglasio je da ova stranka
ne èli da se me{a u proces koji se vodi protiv Ulemeka, jer radikali nisu
ubili ni Gavrilovi}a, ni ]uruviju, ni Stamboli}a, ve} neki drugi koji su na
politi~koj sceni Srbije imali interes za to.
Globus, od 21. maja 2004. godine, u ~lanku pod naslovom Kraq kojeg je
ismijavao [e{eq, donosi kratku istoriju Kara|or|evi}a, sa akcentom na
lik i delo onog koji je pasao travu na aerodromu.
Jelisavetin brati} Petar II (ro|en 1923) zasjeo je na prijestoqe u jedanestoj godini, nakon {to mu je 1934. bio ustrijeqen otac, kraq Aleksandar I u
Marsequ. Sve dok po~etkom 1941. Petra nisu prijevremeno proglasili punoqetnim, dràvom je upravqalo regentsko vije}e, na ~elu s wegovim stricem
Pavlom, ocem princeze Jelisavete i kneza Aleksandra. Kad su wema~ke trupe, 6. travwa 1941, zauzele Jugoslaviju, mladi je vladar, poslije samo dvadesetodnevnog kraqevawa, morao pobje}i u London. Petar II se oùjka 1944.
oènio dvije i pol godine starijom gr~kom princezom Aleksandrom. Wihov jedinac Aleksandar rodio se u Londonu 1945, a kumovi na kr{tewu, po
pravoslavnome obredu, u Vestminsterskoj opatiji, bili su mu britanski
kraq George VI i wegova starija k}i, prestolonasqednica, dana{wa kraqica Elizabeta II.
807
Petrov i Aleksandrin brak ubrzo se i raspao, a Petrov sin Aleksandar

{kolovao se u vojnim akademijama u Engleskoj i SAD-u. Sedam godina bio je
~asnik u britanskoj vojsci, a potom je pred radijskim mikrofonima izjavio
da se odri~e prijestoqa, jer ga posao kraqa ne zanima. Kad se razvoja~io s ~inom kapetana, u{ao je u poslovni svijet. Petar je dugo odbijao zahtjeve srpskih emigranata da sina Aleksandra ozakoni za nasqednika prijestoqa jer ga
je smatrao nedostojnim kraqevske du`nosti. Vijest o o~evoj smrti u Denveru, u studenome 1970. godine, Aleksandar je ~uo na radijskim vijestima Bi-BiSija. Ni on, ni princ Tomislav, nisu mu oti{li na sprovod. Otac mu je nakon
smrti ostavio tek simboli~nih 5.000 dolara, mawe nego svome batleru. Prestolonasqednik Aleksandar, po kazivawu svjedoka, nije bio sinovqevski pa`qiv ni prema majci, kraqici Aleksandri. Po{to je uletio u nov~anu krizu, nagovorio ju je da proda svoju ku}u u Veneciji, obe}av{i joj da }e je dovesti k sebi u London. No kad mu je mati predala novac, Aleksandar je smjestio
u stara~ki dom. Umrla je 1993. Poslije o~eve smrti, Aleksandar je povukao
rije~ da se odri~e krune i proglasio se prestolonasqednikom. U Brazilu je
upoznao i ubrzo oènio Mariju Gloriju od Orleana i Braganze, unuku posqedwega brazilskog kraqa Pedra II. S wome je Aleksandar dobio tri sina:
1980. u îkagu ro|en je Petar, a dvije godine potom, u Va{ingtonu, blizanci
Filip i Aleksandar. Marija je ubrzo ostavila muà i djecu i preudala se za
vojvodu od Segorbea. Ni Aleksandar nije dugo ~amio sam. Oènio se 1985.
imu}nom Grkiwom Katarinom Batis, dvije godine i ~etiri mjeseca starijom,
a kumovao im je gr~ki ekskraq Konstantin.
Aleksandar je u listopadu 1991, kao gra|anin, ishodio vizu za prvi posjet
Srbiji. Puna{ni se princ kojega su odmila prozvali Aca Gica bacio na
travwak ispred zra~ne luke i pateti~no poqubio zemqu. êlnik radikala,
~etni~ki vojvoda Vojislav [e{eq, nije se suspregao da ne bude otrovno zlo~est, pa je pred novinarima rekao kako je kraq bez zemqe toga dana pasao
travu! Prestolonasqednik se, unato~ vi{ekratno iskazanoj èqi, nikad nije sastao s Milo{evi}em zato {to to mo}ni vo`d nije èlio.
U istupima i intervjuima u ratnome razdobqu Aleksandar je podupirao
vodstva Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Kad je srpska oporba, 5. listopada 2000, sru{ila Slobodana Milo{evi}a, on je poùrio da me|u prvima ushi}eno ~estita novome predsjedniku Vojislavu Ko{tunici.
Na dan proslave Aleksandrova 57. ro|endana, 17. srpwa 2001. godine, jugoslavenski premijer Zoran @iì} uru~io mu je kqu~eve Staroga i Beloga
dvora. S obiteqi, mawom svitom i {tabom napustio je najluksuzniji beogradski hotel Hajat, u kojem je samo wegov apartman stajao 250 USD dnevno, i
preselio se na Dediwe.
Iako fizi~ki odsutan, dr Vojislav [e{eq je bio centralna figura uo~i
izbora u Srbiji. O tome svedo~i ~lanak iz Vesti od 25. maja 2004. godine.
Ukoliko pobedim 14. juna, zatraì}u da premijer Srbije Vojislav Ko{tunica podnese ostavku, izjavio je na mitingu u Poàrevcu predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikoli}.
808
On je obe}ao da }e u Srbiji, ako postane predsednik, za{tititi sve porodice, kako Milo{evi}evu, tako i \in|i}evu.
Skup je obezbe|ivalo nekoliko desetina policajaca u uniformi i civilu, a
u publici je prime}ena i Milica Gaji}, supruga Marka Milo{evi}a, sina biv{eg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Milo{evi}a.
Miting je po~eo pesmom Spremte se spremte ~etnici, a ispred bine,
koju su postavili osu|enici Kazneno-popravnog zavoda Zabela, dominirala je parola [e{eq, ponos svih srpskih patriota.
Na mitingu su prodavane majice, posteri i kalendari sa likovima Radovana Karayi}a, Ratka Mladi}a, Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a.
Vesti, od 27. maja 2004. godine, pod naslovom [e{eq ne}e na glasawe,
donose izjavu portparola Ha{kog tribunala.
Portparol Ha{kog tribunala Yim Lendejl demantovao je da predsedniku
Srpske radikalne stranke Vojislavu [e{equ Tribunal nije dozvolio da se
registruje za predstoje}e predsedni~ke izbore u Srbiji.
Tribunal }e na zahtev ambasade Srbije i Crne Gore u Hagu obezbediti
uslove za glasawe 13. juna i [e{eq je trebalo da popuni listi} za glasawe,
ali je on to odbio rekao je Lendejl na redovnom brifingu za novinare.
On je dodao da Tribunal ne komentari{e privatne stvari, ali zbog napisa koji su se pojavili u beogradskoj {tampi treba re}i da nije ta~no da je
[e{eq spre~en da u~estvuje u izbornom procesu.
Lendejl je najavio da }e se [e{eq slede}i put pojaviti u sudnici 11. juna,
na redovnoj statusnoj konferenciji.
Ne{to iscrpniju informaciju o glasawu u [eveningenu donosi bawalu~ki Glas, od 27. maja 2004. godine.
Ha{ki tribunal ni na koji na~in ne spre~ava optuènog Vojislava [e{eqa da u pritvoru glasa na predsjedni~kim izborima u Srbiji, niti da kontaktira sa svojom porodicom, izjavio je ju~e sudski portparol Yim Lendejl,
prenosi Beta.
Reaguju}i na napise u dijelovima {tampe u Srbiji, Lendejl je, na redovnoj
konferenciji za novinare u Hagu, predo~io da }e Tribunal omogu}iti pritvorenima da glasaju, ali da je to stvar optuènih i ambasade Srbije i Crne Gore.
Ha{ki tribunal nije li{io [e{eqa prava da glasa. Zatraèno je da on
popuni formular koji mu je dostavila ambasada SCG, ali je on to odbio. Tribunal nije sprije~io [e{eqa da u~estvuje u izbornom procesu naglasio je
Lendejl.
Da je predsednik Srpske radikalne stranke veoma va`na politi~ka figura, ~ak i kada je u Holandiji, i to na svim srpskim prostorima, potvr|uje i
~lanak iz Novog oslobo|ewa od 1. juna 2004. godine. ^lanak je objavqen pod
naslovom [e{eq i Dodik zajedno protiv âvi}a, Kalini}a i Ivani}a.
[to su oktobarski lokalni izbori bliì, to se doma}i politi~ari sve
vi{e hvale svojim po{tewem. Ne budimo naivni i ne dajmo da nas varaju. U
entitetskom parlamentu raspored snaga nije onakav kakav izgleda. Naoko ne809
spojive politi~ke stranke mogle bi da budu sutra{wi koalicioni partneri,

kako na nivou entiteta, tako i na zajedni~kom nivou BiH. Najboqi primjer
za to je Zvornik, a izvjesno je da bi ne{to sli~no moglo da se dogodi i u Narodnoj skup{tini RS.
U Zvorniku se sva|aju na prvi pogled dva ~udna tabora, ali glavna uloga
ostaje nepromijewena. Rezervisana je za hayi Jovana Mitrovi}a. Na jednoj
strani vladaju}i DNS i SDA, a na drugoj opozicioni SNSD, SDS, PDP i
SPRS. Ovu ~udnu opozicionu grupu, tvrde, okupila je borba protiv jednog ~ovjeka hayi Jovana Mitrovi}a. Potpredsjednika DNS-a sa SDA spojila je,
kako se kaè, borba protiv kriminala.
Sa{a Ili} iz SNSD-a tvrdi da je uzrok svemu iskqu~ivo Jovan Mitrovi};
Gospodin hayi Jovan Mitrovi} i DNS smatraju da je on taj koji treba da
je ovdje na vrhu, a da svi mi moramo da budemo neki wegovi slijepi poslu{nici i radnici. To SNSD, kao najja~a opoziciona partija, ne moè sebi da dopusti kaè Ili}.
Hayi Jovan Mitrovi} insistira na znaku jednakosti izme|u SNSD-a i
SDS-a.
Jednostavno, pokazali su da se ne razlikuju od SDS-a, da su krila SDSa, a ni u kom slu~aju politika koja ima svoj put. Zato, kad je rije~ o poveqi,
mi ne brinemo. [to se ti~e nas, ona ne}e funkcionisati u Zvorniku kaè
Mitrovi}.
Poveqa za budu}nost koju on pomiwe okupila je prije vi{e od pola godine lidere trinajja~e opozicione partije na jednom zadatku o~uvawu RS.
Zvorni~ka politi~ka kombinatorika u spajawu dosad nelogi~nog, dogodila
se na smjeni posqedweg na~elnika op{tine Steve Savi}a. U odbranu tada
DNS-ovog kadra stali su SDS, SNSD, PDP i socijalisti.
Hayi Mitrovi}a optuùje i ~lan RO SDS-a Milo{ Jovanovi}:
To je oproban i ve} dobro poznat recept gospodina Mitrovi}a da poku{a kriminalizovati i diskreditovati qude na taj na~in. Ja sam vrlo miran
{to se ti~e tih wegovih krivi~nih prijava koje je podnio. Mogu mu poru~iti da on razmisli o nekim svojim poslovnim potezima koje je vukao u prethodnim godinama jer je sigurno da }u i ja morati da uzvratim kontramjerom kaè Jovanovi}.
Su{tina borbe za poslu{nog na~elnika, kaù dobro upu}eni, jeste tro{ewe buyetskih sredstava ili dijela predvi|enog za rekonstrukciju lokalne i gradske infrastrukture.
Javna je tajna da odbornik u Zvorniku vrijedi desetak hiqada maraka, a za
prelazak nekima je kupovan i stan. Zbog toga se u posqedwe tri godine desilo da su po jedan odbornik SDS-a, SNSD-a i DS-a pre{li u DNS. Klub hayi
Jovana Mitrovi}a tako se od po~etnih {est odbornika pove}ao za 50 odsto.
Glasa~ka koalicija DNS-SDA jo{ nema svog kandidata za na~elnika, a zajedni~kog kandidata najavquju SDS-SNSD-PDP i socijalisti, zbog toga da
bi se kona~no oslobodili diktature DNS-a i SDA.
810
Ako na lokalnim nivoima mogu zajedni~ki da nastupaju stranke koje su u

entitetskom parlamentu quti protivnici, zna~i li to da }e poslije ovih izbora, poput jake kantonalne vlasti u FBiH, i u RS do}i do snaèwa dràve
u dràvi, odnosno do formirawa lokalne vlasti koja }e, zavisno od op{tinskih potreba, imati malo veze sa rasporedom snaga na entitetskom ili bh nivou? Vrlo mogu}e, pogotovo kad se zna da je i to jedan od na~ina kona~nog rastakawa Republike Srpske i preno{ewa wenih institucionalnih ingerencija na lokalni nivo, s jedne, te na BiH, s druge strane.
To saznawe ne}e eliminisati sna`ne strana~ke animozitete koji, poticani pla}eni~kim medijima, sve vi{e prelaze u otvorenu mr`wu. Tako vlastiti i strna~ki opstanak postaje va`niji od interesa i opstanka Republike
Srpske.
Ne treba odbaciti ni zna~aj poku{aja vra}awa stawa na 1992. godinu. Taj
trend koji je trenutno jak na srbijanskoj politi~koj sceni mogao bi pribliàvawem izbora da bude poja~an i u RS.
Strana~ka predizborna strategija na vidjelo }e iznijeti ve}inu dosad
skrivenih mahinacija i strana~kih sukoba po op{tinama RS. Tako u toj ve}
pokrenutoj kampawi saznajemo da, recimo, u Prijedoru vlast tri godine blokira projekte Javnog preduze}a Putevi Republike Srpske. Iz ovog kratkog
saop{tewa Op{tinskog odbora SDS nije te{ko doku~iti da je vlast u Prijedoru formirana od predstavnika suprotnog tabora. Predsjednik Op{tinskog odbora SDS-a Du{an Beri} tvrdi da je u izborne svrhe koncipiran i
sto odsto prenaduvan op{tinski buyet.
Nema para planiranih za zemqi{te na trasi zapo~ete zaobilaznice od
~etiri kilometra, a novac od poreskih obveznika tro{i se samo tamo gdje
ima interesa, metodom ucjene i pritiska i kako to odlu~i takozvana skup{tinska ve}ina i izvr{na vlast. U tim interesnim grupama nema odbornika
SDS-a, PDP-a i Radikalne stranke kaè Beri}. Ovim optu`bama pridruìo se i direktor prijedorske bolnice, pa je jasno da }e strategija poku{aja
dolaska do vlasti u izbornoj godini biti zasnovana uglavnom na uzajamnim
optu`bama i te{ko ispuwivim obe}awima.
Glavni odbori najuticajnijih stranaka RS ve} zaduùju strna~ka predsjedni{tva da u saradwi sa op{tinskim odborima sa~ine operativne planove za
predstoje}e lokalne izbore, naro~ito za one op{tine u kojima nisu u vlasti.
SDS to nije u 16 op{tina RS, pa }e operativa biti fokusirana naro~ito na
wih. Donesena je i odluka da svi op{tinski odbori do kraja juna naprave
procjene o mogu}im kandidatima za na~elnike i za odborni~ke liste, ali i
da se u svim op{tinskim odborima formiraju aktivi omladine. Na izbornim kandidatskim listama ovog puta }e maksimalno biti zastupqene ène
i omladina.
Iako je dosad vaìlo pravilo da su op{ti, predsjedni~ki izbori va`niji
od lokalnih, to poslije ovih oktobarskih izbora vi{e ne}e biti tako. Ne}e
mnogo vrijediti predsjedni~ka i premijerska funkcija ako u ve}ini op{tina Srpske pobijede stranke iz kojih, recimo, nisu ni predsjednik ni premi811
jer. To dosad nikad nije bio slu~aj, ali lako bi se moglo desiti poslije ovih
izbora koji se odràvaju na polovini ~etvorogodi{weg mandata na koji su
izabrani entitetski zvani~nici u oktobru 2002. godine. Zbog toga su ovi likalni izbori svojevrstan test stvarnog rasporeda snaga u Republici Srpskoj,
sasvim dovoqan da skoro kao i vanredni op{ti izbori, kojih u ovoj godini ne}e biti, pokaè stvarno politi~ko stawe i raspoloèwe bira~kog tijela.
Naslov [e{eq osvojio prvi poen, iz Vesti od 7. juna 2004. godine, ubedqivo govori o utisku koji je dr [e{eq ostavio prilikom pojavqivawa u ha{koj sudnici.
Pretresno ve}e Ha{kog tribunala, kojem je dodeqen predmet protiv predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava [e{eqa, zatraìlo je od Tuìla{tva da pojasni nelogi~nosti iz optu`nice u paragrafima u kojima se
pomiwe Vojvodina.
U odluci povodom prigovora na nadle`nost suda i optu`nicu, koji je [e{eq predao 24. decembra pro{le godine, Ve}e je pozvalo Tuìla{tvo da se
izjasni da li je u Vojvodini postojalo stawe oruànog sukoba i, ako jeste, da
to potkrepi dokazima. U suprotnom, iz optu`nice }e biti izbrisane sve ta~ke optu`nice koje se odnose na navodne zlo~ine po~iwene u Vojvodini 1992.
godine.
Iako su odlukom suda svi ostali prigovori odba~eni, posmatra~i ocewuju da je [e{eq osvojio poen.
Optuèni je u svom prigovoru na optu`nicu osporavao navode da je u Vojvodini postojalo stawe oruànog sukoba, {to zna~i da Ha{ki tribunal nema nadle`nost za ono {to se tamo doga|alo.
Vesti, dnevne novine koje izlaze na srpskom jeziku u Frankfurtu, objavile su, 11. juna 2004. godine, kratku vest pod naslovom [e{equ produèna
zabrana. Nadnaslov obja{wava za{to je produèna zabrana komunikacija
predsedniku Srpske radikalne stranke Zbog izbora u Srbiji.
Predsedniku Srpske radikalne stranke, Vojislavu [e{equ, odlukom zamenika sekretara Ha{kog tribunala, Dejvida Tolberta, porduèno je ograni~ewe komunikacija do 1. jula, odnosno dok se ne zavr{i i eventualni drugi
krug predsedni~kih izbora u Srbiji.
[e{equ su komunikacije iz Pritvorske jedinice prvi put ograni~ene u
decembru pro{le godine i od tada su produàvane po mesec dana, a prethodnom odlukom taj reìm je za wega trebalo da vaì do 13. juna.
I u narednom periodu [e{eq }e mo}i da kontaktira jedino sa svojim
pravnim savetnikom, ukoliko ga ima, diplomatskim ili konzularnim predstavnicima i najbliìm ~lanovima porodice, a ti kontakti mogu da budu pod
nadzorom, ukoliko tako odrede nadle`ni.
Vesti, od 15. juna 2004. godine, donose kratak izve{taj sa statusne konferencije dr Vojislava [e{eqa. U naslovu je akcentiran jedan od najva`nijih
delova wegovog izlagawa Ne odri~em se Velike Srbije.
Lider Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq, izjavio je na statusnoj
konferenciji u Ha{kom tribunalu da ni on, ni Srpska radikalna stranka,
nikada ne}e odustati od stvarawa Velike Srbije.
812
Nikada ne}emo odustati od stvarawa velike Srbije u kojoj }e biti objediwene sve srpske zemqe isto~no od linije KarlobagOgulinKarlovacVirovitica.
[e{eq, koji je optuèn za zlo~ine nad nesrbima u Hrvatskoj, Bosni i
Hercegovini i Vojvodini, kaè da bi u Velikoj Srbiji u bratskom jedinstvu
ìveli Srbi koji su pravoslavci, katolici, muslimani i protestanti. Rat
u biv{oj Jugoslaviji bio je, prema wegovim re~ima, rat izme|u Srba.
Sudija Karmel Agius prekinuo je [e{eqa uz obrazloèwe da ne moè dozvoliti da se on sam optuùje izja{wavaju}i se o pitawima koja ~ine su{tinu procesa protiv wega.
Optuèni je uzvratio da izre~en stav ~ini smisao wegovog ìvota i da ga
se nikada ne}e odre}i. [e{eq je zatraìo finansijsku pomo} Tribunala za
odbranu, preciziraju}i da su mu pravni savetnici za pro{lu godinu ispostavili ra~un na 200.000 dolara.
Frankfurtske Vesti, 16. juna 2004. godine, pod naslovom Radikali tuè Holandiju, donose izvode sa konferencije za {tampu koju je odràla Gordana Pop Lazi}, potpredsednik Srpske radikalne stranke.
Srpska radikalna stranka zatraì}e ovih dana od Kraqevine Holandije
da se, kao dràva koja je potpisnik svih me|unarodnih konvencija o za{titi
qudskih prava, obrati Ujediwenim nacijama zbog odluke Ha{kog tribunala
o produèwu zabrane bilo kakvog kontakta sa strankom i porodicom do 1. jula, kako ne bi uticao na drugi krug predsedni~kih izbora u Srbiji, izjavila
je za Vesti Gordana Pop Lazi}, potpredsednik Srpske radikalne stranke.
To je odluka bez presedana u me|unarodnom pravu i takvo kr{ewe qudskih prava da smo bili primorani da preduzmemo odre|ene korake. Ukoliko
se Kraqevina Holandija, na ~ijoj se teritoriji kr{e qudska prava, ne obrati Savetu bezbednosti UN i zatraì promenu tretmana prema Vojislavu [e{equ, obrati}emo se i Me|unarodnom sudu u Strzburu. Traì}emo da taj sud
donese odluku po pitawu kr{ewa prava deteta, jer [e{eqeva maloletna deca imaju prava da kontaktiraju sa svojim ocem. Po{to ne moèmo da tuìmo
sud, tuì}emo dràvu Holandiju. Vide}emo kako }e se wihova kraqica poneti u ovom slu~aju kaè Pop Lazi}eva.
Prema wenim re~ima, [e{eq nije bio u mogu}nosti da uo~i predsedni~kih izbora uputi bilo kakvu podr{ku kandidatu radikala Tomislavu Nikoli}u, ali, kako je rekla, mi znamo da je on uvek uz nas, a vreme srpskih radikala tek dolazi, jer do kraja godine o~ekujemo zna~ajno poja~awe, povratak
na{eg predsednika Vojislava [e{eqa iz Haga.
U Vestima od 17. juna 2004. godine, objavqen je kra}i izve{taj o najnovijim antisrpskim potezima glavnog ha{kog inkvizitora. Naslov je glasio
Karla opet vidi Ratka u Srbiji.
Glavni tuìlac Ha{kog tribunala, Karla del Ponte, potvrdila je da to
Tuìla{tvo radi na {est novih optu`nica i da }e one biti podignute najkasnije do kraja godine, ali nije precizirala protiv koga se optu`nice
pripremaju.
813
Dok optu`nice ne budu podignute, mogu samo da kaèm da vodimo istrage

vezane za zlo~ine po~iwene u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji
i za zlo~ine po~iwene nad Srbima na Kosovu, izjavila je ona podgori~koj
Publici.
Del Ponte smatra da je ocena Tribunala o nesaradwi Srbije i Crne Gore
sa tom me|unarodnom sudskom institucijom zasnovana na fakti~kom stawu
jer, navodno, od ukupno 20 ha{kih optuènika koji se nalaze u bekstvu, 14 ili
15 boravi u Srbiji, a me|u wima vi{e wih optuèno je za genocid u Srebrenici. Ona je dodala da najnovije informacije pokazuju da je i Ratko Mladi}
jo{ u Srbiji.
Kada optuènik ne}e dobrovoqno da se preda, policija obi~no ne ~eka
da se on predomisli, nego ga hapsi, jer je izdat nalog za hap{ewe i po wemu
treba postupiti, upozorila je Del Ponte.
U istom broju Vesti nalazi se i vest o kontaktima ha{kih inkvizitora
sa kolegama iz katoli~kih redova. Pod naslovom Ha{ki istraìoci stigli
do Srema spomiwu se mogu}i svedoci protiv dr Vojislava [e{eqa.
Katoli~ki sve{tenik iz Srema, autor kwige Kako je umirao moj narod,
Marko Kqaji}, razgovarao je ovih dana s istraìocima Ha{kog tribunala
koje su zanimali navodni zlo~ini nad sremskim Hrvatima po~etkom devedesetih, potvr|eno je Vestima iz Veritasa.
Ha{ki istraìoci posetili su sve{tenika Kqaji}a u Petrovaradinu nepunu nedequ dana nakon odluke Sudskog ve}a Ha{kog tribunala da uvaì
prigovor Vojislava [e{eqa da taj sud nije nadleàn za navodne ratne zlo~ine po~iwene u Vojvodini s obrazloèwem da u toj pokrajini po~etkom devedesetih nije bilo oruànih sukoba, {to je preduslov za nadle`nost suda.
Ha{ki istraìoci }e razgovarati sa jo{ jednim sremskim sve{tenikom, a predvi|eni su susreti i s prognanicima iz Srema koji sada ìve u
Hrvatskoj.
Bajka o Hrtkovcima, iz usta katoli~kog sve{tenika Marka Kqaji}a, nastavqa se u Vestima od 22. juna 2004. godine, pod naslovom Ne}u da svedo~im pred Tribunalom. Naravno, kao obja{wewe za odbijawe svedo~ewa,
Kqajevi} se poziva na dozvolu pretpostavqenih. Samo nije objasnio da li mu
je ta dozvola trebala kada je objavio kwigu kojom grubo i bezo~no falsifikuje novije doga|aje u Vojvodini.
Katoli~kog sve{tenika petrovaradinske ùpe svetog Roka i autora kwige o doga|ajima u Vojvodini po~etkom devedesetih godina, pod nazivom Kako je umirao moj narod Marka Kqaji}a, nedavno su saslu{ali istraìoci
Ha{kog tribunala s ciqem prikupqawa dokaznog materijala o zlo~inima
koje su u Vojvodini, navodno, po~inili Vojislav [e{eq i wegova Srpska radikalna stranka.
Tribunal je pre dve nedeqe delimi~no usvojio prigovor Vojislava [e{eqa, optuènog za zlo~in nad nesrbima u Vojvodini 1992. godine, da u toj pokrajini tada nije bilo oruànog sukoba, pa ne postoji nadle`nost suda u Hagu za sam slu~aj.
814
Sve{tenik Kqaji} ocewuje da takav [e{eqev prigovor ide na {tetu samom [e{equ, jer se onda ba{ u toj zemqi u kojoj nije bilo rata dogodio stra{an pogrom nad lojalnim gra|anima koje dràva nije za{titila. On isti~e
da je [e{eq, {etaju}i se po Hrtkovcima s ~etni~kom kokardom i daju}i ultimatum hrtkova~kim Hrvatima da se pakuju, jer su usta{e, bio jedan od egzekutora reìma Slobodana Milo{evi}a.
Kqaji} je ovih dana obavestio javnost da nema nameru da svedo~i u Hagu.
Kao sve{tenik katoli~ke crkve ne mogu nastupati u svoje ime. Moram za
to imati legalitet, dozvolu mojih pretpostavqenih. Dakle, ne bih mogao da
idem u Hag niti sam tu kwigu pisao za Hag rekao je Kqaji}.
Kao jo{ jedan mogu}i svedok za upotrebu protiv dr [e{eqa, spomiwe se
Milan Babi}, u vidovdanskom broju Vesti. O Babi}evoj moralnoj bedi svedo~i i naslov Babi} traì milost.
Ha{ki tribunal izre}i }e u utorak, 29. juna, presudu biv{em predsedniku
i premijeru Republike Srpske Krajine (RSK) Milanu Babi}u, koji se u januaru izjasnio krivim za progone kao zlo~in protiv ~ove~nosti, a Tuìla{tvo
je zauzvrat odustalo od preostale ~etiri ta~ke optu`nice.
Izricawe presude najpre je bilo zakazano za 7. jun, ali je odloèno za 29.
jun, na dan kada je po~eo Babi}ev iskaz na su|ewu biv{em predsedniku Narodne skup{tine Republike Srpske Mom~ilu Kraji{niku, koji se u celini odvijao bez prisustva javnosti.
Prilikom rasprave o odmeravawu kazne, Tuìla{tvo je preporu~ilo da
ona ne bude duà od 11 godina zatvora, predlaù}i da se kao olak{avaju}a
okolnost uzme saradwa optuènog i wegova spremnost da, osim na su|ewu
Kraji{niku i Slobodanu Milo{evi}u, svedo~i i na su|ewima Milanu Marti}u, Jovici Stani{i}u, Franku Simatovi}u i Vojislavu [e{equ, te Radovanu Karayi}u i Ratku Mladi}u ako budu uhap{eni i bude im se sudilo pred
ovim sudom.
Odbrana nije dala preporuku o visini kazne, navode}i da Babi} jedino
traì da se zbog wegove porodice pravda ublaì milo{}u.
Koliko se trgovina isplatila Milanu Babi}u, vidi se u Vestima od 30.
juna 2004. godine. Naslov Milanu Babi}u 13 godina za kajawe i nije toliko
opasan kao naslovi nekih antrfilea: Obrukao porodicu i potomke ili
Iznenadio Hrvate.
Biv{i predsednik i premijer Republike Srpske Krajine, Milan Babi},
osu|en je ju~e pred Ha{kim tribunalom na 13 godina zatvora. Preporuka optu`be bila je da kazna Babi}u ne bude duà od 11 godina zatvora, ali je Pretresno ve}e zakqu~ilo da ta preporuka ne ispuwava svrhu ka`wavawa, niti
zadovoqava pravdu.
Babi} je u januaru ove godine priznao krivicu za progone kao i zlo~in
protiv ~ove~nosti i sau~esni{tvo u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu
uklawawa nesrpskog stanovni{tva sa oko jedne tre}ine teritorije u Hrvatskoj, koji je zapo~eo najkasnije 1. avgusta 1991. godine i trajao najmawe do juna
1992. godine, kako bi ta teritorija postala deo nove dràve pod srpskom dominacijom.
815
Prema navodima optu`nice, me|u pojedincima koji su u~estvovali u ovom

udruènom zlo~ina~kom poduhvatu bili su Slobodan Milo{evi}, Milan
Marti}, Goran Hayi}, Jovica Stani{i}, Franko Simatovi} zvani Frenki,
Vojislav [e{eq, general Blagoje Ayi}, general Ratko Mladi}, nepoznati
pripadnici JNA i drugi.
Tuìla{tvo je, u skladu sa sporazumom, povuklo preostale ~etiri ta~ke
optu`nice za kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa. Odbrana nije dala preporuku o kazni, navode}i da Babi} traì da se, zbog wegove porodice, pravda
ublaì milo{}u.
Babi} je u Oluji 1995. godine do{ao sa sunarodnicima u Srbiju, nastanio
se u Zemunu kod tetke i tu otpo~eo gradwu ku}e. Nije se bavio zubarskim poslovima, ve} je osnovao farmu za tov pili}a i lanac pekara. Moglo bi se re}i da se samoinicijativno izolovao od javnosti, naro~ito od svojih Kraji{nika. A onda je usledio {ok. U decembru 2002. godine, Babi} je svedo~io
protiv Slobodana Milo{evi}a, najpre kao za{ti}eni svedok, da bi mu zadwi dan, na vlastiti zahtev, bila skinuta za{tita. To svedo~ewe izazvalo je
veliku pa`wu javnosti, posebno Kraji{nika koji su uglavnom bili razo~arani wegovom pojavom u svojstvu svedoka optu`be. Ve}ina Kraji{nika je wegovo svedo~ewe doìvela kao kukavi~luk i izdaju interesa Srba iz Hrvatske
za koje se i sam èstoko zalagao i bio jedan od wihovih glavnih protagonista. Kraji{nici su verovali da je Babi} postigao nagodbu sa Tuìla{tvom.
Pri~alo se da je kao nagradu za svedo~ewe dobio preme{taj zajedno sa porodicom u neku bogatiju zemqu uz promenu identiteta i materijalno obezbe|ewe do kraja ìvota. Govorkalo se da je to Kanada, a u zadwe vreme i Holandija. âk se tih meseci ni ro|enoj majci, ostavqenoj u Zemun poqu, nije javqao.
Babi}ev branilac Nemac Peter-Mihael Miler negirao je da wegov klijent ne}e odgovarati zbog zlo~ina. On je nedavno izjavio da nikada nije bilo dileme da }e Babi} biti optuèn.
Predstavnike brojnih udruèwa prognanih Srba ju~e je zatekla visina kazne. Za generalnog sekretara Udruèwa Srba, prof. Milojka Budimira, kazna je previsoka ako se zna, kako kaè, {ta je sve uradio za taj Ha{ki tribunal.
Milan Babi} je, kao {to je poznato, Slobodana Milo{evi}a te{ko optuìo da je organizovao, naoruàvao i kontrolisao srpske snage u Hrvatskoj
i BiH i podsticao sukobe. Svedo~io je i protiv ostalih srpskih optuènika pred Ha{kim tribunalom. Svi smo to tada osu|ivali i kaznu smatram previsokom. Osvetila mu se wegova naivnost i tvrdoglavost kad se odlu~io na
dil sa Hagom kaè za Vesti Budimir.
U tekstu se nalazi ukupno pet antrfilea, od kojih centralni nosi naslov
Obrukao porodicu i potomke.
Direktor Centra za istraìvawe zlo~ina nad srpskim narodom u BiH Milivoje Ivani{evi}, kaè da je kazna Milanu Babi}u previsoka i o~ekivana.
Izdaja se ne isplati. Babi} je pro{ao isto kao i Biqana Plav{i}, Momir Nikoli} i svi oni koji su i{li u dil sa Ha{kim sudom. Zaradio je vi816
soku kaznu, a pored toga najve}a mu je kazna {to je navukao bruku i sramotu
svojoj porodici i potomcima izjavio je za Vesti Ivani{evi}.
[ta o Babi}u misle Hrvati pi{e u antrfileu Iznenadio i Hrvate.
Dobrovoqna Babi}eva predaja Hagu iznenadila je i hrvatsku javnost. Ante Bujas, biv{i sekretar {ibenskog SUP-a, pod ~ijom je nadle`no{}u bila
komanda tada{we milicije u Kninu, Drni{u i [ibeniku, tvrdio je da je Babi}, s kojim je tokom sukoba u Hrvatskoj pregovarao, delovao vrlo primitivno i sirovo, iako nije bio glup ~ovek. Tvrdio je da je Babi} bio ideolog
svih zbivawa u Krajini, potaknut pokojnim Ra{kovi}em koji je bio ideolog
Milo{evi}eve politike, dok je, kako je rekao, Milan Marti} bio obi~na marioneta i tada jo{ samo tre}erazredni policijski inspektor.
Izigran u Hagu je naslov pod kojim se vidi {ta o Babi}u misle Srbi.
Predsednik udruèwa izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske, mr Mile
Daki}, tako|e, smatra da je Ha{ki sud izigrao dobrotu biv{eg lidera Kraji{nika.
Iznena|en sam visinom kazne. Prevarili su ga u Hagu. Pored toga {to je
zaradio kaznu, ve}a mu je kazna {to je ostao posti|en pred vlastitim narodom
koji je godinama vodio u propast. Kako je samo mogao pred Ha{kim sudom optuìti ugroèni mawinski srpski narod za sva zla u Hrvatskoj, a izviwavati se ve}inskom narodu predvo|enim jednim nacionalistom kao {to je bio
Frawo Tu|man rekao je za Vesti Mile Daki}.
Sva Babi}eva udvori~ka poniznost dolazi do izraàja u antrfileu pod
naslovom Pati}u do kraja ìvota.
Izlazim pred ovaj Tribunal sa dubokim ose}awem sramote i kajawa. Dozvolio sam sebi da u~estvujem u progonu najgore vrste protiv qudi samo zato
{to su Hrvati, a ne Srbi. Nevini qudi su nasilno isterani iz svojih ku}a i
nevini qudi su ubijani. âk i nakon {to sam saznao {ta se dogodilo }utao
sam o tome. Jo{ gore, nastavio sam sa slu`bom i kroz moje vlastite aktivnosti li~no odgovoran za nehumane postupke koji su pogodili nevine qude.
@aqewe koje ose}am zbog toga je bol sa kojim moram ìveti ostatak ìvota.
Molio sam Boga da mi pomogne da se pokajem, a bra}u Hrvate da mi oproste,
rekao je, izme|u ostalog, Babi} prilikom priznawa krivice.
O planovima za budu}i biznis govori antrfile Svedo~io i protiv Kraji{nika.
Po~etkom ovog meseca, Babi} je svedo~io na su|ewu biv{em predsedniku
Skup{tine Republike Srpske Mom~ilu Kraji{niku, optuènom za genocid
u BiH, ali je wegov iskaz bio zatvoren za javnost.
Kad se nagodio sa Tuìla{tvom, Babi} je pristao da svedo~i i protiv svog
nekada{weg najblièg saradnika Milana Marti}a, koji u pritvoru Ha{kog
tribunala ~eka na su|ewe, te ratnih lidera RS Radovana Karayi}a i Ratka
Mladi}a kada i ako budu izvedeni pred Ha{ki sud.
Koliko ~ovek moè biti primitivan, zloban i malouman, odli~no se vidi u kratkom ~lanku iz zagreba~kog Vijesnika, od 1. jula 2004. godine. [to
817
je najsme{nije, ta bi}a zaostala u evoluciji, danas se nazivaju demokratama.

Tekst je objavqen pod naslovom Posthumna \in|i}eva pobjeda.
Pobeda Borisa Tadi}a pobeda je demokratske, proevropske Srbije i posthumna pobeda Zorana \in|i}a, rekao je ~etrdesetogodi{wi aktivista Demokratske stranke Ivan Pavlovi}.
Volela bih u ovom trenutku da budem u [eveningenu, doviknula nam je
jedna sredove~na Beogra|anka. Za{to u [eveningenu? Da mogu da vidim [e{eqevu facu, odgovorila je sagovornica.
U broju od 2. jula 2004. godine Vesti donose informaciju da je obustavqena izolacija dr Vojislava [e{eqa.
Ha{ki tribunal ukinuo je ograni~ewe komunikacije iz pritvora u [eveningenu lideru srpske radikalne stranke Vojislavu [e{equ.
Od decembra pro{le godine, [e{eq je, prema odlukama sudskog Sekretarijata, mogao da uz nadzor komunicira samo sa ~lanovima uè porodice, diplomatskim predstavnicima SCG i svojim pravnim savetnicima.
Zamenik sekretara je jo{ jednom podsetio gospodina [e{eqa da je direktna ili posredna komunikacija sa medijima zabrawena i da }e bilo koji
wegov postupak, kojim bi doveo do kr{ewa pritvorskih pravila, dovesti do
ponovnog uvo|ewa ograni~ewa komunikacije ili drugih primerenih mera, u
skladu sa pravilima navodi se u saop{tewu.
Vojislav [e{eq je najboqi srpski politi~ar, nadnaslov je iz Vesti
od 3. jula 2004. godine, gde su objavqeni delovi intervjua kojeg je Tomislav
Nikoli} dao Kuriru. Naslov je glasio Poraèn sam posredstvom engleskog ambasadora.
Prenosimo nekoliko delova intervjua koje je potpredsednik Srpske radikalne stranke Tomislav Nikoli} dao Kuriru.
Da li su za vas glasali i glasa~i Bogoquba Kari}a?
Ne bih rekao. Kari} je pobedio u Boru, â~ku, Rakovici, gde je pobedio
i Tadi}. Da se Kari} nije pojavio, sada bih ve} bio predsednik Srbije.
Mislite li da je Kari} postao ozbiqna politi~ka snaga?
Ne, on uop{te nije ozbiqna politi~ka snaga, ali ima mo}, novac, medije
i od sada }e biti politi~ka snaga. Zahvaquju}i dogovoru Kari}a i Tadi}a, posredstvom engleskog ambasadora, ja sam poraèn.
Opet neka zavera?
Insistiram da se ovo objavi, pa neka engleski ambasador demantuje.
Mislite li da je pametno da se sada obru{avate na sve?
Ma, ko se obru{ava? Rekao sam ono {to iskreno mislim. Upla{ili su
predstavnike mawina mojom pobedom.
Za{to bi se bilo ko vas pla{io?
Sreo sam Slovakiwu na ulici u Beogradu, koja mi je rekla: Gospodine
Nikoli}u, nisam glasala za vas, jer su kazali da }ete nas proterati. Mo`da
sam ja stvarno smetwa nekome? I jesam, pretwa sam Joèfu Kasi, jer on nije
ma|arska nacionalna mawina, on je korumpirani politi~ar i kriminalac!
On je vo|a najve}e ma|arske stranke u Vojvodini.
818
Pa {ta? Jeste li i mene tretirali uvek kao zamenika predsednika najve}e stranke u zemqi? Ili ste govorili radikal? Nemate iste ar{ine. Za mene je Joèf Kasa kriminalac!
Mislite li da je malo Vojislav [e{eq qubomoran na vas? Ipak ste postigli mnogo vi{e od wega?
Da, ali u druga~ijim okolnostima. Da je tu, mo`da bi on sada bio predsednik.
[ta to zna~i, da je boqi politi~ar od vas?
Apsolutno. Vojislav [e{eq je najboqi srpski politi~ar.
Srpska re~, privatna novina Danice i Vuka Dra{kovi}a, u svom broju
od 7. jula 2004. godine na ne~astan i krajwe uvredqiv na~in spomiwe vladiku
mile{evskog Filareta. Naravno, u istom ~lanku je na meti i dr Vojislav
[e{eq.
Potencijalni svedoci odbrane na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, me|u
1631 svedokom, su i Dragan Hayi Anti} zvani Struja, biv{i direktor i glavni i odgovorni urednik Politike, i vladika Filaret. Wih dvojica su krajem juna, s Milutinom Mrkowi}em, i daqe Milo{evi}evim ~ovekom od velikog poverewa, posetili, radi konsultacija, biv{eg srpskog i jugoslovenskog
predsednika u pritvoru UN u [eveningenu.
Mala, ali odabrana ekipa, doputovala je u Amsterdam, avionom austrijskog nacionalnog avioprevoznika. Prilikom promene aviona u Be~u, Filaret nije odbio osveèwe koje mu je na aerodromu, prepoznav{i ga, ponudilo
nekoliko qudi. Pi}e je, naravno, bilo na bazi alkohola. Nepoznato je kada je
i kako Filaret skinut s liste osoba kojima nije dozvoqen ulazak u zemqe
Evropske zajednice, ali je ~iwenica da pre nekoliko meseci nije mogao da poseti Vojislava [e{eqa u pritvoru Ha{kog tribunala upravo zbog toga {to,
zbog zabrane, nije mogao da do|e u Holandiju. Nepoznato je, tako|e, i da li je
Filaret u [eveningenu video [e{eqa. Pretpostavka je da nije. Da jeste, o
tome bi verovatno ve} izdala saop{tewe SRS. A razlog zbog kojeg se nisu
sreli mogao bi da bude i ograni~ewe komunikacije iz pritvora koje je [e{equ ukinuto 1. jula. Za vreme tih sankcija on je mogao da komunicira i vi|a jedino ~lanove svoje porodice, diplomatsko-konzularne predstavnike SCG i
svoje pravne savetnike (advokate Maju Gojkovi} i Slavka Jerkovi}a, koji,
ina~e, jo{ zvani~no nisu akreditovani u Tribunalu kao [e{eqevi pravni
savetnici).
Radikali u majicama je naslov kratke vesti iz Vesti od 12. jula 2004.
godine.
Polagawu zakletve Borisa Tadi}a prisustvovali su skoro svi poslanici
republi~kog parlamenta, osim zamenika predsednika Srpske radikalne
stranke Tomislava Nikoli}a, koji je Tadi}u bio protivkandidat u drugom
krugu predsedni~kih izbora. Svi poslanici Srpske radikalne stranke nosili su majice sa likom predsednika te stranke Vojislava [e{eqa, na kojima
je pisalo: [e{eq srpski junak.
819
O su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, sa implikacijama na slu~aj dr Vojislava [e{eqa, govori ~lanak iz Vesti pod naslovom Slobi advokat za svaki
slu~aj. Tekst je objavqen 14. jula 2004. godine.
Portparol sudskog dela Ha{kog tribunala, Yim Lendejl, rekao je da sudije razmatraju mogu}nost da se biv{em jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milo{evi}u, koji se brani sam, dodeli stend baj advokat, odnosno advokat u rezervi.
Stend baj advokat je neko ko stoji pored optuènog koji nastavqa da se
brani sam rekao je Lendejl ha{kom nedeqniku Hag tajms.
Lendejl je podsetio da je odluka o ovakvom na~inu odbrane prethodno doneta u predmetu protiv predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava
[e{eqa.
Razmatraju}i mogu}nost da se Milo{evi}u dodeli advokat, sudsko ve}e
prou~ilo je praksu i u zakonodavstvima drugih zemaqa i zakqu~ilo da je u Srbiji i Crnoj Gori postavqawe advokata mogu}e u slu~ajevima te{kih krivi~nih dela. Po~etak odbrane biv{eg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Milo{evi}a pred Ha{kim tribunalom, zakazan za sredu, 14. jul, odloèn je ju~e
popodne za ponedeqak, 19. jul, zbog toga {to je Milo{evi} jo{ uvek bolestan.
U saop{tewu Tribunala navodi se da je sudsko ve}e predsedavaju}eg Patrika Robinsona odluku o odlagawu donelo po{to je ju~e primilo izve{taj
lekara o Milo{evi}evom zdravstvenom stawu.
O tome ko je pisao, a ko poru~ivao ha{ke optu`nice, naro~ito onu protiv
dr [e{eqa, govori Novo oslobo|ewe od 20. jula 2004. godine. U poduèm
naslovu obja{weni su principi na kojima funkcioni{e sprega Haga i trenutnog reìma u Srbiji: Vlada iz Beograda molila Tribunal i Amerikance da podignu optu`nicu protiv Gorana Hayi}a kako bi sebi kupila jo{ koji mjesec opstanka na vlasti.
Optu`nica protiv Gorana Hayi}a, kao i u slu~ajevima Vojislava [e{eqa, Jovice Stani{i}a i Frenkija Simatovi}a, pisana je u Hagu, ali je weno
podizawe naru~eno iz Beograda od samog vrha reìma, a wegovo sasvim izjvesno izru~ewe predstavqa {kolski primjer `rtvovawa piona zbog topova
(Ratko Mladi} i ~etiri srbijanska generala).
Novo oslobo|ewe saznaje iz izvora bliskog kancelariji Ha{kog tribunala da je izru~ewe Hayi}a zami{qeno kao baj-pas koji treba da da bar nekoliko mjeseci vremena Vladi Vojislava Ko{tunice da na|e izlaz zbog }orsokaka u kojem se na{la, zbog sve o{trijih zahtjeva Zapada i Ha{kog tribunala za izru~ewe Mladi}a i ~etiri generala i nemogu}nosti da, zbog unutra{wih prilika u Srbiji i popularnosti optuènih, postupi po tom zahtjevu.
Po wemu, optu`nica protiv Hayi}a rezultat je molbe iz Beograda i razumijevawa na koje je ona nai{la kod ~lanova ameri~ke administracije koji su
nakloweni sada{wem reìmu u Beogradu i ne èle da zbog Haga bude ugroèn wegov opstanak na vlasti. Taj gest dobre voqe svojevrsni je poklon Kolina Pauela novoj Vladi Srbije, ali i novoizabranom predsjedniku Borisu
Tadi}u.
820
Izvor NO tvrdi da je ameri~ka veza vlastima u Beogradu dostavila spisak od nekoliko desetina Srba protiv kojih se u Hagu vodi istraga, a Ko{tuni~ini saradnici su izabrali Hayi}a kao `rtvu zbog ~ijeg izru~ewa }e ih
najmawe zaboqeti glava. Zbog funkcije koju je obavqao, Hayi} na ha{kim i
diplomatskim terazijama ima veliku specifi~nu teìnu, jednaku kao i bilo
koji od ~etiri generala. S druge strane, on ne uìva ve}u popularnost me|u
Srbima, tako da reìm zbog wegovog izru~ewa ne o~ekuje zna~ajnije negativne reakcije u javnosti.
Svojevrsna licitacija qudskih glava objavqena je u Vestima od 25. jula
2004. godine. Naslov je glasio Pod lupom Haga jo{ sedmorica.
Sa prvobitnog spiska u okviru optu`nice Ha{kog tribunala protiv Slobodana Milo{evi}a za ratne zlo~ine po~iwene na teritoriji biv{e SFRJ,
bez pozivnice za Hag ostali su samo nekada{wi ~lanovi predsedni{tva
SFRJ Borisav Jovi} i Branko Kosti}, biv{i generali JNA Veqko Kadijevi}, Blagoje Ayi}, Aleksandar Vasiqevi} i Tomislav Simovi}, kao i nekada{wi predsednik Crne Gore Momir Bulatovi}.
Protiv svih ostalih sa tog spiska, ukqu~uju}i i Milo{evi}a, podignute
su optu`nice, a na wima se nalaze Milan Babi}, Milan Marti}, Jovica
Stani{i}, Franko Simatovi} Frenki, Vojislav [e{eq, Radovan Karayi},
Mom~ilo Kraji{nik, Biqana Plav{i} i Ratko Mladi}. Optu`nice su tako|e bile podignute i protiv Radovana Stoj~i}a Baye, @eqka Ra`natovi}a
i Vlajka Stojiqkovi}a, koji su u me|uvremenu preminuli.
Da li }e i kada glavni tuìlac Ha{kog tribunala Karla del Ponte podi}i optu`nicu i protiv wih, to niko ne}e ili ne èli da kaè, ali posledwi
slu~aj sa Goranom Hayi}em govori upravo o tome da se ovaj slu~aj nastavqa.
Na kraju spiska iz optu`nice protiv Slobodana Milo{evi}a stoji i to da
su u ovaj zlo~ina~ki poduhvat bila ukqu~ena i druga znana i neznana lica, {to ostavqa dosta prostora za spekulacije.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradwu sa Ha{kim tribunalom Rasim
Qaji}, rekao je da se sa optu`nicom protiv Gorana Hayi}a zavr{ava spisak
mogu}ih putnika u Hag.
Qaji} je dodao da je Hag vodio istrage protiv Hayi}a, Milana Babi}a i
generala Blagoja Ayi}a, kao i da je bila u opticaju istraga protiv jo{ jednog
lica, za koje niko nije znao o kome se radi, a koja je kasnije bila obustavqena.
On je dodao da je mogu}e da je Tribunal odustao i od optu`nice protiv generala Ayi}a. Ayi} se trenutno ne pomiwe. Mo`da je Tribunal odustao od
te optu`nice, ali ja to ne znam rekao je Qaji}.
O mogu}oj poseti Tomislava Nikoli}a predsedniku [e{equ, izve{tavaju Vesti od 26. jula 2004. godine.
Tomislav Nikoli}, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, trebalo bi da 4. avgusta otputuje u privatnu posetu Vojislavu [e{equ, predsedniku te stranke, koji se nalazi u Hagu, u Pritvorskoj jedinici u [eveningenu, ako mu holandske vlasti odobre vizu.
Nikoli} bi u Hag trebalo da putuje u svojstvu kuma.
821
Dobio sam odobrewe zatvorskih vlasti i ostalo je da sa~ekam vizu. Sa

[e{eqem se ~ujem svakodnevno rekao je Nikoli} u neformalnom razgovoru s novinarima.
Naslov Nikoli} ostao bez vize, iz Vesti od 29. jula 2004. godine, jasno
govori o prirodi objavqenog teksta.
Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikoli}, izjavio je da mu holandska ambasada nije odobrila vizu za posetu lideru radikala i ha{kom optuèniku Vojislavu [e{equ, koji se nalazi u Pritvorskoj jedinici u [eveningenu.
Nikoli} je zatraìo vizu za 4. avgust, a planirao je dvodnevnu posetu, 5. i
6. avgusta.
@eleo sam da idem u privatnu posetu, da obi|em kuma Vojislava rekao
je Nikoli}, i dodao da je [e{eqevom sinu odobrena viza.
Jedan od nespornih doma}ih autoriteta za me|unarodno pravo, prof. dr
Kosta âvo{ki, izneo je, u Vestima od 4. avgusta 2004. godine, zanimqivo
zapaàwe po kojem bi u Hagu trebalo da se na|e Vuk Dra{kovi}. [to je jo{
zanimqivije, umesto dr Vojislava [e{eqa. Naslov je glasio Vuka ucewuju
Srpskom gardom.
Vuk Dra{kovi} je na neki na~in ucewen ~ovek kaè u nedavnom intervjuu
za Korene profesor Kosta âvo{ki, opozicioni borac s dugim staòm.
âvo{ki kaè da je pa`qivo prou~io optu`nicu protiv Vojislava [e{eqa, u kojoj se lideru SRS-a stavqa na teret i to {to je 1991. godine regrutovao vojnike koji su odlazili u regularne vojne jedinice i borili se u zapadnom Sremu i isto~noj Slavoniji.
A to nisu bile paravojne jedinice pod komandom samozvanih vojvoda, dakle ni{ta nezakonito. Kad je re~ o Dra{kovi}u, ja to dobro znam i tu sam ga
podràvao on je napravio paravojnu jedinicu koja se zvala Srpska garda, na
~ijem je ~elu bio Gi{ka, koji je pod nerazja{wenim okolnostima ubijen kao
i slede}i komandant Beli, a i tre}i komandant Lainovi} tako|e je kasnije
ubijen u Beogradu. Kao {to se vidi, to je, naàlost, paravojna jedinica i to
je razlog {to je predsednik Hrvatske nedavno izjavio da Vuk nije dobrodo{ao u Hrvatsku. E sad vidite, ako je [e{eq u Hagu samo zato {to je regrutovao qude u redovnu vojnu jedinicu, a Vuk je ne samo regrutovao i obu~avao nego i upu}ivao, {to ja mislim da je bilo sasvim u redu jer se branilo srpstvo,
wemu je sigurno stavqeno do znawa da je ucewen i on onda pod tom ucenom ~ini ustupke strancima, a u svojstvu ministra nas zastupa to je nedopustivo.
Da je Tomislav Nikoli} ipak dobio vizu, moglo se pro~itati u Vestima
od 6. avgusta 2004. godine.
Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikoli}, iznenada je u sredu otputovao za Hag, gde }e po prvi put posetiti Vojislava [e{eqa koji se dobrovoqno predao Ha{kom tribunalu februara pro{le godine. Nikoli}u je holandska ambasada u Beogradu najpre odbila da izda vizu, a
onda je iznenada i bez posebnog obja{wewa iz ambasade stigao poziv zameniku predsednika Srpske radikalne stranke da do|e da podigne vizu.
822
Kako saznajemo, sa Nikoli}em je u Hag otputovao i [e{eqev najstariji

sin Nikola.
Potpredsednik Centralne otaybinske uprave Gordana Pop Lazi}, najavila je da poslanici Srpske radikalne stranke u Skup{tini SCG ne}e da glasaju za predlog himne dràvne zajednice.
Ako na taj na~in treba da sklepamo i himnu, onda se vra}amo nekoliko
decenija unazad. Ne moèmo da prihvatimo takav predlog, on je preurawen,
nedovoqno usagla{en i nesre}an rekla je Gordana Pop Lazi}.
Vesti, od 7. avgusta 2004. godine, izve{tavaju o kona~nom susretu dvojice saboraca pod naslovom [e{eq utehu na{ao u kwigama.
Mere izolacije, koje je Ha{ki tribunal zaveo lideru radikala Vojislavu
[e{equ, ukinute su posle sedam meseci, pa su ga u zatvoru [eveningen posetili sin Nikola i zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav
Nikoli}.
Nikoli} je u izjavi iz Haga potvrdio da su kod [e{eqa bili u poseti od
devet ~asova ujutro do pet popodne.
Moète zamisliti kako je izgledao, posle toliko vremena, susret oca i
sina i dvojice najboqih prijateqa rekao je Nikoli}, istakav{i da je sve u
redu i da [e{eq priprema svoju odbranu, ~ita mnogo i radi mnogo.
On radi i na nekim kwigama koje nemaju mnogo veze s Hagom, zato {to
trenutno ima mnogo vremena dodao je Nikoli} i objasnio da je presre}an ne
samo zbog susreta, nego i zato {to se uverio da se [e{eq dobro drì.
Nikoli} i [e{eqev sin Nikola vra}aju se, a planirano je da lidera radikala krajem ovog meseca posete supruga, sin Aleksandar i generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vu~i}.
Mere izolacije [e{equ su izre~ene 12. decembra pro{le godine pred
parlamentarne izbore u Srbiji, kako ne bi komunicirao s medijima i ometao
politi~ki ìvot u Srbiji.
U okviru teksta nalazi se i antrfile pod naslovom Kraj kaznenim
merama.
Nikoli} je objasnio da su dobili holandsku vizu po{to je poseta odobrena, istakav{i da je [e{equ time kona~no ponovo dozvoqen kontakt s ~lanovima porodice i strana~kim kolegama.
Pretpostaqam da je s kaznenim merama gotovo, osim ukoliko opet zbog
nekih novih izbora ne poku{aju da pomognu protivnicima radikala wegovom
izolacijom naglasio je Nikoli}.
U istom izdawu Vesti nalazi se tekst iz kojeg se vidi odnos dràve, ta~nije dosmanlijskih vlastodràca, prema ha{kim zatvorenicima. Naslov je
veoma jasan: Ni dinar ha{kim pritvorenicima.
Iz buyeta Srbije za ovu godinu nije izdvojen nijedan dinar za pomo} ha{kim optuènicima, rekao je ministar finansija Srbije Mla|an Dinki}.
On je izjavio da se tro{kovi za porodice ha{kih optuènika pokrivaju iz
buyeta dràvne zajednice, koji opet izdràvaju srpski poreski obveznici.
823
List navodi da Ministarstvo inostranih poslova Srbije i Crne gore

sprema izve{taj o tro{kovima, koji }e uskoro dostaviti Nacionalnom savetu za saradwu sa Ha{kim tribunalom.
Dràva i daqe po starom saveznom zakonu snosi tro{kove pomo}i ha{kim pritvorenicima, po{to je na Zakon o pomo}i optuènicima u Hagu,
koji je po~etkom ove godine usvojila Skup{tina Srbije, stavqen veto.
Prosta ra~unica kazuje da dràvna zajednica za optuènike u Hagu godi{we pla}a najmawe sto hiqada evra, po{to to pravo od 70 pritvorenika moè da koristi wih 16, koji su se dobrovoqno predali. Finansijsku pomo}, izme|u ostalih, dobijaju Vojislav [e{eq, Frenki Simatovi}, Jovica Stani{i}, Dragoqub Ojdani}, Nikola [ainovi}, Milan Milutinovi}.
Kako ìvi porodica [e{eq, dok je glava porodice u ha{kom kazamatu,
moè se pro~itati u Vestima od 12. avgusta 2004. godine. Naslov reportaè je Qubav na ha{ki na~in, a potpisala je Jasna Olui}.
Posle sedam i vi{e meseci, kona~no sam videla Voju kaè 44-godi{wa
Jadranka [e{eq, supruga lidera srpskih radikala, koja je na dugo èqeni
put krenula krajem jula, nakon dobijawa odobrewa Ha{kog tribunala. Uznemirena i nespokojna, uputila se u Hag, ali ovoga puta, potpuno sama.
Nisam znala u kakvom }u stawu zate}i Voju, pa sam deci objasnila da }emo po mom povratku, neki naredni put i}i svi zajedno.
Razgovaramo u porodi~noj ku}i [e{eqevih u Batajnici, nekoliko dana po
wenom povratku. Sedimo u dnevnoj sobi u ~ijem uglu je sto, a na wemu kompjuter za kojim naizmeni~no sede devetogodi{wi Mihajlo i {estogodi{wi
Vladimir. Igraju najnovije igre, koje im je poslao tata iz Haga, a ~iwenicu
da je wihov otac u zatvoru u nekoj dalekoj zemqi, nakon godinu i po dana, shvataju kao neizbeàn deo ìvota. Jadranka [e{eq deluje opu{tenije i boqe
od posledweg susreta sa novinarima Vesti, a razloge sama obja{wava i pre
na{eg pitawa.
Odahnula sam kad sam ga videla. To je stari Voja, onaj koga sam upoznala
kao devojka, kome sam rodila tri sina, ali mu nisam oprostila {to nemamo
i devoj~icu. Ali, nikad se ne zna, jer qubav se vodi i u Ha{kom tribunalu!
Pravi {eret, nasmejan i dobro raspoloèn, sa~ekao me je u prostoriji odobrenoj za posete pritvorenicima. I zagrlio najlep{e, najne`nije... Bio je to
dugo èqeni susret muà i ène, ali i iskrenih prijateqa.
Sasvim sam sigurna da se u Ha{kom tribunalu sve snima, pa i najintimniji trenuci. Ali, qubav vodim sa svojim muèm i nemam ~ega da se stidim.
Ukoliko bi se dogodilo da se takav video-zapis obelodani, to bi bio argument vi{e za ukidawe Tribunala tvrdi Jadranka [e{eq, dok se oko wene
foteqe naizmeni~no motaju Mihajlo i Vlada. Najstariji Aleksandar je na
rekreativnoj nastavi sa svojim {kolskim drugovima u Svilajncu. A, najstariji sin Vojislava [e{eqa, 21-godi{wi Nikola, trebalo je ba{ tog dana da
stigne iz posete ocu, iz Haga.
Jo{ dok je Voja bio u apsolutnoj izolaciji, do mene je dospeo glas da je
preba~en iz svoje pritvoreni~ke sobe u neku drugu, i to me je prili~no uzne824
mirilo. Nisam znala {ta se desilo i ~ime je bilo izazvano to preme{tawe.

A, poznavaju}i ga, mogla sam da pretpostavim da je opet uradio ne{to {to se
kosi sa strogim pravilima. Me|utim, preme{tawe sa tre}eg na prvi sprat,
kako se posle ustanovilo, nije bilo uslovqeno wegovom nedisciplinom, nego potrebom Ha{kog tribunala, jer je, naime, Milan Babi} u me|uvremenu od
za{ti}enog svedoka postao ha{ki osu|enik, pa ga ostali politi~ki pritvorenici, jednostavno, nisu prihvatali.
âk se {u{kalo da su mu stizale i neke pretwe, iz bezbednosnih razloga preba~en je na tre}i sprat, a moj Voja je onda preme{ten na prvi. Sada je
zajedno na spratu sa Milo{evi}em i nekim drugim, mawe poznatim optuènicima, me|u kojima ima i Hrvata i muslimana i Srba, ali svi se dobro slaù. Svako od wih ima svoju muku, svoju ranu i brige.
U Hagu je Jadranka [e{eq provela pet dana, a kroz smeh, dok nas sluì kafom i sokom, a Vlada insistira i na sladoledu, kaè kako ju je suprug, ve} posle druge posete upozorio, zadirkuju}i je, da zbog wenog boravka gubi dragoceno vreme, koje bi ina~e tro{io na pisawe nove kwige. Neuobi~ajeno, ali
i supruga Jadranka je u Hag ovoga puta do{la bez naramka kwiga, nosila je samo dnevne i nedeqne novine, kao i najnovije porodi~ne fotografije. Na sve
to Voja je, po wenim re~ima, bacio samo letimi~an pogled i rekao da }e se time pozabaviti kada se ona vrati u Beograd.
Odli~no izgleda kaè, opisuju}i fizi~ki izgled i kondiciju svog supruga. Od posledweg susreta nije se ugojio ni grama, ali je zato nabacio
mi{i}e. Zapravo, svako jutro, pre doru~ka, ide na traku za brzo hodawe i tako prepe{a~i sedam kilometara, a onda posle doru~ka u teretanu, dva do tri
puta dnevno. U~estvuje u zajedni~kim sredstvima za kuhiwski fond, ali od
nekog wegovog kuvawa nema ni govora, a za trpezu seda me|u prvima, ba{ kao
{to je to radio i kod ku}e. Sada im jela sprema neki Pa{ko Qubi~i}, moram
da pohvalim ono {to sam probala od wegovih specijaliteta puwenu papriku koju mi je li~no podgrejao Sloba. Odli~na je. Na kulinarskom ume}u pozavidela bi mu svaka doma}ica. Voja i daqe vodi ra~una o ishrani i jede, uglavnom, samo bareno meso i povr}e. I, naravno, nije propustio priliku da me
podseti da bih i ja mogla biti lak{a za koji kilogram smeje se sagovornica
Vesti.
Supruga Vojislava [e{eqa ve} je u blagoj putnoj groznici, naime, 20. avgusta trebalo bi da krene sa decom put Haga. To im je svima obe}ala, uprkos
tome {to se materijalna situacija prodice [e{eq nije promenila naboqe.
Usvojeni, pa poni{teni republi~ki zakon o pomo}i porodicama ha{kih pritvorenika, o kome je ekipa Vesti pre nekoliko meseci razgovarala sa Jadrankom, bi im dobro do{ao, ali bez wega se moè.
Nepotrebno je da ponavqam pri~u kako krajwe skromno ìvimo, u koju
neki ne veruju. Nikom ni{ta zasad nisam du`na, a sve ra~une uredno pla}am.
Novca nemamo dovoqno, ali za prave prijateqe uvek se na|e.
U dogovoru sa Vojom odre|enu sumu novca, neophodnu za transplantaciju
jetre, poklonili smo u ti{ini prvom ~oveku srpske estrade Milovanu
825
Ili}u Minimaksu. Jer, ~ovek ni u sopstvenoj nevoqi ne sme da zaboravi na

druge poruka je Jadranke [e{eq.
êmu je sve izloèna Jadranka [e{eq, vidi se u antrfileu pod naslovom
Gledala jesam, kupila nisam.
Beogradskom ~ar{ijom pronela se pri~a da je Jadranka [e{eq pred odlazak u posetu suprugu, pazarila u jednom poznatom butiku sukwu od gotovo
30.000 dinara!
Uàsavam se takvih laì. Sukwu iz kolekcije Dol~e i Gabana zaista
sam gledala, bila je, zamislite, na snièwu ~ak deset hiqada dinara, i naravno da je nisam kupila, jer mi je svaki dinar dragocen, negoduje sagovornica
Vesti.
Kako se o~evo zato~eni{tvo odrazilo na sina Vladu, vidi se u antrfileu
pod naslovom Danas mi tati, sutra on nama.
Jedne ve~eri, dok je Voja bio u potpunoj izolaciji se}a se Jadranka [e{eq Vlada i ja smo mu pisali jedno pismo, a Aleksandar i Mihajlo druga
dva. Svako je imao svoju pri~u, a onda je Vlada, onako iznebuha rekao: Sada
mi pi{emo tati u zatvor, a sutra kad mi odemo u zatvor, pisa}e i tata nama.
U antrfileu pod naslovom Ni nagove{taj, Jadranka [e{eq obja{wava
od ~ega se izdràva wena porodica.
Porodica [e{eq trenutno zavisi od pomo}i mojih roditeqa, brata i
ostalih ro|aka, a i stranka radikala nam priloì onoliko koliko moè. Izdrà}emo mi sve probleme, mada nema nikakvih nagove{taja kada }e po~eti
su|ewe Voji, ali ho}u da verujem da je wegov povratak sasvim blizu nada se
Jadranka.
U specijalnom izdawu muslimanske Slobodne Bosne, od 23. avgusta 2004.
godine, koja se bavi biografijom neosu|enog zlo~inca Alije Izetbegovi}a,
spomiwu se prvi disidentski istupi dr Vojislava [e{eqa. Tekst je objavqen pod naslovom Ne pakovati Aliji, a autor je Adnan Buturovi}.
U jesen 1979. Tito je do{ao na svoje posqedwe gostovawe u Bugojno kako bi
ubio posqedweg bosanskog medvjeda u svom ìvotu. Posjetili su ga Branko
Mikuli} i Raif Dizdarevi}. Rekao im je da je raspad zemqe izvjestan ako nacionalizam i daqe bude ja~ao. Ovlastio ih je da se obra~unaju sa klerikalizmom i panislamizmom.
Bosanska Slu`ba dràvne bezbjednosti imala je dovoqno materijala da
uhapsi \ozu, Izetbegovi}a, bra}u Behmen, Kasumagi}a i ostale nekoliko
mjeseci nakon Titove smrti, krajem 1980. godine. Me|utim, po{to ti qudi u
javnosti uop}e nisu bili eksponirani, niti su se nametali kao faktor u javnom, kulturnom i politi~kom ìvotu, komunisti nisu u wima vidjeli ozbiqnu opasnost. Uputa CK SKBiH policijskim slu`bama je bila da se muslimanski nacionalisti pomno prate, ali ne hapse.
Pod ovom uputom partija nije podrazumijevala grupu oko Izetbegovi}a ve}
prije svih Muhameda Filipovi}a, Muhsina Rizvi}a, Nerkeza Smailagi}a...
Godinu poslije Titove smrti, Izetbegovi} je podnio referat na simpozijumu o poloàju muslimana u svijetu u Torontu.
826
U neobjavqenom razgovoru, koji je ovaj autor vodio sa Brankom Mikuli}em 18. novembra 1992. godine u wegovom stanu, biv{i predsjednik Predsjedni{tva SRBiH i premijer SFRJ ustvrdio je da je ciq velikosrpskih obavje{tajnih, policijskih i intelektualnih centara bilo ru{ewe i hap{ewe komunisti~kog rukovodstva, a ne hap{ewe Izetbegovi}a i drugih.
Bosna je dobila Zimske olimpijske igre, ogromnu nov~anu zaradu kojom je
zaposlen narod. Osnovali smo bosansku brigadu specijalne policije, oru`je
Teritorijalne odbrane bilo je pod na{om kontrolom, policija je bila probosanska, vanredno obu~ena i izvje`bana. Kompletna namjenska industrija
bila je u na{im rukama i u woj su radili Bosanci i Hercegovci. Da je tada
postojala izgra|ena snaga koja je mislila o neovisnosti Bosne, bila bi to velika prepreka velikosrpskim i velikohrvatskim pretenzijama. âk sad mislim da je partija tada stala na ~elo borbe za punu dràvnost BiH, da bi
uspjela zadràti homogenu vi{enacionalnu i vi{ereligijsku strukturu na
ideji samostalne BiH. Ali ja sam prvi vjerovao u opstanak Titove Jugoslavije, i mislim ve}ina partijskog vrha. Nismo ni pomi{qali na bilo kakv secnarije otcjepqewa. Me|utim, kasnije }u vidjeti da je u Beogradu o tome neko
mislio i da nas je zato ru{io, rekao je Mikuli}.
Na pitawe ovog novinara da li su bosanski komunisti pohapsili Izetbegovi}a i ostale 1983. kako bi amortizirali velikosrpske pritiske i atake na
wega i Hamdiju Pozderca, Mikuli} nije htio odgovoriti.
îwenice pak svjedo~e slijede}e. Svi srpski intelektualci koji su napadali Filipovi}a, Rizvi}a, Isakovi}a i druge branili su Izetbegovi}a i
ostale. Prvi recenzent Islam izme|u istoka i zapada Predrag Matvejevi}
je jo{ 1976. napao Filipovi}a u eseju Drugi nacionalizmi, optuìv{i ga
za mr`wu prema Srbima i wihovoj kulturi. Sada{wi optuènik u Hagu, ~etni~ki vojvoda i tada{wi omladinski komunisti~ki rukovodilac Vojislav
[e{eq, 1982. u Danasu tvrdi da Muhsin Rizvi} slavi kwièvno djelo najve}ih ratnih zlo~inaca. Srpski pisac koji je pobjegao iz tamnog vilajeta,
Vojislav Lubarda, u omladinskom listu Ideje optuùje za panislamizam
Filipovi}a, Atifa Purivatru i urednika Marksisti~kog centra Nijaza
Durakovi}a (zbog pisawa u Preporodu).
Srpski akademik Vladimir Dedijer {aqe optu`nicu Raselovog suda protiv Branka Mikuli}a zbog {irewa i za{tite panislamizma i kr{ewa qudskih prava srpskog i hrvatskog ìvqa u BiH, kojeg navodno Mikuli} progawa su|ewima za verbalne delikte. Za pu{tawe Izetbegovi}a i ostalih na
slobodu zalaè se beogradski Odbor za odbranu slobode misli i izraàvawa koji ~ine velikosrpski disidenti akademici Qubomir Tadi}, Matija
Be}kovi}, Dobrica ]osi}, Kosta âvo{ki, Borislav Mihajlovi} Mihiz,
Mihajlo Markovi}, Predrag Palavestra...
Vojislav [e{eq pi{e peticije za osloba|awe Izetbegovi}a... U beogradskoj kafani Dru{tva kwièvnika grupa od desetak vode}ih srpskih pisca i
intelektualaca analizira hap{ewe mladomuslimanske grupe u Sarajevu i ne
krije razo~arewe, koje Dobrica ]osi} ovako artikulira: Bosanci su nas
827
prevarili, umesto da pohapse prave protagoniste muslimanskog separatizma,

fundamentalizma i panislamizma, dakle vode}e muslimanske politi~are,
univerzitetske profesore, privrednike, oni pohapsili nekakve anonimne
hoye, pesnike i studente.
U rubrici Drugi pi{u, dnevne novine iz Srpskog Sarajeva Novo oslobo|ewe prenose ~lanak iz muslimanske Slobodne Bosne koji govori o odnosima unutar {eveningenskih zidina. Tekst je objavqen 31. avgusta 2004. godine pod naslovom Svi zatvorenici u Hagu bu~no i veselo proslavili 63. ro|endan Milo{evi}a. Podnaslov daje vi{e detaqa: Desetine zatvorenika
svih nacionalnosti sa prostora nekada{we Jugoslavije, koji su optuèni za
najteè zlo~ine, zatvorske dane u [eveningenu provode u najve}oj mogu}oj
qubavi, toleranciji i solidarnosti; na{e novinarke Suzana Mijatovi} i
Danka Savi} istraìle su kako izgleda ìvot unutar zatvorskih zidina, ko
su najboqi prijateqi, zabavqa~i, sporta{i me|u 60-ttak nekada{wih predsjednika, generala, ministara, koliko ih trenuta~no ~eka po~etak ili okon~awe su|ewa.
Izuzme li se mawi incident izme|u, sada ve} oslobo|enog hrvatskog generala Tihomira Bla{ki}a i ratnog zapovjednika HVO-a u Kiseqaku Ivice
Raji}a, koji se zbio prije dva mjeseca, unutar male eks-jugoslovenske kolonije koja obitava iza zidina zatvora u [eveningenu vlada gotovo pa idili~na
atmosfera. Stalno pove}awe broja stanovnika koji su u proteklih osam godina pro{li kroz pritvorske jedinice, razlike u wihovom nacionalnom i
socijalnom porijeklu, obrazovawu ili dru{tvenom statusu, kao i ~iwenica
da je velika ve}ina wih s po~etka devedesetih godina bila na suprotnim stranama, nikada nisu poremetili dobre me|uqudske odnose me|u ha{kim zatvorenicima. [tavi{e, nije rijetkost da su doskora{wi quti neprijateqi, u
bitno druga~ijim okolnostima, postali najboqi prijateqi. poneki osobni
animozitet me|u zatvorenicima svojstven je uglavnom sunarodwacima, no
razlozi wihove netrpeqivosti poti~u iz vremena davno prije nego {to su se
zajedno na{li u Den Hagu. Da kojim slu~ajem nisu okruèni visokim zidinama i pod stalnim nadzorom brojnih ~uvara, te da svakome od wih ne prijeti
vi{egodi{wa zatvorska kazna, ova bi zatvorska, {eveningenska druìna u
kojoj je, svako na svoj na~in (bez obzira da li je imao glavnu ili sporednu ulogu), krojio noviju povijest biv{ih jugoslovenskih prostora, bila savr{en
primjer tolerancije, razumijevawa i uzajamnog po{tivawa.
U Pritvorskoj jedinici zatvora u [eveningenu trenuta~no boravi 60-tak
ha{kih optuènika iz Srbije i Crne Gore, Hrvatske, BiH i sa Kosova. Uvjeti u kojima ìve pritvorenici mogu se porediti sa hotelskim smje{tajem B
kategorije. Smje{teni su u odvojenim }elijama veli~ine dvadeset kvadratnih
metara, imaju kupatila sa tu{-kabinama, na raspolagawu im je televizija (nekoliko tv kanala iz dràva nekada{we Jugoslavije), slu{aju radio, koriste
kompjutere (ali ne i internet), i sa zaka{wewem dobijaju dnevnu i periodi~nu {tampu. U pritvoru, tako|er, postoji gimnasti~ka i sala za rekreaciju.
Svakodnevno se upisuju na spisak za sport (odbojku ili nogomet) kojim se è828
le narednog dana baviti, a mogu koristiti i teretanu. Sportske aktivnosti

su ujedno i prilika da se pritvorenici sa razli~itih katova susre}u i razgovaraju. Nekada{wa predsjednica Republike Srpske Biqana Plav{i}, koja je
poslije preba~ena na izdràvawe kazne u {vedski ènski zatvor Hinserberg, tijekom boravka u [eveningenu imala je ~ak i frizera.
Imamo mawe-vi{e sve, ali nepodno{qiv je osje}aj da smo ipak ovdje samo
zatvorenici, jadali su se neki od wih prijateqima i rodbini s kojom odràvaju telefonske kontakte. Ina~e, svi tro{e najvi{e para na telefonske razgovore. Dan u [eveningenu po~iwe oko devet sati ujutro, pa su pojedini pritvorenici komentirali kako se u ìvotu nisu toliko naspavali dok nisu do{li u Hag. Ono {to potom slijedi je pravqewe spiskova prehrambenih namirnica koje èle da im se za taj dan nabave. Duìna i kvalitet spiska zavisi od imovinskog stawa svakog od wih. U principu, mogu poèqeti da im se
kupi {to god oni mogu da plate. S obzirom da je zatvorska hrana (koja im je
na raspolagawu u menzi) uglavnom jednoli~na, pritvorenici ~esto sami kuhaju. Kava i ~aj iz aparata u pritvoru ko{taju pola evra, a sok 70 centi. Prema strogim pravilima, u zatvor se ne smiju unositi hrana, cigarete, pi}e, pa
~ak ni lijekovi. Svojedobno je Bla{ki}eva obiteq morala traìti posebno
odobrewe da bi mu donijeli lijekove za poboq{awe krvne slike.
Te{ko mi je re}i da su uvjeti u [eveningenu boqi nego u drugim zatvorima, budu}i da u drugim nisam bio, kaè Zoran Kupre{ki} koji je, skupa s bratom Mirjanom, u Hagu proveo ~etiri godine. On poja{wava da se u svakoj }eliji (Kupre{ki} ovu prostoriju uvijek naziva soba) nalazi leàj, radni
stol, televizor i aparat za pravqewe kave, ~aja ili juhe. Uvijek ima tople vode, svjetlo se moè paliti cijelu no} i nije strogo propisano kada se lijeè
i ustaje. Kada smo mi do{li (u oktobru 1997, op.a.) bila su dva kata, a na svakom je katu bilo po dvanaest soba. Ja sam ostao na prvom katu i sa mnom su bili Dragan Papi}, Dario Kordi}, Ivica [anti} i Pero Skopqak. Tamo smo
zatekli Zdravka Muci}a, Zlatka Aleksovskog, Esada Lanyu i Du{ana Tadi}a. Ostali iz tzv. vite{ke skupine smje{teni su na drugi kat, gdje su ve} bili Tihomir Bla{ki} i Draèn Erdemovi}. Poslije nam je upraviteq pritvora kazao da je namjerno napravio takav raspored, kako bi pomije{ao qude
razli~itih nacionalnosti, prisje}a se Zoran Kupre{ki}, uz opasku kako su
u prvim danima po wihovom dolasku u Den Hag uvjeti bili znatno stroìji i
da nisu imali mogu}nost druèwa. Me|utim, kada su oni vidjeli da smo i mi
qudi, a ne nekakve ìvotiwe, dali su nam mogu}nost da se duè vremena druìmo u jednoj zajedni~koj prostoriji.
Kasnije, kada je Ha{ki tribunal oslobodio Peru Skopqaka, Ivicu [anti}a i Marinka Katavu, Zoran je premje{ten na drugi kat gdje je raspore|en
wegov brat Mirjan. Naredne godine u [eveningenu bra}a Kupre{ki} su provela na istom katu s Bla{ki}em, Milanom Kova~evi}em i Slavkom Dokmanovi}em (Kova~evi} je u pritvoru umro, a Dokmanovi} se objesio), Zejnilom
Delali}em, Hazimom Deli}em, te premijerom Ruande Jeanom Kambandanom.
829
Kada sam u decembru 1997, nekoliko dana prije zavr{etka poslovne godine u Tribunalu, dobio svoju harmoniku, organizirali smo zajedni~ku fe{tu.
Okupilo se nas dvadesetak i zatvorsko osobqe, pozvali smo i prevoditeqice od kojih su holandski ~uvari kasnije zahtijevali da im prevedu tekstove
na{ih pjesama, ispri~ao nam je Mirjan Kupre{ki}, nekoliko dana poslije
osloba|aju}e presude i povratka iz Haga. U to vrijeme je zatvorski hit me|u
zatvorenicima bila stara narodna pjesma Pusto, pusto mi je sve, nema, nema
moje Jelene, koju su vremenom zavoqeli i straàri iz Holandije.
Bra}a Kupre{ki}, koji su godinama svirali u lokalnom Kulturno-umjetni~kom dru{tvu Slobodan Princip Seqo iz Viteza, u [eveningenu su bili glavni zabavqa~i, sve dok u zatvoru nije izgra|en tre}i kat, a zajedni~ke
zabave ograni~ene na druèwa unutar jednog bloka. Bla{ki} nam je rekao,
kada smo se nedavno sastali u Vitezu, da je, dok smo mi bili u zatvoru, bilo i
humora i veseqa, dodaje Zoran Kupre{ki}. Bra}a Kupre{ki} su, na temequ
dnevnika koji su vodili u zatvoru, kasnije objavili kwigu Ha{ka pri~a (u
pripremi je drugo, dopuweno izdawe), u kojoj su, izme|u ostalog, govorili i o
zatvorskim druèwima.
Premda su zatvorska druèwa u Hagu sasvim uobi~ajena pojava, prijateqstvo izme|u srbijanskog radikala Vojislava [e{eqa i ratnog zapovjednika
Ka`weni~ke bojne sa [irokog Brijega Mladena Naletili}a Tute, sude}i
prema vremenu koje wih dvojica provode skupa, ipak se izdvaja od drugih. Prema pri~ama wihovih zatvorskih kolega, Tuta i [e{eq se ne odvajaju jedan od
drugoga, satima znaju igrati karte ili {ah, pa ~ak i zajedno kuhaju. Navodno
da su postali tako prisni da Tuta, bez ikakve qutwe, stalno pravi {ale na
ra~un [e{eqevog hrvatskog porijekla. Za Naletili}a, ina~e, kaù da je, u
odnosu na druge ha{ke optuènike, najmawe zabrinut za ishod drugostupawskog postupka i da uop}e ne ~ita obimnu dokumentaciju koju mu stalno donose wegovi odvjetnici. Odli~nog je zdravstvenog stawa, pu{i dvije kutije cigareta dnevno, igra odbojku, {ah, organizira turnire u kartawu. On je ~itav
ìvot proveo kao kockar, tako se pona[a i u zatvoru, kazao nam je jedan sugovornik koji je, iz razumqivih razloga, zamolio da ostane neimenovan.
Vrijeme prije obroka Jadranko Prli} i Slobodan Milo{evi} naj~e{}e
provode rade}i, ~itaju}i i pi{u}i. Prli} u [eveningenu uglavnom ~ita literaturu vezanu za ratove na ovim prostorima i priprema se za obranu, nedavno potpuno uvjeren da on leì u zatvoru za mrtve qude, misle}i, pritome,
na Frawu Tu|mana, Gojka [u{ka i Matu Bobana. Uo~i po~etka pripremawa
izvo|ewa dokaza obrane, Milo{evi}u je pro{irena }elija kako bi mogao
i{~itati gomile materijala koji mu stiù i spremiti se za ovu fazu sudskog
postupka.
Prema tvrdwama wegovih susjeda u [eveningenu, Milo{evi}evo zdravqe
je vidno naru{eno. Recimo i kako je Milo{evi} nedavno, uz dozvolu zatvorske uprave, a u dru{tvu s ostalim pritvorenicima sa tog kata, proslavio 63.
ro|endan. Navodno je slavqeni~ku tortu u kantini platio Mladen Naletili} Tuta. Tuta je inzistirao da on plati tortu, rekao je da je to wegov ro|en830
danski poklon. On Milo{evi}a cijelo vrijeme oslovqava sa predsjedni~e,

a Milo{evi} wega sa generale, prepri~ao je sugovornik iz pritvora beogradskom listu Kurir.
Milo{evi} je u pritvorsku blagovaonicu pozvao sve zatvorenike, a dru{tvo su mu pravili Vojislav [e{eq i nekolicina hrvatskih i srpskih zatvorenika. Uz pe~ewe i tortu pili su mineralnu vodu, koka-kolu i guste vo}ne sokove. Bilo je jako zanimqivo. Milo{evi}u su svi ~estitali ro|endan.
Qubili su se po srpski, tri puta. âk su i zapjevali onu pjesmu Danas nam je
divan dan...
Nakon {to je Tihomir Bla{ki}, po~etkom augusta, napustio svoju ha{ku
}eliju u kojoj je proveo vi{e od osam godina, u tom dijelu pritvorskog bloka
su ostali Milo{evi}, Prli}, [e{eq, Tuta, Slobodan Praqak, Enver
Hayihasanovi}, Naser Ori} i Pa{ko Qubi~i}. (Taj kat, ina~e, zbog wegovih
stanovnika, zovu elitnim.) Kaù da se Prli}, bez izuzetka, jednako ophodi
sa svima i da je trenuta~no ubjedqivo najboqi nogometa{ me|u zatvorenicima. Naser Ori}, koji se ranije najvi{e druìo s Bla{ki}em, ~esto se moè
vidjeti u dru{tvu s Prli}em ili s albanskim pritvorenicima sa Kosova.
Sportske aktivnosti i zna~ajno vrijeme koje provode u pritvorskoj teretani
zbliìli su Ori}a i Valentina ]ori}a, koji je smje{ten na isti kat sa svojim ratnim pomo}nikom Berislavom Pu{i}em. Osim toga, za ]ori}a i Ori}a (koji je jedan od najmla|ih pritvorenika), wihove kolege tvrde da zatvorske dane iznimno dobro podnose, {to se ne bi moglo kazati i za Pu{i}a koji je u Hag do{ao na {takama, svega nekoliko dana poslije te{ke operacije
ki~me. Iako su se posqedwih godina ~esto sukobqavali, Prli} i Praqak se
u [eveningenu sasvim dobro slaù.
Svi pritvorenici imaju i pravo na posjete vjerskih slu`benika. Bo{wake u [eveningenu redovno posje}uje hoya iz Amsterdama, a srpske zatvorenike pravoslavni pop. Fra Pavo Dominkovi}, ùpnik iz Roterdama (porijeklom iz bosanske Posavine), svakog petka drì misu za hrvatske optuènike. U vezi sa posjetama vjerskih slu`benika, u [eveningenu se prepri~ava i
jedna anegdota. Srpski general Pavle Strugar, kojeg optu`nica tereti za
bombardirawe Dubrovnika i koji je poprili~no senilan, jedno je jutro, tijekom zatvorskih {etwi, nakon {to je ugledao Nasera Ori}a sa dugom bradom,
upitao Milo{evi}a: Je li nam se ono u {etwi pridruìo i na{ paroh?
U okviru teksta nalazi se antrfile sa naslovom Milo{evi}Hayihasanovi}: [to nas, bre, napusti i pre|e kod Alije?!
Srda~ne odnose tokom zatvorskih dana razvili su biv{i jugoslovenski
predsjednik Slobodan Milo{evi} i general Armije BiH Enver Hayihasanovi}. Jedan od svjedoka iz Haga kaè da se Milo{evi} prije nekoliko mjeseci obratio Hayihasanovi}u tokom zajedni~kog ru~ka na sqede}i na~in:
Envere, bre, ja sam godinama na svoj sto dobivao takve izvje{taje o tebi da
sam pomislio kako si ti neki monstrum koji jede Srbe. A sada vidim da si
skroz dobar i ~estit ~ovek. I ne mogu da ti se na~udim zbog ~ega si nas napustio u aprilu 1992. godine i pre{ao iz JNA u Alijinu vojsku?!
831
Direktor Centra za prou~avawe alternativa, Milan Nikoli}, komentari{e politi~ku scenu Srbije pred predstoje}e lokalne izbore. U tekstu pod
naslovom Guze se, a puter im na glavi i podnaslovom Neki politi~ari
imaju toliko putera na glavi da im niko ne}e poverovati ako ovoga ~asa zaista i odlu~e da budu po{teni. âk i da odu u manastir niko im ne}e verovati, objavqenom u Srpskoj re~i 1. septembra 2004. godine, ponovo se zlonamerno poku{ava iskonstruisati nepostoje}i jaz izme|u predsednika Srpske
radikalne stranke, dr Vojislava [e{eqa i wegovog zamenika Tomislava
Nikoli}a. Naslov antrfilea u tekstu je Biznis i politika:
îni se da su lokalni izbori u centru pa`we vi{e nego u ranijim situacijama?
Pokazalo se da lokalni izbori nisu bezna~ajni, zato {to se novac koji
se koristi za dofinansirawe stranaka nalazi u lokalu. Novca za te svrhe ima
mawe na republi~kom nivou pa su lokalni izbori zna~ajni. Zna~ajni su i zbog
toga {to na lokalnom nivou moète gra|anima lak{e da pokaète {ta ste
uradili, {ta radite i da budete nagra|eni za to {to ste uradili.
Ko trenutno odre|uje politi~ku scenu u Srbiji?
DS, SRS i Bogoqub Kari}. Radikali bi trebalo da postanu jedna normalna desna stranka, a posta}e ukoliko Toma Nikoli} nastavi sa suzbijawem
[e{eqevog uticaja. Tada }e se izboriti za poziciju jedne normalne, evropske desnice, bez {ovinizma i po wih {tetnih lupetawa u stilu Karlovac
Karlobag Ogulin Virovitica. [e{eq im vi{e ne koristi, ve} im je samo teret. Kada to urade radikali }e u parlamentu biti jedna ozbiqna opoziciona stranka. Da li }e u}i u koaliciju sa Kari}em ostaje da se vidi.
U ovom trenutku Kari} radi na stvarawu strana~ke infrastrukture. Me|utim, treba re}i da je wegova politi~ka pozicija zasnovana na la`nom
imiyu. Kari} se predstavqa kao predstavnik sirotiwe, nezaposlenih, niìh
slojeva tzv. gubitnika tranzicije, a radi se o ~oveku koji je jedan od glavnih
dobitnika tranzicije i predstavnik je krupnog kapitala. Ta la`na pozicija
ne moè dugo da traje, pre ili kasnije mora}e da iza|e na politi~ku scenu sa
pravim kartama. Po{to je predstavnik krupnog kapitala, ne moè da podràva ideju radni~kog akcionarstva, jer je u suprotnosti sa wegovom ekonomskom pozicijom. Poverova}emo mu tek onda kada bude podelio radnicima deonice u Mobtelu. Ovako te{ko. Qudi su ga prosto pustili da vide {ta }e
da uradi. Vide}emo {ta }e biti u budu}nosti, naro~ito ako u|e u novu koalicionu vladu, pa ukoliko eventualno dobije resor privrede, onda }e pokazati
svoje demokratsko lice. To je na~in da Kari} izgubi popularnost koju sada
uìva. Podse}am vas da je i G-17 plus iza{ao u javnost sa la`nim imiyom i
la`nim pretenzijama: rekli su mi smo samo eksperti, nas interesuje samo
da obavimo odre|ene poslove, nas vlast ne zanima... Posle se pokazalo da su i
oni klasi~ni politi~ari, uhvatili su se privrede i imaju potpunu kontrolu
nad privredom.
Stvari ne idu u dobrom pravcu. Za protekle tri godine nije se desilo ni{ta dobro, niti je privatizacija donela privredni rast, niti je do{lo do za832
po{qavawa. I daqe se 60 posto stanovni{tva nalazi ispod linije siroma{tva, a oko 40 posto qudi je bez posla. Tri i po godine tranzicije donelo je
dobro samo za 2-8 posto stanovni{tva, oni su dobili ne{to, ostali nisu dobili ni{ta. Neki gra|ani misle da ìve gore nego u vreme Milo{evi}a. To
nije ta~no, ali radi se o wihovom ube|ewu, a to je onda politi~ka ~iwenica
koja se manifestuje na birali{tima.
Naàlost, privatizacija ovde jo{ uvek zna~i gubqewe posla, a ne dobijawe posla. Preduze}a kupuju mangupi koji nisu nikakvi preduzetnici, me|u
wima ima dilera deviza, polukriminalaca, qudi sumwivo ste~enog kapitala
koji èle samo da operu novac. Kada kupe preduze}e ne postaju ozbiqni preduzetnici. Oni nisu spremni da o kupqenim fabrimama brinu i da u wih investiraju, gledaju samo da otpuste radnike, smawe proizvodwu ili da prodaju,
po{to su jeftino kupili. Jer, kada se ne{to privatizuje brzo, onda se privatizuje jeftino, ispod trì{ne vrednosti. Sada ~ekaju da u|e strani kapital,
pa da ono {to su jeftino kupili prodaju za deset, sto ili hiqadu puta vi{u
cenu. To vam je cela pri~a o na{oj tzv. mangupskoj privatizaciji. Od privatizacije nismo imali nikakve koristi, privreda je u padu po svim parametrima. Ve{ta~ko dràwe dinara u odnosu na evro oja~alo je ionako jak uvozni~ki lobi, pa smo tako do{li do pet milijardi dinara spoqnotrgovinskog deficita. Sve se uvozi, ne samo salata koju je Kari} pokazivao nego i dràqe
za motike uvoze se iz Italije, kao da mi nemamo drvodeqe i drveta i mnogo
drugih stvari. Ne uvoze se ma{ine, ne investira se u industriju, ne odràva
se proizvodwa, ni industrijska ni poqoprivredna... a to zna~i da ne napredujemo, nego padamo. Politi~ka elita kao da o tome ne razmi{qa, izgleda da
razmi{qaju samo kako da do|u na vlast i da se malo ogrebu, pa da onda odu...
Narod takvu politi~ku elitu ne po{tuje, stalno se pove}ava broj qudi koji
ne èle da u~estvuju u politi~kom ìvotu, zato je kod nas toliko velika apstinencija i ona }e rasti.
I kampawe za lokalne izbore su agresivne, obe}avaju se mostovi, metroi... Jedna kandidatkiwa za gradona~elnika obe}ala je Beogra|anima plate od 96 hiqada dinara, koliko ona ima, navodno, kod svog gazde. Prolaze li
danas takve poruke?
Narod je siroma{an i o~ajan. Ove godine realne plate su dvadeset posto
niè od prose~ne, pitajte trgovce koliko je opala kupovna mo}. Narod bi zato voleo da ~uje neka obe}awa koja bi mogla da im probude nadu. Ali, naslu{ao se obe}awa koja nikada nisu ispuwena. Gra|ani su sada prili~no realisti~ni, a to zna~i da su o~ajni.
Narod je dosta zreo. Pro{ao je kroz komunizam, pa video da ne vaqa, nacionalizam, pa video da ne vaqa, milo{evi}evsku mafija{ku vlast, pa video da
ne vaqa, probao i \in|i}evu, ne{to boqu vlast, pa video da i to ne vaqa. Sada ima priliku da proba jednu vladu koja je prili~no neodlu~na, koja nije
mnogo sposobna, koja je unutar sebe posva|ana i koja ne daje rezultate. I to }e
da proba i vide}e da ne vaqa.
833
Mislim da narodu treba po{teno re}i da novu politi~ku elitu niko ne}e mo}i da korumpira: motrite nas pa`qivo, a od vas o~ekujemo da se malo
strpite, da dolaze te{ka vremena, ne obe}avamo vam u slede}e ~etiri godine
neko dramati~no poboq{awe, moèmo samo da vam obe}amo da }e malo po malo i}i ka boqem, budite strpqivi, dajte nam podr{ku, po{teno }emo da radimo, najboqe {to umemo, da}emo {ansu svakome ko je kreativan, radan, po{ten, vi nas kontroli{ite, pa ako mislite da ne vaqamo, mewajte nas. Mislim da je to po{ten stav koji jo{ uvek ima {ansu kod ovog naroda. Narod ne
treba lagati, treba mu dati nade i po{teno raditi.
To otprilike zna~i: obe}avamo vam znoj i suze... ne{to sli~no obe}avao
je i êr~il posle zavr{etka Drugog svetskog rata?
Jeste, êr~il je po{teno obe}ao suze i krv. Na{i politi~ari ne moraju da obe}avaju krv, po{to ovde rata vi{e ne}e biti. Ali, bi}e znoja i mnogo
suza pre nego {to bude boqe. Moramo da pro|emo kroz period velikih te{ko}a, narod mora da vidi da se elita ne bogati, da ne krade, da nije korumpirana, da vide samo svoje interese.
Naàlost, neki politi~ari imaju toliko putera na glavi da im niko ne}e
poverovati ako ovoga ~asa zaista i odlu~e da budu po{teni. âk i da odu u manastir niko im ne}e verovati.
I premijer Vojislav Ko{tunica vaì za po{tenog, nekorumpiranog politi~ara, bez skandala i afera...
Ko{tunica je pokazao da je po{ten i nekorumpiran politi~ar, ali i da
nije mnogo sposoban politi~ar. Mi u Srbiji jo{ uvek nemamo takvog politi~ara, mo`da ih ima nekoliko koji su vi|eni da budu kandidati, ali se nisu dovoqno dokazali.
Na izbornim listama pojavquje se sve vi{e umetnika, glumaca i peva~a
kojima je u opisu radnog mesta uveseqavawe naroda... Svetozar Cvetkovi},
Branko Cveji}, Zoran Cvijanovi}, Milan Gutovi}, Tozovac, Lidija Vuki~evi}... Ko od te ~iwenice ima koristi?
Verovatno i jedni i drugi imaju korist, jedni druge iskori{}avaju. Ali,
sve je to probano i pro{lo je bez velikog uspeha. Na{i susedi su to isprobali pre desetak godina, na zapadu je toga bilo i ranije. Ubacivali su se u izbornu igru veliki sportisti, glumci, peva~i, ali ni{ta nije postignuto.
Imamo stranke koje su pune poznatih i javnih li~nosti, ali i one koje ih uop{te nemaju. Razlika na birali{tima izme|u ove dve stranke bi}e jedan procenat, mo`da i mawe. Tu se vi{e radi o bacawu pra{ine u o~i. Kada je na{a
javnost u pitawu, to nema nikakvog uticaja. Na{oj javnosti ni{ta ne zna~i da
li }e fotografije nekog politi~ara biti ovakve ili onakve, da li }e slogani biti samo napred ili samo nazad... Vide}ete da se ni{ta ne}e promeniti, ako uz slogan najpopularnijeg politi~ara stavite samo nazad, a uz najnepopularnijeg samo napred. Moè da se dobije eventualno par procenata.
Ne kaèm da je dva posto bezna~ajno, posebno u situaciji kada neka stranka
ima 26 posto podr{ke, a druga 25 posto. Tek u toj situaciji to je veliko i neko pobe|uje. Dakle, osnovno je da politi~ar mora javnosti da se prikaè kao
834
po{ten i da je vi{e zainteresovan za dobrobit naroda nego za dobrobit sopstvene stranke... Ko{tunica, recimo, dovede neke qude koje narod oceni da su
nesposobni. I {ta se de{ava, Ko{tunica ih gura po{to su u pitawu partijski kadrovi, a narod ka`wava celu stranku koja tone sve niè. To je lo{a
strategija...
Za{to u toj pri~i nemamo tzv. qudi iz struke i nauke, poznate li~nosti
sa NVO-scene, nestrana~ke li~nosti?
To je veliki problem i sloèno pitawe. To je odnos izme|u naroda i elite, intelektualne, politi~ke, a donekle i privredne... Ovo {to sada imamo
trebalo bi da bude stvarawe jedne nove, demokratske elite. Naàlost, lo{ je
temeq, radi se o qudima koji su proistekli iz komunizma, odgajani su u komunizmu, me|u wima nemate mnogo disidenata koji su se borili protiv komunizma. Sada{wi ministar pravde Zoran Stojkovi} bio mi je sudija kada sam
osu|en kao disident, a radilo se u stvari o slobodi govora, ni{ta drugo nije
bilo. Taj ~ovek je danas ministar pravde. To su perverzije sada{we politi~ke elite. Stojkovi} }e mo`da postati jedan od boqih ministara, ~ak jedan od
najboqih ministara u ovoj Vladi, po{to ima motiv mora}e da dokaè da se
promenio.
Dana{wa elita nam je ili nastala od restlova komunisti~kih otpadaka
ili od mangupa koji èle brzo da se obogate. Za{to po{teni intelektualci
ne}e da se bave politikom? Polazim od sebe, mislim da je politika uàsno
prqava stvar. Drugo, nemam li~ni interes da se brzo obogatim, nisam zainteresovan da budem u farovima medija, ne volim, kako se to kaè, da se guzim
po medijima. Moj jedini interes bi bio da u~inim ne{to za ovu zemqu i ovaj
narod. A ovde je to te{ko i nemogu}e. Mnogi moji prijateqi koji se nalaze na
samom vrhu nauke, i to na evropskom i svetskom nivou, iz istih razloga ne èle da se bave politikom. Ne moète ni{ta da u~inite ni za zemqu ni za narod, a moète vrlo brzo da se uprqate...
Ulazak tajkuna u politiku je jedna od najgorih stvari koja se moè desiti
u tranziciji. Pogledajte Rusiju. Nije dobro {to je u{ao novac koji nije kontrolisan i koji ne moète da kontroli{ete. Nemamo zakone, sankcije, ni instrumente za kontrolu tog novca. Ne moèmo da kontroli{emo novac koji se
koristi u politi~ke svrhe. Iz toga proizlazi da novac dominira politikom,
da politika defini{e pravila ekonomske igre. Novac koji kontroli{e politiku, kontroli{e i ekonomiju, a odatle se taj novac povratno i pove}ava.
Pokazalo se da je to u Rusiji proizvelo katastrofalne rezultate. Postoje neke konzervativne procene da je time izgubila 150-200 milijardi dolara. Mo`da i mnogo vi{e. Novac koji je iza{ao iz Rusije vi{e ne funkcioni{e u Rusiji. Rusija je danas siroma{na zemqa, a stvorena je bogata elita koja po svetu sve kupuje i to novcem koji je iza{ao iz Rusije. Taj novac je stvorio narod,
nisu tajkuni, nisu KGB-ovci ili sitni ~inovnici u dràvnim slu`bama koji su iskoristili priliku da se obogate... Taj novac ne donosi dobrobit ruskom narodu.
835
Nama ovde ne trebaju ni tajkuni, ni neki poludiktator kojeg bi narod prihvatio da bi se nosio sa pqa~ka{ima u ovoj zemqi. I nama se to desilo, nismo pratili {ta se drugima de{ava ve} smo pravili iste gre{ke. Stalno ponavqamo iste gre{ke. Na{a elita ne u~i na gre{kama drugih, ne zna ~ak ni
{ta se de{avalo u susednim zemqama, Ma|arskoj, Rumuniji, Bugarskoj, pa ni
u Hrvatskoj. Za{to pravimo iste gre{ke? Za{to slu{amo neoliberalne
ekonomiste koji nam prodaju istu {ok-terapiju, istu vrstu privatizacije koja nigde nije uspela? Za{to bi uspela ovde?
Da ovda{wi poltroni, u saradwi sa zapadnim inkvizitorima, ponovo zastra{uju srpski narod, prete}i te{kim sankcijama zbog nedovoqne saradwe
sa Hagom, vidi se iz teksta sa nadnaslovom Vru}a jesen na liniji BeogradHag, naslovom Predsednica Srbije prima u Hagu i podnaslovom
Mnogo je indicija da bi uskoro ono {to radimo sami sebi u zemqi moglo da
bude slavujeva pesma u odnosu na ono {to }e da nam radi Ha{ki tribunal, ako
ne budemo sara|ivali. Orkestrirane pretwe imaju za ciq da odvrate srpske
bira~e od glasawa za patriotske snage, koje nisu spremne da prihvate svaku
ucenu Zapada:
Jo{ ~etiri meseca Karla del Ponte, glavni tuìlac Ha{kog tribunala,
kroji}e direktno, ali u mnogome i na{om zaslugom, ne samo politi~ke odnose u Srbiji (i Crnoj Gori) nego i me|unarodni i ekonomski poloàj Srbije
(i Crne Gore).
Posle toga, taj wen i kroja~ki uticaj Tuìla{tva Ha{kog tribunala (~iji je ona za{titni znak) na Srbiju i srpski narod, bi}e indirektan, ali ne i
bezna~ajan, kako bi se moglo pretpostaviti. Re~eni rok je posledica ~iwenice da jedna faza strategije Ujediwenih nacija o zatvarawu Tribunala predvi|a da sve optu`nice budu podignute do kraja ove godine.
To ne zna~i da }e sve optu`nice biti istog ~asa i do po~etka 2005. godine
i objavqene. Prema pravilu Tribunala s po~etka aprila ove godine, sudija
bi trebalo da proceni optu`nicu pre nego {to je potvrdi, da bi odmah ili
kasnije, opet prema proceni sudije (a ne tuìoca) ona bila i objavqena. Razlog ovog filtera je, kako je obja{weno u Hagu, neophodnost da se sud bavi samo predmetima u kojima su optuèni visokog ranga.
Opet, razlog ovakve izmene pravila Pravilnika o postupku i dokazima je
u Rezoluciji UN 1503, prema kojoj bi nove optu`nice trebalo da se odnose samo na najvi{e rukovodstvo za koje postoji sumwa da snosi najve}u odgovornost za zlo~ine za koje je Tribunal nadleàn.
Po novoj proceduri, sekretar Tribunala, kada primi optu`nicu od tuìoca, konsultova}e se, najpre, s predsednikom suda. Predsednik, ameri~ki sudija Teodor Meron, prosledi}e predmet kolegijumu koji }e utvrditi da li se
optu`nica odnosi na jednog ili vi{e najvi{ih rukovodilaca za koje se sumwa da snose najve}u odgovornost. Tek ukoliko je tako, predsednik }e odrediti jednog od stalnih sudija da pregleda optu`nicu. Ako ovaj kriterijum nije
zadovoqen, optu`nica }e biti vra}ena sekretaru koji }e taj zakqu~ak preneti tuìocu.
836
Iako ova izmena ne}e imati prakti~nog uticaja na na{e istrage, generalno bi mogla da uti~e na me|unarodno pravosu|e, jer je re~ o pitawu nezavisnosti tuìoca, obja{wava @an Danijel Ru{, politi~ki savetnik Karle
del Ponte.
Predmeti kojima su osumwi~ene osobe nièg politi~kog i vojnog ranga i
maweg stepena odgovornosti bi}e preneti u nadle`nost nacionalnim zakonodavstvima dràva nastalih iz biv{e Jugoslavije.
Kakav je odraz ovakve teorije u praksi pokazao je primer optu`nice protiv Gorana Hayi}a. Su{tina je da je Hayi} o~ito pro{ao sudijski kriterijum zna~aja odgovornosti rukovodioca vi{eg ranga. Istovremeno, pro{ao je
i, u ovom slu~aju nenapisani kriterijum probnog balona saradwe vlada Srbije i Srbije i Crne Gore o saradwi s Tribunalom. Odnosno ne samo test o
tome kako cure poverqive informacije iz nadle`nih srpskih organa (Hayi}
obave{ten i pobegao ~im je optu`nica, zatvorena za javnost, uru~ena SCG),
ve} i kako je, bez obzira na unutra{wa politi~ka previrawa, nastavqena stara praksa da se jedno govori a drugo radi.
îwenica, kako ponavqaju ne samo u Hagu nego i u Wujorku, u sedi{tu UN,
da }e Tribunal postojati onoliko dugo koliko je potrebno da begunci pomenuti u rezolucijama Saveta bezbednosti 1503 i 1534 budu izvedeni pred lice
pravde, potvr|uje taj odloèni utisak Tuìla{tva (Del Ponte) i posle 2004.
godine.
U izve{taju Savetu bezbednosti UN, u junu ove godine, ona je rekla i da je
u januaru ove godine odlu~ila da istrage u sedam slu~ajeva budu zaustavqene,
ali da Tuìla{tvo zavr{ava 6 preostalih istraga protiv 11 osumwi~enih.
Do kraja ove godine mogu}e je pripremiti najvi{e {est novih optu`nica koje bi mogle da rezultiraju s najvi{e ~etiri nova su|ewa, uz mogu}nost
spajawa s nekom od postoje}ih optu`nica, rekla je Del Ponte. Istakla je i
da su istrage koje se odnose na dva visoko rangirana osumwi~ena, obustavqene posle wihove smrti (Frawo Tu|man i Alija Izetbegovi}), a da je Tuìla{tvo odlu~ilo da obustavi istrage protiv druga dva osumwi~ena iz kruga najodgovornijih, ne navode}i wihova imena, zbog nedostatka dokaza.
Od Srba iz Srbije bi}e, navodno, optuèn samo jedan. Zasad nije poznato
ko }e u [eveningen. Spekuli{e se imenom Blagoja Ayi}a, biv{eg na~elnika General{taba JNA iz vremena raspada SFRJ. îwenica je, me|utim, da je
prvi ~ovek oruànih snaga tada{we Jugoslavije prakti~no bio Veqko Kadijevi}, onda{wi savezni sekretar za odbranu. Prema nekim procenama posmatra~a u Tribunalu Ayi}evo eventualno optuìvawe ne bi i{lo na ruku Tuìla{tvu. Koliko je, u ovom trenutku, nesuvislo elaborirati razloge za
Ayi}a (kao {to je nezahvalno prognozirati bilo {ta), govori ~iwenica, na
primer, da su u optu`nici protiv Slobodana Milo{evi}a za doga|aje u Hrvatskoj, kao u~esnici udruènog zlo~ina~kog poduhvata navedeni i Borisav Jovi} (svedo~io na su|ewu Milo{evi}u u Hagu), Branko Kosti}, Veqko
Kadijevi}, Blagoje Ayi}, Milan Babi} (osu|en pred Ha{kim tribunalom
na 13 godina zatvora po{to je priznao krivicu, svedo~io na su|ewima Mi837
lo{evi}u i Mom~ilu Kraji{niku), Milan Marti} (o~ekuje po~etak su|ewa u Hagu), Jovica Stani{i}, Franko Simatovi} (o~ekuju su|ewe u Hagu,
ali i ishod po àlbi Tuìla{tva na odluku pretpretresnog sudskog ve}a da
ih privremeno, do po~etka su|ewa, pusti na slobodu), Tomislav Simovi},
Vojislav [e{eq (~eka su|ewe u Hagu), Momir Bulatovi} (potencijalni
Milo{evi}ev svedok, Aleksandar Vasiqevi} (svedo~io na su|ewu Milo{evi}u), Radovan Stoj~i} Baya, @eqko Ra`natovi} Arkan i drugi poznati i
nepoznati u~esnici.
A onda, nedavno, u optu`nici protiv Gorana Hayi}a, sa liste u~esnika
udruènog zlo~ina~kog poduhvata u Hrvatskoj, istina u tom periodu na koji se odnosi optu`nica, nestali su: Jovi}, Kosti}, Kadijevi}, Ayi}, Vasiqevi}, Babi} i Simovi}.
U svakom slu~aju sledi vru}a ha{ka jesen koju }e 31. avgusta najaviti nastavak su|ewa Slobodanu Milo{evi}u. Ponovo }e biv{i srpski i jugoslovenski predsednik zadati brige sudskom ve}u, koje je, o~igledno, odlu~no da ovaj
proces stole}a okon~a, mo`da ne ba{ do kraja oktobra slede}e godine, kako
je najavqeno, ali, mogu}e je, do kraja 2005. I to po svaku cenu. Do 7. septembra
ne}e biti Milo{evi}evih svedoka, ve} }e sudije, posle uvodne re~i optuènog, na koju Tuìla{tvo ne}e dobiti priliku da odgovori, raspravqati s Tuìla{tvom (Karlom del Ponte, koja }e, ako kojim ~udom ne bude govorila
svakako biti u sudnici), advokatima, prijateqima suda i Milo{evi}em (ukoliko zbog zdravstvenog stawa bude sposoban da prisustvuje raspravi) o veoma
va`nim administrativnim pitawima. Prvo me|u wima je da li mu odrediti
advokata, branioca po slu`benoj du`nosti ({to je, maltene, izvesno) i o tome kako bi branilac na tom poloàju a u okolnostima kada optuèni s wim
ne èli da sara|uje, obavqao svoj posao. Naravno, i kako sve u nastavku obaviti u uslovima nesumwivog lo{eg zdravstvenog stawa optuènog, koji je,
ba{ kao i Del Ponte u svom, tuìla~kom, delokrugu rada, za{titni znak
Tribunala, kada je re~ o optuènima.
Gotovo sve probleme, koji eventualno budu iskrsli, sudije bi mogle re{iti na na~in na koji je to Tribunal ve} ~inio i na su|ewu Milo{evi}u i u drugim su|ewima bez obzira kojih su nacionalnosti bili optuèni: promenom
pravila. Nema su|ewa u odsustvu, ali bi i to moglo da bude ure|eno pod odre|enim uslovima.
Optuèni ne èli da sara|uje sa nametnutim braniocem. Ali ne èli to,
niti to ~ini, ni biv{i oficir Vojske Republike Srpske Vidoje Blagojevi},
optuèn za zlo~in u Srebrenici 1995. godine, kojem je, pored ostalih krivi~nih dela, na teret stavqeno i sau~esni{tvo u genocidu (Milo{evi} je optuèn za genocid u optu`nici za Bosnu i Hercegovinu). Pa ipak, Blagojevi}u
su|ewe nesmetano traje. [tavi{e, ameri~ki advokat gr~kog porekla Majkl
Karnavas, iako bez kontakta sa svojim klijentom, veoma korektno vodi odbranu. Samo je jedan od problema koji sudsko ve}e u ovom slu~aju odavno potencira, a to je vreme trajawa postupka, malo teè re{iv s nametnutim braniocem.
Jer, ako se sve i dogodi po jednom od mogu}ih scenarija, i Milo{evi} bude ig838
norisao branioca po slu`benoj du`nosti, koji bi uskakao u odbranu kada optuèni ne bi bio u stawu da se brani zbog zdravstvenih tegoba, takav advokat
morao bi da dobije vreme da se upozna sa dosada{wim tokom postupka i dosada{wim svedo~ewima. Potom, vrlo je verovatno da Milo{evi}u odani svedoci odbrane (ako ne svi, onda verovatno ve}ina) ne}e èleti da sara|uje s
ovim braniocem pa }e on biti prinu|en da sastavqa svoju listu svedoka Milo{evi}eve odbrane i da priprema te svedoke, a za sve to je potrebno vreme.
I jasno je da ovakve situacije ne mogu biti ukalkulisane u ve} odre|enih 150
radnih dana, koliko je Milo{evi}u stavqeno na raspolagawe za izno{ewe
dokaza odbrane, niti se sve to moè zavr{iti, pod ovakvim pretpostavkama,
do oktobra 2005. ili do kraja slede}e godine.
Svesno je toga i sudsko ve}e, kojim posle preminulog Engleza Ri~arda Meja predsedava sudija sa Jamajke Patrik Robinson, {to se vidi i po pismu upu}enom beogradskom advokatu Branislavu Tapu{kovi}u, nekada{wem prijatequ suda, kome je ova uloga prestala kada je Tuìla{tvo zavr{ilo dokazni postupak, a kome je opet ponu|eno da navede pod kojim bi uslovima eventualno
preuzeo Milo{evi}evu odbranu, jer je prili~no upoznat sa dosada{wim tokom su|ewa. Tapu{kovi} je napisao pismo sudskom ve}u u kojem je ponudu odbio. Ko je slede}i kome bi ona mogla biti upu}ena?
To je Milo{evi}ev udeo u pomenutoj vru}oj ha{koj jeseni. Slede, tako|e,
pomenute optu`nice koje je najavila Del Ponte, ali uz o~ekivawe da u [eveningen do|u ili budu privedeni Ratko Mladi} i Radovan Karayi}, i najave
sankcija Srbiji (i Crnoj Gori) ako prvoimenovani ne bude uhva}en i izru~en
do oktobra ove godine, i hap{ewe i isporuka Gorana Hayi}a kao i kona~ni
dolazak u Hag ~etvorice vojnih i policijskih generala Neboj{e Pavkovi}a, Sretena Luki}a, Vladimira Lazarevi}a i Vlastimira \or|evi}a. Malo
li je?
Oko generalskog kvarteta pogodbi zasad nema, a ne}e ih ni biti, i bilo kakvo hipoteti~ko vezivawe wihovog su|ewa sa hvatawem Ratka Mladi}a u
ovom trenutku nema smisla. Jednostavno, i Mladi} i generali moraju u Hag.
A kad se tamo na|u, opet prema nedavno izmewenim tribunalskim pravilima,
sudsko ve}e kojem wihovi predmeti budu dodeqeni, odlu~iva}e o tome da li
}e im biti su|eno u Hagu ili u Beogradu, u Bawaluci ili pak nekoj drugoj zemqi koja je voqna da preuzme slu~aj, ali i koja za to ispuwava uslove, a sve
pod nadzorom Tribunala. Imaju}i na umu na po~etku citirano pravilo o su|ewu u Hagu optuènima visokog ranga i zna~aj imena o kojima je re~ i navodima iz optu`nica protiv wih, te{ko je verovati da bi, ~ak i pod ne~ijim i
nekakvim politi~kim pritiskom, neki od ovih predmeta mogao da bude vo|en
van Haga.
No, to je finale u kojem se upravo zatvara krug otvoren na po~etku ovog
teksta, a to je kroja~ki uticaj i Tuìla{tva i Tribunala na unutra{we ekonomske, politi~ke, dru{tvene pa i psiholo{ke prilike u Srbiji. Eto, ve} je
nedavno najavqeno da }e uskoro u Hag otputovati neko od visokih politi~ara Srbije i Crne Gore, kako bi objasnio u Tribunalu na koji na~in je bilo
839
mogu}e da Goran Hayi} bude obave{ten o optu`nici koja je tek uru~ena protiv wega. I kako se moglo dogoditi da pobegne istog ~asa, ako mu u tom poduhvatu, a {to pojedini zvani~nici Tribunala i ne kriju kad govore o tom slu~aju, u tome nisu pomogle srpske vlasti. Ili deo srpske vlasti s tim {to oni,
na na{u àlost, te kolaboracioniste poistove}uju sa svima. [to je najgore
s celim narodom.
U celoj ovoj ha{koj kroja~koj pri~i tu`ba Bosne i Hercegovine protiv
biv{e SRJ (danas Srbije i Crne Gore) za genocid (pa i Hrvatske protiv SRJ
po istom osnovu) pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu, do|e kao kolateralna {teta. Ma koliko genocid i pred jednim i pred drugim sudom, naravno
i uop{te, bio veoma ozbiqan.
Izjave Tomislava Nikoli}a, zamenika predsednika Srpske radikalne
stranke, u kojima je izneo razloge zbog kojih je on nosilac svih izbornih lista na predstoje}im lokalnim izborima, Kurir, 2. septembra 2004. godine,
objavquje pod bombasti~nim naslovom Radikali bez Vojislava [e{eqa.
Srpska radikalna stranka odri~e se svog u Hagu utamni~enog lidera Vojislava [e{eqa?! Ovakav zakqu~ak deluje kao logi~an nakon {to je Pokrajinska izborna komisija u Novom Sadu potvrdila izbornu listu SRS-a, na kojoj je umesto [e{eqevog pridodato ime zamenika predsednika SRS-a Tomislava Nikoli}a! Me|utim, sam Nikoli} u izjavi za Kurir obja{wava da je
ovaj potez stvar ~iste tehnike i da je ura|en upravo na [e{eqev predlog.
Vojislav [e{eq je predloìo da ja budem nosilac svih izbornih lista
iz ~isto tehni~kih razloga. Naime, nosilac liste mora dati svoju saglasnost
za svaku kandidaturu i izbornu listu. S obzirom na to da Srpska radikalna
stranka ima kandidate za gradona~elnike u 150 op{tina i da ima jo{ toliko
izbornih lista, tehni~ki bi bilo jako te{ko izvesti da se Vojislav [e{eq
potpi{e ispod svake kandidature i liste tvrdi Nikoli}, i dodaje da bi to
donelo mukotrpan i skup posao pribavqawa [e{eqevih potpisa preko ambasade.
Osim toga, kao jo{ jedan od razloga zbog kog }e radikali na predstoje}e lokalne i pokrajinske izbore i}i sa novim nosiocem izborne liste, Nikoli}
isti~e ~iwenicu da je od zna~aja koje }e mesto zauzeti Srpska radikalna
stranka na izbornim listi}ima.
Da se i{lo sa [e{eqem kao nosiocem liste, sigurno je da bi se dosta ~ekalo sa predajom kandidatura, {to bi nas dovelo u situaciju da se na|emo me|u posledwima na izbornim listi}ima obja{wava Nikoli}.
On najavquje da }e ve} na slede}im, kako o~ekuje, vanrednim parlamentarnim izborima [e{eqevo ime ponovo biti na mestu nosioca izborne liste
Srpske radikalne stranke.
U su{tini, svejedno je ko }e biti nosilac izborne liste Srpske radikalne stranke, ja ili Voja. Zna se da smo nerazdvojni poru~uje Nikoli}.
Svedo~ewe Jovana Dulovi}a, novinara nedeqnika Vreme, u procesu Ov~ara, Glas javnosti objavquje 2. septembra 2004. godine ispod nadnaslova
Novinar Jovan Dulovi} u procesu Ov~ara optuìo lidera SRS-aa, naslo840
va [e{eq naredio streqawe usta{a i podnaslova Posle zlo~ina, tada{wi zamenik Teritorijalne odbrane, sada optuèni Stanko Vujanovi} mi je
rekao: J....., nisam imao dovoqno dobrovoqaca, pa sam tamo poslao one pijane
{e{eqevce, rekao je izve{ta~ Vremena.
Zlo~in na Ov~ari nije naredila biv{a Jugoslovenska narodna armija, ve}
grupa qudi koja je to sama organizovala. JNA je na rati{tu u Vukovaru 1991.
godine samo formalno imala vode}u ulogu. Glavnu re~ su imali pripadnici
Teritorijalne odbrane i razne paravojne formacije, izjavio je Jovan Dulovi}, novinar nedeqnika Vreme, na ju~era{wem su|ewu u Specijalnom sudu
u Beogradu u procesu optuènima za ubistvo 192 hrvatska ratna zarobqenika na farmi Ov~ara kod Vukovara.
Dulovi}, koji je u vreme zlo~ina izve{tavao sa rati{ta za Ekspres politiku, rekao je da je saznao da su od 19. do 21. novembra pripadnici Teritorijalne odbrane ubijali zarobqenike na Ov~ari i Petrovoj Gori. On je naveo
da mu se troje dobrovoqaca hvalilo kako je likvidiralo zarobqenike u Ov~ari, a da je me|u wima bio i jedan {e{eqevac.
Dulovi} je ispri~ao da je 13. novembra 1991. godine u Vukovar do{ao i lider radikala Vojislav [e{eq, koji je odrào sastanak sa komandnim kadrom
tada{we Jugoslovenske narodne armije i dobrovoqcima.
[e{eq je tada rekao: Nijedan usta{a ne sme ìv da iza|e iz Vukovara
posvedo~io je Dulovi}, koji je ocenio da mu je sukob u Vukovaru li~io na
pqa~ka{ki pohod.
Svedok je rekao da je posle zlo~ina na Ov~ari pitao tada{weg zamenika Teritorijalne odbrane Vukovara, sada drugooptuènog Stanka Vujanovi}a, {ta se tamo doga|alo.
On mi je rekao: J....., nisam imao dovoqno dobrovoqaca, pa sam tamo poslao one pijane {e{eqevce, koji sada na sva usta pri~aju o tome. To ne}e na
dobro da ispadne.
Kada sam o de{avawu na Ov~ari upitao kapetana Miroslava Radi}a,
on je samo odmahnuo rukom i rekao mi: Ma pusti, s..... je veliko opisao je
Dulovi}.
Ugledni novinar je na kraju svedo~ewa ocenio da je zlo~in na Ov~ari posledica revan{izma izme|u Srba i Hrvata u Vukovaru.
O sudskom procesu u kome su advokati o{te}ene porodice \in|i} ispitivali prvooptuènog Milorada Ulemeka Legiju za ubistvo Zorana \in|i}a, 7. septembra 2004. godine, pisale su skoro sve dnevne novine u Srbiji
i Crnoj Gori.
Ve~erwe novosti 7. septembra 2004. godine, u rubrici Hronika, objavile su izve{taj sa su|ewa ispod nadnaslova U Specijalnom sudu u Beogradu ju~e nastavqeno ispitivawe Milorada Ulemeka zbog atentata na premijera Zorana \in|i}a, naslova Dokaza}u da su Kum i [iptar streqani! i
podnaslova Pripadnici SAJ su lagali pred internim komisijama i Anketnim odborom MUP Srbije. Oko droge iz Komercijalne banke jedva ~ekam da
me istra`ni organi ispitaju, ali me ne{to izbegavaju. Tekst sadrì {est
841
antrfilea ~iji su naslovi [e{eq, Na redu odbrana, Poznanstva, Nije znao za atentat, Proveravao glasine i Skrivawe.
Milorad Ulemek Legija, prvooptuèni za organizovawe atentata na premijera Zorana \in|i}a, izjavio je ju~e pred Specijalnim sudom za borbu protiv organizovanog kriminala da su pripadnici SAJ lagali pred internim
komisijama i Anketnim odborom MUP Srbije koji su ih nedavno ispitivali o okolnostima pod kojim su tokom Sabqe likvidirani Du{an Spasojevi} [iptar i Mile Lukovi} Kum.
Dokaza}u pred ovim sudom da su oni streqani, da su najvi{i tada{wi dràvni organi naterali pripadnike SAJ da to u~ine i da je pre dva-tri meseca, kad su uzimane izjave od pripadnika SAJ, sve ovo zata{kano rekao je Ulemek, koga je ju~e ispitivao advokat Sr|a Popovi}, pravni zastupnik Mile
\in|i}, majke pokojnog premijera.
Optuèni je rekao da razume to {to pripadnici SAJ }utawem {tite svoju jedinicu. Na pitawe Popovi}a da li bi se i Ulemek tako poneo da je re~ o
wegovoj jedinici, optuèni je odbio da odgovori: Po{to se ne radi o mojoj
jedinici, ne}u odgovoriti na to pitawe.
Pitawa advokata Popovi}a, kojima je hteo, kako je rekao, da pomogne sudu
u prikupqawu ~iwenica na bazi kojih }e odrediti koliku }e kaznu zatvora
izre}i Ulemeku ako bude utvr|eno da je kriv, izazvala su negodovawe Ulemekovih branilaca Slobodana Milivojevi}a i Mom~ila Bulatovi}a.
Jedno od tih pitawa odnosilo se na poznanstvo Ulemeka sa @eqkom Ra`natovi}em Arkanom i na poternice koje su za komandantom SDG, po~etkom
90-tih, bile raspisale Holandija i Nema~ka, a zbog razbojni{tva. Tako moèmo da ga pitamo da li je poznavao Cecu, neke glumce, zna li da peva, pobunio se Milivojevi}, a Ulemek potvrdio da je znao za pomenute poternice...
Zavarni~ilo je i kad je Rajko Danilovi}, pravni zastupnik Ruìce \in|i}, ne{to dobacio advokatima optuènih, {to se u delu sudnice za novinare i publiku nije ~ulo, jer Danilovi} nije bio ukqu~io mikrofon.
Sudiji Marku Kqajevi}u obratio se Nenad Vukasovi}, branilac Zvezdana
Jovanovi}a, traè}i da u zapisnik u|e da je Danilovi} kolegama rekao:
Sram vas bilo. Prepucavawa je prekinuo sudija Kqajevi}, izrekav{i opomenu zbog reme}ewa reda u sudnici advokatima Danilovi}u, Bulatovi}u i
Vukasovi}u.
ê{qaju}i zapisnik sa saslu{awa Ulemeka, advokat Popovi} se, izme|u
ostalog, zadrào na pri~i o 600 kilograma heroina koji je prona|en u Komercijalnoj banci, a rasturen je u inostranstvu, po Ulemekovim re~ima, kao dràvni posao.
Istraga o tome vol{ebno je u}utkana, a to govori da sam bio potpuno u
pravu rekao je optuèni Ulemek. Jedva ~ekam istra`ne organe da me ispitaju, ali me ne{to izbegavaju. Bebi (Vladimiru Popovi}u), êdi (Jovanovi}u) i Dragoqubu Markovi}u rekao sam da ne}u u tom poslu da u~estvujem i da
nikome ne}u da pri~am o wihovoj nameri.
Posle ste pristali zato {to je droga trebalo da bude distribuirana u
842
inostranstvu. U ~emu je bitna razlika ako su `rtve srpska ili deca druge nacije? Zar to nije isto?
Vi imate ciq sa takvim pitawima, ali }u odgovoriti rekao je Ulemek.
Ako NATO nije imao moralne ograde kad nas je onako bombardovao, za{to
bih ja imao moralne ograde prema wima? Tada sam tako rezonovao, sada bih
zauzeo druga~iji stav.
Kao pripadnik Slu`be distribuirali ste drogu, a to je te{ko krivi~no
delo koje nazivate dràvnim poslom. Kako krivi~no delo moè da bude dràvni posao?
Vama je ciq da od mene napravite moralnog ludaka odgovorio je optuèni Ulemek. Pitajte Zorana Mijatovi}a, zamenika na~elnika RDB
MUP Srbije, koji je bio ve}i funkcioner od mene. Ako se otvori istraga
o tome, pitajte te stvari gospodu koja su zapo~ela taj posao, jer sam ja bio
samo izvr{ilac!
Ako pretpostavqeni naredi da izvr{ite krivi~no delo, morate li da ga
poslu{ate?
Ne.
Zna~i, izvr{ili ste krivi~no delo kad ste rasturali drogu?
Ne znam kako to da kvalifikujem.
Advokat Popovi} dotakao se i pri~e vezane za raniju Ulemekovu izjavu da
mu je Spasojevi}, prilikom wihovog posledweg susreta, rekao da u Crnu Goru
treba brodom da bude dopremqena tona kokaina. Na pitawe advokata da kaè
da li je o tome nekoga obavestio, Ulemek je odgovorio: Nisam, a za{to, ne mogu da objasnim.
Kakva je razlika ako dràva prodajom droge ~ini krivi~no delo u odnosu kad to radi pojedinac? upitao je optuènog advokat Popovi}.
Nemam nameru da vas uvredim ako kaèm da se pravite blesavi kazao je
Ulemek. Ako me pitate da li se li~no ose}am odgovornim zbog toga, onda }u
vam re}i da se ne ose}am odgovornim {to sve to nisam prijavio.
Punomo}nik porodice \in|i} podsetio je optuènog na wegovu izjavu da
je jedini razlog {to se predao taj da bi se saznala istina.
Zar ta istina nije mogla da se sazna dan posle atentata? pitao je
Popovi}.
Sad ne mogu da vam odgovorim, jer biste pogre{no razumeli kazao je
Ulemek. Ali bi}e vam jasno kad se okon~a ovaj postupak. Verujem u sebe i
sud. Li~no }u se potruditi da se do|e do istine, a da li je to u interesu nekih
drugih, vreme }e pokazati.
Da li vam je poznato da je Radomir Markovi} dao blagoslov Du{anu Spasojevi}u da o~isti dràvu od kriminala pitao je Ulemeka advokat Boà
Prelevi}, pravni zastupnik Milana Veruovi}a, {efa obezbe|ewa premijera Zorana \in|i}a.
Spasojevi} se nije poznavao sa Markovi}em kratko je odgovorio optuèni.
U kakvom je odnosu bio sa Miloradom Bracanovi}em?
843
Prvenstveno slu`benom.
Da li vam je bilo poznato da se sprema atentat na premijera \in|i}a?
Nije.
Da li ste ponudili Vojislavu [e{equ da ga spasite od Haga?
Rekao sam mu da ako se bori za svoj i ìvot svoje porodice mogu da mu pomognem da se skloni.
Da li ste se u jesen 2002. pa do marta pro{le godine sastajali sa Vojislavom [e{eqem pitao je Ulemeka advokat Radivoj Paunovi}.
U leto 2002. godine [e{eq me je ne{to prozivao pa sam ga pozvao da vidim o ~emu se radi rekao je Ulemek. Dva meseca kasnije smo se sreli i razjasnili nesuglasice. Drugi put sreli smo se pre atentata na premijera, a sastanak je bio u vezi sa [e{eqevim odlaskom u Hag. Novinar Gradi{a Kati}
je insistirao da se vidim sa [e{eqem, da probam da ga odvratim od odluke
da ode tamo. Oti{ao sam kod wega ku}i i moram da kaèm da sam se ose}ao neprijatno, jer me je odmah upitao: [ta sad ti ho}e{? Video sam da je odlu~an
da ide u Hag.
Tokom ju~era{weg dana Milorada Ulemeka ispitali su svi punomo}nici
o{te}enih. Prema redosledu, od danas biv{i komandant rasformirane Jedinice za specijalne operacije treba da po~ne da odgovara na pitawa advokata
odbrane.
U vezi sa poznanstvima sa politi~arima i pripadnicima vojske, {to je interesovalo advokata Radivoja Paunovi}a, Milorad Ulemek je ispri~ao da se
sa Neboj{om ôvi}em video kad je posredovao da se razre{e neke nesuglasice oko FK @eleznik. Prema wegovim re~ima, Velimira Ili}a ne poznaje, kao ni advokata Gradimira Nali}a. Sa Borislavom Mikeli}em, kako je ispri~ao, zna se jo{ sa rati{ta iz Hrvatske, a sretao se sa wim i u [ilerovoj.
Podsetio je sve i da je sa wim bio kod generala Ace Tomi}a.
Kada ste na TV ~uli da Du{an Spasojevi} [iptar stoji iza atentata na
Zorana \in|i}a, {ta ste pomislili: da je to mogu}e, ili da je besmislica
pitao je advokat Sr|a Popovi}.
Nisam mogao da pomislim da [iptar stoji iza toga, iako su mediji tako
propagirali Ulemekov je odgovor.
Na pitawe kako to da je sa [iptarom bio poznanik, a stalno su pri~ali o
nekim ubistvima Momira Gavrilovi}a, poku{aju ubistva Vuka Dra{kovi}a u Budvi, poku{aju atentata na \in|i}a kod hale Arena, optuèni Ulemek je rekao da je normalno bilo da propituje [iptara za sve glasine ili medijske spekulacije koje su vezivane za wega.
Advokata Radivoja Paunovi}a, punomo}nika majke pokojnog premijera Zorana \in|i}a, interesovalo je da ~uje kako optuèni Milorad Ulemek tuma~i izjavu ministra policije Dragana Jo~i}a da se krio u [vajcarskoj, a ne u
ku}i.
Wima je ~udno da se neko posle 14 meseci skrivawa, neko za kojim su, kako su govorili, tragale sve policije sveta pojavi ispred ku}e i traì da ga
uhapse kazao je Ulemek. Do danas se niko nije udostojio da ispita moje tvrd844
we da sam se krio u ro|enoj ku}i. ûdno je i to da je navodno Interpol pratio moje kretawe, a da niko nije ni{ta preduzeo da me uhapse. Za{to je ministar Jo~i} davao takve izjave, stvarno ne znam.
Kurir, 7. septembra 2004. godine, objavquje izve{taj sa su|ewa Miloradu Ulemeku pod naslovom Cinkaro{. Naslovi dva antrfilea u tekstu su
Nema odlagawa i Dva puta sa [e{eqem.
Milorad Ulemek Legija, posle dvomese~ne pauze su|ewa osumwi~enima za
ubistvo premijera Zorana \in|i}a, rekao je da se sa Du{anom Spasojevi}em,
vo|om zemunskog mafija{kog klana, druìo i po zadatku koji je dobio od zamenika na~elnika RDB-a (u to vreme su na ~elu bili Zoran Mijatovi} i Milorad Bracanovi}). On je dodao da, nakon {to je ~uo da je ubijen premijer
\in|i}, to nije doveo u vezu sa Du{anom Spasojevi}em.
Ulemek je, odgovaraju}i na pitawe zastupnika porodica o{te}enih advokata Sr|e Popovi}a o vezama sa Spasojevi}em i moralnom odnosu prema
krivi~nim delima, navodno vr{enim po zadatku dràve, svoj odnos sa Spasojevi}em opisao kao druèwe, ali i kao zadatak koji je dobio od zamenika na~elnika RDB-a, koji ga je zamolio da se o nekim stvarima informi{e kod Spasojevi}a.
Na{e druèwe trajalo je do jeseni 2002. godine, kada je Spasojevi} po~eo
da se pona{a bahatije rekao je Ulemek.
Popovi} je podsetio Ulemeka na wegovu izjavu da su Spasojevi} i Mile
Lukovi} streqani od strane pripadnika SAJ-a, kojima se zbog toga preti, i
dodao da je Ulemek izjavio da i pored svega po{tuje pripadnike SAJ-a, koji
nisu ni{ta otkrili o tom doga|aju i time ~uvaju integritet jedinice.
Da li biste i vi isto postupili kada bi se radilo o va{oj jedinici pitao je Popovi}.
Po{to se ne radi o mojoj jedinici, ne}u vam odgovoriti rekao je Ulemek.
Popovi} je ispitivao Ulemeka i o navodnoj prodaji 600 kilograma heroina na Zapadu po nalogu srpskih vlasti, kako je Ulemek tvrdio tokom iskaza.
Sada ne bih u~estvovao u tome, ali tada sam prihvatio u~e{}e u poslu samo zato {to zemqe NATO-a tokom bombardovawa 1999. godine nisu imale moralnih ograda, pa za{to bih ja imao prema prodaji droge u tim istim zemqama rekao je Ulemek.
Popovi} je pitao Ulemeka i o brodu koji je trebalo navodno da sa kokainom stigne u Crnu Goru, po~ekom marta 2003. godine, za koji je Ulemek rekao
da ga je o wemu obavestio Spasojevi}. Pitao je Ulemeka za{to o toj pri~i nije obavestio policiju i pravosudne organe.
To nisam prijavio, jer sam shvatio da iza celog posla ne stoji samo Spasojevi}. Nisam èleo da sebe dovedem u neprijatan poloàj, jer sam pretpostavio da iza svega stoji dràva. Svaka dràva kroz odre|eni trafiking droge finansira sebe objasnio je Ulemek.
Na ponovqena pitawa Popovi}a o ovom doga|aju, Ulemek je odgovorio da
se advokat malo pravi blesav, posle ~ega je od sudije Kqajevi}a dobio opomenu. Ulemek je u jednom trenutku do{ao u mawi verbalni sukob sa advokatom
845
Popovi}em, rekav{i mu da kroz svoja pitawa mora da se opravda prema svojim mentorima.
Odgovaraju}i na pitawa advokata, Ulemek je rekao da se predao nadle`nim
organima kada je video da se promenila klima u dràvi.
Predao sam se jer sam video i da se moè normalnije i racionalnije pri~ati o ovom doga|aju. Potrudi}u se da do|e do istine, a vreme }e pokazati da
li je to i drugima u interesu. Verujem u sebe i u ovaj sud, a da li }e biti politi~ke voqe da se sazna... rekao je Ulemek, i dodao da se nije predao odmah po
ubistvu premijera kako bi se stvar ra{~istila, jer je bio svestan da je u pitawu nekakva igra.
Na pitawe advokata Radivoja Paunovi}a da prokomentari{e izjavu ministra policije Dragana Jo~i}a da postoje informacije da se nalazio u
[vajcarskoj pre predaje, Ulemek, je kazao da ne zna za{to je Jo~i} dao takvu
izjavu.
Ako je to tako, za{to me Interpol nije uhapsio, ako je ministar Jo~i}
znao gde se nalazim rekao je Ulemek.
Tokom su|ewa nekoliko puta je do{lo do verbalne polemike izme|u advokata odbrane Mom~ila Bulatovi}a i Nenada Vukasovi}a sa advokatom o{te}enih Rajkom Danilovi}em. Su|ewe se nastavqa danas, kada }e Ulemeka ispitivati advokati odbrane.
Sudsko ve}e je na po~etku odbilo zahtev advokata Dejana Milenkovi}a da
pretres bude odloèn dok Bagzija ne izru~e gr~ke vlasti.
Milenkovi} je u bekstvu i nije dostupan na{im dràvnim organima. On
se ne nalazi ni u pravnoj ni u fakti~koj vlasti na{ih dràvnih organa
obrazloìo je ovu odluku predsedavaju}i sudskog ve}a Marko Kqajevi}.
Odgovaraju}i na pitawa advokata Radivoja Paunovi}a, Ulemek je govorio
o kontaktima sa li~nostima sa politi~ke scene Srbije. Rekao je da je sa liderom radikala Vojislavom [e{eqom imao dva kontakta.
Posledwi put smo se videli pred wegov odlazak u Hag. Mene je zamolio
novinar Gradi{a Kati} da se vidim sa [e{eqom i da uti~em na wega da ne
ide u Hag. îm sam do{ao u [e{eqevu ku}u, video sam da je on odlu~an da ide.
Video sam i da je Borislav Mikeli} dolazio u [ilerovu ulicu, a wega sam
vi|ao i kod generala Ace Tomi}a rekao je Ulemek.
Milorad Ulemek na su|ewu za ubistvo \in|i}a govorio o vezi sa zemunskim klanom je nadnaslov, a Droga osveta za agresiju naslov teksta iz Ekspresa od 7. septembra 2004. godine. Zapisnik o pu{kama hekler koh je naslov jednog, a Poklon od êde Jovanovi}a drugog antrfilea u tekstu.
Milorada Ulemeka Legiju, prvooptuènog za ubistvo srpskog premijera
Zorana \in|i}a, ju~e su pred sudskim ve}em Posebnog odeqewa beogradskog
Okru`nog suda ispitivali advokati o{te}ene porodice \in|i}: Sr|a Popovi} i Radivoje Paunovi}, kao i Boò Prelevi}, pravni zastupnik telohraniteqa Milana Veruovi}a. Optuèni Ulemek ni ju~e nije èleo da detaqno
ispri~a kako je obavqen takozvani dràvni posao s drogom nagovestiv{i da
}e se o tome vi{e ~uti u dokaznom postupku.
846
Odgovaraju}i na mnogobrojna i detaqna pitawa advokata Sr|e Popovi}a,

Ulemek je o svojim vezama sa Du{anom Spasojevi}em ponovio u nekoliko navrata ono {to je ve} rekao na prethodnim ro~i{tima. Ulemek, kojeg optu`nica tereti za organizaciju atentata, izjavio je da, po{to je ~uo da je ubijen
premijer \in|i}, to nije doveo u vezu sa Du{anom Spasojevi}em, jednim od
vo|a zemunskog klana, koji je ubijen pri poku{aju hap{ewa u beogradskom
nasequ Meqak.
Kada sam ~uo tu informaciju na blic nisam ni pomislio da Du{an
Spasojevi} stoji iza ubistva. Nisam mogao da ga dovedem u vezu sa tim rekao
je pred sudskim ve}em Milorad Ulemek Legija. On je svoj odnos sa Spasojevi}em opisao kao druèwe, ali i kao zadatak koji je dobio od zamenika na~elnika RDB-a Zorana Mijatovi}a, koji ga je zamolio da se o nekim stvarima
informi{e kod Spasojevi}a.
U po~etku se moj i Spasojevi}ev odnos nije mogao okarakterisati kao
prijateqski. Od trenutka kada sam prihvatio da u~estvujem u poslu sa narkoticima, o kojem sam govorio na prethodnim su|ewima, moj i Spasojevi}ev odnos postao je prijateqski. Odnos sa moje strane je bio otvoren i korektan sve
do jeseni 2002. godine, kada je Spasojevi} po~eo bahatije da se pona{a detaqnije je ispri~ao Ulemek.
Advokat Sr|a Popovi}, zastupnik porodice o{te}enih, podsetio je Ulemeka na wegovu izjavu pred sudom da su Spasojevi} i Mile Lukovi} streqani od strane pripadnika SAJ-a, kojima se zbog toga preti. Popovi} je dodao
i da je Ulemek izjavio da i pored svega po{tuje pripadnike SAJ-a koji nisu
ni{ta otkrili o tom doga|aju i time ~uvaju integritet jedinice. Punomo}nik porodice o{te}enih je potom pitao Ulemeka da li bi on isto postupio
kada bi se radilo o wegovoj jedinici, ali optuèni nije èleo da odgovori
na to pitawe, objasniv{i po{to se ne radi o mojoj jedinici, ne}u vam odgovoriti. Popovi} je ispitivao Ulemeka i o navodnoj prodaji 600 kilograma
heroina na Zapadu, po nalogu srpskih vlasti, kako je Ulemek tvrdio tokom iskaza. Optuèni je rekao da sada ne bi u~estvovao u tome i naglasio da je tada
prihvatio u~e{}e u poslu samo zato {to zemqe NATO-a tokom bombardovawa 1999. godine nisu imale moralnih ograda, pa za{to bi on imao prema prodaji droge u tim istim zemqama.
Bio sam izvr{ilac tog posla i mislim da sam postupao po zakonu, na kraju javna je tajna da se sve dràve bave tim poslom i od tih prihoda izdràvaju neke svoje potrebe rekao je prvooptuèni odgovaraju}i na pitawe advokata Popovi}a kakav je to dràvni posao u kome se vr{e te{ka krivi~na
dela. Ulemek je jo{ dodao da bi to pitawe uputnije bilo postaviti wegovom
biv{em zameniku na~elnika Zoranu Mijatovi}u, koji je u Slu`bi bio iznad
wega.
Popovi} je u setu pitawa o trgovini narkoticima zatim upitao Ulemeka,
da li je izvestio slu`bu o brodu kokaina koji je u Crnu Goru trebalo da pristigne kako mu je preneo Spasojevi}, na {ta je on odgovorio da nije, jer je bio
razo~aran, a i nije èleo sebe da dovede u neprijatnu situaciju, jer je pretpo847
stavqao da je dràva stajala iza toga. Ulemek je napomenuo da se li~no se ose}a odgovornim zato {to je pre}utao ovu va`nu informaciju, jer za to postoje organi koji treba da se sekiraju za to.
Potom je advokat postavio pitawe Ulemeku da li je znao 1993. godine, da
su za @eqkom Ra`natovi}em Arkanom, koji je bio na lo{em glasu, raspisane
me|unarodne poternice, zbog ~ega je u sudnici izbio i mali incident izme|u
advokata odbrane Milorada Ulemeka i zastupnika o{te}ene Ruìce \in|i}
Rajka Danilovi}a, ali je sudija Marko Kqajevi} brzo umirio situaciju.
Ulemek ni ju~e, kao ni na prethodnim ro~i{tima, nije hteo da odgovori na
pitawe ko mu je poslao poruke iz MUP-a da mu je ìvot ugroèn, ali je rekao da je poruke odmah uni{tio figurativno se izraziv{i progutao sam ih
ko partizan.
Ulemek je jo{ jednom ponovio da se od atentata do sada krio u svojoj ku}i
i da ne zna za{to je ministar Jo~i} rekao da je bio u [vajcarskoj, Bosni, Hrvatskoj. On nije mogao da kaè kako su se zvali qudi koji su u vreme protesta
JSO u Kuli trebali da izvedu Zvezdana Jovanovi}a i likvidiraju ga, kao {to
nije rekao ni ko su qudi u Gr~koj, s kojima je stupio u kontakt po odlasku iz
zemqe radi posredovawa u biznisu, a nije se setio ni imena kompanije za koju je trebalo da lobira, samo je rekao da je kontakt sa Grcima ostvaren preko
drugarice wegove supruge, koja se zvala An|ela i koja je radila za pomenutu
gr~ku firmu.
Radivoje Paunovi}, advokat majke pokojnog premijera Mile \in|i} pitao
je Ulemeka da nabroji sve politi~are sa kojima je imao kontakte od jeseni
2002. godine do atentata. Pitao ga je da li je imao kontakte sa Vojislavom [e{eqom neposredno pred wegov odlazak u Hag, sa generalima Acom Tomi}em
i Neboj{om Pavkovi}em, Veqom Ili}em, Borislavom Mikeli}em, advokatom Gradimirom Nali}em i Neboj{om ôvi}em.
Na insistirawe novinara Gradi{e Kati}a oti{ao sam kod [e{eqa ku}i da ga ubedim da ne ide u Hag, ali sam video da od toga nema ni{ta, jer je on
~vrsto re{io da ode. Sa [e{eqem nisam razgovarao o atentatu. Vequ Ili}a nikada nisam upoznao, Mikeli}a sam upoznao kad smo bili kod generala
Ace Tomi}a da razgovaramo oko ve`bi za jedinicu, a Neboj{u ôvi}a sam
upoznao kada je izbio neki problem izme|u FK @eleznik i ôvi}evog pomo}nika, pa sam ja kao dobar prijateq Ace Buli}a tu bio garant da ne}e biti nikakvih problema odgovorio je Legija na ovo pitawe.
Advokat Boò Prelevi}, koji zastupa telohrantieqa Milana Veruovi}a,
pitao je Ulemeka da li je sa svog mobilnog telefona na dan atentata zvao u
Urgentni centar dr Risovi}a, na {ta je ovaj odgovorio sa ne. Ulemek je sa
ne odgovorio i na Prelevi}evo pitawe da li je posle 5. oktobra odràvao
odnose sa nekim iz blièg okruèwa Slobodana Milo{evi}a.
Da li vam je poznato da je u Jedinici za specijalne operacije vr{en zapisnik povodom nekih 10 pu{aka hekler i koh od kojih su nestale dve, sli~ne onima kojom je ubijen premijer pitao je advokat Paunovi}.
Ne odgovorio je Ulemek i dodao prema saznawima dok sam ja bio u toj
jedinici od 1996. pa sve do 2001. godine.
848
Rekli ste da ste od êdomira Jovanovi}a dobili 30.000 dolara da biste 2001. godine mogli da odete u Gr~ku sa porodicom, da se sklonite na
izvesno vreme. Da li ste taj novac uzeli nao nagradu ili poklon pitao
je Sr|a Popovi}.
Kao poklon odgovorio je Ulemek.
Ali vi ste izjavili pred ovim sudom da ste imali prihode od zarade u legiji stranaca, provizija od posredovawa u biznisu i sli~no. Koliko ste dobijali od tih provizija pitao je daqe Popovi}.
U to vreme te provizije su tek trebale da se realizuju odgovorio je prvookrivqeni.
Balkan, 7. septembra 2004. godine, objavquje tekst pod nadnaslovom Nastavqen glavni pretres osumwi~enima za ubistvo Zorana \in|i}a, Milorad
Lukovi} odgovarao na pitawa advokata, naslovom Legija: Mirio sam ôvi}a i Buli}a u vezi sa stadionom u @elezniku i podnaslovom Od politi~ara dvaput sam se sreo sa Vojislavom [e{eqem, Borislava Mikeli}a sam
znao jo{ iz Krajine, a videli smo se na sastanku kod generala Ace Tomi}a,
rekao je optuèni. U tekstu su tri antrfilea ~iji su naslovi Prigovori
na pitawa Popovi}a, advokata Ruìce \in|i}, ôvi}: Kajem se {to sam
prvi rekao da sam se vi|ao sa Legijom i Politi~ari o~ekivali po dve {ampite i krempite.
Uprkos zahtevu advokata Biqane Kajgani}, koja je traìla da se su|ewe
veka optuènima za atentat na premijera Zorana \in|i}a odloì do izru~ewa Dejana Milenkovi}a Bagzija iz Gr~ke, glavni pretres nastavqen je ju~e. Posle polu~asovne rasprave o predlogu koji su podràli i advokati Milorada Ulemeka Legije i Zvezdana Jovanovi}a, a kome se usprotivio zamenik
specijalnog tuìoca, ve}e je ipak odbacilo ovaj zahtev i nastavilo glavni
pretres.
Prvooptuèni Ulemek ju~e je, posle letwe pauze i prekida su|ewa zbog
bolesti sudije Marka Kqajevi}a, nastavio sa izno{ewem svoje odbrane, a pitawa su mu postavqali zastupnici porodice \in|i} Sr|a Popovi} i Radivoj Paunovi}, kao i zastupnik Milana Veruovi}a, advokat Boò Prelevi}.
Posle niza, uglavnom ponovqenih pitawa iz ranije iznete Ulemekove odbrane, pred sam kraj radnog vremena suda, Ulemeku su postavqena i nova pitawa.
Advokata Paunovi}a, zastupnika Mile \in|i}, majke pokojnog premijera,
interesovalo je sa kojim je politi~arima Ulemek bio u kontaktu i da li se
vi|ao sa Vojislavom [e{eqem, Neboj{om ôvi}em, Velimirom Ili}em,
Borislavom Mikeli}em...
Sa [e{eqem sam imao jedan kontakt u leto 2002. godine i jedan neposredno pred wegovu predaju Ha{kom tribunalu, po~etkom pro{le godine. Sa
wim sam imao telefonsku prepirku, jer me je prozvao u nekoj anketi. Interesovalo me je zbog ~ega, pa smo se ~uli telefonim, a posle toga smo se i videli. Drugi put oti{ao sam kod [e{eqa ku}i, na insistirawe novinara Gradi{e Kati}a. On me je molio da uti~em na [e{eqa da se ne preda Ha{kom
tribunalu rekao je Ulemek.
849
On je, zatim, ponovio da je Borislava Mikeli}a upoznao jo{ u vreme dok

je bio premijer RS Krajine i da ga je video na sastanku kod generala Ace Tomi}a. Ulemek je, odgovaraju}i na pitawe advokata Paunovi}a, rekao da mu nije poznato ko je beogradskog advokata Gradimira Nali}a, tada{weg savetnika jugoslovenskog predsednika Vojislava Ko{tunice, pozvao na proslavu
JSO u Kuli. Ulemek je, tako|e, negirao da je u vreme protesta JSO, izme|u dva
izlaska wenih pripadnika na ulice Kule i Beograda, kontaktirao sa tada{wim na~elnikom General{taba VJ generalom Neboj{om Pavkovi}em.
Tako|e, ni sa jednim ~lanom porodice Slobodana Milo{evi}a nisam
bio ni u kakvom kontaktu posle 5. oktobra 2000. godine rekao je Ulemek.
Biv{i komandant JSO negirao je da je pisao pisma srpskim politi~arima i stranim diplomatama.
U mom kompjuteru nisu prona|ena nikakva pisma, nisam pisao ni Slobodanu Vuksanovi}u, ni Miroqubu Labusu, ni ambasadoru Vilijamu Montgomeriju. Ne smatram sebe dovoqno pismenim da na taj na~in komuniciram sa ameri~kim ambasadorom rekao je Legija.
Advokata Boù Prelevi}a, koji je imao svega 12 minuta za postavqawe pitawa, interesovali su odnosi i kontakti vo|a zemunskog klana sa pripadnicima RDB.
Du{an Spasojevi} nije se poznavao sa Radetom Markovi}em, pa nije od
wega mogao da dobije ni blagoslov da dràvu o~isti od kriminalaca. Tako|e,
ja nisam imao saznawa o tome da je Qubi{a Buha ûme bio saradnik RDB. Me|utim, zakqu~io sam da je Buha imao kontakt sa zamenikom na~elnika slu`be
Zoranom Mijatovi}em, i da je imao neku kop~u sa RDB objasnio je Ulemek.
Miloradu Ulemeku pitawa bi danas trebalo da postavqaju advokati odbrane i optuèni, a Balkan saznaje da bi Legija danas trebalo da iznese i
nove optu`be na ra~un biv{ih ~elnika vlasti.
Zastupnika \in|i}eve udovice Ruìce, Sr|u Popovi}a, interesovali su
i detaqi Ulemekove pro{losti vezane za rati{ta i druèwe sa pokojnim
@eqkom Ra`natovi}em Arkanom. Na skoro svako Popovi}evo pitawe ({ta
ste radili na rati{tu, u kakvim ste odnosima bili sa Arkanom, da li ste znali da je za wim raspisana poternica...) Ulemekovi advokati ulagali su prigovore. Neka od pitawa sud je zabranio.
Ovo moèmo da smatramo podru~jem Ha{kog tribunala ako dozvolite
ovakva pitawa. Ovo nije Hag protivio se Ulemekov branilac Mom~ilo
Bulatovi}.
Odgovori}u da bih opravdao pitawe koje kroz wega postavqaju mentori
iz slu`bi sa kojima gospodin kontaktira uzvratio je Ulemek u jednom trenutku, posle ~ega je opomenut.
Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, Neboj{a ôvi}, za Balkan potvr|uje da je u pro{losti imao kontakte sa Ulemekom. On
je potvrdio da je imao i kontakt o kome je ju~e govorio Ulemek.
Ja sam se sa Ulemekom, kao predsednik Koordinacionog centra za KiM,
vi|ao na Kosovu, i tu nema ni~eg spornog. Nema tu nikakve tajne. Nisam to
krio ni od porodice pokojnog premijera, ali se sada kajem {to sam o tome pr850
vi progovorio i {to sam to ispri~ao jo{ pro{le godine, aprila ili maja. To
je bio moj posao objasnio je ôvi} i dodao da ne ose}a da je pitawe advokata Paunovi}a bilo zlonamerno.
Na insistirawe advokata Popovi}a da, posle niza pitawa u vezi sa prodajom 600 kilograma zaplewene droge, odgovori da li je svestan da je po~inio
krivi~no delo i koja je razlika ako se droga prodaje deci iz EU, a ne iz Srbije, kao i koja je razlika ako drogu prodaje dràva, a ne kriminalci, Ulemek je
odbrusio:
Va{ ciq je da od mene napravite moralnog ludaka. To treba da pitate Zorana Mijatovi}a. Stojim iza toga da je to bio dràvni posao, a ja sam bio samo na nivou izvr{ioca.
Prepucavawe ni tu nije zavr{eno. Popovi} je insistirao da mu Ulemek
odgovori na {ta se odnosila wegova tvrdwa da su, posle protesta JSO, pojedini politi~ari o~ekivali par~e kola~a.
Od ~ega se sastojao taj kola~ nekoliko puta je pitao Popovi}.
Mo`da je mislio da }emo ga ~astiti sa dve {ampite i dve krempite odgovorio je Ulemek.
Glas javnosti, 7. septembra 2004. godine, izve{taj sa su|ewa Miloradu
Ulemeku objavquje pod nadnaslovom Milorad Ulemek u Specijalnom sudu
optuìo novinare za senzacionalizam i naslovom Ve} su me proglasili za
ubicu Ivana Stamboli}a.
Ispitivawem Milorada Ulemeka Legije u specijalnom sudu u Beogradu ju~e je nastavqeno su|ewe optuènima za ubistvo premijera Srbije Zorana
\in|i}a. Ulemek je, odgovaraju}i na pitawa advokata Sr|e Popovi}a, punomo}nika Ruìce \in|i}, odbio da govori o novoj optu`nici koja ga tereti
za ume{anost u zlo~in na Ibarskoj magistrali.
Po novinama idu feqtoni. Ja sam ve} progla{en za ubicu Ivana Stamboli}a. Koliko znam, protiv mene je podignuta optu`nica za famozni slu~aj
Ibarska magistrala. Ipak, svoje izlagawe }u ostaviti za taj postupak rekao
je Ulemek.
Na pitawe za{to se druìo sa Du{anom Spasojevi}em, odgovorio je da je
to bilo iskqu~ivo po zadatku, koji je dobio od zamenika na~elnika Dràvne
bezbednosti.
Druèwe sa osobom iz takvog miqea moralo je da prevazilazi obi~no poznanstvo. Vi|ali smo se do jeseni 2002. godine, kada je Spasojevi} po~eo da se
pona{a bahatije. Ubistvo premijera nisam doveo u vezu sa Spasojevi}em.
Se}am se da je posle poku{aja atentata kod hale Limes Spasojevi} govorio
kako mu se montiraju odre|ena dela izjavio je Ulemek.
Ispitivawe su ~esto prekidali verbalni dueli Ulemeka i advokata Popovi}a, koji ga je provocirao tvrde}i da je pojedinim izjavama priznao zlo~in. Kada ga je i Popovi}, po ko zna koji put, opet pitao o motivima prodaje
600 kilograma heroina na Zapad, Ulemek je rekao:
Na sastanku sa Vladimirom Popovi}em Bebom, êdomirom Jovanovi}em
i Dragoqubom Markovi}em, prvobitno sam odbio to da uradim. Promenio
851
sam odluku kada je Markovi} rekao: Oni nama bombe, mi wima drogu. Da se
sada pitam ne bih u~estvovao u tome. Tada su jo{ bile sveè uspomene od
bombardovawa rekao je Ulemek.
Popovi} je optuìo Ulemeka, izme|u ostalog, i zbog posedovawa hrvatskog paso{a na ime Vlado Vukomanovi}.
Taj dokument sam dobio jer je slu`ba htela da me za{titi zbog u~e{}a u
dràvnim poslovima i u~estvovawa u legiji stranaca. Znam da imate neki
ciq gospodine Popovi}u. Ho}ete od mene da napravite ludaka. Ali, nemojte
se praviti blesavi i tvrditi da ne znate da se sve dràve sveta bave preprodajom droge, od ~ega se finansira deo buyeta. I taj zadatak sam dobio od Gorana Mijatovi}a, koji je meni bio nadre|eni izjavio je Ulemek.
Su|ewe se nastavqa danas.
Blic, 7. septembra 2004. godine, objavquje dva teksta u vezi su|ewa Miloradu Lukovi}u Legiji. Milorad Ulemek objasnio veze sa zemuncima je
nadnaslov, a Druìo sam se sa Spasojevi}em po nalogu DB naslov jednog
teksta.
Su|ewe optuènim pripadnicima zemunskog klana i Jedinice za specijalne operacije nastavqeno je pitawima koja su Ulemeku postavqali Sr|a
Popovi}, punomo}nik porodice premijera \in|i}a, Radivoj Paunovi}, punomo}nik premijerove majke Mile \in|i}, i Boò Prelevi}, punomo}nik
Milana Veruovi}a, \in|i}evog telohraniteqa.
U po~etku to nije bilo druèwe sa Spasojevi}em, ali kada poku{avate
da uspostavite vezu sa qudima iz takvog miqea, morate ostvariti prisniju
komunikaciju. Moji odnosi sa Spasojevi}em bili su pola prijateqstvo, a pola èqa da izvr{im zadatak koji sam dobio od slu`be objasnio je Ulemek.
Odgovaraju}i na pitawa Popovi}a, Legija je kazao da ne veruje da je Spasojevi} organizovao atentat na \in|i}a.
Popovi} je zatraìo od Ulemeka da objasni raniju izjavu da su Spasojevi}
i Mile Lukovi} Kum bukvalno streqani i da pripadnici SAJ-a }ute zbog
pretwi, kao i da bi sa~uvali integritet svoje jedinice.
Po{tujem stav pripadnika SAJ-a jer, i pored pretwi politi~ara iz najvi{ih dràvnih organa koji su ih uterali u krivi~no delo ubistva Spasojevi}a i Lukovi}a, ne èle da bace qagu na svoju jedinicu. Kada su u martu i
aprilu razne komisije u MUP-u ispitivale te doga|aje, oni nisu hteli ni{ta
da kaù. Brzo }e se otkriti da su uterani u krivi~no delo, ali cenim to {to
~uvaju integritet SAJ-a, jer znam kakvi odnosi postoje u takvim jedinicama
kazao je Ulemek.
Povodom tvrdwi da je za ra~un dràve prebacio 600 kilograma heroina
preko granica Srbije, Popovi} je zatraìo od Legije da objasni moralnu razliku izme|u prodaje droge deci u Srbiji i deci u inostranstvu.
Pokrenuta je istraga o prebacivawu te droge, ali je odjednom u}utkana.
êkam istra`ne organe da me ispitaju, ali me izgleda izbegavaju. Imao sam
moralnu nedoumicu, ali je prevagnula re~enica Dragoquba Markovi}a: Oni
nama bombe, a mi wima drogu. Ako su Evropska unija i NATO imali morala
852
da urade ono {to su nam uradili, za{to bih ja imao moralnih ograda prema
wima, naro~ito posle bombardovawa. Sada ne bih pristao na taj posao, jer
sam video kako se sve odvijalo izjavio je Ulemek.
Ipak i prebacivawe heroina u inostranstvo je te{ko krivi~no delo
pitao je Popovi}.
Vi èlite od mene da napravite moralnog ludaka. Ta pitawa bi trebalo
da postavite Zoranu Mijatovi}u i ostalima koji su organizovali posao odgovorio je Ulemek.
Popovi} je pitao Legiju za{to nije prijavio policiji navodnu po{iqku
tone droge koja je pred atentat trebalo da stigne u Crnu Goru, a o ~emu mu je
pri~ao Spasojevi}.
Sve i da je hteo, Spasojevi} nije mogao da radi velike poslove bez dràve. Moèmo da se pravimo blesavi, ali svaka dràva kroz trgovinu drogom
delom finansira samu sebe i nijedna ne}e to da prizna. Ja se ne ose}am odgovornim, to je problem dràvnih organa objasnio je Ulemek.
Da li istina o ubistvu \in|i}a moè da se sazna? Za{to ste rekli da je
cela pri~a o su|ewu {arena laà upitao je Popovi}.
Verujem u sebe i ovaj sud, a da li }e biti politi~ke voqe, vide}emo. Klima se promenila, sada moè racionalnije da se pri~a. Znamo kako je krenulo
13. marta pro{le godine sa pri~ama politi~ara koji su tada bili na vlasti
da smo ja i moji saborci sve organizovali, da smo hteli da izvr{imo dràvni udar, da smo organizovali akciju Stop Hagu... Kako se narod dozivao pameti, takvih pri~a je bilo sve mawe, a vide}emo {ta }e biti do kraja su|ewa
kazao je Ulemek.
Ina~e, Biqana Kajgani}, advokat optuènog Dejana Milenkovi}a Bagzija, koji je nedavno uhap{en u Gr~koj, zatraìla je da se nastavak su|ewa odloì dok Milenkovi} ne bude izru~en Srbiji i Crnoj Gori. Sudija Kqajevi}
odbio je zahtev sa obrazloèwem da se Milenkovi} ne nalazi u pravnoj ili
fakti~koj vlasti na{e dràve.
Naslov drugog teksta je Obdukcija nije dovoqan dokaz, nadnaslov Dr
Branimir Aleksandri} za Blic.
Nisam siguran ni u verodostojnost tog obdukcionog nalaza koji je poslat
medijima rekao je profesor Aleksandri}, koji se ju~e slu`beno nalazio u
Velikoj Gradi{ki.
Obdukcija je samo deo uvi|aja. Da bi se govorilo najpre o tome da li su
Spasojevi} i Lukovi} uop{te ubijeni u Meqaku, potrebna je i skica mesta na
kojoj se vidi da li ima tragova krvi. Ni to nije dovoqno, jer se mora utvrditi i ~ija je to krv. Izvoditi zakqu~ke, bez celokupne dokumentacije, a samo
na osnovu onog {to se de{ava na obdukcionom stolu, gde se samo evidentiraju povrede, sa stru~nog gledi{ta je ~ista glupost kaè profesor Aleksandri}, koji je sa kolegama profesorima Miroqubom Obradovi}em i Du{anom
Duni}em objavio obdukciju nad Spasojevi}em i Lukovi}em.
Za smrt vo|a zemunskog klana niko nije optuèn. Kao razlog wihove likvidacije u vreme Sabqe, tada{we rukovodstvo policije navelo je opira853
we hap{ewu, na ~emu se slu~aj tada i zavr{io. Ubrzo su u javnosti krenule

razne spekulacije od toga da su [iptar i Kum ubijeni na nekom drugom mestu
pa preba~eni u Meqak, da su rane na wihovim telima stare nekoliko dana, do
posledwe verzije da je nad wima izvr{ena egzekucija hicem odozgo dok su
oni bili u kle~e}em ili stoje}em stavu. Zbog takvih nezvani~nih verzija,
MUP Srbije pokrenuo je unutra{wu istragu o ovom slu~aju. Vladimir Boòvi}, generalni inspektor policije, po dolasku na to mesto, utvr|ivawe kako su ubijeni [iptar i Kum nazvao je prioritetnim zadatkom. Iako je od tada pro{lo pet meseci, MUP se o slu~aju Meqak jo{ nije oglasio, {to je i
napravilo prostor da se nastavi sa plasirawem nezvani~nih informacija.
Profesor Branimir Aleksandri} rekao je za Blic da ne èli da komentari{e ove spekulacije, jer bi na taj na~in sebe iskqu~io iz sudskog
ve{ta~ewa.
Specijalni sud ne sudi za taj doga|aj i obdukcioni nalaz nije na{ dokaz
ogradila je ovaj sud od slu~aja likvidacije [iptara i Kuma portparol Specijalnog suda Maja Kova~evi}-Tomi}.
Obdukcioni nalaz, sa zakqu~cima anonimnog autora i fotografijama tela Spasojevi}a i Lukovi}a, poslat je dan uo~i nastavka su|ewa za ubistvo
premijera Zorana \in|i}a, na kome je nastavio da se brani prvooptuèni
Milorad Lukovi} Legija, {to otvara pitawe kome je i za{to u interesu da u
tom trenutku pokre}e pitawe o na~inu ubistva vo|a zemunskog klana.
Rajko Danilovi}, zastupnik porodice \in|i}, smatra da je u pitawu vr{ewe pritiska na javnost i sudstvo i to od strane pojedinih biv{ih i sada{wih
pripadnika DB-a, koji su zainteresovani da {tite Legiju.
Su|ewe za ubistvo premijera Zorana \in|i}a je nadnaslov, a Neprijatna pitawa Ulemeku naslov teksta objavqenog 7. septembra u Politici.
Podgori~ke Vijesti, 7. septembra 2004. godine, Betinu vest sa su|ewa
Miloradu Ulemeku prenele su pod naslovom Odlu~io da se preda kada se
promijenila klima u dràvi.
Nekoliko te{kih pitawa Sr|e Popovi}a za Milorada Ulemeka je naslov teksta iz Dana od 7. septembra 2004. godine.
Inter-N
Nacional, 7. septembra 2004. godine, objavquje tekst pod naslovom Dobrovoqci svedo~e protiv [e{eqa. Nadnaslov teksta je Vojislavu
[e{equ ostaju optu`be za doga|aje u Vojvodini, a naslov antrfilea unutar
teksta je Ostali u~esnici.
Protiv Vojislava [e{eqa, predsednika Srpske radikalne stranke, pred
ha{kim tribunalom svedo~i}e dvojica Novosa|ana, saznaje Nacional.
Jedan od dobrovoqaca je istaknuti vojvo|anski politi~ar, a drugi je novinar, koji je i li~no imao problema tokom 1992-93. s radikalima u rodnom
mestu u Ba~koj. Oni su, prema saznawima na{eg lista, ve} stupili u kontakt
s Tuìla{tvom u Hagu. Potvrdili su delove optu`nice koja [e{eqa tereti za zlo~ine u Vojvodini. Pristali su da se pojave na su|ewu kad Tuìla{tvo proceni da je to potrebno.
854
U optu`nici protiv Vojislava [e{eqa pred Ha{kim tribunalom osta}e i optu`be za doga|aje u Vojvodini, odlu~ilo je @albeno ve}e ovog suda, kojim je predsedavao Teodor Meron, predsednik Tribunala, prenosi FoNet.
Odluka je doneta povodom [e{eqevog osporavawa da je postojao oruàni
sukob u Vojvodini u vreme za koje je optuèn pred Tribunalom i to tako {to
je preina~ena odluka prvostepenog ve}a kojom je od Tuìla{tva zahtevano da
pojasni navode o oruànom sukobu na teritoriji Vojvodine ili odustane od
optu`bi koje se na to odnose.
Mogu}e je da postoji situacija kada oruàni sukob traje na teritoriji
jedne dràve i civili jedne od nacionalnosti u drugoj dràvi budu `rtve sistematskih napada kao rezultat oruànog sukoba, navedeno je, pored ostalog,
u drugostepenoj sudskoj odluci.
Tuìla{tvo Ha{kog tribunala zatraìlo je, krajem juna ove godine, od
@albenog sudskog ve}a dozvolu za àlbu na odluku da ta~no defini{e interpretaciju krivi~nih dela po~iwenih u oruànom sukobu, koje je, prema optu`nici, Vojislav [e{eq po~inio u Vojvodini.
Povodom [e{eqevog prigovora o nenadle`nosti Tribunala za doga|aje
u Vojvodini, jer tamo nije bilo oruànog sukoba, pretpretresno sudsko ve}e,
kojim je predsedavao Karmel Agius s Malte, zatraìlo je od Tuìla{tva da
razjasni navode optu`nice o oruànom sukobu u ovoj srpskoj pokrajini. Tuìla{tvo treba da se opredeli da li }e u optu`nici zadràti optu`be protiv optuènog vezane za Vojvodinu. Ukoliko odlu~i da povu~e navod o postojawu oruànog sukoba u Vojvodini, sve optu`be vezane za Vojvodinu mora}e
da budu izbrisane iz optu`nice. Ako Tuìla{tvo bude insistiralo na tim
optu`bama, mora}e da navede da je u vreme po~iwewa navodnih zlo~ina postojao oruàni sukob kao i da navede i pokaè dokazni materijal u prilog
tome, konstatovao je, pored ostalog, u odluci sudija Aigus.
U zahtevu za àlbu Tuìla{tvo citira ~lan 5 Statuta Tribunala po kojem Sud moè da sudi osobama odgovornim za zlo~ine koji su nabrojani, kada su po~iweni u oruànom sukobu, bilo me|unarodnom sukobu, bilo me|unarodnog ili internog karaktera i direktno su usmereni protiv civilnog stanovni{tva.
Re~i po~iwen u oruànom konfliktu, prema ~lanu 5 Statuta, ima dva
mogu}a pravna zna~ewa. Oba su {ira od interpretacije prvostepenog ve}a. U
naj{irem smislu ova fraza jednostavno zna~i u vreme neprijateqstava na
teritoriji biv{e Jugoslavije. Alternativno, termin po~iwen u oruànom
konfliktu, zna~i ni{ta vi{e od toga da su zlo~ini po~iweni negde na teritoriji od strane u konfliktu u biv{oj Jugoslaviji, za vreme dok je taj sukob trajao, navedeno je, pored ostalog, u podnesku Tuìla{tva.
Prema navodima optu`nice, [e{eq je odgovoran za u~e{}e u udruènom
zlo~ina~kom poduhvatu koji je imao za ciq trajno i nasilno uklawawe hrvatskog, muslimanskog i drugog nesrpskog stanovni{tva s oko tre}ine teritorije Hrvatske, velikog dela Bosne i Hercegovine i delova Vojvodine, u Republici Srbiji, kako bi ta podru~ja postala deo nove dràve u kojoj dominiraju Srbi.
855
Ostali u~esnici udruènog zlo~ina~kog poduhvata bili su, kako je nazna~eno u optu`nici: Slobodan Milo{evi}, Veqko Kadijevi}, Blagoje Ayi},
Ratko Mladi}, Jovica Stani{i}, Franko Simatovi}, Radovan Karayi}, Milan Marti}, Goran Hayi}, Radovan Stoj~i} Baya, Biqana Plav{i}, Mom~ilo Kraji{nik, @eqko Ra`natovi} Arkan i drugi.
Kako se navodi u optu`nici, ovaj udruèni zlo~ina~ki poduhvat nastao
je pre 1. avgusta 1991. i trajao najmawe do decembra 1995. godine, a [e{eq je
u wemu u~estvovao do septembra 1993. godine.
O odluci Teodora Merona, predsedavaju}eg @albenog ve}a Tribunala, da
za postojawe ratnog zlo~ina nije neophodan ratni sukob u nekom regionu,
Ve~erwe novosti, 7. septembra 2004. godine, objavquju tekst ispod nadnaslova Tribunal prihvatio àlbu Tuìla{tva oko optu`be protiv [e{eqa za doga|aje u Vojvodini, naslova Zlo~in preska~e granice i podnaslova @albeno ve}e smatra da vo|a radikala moè odgovarati i po delu optu`be za Vojvodinu, iako ova srpska pokrajina nikad nije bila u ratu.
Balkan, 7. septembra 2004. godine, objavquje tekst pod naslovom Ostaju
optu`be protiv [e{eqa za deportaciju Hrvata iz Vojvodine.
Istog dana Ekspres Betinu vest iz Haga objavquje ispod nadnaslova
Ostaju optu`be protiv [e{eqa za zlo~ine u Vojvodini i naslova Hag o
Hrtkovcima. Unutar teksta je antrfile pod naslovom Milo{evi} odbio
Keja.
Biv{i predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milo{evi}, kome Ha{ki tribunal sudi za ratne zlo~ine, odbio je da razgovara sa britanskim advokatom
Stivenom Kejom koga mu je sudko ve}e nametnulo za branioca, saznaje Beta u
Hagu. Kej bi, prema pro{lonedeqnoj odluci sudija, danas trebao da vodi glavno ispitivawe prvog svedoka Milo{evi}eve odbrane.
Prema nezvani~nim informacijama, to bi mogla biti Smiqa Avramov,
penzionisana profesorka me|unarodnog prava iz Beograda, koja je ve} doputovala u Hag.
Vojislav [e{eq u Hagu je nadnaslov, a Optu`nica i za Vojvodinu naslov Betine vesti objavqene 7. septembra 2004. godine u Kuriru.
Glas javnosti i Blic, 7. septembra 2004. godine, objavquju kratke vesti
iz Haga. Naslov vesti u Glasu javnosti je [e{eq i zlo~ini u Vojvodini,
a u Blicu [e{eq optuèn i za zlo~ine u Vojvodini.
Danas, 7. septembra 2004. godine, Sensinu vest iz Haga objavquje ispod
naslova Vojislavu [e{equ ostaju optu`be za zlo~ine u Vojvodini.
@albeno ve}e poni{tilo je odluku prvostepenog ve}a u slu~aju Vojislava [e{eqa, kojom je delimi~no prihva}en prigovor optuènog na
nadle`nost Ha{kog tribunala za zlo~ine koji su tokom 1992. po~iweni u
Vojvodini.
Poni{tenom odlukom, podsetimo, Pretresno ve}e je naloìlo Tuìla{tvu da otkloni dvosmislenosti u pogledu toga da li je u Vojvodini, u vreme kada su po~iweni navodni zlo~ini nad Hrvatima, postojalo stawe oruànog sukoba. Takvo stawe je, ina~e, preduslov da bi se neka dela, u konkretnom
856
slu~aju progon Hrvata iz vojvo|anskog sela Hrtkovci, mogla kvalifikovati

kao zlo~in protiv ~ove~nosti.
U optu`nici se tvrdi da je postojala veza izme|u doga|aja u Hrtkovcima i
oruànog sukoba u drugim delovima biv{e Jugoslavije. Prvostepeno ve}e
je, me|utim, to ocenilo dvosmislenim i pozvalo Tuìla{tvo da prezentira dokaze da je u Vojvodini postojalo stawe oruànog sukoba, navode}i da }e
u suprotnom brisati sve ta~ke optu`nice koje se odnose na navodne zlo~ine
protiv ~ove~nosti po~iwene 1992. godine u Vojvodini.
@albeno ve}e prihvatilo je argumente Tuìla{tva i ocenilo da je prvostepeno ve}e pojam oruàni sukob interpretiralo u uskom zna~ewu postojawa borbi ili nasiqa, umesto u {irem pravnom koncetpu stawa oruànog sukoba, koji je prihva}en u sudskoj praksi Tribunala.
U konkretnom slu~aju, na Tuìla{tvu je teret dokazivawa da je do rasprostrawenog i sistematskog napada na civilno stanovni{tvo sela Hrtkovci do{lo u toku oruànog sukoba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini,
kao i da je postojala veza izme|u napada na civile u Vojvodini i sukoba u susednim zemqama.
Naslov FoNetove vesti iz Haga, objavqene 7. septembra 2004. godine u
Dnevniku, jeste [e{equ ostaju optu`be za Vojvodinu.
U optu`nici protiv Vojislava [e{eqa pred Ha{kim tribunalom, osta}e i optu`be za doga|aje u Vojvodini, odlu~ilo je @albeno ve}e ovog suda, kojim je predsedavao Teodor Meron, predsednik Tribunala.
Odluka je doneta povodom [e{eqevog osporavawa da je postojao oruàni
sukob u Vojvodini u vreme za koje je optuèn pred Tribunalom, i to tako {to
je preina~ena odluka prvostepenog ve}a kojom je od Tuìla{tva zahtevano da
pojasni navode o oruànom sukobu na teritoriji Vojvodine, ili odustane od
optu`bi koje se na to odnose.
Mogu}e je da postoji situacije kada oruàni sukob traje na teritoriji
jedne dràve i civili jedne od nacionalnosti u drugoj dràvi budu `rtve sistematskih napada kao rezultat oruànog sukoba, navedeno je, pored ostalog
u drugostepenoj sudskoj odluci.
Tuìla{tvo Ha{kog tribunala zatraìlo je, krajem juna ove godine, od
@albenog sudskog ve}a dozvolu za àlbu na odluku da ta~no defini{e interpretaciju krivi~nih dela po~iwenih u oruànom sukobu, koje je, prema optu`nici, [e{eq po~inio u Vojvodini.
Povodom [e{eqevog prigovora o nenadle`nosti Tribunala za doga|aje
u Vojvodini, jer tamo nije bilo oruànog sukoba, pretpretresno sudsko ve}e,
kojim je predsedavao Karmel Agius sa Malte, zatraìlo je od Tuìla{tva da
razjasni navode optu`nice o oruànom sukobu u ovoj srpskoj pokrajini.
I podgori~ka {tampa, 7. septembra 2004. godine, prenosi vesti iz Haga, a
koje se odnose na dr Vojislava [e{eqa. Dan ispod nadnaslova Apelaciono vije}e Ha{kog tribunala odlu~ilo i naslova [e{equ sude i za zlo~ine u Vojvodini objavquje Betinu vest. Pobjeda ispod nadnaslova Hronika Ha{kog tribunala objavquje dve vesti iz Haga, Betinu pod naslovom
857
[e{equ ostaju optu`nice za zlo~ine u Vojvodini, i Sensinu pod naslovom

Obavezuju}i nalog Republici Srpskoj.
Inter-N
Nacional, 8. septembra 2004. godine, ispod nadnaslova Srbija
objavquje tekst pod naslovom Upla{eni svedoci protiv [e{eqa.
Agenti Ha{kog tribunala uùrbano po Vojvodini traè svedoke protiv Vojislava [e{eqa, predsednika Srpske radikalne stranke, protiv koga se u Ha{kom tribunalu vodi postupak zbog pripadnosti u zlo~ina~kom
poduhvatu.
Ha{ki istraìteqi zasad su uspeli da obezbede svedo~ewa samo dvojice
dobrovoqaca iz Novog Sada.
Nakon teksta u ju~era{wem broju Nacionala, u kome se navodi da je jedan svedok poznati novosadski novinar, u redakciju se javio kolega koji se
prepoznao.
Uvek sam se protivio [e{eqevoj politici, iskreno mislim da je on
kriv za mnoga zla koja su nam se desila, ali nikad ne bih pristao da svedo~im
protiv wega u Tribunalu rekao nam je novinar iz Novog Sada.
Iako je dobio uverewa da, prema tvrdwama na{eg izvora iz beogradske
kancelarije Ha{kog tribunala, nije u pitawu on, ve} drugi kolega, nije mogao da se smiri.
Posle va{eg teksta, mene su prepoznali mnogi znani i neznani, koji su
mi se javqali, pretili mi i vre|ali me. Zbog toga, molim da mi ni sada ne objavite ime, ali ho}u da se zna da ne}u svedo~iti protiv [e{eqa rekao je on.
Taj sagovornik Nacionala je odlu~no rekao da protiv vo|e Srpske radikalne stranke ne bi svedo~io ni kao za{ti}eni svedok.
Izjave predsednika Skup{tine Vojvodine Nenada ânka i sekretara za
nacionalne mawine Vojvodine, Tama{a Korheca, povodom odluke Apelacionog ve}a Ha{kog tribunala da se dr Vojislavu [e{equ sudi i za ratne zlo~ine po~iwene 1992. godine u Vojvodini, iako tu nije bilo rata, Balkan, 8.
septembra 2004. godine, objavquje pod naslovom Predstavnici vojvo|anskih
vlasti pozdravili odluku Tribunala o [e{equ.
Predstavnici vojvo|anskih vlasti, pojedinih stranaka, kao i Nacionalnog saveta Hrvata, pozdravili su ju~e odluku Apelacionog ve}a Ha{kog tribunala da se lideru radikala, Vojislavu [e{equ, sudi i za ratne zlo~ine po~iwene 1992. godine u Vojvodini, iako u toj pokrajini nije bilo rata.
Vojvo|anski sekretar za nacionalne mawine, Tama{ Korhec, izjavio je
agenciji Beta da ta odluka zna~i da se odgovornost ne moè izbegavati.
Tribunal je odlu~io da, ako je u Vojvodini bilo zlo~ina, to je predmet suda u Hagu, i ako je u to ume{an [e{eq, on }e odgovarati za ratni zlo~in, odnosno genocid. Ova odluka predstavqa poruku da se zlo~in aktivnog proterivawa stanovni{tva ne}e zaboraviti, rekao je Korhec.
Predsednik Skup{tine Vojvodine, Nenad ânak, ocenio je da je u Srbiji
u toku novi poku{aj izbegavawa saradwe sa Ha{kim tribunalom, a da odluka
Apelacionog ve}a predstavqa jasnu poruku da }e kazna sti}i sve one koji su
zlo~ine po~inili.
858
U Srbiji je na delu poku{aj nove izolacije zemqe, jer pojedinci u dràvnom vrhu smatraju da }e pokrivawem jorganom nekakvog izmi{qenog suvereniteta iz 19. veka sa~uvati sebe od kazne za zlo~ine koje su po~inili. Mislim
da je to detiwasto, ali moè da nanese jako mnogo {tete, rekao je ânak agencije Beta.
Novosadski Dnevnik, 8. septembra 2004. godine, povodom odluke Apelacionog ve}a Ha{kog tribunala da se dr Vojislavu [e{equ sudi za zlo~ine u
Vojvodini, gde nije bilo rata, objavquje tekst ispod nadnaslova [ta sadrì
optu`nica protiv Vojislava [e{eqa za doga|aje u Vojvodini 1992?, naslova Zlo~in protiv ~ove~nosti u osam ta~aka i podnaslova Prva ta~ka optu`nice je progon na politi~koj, rasnoj i verskoj osnovi Hrvata i muslimana u isto~noj i zapadnoj Slavoniji, delovima BiH i Vojvodine. Unutar teksta izdvojen je antrfile koji se odnosi na kwigu ùpnika crkve svetog Roka
u Petrovaradinu Marka Kqaji}a, ~iji je naslov Kako je umirao moj narod.
Ispod ovog teksta objavqena je i FoNetova vest pod naslovom Sremski Hrvati zadovoqni odlukom.
Lider Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq, odgovara}e pred Ha{kim tribunalom i za doga|aje koji ga terete za zlo~ine u Vojvodini 1992. godine, iako ova srpska pokrajina nikada nije bila u ratu. Tako je, naime, odlu~ilo @albeno ve}e Ha{kog tribunala kojim je predsedavao sudija Teodor
Meron, predsednik Tribunala. Pre toga, [e{eq je 14. juna ove godine u Tribunalu rekao da tu`ba ne moè dokazati da je u Vojvodini 1992. postojao oruàni sukob i da stoga Ha{ki tribunal ne moè biti nadleàn za ta~ku optu`nice koja ga tereti za etni~ko ~i{}ewe Hrvata iz sela Hrtkovci u to
vreme.
Optu`nica protiv predsednika Srpske radikalne stranke, Vojislava [e{eqa, koju je podigao Ha{ki tribunal, stavqa mu na teret zlo~ine koje su
srpske dobrovoqa~ke trupe 1991. i 1992. po~inile nad Hrvatima i muslimanima u zapadnoj i isto~noj Slavoniji i delovima BiH i Vojvodine, ukqu~uju}i i sistematski progon, masovna ubistva, nezakonito pritvarawe i uni{tavawe imovine.
U osam ta~aka [e{eq je optuèn za zlo~ine protiv ~ove~nosti, a u {est
za kr{ewe zakona i obi~aja rata. Prva ta~ka optu`nice je progon na politi~koj, rasnoj i verskoj osnovi Hrvata i muslimana u isto~noj i zapadnoj Slavoniji, delovima BiH i Vojvodine. Ova {iroko definisana ta~ka obuhvata:
ubistva civila u Vukovaru, selima Vo}in, Hum, Bokane i Kraskovi} u Hrvatskoj i u Bosanskom [amcu i Zvorniku; pritvarawe civila u logore pod nehumanim uslovima, mu~ewe, premla}ivawe i ubistva; deportacije i prinudno
preseqavawe desetina hiqada Hrvata i muslimana s tih teritorija i iz delova Vojvodine i namerno uni{tavawe wihovih domova, imovine, kulturnih
i verskih objekata.
Zatvarawe, mu~ewe, druga nehumana dela i okrutni odnos prema zatvorenicima na istim podru~jima, [e{equ se na teret stavqaju u ta~kama optu`nice od 5 do 9, dok slede}e dve ta~ke obuhvataju deportacije i prinudno pre859
me{tawe stanovni{tva s pomenutih teritorija, ali i iz sela Hrtkovci u

Vojvodini.
Prema optu`nici, [e{eq je u maju 1992. u Hrtkovcima pozvao na proterivawe Hrvata, ~itaju}i spisak stanovnika koji treba da odu u Hrvatsku, nakon ~ega je usledila kampawa etni~kog ~i{}ewa nesrba.
U maju 1992. godine Vojislav [e{eq je do{ao u Vojvodinu i sastao se sa
svojim saradnicima iz SRS-a. Vojislav [e{eq je svoje saradnike uputio da
kontaktiraju nesrbe i da im zaprete smr}u ako ne odu s tog podru~ja. Dana 6.
maja 1992. Vojislav [e{eq je odrào hu{ka~ki govor u selu Hrtkovci, u Vojvodini, u kojem je pozivao na proterivawe Hrvata s tog podru~ja i pro~itao
spisak s imenima pojedinih me{tana Hrvata koji bi trebalo da odu u Hrvatsku. Nakon tog govora, u Hrtkovcima je po~ela kampawa etni~kog ~i{}ewa
usmerena protiv nesrba, a naro~ito Hrvata. Tokom slede}a tri meseca, mnogi nesrbi bili su {ikanirani, pretilo im se smr}u i zastra{ivalo prisiqavaju}i ih na odlazak. Ku}e Hrvata su opqa~kane i u wih su se uselili Srbi. êsto su se u ku}e nesrba, koji su bili naterani na odlazak, useqavale srpske porodice raseqene iz drugih delova biv{e Jugoslavije, navodi se u optu`nici Ha{kog tribunala. Svojim u~e{}em u ovim delima Vojislav [e{eq je po~inio zlo~in protiv ~ove~nosti, pi{e u optu`nici, ka`wiv po
~lanovima 5(d) i 7(1) Statuta Me|unarodnog suda.
Lideru SRS-a se na teret stavqa i da je propagirao rat i podjarivao mr`wu prema nesrbima i podsticao svoje dobrovoqa~ke snage i druge srpske
snage u Hrvatskoj i BiH da po~ine zlo~ine. U javnim govorima pozivao je na
proterivawe hrvatskih civila iz delova Vojvodine i tako podsticao sledbenike i lokalne vlasti da se ukqu~e u kampawu progona lokalnog hrvatskog
stanovni{tva, navodi se u optu`nici.
Prema podacima iz kwige Kako je umirao moj narod, koju je napisao ùpnik crkve svetog Roka u Petrovaradinu Marko Kqaji}, iz vojvo|anskog dela
Srema je od 1991. do 1995. godine proterano oko 30.000 mahom Hrvata, ali i
Ma|ara, Slovaka i qudi iz etni~ki me{ovitih brakova.
Sve je po~elo na \ur|evdan 1992. godine, kada je na ~empresima oivi~enom
fudbalskom igrali{tu lokalnog kluba Sloga odràn miting povodom
osnivawa lokalne podru`nice Srpske radikalne stranke. Na skupu su lokalni Hrvati, kojih je tada u selu od 2.700 stanovnika bilo 1.100, optuèni za saradwu s hrvatskom vojskom. Vojislav [e{eq je, obrativ{i se skupu od oko
2.000 qudi, uglavnom Srba izbeglih iz Hrvatske, rekao da svi Hrvati koji su
po~inili gre{ku moraju da idu. Pro~itan je spisak od 17 Hrtkov~ana. Ti
qudi su odmah potom emigrirali u Hrvatsku.
U to vreme je izabran i novi savet mesne zajednice, na ~ije je ~elo do{ao
Ostoja Sibin~i}, radikal. Nova seoska vlast promenila je imena ulica koja
su imala ma kakve veze s Hrvatima, ~ak je poku{ano da se ime sela primeni u
Srbislavci, ali to nije bilo u nadle`nosti mesne zajednice, pa nije uspelo.
U Hrtkovce su do{li uglavnom Srbi izbegli iz hrvatskih gradova Zagreba,
Rijeke, Podravske Slatine, Virovitice.
860
Vest da }e lideru Srpske radikalne stranke, Vojislavu [e{equ, suditi

i za ratne zlo~ine u Vojvodini tokom 1992. godine, zajednica sremskih Hrvata primila je s olak{awem, a predstavnici hrvatske zajednice u Vojvodini ocenili su da }e time pravda bar delimi~no biti zadovoqena, pi{u hrvatski mediji.
Predsednik Hrvatskog nacionalnog ve}a u Srbiji i Crnoj Gori Josip
Ivanovi}, izjavio je da }e ovim ~inom pravda na neki na~in biti zadovoqena, odnosno da }e neko kona~no odgovarati za maltretirawe i proterivawe
oko 40.000 sremskih Hrvata. Hrvatska {tampa prenosi i izjavu vojvo|anskog
funkcionera \or|a Suboti}a, koji je rekao da je Vojislav [e{eq bio u
Hrtkovcima 6. juna 1992. na mitingu kada je pro~itan spisak gra|ana hrvatske
i ma|arske nacionalnosti, koji su uskoro morali da pobegnu. Jedan ~ovek je i
ubijen, {to zna~i da je bilo ratnih zlo~ina, istakao je Suboti}.
Suboti} je ukazao i na ~iwenicu da jo{ niko pred srpskim sudovima nije
odgovarao za te zlo~ine, pa ~ak ni tada{wi predsednik mesne zajednice Hrtkovci Ostoja Sibin~i} koji je pro~itao spisak nepodobnih gra|ana.
Podgori~ki Dan, 8. septembra 2004. godine, povodom iste odluke Apelacionog ve}a Ha{kog tribunala objavquje Betinu vest pod nadnaslovom Nakon odluke Ha{kog suda i naslovom Vojvo|anske vlasti sre}ne zbog su|ewa [e{equ.
Predstavnici vojvo|anskih vlasti, pojedinih stranaka, kao i Nacionalnog savjeta Hrvata, pozdravili su ju~e odluku Apelacionog vije}a Ha{kog
tribunala da se lideru radikala Vojislavu [e{equ sudi i za ratne zlo~ine
po~iwene 1992. godine u Vojvodini, iako u toj pokrajini nije bilo rata.
Vojvo|anski sekretar za nacionalne mawine Tama{ Korhec, izjavio je
agenciji Beta da ta odluka zna~i da se odgovornost ne moè izbjegavati.
Tribunal je odlu~io da, ako je u Vojvodini bilo zlo~ina, to je predmet suda u Hagu, i ako je u to umije{an [e{eq, on }e odgovarati za ratni zlo~in,
odnosno genocid. Ova odluka predstavqa poruku da se zlo~in aktivnog protjerivawa stanovni{tva ne}e zaboraviti, rekao je Korhec.
Predsjednik Skup{tine Vojvodine Nenad ânak, ocijenio je da je u Srbiji u toku novi poku{aj izbjegavawa saradwe sa Ha{kim tribunalom, a da odluka Apelacionog vije}a predstavqa jasnu poruku da }e kazna sti}i sve one
koji su zlo~ine po~inili.
U Srbiji je na djelu poku{aj nove izolacije zemqe, jer pojedinci u dràvnom vrhu smatraju da }e pokrivawem jorganom nekakvog izmi{qenog suvereniteta iz 19. vijeka sa~uvati sebe od kazne za zlo~ine koje su po~inili. Mislim da je to djetiwasto, ali moè da nanese jako mnogo {tete, rekao je ânak agenciji Beta.
Predjsednik Nacionalnog savjeta Hrvata u SCG Josip Ivanovi}, rekao je
da se u prvoj polovini protekle decenije iz Vojvodine pod pritiscima i prijetwama iselilo oko 40.000 Hrvata.
Ivanovi} je izrazio uvjerewe da }e odlukom Ha{kog suda pravda na neki
na~in biti zadovoqena, odnosno da }e neko kona~no odgovarati za protjerivawe Hrvata iz Vojvodine.
861
Izjave Aleksandre Milenov, koordinatora za informisawe javnosti kancelarije Ha{kog tribunala u Beogradu, iznesene na konferenciji za novinare u Medija centru, Ve~erwe novosti objavile su 10. septembra 2004. godine ispod nadnaslova Portparol beogradske kancelarije Ha{kog tribunala
Aleksandra Milenov, naslova Generali }e morati u Hag i podnaslova
êtvorici srpskih vojnih i policijskih generala mesto je u ha{kom pritvoru i nema {anse da im se sudi u Beogradu, izjavila Milenov. [e{eq moè
da ospori dokaze naslov je antrfilea u tekstu.
Koordinator za informisawe javnosti kancelarije Ha{kog tribunala u
Beogradu, Aleksandra Milenov, izjavila je da je ~etvorici generala Neboj{i Pavkovi}u, Vladimiru Lazarevi}u, Vlasti \or|evi}u i Sretenu Luki}u
mesto u ha{kom pritvoru i da nema {anse da im se sudi u Beogradu.
Na konferenciji za {tampu u Medija centru ona je zamerila srpskim medijima da daju vi{e prostora izjavama ~etvorici vojnih i policijskih generala optuènih od Ha{kog tribunala, od opisivawa zlo~ina za koji su oni
optuèni.
Razo~arana sam {to nema izve{taja o zlo~inima za koje su oni odgovorni, ni navo|ewe `rtava zlo~ina, rekla je Milenov. Ona je pritom navela nekoliko primera, kako je rekla, stravi~nih zlo~ina nad albanskim civilima,
za koje su, po woj, odgovorni ~etvorica generala. Javnost u Srbiji treba da zna
da oni nisu optuèni {to su komandovali jedinicama koje su se borile protiv NATO ili protiv OVK. Oni snose individualnu odgovornost za konkretne zlo~ine, kazala je Milenov i izrazila negodovawe {to se u nekim
medijima sugeri{e da su oni heroji. Oni su, smatra Milenov, ha{ki optuènici, begunci od pravde kojima je mesto u zatvoru, a ne da slobodno {etaju u
Beogradu, pred o~ima vlasti.
Ona je prenela stav predsednika Ha{kog tribunala sa sastanka sa Rasimom Qaji}em i istakla da nema smisla razgovarati o preno{ewu predmeta
~etvorice generala na doma}e sudstvo zbog nedosttka saradwe. Wima }e biti su|eno u Hagu, a taj sud ne}e zatvoriti vrata sve dok se ne sudi svim optuènima, ukqu~uju}i i ~etvoricu srpskih generala. Ha{ki sud je pravna, a ne
politi~ka institucija i sa pravdom ne moè biti cewkawa, rekla je ona i zamerila nekim politi~arima u Srbiji {to govore o mogu}nosti su|ewa ha{kim optuènicima u Beogradu.
Odgovaraju}i na pitawa, ona je ponovila stav glavnog tuìoca da se vodi
istraga protiv trojice Albanaca ne navode}i wihova imena. Dodala je da }e
se do kraja godine znati da li }e protiv wih biti podignuta i optu`nica i
da li }e tuìlac i sud prihvatiti dokazni materijal.
Povodom optu`nice protiv lidera SRS Vojislava [e{eqa, Aleksandra
Milenov je rekla da on moè da ospori optu`be.
Mogu}e je da Tuìla{tvo i Sudsko ve}e odlu~i da odbaci optu`be protiv wega, ako oceni da nema dokaza, kazala je ona.
Pod naslovom [e{eq podrào Dobrivoja, frankfurtske Vesti od 10.
septembra 2004. godine donose jo{ jedan dokaz o velikom autoritetu dr [e{eqa, koji ne umawuje ni wegova fizi~ka odsutnost.
862
Kandidat Srpske radikalne stranke za predsednika op{tine na predstoje}im izborima, Dobrivoje Petrovi}, dobio je iz Haga pismo podr{ke od prvog ~oveka stranke Vojislava [e{eqa.
Dragi Dobrivoje, stoji u pismu Vojislava [e{eqa, Tvoja sposobnost,
obrazovawe i energija garancija su gra|anima da }e{ funkciju predsednika
op{tine obavqati odgovorno, savesno i po{teno i da }e{ svoje sposobnosti
podrediti interesima gra|ana Smedereva.
[e{eq je tako|e poru~io da }e Petrovi} posle izbora u sprovo|ewu
programa imati punu podr{ku moju li~no i najve}e politi~ke stranke u
Srbiji.
[e{eq je pismo zavr{io porukom do pobede i datirao U Hagu, avgusta
2004.
Pismo je objavqeno u septembarskom broju Velike Srbije {tampanom za
Smederevo u 12.000 primeraka.
Mogu}i svedoci protiv lidera Srpske radikalne stranke je nadnaslov,
Kasa, ânak, Kandi} i Biserko protiv [e{eqa? naslov teksta objavqenog
u Inter-N
Nacionalu 11. septembra 2004. godine, na osnovu saznawa svog izvora. Izjave Tomislava Nikoli}a povodom ovih saznawa izdvojene su u antrfile pod naslovom Ne ~udi me.
Agenti Ha{kog tribunala uveliko rade po Beogradu kako bi pribavili
makar neki dokaz na osnovu koga bi mogli da sude Vojislavu [e{equ. Zato su
se uùrbano dali u potragu za svedocima koji bi mogli da svedo~e protiv [e{eqa. Na osnovu na{eg izvora potencijalni svedoci za sada bi mogli da budu nenad ânak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, Joèf Kasa,
lider Saveza vojvo|anskih Ma|ara, Nata{a Kandi}, predsednik Fonda za humanitarno pravo i Sowa Biserko, predsednik Helsin{kog odbora za qudska
prava.
Iako na{ izvor pouzdano tvrdi da }e Sowa Biserko biti jedna od prvih
koja }e svedo~iti protiv [e{eqa, ona je ipak ju~e u izjavi za Nacional odlu~no demantovala te tvrdwe.
Zaista ne znam odakle vam ta informacija, ali ne}u svedo~iti protiv
[e{eqa.
Na na{e insistirawe da nam kaè ho}e li to ipak u~initi ako je Tribunal bude pozvao, Biserko je rekla da o tome ne moè da govori, jer nikada nije ni razmi{qala u tom pravcu.
Niko me nije kontaktirao oko tog procesa i ne mogu da govorim o hipoteti~kim stvarima, zakqu~ila je Biserko.
[to se ostalih ti~e, Joèf Kasa je u izjavi za Nacional potvrdio da }e
svedo~iti protiv [e{eqa ukoliko ga Tribunal bude pozvao.
Ne}u im se nuditi, ali ako me budu pozvali odazva}u se pozivu, kratko je
izjavio kasa.
U Fondu za humanitarno pravo dobili smo informaciju da nije ta~na informacija da }e Nata{a Kandi} svedo~iti protiv [e{eqa, ali sama Nata{a Kandi}, kako su nam rekli, ne èli da daje izjave povodom [e{eqevog
slu~aja.
863
Nenad ânak se jo{ odranije nudio Tribunalu da svedo~i protiv Vojislava [e{eqa povodom doga|aja u selu Hrtkovci. ânak svaku televizijsku emisiju koristi kako bi pomenuo taj slu~aj. Me|utim, iako smo ostavqali poruku da èlimo i od wega da dobijemo izjavu, do te izjave ipak nismo uspeli da
do|emo.
Zamenik predsednika SRS, Tomislav Nikoli}, kaè da nije informisan
da }e ânak, Kasa, Kandi}ka i Biserko biti svedoci protiv Vojislava [e{eqa, ali da ga to ni{ta ne bi ~udilo.
Znam da se ânak nudio, a za ostale koje pomiwete nisam informisan.
Mada, kakvi su to qudi i kolike su oni mizerije, ni{ta me ne bi ~udilo da to
u~ine, zakqu~io je Nikoli}.
O mogu}im svedocima u Hagu protiv dr Vojislava [e{eqa, Dan, 12. septembra 2004. godine, objavquje tekst ispod nadnaslova Mogu}i svjedoci protiv lidera radikala i naslova Kasa, Biserko i Kandi} svjedo~e protiv [e{eqa.
Zamjenik predsjednika Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikoli}, ne
iskqu~uje mogu}nost da se kao svjedoci protiv [e{eqa pojave Joèf Kasa,
lider vojvo|anskih Ma|ara, Sowa Biserko, predsjednik Helsin{kog odbora
za qudska prava, i Nata{a Kandi}, predsjednik Fonda za humanitarno pravo.
Nikoli} je ovo kazao povodom informacija da bi oni u Hagu mogli da svjedo~e protiv lidera radikala.
Ne bi me za~udilo da to urade isti~e Nikoli}. On tvrdi da o~igledno svi oni koji ne vole [e{eqa mogu da svjedo~e protiv wega.
Neka raspi{u javni oglas da svi oni koji ne vole [e{eqa svjedo~e protiv wega kaè Nikoli}.
Iako su neki beogradski mediji ve} objavili informaciju da bi Sowa
Biserko me|u prvima mogla da svjedo~i protiv [e{eqa, ona ju~e u izjavi za
na{ list odlu~no demantuje takve tvrdwe.
Zaista o tome ne znam ni{ta tvrdi Biserko.
[to se ti~e Joèfa Kase, on nije ni potvrdio ni demantovao ovu informaciju, nego nas je uputio na glavnu tuìteqku Ha{kog tribunala.
Da li }u biti svjedok pitajte Karlu del Ponte kaè Kasa.
Nenad ânak, predsjednik vojvo|anske Skup{tine, ne pomiwe se kao jedan
od svjedoka protiv lidera radikala povodom doga|aja u selu Hrtkovci.
[e{eq pozvao Beogra|ane: glasajte za radikale i Vu~i}a je naslov teksta koji je objavqen u Inter-N
Nacionalu 14. septembra 2004. godine, a u kome je u celosti objavqeno pismo kojim je dr Vojislav [e{eq iz Haga pozvao
Beogra|ane da na predstoje}im lokalnim izborima glasaju za Srpsku radikalnu stranku i Aleksandra Vu~i}a za gradona~elnika Beograda. Podnaslov
teksta je Na ~elu radikalskog tima nalazi}e se generalni sekretar SRS
Aleksandar Vu~i}. On je energi~an, sposoban, obrazovan i pre svega po{ten
~ovek.
Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, pismom upu}enim iz ha{kog pritvora pozvao je Beogra|ane da na lokalnim izborima po864
drè Srpsku radikalnu stranku i Aleksandra Vu~i}a, kandidata za gradona~elnika.

Nacional objavquje [e{eqevo pismo u celosti.
Beogra|ani, izbori za organe lokalne samouprave, koji se odràvaju 19.
septembra, zna~ajniji su od svih prethodnih, ne samo zbog ve}ih nadle`nosti
gradona~elnika i predsednika op{tina, ve} i zbog ~iwenice da se odràvaju u prelomnom trenutku za celu Srbiju.
Dosmanlijska vlast, kao i wihov saveznik Bogoqub Kari}, izigrali su poverewe naroda, vi{estruko ga obmanuli i prevarili, opqa~kali zemqu i ojadili gra|ane, te narod Srbije jedinu nadu polaè u pobedu srpskih radikala.
Sva obe}awa reìma da }e u slu~aju Tadi}eve pobede otvoriti hiqade novih
radnih mesta, da }e skidati lance i katance s kapija srpskih fabrika, da }e
penzionerima obezbediti ve}a primawa, bila su obi~na la` i manipulacija. Jedina ozbiqna snaga danas u Srbiji, jedina stranka koja zemqu moè da pokrene i podigne iz u~malosti i àbokre~ine, jedina stranka koja nikada nije u~estvovala u kriminalnim radwama, u pqa~ki gra|ana, jedina stranka koja moè da mewa stvari u zemqi jeste Srpska radikalna stranka i ja sam zbog
toga i ovde, u ha{kom kazamatu, veoma ponosan.
Ipak, izbori u Beogradu su posebno zna~ajni. Poraz neformalne i nemoralne koalicije DOSKari} u Beogradu predstavqao bi ne samo najve}i
uspeh srpskih radikala, ve} i veliki podstrek i ohrabrewe za sve one koji ho}e pobedu po{tenih, odgovornih i sposobnih qudi, za sve one koji èle da
ìve boqe i koji se bore za budu}nost svoje dece.
êtiri godine dosovske vlasti u Beogradu obeleìli su java{luk, afere
i nerad. Od kula i gradova koje su obe}avali Beogra|anima, ostali su kule i
gradovi za nosioce vlasti, wihove saradnike i najbliè prijateqe. Provizije, procenti, mito, korupcija postali su za{titni znak gradske uprave Beograda. Naravno, ova vlast, domi{qatija i lukavija od prethodne koju je u Beogradu tvorio SPO, svoje kriminalne tragove ve{tije prikriva. Naravno da
nema stanova, ku}a i vila na wihovo ime, ali ih ima na ime wihovih ro|aka,
posebno ujaka, da se Beogra|ani ne bi dosetili srodni~kih veza, jer u tom stepenu srodstva ne postoji istovetno prezime.
Po deset puta su raskopavali iste ulice, podizali i vra}ali iste betonske plo~e po tri puta, navodno {minkali Beograd, a u stvari za Beograd i Beogra|ane nisu uradili ama ba{ ni{ta od strate{kog zna~aja. Jo{ 2000. i
2001. obe}ali su Beogra|anima mostove, metro, obilaznice, a novac su tro{ili na sitne popravke i rekonstrukcije, jer na taj na~in se najlak{e peru
pare i zgr}e ogromno bogatstvo za svoje privatne yepove. Nije nimalo slu~ajno {to se u izgradwi komunalne infrastrukture nisu pomerili s mrtve ta~ke. Wih Beogra|ani i ne interesuju. Oni vole svoje udobne foteqe u komfornim kabinetima, debele nov~anike i velike provizije, a za svaki slu~aj, kroz
kontrolu medija, poku{avaju sebi da obezbede podr{ku gra|ana za godine nove pqa~ke, korupcije i bezakowa.
Siguran sam da je vreme prevara pro{lo. Siguran sam da je svima jasno da
onaj ko u ~etiri godine upravqawa Beogradom jednom ili nijednom ne pose865
ti svaku od prigradskih op{tina ne zasluùje poverewe gra|ana, jer on time

nije u~inio ni{ta ni za one qude koji ìve u centralnim beogradskim op{tinama, jer su im ti qudi i te op{tine sluìli samo kao poligon za lopovluke i zgrtawe ogromnih provizija.
Legalizacija je dosovskoj vlasti sluìla kao nastavak pqa~ke Beogra|ana. Jo{ u novembru pro{le godine uzeli su narodu novac za, kako su govorili, projektnu dokumentaciju i ko zna jo{ koje papirolo{ke zavrzlame, a od
re{ewa, koja su morala da budu gotova za mawe od dva meseca, gra|ani nisu dobili ni{ta. Platili su reket gradskoj upravi, a odgovora nije bilo. Ni danas ga nema u najavi. Tih para koje su morale, po zakonu, da budu utro{ene u izgradwu komunalne infrastrukture vi{e nema. Beogra|ani su jo{ jednom pokradeni. Niko zbog toga ne mora da odgovara. Kao i za decu koja su trovana po
gradskim obdani{tima. Izbori su prava prilika za to. Posle toga mo}i }e
da se napravi jasan ra~un za sve ono {to je vlast prethodnih godina ~inila.
Beogradu su potrebne promene, temeqne i sveobuhvatne. Takve promene
mogu da obezbede samo po{teni, nekorumpirani, nepotkupqivi i sposobni
qudi, oni qudi koji imaju viziju razvoja Beograda i koji ga imaju u srcu. Tim
srpskih radikala za Beograd ima znawe, èqu, motiv, ali, pre svega, moral i
po{tewe da mewa stvari u glavnom gradu.
Na ~elu tog tima nalazi}e se generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vu~i}.
Vu~i} je energi~an, sposoban, obrazovan i, pre svega, po{ten ~ovek. Imaju}i u vidu velika ovla{}ewa budu}eg gradona~elnika, najva`nije osobine
prvog ~oveka Beograda moraju da budu moral i po{tewe. Dobro ga poznajem,
znam da Vu~i} nikada i ni po koju cenu ne}e prihvatiti bilo kakvu i bilo ~iju ideju o kr{ewu zakonskih, a posebno moralnih normi. Bi}e ~uvar principa, zakonitosti i ~estitosti, svega {to je u direktnoj suprotnosti s onim
{to je dosada{wa gradska vlast uradila.
Aleksandar Vu~i} je vredan, po`rtvovan i potpuno posve}en poslu koji
obavqa. Znam da }e gradona~elni~ki posao vr{iti marqivo i u svakom trenutku dana ili no}i. Ima dovoqno iskustva, ali i ubedqivo najvi{e ideja,
energije i snage da mewa stvari u Beogradu. Znam da ima voqe da se uhvati u
ko{tac sa svim problemima koje jedna metropola nosi, znam da ima hrabrosti da gradi strate{ke objekte i radi na razvojnim projektima grada. Vu~i}
to moè, ho}e i zna. On je, zapravo, jedini izbor za dana{wi Beograd.
S timom eksperata srpskih radikala siguran sam da }e Aleksandar Vu~i}
od Beograda stvoriti pravu metropolu i mesto za boqi ìvot svih Beogra|ana poru~io je Vojislav [e{eq, vo|a Srpske radikalne stranke.
Tekst Verice Bara} Blic, 15. septembra 2004. godine, objavquje ispod
nadnaslova Savet za borbu protiv korupcije i naslova [e{eqev duh u Vrhovnom sudu.
Zemunci tri godine bezuspe{no nastoje da zgradu magistrata (18. vek), koju su 1998. uzeli radikali, vrate op{tini. êtvrti op{tinski sud i Okru`ni
sud u Beogradu presudili su 2003. da se Srpska radikalna stranka iseli iz
866
skupocene zgrade, ali stanar sud ne priznaje. Na slu~aju Magistrat mnogi

su se obrukali. Najpre, Ministarstvo unutra{wih poslova. Du{an Mihajlovi}, kome se nije verovalo, i Dragan Jo~i}, u legalisti~koj vladi svaki po
dva puta nisu obezbedili policijsku asistenciju, tako da su presude o iseqewu mrtvo slovo na papiru. Pad starog reìma 2000. godine radikale nije zbunio. Ve} 6. oktobra sa~inili su aneks ugovora na osnovu kojeg su prodali dvori{te Magistrata u kojem je bespravno izgra|eno 50 lokala. Name{taj zemunske op{tine (vrednost 3,7 miliona dinara), koji je ranije ustupqen
Poslovnom prostoru, 6. oktobra je aneksom ugovora poklowen Srpskoj radikalnoj stranci. Tuìla{tvo ni{ta ne preduzima povodom krivi~ne prijave, svi se pla{e [e{eqa. Decembra 2003. bude se nade u povratak starih
snaga na vlast. Srpska radikalna stranka se obra}a Vrhovnom sudu zahtevaju}i reviziju presuda o iseqewu. Za samo nekoliko radnih dana Vrhovni sud donosi re{ewe da je revizija osnovana. Sud je primio i 73 urgencije (iz Srpske
radikalne stranke, a li~no su urgirali i neki profesori Pravnog fakulteta), ukqu~io ih u predmet(!) i vratio prvostepenom sudu. Ovo nije pritisak
na sud, to je svileni gajtan neposlu{nim sudijama. Presudu je donelo Ve}e
predsednik Predrag Trifunovi} i ~lanice Jasminka Stanojevi}, Vesna Popovi}, Mirjana Grubi} i Branislava Apostolovi}. Oni su proizvoqno tuma~ili Zakon o parni~nom postupku, pa se postavqa pitawe ne radi li se o montiranom procesu jednoj kulturnoj ustanovi i celom gradu. Zakon je restriktivan u pogledu revizije. Jedan od uslova je vrednost spora koja se mora utvrditi na pripremnom ro~i{tu, a ako ono nije odràno, na po~etku glavne rasprave. Sud to nije u~inio, mada je morao. Sam tuìlac nije u tu`bi odredio
vrednost predmeta spora. Sud odlu~uje da je revizija osnovana, mada nije odredio da li je revizija dopu{tena. Sudija Trifunovi} ~ak izjavquje (Danas, 4. jun) da je vrednost spora odre|ena u tu`bi, {to je potpuna neistina.
Vrhovni sud neubedqivo pobija i presude da se Magistrat, kao kulturno dobro, ne koristi u kulturne svrhe. Po Vrhovnom sudu, politi~ka stranka moè da se bavi i izdava~kom delatno{}u, {to bi trebalo da sugeri{e vezu sa
kulturom. Na prijavu podnetu nadzornom odboru Vrhovnog suda, 21. maja 2004.
godine, jo{ uvek nema nikakvog odgovora. Korupcija u pravosu|u je najve}i
problem i najve}i tabu u Srbiji. Umesto nezavisnosti sudstva, u Srbiji i daqe imamo sudstvo nezavisno samo od borbe protiv korupcije, koje se zaklawa
iza fraza o nezavisnosti da bi ostalo korumpirano, da bi donosilo presude
kojima i ideja o tragawu za korupcijom u pravosu|u postaje pravosna`no zabrawena. Princip pravosna`nosti kao institut pravne sigurnosti na{e
pravosu|e je pretvorilo u princip za{tite korumpiranih sudija.
Danas, 16. septembra 2004. godine, prenosi pisawe Hrvatske rije~i u
tekstu pod naslovom Hrtkovci u Hagu.
Jedan od najpoznatijih ha{kih optuènika Vojislav [e{eq ipak }e
odgovarati i za deportaciju i prisilno premje{tawe hrvatskog stanovni{tva iz vojvo|anskog sela Hrtkovci u svibwu 1992. godine. Tako je, naime, odlu~ilo @albeno vije}e Ha{kog suda, koje je utvrdilo da Tribunal jest mjero867
davan za doga|aje u Vojvodini, iako u to vrijeme na tome teritoriju nije bilo

oruànih sukoba. Lider Srpske radikalne stranke, jedne od najja~ih u Srbiji, koji je optuèn za zlo~ine protiv ~ovje~nosti nad nesrbima u Hrvatskoj,
Bosni i Hercegovini i Vojvodini, ranije je u prigovoru na optu`nicu osporio kompetenciju Ha{kog suda za doga|aje u Vojvodini.
Mogu postojati situacije u kojima oruàni sukob traje u jednoj dràvi, a
civili nacionalnosti jedne od zara}enih strana u drugoj dràvi budu `rtve
{irokih i sustavnih napada izazvanih ratnim sukobima, navodi se u odluci
@albenog vije}a. Na taj na~in bit }e omogu}eno i ovda{woj javnosti, koja je
jo{ uvijek debelim zastorom odvojena od informacija, da sazna {to se tih
mra~nih dana doga|alo u Hrtkovcima, selu tada naprasno preimenovanom u
Srbislavce.
Ovom odlukom ne}e se ispraviti nepravda u~iwena nedu`nim qudima u
vremenu ludila, ali bi mogla biti opomena za neke nove potencijalne heroje koji svoje ìvotne frustracije i zdravstvene tegobe nastoje rije{iti nasrtajem na slabije i malobrojnije. U prvoj reakciji na to skre}e pozornost i
predsjednik Hrvatskog nacionalnog vije}a Josip Ivanovi}, koji izjavquje
kako }e mo`da ova odluka u~initi da svi oni, koji jo{ i danas imaju namjere
qude uznemiravati po nacionalnoj osnovi, shvate da to ne smiju ~initi, jer
}e za to i odgovarati.
Srpsko javno mwewe nikad se ozbiqno nije bavilo doga|ajima u Vojvodini, poglavito u Srijemu, tijekom devedesetih godina. Hrtkovci jesu simbol
ne~ega, ali ~ak ni natprosje~no informirani gra|anin ove zemqe nema
pravu sliku o tome {to se zapravo tamo zbivalo pod dirigentskom palicom
nekakvog Ostoje Sibin~i}a, ili pak Vojislava [e{eqa. Jedan od rijetkih
ovda{wih politi~ara, koji svake godine to ovih dana primje}uje i tisak u
Hrvatskoj podsje}a na etni~ka ~i{}ewa u Vojvodini, \or|e Suboti}, sada
kaè kako je sasvim izvjesno da je 1992. godine u Hrtkovcima a prije toga i
u Slankamenu i Golubincima, u~iweno etni~ko ~i{}ewe Hrvata. Suboti}
tako|er govori o svom razo~arawu, {to jo{ nitko nije pred sudovima u Srbiji i Crnoj Gori odgovarao za zlo~ine koji su po~iweni u Vojvodini ratnih devedesetih.
Razo~aravaju}e je, dodali bismo, i to {to vijest iz Den Haga u medijima nije plasirana kao udarna, a potisnule su je mnogobrojne predizborne aktivnosti budu}ih lokalnih vlastodràca. Ne treba ìvjeti u pro{losti, slaèmo se. Ali, neke stvari ne treba niti zaboraviti, jer povijest se uvijek ponavqa onima koji je ne znaju pravilno tuma~iti.
Srpska re~, novine Srpskog pokreta obnove, prosto o{tre svoj sarkazam
na nevoqi na{ih sunarodnika zato~enih u [eveningenu. Izgleda da se, vremenom, za ovaj vid nazovi pisawa specijalizovao izvesni Aleksandar Tasi}.
noSamo naslov A {ta ako Filareta zadrè, jasno govori da za ovog kvazi-n
vinara ne postoji linija do koje obi~na pristojnost nalaè da se ide. To {to
autor ovog ~lanka, objavqenog 17. septembra 2003. godine, likuje nad zatvorenim dr [e{eqem i moè da se shvati, ali nikako i sloì sa ovakvim stavom,
868
sve i da je u pitawu politi~ki obra~un. Me|utim, podsmevawe crkvenom velikodostojniku je van svake rasprave, samo za osudu. Kada se sve uzme u obzir,
ovaj ~lanak dokazuje da je Srpska re~ sve drugo osim srpska.
Oficiri Vojske Republike Srpske Momir Nikoli} (48) i Dragan Obrenovi} (40), optuèni za zlo~in u Srebrenici 1995. godine, priznali su krivicu u maju, a na pripremnim sednicama za rasprave o izricawu kazni ~ulo se
da je sastavni deo wihovih priznawa i puna saradwa s Tuìla{tvom. To
podrazumeva da }e obojica krajem septembra ili po~etkom oktobra svedo~iti u Hagu na su|ewu Vidoju Blagojevi}u (u maju 1995. imenovan za komandanta
1. Bratuna~ke lake pe{adijske brigade VRS, koja je direktno u~estvovala u
zauzimawu za{ti}ene zone Srebrenice) i Draganu Joki}u (kao major bio je
na~elnik inìwerije u Zvorni~koj brigadi koja je tako|e bila u Srebrenici). Nikoli} i Obrenovi} su prvobitno bili na istoj optu`nici za Srebrenicu s Blagojevi}em i Joki}em.
Iako su delovi wihovih sporazuma o priznawu poverqivog karaktera,
osnovano je pretpostaviti da to ne}e biti i jedino su|ewe na kojem }e morati da svedo~e. Zauzvrat, Tuìla{tvo je odustalo od ostalih ta~aka optu`nice, a obojici je predloìlo po 15 do 20 godina zatvora.
âsni sude, kriv sam, rekao je u avgustu biv{i admiral jugoslovenske
ratne mornarice Miodrag Joki} (68) kada mu je pro~itana prva, a ponovio je
to i za ostalih pet ta~aka izmewene optu`nice koja ga tereti za granatirawe Dubrovnika 6. decembra 1991. godine. Od oko tri meseca bombardovawa,
optu`nica je svedena na odgovornost za jedan dan i smrt dva, rawavawe tri civila i uni{tavawe {est kulturno-istorijskih spomenika. Tuìla{tvo i odbrana i predloìli su zajedni~ku kaznu od 10 godina zatvora, a Joki} je posle dva dana ponovo privremeno pu{ten na slobodu do zakazivawe rasprave
za izricawe presude.
Uz advokata @arka Nikoli}a, kao Jiki}ev branilac pojavio se iznenada
ameri~ki advokat Juyin O Saliven, ~ovek koji je zastupao Biqanu Plav{i}
i bez sumwe imao udela wenoj nagodbi s Tuìla{tvom. I to je uz ~iwenicu
da je rasprava za izja{wavawe optu`nog zakazana nenadano (Joki} je doputovao u Holandiju redovnom linijom JAT 24. avgusta), usmeno, a da izve{ta~ima
nije re~eno o ~emu }e biti re~i, ukazivalo da }e Joki} priznati krivicu.
Ostaje sada pitawe kako }e pro}i Pavle Strugar (72), koji je u oktobru
1991. imenovan za komandanta Druge operativne grupe JNA, formirane, kako je navedeno u optu`nici, da bi bila sprovedena vojna kampawa na podru~ju Dubrovnika u Hrvatskoj. On je bio optuèn sa Joki}em, Milanom Zecom
(protiv koga je optu`nica povu~ena jula pro{le godine) i Vladimirom Kova~evi}em (jo{ je na slobodi). Sada }e prakti~no sam iza}i na su|ewe.
Kako se moglo saznati pre nego {to je promewena optu`nica, Strugar je
primio oko 700 strana dokaznog materijala, a otkako je stupila na snagu ta
druga izmewena optu`nica, koju je Joki} priznao, jo{ oko 20.000 stranica. Joki}ev sporazum o priznawu krivice nije u celini dostupan javnosti, pa je i
po tome mogu}e zakqu~iti da bi se i on mogao pojaviti kao svedok na su|ewu
Strugaru.
869
Prema relativno dobro obave{tenim izvorima u Hagu, Strugar, koji se

dobrovoqno predao oktobra 2001. i izjavio da nije kriv, a 1. decembra te godine privremeno pu{ten na slobodu do po~etka su|ewa, bar prema tome kako
trenutno stoje stvari, ne}e promeniti iskaz. ôveku u wegovim godinama svaka eventualna kazna zna~ila bi doìvotnu, pa }e, kako se saznaje, iza}i na su|ewe i svim raspoloìvim dokazima nastojati da dokaè da nije odgovoran
niti kriv.
Biv{i ~uvar u zatvoru Keraterm kod Prijedora, Predrag Banovi} (34),
izjavio je po~etkom septembra da se kaje za sve {to je u~inio i da je la` kako je Hag mesto za tiho ubijawe Srba. Tuìla{tvo i odbrana optuènog zatraìli su zajedni~ku kaznu od osam godina zatvora. U zatvoru sam doìveo
prosve}ewe i smogao snagu da se suo~im sa samim sobom zbog ~ega sam i promenio izjavu o krivici. Prokliwem svoje ruke koje su na bilo koji na~in nanele bol nevinim qudima, rekao je Banovi}. Wegov advokat Jovan Babi} detaqno je objasnio kako je ratnohu{ka~ka propaganda uticala na wegovog klijenta. U odbranu je pozvan ~ak i Banovi}ev koeficijent inteligencije, jer je
utvr|eno, kako se moglo ~uti, da je ispod proseka.
Dan posle Banovi}a, krivicu je, iz drugog poku{aja, priznala i prva osoba optuèna pred Ha{kim tribunalom, jo{ 4. novembra 1994 Dragan Nikoli} (46), zvani Jenki. Prva optu`nica protiv Nikoli}a imala je ~ak 88 ta~aka, a tre}a izmewena optu`nica, od 23. juna ove godine, ~etiri ta~ke, ali
~iweni~no stawe nije promeweno, ve} je, kako je obja{weno, samo re~ o druga~ijoj pravnoj proceni i izmenama koje pojednostavquju optu`nicu.
Biv{i predsednik Srbije, Milan Milutinovi}, traìo je u julu opoziv
svog prvog branioca, advokata Yona Livingstona, a Sekretarijat Tribunala
udovoqio je wegovom zahtevu 8. septembra. To bi, kako procewuju analiti~ari u Hagu, mogao da predstavqa signal koji ukazuje na po~etak jo{ jedne od
epizoda pomenute serije.
Slobodan Milo{evi} je ponovo 2. septembra zatraìo da bude pu{ten na
slobodu kako bi imao iste uslove za pripremu svoje odbrane, kakve je imalo
Tuìla{tvo. Za to bi mu, kako je rekao, bila potrebna pauza od dve godine.
Predlog je odmah glatko odbijen. Predsedavaju}i sudija Ri~ard Mej jednostavno je rekao da pauza od dve godine za pripremu odbrane ne dolazi u obzir,
a povodom zahteva za privremeno pu{tawe na slobodu konstatovao je da je odluka o tome ve} doneta, pa nema razloga da bude promewena. Tuìlac Yefri
Najs predloìo je da po okon~awu dokaznog postupka Tuìla{tva Milo{evi}u bude data pauza od mesec dana ili najvi{e nekoliko meseci. Odluka o
duìni pauze za pripremu odbrane bi}e, kako je re~eno, doneta i saop{tena
naknadno, ali se me|u posmatra~ima u Tribunalu {pekuli{e rokom od dva do
{est meseci u najboqem slu~aju.
Nakon {to je do{lo do jo{ jedne kra}e pauze u su|ewu zbog pogor{anog
zdravqa optuènog, sudija Mej je izra~unao da je to osmi put kako je su|ewe
odloèno zbog Milo{evi}evog zdravqa, zbog ~ega je, kako je rekao, od po~etka procesa izgubqeno 50 radnih dana. Tuìlac Yefri Najs zakqu~io je da
870
Milo{evi} ima {emu za odsustvo sa su|ewa uvek posle suo~avawa s nekim

te{kim svedokom i ponovio potrebu za imenovawe slu`benog branioca.
Istini za voqu, odsustvu jeste prethodilo svedo~ewe osobe kojoj je omogu}en
najvi{i stepen za{tite: nija imala ni identifikacioni broj, nije bilo poznato o ~emu govori, a javnost je, naravno, bila iskqu~ena. Milo{evi} je, kao
{to je o~ekivano, po povratku na su|ewe demantovao da ima {emu za odsustvovawe. A ~iwenica je, tako|e, da je i pre nego {to je to pred sudskim ve}em saop{tio advokat Branislav Tapu{kovi}, jedan od takozvanih prijateqa suda, nekim novinarima u Tribunalu bilo poznato da biv{i jugoslovenski predsednik mora da ostaje po nekoliko sati u zgradi suda, jer s prevozom
do pritvora u [eveningenu ne{to nije bilo u redu, zbog ~ega je zaista bio uskra}en i za vreme nameweno odmoru i pripremi za nastavak su|ewa.
S druge strane, Najsovo ponovno insistirawe na slu`benom braniocu i
Mejova konstatacija (o tom pitawu smo ve} doneli odluku), ali uz ogradu
(to pitawe je i daqe otvoreno), posmatra~i u Tribunalu mogli su da protuma~e i kao svojevrstan posredni pritisak na advokata Tapu{kovi}a da se,
eventualno, prihvati Milo{evi}eve odbrane. Posebno, jer odlukom sudskog
ve}a wegova funkcija kao prijateqa suda prestaje kada Tuìla{tvo bude zavr{ilo dokazivawe. Milo{evi} je nedvosmisleno nazna~io da ne èli slu`benog branioca. âk ni svojim pravnim savetnicima, advokatima Dragoslavu Ogwanovi}u i Zdenku Tomanovi}u, ne dopu{ta da budu u sudnici, ne samo
zato {to se sam brani, ve} i zbog toga, {to kako permanentno ponavqa sud
ne smatra legalnim i ne priznaje ga. U takvoj situaciji posmatra~ima iz Srbije mogu}nost da Tapu{kovi} postane ili deo tima odbrane ili da optuèni pristane na wega kao slu`benog branioca ravna je teoriji. Ni ovaj dugogodi{wi, poznati beogradski advokat, koliko se moè naslutiti, nema ambiciju da nepristrasnost, kao najboqi na~in na koji se trudi da obavqa ulogu
prijateqa suda, devalvira prelaskom u redove branilaca.
I dok je Milo{evi}, za sada, prebrinuo brigu oko namere Tribunala da mu
postavi slu`benog branioca, Vojislav [e{eq je tek suo~en s ovim problemom. Sekretarijat Tribunala tek {to je primio wegov, na tri stranice rukom napisani, podnesak broj 19, a 5. septembra predsedniku Srpske radikalne stranke imenovan je beogradski advokat Aleksandar Lazarevi} za stend
baj advokata. Lazarevi} se, ina~e, ve} pojavqivao u Tribunalu me|u braniocima na su|ewu optuènima za zlo~in u Bosanskom [amcu (Blagoje Simi},
Miroslav Tadi} i Simo Zari}) koje je zavr{eno jula ove godine. Koliko se u
Hagu moglo nezvani~no saznati, on je spreman da prihvati ovu ulogu samo ako
optuèni na to pristane. Trebalo bi, dakle, o~ekivati odmah i [e{eqev
podnesak broj 20.
Odluku o Lazarevi}evom imenovawu pratilo je i detaqno pravno tuma~ewe Sekretarijata Tribunala o okolnostima zbog kojih je doneta i o ulozi ove
funkcije. Iz toga se moglo naslutiti da je motiv, ne samo pomo} optuènom,
koju on moè prihvatiti od ovog advokata samo ako to èli, ve} i strepwa
administracije Tribunala da su|ewe zbog [e{eqevih najava i dosada{weg
871
pona{awa ne krene neèqenim tokom. Jer, pored ostalog, ad hok advokat je

jedna od za{titnih mera u slu~aju neprikladnog pona{awa optuènog prilikom unakrsnog ispitivawa svedoka, kada bi ovaj advokat mogao da postavqa pitawa u ime optuènog, ukoliko sudsko ve}e proceni da optuèni naru{ava dostojanstvo i dignitet sudskog postupka ili je primorano da zbog toga naloì da optuèni bude udaqen iz sudnice, a postupak nastavqen u wegovom odsustvu.
Svoj odnos prema Tribunalu [e{eq je demonstrirao i u pomenutom podnesku broj 19, kojim je, pored ostalog, zatraìo od holandske ambasade u Beogradu da izda vizu vladiki Filaretu kako bi ga posetio u Hagu, {to je, na sebi svojstven na~in, povezao s Vatikanom. Ja do sada nisam imao kontakte ni
sa jednim sve{tenikom otkad sam pritvoren, a da bih mogao ispuniti svoje
verske du`nosti ispovednika grehova kao pravoslavni hri{}anin moram
imati puno poverewe u sve{tenika pred kojim se ispovedam. Zato èlim da
me poseti i na odgovaraju}i na~in moje duhovne potrebe zadovoqi molitvom,
ispove{}u i pri~e{}em, istaknuti arhijerej SPC, wegovo preosve{tenstvo
vladika Filaret, napisao je [e{eq.
Problem je, me|utim, {to je Filaret na listi osoba kojima je zabrawen
ulazak u zemqe ~lanice Evropske unije.
Kao iskrenog vernika SPC, mene duboko vre|a ovakav postupak prema
episkopu Filaretu, pogotovo ako se ima u vidu da se nikakve sankcije ne preduzimaju prema najve}em ratnom zlo~incu iz ovog posledweg Balkanskog rata,
rimokatoli~kom Papi Jovanu Pavlu Drugom. Iako je Jovan Pavle Drugi nesporni zlo~inac, jo{ protiv wega nije podignuta ha{ka optu`nica, niti mu
je zabrawen ulazak na teritoriju bilo koje dràve ~lanice Evropske unije,
napisao je, pored ostalog, [e{eq u podnesku u kojem na kraju traì dodatno
osvetqewe u svojoj }eliji i policu za kwige.
Premijer Crne Gore Milo \ukanovi} izjavio je 6. septembra da je odbio
poziv Ha{kog tribunala da svedo~i na su|ewu Milo{evi}u. \ukanovi} je
ocenio da je svoje bitke sa Milo{evi}em zavr{io uspe{no, a naveo je i da
ne spada u one koji su tr~karali van Crne Gore da ponude kakav dokaz protiv Milo{evi}a.
Predsednik Crne Gore, Filip Vujanovi}, poùrio je da premijeru da podr{ku. Biti politi~kim protivnikom Milo{evi}a u jednoj zemqi, SRJ, a
posle svedo~iti protiv wega ima svoj moralni osnov koji je prili~no problemati~an i verujem da se u Crnoj Gori to ne bi prihvatilo kao ne{to {to
je primereno, kazao je on.
\ukanovi} se, me|utim, posle nekoliko dana predomislio i najavio da }e
se odazvati eventualnom pozivu Ha{kog suda. Poziv suda je ne{to drugo.
Ako nekoga pozove sud, kao svedoka, u obavezi je da se odazove. Tu nema prostora za neku slobodnu voqu. Postavqa se pitawe da li }e Ha{ki sud smatrati
moje svedo~ewe neophodnim u tom procesu. Za sada to nije pokazao, izjavio je
\ukanovi}.
Me|u posmatra~ima u Hagu ve} vlada interesovawe za \ukanovi}ev dolazak. Posebno za deo su|ewa u kojem }e ga Milo{evi} unakrsno ispitivati.
872
Nema razloga, ako je verovati \ukanovi}u, da ne bude pozvan, jer su u Tuìla{tvu ve} izrazili àqewe {to je odbio da svedo~i uz naglasak da bi svakako imao {ta da kaè. A, opet, oni s boqim pam}ewem znaju s ~ijom je podr{kom \ukanovi} sa sve Bulatovi}em predvodio antibirokratsku, balvan revoluciju u Crnoj Gori u predve~erje SFRJ.
Znaju i na ~ijoj je posle strani bio pa i to, kad je ve} promenio stranu, kako je upravo on omogu}io Milo{evi}u da postane predsednik SRJ i do{ao u
Beograd da mu ~estita. Bi}e, dakle, kad on do|e, u Ha{kom tribunalu neka
vulgarna varijanta ja tebi vojvodo, ti meni serdare.
Vaqa hroni~arski zabeleìti na kraju da se srpski ministar pravde Vladan Bati} ponovo obrukao. Mo`da ne toliko sadrìnski koliko politi~ki,
organizaciono kada je o Hagu re~.
Najavio ~ovek dolazak delegacije Ministarstva i ~ak imenovao vo|u delegacije koja }e doneti dokaze o zlo~inima tzv. OKV, a da potencijalni doma}ini o tome nisu imali pojma.
Politi~ki savetnik glavnog tuìoca Karle del Ponte, @an Daniel Ru{,
rekao je da je o dolasku srpske delegacije saznao iz medija! Nije stiglo nikakvo zvani~no pismo, najava ili informacija o dolasku, ali stupili smo u kontakt sa srpskim vlastima i dogovaramo se oko datuma, jer gospo|a Del Ponte
odlazi u drugoj polovini septembra u SAD na sedam dana, rekao je Ru{. Vest
se nije ni ohladila, a Bati} je ve} saop{tio i termin dolaska delegacije u
Hag u oktobru. Za utehu, Karla del Ponte izjavila je da se raduje susretu s wim
i da }e sve dokaze o zlo~inima pripadnika OVK ukqu~iti u istragu.
Vreme }e pokazati da li je rekla istinu, ba{ kao i kada je re~ o wenoj najnovijoj tvrdwi da }e Radovan Karayi} i Ratko Mladi} biti uhap{eni do kraja godine.
Pod naznakom Ekskluzivno, Nedeqni telegraf, 22. septembra 2004. godine, ispod nadnaslova Radikali spremni da rade na novom ustvu. Dobili o
tome i pismo svog lidera iz Haga, i naslova [e{eqeve primedbe dostavqene Ko{tunici, objavquje razgovor sa Tomislavom Nikoli}em, zamenikom
predsednika Srpske radikalne stranke.
Novi ustav Srbije pi{e se i u Hagu! Vojislav [e{eq, predsednik Srpske
radikalne stranke, kako saznaje Nedeqni telegraf, uputio je, 11. septembra, pismo Predsedni~kom kolegijumu ove stranke, sa svojim primedbama i
sugestijama u vezi budu}eg najvi{eg zakonodavnog akta zemqe, a stranka ga je
prosledila direktno premijeru Vojislavu Ko{tunici.
U pismu [e{eq razmatra Vladin nacrt novog ustava Srbije. Tomislav
Nikoli}, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, kaè o tome za
Nedeqni telegraf:
Kada sam se, pro{log meseca, sastao sa Vojislavom Ko{tunicom preneo
sam mu usmeno na{e osnovne primedbe na Vladin predlog. Tada sam mu obe}ao
da }u mu, ~im stignu, dostaviti i pisane primedbe na{eg predsednika. To sam
i u~inio. Pitao sam ga, tom prilikom, za{to nas, iako ve} mesec dana znaju
za na{u èqu da se ukqu~imo u izradu ustava, niko jo{ uvek ne zove na sedni873
cu Odbora za ustavna pitawa! Nisam dobio odgovor rekao je da je ustavno

usagla{avawe za wega najva`nije, da }e da vidi za{to nas ne zovu...
Nedeqni telegraf ekskluzivno objavquje najzanimqivije izvode iz
pisma, koje je, iz potpune izolacije u kojoj [e{eq boravi, ipak dospelo do
Beograda.
[e{eq na po~etku skre}e pa`wu da preti opasnost da pitawe revizije
postoje}eg ili dono{ewa novog ustava postane puko ideolo{ko ili ~isto politi~ko pitawe prestià partija koje su trenutno na vlasti. Navodi i dve
kqu~ne dileme koje ga optere}uju, kako pi{e, od kada su prve ideje o dono{ewu novog ustava plasirawe u javnosti:
Da li je racionalno donositi ustav u uslovima okupacije zna~ajnog dela
teritorije Republike Srbije?
Da li bi dono{ewe novog ustava bez u~e{}a bilo kog politi~kog predstavnika Albanaca i wihovog izlaska na referendum predstavqalo srpski
doprinos nastojawima da se Kosovo i Metohija otcepe u potpunosti od Srbije, da steknu punu nezavisnost ili status ravnopravan statusu Srbije i statusu Crne Gore u eventualnoj improvizovanoj konfederaciji po stranom
diktatu?
Mo`da je moja bojazan neopravdana ili preterana, ali je zato va`no ~uti
stru~no mi{qewe uglednih srpskih pravnika koji nisu ideolo{ki ili partijski eksponirani, nastavqa predsednik Srpske radikalne stranke.
U pismu insistira da, ako se krene u postupak dono{ewa novog ustava, imena svih punoletnih Albanaca, dràvqana Srbije, budu unesena u bira~ke spiskove, kao i da se referendumska mesta otvore u svim delovima Srbije, pogotovo na Kosovu i Metohiji u sredinama gde ìve iskqu~ivo pripadnici
albanske nacionalne mawine.
Mislim da sada{wa Vlada Srbije nije u mogu}nosti da taj uslov ostvari,
tvrdi [e{eq, i kaè da }e u suprotnom srpski neprijateqi to predstaviti
kao odustajawe od suvereniteta nad Kosovom i Metohijom.
[e{eq navodi i konkretne primedbe na Vladin predlog novog ustava:
Grb, zastava i himna Treba da budu normirani neposredno ustavnim tekstom, da u ustav treba uneti i re~i himne Boè pravde (u verziji koja ne pomiwe kraqa). Ukazuje na problem stilizacije {tita na kome se pojavquje dràvni grb, jer je suvi{e ru`no kad taj {tit asocira na latini~no slovo V,
i smatra da je najboqe da on bude ura|en po uzoru na beogradski grb ili policijsku zna~ku.
Nacionalne mawine Nedopustivo je, smatra [e{eq, da ustav propisuje
bilo kakvu diskriminaciju, makar i tzv. pozitivnu diskriminaciju nacionalnih mawina, jer, ako èlimo istinsku vladavinu prava, onda nijedan gra|anin ili dru{tvena grupa ne smeju biti ni negativno ni pozitivno diskriminisani, nego u potpunosti ravnopravni u okviru razvijene gra|anske
dràve.
Osu|enici Traì da ustavom bude zabrawen prinudni rad osu|enika, i
da mogu da rade samo dobrovoqno uz nov~anu nadoknadu.
874
Izru~ivawa Nedopustivo je izru~ivawe na{ih gra|ana bilo kome, pi{e

lider radikala, pogotovo ako je re~ o obavezi izru~ewa koja je prihva}ena nakon izvr{ewa krivi~nog dela ili ako u trenutku izvr{ewa ta dela nisu bila predvi|ena kao ka`wiva.
Verske zajednice Samim tekstom ustava, pi{e [e{eq, treba registrovati sedam tradicionalnih verskih zajednica: Srpsku pravoslavnu crkvu, rimokatoli~ku, islamsku, jevrejsku, slova~ku evangelisti~ku i dve ma|arske
protestantske crkve. Sve ostale zajednice, ako ispuwavaju uslove, registrovao bi Ustavni sud.
Civilno sluèwe vojnog roka Moralo bi da ukqu~uje i no{ewe uniforme, u okviru radnih jedinica, bez no{ewa oru`ja.
Dijaspora Vojislav [e{eq se protivi da se u ustav unose odredbe o glasawu na{ih dràvqana u inostranstvu, isti~u}i da je nedavni izborni eksperiment pokazao koliko je to apsurdno. Zato se zalaè da se bira~ko pravo moè koristiti iskqu~ivo na teritoriji Srbije, gde je mogu}a adekvatna kontrola.
Sudija-porotnik Ova kategorija je, smatra [e{eq, preìvela, suvi{na i besmislena, pa je treba ukinuti, jer zakonito i pravi~no su|ewe u sistemu slobodnog i nezavisnog sudstva mogu ostvariti samo profesionalne
sudije.
Politi~ke organizacije Nedopustivo je da organi izvr{ne vlasti (Ministarstvo pravde ili MUP), vode registar politi~kih organizacija i udruèwa gra|ana, jer postoji opasnost prikrivenog vida zabrane odbijawem ili
odugovla~ewem wihove registracije. Registar mora da vodi Ustavni sud.
Narodni poslanici Novoizabrani poslanici ne bi trebalo da sami sebi verifikuju mandate, jer preti opasnost da skup{tinska ve}ina zlonamerno odbije verifikaciju mandata nekog opozicionog poslanika, makar pasivno, tako {to }e spre~iti postizawe kvoruma za odlu~ivawe. [e{eq predlaè da ta nadle`nost pre|e u ruke Ustavnog suda.
Ombudsman [e{eq je mi{qewa da je sam termin neprimeren srpskom
jeziku i wegovim glasovnim mogu}nostima, pa }e qudi naj~e{}e pogre{no da
izgovaraju. Predlaè termin narodni tribun.
Predsednik dràve [e{eq se zalaè za izbor predsednika u Skup{tini, jer je najteà kontrola izvr{ne vlasti koja rukovodi upravnim aparatom
dràve: Tu su i potencijalno najve}e zloupotrebe. Kada predsednika izaberu gra|ani, on prakti~no postaje nesmewiv. Pisci ovog nacrta predvideli su
da ga moè razre{iti Ustavni sud ako je povredio Ustav, ali ga niko ne moè smeniti zbog pogre{nih politi~kih odluka. Zato bi mnogo primerenije
re{ewe bilo da predsednika Republike bira apsolutnom ve}inom glasova i
smewuje dvotre}inskom ve}inom Narodna skup{tina.
Mandatar Kod izbora mandatara za sastav vlade, predsednik Republike
mora da predloì ono lice za koje se zalaè skup{tinska ve}ina, a ne lice
po sopstvenoj voqi. [e{eq predlaè uvo|ewe krivi~ne odgovornosti predsednika Republike ako namerno predlaè kandidata za koga se unapred zna da
ne}e dobiti poverewe skup{tinske ve}ine.
875
Autonomija pokrajina Predlogom ustava solidno je normirana i pokrajinska autonomija i lokalna samouprava, smatra [e{eq.
Zastarevawe krivi~nih dela Razuman je rok od 20 godina za apsolutnu
zastarelost za krivi~na dela ili materijalnu od{tetu, ali da treba uvesti
odredbu o nezastarivosti gowewa za ratne zlo~ine.
Izbori [e{eq se zalaè da se pokrajinski i lokalni izbori odràvaju po proporcionalnom principu, kao i parlamentarni, kako bi cela Srbija imala jedinstven izborni sistem.
Svoje primedbe na nacrt ustava Vojislav [e{eq je izloìo na 10 gusto
kucanih strana.
Izve{taj sa su|ewa optuènima za ubistvo Ivana Stamboli}a, Inter27. septembra 2004. godine, objavquje pod nadnasloNacional, u dvobroju 26-2
vom Svedo~ili nekada{wi pripadnici odeqewa za unutra{we neprijateqe i naslovom Beogradski bezbedwaci nisu pratili \or|evi}a. Tekst
sadrì dva antrfilea ~iji su naslovi Fotografija Japanca i Danice Dra{kovi} i (Ne)zgodna pitawa i odgovori.
Milan Radowi}, nekada{wi na~elnik Centra resora dràvne bezbednosti Beograd, Veselin Le~i}, wegov zamenik, i wihov kolega Radovan Boòvi}, rekli su ju~e u Specijalnom sudu na su|ewu optuènima za ubistvo Ivana Stamboli}a i poku{aj ubistva Vuka Dra{kovi}a u Budvi, da nisu imali
konkretna saznawa o poku{aju ubistva lidera SPO.
Svedoci su kazali da je Dra{kovi} dugo bio predmet opservacije slu`be
i to na dvadeset~etvoro~asovnim merama. Iz wihovih iskaza proizilazi da
je Dra{kovi} bio veoma aktivan i da je ~esto imao kontakte koji su bili bezbednosno interesantni.
Postupawe Tre}eg odeqewa bilo je, kazali su, u skladu s pravilima slu`be. Kad su dobili informaciju da }e Dra{kovi} duè biti van Beograda,
razmatrali su mogu}nost kako da nastave s radom, jer su tada jedino preko me|unarodne kontrole telefonskog saobra}aja imali informacije o wegovim
aktivnostima. Tako su i saznali da u Budvi treba da se sretne s ameri~kim
diplomatom Nikolasom Hilom i ruskom delegacijom. Stevan Basta i{ao je
u Budvu da opservira objekat kako bi procenili na koji na~in da u|u u ku}u i
ozvu~e je. Po povratku, Basta je sa~inio fotografije koje je Radowi}, s gomilom drugog materijala, poneo Radomiru Markovi}u, tada{wem na~elniku
RDB.
Radowi} je ispri~ao da je Markovi} bio u ùrbi i da je, koliko se se}a,
fotografije ostavio na wegovom pretrpanom stolu. Kad je kasnije podsetio
Markovi}a da treba odlu~iti o ozvu~ivawu ku}e, on prvo nije znao o ~emu se
radi, a kad ga je podsetio, rekao mu je da ne moè da ih na|e.
Markovi} je ponovio da se ne se}a fotografija i objasnio da je mogu}e da
ih je Radowi} doneo i stavio na gomilu papira predvi|enu za uni{tavawe
{to se, prema pravilima slu`be, radilo svakodnevno.
Prema navodima optu`nice. Markovi} je fotografije Dra{kovi}eve ku}e
predao Miloradu Ulemeku Legiji, nekada{wem komandantu JSO, koji je, kako
se navodi, nekolicini pripadnika JSO dao zadatak da ubiju Dra{kovi}a.
876
Posle pauze, zamenik tuìoca se prisetio da ima jo{ pitawa za Radowi}a. S obzirom na odbranu Ulemeka, zanimalo ga je da li je Nenad \or|evi},
nekada{wi funkcioner JUL, bio predmet wihove opservacije.
Za vreme mog rukovo|ewa Centrom ne, za slu`bu ne mogu da pri~am rekao je Radowi}, koji je oslobo|en ~uvawa tajne samo u vezi doga|aja u Budvi.
Na slede}e pitawe Radowi} je rekao da Tre}e odeqewe u tom periodu nije radilo pripremu bilo kakve akcije za JSO.
Boòvi} je objasnio svoj iskaz istrage u kojem je rekao da je posumwao u
dugotrajnost mera pra}ewa Dra{kovi}a. Prema obrazloèwu, u odeqewu je
bilo malo operativaca, a Dra{kovi}a je trebalo opservirati 24 sata. Problem im je predstavqala i pratwa lidera SPO, koja nije po{tovala ni saobra}ajne propise, a ku}a mu je bila na otvorenom, zbog ~ega su lako mogli biti provaqeni.
Za deo iskaza u kom navodi da je u oktobru 1999. godine Basti rekao da je
sve sumwivo i da treba da se pri~uvaju, Boòvi} je objasnio da je bio oprezan jer mu se odgovorni stare{ina, Radowi}, nije odazivao, a rekao mu je da
mu se javi.
Su|ewe se nastavqa 25. oktobra.
Milan Radowi} ju~e je na pitawe Gorana Petronijevi}a, Markovi}evog
branioca, potvrdio da je ~uo da je za doga|aj u Budvi bila osumwi~ena osoba
s nadimkom Japanac, a da je saznao naknadno i za Du{ana Spasojevi}a i, vaqda, Zorana Lukovi}a, ali da je to bio domen rada javne bezbednosti. Radowi} je na slede}e pitawe odgovorio da mu je iz spisa poznato da je Basta raspolagao fotografijom izvesnog Japanca i gospo|e Dra{kovi}. On je dodao
da fotografiju nije video.
Veqko Deliba{i}, branilac Milorada Bracanovi}a, pitao je Radowi}a
da li su prislu{kivawem do{li do podatka da Dra{kovi}i pripremaju ubistvo politi~kog protivnika, ~ak kuma, Vojislava [e{eqa, i da li to spada
u domen Odeqewa za unutra{we neprijateqe.
Iz upozorewa sudije Dragoquba Albijani}a upu}enom Radowi}u, da sa~eka da dobije dozvolu da odgovori na pitawe, jasno je da je Radowi} odgovorio,
ali se od àmora u sudnici on nije ~uo. Prema re~ima nekih koji su, kako kaù, ~uli Radowi}a, odgovor je bio pozitivan.
Sudija je pitawe odbio, tako da je publika ostala uskra}ena za zvani~an odgovor.
Tekst Bogoquba Pej~i}a pod naslovom Izbeglice, Srpska re~ objavquje 29. septembra 2004. godine.
Na izre~ene insinuacije da izbeglice odlu~uju o sudbini Srbije zasad nema ozbiqnijih analiza o validnosti takvih pretpostavki, ali izborni rezultati radikala posledwih godina pokazuju da wihov uspon nije slu~ajan ni stihijan, ali i ponajmawe kao dokaz sposobnosti wihovih partijskih aktivista,
pogotovo onih na niìm nivoima strana~ke hijerarhije, budu}i da jedva doma{uju osnovno obrazovawe. Uz to, neki od wih ne mogu da se podi~e ni svojom pro{lo{}u, iako su u stalnom transu progoniteqa tu|ih lopovluka, za877
boravqaju}i svojevremenu opasku Ivice Da~i}a, kada radikali nisu bili u

prevelikoj qubavi sa socijalistima, da iza wihove poslani~ke grupe stoji
112 godina robije zbog po~iwenih razli~itih krivi~nih dela. Takvih kadrova naro~ito je bilo na lokalu gde su ih bira~i u ve}inskom izbornom sistemu prepoznavali na licu mesta, pa iako su se u parlamentu {epurili sa
osamdesetak poslanika jedva da su sabrali toliko odbornika po op{tinama
i gradovima, a u Novom Sadu, recimo, ~ak nijednog. Tek sa promenom Izbornog zakona, kada se nije glasalo za li~nost nego za stranku, kao u ovom posledwem slu~aju, radikali su gotovo preslikali svoju snagu i na lokalu.
Sve to ne zna~i da se teorija o izbegli~kim glasovima pokazala nesuvislom ukoliko se izborni rezultati posmatraju u korelaciji sa izbegli~kom
mapom Srbije: tamo gde su bili najgu{}e naseqeni, glasa~ke kutije su izdràvale pravi teret radikalskim opredeqewem bira~a, a onde gde ih nije bilo [e{eqevi sledbenici jedva da su prelazili cenzus. Nisu onda bez osnova
i tvrdwe da se srazmerno sa sticajem dràvqanstva i pravo glasa izbeglica
pove}avao i broj ekstremnih glasa~a koji jo{ uvek veruju da }e ha{ki pritvorenik popiti Drinu ukoliko ona bude granica sa Republikom Srpskom, kao
i {to u wima jo{ uvek tiwa nada da zaista postoji tajno Teslino oru`je pogodno za obra~un sa srbomrscima od Vatikana do Kapitol Hila. Uostalom,
i slu~aj u Subotici, gde su ne~ijom voqom izbeglice izbrisane iz bira~kih
spiskova, radikali su dobili zanemarqiv broj glasova.
Otuda nije slu~ajno {to Toma Nikoli} sa drugim zvani~nicima svoje
stranke ne poziva izbeglice da se vrate svojim domovima, naprotiv, on ih i
daqe uverava kako ih tamo ~ekaju usta{ke kame i muyahedini èqni osvete, savetuju}i im jedinu sigurnost u matici, a takve preporuke upu}uje i kosmetskim besku}nicima proverenom varkom da }e vratiti srpsku vojsku do
samih Prokletija. I ovi nesre}nici ~ekaju i tako|e glasaju za radikale, uvereni da }e ih wihova alhemi~arska radionica vratiti kao pobednike na Kosovo. Uostalom, zar i Slobodan Milo{evi} nije toliko dugo vladao uz pomo}
25 kosmetskih poslanika biranih sramotnim brojem glasova?
U celoj stvari najvi{e fascinira zaborav izbeglica kako im se dogodilo
to {to jeste, pa i pored sve teìne gorkog iskustva, vlastite emocije i daqe
vezuju za one koje su ih razba{tinili prevazilaze}i granice kolektivnog mazohizma. U wihovoj projekciji iskrivqenih slika Sloba, Radovan i Ratko su
jedini ìvi pravi heroji i nepristrasni svedoci wihovog nevinog stradawa.
Takvom zaboravu najve}i ceh ipak pla}a matica koja je, eto, dovela na vlast
razne Svilanovi}e, Dra{kovi}e, Marovi}e, Tadi}e i jo{ ~itavu bulumentu
zapadnih slugu koja sada po {umama i gorama vija proverene braniteqe
srpstva uz setno veli~awe Milo{evi}a i [e{eqa posle svake ha{ke epizode televizije B92, sa sro~enim porukama o maloj zaveri velikih sila ~ije
su `rtve upravo oni izbeglice.
Obe}ana osveta paqanskog neuropsihijatra, da }e poslati nekoliko stotina hiqada Kraji{nika radi kona~nog obra~una sa nekvalitetnim Srbima u matici, ipak nije izostala. On ih jeste poslao, ali ne sa kala{wikovi878
ma, nego s najlon kesama u ruci koji sada, ma gde bili po Srbiji, glasa~kim listi}ima izvr{avaju voqu omiqenog vo|e, oìvqavaju}i radosne stereotipe
o patriotama i izdajnicima pod patronatom Srpske radikalne stranke.
Izjave Biqane Kova~evi}-V
Vu~o i Nikole Samaryi}a, istori~ara, Glas
javnosti objavquje 1. oktobra 2004. godine u tekstu pod nadnaslovom Da li
}e Hrvatska zabraniti veli~awe usta{a i fa{izma i da li se u Srbiji moè dogoditi ne{to sli~no i naslovom Srbi nisu na~isto ko su ~etnici a
ko partizani.
Moè li se zakonom zabraniti propagirawe fa{isti~kih, nacional-socijalisti~kih, boq{evi~kih ideja, veli~awe vo|a totalitarnih reìma
druìna, pokreta, partija, udruèwa i wihovo delovawe. U taj posao upustila se hrvatska dràva, koja je, ~ini se, na putu priznawa mra~nog perioda
usta{tva, zlo~ina po~iwenih primenom ovog fa{isti~kog ideolo{kog mutanta. Kako prenosi tamo{wa {tampa, hrvatska vlada je pripremila predlog
izmena Krivi~nog zakona prema kojem bi ubudu}e svako veli~awe ovog pokreta ili neke od tri pomenute ideologije povla~ilo i kazne do tri godine zatvora. Suo~ava li se to nova hrvatska vlast ozbiqno sa pro{lo{}u ili se
{minka pred prijemni ispit za ulazak u Evropsku uniju.
Ali, {ta je sa proteklih deset godina, gospodom iz JDZ-a koja je i sada na
vlasti. Ho}e li i neko iz sada{we vlade iza brave ili ne. [ta se de{avalo
prethodnih deset-petnaest godina rata i vi{estrana~ja i sme li se Ante Gotovina nazivati herojem domoqubnog rata. Mogu li se Hrvati odre}i Tu|mana, kao na primer komuniste, ili bi to izazvalo velike probleme? Pitawe je
i {ta sa Srbima i wihovom pro{lo{}u, da li bi i ovde mogao osvanuti sli~an zakon i, {to je jo{ va`nije, da li }e predloèni zakon biti efikasno
primewen u praksi.
Nikola Samaryi}, istori~ar, u izjavi Glasu isti~e da zvani~na Hrvatska o~igledno poku{ava da se obra~una sa sopstvenom novijom totalitarnom
istorijom, ili wenim idejama.
Hrvatska se odlu~no pribliàva Evropskoj uniji ~ija javnost nije sklona politi~kom ekstremizmu. Suo~avawe sa pro{lo{}u je sloèn postupak
koji ni u jednom dru{tvu nije izveden u potpunosti. Me|utim, dometi ~isto
pravnog pristupa zlo~inima iz novije pro{losti, ukqu~uju}i i zabrane ili
ograni~ewa delovawa partija ili udruèwa, ~iji se programi ili na~ela zasnivaju na etni~koj, rasnoj i verskoj mr`wi, mogu ostati ograni~eni i nedore~eni ukoliko ih ne prate napori iz dubina dru{tva i wegovih elita koje
ne pripadaju zvani~nom establi{mentu obja{wava Samaryi}.
Prepreka je ponekad i sama istorijska stvarnost, napomiwe Samaryi}, i
opomiwe da je te{ko u potpunosti kriminalizovati i odbaciti posledwih
{est decenija komunisti~ke i postkomunisti~ke vladavine koja je, na svim
zara}enim stranama, svoj vek nastojala da produì zloupotrebom nacionalnih tradicionalnih vrednosti i posledica etni~kih obra~una i nacisti~ke
i fa{isti~ke okupacije.
879
Za pretpostaviti je da }e zna~ajnije domete posti}i najavqeni dogovori

hrvatskih i srpskih ratnih veterana, budu}i da je i jedno i drugo dru{tvo potrebno suo~iti s mi{qewem i sudbinom onih koji su neposredni u~esnici,
predmet pseudonacionalnih manipulacija i `rtve istovremeno. Uostalom,
komunizam je i u hrvatskom i u srpskom dru{tvu uìvao ve}inski konsenzus,
pokazuju}i sposobnost da u sebe upije, naro~ito u posledwe dve i po decenije, u potpunosti sebi tu|e ideologije poput {ovinizma i klerikalizma rekao je Samaryi}.
Biqana Kova~evi}-Vu~o, predsednica Jugoslovenskog komiteta pravnika
za qudska prava, napomenula je da }e Hrvatska imati puno problema prilikom usvajawa pomenutih propisa, ali da odluka o ru{ewu spomenika Miletu
Budaku i jo{ neki potezi ipak svedo~e o poku{aju suo~avawa i prevladavawa pro{losti, pa makar i na formalnom planu. Ona smatra da }e za Hrvate
biti veliki problem kako okarakterisati ideologiju, pa i neke stvari koje
su ~inili upravo pripadnici vladaju}e stranke HDZ.
Da li }e se, mo`da, odre}i Tu|mana kao nekada{weg komuniste. To je zaista veliki problem. Kada su u pitawu usta{e, stvar je mnogo jasnija nego kada se govori o periodu Drugog svetskog rata na prostoru Srbije. Mi ni sami
izme|u sebe jo{ nismo definisali odnose, nismo raskrstili ko su bili partizani i komunisti, a ko ~etnici, kakva je bila uloga Nedi}eve vlade, qoti}evaca. Da, postojawe Jasenovca je priznato, a sporewa jo{ ima oko broja `rtava, ali zlo~ini su nesporni.
Ali, kako sa druge strane okarakterisati logor na Bawici i razre{iti
uloge razli~itih aktera. Mi se te{ko moèmo po totalitarnoj pro{losti
porediti sa Evropom, pa i isto~nom. I lustracija i suo~avawe sa pro{lo{}u ne mogu se izvesti na na~in kako je to tamo u~iweno. U Evropi je jasno
da se ne sme spomiwati Hitler, propagirati nacizam i fa{izam i tu postoje mehanizmi za{tite. I u isto~noj Evropi stvari su jasnije, dok bi kod nas
najcelishodnije bilo vezati se za period od prethodnih desetak i vi{e godina objasnila je Vu~o.
Predsednica Jukoma isti~e da i u sada{woj vladi ima pristalica suprotnih i razli~itih ideologija, {to jo{ komplikuje re{avawe ovog problema,
ali dodaje da bi kao dru{tvo trebalo da se odredimo jasno prema ratnim zlo~inima i da bi propis koji bi omogu}io da se ne smeju veli~ati kao heroji
Milo{evi}, [e{eq, Mladi} mo`da omogu}io po~etak diskontinuiteta sa
prethodnim periodom. Ona smatra da je va`no ne{to preduzeti mo`da i neki mawi korak, ali da bi se u tom pravcu ipak trebalo krenuti.
Na pitawe da li odredbe o zabrani {irewa rasne, verske i nacionalne mr`we u doma}em krivi~nom zakonu samo treba ciqno tuma~iti i primewivati i pozvati se pritom na dobro poznate odredbe Evropske konvencije o qudskim pravima, Biqana Kova~evi}-Vu~o obja{wava da odredbe na{eg zakona
nisu dovoqno precizne da bi se efikasno primenile. Diskriminacija i mr`wa kao zabrawene stvari i u hrvatskom predlogu zakona tako|e su specifi~ne u odnosu na ideologije i wihovo veli~awe.
880
Dnevnik, 2. oktobra 2004. godine, o neistinama Jovana Dulovi}a, iznesenim na svedo~ewu u procesu Ov~ara, objavquje tekst pod naslovom Pijani
{e{eqevci umesto dobrovoqaca. Nadnaslov teksta je Na su|ewu za zlo~ine na Ov~ari svedo~io novinar Jovan Dulovi}, a me|unaslovi su Vojska
u podre|enom poloàju i Sa generalom Vasiqevi}em o pecawu. Tekst sadrì dva antrfilea ~iji su naslovi Suo~avawe okrivqenih i svedoka i
Nijedan usta{a ne sme iza}i ìv.
Na su|ewu za ratni zlo~in u Ov~ari u novembru 1991. godine, za koji je
optuèno sedamnaestoro biv{ih pripadnika TO Vukovar, ju~e je pred ve}em
sudije Veska Krstaji}a svedo~io novinar beogradskog nedeqnika Vreme Jovan Dulovi}.
On se, kako je tvrdio, kao akreditovani izve{ta~ dnevnog lista Politika ekspres obreo na vukovarskom rati{tu, a za zlo~in u Ov~ari ~uo je od
troje dobrovoqaca, koji su mu se li~no hvalili po~iwenim ubistvima: izvesne Dragice, Dace iz Novog Sada, koja je kasnije poginula na bosanskom rati{tu, nekog Slavi{e Pavlovi}a iz Smedereva, koga je nazvao {e{eqevcem,
i Ivice Andri}a \eti}a. Osim toga, tada{wi zamenik TO Vukovar, sada
okrivqeni Stanko Vujanovi}, kako je tvrdio Dulovi}, li~no mu je u vezi s
tim doga|ajima rekao da nije imao dovoqno dobrovoqaca i da je morao da po{aqe pijane {e{eqevce, koji sada o svemu na sva usta pri~aju, tako da to ne}e na dobro da ispadne. Kad ga je tada{wi kapetan JNA Miroslav Radi} pitao {ta se de{ava, samo je, veli Dulovi}, odmahnuo rukom i kazao: Ma, pusti,
sra... je veliko. Ina~e, pomenuti Andri}, zvani \eti}, u pripitom stawu mu
se, tvrdi Dulovi}, hvalio da je li~no ubijao u Ov~ari i tada je pokazao punu {aku zlatnog nakita, a Nadi Kalabi je poklonio zlatni lan~i}. Kaè da
posle toga nikad vi{e nije pri~ao s tim Andri}em, ali da mu je on dao neku
svoju bele`nicu sa va`nim crnogorskim narodnim izrekama.
Me|utim, Dulovi} nije mogao da se seti da li su mu se dobrovoqci hvalili 20. ili 21. novembra, odnosno da li su ubistva po~iwena u no}i izme|u 19.
i 20. ili izme|u 20. i 21. novembra.
Dulovi} je opisao da mu je ceo sukob u Vukovaru izgledao kao pqa~ka{ki
pohod, jer su, kaè, srpski dobrovoqci pqa~kali. Ono {to je Dulovi} video
svojim o~ima, potvrdilo je izve{taj komande Prve gardijske brigade upu}en
komandi Prve armije, u kojem je izve{teno o tome da dobrovoqci prave haos,
da pqa~kaju i da se otimaju svakoj kontroli. Dulovi} je, ina~e, do{ao u posed
tog pisma, pre nego {to je oti{ao da izve{tava s vukovarskog rati{ta. Izjavio je da je stekao utisak da je vojska samo formalno vodila glavnu re~ u Vukovaru, ali da je stvarno bila u podre|enom poloàju:
Glavnu re~ vodili su teritorijalci i paravojne jedinice. Radio je ko
je {ta hteo. Mislim da niko nije dao naredbu za streqawe, pogotovo ne vojska, ve} da se, najverovatnije, grupa qudi organizovala i to napravila. Mislim da je do{lo do revan{izma izme|u vukovarskih Srba i Hrvata kazao je Dulovi}.
881
Ina~e, tvrdio je da mu je major Veselin [qivan~anin rekao da u bolnici

ima izme|u 60 i 70 naoruànih zengi. Dulovi} je opisao da je 20. novembra
bio ispred bolnice u Vukovaru, a da je kao novinar izve{tavao o nekim akcijama s lica mesta. Dulovi} je precizirao da je optuèna Nada Kalaba nosila
uniformu, ali nema saznawa da li je u~estvovala u akcijama.
Na pitawa advokata o relacijama s generalom Aleksandrom Vasiqevi}em,
koji je bio na~elnik vojne kontraobave{tajne slu`be u vreme vukovarskih
zbivawa, Dulovi} je kazao da se retko ~uju, a jo{ re|e vi|aju.
Posledwi put smo se videli pre ~etiri nedeqe. Pri~ali smo o pecawu,
bili smo na wegovom brodu i pecali rekao je on, preciziraju}i da s Vasiqevi}em nije razgovarao o doga|ajima u Vukovaru na Ov~ari i da nema nikakvih saznawa o tome, kao i da nije ~uo da je general Vasiqevi} imao veze s
pqa~kom deviza iz SDK u Vukovaru. Ne{to sam, dodao je, o tom doga|aju ~itao u nekim novinama, ali ne u vezi s generalom Vasiqevi}em. Dulovi} je tako|e tvrdio da je sve vreme u Vukovaru nosio upadqivu perjanu naranyastu
jaknu, jer nije hteo da rizikuje da obla~i vojnu, pa da bude pogo|en. Okrivqeni Predrag Dragovi} je, me|utim, tvrdio da je Dulovi} sve vreme nosio klasi~nu SMB ~ojanu bluzu.
Sudija Vesko Krstaji} odbacio je ju~e predlog branilaca da se od Dulovi}a privremeno, radi fotokopirawa, oduzme wegov dnevnik. Obrazloìo je da
je to li~ni dnevnik.
Osim toga, imamo tu odre|enih kontradiktornosti, na primer o tome koje ve~eri se desio kriti~ni doga|aj, tako da ga bez dozvole svedoka ne}emo koristiti u ovom predmetu.
Su|ewe se nastavqa krajem oktobra.
Prilikom suo~ewa s okrivqenim Stankom Vujanovi}em, Dulovi} je ostao
pri tvrdwi da mu je rekao da je poslao pijane {e{eqevce. Na to mu je Vujanovi} uzvratio da laè i da je s wim razgovarao samo prilikom akcije kad je
palo Milovo brdo.
Nisi se predstavio kao novinar, ve} kao pisac koji pi{e kwigu o srpskim herojima. Pri~ao si nam da smo mi svi tvoja srpska deca i da }emo se kao
junaci na}i u toj kwizi. Nisi i{ao u akcije, a sa mnom si samo jednom razgovarao, posle Milovog brda. U hodu sam ti rekao da su Hrvati dobili po stra`wici i da }e dobiti jo{ tvrdio je Vujanovi}.
Okrivqeni Predrag Dragovi} tvrdio je da je s Dulovi}em u ku}i kod neke
Radojke, uz kandilo, popio dosta kafa. Dulovi} ga se s mukom kroz maglu setio, ali nije imao pojma o bilo kojem doga|aju koji je Dragovi} pomiwao.
U izjavi ste naveli da vam je jedan dobrovoqac kazao da je odbio da streqa na Ov~ari. Po{to ste zapisali imena ovih koji su vam rekli da su li~no
streqali, da li ste zapisali ime tog koji nije pitao je Dragovi}.
Nisam odgovorio je Dulovi}.
Preciziraju}i da je u Vukovaru izvesno vreme bio sme{ten u ku}i preko
puta ku}e Stanka Vujanovi}a, Dulovi} je tvrdio da je 13. novembra 1991. godine u ku}u kod Vujanovi}a, gde je, tvrdi, bio sme{ten komandni kadar vojske i
882
dobrovoqaca, do{ao Vojislav [e{eq sa svojom svitom. [e{eq je tada, tvrdio je Dulovi}, odrào sastanak na kojem je kazao da nijedan usta{a ne sme
ìv da iza|e iz Vukovara.
FoNetovu vest iz Haga o pojavqivawu dr Vojislava [e{eqa na redovnu
statusnu konferenciju Ve~erwe novosti, 4. oktobra 2004. godine, objavile
su pod nadnaslovom Obnovqen zahtev za privremeno pu{tawe na slobodu
Vojislava [e{eqa i naslovom Danas pred Tribunalom.
Pred Ha{kim tribunalom danas }e se pojaviti Vojislav [e{eq na redovnoj statusnoj konferenciji, dok je za ~etvrtak, 7. oktobar, zakazana statusna
konferencija optuènima za zlo~in u Vukovaru 1991. godine, Miletu Mrk{i}u, Veselinu [qivan~aninu i Miroslavu Radi}u.
Od prethodnog [e{eqevog izlaska pred sud, pre ~etiri meseca, odbijen je
wegov zahtev za privremeno pu{tawe na slobodu.
@albeno ve}e, kojim je predsedavao ameri~ki sudija Teodor Meron, predsednik Tribunala, odlu~io je i da u optu`nici protiv predsednika Srpske
radikalne stranke ostanu optu`be za doga|aje u Vojvodini.
Ova odluka je doneta povodom [e{eqevog osporavawa da je postojao oruàni sukob u Vojvodini u vreme za koje je on optuèn pred Tribunalom.
Prema optu`nici, [e{eq je odgovoran za u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, koji je imao za ciq trajno i nasilno uklawawe hrvatskog,
muslimanskog i drugog nesrpskog stanovni{tva sa oko tre}ine teritorije
Hrvatske, velikog dela Bosne i Hercegovine i delova Vojvodine, kako bi ta
podru~ja postala deo nove dràve u kojoj dominiraju Srbi.
Ostali u~esnici udruènog zlo~ina~kog poduhvata, kako je nazna~eno u
optu`nici, bili su: Slobodan Milo{evi}, Veqko Kadijevi}, Blagoje Ayi},
Ratko Mladi}, Jovica Stani{i}, Franko Simatovi}, Radovan Karayi}, Milan Marti}, Goran Hayi}, Radovan Stoj~i} Baya, Biqana Plav{i}, Mom~ilo Kraji{nik, @eqko Ra`natovi} Arkan i drugi.
Udruèni zlo~ina~ki poduhvat nastao je pre 1. avgusta 1991. i trajao najmawe do decembra 1995. godine, a [e{eq je u wemu u~estvovao do septembra
1993. godine.
Balkan, 4. oktobra 2004. godine, vest iz Haga objavquje pod naslovom
[e{eq danas pred Tribunalom, [qivan~anin u ~etvrtak.
Pred Ha{kim tribunalom danas }e se pojaviti Vojislav [e{eq na redovnoj statusnoj konferenciji, dok je za ~etvrtak, 7. oktobar, zakazana statusna
konferencija optuènima za zlo~in u Vukovaru 1991. godine Miletu Mrk{i}u, Veselinu [qivan~aninu i Miroslavu Radi}u.
Od prethodnog [e{eqevog izlaska pred sud, pre ~etiri meseca, odbijen je
wegov zahtev za privremeno pu{tawe na slobodu.
@albeno ve}e, kojim je predsedavao ameri~ki sudija Teodor Meron, predsednik Tribunala, odlu~ilo je i da u optu`nici protiv predsednika Srpske
radikalne stranke ostanu optu`be za doga|aje u Vojvodini. Ta odluka je doneta povodom [e{eqevog osporavawa da je postojao oruàni sukob u Vojvodini u vreme za koje je on optuèn pred Tribunalom.
883
Mogu}e je da postoje situacije kada oruàni sukob traje na teritoriji

jedne dràve i civili jedne od nacionalnosti u drugoj dràvi budu `rtve sistematskih napada kao rezultat tog oruànog sukoba navedeno je u odluci
@albenog ve}a.
Prema optu`nici, [e{eq je odgovoran za u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, koji je imao za ciq trajno i nasilno uklawawe hrvatskog,
muslimanskog i drugog nesrpskog stanovni{tva sa oko tre}ine teritorije
Hrvatske, velikog dela Bosne i Hercegovine i delova Vojvodine, kako bi ta
podru~ja postala deo nove dràve u kojoj dominiraju Srbi.
Na prethodnoj statusnoj konferenciji ~lanovima vukovarske trojke, 11.
juna, najavqeno da bi su|ewe Mrk{i}u, [qivan~aninu i Radi}u moglo da
po~ne po~etkom 2005. godine.
Prema optu`nici, Mrk{i}, Radi} i [qivan~anin u~estvovali su u
udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, ~iji je ciq bio progon Hrvata i drugih
nesrba koji su se, posle pada Vukovara, nalazili u vukovarskoj bolnici.
Izmewenom optu`nicom, od 9. februara ove godine, na teret su im stavqene ~etiri nove optu`be: progon na politi~koj, verskoj i rasnoj osnovi, istrebqewe i mu~ewe, kao i zlo~in protiv ~ove~nosti i kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa.
Naslov Betine vesti o pojavqivawu dr Vojislava [e{eqa na statusnoj
konferenciji pred Ha{kim tribunalom u Kuriru, od 4. oktobra 2004. godine, je [e{eq u nemilosti Ha{kog suda.
Narednih dana u Hagu je nadnaslov, a Ori}, [e{eq i vukovarska trojka na sudu naslov Betine vesti o de{avawima pred Ha{kim sudom, koja je objavqena u Politici 4. oktobra 2004. godine.
Idu}e nedeqe u Ha{kom sudu po~e}e su|ewe Naseru Ori}u, a uz nastavak
procesa Mom~ilu Kraji{niku, u sudnicama }e se na statusnim konferencijama pojaviti Vojislav [e{eq i trojica oficira JNA optuènih za zlo~ine u Vukovaru.
Po~etak su|ewa biv{em komandantu muslimanskih snaga u Srebrenici,
Naseru Ori}u, zakazan je za sredu, 6. septembar. Ori} je optuèn za zlo~ine
nad srpskim civilima po~iwene 1992-93. u selima u okolini Srebrenice,
Bratunca i Skelana.
Planirano je da optu`ba i odbrana tokom procesa, za koji se o~ekuje da }e
trajati oko godinu dana, izvedu po 60 svedoka.
Optu`nica u {est ta~aka tereti Ori}a za kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa bezobzirno razarawe sela, pqa~ku imovine civila, ubistva, okrutno
postupawe, pqa~ku i neopravdano uni{tavawe naseqa.
[e{eq je optuèn za zlo~ine protiv ~ove~nosti nad nesrpskim civilima u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini.
Apelaciono ve}e Tribunala nedavno je pravosna`nom odlukom odbacilo
[e{eqev prigovor da je sud u Hagu nenadleàn za doga|aje u Vojvodini zato
{to u pokrajini nije bilo oruànih sukoba.
Optu`nica [e{eqa tereti za etni~ko ~i{}ewe hrvatskog stanovni{tva
884
iz vojvo|anskog sela Hrtkovci u jesen 1992. [e{eq se dobrovoqno predao

Tribunalu 24. februara 2003. godine, a sudsko ve}e je letos odbilo wegov zahtev da bude oslobo|en do po~etka su|ewa.
Biv{i oficiri JNA, Mile Mrk{i}, Veselin [qivan~anin i Miroslav
Radi} pojavi}e se u sudnici u Hagu u ~etvrtak, 7. oktobra. Oni su optuèni
za streqawe oko 200 hrvatskih zarobqenika, prethodno izvedenih iz vukovarske bolnice, na farmi Ov~ara, 20. novembra 1991. godine, neposredno nakon {to su jedinice JNA zauzele Vukovar.
Na su|ewu Mom~ilu Kraji{niku, biv{em predsedniku Skup{tine Republike Srpske, tuìoci }e nastaviti izvo|ewe dokaza iskazima novih svedoka. Dokazni postupak optu`be na su|ewu, koje je po~elo 3. februara, traje ve}
16 radnih nedeqa. Optuèn je za genocid i zlo~ine protiv ~ove~nosti nad muslimanima i Hrvatima u BiH 1992-93.
Danas, 4. oktobra 2004. godine, pod naslovom [e{eq danas pred Tribunalom, [qivan~anin u ~etvrtak objavquje kratki tekst sa vestima iz Ha{kog tribunala.
[e{eq opet u sudnici je naslov FoNetove vesti o statusnoj konferenciji dr Vojislava [e{eqa u Hagu, objavqene u Dnevniku 4. oktobra 2004.
godine.
I podgori~ke novine, 4. oktobra 2004. godine, objavile su vesti o doga|ajima pred Ha{kim tribunalom. Vojislav [e{eq danas pred sudijama Ha{kog tribunala je nadnaslov, a Vojvodu tuè i za Vojvodinu naslov Minine vesti objavqene u Vijestima 4. oktobra 2004. godine.
Dan Betinu vest objavquje ispod nadnaslova Danas u Tribunalu i naslova [e{eq pred ha{kim sudijama. U tekstu je izdvojen antrfile pod naslovom Po~iwe su|ewe Naseru Ori}u.
Lider Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq, pred sudiju Ha{kog
tribunala bi}e izveden danas. Na redovnoj statusnoj konferenciji, strane u
postupku }e izvijestiti sudiju o napretku u pripremama za su|ewe.
[e{eq je optuèn za zlo~ine protiv ~ovje~nosti nad nesrpskim civilima u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini.
Apelaciono vije}e Tribunala nedavno je pravosna`nom odlukom odbacilo [e{eqev prigovor da je sud u Hagu nenadleàn za doga|aje u Vojvodini,
zato {to u pokrajini nije bilo oruànih sukoba.
Biv{i oficiri JNA Mile Mrk{i}, Veselin [qivan~anin i Miroslav
Radi} pojavi}e se u sudnici u Hagu u ~etvrtak, 7. oktobra. Oni su optuèni
za strijeqawe oko 200 hrvatskih zarobqenika, prethodno izvedenih iz vukovarske bolnice, na farmi Ov~ara, 20. novembra 1991. godine, neposredno nakon {to su jedinice JNA zauzele Vukovar.
Na su|ewu Mom~ilu Kraji{niku, biv{em predsjedniku Skup{tine Republike Srpske, tuìoci }e nastaviti izvo|ewe dokaza iskazima novih svjedoka. Dokazni postupak optu`be na su|ewu koje je po~elo 3. februara traje ve}
16 radnih nedjeqa.
Izve{taj sa statusne konferencije na kojoj se, 4. oktobra, pojavio dr Vojislav [e{eq, Ve~erwe novosti objavile su 5. oktobra 2004. godine ispod
885
nadnaslova Vojislav [e{eq i pre su|ewa ratuje sa Tuìla{tvom, naslova Razume samo straàre i podnaslova [e{eq insistira da mu se dokumenta daju samo na srpskom jeziku.
Tuìla{tvo Ha{kog tribunala najavilo je ju~e da }e tokom su|ewa Vojislavu [e{equ, optuènom za ratne zlo~ine u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini,
izvesti ukupno 105 svedoka, javqa Beta.
Na redovnoj statusnoj konferenciji, tuìlac Hildegard Erc-Reclaf
precizirala je da }e 65 svedoka optu`be iskaze dati u ìvo u sudnici, dok
}e izjave preostalih 45 svedoka u dokazni materijal biti uvedene u pisanom
obliku.
[e{eq, koji se brani sam, predo~io je da }e svih 105 svedoka optu`be unakrsno ispitati.
Po~etak su|ewa [e{equ jo{ nije zakazan.
Tuìla{tvo je izvestilo pretprocesnog sudiju Karmela Agiusa da [e{eq i daqe odbija da primi kompjuterske diskove sa materijalima koji bi
mogli biti osloba|aju}i za wega, a koje je optu`ba obavezna da mu dostavi.
[e{eq je vi{e puta insistirao da mu sva dokumenta po Statutu Tribunala moraju biti dostavqena na srpskom jeziku i na papiru.
Podse}aju}i da sudska pravila predvi|aju da dokumenti moraju biti na jeziku koji optuèni razume, tuìteqka Erc-Reclaf je ju~e u sudnici tvrdila da [e{eq razume i govori engleski jezik.
Ona je pustila snimak jednog [e{eqevog intervjua iz sredine devedesetih tokom kojeg mu je novinar postavqao pitawa na engleskom jeziku, a on bi
odmah odgovarao na srpskom.
Na kraju intervjua, [e{eq je rekao: Mogu da govorim engleski, ali ne volim, zato {to su Englezi na{i neprijateqi.
Reaguju}i, [e{eq je u sudnici ocenio da je potez Tuìla{tva neprimeren zato {to on govori engleski dovoqno da se sporazume sa straàrima,
ali nedovoqno da prou~ava pravne spise.
Politika, 5. oktobra 2004. godine, izve{taj sa statusne konferencije dr
Vojislava [e{eqa objavquje pod naslovom Samo na papiru i na srpskom.
Nadnaslov je Vojislav [e{eq u ha{koj sudnici, a podnaslov Optuèni se
poziva na svoja prava i ne prihvata sudska dokumenta na kompjuterskom disku.
Hrvatski jezik ne razume, a engleski ne voli.
U roku od ~etiri meseca, pred Ha{kim tribunalom bi}e odràna nova
statusna konferencija u slu~aju Vojislava [e{eqa, a ju~era{wa rasprava
nije dala ni nagove{taja kada bi moglo da po~ne su|ewe lideru Srpske radikalne stranke koji je u Hag dobrovoqno oti{ao u februaru pro{le godine,
nepune tri nedeqe pre ubistva Zorana \in|i}a.
[e{eq je optuèn za ratne zlo~ine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i
zlo~ine protiv ~ove~nosti (proterivawe Hrvata iz Hrtkovaca) u Vojvodini. Kako su izvestile agencije, Tuìla{tvo je ju~e najavilo izvo|ewe 105
svedoka, od kojih bi 65 dalo iskaze neposredno u sudnici, a preostali bi svedo~ili u pisanoj formi.
886
Optuèni je rekao da }e sve svedoke optu`be li~no unakrsno ispitati, s

obzirom na to {to se, kao i Slobodan Milo{evi}, brani sam. Me|utim, za
razliku od biv{eg predsednika Srbije i SRJ, koji voli da demonstrira svoje
solidno baratawe engleskim, radikalski lider insistira na srpskom kao jedinom jeziku komunikacije. Na~inom kojim je eventualno mogao da uveseqava
svoje ovda{we pristalice, a ostavqao zblanutim ha{ki personal, [e{eq se
i u ranijim prilikama u sudnici igrao to~kama i sli~nim izrazima u ha{kim materijalima na BHS jeziku (bosansko-hrvatsko-srpski) tvrde}i da ih
ne razume, jer taj strani jezik ne govori.
Ova jezi~ka cirkusijada i ju~e je nastavqena pozivawem optuènog na Statut Tribunala, gde je, prema wegovim re~ima, jasno navedeno da sva dokumenta moraju da budu dostavqena na srpskom i na papiru. S takvim obrazloèwem on i daqe odbija da primi kompjuterske diskove sa materijalima koji bi,
u obja{wewu zastupnika tu`be, mogli da budu osloba|aju}i za wega.
[to se jezika ti~e, Tuìla{tvo tvrdi da pravila predvi|aju da materijal
bude na jeziku koji optuèni razume, bez precizirawa da li je to ba{ materwi. Da bi dokazalo da optuèni razume engleski, Tuìla{tvo je ju~e pustilo snimak jednog ranijeg [e{eqevog intervjua stranom novinaru, gde on
na pitawa na engleskom bez problema odgovara na srpskom, uz zavr{ni komentar (kako je prenela Beta) da engleski moè da govori, ali ga ne voli zato {to su Englezi na{i neprijateqi.
Ovaj potez Tuìla{tva [e{eq je okvalifikovao kao neprimeren,
tvrde}i da je wegovo znawe jezika dovoqno da se sporazume sa straàrima,
ali ne i da prou~ava pravne spise. Koliko je ono sa neznawem hrvatskog besmisleno, toliko je ova primedba optuènog u pogledu engleskog sasvim razlo`na.
Sudija je zatraìo da mu optuèni u roku od tri nedeqe dostavi pismeni
podnesak o ovom jezi~kom problemu, a sud je duàn da u istom roku odgovori,
prenele su agencije.
Ekspres, 5. oktobra 2004. godine, Betinu vest sa statusne konferencije
objavio je pod nadnaslovom Vojislav [e{eq na statusnoj konferenciji Ha{kog tribunala i naslovom Na su|ewu 105 svedoka.
Borba, 5. oktobra 2004. godine, istu Betinu vest objavila je pod sli~nim
naslovom, Vi{e od sto svedoka optu`be.
Prema najavama Tuìla{tva Ha{kog tribunala je nadnaslov, a Na su|ewu [e{equ 105 svedoka optu`be naslov Betine vesti objavqene u Danasu 5. oktobra 2004. godine.
I novosadski Dnevnik, 5. oktobra 2004. godine, izve{taj sa statusne konferencije dr Vojislava [e{eqa objavquje pod skoro identi~nim naslovom
Protiv [e{eqa 105 svedoka odbrane.
Podgori~ki Dan, 5. oktobra 2004. godine, Betinu vest iz Haga objavquje pod nadnaslovom Na su|ewu lideru radikala u Hagu i naslovom [e{eq
protiv 105 svjedoka, Vijesti pod nadnaslovom U Hagu odràna konfea, a ispod naslova Protiv [e{eqa 105
rencija pred su|ewe lideru SRS-a
svjedoka.
887
Naslov Sensine vesti iz Haga je [e{eq traì dokazni materijal na papiru, a nadnaslov je Konferencija o stawu u postupku protiv predsjednika
Srpske radikalne stranke pred Ha{kim sudom.
Izjave Petera [idera, predsednika Parlamentarne skup{tine Saveta
Evrope, povodom pojavqivawa Tomislava Nikoli}a i Dragana Todorovi}a u
majicama sa likom dr Vojislava [e{eqa, Inter-N
Nacional objavquje 7. oktobra 2004. godine pod naslovom U SE u majicama sa [e{eqevim likom.
^lanovi delegacije SCG u Parlamentarnoj skup{tini Saveta Evrope,
Tomislav Nikoli} i Dragan Todorovi}, pro{etali su kroz zgradu SE u majicama sa likom Vojislava [e{eqa.
Wihov gest nije bio toliko uo~qiv, jer su preko majica nosili sakoe.
Ipak, predsednik Skup{tine, Peter [ider, primetio ih je i pred poslanicima u skup{tinskoj sali dao svoj komentar.
Nekoliko ~lanova ove skup{tine vi|eni su danas u majicama sa likom
optuènog za ratne zlo~ine. Mi u Savetu Evrope verujemo u slobodu i gra|anska prava i shvatamo ih ozbiqno. Ne kriju}i li~ni prezir za takvo pona{awe, odlu~io sam da ih ne kaznim. Ipak, ta gospoda su majice nosili ispod
sakoa, ili zbog hladno}e ili nedostatka hrabrosti. Kako god, ovo {to su uradili dokazuje wihov, ne samo lo{ ukus u politici, ve} i u modi izjavio je
[ider za govornicom Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope.
Predsednik Parlamentarne skup{tine SE Peter [ider kritikovao poslanike SRS-a
a je nadnaslov, a Majice sa likom [e{eqa znak lo{eg ukusa
naslov Betine vesti iz Strazbura sa zasedawa Parlamentarne skup{tine
Saveta Evrope, objavqene u Vijestima 7. oktobra 2004. godine.
U frankfurtskim Vestima, 8. oktobra 2004. godine, objavqen je ~lanak
koji svojim naslovom moè da zbuni ~itaoca. Naslov je glasio [e{eq zahvaquje Karayi}u, ali ne Radovanu, nego jednom drugom Karayi}u.
Jadranka [e{eq, supruga Vojislava [e{eqa, javila se redakciji Vesti
i u suprugovo i weno ime zahvalila se klubu Vuk Stefanovi} Karayi} iz
Balignena ([vacrvald, Nema~ka), na nov~anoj pomo}i koja je nedavno stigla
[e{equ.
Ona je istakla da je to lep i human gest qudi iz Balingena i da joj je ào
{to [e{eq nije mogao direktno, putem Vesti da se zahvali, jer mu je zabrawena bilo kakva komunikacija sa novinarima. Jadranka [e{eq je, ina~e,
prekju~e otputovala u Hag, po{to joj je odobrena trodnevna poseta suprugu.
Vojislav [e{eq se ve} dve godine nalazi u zatvoru u Hagu.
Povodom pisawa Va{ington posta o trgovini naftom stranaka u Srbiji, frankfurtske Vesti, 10. oktobra 2004. godine, objavquju demant generalnog sekretara Srpske radikalne stranke Aleksandra Vu~i}a, pod naslovom CIA laè. Pisawe Posta nije bilo te{ko pro~itati. U trenutku
kada ameri~ki marinci okupiraju Irak, potrebno je diskreditovati sve koji podràvaju Sadama Huseina i nezavisnost Iraka. [to se Srbije ti~e, na
toj listi su prvi dr Vojislav [e{eq i Srpska radikalna stranka.
Vladaju}e i opozicione stranke u Srbiji zaradile su milione dolara pro888
dajom ira~ke nafte, koju su kupovali po povla{}enim cenama, tvrdi ameri~ka Centrala obave{tajna agencija (CIA).
Oni su kupili naftu zahvaquju}i vezama sa reìmom Sadama Huseina,
navodi se u objavqenom izve{taju CIA. Na listi koju je objavila CIA na{li su se Jugopetrol, ali i Srpska radikalna stranka, Socijalisti~ka partija Srbije, Demokratska stranka, kao i stranka za koju se moè pretpostaviti da je Demokratska stranka Srbije. Mnogi od tih vau~era su otkazani, a
stranke nisu preuzele sirovu naftu, preneo je ju~e B92.
U izve{taju pi{e da prema podacima do kojih je do{la CIA, Srpska radikalna stranka od reìma Sadama Huseina dobila je oko sedam miliona barela nafte, SPS oko tri miliona, JUL oko dva miliona barela, a stranka za
koju samo stoji stranka Ko{tunica, preko izvesne firme Avana, dobila je
ne{to mawe od milion barela.
Ipak, u Srpskoj radikalnoj stranci demantuju da su imali naftne aran`mane sa reìmom Sadama Huseina.
Srpski radikali od Sadama Huseina nisu dobili nikakvu naftu i ne
znam ni kako bi je dobili, kada se mi takvim poslovima nismo bavili. Uostalom, ne interesuje me da li su Ira~ani nekome davali naftu za me|unarodnu
podr{ku i kome. Oni su od nas imali podr{ku zato {to su bili slobodarski
narod i zemqa, a ne zato {to su na{oj dràvi davali bilo kakvu pomo} u nafti, o ~emu ne znam ni{ta. Podràvali smo ih zato {to su poku{ali da odbrane svoju zemqu, u ~emu nisu uspeli i danas su okupirani rekao je ju~e u izjavi za Vesti Aleksandar Vu~i}, generalni sekretar Srpske radikalne
stranke, koji je svojevremeno i sam nekoliko puta bio u delegaciji radikala
koja je putovala u Irak.
Zanima me da li je SR Jugoslavija izgubila ne{to time {to je, kako se
tvrdi, dobijala naftu od Iraka, jer, ako je to za zemqu bilo dobro i ako dràva zbog toga nije bila na gubitku, ne razumem u ~emu je problem i u tome ne
vidim ni{ta lo{e. U protivnom, ako je dràva time negde o{te}ena, neko bi
to morao jasno da kaè rekao je Vu~i}.
Ina~e, u izve{taju o programu Nafta za hranu, kojim je reìmu Sadama Huseina bilo dozvoqeno da pod odre|enim uslovima izvozi naftu, navodi se da je u mnogim slu~ajevima kupovina nafte bila sasvim legitimna
transakcija.
Me|utim, Va{ington post navodi da je ta nafta ~esto bila kori{}ena
da bi se Beogradu platile isporuke naoruàwa. Prema izve{taju CIA, tvrdi uticajni va{ingtonski list, izme|u 1999. i 2002. godine, vladini zvani~nici u Srbiji i Crnoj Gori prodavali su delove za avionske motore Iraku i
pregovarali o prodaji raketne tehnologije i opreme, kao i delova za tenkove. Ta trgovina prekinuta je posle pritiska Amerike i saveznika, navodi
Va{ington post.
U tekstu pod naslovom U Hagu Mladi}eva desna ruka, frankfurtske
Vesti, 11. oktobra 2004. godine, govore o predaji Qubi{e Beare Ha{kom
tribunalu. Ipak, ~lanak je zanimqiv iz jo{ jednog ugla. Naime, kroz usta ad889
mirala Joki}a optuùje se dr Vojislav [e{eq. Ovo je verovatno odgovor na

dokaze koje je dr [e{eq, mnogo pre dobrovoqnog odlaska u Hag, predo~io javnosti po pitawu ume{anosti Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju u doga|aje vezane za Srebrenicu.
Nakon {to se u subotu uve~e iznenada predao vlastima Srbije, Qubi{a
Beara doputovao je u Hag. Pukovnik Beara, nekada{wi na~elnik Uprave za
bezbednost Glavnog {taba Vojske Republike Srpske, kao tre}eoptuèni za
zlo~in u Srebrenici, u Hag je oti{ao u pratwi ministra pravde u Vladi Srbije Zorana Stojkovi}a.
On je prethodno, u Beogradu, u razgovoru sa Zoranom Stojkovi}em rekao da
se predao da bi za{titio interese dràve i svoju porodicu. Iz Vlade Srbije saop{teno je da je Stojkovi} oti{ao u Hag da bi predo~io da }e Vlada
na prvoj slede}oj sednici izdati sve potrebne garancije za eventualno pu{tawe na slobodu Qubi{e Beare do po~etka su|ewa i da }e mu obezbediti svu potrebnu pomo}.
Dugogodi{wi kontraobave{tajac Qubi{a Beara ~esto je pomiwano ime
u razgovorima Ha{kog tribunala i predstavnika srpske vlasti. Ha{ki tuìlac Karla del Ponte je isticala da se 18 optuènih za ratne zlo~ine,
ukqu~uju}i i generala Ratka Mladi}a, nalazi ili ~esto boravi u Srbiji i
Crnoj Gori i pozvala vlasti u Beogradu da ih uhapse i izru~e u Hag. Po wenim re~ima, me|u tim osobama, pored Mladi}a, nalaze se i biv{i oficiri
VRS Vinko Pandurevi}, Qubi{a Beara, Qubomir Borov~anin, Drago Nikoli}, Vujadin Popovi}, optuèni za ratne zlo~ine u Srebrenici, zatim vi{e
optuènih za zlo~ine u okolini Prijedora, kao i Milan i Sredoje Luki}, kojima se na teret stavqaju zlo~ini nad muslimanskim civilima u Vi{egradu
i okolini.
Qubi{a Beara, na~elnik Uprave za bezbednost u G[ VRS bio je ~ovek od
visokog poverewa generala Ratka Mladi}a. ôvek za specijalne i visokorizi~ne operacije. Sarajevski mediji spekulisali su da je upravo on godinama
organizovao skrivawe i za{titu generala Mladi}a, preko {iroke mreè
svojih saradnika kontraobave{tajaca i nekada{wih komandosa.
Tokom rata u BiH, Beara je i u niìm jedinicama gradio organizacionu
{emu po bezbednosnoj liniji, tako da je funkcionisao paralelni sistem komandne odgovornosti u odnosu na zvani~ni. Konkretno, Vinko Pandurevi}
poku{ao je u nekoliko navrata u Zvorni~koj brigadi na~elnika bezbednosti
da vrati u sistem rukovo|ewa i komandovawa, ali je zbog tog poku{aja pretrpeo niz neprijatnosti od Beare. Tada je iz G[ VRS nare|eno da komandant ne
sme da se me{a u rad organa bezbednosti. Iz G[ VRS tada je ~ak prosle|ena
Instrukcija o pona{awu komandanata brigada u kojoj se decidirano zabrawuje me{awe u rad organa bezbednosti.
Rad pukovnika Beare i wegovog sistema bezbednosti bio je pod direktnom
kontrolom generala Mladi}a. Zato je nakon pada Srebrenice Mladi} prepustio Beari da organizuje ~i{}ewe terena i brigu o zarobqenicima.
Wegova uloga bila je zapaèna i na po~etku gra|anskog rata u SFRJ. Hrvati su ga prezirali jer je svojom agenturnom mreòm dolazio do dragocenih
890
podataka iz samog vrha HDZ-a. Bearu je, me|utim, pratio oreol kosovca starog kova, koji je bio izuzetno blizak Savezu komunista Pokretu za Jugoslaviju. Tome je naro~ito doprineo wegov antagonisti~ki stav prema dobrovoqcima, ~etnicima koji su sticali na rati{te. Admiral Miodrag Joki} je svojevremeno posvedo~io da je upravo Beara, tada kapetan bojnog broda, organizovao likvidaciju [e{eqevih dobrovoqaca u okolini Herceg Novog.
Pri kraju moga komandovawa na poligon Grab do{la je grupa dobrovoqaca, [e{eqevih radikala. I tu su se oni ne{to obu~avali. Posle mog razre{ewa, nekoliko qudi iz te jedinice preko Debelog brijega do{lo je u Herceg Novi. Sukobili su se sa policijom. Postavqena je zaseda i oni su ubijeni i spaqeni. Kapetan bojnog broda Qubi{a Beara je zbog toga odgovaraona
sudu kazao je Joki}.
Nije ~udo {to se ne rasvetqava otmica muslimana u [trpcima, zato {to
je neposredni izvr{ilac veoma blizak ro|ak Sretenu Luki}u, a {to je glavni organizator masakra pukovnik Qubi{a Beara, biv{i visoki funkcioner
Saveza komunista Pokreta za Jugoslaviju govorio je [e{eq.
Istog dana, 11. oktobra 2004. godine, Vesti objavquju na ~etvrtini strane ro|endansku ~estitku dr Vojislavu [e{equ koju je poslala dragana Simi} iz Bazela.
U Evropi 27, 14. oktobra 2004. godine, objavqen je tekst o odlasku Qubi{e Beare u Ha{ki tribunal. Tekst Katarine Jovanovi} objavqen je ispod
nadnaslova Predaja Qubi{e Beare i naslova Odlazak glavnog aktera zlo~ina u Srebrenici. Tekst sadrì dva antrfilea. Naslov jednog antrfilea
je Za zlo~in u Srebrenici 15 optu`nica, a drugog Bearina likvidacija paravojnika.
Kada je u subotu uve~e sa beogradskog aerodroma put Haga poleteo avion u
kome su bili ministar pravde Zoran Stojkovi} i pukovnik Qubi{a Beara,
nekada{wi prvi bezbedwak Glavnog {taba Vojske Republike Srpske, bilo je
malo onih koji su znali da na susret sa Karlom del Ponte ide ~ovek koji najverovatnije zna vi{e nego iko o srebreni~kom zlo~inu.
Qubi{a Beara (65), nekada karijerni bezbedwak JNA, tako je postao prvi
me|u ha{kim optuènicima koje se u posledwem krugu dobrovoqno predao
Ha{kom sudu. Budu}i da se wegovo ime nije pojavqivalo u svakodnevnim licitacijama ko }e oti}i u Hag, Bearin odlazak mogao bi da se tuma~i kao iznena|ewe. Sa druge strane, Beara, protiv koga je optu`nica u Hagu podignut
akrajem marta 2002. godine, svega nekoliko meseci kasnije stupio je u kontakt
sa tada{wom vladom èle}i da pregovara o svojoj predaji. U jesen 2003. godine bilo je gotovo sve zavr{eno da se kontroverzni Mladi}ev pukovnik preda
i ode u Hag, kada su se odnosi izme|u Haga i Beograda naglo pogor{ali po{to je Karla del Ponte podigla generalsku optu`nicu protiv Neboj{e Pavkovi}a, Sretena Luki}a, Vladimira Lazarevi}a i Vlastimira \or|evi}a.
Pregovori se tada prekidaju, a Beari se gubi svaki trag. îni se da su, po{to
je pritisak iz Haga na Beograd ove godine obnovqen, nove vlasti sa Bearom
nastavile tamo gde su prethodne prekinule, {to je na kraju urodilo wegovom
predajom.
891
Utoliko je ~udnija izjava Florens Artman, portparola Tuìla{tva, koja

tvrdi da se Beara nije predao nego da ga je uhapsila srpska policija. U krugovima srpske vlasti ta izjava se tuma~i politi~kim kontekstom budu}i da je
srpski premijer Vojislav Ko{tunica, na svom sastanku pro{le nedeqe sa
Karlom del Ponte, odbio da hapsi i izru~uje optuènike zalaù}i se za tzv.
hrvatski scenario, koji podrazumeva wihovu dobrovoqnu predaju. Zbog toga
se oko Ko{tunice wena izjava doìvqava kao neka vrsta politi~ke podvale,
koja bi trebalo da navede da srpska vlada ipak hapsi ha{ke optuènike.
Pukovnik Beara mogao bi u Hagu da bude figura koja }e pruìti odgovor
na najva`nija i jo{ neodgovorena pitawa u vezi sa srebreni~kim zlo~inom:
da li je Slobodan Milo{evi} bio upoznat s wim (londonski Observer tvrdi da ne samo da nije bio upoznat, nego je bio veoma uznemiren kada je saznao
za masakr), zatim da li je nare|ewe za masakr izdao Radovan Karayi} (u ranijim pripremama za Karayi}evu odbranu tvrdi se da su u to vreme izme|u wega i Mladi} odnosi ve} bili toliko lo{i da predsednik RS vi{e nije mogao
ni{ta da mu naredi), zatim kakva je ta~no uloga Ratka Mladi}a u Srebrenici i, kona~no, da li su u srebreni~ki masakr bile ume{ane neke strane obave{tajne slu`be, o ~emu se tako|e spekulisalo, a za {ta je kao centralna figura redovno bio pomiwan Beara.
Optu`be te vrste po~ivale su na ~iwenici da je Beara zajedno sa pukovnikom Petrom Salapurom u Bijeqini, 1995. godine, formirao Deseti diverzantski odred. Taj odred ~inilo je oko dvesta boraca koji su pro{li najè{}a rati{ta u Bosni. Odred, za koji se tvrdi da je bio u jezgru srebreni~kog
zlo~ina, bio je pod direktnom komandom Obave{tajne slu`be VRS, odnosno
samog Beare. Istaknuti pripadnici tog odreda bili su i Milorad Pelemi{,
Branko Vla~o i Rade Petrovi}, koji su 1999. uhap{eni kao pripadnici tzv.
grupe Pauk, za koje se utvrdilo da ih je Jugoslav Petru{i} (povremeni ~lan
odreda), poznatiji kao Dominik Jugo, vrbovao da rade za francusku obave{tajnu slu`bu. Iz te ~iwenice neki su, poput Vojislava [e{eqa, izvukli
razloge da optuè Bearu da je masakr po~inio za ra~un Francuza, ali nijedna ozbiqna ~iwenica, osim statusa pomenute ~etvorke, nije pridodata u prilog tvrdwi. Tek, ~iwenica je bila ne{to drugo: o kojoj god dimenziji srebreni~kog zlo~ina da se govorilo, nekako bi se uvek nabasalo na Bearu.
Za pukovnika Bearu u kontekstu Srebrenica prvi put se ~ulo u februaru
2001. godine. Tada je general Radoslav Krsti}, koji je kasnije za zlo~ine u
Srebrenici osu|en na 46 godina, @an Reneu Ruizu, tada glavnom istraìtequ Tribunala za Srebrenicu, ispri~ao verziju zlo~ina koji se dogodilo jula
1995. godine.
Krsti}eva izjava snimqena na video kasetu, mimo obi~aja Tribunala, vol{ebno je iscurila iz arhive Tuìla{tva u leto 2001. godine i tada se saznalo da je Krsti}, kao najodgovorniji za masakr nad muslimanima, optuìo generala Ratka Mladi}a i wemu blisku tzv. Kninsku grupu oficira Vojske RS.
Tu grupu ~inili su {estorica oficira koji su sa Mladi}em bili jo{ od vremena kada je on 1991. godine u ratu u Hrvatskoj predvodio Kninski korpus
892
JNA. Re~ je bila uglavnom o oficirima bezbedwacima: generalu Zdravku Tolimiru, pukovnicima Qubomiru Beari i Svetozaru Andri}u, te potpukovniku Vujadinu Popovi}u. Krsti} je tada, poku{avaju}i da skine odgovornost sa
sebe, tvrdio da su pripadnici Kninske grupe, posle srpskog zauzimawa Srebrenice, postupaju}i po direktnim nare|ewima samog Mladi}a izveli muslimane iz autobusa kojima je trebalo da budu evakuisani iz srebreni~ke
oblasti. Ti qudi su kasnije bili ubijeni.
Oni su bili nedodirqivi rekao je Krsti} Ruizu za Kninsku grupu.
Kasnije odmotavawe doga|aja vezanih za Srebrenicu pokazalo je da je ~ak
i unutar Mladi}eve grupe oficira Beara imao posebnu ulogu. Naime, advokat Vida Blagojevi}a, jo{ jednog oficira Vojske RS kome je za Srebrenicu
su|ewe u Hagu po~elo marta ove godine, dovela je u sudnicu izvesnog Dragana
Mirkovi}a koji je u julu 1995. godine bio direktor komunalnog preduze}a u
Bratuncu, podriwskom gradi}u nedaleko od Srebrenice. Kako je Markovi}
rekao, Beara mu je sredinom jula te godine naredio da pripremi grobnice za
masovno sahrawivawe i da prikupi mrtve u {irem podru~ju Bratunca. Beara
mu je tada, tvrdi Mirkovi}, rekao da pripremi mehanizaciju i qude, po{to
}e biti mnogo mrtvih. Svedok se nije mogao setiti ta~nog datuma, ali veruje da je taj razgovor sa Bearom vodio 13. jula, kada su masovna buistva bila u
punom jeku.
Bearu je u Hagu te{ko optuìo i Miroslav Derowi}, ratni lider Karayi}evog SDS u Bratuncu. Derowi}, predratni profesor srpskog jezika,
koji je u Hagu priznao krivicu, tvrdi da mu je uo~i srebreni~kog masakra li~no Radovan Karayi} naredio da se zarobqeni muslimani prebace u Bijeqinu, ali je do{ao Beara i naredio da oni budu likvidirani.
Rekao je (Beara) pri~ao je Derowi} da su wegove naredbe odozgo, od
vrha. Mislim da je to bilo poslije pono}i. Bio je u prili~no alkoholisanom stawu, ako tako smijem da kaèm. Insistirao je na pi}u, pa sam ja na{ao
neko pi}e i posluìli smo se. Po~eo je razgovor rije~ima: Ja dolazim u vezi s ovim zatvorenicima. To treba sve pobiti ovdje u Bratuncu. Rekao sam gospodinu Beari doslovce {ta su instrukcije koje ja imam od predsjednika Karayi}a. Gospodin Beara mi je rekao: Gospodine Derowi}u ili predsjedni~e, ne znam kako me je oslovio, ja imam instrukcije odozgo, tada je upotrebio tu rije~, ili od vrha, da se ti qudi pobiju u Bratuncu.
Na kraju, na Krsti}evom su|ewu u Hagu Tuìla{tvo je pustilo kasetu sa
razgovorom presretnutim tokom srebreni~kih doga|aja. Na kaseti je bio razgovor izme|u Krsti}a i Beare u kome ovaj drugi od Krsti}a traì poja~awe,
tvrde}i da ima 3.500 paketa koje treba da rasporedi i da nema re{ewe. Momir Nikoli}, koji je bio optuèn, ali je u me|uvremenu priznao krivicu, na
sudu je objasnio da se termin paketi odnosio na zarobqenike.
Bi}e te{ko prona}i pouzdanijeg ~oveka od Beare koji bi bio u stawu da
objasni {ta se zaista i po ~ijim nare|ewima dogodilo u Srebrenici. Ukoliko u Hagu odlu~i da govori istinu, {to je propustio posle rata u Beogradu,
mo`da bi mogla da bude stavqena ta~ka na najneslavniji doga|aj novije srpske istorije.
893
Pored Slobodana Milo{evi}a, Ha{ki tribunal je do sada optuìo 14 politi~ara, vojnika i policajaca iz RS za zlo~ine po~iwene u Srebrenici.
Svi optuèni, osim Draèna Erdemovi}a, terete se i za genocid, najteè
krivi~no delo Tribunala. Erdemovi} je prvi priznao u~e{}e u pogubqewu
muslimana i bio osu|en na deset godina zatvora. Nakon usvojene àlbe, kazna
mu je smawena i pu{ten je na slobodu avgusta 2000. godine.
Komandant Drinskog korpusa, Radislav Krsti}, osu|en je avgusta 2002. godine na 46 godina zatvora.
Za genocid u Srebrenici optuèni su jo{ Radovan Karayi}, Ratko Mladi}, Vinko Pandurevi}, komandant Zvorni~ke brigade, Vujadin Popovi}, pomo}nik komandanta za bezbednost Drinskog korpusa, Qubi{a Beara, na~elnik za bezbednost General{taba VRS, Drago Nikoli}, na~elnik za bezbednost Zvorni~ke brigade, i Qubomir Borov~anin, komandir zdruènih snaga
policije Republike Srpske.
U procesu koji je po~eo 14. marta, za zlo~ine u Srebrenici optuèni su i
Vid Blagojevi}, komandant Bratuna~ke brigade, Dragan Obrenovi}, na~elnik {taba Zvorni~ke brigade, Dragan Joki}, na~elnik inèwerije Zvorni~ke brigade, i Momir Nikoli}, pomo}nik komandanta za bezbednost Bratuna~ke brigade. Krivicu je u Hagu priznao i Miroslav Derowi}, funkcioner
SDS u Bratuncu.
Za zlo~in u Srebrenici Bearu je najvi{e optuìvao Vojislav [e{eq
tvrde}i da je Mladi}ev pukovnik direktno organizovao likvidacije. [e{eq je tvrdio da se radi o svojevrsnoj antisrpskoj zaveri, budu}i da je Bearu
identifikovao kao jednog od najgorqivijih zastupnika SK pokreta za Jugoslaviju u ratu u Bosni. Naravno, re~ je o nekada{woj partiji Mire Markovi}, u kojoj je uto~i{te na{lo dosta visokih oficira nekada{we JNA, a koja se smatrala subverzivnim i antisrpskim elementom u ratu u RS.
Naravno, kada se zagrebe po pro{losti, pronalaze se i neki nera{~i{}eni ra~uni izme|u Beare i [e{eqa. Naime, 1991. na dubrova~kom rati{tu
jedna grupa [e{eqevih dobrovoqaca sukobila se sa policijom. Tada su dvojica dobrovoqaca oteli jedan transporter, a Beara, tada kapetan bojnog broda, poslao je svoje qude da im naprave zasedu i zaustave ih. U pucwavi je transporter zapaqen, a dvojica mladi}a su izgoreli. Zbog tog doga|aja Beara je
neko vreme proveo u pritvoru, ali ga je kasnije, u maju 1992. godine, Mladi}
uzeo sa sobom u Glavni {tab Vojske Republike Srpske.
Politika je, 17. oktobra 2004. godine, objavila intervju sa Majom Gojkovi}, potpredsednikom Srpske radikalne stranke, pravnim savetnikom dr Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu i odnedavno gradona~elnikom Novog
Sada. Nadnaslov intervjua je Maja Gojkovi} za Politiku, a naslov Radikal sa najvi{e vlasti. Odgovor na pitawe da li }e ostati pravni savetnik
dr Vojislava [e{eqa izdvojen je u antrfile pod naslovom O [e{equ ne
komentari{e.
Mnogo se pra{ine diè u Novom Sadu otkako je Maja Gojkovi}, potpredsednica Srpske radikalne stranke i jedina èna na ~elu grada, preuzela
894
funkciju gradona~elnika. Ona se, me|utim, ne potresa zbog toga. Ne odgovara na izjave politi~kih protivnika, akcije civilnog sektora, uvredqive sajtove. Uostalom, ve} je dobila nadimak gvozdena ledi. Dok ~eka formirawe
gradske skup{tine, {to }e se najverovatnije dogoditi najranije za tri nedeqe zbog ponavqawa izbora na vi{e glasa~kih mesta (politi~ari se, komentari{e ona, igraju interesom grada), radi ono {to je do pre nekoliko dana
obavqala gradska vlada.
Svakodnevno joj, kaè, dolaze iz gradskih preduze}a iako se ~ulo da }e da
je bojkotuju. Ve} je dobila na uvid planove o izgradwi prve gradske galerije,
razmi{qa o renovirawu Pozori{ta mladih (Egzit je, kako isti~e, jedina dobra stvar iz oblasti kulture koja je ura|ena prethodnih godina), ~eka predloge iz Udruèwa arhitekata Novog Sada za glavnog gradskog arhitektu i lomi se izme|u dvojice kandidata za gradskog menayera, i uop{te ne razmi{qa
o varijanti da ve}ina u skup{tini bude u opoziciji prema woj.
Slede}e ~etiri godine gradom }e upravqati iz kabineta u kome je bio Branislav Pomori{ki, doskora{wi predsednik Izvr{nog odbora grada. Dok je
na ovoj funkciji ne}e obavqati druge poslove u parlamentu dràvne zajednice bi}e jo{ do kraja ovog saziva, a advokatski sta` je zamrzla zbog moralne obaveze.
Veliki je odijum u javnosti prema Vama?
Odijum o meni u javnosti je uglavnom pozitivan. Kada iza|em iz ove zgrade nailazim samo na odobravawa gra|ana. A vi govorite o odijumu qudi koji
su izgubili izbore. [to se ti~e medija, koji su politi~ki ostra{}eni, ne mogu da dam ispred wih pridev novosadski, jer u wima vode glavnu re~ qudi iz
stranaka, odnosno iz jedne stranke koja nije dobro pro{la na ovim izborima.
Jeste li o~ekivali toliki otpor?
Ja prema wima nemam nikakav otpor, jer ta~no znam odakle se to sprovodi. Re~ je o jednoj stranci.
Zna~i li to da ravnodu{no prelazite preko svega toga?
To {to rade uop{te me ne interesuje, utakmica je zavr{ena. Ova utakmica je imala dva poluvremena i zavr{ila se. Onaj ko nije do{ao na vreme mora}e da sa~eka slede}e kolo, pa }emo se opet sastati. Onaj ko je neozbiqan mo`da je tek sad shvatio da su izbori pro{li.
Vi ste radikal sa najvi{e vlasti, kao ~elnik najve}e od lokalnih samouprava u kojima su pobedili kandidati SRS-a. Shvatate li to kao test za radikale i za Vas li~no?
Ovo je test za sve politi~are u Srbiji. Kada sam se kandidovala mislila sam da }u biti samo gradona~elnik Novog Sada, me|utim, tu su po~eli da
se ukr{taju neverovatni politi~ki interesi, koji su u toku kampawe, kako se
bliìlo finale, bili sve izvesniji, i shvatila sam da sam postala ne{to
mnogo vi{e. I da je ovo, u stvari, test za sve stranke koje postoje na ovim prostorima, a najvi{e u Novom Sadu kako mogu da sara|uju, kako mo`da i budu}nost Srbije moè da izgleda. Pojavila se neka nova generacija politi~ara,
koja treba da spusti loptu, koja treba da preuzme i li~nu odgovornost, da se
895
vi{e ne sakrivamo iza strana~kih obele`ja, i koja treba da pokaè da, kada
je neki ve}i interes u pitawu, kao na primer interes grada, mogu da sara|uju
i me|usobno, a da neke krupne stvari re{avaju na drugim nivoima.
Na koji na~in i da li uop{te ima potrebe da se odupirete uticaju Va{e
stranke na zbivawa u Novom Sadu. U Va{im rukama je, naime, gradska kasa?
Vi ste do{li sa nekim pitawem koje mediji uop{te nisu postavqali u
ovom gradu. Nikada ni{ta nije pisano, ni o jednoj aferi, o zloupotrebama
buyeta... Gra|ani Novog Sada nemaju uop{te razloga da se boje zloupotreba.
Ja sam izabrana na ovu funkciju zato {to za petnaest godina, koliko se bavim politikom, nemam nijednu aferu iza sebe, ìvim u stanu koji mi je otac
kupio, radila sam u kancelariji koju je moj otac osnovao, ìvela sam od plate koju sam dobijala kao funkcioner ili od svojih advokatskih honorara. Nisam sklona korupciji, mitu, kriminalu i ako primetim da neko to radi u mom
timu ne}e vi{e biti u wemu.
Ne}ete gledati na strana~ku pripadnost?
Ma ne, ali uop{te me ne interesuje ko je iz moje partije. Bi}u izuzetno
stroga, jer ovoga puta je u pitawu moj ugled, ja treba da ostanem da ìvim i radim u ovom gradu, ne mislim da ga napu{tam. A grozne stvari su se de{avale
u proteklom periodu.
Verovatno nameravate da ih isterate na ~istac.
Trudi}u se koliko mogu. Ali, ne zavisi od mene, jer ingerencije nad policijom i pravosu|em nemam. O~ekujem da policija zavr{i istrage koje je
davno zapo~ela. Sada nema nikakvih prepreka. Niko ih ne}e spre~avati u tome. A ranije su spre~avani. Vodili su istrage, ne mogu ni{ta ru`no da kaèm
na wihov ra~un, ali su bili spre~avani.
Da li }e sada biti mogu}a vertikalna saradwa vlasti lokalni, pokrajinski, republi~ki nivo?
Ja }u se, naravno, truditi da sara|ujem. U jednoj demokratskoj zemqi, gde
postoji nekoliko jakih stranaka, izabranih voqom gra|ana na raznim nivoima, ne moè tu da bude ko~nica pa da se podelimo kao neki ratni {tabovi.
Jer, jedini izlaz onda su novi izbori, a vidimo na svakom ciklusu novih izbora da su qudi sve mawe i mawe zainteresovani da uop{te iza|u na izbore.
Uop{te ne o~ekujem da imam probleme sa vi{im vlastima.
Veliki strah onih koji nisu glasali za Vas jeste da strane diplomate i
strani investitori ne}e dolaziti u Novi Sad.
A dolazili su u neverovatnom broju do sada. Nema ni jedne jedine investicije u gradu, ni od doma}ih ni od stranih investitora.
Da li }ete posvetiti ve}u pa`wu me|unacionalnim odnosima budu}i da
su postali veoma aktuelni? Neke izuzetno zabriwava to {to je radikal na
~elu Novog Sada.
A incidenti su se de{avali dok je na ~elu grada bio ~lan DS-a, a na ~elu pokrajine LSV. Je l da nema logike?
Ali su se de{avali...
Da, ali pod wihovom vla{}u, a kaù da su bili organizovani od vlade. Ne
vidim svoju ulogu u tome. Ja sam ro|ena u ovom gradu, i{la u obdani{te,
896
osnovnu i sredwu {kolu, na fakultet, sa qudima razli~itih nacionalnosti,

razli~itih veroispovesti. Stvar na{e kulture je bilo da jedni druge ne pitamo ko je ko. I dan-danas ne znam koje nacionalnosti, koje veroispovesti su
moji prijateqi. Moja najboqa prijateqica mo`da nije Srpkiwa, ali je nekulturno da ja pri~am o tome.
I nema ~ega da se qudi u Novom Sadu pla{e. Mo`da je ba{ boqe {to sam
ja na ~elu ovog grada. Da ne zloupotrebqavam jednu re~enicu iz pro{losti,
ali re}i }u dok sam ja na ~elu grada, Novosa|anima ne sme ni{ta da fali.
Mislite li da }ete radom slede}e ~etiri godine u Novom Sadu uticati
na promenu imiya SRS-a u pozitivnom smislu?
Da, na meni je velika odgovornost da pokaèm Srpsku radikalnu stranku u apsolutno pozitivnom svetlu. Zato me i gledaju.
Ho}ete li ostati pravni savetnik Vojislava [e{eqa?
To je u domenu profesionalne tajne izme|u advokata i klijenta. Pravila Tribunala su da oni koji su ukqu~eni u takve postupke ne komentari{u to
javno, tako da se ja toga pridràvam dok god Tribunal ili gospodin [e{eq
ne{to drugo ne odlu~e.
Deveti nastavak serijala Izjava Du{ana Krsmanovi}a pred istra`nim
sudijom Vu~kom Mir~i}em objavqen je u Danasu 20. oktobra 2004. godine
pod naslovom Spasojevi} davao novac [e{equ.
Spasojevi} se poznavao i sa Vojislavom [e{eqom. Posebno je bio dobar
sa wegovim telohraniteqom, to je onaj krupni debeli ~iji je nadimak Pane
(Petar Pani}). Spasojevi} ga je jedno vreme nagovarao da preko novina pri~a ne{to lo{e za [e{eqa, {to su novine i objavqivale, a kasnije ga je nagovarao da to demantuje.
Znam, jer sam to ~uo od Spaojevi}a da je odlazio kod [e{eqa. âk krajem
pro{le ili po~etkom ove godine Spasojevi} mi je ispri~ao da je bio kod [e{eqa i da mu je dao 10.000 evra. [e{eq ga je pitao da li je to za stranku ili
za wega li~no, pa mu je Spasojevi} odgovorio da je to za wegovu decu. Spasojevi} je tada imitirao [e{eqa kako je tada brzo te pare smotao...
Ne znam ni{ta, nisam ~uo, da je Spasojevi} bio u bilo kakvoj vezi sa Borislavom Mikeli}em. Za Acu Tomi}a sam se ve} izjasnio. Tog ~oveka nikada
nisam video. ûo sam da Spasojevi} i Lukovi}-Kum pomiwu nekog generala i
uvek je to bilo s po{tovawem. Nikada nisam ~uo od Spasojevi}a ili bilo koga drugog da je pomenuo Radeta Bulatovi}a. Koliko ja znam, advokat Nikola
\ugumovi} i advokat Slobodan Milivojevi} su postupali samo kao advokati.
List Identitet je bio Spasojevi}evo vlasni{tvo. Urednik je bio Gradi{a Kati}, a direktor je bio Legijin kum Sr|an Mihajlovi}. Odre|ene ~lanke, koji su tu objavqivani, usmeravao je Spasojevi} u pogledu {ta i kako treba da se objavi kada je vezano za ûmeta i za neke politi~are...
Na pitawe tuìoca osumwi~eni odgovara: Ja li~no nisam video da je neko
od politi~ara dolazio u [ilerovu kod Spasojevi}a. Ono {to sam rekao na
po~etku i {to je kasnije upitao moj branilac za êdu Jovanovi}a, to sam samo ~uo od obezbe|ewa Spasojevi}a da je on ~etiri-pet puta dolazio...
897
Znam da su iz estrade, jer sam to video, dolazili Ceca i Aca Lukas, koji
je traìo neku za{titu od Spasojevi}a i da pozajmi neke pare, a Ceca je bila u prijateqskim odnosima sa Spasojevi}em. ûo sam da je jednom dovela
Yeja kada su bili na nekoj ùrci, u stvari napravqena je ùrka u dvori{tu
kod Spasojevi}a.
Izve{taj sa sednice Administrativnog odbora Narodne skup{tine Republike Srbije, na kojoj je utvr|en Predlog zakona o Skup{tini Srbije,
Glas javnosti objavio je 22. oktobra 2004. godine pod nadnaslovom Administrativni odbor utvrdio je ju~e Predlog zakona o parlamentu i naslovom
Poslani~ka penzija ~ak i za [e{eqa?. Podnaslov teksta je Zakonom se
predlaè da danom prestanka mandata poslanik sti~e pravo na penziju ako
ima 20 godina staà i 50 godina ìvota. U slu~aju smrti penziju dobija wegova porodica.
Ukoliko poslanici Republi~ke skup{tine usvoje Predlog zakona o parlamentu, svako ko je od uvo|ewa vi{estrana~ja sedeo u poslani~koj klupi, a
ima 50 godina i dve decenije staà mo}i }e da dobije poslani~ku penziju. Tako bi na ovom spisku skup{tinskih penzionera mogli da se na|u mnogi biv{i poslanici, pa verovatno i Vojislav [e{eq, koji se trenutno nalazi u zatvoru Ha{kog tribunala.
Administrativni odbor Skup{tine Srbije utvrdio je ju~e Predlog zakona o parlamentu kojim se ure|uju status, prava i du`nosti poslanika i uspostavqa finansijska samostalnost Skup{tine kroz formirawe posebnog
buyeta te institucije.
Predlog su podràli svi ~lanovi odbora, izuzev poslanika Demokratske
stranke, jer su bili uzdràni zato {to se ne slaù sa odredbom da se zakon, u
delu koji se ti~e penzija za poslanike, primewuje retroaktivno.
Zoran An|elkovi} iz SPS-a i ~lan Administrativnog odbora kaè da
ovaj Predlog zakona nije pravqen po meri jednog ~oveka.
Zakon nije ra|en da bi [e{eq ili bilo ko drugi dobio penziju, ve} zato da bi poslanici bili finansijski nezavisni rekao je An|elkovi} i dodao da to {to je DS suzdràn predstavqa sitno politikantstvo. Prema wegovim re~ima, amandmani DS-a su prihva}eni, a unutar samog DS-a ima neslagawa u koje on ne èli da se me{a.
Prema re~ima Du{ana Petrovi}a iz Demokratske stranke, ova stranka
smatra da treba jo{ jednom razmotriti statusna pitawa koja se odnose na poslanike u Srbiji, jer veliki broj qudi u Srbiji ìvi te{ko i to je ~iwenica koja mora da bude uzeta u obzir.
U Srbiji je prose~na zarada ispod 20.000 dinara. S druge strane, nu`no
je da poslanici budu i finansijski i ekonomski nezavisni da bi svoj posao
mogli da rade dobro, a tako bi bila smawena i mogu}nost za korupciju. Ideja
je da ovaj saziv parlamenta donese zakon kojim bi bio definisan status parlamenta i to DS podràva, kao i to da poslanici moraju da imaju finansijsku nezavisnost, jer su nam plate najmawe u okruèwu, mnogo su mawe nego
plate poslanika u Albaniji, Bugarskoj ili Bosni i Hercegovini rekao je
898
Petrovi} i dodao da se DS, me|utim, zalaè da takva predloèna vrsta ure|ewa parlamenta vaì od slede}eg saziva Skup{tine.
On je naglasio da je parlamentarna praksa u ve}ini zemaqa da se sve odluke koje poslanici donose o statusu parlamenta primewuju tek od slede}eg saziva i naveo primer Velike Britanije.
Mislim da je to po{teno i prema gra|anima i prema poslanicima. Zakon o statusu parlamenta je, u stvari, istorijska odluka jer utemequje pozicije parlamenta. Ne prija mi da poslanici za sebe utvr|uju prava i privilegije i zato predlaèm da se ovaj predlog zakona o Skup{tini Srbije jo{ razmatra i doradi istakao je Petrovi}.
Predvi|a se da zakon stupi na snagu 1. januara 2005. godine.
Tekst o su|ewu optuènima za ubistvo Bo{ka Buhe, Balkan je objavio
23. oktobra 2004. godine, pod naslovom [e{eqeve izjave pred sudom, a ispod nadnaslova Novinski natpisi dokaz pred su|ewe za ubistvo Bo{ka
Buhe.
Pred zavr{nicu su|ewa optuènima za ubistvo policijskog generala Bo{ka Buhe, ~iji je nastavak zakazan za 8. novembar, Specijalno tuìla{tvo
dostavilo je sudu nove dokaze, saznaje Balkan. Novi krunski dokaz koji je
sudskom ve}u Zorana Tatalovi}a i odbrani optuènih iz takozvane Makine
grupe poslao zamenik specijalnog tuìoca Neboj{a Markovi}, jesu novinski tekstovi iz 2002. godine u kojima predsednik Srpske radikalne stranke
Vojislav [e{eq optuùje @eqka Maksimovi}a Maku da je organizovao Buhino ubistvo.
[e{eq, prema tvrdwama izvora na{eg lista iz policije, nije saslu{avan
u vezi sa optu`bama na Maksimovi}ev ra~un, koje je po~eo da iznosi neposredno pred hap{ewe sada optuènih Nikole Maqkovi}a, Vladimira Jak{i}a i Dragana Ili}a Limara. Neke od ovih optu`bi izneo je i tokom saslu{awa pred istra`nim sudijom Specijalnog suda, a na okolnosti krivi~ne
prijave koju je policija protiv [e{eqa podnela u vreme Sabqe zbog bliskih odnosa sa vo|ama zemunskog klana.
Zasad nije poznato ho}e li, ukoliko sud uvrsti novinske tekstove u dnevni red predstoje}eg su|ewa, zamenik specijalnog tuìoca predloìti i svedo~ewe Vojislava [e{eqa na ove okolnosti, jer bi lider SRS u tom slu~aju
svakako morao da otkrije izvor svojih optu`bi.
Pod naslovom [e{equ Evropa daje penziju frankfurtske Vesti, 25.
oktobra 2004. godine, izve{tavaju o Predlogu zakona o Skup{tini Srbije.
Ukoliko Skup{tina usvoji Predlog zakona o Narodnoj Skup{tini, svi
oni koji su nekada bili poslanici, a ispuwavaju zakonske uslove, stekli bi
pravo na penziju, jer bi novi zakon vaìo retroaktivno od 1990. godine. U
praksi to zna~i da bi penziju od dràve mogli da dobiju i ha{ki pritvorenici Vojislav [e{eq i Nikola [ainovi}, koji su od uvo|ewa vi{estrana~ja
u Srbiji bili poslanici u parlamentu. Interesantno je da je dono{ewe ovog
zakona zahtevao OEBS.
899
Prema re~ima Gordane Pop-Lazi}, potpredsednika Skup{tine iz Srpske

radikalne stranke, ciq dono{ewa ovog zakona jeste da parlament ima svoj
buyet, nezavisan od Vlade i Ministarstva finansija, kojim bi samostalno
raspolagala.
Nije poslanik u obavezi da koristi penziju i ostala prava iz ovog zakona, to nisu privilegije, ve} samo mogu}nost, a mali broj qudi }e ova prava i
koristiti. Uostalom, OEBS je jo{ pre dve godine traìo dono{ewe ovakvog
zakona, a radna grupa koja ga je sastavila bila je u potpunosti saglasna oko
teksta naglasila je Pop-Lazi}eva.
[ef poslani~ke grupe G17 plus, Goran Paunovi}, kaè da }e novim zakonom uloga parlamenta biti dostojna svake skup{tine u svetu.
Predlog zakona o Narodnoj skup{tini, izme|u ostalog, poslanicima daje
mogu}nost da steknu penziju sa najmawe 20 godina staà i 50 godina ìvota.
Bogoqub Pej~i}, strana~ki kolega Vuka Dra{kovi}a, u Uvodniku Srpske re~i, 27. oktobra 2004. godine, objavio je tekst o ha{kim optuènicima
pod naslovom Zakqu~ak.
Koliko god ha{ka om~a vi{e steè, neki politi~ari su veseliji, jer u prkosu Karli del Ponte veruju da otimaju sve ve}i komad bira~kog tela, {to
moè da bude ta~no kada su u pitawu radikali i socijalisti, po{to su se ve}
izve{tili da vladaju i opusto{enom zemqom. Za~u|uje, me|utim, takva voqa
i kod Ko{tunicinih demokrata, ~iji su glasovi u posledwe vreme u saglasju
sa crveno-crnim graktawem bez obzira na cenu koju iznova mora da plati Srbija. Telal novog savezni{tva je slu`beni pravdoqubac Zoran Stojkovi},
koji nam poru~uje da niko ne}e hapsiti ha{ke optuènike, te da o~ekuje wihovu dobrovoqnu predaju i vo|ewe procesa pred doma}im sudovima.
Argument za ovakve koje{tarije ministar pravde Stojkovi} pronalazi u
jednom zakqu~ku zaboravqene @ivkovi}eve vlade, po kome bi hap{ewe ~etvorice generala ugrozilo bezbednost zemqe {to prakti~no anulira Zakon dràvne zajednice o saradwi sa Ha{kim tribunalom, kao i nedavno donetu Rezoluciju u Skup{tini Srbije o pridruìvawu Evropskoj uniji. Ministar se, dakle, poziva na pomenuti zakqu~ak koji, sve i da je stariji od usvojenih akata, nije ta~no interpretiran, jer se odnosi samo na generala Sretena Luki}a, povremenog julovca, espeesovca, kona~no i dosovca preminule
Nove demokratije, ~iju aboliciju je isforsirao Du{ko Mihajlovi}, kao
dug starom prijateqstvu iz zajedni~kih milo{evi}evskih vremena, progla{avaju}i ga ~ak i nekakvim herojem Sabqe.
Ovaj vazda heroj, i kada je sa svojom policijom batinao beogradsku opoziciju, ima jo{ jednu nerazja{wenu vezu sa Milanom Luki}em, vi{egradskim
kabadahijom i zlo~incem, koji je oteo i pobio putnike iz voza BeogradBar
i autobusa kod Severina, da nikada nije priveden pravdi. Taj Milan Luki},
sinovac Sretenov, zbog svojih zlodela tri puta je hap{en i jo{ toliko puta
pu{tan iz uì~kog i beogradskog zatvora, mnogi tvrde zahvaquju}i stricu
mo}nom generalu, jo{ uvek se skriva po prekodrinskim kasabama od ha{kih
progoniteqa u i{~ekivawu restauracije crveno-crne bratije.
900
U beskrajnom nizu gluposti oko tog biv{eg Vladinog zakqu~ka, za kojeg su

prika~ena i preostala trojica generala, ostaje i ona najupornija, da se optuènima sudi pred doma}im sudovima. E, sad kao laik, nameran sam da pitam
ministra ba{ pravde koji to doma}i sud moè da sudi zvani~no progla{enim herojima ove zemqe? Ima li neki sudija va`nu petqu da ispred okupqene ruqe novog patriotskog talasa, predvo|ene Kostom âvo{kim, Tomom
Nikoli}em i ostalim domoqupcima, izrekne kaznu svim tim junacima i pobednicima Milo{evi}evih ratova?
Isto tako, ostaje nejasno da i ministar Stojkovi} podràva strana~ku ili
dràvnu politiku, s obzirom na ve} usvojenu Rezoluciju o pridruìvawu
Evropskoj uniji kojom Vlada Srbije pristaje da izvr{ava sve svoje me|unarodne obaveze, pa i one prema Hagu, bez ijednog mesta u tekstu da bi takva saradwa ugrozila bezbednost zemqe. Bi}e onda da je re~ o strana~koj destrukciji, ~iji ~elnici drè tri kqu~na resora za politi~ku i policijsku odluku ko ho}e, a ko ne}e biti isporu~en Tribunalu. Da nije tako, u svakom drugom slu~aju jedna normalna vlada sa lako}om bi uklonila zakqu~ak one prethodne, ukoliko bi se pokazao kao prepreka u izvr{avawu me|unarodnih obaveza. Uostalom, slo`no glasawe radikala, socijalista i Ko{tunicinih demokrata u Zakonodavnom odboru parlamenta, da gra|ani Srbije finansiraju
~ak i putovawa ~lanova porodica ha{kih optuènika, koji uglavnom stanuju po beogradskim vilama, a mnogi i sa bankovnim ra~unima u inostranstvu,
pokazuju pravnu dubinu krize vladaju}e koalicije.
Naposletku, i monolitni bojkot ovih stranaka kosmetskih izbora opet baca Srbiju u zagrqaj Milo{evi}eve i [e{eqeve politike ina}ewa i izolacije, na {ta je, naàlost, pristala i na{a crkva. U tom kontekstu sada paradoksalno zvu~e re~i patrijarha Pavla da ne}emo biti izdajnici ako popustimo pred ja~im da bismo opstali, ili i Despot Stefan je bio vazal da bi
odrào narod i srpsku dràvu. A {to se ti~e Tribunala, jo{ je upe~atqivija wegova poruka da ako se mora i}i u Hag neka se ide. ôveku je svejedno
gde }e svoju `rtvu priloìti za svoj narod.... Toliko i za one neverne Tome
{to, zapravo, misli patrijarh Pavle.
NIN, 28. oktobra 2004. godine, objavquje tekst o drugim qudima u politi~kim strankama. Naslov teksta je Lideri iz rezerve, a podnaslov Naj~e{}i izvor sukoba u na{im strankama izazivaju sukobi vrlina prvog i drugog
~oveka. Jedan naj~e{}e ima vrlinu uverewa, a drugi vrlinu odgovornosti.
Oni imaju sve kvalitete vo|a, ali ne i snagu da budu prvi, jer su ideji ili
li~nosti podredili sav svoj ìvot. Prepuni ideala, iskreni u svojim èqama, najvi{e su eksponirani. Politikolozi daqe tvrde da su ovako opisane
osobe ~esto neophodne bilo kom autenti~nom pokretu, jer su osnovni promoteri neke ideje ili li~nosti. Ipak, wihova uloga je nezahvalna u borbi za
vlast naj~e{}e stradaju. U relativno mirnim vremenima idealni su `rtveni jarci. Uglavnom ih elimini{e politi~ki mnogo fleksibilniji vo|a
(obi~no kad stranka do|e na vlast), koji ~esto gazi osnovna na~ela i principe za koje se navodno zalagao, a jasno je da }e sebi umnogome da olak{a poziciju ukoliko se re{i onih koji su na~ela i principe zadrto zastupali.
901
To je vaqda iskonski razlog zbog kojeg svi èle da budu prvi ~ak i onda kada se privremeno zadovoqavaju ulogom drugog. Prvi to zna, jer je i sam bio
drugi. U istorijskom smislu drugi naj~e{}e ostaju nezabeleèni jer su pravovremeno odstraweni. Ipak, ima izuzetaka.
Poznati drugi qudi u srpskoj politi~koj istoriji bili su Stojan Proti}
iz Narodne radikalne stranke (pre Prvog svetskog rata), i Milan Grol iz
Demokratske stranke (izme|u dva svetska rata). Govorilo se za radikale da
Nikola Pa{i} kao prvi ~ovek za wih }uti, a da Stojan Proti} govori. U
stvari, on je, kao {to je ina~e bio slu~aj sa drugim qudima u stranci, bio ideolog stranke. Ulazio je u okr{aje sa politi~kim protivnicima kada je trebalo objasniti ciqeve stranke, kada je trebalo u}i u politi~ku borbu, dok je
Nikola Pa{i} kao harizmati~na li~nost pridobijao pristalice i sve je
konce u stranci drào u svojim rukama. Kada je posle wihove vi{edecenijske
saradwe do{lo do razlaza u mi{qewima o jednom na~elnom pitawu, Stojan
Proti} bio je taj koji je napustio stranku.
Qubomir Davidovi} bio je predsednik DS-a, a Milan Grol ugledan ~ovek
upravnik Narodnog pozori{ta bio je ideolog stranke. Obja{wavao je programske ciqeve i razra|ivao ideologiju, dok je Davidovi} vodio politiku
stranke. U vreme Josipa Broza, Edvard Kardeq je bio idolog stranke. Razra|ivao je strategiju samoupravqawa, pisao ustave, Zakon o udruènom radu
dok je harizmati~nog Broza sledio narod. Sli~no je i u drugim zemqama. Recimo, Staqin i Suslov. Suslov nije bio ideolog, ali je kontrolisao sistem
patronaè u okviru KP SSSR-a, dok je Staqin vukao sve konce u prakti~noj
politici. Tako|e, sli~nih primera je mnogo, kako u vladaju}im, tako i u opozicionim strankama u zemqama zapadne demokratije.
Istorija pokazuje da drugi ~ovek moè imati razli~ite funkcije, prvenstveno funkciju sistematizatora ideologije. Za strana~kog vo|u ~esto je
mnogo korisnije da izbegava politi~ke sukobe jer oni krwe harizmu. Za to je
zaduèn drugi ~ovek koji na sebe prima, ali i zadaje, udarce politi~kim protivnicima i tako ~uva i stranku i politi~kog vo|u, kaè za NIN Jovo Baki}, asistent na Katedri za sociologiju politike na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
I dan-danas na{e stranke funkcioni{u na liderskom principu. O~igledan je veliki prazan prostor izme|u lidera i drugog ~oveka stranke. Retko
kad sa sigurno{}u moè da se utvrdi ko je desna ruka lideru, a i kada je tako
{ta mogu}e razaznati, o~igledno je da se takav u pogledu svog uticaja i politi~ke mo}i nalazi daleko iza svog lidera. Razlog za ovakvu situaciju je pre
svega strah lidera, pogotovu u trenutku kada mu opada harizma, da }e biti
ugroèn od drugog ~oveka. Ako ponekad i postoji kohabitacija dvojice ili
vi{e qudi, wihove uloge su organizaciono i ideolo{ki podeqene. To je posebno va`no u trenucima kad se stranka uspiwe, dok jo{ nije na vlasti. Me|utim, onog trenutka kad stranke do|u na vlast, gubi se ideolo{ka uloga, jer
se sa osvajawem vlasti ideologija sklawa u drugi plan i ~esto se ponovo otvara pitawe liderstva u stranci, kaè za NIN sociolog Vladimir Vuleti}.
902
U na{im strankama i daqe nisu jasno definisane politi~ke uloge kao ni

odnosi izme|u pojedinih nivoa partijske organizacije dok partijski organi
pate od hroni~nog nedostatka autoriteta.
Naj~e{}i izvor sukoba u na{im strankama izazivaju sukobi vrlina prvog
i drugog ~oveka, smatra Vladimir Vuleti}, i dodaje da je sukob Dragoquba
Mi}unovi}a i Zorana \in|i}a obrazac pri~e o suprotstavqenim vrlinama.
Jedan naj~e{}e ima vrlinu uverewa, a drugi vrlinu odgovornosti. Onaj koji
je obdaren vrlinom uverewa, obi~no insistira na na~elima, principima, naj~e{}e ba{ onim na kojima je stranka osnovana. ôvek sa vrlinom odgovornosti ~e{}e je sklon tome da vodi ra~una o dnevnopoliti~kim takti~ko-strate{kim potezima. Ova vrsta sukoba kod nas je naj~e{}a.
Posle smo mogli da gledamo kako se zajedno sa Dragoqubom Mi}unovi}em
iz stranke povla~e i ostali uglednici vitezovi duha, dok wihovo mesto zauzimaju klasi~ni politi~ki preduzetnici. U me|uvremenu, DS je ponovo
promenio koncepciju, tako da se Mi}unovi} posle skoro jednodecenijskog politi~kog izgnanstva ponovo vratio u stranku kao predsednik Politi~kog saveta. Jo{ se, me|utim, ne nazire ko je desna ruka Borisu Tadi}u. Logi~no bi
bilo da to bude potpredsednik stranke i gradona~elnik Beograda Nenad Bogdanovi}.
Svejedno mi je da li sam deseti, petnaesti ili drugi. Ta vrsta rangirawa
mi ne zna~i mnogo. Ako imate èqu da ostanete prvi (ja sam u ìvotu na raznim mestima ~esto bio prvi ~ovek), najboqi recept je da oko sebe okupqate
najsposobnije qude i da ih pridobijate za posao koji radite. Vidim da je javnosti to jako interesantna pri~a. Tabloidi i najminimalnije neslagawe pretvaraju u potencijalni sukob. Qudi kao da nisu u stawu da razumeju da pored
velikog vo|e ili {efa, jo{ neko moè da ima svoje mi{qewe. Naravno, ako
ste ozbiqan ~ovek, prihvatate demokratski donete odluke ~ak i ako se ne slaète sa wima, kaè za NIN Nenad Bogdanovi}.
Da li to zna~i da se ne usteè da protivre~i Borisu Tadi}u?
Uvek razmi{qam svojom glavom, imam svoj stav i to se zna u DS-u. Ja ga mo`da uvek ne kaèm javno, ali u stranci ga skoro uvek kaèm i ~esto sam zbog
toga u mawini. Kad god se ne slaèm sa predsednikom, ja to otvoreno naglasim. Taj problem nisam imao ni sa Mi}unovi}em, ni sa \in|i}em, a nemam ga
ni sa Tadi}em. Snaga DS-a je ba{ u toj unutra{woj demokratiji. Mi imamo
ozbiqne skup{tine na kojima se qudi biraju, ozbiqno se glasa i sednice na{eg GO otvorene su za javnost, isti~e gradona~elnik. Na konstataciju da
ima i onih koji tvrde da je êdomir Jovanovi} zapravo drugi ~ovek stranke,
na{ sagovornik kaè: Mo`da to neki prièqkuju, ali wih je jako malo. Naravno da Jovanovi} na slede}oj skup{tini moè ponovo da se kandiduje.
Ovo je ujedno Bogdanovi}ev odgovor na javni predlog za formirawe liberalno-demokratske frakcije unutar DS-a. Predlog predstavqa novinu, jer su
se kod nas sli~ni poku{aji zavr{avali strana~kom deobom, odnosno formirawem druge stranke. Jovo Baki} obja{wava za{to misli da êdomir Jovanovi} ne}e imati izgleda: Frakcija se formira onda kada stranka ima in903
teresa da u svojim redovima zadrì neku vrlo uglednu li~nost, jer bi cepawe
stranke na{kodilo wenim interesima. U ovom slu~aju jasno je da se ne radi o
uglednoj li~nosti. Principijelno gledaju}i, Vladimir Vuleti} kaè da su
frakcije izraz demokratskog karaktera neke stranke. O~ekujem da }e u budu}nosti frakcije postati ne{to {to se podrazumeva uobi~ajeno i normalno u strana~kom ìvotu.
Kakva je situacija u drugoj po snazi politi~koj partiji kod nas Srpskoj
radikalnoj stranci?
Vojislav [e{eq ostao je i posle dobrovoqnog odlaska u Hag prvi ~ovek,
odnosno predsednik stranke. Stranka je o~uvana zahvaquju}i tome {to nije
do{lo do borbe za prevlast u stranci. Drugi ~ovek, Tomislav Nikoli}, zapravo je po naslednom principu neka vrsta ~uvara vatre, ali taj drugi ~ovek
de fakto je prvi ~ovek stranke. Stoga smo kao sa drugim razgovarali sa Aleksandrom Vu~i}em, zamalo gradona~elnikom Beograda.
Prvi ~ovek na{e stranke je Vojislav [e{eq, drugi je Tomislav Nikoli}, a posle nas ima mnogo. Ja ne sawam o tome da budem veliki lider, moja
èqa je da budem gradona~elnik Beograda. Naravno da me ja~awe pozicije na{e stranke najvi{e zaokupqa. Na{ ciq je da preuzmemo vlast i da dugo u interesu gra|ana i Srbije vladamo. Za to se ozbiqno pripremamo, kaè na{
sagovornik.
Mediji ~esto izmi{qaju sukobe u Srpskoj radikalnoj stranci. Kod nas je
princip da razgovaramo i iznosimo druga~ije mi{qewe. Me|utim, kad usvojimo najboqe re{ewe, izlazimo sa jedinstvenim stavom u javnost. Ja to vidim
kao na{u najve}u snagu. Zato na{i ~lanovi imaju poverewe u svoje rukovodstvo i znaju da }emo doneti najboqu odluku, isti~e Vu~i}.
O~igledno je da sve stranke bez razlike poku{avaju da o sebi formiraju
idealizovanu predstavu. Javnost ~esto dobija neta~ne informacije o internim zbivawima i odnosima u partijama. A ~iwenica je da od lidera na{ih
stranaka bitno zavise politi~ke karijere partijskih rukovodilaca i aktivista. Oni se okruùju mreòm svojih qudi i tako u{u{kani efikasno spre~avaju da kritika dopre do wih. U internim obra~unima lideri su dosad
(osim u slu~aju Dragoquba Mi}unovi}a) uvek uspevali da opstanu i da protivnike elimini{u iz stranaka.
[to se drugog ~oveka u DSS-u ti~e, veliki je jaz izme|u Vojislava Ko{tunice i, recimo, Dragana Mar{i}anina koji je do predsedni~kih izbora, na
kojima se nije proslavio, vaìo za desnu ruku predsednika. Posle wegovog
progla{ewa za ambasadora, javnosti se posle izbora za gradona~elnika nametnuo Zoran Drakuli} kao kqu~ni ~ovek iako je on nagla{avao da nije ~lan
stranke. Ipak, simpatizerima se svidela wegova brzina i uspe{nost biznismena. Osvojio je tre}e mesto, dobio je vi{e glasova od stranke i izjavio da
je zadovoqan zaustavqawem pada wenog rejtinga. Mnogima se ~ini da je logi~no da zauzme potpredsedni~ko (Mar{i}aninovo) mesto, pogotovo {to je ispunio obe}awe i postao ~lan DSS-a. I ne samo to. On sebe vidi kao reformatora stranke koja je do pre godinu-dve bila najsna`nija, a koja je u me|uvremenu pala na jezi~ak na vagi izme|u SRS-a i DS-a.
904
DSS mora da izgleda kao svaka moderna evropska partija. Tu relativno

glomaznu stranku i strukturu treba staviti u dobar organizacioni okvir. Za
to treba vremena, puno para i profesionalaca koji }e se time baviti. Odre|eni su qudi iz stranke koji }e se baviti problemom reforme i do sada smo
se dva puta sastali, ali jasno je da se definitivno ide u promene, kaè Drakuli} za NIN. S obzirom na to da partija od nastanka nije mewala imiy, pitamo na{eg sagovornika da li nailazi na otpor oko{talih struktura za koje politi~ki neprijateqi kaù da im se diè kosa na glavi na pomen re~i:
reforma i modernizacija. Da li je spreman da se uhvati u ko{tac sa onima
koji mo`da ne èle promene?
Nema razloga za otpor; svi koji èle dobro DSS-u, nemaju razloga da se
protive. Oni koji veruju u sebe i koji su svesni svojih kvaliteta, ne bi trebalo da se pla{e uspe{nih qudi. Za to se, uostalom, zalaèm i kao poslovan ~ovek. Uvek sam se trudio da se okruìm sposobnim qudima, ukqu~uju}i i one
koji znaju boqe od mene. Razli~ite qude umem da organizujem da funkcioni{u unutar sistema.
Otkud pri~a o drugim qudima u na{im politi~kim strankama? Pa uprkos
navedenom na{a politi~ka scena pretvorila se u grobqe lidera gotovo
svi su nestali sa politi~ke scene, kaè Vladimir Vuleti}. Zoran \in|i}
brutalno je pogubqen, Milo{evi} i [e{eq su u Hagu, Vuk Dra{kovi} je
ostao, ali po cenu gubitka harizme i zna~ajne politi~ke uloge. Ko{tunica je
prakti~no jedini preìveo iz tog vremena, ali i wemu zna~ajno opada popularnost. Zbog toga Jovo Baki} smatra da u bliskoj budu}nosti treba o~ekivati profilisawe jakih drugih qudi u strankama. Mi ve} prisustvujemo stabilizaciji politi~kog sistema koji }e neminovno dovesti i do ideolo{kog
profilisawa stranaka. To je {ansa za druge. Mo`da i za prve. Gleda}emo.
O jednoj pomalo neobi~noj dimenziji vezanoj indirektno za Hag, govori
~lanak objavqen u Vestima 29. oktobra 2004. godine, pod naslovom Glumica bi da zabavi Milo{evi}a i [e{eqa.
Jelena golubovi} bi da ide u Hag! Namera joj je da u zatvoru [eveningen
izvede predstavu îpkin dim, koju je reìrala i u woj igra zajedno sa Tatjanom Torbicom i Ivanom Jovanovi}. Kako je za Vesti rekla Jelena, posle velikog uspeha predstave îpkin dim u Nema~koj, odlu~ila je da je odigra i
zatvorenicima u Hagu. Glumica je napomenula da je dobila usmenu potvrdu
Ministarstva za kulturu Srbije, a sada ~eka na sve ostale papire, kako bi
do{lo i do realizacije wenih namera. Kako je istakla, poku{a}e da na taj
na~in da moralnu podr{ku na{im qudima, koji su ve} duè stanovnici
[eveningena.
@elim da zatvorenicima pruìm mogu}nost da vide predstavu, koja je sasvim apoliti~na, i veoma omiqena u dijaspori. îpkin dim se igra ve} pet
godina i sa ovim komadom smo obi{li Ameriku, Australiju, bili na Kipru,
u Moskvi i ve}em delu Evrope. Podvla~im da nemam nikakve veze sa politikom, ali mi smeta {to se stranci me{aju u na{e ìvote. Smatram da su nam
ve} dovoqno pomogli, pa neka malo prestanu. Nadam se da }emo uskoro dobi905
ti potrebne vize i dozvole, te da na{im qudima u zatvoru u [eveningenu, bar

na trenutak, priu{timo malo razonode. Ina~e, volela bih da upoznam Milo{evi}a i [e{eqa, ali i ostale zatvorenike iz na{e zemqe kaè Jelena.
Me|utim, kada smo pozvali Ministarstvo za kulturu Srbije, èle}i da saznamo vi{e detaqa u vezi sa izvo|ewem predstave u Hagu, dobili smo odgovor
da oni ni{ta ne znaju i ne razmi{qaju o igrawu komada pred zatvorenicima
u [eveningenu.
^lanak [e{eq pomaè Milo{evi}a iz Vesti od 31. oktobra 2004.
godine, {pekuli{e na koji su na~in dokumenti koje je pripremao dr [e{eq dospeli u àlbu Stivena Keja, advokata koji je nametnut Slobodanu
Milo{evi}u.
Saradwa Slobodana Milo{evi}a i Vojislava [e{eqa nastavqena je, po
svoj prilici, i u Ha{kom tribunalu.
Ve} neko vreme, naime, biv{i predsednik Srbije i nekada{wi potpredsednik Vlade Srbije nalaze se na istom spratu u Pritvorskoj jedinici u [eveningenu i ~esto su u prilici da se vi|aju i da razgovaraju. Iz ove wihove
komunikacije je, kako nezvani~nim kanalima saznajemo, izrodila se nesebi~na pomo} pritvorenika [e{eqa pritvoreniku Milo{evi}u. Iako Milo{evi} nije zvani~no uputio àlbu na odluku sudskog ve}a kojom mu je oduzeto pravo da se sam brani i nametnut kao advokat Stiven Kej, u àlbi koju je
upravo Kej predao Apleacionom ve}u nalaze se neki od dokumenata koje je
[e{eq spremao za svoju odbranu. Milo{evi}ev nezvani~ni tim odbrane je
iskoristio neke od presedana iz sudske prakse Sjediwenih Ameri~kih Dràva koje je lider radikala ranije spremio, o~ekuju}i da }e i pitawe wegove odbrane jednog dana do}i na red.
[e{eq je prikupio nekoliko sudskih presuda iz pravosu|a Sjediwenih
Ameri~kih Dràva kojima su osporene presude okrivqenima upravo zbog toga {to im je bilo uskra}eno pravo da se sami brane. îwenica je da je te iste
presedane u àlbi naveo i Kej, ali ne mogu da tvrdim da li su Milo{evi}evi pravni savetnici dobili od [e{eqa, jer to ne znam rekao nam je na{ izvor iz Srpske radikalne stranke.
O saradwi na istom spratu u [eveningenu ne èle zvani~no ni re~ da kaù niti oni koji su ovih dana posetili Milo{evi}a i [e{eqa, jer je Tribunal uveo stroga pravila pona{awa da ukoliko neko èli da jo{ neki put
poseti nekog od pritvorenika, o poseti i utiscima koje nosi iz Pritvorske
jedinice u [eveningenu ne sme da kaè niti re~.
Advokat Branislav Tapu{kovi}, koji je dobar deo dosada{weg procesa
protiv Milo{evi}a proveo u Tribunalu kao prijateq suda, izjavio je za Vesti da ovaj sud koristi presedane kao pravnu osnovu za sudske odluke, ali da
ne moè da kaè da li }e ovi [e{eqevi presedani pomo}i biv{em predsedniku Srbije.
Upravo su presedanima svoj zahtev da se Milo{evi}u ukine pravo na samoodbranu i da mu se nametnu advokati pravdali predstavnici Tuìla{tva.
Normalno je da je i Milo{evi} koristio presedane do kojih je mogao da do|e
rekao je Tapu{kovi}.
906
On je dodao da je Tuìla{tvu i sudu problem {to ne postoji nijedan presedan u vezi sa zdravstvenim stawem optuènog, jer kako suditi nekome ko je
pritvoren kada nije zdrav i kada ne moè da bude u sudnici.
Ovaj problem je nere{iv za Tribunal i oko toga se lome kopqa, jer Tuìla{tvo smatra da se su|ewe moè odvijati i bez Milo{evi}evog prisustva u sudnici istakao je Tapu{kovi}.
O zahtevu predsednika Srpske radikalne stranke, dr Vojislava [e{eqa,
o izuze}u glavnog tuìoca Ha{kog tribunala Karle del Ponte, Ekspres, 1.
novembra 2004. godine, objavquje tekst pod naslovom [e{eq: Karla mi se
sada sveti, a ispod nadnaslova Predsednik SRS traì izuze}e glavnog tuìoca Ha{kog tribunala.
Ha{ki optuènik i predsednik Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq, podneo je zahtev za izuze}e glavnog tuìoca Ha{kog tribunala Karle
del Ponte, izjavio je generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vu~i}. Doskora{wi zamenik glavnog tuìoca Grejem Bluit rekao je da
se Ha{ki tribunal rukovodi na~elom politi~ke celishodnosti. To na~elo
pretvorilo je Ha{ki tribunal u politi~ki sud, rekao je Vu~i} na konferenciji za novinare u Beogradu.
Vu~i} je rekao da je [e{eq u zahtevu za izuze}e Karle del Ponte, koji je
podneo predsedniku suda Teodoru Meronu, naveo da su optu`nice podignute
samo protiv politi~kih vo|a Srba, a ne i protiv politi~kih vo|a Hrvata
i Bo{waka. Prema wegovim re~ima, optu`nica protiv [e{eqa je besmislena i skandalozna, jer je sastavqena od izmi{qenih novinskih ~lanaka.
Vu~i} je rekao da je [e{eq traìo izuze}e glavnog tuìoca i iz li~nih
razloga, jer je predsednik Srpske radikalne stranke o Karli del Ponte govorio pogrdne stvari, i da ona sada sprovodi li~nu osvetu, i dodao da je
glavni tuìlac Ha{kog tribunala pristrasna i selektivna.
U Ha{kom tribunalu nema po{tovawa na~ela pravednosti i prava, a ako
sud ne postupi po [e{eqevom zahtevu, bi}e to za Ha{ki tribunal najstra{nija bruka od postupka, rekao je Vu~i}. [e{eq je pred Ha{kim tribunalom optuèn za zlo~ine protiv ~ove~nosti, kr{ewe obi~aja rata, odnosno
progon nesrpskog stanovni{tva iz nekih podru~ja Hrvatske, Bosne i Hercegovine i dela Vojvodine. [e{eq se u pritvoru Ha{kog tribunala nalazi od
februara pro{le godine.
Vest iz Haga da je dr Vojislav [e{eq podneo predsedniku Ha{kog tribunala, Teodoru Meronu, zahtev za izuze}e glavnog tuìoca Karle del Ponte,
Inter-N
Nacional je objavio 1. novembra 2004. godine u rubrici Vesti pod
naslovom Osvetoqubiva Karla.
Ha{ki optuènik i predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq, podneo je zahtev za izuze}e glavnog tuìoca Ha{kog tribunala Karle
del Ponte. [e{eq je u zahtevu za izuze}e Karle del Ponte, koji je podneo
predsedniku ovog suda Teodoru Meronu, naveo da su optu`nice podignute samo protiv politi~kih vo|a Srba, a ne i protiv politi~kih vo|a Hrvata i
Bo{waka. Prema re~ima generalnog sekretara Srpske radikalne stranke
907
Aleksandra Vu~i}a, [e{eq je traìo izuze}e glavnog tuìoca i iz li~nih

razloga, jer je predsednik Srpske radikalne stranke o Karli del Ponte
gvorio pogrdne stvari, pa, prema wegovim re~ima, ona sada sprovodi li~nu osvetu. [e{eq je pred Ha{kim tribunalom optuèn za zlo~ine protiv
~ove~nosti, kr{ewe obi~aja rata, odnosno progon nesrpskog stanovni{tva
iz nekih podru~ja Hrvatske, Bosne i Hercegovine i dela Vojvodine. On se u
pritvoru Tribunala nalazi od februara pro{le godine.
[e{eq traì izuze}e Karle del Ponte je naslov Betine vesti iz Ha{kog tribunala objavqene u Kuriru 1. novembra 2004. godine.
Izjave generalnog sekretara Srpske radikalne stranke Aleksandra Vu~i}a, povodom zahteva dr Vojislava [e{eqa za izuze}e Karle del Ponte, kao
Tanjugovu vest Politika objavquje 1. novembra 2004. godine pod nadnaslovom Zahtev Vojislava [e{eqa i naslovom Za izuze}e Del Ponteove.
Generalni sekretar Srpske radikalne stranke, Aleksandar Vu~i}, izjavio
je ju~e da je lider te stranke Vojislav [e{eq, koji se nalazi u Tribunalu u
Hagu, podneo zahtev predsedniku tog suda za izuze}e glavnog tuìoca Tribunala Karle del Ponte.
Vu~i} je na konferenciji za novinare rekao da u obrazloèwima postoje
op{ti, specifi~ni i li~ni razlozi zbog kojih se traì izuze}e Karle del
Ponte.
U op{te razloge, prema wegovim re~ima, uvr{teno je to {to se Del Ponte vodi na~elom politi~ke celishodnosti i time je Tribunal pretvorila u
politi~ki sud par ekselans.
Specifi~ni razlog je {to su samo protiv politi~kih vo|a Srba podignute optu`nice, a nema nijedne optu`nice protiv politi~kih lidera muslimana i Hrvata, vo|a Oslobodila~ke vojske Kosova ili NATO za bombardovawe
Jugoslavije 1999. godine, naveo je Vu~i}.
On je ocenio da je Del Ponte pokazala zavidnu èqu i voqu da se ume{a u
politi~ke odnose u Srbiji jo{ od 1999. godine.
Li~ni razlozi su ti {to je [e{eq uvek sve najgore govorio o Karli del
Ponte i o wenom radu i ona sada ovo koristi i za li~nu osvetu, rekao je Vu~i}.
On je podsetio da je [e{eq pre skoro dve godine dobrovoqno oti{ao u
Ha{ki tribunal, da proces protiv wega jo{ nije po~eo i ocenio da je to zbog
toga {to u optu`nici nema ni{ta {to bi moglo da optuì predsednika srpskih radikala i da na takvom su|ewu ne bi imalo ni o ~emu da se pri~a.
Delove Betine vesti iz Haga Glas javnosti, 1. novembra 2004. godine, objavquje pod naslovom [e{eq traì izuze}e tuìoca, a Balkan pod naslovom [e{eq traì izuze}e glavnog tuìoca.
Izve{taj sa konferencije za novinare Srpske radikalne stranke, koju je
odrào generalni sekretar stranke, Aleksandar Vu~i}, Borba objavquje 1.
novembra 2004. godine ispod nadnaslova [e{eq podneo zahtev za izuze}e
glavnog tuìoca i naslova Pla{i se Karline osvete.
Blic, 1. novembra 2004. godine, ispod teksta pod naslovom Vlast ne traì su|ewa u Srbiji, objavquje vest pod naslovom [e{eq traì izuze}e
Karle del Ponte.
908
Srbija i Crna Gora nije od Ha{kog tribunala zvani~no zatraìla da neke predmete prebaci nacionalnim sudovima, izjavio je ju~e za B92 Jovan Simi}, savetnik predsednika Srbije za pitawa Haga.
Simi} je potvrdio da zbog neangaòvawa dràve i nesaradwe sa Hagom
predmeti nekih optuènika, dràvqana SCG, mogu zavr{iti na sudovima
Hrvatske i Bosne.
Rezolucijom Saveta bezbednosti postavqeni su kriterijumi, a Tribunalu i Tuìla{tvu nare|eno je da predmete koji su niskog ili sredweg nivoa,
i koji su spremni za su|ewe, ustupe nacionalnom zakonodavstvu dràve koja
je spremna da to prihvati. Niko se nije javio, osim Hrvatske i BiH. Zna~i,
niko se nije javio i ti predmeti }e biti deloìrani dole. Ukoliko bi optu`nica vezana za logor Omarska bila prepu{tena lokalnim sudovima, pred
sudom u BiH bi se na{la i dvojica dràvqana SCG izjavio je Simi}.
Rasim Qaji}, predsednik Saveta za saradwu sa Tribunalom u Hagu, tvrdi
da od su|ewa u Srbiji nema ni{ta dok se u Hagu ne na|e Ratko Mladi}.
Ne znam da li je iko do sada traìo zvani~no da sudimo za ratne zlo~ine. Ali jedna stvar mora da bude jasna dok se Mladi} i ~etvorica policijskih i vojnih generala ne na|u u Hagu ne}e biti su|ewa pred doma}im sudovima. Tek ako se generali dobrovoqno predaju, moè da se razmatra mogu}nost
ili da se brane sa slobode ili da im se sudi pred doma}im sudovima. Taj stav
predstavnici Tribunala ponavqaju svaki put kada se sa nama susretnu, a mi
svaki put insistiramo na su|ewima pred doma}im sudovima. Dok se ne pozabavimo izru~ewima, moèmo da pi{emo pisma i zahteve svaki dan, to ne}e
imati zna~aja. Dobija}emo isti odgovor izru~ewa, pa su|ewa pred doma}im
sudovima kategori~an je Qaji}. On dodaje da Savet moè da predloì zahtev za su|ewa pred doma}im sudovima, ali da kona~nu re~ imaju vlade dràva
~lanica.
Zoran Stojkovi}, ministar pravde Srbije, tvrdi da je Simi}eva izjava
neodgovorna.
ûdi me da o dràvnim pitawima pri~aju qudi koji za to nemaju nikakva
ustavna ovla{}ewa, ve} dozvoqavaju sebi da se na ovakav na~in zabavqaju nekim vrlo ozbiqnim stvarima. Podse}am da Ustav predvi|a da nije mogu}e na{im dràvqanima suditi u nekoj drugoj dràvi. Tribunal je izuzetak, jer se
polazi od pretpostavke da me|unarodno pravo ima prednost nad doma}im
reaguje Stojkovi}.
Ha{ki optuènik i predsednik Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq, podneo je zahtev za izuze}e glavnog tuìoca Ha{kog tribunala Karle
del Ponte, izjavio je generalni sekretar SRS Aleksandar Vu~i}. [e{eq je
u zahtevu, koji je podneo predsedniku suda Teodoru Meronu, naveo da su optu`nice podignute samo protiv politi~kih vo|a Srba, a ne i protiv politi~kih vo|a Hrvata i Bo{waka.
Vu~i} je rekao da je [e{eq traìo izuze}e glavnog tuìoca i iz li~nih
razloga, jer je predsednik Srpske radikalne stranke o Karli del Ponte govorio pogrdne stvari i da ona sada sprovodi li~nu osvetu, i dodao da je
glavna tuìteqka Ha{kog tribunala pristrasna i selektivna.
909
[e{eq ne}e Karlu del Ponte je naslov Betine vesti objavqene u Dnevniku 1. novembra 2004. godine.
U rubrici Hronika, unutar teksta pod nadnaslovom [ta se krije iza
poteza Milo{evi}evog nametnutog branioca da zatraì izlazak iz procesa biv{em predsedniku Srbije i SRJ i naslovom Kej pere ruke, a ispod
podnaslova Biv{em prijatequ suda o~igledno naknadno proradila advokatska savest {to je, dobrovoqnim pristankom da brani optuènog mimo wegove voqe, prethodno te{ko naru{io osnovno Milo{evi}evo pravo na (samo) odbranu, pa sada traì da ga Tribunal zvani~no na to prisili svojom odlukom, Ve~erwe novosti, 1. novembra 2004. godine, objavquju vest iz Haga
pod naslovom Karla se sveti. Nadnaslov ove vesti je [e{eq traì izuze}e ha{kog tuìoca.
Advokat Stiven Kej ne èli da brani Slobodana Milo{evi}a, niti optuèni èli da ga pred Ha{kim tribunalom zastupa ovaj branilac. Dvostruko
ne oko nametnutog branioca na procesu biv{em predsedniku Srbije i SRJ
u Hagu, koje bi se najjednostavnije re{ilo sa dva sudska da na zahtev advokata i optuènog, gotovo je nerazmrsivi pravni ~vor, koji ovih dana sputava
najve}e i najpoznatije su|ewe u svetu.
Iako ga je za nametnutog branioca postavilo krivi~no ve}e sudije Patrika Robinsona, Kej je svoj i zahtev koleginice Yilijan Higins, prosledio Sekretarijatu Tribunala, zaduènog da imenuje branioce optuènima. Time je
dodatno iskomplikovao stvari, jer ve}e koje sudi Milo{evi}u upravo i{~ekuje odluku @albenog ve}a Tribunala o Kejovoj àlbi na sopstveno imenovawe za Milo{evi}evog advokata.
U ovom pravnom galimatijasu, gde se te{ko moè o~ekivati da @albeno
ve}e dezavui{e ono {to su odlu~ile sudije Robinson, O-Ton Kvon i lord Bonomi, a {to bi jedino i{lo u korist Milo{evi}a, u izgledu je bio najavqeni kompromis da se Kej i Higinsova preimenuju u stend baj (pomo}ne) branioce, a Milo{evi}u vrati pravo da li~no i pre wih dvoje ispituje svedoke
odbrane.
Kej je upravo ovako ne{to pismeno predloìo u svojoj àlbi na odluku o
postavqewu za branioca i usmeno dosad vi{e puta obrazloìo pred sudijama. I Milo{evi} protiv ovakvog re{ewa nije imao ni{ta protiv, poru~uju}i Britancu kako mu ni{ta ne smeta, ako nakon wega, ispituje svedoke kao
{to je to radio dok je bio prijateq suda.
U odgovoru za{to je Britanac, u trenutku kada petoro sudija @albenog
ve}a samo {to javno nije dalo zeleno svetlo, minirao ovakvo re{ewe, koje
bi proces u Hagu pokrenulo sa mrtve ta~ke neizbe`no je pitawe zbog ~ega
se Kej, sa ovolikom zadr{kom u vremenu, tek sada setio i pozvao na etiku svoje profesije.
Biv{em prijatequ suda je, o~igledno, naknadno proradila advokatska
savest {to je, prethodno, dobrovoqnim pristankom da brani optuènog mimo wegove voqe, te{ko naru{io osnovno Milo{evi}evo pravo na (samo)odbranu, pa sada traì da ga Tribunal zvani~no na to prisili svojom odlukom.
910
To {to je Stiven Kej zatraìo da on i Higinsova budu raàlovani sa

funkcije nametnutog branioca, ako to zaista i èli, prakti~no jo{ ni{ta
stvarno ne zna~i, jer kona~nu odluku treba da donese sud, koji wegov zahtev
najverovatnije i ne}e uvaìti.
U ovom trenutku, to je samo zahtev potvr|uje ovakvo stawe stvari izjava portparola Tribunala Yimija Lendejla. Oni su jo{ neimenovani. Odluka je na Sekretarijatu Tribunala.
Britanac stoga (uskoro) moè mirno da nastavi posao koji je zapo~eo, prihvataju}i se Milo{evi}eve odbrane 2. septembra, iako je tada znao da ga optuèni ne prihvata kao branioca.
U proceni Kejovog zakasnelog pozivawa na advokatsku etiku, bilo bi nepravedno ne napomenuti pona{awe wegovog kolege Branislava Tapu{kovi}a, kad mu je, iz Sekretarijata Tribunala, letos ponu|eno da bude stavqen na
spisak kandidata za Milo{evi}evog branioca. Tapu{kovi} se, nijednog trenutka, nije dvoumio da ovaj poziv glatko odbije, isti~u}i da nipo{to ne èli da naru{ava prava optuènog, koja ovome garantuje Statut Tribunala.
U poslu koji predstoji, Tapu{kovi} se, du{u na srce, kao prijateq suda
pokazao daleko spremniji kandidat od Keja, jer se ovaj, tokom saslu{awa svedoka optu`be ograni~avao uglavnom na formalno-pravna pitawa, prepu{taju}i Tapu{kovi}u rasvetqavawe ~iwenica.
Iako nespreman za odbranu, znaju}i da optuèni odbija svaku saradwu i da
mu, prihvataju}i se odbrane, kr{i osnovno pravo na wu, Stiven Kej ipak nije odbio da bude imenovan za branioca. Potom je Britancu bilo potrebno gotovo dva meseca da, oko po{tovawa Milo{evi}evih prava, zauzme isti stav
kao Tapu{kovi}.
@albom na odluku o naimenovawu za branioca i zahtevom da se razre{i
ove du`nosti, Kej je prakti~no zakucao na zatvorena vrata i obezbedio li~ni uspeh u svakom slu~aju. Bude li mu kojim ~udom prihva}ena àlba, bila bi
to wegova velika profesionalna pobeda. Ali, dobitnik }e biti i u slu~aju
da ona bude odbijena. Jer, tada odbrana Milo{evi}a ne bi zavisila od wegove dobre voqe, ve} bi pokri}e za pristanak bilo {to ga na wu prisiqava ve}e. O~igledno na obostranu korist.
Kakav bi, u tom slu~aju, bio nastavak su|ewa Milo{evi}u u Hagu, nije te{ko pogoditi. Wegov tok ve} je projektovao zamenik glavnog tuìoca
Yefri Najs, prebacuju}i odgovornost za sve {to se de{ava oko neodazivawa
i neispitivawa svedoka, direktno na optuènog. Za ovog Kejovog zemqaka je
dovoqno za dono{ewe kona~ne presude ono {to je dosad izvedeno kao dokaz
na su|ewu. Dakle, samo dokazi optu`be! Su|ewe bi, po Najsu, samo kra}e
trajalo, a {to ne bi bilo i neki veliki gubitak, niti bi naru{io wegovu
pravi~nost.
Vojislav [e{eq, koji se nalazi u Tribunalu u Hagu, podneo je zahtev predsedniku tog suda za izuze}e glavnog tuìoca Tribunala Karle del Ponte.
Prema re~ima Aleksandra Vu~i}a, postoje op{ti, specifi~ni i li~ni razlozi zbog kojih se traì izuze}e Karle del Ponte.
911
U op{te razloge, uvr{teno je to {to se Del Ponte vodi na~elom politi~ke celishodnosti i time je Tribunal pretvorila u politi~ki sud par ekselans. Specifi~ni razlog je {to su samo protiv politi~kih vo|a Srba podignute optu`nice a ne i protiv politi~kih lidera muslimana i Hrvata, vo|a
Oslobodila~ke vojske Kosova ili NATO za bombardovawe Jugoslavije 1999.
godine.
Li~ni razlozi su ti {to je [e{eq uvek sve najgore govorio o Karli del
Ponte i o wenom radu i ona sada ovo koristi i za li~nu osvetu, rekao je Vu~i}.
Ve~erwe novosti istog dana objavquju i tekst pod nadnaslovom Parole
Ovo nije Srbija bodu o~i gra|anima Bosilegrada i naslovom Odgovor junaku [e{equ.
Na nekoliko mesta du` puta Dowa LisinaBosilegrad, zatim u dvori{tima nekih bosilegradskih ku}a, vi{e od dva meseca prolaznicima bodu
o~i parole Tuk nee srbsko i Ovo nije Srbija. Pisac parola je poznat.
Zove se Dimitar Dimitrov, kojeg u Bosilegradu ve}ina zna po nadimku Treperec. Privatni je prevoznik i pripadnik Demokratskog saveza Bugara u
Jugoslaviji.
On je to i priznao, a svoj postupak opravdava time da je iritiran parolama koje veli~aju Vojislava [e{eqa, a koje su pristalice vo|e srpskih radikala ispisale u ovom kraju.
Posle 17. marta ove godine osvanule su u Bosilegradu parole [e{eq,
srpski junak. âk i po stenama pored puta. Isprovociran, uzvratio sam na
isti na~in i napisao da Tuk nee srbsko i Ovo nije Srbija. Da toga nije bilo, mo`da nikad ne bih tako reagovao kazao nam je u telefonskom razgovoru Dimitrov, dodaju}i da je grafite ispisao u oktobru, {to se sa 17. martom
ba{ ne slaè.
Ispod nadnaslova Generalni sekretar SRS-aa otkriva i naslova Vu~i}:
[e{eq traì izuze}e Karle del Ponte, Dan objavquje, 1. novembra 2004.
godine, {iri izve{taj sa konferencije za novinare koju je odrào generalni sekretar Srpske radikalne stranke, Aleksandar Vu~i}. Unutar teksta je
antrfile pod naslovom Mawe para za Tribunal.
Lider radikala, dr Vojislav [e{eq, podnio je predsjedniku Ha{kog tribunala, Teodoru Meronu, zahtjev za izuze}e glavnog tuìoca Karle del Ponte. U svom obrazloèwu [e{eq navodi nekoliko razloga zbog kojih Karla
del Ponte u wegovom slu~aju ne moè da bude tuìlac otkriva generalni
sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vu~i}.
On obja{wava da je jedan od razloga to {to se Ha{ki tribunal ne rukovodi na~elom prava i pravi~nosti, nego politi~ke cjelishodnosti.
Na~elo politi~ke cjelishodnosti je pretvorilo Ha{ki tribunal u politi~ki sud. Oni donose odluku protiv koga }e pokrenuti postupak u skladu
sa politi~kim opredjeqewima i politi~kim potrebama isti~e Vu~i}.
On kaè da je [e{eq podnio zahtjev za izuze}e Karle del Ponte, izme|u
ostalog i zbog toga {to su poslije toliko godina postojawa Ha{kog tribunala i djelovawa Tuìla{tva, samo protiv politi~kih vo|a Srba podizane optu`nice.
912
Ni protiv jednog politi~kog vo|e bosansko-hercegova~kih muslimana i

Hrvata, Albanaca na Kosovu i Metohiji, Hrvata iz Hrvatske ili NATO lidera zbog zlo~ina koje su po~inili na teritoriji SRJ nije podignuta optu`nica. Samo protiv Srba i srpskih lidera nagla{ava Vu~i}.
Prema wegovim rije~ima, Karla del Ponte je pokazala zavidnu èqu i voqu da se umije{a u sve politi~ke odnose u Srbiji jo{ od 1999. godine kada je
postavqena na mjesto glavnog tuìoca Ha{kog tribunala.
Odràvala je bliske kontakte sa pojedinim politi~arima, posebno sa
premijerom Zoranom \in|i}em. êtiri puta su se sastali za samo dvije sedmice jo{ u toku 1999. godine u Berlinconi i Luganu. Kasnije su tu saradwu nastavili u skladu sa politi~kim potrebama i podizali optu`nice protiv politi~kih protivnika. Tako je podignuta optu`nica protiv [e{eqa tvrdi
Vu~i}.
U javnosti se proteklih dana mnogo govori o promjeni stava Amerike prema Ha{kom tribunalu, naro~ito o tvrdwama da }e se djelovawe Ha{kog tribunala negativno odraziti na stawe u regionu ako nastavi da djeluje ovako.
Promjene su u svakom slu~aju vidqive. Bu{ova administracija je dala 20
puta mawe novca za funkcionisawe Ha{kog tribunala u prethodnom periodu nego ranije. Zanimqivo da je u na{oj zemqi primjetnija panika koju su pokazali ne samo zagovornici Ha{kog tribunala, nego sam Tribunal nagla{ava Vu~i}.
Pod naslovom Li~na osveta bruka za sud, frankfurtske Vesti, 1. novembra 2004. godine, prenose re~i generalnog sekretara Srpske radikalne
stranke Aleksandra Vu~i}a kojima je obznanio zahtev dr [e{eqa za izuze}e Karle del Ponte.
Predsednik Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq, uputio je predsedniku Ha{kog tribunala, Teodoru meronu, zahtev za izuze}e glavnog tuìoca Tribunala, Karle del Ponte, izjavio je na ju~era{woj konferenciji za
novinare Aleksandar Vu~i}, generalni sekretar Srpske radikalne stranke.
[e{eq u zahtevu tvrdi da su novac i politi~ka celishodnost, a ne me|unarodno pravo, postali odlu~uju}i faktor u formirawu optu`nica, prevashodno prema srpskim politi~kim vo|ama rekao je Vu~i}.
Generalni sekretar radikala, dodao je, da je namera Karle del Ponte me{awe u sve politi~ke odnose u Srbiji i li~na osveta Vojislavu [e{equ koji je o woj bezbroj puta govorio navodno ru`ne i pogrdne stvari.
Ve}e Tribunala je u panici, jer SAD sada izdvajaju 20 puta mawe novca za
rad tog suda, naglasio je Vu~i}, i rekao da ukoliko Del Ponteova ne bude
razre{ena du`nosti glavnog tuìoca, bi}e to nevi|ena bruka za Ha{ki sud,
kao {to je slu~aj i sa su|ewem Slobodanu Milo{evi}u.
Na istoj strani nalazi se i ~lanak Ha{ki optuènici taoci politi~ke
igre, u kojem se nagove{tava mogu}nost da se Srbima koji su dobrovoqno
oti{li u Hag, sudi u Sarajevu ili Zagrebu.
Savetnik predsednika Srbije za ha{ka pitawa, Jovan Simi}, izjavio je da
Srbija i Crna Gora jo{ nije uputila zvani~an zahtev predstavnicima Ha{kog tribunala da se neki sudski procesi prenesu u na{u zemqu.
913
Prema informacijama koje mi imamo i kojima raspolaèmo, zvani~an

zahtev ne postoji na bilo koji na~in, osim nekih usmenih, neformalnih razgovora rekao je Simi} Televiziji B92.
On tvrdi da je sada ve} izvesno da }e odre|eni predmeti zbog nesaradwe Republi~ke vlade s Ha{kim tribunalom biti preba~eni u Sarajevo
ili Zagreb.
Prema Simi}evom mi{qewu, svi osumwi~eni koji su se do sada sami predali ili su bili uhap{eni, postali su taoci jedne dnevno-politi~ke igre.
Oni koji se nisu predali, zbog nesaradwe oduzima im se potpuno pravo
da se eventualno brane sa slobode ili da budu privremeno pu{teni. O~ekujem da u Vladi neko napokon po~ne dugoro~no da re{ava to pitawe da bi ti
qudi shvatili da dràva ho}e da stane iza wih i da imaju neku nadu da }e im
se suditi ovde ili u Hagu, a nikako u Sarajevu ili Zagrebu istakao je Simi}.
On je ponovio da mu je glavni tuìteq Ha{kog tribunala Karla del Ponte, prilikom wihovog posledweg susreta, kazala da }e u svom izve{taju podvu}i da SCG u ovom trenutku ne sara|uje s Hagom.
To nama zatvara sva vrata, a svaka akcija koju budemo planirali bi}e stopirana. Zna~i, prvo treba da sara|ujemo, pa tek onda moèmo ne{to da o~ekujemo. Bilo bi jako dobro da se objasni da saradwa ne zna~i samo hap{ewe
ukazao je Simi}.
U rubrici Feqton, Danas objavquje, 3. novembra 2004. godine, peti nastavak feqtona Tomislava Panajotovi}a Ruèwe Skup{tine. Naslov
ovog dela je [e{eq: \in|i}u, mogu li u Hag?.
Dejan Mihajlov (DSS) ide jo{ daqe osporava, ni mawe ni vi{e, nego ~ak
10 odsto ~lanova ovog parlamenta!
Nama, socijalistima, ukradeno je pet mandata pridruùje se, kao na svojevrsnoj licitaciji, @arko Obradovi}.
Lider radikala jo{ jednom je za govornicom. Pomalo nekavaqerski, obra}a se predsednici Skup{tine sa vr{alice o~igledno aludiraju}i na status vr{ioca du`nosti predsednika Srbije, koji opozicija (i DSS) osporavaju. Tvrde}i da, zbog spornih mandata, ~ak ni buyet nije regularno izglasan,
[e{eq je uporan:
Ovo mi objasnite: da li poslanici koji su podneli ostavke i ~ije su
ostavke ovde konstatovane, potvr|ene, mogu da u~estvuju punopravno u radu
Narodne skup{tine?
Odgovor je standardni: Obratite se Administrativnom odboru, koji je
nadleàn za pomenuta pitawa.
Kada je, ne{to posle podneva, po~ela rasprava o dnevnom redu, dok Bo{ko
Risti} podnosi uvodno izlagawe, Vojislav [e{eq obra}a se, s mesta, prisutnom premijeru:
\in|i}u, je l mogu da idem u Hag? Nemojte da se desi: ja odem, zadrìm
se dvadesetak dana, a vi raspi{ete izbore! Brine me jo{ ne{to: ko }e da ~uva ûmeta (Qubi{a Buha ûme prim. autora) dok se ja ne vratim?
Moè{ slobodno da ga povede{ sa sobom... mirno odgovara \in|i}.
914
Su{tina premijerovog izlagawa bila je, kratko re~eno:

Narodna skup{tina Republike Srbije danas je u prilici da okon~a dugogodi{wu krizu odnosa Srbije i Crne Gore i da ukloni jednu ozbiqnu prepreku na putu na{e ekonomske integracije. Naravno, svestan sam ~iwenice da je
tekst koji je predloèn daleko od savr{enstva i idealnog... ^vrsto stojim
iza stava da je to re{ewe u interesu Srbije.
Prvi od onih koji ùre da izraze neslagawe sa Poveqom je Borisav Pelevi}, a pridruùje mu se i @arko Obradovi}.
Dokumentima koji su danas na dnevnom redu ne stvara se zajedni~ka dràva, kaè Obradovi}. Naprotiv, postoje}a dràva Jugoslavija se ukida, stvara se ni{ta od dràve i, su{tinski, stvaraju se dve nezavisne dràve. Poslani~ka grupa SPS glasa}e protiv...
Vojislav [e{eq podse}a da su se ~ak i potpisnici tzv. Beogradskog sporazuma, me|u wima Labus i Ko{tunica, pokajali, ali kasno, zbog ~ina koji
je bio duboko protiv Ustava i suprotstavqen nacionalnim interesima.
Izlagawe Branislava Ivkovi}a (SNS) [e{eq komentari{e, obra}aju}i
se sa mesta premijeru:
Kako ste ovog dresirali, to je neverovatno! kaè lider radikala, jer
mu se stav narodnih socijalista ne svi|a naro~ito, ta~nije bar lideru radikala izgleda kao podr{ka koncepciji za koju se zalaè \in|i}.
Ali, to je samo blaga predigra prema onome {to je usledilo.
Dejan Mihajlov od starta kre}e u èstoki napad. Po~iwe, u posledwe vreme bezbroj puta ponovqenom frazom, o tome da li se iz neprava moè izroditi pravo, a zatim, posle desetak za{to, bez ikakve ograde govori o politi~kom paktu Mila \ukanovi}a i Zorana \in|i}a u ovoj Skup{tini.
Na udaru DSS je Predlog zakona za sprovo|ewe Ustavne poveqe:
Dràvna zajednica po ovakvom zakonu i Ustavnoj poveqi ne}e funkcionisati, ve} }e to samo biti uvod u razdvajawe, a ne spajawe...
Dok Mihajlov govori, premijer \in|i} je sve nervozniji. Traì re~ nakon {to {ef poslani~ke grupe DSS-a postavqa pitawe da li ova Skup{tina i Srbija postoje da bi se udvarali Milu \ukanovi}u, ili da bi {titili
interes gra|ana Srbije.
Predstavnik stranke predsednika Jugoslavije nije rekao nijednu pozitivnu re~enicu o Poveqi!... A kako je do{lo do te poveqe? Dakle, u 12 sati,
usred no}i, mene je pozvao gospodin Solana tamo, u ... kako se ve} zove Centralni komitet ili Savezno izvr{no ve}e, predsedni~ku zgradu; sreo me je na
hodniku i rekao mi da su se gospodin \ukanovi} i gospodin Ko{tunica dogovorili o tekstu Poveqe, o tekstu Beogradskog sporazuma, i o koncepciji zajedni~ke dràve. Taj tekst sam prvi put u ìvotu video kada mi ga je on doneo... po~iwe \in|i} ne{to povi{enijim tonom, i nastavqa:
Recite, zajedno sa gospodinom [e{eqom (sa kojim ste se ve} dogovorili): ne}emo da izglasamo taj zakon, i zaustavite ìvot! Budite jednom
iskreni, hrabri i zaustavite ìvot u ovoj zemqi, pa da onda vide svi ko ste,
915
i {ta ste! Nemojte ovde da prodajete maglu! Dosta je ovom narodu magle posle 50 godina!
Za vreme \in|i}evog izlagawa, Mar{i}anin ne{to dobacuje s mesta. Zoran \in|i} pokazuje jo{ jednom da mu je strpqewe pri kraju:
Gospodine Mar{i}anin, kada budete govorili, ja }u da vas slu{am! Elementarnu pristojnost pokaìte, nadam se da ste to kod ku}e nau~ili, ako ne{to drugo niste!
Tekst Teofila Pan~i}a pod naslovom Dodirqivi i nedodirqivi i podnaslovom Kako je neva`ni Sluga postao odiozan lik nedostojan nagrade, a
wegovi gospodari Ugledne Javne Li~nosti i Stubovi Povratka objavilo je
Vreme 4. novembra 2004. godine.
Eto nama sre}e: stanoviti Dragan Radevi}, po sopstvenom priznawu novinar, ne}e dobiti nagradu za ìvotno delo, koju mu je imalo dodeliti ne{to
{to se po sopstvenom priznawu tako|e naziva Savez novinara Srbije i
Crne Gore. Razlog: kuka i motika, kuso i repato i sve ostalo {to je, s li~nim
i profesionalnim, eti~kim i gra|anskim motivom ili pak bez wega, jednodu{no ustalo protiv blasfemi~ne ideje da se ovaj veselnik pohvali za naro~ito isticawe u svom ìvotu i radu, uspelo je da izdejstvuje da se odluka di~nog ìrija jo{ di~nije virtuelne organizacije stornira. I tako je, bi}e, sa~uvana ~ast na{ih brojnih ùrnalisti~kih pregalaca, ina~e sve div-junaka i intelektualnih giganata, koji, eto, ne}e biti zaprqani neprijatnim dru{tvom i nedoli~nim po~astvovawem ovog tre}erazrednog Milo{evi}evog
gaulajtera...
Hm, ne pitah vas na po~etku znate l pri~u o Draganu Radevi}u, zvanom
Noga Od Stola? I ja sam je tek onomad ~uo, nema ni tuce godina... Bez sve {ale, lik i delo dugogodi{weg oktroisanog {efa novosadskog Dnevnika, tipa koji je do{ao Niotkud (bio levo, ali politpatriotski podobno smetalo u
Politici), osramotio i oba{ka finansijski upropastio Ku}u i potom odjezdio Nikud, tj. nazad u svoj duhovni zavi~aj, dobro su ve} poznati, i yaba je
har~iti novinski prostor na jo{ jedno pretresawe te tugaqive pri~e o jednom marginalnom, ali karakteristi~no sramnom i smradnom aspektu Vladavine Fukare, poznate jo{ i kao devedesete u Srbiji. Zato }emo se mi ovde
pozabaviti ne~im drugim; da ko }e, ako mi ne}emo?!
Razumem ja u potpunosti kolege iz Dnevnika {to su vrisnule i ciknule
na onu Nadrealnu Vest oni za to imaju prokleto konkretne razloge, jo{ se
od wih nisu sasvim oporavili; razumem i ono malo {to je preteklo od normalnog srpskog novinarluka zato {to se krstilo i levom i desnom na va|ewe
iz naftalina ovog infamnog tip~i}a iz drugog e{elona Ubi~ine posluge, te
hirotonisawe doti~nog za Novinarskog Sveca koji ne samo da, nuto |avla,
ima delo kamo mu ga, ~asti vam?! I {to ga je krio sve ove godine?! nego je
ono jo{ i ìvotno! E, tako vam je to kad izvesne likove milosrdno-savezni~ko-legalisti~ki po{tedite doìvotne posle im date ìvotnu... Ono {to,
me|utim, nikako ne razumem jeste potpuno proizvoqno s obzirom na {iri
dru{tveni kontekst, dakako konstruisawe skandala od ne~ega {to mno916
go vi{e li~i na uobi~ajenu, rutinsku, skoro na neumitnu praksu. A skandalom

moè biti samo ono {to se upadqivo razlikuje od uvreène normale u jednom dru{tvu. Moè li to malo konkretnije? Ja{ta, veìte se pa da ovla{
preletimo nad na{im neprovetrenim koko{arnikom, tek da bacimo mali panoramski (p)ogled.
Zemqa u kojoj ìvimo, zemqa u kojoj je mu~eni Radevi} Dragan imao biti
nagra|en, a onda je nagr|en, ista je ona ~iji se premijer zove Ko{tunica dr
Vojislav. Taj je, pak, ~ovek predsednik Demokratske stranke Srbije, a ova se
jo{ odavno nalazi u ozvani~enoj romanti~noj vezi sa Srpskom demokratskom
strankom iz Bosne, onom istom koju je osnovao i godinama vodio izvesni Karayi} dr Radovan dramati~ar i romanopisac sa selinyerovski nepoznate
adrese i optuèni ratni zlo~inac elitnog kalibra i koja se do dan-danas
nije javno odrekla nijedne od bazi~nih premisa rasisti~ke SDS-ideologije,
bez kakve nije moglo biti kvalitetnog etni~kog ~i{}ewa i masovnog, organizovanog progona i ubistava inovernog civilnog stanovni{tva. Tako|e, u
svojstvu premijera, taj ~ovek, wegova stranka i Vlada Srbije gaje neàn partnerski odnos sa izvesnom Socijalisti~kom partijom Srbije, onom istom ~iji se predsednik i daqe zove Slobodan Milo{evi}, a kojoj je onomad pokorno sluìo siroti, nepopravqivo neva`ni g. Noga Od Stola. Avaj, sad ispade
da je Sluga odiozna osoba, sredwovekovni gubavac, pripadnik dru{tvene kaste nedodirqivih, do~im su wegovi navodno razvla{}eni Gospodari sve odreda Ugledne Javne Li~nosti i po{tovani Stubovi Poretka, |uture od vrlog
ivice Da~i}a koji nema o ~emu nema Mi{qewe, Stav i Poduku, do Vu~eli}
Milorada koji se svakodnevno razmetqivo izja{wava o svim pitawima ovog
sveta, zakqu~no s metroseksualcima. S ~im?! S metroseksualcima... Dobro,
zna i Vu~eli} {ta je to uop{te?! Nijesam rekao da zna, no da se izja{wava...
A po ~emu je to, bra}o i sestre, onaj Radevi} gr|i od Vu~eli}a, koji }e od ove
i ovakve Srbije isto pre ili kasnije dobiti ve} neko svoje priznawe za ìvotno delo? A? I {to su svi oni zajedno, od Hayi Struje i @ike Minovi}a,
preko rahmetli Mitevi}a do Milanovi}a, gori od svojih kapitalnih {efova, od Slobodana M., ugledne kwièvnice Mirjane M., Radovana K. ili Vojislava [., koji je za na{eg premijera, Vladu, vlast, medije... za svakog ìvog
ko ovako ili onako predstavqa glavni tok, tako|e ugledna javna li~nost,
po{tovani {ef velike partije s kojom, recimo, DSS ne bi imao nikakvih
moralno-probavnih problema da stupi u koaliciju, do~im s Ligom socijaldemokrata i Savezom vojvo|anskih Ma|ara, kaù, to nikako ne bi mogli nekako im gadno... To vaqda zbog svih onih nebrojenih hiqada qudi koje su ânak
i Kasa, {to li~no {to preko svojih dobrovoqa~kih Juri{nih odreda pobili i proterali, zlikovci nijedni genocidni.
Verovali ili da, to je taj vampiroliki dru{tveni ambijent u kojem iz
ve~eri, iz potaje, odjekuje vest da nekakav groteskni Radevi} Dragan treba da
dobije nekakvu apsurdnu nagradu nekakvog izmi{qenog ùrnalisti~kog Sojuza (bajdvej, taj je lik posle 5. oktobra postavqen za {efa savezne ustanove
Filmske novosti kao crnogorski SNP kadar i nikome ni{ta). I onda
917
oko svega toga nastane ama ba{ sveop{ti i{~u|av, neizdr`, zaprepast i konsternir, a ovamo je te{ko na}i bilo koju li~nost, stvar ili pojavu hvaqenu,
slavqenu i uz gusle opevanu na stranicama besramnog i ubila~kog Radevi}evog Dnevnika, a koja nije u Ko{tuni~inoj Srbiji u najmawu ruku legitimisana i sasvim rehabilitovana, ako ve} ne i predstavqena kao model i uzor
dru{tveno poèqnog. I ko je sad tu lud, kome noge smrde, a kome ne{to zaudara iz bi(blio)grafije onako slatkasto, po raspadaju}em qudskom mesu?!
Kad se sve sabere i oduzme, trebalo je Radevi}u ostaviti tu famoznu nagradu:
sada, kada su mu je oduzeli, postoji opasnost da ga du{evni Premijer kooptira u Vladu, ne bi li mu nadomestio pretrpqene Du{evne Bolove!
Evropa, 4. novembra 2004. godine, objavquje tekst svog glavnog urednika
@eqka Cvijanovi}a, a koji se odnosi na politi~ku scenu Vojvodine. Naslov
teksta je Vojvodina mesto ra|awa nove srpske negativne utopije.
Treba samo dovoqno dugo i mirno poìveti unutar besmislenih kovanica
da bi ~ovek postao malo pametniji i obave{teniji. A kad se to dogodi, onda
moè da sazna i to da se demokratskim blokom u Vojvodini zove sto sa ~etiri stolice na kojima sede Kasa, suboti~ka nacionalnomawinska ({to }e re}i demokratska) varijanta svilajna~kog Biye; zatim ânak, eksperimentalni dokaz kako bi izgledao vojvoda [e{eq da je pre nau~io engleski nego {to
se opio melodijom Od Topole pa do Ravne gore; pa onda Bogoqub, ~ovek koji je najve}i doprinos demokratskim reformama dao kada je obrijao brkove;
i, na kraju, mladi Pajti}, onaj tip {to se politi~ki izdràvao taksiraju}i
tokom leta od Bodruma do Carigrada. Naravno, sintagmu demokratski blok
na licu mesta je mogu}e odbraniti samo ako se dogovorimo da su sve vrednosti relativne i da su radikali, naspram kojih je ba{ takav demokratski blok
i napravqen, pleme qudo`dera koje je sve ove godine u loncu kuvalo Kasu i
ânka, {to je stvar dokaziva ili golim okom ili nikako.
Naravno, nije to sada pri~a za moraliste koji }e se baviti temom da li se
sve ovo desilo zato {to nije bilo lustracije, da je demokratski blok prestao
to da bude ono kad su jedni drugima lapnuli mandate u parlamentu, kad su oni
drugi pozvali socijaliste da podrè mawinsku vladu ili kada su qubiteqi
pokrajinskih tendera zakqu~ili da je Bogoqub bez brkova pqunuti Bil Gejts,
{to }e re}i najdemokratskija cigla u najdemokratskijem bloku, a da su svi
drugi za wega samo guslarsko dru{tvo potomaka osme ofanzive.
Radi se tu o ne~em drugom: Vojvodina bi zapravo, onako kako je formirala
vlast, mogla da bude anticipacija mra~ne budu}nosti, one negativne utopije
u kojoj }e se Srbija na}i kad jednom ne bude kohabitacije, kada se odrè izbori i kada qudi oko Ko{tunice i Tadi}a vi{e ne budu mogli da podnesu pristojnost ove dvojice koji trenutke kad ne sara|uju (a oni se doga|aju sad) bar
ne prekra}uju tako {to se pquju. Drugim re~ima, ako izme|u Tadi}a i Ko{tunice pobede razlike, a te razlike su u Vojvodini pobedile, to zna~i da }e posle parlamentarnih izbora najva`niji Ko{tunicin saveznik biti Toma Nikoli}, dok Tadi} ne}e imati nikog blièg od ânka i Bogoquba Kari}a, novog prepo{tenog kuma.
918
Ni{ta stra{no, reklo bi se na prvi pogled, vaqda je Ko{tunica dovoqno

nacionalan da ne bi beào od radikala, osim kad mu to narede stranci; vaqda je Tadi}ev problem {to }e pre savladati prezir prema Kari}u nego strah
od stranaca pred ~iwenicom da bi ve}u stvar u Vojvodini uradio da je barem
poku{ao da se dogovori sa Tomom nego sa Bogijem i ânkom. Naravno, svako
od wih ima pravo na svoje planove i svoje politi~ke kombinacije. Problem
je {to }e takve planove da plati Srbija.
Dakle, gledajte kako }e to i}i narednih meseci u Vojvodini: tamo{wa kohabitacija izme|u Maje Gojkovi} i pokrajinske vlasti izrodi}e se u jedan prqavi rat u kom }e isplivati sva crna politi~ka podsvest Srbije. Maja }e za
po~etak biti progla{ena sve{tenicom kulta r|ave ka{ike, ènom koja od
svih evropskih zemaqa najvi{e voli Belorusiju, i ne dao joj Bog da se nekom
pripadniku nacionalne mawine ili dobitniku reformi ne{to lo{e dogodi
na tri kilometra od wenog kabineta. Ve} po automatizmu, weni pokrajinski
protivnici posta}e qudi ~iji yepovi su dubqi od wihovih reformskih ideja, Armanijevi {kolski drugovi koji su prve i posledwe pare napravili u
vlasti. Potom }e se podeliti wihove pristalice po politi~koj, nacionalnoj, socijalnoj i svakoj drugoj osnovi. Jedni }e previ{e da smrde, drugi previ{e da miri{u, i bi}e to lepa priprema za podvajawe dru{tva, prve i posledwe stvari pred kojom bilo koji politi~ar u Srbiji treba da ima neku odgovornost, ako je ve} nema ni za {ta drugo.
Politi~ka scena bi}e potpuno podeqena i to po liniji gde }emo ponovo
imati dva zakrvqena bloka, gde }e najlevqi na desnici biti Ko{tunica, a
najde{wi na levici Tadi}. Naravno, ne radi se tu da bi sad Tadi} i Ko{tunica morali da budu zajedno, ali je problem {to je u Srbiji za podelu dru{tva pripremqeno ama ba{ sve od tranzicijskih dobitnika, koji bi {to
pre u Evropu, preko tranzicijskih gubitnika, koji bi celu tu `vaku dali za
jedan mesni narezak na dva ~oveka, pa sve do nadrndanih medija, spremnih da
mnogo toga uloè u zemqu koja proizvodi sviwarije onako kao {to ni{ta
drugo nije proizvodila.
Zato je sasvim la`na pri~a o odgovornosti Tadi}a i Ko{tunice da svojom
kohabitacijom, ili {ta im je ve} to u ~emu jedan drugom ne konkuri{u i ne
pquju se, spre~e podelu dru{tva. Radi se o ne~em sasvim drugom: dràwe radikala izvan sistema, izvan svake ideje o mogu}em razgovoru, izvan dru{tvene margine, zapravo je dovoqan uslov da Srbija bude toliko podeqena da u woj
nikada niko ne pobedi i nikada niko ne obezbedi bar neki trag neophodne
normalnosti.
Zato je traèwe saveznika u ânku, Kari}u i Kasi mnogo vi{e od èqe da
se uzme vlast, to je perverzno vra}awe u igru fantoma pro{losti, sveta koji
ni iz jedne normalne prilike nije poentirao ni{ta, jednako kao {to je uspevao da koristi sve nenormalne prilike; to je poruka radikalima da su se te{ko prevarili kad su krenuli u svoje post{e{eqevsko uqu|ivawe jer je Srbija i daqe zemqa u kojoj je fino}a prva i najve}a prepreka vitalnosti, o ~emu bi [e{eq, Kari} i ânak mogli da vam ispri~aju ba{ sve; to je poruka
919
Borisu Tadi}u da }e êdu pobediti samo ukoliko bude li~io na wega; to je

poruka Ko{tunici da se prevario svaki put kad je poslu{ao strance; to je poruka Srbiji da }e wome ubudu}e vladati wena podsvest.
O pro{irewu optu`nice protiv predsednika Srpske radikalne stranke
pi{u Vesti 5. novembra 2004. godine, pod naslovom [e{equ sude i za govor mr`we.
Tuìla{tvo Ha{kog tribunala poo{tri}e optu`nicu protiv lidera
Srpske radikalne stranke Vojislava [e{eqa, stavqaju}i mu na teret da je
govorom mr`we doveo do progona nesrba iz Hrvatske i Srbije, te da je odgovoran za zlo~ine nad muslimanima na novim lokacijama u BiH.
Traè}i dozvolu suda da izmeni i dopuni optu`nicu protiv [e{eqa, Tuìla{tvo tvrdi da je optuèni fizi~ki po~inio progon kada je upotrebio
govor mr`we u Vukovaru, Hrvatska, novembra 1991; u Malom Zvorniku, Srbija, u martu 1992. i Hrtkovcima, Vojvodina-Srbija, u maju 1992.
Po novim navodima optu`nice, [e{eq je direktnimi javnim nipoda{tavawem, kroz govor mr`we, muslimana, hrvata i drugog nesrpskog stanovni{tva u Vukovaru, Zvorniku i Hrtkovcima po~inio progon na nacionalnoj, verskoj i politi~koj osnovi.
U optu`nici pi{e da su lider Srpske radikalne stranke i {e{eqevci
odgovorni i za ubistvo najmawe 106 nesrba iz Mostara i okolnih sela, oko 13.
juna 1992. godine i smrt 102 mu{karca i 46 èna i dece u podru`ju Nevesiwa
u junu 1992.
[e{eq se dobrovoqno predao Ha{kom tribunalu 24. februara pro{le
godine, neposredno po{to je optu`nica objavqena. Postupak protiv lidera
Srpske radikalne stranke je u pretprocesnoj fazi.
Betinu vest iz Haga o pro{irewu optu`nice protiv dr Vojislava [e{eqa Borba, 5. novembra 2004. godine, objavquje ispod nadnaslova Tuìla{tvo u Hagu pro{iruje optu`nicu protiv [e{eqa i naslova Govor kao
zlo~in.
Tuìla{tvo Ha{kog tribunala poo{tri}e optu`nicu protiv lidera
Srpske radikalne stranke, Vojislava [e{eqa, stavqaju}i mu na teret da je
govorom mr`we doveo do progona nesrba iz Hrvatske i Srbije, te da je odgovoran za zlo~ine nad muslimanima na novim lokacijama u BiH.
Traè}i dozvolu suda da izmeni i dopuni optu`nicu protiv [e{eqa, Tuìla{tvo tvrdi da je optuèni fizi~ki po~inio progon kad je upotrebio
govor mr`we u Vukovaru, Hrvatska, novembra 1991; u Malom Zvorniku, Srbija, u martu 1992. i u Hrtkovcima, Vojvodina-Srbija, u maju 1992.
Po novim navodima optu`nice, [e{eq je direktnim i javnim nipoda{tavawem, kroz govor mr`we, muslimana, Hrvata i drugog nesrpskog stanovni{tva u Vukovaru, Zvorniku i Hrtkovcima, po~inio progon na nacionalnoj, verskoj i politi~koj osnovi.
Nadaqe, dopuwena optu`nica sadrì dodatne optu`be, zasnovane na dokazima koje je Tuìla{tvo nedavno prikupilo, da je optuèni odgovoran za
zlo~ine po~iwene u op{tinama {ireg Sarajeva (Ilija{, Vogo{}a, Novo Sa920
rajevo, Iliya i Rajlovac), zatim u Bijeqini, Mostaru, Nevesiwu i Br~kom u

BiH, precizira se u podnesku koji je potpisala tuìteqka Hildegard ErcReclaf.
U tim op{tinama, [e{eq je, po novim navodima, u~estvovao u progonu
kroz istrebqivawe i ubijawe mnogih hrvatskih, muslimanskih i nesrpskih
civila, ukqu~uju}i ène, decu i starce. Da je me|u `rtvama bilo dece, optu`ba nije tvrdila u vaè}oj verziji optu`nice.
[e{equ i wegovoj paravojnoj formaciji zvanoj [e{eqevci se dopuwenom optu`nicom na teret stavqa ubistvo 88 muslimanskih mu{karaca u Domu kulture u Driwa~i kod Zvornika u maju 1992; ubistva vi{e od 60 muslimana u okolini Sarajeva 1992-93; smrt {est civila u Bijeqini krajem maja 1992.
godine, pritvarawe i mu~ewe stotina muslimana u policijskoj stanici i logoru Batkovi} kod Bijeqine, od kojih je oko 100 umrlo.
Prema novim navodima optu`be, lider SRS i [e{eqevci odgovorni su
i za ubistvo najmawe 106 nesrba iz Mostara i okolnih sela oko 13. juna 1992.
godine, te smrt 102 mu{karaca i 46 èna i dece u podru~ju Nevesiwa u junu
1992.
[e{equ i wegovim paravojnim formacijama na teret se dodatno stavqa
i pritvarawe, mu~ewe i prisilno preme{tawe nesrba, uni{tavawa desetina yamija i drugih verskih objekata {irom BiH.
U ~etrnaest ta~aka vaè}e optu`nice, [e{eq je optuèn za progon, istrebqewe i ubistva, zatvarawe, mu~ewe, okrutno postupawe i druga nehumana dela, deportaciju i prisilno preme{tawe i bezobzirno uni{tavawe i
pqa~ku javne i privatne imovine nesrpskog stanovni{tva u Hrvatskoj, BiH
i Vojvodini.
[e{eq se dobrovoqno predao Ha{kom tribunalu 24. februara pro{le
godine, neposredno po{to je optu`nica objavqena. Postupak protiv lidera
SRS je u pretprocesnoj fazi.
Delove Betine vesti o pro{irewu optu`nice protiv dr Vojislava [e{eqa Politika, 5. novembra 2004. godine, objavquje pod naslovom [e{equ
pro{irena optu`nica, a Danas pod naslovom Ha{ko tuìla{tvo pro{iruje optu`nicu protiv [e{eqa.
I podgori~ka {tampa je, 5. novembra, objavila vest iz Haga o pro{irewu
optu`nice protiv dr Vojislava [e{eqa. Nadnaslov vesti objavqene u Danu je Ha{ko tuìla{tvo o lideru SRS-a
a, a naslov Pro{irena optu`nica protiv [e{eqa. Ha{ko tuìla{tvo prikupilo nove dokaze koji terete lidera radikala je nadnaslov, a Dopuwena optu`nica za [e{eqa naslov Betine vesti objavqene u Vijestima.
Borba svoje istraìvawe da li se u pro{irenoj optu`nici protiv dr
Vojislava [e{eqa radi o verbalnom deliktu i pojedina mi{qewa o tome
7. novembra 2004. godine, u tekstu pod nadnaslovom
objavquje u dvobroju 6-7
[ta zna~i pro{irivawe optu`nice protiv Vojislava [e{eqa i naslovom Jezikom protiv muslimana i Hrvata. Izjave generalnog sekretara Srp921
ske radikalne stranke Aleksandra Vu~i}a o pro{irewu optu`nice izdvojene su u antrfile pod naslovom Vu~i}: Besmisleno.
Zahtev za pro{irivawe optu`nice protiv lidera Srpske radikalne
stranke, Vojislava [e{eqa, od strane Tuìla{tva Ha{kog tribunala, po
kojem mu se na teret stavqa da je govorom mr`we doveo do progona nesrpskog
stanovni{tva iz Hrvatske i Srbije otvorio je pitawe da li }e [e{eq zapravo biti optuèn za neku vrstu verbalnog delikta.
Tuìla{tvo u poo{trenoj optu`nici tvrdi da je optuèni fizi~ki po~inio progon kada je upotrebio govor mr`we u Vukovaru novembra 1991. godine, u Malom Zvorniku u martu 1992. i u Hrtkovcima, u Vojvodini, u maju
1992. godine.
Tako se lideru radikala, po novim navodima, na teret stavqa i da je direktnim i javnim nipoda{tavawem, kroz govor mr`we protiv muslimana,
Hrvata i drugog nesrpskog stanovni{tva u Vukovaru, Zvorniku i Hrtkovcima po~inio progon na nacionalnoj, verskoj i politi~koj osnovi.
Da li je ovde zapravo re~ o verbalnom deliktu, i da li je mogu}a takva pravna kvalifikacija optu`nice, poku{ali smo da saznamo od pravnika koji
imaju iskustvo sa radom u Ha{kom tribunalu.
Tako advokat Borivoje Borovi} kaè za Borbu da bi se, u ovom slu~aju,
pre moglo re}i da je u pitawu razlika u zakonodavstvu po kojem postupa Ha{ki tribunal i na{eg pravosudnog sistema.
U tom zakonodavstvu mnogo {to{ta se moè podvesti pod krivi~no delo koje ima za ciq izazivawe rasne, verske i nacionalne mr`we, a po druga~ijoj pravnoj kvalifikaciji. Dakle, {iroka lepeza krivi~ne odgovornosti
pretpostavqa da se i na verbalan na~in moè izazvati ta mr`wa, a onda da
to moè proizvesti druga krivi~na dela obja{wava on.
Borovi} dodaje da je na sudu da proveri da li je [e{eq svojim govorom to
uradio, a da je formalno takva pravna kvalifikacija ipak mogu}a.
I advokat Toma Fila ima isto mi{qewe:
Ne moè se to podvesti pod verbalni delikt. U zakonodavstvu po kojem
postupa Ha{ki tribunal postoji odredba po kojoj za krivi~no delo moète
odgovarati kao izvr{ilac, zatim kao pomaga~, a ima i odredba koja kada se
prevede sa engleskog zna~i da odgovorite i na bilo koji drugi na~in. To je jedno vrlo {iroko tuma~ewe i upravo je to ovde slu~aj zakqu~uje Fila.
Podse}amo, dosada{wa optu`nica protiv [e{eqa, koja se sastoji od 14
ta~aka, tereti ga za progon, istrebqewe i ubistva, zatvarawe, mu~ewe, okrutno postupawe i druga nehumana dela. Tu se jo{ navodi da je optuèn i za deportaciju, prisilno preme{tawe, bezobzirno uni{tavawe i pqa~ku javne i
privatne imovine nesrpskog stanovni{tva u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini.
Generalni sekretar Srpske radikalne stranke (SRS) Aleksandar Vu~i},
ocenio je ju~e da je poku{aj Tuìla{tva Ha{kog tribunala da pro{iri optu`nicu protiv lidera radikala Vojislava [e{eqa potpuno besmislen.
Ono {to su oni naveli u optu`nici protiv gospodina [e{eqa pokazuje
samo da i danas, na po~etku 21. veka, moète da odgovarate za verbalni delikt.
922
Wihov jedini ciq je da na|u opravdawe i razlog za{to ne po~iwe proces, za{to nema postupka protiv Vojislava [e{eqa, kazao je Vu~i} na konferenciji za novinare.
Na pitawe novinara da prokomentari{e izjavu premijera Srbije Vojislava Ko{tunice da }e krajem novembra biti dobrovoqne predaje optuènih
Ha{kom tribunalu i da li zna ko bi to mogao da bude, Vu~i} je odgovorio da
to ne zna i da to treba pitati premijera Ko{tunicu.
Radikali traè dokumenta o [e{equ je naslov teksta povodom zahteva
Srpske radikalne stranke Savetu ministara Srbije i Crne Gore i Nacionalnom savetu za saradwu s Ha{kim tribunalom, da se sva dokumentacija o dr
Vojislavu [e{equ, koja je dostavqena Ha{kom tribunalu, dostavi i dr Vojislavu [e{equ i stru~nom timu koji u~estvuje u wegovoj odbrani, koji je objavqen 8. novembra 2004. godine u Inter-N
Nacionalu.
Srpska radikalna stranka zatraìla je od Saveta ministara SCG i Nacionalnog saveta za saradwu s Ha{kim tribunalom da svu dokumentaciju o lideru stranke, Vojislavu [e{equ, koju su dostavili tom sudu, dostave [e{equ i stru~nom timu koji u~estvuje u wegovoj odbrani.
Generalni sekretar SRS Aleksandar Vu~i}, rekao je da je ta stranka dràvnim organima podnela pismeni zahtev za dostavqawe dokumentacije i da
danas o~ekuju odgovor.
Neverovatno je da neki misle da je mogu}e da Karli del Ponte daju sve
{to zatraì i {to joj je potrebno, a da istovremeno to ne daju optuènicima u Hagu, onima o kojima bi dràva morala da vodi ra~una, jer time {titi
interese ove zemqe i interese gra|ana Srbije istakao je Vu~i}.
On je dodao i da je tim koji u~estvuje u odbrani [e{eqa pripremio materijal kojim }e, kako je rekao, biti diskvalifikovani i pravno dezavuisani
oni na ~ijim tvrdwama je optu`nica zasnovana, a koje su, kako je rekao, prepisivane iz medija.
Vu~i} je ocenio da je jedini smisao pro{irewa optu`nice protiv [e{eqa da Ha{ki tribunal, uz opravdawe da prikupqa nove dokaze, ne}e ni u narednih godinu dana uspeti da podigne osnovanu opru`nicu protiv predsednika SRS.
Iz pouzdanih izvora Nacional saznaje da je zahtev radikala u vezi s dokumentacijom uperen uglavnom ka podacima o svedocima koji }e svedo~iti
protiv Vojislava [e{eqa i svojevremeno prislu{kivanim razgovorima Vojislava [e{eqa.
Po istoj logici kako su ti dokumenti dostavqeni Karli del Ponte, mora}e da se dostave i pravnom timu koji radi na odbrani Vojislava [e{eqa
tvrdi izvor Nacionala.
Naslov Betine vesti o zahtevu Srpske radikalne stranke podnetom dràvnim organima za dostavqawe dokumentacije o dr Vojislavu [e{equ, koja je ve} dostavqena Ha{kom tribunalu, objavqene u Kuriru 8. novembra
2004. godine je Vu~i}: Ministri, dajte dokumenta.
923
Delove Betine vesti Balkan, 8. novembra 2004. godine, objavquje pod naslovom Vu~i}: SRS traì dokumentaciju, a Glas javnosti pod naslovom
SRS traì [e{eqeve papire.
SRS traì dokumentaciju o [e{equ je naslov Betine vesti objavqene
8. novembra 2004. godine u podgori~kom Danu.
Izjave Rasima Qaji}a, predsednika Nacionalnog saveta za saradwu sa Ha{kim tribunalom, date Tanjugu Ekspres, 8. novembra 2004. godine, objavquje pod nadnaslovom Rasim Qaji}: Naredna sednica Nacionalnog saveta 15.
novembra i naslovom Predajom pomaù i sebi i dràvi. Izjavu Rasima
Qaji}a da }e zastupnicima odbrane dr Vojislava [e{eqa dostaviti traènu dokumentaciju, izdvojena je u antrfile pod naslovom Dostavi}emo dokumenta. Unutar ovog teksta objavqena je i vest iz Haga, a odnosi se na proces
protiv Slobodana Milo{evi}a. Naslov ove vesti je Advokati u rezervi.
Naredna sednica Nacionalnog saveta za saradwu sa Ha{kim tribunalom
bi}e odràna 15. novembra, najavio je ju~e u izjavi Tanjugu predsednik tog saveta Rasim Qaji}, navode}i da jo{ sedam svedoka treba da bude oslobo|eno
obaveze ~uvawa dràvne i vojne tajne. Qaji} je rekao da je ove nedeqe iz Ha{kog suda dobio zahtev za 12 dokumenta koji su od prioritetne va`nosti za
Tribunal, kao i da se ti zahtevi razmatraju, a da }e deo wih biti na dnevnom
redu sednice po~etkom naredne nedeqe.
Otvorena saradwa podrazumeva, s jedne strane, izru~ewa, a s druge, i dokumentaciju i svedoke, istakao je on, dodaju}i da bi za poboq{awe saradwe
sa Tribunalom bilo najboqe ono {to je premijer Vojislav Ko{tunica rekao da se do 23. novembra neko od optuènih dobrovoqno preda. Na taj na~in pomogli bi i sebi i dràvi, a naravno olak{ali bi na{e napore da izdejstvujemo da se oni koji se dobrovoqno predaju brane sa slobode ili da im
se sudi u kasnijoj fazi postupka u zemqi. Reaguju}i na zahtev Srpske radikalne stranke da dokumentaciju koju je Savet dao Tribunalu u vezi sa optuènim Vojislavom [e{eqem dostave i stru~nom timu za wegovu odbranu i [e{equ, Qaji} je rekao da postoji jasno definisana procedura za dostavu dokumentacije po Zakonu o saradwi s Ha{kim tribunalom.
Podse}aju}i da Savet dokumentaciju podjednako na isti na~in, pod jednakom uslovima dostavqa i advokatima odbrane i Tuìla{tvu, on je naglasio
da niko ne}e imati preferencijalni tretman, ve} Nacionalni savet odlu~uje na osnovu svakog pojedina~nog pristiglog zahteva. Qaji} je rekao da se
na isti na~in na koji Savet Tribunalu, odnosno Tuìla{tvu, ne dostavqa dokumentaciju bez precizno nazna~enih dokumenata koji se traè, postupa i sa
advokatima odbrane.
Nema nikakvog razloga da odbrani ne dostavimo dokumenta i ne odgovorimo pozitivno na zahteve, rekao je predsednik Saveta, dodaju}i da je do sada procedura i{la prili~no sporo... iz ~isto birokratskih razloga. Mi
smo tu proceduru maksimalno pojednostavili i ja redovno obave{tavam advokate na osnovu na{ih odluka i odobrenih zahteva. Ukoliko, dakle, dobijemo
zahteve u kojima se ta dokumenta traè, ne vidim nikakvu prepreku da tim
zahtevima ne udovoqimo.
924
Za zastupnike [e{eqeve odbrane, Qaji} je rekao da je potrebno da Savet

{to pre dobije zahtev u vezi sa dokumentima i, ukoliko u nekom kra}em roku
ti zahtevi stignu u Nacionalni savet, nema nikakvih razloga da ta dokumenta ne budu dostavqena. Potrebno je da imamo u formalno-pravnom smislu
zahtev koji se odnosi na dokumentaciju koja se traì, rekao je on ilustruju}i posledwi pozitivno re{en zahtev Tuìla{tva, koje je traìlo dokumentaciju vezanu za popis stanovni{tva i za rezultate popisa stanovni{tva iz
2002. godine u Vojvodini, sa posebnim naglaskom na neke op{tine.
Po{to je odlukom Apelacionog ve}a u pro{li ponedeqak Slobodanu Milo{evi}u vra}eno pravo da preuzme sopstvenu odbranu, dok je nametnutim
advokatima dodeqeno mesto rezervne odbrane za slu~aj da se on razboli, biv{i predsednik Srbije i Jugoslavije, optuèn za genocid u BiH i ratne zlo~ine u Hrvatskoj i na Kosovu, ponovo }e sutra, 9. novembra, imati vode}u ulogu u najzna~ajnijem procesu pred Ha{kim tribunalom. Pre nego {to, u nastavku dokaznog postupka odbrane, dopusti Milo{evi}u da izvede prvog od
svedoka, ~iji je spisak bio duàn da dostavi u petak, Pretresno ve}e treba da
odrì raspravu o zahtevu britanskih advokata Stivena Keja i Yilijen Higins da budu potpuno razre{eni du`nosti Milo{evi}evih branilaca, odnosno da ne budu ni rezervna odbrana. Istog dana, 9. novembra, pred sudije }e po
drugi put iza}i Qubi{a Beara, biv{i na~elnik bezbednosti Glavnog [taba Vojske Republike Srpske kako bi se izjasnio o navodima optu`nice koja
ga tereti za genocid i druge ratne zlo~ine po~iwene u Srebrenici u julu
1995. godine.
Najavqena sednica Saveta za saradwu sa Hagom je nadnaslov, Razmatrawe zahteva naslov, a Bilo bi najboqe da se do 23. novembra neko od optuènih dobrovoqno preda podnaslov Tanjugove vesti sa izjavama Rasima Qaji}a objavqene u Politici 8. novembra 2004. godine.
[e{eq traì dokumentaciju je naslov kratkog ~lanka iz Vesti od 8.
novembra 2004. godine.
Srpska radikalna stranka zatraìla je ju~e od Saveta ministara SCG i
Nacionalnog saveta za saradwu s Ha{kim tribunalom da svu dokumentaciju
o lideru stranke Vojislavu [e{equ, koju su dostavili tom sudu, dostave [e{equ i stru~nom timu koji u~estvuje u wegovoj odbrani.
Generalni sekretar Srpske radikalne stranke, Aleksandar Vu~i}, rekao
je da je ta stranka dràvnim organima podnela pismeni zahtev za dostavqawe
dokumentacije i da o~ekuje odgovor u ponedeqak.
Neverovatno je da neki misle da je mogu}e da Karli del Ponte daju sve
{to zatraì, sve {to je potrebno, a da istovremeno to ne daju optuènicima
u Hagu, onima o kojima bi dràva morala da vodi ra~una, jer time {titi interese ove zemqe i interese gra|ana Srbije rekao je Vu~i}.
Izjave sekretara kancelarije Nacionalnog saveta za saradwu sa Ha{kim
tribunalom Igora Oluji}a date Beti, Dnevnik, 9. novembra 2004. godine,
objavquje pod naslovom Zahtev radikala nije stigao.
925
Kancelarija Nacionalnog saveta za saradwu sa Ha{kim tribunalom nije

dobila pisani zahtev za ustupawe dokumenata o Vojislavu [e{equ, izjavio
je ju~e Beti sekretar kancelarije Igor Oluji}.
Oluji} je kazao da se kancelarija bavi odgovorima na zahteve odbrane ha{kih optuènika, i da }e, kada primi zahtev [e{eqevih pravnih zastupnika, postupiti u skladu sa zakonom.
Srpska radikalna stranka zatraìla je ju~e od Saveta ministara SCG i
Nacionalnog saveta da svu dokumentaciju o [e{equ koju du dostavili Tribunalu dostave [e{equ i stru~nom timu koji u~estvuje u wegovoj odbrani.
Generalni sekretar SRS-a, Aleksandar Vu~i}, rekao je da su radikali dràvnim organima podneli pismeni zahtev za dostavqawe dokumentacije i da
o~ekuju odgovor u ponedeqak.
Oluji} je kazao da kancelarija, po prijemu, zahtev prosle|uje Nacionalnom savetu. Ako se utvrdi da neki od traènih dokumenata nisu u posedu Saveta, upu}uje se zahtev nadle`nim organima.
Podgori~ke Vijesti, 9. novembra 2004. godine, izve{taj sa Glavnog odbora Partije demokratskog prosperiteta objavquje pod naslovom Albanski
[e{eq ne moè da izazove raskol u partiji, mada naslov i pomiwawe imena dr Vojislava [e{eqa u wemu ne proizlazi iz sadràja izve{taja.
Glavni odbor Partije demokratskog prosperiteta se na pro{irenoj sjednici, odrànoj proteklog vikenda, distancirao od stavova svog odbornika u
ulciwskom parlamentu dr Isata Jakupija.
Portparol te partije Muhamet Nika, kazao je da }e PDP sva budu}a istupawa Jakupija u javnost smatrati kao wegovo privatno izja{wavawe koje nema veze sa partijskim stavovima.
Ulciwska javnost dobro zna da je Jakupi odavno u sukobu sa osnovnim
eti~kim i moralnim kodeksom prirode. On sa govornice u SO, bez ikakvog
kriterijuma, vrije|a partijske i skup{tinske kolege, a ~ak i gra|ane Ulciwa ja~eg pola nazivaju}i ih ènama u peùrativnom smislu te rije~i. Izgleda da se uìvio u ulozi albanskog [e{eqa, ali u Ulciwu, gdje se vjekovima
ìvi u toleranciji i razumijevawu, wegova politi~ka zvijezda neumoqivo
zalazi kazao je Nika na ju~era{woj konferenciji za novinare sazvanoj povodom te{kih optu`bi Jakupija u medijima na ra~un predsjednika PDP-a
Osmana Reye.
Jakupi i Reya prethodno su se o{tro sukobili na posqedwoj sjednici SO.
Jakupi je tada najavio da }e napustiti PDP, ali zadràti mandat.
U politici postoji izreka da onoga koji stigne na ciq najvi{e mrze oni
koji su ostali na pola puta. GO i {iri aktiv PDP optu`be u medijima ocijenili su kao pau{alne i primitivne i kojima bi bilo kakva reakcija ili demant dali nezasluènu politi~ku teìnu kako samom tekstu, tako i odborniku Jakupiju. Optu`be }e biti predmet pa`we pravosudnih organa koji }e
utvrditi wihovu istinitost i ocijeniti da li neko moè la`no da optuùje
bez krivi~ne i materijalne odgovornosti i posqedica istakao je Nika navode}i da GO nije iskqu~io Jakupija iz partije, ali da je on to sam uradio na
posqedwoj sjednici SO.
926
S obzirom da se vjerovatno vi{e ne}e odazvati pozivima odborni~kog

kluba, o~ekujemo da Jakupi uskoro obavijesti javnost za koga }e ubudu}e nastupati u lokalnom parlamentu, po{to mu Ustav garantuje mandat. U svakom
slu~aju, Glavni odbor je jednoglasno ocijenio da povodom novih doga|aja u
partiji nema raskola, jer odbornik Jakupi nema politi~ku teìnu za tako ne{to istakao je Nika, izraziv{i àqewe {to se Jakupi pridruìo strukturama koje su navikle da mimo zakona i demokratskih regula profitiraju od
lokalne uprave.
Tekst Aleksandra Tasi}a o doga|ajima u Ha{kom tribunalu i izve{taju
koji Karla del Ponte treba da podnese Ujediwenim nacijama 23. novembra
2004. godine, Srpska re~ objavquje 10. novembra 2004. godine pod nadnaslovom Na{i u Hagu i naslovom [e{eq ne}e nimalo Karlu, Karla ho}e jo{
vi{e [e{eqa. Me|unaslovi u tekstu su Ponovo u sedlu, Medijske besmislice i [e{eq na Marti}evoj stazi, a naslov antrfilea je [irewe
[e{eqa.
Slobodanu Milo{evi}u vra}eno je, kako je Srpska re~ i najavila u pro{lom broju, pravo da sam sebe zastupa pred Ha{kim tribunalom, uslovqeno
wegovim zdravstvenim stawem.
Ukoliko mu, i kada, zdravqe ne dozvoli da do|e u sudnicu, odbranu bi preuzeo advokat Stiven Kej, koga je sudsko ve}e ranije imenovalo za Milo{evi}evog branioca, mimo voqe optuènog. Pre nego {to je Apelaciono ve}e
ovako odlu~ilo po Kejovoj àlbi na svoje postavqewe podnetoj u Milo{evi}evo ime, britanski advokat i wegova saradnica Yilijen Higins, zatraìli
su dozvolu da se povuku iz ovog procesa. O ovom wihovom zahtevu rasprava }e
biti odràna kad ovaj broj Srpske re~i bude u {tampi, ali je mogu}e pretpostaviti kakav }e biti epilog.
Da li je na osnovu ovog krokija najnovijih doga|aja mogu}e zakqu~iti da je
Milo{evi} u ovoj fazi pobedio, kako su to ocenile wegove pristalice?
Odgovor je odre~an, a to }e potvrditi nastavak su|ewa.
Iako je najavqivao da nikakav branilac, pa ni onaj takozvani stend baj
(u pripravnosti), ne dolazi u obzir, po sistemu sve ili ni{ta, Milo{evi}
}e, kako su to odmah najavili wegovi pravni savetnici, u novonastaloj situaciji ipak birati, pripremati i ispitivati svedoke svoje odbrane, bez obzira na Kejovo prisustvo. Mogu}e je, svakako, o~ekivati wegove primedbe, uslove, predloge i amandmane, ali su{tina }e, po svemu sude}i, ostati nepromewena. On }e da preuzme sopstvenu odbranu, a Kej }e da ostane tu negde. Kako se u Hagu moglo saznati do zakqu~ewa ovog teksta (nedeqa, 7. novembar)
biv{i predsednik Srbije i SRJ insistira}e eventualno da, recimo, Kej ne
postavqa pitawa svedocima. U Tribunalu su ovakve okolnosti jednostavno
formulisali re~enicom: Milo{evi} se brani sam, a branilac u rezervi,
uz konstataciju iz citirane odluke @albenog ve}a da je Pretresnom ve}u
prepu{teno da odlu~i kada }e branilac dodeqen Slobodanu Milo{evi}u
preuzeti ve}u ulogu u vo|ewu odbrane.
I ovde }e se, kako stvari stoje, pokazati ono na {ta je Srpska re~ ukazivala analiziraju}i tok su|ewa, da }e Milo{evi} nastaviti praksu koju je
927
usavr{io dok je bio predsednik: da propu{ta prilike koje su za wega povoqnije da bi na kraju, bez obzira {ta govorio i kako to obrazlagao, bio primoran da pristane na ne{to {to je nepovoqnije u odnosu na prethodne opcije.
Postoji, naravno, uvek i najlo{ija varijanta. To je da, na primer, izjavi da je
nezadovoqan i ovakvom odlukom sudija pa da ostane pasivan, s tim {to bi odbrana u tom slu~aju bila apsolutno prepu{tena Keju. U krajwoj konsekvenci,
s obzirom na Kejove te{ko}e sa svedocima, to bi moglo da zna~i da dokazni
postupak vremenski traje kra}e od ranije odre|enih 150 radnih dana. I, {to
je va`nije, da ni na koji na~in ne odraàva Milo{evi}eve teze, {to, uostalom, ni optuèni nije propu{tao da istakne prilikom Kejovog ispitivawa
svakog od dosada{wih pet svedoka.
No, te{ko je pretpostaviti da }e Milo{evi} tako postupiti. Jer, to bi
zna~ilo da propu{ta priliku koja mu je data u repesaù da se u sudnici ~uje i wegov glas, dok vodi glavno ispitivawe koje, uz doma}e i strane pisane
medije, za javnost u Srbiji prenosi i TV B92, {to je wemu i te kako va`no.
Razlog protiv ovakvog wegovog mogu}eg stava je i ~iwenica da mu je odlukom o vra}awu prava da se sam brani izbijen eventualni osnov za àlbu na
kraju procesa: da mu je uskra}eno pravo da se sam brani i vodi dokazni postupak svoje odbrane. Kada je re~ o pomenutom zdravstvenom uslovu, on je na wega pristao, izjaviv{i doslovno da mu odgovara tempo od tri dana su|ewa nedeqno, s tim da mu povremeno bude omogu}eno nedequ dana pauze radi razgovora sa svedocima. Moè se o~ekivati da }e ve}e sudije Robinsona biti ubudu}e dovoqno elasti~no da optuènom iza|e u susret kad god je mogu}e, s eventualnim kra}im pauzama ili rasporedom sude}ih dana, kako advokat iz rezerve ne bi bio previ{e, ili uop{te angaòvan.
Ako bi tako bilo, logi~no je pitawe: zbog ~ega je onda Kej zatraìo povla~ewe iz procesa. I to po{to je, uprkos svom inicijalnom stavu da bi prihvatawe optuènog ugrozilo Milo{evi}evo pravo na samoodbranu, i posle àlbe koju je sam podneo na svoje imenovawe u ime optuènog, ne sa~ekav{i ishod àlbe, a kada je ve} ispitao pet svedoka.
Tako|e, kao logi~an, name}e se i odgovor. Ako se zakqu~uje po redosledu
poteza, osim ~iwenice da je britanskom advokatu zaista nemogu}e da pruì
prikladnu dobranu imaju}i na umu Milo{evi}evu nesaradwu, ignorisawe
svedoka ~iji je spisak predloìo optuèni, a koji su se solidarisali s wim
kada mu je uskra}eno sam da se brani, to je i vid pritiska na @albeno ve}e.
Sada, kad je ta odluka @albenog ve}a doneta, gotovo je izvesno da }e prvostepeno ve}e odbaciti Kejov zahtev da se povu~e iz predmeta, zajedno sa Yilijen
Higins. Ali, ~iwenica je, u me|uvremenu naraslim ostatkom svog stru~nog
tima. Sude}i bar po tome {to su se u sudnici prilikom ispitivawa nekoliko svedoka odbrane uz Keja i Higinsovu bile jo{ jedna i ~ak dve osobe na mestu rezervisanom za tim odbrane.
Vaqa znati, isto tako, da su besmislene vesti pojedinih medija u Srbiji da
je Kej podneo ostavku. Advokat koga je na mesto branioca imenovao Sekretarijat Tribunala, to potvrdilo sudsko ve}e, a i on sam prihvatio, ne moè
samo da se povu~e po svojoj voqi kad on to èli, bez saglasnosti sudija. Pri928
mer kako to funkcioni{e, uz specifi~ne ograde, naravno, mogao bi da bude

i slu~aj odbrane biv{eg oficira Vojske Republike Srpske Vidoja Blagojevi}a, optuènog u Hagu za sau~e{}e u genocidu u Srebrenici 1995. godine, koga je do kraja su|ewa branio ameri~ki advokat gr~kog porekla Majkl Karnavas, s kojim optuèni nije kontaktirao.
Drugu besmislicu nekih srpskih medija da }e Milo{evi} izvesti 1630
svedoka tako|e je potrebno komentarisati. Imaju}i na umu rok od 150 radnih dana za dokazni postupak odbrane, to bi zna~ilo da bi svakog dana iskaz
trebalo da da po deset svedoka! Ne samo da ih ispita optuèni, ve} i da ih Tuìla{tvo podvrgne unakrsnom ispitivawu. I on sam je, na kraju, rekao da }e
biti primoran prili~no da svede taj spisak potencijalnih svedoka, po{to ga
je ve} redukovao sa oko pet hiqada onih koji su isprva voqni da govore pred
Tribunalom u prilog wegovim tezama.
A gde su dve, tu je i tre}a, aktuelna politi~ko-medijska besmislica: Nemogu}e je, jer nije u skladu s na{im ustavom, eventualno preno{ewe nadle`nosti sa su|ewa Srbima optuènim pred Ha{kim tribunalom u zemqu na
~ijem su podru~ju po~iweni zlo~ini za koje su optuèni (Hrvatska) u konkretnom slu~aju vukovarskoj trojci: Miletu Mrk{i}u, Veselinu [qivan~aninu i Miroslavu Radi}u. O ovoj mogu}nosti je pisano u pro{lom broju
Srpske re~i i {to se, tako|e, sada pokazalo izvesnim ukoliko Tuìla{tvo to traì, a sudije u Hagu prihvate ukoliko Srbija ne bude sara|ivala s Hagom.
Pribliàva se jo{ jedan Dan D za Srbe, srpsku politiku i dràvu. Ovog
puta to je 23. novembar, kada }e glavni tuìlac Ha{kog tribunala Karla del
Ponte podneti izve{taj Ujediwenim nacijama o radu Tuìla{tva i saradwi
sa Srbijom i Crnom Gorom.
U jednom neformalnom razgovoru, u kojem je u~estvovao i ovaj autor, u Hagu, krajem oktobra, Del Ponte je rekla da je relativno zadovoqna qudima, politi~arima u Srbiji, ali ne i politikom. Nije to obrazlagala, osim {to je
prepri~ala epizodu sa svoje tek obavqene posete Beogradu, a povodom Qubi{e Beare, biv{eg oficira Vojske Republike Srpske, optuènog za genocid
u Srebrenici 1995. godine, koji je desetak dana ranije preba~en u Hag. Testiraju}i u ovom slu~aju po drugi put (posle neuspelog, za Srbe, ispita s Goranom Hayi}em) srpsku vlast, ona je podatke o Bearinom boravi{tu ponudila
srpskom premijeru Vojislavu Ko{tunici, koji joj je rekao da ih preda aktuelnom direktoru BIA Radetu Bulatovi}u, na {ta mu je Del Ponte uzvratila da ne èli da komunicira s nekim drugim kako bi bila sigurna da informacije ne}e ponovo procureti (kao u Hayi}evom slu~aju), ve} da }e podatke
uru~iti wemu, a da je on odgovoran za daqi tog doga|aja. Epilog je poznat: Beara se dobrovoqno predao po{to je ku}a u okolini Uìca, u kojoj je boravio
bila opkoqena.
Sada, uo~i 23. novembra, premijer Srbije izjavquje da je najboqa dobrovoqna predaja ha{kih optuènika, odbijaju}i da govori o mogu}im predajama koje je 4. novembra obe}ao Havijeru Solani. Konkretno }ete saznati onog
929
trenutka kada bude nekih vesti, isto onako kao {to za slu~aj pukovnika Beare niste saznali unapred, rekao je premijer.
Predsednik Srbije, Boris Tadi}, zahteva da svi koji su optuèni budu i
uhap{eni. Ministar inostranih poslova, Vuk Dra{kovi}, kritikuje srpsku
Vladu, jer ne toleri{e pomirqiv stav Vlade da }e po{tovati me|unarodne
optu`nice ako ih budu po{tovali i optuèni, me|u wima trojica ili ~etvorica Milo{evi}evih najodanijih komandanata ~ija je sudbina nadre|ena
sudbini naroda i dràve.
Ovoj kombinaciji apsurda pridruìla se i Srpska radikalna stranka, koja isti~e da Srbija ne bi trebalo da sara|uje s Tribunalom, a predsednik SRS
i ha{ki optuènik upravo je najavom da }e se dobrovoqno predati ako i ~im
bude objavqena optu`nica protiv wega, {to je zaista i u~inio, li~nim primerom na najboqi na~in pokazao kako bi trebalo sara|ivati s Hagom!
Najnoviji [e{eqev potez je zahtev za izuze}e glavnog tuìoca iz politi~kih i li~nih razloga. Tuìla{tvo je repliciralo zahtevom za odobrewe da pro{iri optu`nicu protiv [e{eqa.
Prema predloènom pro{irewu, [e{equ bi bilo stavqeno na teret da
je govorom mr`we doveo do progona nesrba iz Hrvatske i Srbije, kao i da je
odgovoran za zlo~ine nad muslimanima na novim lokacijama u BiH. Optuèni je, kaè se, fizi~ki po~inio progon kada je upotrebio govore mr`we
u Vukovaru, novembra 1991, u Malom Zvorniku, u martu 1992, i u Hrtkovcima,
u maju 1992. godine.
Ono za {ta sada optuèni tvrdi da je ravno nekoj vrsti verbalnog delikta, izmewenom optu`nicom postala bi veoma, veoma ozbiqna optu`ba.
[e{eq koji sam sebe zastupa, kao i Milo{evi}, i kojem je dodeqen stend
baj advokat, ima pravo da odgovori na ovaj predlog Tuìla{tva, a ukoliko
pretpretresno ve}e ipak prihvati izmenu optu`nice, {ef radikala na}i }e
se u situaciji sli~noj onoj u kojoj je bio svojevremeno Milan Marti}. S malom razlikom: Marti} je imao idealnu priliku da situaciju re{i, koliko je
bilo mogu}e, u svoju korist, posebno {to je prakti~no priznao ono zbog ~ega
je optuèn.
Biv{i predsednik Republike Srpske Krajine, po prvoj optu`nici od 25.
jula 1995. godine, bio je optuèn samo za bombardovawe Zagreba te godine, da
bi mu, sedam meseci po{to je dobrovoqno do{ao u Hag 2002. godine, optu`nica bila pro{irena na ukupno 19 ta~aka! Pritom je Marti}, na prvom pojavqivawu pred sudom, 21. maja 2002. godine, izjavio da nije kriv, da bi 23. septembra 2002, obrazlaù}i za{to traì privremeno pu{tawe na slobodu do
po~etka su|ewa, a pre nego {to mu je optu`nica izmewena, priznao da jeste
granatirao Zagreb! Wegov tada{wi zastupnik na obe rasprave, beogradski
advokat Strahiwa Kastratovi}, nije, me|utim, imao pravni~ke mudrosti,
ali ni iskustva s Tribunalom, da podrì izre~enu tezu svog klijenta, da je
razvije, podu~i ga, predo~i mu {ta je u wegovom najboqem interesu, pa da, potvrdom priznawa koje je Marti} ve} sam izrekao, a {to je i zabeleèno u
transkriptu sa rasprave tog 23. septembra 2002. godine, predupredi pro{ire930
we optu`nice. Da je bar Marti} }utao, ali... Ovako, ako se izuzme optu`ba za

genocid, Marti} je me|u najteè optuènima u Hagu.
Da li }e biti i [e{eq, vide}emo uskoro.
Potencijalna dopuwena optu`nica sadrì dodatne optu`be, zasnovane na
dokazima koje je Tuìla{tvo nedavno prikupilo, da je optuèni odgovoran
za zlo~ine po~iwene u op{tinama {ireg Sarajeva (Ilija{, Vogo{}a, Novo
Sarajevo, Iliya i Rajlovac), u Bijeqini, Mostaru, Nevesiwu i Br~kom, gde
je u~estvovao u progonu kroz istrebqivawe i ubijawe mnogih hrvatskih, muslimanskih i nesrpskih civila, ukqu~uju}i ène, decu i starce. Da je me|u
`rtvama bilo dece, optu`ba nije tvrdila u vaè}oj verziji optu`nice.
[e{equ i wegovoj paravojnoj formaciji zvanoj [e{eqevci se dopuwenom optu`nicom na teret stavqa ubistvo 88 muslimanskih mu{karaca u Domu kulture u Driwa~i kod Zvornika u maju 1992; ubistva vi{e od 60 muslimana u okolini Sarajeva 1992-93; smrt {est civila u Bijeqini krajem maja 1992.
godine, pritvarawe i mu~ewe stotina muslimana u policijskoj stanici i logoru Batkovi} kod Bijeqine, od kojih je oko 100 umrlo.
Prema novim navodima opbu`be, lider SRS i [e{eqevci odgovorni su
i za ubistvo najmawe 106 nesrba iz Mostara i okolnih sela oko 13. juna 1992.
godine, te smrt 102 mu{karca i 46 èna i dece u podru~ju Nevesiwa u junu
1992.
Vaè}a optu`ba protiv [e{eqa ima 14 ta~aka koje se odnose na progon,
istrebqewe i ubistva, zatvarawe, mu~ewe, okrutno postupawe i druga nehumana dela, deportaciju i prisilno preme{tawe i bezobzirno uni{tavawe i
pqa~ku javne i privatne imovine nesrpskog stanovni{tva u Hrvatskoj, BiH
i Vojvodini.
Radikali o novom ustavu Srbije je nadnaslov, a I [e{eq se pita naslov teksta o pisawu novog ustava. Tekst je objavqen u Politici 11. novembra 2004. godine.
U pisawu teksta novog ustava, osim politi~ara, u~estvuju i pravni eksperti svih parlamentarnih politi~kih partija. I dok se stru~waci za ustavno
pravo skoro svake nedeqe dogovaraju, radikali neke svoje predloge ustavnih
re{ewa dobijaju direktno iz Haga. Naime, ha{ki optuènik i lider Srpske
radikalne stranke, Vojislav [e{eq, dao je svoje primedbe na predloèni
tekst ustava.
Obrazlaù}i ovu ~iwenicu, zamenik predsednika SRS-a, Tomislav Nikoli}, kaè da je normalno da stru~wak i veliki poznavalac ustavnog prava,
kao {to je Vojislav [e{eq, u~estvuje u pisawu najvi{eg pravnog akta.
On kaè da je Srpska radikalna stranka prihvatila predlog svog lidera
da Srbija bude dràva srpskog naroda i svih gra|ana koji ovde ìve. Zanimqivo je da se radikali zalaù da se predsednik Republike bira u parlamentu, a ne kao do sada na naposrednim izborima.
Aleksandar Vu~i} (SRS) do{ao do zna~ajnih dokumenata je nadnaslov, a
Optu`nica protiv [e{eqa po~iva na laìma hrvatskih {pijuna naslov
teksta sa izjavama Aleksandra Vu~i}a objavqenim u podgori~kom Danu 11.
931
novembra 2004. godine. Tekst ima jedan antrfile ~iji je naslov Bi}e glavoboqe od istine.
Generalni sekretar Srpske radikalne stranke, Aleksandar Vu~i}, optuìo je Ha{ki tribunal da za su|ewe Vojislavu [e{equ priprema niz la`nih svjedoka, me|u kojima je imenovao novinare Dejana Anastasijevi}a i
Jovana Dulovi}a. Vu~i} kaè da je [e{eq do{ao do zna~ajnih dokumenata
koji potvr|uju da protiv wega, pored Dulovi}a i Anastastijevi}a, Tribunal
priprema i druge la`ne svjedoke, la`na svjedo~ewa politi~kih protivnika i qudi koje su ucjenile strane obavje{tajne slu`be.
Jedino na ~emu se zasniva optu`nica protiv [e{eqa jesu la`ni svjedoci i wihove izjave, neistine wegovih politi~kih protivnika i pojedinih
ucijewenih qudi i to pod uticajem stranih obavje{tajnih slu`bi kaè Vu~i}, dodaju}i da su ovakvi qudi potrebni Tribunalu jer nema dokaze protiv
[e{eqa.
Po{to nemaju ni{ta {to bi mogli da mu stave na teret, bave se la`nim
svjedocima koji su u stawu da izmi{qaju svakakve gluposti. Protiv [e{eqa
}e svjedo~iti pojedini politi~ari iz Srbije, qudi koji su u~estvovali u pisawu optu`nice protiv wega isti~e Vu~i}.
On dodaje da }e radikali upoznati javnost kako, od koga, i na koji na~in su
nagovoreni da rade protiv svoje zemqe i [e{eqa.
Obavijesti}emo javnost i o djelokrugu rada obavje{tajnih slu`bi na
prostoru SCG, posebno o strahovitom uplivu hrvatske obavje{tajne slu`be.
To je jedino {to je biv{i ministar policije Du{an Mihajlovi} bio u pravu.
Iznije}emo precizne podatke {ta sve radi hrvatska obavje{tajna slu`ba i
kako ne postoji nikakva ili minimalna voqa u bezbjednosnim organima i politi~kim krugovima da se suprotstave wenom divqawu i na na{em prostoru
zakqu~uje Vu~i}.
Mnogi }e u Ha{kom tribunalu dobiti glavoboqu kada sve podatke iznesemo u javnost. Ubrzo }e se saznati na~ini kako su dolazili do pojedinih informacija u Srbiji, koliko su i kome novca davali na ruke, u kojem restoranu i ko je bio kurir najavquje Vu~i}.
Izve{taj sa vanredne konferencije za novinare Srpske radikalne stranke, koju je, 14. novembra 2004. godine, odrào Aleksandar Vu~i}, generalni
sekretar Srpske radikalne stranke, povodom priprema Ha{kog tribunala
la`nih svedoka za su|ewe dr Vojislavu [e{equ, Ve~erwe novosti objavquju 15. novembra 2004. godine ispod nadnaslova Generalni sekretar SRS
ponovo o ha{kom procesu lideru radikala, naslova La`ni svedoci protiv
[e{eqa i podnaslova Vu~i} saop{tio da Hag protiv [e{eqa sprema la`ne svedoke, la`na svedo~ewa politi~kih protivnika koji su davali izjave
za optu`nicu i qudi koje su ucenile strane obave{tajne slu`be. Novinarima podeqen papir o kontaktima i nekim aktivnostima dvojice novinara
Vremena. Tekst sadrì dva antrfilea ~iji su naslovi Za strance i DB i
Zanimqivo!?.
Ha{ki tribunal priprema niz la`nih svedoka za su|ewe Vojislavu [e{equ, i to one koji su ve} svedo~ili u Hagu, kao {to su novinari Vremena
932
Jovan Dulovi} i Dejan Anastasijevi} rekao je ju~e na vanrednoj konferenciji za novinare Aleksandar Vu~i}, generalni sekretar Srpske radikalne
stranke. Ovakvi svedoci potrebni su Tribunalu, jer nemaju dokaza protiv
[e{eqa, a optu`nica se temeqi samo na wegovim re~ima i la`nim izjavama. Nigde se ne govori o [e{eqevom fizi~kom u~e{}u u bilo kakvim zlo~inima. Tako da je re~ o verbalnom deliktu.
Vu~i} je dodao da Hag protiv [e{eqa sprema i druge la`ne svedoke, la`na svedo~ewa politi~kih protivnika i qudi koje su ucenile strane obave{tajne slu`be. Potom je novinarima podelio pisani materijal o bezbednosno interesantnim kontaktima Dulovi}a i Anastasijevi}a. On je najavio da
}e Srpska radikalna stranka u narednih nekoliko nedeqa izneti sli~an materijal o srpskim politi~arima koji su davali izjave za pisawe optu`nice
protiv [e{eqa.
Vojislav [e{eq nam je dostavio dokumente Slu`be dràvne bezbednosti Republike Srbije, koji pokazuju {ta su, za koga i za ~iji ra~un radili novinari Jovan Dulovi} i Dejan Anastasijevi} naveo je Vu~i}. Mogu li takvi qudi da svedo~e protiv nekoga kada se vidi da su sve radili po zadatku
svojih bosova?
Vu~i} je dodao da su to podaci SDB i da se odnose na aktivnosti qudi koji su bili la`ni svedoci u Hagu i koji su radili protiv Srbije i wenih interesa. Zanimqivo je, rekao je Vu~i}, da obojica imaju prijateqske odnose
sa Hagom, a posebno Dejan Anastasijevi} sa Florens Artman Domanku{i}.
Jovan i Radmila Dulovi} su tokom 1995. godine radili sa ameri~kom medijskom ku}om Interwuz i novinarima Hilanom Votsonom i Seròm Gordijem u isto~noj Bosni i Vukovaru. Dulovi} je bio zaduèn za pronalaèwe
lokacija i sagovornika za snimawe, a sa suprugom je angaòvan i na proveri
i dopuni prikupqenih navoda objasnio je Vu~i}. Pojavquje se i kao reporter i kao spiker, koji obja{wava pojedine navode. Po nalogu Hilana Votsona, Dulovi}i su putovali u unutra{wost Srbije da kontaktiraju izvesnog
Kraji{nika iz okoline Kragujevca, misle}i da je ro|eni brat Mom~ila Kraji{nika.
Vu~i} je objasnio i da su Dulovi}i, tako|e, proveravali informacije o restoranu u Kragujevcu gde je navodno isporu~ivano oru`je za Srbe u Bosni.
Maja 1996. godine, bra~ni par Dulovi} je sa snimateqem Rojtersa bio u okolini tog restorana i vojne fabrike za proizvodwu municije. Te godine Dulovi} je bio u Hagu, na premijeri filma o srpskim zlo~inima u isto~noj Bosni,
sa naglaskom na Srebrenici.
Jovan Dulovi}, pod pseudonimom Vlastimir @ivadinovi}, objavio je
1997. godine u hrvatskom Plejboju tekst o kriminalu i prekora~ewu ovla{}ewa policije u Srbiji. Kako takav ~ovek, koji se la`no predstavqa, moè
da bude svedok kazao je Vu~i}. Dulovi}a je u vi{e navrata tokom 2002. godine kontaktirao Qubi{a Buha ûme, kako bi preko medija optuìo najuticajnije politi~are i privrednike. ûme je preko Dulovi}a nastojao da uti~e
na Predraga Popovi}a, glavnog urednika Nacionala, da objavi demantije
na navode iz poznatih pisama ûmetove supruge Qiqane.
933
Posredstvom Dejana Mihova, {efa beogradske kancelarije Ha{kog tribunala, istraìteqi su, jula 1998. godine, poku{avali da stupe u kontakt sa
Dejanom Anastasijevi}em, da bi do{li do podataka o navodnim zlo~inima na
Kosovu i Metohiji rekao je Vu~i}. Masimo Kalabrezi, novinar Tajma,
sa wim je, jula 1998. godine, bio u Pri{tini gde su se sreli sa Vetonom Suroijem, Hidajetom Hisenijem, Ademom Dema}ijem i Jakupom Krasni}ijem, predstavnikom OVK.
U papirima koje je Vu~i} podelio novinarima, navodi se da je Anastasijevi} bio otvoren i prema DB.
Aleksandar Vu~i} najavio je da }e danas izneti podatke o tome {ta sve hrvatska tajna slu`ba radi u Srbiji i Crnoj Gori, dok kod nas ne postoji nikakva voqa da se weno divqawe spre~i kontramerama. Generalni sekretar SRS
najavio je i da }e postaviti vrlo zanimqiva pitawa povodom slu~aja Top~ider i doga|ajima u Vojsci, policiji i dràvnom vrhu.
Unutar ovog teksta objavqen je tekst sa izjavama Dejana Anastasijevi}a i
Jovana Dulovi}a pod naslovom Vu~i}evi papiri izmi{qotine.
Novinari Dejan Anastasijevi} i Jovan Dulovi} odbacili su ju~e navode iz
materijala koji je generalni sekretar Srpske radikalne stranke (SRS)
Aleksandar Vu~i} podelio novinarima, kao izmi{qene i sme{ne.
Srpska radikalna stranka tvrdi da ima dokaze da sam ja trostruki, ~etvorostruki i kakav sve ne agent i ja bih voleo da mi razjasne ~iji sam agent rekao je Tanjugu Anastasijevi}, novinar nedeqnika Vreme. Danas sam prvi
put ~uo da sam, izme|u ostalog, i agent Dràvne bezbednosti, {to je sme{no,
jer je u tom slu~aju Milo{evi}, koji je bio odli~no informisan, mogao prilikom mog svedo~ewa da mi kaè: Vi ste radili za moju slu`bu i da razbije moje svedo~ewe.
Prema Anastasijevi}evom mi{qewu, bliì se po~etak su|ewa lideru radikala Vojislavu [e{equ, pa radikali poku{avaju da dignu pra{inu.
Za Vu~i}eve izjave, Anastasijevi} je rekao da ne predstavqaju ni{ta novo, budu}i da je kao ministar informisawa traìo wegovo hap{ewe.
Anastasijevi} u predlogu Srpskog pokreta obnove da se otvore dosijei Dràvne bezbednosti vidi odli~nu priliku za radikale da se raskrinkaju svi
tajni agenti i preporu~io im da taj predlog podrè.
Dulovi}, tako|e novinar Vremena, rekao je da je ju~e podeqeni materijal gomila izmi{qotina.
Prema wegovim re~ima, verovatno ga je pisao neko iz biv{e UDBE ili
Ministarstva unutra{wih poslova, u dogovoru sa SRS.
Glas javnosti, 15. novembra 2004. godine, objavquje tekst pod naslovom
Vu~i}: Spremaju la`ne svedoke, a Blic tekst pod sli~nim naslovom Vu~i}: Hag sprema la`ne svedoke.
La`ni svedoci protiv [e{eqa je naslov izve{taja sa konferencije za
novinare Srpske radikalne stranke objavqenog u Kuriru 15. novembra
2004. godine.
Borba, 15. novembra 2004. godine, izjave Aleksandra Vu~i}a objavquje
pod nadnaslovom SRS o su|ewu Vojislavu [e{equ i naslovom Optu`nicu sastavili la`ni svedoci.
934
Blic, 15. novembra 2004. godine, objavquje tekst pod nadnaslovom Savet
ministara zahteva od Vlade Srbije i naslovom Izru~ewa Hagu za nedequ
dana.
Savet ministara Dràvne zajednice SCG mogao bi od Vlade Srbije da zatraì da neko od ha{kih optuènika bude izru~en do 23. novembra, kada glavni tuìlac Karla del Ponte podnosi izve{taj Savetu bezbednosti. Naime,
na zahtev predsednika SCG Svetozara Marovi}a, Savet ministara }e u sredu raspravqati samo o jednoj ta~ki dnevnog reda, a to je saradwa sa sudom u
Hagu.
Premijer Vojislav Ko{tunica ju~e je izjavio da vlasti u Srbiji ne znaju
gde je najve}i deo optuènih za ratne zlo~ine ~iju predaju traì Ha{ki tribunal, ali da ~ine sve da se oni na|u. Iako se naj~e{}e pomiwe da bi neko od
optuènih iz RS, koji se navodno kriju u Srbiji, mogao da bude izru~en ili
se dobrovoqno preda Ha{kom tribunalu, Ko{tunica tvrdi da su za adrese date za neke od wih u MUP Srbije ustanovili da su neta~ne.
Te adrese i ulice uop{te ne postoje. Provere o wihovom boravku se rade i radi}e se za svaku prijavu, ma koliko je ona anonimna rekao je Ko{tunica. On je ocenio da je odlazak u Hag Qubi{e Beare pokazao da su neta~ne
tvrdwe da Vlada ne sara|uje sa Tribunalom i izrazio nadu da }e takvih primera dobrovoqne predaje ubudu}e biti jo{. Premijer je zamerio Tribunalu
{to svojevremeno nije povoqno reagovao na zahteve pojedinih pritvorenika
da se brane sa slobode, jer bi to pomoglo da se do sada ve}i broj osumwi~enih
dobrovoqno preda u Hag.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradwu s Ha{kim tribunalom, Rasim
Qaji}, naveo je da }e izvestiti Savet ministara {ta je Nacionalni savet sve
od jula u~inio na planu saradwe i ukazati na obaveze drugih dràvnih organa kada je u pitawu saradwa sa Tribunalom. On je za Blic najavio da }e pre
Saveta ministara, Nacionalni savet sutra odràti sednicu na kojoj }e trojicu svedoka osloboditi ~uvawa dràvne tajne, a zna~ajan broj dokumenata
bi}e dostavqen Tuìla{tvu i advokatima odbrane. Qaji} je naglasio da Nacionalnom savetu jo{ nije stigao zvani~an zahtev Srpske radikalne stranke
da se daju dokumenta braniocima Vojislava [e{eqa, koja bi pomogla lideru
radikala u odbrani pred Ha{kim tribunalom.
Tanjugovu vest sa izjavom Rasima Qaji}a, predsednika Nacionalnog saveta za saradwu sa Ha{kim tribunalom, povodom sednice Saveta, Politika
objavquje 17. novembra 2004. godine pod nadnaslovom Sednica Saveta za saradwu sa Ha{kim sudom, naslovom Uvaèn zahtev [e{eqa i podnaslovom
ûvawe tajne oslobo|ena jo{ ~etiri svedoka.
Nacionalni savet za saradwu sa Ha{kim tribunalom ju~e je pozitivno odgovorio na zahtev zastupnika Vojislava [e{eqa i odlu~io da odbrani lidera Srpske radikalne stranke dostavi odre|enu dokumentaciju, izjavio je Tanjugu predsednik Saveta Rasim Qaji}.
Pored toga, doneta je odluka da se Ha{kom sudu dostavi pet razli~itih dokumenata koje je traìlo Tuìla{tvo tribunala, rekao je Qaji}, i dodao da
935
se za slede}u sednicu Saveta priprema niz dokumenata koje traì ha{ko Tuìla{tvo. Zaduìli smo nadle`na ministarstva i druge dràvne organe i
institucije da {to brè i efikasnije dostavqaju traènu dokumentaciju, kako bi Nacionalni savet mogao efikasno da funkcioni{e, rekao je Qaji}.
Komentari{u}i ocenu predsednika Ha{kog suda, Teodora Merona, da su
Srbija i Crna Gora u ovoj godini prakti~no suspendovale saradwu sa Ha{kim tribunalom, Qaji} je podsetio da se wegov izve{taj odnosi na period
do 31. jula ove godine. U julu je po~eo da funkcioni{e i radi ovaj sastav Nacionlnog saveta i mi smo oslobodili obaveze ~uvawa dràvne i vojne tajne
50 svedoka i, prakti~no, ispunili sve zahteve koji su pristigli do 15. septembra, istakao je on.
Qaji} je kazao da stalno pristiù novi zahtevi i da je pro{le nedeqe Savet dobio zahtev da jo{ pet svedoka oslobodi obaveze ~uvawa dràvne tajne,
dodav{i da sada Savet moè efikasno da prati tu dinamiku.
[to se dostavqawa dokumentacije ti~e, on je podsetio da je sada{wi sastav Saveta veliki broj zahteva nasledio, ali da se po wima sada redovno
postupa.
Qaji} je objasnio da se radi o dosta komplikovanoj proceduri koju treba
ispo{tovati, ali da }e do kraja godine biti odgovoreno na najve}i broj tih
zahteva.
Kada je re~ o izru~ewima ha{kih optuènika, Qaji} je rekao da toga zaista nije bilo, osim predaje optuènog Qubi{e Beare. Mi o~ekujemo i nastoja}emo da ohrabrimo jo{ neke od optuènih da se dobrovoqno predaju, a
ako to ne uspe, ne vidim drugi na~in osim da se striktno primeni Zakon o saradwi sa Ha{kim tribunalom, zakqu~io je Qaji}.
Nacionalni savet za saradwu sa Ha{kim tribunalom je nadnaslov, a
Udovoqeno [e{equ naslov vesti o odrànoj sednici Saveta objavqenoj u
Ve~erwim novostima 17. novembra 2004. godine.
Glas javnosti, 17. novembra 2004. godine, objavio je tekst pod naslovom
[e{equ odobrena dokumentacija.
Danas istog dana objavquje vest pod naslovom Qaji}: Dokumenta i za
[e{eqevu odbranu, a Blic tekst od dve re~enice pod naslovom Dokumentacija i za [e{eqa.
Tanjugovu vest sa izjavom Rasima Qaji}a, predsednika Nacionalnog saveta za saradwu sa Ha{kim sudom, Dan objavquje 17. novembra 2004. godine pod
naslovom [e{equ dostavqaju dràvnu dokumentaciju i nadnaslovom U
Beogradu odràna sjednica ha{kog Savjeta.
Nacionalni savjet za saradwu sa Ha{kim sudom ju~e je pozitivno odgovorio na zahtjev zastupnika Vojislava [e{eqa i odlu~io da odbrani lidera
Srpske radikalne stranke dostavi odre|enu dokumentaciju, izjavio je predsjednik Savjeta Rasim Qaji}.
Savjet je oslobodio obaveze ~uvawa dràvne i vojne tajne jo{ ~etiri svjedoka, kazao je Qaji}. Pored toga, donijeta je odluka da se Ha{kom sudu dostavi par razli~itih dokumenata koje je traìlo Tuìla{tvo tog suda, rekao je
936
Qaji} i dodao da se za sqede}u sjednicu Savjeta priprema niz dokumenata koje traì ha{ko Tuìla{tvo.
Zaduìli smo nadle`na ministarstva i druge dràvne organe i institucije da {to brè i efikasnije dostavqaju traènu dokumentaciju, kako bi
Nacionalni savjet mogao efikasno da funkcioni{e, rekao je Qaji}.
Komentari{u}i ocjenu predsjednika Ha{kog suda, Teodora Merona, da je
Srbija i Crna Gora u ovoj godini, prakti~no, suspendovala saradwu sa Ha{kim sudom, Qaji} je podsjetio da se wegov izvje{taj odnosi na period do 31.
jula ove godine.
U julu je po~eo da funkcioni{e i radi ovaj sastav Nacionalnog savjeta i
mi smo do tada oslobodili obaveze ~uvawa dràvne i vojne tajne 50 svjedoka
i, prakti~no, ispunili smo sve zahtjeve koji su pristigli do 15. septembra,
istakao je on.
Qaji} je kazao da stalno pristiù novi zahtjevi i da je pro{le nedjeqe Savjet dobio zahtjev da jo{ pet svjedoka oslobodi obaveze ~uvawa dràvne tajne, dodav{i da sada Savjet moè efikasno da prati tu dinamiku.
Inter-N
Nacional, 18. novembra 2004. godine, o svedo~ewu akademika Mihajla Markovi}a u procesu protiv Slobodana Milo{evi}a objavquje tekst
pod nadnaslovom [ta karakteri{e nastup akademika Mihajla Markovi}a,
ideologa Milo{evi}eve partije, u Hagu i naslovom Prvo Memorandum, pa
onda o Dejtonu.
U Ha{kom tribunalu je nastavqeno su|ewe Slobodanu Milo{evi}u svedo~ewem {estog svedoka odbrane, akademika Mihajla Markovi}a, koji je ujedno i prvi svedok koga je ispitivao biv{i predsednik Srbije.
Markovi} se pojavio u ulozi svedoka kao jedan od najbliìh saradnika
biv{eg predsednika i nesumwivi ideolog Milo{evi}eve partije do potpisivawa Dejtonskog sporazuma. Markovi}a je ju~e ispitivao tuìlac Yefri
Najs. Kao i glavno ispitivawe u utorak, kad je Markovi}a ispitivao optuèni Slobodan Milo{evi}, po~etak unakrsnog ispitivawa akademika Markovi}a fokusirano je na stvarawa i reperkusije koje je na politi~koj sceni Srbije izazvalo objavqivawe nezavr{ene verzije Memoranduma Srpske akademije nauka i umetnosti. U pisawu ovog (ne)zvani~nog dokumenta zna~ajan je i
autorski doprinos samog Markovi}a, ali je on ponovio da Milo{evi} nije
ni posredno ni neposredno odgovoran za Memorandum.
On je ponovio neke teze iznete tokom svedo~ewa u utorak, kad je kategori~no izjavio da taj dokument nije bio polazna osnova u kreirawu nacionalisti~ke politike Slobodana Milo{evi}a, ve} da je poku{ao da objektivno
ukaè na (ne)ravnopravnost i kriti~ki preispita uzroke nacionalizma koji je ìvo i delatno bio prisutan na prostorima biv{e Jugoslavije.
Za razliku od Milo{evi}a, koji je u ~esto preop{irno postavqenim pitawima i sam davao odgovore, sudija Najs je bio mnogo koncizniji, ne pruàju}i priliku Mihajlu Markovi}u da daje subjektivnu procenu uzroka raspada
biv{e Jugoslavije.
Odgovaraju}i na Najsova pitawa, Markovi} je rekao da je gotovo polovina
Memoranduma bila posve}ena te{koj ekonomskoj situaciji u zemqi, ali da su
937
autori bili kriti~ni u oceni re{ewa koja su proizlazila iz Ustava iz 1974.

godine. Tim Ustavom navedeni su elementi konfederalizma, a prema oceni
autora Memoranduma, Srbija je tada ostala li{ena atributa dràvnosti.
Milo{evi} nije imao nikakve veze s Memorandumom, niti su ga qudi znali, nit je iko pri~ao s wim, rekao je Markovi}, i dodao da Milo{evi} nije
ni podrào ni osudio Memorandum po wegovom objavqivawu, za razliku od
partije na ~ijem je ~elu bio, koja se javno distancirala od Memoranduma.
Markovi} je potvrdio da je zbog nedovr{ene verzije tog dokumenta koja je, kako je rekao, ukradena ili procurila u {tampu, Akademija bila izloèna
èstokim napadima tada{weg srpskog vrha i predsednika Predsedni{tva
Ivana Stamboli}a.
Markovi} je na svedo~ewu ustvrdio da nije bilo razloga da se drugi narodi u Jugoslaviji, pre svega Albanci na Kosovu, uznemire posle govora Milo{evi}a na Gazimestanu, jer u wemu nije bilo pretwi.
Podsetio je da su svetski mediji pozitivino ocenili taj govor i nisu u wemu prepoznali elemente agresivne militantne politike, a da danas u wemu
prepoznaju klice {ovinizma. Na konstataciju tuìoca da je {tampa u Sloveniji i Hrvatskoj odmah reagovala na teze iz govora, Markovi} je odgovorio
da se Tuìla{tvo poziva na citate koji mu odgovaraju. Tuìlac Najs pokrenuo je potom i pitawe Velike Srbije. Svedok je rekao da je tu ideju lansirala Habzbur{ka monarhija kako bi spre~ila ujediwewe jugoslovenskih naroda, a da nijedna vlada nije zastupala tu i takvu ideju. Dodao je da je tu ideju
i u novije vreme zastupala SRS, ali je negirao bliskost sa [e{eqevom partijom. Tuìlac je zatim predloìo da se u nastavku su|ewa pokaè karta ~iji je autor Stevan Moqevi}, saradnik Draè Mihailovi}a.
Betinu vest o svedo~ewu Mihajla Markovi}a, kao svedoka odbrane u procesu protiv Slobodana Milo{evi}a, Dnevnik objavquje 18. novembra 2004.
godine pod naslovom Markovi}: Samo ~etnici za Veliku Srbiju.
Tuìlac Yefri Najs je tokom popodnevnog ispitivawa akademika Mihajla Markovi}a, svedoka odbrane u procesu protiv Slobodana Milo{evi}a
pred Ha{kim tribunalom, pitawa fokusirao na koncept Velike Srbije.
Svedok je osporio tvrdwu da su se srpske vlasti zalagate za ostvarewe tog
koncepta, istakav{i da nijedna srpska vlada nije zastupala projekat Velike Srbije.
Za taj projekat su se zalagali pojedinci i grupe, kao na primer ~etnici,
ali ne i Vlada, rekao je Markovi}.
Upitan da li je imao veze sa strankom Vojislava [e{eqa, Markovi} je
odgovorio odre~no i dodao da je jednom u~estvovao na nau~nom skupu, koji je
organizovala [e{eqeva Srpska radikalna stranka, ali da tom prilikom
nije govorio o Velikoj Srbiji. Tuìlac je svedoku predo~io nekoliko
istorijskih mapa i pitao ga da li je ambicija pove}awa Srbije bila prisutna tokom dvadesetog veka. Pritom se pozvao na mapu Velike Srbije Stevana Moqevi}a.
Markovi} je rekao da je Moqevi} bio ~etni~ki ideolog i da je pokret Draè Mihailovi}a bio zainteresovan za koncept Velike Srbije. Tuìo~ev
938
predlog da se u sudnici prikaè ta mapa, Markovi} je prokomentarisao: To

ima smisla ukoliko je ovo proces Draì Mihailovi}u.
Mapa Stevana Moqevi}a odgovara granicama Srbije za koje se zalagao lider radikala Vojislav [e{eq, a poznata je javnosti po zapadnoj liniji KarlobagOgulinKarlovacVirovitica.
Tuìo~eve navode o planu da se teritorije na kojima ìve Srbi u Hrvatskoj i u Bosni pripoje Srbiji, Markovi} je u svedo~ewu objasnio, kako je rekao, legitimnim pravom Srba na samoopredeqewe i slobodno izja{wavawe. Na insistirawe tuìoca o proterivawu nesrba iz Srbije, svedok je rekao da je bilo samo pojedina~nih slu~ajeva u Hrtkovcima, i to pod uticajem
Srpske radikalne stranke, ali da vlasti te slu~ajeve nisu podsticale ni
podràvale.
U nastavku ispitivawa akademika Mihajla Markovi}a, Yefri Najs potegao ravnogorske mape Velike Srbije je nadnaslov, a Tuìlac bi da sudi i ~i~a Draì naslov teksta objavqenog u Ekspresu 18. novembra 2004.
godine.
Tuìlac Yefri Najs je ju~e tokom ispitivawa akademika Mihajla Markovi}a, svedoka odbrane u procesu protiv Slobodana Milo{evi}a pred Ha{kim tribunalom, pitawa fokusirao na koncept Velike Srbije. Svedok je
osporio tvrdwu da su se srpske vlasti zalagale za ostvarewe tog koncepta, istakav{i da nijedna srpska vlada nije zastupala taj projekat.
Tuìlac je svedoku predo~io i nekoliko istorijskih mapa i pitao ga da li
je ambicija pove}awa Srbije bila prisutna tokom dvadesetog veka. Pritom
se pozvao na mapu Velike Srbije Stevana Moqevi}a.
Markovi} je rekao da je Moqevi} bio ~etni~ki ideolog i da je pokret Draè Mihailovi}a bio zainteresovan za koncept Velike Srbije.
Tuìo~ev predlog da se u sudnici prikaè ta mapa, Markovi} je prokomentarisao: To ima smisla ukoliko je ovo proces Draì Mihailovi}u. Mapa Stevana Moqevi}a odgovara granicama Srbije za koje se zalagao lider radikala Vojislav [e{eq, a poznata je javnosti po zapadnoj liniji KarlobagOgulinKarlovacVirovitica.
Tuìo~eve navode o planu da se teritorije na kojima ìve Srbi u Hrvatskoj i u Bosni pripoje Srbiji, Markovi} je u svedo~ewu objasnio, kako je rekao, legitimnim pravom Srba na samoopredeqewe i slobodno izja{wavawe.
Na insistirawe tuìoca o proterivawu nesrba iz Srbije, svedok je rekao da
je bilo samo pojedina~nih slu~ajeva u Hrtkovcima, i to pod uticajem Srpske
radikalne stranke, ali da vlasti te slu~ajeve nisu podsticale ni odràvale.
Kada je tuìlac zavr{io, optuèni Slobodan Milo{evi} nije dodatno
ispitivao svedoka, budu}i da, kako je rekao, iskaz Markovi}a nije osporen
niti doveden u pitawe.
Betinu vest o svedo~ewu Mihajla Markovi}a u procesu protiv Slobodana Milo{evi}a, Dan objavquje 18. novembra 2004. godine pod naslovom Veliku Srbiju posqedwi pomiwao Draà.
939
Tuìlac Yefri Najs je tokom popodnevnog ispitivawa akademika Mihajla Markovi}a, svjedoka odbrane u procesu protiv Slobodana Milo{evi}a
pred Ha{kim tribunalom, pitawa fokusirao na koncept Velike Srbije.
Svjedok je osporio tvrdwu da su se srpske vlasti zalagale za ostvarewe tog
koncepta, istakava{i da nijedna srpska vlada nije zastupala projekat Velike Srbije.
Za taj projekat su se zalagali pojedinci i grupe, kao na primjer ~etnici,
ali ne i Vlada, rekao je Markovi}.
Upitan da li je imao veze sa strankom Vojislava [e{eqa, Markovi} je odgovorio odre~no i dodao da je jednom u~estvovao na nau~nom skupu koji je organizovala [e{eqeva Srpska radikalna stranka, ali da tom prilikom nije
govorio o Velikoj Srbiji.
Tuìlac je svjedoku predo~io nekoliko istorijskih mapa i pitao ga da li
je ambicija pove}awa Srbije bila prisutna tokom dvadesetog vijeka.
Pritom se pozvao na mapu Velike Srbije Stevana Moqevi}a.
Markovi} je rekao da je Moqevi} bio ~etni~ki ideolog i da je pokret Draè Mihailovi}a bio zainteresovan za koncept Velike Srbije.
Tuìo~ev predlog da se u sudnici prikaè ta mapa, Markovi} je prokomentarisao: To ima smisla ukoliko je ovo proces Draì Mihailovi}u.
Mapa Stevana Moqevi}a odgovara granicama Srbije za koje se zalagao lider radikala Vojislav [e{eq, i poznata je javnosti po zapadnoj liniji KarlobagOgulinKarlovacVirovitica.
Tuìo~eve navode o planu da se teritorije na kojima ìve Srbi u Hrvatskoj i u Bosni pripoje Srbiji, Markovi} je u svjedo~ewu objasnio, kako je rekao, legitimnim pravom Srba na samoopredjeqewe i slobodno izja{wavawe.
Evropa, 18. novembra 2004. godine, objavquje tekst, na osnovu izvora, pod
naslovom [e{equ su|ewe u Bosni, vukovarskoj trojci u Hrvatskoj?.
Tuìla{tvo Ha{kog tribunala, na ~elu sa glavnom tuìteqkom Karlom
del Ponte, ozbiqno razmatra mogu}nost da neke procese protiv optuènih
Srba prebaci sudovima u Bosni i Hrvatskoj. Kako tvrdi izvor Evrope, u
pitawu su slu~ajevi protiv vukovarske trojke (Veselina [qivan~anina,
Mileta Mrk{i}a i Miroslava Radi}a), kojima bi su|ewe bilo nastavqeno
u Zagrebu, kao i proces protiv Vojislava [e{eqa koji bi trebalo da bude
preba~en sudu u Tuzli.
Tuìla{tvo za sada jo{ nije podnelo zvani~an zahtev za prebacivawe
ovih procesa hrvatskim i bosanskim sudovima, kaè za Evropu portparol
Tribunala Yim Lendejl, a kona~nu odluku o eventualnom transferu donosi
predsedavaju}i sudskog ve}a. U kabinetu Del Ponteove tvrde da Tuìla{tvo
jo{ ne razmi{qa da se odrekne ovih procesa.
To su gluposti i obi~ni tra~evi. Svakako ne}emo na taj na~in da nagra|ujemo zemqu koja krije ha{ke begunce. âk i ako odlu~imo da proces protiv
[e{eqa ustupimo Bosni, su|ewe bi morao da vodi najvi{i sudski organ
Dràvni sud, koji se nalazi u Sarajevu, a ne u Tuzli rekla je za Evropu
Florens Artman, portparol Ha{kog tuìla{tva.
940
Vreme, 18. novembra 2004. godine, u tekstu pod nadnaslovom Radikali

protiv novinara Vremena, naslovom Laufer preti i podnaslovom
Aleksandar Vu~i}, generalni sekretar SRS-a
a, u saradwi sa podivqalim delom Dràvne bezbednosti po~eo je da kolportira iskrivqene i unakaène
podatke iz operativnih arhiva i dosijea Slu`be. Da li je Dràvna bezbednost toliko probu{ena da curi na sve strane? Da li }e pretwe biv{im i budu}im ha{kim svedocima prolaziti bez reakcije vlasti, staje u odbranu bez
argumenata svojih novinara Dejana Anastasijevi}a i Jovana Dulovi}a.
Ve} smo se bili zabrinuli za Laufera, ~uveni izvor podataka za [e{eqeva spletkarewa: za{to }uti? Da nije do{ao na vlast? Onda je u nedequ
u podne, ra~unaju}i na mawak doga|aja od interesa za novinare, Aleksandar
Vu~i} priredio vanrednu konferenciju za {tampu. Odrào je govor jezikom
slu`benih bele{ki i analiza, tj. preseka Slu`be dràvne bezbednosti,
àrgonom dostojnim komedija Du{ana Kova~evi}a, a sve ma{u}i nekakvim
papirima (po radikalskom obi~aju) koje je [e{eq dobio od Slu`be. Odahnuli smo: Laufer je ìv i zdrav, iako je na vlasti.
Prevedeno na srpski, Vu~i} je optuìo dva novinara Vremena da su radili svoj novinarski posao, a kao dokaz naveo je slu`bene bele{ke radnika
Dràvne bezbednosti koji su duìli Dejana Anastasijevi}a i Jovana Dulovi}a. Obojica su, naravno, bezbednosno interesantni; ne samo zato {to su
svedo~ili u ha{kom su|ewu Slobodanu Milo{evi}u. Da se wihovi i ne samo wihovi! telefoni slu{aju, kretawe prati, a kontakti, je li, analiziraju, pa se sve to kolportira po raznim nivoima vlasti u obliku preseka
i informacija, to znaju i vrapci na Bawici. Kakav je kvalitet tih analiza, preseka i informacija najboqe govore papiri kojima Vu~i} ma{e:
profesionalni put Jovana Dulovi}a opisan je potpuno pogre{no; Dejanu
Anastasijevi}u pripisani su kontakti sa nekoliko qudi koje u ìvotu nije
ni sreo ni ~uo. Toliko o laìma.
Ostatak te uobi~ajeno {upqe i pretenciozne monodrame Aleksandra Vu~i}a drì se proverenog postupka: normalne aktivnosti dvojice novinara,
wihov profesionalni rad ~iji su rezultati objavqeni i/ili emitovani, prevode se na jezik Ilije ^vorovi}a. Ako ~ovek napravi intervju s nekim, napi{e tekst ili snimi TV emisiju o ne~emu to je bilo po nalogu i za novac.
Ako ~ovek primi nekoga u goste ili se s nekim vidi na javnom mestu ostvarili su konspirativni kontakt. Sama okolnost da se neko s nekim vi|a sumwiva je na {pijunaù: {ta on ima da se vi|a? To {to je posle objavio intervju s tim nekim mora biti da je legenda. Ali, ako operativac Dràvne
bezbednosti navali, pa se nametqivo i uz podrazumevanu pretwu vi|a s nekim
i posle o tome pi{e slu`bene bele{ke, e to je onda saradwa sa Slu`bom.
Upravo od takvih nametqivaca je Dejan Anastasijevi} morao da pobegne u
Be~ 1999. (i to je Vu~i} pogre{no shvatio, jer ne ume da ~ita ono {to mu Laufer daje). E, taj isti operativac, onaj Milan Leti}, koji se proslavio kad
je, 22. februara 2003, istresao Bagzija Milenkovi}a tako da ovaj vi{e nikada nije smeo da sedne u kamion (a u stvari ga je Slobodan Paìn oterao iz
941
GSUP-a Beograd, ali to je druga pri~a), dakle taj Leti} sreo je slu~ajno Dejana Anastasijevi}a na ulici posle oktobarskog prevrata, ispri~ao se s wim
i odmah sastavio slu`benu bele{ku; trebalo mu je za u~inak. Tako sada siromah Vu~i} ne moè da se odlu~i ~iji je Dejan Anastasijevi} agent, jer ne~iji
agent biti mora: da l Slu`bin, dakle na{ ,da l strani?
Sve bi to bilo sme{no kao {to jeste ali ovo nije takva dràva. Ovo je
dràva ~iji je aparat unutra{we bezbednosti o~igledno probu{en, ~im interne i poverqive budala{tine stiù do [e{eqa i Vu~i}a. Ako su podaci
iz dosijea i ostalih arhiva Slu`be dati [e{equ za potrebe wegove odbrane u Hagu, oni se ne smeju koristiti za klevetawe biv{ih i potencijalnih
svedoka ili bilo kog drugog u zemqi; neka ih [e{eq kleveta u Hagu, a ne
Vu~i} ovde.
Ima tu jedan jo{ ozbiqniji ugao koji vi{e nije sme{an: Aleksandar Vu~i} izneo je pretwe biv{im, pa time i budu}im svedocima koji bi mogli biti pozvani da se pojave pred Tribunalom. Wegova je poruka jasna: ko god da ode
u Hag i tamo svedo~i druga~ije od partijske linije SRS-a prove{}e se kao Dulovi} i Anastasijevi}. Ima da mu na|u svaku ceduqu iz Slu`be, da mu oklevetaju ènu, da mu protuma~e svaki susret kao konspirativni kontakt, da ga
optuè da je zaradio debele pare i to devizne (ej!) rade}i svoj posao i da
ga uop{te naprave izdajnikom, stranim {pijunom, antisrpskim i anacionalnim izrodom i saradni~kom vezom Slu`be u isto vreme.
Da podsetimo mladog Vu~i}a: onaj Be} Be}aj sa Kosova, {to su ga spakovali u C-130 i odneli u [eveningen, radio je to isto, a nije bio ~ak ni generalni sekretar velike i jake politi~ke stranke. Dr [e{eq ima pravo da se brani kako zna i ume ali pred sudom, a ne tako {to }e Vu~i} po Beogradu klevetati i zastra{ivati potencijalne svedoke za svaki slu~aj, jer bi mo`da mogli biti pozvani da svedo~e.
Poslanik Srpske radikalne stranke, Sulejman Spaho, dao je, 18. novembra
2004. godine, intervju Slobodnoj Bosni, ~asopisu koji izlazi u muslimanskom delu Sarajeva. Novinarka Mirha Dedi}, ina~e stalni dopisnik ovog lista iz Beograda, poku{ala je svojim pristupom da dokaè kako se radi o paradoksu. Preciznije, za wu ovde postoje dve senzacije: to {to je Sulejman Spaho Srbin islamske veroispovesti, i druga, {to je jedan muslimanski vernik
uop{te ~lan Srpske radikalne stranke. Da ne govorimo o tome {to Spaho
podràva apsolutno sve stavove dr [e{eqa. Iz pozadine se samo nazire, za
novinarku o~igledno nebitno, da se radi o potomku Mehmeda Spahe, ministra u kraqevoj vladi, te o prvom zna~ajnijem politi~aru islamske veroispovesti, osniva~u Jugoslovenske muslimanske organizacije.
Nadobudna Mirha nije bila na nivou novinarskog zadatka, kako kaè Sulejman Spaho, na nekoliko mesta je prepravila wegove izjave, a najve}u nepravdu mu je u~inila dodaju}i re~enicu kojom se zavr{ava intervju: Osim
toga, svi oni koji se kriju na neki na~in su krivi. Ovu re~enicu nikada nisam izgovorio, ~ak ni pomislio ni{ta sli~no, ogor~eno tvrdi narodni poslanik Spaho. To je, vaqda, vladaju}e poimawe slobode {tampe u Alijinoj
942
filyan dràvi. Pi{i {ta ti odgovara, sagovornik nam treba samo za slikawe.
Sulejman Spaho (55) prije dvije nedjeqe postao je poslanik Srpske radikalne stranke u Skup{tini Srbije. Prilikom svog promovisawa istakao je
da mu je djed poznati bosanski politi~ar iz prve polovine 20. stoqe}a, Mehmed Spaho, nakon ~ega je izazvao veliko interesovawe javnosti, ali i burne
reakcije sarajevske porodice Spaho, koja je o{tro demantovala da je ovaj
srpski radikal potomak predsjednika nekada{we Jugoslovenske muslimanske organizacije (JMO) Mehmeda Spahe. Sa Sulejmanom Spahom o wegovom
porijeklu i politi~kom djelovawu razgovarali smo u Beogradu, u Skup{tini Srbije.
Gospodine Spaho, u kojem ste vi zapravo srodstvu sa jednim od najistaknutijih Bo{waka u pro{lom stoqe}u, Mehmedom Spahom?
Ja sam unuk reisa Fehima Spahe, koji je bio ro|eni brat Mehmeda Spahe.
U prvom svom obra}awu novinarima kazao sam da mi je Mehmed Spaho bio deda, ne znam {ta bi mi drugo mogao da bude. Zbog toga se moja familija u Sarajevu na{la uvre|enom. Nije mi jasno zbog ~ega, ja nisam ni ubica, niti ~etnik,
ve} samo srpski radikal.
Mehmed Spaho je bio reformator koji je jo{ 1918. godine uvideo da muslimani mogu da opstanu jedino u zajednici sa Srbima. On je dvanaest godina podràvao vladu Nikole Pa{i}a, na neki na~in podràvao je i kraqa i Srbe
i to kao vode}i politi~ar u BiH. On je moj idol. Zbog toga sam i kazao da mi
je deda, a ukoliko rodbini smeta {to sam ja ~lan Srpske radikalne stranke
~iji sam i osniva~, neka me se odrekne. Ja nikada ovde nisam imao problema, ni od muslimana ni od Srba, zbog moje politi~ke opredeqenosti. Me|utim, kada sam postao poslanik Srpske radikalne stranke, moja familija iz
Sarajeva je burno reagovala. To mi je te{ko palo, jer su reagovali moji ro|aci sa kojima sam se igrao kod nane i kod brata moga oca, kad smo bili deca. Porodica se isto tako stidela mog oca Muhameda Spahe koji je oti{ao u
partizane, pa su se i wega odrekli. Kada se vratio iz partizana, oberu~ke su
ga prihvatili.
Da li je vama poznato da su va{eg dedu Mehmeda Spahu ubili Srbi?
To nije istina! Prema mojim informacijama, on je zbog svojih ideja, po kojima muslimani treba da budu bliski sa Srbima, otrovan od Hrvata. Istog dana je, prema istim informacijama, otrovan i vladika Danilo Istotron. Ja u
svom stanu imam velike slike reisa Fehima i Mehmeda Spahe. Tako|e imam
na desetine wegovih fotografija sa kraqem i kraqicom i u mnogim drugim
prilikama. Moj deda reis Fehim je bio verski vo|a muslimanske nacije u celoj Jugoslaviji i verom ih je ujediwavao. Drugi deda Mehmed teìo je o~uvawu muslimanske nacije tako {to }e sve muslimane ujediniti u jednu dràvu
Jugoslaviju. Ponosan sam na wih. Ali, zar je greh voleti Srbe? Hrvate je te{ko zavaditi, a da smo se mi muslimani i Srbi sloìli, sada bi zajedno sedeli i teferi~ili.
Kakav je zapravo bio va{ ìvotni put i otkud to da ìvite u Loznici?
943
Moj otac je bio vojno lice. Oènio se Srpkiwom u Aleksincu, gde sam i ja
ro|en. Mi smo jedno vreme ìveli i u Trebiwu, otac je radio na hidrocentrali na Trebi{nici i svake godine smo dolazili u Sarajevo. Prije toga smo
ìveli i u Visokom i u ]ati}ima. Godine 1963. mog oca je pozvao prijateq iz
Jawe da bude {ef komande na termoelektrani pri fabrici Viskoza. Tada
smo se doselili u Loznicu i u woj ostali. Moj otac je umro 1994. godine, jer je
mnogo patio zbog rata u Bosni. Mnogi ro|aci iz Sarajeva su dolazili kod mene u Loznicu. Dolazio je, recimo, Dino Spaho, sin mog amiye, i mnogi drugi.
Moj brat Ibrahim, koji ima ku}u odmah pored moje u Loznici, ~ak je pre i posle rata poslovao sa rodbinom iz Sarajeva.
Poru~io bih mojoj familiji da me se ne stidi iako sam srpski radikal. U
Loznici svi dobro znaju ko je Sulejman Spaho zvani Cule. Ja sam u {aba~koj
Metaloplastici igrao rukomet, u vreme kada je bila tri puta prvak Evrope. Igrao sam i za reprezentaciju tada{we SFRJ. Potom sam bio trener ènske ekipe u Loznici koja je u{la u drugu licu. Sportista sam grada Loznice.
Da li ste vi imali kontakte tokom rata sa rodbinom iz Sarajeva?
Ja nisam, ali moj brat jeste. Ti kontakti su se prekinuli sa wihove strane. Pred samo izbijawe rata Vojislav [e{eq je bio u Sarajevu i tom prilikom mu je bilo zabraweno da gostuje u jednoj televizijskoj emisiji, Umije}e
ìvqewa. Me|utim, on je u hodniku odrào konferenciju za {tampu i kazao
da se u srpskoj radikalnoj stranci nalazi i ~lan poznate sarajevske porodice Spaho i naveo moje ime. Tada su me mnogi ro|aci zvali iz Sarajeva i pitali da li je to ta~no. Ja sam, naravno, potvrdio. Isti ti ro|aci bili su ~lanovi SDA. Ja nisam imao ni{ta protiv wihovog politi~kog opredeqewa, ali
oni o~ito jesu protiv mog. Me|utim, do}i }u ja u Sarajevo da se vidim s rodbinom i ba{ bih voleo da mi u o~i kaù da nisam potomak Mehmeda Spahe.
Kako ste uop{te u{li u politiku?
U Srpsku radikalnu stranku u{ao sam kada sam video da se dr Vojislav
[e{eq borio protiv komunista s kojima sam i ja u to vreme imao problema.
Upoznao sam se li~no sa [e{eqem 1989. godine. On je znao da sam ja unuk Mehmeda Spahe. Pri~ao mi je dosta o wemu i pozvao me da u|em u Srpsku radikalnu stranku. [e{equ je bilo drago da neko iz te porodice postane srpski radikal. Smatrao sam da on predstavqa snagu koja }e da pobedi komunizam i
u{ao sam u stranku koja nikada nije pokazivala mr`wu prema drugim narodima. Bio sam potpredsednik op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke u
Loznici i ~lan Otaybinske uprave, koja predstavqa najve}e telo u stranci.
Po{tenim radom nagra|en sam da budem poslanik u Skup{tini Srbije. Radikali su izvikani, to su qudi koji vole svoj, a po{tuju druge narode. Za vreme rata u BiH muslimani u Srbiji nisu imali nikakvih problema. Srpska radikalna stranka je gra|anska stranka, u woj pored Srba ima i muslimana, Ma|ara, Rusina, pa ~ak i Albanaca.
Vojislav [e{eq mi je pred odlazak u Hag li~no kazao da je tokom rata u
BiH regrutovao oko jedanaest hiqada dobrovoqaca koji su se borili na rati{tima {irom Bosne. Poznato je {ta su ti dobrovoqci radili, odnosno ka944
kve su zlo~ine po~inili. Ako to vi ne smatrate mr`wom prema muslimanima i Hrvatima, kako se onda to zove?
Ti dobrovoqci su i{li da brane svoj narod. Ja sam bio dobrovoqac Srpske radikalne stranke na rati{tima u Hrvatskoj. Tri generacije su stvarale
Jugoslaviju i ja sam je tada poku{ao da odbranim. Me|utim, kada sam video kuda stvari vode, odustao sam od toga. Mo`da }e vas iznenaditi podatak, ali devedeset odsto muslimana iz Loznice se tada odazvalo na mobilizaciju. S razlogom: tada se branila Jugoslavija. Me|utim, kada je po~eo rat u BiH, nije nijedan. Sje}am se, prije nego {to je po~eo rat u BiH, Vojislav [e{eq je uputio pismo Aliji Izetbegovi}u i rekao mu da muslimani jedino mogu zajedno
da opstanu sa Srbima. Mi smo genetski vezani, ne moèmo jedni bez drugih.
Nakon toga su isti ti radikali ubijali narod kome vi pripadate?
Jesu, ali za{to se ne pitate da li je moj narod ubijao Srbe u to vreme. To je
bilo obostrano. Taj rat je bio grozan za sve. On se mogao izbe}i po{tivawem
male Jugoslavije. Da je gospodin Izetbegovi} pristao da BiH bude u zajednici sa Srbijom, Crnom Gorom i Makedonijom, do rata nikada ne bi do{lo. Bosna bi u zajednici ~etiri republike tada bila vode}i faktor. Moj deda Mehmed Spaho je svojevremeno javno u Skup{tini izjavio: Sva|a sa Srbima ne}e nam ni{ta dobro doneti. Ja imam preko 300 wegovih izlagawa u Skup{tini. Smatram da bi svi muslimani ili Bo{waci koji bi slijedili wegov put
imali veliku perspektivu u posledwih pedeset godina. On je uvidio da treba
da se napravi Jugoslavija kako bi muslimani opstali. Do{ao sam do saznawa
da je on kod Nikole Pa{i}a zagovarao da muslimani budu nacija kao Srbi muslimanske veroispovesti. Mislim da je tako ostalo, do ovog posledweg rata
ne bi nikada do{lo.
[ta mislite, da li }e se Vojislav [e{eq odbraniti pred Ha{kim tribunalom?
On }e se sto posto odbraniti. On nikom ni{ta naào nije uradio. Ja mislim da }u mu biti svedok. Pomo}i }u mu, jer sam musliman, a bio sam na rati{tu u Hrvatskoj i video {ta se tamo de{avalo. Ja znam {ta je dr [e{eq
govorio u Hrtkovcima. Kazao je da ako Hrvati iz Hrtkovca odu u Tu|manove
Zenge da napadaju Srbe, oni Srbi koji pobegnu iz Hrvatske neka se nasele u
wihove ku}e. Tako|e, srpski radikali nisu imali svoje paravojne formacije,
dobrovoqci su bili pri JNA, prema tome, dr Vojislav [e{eq nema nikakvu
komandnu odgovornost. Osim toga, on nikoga nije terao u rat. Dok je bio na
rati{tima, on je obilazio srpske radikale kao {to je i Izetbegovi} obilazio svoje borce.
Kako se vi izja{wavate?
Kao Srbin muslimanske veroispovesti. Ja sam ro|en ovde i {ta bih mogao drugo da budem. Mnogi veliki rediteqi i pisci se tako deklari{u. Za{to da ne? Me|utim, da sam ro|en u Bosni, verovatno bih se izja{wavao kao
Bo{wak.
Muslimani u Sanyaku se izja{wavaju kao Bo{waci?
945
Tako se izja{wavaju sledbenici Sulejmana Ugqanina koji zagovara otcepqewe Sanyaka i wegovo pripajawe BiH. Me|utim, verujte da i tamo ima dosta qudi koji se izja{wavaju kao Srbi muslimanske veroispovesti.
Koliko u Loznici ima va{ih istomi{qenika, dakle muslimana koji su
~lanovi Srpske radikalne stranke?
Postoji mesni odbor u kojem su svi ~lanovi, zna~i nas 120, muslimanske veroispovesti. U Loznici ìvi oko dve hiqade muslimana. Oko {est stotina
wih na svakim izborima glasa za Srpsku radikalnu stranku. Pre godinu i po
dana u delu grada gde ìve muslimani osnovali smo islamsku zajednicu. Dobili smo jednu malu prostoriju gde se obavqaju verski obredi i jednom mese~no iz [apca i Beograda nam dolazi hoya. Sada poku{avamo da dobijemo ve}i
prostor u kome bi se organizovala verska {kola za decu mejtef.
Poznajete li vi muslimanske obrede, znate li da klawate?
Donekle. Me|utim, odlaèwe u yamiju nije garancija da }e neko biti dobar i ~estit musliman.
Kako ste vi doìvjeli rat u BiH, da li je to, po va{em mi{qewu, bio gra|anski rat ili agresija na BiH?
Propaganda je bila uàsna i na srpskoj i na muslimanskoj strani. Mnogo
je moje bra}e poginulo, i Srba i muslimana. Mislim da je rat u BiH bio pre
svega verski.
Nedavno je Vlada RS priznala da su Srbi ubili u Srebrenici oko osam
hiqada Bo{waka. Vi ste, dakle, podràvali politiku koja je zagovarala
genocid?
Srebrenica je neprihvatqiva za ovaj vek. Ja tvrdim da radikali nisu ume{ani u zlo~in u Srebrenici.
Tomislav Nikoli}, potpredsjednik SRS-a, zagovara otcjepqewe Republike Srpske i weno pripajawe Srbiji. Da li ste i vi za tu opciju?
Nikada Bo{waci niti me|unarodna zajednica ne}e dozvoliti da se tako
ne{to dogodi. A ako me pitate da li sam ja za to, iskreno, vi{e bih voleo da
se cela BiH pripoji Srbiji, pa da Bo{waci i Srbi muslimanske veroispovesti ìve u istoj dràvi. Kao {to smo ìveli tolike godine.
Lideri SRS-a protive se saradwi sa Hagom i izru~ewu ratnih zlo~inaca Ha{kom tribunalu. Da li se i vi po tom pitawu slaète s wima?
Svaki ratni zlo~inac treba da odgovara ukoliko se dokaè da je po~inio
zlo~in. Imate u ratu i pla}enika i kriminalaca. Po~iweni su veliki zlo~ini i svi po~inioci moraju biti ka`weni. Recimo, zlo~in u [trpcima, pa
u tom vozu mogao sam i ja biti. I kako bih dokazao da sam srpski radikal i da
volim srpski narod? Te kriminalce treba osuditi na doìvotnu robiju.
Osim toga, svi oni koji se kriju na neki na~in su krivi.
Ne{to po{teniji bio je intervju sa Sulejmanom Spahom objavqen dan kasnije, 19. novembra 2004. godine, u Danima, novinama koje tako|e izlaze u
muslimanskom delu Sarajeva. Novinar Andrija Ili} predstavio je svog sagovornika kao muslimana me|u ~etnicima, o~igledno udaraju}i na senzacionalizam kojim bi prodao novinu. Ipak, mnogo mawe se ogre{io o novinarsku
profesiju od svoje koleginice iz Bosne.
946
Kao prvo, èleo bih da ~estitam Bajram svim Bo{wacima, kao i Srbima
muslimanske veroispovesti, kaè na po~etku razgovora za Dane, trenutno
najpoznatiji musliman me|u ~etnicima, poslanik Srpske radikalne stranke
i veteran formacija Vojislava [e{eqa, Sulejman Spaho. I nastavqa sa obja{wavawem svog politi~kog anga`mana: [to se ti~e mog ~lanstva u Srpskoj radikalnoj stranci, tu sam od osnivawa i od pojavqivawa doktora Vojislava [e{eqa na politi~koj sceni Srbije. Posebno mi se dopala wegova
borba protiv komunista i onih koji su u to vreme vodili SFRJ, Pozderca i
wegove svite. U to vreme sam i ja imao problema sa komunistima, tako da su
mi ideje i aktivnosti Vojislava [e{eqa bile bliske.
Da li ste vi jedini musliman u Srpskoj radikalnoj stranci?
Ne. Samo u Loznici, odakle ja dolazim, u Srpsku radikalnu stranku je
u~laweno 120 muslimana. Mi smo svesni da jedini na~in da opstanemo jeste
da ìvimo zajedno sa Srbima.
[ta vas je u programu Srpske radikalne stranke posebno privuklo?
Pre svega, iskrenost i po{tewe. Srpska radikalna stranka nikada nije
bila ni nacionalisti~ka ni fa{isti~ka. U woj su postojali i radili i muslimani i Ma|ari i Rusini, tako da sve to {to se pri~a za Srpsku radikalnu stranku nije istina. Ja se deklari{em kao Srbin muslimanske veroispovesti, zato {to sam ro|en u Srbiji. Da sam ro|en u Bosni, verovatno bih bio
Bo{wak muslimanske veroispovesti. I jedan od mojih deda, Mehmed Spaho,
bio je poznati muslimanski politi~ar. Bio je veliki reformator i me|u prvima je shvatio da jedino sa Srbima moè da se opstane na ovim prostorima,
~ak je u vi{e navrata podràvao vladu Nikole Pa{i}a. On mi je idol i uvek
ga pomiwem kao jednog od naj~estitijih i najiskrenijih muslimana koji su se
pojavili u dvadesetom veku.
Da li je istina da je on otrovan?
Otrovan je kada se vra}ao iz Zagreba, ~ini mi se sa Vladikom Danilom, mada nisam siguran, a otrovale su ih usta{e.
Da li je istina da vas se familija u Sarajevu odrekla?
Nisu me se odrekli, ve} tvrde da Mehmed Spaho nije moj deda. To tvrde unuci Mehmedovi. Ali, ako je moj deda Reiz Spaho brat doktora i politi~ara
Mehmeda Spahe, {ta je meni Mehmed Spaho? Po wima ja moram da napomenem
da je to moj nero|eni deda, a ja to i jesam rekao. On mi je politi~ki idol i ponosan sam {to sam wegov potomak. Moji ro|aci neka se samo sete koliko smo
se igrali pored yamije i kod nane u ku}i, i na tramvaju, kupali se na Miqacki... Sa mojim ro|enim bratom Ibrahimom, koji se ne bavi politikom, u dobrim su odnosima, ali sa mnom ne. Evo, ja ih sada pozdravqam mnogo, a do}i }u
ja uskoro u Sarajevo pa }emo se videti i popri~ati. To je jedna dobra i ~estita porodica.
S obzirom na to da se deklari{ete i kao ~etnik, da li ste ratovali u
BiH?
Tri generacije porodice Spaho su u~estvovale u ratovima vezanim za Jugoslaviju. Moj otac se 1942. borio protiv fa{izma, ja sam poku{ao da o~uvam
947
Jugoslaviju devedesetih, ali nisam uspeo. Bio sam na rati{tu u Hrvatskoj.

Bio sam dobrovoqac Srpske radikalne stranke, ali pri JNA.
Da li je SRJ izvr{ila agresiju na BiH?
Nije izvr{ila agresiju. Svako je imao pravo da ìvi gde je hteo. Gledaju}i
na sve to danas, svi su ne{to dobili. Srbi nisu dobili, jer su rastureni po
svim drugim zemqama, ima ih u Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji, sada poku{avaju da Srbi postanu mawina i u Crnoj Gori. Srbi su prvo hteli da ìve u
Jugoslaviji, a kada je rasturena Jugoslavija, hteli su da ìve u jednoj zemqi.
Neke strane sile i politi~ke stranke proglasile su tu èqu kao ideju Velike Srbije, ali to nije bila nikakva èqa za Velikom Srbijom. Ima jedan vaàn podatak. Nudilo se Aliji Izetbegovi}u da BiH, Srbija, Crna Gora i Makedonija ostanu Jugoslavija u malom, ali on to nije hteo. Da je na to pristao,
nikada do ovog prokletog rata ne bi do{lo. Taj rat je doneo toliko zla i bede da ne mogu da vam objasnim. Ja sam ga zaista te{ko doìveo jer podjednako
po{tujem i moju i sve druge nacije. Ja sam ìveo i u Trebiwu i u Visokom,
otac mi je bio vojno lice i ja sam dete iz me{ovitog braka, majka mi je Srpkiwa, tako da slavim i Boì} i postim ramazan.
Imate li djecu i kako ih vaspitavate u nacionalnom smislu?
Imam k}erku od dvadeset dve godine, zove se Jasmina i vaspitavam je isto
onako kako sam i ja vaspitavan, s obzirom na to da mi je èna Srpkiwa, dakle
i moje dete je iz me{ovitog braka. Razumete, ja nemam drugu dràvu osim Srbije i ovde imam prijateqe, kumove. U BiH sam proìveo mladost, na Miqacki i na Trebi{wici, i danas tu imam dobrih prijateqa i drugova, ali ne{to
se desilo, i to ne izme|u naroda, ve} izme|u politi~ara koji su nam uradili
to {to su nam uradili.
Koji su to politi~ari? Milo{evi}, Izetbegovi}... kakvo je Va{e mi{qewe o wima?
Vi znate kakav je stav Srpske radikalne stranke o Milo{evi}u. Predsednik na{e stranke je bio u zatvoru zbog Milo{evi}a. Ako se se}ate, Vojislav
[e{eq je jo{ pre ~etrnaest godina pri~ao da }e se desiti sve ovo {to se danas i de{ava da }e se raspasti Jugoslavija, da }e nam uzeti Kosovo, da }e nam
uzeti Vojvodinu, da }e nam uzeti Sanyak. Sulejman Ugqanin je ve} poku{ao
da uz pomo} stranih sila otcepi Sanyak, i, na sre}u, nije uspeo, jer tamo ima
sigurno oko osamdeset posto muslimana koji èle da ìve sa Srbima, tamo
ìve izuzetno bogati muslimani i ja mislim da je to jedan od najbogatijih
krajeva biv{e Jugoslavije i wih politika toliko ne interesuje. Srbija je ve}
ne{to drugo.
Da li mislite da Karayi} treba da se dobrovoqno preda Ha{kom tribunalu?
Verujte mi da ne znam. Ako je imao neki dil, kao {to se pri~a, sa nekim
stranim zemqama, mislim da bi ga oni ve} uhvatili da su hteli. Sada se pomiwu neke holandske trupe koje su bile u Srebrenici, ali se fakti~ki ni{ta jo{ ne zna. Ili ovo {to se sada de{ava sa na{im generalima. Ja znam da
su me po{teno vodili i Pavkovi} i svi drugi, ali oni sada moraju da odgo948
varaju zato {to su branili svoju zemqu, a nikoga nisu ubili. Ako se ustanovi da je, na primer, Karayi} kriv, normalno je da treba da odgovara kao i svako drugi.
Kakva je sudbina Vojislava [e{eqa? Da li }e on biti osu|en u Hagu?
Ne}e. Ja vam to tvrdim. Najverovatnije }u mu i ja biti svedok, jer sam bio
sa wim ba{ u Hrvatskoj i na mestima za koje ga osu|uju. Optuùju ga ~ak i za
verbalni delikt, {to je pogre{no. Ja sam bio ba{ na mitingu u Hrtkovcima
i tamo je Vojislav [e{eq govorio normalno, odande niko nije proteran, kao
ni odavde. U Srbiji su muslimani bili aspolutno za{ti}eni, ba{ onako kako im dolikuje.
Da li ste bili u Beogradu ovog proqe}a, kada je zapaqena jedina preostala gradska yamija?
Iste no}i su me zvali Tomislav Nikoli}, Vu~i}, Gordana Pop-Lazi}, i
odmah su sutradan oti{li da vide {ta se desilo. Ali, pogledajte kako je tog
dana Zapad reagovao. Pored sve nesre}e koja se tog dana dogodila na Kosovu.
Zapad je vi{e pri~ao i osudio paqewe yamija nego doga|aje na Kosovu. Pa ni
u Milo{evi}evo vreme, kada je nekakva diktatura postojala, nije zapaqena
nijedna yamija, a sada u demokratskom dru{tvu jeste. Sve je to reìrano da se
Srbija rasturi i nestane. Pogledajte {ta se sada de{ava u Vojvodini. Ma|ari imaju sva prava {kole, novine, TV emisije, kwige... a opet su nezadovoqni. Sve je to na silu.
Ko èli da Srbija nestane?
Zapad. Oni tu imaju neki interes u razbijawu Srbije. Pogledajte kakva je
sada hajka na vojsku. Postoji {esnaest varijanti ko je ubio vojnike u kasarni
u Ko{utwaku. A sve je to da bi se rasturila vojska SiCG. Vuk Dra{kovi} poziva na bojkot odlaska u vojsku pa to je protivustavno, da je ovo normalna dràva, on bi zbog toga ve} odgovarao. Ja stvarno ne mogu da razumem to uni{tavawe ove lepe zemqe i ovako dobrih qudi.
Vi nikada niste doìveli neku neprijatnost zato {to ste musliman u
Srbiji?
Nikada. âk i kada je tre}i rat bio, ja sam se deklarisao kao musliman i
ni tada nisam imao probleme. Ja sam musliman, ali je moja zemqa u kojoj sam
ro|en i moja du`nost da branim tu zemqu.
Pro{le nedjeqe ste imenovani za poslanika Srpske radikalne stranke
u Narodnoj skup{tini Srbije, {ta o~ekujete od te funkcije?
Biti poslanik je ponos svakog ~oveka, a posebno kad ste poslanik Srpske
radikalne stranke. Sada imam ve}e mogu}nosti za kontaktirawe sa mojom
bra}om muslimanima, da izdejstvujem ne{to za nas. Na primer, mi u Loznici,
ne znam koliko ve} godina, nismo imali muslimansku zajednicu. Ali sada smo
osnovali i deca danas imaju gde da u~e muslimanske obi~aje i kulturu. Radi}u
koliko god mogu na zbliàvawu muslimana i Srba.
Izjave Aleksandra Vu~i}a, generalnog sekretara Srpske radikalne
stranke, iznesene na konferenciji za novinare 21. novembra 2004. godine,
Ve~erwe novosti objavquju 22. novembra 2004. godine pod nadnaslovom Lider radikala traì izuze}e predsednika Ha{kog suda sudije Teodora Mero949
na, naslovom Gluvi na [e{eqeve zahteve i ispod podnaslova Pona{awe

Merona je jedan u nizu dokaza nemogu}nosti objektivnog su|ewa u Ha{kom
tribunalu. Sve se, kao na dlanu, vidi kad se pogleda Meronova biografija
kaè Aleksandar Vu~i}.
Lider radikala, Vojislav [e{eq, podneo je Kolegijumu Me|unarodnog
krivi~nog suda zahtev za izuze}e predsednika suda Teodora Merona od su|ewa i odlu~ivawa u postupku protiv wega.
Ovo je [e{eqev tre}i zahtev za Meronovo izuze}e, a zahtev za izuze}em
postoji i za glavnog tuìoca Karlu del Ponte. Me|utim, o tome se do sada
niko nije izja{wavao, precizirao je ju~e generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vu~i}.
On je, navode}i razloge za izuze}e, rekao da je Meron bio glavni protagonista kr{ewa [e{eqevih qudskih prava, i da je kao predsednik @albenog
ve}a suda, suprotno svim me|unarodnim normama, vra}ao u optu`nicu ne{to
{to u woj ne moè da postoji.
Veoma je zanimqivo {to je Meron bio protiv osnivawa Stalnog me|unarodnog suda za ratne zlo~ine, na Me|unarodnoj konferenciji u Rimu, jula
1998. godine, i to kao predstavnik SAD. A, na mesto predsednika Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju predloìle su ga SAD. Svojevremeno je u Kanadi i UN bio ambasador Izraela, i nikad nije hteo da vidi zlo~ine koje wegova dràva Izrael ~ini nad palestinskim narodom rekao je Vu~i}, oceniv{i da i to pokazuje da ne postoji mogu}nost nepristrasnog su|ewa Vojislavu [e{equ, koji je veliki prijateq palestinskog naroda.
Jasno je, ocenio je Vu~i}, da postoje politi~ki okviri u kojima [e{eqevo su|ewe sme da se kre}e, jer o ne~ijim zlo~inima ne sme da se govori, a sme
da se sudi onima koji zlo~in nisu ni videli. A to, dodao je Vu~i}, govori o
licemerju Ha{kog tribunala i onih koji ga predstavqaju.
Ocewuju}i da u Ha{kom sudu caruju neobjektivnost i pristrasnost, generalni sekretar Srpske radikalne stranke kazao je da neki kao da ho}e da se
zaboravi da je Vojislav [e{eq u Hagu samo zbog svojih re~i i ideje.
Izve{taj sa konferencije za novinare Srpske radikalne stranke, kao Betinu vest, Kurir objavquje 22. novembra 2004. godine pod naslovom [e{eq
traì izuze}e Merona, a Politika pod naslovom Vojislav [e{eq protiv predsednika Tribunala.
[e{eq traì izuze}e Merona je naslov teksta objavqenog u InterNacionalu 22. novembra 2004. godine, a [e{eq zatraìo Meronovo izuze}e naslov teksta objavqenog istog dana u Glasu javnosti.
Balkan, 22. novembra 2004. godine, objavquje tekst pod naslovom [e{eq traì izuze}e predsednika Ha{kog tribunala, a Blic izjave Aleksandra Vu~i}a prenosi u jednoj re~enici ispod naslova Izuzeti Merona.
Dnevnik, 22. novembra 2004. godine, izve{taj sa konferencije za novinare Srpske radikalne stranke kao FoNetovu vest objavquje ispod naslova
[e{eq opet ne}e Merona.
950
Dan, 22. novembra 2004. godine, objavquje tekst ispod nadnaslova Srpski radikali prenose vijesti iz Haga i naslova Vu~i}: [e{eq zatraìo
izuze}e Teodora Merona.
Generalni sekretar Srpske radikalne stranke, Aleksandar Vu~i}, kaè
da je predsjednik ove strane, dr Vojislav [e{eq, zatraìo izuze}e predsjednika Me|unarodnog krivi~nog suda Teodora Merona.
[e{eq je zahtjev podnio Kolegijumu Me|unarodnog krivi~nog suda.
Zahtijeva Meronovo izuze}e od su|ewa i odlu~ivawa u postupku protiv wega kaè Vu~i}.
On tvrdi da je Meron u~estvovao i bio glavni protagonista kr{ewa [e{eqevih osnovnih qudskih prava.
Nije se udostojio da odgovori na [e{eqeve podneske i prigovore, ve}
ih je Meronova sekretarica prosle|ivala na druga mjesta. O~ekujemo da u
skladu sa Rimskim statutom neko kona~no po~ne da rje{ava i odlu~uje o zahtjevima koje podnosi [e{eq za izuze}a Karle del Ponte i Teodora Merona obja{wava Vu~i}.
O sadràju zahteva za izuze}e predsednika suda Teodora Merona, koji je dr
Vojislav [e{eq podneo Kolegijumu Me|unarodnog krivi~nog suda, Ve~erwe novosti objavquju tekst 23. novembra 2003. godine pod nadnaslovom Koje je razloge naveo Vojislav [e{eq u zahtevu za izuze}e predsednika Ha{kog
tribunala, naslovom Meron ne meri ~estito i podnaslovom Za Teodora
Merona lider radikala kaè da je ambasador cionisti~ke i rasisti~ke dràve koji se, namernom gre{kom, naziva sudijom.
Predsednik Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq, koji je skoro dve
godine u zatvoru [eveningen, zatraìo je od Kolegijuma Me|unarodnog krivi~nog suda da iz wegovog postupka izuzme predsednika suda Teodora Merona.
Lider radikala u svom zahtevu optuùje Merona da mu ne priznaje nijedno
osnovno qudsko pravo, a kao razloge za to navodi da predsednik suda nije nepristrasan, nije ~estita osoba i da ga ne krase visoke moralne osobine. On
isti~e da Meron ima i li~ni interes kao doìvotni predstavnik Izraela,
jedne, kako lider radikala kaè, genocidne tvorevine, da mu napakosti kao
osvedo~enom borcu za prava palestinskog naroda.
U zahtevu za Meronovo izuze}e iz predmeta, [e{eq posebnu pa`wu poklawa tome {to je Meron bio ambasador Izraela u Kanadi i UN, obja{wavaju}i da kao eksponent cionisti~ke politike i doìvotni ambasador
Izraela oteàva ostvarivawe prava i namerno ~ini sve da se osude prijateqi Palestine i svi koji kritikuju rasisti~ku politiku dràve Izrael.
U politici dràve Izrael, ~iji je ambasador bio Teodor Meron, uvek je
bio zastupqen cionizam, rasizam i sve forme genocida.
[ta bi bilo sa me|unarodnom pravdom kada bi se sve dràve pona{ale
kao Izrael? Bruka je za me|unarodnu zajednicu da jedan Teodor Meron nekome sudi za genocid, da je stru~wak za qudska prava u inostranstrvu, a zastupnik terora u svojoj zemqi i prema Palestincima stoji u [e{eqevom zahtevu za Meronovo izuze}e.
951
[e{eq daqe kaè da Izrael nije primenio nijednu od ukupno 69 rezolucija Saveta bezbednosti i Generalne skup{tine. Meron u Me|unarodnom sudu, pi{e u zahtevu za izuze}e, ima zadatak da obezbedi dominaciju i kontrolu
dràve kojoj je uvek sluìo.
On je ambasador, koji se namernom gre{kom naziva da je sudija napisao
je [e{eq. On je u sudu da bi bio pristrasan, odnosno da bi obezbedio osudu svih Srba, koji su podràvali i pomagali palestinski narod, i tako makar
za trenutak odvukao pa`wu sa svakodnevnog genocida koji sprovodi wegova
otaybina.
O evoluciji radikala je nadnaslov, a Zastupnici gubitnika naslov
teksta objavqenog u Politici 24. novembra 2004. godine, ~iji je autor Mile \urkovi}, istraìva~ Instituta za evropske studije.
Za 14 godina vi{epartizma u Srbiji nijedna stranka nije imala toliko
burnu istoriju i toliko uspona i padova kao Srpska radikalna stranka. Nastali pod vrlo ~udnim okolnostima iz Srpskog ~etni~kog pokreta i ostataka Narodne radikalne stranke (zbog ~ega i ovih dana ~ujemo, npr. od Dejana
Anastasijevi}a, novinara Vremena, da je ovu stranku napravila DB), ~itavu deceniju su proveli u ~udnoj simbiozi sa Milo{evi}em, koja je varirala
od intenzivne qubavi do isto takve mr`we.
Iako su formalno bili u republi~koj vlasti tek ne{to vi{e od dve godine, vrlo je problemati~no odrediti wihov stvarni status u 90-im, isto kao i
wihov politi~ki i ideolo{ki identitet. Stvarno opozicioni poloàj su
imali samo u godinama Milo{evi}eve mirotvorne politike, ali, s druge
strane, nikada nisu dobili stvarno par~e vlasti, mo}i i posebno kontrole
dru{tvenog i dràvnog kapitala.
îni se da je ipak najpresudnija za razumevawe wihove ukupne pozicije
karijera lidera Vojislava [e{eqa. Ovaj darovit i elokventan ~ovek pro{ao je 80-ih, tokom svoje evolucije od komunisti~kog fanatika do ~etni~kog vojvode, kroz pravi pakao kakav je titoisti~ka policija znala da priredi vi{egodi{wa robija, rasturawe porodice, {ikanirawe i proterivawe
iz zavi~aja.
Me|utim, ni u tada daleko najliberalnijem Beogradu, [e{eq nije doìveo prihvatawe kakvo je èleo. Iako su ga tada{wi disidenti i neformalni opozicionari principijelno branili od vlasti i ~ak pomagali wegovu
porodicu, nikada mu, me|utim, nisu dali priznawe tamo gde je [e{equ to bilo najva`nije u pogledu wegovog intelektualnog stvarala{tva i nau~nog
rada.
To je uz prethodna iskustva izazvalo ogromnu koli~inu frustracija i besa, koja se 90-ih izlila kroz ogromnu koli~inu bahatosti, mr`we, osionosti
i primitivizma. [e{eq je do~ekao svojih pet minuta i ~itav ovaj period iskoristio da se sveti svim sredinama u kojima nije doìveo odgovaraju}e priznawe, kao i da stalnim pozivawem na demonstraciju sile dodatno sebi daje
satisfakciju.
Nakon petog oktobra, upravo su te karakterne osobine, koje je stekao kao
instinkt preìvqavawa (dr~nost, hrabrost, bezobrazluk, transformacija
952
straha u agresiju) pomogle i wemu i stranci da, za razliku od SPS-a, vrlo brzo konsoliduje redove i da prona|e zna~ajno mesto na novoj politi~koj mapi
Srbije.
Pravi uspon stranke po~iwe, me|utim, tek nakon wegovog odlaska u Hag.
Stranka se time oslobodila, pre svega, ogromnog balasta wegovih li~nih
frustracija. Ekipa prekaqenih kadrova koja je nasledila stranku, mogla je
polako da po~ne da se utemequje na novim pozicijama i da gradi novi imiy i
identitet.
Kao najlogi~nija opcija postavila se ideja postepenog pomerawa ka pozicijama desnog centra. U jednom trenutku niz funkcionera (Marovi}, PopLazi}) ~ak je po~eo da koristi odgovaraju}u, sve umereniju retoriku (afirmacija vladavine prava, tradicije, otvorenost ka integracijama) i da se izja{wava kao zatupnik takve politi~ke opcije. Ovakvu promenu, sve uo~qiviju
tokom 2003. godine, uo~ili su i pozdravili mnogi akteri na na{oj sceni, a
~ak su i neki predstavnici me|unarodne zajednice ostvarili prve kontakte
sa radikalima.
San o umerenoj konzervativnoj partiji raspr{io se, me|utim, u periodu
izme|u prvog i drugog kruga posledwih predsedni~kih izbora. Prinu|en od
strane Tadi}a da i on predstavi svoj ideolo{ki i ekspertski potencijal, Nikoli} je napravio jedan od najgorih marketin{kih poteza, poseù}i za onim
socijalisti~kim intelektualcima koji su po~etkom 90-ih bili udarna snaga
Milo{evi}a.
Ova me{avina stare levi~arske antiimperijalisti~ke i antikapitalisti~ke dogmatike i vizije nacije kao zatvorene autohtone celine, koja treba
da se brani od me|unarodnih zavera (ukqu~uju}i i zaveru kapitala) dovela
je do komi~nih situacija u medijima kada su se funkcioneri ogra|ivali od
stavova intelektualaca koji su navodno do{li da zastupaju wihove stavove.
U periodu koji je usledio, pokazalo se da uprkos velikim naporima rukovodstva, radikali ne mogu da se otrgnu od svoje intelektualne i socijalne baze i jedna i druga su nekada{wi podràvaoci Milo{evi}a, umaweni za onaj
progresivniji, tehnokratski deo.
Tako je SRS shvatio da je ipak socijalno i intelektualno nateran da
predstavqa onaj intelektualni i dru{tveni sloj frustriranih, marginalizovanih i upla{enih qudi, koje analiti~ari defini{u kao gubitnike
tranzicije.
Umesto da se kre}u ka umerenoj desnici, radikali se sve vi{e postavqaju
kao jedina klasno utemeqena i profilisana stranka levice, za koju se smatra
da zastupa i brani interese radnika i drugih socijalno ugroènih grupa. To
je i sam zamenik predsednika, Nikoli}, rekao na predizbornom skupu u Vojvodini, kada je objasnio da ne treba i}i u koaliciju sa Kari}em, jer je to bogata{, a kao bogata{ ne zalaè se za promene. Za promene se zalaè sirotiwa, kao {to smo mi, rekao je tada Nikoli}.
Kona~no, rezultat takve evolucije je i sve izraènija pri~a o privatizaciji kao rasprodaji Srbije, te sada{wa kritika predloga buyeta Vlade kao
nedovoqno socijalnog. (Zanimqivo bi bilo uporediti te stavove sa [e{e953
qevim tezama iznetim u kwizi razgovora sa Vesnom Kosti} od pre deset godina, koja predstavqa jedan od najliberalnijih ekonomskih programa ikad napravqenih na opozicionoj sceni, i to u vreme kada je DS inicirao reviziju
privatizacije.)
Ovakva pozicija radikala je svakako politi~ki oportuna, jer eventualni
nastavak ekonomskih reformi (restrukturacija velikih preduze}a i smawivawe javne potro{we), wima tek moè da pove}ava armiju pristalica.
Stoga oni imaju veliki zadatak pacifikacije tog dela stanovni{tva i zadatak uqu|ivawa i integrisawa i sebe i ovog dela populacije u tokove politi~kog sistema i deobu vlasti. Bez wih i populacije koju oni predstavqaju
nemogu}e je doneti novi Ustav, te i wima i svim drugima mora biti u interesu da se nastavi sa procesom pacifikacije srpske politi~ke scene i postizawa konsenzusa oko stvarno najfundamentalnijih pitawa. Novi Sad je veliki
test i za wih i za ceo sistem.
Primetimo na kraju da je ovo levo pozicionirawe radikala dokaz da u Srbiji nema gu`ve na desnici, ve} na levici. I DS, i SRS, i SPS, i SDP pretenduju na neki deo levog bira~kog tela. Na desnici je stvarna praznina. Srbija i daqe ~eka dobru konzervativnu partiju desnog centra, sposobnu da odlu~no gradi institucije i razvija trì{nu privredu.
Novinar Srpske re~i, Aleksandar Tasi}, obru{io se na skoro sve {to
je u svoju odbranu izneo dr Vojislav [e{eq, a naro~ito na stru~ni tim za wegovu odbranu. Tekst je objavqen 24. novembra 2004. godine, pod naslovom [e{eqev strah od |avoqe sprave kompjutera.
Dva pitawa se prepli}u kada je re~ o Slobodanu Milo{evi}u i Vojislavu [e{equ pred Ha{kim tribunalom: ko je od wih dvojice (naj)boqi
srpski advokat ili pravnik (a obojica posredno ili direktno tvrde da to
jesu i obojica sami sebe zastupaju) i ko je obespravqeniji u pritvoru UN u
[eveningenu.
Tokom rasprave o svom nametnutom braniocu, britanskom advokatu Stivenu Keju, koji je traìo da se povu~e iz ovog procesa, Milo{evi} je, pored
ostalog, istakao kako Kej uop{te ne poznaje situaciju na podru~ju biv{e Jugoslavije i da nijedan advokat nije u stawu da boqe objasni i obrazloì doga|aje u kojima je on (Milo{evi}) u~estvovao u periodu u kojem je, prema optu`nici, po~inio krivi~na dela za koja je optuèn.
Prvobitno uskra}ivawe prava da se sam brani tokom svog dokaznog postupka, a potom i ~iwenica da mu je odre|eno 150 radnih dana za izvo|ewe dokaza, dok je Tuìla{tvo imalo na raspolagawu dve godine, kao na~in obra~una vremena za pripremu odbrane i vremena koje je izgubqeno zbog wegovog
slabog zdravqa, Milo{evi} je okarakterisao kao ukidawe minimuma zagarantovanih prava. U to je, verovatno, ra~unao i odluku sudskog ve}a kojim je
predsedavao pokojni sudija Ri~ard Mej, da odmah glatko odbije zahtev optuènog za odobravawe dvogodi{weg perioda za pripremu odbrane i to sa
slobode.
Po{to mu je vra}eno pravo da se sam zastupa, bira svedoke odbrane, priprema ih i ispituje, biv{i predsednik Srbije dobio je i priliku da dovr{i
954
demonstraciju svojih pravni~kih sposobnosti, prikazanu delimi~no prilikom unakrsnog ispitivawa svedoka Tuìla{tva. Prvi pravi wegov svedok
bio je akademik Mihajlo Markovi}, a prema informacijama iz Milo{evi}evog tima odbrane, do boì}ne pauze svedoci odbrane bi}e biv{i i sada{wi politi~ari, vojnici i javni radnici iz Rusije, Francuske, Nema~ke, Makedonije...
Markovi}evo svedo~ewe, za po~etak, potvrdilo je pretpostavku da }e u fokusu Milo{evi}eve odbrane, kod izvo|ewa svedoka ovakvog profila, bilo da
su oni doma}i ili stranci, biti op{te stvari s akcentom na svedo~ewe kako
u nekim od wih, koje su kqu~ne za optu`nicu, optuèni nije li~no u~estvovao. Markovi} je delimi~no doprineo toj koncepciji, zahvaquju}i umnogome
nespretnosti Tuìla{tva. Za ilustraciju, optuèni je, recimo, insistirao
da je Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti iz 1986. proizvod realne situacije u kojoj su Srbi van Srbije bili ugroèni. Svedok je to potvrdio, a tuìlac nije to uspeo ubedqivo da uzdrma tokom svog unakrsnog ipsitivawa. A da je bio spremniji mogao je, na primer, da parira tako {to bi prona{ao jedan od Milo{evi}evih govora pre Gazimestana 1989. godine, u kojima je on osu|ivao ovaj dokument nekolicine akademika!
Vide}emo da li }e Milo{evi} imati i svedoke i ako ho}e koliko }e oni
biti ubedqivi, o svom neposrednom neu~e{}u i nepovezanosti s doga|ajima
za koje je optuèn, s obzirom da Tuìla{tvo insistira na wegovoj odgovornosti kao politi~ara koji je formacijski, kao srpski predsednik, znao ono
{to Srbi rade, ili nije znao ali je morao da zna.
Name}e se, me|utim, utisak da }e li~nosti kao {to je Markovi}, kao {to
}e biti Ri{kov, Iva{ov, verovatno penzionisani vreme{ni francuski general Galua, biti interesantni samo medijski, ali ne i efektivni po wegovu odbranu po optu`nici pred Ha{kim tribunalom.
Osim pitawa s po~etka teksta, koja ih, pored ostalog, vezuju, [e{eqeva
pri~a je, ipak, druga~ija.
[e{eq, koji je od po~etka tvrdio da je najboqi srpski pravnik, traìo je
u svom podnesku Tribunalu legalizaciju stru~nog tima koji }e mu pomagati
u pripremi odbrane dok se nalazi u pritvoru. Naveo je u tom dokumentu i kako je ~iwenica da je najobespravqeniji pritvorenik u [eveningenu.
Uzgred, u dvadesetdvo~lanom stru~nom timu odbrane, za koji je traìo
ha{ku licencu, me|u proverenim su radikalska imena kakva su Tomislav
Nikoli} i Maja Gojkovi}, na primer, i Nikola [e{eq, sin optuènog, pa
Ogwen Mihajlovi}, urednik glasila SRS Velika Srbija, i wegova supruga Qiqana, poznati srpskoj javnosti svojevremeno i po tome {to su u~estvovali u otima~ini stana u Zemunu koji je pripadao hrvatskoj porodici
Barbali}...
Tuìla{tvo je traìlo dozvolu za pro{irewe optu`nice protiv lidera
SRS. Ukoliko optu`nica bude pro{irena, a o ~emu je pisano u pro{lom broju Srpske re~i, on }e biti me|u najteè optuènima pred Ha{kim tribunalom. U me|uvremenu, [e{eq upozorava Tribunal da ne gazi Me|unarod955
ni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima jer to nije ~inio ni sud u hitlerovskom nema~kom reìmu.
Iako je i sam Adolf Hitler bio li~no zainteresovan da se la`no okrivqeni Georgi Dimitrov osudi za paqevinu Rajhstaga koju su nacisti podmetnuli, Dimitrov je imao mogu}nost da se brani i briqantno odbrani pred nacisti~kim sudom. Smatram da ciq Me|unarodnog krivi~nog suda nije da u
pravnoj istoriji ostane zapam}en kao mnogo gori od Hitlerovih nacisti~kih sudova, napisao je [e{eq. Nije propustio priliku ni da podseti da je
23. jula 2004. dostavio sekretaru suda spisak sa specifikacijom aktivnosti
kojim je zatraìo odgovaraju}a sredstva za pripremu odbrane u iznosu od
200.000 ameri~kih dolara za proteklu 2003. godinu, napomenuv{i da je to u
skladu sa teìnom i sloèno{}u wegovog slu~aja, i da on ne raspolaè
novcem koji bi mogao upotrebiti u svrhu pripreme odbrane. Uzgred, u nekoliko drugih podnesaka Tribunalu, pisanih na ma{ini, a za koje je [e{eq naglasio svojom rukom na kraju tekstova da su ih pripremali ~lanovi wegovog
ekspertskog tima, navedeno je, uz ostalo, i da je Vojislav [e{eq odbio da
primi ponu|eni lap top, jer bi mu samo smetao po{to ne zna kako se koristi
i nema nameru da gubi vreme da u~i kako se taj ure|aj koristi... To {to se
nalazi u elektronskom zapisu na CD-romu za prof. dr Vojislava [e{eqa ne
postoji, jer za wega je to obi~no par~e plastike, a ne dokumentacija na kojoj
se nalaze izjave svedoka kao {to to tvrdi Tuìla{tvo... Predstavnici dràve Holandije ispoqili su prema optuènom krajwe diskriminatorski
stav, najpre tako {to su godinama, bez ikakvog osnova, uz nebulozno obja{wewe da predstavqa opasnost po nacionalnu bezbednost Kraqevine Holandije,
odbijali da mu izdaju vizu kako bi posetio srpske patriote zato~ene u Ha{kom tribunalu.
Svojevrstan presedan predstavqa i ~iwenica da je holandska ambasada u
Beogradu odbijawem da istaknutom arhijereju SPC, wegovom preosve{tenstvu vladici Filaretu, izda vizu za posetu prof. dr Vojislavu [e{equ, optuènom uskratila svaku mogu}nost kako ispuwewa wegovih verskih du`nosti ispovedawem grehova, tako i zadovoqewa duhovnih potreba kroz zajedni~ku molitvu i pri~e{}e...
Povodom imenovawa takozvanog stend baj advokata, stru~ni tim je naveo jo{ jedno otkri}e u [e{eqevom stilu: Odluka o imenovawu holandskog
advokata Van der Spula za branioca u pripravnosti prof. dr Vojislavu [e{equ, neodrìva je i zbog ~iwenica da je jedini razlog za wegovo imenovawe
to {to je li~ni prijateq sekretara suda Hansa Holcijusa, koji mu je zarad
prijateqstva, a sve u ciqu ostvarivawa astronomskih honorara, namestio
imenovawe, ne interesuju}i ga {to }e na taj na~in, sa jedne strane, ugroziti
odbranu optuènog, a, s druge strane, naneti veliku materijalnu {tetu Me|unarodnom sudu.
Zapravo, ni stend baj advokat niti bilo koji drugi advokat ne mogu u~initi ono {to moè optuèni jer: ... âk i u slu~aju da raspolaù najvi{im
stru~nim i intelektualnim kvalitetima, bile bi im neophodne decenije da
pro~itaju, ~uju i vide makar deo onoga {to je [e{eq pro~itao, ~uo, video,
956
napisao ili izgovorio... Iskustvo optuènog je, s obzirom na to da je on dobrom delu doga|aja o kojima }e se raspravqati prisustvovao, a neke od wih
~ak i kreirao, nemerqivo i nezamenqivo kako za interese odbrane, tako i za
interese pravde.
E, sad kqu~no pitawe: gde }e se raspravqati o temama koje [e{eq pomiwe? Odnosno, gde }e biti su|ewe Vojislavu [e{equ. Svojevremeno je u Hagu
na mala vrata lansirana mogu}nost da bi su|ewe takozvanoj vukovarskoj
trojci, biv{im oficirima JNA optuènim za zlo~in na poqoprivrednom
dobru Ov~ara kod Vukovara, moglo biti u Hrvatskoj.
Prema pravilima Tribunala, moglo bi i u Srbiji, ali sude}i po onome
{to se dosad dogodilo i trenutno se doga|a na relaciji HagBeograd, ta mogu}nost u ovom momentu nije realna. Moglo bi i u svakoj drugoj zemqi, uz onu
na ~ijem je podru~ju zlo~in po~iwen (u ovom slu~aju to je Hrvatska), pod
uslovom da je ta dràva spremna da prihvati proces, da je profesionalno
sposobna za su|ewe i da je voqna da plati tro{kove procesa. Te{ko da bi neka tre}a zemqa preuzela ovaj slu~aj, a verovatno bi Hrvatska to u~inila sa
zadovoqstvom. U me|uvremenu, ta stidqiva mogu}nost prerasla je u ozbiqnu realnost.
Najnovija zakulisna pri~a o Ha{kom tribunalu je da bi Tuìla{tvo moglo da predloì i prebacivawe [e{eqevog slu~aja u nadle`nost hrvatskog
pravosu|a. Odluku, naravno, donosi sudsko ve}e, a rezonski, razlozi su vi{estruki. Prvo, na taj na~in, makar i zao{travawem pri~e o ovoj kombinaciji,
Srbija bi dodatno mogla da bude naterana da sara|uje s Hagom. Daqe, sa eventualnom prili~no pro{irenom optu`nicom, Tribunal bi vru} krompir izbacio iz svojih ruku. Ne{to sli~no u~iweno je sa procesom protiv Vladimira Kova~evi}a, optuènog za granatirawe Dubrovnika, koji je, po{to je utvr|eno da nije mentalno sposoban za su|ewe, preba~en na le~ewe na VMA, a s
obzirom na neizvestan ishod medicinskog tretmana, Tuìla{tvo je predloìlo da mu, ako i kada bude sposoban, bude su|eno u Srbiji. Pravila Ha{kog
tribunala ne predvi|aju, ina~e, kako }e biti postupano sa optuènim koji je
neura~unqiv ili iz zdravstvenih razloga nije sposoban za su|ewe. U hipoteti~koj situaciji preno{ewa [e{eqevog su|ewa name}e se i va`no politi~ko pitawe: kako bi taj eventualni potez uticao na odnose Hrvatske i SCG.
Najzad, u ograni~enim mogu}nostima po dva su|ewa dnevno u dve smene, a u tri
sudnice u Tribunalu, kada je ve} u vi{e procesa koji ~ekaju da budu zapo~eti
isticano da po~etak mora biti odloèn upravo iz razloga kao {to su fizi~ka nemogu}nost su|ewa usled ograni~enih kapaciteta, razlog za prebacivawe [e{eqevog predmeta u nadle`nost Hrvatima mogao bi da bude i ~isto
tehni~ke prirode. No, kao {to je napisano, to je u ovom trenutku samo pri~a,
ali uskoro }e biti poznato da li i prazna pri~a. U svakom slu~aju, tema je za
razmi{qawe.
U Hagu je po~elo su|ewe trojici kosovskih Albanaca, Fatmiru Qimaju,
Isaku Muslijuu i Haradinu Baqi, optuènima za zlo~in nad srpskim i albanskim civilima u zarobqeni~kom logoru Lapu{nik na Kosovu 1998.
godine.
957
Po~etak ovog procesa osta}e upam}en ne samo zato {to je to prvo su|ewe
Albancima s Kosova, ve} zato {to su, mo`da, od prvih dana rada Tribunala,
kada su holandske vlasti, koje su nadle`ne za bezbednost pritvorenika, odustale od prakse da im stavqaju poveze na o~i prilikom transporta od pritvora do Tribunala i nazad, ponovo uvele ovu meru bezbednosti. Do{lo je dotle
da su jednog dana optuèni odbili da do|u u sudnicu, jer su im u kobmiju kojim
su prevoèni u Sud vezivane o~i.
Doneta je, u me|uvremenu, odluka da to ne bude vi{e ~iweno, ali je ostao
utisak i dilema za{to su Holan|ani ba{ kod trojice kosovskih Albanaca
procenili da su potrebne ove mere bezbednosti. Traèwu odgovora doprineo
bi, mo`da, i podatak da je na po~etku su|ewa u sudu bilo uo~qivo da je bilo
i lobirawe za albansku stvar, za tezu da je Kosovo albansko, da je Oslobodila~ka vojska Kosova vodila oslobodila~ki rat protiv srpskih ugweta~a... svejedno. U publici je, naime, bio neuobi~ajeno veliki broj ro|aka i
prijateqa optuènih, a pojavili su se i predstavnici me|unarodne organizacije s propagandnim materijalom u prilog optuènima.
U op{irnom tekstu @eqka Cvijanovi}a pod naslovom Rat za BIA godina koja je prethodila obra~unu, beogradska Evropa {pekuli{e sa tezom
da je dr [e{eq dobijao i dobija sve va`ne informacije od qudi iz BIA.
Tekst je objavqen 25. novembra 2004. godine, a pravi je dokaz op{te pometwe
koju je svojom pojavom izazvao legendarni Laufer.
Pobuna crvenih beretki u novembru 2001. godine sa ~ela Dràvne bezbednosti odnosi Gorana Petrovi}a i Zorana Mijatovi}a, koji su bili `rtvovani zato {to je tada{wa srpska vlast èlela da skine Milorada Ulemeka
Legiju i tu tada mo}nu jedinicu sa liste neprijateqa. Umesto wih u igru ulaze Andreja Savi} i Milorad Bracanovi}, {to }e se, prema kasnijoj analizi
Stejt departmenta, pokazati kao \in|i}eva najve}a gre{ka, ona koja ga je mo`da i ko{tala ìvota.
Savi} i Bracanovi} se tako zapravo vra}aju u igru, budu}i da su obojica,
pored Petrovi}a, slovili kao kandidati za ~elno mesto u RDB jo{ krajem
2000. godine, kada se govorilo o li~nostima koje mogu da zamene Radeta Markovi}a. Ako je mandat Petrovi}a obeleìlo zadràvawe Slu`be u funkciji vladaju}e politike, s tom razlikom {to to vi{e nije bila Milo{evi}eva
politika, odustajawe od bilo kakvih strukturnih reformi, zatim kr{ewa zakona i procedura, ali i obra~un sa Milo{evi}evim nasle|em i detektovawe
Milorada Ulemeka Legije kao velike opasnosti, Savi} i Bracanovi} nastojali su da prema ve}ini tih obele`ja svojih prethodnika postupe suprotno.
Savi}, koji u Slu`bu ne dolazi iz operative ve} iz profesorskog kabineta, odmah priawa na pravqewe zakona o BIA kao Vladine obave{tajne agencije. Zbog svega toga okruùje se qudima sli~nim sebi, sklonijim teoriji. Iz
tog profesorskog korpusa Savi} imenuje veliki broj povla{tenih saradnika kojima se prava zaduèwa zapravo i ne znaju. Pa ipak, zakon koji }e u prole}e 2002. ozna~iti kraj Resora dràvne bezbednosti ekspertize ocewuju sasvim r|avim, bar utoliko {to je mogao da zna~i formalni po~etak reforme
BIA i {to je regulisao neke od najspornijih me|u osetqivim ta~kama, poput
958
utvr|ivawa procedure za prislu{kivawe, koja vi{e nije bila u nadle`nosti

ministra policije, ve} predsednika Vrhovnog suda.
S druge strane, Savi}, kad god je mogu}e, nastoji da izbegne talasawe. Poku{ava da izbegne konflikte sa vojskom i generalom Acom Tomi}em, a u leto 2002, kada se ~ini da bi Ko{tunica mogao da na izborima postane predsednik Srbije, Savi} ~ini sve da izgladi odnose sa wegovim kabinetom.
Ipak, iako je u okviru BIA formirao komisiju koja je trebalo da dokaè
da li je bilo nelegalnih prislu{kivawa u vreme wegovih prethodnika i iako je ta komisija utvrdila da je bilo te{kih prekr{aja, sam Savi} javno pori~e da je bilo operativne akcije Ma~va, ~ije je postojawe kasnije nepobitno dokazano. Svejedno, u okviru reforme BIA Savi} i Bracanovi} ostavqaju bez posla oko 400 qudi. Upu}eni tvrde da je wihovo kadrovawe bilo takvo
da su bez re{ewa za rad u BIA ostavqali uglavnom Milo{evi}eve kadrove,
ali i qude koji su se istakli lojalno{}u prema Petrovi}u i Mijatovi}u.
Iako je utvr|eno da je Savi} u Milo{evi}evo vreme imao veze sa JUL, partijom Mire Markovi}, sporniji deo ovog tandema bio je Bracanovi}. Dugogodi{wi operativac RDB, Bracanovi} je vreme uo~i petog oktobra proveo na
mestu pomo}nika komandanta za bezbednost u Jedinici za specijalne operacije. Odatle poti~u wegove veoma bliske veze sa Legijom, ali i vi{e nego
osnovane sumwe da je bio duboko ume{an ili da je bar znao vi{e od ostalih o
Ibarskoj magistrali i ubistvu Ivana Stamboli}a. Istina, oni koji su pre
Milo{evi}evog pada bili boqe upu}eni u odnos Bracanovi}a i Legije tvrde da je ovaj tada bio potpuno dominantan nad Ulemekom, ali ne iskqu~uju da
se wihov odnos mogao promeniti kada Legija posle petog oktobra doìvqava vrhunac popularnosti i uticaja i kada, zajedno sa Qubi{om Buhom ûmetom, liderom tada jedinstvenog zemunsko-sru~inskog mafija{kog klana, poku{ava da 2000. na mesto {efa RDB progura upravo Bracanovi}a.
Bracanovi} tada, po~etkom 2001, ne prolazi, ali je ustupak Legiji i ûmetu napravqen onog trenutka kada Petrovi} i Mijatovi} mimo svoje voqe za
osetqivo mesto na~elnika Sedme uprave (prislu{kivawe) imenuju upravo
wega. Kako izme|u wega i Mijatovi}a od samog po~etka vlada neprijateqstvo, Mijatovi} ne moè da se osloni na Bracanovi}eve usluge u Sedmoj upravi, tako da, tvrdi se, tokom svog devetomese~nog mandata obavqa najsuptilnije operacije prislu{kivawa preko sedmog odeqewa Beogradskog centra RDB,
nad kojim ima punu kontrolu.
Vaàn doga|aj, mo`da ~ak preloman, za BIA tokom 2000. godine predstavqa sukob izme|u Qubi{e Buhe, s jedne, i Du{ana Spasojevi}a i Legije, s druge strane. Naime, do tada su i Buha, i Spasojevi}, i Legija sasvim zadovoqni
\in|i}evim ustupkom i ulaskom Bracanovi}a u igru. Od tog trenutka, me|utim, ûme u vode}oj strukturi BIA vidi neprijateqe, pre svih Legiju i Spasojevi}a, koji postaje mo}niji nego ikad po{to je iza{ao iz pritvora za otmicu Milorada Mi{kovi}a, prvog ~oveka Delte.
Zato }e biti veoma te{ko pobiti ocenu da tokom prva dva postoktobarska
mandata na ~elu BIA tajna policija i mafija imaju ~vrstu vezu i da se ta veza ostvaruje preko politike i politi~ara. Ono {to je u prvoj garnituri na
~elu BIA bio ûme najuticajniji kriminalac u tajnoj slu`bi u 2002. su
959
Legija i Spasojevi}. Ono {to je 2001. bio Popovi} najuticajniji politi~ar

u tajnoj slu`bi to je u 2002. êda Jovanovi}, tada u vi{e nego dobrim odnosima sa Ulemekom.
Tu spregu, u kojoj je Bracanovi} bio vi{e bitan {raf nego kreator, najvi{e je raskrinkala istraga ubistva policijskog generala Bo{ka Buhe. Naime,
hap{ewe i saslu{avawa pro{le nedeqe oslobo|enih i rastere}enih optu`be za Buhino ubistvo Nikole Maqkovi}a, Vladimira Jak{i}a i Dragana
Ili}a Limara vodili su krajem oktobra 2002. zajedno Milan Obradovi}, tada{wi {ef beogradske policije, Slobodan Paìn, inspektor beogradske,
policije kasnije uhap{en i optuèn kao saradnik zemunskog klana, zatim
Bracanovi}, ali i Ulemek, i Spasojevi}. Ceo posao, u ~ijoj je srì bilo da se
od ove grupe po svaku cenu iznudi priznawe za ubistvo Bo{ka Buhe, koordinisao je êda Jovanovi}.
I sam Ili}, koji je tokom ispitivawa bio izloèn stra{noj torturi da
bi priznao ubistvo, prepoznao je ve}inu navedenih me|u svojim mu~iteqima
u jednom hangaru u bazi JSO u Lipovici. Oni su, tvrdi Ili} a wegov iskaz
se nimalo ne razlikuje od iskaza Vladimira Jak{i}a zahtevali od trojice
uhap{enih ne samo da priznaju ubistvo Buhe, nego i da kaù da su pripremali ubistvo Zorana \in|i}a po nalogu Radeta Bulatovi}a, kasnijeg {efa
BIA, koji je tada bio savetnik Vojislava Ko{tunice, i generala Ace Tomi}a, tada {efa vojne obave{tajne slu`be. Sam Ulemek, koji se pojavio kao svedok na su|ewu za ubistvo Buhe, potvrdio je da je u tom slu~aju postojala veza
izme|u podzemqa, policije, BIA i politi~ara na vlasti. Naime, on je rekao
da je Limara uhapsio Du{an Spasojevi} po nalogu Jovanovi}a.
Ni{ta mi nije bilo jasno pri~ao je Ulemek. Jovanovi} je dodao da Limar peva, da je sve to snimqeno kamerom i da neko treba da ode po kasetu.
Taj neko sam bio ja. ûo sam se sa Spasojevi}em, koji mi je objasnio da }e me
kod pumpe Zmaj, na putu za Rumu, ~ekati wegov ~ovek. On me je odveo do barake. U jednoj prostoriji, ispred koje su stajala dva momka sa fantomakama,
ugledao sam nesre}nog Limara kako sedi s kapom na pola ~ela, sav unezveren.
Posle sam video da na ~elu ima veliki hematom. Kapu su mu stavili da se on
ne bi video na snimku. Preko puta wega, na kau~u, sedeo je Spasojevi} s kamerom. Rekao sam mu da mi Limar nimalo ne li~i na nekog ubicu, na {ta mi je
odgovorio: On je pravo zlo.
U to vreme Spasojevi} i Ulemek, mo}niji nego ikad, uveliko su krenuli u
obra~un sa konkurencijom iz beogradskog podzemqa: ubijeni su Sur~inac
Ivica Nikoli}, zatim Sredoje [quki}, Jovan Guzijan Cuner i @eqko [krba, dok je Qubi{a Buha uspeo da preìvi atentat 3. avgusta u krugu svoje firme Difens, posle ~ega je pobegao u inostranstvo.
Vrh Slu`be i politi~ari podelili su se tada onako kako se delila mafija: Beba Popovi} i Mijatovi} nisu se mirisali s Legijom i Spasojevi}em,
ali su bili veoma bliski s ûmetom; Bracanovi} i êda Jovanovi} sara|ivali su s Legijom i Spasojevi}em ~ak i na podmetawu ubistva Buhe Makinoj
grupi, iako je tokom operacije Sabqa isplivalo da je biv{eg {efa beogradske policije 10. jula 2002. iz kala{wikova ubio Sretko Kalini}, pripadnik Spasojevi}evog zemunskog klana.
960
Za to vreme, tokom cele 2002. godine, u zemqi traje bespo{tedni rat izme|u politi~kih grupa podeqenih izme|u Ko{tunice i \in|i}a. Iako u ne{to blaòj formi podozrewe izme|u vojne i policijske slu`be se nastavqa.
Unutar same BIA odvija se rat promilo{evi}evskih i pro|in|i}evskih
snaga i u tom ratu se, s jedne strane, pojavquje ~uveni Laufer. Veruje se da je
re~ bila o pripadniku ili celoj grupi unutar BIA koji Vojislavu [e{equ
i medijima saop{tava najsuptilnije tajne iz politi~kog ìvota do kojih dolazi BIA. Ne miruju ni Bracanovi}evi protivnici, koji u jednom beogradskom nedeqniku objavquju izvode iz tajnih policijskih dosijea nekih qudi za
koje se veruje da su se zamerili Popovi}u i Mijatovi}u.
Onaj kome u tom trenutku nije postalo o~igledno da je BIA, drugi put posle petog oktobra, iskori{}ena za politi~ke obra~une i obra~une u podzemqu, mogao je da sa~eka kraj decembra 2002. godine kada su dignute u vazduh
skupocene ma{ine za asfaltirawe Qubi{e Buhe ûmeta u krugu wegove
firme Difens u Zemunu. Svima je odmah bilo jasno da iza toga stoje Legija
i Spasojevi}, koji su, po{to su im propali poku{aji prvo da ubiju ûmeta, a
potom i da ga posle bekstva iz zemqe prona|u, odlu~ili da svog mafija{kog
konkurenta finansijski uni{te. Naravno, bio bi to samo jedan u nizu crnih
doga|aja da na scenu u Beogradu, i to veoma energi~no, nisu stupili stranci,
pre svih ambasadori SAD i Velike Britanije Vilijem Montgomeri i ârls
Kroford. Wih dvojica od \in|i}a ultimativno zahtevaju obra~un sa kriminalom, koji je postao direktna pretwa reformama i prepreka stranim ulagawima. \in|i} je u tom trenutku pred te{kom dilemom: da bi otpo~eo obra~un sa kriminalom, najpre }e morati da se distancira od nekih svojih najbliìh saradnika i da smeni vrh BIA. Ve} u januaru 2003. \in|i} kona~no prelama: Spasojevi} i Legija moraju biti uhap{eni. Da bi se to dogodilo, Legija mora da bude odse~en od vrha BIA, {to nalaè da Savi} i Bracanovi} moraju biti smeweni. Plan o smenama \in|i} razra|uje sa svojim najbliìm saradnikom u to vreme Zoranom Jawu{evi}em, koga zaduùje da na ~elo tajne
policije dovede ~oveka koji nije kompromitovan ni u Milo{evi}evom reìmu ni posle wega. Obra~un je mogao da po~ne.
âsopis Status, u svom izdawu od 25. novembra 2004. godine, pod naslovom êkawe da Evropa okrene le|a donosi ~lanak koji je potpisan od strane trojice novinara: Jovane Poli}, Nenada Zori}a i Zorana Pavi}a. Ovaj autorski tim upustio se u analizu politi~kog delovawa Srpske radikalne
stranke. Naravno, u centru wihove pa`we nalazio se predsednik [e{eq,
ali bez obzira na timski rad, analiza je u mnogo ~emu pogre{na, zbog o~igledne subjektivnosti autora.
Moje ideje nisu propale i nikad ne mogu propasti. Mogu samo ja jednog dana da umrem, ali ni to nije sigurno. Ili: Narod nas ~esto psuje i kritikuje. I treba jer nas ose}a kao svoje. I kona~no: Sve {to je svesno kora~a}e
u 21. veku udesno! Tri izjave istrgnute iz potpuno razli~itih tematskih i
vremenskih konteksta, kojima je zajedni~ko to {to ih je izgovorio Vojislav
[e{eq, na specifi~no paradoksalan na~in oivi~uju politi~ki prostor koji ve} skoro deceniju i po popuwavaju [e{eq i Srpska radikalna stranka,
961
{to zajedno {to pojedina~no. Najpre: ideologija nije umrla, pod znakom pitawa je i fizi~ka smrt ideologa, odnosno nespornog vo|e, bio sa nama ili
u nama. Zatim: sve {to je na liniji naroda, i populizam i demagogija, naravno, uvek je na usnama, a kad treba u tu svrhu se koristi i narodna retorika. I jo{: u istorijskom iskrivqenom ogledalu desno lako postaje levo, i
obrnuto.
Srpska radikalna stranka kao predmet svakojakih analiza, u ìù je ponovo do{la nakon uspeha na parlamentarnim izborima decembra 2003. godine, kada je osvojila najve}i broj poslani~kih mandata i proglasila pobedu.
Ove godine na predsedni~kim izborima zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikoli}, osvojio je u prvom krugu predsedni~kih izbora najve}i broj glasova i tako|e proglasio pobedu. Ubrzo potom, na lokalnim i pokrajinskim izborima, radikali su osvojili ukupno jedva mawe glasova od DS i jo{ jedna pobeda je stavqena za rever. U trenutku predaje ovog teksta u {tampu, radikali nemaju vlast ni na jednom nivou, a kako stvari trenutno stoje i u lokalu }e se slavqeni~ki kola~ pretvoriti u mrvice. Pobe|uju
li oni stvarno, ili se samo wima tako ~ini.
Nedoumice kad su u pitawu srpski radikali na neki na~in su vezane i za
samo osnivawe stranke. Naime, sada{we ime Srpska radikalna stranka nosi
od 23. februara 1991. godine kad je u Kragujevcu verifikovano ujediwewe
Srpskog ~etni~kog pokreta i dela Narodne radikalne stranke, koji je bio u
sukobu sa tada{wim predsednikom Veqkom Guberinom. Od prvih tu su bili
Vojislav [e{eq, Dragan Todorovi}, Vojin Vuleti} i Aleksandar Stefanovi}, od narodnih radikala bitna su imena inicijatora ujediwewa Tomislava
Nikoli}a i Maje Gojkovi}. [e{eq je za ujediwewe, navodno, postavio samo
jedan uslov: da se narodni radikali odreknu Jugoslavije, {to wima o~igledno nije te{ko palo. Na zvani~nom sajtu Srpske radikalne stranke, pak, stoji
da je proces formirawa SRS po~eo inicijativom za osnivawe Srpskog slobodarskog pokreta, koju je pokrenula grupa ideolo{kih i politi~kih istomi{qenika u Beogradu, 6. januara 1990, potpisivawem Osniva~kog manifesta. Osniva~ki kongres S^P odràn je 23. januara 1990. godine u Batajnici i
smatra se Prvim otaybinskim kongresom Srpske radikalne stranke. Nekoliko meseci kasnije ime je promeweno u S^P. Pomenuti skup u Kragujevcu,
na istom mestu naziva se Drugim kongresom, a samo uzgred se pomiwe da je
SSP sa SNO Mirka Jovi}a formirao SPO, iz koga je S^P sa sve [e{eqom
oti{ao posle razilaèwa sa Vukom Dra{kovi}em. Sve bi se ovo moglo nazvati i terminolo{kim sporom, jer je ipak stvar stranke {ta }e nazivati
svojim prvim ili drugim kongresom, da ve} u tome neki ne vide prekrajawe
istorije u smislu da neprikosnoveni vo|a, neprikosnovenost èli da useli
i u praistoriju. Bez obzira na to {to mu liderstvo u stranci ni dan-danas
niko ne osporava, iako je hiqadama kilometara daleko, i {to su oni koji su
se na tako ne{to usudili uglavnom brzo i efikasno iz stranke otperjani.
Zanimqivo je, svakako, da su gotovo svi funkcioneri SRS s kojima smo
razgovarali kao bitno ili kqu~no za ulazak u stranku pomiwali vo|stvo u
istoj Vojislava [e{eqa. Prvi razlog je Vojislav [e{eq, a drugo je program Srpskog slobodarskog pokreta (Dragan Todorovi}); Opredelila sam
962
se da postanem ~lan onog momenta kada sam upoznala Vojislava [e{eqa.

Kqu~no je bilo poznanstvo sa wim (Gordana Pop-Lazi}); Odlu~uju}u ulogu
u mom li~nom politi~kom angaòvawu imala je li~nost Vojislava [e{eqa
(Milorad Mir~i}, ~lan SRS od osnivawa); Ponavqam ono {to sam rekao
pre 12 godina da je [e{eq najve}i ìvi srpski intelektualac (Tomislav
Nikoli}). Istovremeno, svi otpadnici ili ako ho}ete disidenti kao
razlog napu{tawa (ili iskqu~ewa iz) stranke pomiwu tako|e sukobe s wenim jo{ uvek aktuelnim predsednikom. Zato {to je u stranci dominirao jedan ~ovek. Taj ~ovek je imao despotski odnos (Jovan Glamo~anin, eks-potpredsednik); Kad sam shvatila da on i Milo{evi} u stvari rade zajedno (Rada Trajkovi}, poslanik i ministar); Kad je stranka u velikoj meri postala
glavni podupira~ re~ima Slobodana Milo{evi}a (Aleksandar Stefanovi}, eks-generalni sekretar SRS). Jednom re~ju, a to su u ovom slu~aju najmawe dve, Vojislav [e{eq, neki bi dodali prefiks dr, neki vojvoda, kqu~na je li~nost za sve uspone i padove radikala, a bilo ih je i jednih i drugih.
Svoj politi~ki debi, posle dugogodi{wih robija{kih i disidentskih
priprema, Vojislav [e{eq imao je na prvim predsedni~kim izborima u
Srbiji (kad su odràni i prvi vi{estrana~ki parlamentarni) 1990. godine,
kad je dobio ne{to mawe od sto hiqada glasova. Po nekima (koji su u mawini) ve} tada je Milo{evi}u delovao mnogo simpati~nije od Vuka Dra{kovi}a, u smislu ~etni{tva i nacionalizma. Ve} 1991, na dopunskim izborima
u Rakovici, [e{eq je pobedio Borislava Peki}a, posle neo~ekivane kampawe koju su za wega odradili dràvni mediji. Po drugim (koji su u ve}ini)
tek tada je Milo{evi} prona{ao saveznika: dovoqno opozicionog da odrì
iluziju parlamentarne demokratije, i dovoqno vlastoqubivog da ostalu
opoziciju ubedi da to ve~no ostane. Negde u to doba treba traìti i korene
sada{we koalicione impotentnosti radikala, o ~emu }emo u nastavku.
Da li je sam [e{eq izabrao vreme kad }e se politi~ki aktivirati, ili je
pak vreme izabralo wega, tek, tada su po~iwali ratovi na teritoriji biv{e
SFRJ, a nacionalisti~ka retorika, koju je zaokruìo jo{ u disidentsko vreme, malo uobli~ena dodu{e, morala je u to vreme dati prave rezultate. Na
vanrednim parlamentarnim izborima 1992. za Skup{tinu Srbije, radikali
su osvojili svojih prvih milion glasova i po prvi put, skra}enim putem, do{li na vlast. Iako }e vam skoro svaki radikal tu ~iwenicu relativizovati
(I DS je tad imala ministre u vladi), ~iwenica je da je [e{eqeva srpska
granica na liniji KarlobagOgulinKarlovacVirovitica privukla one
kojima je Milo{evi}eva nacionalna politika delovala nekako nekonkretno. Iz principijelnosti, kako bi to nazvali radikali, ili iz vlastoalavosti, kako procewuju ostali, [e{eq se ve} na po~etku suvladawa sa SPS sukobio oko nacionalnog pitawa i po{to su radikali uspeli da sru{e vladu
Nikole [ainovi}a, na narednim izborima 1993. godine, ka`weni su tako
{to su dobili upola mawe glasova. Mo`da je tu imalo udela i {to su gra|ani odustali od radikala zbog radikalizma, {to je ipak mawe uverqivo, neosporno je da je na wihov izborni rezultat i osudu na petogodi{wu opoziciju
presudan uticaj imala ~iwenica da je Milo{evi} prestao da na wih gleda sa
simpatijama te je isti nalog izdao i medijskoj ma{ineriji. Radikali su, ipak,
963
bili osokoqeni, vreme direktnih TV prenosa skup{tinskih sednica pruìlo im je priliku da ratnohu{ka~ku retoriku dovedu na nivo nacionalne ideologije, paralelne s onom Milo{evi}evom. Nacionalno }e, procenio je tada [e{eq, biti i oportuno jo{ bar nekoliko godina. Granice, koje se ina~e
ne nalaze na oficijelnom sajtu Srpske radikalne stranke, i dan-danas se zbog
kontinuiteta stidqivije provla~e kroz istupawa ovda{wih radikalskih
lidera. Dragan Todorovi}, u stranci od osnivawa, ne vidi nijedan razlog da
bi se od toga odustalo.
Ako su Francuzi ~ekali 50 godina da vrate Alzas i Loren, za{to mi ne
bismo mogli da ~ekamo isto toliko, mo`da kra}e, mo`da duè, da se steknu
druga~iji me|unarodni uslovi da se Srbi vrate na svoja vekovna ogwi{ta. To
je dosledno ostajawe na programu Srpske radikalne stranke. Kada bih sad ja
bilo koga pitao da li je za onih 500 godina pod Turcima trebalo to prihvatiti kao kona~no stawe, pomiriti se sa time, da li bi Srbija bilo kad bila oslobo|ena? Postavite nekom pitawe da li Srbi treba da se vrate na Kosovo i
Metohiju. Pa naravno da treba. Za{to onda ne treba da se vrate u Krajinu?
Otpadnici, naravno, na tu ideju, po mnogima utopijsku, gledaju sasvim druga~ije. Jovan Glamo~anin (iz stranke istupio oktobra 1994) to ilustruje
anegdotom.
Jednom prilikom pitao sam [e{eqa: Da li mi stvarno imamo te atomske
bombe o kojima pri~a{. Ti si budala, otkud nam bombe odgovorio mi je.
Aleksandar Stefanovi} smatra, pak, da je u pitawu bila zloupotreba srpskih zabluda.
I{lo se na to da se podi|e tim qudima koji su ostali, ne da lebde u nekom prostoru, ve} su ostali bez igde i~ega. To su uglavnom qudi koji su preko puta Drine. Srbi iz Hrvatske, Bosne. I sa Kosova. Wima je najlak{e bilo da prihvate puka obe}awa u koja su verovali; u koja ni onaj koji ih je izgovarao nije verovao.
Mi{qewa vi|enijih radikala po tom pitawu su gotovo identi~na. Wima
ne pada na pamet da oru`jem poku{aju da iza|u na programske granice, da
izazovu bilo kakav rat na ovim prostorima. Zamenik predsednika Tomislav
Nikoli} zadràva pravo na svoj san, a izjavu da ne priznaje dràvne granice Hrvatske tuma~i kao politi~ki stav. Istinski strah od toga da bi radikali odmah ratovali kad bi im se za to dala prilika ne gaje vi{e ni wihovi
politi~ki protivnici. Radikalizam, ili radikalizacija Srbije, predstavqaju danas drugu vrstu opasnosti, makar za one koji sebe vide kao zagovornike evropske Srbije. Radikali su, naime, potpuno se prilagodiv{i tranzicionim vremenima, nacionalno zadràli za sebe, a socijalno odlu~ili da
ponude bira~ima. Klackalica nacionalno-socijalno i ranije je bila omiqena [e{eqeva igra~ka, ali to {to je ovo drugo naglo i jako preteglo, mnoge je zateklo, a mnoge i ubedilo.
Slobodan Antoni}, analiti~ar koji se (ne)uspesima radikala bavi od wihovog politi~kog ro|ewa, ne smatra da su oni demagozi, misli da ih je boqe
nazvati desnim populistima, u smislu da smatraju da su vrednosti obi~nog ~oveka u stvari su{tinske vrednosti.
964
Oni smatraju da je na{ ~ovek sasvim dobar kakav jeste, i da je na{e dru{tvo u osnovi dobro, osim {to imamo lo{e institucije i lo{u politi~ku
upravu. Kada bi se to promenilo mi bismo imali jedno sasvim pristojno dru{tvo. Iako radikali nisu protiv bogatih, i ne idu sa tom antikapitalisti~kom propagandom, vrlo ~esto govore o tome da se siroma{tvo mnogo boqe
podnosi ukoliko su qudi jednaki.
Antoni} dodaje da je tranzicija u Srbiji umnogome razli~ita od onih ê{koj, Poqskoj ili Ma|arskoj, jer kad se Srbi se}aju 70-ih i 80-ih, se}aju se dobrih stvari, visokog standarda, dràve koja je imala jaku socijalnu funkciju.
Tito je bio nacionalista, ali dràvni nacionalista. Radikali, na prirodan na~in, nastavqaju tu vrstu politike. Kod wih se moè povu}i ~ak linija koja ide od kraja 19. veka, od onih pravih radikala, Nikole Pa{i}a, a to
je ideja narodne dràve, koja je, pre svega, vezana za obi~nog ~oveka, koja se,
pre svega, brine o narodu i o naciji, i, naravno, ta druga ideja narodne suverenosti. Komunisti su, zapravo, nastavili tu liniju 1945. godine, i sada radikali to nastavqaju. Tako da je to ukoreweno u srpskom narodu, da Srbi imaju
antikapitalisti~ko dru{tveno raspoloèwe.
Na po~etku politi~kog delovawa Srpska radikalna stranka je istupala
kao eksplicitno antikomunisti~ka stranka, {to se moglo videti i u wihovom ekonomskom programu. Moglo bi se re}i da su bili zastupnici liberalnog kapitalizma, nisu krili da su za potpunu privatizaciju (izuzimaju}i
strate{ke sisteme i resurse) i za potpuno ukidawe dru{tvene svojine. Danas, od wih moète ~uti mnogo toga {to je sve pre nego liberalizam: socijalna jednakost, dràvnim mehanizmima regulisana uravnilovka ([e{eq je ne{to sli~no propagirao u poratnim danima 1999. godine), javni radovi kao
osnova zapo{qavawa i stabilizovawa ekonomije. Aleksandar Vu~i}, generalni sekretar stranke od 1995, ~lan od 1993. godine, ne negira da su se po ekonomskim pitawima u mnogo ~emu predomislili.
Sledili smo teoriju ekonomskog liberalizma, dopuwenu nekim elementima iz socijalnih dràva ili dràva blagostawa. Ali, ta vrsta ekonomskog
liberalizma je danas prakti~no te{ko izvodqiva do kraja.
Profesor @arko Trebje{anin konstatuje da se radikali obra}aju svima, ali da to nije i wihova specifi~nost. Na{a politi~ka scena nije dovoqno isprofilisana tako da stranke nemaju socijalni sloj kojem se direktno obra}aju.
Kod nas postoji potreba za nekom levo orijentisanom strankom, koju mi
nemamo, sem po nazivu, jer su to potpuno bezna~ajne stranke koje, evo sada, nisu uspele ni da u|u u Skup{tinu. E onda imate apsurd da se jedna desni~arska
stranka, kakva je Srpska radikalna stranka, sve vi{e u svom programu bavi
time i pokazuje kao neka socijalisti~ka stranka.
Radikali, ina~e, pod socijalni program na neki na~in provla~e i borbu
protiv organizovanog kriminala i korupcije, reviziju privatizacije. Ono
{to se trude da zakuju u svom imiyu je: Samo smo mi ~isti, svi su drugi novcem uprqali ruke. Sociolog Zoran Stojiqkovi} smatra da su i demagogija
i demagozi proizvod kriznih vremena i agonija u odre|enim dru{tvima, i demagogija vrlo dobro prolazi, jer ona nema socijalne me|e, ali je, s druge stra965
ne, vrlo izazovna zato {to, barem u modernim dru{tvima, brzo dobijete odgovor na to {to ste obe}avali.
Po pravilu, podilazi takozvanom obi~nom, malom, ~oveku, odgovara na
wegove interese, na neki na~in dobra je opomena previ{e etabliranim
strankama i politikama, koje ne vode ra~una o motivima, potrebama i interesima ve}ine gra|ana, ali je kratkog daha. Vi moète rasti, rasti, rasti na
kritici reìma, {to su radikali radili od 2000. godine, i tada imate permanentan uspon. Onda dolazite u situaciju da realno do|ete u predvorje vlasti i mogu}nost da je formirate sa jo{ nekim. Tada morate da postanete takozvana ozbiqna stranka i odgovorna opozicija. Karakteristika radikala u
odnosu na druge je pozicija neodgovorne opozicije, jer moète davati obe}awa vrlo lako, ukoliko nemate rizik da dobijete vlast i da se onda vrlo brzo
pokaè da su ta obe}awa tipa tri dinara hleb, nerealna.
Bez obzira na to kako nepobitno zvu~alo, obja{wewe da radikali jednostavno skupqaju glasove gubitnika u tranziciji, samo je delimi~no ta~no. Letimi~an pogled unazad govori da se vreme ekonomskih te{ko}a ne poklapa sa
vrhovima radikalskih talasa: najmawe glasova dobijali su kad je bilo ekonomsko dno (1993. i 1999-2000), uspehe doìvqavali u vreme relativnog privrednog oporavka (1997. i 2002-2003). Kome se to zapravo obra}aju radikali i
gde wihove ideje nailaze na plodno tlo?! I za{to su sve doskora bili prava
nepoznanica i ve~ita gre{ka u istraìvawima javnog mwewa?
Slobodan Antoni} smatra da su radikalski bira~i ~edo prose~nosti, a ne,
kako se uglavnom smatralo neobrazovani, siroma{ni ruralni, nasilni...
Istraìvawa su pokazala (ova najnovija u kojima se radikali nisu skrivali)
da oni nemaju upori{te samo u najsiroma{nijim slojevima, jer gubitnici nisu samo najsiroma{niji. To mogu da budu i univerzitetski profesori, lekari, inèweri koji imaju malu platu i ose}aju se prevarenim. @arko Trebje{anin, pak, tvrdi da je u pitawu autoritarni sklop li~nosti, da su u pitawu
qudi koji smatraju da su sve stvari mawe-vi{e crno-bele.
Neko nam je ili neprijateq, ili nam je prijateq. Ili je dobar, ili je zao.
Ili je sa nama, ili je protiv nas. To su frustrirani qudi koji su skloni potiskivawu i projekciji, i ne}e kod sebe i u svojoj naciji primetiti ni{ta
r|avo, ni{ta lo{e, ali }e kod drugih videti ~itav niz lo{ih osobina.
Rezultati radikala na svim izborima od kada su u politi~kom ìvotu nedvosmisleno pokazuju i ina~e uvreènu tvrdwu da su wihovi bira~i najdisciplinovaniji, da imaju tvrdo jezgro u 10 do 15 odsto ukupnog bira~kog tela. Na izborima od 1992. radikali su {est puta bili pojedina~no druga
stranka (od devet parlamentarnih, {to saveznih {to republi~kih izbora).
Jednom su bili prvi decembar 2003, a dva puta tre}i. Na predsedni~kim izborima dva puta drugi: decembar 1997. Milutinovi}[e{eq, 2004. Nikoli}Mi}unovi}. Samo je Nikoli} u septembru 2000. bio ubedqivo slabiji
od Ko{tunice i Milo{evi}a. Sigurni glasovi obja{wavaju se na razli~ite na~ine. Gordana Pop-Lazi}, potpredsednik od 2003. godine, ~lan Predsedni~kog kolegijuma, smatra da je ideologija, kod qudi koji veruju u ideologiju, isto {to i religija.
966
Mi vodimo politiku, ako to tako moè da se kaè, udaramo na svest qudi. @elimo da gra|ani Srbije razmi{qaju}i o svemu onome {to ih opredequje za koga }e da glasaju ta~no znaju zbog ~ega glasaju za Srpsku radikalnu
stranku, a ne zahvaquju}i tome da li imamo boqu kampawu, vi{e bilborda, TV
emisija, la`nih obe}awa.
Neki analiti~ari, pak, mi{qewa su da je stabilno bira~ko telo direktna posledica vrlo stroge unutra{we organizacije stranke i jednoumqa prema spoqa koje iz toga proizilazi. Svakako treba pomenuti da su oni jedini
uveli polagawe poslani~kih zakletvi u crkvama, u kojima se poslanici obavezuju da }e po{tovati partijski program i da mandate stavqaju na raspolagawe najvi{em partijskom organu. Radikali su i stranka koja je u svojoj istoriji imala i najmawe raskola, ili su makar sebi svojstvenom retorikom (izdajnik, kriminalac, nepotista) vrlo lako zatrpavali sve {to bi otpadnici o wima rekli po odlasku iz stranke. I dok Jovan Glamo~anin kaè da je stranka ustrojena kao i sve druge stranke u vi{epartijskom sistemu,
s tim {to je u funkcionisawu [e{eq stranka, po mi{qewu Aleksandra
Stefanovi}a, organizacija stranke je gra|ena po principu, odnosno po mustri Komunisti~ke partije Sovjetskog Saveza. Zna~i, po principu teritorijalne organizacije.
Imate jedan op{tinski odbor, ispod je mesni odbor, i ispod mesnog odbora su seoski odbori, tako da kaèm. Imate trojicu na kutiji. Jedan je kandidat, dvojica su ~uvari. Obi~no se koriste rodbinske veze, kumovske i to je beton varijanta. Imate sigurno deset, dvadeset glasova iz te strukture i to je
varijanta gde imate sigurno odre|en procenat.
Rada Trajkovi} se enterijerom o~igledno vi{e bavila. Ona smatra da je
[e{eq vrlo inteligentan ~ovek i da je bio najpametniji od celog svog okruèwa. Svoju stranku je, pre svega, formirao od qudi koji su bili, kako kaè,
neobrazovani, ali u jednom smislu obezbe|eni, jer su bili privatne zanatlije, struktura koja nije zavisila od politi~ke pripadnosti i nije pripadala
socijalnom miqeu karakteristi~nom za intelektualce.
[e{eq je jaku strukturu pravio na ideolo{kom principu okupqaju}i taj
neobrazovani, ali na jedan na~in finansijski samostalan deo srpskog naroda. [to mu je davalo snage da partiju oja~ava kvantitetom, ali ne i kvalitetom. I on je dobio jedan vrlo stabilan kvantitet koji sve vi{e postaje snaga
koja sada moè da proizvodi i neki kvalitet, najverovatnije opet od strane
dela intelektualnog proletarijata koji se odmah prilago|ava onima koji su
na vlasti.
Po analizi ura|enoj jo{ 1997. godine, fakultetski obrazovanih funkcionera (odozgo na dole) me|u srpskim radikalima bilo je 15 odsto, {to je duplo mawe nego me|u socijalistima (31 odsto) i skoro tri puta mawe nego u
strankama demokratske opozicije (43 odsto). [to i ne ~udi, jer je [e{eq u
jednom intervjuu tri godine ranije jasno pokazao {ta misli o intelektualcima, {ta god se pod tim podrazumevala.
Oni samo ho}e da daju politi~ke savete posle podne, kada i ina~e nemaju
{ta da rade, a ne}e da se angaùju na dosadnim strana~kim aktivnostima koje ~ine 90 odsto partijskog rada.
967
Vremena se definitivno mewaju, ali o~igledno i radikali to po~iwu da

prihvataju kao neminovnost. Osim preobuvawa (iz nacionalnih u socijalne opanke, rekli bi cinici), re{ili su da donekle pro{ire krug onih koji
èle uz sebe. Te su prestali da budu tako {e{eqevski gadqivi na intelektualce. Slobodan Antoni} tvrdi da wima vi{e nisu potrebni novi glasovi,
ve} im je potrebna dru{tvena elita, weno prihvatawe i podr{ka.
Postoje kreatori javnog mwewa, dakle, qudi koji formiraju dominantne
vrednosti u javnosti, i me|u tim qudima radikali veoma lo{e stoje. Dakle,
govorim o ekonomskoj, medijskoj, akademskoj eliti. Kada govorim o medijskoj
eliti, mislim na novinare i urednike velikih i uticajnih medija. Ne mogu da
im zaborave dve stvari: prva je Zakon o informisawu, a druga je Zakon o univerzitetu, dve stvari zbog kojih su izgubili ugled kod elite.
Sli~nog mi{qewa je i profesor Trebje{anin. Na Trgu Republike u Beogradu na binu su izveli toliko profesora, istina potpuno anonimnih, da su
mogli da naprave ~itavo nau~no nastavno ve}e. To donosi glasove: doktor,
profesor, lekar, wih jo{ uvek obi~an ~ovek vidi kao polubogove i ako radikali dobiju i to, onda im ska~e i rejting. Trebje{anin prime}uje da je radikale neko dobro predizajnirao, od obla~ewa, do toga koje }e kqu~ne re~i da
koriste, {ta }e da izbace iz svog re~nika. Do trenutka kada ih upitate {ta
je sa onim granicama, a {ta sa ratovima, ho}emo li povratiti Krajinu, kad ih
podsetite na ne{to od onoga {to su nekada govorili, onda vidite da ih relativno lako moète izbaciti sa sedla i da se najedanput vra}aju na ono svoje.
îm ih malo bocnete, ispod jagwe}e koè vidite vuka. I dodaje da se sada
dosta politi~kih analiti~ara prosto udvara radikalima, da ih pokazuje sa
najboqe strane, da im gotovo snishodqivo daje savete, obja{wava {ta da rade. Pa ~ak im se i preporu~uju.
S druge strane, Antoni} kaè da kad bi bio neki savetnik u ameri~koj ambasadi ili sli~no, savetovao bi ih da uspostave kontakt s radikalima.
Nikada lak{e, odnosno jeftinije, ne bi mogli da dobiju jednu jaku stranku. U Turskoj su postojale jake islamisti~ke stranke i Amerikanci nikako
nisu hteli sa wima da rade, iako su oni bili sve ja~i i uticajniji. Onda su, zapravo, shvatili da ako uspeju da se dogovore sa najja~om islamisti~kom strankom, oni }e dobiti vrlo vernog partnera. Tako je i bilo.
Bili radikali preobu~eni i redizajnirani, iza wih je svakako do sada
najteì period u politi~kom bivstvovawu. U~e{}e u koalicionoj vlasti sa
Milo{evi}em od kraja 1997. do kraja 2000. godine, u vreme bezbrojnih politi~kih ubistava, bombardovawa, zakona o javnom informisawu (po kratkom
postupku) i univerzitetu, kad su radikali na sebe prihvatali uglavnom prqave poslove, po wih je zatrpano relativno bezbolno. Od 2000. su u opoziciji, ali su se brzo oporavqali i na svim izborima naovamo pokazali da su se
regenerisali. [e{eq je, za razliku od Milo{evi}a, oti{ao u Hag u trenutku kad je wegova popularnost bila u uzlaznoj putawi. I, opet za razliku od
Milo{evi}a, odabrao svog naslednika {to je stranku uvelo u relativno mirne vode. Zanimqivo je da, bez obzira na to {to nisu ba{ presre}ni kad ih se
uporno zapitkuje o braku s Milo{evi}em, vo|e radikala ni dan-danas ne po968
kazuju samokriti~nost kad je to vreme u pitawu. Aleksandar Vu~i}, tada ministar prekog suda za informisawe, kaè za Status da bi i sada u onom
~uvenom Zakonu izmenio samo jednu ta~ku. To je mesto na kome se to radilo.
Da ne bude organ za prekr{aje ve} krivi~ni sud. Dodaju}i da najve}im uspehom na vlasti, i u opoziciji, smatra to {to nisu krali, {to nisu podlo`ni
korupciji, {to su se protiv toga borili.
I ostali radikali redom na to vreme su vi{e ponosni, nego {to se nad
wim preispituju. Ono {to smo govorili kao opoziciona stranka, sprovodili smo, koliko je to bilo mogu}e u koalicionoj vlasti. Mi smo 6. oktobra slobodno {etali ulicom. Bez ikakve bojazni i straha da iko moè da upre prstom u nas za bilo kakvo ne~asno delo. To je ne{to {to je najve}i uspeh Srpske radikalne stranke na{a doslednost (Dragan Todorovi}). Mi nismo
imali nijedan proma{aj, neuspeh dok smo bili na vlasti. Ni jedan jedini. Postigli smo i vi{e nego {to smo o~ekivali. Najve}i uspeh na{e politi~ke
partije u opoziciji bio je {to smo uvek mi bili ti koji smo ru{ili vlade koje nisu dobro radile (Gordana Pop-Lazi}). Najboqe je da sve pratimo preko izbornih rezultata koji su kasnije bili nagrada za sve ono {to je Srpska
radikalna stranka u~inila ne samo kao koalicioni partner u vlasti, nego i
kao opoziciona stranka (Milorad Mir~i}). Stranka se suo~ila sa odgovorno{}u. Realnost je da je Srpska radikalna stranka postala najdemokrati~nija partija u Srbiji (Sreten Soki}, profesor Fakulteta politi~kih
nauka, u stranci od aprila 2000). îwenica je da radikali vi{e ne koriste
ni retoriku ni metode koji su im jedno vreme bili omiqeni, da se fizi~ki
ne obra~unavaju sa politi~kim protivnicima niti sa specijalcima u Skup{tini, da ne zloupotrebqavaju svoj navodno mu~eni~ki poloàj ([e{eq je
aprila 2001. naredio svim svojim poslanicima da nose ùte trake). Ali je
isto tako ~iwenica i da nikad nisu bili u predizbornim koalicijama, te da
od 2000. niko sa wima u koaliciju ne}e.
Razlozi za ovo drugo su sasvim eksplicitni: oni su sa aspekta me|unarodne zajednice (~itaj kao kolokvijalni termin koji ima svoj zna~aj i teìnu)
neprihvatqiv partner. Wima se ne veruje, izme|u ostalog, zbog toga {to je
wihov aktuelni predsednik ha{ki zatvorenik i {to se smatra da on i daqe
formuli{e wihovu politiku. [to je ta~no. Oni su trenutno za taj isti svet
ve}e zlo od socijalista, iako se sve zlo iz perioda 1990-2000. vezuje upravo za
SPS, jer su socijalisti trenutno u smislu vlasti bezopasni, {to radikali
nisu. [to je tako|e ta~no. Kakva je onda perspektiva stranke koja je, statisti~ki gledano, dosegla svoj vrh u bira~kom telu (tre}inu glasova na izborima, negde oko {estine bira~kog tela), da li }e biti ve~iti drugi i ve~iti luzeri zbog svoje koalicione nesposobnosti, {to im mnogi prori~u, ili postati dobar partner ostaviv{i po strani stvari koje im ni stranke ovde ni mentori spoqa ne}e tolerisati, {to im neki preporu~uju?
Sude}i po mi{qewu zamenika predsednika Srpske radikalne stranke, Tomislava Nikoli}a, radikali ~ekaju da i me|unarodna zajednica i doma}i politi~ari promene stav prema wima. Ili }e to uraditi bira~ko telo (vidi
intervju). U Srpskoj radikalnoj stranci o~ekuju da mogu da probiju zvu~ni
969
zid na narednim izborima, i ako ne ba{ apsolutnom ve}inom, sa preko 100

poslanika u Skup{tini Srbije definitivno stave ta~ku na to {to ih udruèni ostali, po pitawu vlasti ignori{u. Svet, jasno je, u dogledno vreme ne}e promeniti mi{qewe o srpskim radikalima, radikali, tvrde, ne}e promeniti svoje mi{qewe o svetu. Dovoqni dokaz je i da je na parlamentarnim izborima u decembru 2003. Vojislav [e{eq bio prvi na listi.
Zoran Stojiqkovi} tvrdi da }e radikali ostati luzeri sve dok ne poja~aju svoj koalicioni potencijal.
Sada je na delu ono {to bismo mogli nazvati deradikalizacija radikala.
Zna~i, davati pragmati~nija politi~ka obe}awa. To se moè eventualno naplatiti, ali moè i biti signal najradikalnijem delu bira~kog tela da radikali izigravaju wihova o~ekivawa.
Ovom stavu u prilog ide i ~iwenica da je Tomislav Nikoli} pred parlamentarne izbore 2003. strankama nacionalnih mawina uputio javni poziv za
predizbornu koalicionu saradwu. Uz obe}awe da predstavnici mawina koji
u|u u parlament sa wihove liste ne}e biti u obavezi da sprovode politiku
radikala niti da ostanu u wihovom poslani~kom klubu. Odjeka nije bilo.
Svoj stav da }e ili sistem da proguta i svari SRS, ili }e SRS da proguta i svari sistem, s druge strane, Slobodan Antoni} obrazlaè upravo sledom stvari kad su evrointegracije u pitawu.
Radikali predstavqaju neku vrstu srpskog evroskepticizma. U tom smislu mislim da imaju {ansu, zato {to Srbija ima toliko velike probleme da
se prikqu~i Evropi, da je ve}a {ansa da to prikqu~ewe ne}e uspeti, nego da
}e uspeti, i u tom trenutku, kada to ne uspe, radikali dobijaju svoju istorijsku {ansu.
Slobodanu Milo{evi}u }e neprijateqi svih boja kao jedinu pozitivnu
osobinu navesti verovatno samo to da je znao sa radikalima. Nikad im nije
dozvolio da zauzmu prostor koji ne zasluùju, ali ih nikad nije ni potcewivao. Slobodan Milo{evi} je u Hagu i vi{e niko, ~ak ni wegova literarno
ocvala supruga, nema zabludu da }e u Srbiji ikad biti i blizu vlasti. Nasuprot wima, Aleksandar Vu~i} i daqe stoji iza izjave da }e [e{eq ve} po
sletawu na beogradski aerodrom iz glavnog grada Holandije, postati predsednik Srbije. Kada, ne pomiwe. Lidija Vuki}evi}, glumica koja je po sopstvenim re~ima ~lan stranke od pre ~etiri-pet meseci, misli da je vreme,
kako to Vu~i}, za dlaku poraèn na izborima za gradona~elnika Beograda
tad izgovori, na strani radikala. Po{tewe }e na kraju da pobedi. Oni ne}e
da vladaju ve} neke stvari da pokrenu i promene.
Fakta su, po obi~aju, neprikosnovena. [estina Srbije koja za svoju sudbinu brine izlaskom na izbore ({estina od ukupnog broja onih koji bi za svoju
sudbinu trebalo da brinu) veruju u Srbiju koju im radikali nude. Dve {estine Srbije u to ne veruje, opredeqivawem na izborima pokazuju da veruju u Srbiju koju nude druge stranke.
Polovini Srbije (statisti~ki re~eno: tri {estine) preostaju pravo i odgovornost da odlu~e kakva bi to Srbija trebalo da bude.
Ba{ tako. O politi~koj sudbini Srbije, samim tim i radikala, ne odlu~uje niko drugi.
970
IV
Pisma predsedniku
U jednoj od prethodnih kwiga, iza{loj pod naslovom Suo~avawe sa
ha{kim inkvizitorima objavqen je prvi deo pisama pristiglih na adresu najprincipijelnijeg ha{kog zato~enika. I ova kwiga se zavr{ava citirawem nekoliko nasumi~no izabranih koverti, {to je najboqi lakmus
za ose}awa i razmi{qawa sigurno najve}eg dela srpskog naroda.
Tako Zoran Tomi}, na privremenom rau u Austriji, uo~i nove 2004.
godine, {aqe ~estitku slede}e sadrìne:
Dragi gospodine [e{eq! @elim Vama i Va{oj porodici sve najboqe i
najlep{e u Novoj godini! Mnogo uspeha na tom su|ewu i {to brì povratak
u Srbiju! Mnogo Vas volimo i cenimo. Sa po{tovawem, porodica Tomi}.
Razglednicu duhovite sadrìne poslao je, iz Beograda, Milo{ [ulajkovski:
Dragi predsedni~e, iskreno po{tujem {to ste, kao i ja, qubiteq starih
zamkova, ali Vas molim da se {to pre vratite u otaxbinu, potrebni ste nam
kao novi premijer. U i{~ekivawu Va{eg elaborata o dvorcu [eveningen,
Va{ Milo{ [ulajkovski, ~lan Op{tinskog odbora Srpske radikalne
stranke Stari grad.
Na razglednici koja prikazuje Bokokotorski zaliv uo~i oluje, stigao je optimisti~an pozdrav:
Pozdravi iz srpske Boke, pred olujom koja }e doneti sunce slobode za
sve nas, sa èqom da ga sa Vama do~ekamo. Sa èqom da nam se brzo vratite,
Srbi iz Boke.
Iz neposredne blizine, iz same Holandije, stigla je podr{ka ispisana u nekoliko redova:
Po{tovani dr [e{eq! U nadi da ste dobrog zdravqa i raspoloèwa,
kao i puni energije da se borite za srpsku istinu, ~estitamo Vam ro|endan.
êstitamo Vam od sveg srca, u èqi da istrajete i okon~ate stvari u Hagu u
dobrom zdravqu, da proslavite pobedu i Va{u i na{u! Puno Vas pozdravqaju Ruà Despotovi}, Zorica Dedovi}, Radivoje Biberovi}, Radica Dragi} i
Branka Novakovi}.
Da je insistirawe na srpskom jeziku potpuno ispravno, svedo~i i pismo koje je potpisao dr Dragan Kosti}, zaposlen u institutu Vin~a:
971
Uz izviwewe {to Vam se obra}am u situaciji u kojoj ste, verovatno pretrpani brigama i obavezama, uzimam sebi slobodu da Vam sugeri{em da insistirate na pravu da sve pisane dokumente dobijete na }irilici. Kao argumente za ovakav zahtev, pored op{tih, koje ne morate obrazlagati jer su deo Konvencije o qudskim pravima ili neke wene dopune novijeg datuma (poku{a}u
to da Vam prona|em), moète navesti i ~iwenicu da su u svim novijim informacionim tehnologijama podràne sve svetske azbuke (evropske svakako),
{to zna~i da upotreba }irilice nije tehni~ki problem. Da Vas ne zamaram
detaqima, dovoqno je da spomenete junikod (Unicode), {to je svetski
standard od oko 65000 slovnih (i ostalih) znakova koji pokriva sva svetska
pisma. Dakle, mogu}nost postoji, a na Ha{kom tribunalu je da vam obezbedi
dokumente na srpskoj varijanti }irilice.
Va{ nastup u Hagu ima mnogo ve}u teìnu od li~ne odbrane od konstruisanih optu`bi, i svakako ima dimenziju nacionalnog zadatka, kojeg svi moramo biti svesni. Li~no, borim se na svakom koraku protiv prakse bagatelisawa svega nacionalnog, pa tako i }irili~nog pisma, {to je rezultat katastrofalnog stawa svesti kod dobrog dele na{e (nazovi) inteligencije. Ako
odlu~ita da uvaìte moju sugestiju, smatram da }e efekti va{eg pojavqivawa u Hagu biti izuzetni.
Pozdravqam Vas i èlim Vam sve najboqe.
Iz najve}eg kanadskog grada, Toronta, veoma op{irno pismo uputio
je Zoran \uri}. Iz ovog wegovog javqawa izdvajamo slede}e redove:
Ovim pismom èlim da Vam izrazim svoju apsolutnu podr{ku, pre svega da se odbranite, {to istovremeno zna~i odbranu srpske nacije i srpske
kulture,odbranu od najezde zapadwa~kog kriminala, imperijalizma i prave
rasisti~ke arogancije. Tako doìvqavam i tajla`ni sud koji je isfabrikovan samo sa jednim ciqem, da se zatre srpski rod. Tribunal je samo savremena
varijanta, nova metoda, za ono {to nam rade ve} vekovima. Istorija je neumoqiv sudija koji jasno pokazuje da je to istina, pa i danas kada se na{i neprijateqi {etaju po Srbiji, u ~emu im svesrdno pomaè vlada Zorana @ivkovi}a. Va{a krivica, kao i krivica drugih srpskih vo|a koji su utamni~eni sa
Vama, je samo u tome {to ste se odupirali, {to ste branili otaxbinu. Bez
obzira na sve, siguran samne samo u Va{u pobedu u Hagu, nego i u Va{u pobedu u Beogradu. O~ekujem da uskoro budete izabrani za predsednika Srbije.
Pismo analiti~ke sadrìne svom prijatequ dr [e{equ poslao je dr
Sreten Soki}. Kao poseban dodatak, dr Soki} je poslao i ~lanak iz ~asopisa Nova srpska politi~ka misao autora Branka Raduna i Aleksandra Gaji}a. ^lanak je objavqen 22. jula 2004. godine.
Dragi prijatequ,
Identitet i sada{we dru{tveno bi}e srpskog naroda neodvojivo je od
svih onih istorijskih, slobodarskih, stvarala~kih, misaonih i drugih vrednosti koje ~ine moralnu i duhovnu osnovu (potku) wegove pro{losti i budu}nosti. Gotovo da je nemogu}e sa~initi obuhvatni i celovit prikaz tih vred972
nosti i znamewa. Jo{ teè izdvojiti najva`nije a da se lestvica sa~iwava sa

saznawem i ose}awem mogu}eg nesporazuma da je to upravo jezgro navedenih
vrednosti (ponu|eno u nepotpunoj lestvici) presudno za uobli~avawe poloàja Srba u evropskim i svetskim savremenim tokovima i realnostima.
Ipak se kao neuni{tive tekovine, koje se uzdiù u neiscrpni potencijal na{ih kriterija u tokovima prihvatawa evropskih i me|unarodnih kriterija
savremene civilizacije, mogu, bez opasnosti da ne pomenemo najzna~ajnije,
nabrojati: a) uvaàvawe istorijskih okolnosti srpskog opstajawa, nastajawa
i progresa srpskih zemaqa; b) oslonac na tradiciju proisteklu iz kosovskih
predawa, osnove stvarawa moderne srpske dràve i borbe za nacionalna
prava i ravnopravnost; v) uvaàvawe, po{tovawe i razvijawe naj{ireg kulturnog entiteta srpskog naroda i wegove istorijske snage opstajawa i neuni{tivosti; g) odanost pravoslavnoj veri, obi~ajima i uvaàvawe zna~aja krsne slave. Mogu}e je i neophodno i druga~ije klasirawe i obuhvatnost svih
onih vrednosti koje kao pup~ana vrpca povezuju pro{lost i sada{wost sa potencijalima budu}nosti, sa opstajawem na vetrometini civilizacijskih promena uz oplemewivawe sopstvenog entiteta.
[ta je od neiscrpnog rudnika srpskog identiteta presudno za uobli~avawe na{ih osnovnih civilizacijskih vrednosti koje ome|avaju (bilo vertikalno bilo horizontalno) autenti~nost, originalnost, samosvojstvo i dr, a
koje su trajna vrednost savremenog u zajedni~kim civilizacijskim tokovima,
sloènim i protivure~nim pre svega? Sa do sada najsna`nijim i najdubqim
nesaglasnostima izme|u autenti~nog srpskog (~itaj to je fenomen presudno prisutan u svetskim razmerama), istorijskog, nacionalnog i dr. s jedne
strane i globalisti~kog, mundijalisti~kog, geopoliti~kog, geostrate{kog...
Pitawe svih pitawa je kako ovu zamagqenu sliku stvarnosti pretvoriti u jasne puteve razvoja ka budu}nosti. Koji su to najva`niji srpski putokazi za 21.
vek? Srbija i srpski narod su na toj svetskoj vetrometini neodre|enosti, povr{nih eksperimenata velikih sila eklatantan primer kako nesporazum
postaje presudan po sada{wost i koliko pojedini potezi svetskih mo}nika
utemequju na{ nepovoqan razvoj ali i mogu}i put uni{tewa. Silina i {irina nerazumevawa prerasla je u duboki konflikt koji nije samo sukobqavawe razli~itih koncepcija, ve} konkretno demonstrirawe vojne i ekonomske
sile koja se kre}e brè nego ikada ka uni{tavawu svega srpskog, onoga {to
je neuni{tivo, {to od iskona ~ini su{tinu na{e tradicije kao nacionalno,
kulturno, dràvotvorno, demokratsko, patriotsko, a bez ~ega nema savremenosti i budu}nosti ovoga naroda.
Te{ko je celovito proceniti i oceniti {ta je u srpskim zemqama realnost silovitog prizemqewa vulgarnog i necivilizacijskog gaèwa svega
{to je srpsko, spre~avawa bitisawa svih vrednosti, ugroàvawa slobode i
ìvota uop{te kroz nametawe neslobode po cenu smrti ili progona. Ali je
vi{e nego vidqiva jedinstvena rezultanta me|unarodnog u~inka u razarawu
svega {to je osnova srpskog bi}a, srpske istorije, srpskih relikvija, srpskog
kapitala i dr. Naravno, pre svega qudskog faktora i qudskog kapitala, ali
973
i vi{edecenijskog stvarala{tva i neimarstva fabrika, mostova, zgrada,

bolnica, {kola, puteva, ku}a, ukratko, svega {to je realni potencijal sada{weg bitisawa i materijalna osnova progresa.
Nezamislivo bi bilo i za laike, a ne samo za glavne stratege izazivawa
krize i konflikata (koje nazivam nosiocima misije zla) shvatiti cenu i
posledice vi{egodi{weg poku{aja okretawa naroda, nacije, srpskih zemaqa na glavu bez procene realnih izgleda za bar delimi~an uspeh a da se ne
iskoristi i brak iz interesa sa onim pojedincima, partijama, sindikatima,
skoro svim nevladinim organizacijama, raznim segmentima postoje}e vlasti
i svim drugim kojima je prosu|ivawe i vrednovawe odnosa i procesa sagledavano kroz izgla~ane nao~are svoga la`nog vrednovawa, svoga imawa ili
obe}anog, pretvarawe svega u standarde i mogu}nosti li~nog boga}ewa a sve
kroz rasprodaju i uni{tavawe svega {to je srpsko. Posebno materijalnih,
moralnih, duhovnih i drugih vrednosti koje su kroz istoriju, u stalnom modernom poimawu toga vremena, ostale nezamewiva sila i snaga opstajawa,
stvarawa (nezavisno od silnih isku{ewa) i te`wi. U tom kontekstu te{ko
je na pravi na~in definisati vite{ku dimenziju ha{kih zatvorenika koji se
gnu{aju nad ovim porivima i zgraàvaju nad tendencijama na{e stvarnosti i
gotovo nezadrìvog propadawa.
Ako prihvatimo Rajsovo upozorewe da se ~uvamo sebe, onda su velika
isku{ewa pred razvojnim procesima srpskog nacionalnog i dru{tvenog bi}a u celini ovih okolnosti, ambicija globalnih tokova, {i}aryijskih namera okruèwa i pojedinaca u na{oj aktuelnoj vlasti. Uz aktivnu ulogu onih
koji su pla}eni da proizvode krizu i pronalaze slabosti, nedostatke i gre{ke, da name}u strategiju politi~ke akcije sa te{kim proma{ajima i gotovo namernim havarijama a nalaze se prevashodno u novo-staroj dosovskoj
vlasti ili blizu we (srpski tajkuni u zemqi ili inostranstvu). Obiqe je te{kih, gotovo nenadoknadivih postupaka uni{tewa svega {to je srpsko,
brojnih zloupotreba vlasti i pojedinaca u woj ili pored we, la`nih tendera
i aukcija, boga}ewa u svetu sive ekonomije i kriminala, mita i korupcije i
drugih nedobronamernih i nestru~nih pona{awa.
Za progresivne i demokratske snage, koje se nalaze izvan vlasti, nije samo od presudnog zna~aja suprotstavqawe svim onim silama koje teè da ovo
pona{awe (posebno izraèno u posledwe ~etiri godine) i aktuelne pojave
tendencija uni{tavawa daqe intenziviraju. I ne samo to: nu`na je i najhitnija potreba organizovawa i odre|ivawa metoda delovawa svih onih pojedinaca i stranaka koje vide izlaz i budu}nost u pronalaèwu puteva i sadràja, koji se oslawaju na pozitivne, demokratske, dràvne, nacionalne i druge tradicije uz uvaàvawe i adekvatnu implementaciju onoga {to je moderno, {to je budu}nost nezavisno od toga da li je nacionalno ili strano.
Neiscrpni resursi nove politi~ke akcije i procesa politi~kog organizovawa leè upravo u o~uvawu nacionalnog bi}a i originalnog entiteta
stvarala{tva i kulture i obiqa drugih neprikosnovenih vrednosti, a sve u
nezaobilaznom jedinstvu sa najsavremenijim tendencijama svetske ekonomi974
je i progresa. Snage koje su presudno prisutne na politi~koj sceni (ili u

centrima ekonomske mo}i, takozvanim nevladinim organizacijama i dr.)
Srbije a ne shvataju ove potencijale razvoja i su{tinu srpskog opstajawa postaju ne samo retrogradne ve} i (ubrzo) objektivno odlaze na smetli{te srpske istorije.
Politi~ku i partijsku scenu u Srbiji i Crnoj Gori karakteri{e sna`no izraèno grupisawe u dva kqu~na oblika gotovo nepomirqivog fronta
sa nizom zajedni~kih opcija, na~ina dostizawa ciqa i metoda delovawa. Danas je gotovo nemogu}e razlikovati srpske stranke po originalnosti i specifi~nosti programskih sadràja. Ali je nasuprot tome tragawe za modalitetima ostvarivawa programskih ciqeva i predizbornih obe}awa vrlo raspoznatqiva razli~itost. Tako|e je velika razlika izme|u obe}anog i ostvarenog od strane partija i koalicija na vlasti. Kao da moèmo da ìvimo u
uslovima izopa~ene i vulgarne virtuelne stvarnosti koju vlast oblikuje u
svojim snovima, daleko od realnosti.
U ovom pismu pozabavi}u se jo{ jednim brojem politi~kih i ekonomskih
~iwenica koje pokazuju i dokazuju odsustvo bilo kakve progresivne, reformske, demokratske, ekonomske, socijalne strategije ili konkretnih rezultata
a koje bi bile u~inak vlasti od 2000. godine do dana{wih dana.
Nema te prakse u bliòj istoriji i savremenoj svetskoj politi~koj praksi i predizbornim aktivnostima u kojima bi bilo i minimuma sli~nosti sa
odnosom silnih i nerealnih obe}awa koje je davala i nametala dosovska i novodosovska vlast. Sve vi{e postaje jasno da se radilo i radi o goloj borbi za
vlast, zavaravawu i prevari koju je potvr|ivalo neostvarivawe obe}anog, odsustvo reformi i promena na boqe. Gotovo svi koalicioni partneri doprineli su i doprinose nestabilnosti vlasti i daqem podrivawu vlade, ali i
razotkrivaju}i kqu~ne aspekte i razloge za la`no jedinstvo kojim su presudno uticali (bez spoqnih a kqu~nih politi~kih aktera) na stavove ne samo
onih koji su iza{li na izbore, ve} i onih gra|ana koji nisu iskoristili svoje izborno pravo. Ve} se {irom Srbije iskazuju nezadovoqstva u formi
{trajkova, blokada, najava raznih vrsta sindikalnih zahteva i pritisaka
zbog nepodno{qivog ekonomskog i socijalnog stawa i nesprovo|ewa datih
predizbornih obe}awa. Svojim ne~iwewem i pogre{nim ~iwewem nova koalicija defetizma daqe u~vr{}uje nevericu u sposobnosti svoje vlasti, ra|a novu poplavu sumwi da je i posledwi izbor predsednika Republike bio
potpuni proma{aj jer je g. Tadi} u startu pokazao kako }e selektivno i nepotpuno (ne)realizovati svoja obe}awa. Ve} su takozvani me|unarodni faktori
(koji su skoro presudno doprineli wegovoj pobedi) ispostavili deo svoje cene usluge za predizborno angaòvawe.
Aktuelni lokalni izbori bi}e krcati optere}ewem Tadi}eve pobede, inercijom predizbornih pona{awa partija na vlasti, tradicionalnom
ulogom nevladinih organizacija i me|unarodnog faktora.
Povratak Tadi}a iz SAD po ko zna koji put za vreme nove vlasti aktuelizira ha{ku dimenziju podr{ke wegovom inaugurisawu.
975
Sada vi{e nije samo aktuelan pritisak SAD na na{u vlast prilikom dono{ewa odluke o finansijskoj podr{ci srpskom buyetu. Znamo da je ovaj vid
ucena bio veoma delotvoran do sada a vlast ga je pravdala i time da nije zna~ajan samo iznos koji nam se dodequje, ve} mnogo vi{e opasnost da SAD signalizira (naloè) me|unarodnim finansijskim institucijama, celokupnom bankarstvu i svetskim trì{nim oblicima organizovawa i biznisu
razvijenog sveta da Srbiju stave na listu nepoèqnih, rizi~nih, nepodobnih i dr.
Tadi} je doneo novi paket obaveza vezan za nova isporu~ivawa Hagu.
Vi{e nije odlu~uju}e ohrabrewe u formi ako su nevini, neka to u Hagu i dokaù, ili obe}awa ako se predaju dobrovoqno, bi}e do su|ewa pu{teni na
slobodu i tako redom. Tadi} donosi izopa~eni duh ponovnog `rtvovawa zarad budu}nosti Srbije. Pravda to obe}awima novog talasa donacija i priliva stranih direktnih investicija iz razvijenog sveta. Tu su i obe}awa da
}e se generalima i Hayi}u, i ne zna se kolikom jo{ broju onih koji su optuèni, suditi u zemqi. Tadi} je sa sobom doneo i nove oblike saradwe na
hvatawu ha{kih optuènika izme|u SAD i vlasti u Srbiji. Po Tadi}u, ha{ki optuènici nisu vi{e na{ najboqi izvozni brend ali su i daqe zna~ajan. Po wemu bi efikasna i potpuna saradwa sa Tribunalom zna~ila daqi
demokratski iskorak zemqe predvo|ene demokratskim snagama. Tadi} je u
SAD ostvario kontakte na povezivawu ekonomskih pitawa i kontinuiteta i
nu`nosti isporuke na{ih gra|ana u Tribunal. On je, sve u svemu, osveìo i
floskulu da je Srbija talac onih koji treba da odu u Hag. Istovremeno je
doneo sa sobom naramak obe}awa koje smo imali prilike da slu{amo nebrojeno puta u posledwe ~etiri godine.
Gotovo istovremeno ministar spoqnih poslova zahteva od Saveta ministara SCG da povu~e tu`bu protiv pojedinih ~lanica NATO-a za od{tetu
za razarawa, merqive i nemerqive gubitke nanete 1999. godine Srbiji, koja
iznosi (po na{em od{tetnom i tu`benom zahtevu) oko 100 milijardi dolara.
Ovo obe}awe spoqnim mentorima nema svoje istorijsko (istorija ne poznaje ovakvo pona{awe), moralno, pravno ili politi~ko upori{te. Zlo~ini
protiv mira, zlo~ini protiv ~ove~nosti, ratni zlo~ini posebno oni u kojima deca optuùju ne mogu biti predmet nelegalnih nagodbi zarad sitnih
i, pre svega, li~nih ustupaka.
Na{i argumenti za izglasavawe rezolucije koja }e se suprotstaviti
ovom novom talasu izdaje su neoborivi. Ova rezolucija je kao slamka spasa
istorijski i nacionalno presudna. Ona ne moè biti neusvojena.
Po kriterijima vernosti ovoj novoj novodosovsko-ameri~koj inicijativi dele se funkcije, imenuju ambasadori, vr{e postavqewa. Nadamo se da
}e ovi oblici politi~kih prevara dopreti do svesti i savesti glasa~a i svih
gra|ana Srbije.
Te{ko je uop{titi sve osobenosti stawa i okolnosti koje su stvorene
ili nametnute Srbiji i srpskim gra|anima nakon 2000. godine. Niz je instituta i institucija koje su (u ime obe}awa) demokratskih osnova konstituisa976
wa i unutra{weg sadràja postale puke iluzionisti~ke forme promena a u

su{tini konstituisane kao vulgarni oblik i forma manipulacije sa nejasnim, neizvesnim i za sada nedoku~ivim, ali, sigurno je, osiroma{uju}im posledicama po demokratske procese i odnose. Ne radi se ovde i sada samo o razli~itim stepenima i nivoima haoti~nosti, protivure~nih sadràja sa antidemokratskim predznakom, mereno egzaktnim ocenama istraìva~a, efekata
svoga funkcionisawa i implikacijama po realnost. Priziva se i manipulisawe podacima u formi statisti~kih postupaka uz masovnu upotrebu (u politikantske svrhe) nepouzdanih veli~ina.
Modernost, efikasnost, fleksibilnost ostaje izvan gotovo svih savremenih na{ih institucionalnih promena a preovla|uje neiscrpna snaga podràvqewa, nejasno}e unutra{wih sadràja, organizovawa i aktivnosti,
preplitawe (do svoje vulgarnosti) delovawa u ime nepostoje}ih kompetencija, a sve zajedno i kao doprinos op{tim politi~kim sukobima onih stranaka
i koalicija koje su na vlasti. Ustvrdio bih da je danas u Srbiji na sceni normativisti~ka vulgarizacija demokratije uz najekstremnije manipulacije da
se dokaè kako su upravo ti sadràji najboqi, najvredniji za interese gra|ana, najsna`niji i najrealniji u dono{ewu reformskih promena. Ovoj vrsti
ekstremne virtuelnosti i novih pravila igre vlasti sa gra|anima, sintetizovane u geslu da nema ograni~ewa u postizawu glavnog ciqa o~uvawa
vlasti po svaku cenu treba pridodati i op{tu ekonomsku tragediju, svekoliku krizu koja je nametnuta, vlada i nastavqa se, besperspektivu u svim porama rada i ìvota.
Nova vlast se spotakla na samom po~etku, ali i danas, pred pitawima legitimiteta i legaliteta u ostvarivawu radwi i postizawu ciqeva, u primeni ishitrenih, neodmerenih, nezakonitih, nerealnih, i povrh svega sa nesagledivim posledicama, mera i postupaka. Obiqe je situacija i postupaka koji su bili sa one strane savremenih politi~kih i demokratskih pravila i sadràja, koji su rezultirali dokidawem ekonomskih, politi~kih i li~nih
sloboda. Najsaètije, dokidawem demokratije, patriotizma, politi~ke kulture, izgradwe savremenih institucija sa adekvatnim sadràjem, napretka,
socijalno odrìvog razvoja.
Ukoliko se sa ove distance poku{aju selektivno prikazati najgrubqi
potezi negativne slobode prizva}emo u pomo} i Hayeka-a (iz 1960), koji je
ustvrdio: Prisila je zlo upravo zato {to uklawa pojedinca kao osobu koja
misli i vrednuje i time ga ~ini golim oru|em postizawa ciqeva drugih. Slobodna radwa kojom osoba sledi sopstvene ciqeve na osnovu znawa koje poseduje, mora da se zasniva na ~iwenicama koje ne moè da oblikuje voqa drugoga. Ona pretpostavqa postojawe poznate sfere u kojoj okolnosti ne moè da
oblikuje druga osoba, tako da pojedincu ostavqa samo onaj izbor koji je drugi
propisao. Gotovo je bezbroj primera kojima je nova vlast zgazila i one najsi}u{nije embrione demokratije, gra|anskih i qudskih prava i sloboda od
dvehiqadite do danas. Navedimo neke: paqewe Savezne skup{tine, RTS, zatim muwevito zauzimawe od strane kriznih {tabova i pojedinaca kqu~nih
977
institucija (kao {to su Narodna banka Jugoslavije, niz televizijskih stanica, Carina, glavne banke i dr.), zauzimawe preduze}a (i javnih), ustanova,
fakulteta, smena vi{e od 30.000 direktora i rukovodilaca kao politi~ki
nepodobnih. Mnogi analiti~ari su isticali i isti~u da ovim retrogradnim
procesima gotovo da nema kraja a da jo{ uvek nisu celovito sagledivi i oceweni. Neustavno isporu~ivawe S. Milo{evi}a Tribunalu ali i kasniji (do
dana{wih dana) ha{ki gambit je samo najo~igledniji. Bukvalno ~i{}ewe
dràvnih organa i dovo|ewe svojih takozvanih eksperata iz zemqe i inostranstva. Nabrajawu nema kraja. Survavawa i uni{tavawa su bila i jo{ uvek
jesu sveobuhvatna, razorna a u mnogim sferama te{ko nadoknadiva.
Bio je to grubi oblik stvarawa diktature neukih i nesposobnih zarad razarawa svega {to je vredno, materijalizovano a posebno srpsko, sveg kapitala a najpre qudskog. Bilo je to najefikasnije uni{tavawe ekonomske i politi~ke osnove na{e zemqe. Sve u ime li~no i dosovski shva}ene prave demokratije koja se iskazala kao snaga neslobode.
Srbija je ponovo postala raj siroma{nih qudi. Pozicija i bogatstva u
periodu vladawa dosmanlija domogla se samo mala grupa qudi lojalna centrima mo}i.
Ekonomski, politi~ki, demokratski, gra|anski, pravno i dr, ova vlast je
doìvela potpuni krah uz te{ku spoqnopoliti~ku havariju i spoqnoekonomski bankrot.
Narod u Srbiji je pro{ao velike {kole i u privredi i u politici. On
ne deli partije, koalicije i novokomponovane oblike mawinskih vlada po
parolama ve} {ta je ko ostvario, koliko je politika i ekonomska politika
koja se nudi realna, razra|ena, ubedqiva. A posle svega ostvariva.
Prema dosada{wim iskustvima, nova vlast nudi i name}e samo parole i
gole fraze. Neostvarivo i nemogu}e.
U tom kontekstu su i dosmanlijske (istina sada u novom ruhu) reforme,
promene, demokratija.
Wihova politi~ki shva}ena demokratija iskazuje se kroz sve one retrogradne oblike nedemokratije koji danas vladaju stvarno{}u i politi~kom
akcijom u na{oj zemqi. Jo{ jednom praksa potvr|uje da takozvana demokratija samo za vlast postaje diktatura na delu.
Ona je oli~ena u odsustvu realnih promena, u odsustvu istinskih demokratskih procesa, u vulgarnom vladawu od strane nevidqivih centara mo}i,
u sivoj ekonomiji, u kriminalu, u korupciji, u {e}ernoj blokadi od strane
Evrope, u {vercu duvana, miliona tona nafte i benzina, u me|unarodnom
{vercu droge, u divqawu bezakowa. Demokratija je po meri nove vlasti i realan u~inak êde, Bebe, Vesi}a, Jawu{evi}a, Kolesara... Soluna i Bodruma... Sej{ela i drugih egzoti~nih ostrva, Sur~ina, Zemuna.
Demokratija je i neustavan rad Skup{tine i Ustavnog suda u uslovima
demokratske tiranije (tako je ja zovem)...
Demokratija je, po wima, i kra|a glasova u Skup{tini, koja je proizvela
nesagledive posledice usvajawem zakona za koje su glasali i predstavqali
kvorum oni koji nisu poslanici...
978
Demokratija je i kontinuitet ubistava koji kulminira ubistvom premijera \in|i}a a nastavqa se i danas. Zatim, vanredno stawe kojim su poni{tene sve elementarne gra|anske slobode i prava.
Demokratija je i mera kojom se ceni doprinos Rugove, Ha{ima Ta~ija,
Haradinaja i sl. a koja, posledwi put, kulminira uni{tavawem na Kosovu i
Metohiji svega {to je srpsko...
Ta demokratija je vezana sa paqewem iskonskih srpskih vrednosti... Demokratija je za novu vlast i podr{ka progona Srba sa iskonskih ogwi{ta ili
tolerisawe ovoga realnog stawa.
Nabrajawu nema skoro kraja.
Istorija ne poznaje praksu koju primewuje ova vlast, ~iji kqu~ni koraci predstavqaju uni{tavawe ekonomskih, materijalnih, dru{tvenih, nacionalnih i drugih vrednosti i resursa, u ime samo wima (i nekim maglovitim
inostranim centrima mo}i) znanih ciqeva. A to {to nam u ekonomiji, politici, stvarnim demokratskim procesima i strategiji ne cvetaju ruè, {to se
sve vi{e (po svim parametrima, ekonomskim i drugim varijablama) udaqavamo od Evrope i drugog razvijenog sveta nije vezano za wihov neposredni doprinos, rad i nerad, sposobnost i nesposobnost, pogre{nu viziju (ukoliko je
uop{te imaju). U inostranstvu se traì oprost za sve to. Vladawe se pretvorilo u Srbiji u specifi~ni anarhi~ni oblik diktature.
U ekonomiji je realan rezultat ovih napora silovito i anarhi~no sveregulisawe tokova stvarnosti; op{te podràvqewe i sveobuhvatnost dràvne ekonomske politike; fiskalna presija i stalna (godi{wa) poreska reforma; stihija u uvozu i alarmantan platnobilansni deficit; cvetawe haoti~nih tendencija uve}awa nezaposlenosti; uni{tavawe kapitala; uni{tavawe proizvodwe (samo je 20 odsto proizvodnih potencijala ne ra~unaju}i
vojnu industriju iskori{}eno; rasprodaja kapitala i prirodnog bogatstva;
inostrana prezaduènost; op{te osiroma{ewe stanovni{tva; niska ili
stagnantna stopa rasta itd. Naravno da u ovim uslovima klasi~na inflacija
vreba. Da li se ovde radi o ekonomskom zlo~inu ili o nekim sli~nim namerama?
Re~ju, za aktuelnu dosovsku i novodosovsku vlast demokratija je obiqe
onih vrednosti koje nemaju nikakve veze sa demokratskim i civilizacijskim
dostignu}ima.
Wihov stepen razvoja demokratije je uslovqen brzinom, koli~inom i rezultatima sistematskog ili anarhi~nog uni{tavawa Srbije i srpske privrede, srpske istorije i srpskog dostojanstva. Po vlasti, Srbija je upu}ena ka
razvoju demokratije od 2000. godine ali kroz bespu}e gra|ana, ekonomije i
svega onoga {to je stvarnost. Slede}i taj put, kao da im sve ide na ruku.
Dragi Vojislave,
U posledwih {est, sedam pisama koje sam ti uputio nisam te pitao kako
si jer mora{ biti dobro. Niti za zdravqe jer i ono mora biti dobro. Niti za kazamatske nepravde i muke one se moraju snagom uma, voqe i karaktera prevazilaziti odnosno pobe|ivati.
979
Vi{e je nego jasno da neke ozbiqnije pripreme odbrane ne moè biti iz

nekoliko presudnih razloga: a) Tuìla{tvo ne moè da primeni temeqno
pravna na~ela, uz istovremeno po{tovawe osnovnih konvencija o qudskim
pravima i slobodama, pravima pritvorenika i wihovih porodica (bio si `rtva vi{estrukog najgrubqeg nasrtaja ne samo birokratske-zatvorskema{inerije), sudske prakse i u anglosaksonskom pravu inaugurisanog postupka i dr.
obezbediti validne dokaze za pravno pona{awe u tvom slu~aju; b) verbalni delikt odnosno delikt mi{qewa koji se ne moè (istorijski, i civilizacijski, i pravno) inkriminisati ~ak ni kao zapaqivi govori kako to Tuìla{tvo prièqkuje; v) takozvana odbrana od nepostoje}ih i neodrìvih elemenata optu`nice (nezavisno od najnovijih dopuna) dobija na sloènosti i
biva upu}ena na teren ~istih konstrukcija (naravno, neutemeqenih na istini) koje pravo ne prihvata (ne moè krivi~nu odgovornost drugih nadomestiti u tvom slu~aju pravnom farsom o takozvanoj objektivnoj odgovornosti), g) zar je mogu}e da Tuìla{tvo jo{ uvek traga za nepostoje}im dokazima za neki zajedni~ki kriminalni poduhvat i dr.
Otuda ti ostaje ~itawe i pisawe, kreativni napori u stvarala{tvu i niz
drugih aktivnosti koje politi~ku borbu kroz doprinos razvoju istinske demokratije zna~e.
Prijateqski te pozdravqam.
PS: [aqem ti tekst Mogu li radikali da osvoje vlast u Srbiji jer po
mnogo ~emu zavre|uje pa`wu. Name}e razmi{qawe, argumentima i analiti~kim pogledima usmerava procene i ocene, razoruàva, upozorava, a za nas i
gra|ane nudi neke puteve i forme pobede radikalskog optimizma. Da li u
ostvarivawu radikalske izgradwe savremenih institucija u Srbiji, wihovih
sadràja uz demokratske strandarde i moderne oblike, konstituisawe i
funkcionisawe treba vr{iti i sopstvene preobraàje unutra{weg entiteta stranke, za moju malenkost je iskonstruisano pitawe i dilema. To je realnost od osnivawa stranke.
Suvi{no je dokazivati da je Srpskoj radikalnoj stranci razvoj demokratije u Srbiji na prvom mestu. Prosperitet i napredak Srbije tako|e. Tu je
oslonac na pozitivne dràvne i nacionalne tradicije nezamewiv. Razvijawe najsavremenijih oblika, formi i sadràja demokratije je kompatibilno
sa srpskim demokratskim tradicijama. Duboko je razumevawe i u praksi uvaàvawe upozorewa Jovana Skerli}a: Za nove narode postoje dva puta ili
primiti zapadnu kulturu, kao Japanci, i ìveti ili joj stati nasuprot i biti pregaèn, kao ameri~ki crvenoko{ci ili australijski crnci. Srpska
istorija demokratije najboqi je putokaz za oplemewivawe budu}nosti savremene i progresivne. Naravno, za nas je patriotizam i etni~ka i eti~ka
forma, oslonac, snaga, sila, istorijski potvr|ena sposobnost, deo politi~ke kulture.
Najkra}i odgovor bi, naravno, glasio: mogu, ali jako, jako te{ko. Iako su
pojedina~no najja~a partija u Srbiji koja je posle predsedni~kih izbora oja~ala na preko milion glasova podr{ke, radikalima o~igledno nedostaju
980
mnogi kqu~ni elementi u politi~kom delovawu koji bi im omogu}ili da napuste ulogu vansistemske i autsjaderske stranke, da kapitalizuju podr{ku
svojih bira~a i uspeju da osvoje vlast.
Setimo se da su radikali stranka koja je vi{e puta imala veliku popularnost, ali nikada nije do{la do prave vlasti, osim ako se pod vla{}u ne
podrazumeva pridruèno ~lanstvo u ratnoj vladi uo~i i za vreme kosovske
krize, kada su bili u silovitom zagrqaju mo}nijeg socijalisti~kog partnera.
Za deceniju Milo{evi}eve vlasti oni su imali dva silovita uspona do milionske podr{ke bira~a, ali nisu nijednom uspeli da postanu va`niji ~inilac vlasti. Uglavnom su bili podr{ka i statisti u Milo{evi}evom reìmu
u kome jedva da su (i onda kada su bili deo vlade) imali jedva dvadeseti deo
vlasti, mawi nego, recimo, ôvi} ili Kasa u DOS-u.
Zanimqivo je da ~iwenicu da radikali nikada nisu bili prava vladaju}a stranka u Srbiji iz razli~itih razloga zanemaruju i oni i wihovi politi~ki protivnici. Prvi da ne bi priznali da su sa zna~ajnom podr{kom bili prirepak Milo{evi}evoj vlasti, a drugi da bi prikazali radikale kao punopravnog ~lana negativnog pola politi~ke istorije Srbije na prelazu vekova. Ispada da su tokom devedesetih u Srbiji ravnopravno vladali SPS i
radikali, {to je gruba neistina koja se ve{ta~ki odràva u javnosti.
Bitno je za svaki politi~ki sistem da stranka sa milionskom podr{kom
ne ostane izvan wega i postane sila destabilizacije, ve} da konstruktivno
participira u ovakvom sistemu. Ako tre}inu glasa~kog tela ignori{ete i
ìgo{ete kao prosta~ku, rizikujete da u bliskoj budu}nosti od wih stvorite revolucionarni pokret nezadovoqnih masa. Osim toga, nacionalni interes je da se Srpska radikalna stranka, poput HDZ-a u Hrvatskoj, prikaè
kao normalna konzervativna stranka, a ne bauk kojim se uvek opravdava izop{tavawe Srbije iz zajednice civilizovanih naroda. Srbija }e pre}i vaàn stepenik u demokratskoj evoluciji kada ovo budu shvatili i radikali i
wihovi politi~ki protivnici. No, da bi radikali postali dru{tveno stvarala~ki faktor, a ne predmet stvarnog ili isfabrikovanog straha iz koga
mogu da se stvaraju manipulacije raznih vrsta, neophodno je ne samo da budu
tako doìvqeni od drugih politi~kih subjekata srpskog parlamentarizma,
ve} i da sami aktivno u~estvuju u sopstvenom preobraàju. To je jedini na~in
da postignu ono {to su sve druge zna~ajne stranke u Srbiji postigle da postanu zaista vladaju}a stranka. Ako èle da se wihov patriotizam potvrdi u
praksi, da se dokaù kao borci protiv nepravde, kriminala i korupcije i da
su sposobni da modernizuju dru{tvo, potreban je napor ka reformisawu samog duha stranke i wenog imiya u javnosti.
Na tom putu unutar i oko same Srpske radikalne stranke stoje mnoge prepreke. Tokom proteklih godina oko radikala su stvoreni razli~iti obru~i
i blokade koje oni moraju probiti ili zaobi}i ako èle da stvarno u~estvuju u upravqawu Srbijom. Te promene su neophodne i na strate{kom i na takti~kom nivou, jer ~ak i ako ne treba da se odri~u nekih od svojih osnovnih
programskih principa, ~ak i najtvrdokorniji radikali moraju priznati da se
981
mnogo toga mora mewati i u metodama rada i u stilu nastupa. Ovim se ne sugeri{e da radikali trebaju zarad vlasti da se promene do mere da budu ono
{to nisu, ve} da odbace u sebi sve ono {to ih blokira na putu do toliko èqene, a nikad osvojene vlasti. Te promene ne moraju biti dvojake: su{tinska,
duboka transformacija stranke spram savremenih izazova, ali i spoqa{wa
promena imiya i svega onoga {to ~ini da na deo stanovni{tva ostavqaju nepovoqan utisak u javnosti. Jedino evolucija u pravcu moderne demokratske
partije socijalnog opredeqewa je moè odvesti ka èqenom ciqu.
Bitka za glasove se pre svega vodi u ekonomsko-socijalnoj sferi. Uslov
pro{irewa podr{ke i uklawawa najja~ih otpora je odbacivawe radikalskog
manira ogor~enog pravednika i kreirawe optimisti~ke i {iroko postavqawe kampawe koja bi pridobila neodlu~ne i nezadovoqne. Za to je dovoqno nastaviti (i po potrebi poja~ati) pri~u koja okupqa gubitnike tranzicije, ali sa jasnim programom izlaska iz krize, pokretawa proizvodwe na
na~elima ekonomskog protekcionizma (Kari}) i velikih javnih radova (Veqa Ili}). Ovo je neophodno ukoliko radikali èle da ih oni neopredeqeni,
a nezadovoqni postoje}im stawem, doìve ne kao stranku koja donosi sukobe,
ve} kao onu koja probleme nadilazi i re{ava. Stoga wihova pri~a ne sme biti samo glas nezadovoqnih i poniènih, ve} i jasno artikulisana alternativa vi{egodi{wem propadawu privrede u reìji neoliberala iz G17. Ispada
da vladaju}e stranke u Srbiji imaju sre}u {to radikali nisu u stawu da promene imiy, smawe negativnu retoriku (npr. izjava Nikoli}a o ]uruviji) i
poku{aju da se prikaù kompetentnim za reforme i spremnim na pacifikovawe gubitni~kih slojeva i saradwu sa svetom. Time bi se pokazali dovoqno zrelim da preuzmu kormilo vlasti. Tako|e, u vezi sa stilom ogor~enog pravednika moraju demantovati utisak mnogih da bi sprovodili revan{isti~ku politiku. To zna~i otvoreno dati do znawa glasa~ima da do toga ne}e do}i, ali i, {to je jo{ va`nije, promenom dosada{weg nastupa i re~nika
zaista uveriti qude u to. Blisko tome je i prevazilaèwe smrtno ozbiqnog
stila koji ~esto daje pogrebnu atmosferu radikalskim nastupima, sa jednom dozom humora i pozitivne energije kojim }e se parirati manekenskom
dizajnu onih koje bi pre mogli nazvati grobarima Srbije.
Nesporna ~iwenica je da vi{e od pola gra|ana Srbije ne izlazi na izbore, i to onih koji u ogromnoj ve}ini nisu zadovoqni sada{wom situacijom,
kada je celo dru{tvo dovedeno na ivicu socijalno-ekonomske propasti. Ovi
gra|ani trebaju biti ciqna grupa kampawe bilo koga ko èli da zaista promeni situaciju. Radikali moraju napraviti jasan i realan program i sliku da
oni donose prave promene i da donose nadu onima koji je sada nemaju. Utehe da
su do sada dobijali pojedina~no najvi{e glasova potpuno su bezvredne, jer ~ak
ni svoje glasa~e radikali nisu uspeli da zaista ubede da imaju jasnu viziju kako da promene Srbiju, ve} qudi za wih glasaju ili iz nacionalnih i ideolo{kih pobuda, ili prosto zato {to su u o~ajnom stawu. Osim kritike i pokoje mawe-vi{e uspe{ne krilatice, radikali koje je poneo talas socijalnog nezadovoqstva, jo{ nisu ponudili jasan, ubedqiv i pozitivan program koji bi
982
sadrào viziju budu}nosti u kojoj bi se prona{la ve}ina strana~ki neopredeqenih gra|ana Srbije. Mra~nu sliku sada{wosti koja dominira wihovim
promocijama moraju zameniti primatom pozitivne i svetle vizije budu}nosti koju moraju ubedqivo predo~iti gra|anima.Osloba|awe od imiya Kalimera koji samo ponavqa nepravda, i trasirawe jasnog i uverqivog pravca
preporoda uslov je pridobijawa neodlu~nih i onih koji pripadaju bira~kom
telu koje pripada onom {to se zove politi~ki centar.
Radikali su danas populisti~ka partija sa velikim bira~kim telom, koje se na izborima konstituisalo kao socijalni pokret i na jedan paradoksalan na~in su jedina autenti~na levi~arska partija u Srbiji (oko dve tre}ine glasa~a Srpske radikalne stranke su izrazito leve orijentacije). Zato se
weni strana~ki prvaci ne smeju stideti svojih levi~arskih glasa~a, niti se
dvoumiti da li da u tom pravcu i daqe rade. Pod vo|stvom [e{eqa radikali su bili partija kojoj je primarni ciq bilo ujediwewe srpskih zemaqa,
dok je u vreme kada Toma Nikoli} vodi stranku naglasak pametno dat na socijalnu pravdu, borbu protiv kriminala i o{tru kritiku katastrofalne
ekonomske politike samozvanih reformista. Radikali, ako im je ja~awe i
{irewe glasa~kog tela bitno, treba da nastave u pravcu mobilisawa socijalno nezadovoqnih masa programskim profilisawem svojih socijalnih zahteva, po{to ono tvrdo jezgro nacionalista ionako glasa za wih. Istorija srpskog parlamentarizma je surovo jasna: kad god su radikali skretali u pravcu
mobilisawa socijalnog nezadovoqstva, dobijali su mnogo vi{e glasova (tri
pika u istoriji Srpske radikalne stranke) nego kada su se samo sveli na
nacionaliste. U tom smislu im je i [e{eq u~inio medve|u uslugu iz Haga
pred predsedni~ke izbore izjavom da }e se uvek boriti za Veliku Srbiju.
To je odmah iskori{}eno u antiradikalskoj propagandi da bi se mase pla{ile wihovim ratnim programom, {to je neke wihove potencijalne glasa~e
odvelo u apstinenciju u drugom krugu izbora. Ta instrumentalizacija straha
od radikala je bila toliko intenzivna da je ~ak i jedan procenat radikalskih
glasa~a odahnuo {to Nikoli} nije pobedio, jer ko zna {ta bi bilo. Stoga
budu}a retorika mora ublaìti taj nacionalisti~ki element, a insistirati
i razraditi socijalni, antikorupcijski i pogotovo razvojni (srpski Wu
Dil) element programa.
Po{to je wihovo glasa~ko telo takvo kakvo je, radikali imaju i sve probleme koji su ina~e vezani za narodne i radni~ke partije. Sa jedne strane tu je velika popularnost u masama i brojnost ~lanstva, ali im nedostaju
pripadnici elite. Da imaju nedovoqan broj obrazovanih, uticajnih i mo}nih
qudi nije nikakva tajna, i wihovi protivnici koriste upravo ovu ~iwenicu
da ih u svojoj propagandi prikaù kao marginalce i primitivce. Istina je i
da slabo stoje u politi~kom, ekonomskom i kulturnom establi{mentu. Nemaju medije, intelektualce, novinare, stru~wake, analiti~are i sve ono {to se
u politi~kom marketingu naziva multiplikatorima uticaja. Osim toga
slabo stoje i sa mo}nim i bogatim qudima koji bi direktno ili posredno pomagali stranku. Sve pokazuje da su im neophodni i novi pristupi problemi983
ma i novi qudi koji bi to izneli. To zna~i ne samo provetravawe i ja~awe

partijskih kadrova, ve} i kadrove novog tipa, a jo{ mnogo vi{e qude koji su
medijski aktivni i koji bi doneli nove sveè ideje i nove puteve wihovog
ostvarivawa.
Od vrha do dna, stranka vapi za pokretom koji ide u pravcu traèwa qudi koji bi svojim znawem, reputacijom, ili talentom pomogli promociji
stranke i mewawu wenog lo{eg imiya neobrazovanih, prostih i nesposobnih. To pre svega zna~i da se moraju u stranu postaviti stari i potro{eni
kadrovi koji uz to i blokiraju ulazak novih i sveìh snaga i ideja. Ako se ne
uklone prvoborci i ne da prilika novim snagama, Srpska radikalna stranka kao stranka osu|ena je da ponavqa uspehe iz pro{losti. Ulazak novih,
mla|ih, obrazovanih qudi je prioritet ako radikali èle da promene sliku
o sebi koja postoji u javnosti, i ako èle da imaju qude sa kojima bi mogli
preuzeti institucije. Time }e u kratkom roku demantovati negativan stereotip da radikali nemaju stru~nog kadra. Ulaskom ve}eg broja obrazovanijih
i u svojoj profesiji afirmisanijih qudi (novinari, preduzetnici, intelektualci i sl.) u sam vrh stranke predstavqa prioritet strate{ke evolucije
radikala. Naro~ito bi morali insistirati na onim qudima koji bi svojom
pojavom ru{ili negativne stereotipe o radikalima: mla|i, urbani, {armantni i obrazovani qudi.
Zaparloènost stranke pokazuje slede}i primer: posledwe kadrovsko
osveèwe vrha bio je Vu~i} koji je u{ao u radikale 1993. godine, a afirmisao se tokom 1995. Slede}a godina je desetogodi{wica ovog zna~ajnog jubileja, pa bi je bilo prikladno proslaviti bar ulaskom nekih novih qudi. Iz tih
razloga vrh najja~e politi~ke stranke u Srbiji bi trebalo da razmi{qa u
pravcu da jedan broj uspe{nih i obrazovanih qudi iz zemqe i dijaspore budu
direktno ili posredno ukqu~eni u rad stranke. Pri tom je potrebno premostiti rigidnu hijerarhiju koja spre~ava ulazak novih snaga iz unutra{we
ili spoqa{we emigracije. Radikali su, uostalom kao i SPO, nastali kao nacionalna stranka koju podràvaju nacionalne organizacije i grupe iz srpske
dijaspore, naro~ito iz Amerike, pa je stoga prodor u srpsku dijasporu i aktivno povezivawe sa wom mnogostruko korisno za radikale, a posredno i za
Srbiju ako bi to dovelo do wihovog ve}eg anga`mana na zadacima od nacionalnog interesa. U vezi sa tim, ali i sa ja~awem pozicija u javnosti, bila bi
im dobrodo{la i mogu}a podr{ka qudi iz vrha SPC.
Radikali hroni~no pate od nedostatka medija i stoga moraju ili raditi
na osnivawu proradikalskih dnevnih i nedeqnih novina, ili na pridobijawu
simpatija postoje}ih medija. Oni ne samo da nemaju medije koji ih podràvaju, ve} i na prste jedne ruke mogu nabrojati novinare koji ih otvoreno simpati{u. Novi mediji kao Internet su posebno atraktivni za one grupe koje zvani~ni mediji ignori{u ili negativno predstavqaju. Primer toga je antiglobalisti~ki pokret na Zapadu koji je sa malo novca, ali mnogo entuzijazma,
stvorio mreù veb sajtova i foruma, piratskih radio i TV stanica kojima
uspevaju da vr{e pritisak i na velike mejnstrim medije. Koliko je slaba po984
zicija radikala u medijima, pravo je ~udo kako je Toma Nikoli} uspeo i da dobije 1,4 miliona glasova. No Toma Nikoli} ne treba da razmi{qa o ~udima,
ve} o tome koliko bi glasova jo{ dobio da je bar jedna televizija nacionalnog dometa agitovala za wega, bar upola onoliko koliko su sve ostale agitovale za wegovog protivkandidata.
Samo ne{to malo boqe od Srpske radikalne stranke u medijima stoji
vladaju}a DSS, {to predstavqa poseban politi~ki fenomen, jer onaj ko ne
zna da stvara i kontroli{e medije i medijsku sliku o sebi, nema {ta da traì u modernoj politici. A da dve najja~e stranke sa decembarskih izbora stoje tako lo{e u medijima je ne{to zaista retko vi|eno u modernoj istoriji.
Najve}i je problem {to oni to i ne vide kao problem, osim kada primaju niske medijske udare, pa stoga ni ne poku{avaju da ga re{e. Oni imaju izbor: ili
}e medije pacifikovati i iskoristiti za svoje politi~ke ciqeve, ili }e ih
medijska ma{ina za prqawe potpuno ocrniti i marginalizovati.
Da bi se bilo u boqoj poziciji u medijima, osim samih medija moraju se
imati i qudi koji imaju dobru pri~u. Kao pozitivan trend vidimo angaòvawe novih qudi poput prof. Zurovca, koji je u predizbornoj Zamci
efektno nagrizao neke predrasude o radikalima izlaù}i tezu da radikali
ne samo da nisu antievropske snage, ve} da se bore za istinske vrline i vrednosti Evrope (patriotizam, sloboda, nezavisnost i sl.). Ovakav pristup je
zbunio qude iz demokratskog tabora pa su oni mogli samo priznati da tako
ne{to nisu o~ekivali od radikala. Drugi primer kako stari kadar moè
imati kreativnu pri~u je nastup Maje Gojkovi} u Kqu~u (RTS 1, 8. 7. 2004. u
20~) o predsedniku Tadi}u. Ona je tada o wemu govorila kao o medijski dizajniranom liku koga su stvorile marketin{ke agencije. Pri~om o Tadi}u kao
politi~kom manekenu i politi~koj barbici je prili~no pomela branioce
lika i dela novog predsednika Srbije i naterala ih na defanzivu, {to je
veliku uspeh za radikalsku poziciju u medijima jer se oni uvek nalaze u neugodnoj poziciji da se brane od optu`bi i sumwi~ewa. âk je i Mirjana Bobi}, koja izuzetno simpati{e Tadi}a priznala da ju je radikalka Maja iznenadila sa ovom neo~ekivano ve{to postavqenom pri~om, koja uz to ima i
osnova u izjavama Tadi}evog marketin{kog {taba. Ovakvim ironijskim pristupom fenomenu Tadi} radikali demonstriraju prevazilaèwe rigidne
politi~ke podele u Srbiji, osim {to su elegantno izbegli ono: ko gubi ima
pravo da se quti.
Drugi kqu~ni uslov za dolazak na vlast radikala je proboj kroz spoqnopoliti~ki obru~ koji je nametnut od zapadnih centara mo}i, prvenstveno
ameri~kog establi{menta. Radikali su zato prinu|eni da naprave prodor u
Americi, pre svega preko na{e dijaspore. Potrebno je da ostvare dubqe kontakte, barem sa pojedinim ~lanovima senata i kongresa i da postojano odràvaju ove veze. Postoje}i prostor za delovawe u tvrdoj republikanskoj struji koja je jako zainteresovana za borbu protiv terorizma, pre svega islamskog,
potpuno je ineiskori{}en. Ako bi se radikali predstavili kao ~vrsti momci koji bi Amerikancima na Balkanu mogli aktivno pomo}i u re{avawu
985
problema terorizma, mogli bi se nadati otopqavawu odnosa i zvani~nog Va{ingtona prema wima. Veliki uspeh bi bila i ~iwenica da se radikali sastaju sa ameri~kim politi~arima, ili ih ~ak i dovode u Srbiju. Pored ovoga,
putovawa u SAD svojih strana~kih prvaka treba iskoristiti za va`ne kontakte sa menayerima velikih korporacija koje bi èlele da investiraju u Srbiju. Time bi se u doma}oj javnosti razbio stereotip o radikalima kao o neprijateqima Amerike, ~ime bi se postigli zna~ajni poeni i na me|unarodnom i unutra{wem planu, a {to je najva`nije ne samo za stranku, ve} je i primaran nacionalni interes.
Osim toga, radikalima bi bilo korisno da naprave prodor u zapadnoj
Evropi, naro~ito u Francuskoj i Nema~koj, koje su smr}u \in|i}a i promenama u vrhu DS-a izgubile svoje ~vrsto upori{te u politi~kom ìvotu Srbije. I tu je dovoqno za po~etak da se sastanu sa politi~arima drugog e{alona i da ih po mogu}stvu dovedu u Srbiju. Ovo bi pozitivno delovalo ne samo na politi~ki rejting radikala, ve} i na spoqnopoliti~ki poloàj Srbije. Pohvalan je iskorak koji je u~iwen nastupom u Savetu Evrope, ~ime su od{krinuli vrata konstruktivnih odnosa sa EU. Ipak, najve}i potencijali za
prodor u spoqnoj politici radikali mogu ostvariti na Istoku, pre svega Rusiji. Bilo bi preterano o~ekivati da zvani~na Moskva podrì nekog koga
Zapad ne èli, ali ako taj ne bi bio na crnoj listi Zapada, i ako bi bio poznat kao prijateq Rusije, on bi mogao o~ekivati i vi{e od bratskog tap{awa po ramenu. Prvi korak ka ozbiqnijem odnosu prema Rusiji je uspostavqawe odnosa sa patriotskom Rodinom, umesto sa ekstremistom @irinovskim
(pa i Le Penom u Francuskoj) ve} je u~iwen, ali gde su slede}i? Da bi se na
ovom poqu postigli neki rezultati potrebna je velika upornost i ve{tina
ili kako narod kaè: kucaj i otvori}e se.
Sve ovo naravno ne sme da ostane na nivou lepih ideja ili parola sa budu}ih predizbornih mitinga koji se naziru u bliòj budu}nosti. Setimo se
pro{le predizborne jeseni: Toma Nikoli} je govorio da }e putovati i u Ameriku i u Rusiju, a pre wega su u Rusiju oti{li i Tadi} i Ko{tunica. Tadi} je
zna~ajne poene dobio upravo zato {to je uradio u svojoj kampawi ono {to je
Toma Nikoli} rekao da }e u~initi (i Amerika i Rusija, Republika Srpska
i sl.) a nije u~inio. Spoqnopoliti~ka ofanziva radikala, koja bi krenula od
Zapada, a najve}e plodove donela na Istoku (Rusija, ali i Kina i Japan) je za
wih od vitalnog zna~aja a na celu Srbiju bi delovala pozitivno. Ali za to su
potrebni qudi iz na{e dijaspore i kadrovi koji poznaju spoqnopoliti~ka
pitawa, a koji radikalima hroni~no nedostaju. Na ovom zadatku im ne mogu
biti od koristi propali tre}erazredni kadrovi SPS-a, ve} novi i mla|i qudi koji nisu optere}eni ideolo{kim ograni~ewima i stereotipima. Ovo pitawe je primarno, jer je izlazak iz spoqnopoliti~ke izolacije za radikale
pitawe politi~kog ìvota ili smrti. âk i na pokrajinskim izborima je me|uregionalna saradwa izuzetno bitna za Srpsku radikalnu stranku da bi se
demantovao wihov navodni ili realni klaustrofobi~ni izolacionizam.
986
To je mnogo boqi pristup po potencirawe ose}awa nacionalne ugroènosti

Srba u me{ovitim i grani~nim sredinama, {to opet hrani ma|arski nacionalizam i potvr|uje sliku o problemati~nim radikalima koji vode u sukobe, a {to je ve} odbilo mnoge glasa~e da se opredele za politiku koju vodi Toma Nikoli}. Umesto toga kreativan potez koji ru{i mnoge negativne stereotipe je saradwa sa ma|arskim strankama i po mogu}stvu te`wa da sa wima
formiraju vlast na pokrajinskom i lokalnom nivou posle izbora.
Osim spoqnopoliti~kog obru~a radikali moraju probiti i unutarpoliti~ki obru~ srpske politi~ke scene koja se silama spoqnog uslovqavawa polarizovala na demokratski i patriotski blok. Osim toga {to su se za wihovog politi~kog protivnika Tadi}a izjasnile gotovo sve partije plus Kari}, skoro svi mediji i intelektualna elita se pod uticajem propagande u velikoj meri objedinila u borbi protiv radikalske opasnosti. Radikali moraju svojim modernim i posrednim nastupom prevazi}i dualizam postoje}e
politi~ke scene i time izdiferencirati politi~ku scenu. Time bi mnogo
pomogli svojoj poziciji, ali i pomogli celokupnom politi~kom ìvotu Srbije koji je opasno optere}en manihejskom podelom koja destabilizuje dru{tvo. U strate{kom i marketin{kom smislu Nikoli} i Srpska radikalna
stranka moraju raditi na prevazilaèwu nametnute srpske politi~ke dihotomije na svim nivoima delovawa i predstaviti sebe kao jedan {irok nacionalni pokret koji teì modernizaciji dru{tva na pravednijim osnovama.
Pre svega moraju u nekom sa druge strane traìti partnere, barem privremene i takti~ke, umesto {to retorikom gnevnih pravednika podsti~u
objediwavawe antiradikalskih snaga. Pre svega sa onima sa kojima imaju
dodirnih ta~aka, poput namere borbe protiv kriminala i korupcije koju dele sa DSS-om, ili principa ekonomskog protekcionizma po kome im je blizak Kari} ili programa javnih radova Veqe Ili}a. Radikali ne smeju ni
strate{ki i propagandno napadati ceo demokratski blok, a naro~ito ne
smeju, poput Vu~i}a, govoriti o troglavoj a`daji Tadi}-Ko{tunica-Kari}.
Umesto toga radikali moraju na razli~ite na~ine da budu {to umereniji i da
teè ka politi~kom centru. Oni imaju svoje bira~ko telo, a ciq im trebaju
biti, ako imaju malo politi~ke mudrosti, oni bira~i koji su neopredeqeni
kao i nacionalno krilo DSS-a, Kari}evi bira~i, pa i SPO-NS-a. Istovremeno treba da se prijateqski odnose prema Kari}u i Ko{tunici kao potencijalnim postizbornim koalicionim partnerima. Tako je govorio i ~inio Boris Tadi} pa je uspeo da od zimskog gubitnika postane letwi pobednik.
Tako se jedino moè profilisati i ra{~laniti demokratski blok, {to je
uslov radikalskog uspona ka vlasti. Sa tim u vezi je i proboj medijske blokade i negirawe èstokih antiradikalskih stereotipa. Ali sve ovo mora da se
u~ini pre eventualnih izbora da bi u vreme kampawe imali barem minimum
manevarskog i medijskog prostora. Pored veza sa politi~arima sa druge
strane barikade, radikalima mogu pomo}i u razbijawu lo{eg nedemokratskog imiya i qudi koji imaju u javnosti odre|enu teìnu, poput intelektua987
laca tipa Koste âvo{kog (osniva~ DS-a) ili oni koji su na neki drugi na~in eksponirani. Bilo bi im mudro da okupe sve one koji se protive ha{kom
lobiju u srpskom establi{mentu.
Radikali su do odre|enog nivoa evoluirali i strate{ki i po slici koju
{aqu javnosti. Tako je ve} decembarska kampawa promovisala proevropsku
orijentaciju Srpske radikalne stranke, sa naglaskom na po{tovawu qudskih
i mawinskih prava kao i demokratskih standarda. ovo je dodu{e pozitivan
pomak, ali nedovoqan. Potrebno je da se na toj proevropskoj orijentaciji
radi sistematski i ozbiqnije, a ne samo u kampawi. Po{to izuzetno lo{e
stoje u medijima, ta nova slika o radikalima je do javnosti do{la prigu{ena
i u iskrivqenom obliku. Mnogi naime sumwaju u iskrenost te nove orijentacije. Radikali stoga moraju neprekidno da dokazuju i na re~ima i na delima
da misle ozbiqno i da je slika koju {aqu o sebi koherentna sa onim {to rade u praksi. Toma Nikoli} je krenuo putem demantovawa i razbijawa svih negativnih stereotipa o radikalima (ekstremni nacionalisti, antievropski,
nedemokratski, kr{e qudska prava i prava mawina) i u jednoj odre|enoj meri je u tome uspeo. Ali pred wim i wegovom partijom je jo{ dug put borbi sa
sobom i slikom koju javnost ima o wima jer postoje mnogi otpori koje moraju
savladati. Pre svega moraju se boriti da sru{e stereotip koji su nametnuli
javnosti reformisti da je to stranka neobrazovanih prostaka i zama{}enih ~etnika koji vode Srbiju u nove ratove i sankcije. Sobodan Antoni} (DSS: U raqama ìvota) kaè da se gubitnici obi~no nesvesno poistove}uju sa negativnim stereotipom koji su o wima proizveli wihovi protivnici. Da li radikali èle da budu onakvi kako ih wihovi protivnici karikirano predstavqaju ili }e prerasti u jednu modernu demokratsku i patriotsku partiju koja èli da ima zna~ajnu ulogu u modernizaciji Srbije? Odluka je na wima.
Pismo neobi~ne sadrìne, koje nije doneo po{tar uru~eno je vo|i
radikala sa potpisom Va{i Srbi iz objekta 96:
Dragi Vojo,
Va{i Srbi iz drugog dela teritorije ha{kog zatvora, zabrinuti {to
morate stalno ~itati Tutino pismo i s wega prepisivati potrebne namirnice u kantin-listu, {aqu Vam ovaj Vukov podsetnik.
Podsetnik pripada samo vama, jer ste jedan od retkih koji }irilicu voli i pi{e, dok, na àlost, ima i Srba kojima }irilica ne predstavqa vrednost. Mi im ne zameramo, jer oni odavno ne znaju ni ko su, ni odakle su. Za wih
vaì Hristova poruka: Oprosti im O~e, ne znaju {ta rade.
@eqa nam je, kad ispuwavate kantin-listu da se setite nas, ali i Vuka i
wegove mudre re~enice: Qudi se siju ~esto, ali ni~u retko.
Vojo Srbine, èlimo Vam sve najboqe. @elimo da i u ovoj bici budete
pobednik, jer hrabrim pregaocima i Bog daje mahove.
Iz Antferpena, u februaru 2004. godine stiglo je pismo Dejana Mihajlovi}a. U samo nekoliko redova ovaj mladi ~ovek izneo je zapaàwa za
988
koja bi nekim ovda{wim novinarima trebalo nekoliko stranica, ukoliko bi bili po{teni, pa napisali sve ono {to zaista vide.
Dragi Vojo,
Upravo sam se vratio iz Beograda i doneo jubilarni broj Politike koji {aqem u prilogu. Jest da je to antisrpski list kao {to Toma kaè ali ipak
predstavqa jedan monument srpske kulture. Hteli ne hteli, ne moèmo da ga
zaobi|emo. Uostalom, u posledwe vreme kao da su po~eli malo neutralnije da
pi{u.
U Beogradu je, naravno, haos posle izbornih rezultata. Ve}ina mojih
prijateqa, a to su uglavnom oni iz kruga dvojke, je potpuno dezorijentisana.
Oni su svi svojevremeno glasali za dosmanlije ali, po{to su u osnovi po{teni qudi, sada stvarno ne znaju {ta da rade posle ovih silnih afera. Verujem da }e na slede}im izborima da glasaju za radikale, samo ne smeju da mi
priznaju. Ionako smo u Beogradu bili drugi, sa samo 3000 glasova mawe od
demokrata.
Ko{tunica se kona~no pokazao u pravom svetlu. Neko ga je lepo okarakterisao kao zeca koga lovci (Zapad i dosmanlije) puste da privu~e vukove (patriotske glasove) pa ga onda povuku i sami se ustoli~e. Stvarno àlosna
predstava i nije mi jasno kako oni wegovi iz stranke mogu toliko da ga trpe.
U Beogradu sam nabavio i dve Lauferove kwige. Uzbudqivo ali i prili~no depresivno. Kako je mogu}e da se u srpskom dru{tvu na|e toliki
{qam?! Da li su to smutna vremena koja izbacuju talog na povr{inu?
Beograd ina~e izgleda prili~no sumorno jer su od mog posledweg boravka, pre {est meseci, mnoge prodavnice zatarabqene (u centru grada!) i ~ak su
i kafi}i prazni. Naravno, i ekonomski pokazateqi su katastrofalni. Novu
vladu o~ekuje teàk posao a ja mislim da je najva`niji poni{tewe ili revizija mnogih privatizacija kao i preispitivawe sada{wih zaduèwa u inostranstvu. [to se ovog posledweg ti~e, verovatno ne}emo imati mnogo izbora nego se ugledati na Argentinu, Meksiko i mnoge druge zemqe koje su prestale da pla}aju dugove i nikom ni{ta.
Pismo podr{ke poslao je iz Beograda mr Dejan Mirovi}. Simboli~no,
na ovoj velikoj razglednici nalazi se fotografija statue Pobednika:
Dragi vojvodo,
Ne}u da Vas hrabrim jer Vi ste ~vrsti kao stena. Ne}u ni da Vam pi{em
op{irno pismo jer ne sumwam da neprestano ~itate ili spremate Va{u uspe{nu i, za mene kao pravnika, pou~nu odbranu. @elim da Vas pozdravim i unapred ~estitam izbor Va{eg zamenika Tomislava Nikoli}a za predsednika
Srbije. Za takav zakqu~ak nije potrebna velika mudrost, kao ni za ~iwenicu
da je Va{ dobrovoqni odlazak u Hag presudno uticao da Srpska radikalna
stranka bude vode}a stranka u Srbiji. Uticaj stranke moè samo da raste, kao
i razotkrivawe pravih uzroka kosovskih nesre}a koje ste Vi odavno shvatili. Neutralna i dobronamerna pomo} Izraelu u sukobu sa Arapima mora
negde biti kompenzovana... ipak ima nade.
989
Pobedilac je ruski muìk i srpski seqak Vladika Nikolaj.

Podrav, ~ekamo Vas u Beogradu.
Sedamnaestogodi{wi Zlatan Stevi} iz [vajcarske svojim pismom
uliva nadu ne samo Srbima utamni~enim u Hagu, nego i onima koji su pod
silnim pritiskom ve} posustali u svojoj borbi:
Pomoz Bog predsedni~e!
Meni predsednik nije bio ni Milo{evi}, ni Ko{tunica, ni Milutinovi}, ni Marovi}, ni Zoran \in|i}, ni @ivkovi}, i niko ne}e ni biti osim
Vas. Kao {to vidite, u na{oj Srbiji je lo{e stawe, zato ni ja trenutno ne ìvim u mojoj jedinoj otaybiniSrbiji. Sve bih dao da do|u boqa, radikalna
vremena, znate da kaù da posle lo{ih vremena moraju do}i boqa.
Zato i Vama savetujem, moj predsedni~e, da se ne date ovim zapadnim zverima. Vidimo {ta Vam rade, pa ova kontra-odluka vezano sa dolaskom Va{e
porodice Vama u posetu, itd. Svi smo ponosni na Vas {to ste oti{li da branite srpstvo, jer to je ono najva`nije. Kakav smo mi narod, ako zaboravimo ~ija nam krv te~e u venama? Oti{li ste kao heroj, vratite nam se jo{ ve}i, nemojte da klonete duhom, jer je to {to oni èle. Dokaìte da ste ja~i od svih
wih zajedno, {to i jeste jer ste Srbin. Pokaìte im ja~inu zna~ewa biti Srbin i pripadati jednom takvom rodu kao {to je na{. Znamo da Vam je te{ko,
i Srbiji je i svima nama koji je stvarno volimo, ali ipak verujem da moète
da se izborite. Vi nemate druge osim da ih pobedite, Vi nemate druge ne zaboravite to molim Vas, jer se morate vratiti u Srbiju, izvesti nam svetu zemqu na pravi put, pomo}i na{im qudima, pomo}i meni da se vratim i mnogim drugim Srbima u dijaspori. Nikada se ne predajte, Va{i qudi }e uvek biti uz Vas.
I sve }e se to jednog dana promeniti, kada }e zastave svih izdajnika i
onih koji nas Srbe satanizuju pasti sa plavog neba u pra{inu i duboko ostati zakopane. Zato uvek zastupam re~i jednog ~oveka koji je jednom davno rekao
da }e i za mnogo godina, pa mo`da i niko od nas to ne doìvi, iza}i sunce visoko iznad Srbije, ogreja}e na{ narod a pacovi izdajnici }e se razbeàti
u tamu gde }e dugo ostati. Jednog dana moj predsedni~e... jednog dana.
@elim Vam sre}nu srpsku Novu 2004. godinu.
Dragan Vukovi}, koji se nalazi na privremenom radu u Nema~koj poslao
je dr [e{equ pismo u kojem àli {to nije dobio opkladu. O ~emu se radi,
vidi se pred kraj wegovog pisma.
Po{tovani vojvodo,
Rodom sam iz Republike Srpske, po zanimawu inèwer. Pratim Va{ buran i sadràjan ìvotni put jo{ od Va{ih disidentskih dana, od KPD Zenica, kada sam prvi put ~uo za Vojislava [e{eqa. Hrabro i mu{ki, nepokolebqivo, bistrog uma i britkog jezika, ceo ìvot poku{avate da udahnete ne{to od Va{e snage posrnuloj i umornoj srpskoj du{i. Ta Va{a snaga naro~ito je vredela u godinama borbe za goli opstanak. U svemu {to radite ostavqate neizbrisiv trag, sve je briqantno, stigli ste sve i svuda, a da je bilo vi{e
sloge i vi{e qudi Va{eg formata i rezultati bi bili kolosalni.
990
A onda ste me zabrinuli. Va{a predaja, dobrovoqni odlazak u Hag, bio

je na radost srpskih neprijateqa. Ovo je kqu~ni razlog zbog kojeg Vam pi{em
ovo pismo. Poku{avam da shvatim {ta je ciq Va{e predaje ovom sudu koji to
nije, gde nemate {anse da se odbranite. Kada ste prvi put izjavili da }ete se
dobrovoqno predati, mislio sam da se rugate i Hagu i onima koji s wim sara|uju. Li~no sam mislio da se radi o nekom triku i èqno sam i{~ekivao rasplet. âk i kada ste odredili precizan datum Va{eg puta za Hag (bilo je to
uo~i ameri~ke agresije na Irak), kladio sam se sa poznanicima da }ete odleteti u suprotnom smeru, pravo u Bagdad gde bi Va{im prijateqima pomoglo
Va{e iskustvo u borbi protiv najve}e nemani.
Naàlost, izgubio sam opkladu i jo{ gore od toga. Znam da se borite za
Srbiju i tu u Hagu, ali Srbiji vojvoda treba u Beogradu.
Pozdravqam Vas ne sumwaju}i u Va{u pobedu.
Sugurno da je posebno priznawe za jednog politi~ara kada mu stigne
podr{ka od pripadnika drugih naroda, iz dràva u kojima se obi~no
pretpostavqa da gra|anstvo zna malo ili ni{ta o doga|ajima na dalekom
Balkanu. Tako je Marija [arlota Perjins, pesnikiwa iz {vedskog Malmea, napisala nekoliko redova podr{ke dr Vojislavu [e{equ:
Po{tovani gospodine [e{eq,
Ja i moja deca pratimo {ta Vam se doga|a u Hagu. Znamo, ali mislimo da
to nije slu~aj sa ve}inom na{ih sugra|ana, da je Va{a borba pravedna i ciq
~astan. Razumemo i zbog ~ega je Slobodan Milo{evi} izdan i zatvoren, ali
smatramo da ste Vi najve}i problem ovog na brzinu i na nepravdi sazdanog suda. Ako Vam moè pomo}i re~, kaèm Vam da je sve vi{e [ve|ana koji se zanimaju za istinu, kojima je sve teè prodati laì preko globalnih medija.
Pobedi}ete, znam to sigurno.
Norveànka Tove Mir, iz Verdala, uputila je samo nekoliko re~i dr
Vojislavu [e{equ, ali i to malo re~i mnogo zna~i i wemu i svim srpskim patriotama:
Dozvolite mi da kaèm da ~inite velik posao za svoju zemqu. Vama i Va{oj porodici èlim sve najboqe.
Puno pozdrava iz Norve{ke, zemqe pono}nog sunca.
Poduè pismo na engleskom jeziku poslao je dr [e{equ Finac Henrik Holapa:
Dragi gospodine [e{eq,
Pi{em Vam ovo pismo zato {to èlim da Vam izrazim moju podr{ku u
Va{em sudskom procesu. Kao {to ste verovatno ve} pogodili, ja sam nacionalista. Dobio sam Va{u adresu od svojih srpskih prijateqa, to su mi mo`da
najboqi prijateqi u Finskoj.
Bio sam veoma sre}an kada sam video da je Va{a stranka na izborima u
Srbiji postigla dobre rezultate. Po mom li~nom mi{qewu, Finska bi mnogo toga mogla da nau~i od Srbije. U Finskoj na{ nacionalisti~ki pokret je
veoma mlad i nije dovoqno jak. Istina je da smo imali mnogo nacionalisti~kih partija u vreme Drugog svetskog rata.
991
Ako mogu da Vas pitam, nije mi jasno za{to ste se predali Hagu, za{to je
podignuta optu`nica. Po mom li~nom mi{qewu Vama nije mesto u Hagu. Se}am se kada je NATO napao Srbiju i po~eo sa bombardovawem Va{ih prelepih gradova za vreme rata na Kosovu 1999. godine. I danas se ose}am lo{e zbog
toga, vi, srpski narod, i ponosni srpski vojnici samo ste se branili. Koliko
je nevinih Srba stradalo u ovom teroristi~kom bombardovawu. Mogu samo da
kaèm previ{e. Da li je iko uhap{en zato {to je ubijao srpski narod? Ne.
Kada ste se Vi predali gledao sam na televiziji i bio sam veoma tuàn. Ipak,
sre}an sam jer Vas podràva srpski narod, zato {to u stvari samo Vi radite
za srpsku naciju. Isto tako kao {to znate, ja i mnogi drugi nacionalisti {irom Evrope podràvamo Vas.
ûvajte se, i èlim Vam sve najboqe.
Iz glavnog grada Poqske, Var{ave, stigla je podr{ka Macieka Suske. Predstavqaju}i se kao Poqak panslavisti~kog uverewa, poslao je
nekoliko ohrabruju}ih redova dr Vojislavu [e{equ:
Dragi doktore [e{eq,
âst mi je da mogu napisati ovo pismo ~oveku koji je svoj ìvot posvetio
slobodi i pravdi a protiv svekolikog zla. Ja, Poqak, kao slobodni Sloven,
ose}am neizmernu solidarnost sa srpskim narodom. Koliko je srpski narod
hrabar, najboqi je primer NATO bombardovawe. I danas sam fasciniran
srpskom hrabro{}u, oduprli ste se celom Zapadu. Tada ste Vi bili nada u koju nisu gledali samo Srbi nego svi iskreni Sloveni. Slovenski narodi ponadali su se da je Rusija ponovo stala na ~elo kada su ruski vojnici stigli na
Kosovo. Danas se poslu Amerikanaca i wihovih saveznika ne sagledava kraj.
Terorizam vide svuda osim na Kosovu i u ê~eniji. Kao jeres zvu~i da terorizma ima i u Bosni, a Sarajevo je mesto za odmor islamskih terorista. Ratom u Iraku smenili su jedan svetovni politi~ki sistem i doveli najekstremnije teroriste.
Zato ste se Vi, dr [e{eq, primili te{kog zadatka koji }e pokazati svetu istinu o Srbima i Balkanu. Shvatio sam da ste se zato predali, da pobedite u procesu koji Vam spremaju.
Puno Vas pozdravqam, uz èqu da postignete uspeh u svemu {to radite.
Iz kanadskog Vankuvera, grada na pacifi~koj obali u kojem ìvi veliki broj Srba, stigla je razglednica koju je potpisala porodica \ori}:
Srpski brate i viteè,
Srpski narod u otaybini i rasejawu svakim danom sve vi{e i vi{e u Vama i Va{oj partiji prepoznaje borce za srpstvo. Mnogo Vas pozdravqamo, uz
nadu da se uskoro vidimo u Beogradu.
Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vu~i}
pisao je predsedniku [e{equ, ali ne u svojstvu funkcionera stranke:
Dragi kume,
Po okon~awu izbora u Srbiji, primetno je da se zna~ajan deo medija, posebno {tampanih, pona{a kao da je 6. oktobar, kao da je neka wihova revolu992
cija tek pobedila. U tome predwa~e Blic i Novosti. List Evropa, to

su oni koji su objavili prili~no idiotski tekst o sva|ama unutar rukovodstva na{e stranke, samo je vrhunac svakodnevnih bezobrazluka koji su upereni protiv nas radikala. Saznao sam da je tekst pisala izvesna Branka Risti},
a vlasnici novine su Zoran Drakuli}, neki Igor Ivanovi} (tako|e iz DSS),
ali i Dragan Bjelogrli} (glumac) kao i Dragan \ilas ({ef Tadi}evog izbornog {taba). Ina~e, NIN i Vreme vode permanentnu kampawu protiv nas.
Pre nekoliko dana bio sam na skupu protiv hap{ewa ~etvorice generala i wihove predaje Ha{kom tribunalu. Tamo si ti, kume, dobio najve}i aplauz. Dra{kovi}u je zvi`dano duè od 10 minuta. Naravno, u medijima o tome
nije bilo ni re~i. Mislim da narod u Srbiji najvi{e prati tvoj i Milo{evi}ev boravak u Hagu, dok su neki, kao {to je Milutinovi}, potpuno zaboravqeni.
Znam koliko ti je te{ko bez slobode, bez porodice i daleko od otaybine. Ali ti si najja~i od svih qudi koje poznajem, ako iko moè da izdrì to
si onda ti. Nedostaje{ mi mnogo, nedostaje{ mi zato, sebi~no priznajem, {to
nema nikog iznad koji bi kao gromobran primao sve {to nam se kao stranci
de{ava.
Ovako, naj~e{}e, najagresivniji odgovor na{im neprijateqima moram
da dam sam, pa se ~esto pitam imam li snage za takvo ne{to. Mislim da te u
jednoj stvari pristièm, a to je broj tu`bi i postupaka koji se vode protiv
mene. Kao da su me svi kriminalci ovog sveta tuìli. Jo{ jednu tvoju tradiciju sam nastavio, dobio sam vi{e opomena u Skup{tini Srbije nego svih
ostalih 249 poslanika zajedno.
Sa Jadrankom se ~ujem, drì se hrabro. Deca su ti divna, a unuci kao an|eli. Moj sin Danilo potukao se u vrti}u sa nekim de~akom koji mu je rekao
da mu kum nije dobar.
@elim ti puno zdravqa, strpqewa i snage da istraje{ na putu na kojem
se nalazi{. Znaj da ovde ima mnogo onih koji te vole i koji sa nestrpqewem
o~ekuju svaku vest o tebi.
Pismo velike snage pisano danas pomalo neobi~nim jezikom potpisala
su ~etvorica autora: Ratko Li~ina iz Gra~aca, Marko Dobrijevi} iz Kistawa, Sre}ko Smiqani} iz Udbina i Petar [tikovac iz Doweg Lapca:
Dobro ti zdravqe Vojine, srpski vojvodo!
Bili smo sa tobom, ili ti sa nama i u vrijeme kada su nam vjerolomna
bra}a svojom usijanom ma{om za vrat sipali tu|i àr, a sada, srpski viteè, kada po ha{kom razboji{tu na buquke razgoni{ inkvizitore slobode,
pogotovo. Uvjereni smo da }e ovovremeni Strahiwa uprkos silama stoglavo nezasitnim, pa i onda kada bi nam starostavnu kwigu trajawa sasuli i sveli na jedno hri{}ansko slovo, i u otkinutoj ruci odràti barjak nacionalnog dostojanstva i srpskog pravdoqubivog nepokora.
Ti tamo, na najomrznutijem mjestu, najisturenijoj mrtvoj predstraì srpske odbrane, a ovdje koliko je u mo}i mi svoju pjesmu pletemo.
993
Vrijeme srpskog pojawa ve} se naslu}uje budi gluve, razdire tamu svih
utamni~ewa, vra}a pouzdawe upla{enim, pruà nadu posustalim, dostojanstvo progowenim, podme}e krila pod one koji su zaboravili da sawaju.
Pobje|uju, brate Vojo, oni koji su za srce ve}i od svojih ukopnika, oni koji su se duhom donebesno uznijeli iznad progoniteqa pa im svaka zemna sila
samo qudsko ruglo u sramnom prolazu svijetom pravednih. Oni ne znaju bez
ropstva, a mi ne znamo, jer ne moèmo i ne}emo, bez slobode. Kod Srba sloboda prevashodi ìvotu. Odvajkada su kod ovog naroda ispod cjene oni kojima
je ìvot po svaku cjenu.
Oni znaju za velike i male, mi za qude i nequde.
Turci su u prokletom Lijevnu bili i mu~ili, ali inkvizitori ha{kih
podruma dowih na ~engelama be{~a{}a ~ere~e qudsku du{u. Znaju {to Srbina boli, ali i Srbi znaju protiv ~ega se bune i za{to se bore i za to jedino blago znaju da umiru.
Da nas ne bi me|ili krivim rjekama koje kawonski duboko presjecaju
istu nacionalnu strukturu, da nas ne bi plavili i potapali krvavim povodwima, Bog je odredio me|e srpskog prostora i zato one ne podlijeù nikakvim naknadnim, pogotovo nasilnim pomjerawima wenih me|ica. To je srpska
zemqa koju je jezik nedoklanih, a pogotovo glasovi Srba masovno preseqenih
na onaj svjet, nazna~io i obiqeìo svetosavskim toponimima. Bilo bi neoprostivo svetogr|e da Srbi ostave svoja grobqa pod torinama zvjeriwa koje
ih je masovno istrebqivalo.
Na prostoru svetosavske duhovne kr~evine danas su prona{li svoju domovinu oni koji nikad nijesu znali za otaybinu, nacionalne i moralne hermafrodite koje svojom bezo~no{}u iza sebe ostavqaju dubqe provalije u bi}u srpskog naroda nego {to su ih mogli nanijeti svi wihovi onograni~ni nalogodavci. Europejskom demo(no)kratijom, izopa~enim ~edom vjerolomnih
trgovaca i krivokletnika, demo(no)hri{}aniziraju ostatke ostataka srpskog naroda kako bi im iskopali svaki trag bogolikog postojawa. Na sve strane, za la`no obe}ane i uskra}ene zalogaje, nude so iz svojih rudnika, a oni sve
posniji i bqutaviji.
U Srbiji se izbori smjewuju u alajima, jedni druge sustiù, ali Srbi za
koga god da glasaju, uvijek izaberu tu|u pometinu, pa i onda i obavezno pod
farmerskim ìgom (Dangom) velikog nisko~elca, ovovremenog ameri~kog
govedara.
Izborima koji daju legalitet doma}oj vlasti, prikriva se diktat
o~ite okupacione voqe u zemqi u kojoj je me|unarodna pomo} samo sivo okriqe pod kojim se vr{i besprizorna pqa~ka naroda i rastur wegove dràve. Nije najve}a nevoqa ni {to okupatori u ovoj zemqi zi|u svoju mo} ultimativnim
ucjenama i la`no datim vrbovim obe}awima, ve} u pse}i revnosnoj snishodqivosti otu|ene politi~ke, djelom i intelektualne, a pogotovo vladaju}e elite
za koju se ne zna da li je pred nogama okupatora poniznija i bjednija, ili nad
glavom cjela naroda bahatija i bezobzirnija. I umjesto da ~istimo zemqu od doma}e ne~isti, oni i daqe, na granicama svete zemqe mu~enika koje su prethodno izdali da bi ih prodali, besramno pale crvene fewere.
994
Srbiju prevode u ulan~ano gorje svekolike nevoqe, skrnave i ru{e Nemawina svetohranili{ta, a zemqu wegova jezika prekri{e civilizacijskim deponijama tu|e jalovine. Ponièwe je najteè i najpotpunije sirotovawe, a tu|i pre{ki hleb bez duhovnog smoka, samo je gorka opomena da su nam
se tu|i prsti sastavili oko sopstvenoga vrata.
Na{e krivice koje nam vje{aju o vrat i lijepe na obraz, nijesu uzrok
ve} logi~na posqedica brutalnih globalisti~kih pretumbacija svijeta mimo boànskog promisla oli~enog u istorijskoj i nacionalnoj voqi naroda.
Na balkanskoj prirubnici Evrope, mo}ni su projektovali velike dràve
malih naroda i nacija od jednokratne upotrebe, ali obavezno tako da im se
bar jedan }o{ak nacionalne ku}e na|e u srpskom etni~kom dvori{tu. Krivi su Srbi jer su prvi shvatili da smo svi zajedno samo prolazni zalogaj nezaja`qivog apetita imperijalnog gojnika, velikog sva{tojeda. Na ponos je
vaskrslim Srbima {to im je taj zalogaj zastao u grlu i sigurno je da ne}emo
beznadno i skr{tenih ruku ~ekati da ih muve sru{e sa stoca.
Svjetska pravda kojom nas s~i{}avaju pod tepih sopstvene strepwe,
preta~e se u spojene posude ha{ke ra{omonijade preko ~ijeg politi~kog galimatijasa treba prevesti Magnum crimens velikih kultura na glavu i
du{u `rtve, kako bi svemu {to druk~ije di{e, dràli glavu u procjepu svojih interesa, a svoje civilizirane obmane slu{ali kao eho naru~enih oda
sa jezika svojih zahvalnih podanika.
Za sada mogu kako ho}e. Mi nemamo izbora, jer moramo po nalogu tradicije, ~asno i ~estito. Druga~ije i ne znamo. Za sve ostalo, lasno }emo, jer dok
se vrijeme prepreda i premotava, mi smo bili i ostali qudi.
Tebi, brate Vojine, svim na{im mu~enicima koji se ne povedo{e za poslasticama la`ne vjere, odoqe{e isku{ewima poteklim iz smutne glave,
neka Boìji dani donesu mir i spokoj, a Novo qeto dade snagu za nova podvi`ni{tva koja su nam potrebnija vi{e nego ikad.
Iz Australije kratkim pismom javio se Mom~ilo Kuzmanovi}:
Dragi brate vojvodo,
Prona{ao sam ovu ha{ku adresu u Velikoj Srbiji, za koju ne znam kako
je ovamo dospela. Voleo bih da ove novine dolaze u Australiju, ali znam da je
predaleko.
Koliko vidim, Srbija se polako osloba|a, ali treba}e jo{ mnogo vremena. Desila se ista stvar kao 1945. godine, kada su nas izdali na{i saveznici.
Dana{we generacije to ne vide najboqe, ali princip je isti. @elim ti zdravqa i skoru slobodu. Pozdravi sve na{e Srbe koji su s tobom, pozdravi i Milo{evi}a ako se vi|ate. Iako sam ~etnik to danas nema veze, svi zajedno branimo Srbiju. Pozdravqam te na{im pozdravom:
Sloboda ili smrt!
Profesor Filip Vukajlovi}, nau~nik zaposlen u institutu Vin~a, posvetio je svoj nau~ni rad svom predsedniku. U uvodnom pismu nalazi se obja{wewe, a priloèn je i original rada objavqen u Physical
Review Letters:
995
Po{tovani gospodine predsedni~e,

Molim Vas da primite kopiju rada koji je nedavno objavqen u najboqem
i najva`nijem ~asopisu za fiziku. Veoma zadovoqan i ponosan rezultatima
ovog rada, re{io sam da svoj uloèni trud na wegovoj izradi (godinu i po dana rada, provera i poku{aja da se na|e obja{wewe fenomena koji je drugim
nau~nicima u svetu izmicao) posvetim Vama. Znam da to nije mnogo, ali trenutno, ja li~no ne mogu mnogo vi{e u~initi za Vas.
Kad god sam pomislio da mi je te{ko pod ovom neskrivenom okupacijom
na{e zemqe setim se gde ste Vi i koliko Vam snage i upornosti treba da se
oduprete zlotvorima. Tako mi moja muka postaje bezna~ajna, a èqa da se suprotstavim ve}a. Radim kao nikad do sada, verujem da sluìm na ~ast srpskom
rodu i Srpskoj radikalnoj stranci.
Budite zdravi i prkosno ponosni.
Kako je stawe u Makedoniji, moè se videti iz pisma koje je dr [e{equ uputio Milan Betuvski, iz mesta Sveti Nikole.
Brate Vojislave,
Pi{em ti ovo jer si ti jedina nada da }e balkanski narodi ìveti qudskim ìvotom. Ovde u Makedoniji je stawe daleko gore nego u Srbiji. Srbi
u tvojoj stranci barem imaju politi~ku opciju u kojoj se mogu prepoznati, realno nadati da je ona nosilac wihovih progresivnih interesa. Ovde, u Makedoniji Srbi su veoma slabi i razbijeni. Neophodna nam je pomo} i podr{ka.
Posledwi predsedni~ki izbori odràni 14. i 28. aprila potvrdili su da
su takozvani SDSM i VMRO-DPMNE dve garniture jedne iste partije. Poraèni je pomogao Crvenkovskom da pobedi. Ovaj posledwi se pre toga uorta~io sa {iptarskim {ovinistima. Verovatno im je priznao nezavisnost
Kosova i sve {to zaèle u Makedoniji. Na primer, prenos materijalnih dobara od Makedonaca na [iptare, putem fiskalne politike. Stranci se me{aju u sve, naro~ito u izborni proces. U sve se ubacuju i multinacionalne
kompanije, vladaju trì{tem i svim prirodnim bogatstvima. Svi zna~ajniji
sistemi (telekomunikacije, rafinerija, cementare, duvan i vino) su tako|e u
rukama stranaca. Mali deo neokolonijalnog profita vra}a nam se u vidu kredita, tako se zemqa ponovo zaduùje, a sam kredit iskori{}ava zatvorena
grupa iz vlasti. U maloj Makedoniji broj nezaposlenih }e uskoro dosti}i
400.000, a spoqnotrgovinski deficit iznosi oko milijardu dolara godi{we.
Ovde se de{avaju neverovatne stvari. Iako nam je deo teritorije pod okupacijom, iako se ovde nalaze strane vojne baze, pokojni Trajkovski je poslao vojnike u Irak da tamo {ire demokratiju. Smrt Trajkovskog nikog nije uzbudila, to je pokazateq da je svet grub prema grubim qudima. Mi, ovda{wi Srbi,
postali smo verni su{tinski progresivnim ekonomskim, bezbedonosnim, politi~kim i kulturnim interesima makedonskog naroda, koji su veoma bliski
interesima srpskog naroda. I pored nekoliko puta jasno ispruène ruke (osuda NATO agresije, osuda okupacije i terorizma na Kosovu) mislim da moramo
daleko vi{e raditi na ovoj saradwi. Ko{tunica i Crvenkovski nisu sposob996
ni, sve i da ho}e, za bilo kakvu saradwu. Idealno bi bilo kada bi ti, predsedni~e, stigao u Beograd i kao predsednik Srbije do{ao u posetu Makedoniji.
Pozdravqam te sa èqom da bude{ {to pre oslobo|en.
U ime svoje porodice i svoje li~no, iz Sjediwenih Ameri~kih Dràva, svoju podr{ku dr Vojislavu [e{equ poslao je Milo{ ]ali}:
Pomoz Bog, vojvodo
Imam 25 godina i silom prilika, od pada Krajine, ìvim u Americi. Od
kada sam te prvi put video na televiziji ti si jedini politi~ar, a Srpska radikalna stranka jedina stranka koja za mene postoji.
Nikada mi, Kraji{nici, ne}emo zaboraviti ko je za vreme rata uvek bio
uz nas i ko se nikada nije ulizivao ni usta{ama, ni Amerikancima. Iznad svega mi je drago {to si i u Hagu ostao dosledan ideji Velike Srbije, {to nisi
prodao veru za ve~eru, kao neki na{i prodanovi}i. U stvari, ni{ta drugo i
nisam o~ekivao od tebe. Uìvam kad se sprda{ sa inkvizitorima, tada izgledaju toliko jadno. Ni{ta drugo i ne zasluùju. Ne}u te posebno bodriti, jer
ti si uvek bio najhrabriji. Nadam se da }e se desiti ono {to si obe}ao na
opro{tajnom mitingu u Beogradu, da }e{ na samom aerodromu preuzeti vlast
i kona~no o~istiti Srbiju od usta{a i tre}e generacije brozovaca.
Ako Bog da, opet }emo sa tobom na ~elu prelaziti most izme|u Novog
grada i Dvora na Uni.
Iz Subotice je stiglo pismo Vladimira Lazarevi}a:
Pi{em Vam ovo pismo kao izraz svog dubokog po{tovawa. Na ovaj na~in
dajem Vam svoju podr{ku za sve {to radite i branite. Imam 20 godina, izbeglica sam sa Ozrena. Trenutno sam na drugoj godini Vi{e poqoprivredne
{kole. Za mene ste Vi idol. Od Vas sam saznao za ideju o Velikoj Srbiji, zemqi sastavqenoj od svih srpskih zemaqa. Va{ dolazak u Hag je dokaz da ste
najve}i patriota kojeg ima srpski narod. Vi ste izabrali mesto gde }ete da
pobedite novi svetski poredak. Ipak, iskreno se molim Bogu da se {to pre
vratite svojoj ku}i i porodici. Najsre}niji dan u mom ìvotu bio je onaj kada
ste do{li u Suboticu na predizborni miting, gde sam se rukovao sa Vama. Za
koji dan }u da dobijem Va{u kwigu Ideologija srpskog nacionalizma i jedva
~ekam da je pro~itam, siguran sam da }u u woj na}i sve {to me interesuje.
Ukoliko je mogu}e u moje ime pozdravite sve zato~ene Srbe. @elim Vam
puno sre}e, da Vas sluì zdravqe i da se {to pre vratite kao pobednik.
Uo~i lokalnih izbora u Srbiji generalni sekretar Stranke Aleksandar Vu~i}, koji je bio kandidat za gradona~elnika Beograda, poslao je pismo
svome kumu:
Dragi kume,
Mnogo mi nedostaje{, ali i Danilu. On svim svojim drugovima koji su
glasali za Tadi}a i Kari}a, kaè kako }e wegov kum [e{eq sve da ih udesi kada se vrati iz smrdqivog Haga. Mihailo i Aleksandar su ve} pravi momci i mnogo vole sport. Strasno navijaju, posebno Mihailo. @ao mi je {to nisam mogao da do|em u Hag, ali se nadam da }e uskoro biti prilike za to.
997
[to se politike ti~e, u Srbiji ni{ta novo. Dràva propada, a ovi na

vlasti se ne sekiraju, ozbiqnih politi~kih akcija nema. Kosovo i Metohija
sve daqe od Srbije, a narod sve bedniji. Politi~ko trì{te potpuno komercijalizovano, kupuje ko koga stigne. Ovo u Beogradu bi}e te{ko, ali bori}u
se do kraja. Mnogo mi je zna~ila tvoja podr{ka i nadam se da te ne}u razo~arati. Maja se odli~no bori u Novom Sadu i ima dobre izglede da pobedi.
Nadam se da }emo se uskoro videti. I Milica pozdravqa svog }uma.
Sulejman Spaho, poslanik Srpske radikalne stranke iz Loznice, poslao je pismo podr{ke svom predsedniku:
Po{tovani predsedni~e,
Znam da ste obave{teni o svemu {to se de{ava u Srbiji, ali ja }u se osvrnuti na ono {to se de{avalo u Loznici. Lozni~ane, pre svih srpske radikale obradovalo je kada je Va{ zamenik Tomislav Nikoli} po dolasku iz Haga
izjavio da se ose}ate dobro, da ste u dobroj fizi~koj kondiciji i da ste spremni za napad na falsifikovanu optu`nicu. Na mitingu u Loznici govornici
su najvi{e vremena posvetili osudi Ha{kog tribunala i wegovih saradnika
iz Srbije. Svako spomiwawe Va{eg imena pra}eno je gromoglasnim aplauzom. Srpski radikali u Loznici su slo`ni i sigurno }emo ispuniti Va{
amanet, da skinemo DOS sa vlasti.
Znam da }ete sigurno pobediti Ha{ki tribunal, a Loznicu je posebno
odu{evilo {to ste poslali Va{u podr{ku ovda{wim kandidatima. Sve {to
ste rekli pre 14 godina obistinilo se, rekli ste da }e se raspasti Jugoslavija i da }e nam ti isti rastura~i poku{ati da uzmu Kosovo i Metohiju, Vojvodinu i Ra{ku oblast. To se polako ostvaruje uz pomo} Tadi}a, Kase, Ugqanina i ostalih.
Nema dana da Vas ja i Novak Savi} ne spomenemo, spomenemo sve one
anegdote iz vremena kada smo se druìli. Imate svu mogu}u podr{ku gra|ana Loznice koji su Srbi islamske veroispovesti. Kaù da Vam pi{em i da
Vas pozdravim u wihovo ime, a posebne pozdrave Vam {aqem u svoje i ime moje porodice.
Sa nekoliko re~i javio se iz [vedske Aleksandar Pe{i}:
@iveo, Vojislave!
Od srca ti èlim sve najboqe. Brani srpstvo i Bog }e ti pomo}i u tvome uspehu. Ti si mi jedina nada i jedini pravi lider srpskoga naroda. Skidam
ti kapu, uz èqu da {to pre pobedi{ i vrati{ se u Beograd.
Stojadin Pavlovi}, sve{tenik iz Vaqeva poslao je nekoliko re~i
ohrabrewa:
Vojvodo,
Neka Vam Gospod podari mudrosti i strpqewa. Svako Vam dobro od
Gospoda.
Mr Dejan Mirovi} poslao je jo{ jednu razglednicu s beogradskim
motivima:
998
Dragi vojvodo,
Primite puno pozdrava iz poluokupirane otaybine. Da ste Vi ovde, sve
bi bilo druga~ije. Na{ao sam jedan zanimqiv citat u Hofbauerovoj kwizi
Pro{irewe na istok, na strani 273. kaè: Sa takvim Srbima ne moè se
praviti nikakva dràva kakvu zami{qaju Havijer Solana i Yory Bu{.
Uz veliki broj pisama dr Vojislav [e{eq je na {eveningensku
adresu primio i veliki broj ~estitki povodom razli~itih praznika ili
doga|aja.
Povodom pedesetog ro|endana, telegramsku ~estitku su poslali wegovi
najbliì saradnici: Tomislav Nikoli}, Aleksandar Vu~i}, Dragan Todorovi} i Gordana Pop- Lazi}:
Dragi na{ predsedni~e,
@elimo ti sre}an pedeseti ro|endan, sa nadom da }e{ se uskoro vratiti
u otaybinu, gde te srpski radikali i sve patriote èqno o~ekuju. Znamo da si
spreman da svoje izvanredne sposobnosti stavi{ u funkciju spasa Srbije i
srpskog naroda. Mi te volimo i ~ekamo da se vrati{.
Veliki broj ~estitki stigao je od gra|ana i mesnih odbora Srpske
radikalne stranke iz svih delova Srbije i inostranstva.
999
Sadràj
I Sedma statusna konferencija .....................................................
II Oslaba|aju}i materijal Tuìla{tva

na osnovu pravila 68 Pravilnika
o postupku i dokazima dostupan javnosti .............................. 21
III Ha{ki proces u medijima ........................................................... 719
IV Pisma predsedniku ........................................................................ 971
1000

DR - Vojislav Seselj - U Celjustima Kurve Del Ponte PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

DR - Vojislav Seselj - U Celjustima Kurve Del Ponte PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dr Vojislav [e{eq

Srpska radikalna stranka

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Dr [e{eq: Ja vam se nikada ne}u izjasniti sa da ili ne i nemojte takva

ka donese, odmah bude prevedena, po{to }e odluka biti na engleskom jeziku,

ti}ete se da smo po~eli da pro~e{qavamo pitawa dogovorenih ~iwenica

A sada da pre|emo na posledwi deo statusne konferencije. Kao {to sam

ge raznih faktora u ovom ratu, ja insistiram da mi se sav taj materijal koji

31. Srpski Vukovar }e `iveti, ~lanak iz Velike Srbije, izdawe 12.

65. Dodatne stranice sa video kasete koja pokazuje `rtve iz Vo}ina i

150. Odlomak iz Konstituisawe zemaqa sveta, poglavqe o Federalnoj

Zapisnik o saslu{awu svedoka

Nakon {to mi je istra`ni sudija predo~io da sam u policiji rekao da

ci Sandra [kugor-\uri}, \or|e Kalaw, Dragana Ku{ar, Milo{ Jevri},

redbe [qivan~anina {efu obezbe|ewa na Ov~ari, obja{wavam da je to

Zapo~eto u 11,00 ~asova.

~ijeg imena }u se vaqda setiti do glavnog pretresa. Video sam da su u svakom

Pozvan da iznese sve {to mu je o predmetu poznato, svedok izjavi:

put, pitao nekog ko je bio blizu vrata, da proveri u hodniku da li se vratio

1) Porodi~no i ro|eno ime: Branislav Luki}

7) Odnos sa okrivqenima ili o{te}enima: neke poznaje neke ne, nije u

Milan Zaklan, Marija Miloradov, Branko Tadi}, Rajko Jelu{i}, Dragana

govog kurira vojnika kojeg su zvali [tuka. Se}am se da je Vukovar oslobo|en

{ku. Nikada ga nisam video sa pi{toqem, mo`da ga je i imao, ali ja nisam

Milan Zaklan, Marija Miloradov, Branko Tadi}, Rajko Jelu{i}, Dragana

tretirani, govore}i ovima u tom {paliru da ne treba da ih maltretiraju i

Na osnovu ~lana 100 ZKP-a svedok je pou~en da nije du`an da odgovara na

Ja tada uop{te nisam video potpukovnika Vujnovi}a.

Zapisnik o saslu{awu svedoka

pu{ku, odnosno automatsku pu{ku. Bilo je na Ov~ari qudi sa dugim cevima,

Nije bilo nikakve pri~e o @enevskim konvencijama, samo su nas slali

{ija, skinuo je svoju zlatnu narukvicu i prosten i dodao mi je kroz prozor i

Zapisnik o saslu{awu svedoka

Vujovi} Miroquba uop{te ne poznajem, kao ni Peri} Jovicu, ni{ta mi

Branioci advokat Milan Zaklan, Dragana Ku{ar, Zoran Jevri}, \or|e

Branioci advokat Milan Zaklan, Dragana Ku{ar, Zoran Jevri}, \or|e

Tada je bilo pripadnika i redovne vojske, dobrovoqaca, teritorijalaca...

Ni tada se nije pri~alo o tome me|u nama.

ce vi{e po nadimcima, Mali Yo znam da je bio vrlo nizak rastom i ~esto je

Ja znam da je te no}i zaista vi{e autobusa sa zarobqenicima i{lo za

ka pored puta, koji je daleko od ulaza u hangar mo`da desetak metara, i tu mu

To je sve {to imam da izjavim.

Za vreme ratnih dejstava ja sam dva-tri puta bio rawen.

nadle`nosti vojske, a ne TO. Nisam video da su tada bili Vujovi}, Vujanovi},

mesta komandanta TO i da je na to mesto postavio Vujovi} Miroquba, koji je

Posle nekoliko dana sam ~uo za to da su neki zarobqenici streqani na

Sreo sam se sa Goranom Mugo{om, kojeg znam odranije, koji mi je rekao

3) Zanimawe: dipl. in`. organizacije rada

potpukovnik Vojnovi}, zajedno sa mnom, oti{ao kod Mrk{i}a i predstavio

Ve} popodne istog dana, potpukovnik Vojnovi} mi je rekao da }e sti}i

da je nakon oslobo|ewa Vukovara on otpu{ten u prvoj grupi koju je Kameni

Ja sam iz Beograda i u ratna zbivawa u Vukovaru ukqu~io sam se krajem

2) Ime oca: Jovan

15 metara u masi qudi, a video sam da je Kameni u dru{tvu sa Miroqubom i

6) Godina ro|ewa: 11. 6. 1958.

Advokat predla`e da sve slu`bene bele{ke izdvoje iz spisa.

vlast i da se pokaèmo da smo sposobni da formiramo dràvu i dràvne organe.

Zapo~eto u 10,00 ~asova

Ime i prezime: Jovica Peri}, ostali podaci kao u zapisniku od 6. 6. 2003.

Nakon {to mi je predo~en prvi pasus moje izjave u policiji, ka`em da

Ostali deo zapisnika, koji se nalazi na strani 33 ovog spisa od ~etvrtog

Tada, kada sam bio na Ov~ari, nisam video nikakve autobuse.

vozio to luksuzno vozilo, on je sam seo unutra i krenuo za traktorom. Oni