CVETANJE TISE

Tri godine hibernacije za nekoliko sati ivota. Samo sa jednim ciljem produiti vrstu neka davna vremena, ribari i itelji okolnih, priobalnih sela nazvali su tu pojavu maglom u suton, odreenog dana tano usred leta druga obala reke bi nestala na nekoliko sati uvuena u gustu mlenu maglu. Verovatno su u ta davna vremena o ovoj pojavi ispredane prie i sigurno je ula u nepisane anale neke pradavne panonske mitologije. Ipak, to nije nikakva misteriozna pojava ili manifestacija onostranih dogaaja re je o prirodnom fenomenu koji se skoro svake godine, u zavisnosti od temperature vode i vodostaja, odigrava na obalama Tise u okolini vojvoanske varoi Kanjia i u narodu se naziva cvetanje reke. Meutim, nije re o vodenoj biljci ve o insektu, zvanom tiskim cvet ili Palingenia longicauda ije parenje predstavlja prirodni fenomen koji se dogaa celim tokom Tise, od Segedina do ukrajinske granice, pa i u nekim rekama koje se ulivaju u Tisu. Slina vrsta insekata, Hexagenia Limbata, roji se jo na reci Misisipi, na tromei drava Minesota, Viskonsin i Ajova. Prva dva dana ciklusa parenja predstavljaju samo pripremu, da bi od treeg do petog dana ova pojava dostigla svoj vrhunac. Iako se insekt tiski cvet smatra jednodnevnim, on iv i pune tri godine skoro sve vreme kao larva na glinovitom dnu reke. Na svetlost dana prvo izlaze mujaci koji se, u desetinama hiljada, pojavljuju na povrini vode kao larve u beliastim aurama. U roku od samo par minuta ove rune larve postaju predivni leptiri. Tada izleu na obalu, trae vrsto tlo ili list na drvetu i u toku pet minuta se ponovo presvlae, da bi se osloboeni kouljice nali na otvorenom i zapoeli svoj svadbeni let. Oko tri godine u dubokoj, masnoj zemlji na obalama i dnu reke ovi se insekti pripremaju za samo jednu stvar koju bi trebalo da postignu tokom samo jednog dana za produenje vrste. Nad mirnom, do pre nekoliko sekundi uspavanom ravniarskom rekom poinju da se kovitlaju oblaci insekata, a od lepeta krila desetina hiljada tiskih cvetova vie nije mogue uti ni talase.

Odjednom se pojavi mnogo mujaka, pa ribe i abe ne mogu sve da ih pojedu. To znai da polovina polno zrelih mujaka biva rtvovana. Kada se ribe i abe gastronomski zadovolje i oteaju od hrane, na povrini se pojavljuje druga polovina aktivnih mujaka koja e oploditi enke. Posle parenja, enke se diu uvis i iznad sredine reke oblikuju veliku cevastu formaciju i lete uzvodno dva-tri kilometra da bi tamo poloili jaja, koja e se noena tokom reke i svojim slobodnim padom ponovo vratiti na mesto parenja, da bi se za tri godine ponovo pojavili na istom mestu gse su bili i roditelji. Kako pripadnici roda Palingenia longicauda nemaju usta ili organe za varenje, ive samo dok traje energija koju su akumulirali dok su bili larve. Svaka enka tiskog cveta poloi izmeu 7000 i 8000 jajaca. Iz oploenih jajaca se za dve tri nedelje izlegu larve koje se ukopavaju u glinoviti deo korita reke i rastu tri godine. Za to vreme moraju da se presvuku oko dvadeset puta, a hranu i kiseonik im donosi voda.

redinom juna meseca svake godine, ako su vremenski uslovi za zavrni razvoj larve povoljni a voda reke dovoljno topla, poinje rojenje. Negde oko 17 asova, bez ikakva njave, iz dubine reke ka povrini kree nepregledna povorka belih larvi. Naviru u tako velikom broju da ih ni ribe ne mogu unititi, pa najvei broj stie na suncem obasjanu povrinu vode. Tada im na leima puca tanka opna, kouljica, i iz larve se raa lepravi krilati insekt, nalik na vilinog konjica. Telo im je jarkouto, a krila braon boje, dok se pod zracima sunca plaviasto presijavaju. Poto su mujaci izbegli mnogobrojne zamke i opasnosti i izali na svetlost dana, sa dna poinju da pristiu larve enki. One se odmah vinu uvis, gde se ve roje mujaci i poinje hajka na enke koje su sitnije od mujaka, imaju manje oi i repove. Telo ovih insekata je dugo oko ezdeset milimetara, a raspon krila dostie do dvadeset milimetara. U duinu tela nisu uraunati tanki trbuni nastavci koji su znatno dui kod mujaka, a dostiu do petnaest centimetara. Cvetanje Tise nekada je bilo mnogo intezivnije, jer i reka je bila znatno istija, a tok joj nisu usporavale brane. Stariji itelji Kanjie pamte da se nekada, u vreme najintezivnijeg rojenja insekata, nije mogla videti druga obala, a dovitljiviji paori su uginule insekte tovarili na zaprege i njima ubrili njive, dok su ih alasi koristili kao odline mamce za hvatanje ribe.

Za one koji ive na njenim obalama, Tisa, koju takoe zovu i Panonska princeza, predstavlja izvor ivota, nade i opstanka, ali i opakog, udljivog protivnika. Ova reka iz vire na zapadnim obroncima Karpata iz dva izvora koji formiraju Belu i Crnu Tisu. Njihovim spajanjem nastaje Tisa, iji tok prolazi kroz Panonsku niziju, a u Srbiju ulazi na 3,5 kilometara severozapadno od ale. Njen put je izrazito krivudav, a pogotovo u delu koji prolazi kroz nau zemlju, to je bila posebna karakteristika reke pre regulacije korita i deliminog skraivanja toka. Presecanjem jedne okuke izmeu mesta Mol i Ada, koje je vreno izmeu 1855. i 1856. godine, tok je skraen za dva kilometra, a deo molskog atara je ostao na banatskoj strani. Dananja duina Tise od izvora do ua iznosi 977 kilometara, od ega tok kroz Srbiju iznosi 164 kilometra. Ova reka je oduvek koriena za putniki i teretni brodski saobraaj. U zimskim mesecima Tisa je obino pokrivena santama, a esto je potpuno okovana ledom ija debljina dostie i do dvadeset centimetara. Voda Tise je odvajkada bila bogata ribom, a nekada je u reci ivelo oko etrdeset vrsta. Danas su u njenim vodama prisutni aran, som, keiga, tuka, kara i razne vrste bele ribe. Na ovom podruju, klima je izrazito kontinentalna hladne zime u kojima tokom meseca januara temperatura padne i do -28 stepeni po Celzijusu, i topla leta, kada tokom meseca jula temperatura ponekad dostie 39 stepeni po Celzijusu. Najai i najintezivniji vetar koji se pojavljuje na ovom podruju jeste severozapadni. Tu je i uveni jugoistoni vetar koava koji dolazi sa Karpata i u znatnoj meri utie na temperaturu u ovim krajevima. iski cvet je neto to postoji samo na ovoj reci, za razliku od ostalih ravniarskih tokova. Ova prastara grupa insekata bila je rasprostranjena na vie reka Evrope, ali se nigde nije u takvim razmerama rojila kao na Tisi. Poetkom ovog veka vrsta je nestala s podruja zapadne Evrope i skoro sasvim iezla u srednjoj Evropi. U Maarskoj se tokom 2000. godine, na primer, udesetostruila koliina industrijskog otrova i cijanida posle havarije nasipa u blizini jednog rumunskog rudnika, koji je vodu Tise titio od meanja sa kanalom za teni otpad. U martu iste godine, nakon obilnih kia, popustila je jo jedna brana na rumunskoj strani i dolo je do poplave velikih razmera, poremetivi ekosistem itavog regiona. Ipak, poto su larve tiskog cveta u tom periodu bile ukopane duboko u mulj renog dna, uspele su da preive. Ljudi koji dolaze u junu kako bi posmatrali cvetanje Tise kau da ih magija ovog dogaaja privlai vie nego prizor Nijagarinih vodopada. Biti na ovoj reci u trenutku odigravanja svadbenog plesa tiskog cveta znai biti svedok snage prirode, njene preciznosti i potpune pragmatinosti. Pojava koja se obinom posmatrau definitivno ini nasuminom, sluajnom i niim najavljenom u stvari je posledica tanog prirodnog asovnika i u njoj nita nije preputeno sluaju. Poput proletnjeg raanja prirode, oivljavanja flore i faune koja je mesecima bila okovana ledom, pojava tiskog cveta na tako spektakularan nain reito govori o snazi ivota, o energiji obnavljanja. Upravo to privlai veliki broj znatieljnika, ali i saznanje da se takvoj pojavi moe prisustvovati samo u odreeno vreme i samo na odreenom mestu.

Napisao: Miomir Petrovi (National Geographic Srbija, jul 2007)