Luano de Kreenco SOKRAT

Ne moe ovek, a da se ne zaljubi u Sokrata: bio je dobroudan, postojan, inteligentan, ironian, tolerantan i istovremeno nepokolebljiv. Povremeno se na zemlji pojave ljudi takvih duhovnih sposobnosti bez kojih bismo i mi svi bili nekako drugaiji, mislim na velike mudrace. No, ono to Sokrata izdvaja od svih njih je jednostavnost njegove linosti. I dok bi se za mnoge velikane, moglo rei da je njihovoj izuzetnosti doprinela i izvesna doza preterivanja, za Sokrata nema sumnje: atinski filozof bio je sasvim normalna osoba, ovek koji se nije postavljao kao izbavitelj i nije prieljkivao da ga prati gomilu sledbenika. Da bi se shvatila prava slika o njemu, napomenimo da je uobiavao, sasvim suprotno prorocima, da poseuje gozbe, da pije, i da, kada se ukae prilika vodi ljubav s kakvom heterom. Poto nikada nita nije napisao, Sokrat je oslao problem za istoriarc filozofije. Ko je zapravo bio? Kakve su bile njegove ideje? Jedini direktni izvor dokaza ostavili su nam Ksenofont i Platon, a pokoji komentar po onome to je uo nalazimo kod Aristotela. Meutim, portret koji nam o Sokratu daje Ksenofont sasvim se razlikuje od Platonovog, a gde se podaci poklapaju to je zato to je prvi prepisao od drugog; to se lie Aristotela, postoje opravdane sumnje u njegovu objektivnost. Ksenofont, uzgred reeno, nije se ba ubrajao u vrh filozofske inteligencije: u najboljem sluaju mu se moe odali priznanje da je bio general Iepog izgleda i dobar pisac memoara. Kao mladi uestvovao je u mondenskom ivotu Atine poseujui gozbe, gimnastika takmienja i

slino, dok jednog dana nije sreo u nekoj uliici Sokrata. Filozof mu je prepreio put svojim tapom, fiksirao ga pogledom i upitao:

Zna li gde se prodaje riba? Da, na pijaci. A zna li gde ljudi stiu vrlinu? Ne. Onda kreni za mnom.

I tako je Ksenofont, vie zbog pridavanja vanosti sebi nego iz ljubavi prema mudrosti, poeo da prati Sokrata u njegovim dugim etnjama; no posle nekoliko godina, valjda umoran od silnih diskusija, krenuo je dobrovoljno u pravi rat koji mu se ukazao. Bio je na dvoru Kira Mlaeg, pa kod Agesilaja, spartanskog kralja, i na mnogim slinim mestima gde njegov uitelj nikada ne bi kroio. Proveo je ivot u okrajima, borei se uvek u stranim vojskama. Kada pominje Sokrata, govori kao da mu je branitelj po slubenoj dunosti: pokuava da ga rehabilituje posle procesa i predstavlja ga kao neporonog oveka, preterano pobonog i punog potovanja prema vlastima. Ako nam je Ksenofont ostavio pomalo konvencionalan portret Sokrata, Platon (stvaralaki duh u pravom smislu) ide u suprotnu krajnost: itajui dijaloge pitamo se, zapravo, da li Platonov junak iznosi Sokratovc ideje ili ideje svog autora. Poto nema druge, ostaje mi da ispriam sve ono to znam o njemu i prepustim itaocu da stvori svoj sud. Sokrat je fiziki podseao na Miel Simona, francuskog glumca pedesetih godina, a hodao je kao arls Lauton u filmu Svedok optube. Rodio se 469. u atinskom predgrau Alopeke na padinama Likabeta. Ljubiteljima

astrologije e moda biti zanimljivo uti da je roen u znaku Jarca. Njegova porodica pripadala je srednjem staleu, odnosno klasi zeugita, treoj i poslednjoj od onih koje su neto znaile u Atini. Otac, Sofronisk, bio je skulptor ili moda samo klesar s periferije, a mati, Fajnareta, babica. O njegovom detinjstvu ne zna se gotovo nita i, govorei iskreno, teko nam je i da ga zamislimo kao dete, ali budui da je poticao iz srednjeg stalea, smatra se da se redovno kolovao, kao i ostali deaci u Atini, da je s osamnaest godina odsluio vojsku i u dvadesetoj postao hoplit, polo je dobavio odgovarajuu vojnu opremu. Kao mladi sigurno je pomagao u radionici skulptora, dok ga jednog dana Kriton, zaljubivi se u lepotu njegovog duha, nije poveo sa sobom da bi ga pouio ljubavi prema saznanju. Diogen Laertije u svom delu ivoti flozofa pria da je Sokrat imao za uitelja Anaksagoru, Damona i Arhelaja, a da je ovom poslednjem bio i milosnik ili, preciznije, eromen (u to vreme kada se radilo o ljubavnom odnosu izmeu dva mukarca, stariji se zvao erast a mlai eromen). Da ne bismo pomislili da je Sokrat kakav gay, zaustavimo se za trenutak da razmotrimo jednom za svagda homoseksualne odnose medu grkim filozofima. Homoseksualnost je u to vreme bila najnormalnija pojava i nije sluajno ula u istoriju pod nazivom grka ljubav. Ima ak i onih koji je, poput Plutarha, nazivaju pedagoka pederastija. U svakom sluaju nije bila predmet skandala: kada se Geron: tiranin Sirakuze, zaljubio u mladia Dailoka, prokomentarisao je dogaaj jednostavnim reima: Prirodno je da mi se dopada ono to je lepo; da li se to lepo odnosilo polom na deaka, oveka ili enu, bilo je manje znaajno... Sokrat se oenio Ksantipom kad je ve napunio skoro pedesetu, ali vie da bi imao potomstvo no enu. Sve do tog doba nije mario za enidbu i

ko bi ga upitao za savet da li da se eni ili ne, odgovarao je uvek: Kako hoe, ali i u jednom i u drugom sluaju e se pokajali. Ksantipa, ena jakog karaktera, ula je u istoriju kao klasina ena-zanovetalo i goropad: no nije iskljueno da i sam Sokrat treba da joj donekle zahvali za svoju popularnost. ak joj je list za decu Corriere dei Piccoli tridesetih godina posveivao svake nedelje po jedan stubac koji je poinjao uvek ovom strofom. Tutti sanno che Santippe, matta andava per le trippe. Trippe a pranzo, trippe a cena, Dio per Socrate che pena!

O odnosu Sokrat-Ksantipa uvek se malo preterivalo. Najverovatnije da je njihov brani ivot bio normalniji nego to se mislilo: ona je bila dobra domaica, kao veina drugih, sa smislom za praktinost, koja je morala da misli kako da izvede na put jedno (ili troje) dece pored mua koji, osim neke male zalihe to mu je ostala od majke, nije donosio kui ni prebijene pare. On, dobriina, pun ironije, voleo ju je i prihvatao onakvu kakva je bila. Ksantipu je dovodilo do besa to to joj se mu nikada ni jednom reju nije obraao: koliko je bio razgovorljiv s prijateljima po atinskim ulicama, toliko je bio utljiv u kui. Diogen Laertije pria da se Ksantipa jednom toliko naljutila da ga je polila vedrom vode, na ta je Sokrat odgovorio: Znao sam da e Ksantipina grmljavina, pre ili posle, da se pretvori u kiu. Ali kako uspeva da je podnosi? - pitao je jednom prilikom Alkibijad. A on: ivot sa takvom osobom moe bili koristan kao i kroenje besnog konja: posle toga se ovek osea sposobnijim da se uhvati u kotac s ljudima na agori. I najposle, jednostavno sam se navikao: to je kao da neprestano ujem ekrk.

Od Aristotela saznajemo da je Sokrat imao jo jednu enu, izvesnu Mirto, ker nita manje no Aristida Pravednog. Po Plutarhu, filozof se oenio po drugi put samo da bi spasao Mirto, koja je, iako Aristidova ki, zapala u najcrnju bedu. Neki, opet, smatraju da mu je bila samo konkubina koja se jedne noi, u pijanstvu, uvukla Sokratu u kuu. U svakom sluaju, ena ili ljubavnica, Mirto mu je podarila dva sina, Sofroniska i Meneksena koji su zajedno sa prvoroenim Lamproklom, Ksantipinim sinom, bili potomci filozofa. Atinska vlada je zapravo podsticala svoje graane na to vei broj dece s razliitim enama da bi se taku uveao broj istih Atinjana. O trouglu Sokrat-Ksantipa-Mirto postoji zanimljiv odlomak iz dela Bruneta Latinija. Uzgred podseam da je autor o kome govorim uveni ser Brunetto koga Dante Aligijeri smeta u Pakao u krug sodomista. Citat nema nikakvu istorijsku osnovu, ali nam daje predstavu kako se u srednjem veku gledalo na odnos Sokrat-Ksantipa. Sokrat je bio najvei filozof svog vremena. Po izgledu je bio ruan, nizak rastom, maljav, sa irokim pljosnatim nozdrvama, elav, maljavog vrata i ramena, nogu tankih i krivih. I imao je istovremeno dve ene koje su se esto svaale, jer je mu pokazivao naklonost as jednoj, as drugoj. A on, kad bi ih zatekao u svai, jo bi ih vie podsticao da se hvataju za kosu i zadirkivao to to ine zbog njega takvog prljavog. Dok se jednog dana, zadirkujui ih to jedna drugoj upaju kose, one u dogovoru ustremile se na njega i ne pustie ga dok mu od ono malo kose koju je imao ne ostade ni dlaka. to se ratovanja tie, Sokrat je bio izvrstan vojnik, preciznije pomorac: godine 432. ukrcali su ga s dve hiljade Atinjana i poslali u Polideju, gradi na severu Grke koji je hteo da se oslobodi uticaja Atine. To je

period Peloponeskih ratova: plaei se da se pobuna ne proiri na celu Trakiju, Atinjani su poslali vojsku da kazni Potideju. Tom prilikom je Sokrat dobio prvo priznanje za hrabrost spasivi ivot mladom Alkibijadu: ugledao ga je kako lei ranjen, podigao na lea i preneo na bezbedno mesto, izlaui svoj ivot velikoj opasnosti. No, ne iznenauje nas toliko hrabrost filozofa, koliko njegova krajnja ravnodunost u odnosu na ratne nedae koje je doivljavao. ujmo ta o tome pria Alkibijad u Gozbi: Bili smo zajedno na bojitu kod Potideje. Nadmaivao je u tekim vojnim obavezama ne samo mene nego i sve druge. Kada se dogaalo da moramo da gladujemo, kao to to u ratu esto biva, niko od nas mu nije mogao biti ravan. A u veselju je bio jedini koji je do kraja uivao. Kada bi ga naterali da pije, sve je nadvladavao i ostajao trezan. A kako je podnosio zimu koja je na severu uasna, to je pravo udo. Jednog dana bilo je da se ovek sledi: svi smo se sakrili u sklonite, a ko je morao da izae, gledao je da se utopli koliko god moe i da oko nogu obavije to je mogue vie krzna i koe, a on je imao na sebi samo ogrta koji je uvek nosio i hodao je bos po ledu kao da je to sasvim normalno, pa su neki vojnici pomiljali da eli da ih ponizi. Drugi put se, sav udubljen u neku ideju, ukipio uspravan usred logora i razmiljao sve do zore; poto nije doao do zakljuka, nastavio je da razmilja i u toku dana. Oko podne, neki su primetili to njegovo udno ponaanje i poeli da govorkaju meusobno: Sokrat se ukoio kao panj i razmilja jo od noas. Na kraju, kada se ve smrklo, nekoliko Jonaca iznelo je napolje svoje leajeve, a bilo je leto, i tu polegae da se odmore i smotre hoe li i te noi ostati tako zadubljen u misli. I on se nije pomerio sve do svanua.

Iz ovog Alkibijadovog pripovedanja moemo da zakljuimo da je Sokrat povremeno zapadao u katalepsiju, kao to se deava pojedinim amanima u Indiji. Izvesno je, u svakom sluaju, da je filozof bio sasvim indiferentan prema komforu ondanjeg naina ivota. I leti i zimi nosio je hiton ili najvie tribon, ogrta koji je imao obiaj da odene na golo telo i nabora ga na desnom ramenu. O sandalama ili vunenom demperu ni govora. Izline stvari ga nisu uopte interesovale. Jednog dana zaustavio se ispred neke prodavnice u Atini i gledajui izloenu robu zaueno uzviknuo: Vidi, vidi, koliko je stvari potrebno Atinjanima da bi iveli! Osam godina posle opsade Polideje, zatiemo ga u borbi protiv Beoana. Atinske trupe su ve u prvom sukobu bile nadjaane i primorane na bekstvo. U tom povlaenju Alkibijad se ovako sea svog uitelja: Ja sam bio u konjici, a on meu hoplitima; i tu sam se jo vie divio Sokratu nego kod Polideje: koraao je gledajui ponosno oko sebe, odmeravao je mirno prijatelje i neprijatelje, pokazujui svima spremnost da se brani junaki ukoliko bi se neko usudio da ga dotakne. U etrdeset i sedmoj godini pozvali su ga ponovo u vojsku, ovog puta u pohodu na Amfipolj: i tu se pokazao dobar vojnik. udno je da on, koji bi po svemu sudei trebalo da se smatra miroljubivim ovekom, Gandijem V veka, im se nae na bojitu postaje izvrstan vojnik. injenica je da je Sokrat, u odnosu prema vlastima i otadbini, bio zapravo istovremeno revolucionar i polovalac zakona. Evo dve epizode iz kojih moemo videti kakva su bila njegova moralna ubeenja. Jedog dana Kritija, postavi voa vlade Tridesetorice tirana, naredio je Sokratu i etvorici Atinjana da dovedu iz Salamine u Atinu demokratu Leonta da bi ga on potom osudio na smrt. Umesto da se povinuje naredbi, Sokrat se vratio kui kao da mu nita nije reeno, iako je znao

da neizvrenje nareenja moe da ga stane ivota. No srea po Sokrata to je Kritija ubrzo umro. U Odbrani sam Sokrat ovako objanjava taj dogaaj: Hteo sam da dokaem Atinjanima da me se smrt nimalo nije ticala, dok me se veoma ticalo da ne nanesem nepravdu i greh Leontu. Jednom drugom prilikom izabrali su ga za sudiju u savetu Pritaneja. Tog dana trebalo je suditi desetorici stratega to nisu spasili ivot nekolicini atinskih mornara koji su pali u more za vreme okraja kod Arginuze. Sluaj nije mogao da se presudi s potpunom preciznou poto nije bilo mogue utvrditi koji je od komandanata bio kriv to pomo nije pruena. Narod je eleo osudu za svu desetoricu. Sokrat se tome usprotivio i mirne savesti se suoio s pretnjama roaka nastradalih mornara. Za Sokrata, na alost, nije bilo iste mirne savesti kada je on seo na optueniku klupu: okrivljen za bezbonitvo od strane mladog Meleta, bio je osuen da ispije otrov. Ovo s otrovom je zaista udna pria: dok su u svakodnevnom ivotu Atinjani bili veoma tolerantni u odnosu na religiju, u pojedinim sluajevima bilo je dovoljno da neko pokae i najmanju sumnju u postojanje bogova, pa da se nae u neprilici. Istina je zapravo da u Atini niko nije vodio rauna o religioznosti drugih, ali je svaki izgovor bio dobar da bi se okrivio politiki protivnik ili neko poput Sokrata, koji je svojom neumoljivom dijalektikom svakodnevno napadao uspavanu vlast. Meu filozofima koji su bili okrivljeni za bezbonistvo, pomenimo Anaksagoru, Protagoru, Diogena iz Apolonije i Dijagoru: svi, osim Sokrata, spasili su se bekstvom. Umesto da prepriavamo proces koji su nam ostavili Platon i Ksenofont, pokuajmo da ga direktno doivimo, stavljajui se u situaciju dvojice od petsto sudija, Eutimaha i Kaliona.

Kalione, Filonidov sine, i ti medu helijastima: kako vidim, vie voli da sudi svom starom uitelju nego da uiva u toplini kreveta pored drage Talesije. Ne ini mi se, o Eutimae, da sam jedini jutros ugledao svitanje. Sunce jo nije provirilo sa planine Himeta, kad je grad ve brujao od Atinjana eljnih pravde. Odande gde ja stanujem toliko se ljudi uputilo na agoru da prisustvuje Sokratovom procesu, da se ulicama nije moglo hodati. Video sam mnoge trgovce da su poverili jutoros svoje radnje robovima i mnoge amides prosute u praskozorje sa viih spratova uz opte negodovanje prolaznika. Jednom reju, tolika je ivost u gradu kao da se, umesto na proces, ide na oshoforije. Februar je, 399. godine pre Hrista, jo mrkla no, hiljade Atinjana kreu na agoru. Svakog atinskog graanina prati rob s upaljenom sveom. U ono vreme nije trebalo mnogo da bi se ulice u Atini zakrile. Plutarh pria da se moralo, poto su bile toliko uske, pre izlaska lupali na vrata, da bi se prolaznicima dao znak i lako spreilo sudaranje. Kako vreme odmie, uveava se red sudskih kandidata ispred glasakih kutija. Da bi spreili radoznaloj masi da nagrne u prostor rezervisan samo za odabrane, optinski robovi, zadueni za odravanje istoe i reda, dre ispred ulaza crvenu traku, vrpcu premazanu sveom crvenom bojom: ako je neko od graana dotakne, liavaju ga misthos ecclesiastkos odnosno prava da godinu dana prisustvuje skupovima. Pravda je u doba Perikla bila ovako zamiljena: arhonti su na poetku godine birali est hiljada Atinjana preko trideset godina starosti i taj skup nazivali Helijeja, odakle su za svako suenje uzimali po pet stotina sudija. Sledee izvlaenje, ono definitivno, obavljalo se pred samo suenje kako bi se izbegla mogunost korumpiranja sudija od strane

optuenih. Na dan procesa, ispred ulaza u sud, postavljane su mermerne naprave zvane cleroterion, sa horizontalnim otvorima u koje su kandidati ubacivali bronzane tablice sa sopstvenim podacima. Te tablice su bile prave line karte na kojima je bilo urezano ime, oevo ime i mesto roenja. Na primer: Kalion, sin Filonida, poreklom iz Skambonide Z. Ovo poslednje slovo oznaavalo je da je Kalion pripadao estom okrugu svog plemena. Poto bi ploica bila ubaena, nekakav unutranji mehanizam pokretao je belu ili crnu kocku. Po boji kocke koja se pojavljivala iz cleroteriona odreivalo se da li su tog graanina izabrali za sudiju ili ne. Za obavljenu dunost sudije su primale jedan eton: vrednost od tri obola dnevno, to je otprilike bilo 60 procenata radnike plate. Prole godine, kae Eutimah, srea mi se osmehnula etiri puta: triput kao narodnom sudiji i jednom kao sudiji u procesu Freato koji se odrava u prolee blizu Falerona. Freato je bio poseban sud koji se sastajao samo ako je trebalo ponoviti proces nekom Atinjaninu ve osuenom na izgnanstvo. Okrivljeni je bio prinuen da se brani iz barke poto mu nije bilo dozvoljeno da svojim prisustvom prlja tle otadbine, a sudije su bile poredane du obale. Sudili smo Auriloku, sinu Damona, pria Eutimah. Poto sam prijatelj njegovog oca, trebalo je na svaki nain da mu spasem ivot; ali dokazi protiv njega su bili takvi da sam bio primoran da se izjasnim za smrtnu kaznu. Plaim se da ni za Sokrata nema spasa, uzdie iskreno alei Kalion. Mnogo je onih koji se oseaju glupi u odnosu na njega, a niko nije osvetoljubiviji od oveka koji shvati da manje vredi od drugog.

Ako bude osuen na smrt, moe da zameri jedino sebi: Sokrat je tako ohol ovek da mu nema ravna na svetu. Ali svima govori da nita ne zna, uzvikuje Kalion, da je neuk! Upravo je to vrhunac njegove oholosti!, odgovara Eutimah. Isto je kao kad bi rekao ljudima: Ja sam neznalica, ali ti to ne zna da si to, jo si gora neznalica od mene! I normalno je da ako drugog napada, taj e jednom reagovati i naplatie ti se za sve. U stvari, pravo je udo da je i stigao do sedamdesete godine, a da ga nisu nijednom osudili na izgnanstvo putem ostrakizma. Ostrakizam je bila udna procedura, veoma pomodna u ono vreme, neka vrsta protiv-izbora. Ako je neki Atinjanin bio ubeen da bi kakav njegov sugraanin mogao biti tetan po polis, bilo je dovoljno da ode na agoru i napie ime svog neprijatelja na posebnoj ploici od keramike, zvanoj ostracon. Kada bi broj ploica dostigao est hiljada, osoba koju su uzeli na nian imala je deset dana vremena da se pozdravi s roacima i prijateljima i potom krene na put u izgnanstvo. Kazna je mogla trajali od pet do deset godina, zavisno od broja potpisa. Graani nisu bili obavezni da daju nikakvo objanjenje. Ovu praksu uveo je Klisten, pravi osniva Atine, kao nain protiv kulta linosti. Plutarh je definie: umerena satisfakcija proistekla iz zavisti. Da je danas jo na snazi, ko zna koliko bi broj politiara, ljudi sa televizije ili sportista morao da ode u izgnanstvo. Ne treba ovde navoditi imena, ali svaki italac je slobodan da ispuni svoju listu neeljenih...

Pojavljuje se Sokrat. Izgleda spokojno: zaogrnut po obiaju samo tribonom, koraa oslanjajui se o hrastov tap.

Evo ga nepokolebljivi starac", uzvikuje Kalion, izgleda kao da ide na gozbu, umesto na proces zbog bezbonitva, smeje se, zaustavlja se da razmeni koju re s prijateljima i pozdravlja sve koje vidi!"

Nesnosan kao i uvek", protestuje Eutimah, kivniji no ikada, uople ne shvata da ga narod smatra krivim i da bi hteo da ga vidi zaplaenog i pokornog."

Sokrat se u meuvremenu popeo na podijum: smestio se s leve strane arhonta-kralja i eka strpljivo da pisar proglasi poetak procesa.

Helijasti", objavljuje pisar, bogovi su izabrali vaa imena da biste osudili ili oslobodili Sokrata, sina Sofroniska, od optube zbog bezbonitva kojom ga tereti Melet, sin Meleta."

U atinskim sudovima nije postojao dravni tuilac. Optubu je mogao da pokrene bilo koji graanin na svoj rizik: ako je krivac bio osuen, pripadao mu je deseti deo njegove imovine, ako bi krivca oslobodili, plaao je kaznu od hiljadu drahmi. Isto tako, nisu postojali advokati branioci. Optueni, bilo ueni ili analfabeti, morali su da se brane sami, a kada nisu bili u stanju, bilo im je omogueno, pre procesa, da pozovu logografa, poverljivog branioca, sposobnog da napie tekst koji je trebalo nauiti napamet. U najbolje logografe ubrajaju se Antiofont, Prodik, Demosten i Lisija.

Re ima Melet, sin Meleta", najavljuje pisar, pokazujui mladia kovrdave kose i lepo odevenog.

Melet stupa na podijum za optubu: na licu mu se oitava umiljenost i patnja, kako dolikuje dranju pesnika tragiara. Hteo bi da pokae da mu je ao to je grubo postupio prema starcu poput Sokrata.

Sudije Atinjani!", poinje mladi, skreui polako pogled kako bi uhvatio sve sudije koji su mu na suprotnoj strani. Ja, Melet, sin Meleta, optuujem Sokrata da kvari omladinu i ne priznaje Bogove koje grad priznaje, da veruje u demone i praktikuje religiozne kultove, nama tue."

Dugi amor zahvata prisutne: napad je odsean i precizan. Melet uti nekoliko trenutaka da bi bolje naglasio vanost onoga to je izgovorio, pa potom nastavlja, skandirajui re po re:

Ja, Melet, sin Meleta, optuujem Sokrata da se mea u stvari koje ga se ne tiu; da istrauje ono to je ispod zemlje i iznad neba, i da govori sa svakim i o svemu, nastojei uvek da najbolju misao pretvori u najgoru. Zbog ovih krivinih dela zahtevam od Atinjana da ga osude na smrt!"

Na ove rei svi se okreu prema Sokratu da osmotre njegovu reakciju. Na licu filozofa oitava se izraz uenja: pre bi se reklo da je posmatra, nego optueni. Eutimah gurka laktom Kaliona i komentarie:

Plaim se da Sokrat ne shvata u kakvoj je neprilici. Meki je u pravu: svi znaju da Sokrat nikada nije verovao u Bogove. Pria se da je jednom rekao: 'Ne Zevs, nego oblaci donose kiu, jer ako bi zavisilo od Zevsa, kia bi padala i kad je vedro'."

Istini za volju", protestuje Kalion, na to ga Aristofan nagovara."

Proces tee dalje i posle Meleta na tribini se pojavljuju i ostala dvojica tuitelja: Anil i Likon.

Apolodor mi je priao", kae Kalion, da je Sokrat sino odbio Lisijinu pomo."

Je li mu Lisija napisao odbrambeni govor?"

Da, i izgleda da se radi o izvanrednoj odbrani."

Ubeen sam i ja: Kefalov sin je najbolji u Atini! I zato je uopte odbio?" - pila Eutimah.

Ne samo da je odbio nego je i zamerio Lisiji to se ponudio da ga brani. Rekao mu je: Ti sa svojim govornikim i trikovima hteo bi da obmane sudije u moju korist. I kako misli da bi mi uinio dobro ako istovremeno radi protiv zakona?' "

Ohol, kao i obino!"

Anit i Likon su upravo zavrili svoje optube. Pisar okree klepsidru, vodeni sat, koji kontrolie vreme govora i najavljuje:

A sada ima re Sokrat, sin Sofroniska!"

Sokrat gleda okolo, kao da bi hleo da dobije u vremenu, ee se po vratu, baca pogled na arhonta-kralja i potom se okree sudijama.

Ne znam kakav je va utisak, o Atinjani, o argumentima mojih tuitelja. Toliko su bili ubedljivi da bih gotovo i ja poverovao, samo kad ne bih znao istinu. A sutina je u tome to ti ljudi, zapravo, nita nisu kazali. I sad mi oprostite to moja beseda nee biti nakiena lepim frazama. Govoriu kao i uvek, jednostavno, ali u nastojati da kaem istinu, a vi samo na to pazite: da li ono to u rei odgovara istini ili ne!"

Evo, poinje sa svojim uvijenim govorima!", uzvikuje Eutimah s oitim nestrpljenjem. Zevsa mi, tako mi je nesimpatian!"

Polako, Eutimae!", moli ga Kalion, pusti me da ujem."

Hou da vam ispriam", kae Sokrat, jedan sluaj koji se desio u mladosti Herofontu, mom vrlom prijatelju. Jednog dana otiao je u Delfe i postavio proroitu ovo udno pitanje: 'Ima li na svetu uenijeg oveka od Sokrata?' I znate li ta je odgovorio Apolon Pitijski? 'Ne postoji ovek ueniji od Sokrata.' Moete zamisliti moje uenje kada mi je Herofont preneo odgovor proroitva: ta je uopte Bog hteo da kae? Znam da ne znam ni malo ni mnogo, ali poto Bog ne moe da lae, pitam se: ta je to sakrio iza ove enigme? To zna brat Herofonta, poto vie nije meu ivima."

Hteo bih da shvatim kakve veze ima ovaj Herofontov sluaj s bezbonitvom!" - protestuje Eutimah. Ako ita ne podnosim kod Sokrata, to je njegov nain da krene toliko izdaleka: ve bih ga samo zbog toga osudio na smrt!"

I da bih bolje razumeo poruku Boga", nastavlja Sokrat sasvim mirno, krenuo sam jednome od onih koga smatraju uenim. Ime vam neu kazati, o Atinjani: dovoljno je da znate da se radilo o jednom naem politiaru. Taj ovek je samo prividno delovao mudro, a u sutini to uopte nije bio. Kada sam ovo hteo da mu predoim, poeo je da me mrzi. Onda sam se uputio nekolikim pesnicima: uzeo sam njihove pesme, zapravo one koje su mi se inile najbolje, i upitao ih za objanjenje. O sugraani... stidim se da vam kaem istinu... niko gore nije rasuivao o poetskom sastavu od samih autora. Posle politiara i pesnika obratio sam se umetnicima i pogodite ta sam otkrio? Poto su vini u svojoj profesiji, misle da znaju i druge stvari, jamano vanije i tee. I tada sam shvatio ta je proroite htelo da kae: 'Sokrat je najueniji meu ljudima, jer je jedini koji zna da ne zna'. U meuvremenu sam navukao mrnju pesnika, politiara i umetnika, i nije sluajno to me danas u sudu okrivljuje Melet pesnik, Anit politiar i umetnik, i Likon govornik."

To to si rekao, o Sokrate, samo su insinuacije", prigovara Melet. Odbrani se sada radije od optube da kvari omladinu."

A kako misli, o Melete, da ja mogu da kvarim omladinu?"

Uei ih da je Sunce stvoreno od kamena, a Mesec od zemlje", odgovara Melet.

Mislim da si me pomeao s drugim: O tome omladina moe da ita kad hoe iz knjiga Anaksagore iz Klazomene koje se mogu kupiti za jednu drahmu na svakom oku agore."

Ti ne veruje u Bogove!" - vie Melet, ustajui i upirui prst prema njemu. Ti veruje samo u Demone!"

A ko bi bili ti Demoni?" - pila Sokrat sasvim staloeno. ,,Zli sinovi Bogova? Ti dakle tvrdi da ja ne verujem u Bogove, ve samo u postojanje bojih sinova. Bilo bi to kao kad bih verovao da postoje drebad a ne i konji."

Na ove Sokratove rei uje se smeh u publici. Filozof eka da se audilorijum umiri, pa se obraa drugom tuiocu.

A ti, Anite, to zahteva smrtnu kaznu za mene, zato nisi doveo pred sud tu mlade koju sam ja zaveo? Da bih ti izaao u susret, pokazau ti ih sam. Mnogi o njih su ve stari i mogli bi da svedoe protiv mene, tvrdei da sam ih iskvario. Eno ih, gledaju nas: tu je Kriton sa svojim sinom Kritobulom, na Lisanija iz Sfeta sa sinom Eshinom, Antifont Kefianin, Nikostrat, Paral, Adeimant i njegov brat Platon, a vidim i Ajantadora sa bratom Apolodorom. Moda bih te, o Anite, mogao umiriti kada bih ti obeao da u otii u izgnanstvo i oslobodio te mog prisustva u gradu. Ali veruj mi: time bih uinio uslugu tebi, a u sutini sam ubeen

da bi to mnogo nakodilo Atinjanima. I zato neu nikada prestati da vas podstiem, ubeujem, prekoravam, da vam stalno stojim za petama, gde god da ste, kao obad koji bocka konja dobre rase kada eli da se uspava, jer to Apolon zahteva od mene. O sugraani, konj o kome govorim je Atina i ako me osudite na smrt, neete lako nai drugog obada koji e bodriti vau savest. To je sve: svoje razloge sam izneo. A sada bi trebalo da pozovem prijatelje, roake, decu da vas umilostive, kao to mnogi ine. Imam i ja porodicu. Imam tri sina i neu ih pozvati da dou, jer je u pitanju moja i vaa reputacija. Sudija ne treba da oslobodi osuenika iz milosti, ve mora da dela po Zakonu."

Vodeni sat odbrojao je i poslednju kap. Sokrat je zavrio svoj govor i seda na klupu. Najblii prijatelji trae stidljivim aplauzom saglasnost publike, ali pokuaj propada u optoj nezainteresovanosti prisutnih. Poinje glasanje.

Nema sumnje, kriv je!" - izjavljuje Eutimah ustajui. Pa i da nije, opet bih ga osudio. Njegovi govori, njegove neprestane sumnje u tua ubeenja tete polisu. Sokrat iri nesigurnost: on je defetista. to pre umre, utoliko bolje za sve!"

Na tvom mestu ne bih bio tako siguran", protestuje Kalion ustro, ovako uvaeni grad treba uvek da ima nekoga ko bi ga nadgledao, a Sokrat je najpodesnija linost: nepristrastan je, nije politiar i pre svega siromaan je. I ako je kriv, nije zacelo radio u svoju korist."

A ti, Kalione, misli da je siromatvo lep primer za omladinu? eli li da i naa deca ine to i on? Gore-dole po agori s neprestano istim pitanjima: 'ta je dobro? ta zlo? ta je pravda, ta nepravda?'."

Ne ekajui odgovor, Eutimah ustaje i kree prema glasakoj kutiji drei u ruci psephos, crni kameni kojim se glasa za smrtnu kaznu. Dok prolazi izmeu sedita, pokuava da utie i na druge sudije.

Dosta je sa Sokratom! Oslobodimo ga se jednom za svagda. On smatra da je obad koji dosauje Atini. E, pa hvatam ga za re: koji konj ne bi pokuao da se oslobodi svojih obada, koji ih konj ne bi zgnjeio, samo kada bi imao ruke!"

Kalion se jo dvoumi: raspituje se oko sebe da bi utvrdio kakvo je miljenje veine. Izgleda da su se sudije podelile na dva gotovo jednaka tabora: one koji mrze Sokrata i one koji smatraju da je on najbolji ovek na svetu. Dok se u redu pribliavaju glasakoj kutiji, svaki ponaosob brani svoj stav. U meuvremenu, oni koji su zavrili glasanje sedaju na klupu da bi se okrepili i prezalogajili. Vade iz svojih korpi sardine, masline i dvopek od jema. Poto je dobio dozvolu od stareine vea Jedanaestorice, Antifont se pribliava Sokratu i prui mu iniju sa smokvama i orasima. Procesi u Atini trajali su po ceo dan i sudijama je bilo zabranjeno da se udalje. Do veeri je morala, u svakom sluaju, da se donese neka presuda; nije se ostavljalo da okrivljeni eka na sudsku presudu.

Konano se prebrojavaju glasovi.

Graani Atine!" izjavljuje sveano pisar, evo ta su odluili Helijasti: 220 belih glasova i 280 crnih glasova. Sokrat, sin Sofroniska, osuen je na smrt!"

uje se amor zaprepaenja u mnotvu koje se tiska iza ograenog prostora. Kriton pokriva lice rukama. Pisar nastavlja, posle kratke pauze.

A sada, kako atinski zakon nalae, neka optueni lino predloi neku drugu kaznu.

Sokrat iznova ustaje, gleda okolo i iri ruke u znak malodunosti.

Druga kazna? A ta sam uopte uradio da bih zasluio kaznu? Celog ivota sam zanemarivao svoje interese, porodicu i kuu. Nikada nisam teio vojnim inovima, ni graanskim odlikovanjima. Nisam bio umean u zavere ili druge pobune. Kakve onda kazne njih ekaju? Ne bih hteo da pogreim, ali mislim da imam prava samo na jednu nagradu, a to je da budem primljen u Pritanej o dravnom troku."

Njegove poslednje rei gube se u horu protesta. Neumesni zahtev starog filozofa mnogim sudijama lii na zavitlavanje ili provokaciju. Sokrat vidi da je preterao. Poinje opet da govori i pokuava da odobrovolji auditorijum:

U redu, u redu, dragi moji sugraani, vidim da ste me pogreno razumeli. Neko je moj oseaj za pravdu shvatio kao drskost. Ali otvoreno

mi recite: ta sam mogao da predloim kao kaznu? Zatvor? Izgnanstvo? Novanu kaznu? I kako bih uopte mogao da platim, kad nikada nisam pouavao za novac? Najvie to bih mogao da ponudim to je jedna srebrna mina."

Protest se uveava. Srebrna mina je gotovo nikakva zamena za smrtnu kaznu. Sokrat kao da na svaki nain eli da ga osude.

Pa neka bude", uzdie Sokrat, pokazujui Kritona i druge svoje sledbenike, tu su moji prijatelji koji insistiraju da predloim sebi kaznu od trideset mina. I kako se ini, oni e jemiti."

Poinje sada drugo glasanje: smrtna presuda ili kazna od trideset mina. Na alost, prva kazna" koju je predloio filozof (ona da bude primljen u Pritanej o dravnom troku) toliko je iritirala sudije da su se mnogi od onih to su u prvom trenutku bili na njegovoj strani sada izjasnili protiv. Ovog puta crnih kamenia u glasakoj kutiji je mnogo vie: 360 prema 140.

Graani Atine", zakljuuje Sokrat, plaim se da ste preuzeli na sebe veliku odgovornost u odnosu na polis. Ve sam star: bilo je dovoljno saekati da smrt sama doe. Na ovaj nain nemate ni satisfakciju da ste me kaznili. Znate li moda ta znai smrt? Zaeta je jedna od ove dve stvari: ili je tonjenje ni u ta ili prelaenje drugde. Po prvoj pretpostavci, verujte mi, smrt bi mogla biti velika prednost: nema vie bola, patnje, u drugom sluaju imao bih sree da sretnem mnoge izuzetne linosti. ta bi svako od vas dao da se nade oi u oi s Orfejom, Musejem, Homerom

ili Hesiodom? Ili sa Palamedom i Ajantom sinom Telamonovim koji su umrli zbog nepravinosti. No evo, doao je as odlaska: ja u smrt, vi da nastavite ivot. Koga je od nas zadesila bolja sudbina, neznano je svima, osim Bogovima."

Zato je Sokrat osuen na srnu? I posle 2400 godina ima lo onih koji postavljaju to pitanje. Ljudima su u ivotu neprestano potrebne izvesnosti i kada one nedostaju, neko ih izmisli za opte dobro. Ideolozi, proroci, astrolozi, ko dobronamerno, ko iz interesa, stalno izbacuju pregrt istina kojima ublauju ljudsku bol. I ako se onda pojavi neko i tvrdi da nema oveka koji neto zaista zna, taj odjednom postaje opti neprijatelj politiara i svetenika. Taj ovek mora da umre.

Platon je posvetio Sokratovom procesu i smrti etiri dijaloga...

Sokrat nije bio otrovan odmah posle procesa. Upravo tih dana krenula je na Del misija na Svetom brodu, a po tradiciji bilo je zabranjeno izvrenje smrtne kazne za vreme tog putovanja. Posle dvadesetak dana zatiemo ga jo uvek u zatvoru gde razgovara sa svojim prijateljem Kritonom.

Jutro je. Dok Sokrat spava, ulazi Kriton, tiho, i seda pored njega. Posle nekog vremena filozof se budi i, ugledavi prijatelja, zaueno pita:

ta radi ovde, o Krilone, u ovo doba? Nije li suvie rano za posetu?"

Da, rano je, tek je svanulo."

Pa kako si uspeo da ue?"

Potplatio sam glasnika Jedanaestorice."

Odavno si tu?"

Odavno."

Zato me nisi probudio?"

Tako si mirno spavao da mi je bilo ao da te budim", odgovara Kriton. Pitam se kako moe da bude tako spokojan u ovoj nesrei!"

Bilo bi udno da je drugaije, o Kritone", odgovara Sokrat osmehujui se, zamisli kako bih izgledao smean da u svojim godinama oplakujem smrt."

Kriton se, u dijalogu koji nosi njegovo ime, ponaa pomalo kao doktor Votson sa erlok Holmsom; uitelj govori a on ga samo prekida potvrujui: Kae pravo, o Sokrate" ili: Upravo je tako, o Sokrate". Samo to filozof ima vie takta od svog engleskog kolege: nikada ne potcenjuje prijatelja nemilostivim: Jednostavno, Kritone!". Na kraju se shvata da dijalog nije drugo do Sokratov monolog.

Zato si doao tako rano, dobri moj Kritone?"

Ovde sam, o Sokrate, da bih ti saoptio bolnu vest", odgovara Kriton tunim glasom, saznao sam od prijatelja da je laa sa Dela upravo prola rt Sunion. Danas ili najdalje sutra treba da stigne u Atinu."

ta je udno u tome? Pre ili posle mora da stigne."

Ne govori tako, no dopusti da ti spasemo ivot. Ve sam se dogovorio s uvarima zatvora; ne trae ak ni veliku sumu novca za tvoje bekstvo. A ponudili su novanu pomo i Simija iz Tebe, Kebet i mnogi drugi. Nemoj da dozvoli da sutra neko kae: 'Kriton nije pomogao Sokratu da pobegne, da se ne bi izloio troku'."

Spreman sam da pobegnem, ali prvo bih hteo da zajedno odluimo da li je pravo da pokuam bekstvo protiv volje Atinjana. Ako je pravo, pristau, ako ne, odustaemo od namere."

Dobro kae, o Sokrate."

Ne smatra li, o Kritone, da u ivotu ne treba ni u kom sluaju initi nepravdu?"

Ni u kom."

Ni ako nam je prethodno uinjena nepravda."

Ni u tom sluaju."

I zamisli da se ba u momentu bekstva pojave Zakoni i da pitaju: 'Reci, o Sokrate, la namerava da radi? Ne pomilja valjda da unititi nas koji smo Zakon i s nama ceo grad?' U tom sluaju, ta bismo mogli da odgovorimo na ove i druge sline rei? Hoemo li onda odgovoriti da nam je pre bekstva dosuena nepravedna kazna?"

Naravno, tako emo odgovoriti."

A ako mi Zakoni kau: 'Znaj, o Sokrate, da ovek mora da se povinuje svakoj presudi, pravednoj ili nepravednoj, poto Zakoni reguliu celokupno ljudsko postojanje. Nismo li ti im moda poklonili ivot? I nije li bila naa zasluga to se tvoj otac oenio tvojom majkom i zaeo tebe? I ne treba li opet nama da zahvali to si nauio da potuje otadbinu i da ne ustukne pred neprijateljem?' Ako bi to bila pitanja, ta bismo mi odgovorili: da govore istinu ili neistinu?"

Da govore istinu."

I uprkos tome, ti bi hteo da se ja preobuem u neke smene haljine i pobegnem iz Atine u Tesaliju, gde ljudi ive u neumerenosti i razvratu, i sve to samo da bih za koju godinu produio ivot koji se ionako ve blii kraju. I kako bih mogao potom da raspravljam o vrlini i pravdi kad sam i sam prekrio Zakone?"

Uistinu, nikako."

Kao to vidi, dobri moj prijatelju, nije mi uopte mogue da pobegnem; ako smatra da treba i dalje da me ubeduje, govori a ja u te sluati s najveom panjom."

O, moj Sokrate, nemam nita da kaem!"

Onda se pomiri sa sudbinom, o Kritone, polo je ovo put kojim nas Bogovi vode."

Sledeeg dana je izvrenje kazne. Prijatelji su se sakupili ispred zatvora i strpljivo ekaju da ih stareina Jedanaestorice pusti da uu. Tu su skoro svi: verni Apolodor, uvek prisutni Kriton sa sinom Kritobulom, mladi Fedon, kinik Anlisten, Hermogen siromani, Epigen, Meneksen, Ktesip i Eshin, sin mesara. Neki su stigli iz daleka, poput Tebanca Simije i Kebeta ili Terpsiona, i Euklida koji su doli iz Megare. Od najpoznatijih sledbenika nedostaju Arislip, Kleombrot i iznad svega Platon koji je, kako izgleda, imao tih dana groznicu.

Sokratovi sledbenici ulaze i zatiu uitelja da razgovara sa Ksantipom i najmlaim sinom. im ih vidi, Ksantipa poinje glasno da oajava.

O, Sokrate, ovo je poslednji put da razgovara sa svojim prijateljima!"

Na to se filozof obraa Kritonu:

Neka je neko, molim vas, otprati kui."

Ali ti umire nevin!", protestuje Ksanitpa dok je izvode iz elije.

A la bi elela", odgovara Sokrat, da umrem kao krivac."

U meuvremenu je straar skinuo lanac sa zatvorenikove noge.

udnovate su stvari zadovoljstvo i bol", kae Sokrat trljajui nagnjeeni zglob, izgleda kao da svaka ponaosob naizmenino smenjuje svoju suprotnost i da nikada ne ele da susretnu zajedno u istoj osobi. Dok sam prvo, pod teinom lanca, u svojoj nozi oseao samo bol, evo ve oseam kako postepeno zadovoljstvo zamenjuje bol. Da je Ezop razmiljao u tom odnosu bol-zadovoljstvo, sigurno bi napisao izvrsnu basnu."

Potom razgovor prelazi na temu smrti i zagrobnog ivota. Sokrat naznauje neto to bi moglo da lii na Pakao i Raj. Smatram da je umrlima obezbeena budunost", kae doslovno uitelj, i da lepa budunost eka samo dobre".

Tako poinje diskusija o besmrtnosti due. Tebanac Simija, uporeujui telo s muzikim instrumentom a duu sa harmonijom koja se raa iz tog instrumenta, smatra da kada se slomi lira (odnosno telo), umire s njom i harmonija (to jest dua). Kebet se ne slae i zapoinje hipotezu o reinkarnaciji.

Dua je poput oveka koji je u svom ivotu istroio mnogo ogrtaa. Svi ogrtai, odnosno sve reinkarnacije, traju krae od njihovog vlasnika, osim poslednjeg koji e ga nadiveti."

Drugim reima, po Kebetu, kada neko umre, mogao bi imati zlehudu sreu da naie na poslednji ogrta i tako okona ivot. Sokrat je suprotnog miljenja i smatra da je dua besmrtna. Diskusija je toliko iva da je Kriton primoran da opomene uitelja.

uvar zatvora, o Sokrate, savetuje ti da to manje govori. Tvrdi da ako se suvie uzbudi, otrov nee dovoljno delovati, pa e morati da ga pije dva-tri puta."

A ti mu kai da pripremi dve-tri porcije, no sad nas, molim te, pusti da diskutujemo."

Potom se okree svojim sledbenicima i nastavlja razgovor o dui.

Samo zli prieljkuju da posle smrti nema niega, i logino je da tako misle jer je u njihovom interesu. Ja sam, meutim, siguran da oni lutaju po Tartaru i da samo onom koji je proveo ivot u potenju i umerenosti moe da bude dozvoljeno da vidi Pravu Zemlju."

ta zamilja, o Sokrate, pod reju 'Prava zemlja'?'" - pita zaueno Simija.

Ubeen sam", odgovara Sokrat, da Zemlja ima oblik lopte. Nije joj potreban oslonac, jer nema kuda da padne budui da se nalazi u centru Univerzuma. Osim toga, uveren sam da je mnogo vea nego to nam se ini i da smo mi, koji poznajemo samo onaj deo nje od Fasida do Heraklovih stubova, kao mravi ili abe to nastanjuju mali rit. Ljudi misle da ive na vrhu Zemlje, a u stvari se nalaze u njenom udubljenju, isto kao to bi neko, ivei u morskim dubinama, zemenio povrinu mora za nebeski svod. Smatra se da Prava Zemlja izgleda poput kone lopte podeljene na dvanaest delova i da se po njoj prelivaju neobine boje. Ponegde je sjajna poput zlata, a negde belja od snega, drugde opet srebrnasta ili pur-purna. Njena udubljenja, puna vode ili vazduha, gledana spolja, sjaje se najraznovrsnijim spektrom. Tako isto i drvee, plodovi, cvee, kamenje i planine Prave Zemlje blistaju se i proziru, da u poreenju s njima postaju sasvim besjajni ovi kamenii koji na naoj zemlji imaju veliku vrednost. U tim predelima blaeni ljudi ive na obalama vazduha kao to mi ovde ivimo na obalama mora."

,,Ko takve stvari govori?" - pita oprezno Simija.

Sokrat ne obraa panju na upadicu i nastavlja:

Meutim, u dubini Zemlje postoji ogromni bezdan koji Homer i drugi nazivaju Tartar. Tu poniru sve reke i odatle se opet odlivaju. etiri su najvanije: Okean, koji krui oko zemlje, Aheront, koji se kree u suprotnom pravcu i zavrava u jezeru zvanom Aherusijsko, Piriflegetont koji, budui vatra, im nae kakvo drelo izbija iz Zemlje u obliku lave i, najzad, etvrta reka, Kokit, koja, kreui se spiralno, potanja u dubine

Zemlje i nestaje takoe u Tartaru. Ovde, u jezero Aherusijsko, dovode due grenika. Neke, manje grene, mogu posle izvesnog vremena da izau na povrinu, druge, zbog teine svojih grehova ostaju tu zanavek. To je sudbina koja zadesi ljudske due: ravi u Tartar, a dobri u Pravu Zemlju. Eto zato je u ivotu korisno stei vrlinu i mudrost preko filozofije, jer nagrada je lepa i nada velika!"

Veruje li uistinu u ovo to si rekao, o Sokrate?", javlja se opet Simija.

Moda trezvenom oveku ne prilii da veruje u to, ali za nadoknadu nas ispunjava blaenstvom."

Upravo u tom momentu pojavljuje se rob drei mermernu iniju s kukutom koju treba da pripremi.

Evo gde me sudbina zove", izgovara Sokrat listajui.

Ima li da nam neto naloi?", progovara tiho Kriton, pokuavajui da sakrije bol. Na koji nain eli da bude sahranjen?"

Kako vam se najvie svia, ukoliko vam se ne izmigoljim iz ruku", odgovara Sokrat smeei se. Kako da te ubedim, dobri moj Kritone, da sam Sokrat samo ja, koji u ovom asu s tobom razgovaram, a ne onaj iji e le uskoro gledati!"

as se pribliava. Uvode Ksantipu, Mirto i troje dece da se oproste od Sokrata. On ih neno grli i potom moli da izau. Apolodor ne uspeva da zadri suze. Ponovo ulazi glasnik Jedanaestorice.

O Sokrate", izgovara uvar zatvora, ne mogu da se alim na tebe, kako se deavalo sa ostalim zatvorenicima koji su pre smrti kudili Atinu i mene proklinjali. Za vreme tvog pritvora upoznao sam te i mogu slobodno rei da si najbolja i najumnija osoba koja se ikada zadesila ovde."

Izgovorivi ove rei, glasnik Jedanaestorice poinje da plae i naputa eliju. Sokrat je zbunjen: ne zna ta da kae, da bi prekinuo tu munu atmosferu, moli Kritona da uvede roba koji treba da mu da otrov.

emu ta urba, dragi moj prijatelju: sunce jo nije zalo", protestuje Kriton. Mnogi osuenici su ekali zalazak i poslednjeg zraka da bi ispili otrov, a neki su se odluivali na taj korak tek poto bi se siti najeli i vodili ljubav s nepoznatom enom."

Prirodno je da se ljudi tako ponaaju ako nalaze koristi u odlaganju svog smrtnog asa", odgovara Sokrat, ali, ako bih ja ispoljavao preteranu privrenost ivotu, postao bih patetian i porekao u jednom trenutku sve ono to sam celog ivota propovedao."

Ulazi rob nosei vr s otrovom.

Dobri ovee", obraa mu se Sokrat, ti koji si iskusan, ta treba da se radi u ovakvim trenucima?"

Nita, osim da se ispije i eta po sobi", odgovara rob. A kad oseti da ti klecaju kolena, isprui se na krevet i videe da e otrov uiniti svoje."

Misli li da se s ovim napitkom moe nazdraviti nekom Bogu?", pita Sokrat.

Mi o tome ne znamo nita: ovde smo samo da pripremimo koliko nam kau."

Na ove rei Sokrat prihvata au koju mu rob prua i ne podrhtavajui ni trenutka ispija naduak. Ovaj odluni gest potresa sve prisutne i izaziva suze i kod onih koji su do tada uspeli da se uzdre. Kriton utuen izlazi iz elije. Apolodor u oaju poinje da jeca. Fedon plae skrivajui lice rukama.

Greni Sokrat ide od jednog do drugog i pokuava da ih utei. Pritrava Kritonu i vraa ga u eliju, miluje Apolodora po kosi, grli Fedona i brie suze Eshinu.

Ma, ta vam je? ta vas je uhvatilo?" - ljuti se Sokrat.

Zamolio sam da izvedu Ksanlipu upravo da se ne bi stvorila neprijatna situacija: nisam ni pomiljao da ete se poneti jo gore. Budite jaki i spokojni, o prijatelji, kako prilii filozofima i pravednim ljudima."

Sledbenici se posle ovih rei osete malo posramljenim to su dozvolili da njima ovladaju oseanja, a Sokrat koristi priliku da malo eta po eliji kako mu je savetovao rob. Posle nekoliko minuta ve osea da su mu noge oteale i sputa se u krevet da mirno saeka kraj. Rob mu snano opipava nogu i pita da li osea pritisak. Sokrat ne osea nita, otrov dejstvuje, Zahvatio je gotovo celo telo.

Ne zaboravi, o Kritone, da dugujemo Asklepiju jednog pevca", apue Sokrat, vrati mu ga na moj raun, nemoj da zaboravi."

Bie uinjeno", tvrdi mu Kriton. Ne eli drugo nita? Ima li jo neto da kae?"

Ali Sokrat vie ne progovara.

Posle nekoliko dana Atinjani se kaju to su Sokrata osudili na smrt: u znak alosti zatvaraju gimnazije, pozorita, gimnastike dvorane, alju u izgananstvo Anita i Likona, i osuuju na smrt Meleta.

Sokratov nain ivota i njegova misao ine jednu celinu.On zapravo nije radio drugo no tragao za istinom u svakoj osobi s kojom se susretao: jurio je za ljudima kao lovaki pas, yaustavljao ih po ulicama, obasipao pitanjima i primoravao ih da se preispituju iz dubine due. Uz sve poasti za moralnu veliinu filozofa, ubeen sam da su ga mnogi Atinjani izbegavali kao kugu. im bi se pojavio pod Svetom kapijom, nastajalo bi

opte beanje uz poklik: Oilloco, oilloco, fuitavenne!" (Evo ga, evo ga, beite!)

Platon u svom delu Lahet pria da koga god je Sokrat sreo, bilo o emu da se povela re, taj se nije mogao izvui, a da sebe nije preispitao"', a Diogen Laertije dodaje da su ga njegovi savremenici, da bi ga se oslobodili, esto udarali pesnicama i upali za kosu".

Verovatno je i on u mladosti poeo da prouava prirodu i zvezde, kao to su inili svi oni koji su se bavili filozofijom. Ali jednog dana je shvatio da ga fizika uopte ne zanima i posvetio je svu panju problemu spoznaje i etici. Kada bi mu neko predloio kakvo putovanje s ciljem istraivanja ili izlet u prirodu, odgovarao je smeei se: emu bi mogli da me poue priroda i drvee, kada ovde u gradu imam na raspolaganju koliko hou ljudi od kojih mogu da nauim vie?"

Da bismo maksimalno sintetizovali Sokratovu misao, evo tri njegova osnovana stava: majeutika, univerzalno i demon.

Majeutika. Kada Sokrat kae: znam da ne znam", ne osporava postojanje istine (kao to su to inili sofisti), ve pospeuje njeno istraivanje. Kao kada bi rekao: Gledajte, istina postoji, iako je ja ne poznajem; no, poto ne verujem da je ne prihvata onaj koji ju je spoznao, smatram da je neophodno za sve stii do 'spoznaje'. Samo na taj nain moemo, zapravo, pouzdano znati s koje strane se nalazi Dobro".

Pokuajmo da opiemo ljudski um kako ga je zamiljao Sokrat: u centru ogromna gomila korova i ispod, sasvim skrivena, istina, odnosno pravilno procenjivanje ponaanja, smisao stvari". ta treba raditi, pita se Sokrat, da bi se dolo do spoznaje? Najpre se treba osloboditi korova i potom izvui na videlo istinu. U prvoj fazi, koju bismo mogli da nazovemo raiavanje prostora" ili, zbog ljubitelja latinskog, pars destruens, Sokrat se slui ironijom. Re je grkog porekla i znai ,,pitati inei se nevetim". Niko u ovoj vetini nije bolji od njega. Prikazujui se kao totalna neznalica, pravi se jednako da eli da naui od svog sagovornika: neprestano zahteva od njega preciznost u formulisanju i na kraju mu dokazuje da je zapao u kontradikciju. Korov o kome smo prethodno govorili zapravo je skup predrasuda, lanih ideala i praznoverja koji opsedaju na um. Kada se prostor oslobodi tih nepotreptina, treba izvui pravu spoznaju, i tu posreduje majeutika, odnosno vetina koja pomae umovima da raaju". Sokrat u Teetetu, priseajui se majke, daje sledee poreenje: Moj posao akuera po svemu podsea na trud babica, samo to se one bave enama, a ja ljudima, one telima, a ja duama". Sokrat se ne postavlja kao zatitnik svoje istine", ve pomae drugima da je trae u sebi samima: poto sam", veli on, jalov u znanju, bog (Apolon) me je primorao da budem akuer, zabranjujui mi da raam".

Da bi primenio majeutiku, Sokratu je, razume se, neophodan dijalog, odnosno improvizovanje razgovora shodno podstreku koji mu nudi sagovornik. Nikakav spis, kae on, ne bi imao takvog efekta, jer poto nita ne znam, ta bih uopte mogao da napiem?" Sokrat je zapravo bio

krajnje nepoverljiv prema pisanju, kako se vidi iz njegove prie u Platonovom delu Fedar.

Bio jednom jedan egipatski bog po imenu Tot, koji je otkrio brojeve, geometriju, astronomiju, igru kockama i vetinu pisanja. Jednog dana otiao je Tamuzu, kralju Gornjeg Egipta i prikazao mu svoja otkria. Kada je stigao do azbuke, Tot ree: 'Ova nauka e na udotvoran nain leiti znanje i pamenje tvojih podanika'. A kralj odgovori: 'O mudri Tote, tvoja azbuka e imati upravo suprotno dejstvo. Oslanjajui se na vetinu pisanja, Egipani nee vie koristiti pamenje niti e se ubudue priseati stvari unutarnjim podstrekom, kako bi trebalo, ve spoljnim, putem tuih znakova'."

Kad Fedar shvati da je Sokrat izmislio priu, poinje da protestuje, a filozof mu kae: Vama mladima je jedino vano da znate da li je pria stvarna ili izmiljena, a zanemarujete to to ona sadri istinu koju traimo". I potom dodaje: Pisanje je kao i slikanje: isto kao to naslikane stvari ne odgovaraju kada ih upitamo, tako i napisane rei govore uvek samo na onaj nain koji je autor izmislio piui knjigu".

Uvek sam podozrevao da je Sokrat znao da ita i pie, kao uostalom i Isus. To to Diogen Laertije pria da je napisao jednu ezopovsku basnu, ne znai nita: mogao ju je diktirati nekom pisaru. Onome ko smatra da je nemogue da tako inteligentan ovek kao to je bio Sokrat nije nauio da pie, odgovaram da i danas postoje milioni inteligentnih ljudi koji nisu nauili da upotrebljavaju kompjuter, iako nije potrebno vie od nedelju dana da bi se uvebalo videopisanje. Poznato je da je u ono doba samo

vrlo mali broj osoba znalo da ita i pie. Plutarh pria da se neki Atinjanin analfabeta, kada je hteo da uree Aristidovo ime na ostrakonu/keramikoj ploici, obratio upravo njemu. Na Aristidovo pitanje da li poznaje oveka koga eli da poalje u izgnanstvo, Atinjanin je odgovorio da ga ne poznaje, ali da mu je ve dosadilo da slua kako je taj ovek pravedan; na to je Aristid upisao svoje ime i ni re nije izustio.

Univerzalno. U Platonovim dijalozima Sokrat je uobiavao da od svojih sagovornika trai definiciju kakve etike vrednosti i oni bi uvek odgovarali bazirajui se na nekom uskom, pojedinanom primeru. Nezadovoljan ovim, Sokrat je insistirao na to univerzalnijoj definiciji".

SOKRAT: Moe li mi rei, o Menone, ta je vrlina?

MENON: Pa to je jednostavno! Vrlina oveka sastoji se tome da ume da bude dobar politiar, da pomae prijatelje i oteti neprijatelje. Vrlina ene je da zna da vodi domainstvo i da bude verna muu. Pa onda, postoji vrlina deteta, starca...

SOKRAT: Vidi ti kakvu sreu imam jutros! Traio sam samo jednu vrlinu, a naao sam itav roj. A kad sam ve kod roja, o Menone, misli li da postoje razne vrste pela?

MENON: Razne, naravno, i svaka vrsta se razlikuje od druge po veliini, lepoti i boji.

SOKRAT: A postoji li u toj raznovrsnosti neto po emu bi mogao da kae: Evo, to je pela!"?

MENON: Da, injenica da, budui pela, nije mnogo razliita od drugih pela.

SOKRAT: Dakle, u stanju si da prepozna pelu bez obzira na vrstu kojoj pripada. A ako bih te pitao ta je Dobrota?

MENON: Odgovorio bih ti da to znai pomoi svom blinjem i dati novac prijatelju koji ga nema.

SOKRAT: A ako pomogne nekome ko ti nije prijatelj, je li to nije dobro delo?

MENON: Naprotiv, dobro delo je i ako pomognem onome ko mi nije prijatelj.

SOKRAT: Ako, dajui novac prijatelju, zna da e ga on upotrebiti u loe svrhe, da li bi i tada tvoj gest bio dobro delo?

MENON: Ne, u tom sluaju sigurno ne.

SOKRAT: Dakle, razimirajmo: dati novac prijatelju moe i ne mora da bude dobro delo, dok je dobro delo dati novac nekome ko nije prijatelj.

U tom momentu Menon pobesni, a Sokrat, buldoer, nepokolebljivo nastavlja sa dokazivanjem da sva dobra dela, koja je mogue zamisliti, imaju neeg zajednikog i da je samo to zajedniko, ta esencija" zapravo Dobrota. Stie se tako do koncepta univerzalnog koji nagovetava Platonov svet ideja. Ostaje sumnja da sve ovo Sokrat nikada nije rekao i da se Platon posluio njim da bi napravio uvod u svoju najpoznatiju teoriju.

Demon. Jednog dana desilo se neto veoma udno: vraali smo se u grupi u Atinu posle ruka kod Andokida. S nama je bio Sokrat, frula Karil, vidovnjak Eutifron, Kebet i nekoliko mladih Atinjana. Svi su bili veseli, kako obino biva posle dobrog pia; mladii su pevali, a Sokrat je zadirkivao Eutifrona zbog njegove vidovnjake vetine. Ali odjednom se Sokrat zaustavio, obuzet za trenutak svojim mislima i potom krenuo drugim putem; umesto da skrene u ulicu Hermolif, kako bi bilo normalno da se stigne na agoru, poao je ulicom Kasaj. Kada su ga upitali zato je tako odluio, odgovorio je da mu je to savetovao demon. Mladii su se nasmejali na ovu duhovitost i nastavili da se sputaju ulicom Hermolif zajedno s frulaom Karilom, dok mi stariji nismo hteli da ostavimo Sokrata samog i poli smo ulicom Kasaj. Oni koji su krenuli kraim putem, posle stotinak metara, ba kod suda, naili su na krdo svinja koje je dolazilo iz suprotnog pravca. Krdo je bilo toliko veliko i kretalo se tako zbijeno, da su mnogi mladii bili prinueni da se vrate. Frula Karil, koji je po svaku cenu hteo tuda da proe, stigao je na agoru sav ukaljan."

Ova pria nalazi se u jednom Plutarhovom spisu koji upravo nosi naslov Sokratov demon". Linost koja ovo pripoveda je vidovnjak Teokrit.

Koja je, po vama, prava priroda Sokratovog demona?" - pita Teokrit na kraju prie.

I ja sam sluao da se pria o nekakvom demonu u vezi Sokratom", odgovara jedan od prisutnih. Neki ovek iz Megare kazao mi je da se radi o obinom kijanju: Sokrat se odluivao za jedno ili drugo reenje zavisno od toga da li je uo da kijanje dolazi s leve ili desne strane, spreda ili straga. to se tie sopstvenog kijanja, sve je zavisilo u kom momentu bi ga zadesilo: dok je koraao ili stajao, u prvom sluaju bi se zaustavljao, u drugom nastavljao ono to je zapoeo da radi. To je ono to su mi priali, iako uistinu govorei, ne verujem da bi neko poput Sokrata mogao da se povodi za linim ludorijama."

Na stranu ova Plutarhova govorkanja, ali i sam Sokrat, za vreme procesa, izjavljuje da u njemu postoji Demon koji ga savetuje u tekim momentima.

..(...) to je kao neki unutarnji glas koji sluam od detinjstva; i svaki put kada se javi, pokuava da me odvrati od neke namere, nikada da me navede. Savetuje mi naroito da se ne bavim politikom."

Interpretacije u vezi s Demonom su bezbrojne: tumai se kao duhovni voa, aneo zatitnik, kritika savest, esto ulo, intuicija, i tako redom. Moje miljenje je da se radi o dokeru koji je Sokrat hteo da sauva da ne bi bio prinuen svaki put da objanjava svoje odluke.

SOKRATOVI SLEDBENICI

(NII SOKRATOVCI)

Sedam najznaajnijih Sokratovih sledbenika su: Antisten, Aristip, Euklid, Fedon, Platon, Eshin i Ksenofont. Prva etvorica su se odvojila i osnovala svoje filozofske Skole: Antisten je osnovao kiniku, Aristip kirensku, Euklid kolu u Megari, a Fedon onu u Elidi. U udbenicima ih pominju kao ,,nie sokratovce", verovatno da bi se izbeglo omalovaavanje Platona (osnivaa Akademije), kome pripada titula ,,vieg sokratovca".

Susret Sokrata sa svakim od njih postao je ve legenda. Onaj s Ksenofontom u jednoj atinskoj uliici pomenuli smo ranije. O Amistenu, koji je iveo u Pireju, zna se da je svakog dana peaio esnaest kilometara da bi sluao uitelja. Euklid je bio u jo nezavidnijoj situaciji: budui iz Megare, nije mu bilo doputeno da ue na atinsku teritoriju, po pravilima nekakvog starog zakona koji je predviao ak i smrtnu kaznu za prekrioce. Meutim, on za to nije mario i svake noi preobuen u enske haljine prelazio je granicu. U vezi s Platonom postoji ova pria: Sokrat je jednom usnio da u naruju dri malog labuda koji je, poto je dobio krila, odleteo kroz prozor; odmah zatim pojavio se Platon na vratima i rekao: ,,Taj labud sam ja". Eshin je, kada ga je Sokrat pozvao da mu bude uenik, kazao: ,,Siromaan sam, ne mogu ti dati nita, osim sebe samog". A filozof je odgovorio: ,,Zar ti se to ini malo?" Fedon iz

Elide, poto je pao u ropstvo jo kao deak, bio je prinuen da se prostituie u jednoj javnoj kuci. Oduevljeni njegovim nainom rasuivanja, Sokrat i Kriton su ga otkupili i vratili na slobodu.

I pored moralnog uenja velikog filozofa, sedmorica sledbenika mrzela su se svesrdno i svako se od njih predstavio svojoj publici kao jedini pravi interpretator Sokratove misli.

KINICI

U istoriji ljudskog ponaanja pojavi se povremeno look odrpanca i svaki put se moe uoiti da se s nemarnou odevanja spaja i precizan izbor ivota. Pomenuemo grke kinike, bohemiens svih epoha, francuske egzistencijaliste, beat generation, hippies i, na kraju, dananje punkies. Nezavisno od kulturnih pomodnosti, postoji uvek klasini primer obrazovanog skitnice, clochard, koji radije spava pod mostovima Sene nego to bi prihvatio kompromis s poslovnim svetom. Iako ne elim da stavim sve na isti nivo (i pomeam kinike s punkies), mora se uoiti da u svim tim strujama postoji neophodna potreba za slobodom. I upravo je u tome klju za razumevanje kinike misli.

Sloboda za kinike, shvaena kao Vrhovno Dobro Due, moe se dostii jedino preko samodovoljnosti. Pravi kinik nee nikada dozvoliti da bude rob svojih fizikih i emotivnih potreba, ne plai se gladi, hladnoe i samoe, nema seksualne porive, nema elju za novcem, moi, slavom. Ako ga neko smatra ludakom, to je samo zato to je odabrao nain ivota sasvim suprotan onom koji je prihvatila veina. I poto je otkrio da

su za egzistenciju bitne jedino vrednosti duha, kinik nemilosrdno kritikuje one tradicionalne. On je ekstremista Sokratovog miljenja: svodi bie iskljuivo na zajedniki ivot sa samim sobom i odbacuje prividnost kao nepodnoljivu suvinost.

Antisten, Diogen, Krates, Metrokle i Hiparhija ostaju najznaajniji predstavnici te kole.

***

Antisten, sin Antistena, nazvan ,,Pravi Pas", rodio se u Atini 446. pre Hrista. Budui da mu je otac bio Atinjanin a mati robinja, nije se mogao smatrati atinskim graaninom u punom smislu, ali to ga nije uznemiravalo, naprotiv, izgleda da mu je ak i odgovaralo. Poeo je da se interesuje za filozofiju poseujui prvo predavanja sofista, potom se priklonio Sokratu i, na kraju, grupi prijatelja koji su razmiljali na njegov nain i s kojima je osnovao ,,kiniku" kolu. Izgleda da je ime kole poteklo od mesta gde su se oni okupljali na razgovore: Kinosargu (Kundsarghes =hitar pas), gimnaziona za strane studente smetenog van zidina Atine na obalama Hilisa. Drugi smatraju da je Antisten nazvan kinik poto je proveo ceo svoj ivot kao pas skitnica. Prema Dioklu iz Magnezije, bio je prvi koji jc ,,udvostruio ogrta", odnosno kome jc ogrta bio dovoljan za spavanje, praktino prvi u istoriji koji jc spavao u vrei.

Evo kako ga Ksenofont prikazuje u ,,Gozbi".

,,Po meni", kaze Antisten, ,,bogatstvo nije materijalno dobro koje se uva u kui kao kakav predmet, ve duevno raspoloenje, jer kako se inae objanjava to pojedinci iako poseduju materijalne vrednosti, nastavljaju da ive u riziku i naporu da uveaju svoje bogatstvo. Niti se moe shvatiti ponaanje nekih tirana koji su toliko nezasiti vlasti i bogatstva da ine sve uasnija zlodela. Ja, naproliv, iako na izgled siromaan, imam tolike posede da im jedva vidim kraja: spavam, jedem i pijem gde mi se svia i imam utisak da mi ceo svet pripada. Da bi mi jelo bilo ukusnije, izrabljujem sopstveni apetit: odriem se hrane na neko vreme i posle samo dana gladovanja bilo ta da prinesem ustima ima neizmernu vrednost. Kad moje telo oseti nagon ka ljubavi, odaberem runu enu koja me, ba zato to je drugi ne ele, prihvati s ogromnom radou. Ukratko, prijatelji dragi, vano je da se ovek odrekne potreba."

Po njegovim reima shvata se da je ipak imao izvesne slabosti prema enama. Jednom mu je izletela ova reenica: ,,Ah, kad bih mogao da zagrlim Afroditu! Unitio bih je svojim arom!" Njegove druge poznate izreke bile su: ,,Radije bih poludeo nego da osetim zadovoljstvo", ili: ,,Nijedan ovek koji tei za novcem ne moe da bude dobar!"

Divio se Sokratu zbog njegove ,,ravnodunosti", iako se uitelj esto alio na njegov raun. Jednog dana, ugledavi ga prljavog i s pocepanim ogrtatm, rekao mu jc: ,,Kroz ove otvore, o Antistene, vidim svu tvoju ambiciju".

U poodmaklim godinama postao je sve osetljiviji na fiziku bol, vie no to bi se oekivalo za oveka poput njcga. U osamdesetoj godini, ve

savladan tekom boleu, nije vie imao mira. Jednog dana doao mu je u posetu njegov omiljeni sledbenik Diogen. Ovako se otprilike vodio razgovor meu njima:

,,Da li ti je potreban prijatelj?" - upitao jc Diogen ulazei u kuu.

,,O Diogene, neka si dobro doao!" - odvratio je Antisten bolevim glasom.

,,Ko bi mogao da me oslobodi muka?"

,,Ovo", odgovorio je mirno Diogen, pokazujui mu ma. ,,Au", precizirao je Antisten, skoivi kao oparen. ,,Rekao sam 'muka', ne 'zivota'!"

***

Diogen iz Sinope rodio se 404. godine pre Hrista. Njegov otac Hikesije imao je menjanicu u samom centru grada, pa mu je jednog lepog dana, baratajui neprestano novcem, palo na pamet da falsifikuje pozamanu svotu za linu upotrebu. Filozof Eubulid tvrdi da je to uinio sam Diogen; uglavnom, i otac i sin bili su kanjeni, prvi na doivotnu robiju, drugi na izgnanstvo. Diogen se na procesu branio bacajui svu krivicu na Apolona. Izgleda da mu je Delfijsko proroite kazalo: ,,Vrati se kui i uvedi novine u svojoj zemlji", na ta je on, naavi se u nedoumici, poeo da uvodi novi novac. U svakom sluaju, dodeljena kazna nije ga izgleda mnogo pogodila, ako je tano da je presudu prokomentarisao reima: ,,Ako su

me Sinopljani kaznili prugonstvom, ja u njih osuditi na ostajanje u otadbini!".

Doavi u Atinu, sreo je Antistena i za manje od pola sata ukljuio se u kiniku kolu. U prvom momentu stari filozof bio je veoma ponosan na svog uenika, ali docnije, kada je shvatio da je ovaj spreman da ga prati i na kraj sveta, poeo je da ga tera tapom; no Diogen, nimalo zaplaen, podmetnuo je glavu i rekao: ,,Samo udari, o Antistene, ali znaj da nee nai tako vrsto drvo kojim bi me oterao!".

Diogen iz Sinope je pravi izvor anegdota. O njemu se zna da je iveo u buretu i iao ulicama s upaljenom sveom i usred bela dana govorei: Traim oveka". Njegov susret s Aleksandrom Makedonskim ve jc opte poznat. Kralj je prolazio na konju ulicama Korinta kada jc video Diogena gde sedi na stepenicama Kraniona uzivajui na suncu.

,,Ja sam Aleksandar Veliki, a ko si ti?"

,,Ja sam Diogen Pas."

,,Zatrai ono to zeli?"

,,Pomakni se, zaklanja mi sunce."

Njegove osnovne potrebe bile su svedene na najneophodnije: ogrta kao odelo i kao krevet, i leti i zimi, anak za jelo i lone za vodu. No kad je jednog dana video nekog deaka da stavlja soivo direktno na hleb,

bacio je anak, a kadje primetio da isti deak pije vodu iz ake, bacio je i loni

Da bi lake podneo promene u temperaturi, leti se valjao po vrelom pesku, a zimi po snegu. Izgleda udno, ali danas mi to isto inimo. Kao i svi kinici, bio je pun nepoverenja prema uivanjima. Jedne veeri doviknuo je nekom prijatelju koji je krenuo na gozbu: ,,Vratie se u jo gorem stanju". Ljude nije naroito cenio: jednom su ga videli kako stoji ispred neke statue i postavlja joj pitanja. Na udenje prisutnih, odgovorio je: ,,Navikavam se da pitam uzalud".

Platona nije naroito uvaavao. Njegova predavanja smatrao je ,,istim gubljenjem vremena", a Platon mu je uzvraao istom merom nazivajui ga ,,poludelim Sokratom". U jednoj filozofskoj prepirci izmedu njih dvojice povela se diskusija o teoriji Ideja.

,,U ovoj sobi vidim sto i pehar", kazao jc Diogen gledajui oko sebe, ,,ali mi se ne ini da igde vidim 'ideju stola' i 'ideju pehara'."

,,To je normalno", odgovorio je Platon, ,,poto je tvoj um sposoban da opazi samo sto i pehar, a ne i ideje."

Diogen nije podnosio to je Platon, iako fllozof, iveo u kui punoj komfora i lepih stvari. Jednog kinog dana uleteo je kao pomahnitao u njegovu spavau sobu i blatnjavim nogama poeo da gazi po tepisima i vezenim pokrivaima; potom je izletao napolje, opet ublatnjavio noge i nastavio da gazi po sobi. Platon ga je mirno posmatrao.

,,Gazim Platonov ponos!" - viknuo je Diogen.

,,S istim ponosom?" - odgovorio je Platon.

Diogenu nije nedostajao smisao za humor. Jednog dana dok je prisustvovao uvebavanju nekog posebno nespretnog strelca, seo jc ba pored cilja, govorei: ,,Ovo je jedino mesto gde se osecam sigurnim". Drugom prilikom, zadesivi se u jednoj prelepoj vili ukraenoj skupocenim predmetima, pljunuo je vlasniku u lice, odmah zatim obrisao mu je obraz svojim ogrtaem i izvinuo se govorei da u celoj kui nije naao tako runo mesto gde bi mogao da pljune.

U svom dugom ivotu proao je sve i svata: jednom su ga, ve u poodmaklim godinama uhvatili pirati, odveli na Krit i hteli da ga prodaju kao roba. Kada su ga upitali ta zna da radi, odgovorio je: ,,Da komandujem ljudima". I kad je video da ga izvesni Seniad, ukraen zlatom i dragim kamenjem, osmatra s interesovanjem, dodao je: ,,Prodajte me ovom greniku poto vidim, po tome kako je nagizdan, da mu je hitno potreban neki gospodar". Seniad ga jc otkupio i Diogen mu je ostao u kui do kraja zivota kao vaspita njegovih sinova. U devedesetoj godini je samog sebe umorio zadravajui dah.

Pria se da je ostavio testament po kome jc naloio da ga ne sahranjuju, ve bace zverima. Meutim, njegovi prijatelji su poeli da se otimaju kome e pripasti ast da ga sahrani i na kraju su odluili da mu se podigne, o drzavnom troku, spomenik od mermera u obliku stuba i psa.

***

Krates Hiparhija i Metrokle, odnosno mu, ena i urak, sainjavali su kompletnu porodicu kinika. Ziveli su mnogo docnije od Antistenove epohe, pa je teko verovati da je Krates, najstariji u grupi, mogao biti Diogenov uenik. Kratesov acme, zapravo period maksimalne zrelosti, pada oko 323. g. pre Hrista kada je Diogen Pas imao ve osamdcset godina.

Iako je bio sin Askonda, jednog od najbogatijih u Tebi, Krates je gotovo ceo ivot proveo u siromatvu. Pripoveda se da se posle susreta s Diogenom odrekao sveg svog bogatstva i poklonio Tebancima dvesta talanata uz poklik: ,,Krates oslobaa Kratesa".

Po dolasku u Atinu dobio je nadimak ,,otvara vrata" zbog svoje navike da se bez kucanja uvue ljudima u kuu i kazuje im ivotne maksime. Bio je nenaoitog izgleda i moda malo grbav. Kada je odlazio na gimnastike vebe, deavalo se da mu se poneko naruga. Jednom je u ozbiljnoj svai sa olimpijskim pobednikom Nikodromom zaradio veliku modricu na oku. Sledeeg dana pojavio se na atinskim ulicama s natpisom na elu i strelicom koja je pokazivala ozeeno oko: ,,Ovo je Nikodromovo delo". Nou je, etajui posebnim kvartovima, grdio prostitutke dok su ekale klijente; izgleda da su mu odgovori tih ,,gospoa" bili dobar trening za rasprave koje je vodio na agori s drugim filozofima.

Kao i svi kinici, iveo je dugo: oigledno je da ivot pod vedrim nebom i skromna ishrana podstiu ne samo duh ve i zdravlje.

***

Metrokle se rodio u Maroneji, u Trakiji. Od rane mladosti bio jc veoma stidljiv, pa su roditelji odluili da ga povere kakvom uitelju koji bi mu formirao karakter. Izbor je pao na kinika Kratesa, koga je bio glas da je strog. Krates mu je najpre preporuio gimnastike vebe kako bi ojaao fiziki. Ali za vreme vebe u podizanju tegova Metroklu se desilo da iznenada pusti vetar iz stomaka i to ga je do te mere ponizilo, da je odluio da sebe umori glau. Jadni Krates pokuao je sve kako bi ga odvratio od te namere i na kraju, kad je ve izgubio svaku nadu, upitao ga je:

,,Vie voli smrt nego zivot?"

,,Da."

,,Iz toga zakljuujem da dobro zna ta je smrt a ta ivot?"

,,Ne, ali i porcd toga elim da umrem."

I ne interesuje te da sazna ta bi mogao da postigne ako odlui da ivi, i ta e izgubiti odriui se ivota?"

,,ta u izgubiti?" - upitao je mladi.

,,Sledi me i saznae."

Sledcceg dana, poto se dobro najeo pasulja, Krates je poveo Metrokla arhontima.

,,Evo, ovo su arhonti grada; jednog dana moe da postane jedan od njih."

Govorei to, poklonio se arhontima i ispustio vetar jo gromoglasnije nego njegov uenik u vebaonici. Onda ga je odveo do stratega, do sudija, do pritana, i svaki put ponovio isti gest, sve dok deaku ovo nije postalo toliko uobiajeno da je odustao od samoubistva. Metrokle je s vremenom postao veliki filozof i umro u dubokoj slarosti zadavivi samog sebe.

***

Hiparhija, Metroklova sestra, jedina ena filozof u naoj istoriji, izgleda da je bila veoma lepa, jer se inae ne moe objasniti onoliko uenje Diogena Laertija kada govori o njenoj vezi sa starim Kratesom. Govori se takode da su najlepi i najbogatiji mladii iz Maroneje hteli da se oene njome, no ona nije elela da se odrekne svog uitelja, pa je ak zapretila da e se ubiti. Onda su se njeni roditelji obratili samom filozofu, molei ga da je on odvrati od namere. Krates, koji jc u sutini ipak bio dobar ovek, svestan svoje runoe, pojavio se Hiparhiji potpuno nag i rekao: ,,Evo, Hiparhija, tvog mladoenje u svem svom bogatstvu"! I ona,

naravno, kao pravi kinik, udala se za njega uprkos svemu. Vodili su ljubav javno i dobili sina koji se zvao Pasiklej.

***

Kinizam je vie bio stil ivota nego filozofski pravac. Osloboeni svih linih potreba, kinici su odvraali panju od politike, fizike i bilo kojih filozofskih spekulacija koje nisu bile etike. Nazivali su sebe ,,graanima sveta, bez kute, bez grada, bez otadzbine". Kinika je bilo uvek svuda i u svakoj epohi. Pomenuemo ovde jednog u ime svih: zvao se Demonakt i rodio se na Kipru 90. godine nae ere. Demonakt je bio ovek koji nikome nije smetao: jednostavan, uvek vedra duha, miroljubiv i prijatelj svih. Ljudi su mu davali da jede i da sam nije traio. Kada bi se pojavljivao na skupovima, arhonti su ustajali i svi su ga doekivali u apsolutnoj tiini. U dubokoj starosti umorio je sebe glau. Atinjani su mu ukazali poast time to su ga sahranili o drzavnom troku i ukrasili njegov grob cveem. Verovatno su bili svesni svojih poroka i u poreenju s njim oseali se na neki nain krivi.

KIRENJANI

Izmedu kinika i kirenjana postoji velika razlika: iako potiu iz iste filozofske struje, Antisten i Aristip imaju sasvim oprena miljenja. Ako su prvog uporeivali sa psom, drugi je po svemu imao karakter i ponaanje make. Da bi se to bolje shvatilo, dovoljno je osvrnuti se na ovu anegdotu double face, koju nam, po obiaju, prua Diogen Laertije.

Jednoga dana dok je Diogen iz Sinope prao na izvoru lie repe, naiao je Aristip. ,,Kada bi umeo da jede lie", obratio mu sc Diogen, ,,ne bi bio primoran da sc dodvorava tiranima". ,,A kada bi ti umeo da lepo postupa s kraljevima", odgovorio jc Aristip, ,,ne bi bio primoran da jede lie". Drugi interpretiraju istu epizodu, pravei samo obrat reenicama. Ovog puta poinje Aristip: ,,Kada bi nauio da sc ophodi s bogatima, ne bi morao vie morao da jede lie". I Diogen odgovara: ,,A kada bi ti nauio da jede lie, ne bi morao da se klanja monicima". Na stranu lie repe, u svakom sluaju iz ovoga proizilaze dva razliita izbora ivota dostojna panje.

Iako se rodio u Africi (oko 437. g. pre Hrista), Aristip je grki filozof: grad u kome se rodio, Kirena, osnovali su nekoliko vekova ranije grki koloni, koji su doli s ostrva Tere. Po Pindaru, njegova porodica bila je najbogatija i najuzvienijeg roda u celoj Libiji, ime se objanjava injenica to je budui hedonista od malena bio naviknut da ivi u raskoi. S oko devetnaest godina krenuo jc u Grku na olimpijske igre gde je upoznao izvesnog Iskomaha, koji mu je ispriao da u Atini postoji ovek po imenu Sokrat ije diskusije oduevljavaju omladinu. Na te prie Aristip se toliko uznemirio ,,da je poeo da slabi i bledi sve dok se nije uputio u Atinu da bi, edan i usplamteo, pio s izvora i tako stigao do spoznajc oveka".

Neki istoriari smatraju da je Aristip, pre nego to je upoznao Sokrata, ve bio u kontaktu sa sofistima, naroito s Protagorom, i da je i sam bio iskusni sofista; drugi, opet, veruju da se o njemu irio takav glas zato to je pouavao za novac. Moje miljenje je da je Aristip bio ono to se u

Napulju kae 'nu signore' dopadalo mu se da lepo ivi i da bi to sebi dozvolio, naplaivao je po zasluzi. Kada mu je otac jednog uenika zamerio zbog visoke godinje svote, protestujui: 500 drahmi! Ali ja s 500 drahmi mogu da kupim roba!", odgovorio je: ,,Pa onda kupi tog roba, tako e ih imati dvojicu: svog sina i tog to si kupio". Naplaivao je razliito, zavisno od sposobnosti uenika: inteligentniji su imali popust, a od glupljih je zahtevao veu naknadu. Jednog dana je na svaki nain pokuao da ubedi Sokrata da i on uzme dvadeset mina koje mu pripadaju, ali stari filozof je ,,diplomatski" odgovorio da mu demon to ne bi dozvolio.

Imao je malo snobovski odnos prema okolini: jednom se, za vreme velike nepogode na moru, toliko bio uplaio da je neki putnik poo da ga ismejava: ,,udno je da se jedan filozof tako mnogo plai smrti, kad se ja, koji nisam mudrac, uopte ne plaim." Na to je on zajedljivo odgovorio: I ti hoe da uporeuje svoj ivot s mojim? Ja se bojim za ivot Aristipa, a ti za ivot nekog ko ne vredi nita!"

Da bismo shvatili Aristipa, neophodno je znati njegov odnos prema novcu. Nije uopte bio krt: zaraivao je dovoljno da uslii svoje prohteve (kojih jc bilo mnogo). uobiavao je da kae: ,,Bolje je da novac propadne zbog Aristipa, nego Aristip zbog novca"! Nije neverovatno da bi umeo da ivi, ako bi okolnosti nalagale, kao pravi siromah. Jednog dana, izlazei iz javnog kupatila, ogrnuo je, alei se, Diogenov ogrta, sav prljav i iscepan. Izlino je napomenuti da je kinik, primetivi kako mu je ostao nita manje nego kirenjaninov purpurni ogrta, odluio da izae nag. Ovo nam ukazuje da je Aristip, u pogledu nezavisnosti, posedovao

prednost vie od svojih kolega, to nam potvruje i Horacije: ,,Vie volim Aristipa koji ume s leernou da nosi oba ogrtaa".

U vezi s tim postoji jedna anegdota gde jc upleten i Platon. Dva flozofa zadesila su se zajedno na nekoj sveanosti na dvoru Dionizija (ne zna se da li Mlaeg ili Starijeg), kada ih je tiranin pozvao da se preobuku u enske haljine. Platon je odbio govorei da to nikada ne bi uinio, dok je Aristip odmah prihvatio uz nonalantni komentar: ,,Pa zato da ne: ona koja je edna, nee pokleknuti ni na Bahovim svetkovinama". I ovde smo stigli do sri problema: ,,ta je unutarnja sloboda?" Aristip izjavljuje da ima takvu ravnoteu u sebi da ne bi ustuknuo ni pred morem bogatstva, moi i erotike. Kada su mu prebacivali to poseuje heteru Laidu, branio se govorei: ,,Posedujem je, ali ne dozvoljavam da budem posedovan" Ili: ,,Nije sramno ui u njenu kuu, sramno je ne umti izai". Uzgred reno, Laida nije od Aristipa zahtevala novac jer je smatrala da joj susret s njim podie ugled, dok je od grenog Demostena zahtevala ogromnu sumu od 10.000 drahmi.

Platon ga nije podnosio, Ksenofont ga jc mrzeo, Eshin se neprestano svaao s njim, Diogen ga je smatrao neprijateljem vrline, a u potonjim vekovima, s dolaskom hrianstva, crkveni oci i licemerni istoriari bacali su na njega drvlje i kamenje: ali zato su se svi okomili na Aristipa? Neki smatraju da su ga kritikovali stoga to je naplaivao svoje asove iz filozofije, drugi zato to je razuzdano iveo; po meni, nisu mu opratali to to je uvek bio veseo.

Prvi ideoloki spor meu Sokratovim sledbenicima nastaje izmeu Aristipovog hedonizma to je zapravo svest ulne realnosti, i Platonovog idealizma. Jasno je da dva tako razliita filozofa nisu mogla da nau zajedniku re. Platonu, koji je dravu i zajednicu stavljao iznad svega, individualista Aristip nije naravno mogao biti simpatian; i nije sluajno to u dijalogu Fedon dok nabraja prisutne u asu Sokratove smrti, naglaava nedolazak Aristipa:

,,A jesu li i stranci bili?" - pita Ehekrat.

,,Da, doli su Simija, Kebet i Fedonda iz Tebe, a iz Megare su stigli Euklid i Terpsion", odgovara Fedon.

,,A Aristip i Kleombrot?" - pita opet Ehekrat.

,,Ne, nisu bili, pria se da su otili u Eginu."

E sad, Egina, ostrvce blizu Pireja, bilo je poznato kao mesto uivanja i raskalanog ivota. Izmeu ostalog, tu je ivela i Laida, Aristipova ,,miljenica". Platon dalje ne precizira, dovoljno je bilo da nagovesti, poto je znao da e Atinjani umeti da itaju izmeu redova. Zapravo kao da je napisao: Sokrat je tamo umirao, a ona dvojica su se zabavljala na Egini. Po Ciceronu, jadni Kleombrot je izvrio samoubistvo bacivi se u more kada je proitao ovu zajedljivost.

Posle Sokratove smrti Aristip je mnogo putovao: zna se da je bio u Sirakuzi, Korintu, Egini, Megari, Siluntu i, naravno, Kireni, svom rodnom

gradu. Pria se i da je u poodmaklim godinama bio rob satrapa Artaferna u Maloj Aziji. Umro je u Italiji, na Liparima, u sedamdesetoj godini. Napisao je mnogo dijaloga i nekoliko putopisa, od kojih tri knjige o Libiji. Do nas je doprlo samo nekoliko fragmenata ovog poslednjeg dela.

Aristipova misao se usredsreujc na sposobnost umea ivljenja ,,u datom trenutku" i na napolitanski koncept, saet u stihu: ,,Ako je ivot vrteka, uhvatimo trenutak koji protie". Vena ljudi je sklona, zavisno od godina, da provodi svoj ivot ili priseajui se prolosti, ili razmiljajui o budunosti. Manje je onih uzvienijih (po Aristipu) koji umeju da ive uranjajui u sadanjost. esto ujemo starije osobe kako uzdiu govorei: ,,kako sam bio srean u dvadesetoj" (kada dobro znamo da to nisu bili) i isto tako esto vidimo mlade ljude na vrhuncu svojih fizikih i intelektualnih sposobnosti da sve usredsreuju u neku hipotetinu budunost. Gotovo niko nije lako odvaan da prizna najosnovnije: ,,U OVOM MOMENTU NEMA PROBLEMA, OSOBE KOJE VOLIM ZDRAVE SU, DAKLE MOGU DA BUDEM SREAN!". Kirensko ponaanje je: biti edan i popiti au vode, govorei: ,,kako je ukusna ova voda".

,,Zadovoljstvo je povetarac, bol jc oluja, svakidanji ivot je u sredini i moe se uporediti s mirnim morem." Ovaj Aristipov nain razmiljanja navodi nas na shvatanje da jc neophodno upraviti barku u pravcu zadovoljstva.

Da bismo se jo vie pribliiti kirenskoj misli, odabraemo Heraklita, Aristipa i Pirandela, dobro ih izmeati i izvui iz toga teoriju. Vreme je sainjeno od trenutaka koji se mesobno razlikuju, isto kao to se i

ovek u toku svog ivota menja. iveti znai, dakle, uskladili pravi trenutak s pravim duevnim raspoloenjem, ostajui pritom uvek po strani.

Ova ,,filozofija sadanjosti" nije nikada naila na simpatije intelektualaca: obeleena peatom ne beri brigu, postala je sinonim moralne i politike nemarnosti i kao takva nekorisna u cilju transformisanja drutva. Uprkos tome, ima onih koji Aristipa smatraju najveim sokratovcem meu sokratovcima upravo zbog njegove totalne nezavisnosti u odnosu na ivotne probleme. Ako jc za kinike ,,sloboda" znaila zadovoljiti se sitnicom da ovek ne bi postao rob uivanja, za kirenjane je ,,jo vea sloboda" da se proe kroz sva uivanja u da se u njih ne zapadne.

Aristip prethodi Epikuru za gotovo ceo vek, a razlika meu njima je u tome to je prvi vei ,,epikurejac" od drugog. Dok Epikur pravi razliku meu uivanjima i, procenjujui njihove posledice, donosi zakljuke, kirenjani se uputaju u uivanje radi uivanja, ne unosei se u mnoga razmiljanja o njima.

Najpoznatiji sledbenici Aristipa bili su: erka Areta, vaspitana u duhu uivanja i istovremeno preziranja izlinog, Teodor zvani Bezbonik i Hegesije. Kako esto biva, sledbenici su i u ovom sluaju otili dalje od svog uitelja.

Teodor je sugerisao da se uivanje prihvati po svaku cenu, ne obazirui se na lani moralizam. Teoretiar egoizma, odbacivao jc ak i

prijateljstvo: ,,To je oseanje uzajamne ispomoi potrebno jedino glupacima. Mudracima ono uopte ne treba, jer su dovoljni sami sebi".

Hegesije je bio jo izriitiji: ,,Poto nije moguce dostii trajno stanje zadovoljstva i budui da nam ivot nudi uglavnom bol, bolje je umreti". Zaustavljao je prolaznike na ulici i ubeivao ih da se ubiju: ,,Posluaj me, prijatelju zna ve da mora umreti, ali ne zna kakva te smrt eka: moda ti je sudbina odredila bolnu i uasnu smrt, ili dugu i mukotrpnu bolest. Pouj savet mudraca: ubij se!" Smatra se da je svakog meseca uspevao da ubedi po nekoliko Atinjana. Zvali su ga ,,podstrekiva na smrt".

MEGARSKA KOLA

Euklid iz Megare (ne meati s Euklidom matematiarem) bio jc najstariji od Sokratovih uenika. Njegovi anagrafski podaci nisu nam poznati, ali zatvorenih oiju moemo tvrditi da je iveo izmeu 435. i 365. g. pre Hrista. Kao mladi poeo je da studira filozofiju, posvetivi se Parmenidu: oigledno jc filozof iz Eleje svojim dolaskom u Atinu 450. godine ostavio duboki utisak na grke mislioce. Upoznavi potom Sokrata, Euklid je celog ivota pokuavao da objedini filozofiju svog uitelja s Parmenidovim teorijama. Njegovi sledbenici zvali su se megarani ili dijalekticari, jer su imali obiaj da razgovore vode postavljajui pitanja i dajui na njih odgovore.

Od Parmenida je nauio da sve stvari ovog sveta imaju svoju pravu sutinsku vrednost, zvanu bie i skup prividnosti, nazvan ne-bie.

Kada hoemo da postignemo neki cilj, neophodno je da predmct naih namera bude zapravo bie, a ne prividnost. Da bi se lake shvatilo, evo jednog banalnog primera: ako elim da postanem ef drave, jer mislim da u time poboljati ivotne uslove svojih sugraana, morao bih da se pribliim biu zvanja efa drave; ako me je novoj dunosti nagnala samo poast, presti i mo, znai da me jc privukla prividnost uloge i nemam nikakve nade da u dostii Dobro.

Filozofi, uglavnom, nerado daju jednostavne primere o biu, kako sam upravo uinio, jer se verovatno plae da bi time banalizovali znaenje (bilo bi isto kao kada bi muslimani napravili portret Alaha), dok ja pokuavam na ovaj nain da pomognem itaocu.

Poto je Sokrat govorio da je potrebno dostii spoznaju, odnosno Dobro, Euklidu je bilo lako da uskladi uiteljevu misao s Parmenidovom i zakljuio, da je Dobro bie, odnosno Jedno, veno i nedeljivo, dok je sve ostalo zanemarljivo, budui da nije.

ZAKLJUAK

Sokratovci su se prvEnstveno bavili Etikom i zanemarivali su, za razliku od svojih prethodnika, prouavanje prirode. Sokratov znaaj je u tome to je skrenuo panju na istraivanje oveka i njegovih moralnih problema, dajui filozofiji praktinu dimenziju koja nam je simpatinija. Pokuajmo i mi iz toga da izvuemo neki koristan savet.

Sokrat jc smatrao da onaj ko spozna Dobro, ne moe biti tako glup da ga ne bi prihvatio, jer bi na taj nain delao protiv svog interesa.

Kinici su Dobro poistoveivali s linom slobodom i, da ne bi suvie zavisili od spoljanjeg sveta, svodili su svoje osnovne potrebe na najneophodnije.

Za kirenjane je Dobro bilo zadovoljstvo a Zlo bol. Prihvatiti zadovoljstvo, ali pritom ne postati rob uivanja, po Aristipu, cilj je ivota.

Megarani su imali apstraktniju ideju Dobra: Dobro je bie, Zlo je nastajanje (transformacija). U sutini, religiozni stav, budui da je Euklid smatrao da je ,,najvie Dobro samo jedno, iako je moglo da se nazove razliitim imenom: razboritost, Bog, mudrost i tako dalje".