Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Cvetanje Tise

Cvetanje Tise

Ratings: (0)|Views: 2|Likes:
Published by Vedran Mladenović
CVETANJE TISE

(National Geographic Srbija, jul 2007)
CVETANJE TISE

(National Geographic Srbija, jul 2007)

More info:

Published by: Vedran Mladenović on Oct 05, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/10/2014

pdf

text

original

 
1
CVETANJE TISE
Tri godine hibernacije za nekoliko sati života.
 Samo sa jednim ciljem
 – 
 
 produžiti
vrstu
neka davna vremena, ribari i žitelji okolnih, priobalnih sela nazvali su tu pojavu
maglom
 – 
 
u suton, određenog dana tačno usred leta druga obala re
ke bi nestala na
nekoliko sati uvučena u gustu mlečnu „maglu“. Verovatno su u ta davna vremena oovoj pojavi ispredane priče i sigurno je ušla u nepisane anale neke pradavne „panonske mitologije“.
Ipak, to nije nikakva misteriozna pojava ili manifestacija
onostranih događaja
 
 – 
 
reč je o prirodnom
fenomenu koji se skoro svake godine, u zavisnosti od temperature vode i vodostaja, odigrava na
obalama Tise u okolini vojvođanske varoši Kanjiža i u narodu se naziva „cvetanje reke“.
 
Međutim, nije reč o vodenoj biljci već o insektu, zvanom tiskim cvet ili
 Palingenialongicauda
čije parenje predstavlja prirodni fenomen koji se događa celim tokom Tise, od Segedinado ukrajinske granice, pa i u nekim rekama koje se ulivaju u Tisu. Slična vrsta insekata,
 Hexagenia Limbata,
roji se još na reci Misisipi, na tromeđi država Minesota, Viskonsin i Ajova.
 
Prva dva dana ciklusa parenja predstavljaju samo pripremu, da bi od trećeg do petog danaova pojava dostigla svoj vrhunac. Iako se insekt tiski cvet smatra jednodnevnim, on živ
i pune trigodine
 – 
 
skoro sve vreme kao larva na glinovitom dnu reke. Na svetlost dana prvo izlaze mužjacikoji se, u desetinama hiljada, pojavljuju na površini vode kao larve u beličastim čaurama. U roku odsamo par minuta ove ružne larve postaju predivni
 
leptiri. Tada izleću na obalu, traže čvrsto tlo ililist na drvetu i u toku pet minuta se ponovo presvlače, da bi se oslobođeni košuljice
 
našli naotvorenom i započeli svoj svadbeni let. Oko tri godine u dubokoj, masnoj zemlji na obalama i dnu
reke ovi se insekti pripremaju za samo jednu stvar koju bi trebalo da postignu tokom samo jednogdana
 – 
 
za produženje vrste. Nad mirnom, do pre nekoliko sekundi uspavanom ravničarskom rekom počinju da se kovitlaju oblaci insekata, a od lepeta krila desetina hiljada tiskih cvetova više nijemoguće čuti ni talase.
 
U
 
2
Odjednom se pojavi mnogo mužjaka, pa ribe i žabe ne mogu sve da ih pojedu. To znači da polovina polno zrelih mužjaka biva „žrtvovana“. Kada se ribe i žabe gastronomski zadovolje iotežaju od hrane, na površin
i se pojavljuje
druga polovina aktivnih mužjaka koja će oploditi ženke.Posle parenja, ženke se dižu uvis i iznad sredine reke oblikuju veliku cevastu formaciju i lete
uzvodno dva-
tri kilometra da bi tamo položili jaja, koja će se nošena tokom reke i svoji
m slobodnim padom ponovo vratiti na mesto parenja, da bi se za tri godine ponovo pojavili na istom mestu gse su bili i roditelji. Kako pripadnici roda
 Palingenia longicauda
nemaju usta ili organe za varenje, žive
samo dok traje energija koju su akumulirali
dok su bili larve. Svaka ženka tiskog cveta položiizmeđu 7000 i 8000 jajašca. Iz oplođenih jajašca se za dve – 
tri nedelje izlegu larve koje seukopavaju u glinoviti deo korita reke i rastu tri godine.
Za to vreme moraju da se „presvuku“ oko
dvadeset puta, a hranu i kiseonik im donosi voda.
redinom juna meseca svake godine, ako su vremenski uslovi za završni razvoj larve povoljni a voda reke dovoljno topla, počinje rojenje. Negde oko 17 časova, bez ikakvanjave, iz dubine reke ka površini kreće nepregledna povorka belih larvi. Naviru u takovelikom broju da ih ni ribe ne mogu uništiti, pa najveći broj stiže na suncem obasjanu površinuvode. Tada im na leđima puca tanka opna, košuljica, i iz larve se rađa lepršavi krilati insekt,
nalik na vili
nog konjica. Telo im je jarkožuto, a krila braon boje, dok se pod zracima sunca plavičasto presijavaju. Pošto su mužjaci izbegli mnogobrojne zamke i opasnosti i izašli na svetlost dana, sadna počinju da pristižu larve ženki. One se odmah vinu uvis, gde se
 
već roje mužjaci i počinje hajkana ženke koje su sitnije od mužjaka, imaju manje oči i repove.
Telo ovih insekata je dugo oko
šezdeset milimetara, a raspon krila dostiže do dvadeset milimetara. U dužinu tela nisu uračunatitanki trbušni nastavci koji su znatno duži kod mužjaka, a dostižu do petnaest centimetara. Cvetanje
Tise nekada je bilo mnogo i
ntezivnije, jer i reka je bila znatno čistija, a tok joj nisu usporavale brane. Stariji žitelji Kanjiže
pamte da se nekada, u vreme najintezivnijeg rojenja insekata, nijemogla videti druga obala, a dovitljiviji paori su uginule insekte tovarili na zaprege
i njima đubrilinjive, dok su ih alasi koristili kao odlične mamce za hvatanje ribe.
 
S

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->