UGLJENI HIDRATI

EERI GLICIDI

ta su ugljeni hidrati?
Opta formula ugljenih hidrata je Cn(H2O)n Ugljeni hidrati se definiu kao polihidroksilni aldehidi ili polihidroksilni ketoni odnosno supstance koje hidrolizom daju polihidroksilne aldehide ili polihidroksilne ketone

Funkcija ugljenih hidrata

Izvor energije za biljke i ivotinje Izvor ugljenikovih atoma u metabolikim procesima Oblik skladitenja energije Strukturalni elementi elija, tkiva i organizama

Podela ugljenih hidrata

Monosaharidi prosti eeri ne mogu se hidrolizovati na prostije eere Oligosaharidi hidrolizom daju manji broj monosaharida najee 2 9 Polisaharidi hidrolizom daju vei broj molekula monosaharida

MONOSAHARIDI
Opta formula (CH2O)n gde je n = 3 7 Podela monosaharida: 1. Prema broju C atoma u molekulu dele se na : trioze (3 C atoma) tetroze (4 C atoma) pentoze (5 C atoma) heksoze (6 C atoma) 2. Prema funkcionalnim grupama dele se na aldoze (prisutna aldehidna grupa) i ketoze (prisutna keto grupa) oza na kraju rei oznaava eer

Aldoze i ketoze
O C H H 2C OH H 3C OH
1

H C OH H C
6 5

CH2OH H C O H C OH H C OH H C OH CH2OH

O C H H C OH H C OH H C OH CH2OH ALDEHIDNA GRUPA

OH

ALKOHOLNA HIDROKSILNA GRUPA

CH2OH

ALDOHEKSOZA KETOHEKSOZA ALDOPENTOZA

HEMIJSKE OSOBINE MONOSAHARIDA

Hemijske osobine monosaharida odreene su prisustvom aldehidne, keto i alkoholne hidroksilne funkcionalne grupe. Oksidacija Redukcija Supstitucija Reakcija sa mineralnim kiselinama Esterifikacija

Oksidacijom aldehidne grupe aldoza nastaju monokarboksilne kiseline

Naziv ovih kiselina se gradi dodavanjem nastavka onska na osnovu naziva monosaharida npr. Glukoza glukonska kiselina
H C O COOH H C OH OH C H H C OH H C OH CH2OH GLUKOZA H C OH OH C H H C OH H C OH CH2OH GLUKONSKA KISELINA

[O]

Ova reakcija se lako izvodi oksidacijom monosaharida sa Cu2+(Felingova reakcija) i Ag+ jonima (Tolensova ili reakcija srebrnog ogledala)
FELINGOVA REAKCIJA H C O COOK H C OH OH C H H C OH H C OH CH2OH GLUKOZA COOH H C OH OH C H Cu H C OH H C OH CH2OH GLUKONSKA KISELINA COOK

+ 2 CHO
CHO COONa

CHOH CHOH

+ 2 Cu2O
crveni talog

FELINGOV REAGENS

CHOH K,NaTARTARAT

Tolensova reakcija ili reakcija srebrnog ogledala

H C O H C HO C OH H
+ 2 [Ag(NH3)2]OH

COO-NH4+ H C HO C OH H
+ 3 NH3 + H2O + 2 Ag

H C OH H C OH C H2OH

H C OH H C OH C H2OH

Oksidacijom primarne alkoholne grupe na C6 ugljeniku nastaju uronske kiseline a istovremenom oksidacijom aldehidne i C6 OH grupe nastaju eerne kiseline

H C O H C OH HO C H H C OH H C OH COOH GLUKURONSKA KISELINA

COOH H C OH HO C H H C OH H C OH COOH GLUKO-ECERNA KISELINA

Redukcijom monosaharida nastaju polihidroksilni alkoholi PENTOZE PENTITI HEKSOZE - HEKSITI

H C O CH2OH H C OH OH C H H C OH H C OH CH2OH GLUKOZA H C OH OH C H H C OH H C OH CH2OH SORBITOL (HEKSIT)

[H2]

Reakcija sa kiselinama

Stereoizomerija heksoza
H C O CHOH CHOH CHOH CHOH CH2OH ALDOZE IMAJU 4 HIRALNA C atoma BROJ IZOMERA X= 2 = 16
4

CH2OH C O CHOH CHOH CHOH CH2OH

KETOZE

3 HIRALNA C BROJ IZOMERA X= 23 = 8

D i L GLUKOZA
H C H O C O HO C H H C OH HO C H HO C H CH2OH L-GLUKOZA H C O HO C H CH2OH L-GLICERINALDEHID OH H C OH OH C H H C OH H C OH CH2OH D-GLUKOZA H C O H C CH2OH D-GLICERINALDEHID

D- SERIJA EERA

D serija eera

TAUTOMERIJA HEKSOZA CIKLOPOLUACETALNI OBLICI

eeri sadre u molekulu aldehidnu ili keto funkcionalnu grupu pored alkoholne hidroksilne funkcionalne grupe Ove funkcionalne mogu meusobno da reaguju dajui poluacetale kada se nau na pogodnom rastojanju (pentoze, heksoze) Reakcija se deava tako je veoma mali udeo eera u formi otvorenog niza na fiziolokim uslovima

NASTAJANJE CIKLOPOLUACETALNOG OBLIKA

H C O H OH H C OH OH C H H C OH H C OH CH2OH D-GLUKOZA OTVORENI NIZ O PIRAN CH2OH OH O H HC H OH H OH CH2OH H OH H OH O H OH H H OH

D-GLUKOPIRANOZA CIKLO POLUACETALNI OBLIK

Postoje piranozni i furanozni poluacetalni oblici heksoza

H
1

C OH H O
4

6 5

H
1

H C OH O OH C H H C OH H C
6 5 4 3

CH2OH O H
2

H OH
3

OH
1

H C OH OH C H H C OH H C OH CH2OH D-GLUKOZA OTVORENI NIZ

6 5 4 3

OH

CH2OH H
1

H OH D-GLUKOPIRANOZA
6

O PIRAN

C OH O

CH2OH
4

H C OH OH C H H C H C OH
6 5 4 3

5CHOH

OH O
3 2

H
H 1

OH OH

O FURAN

CH2OH

D-GLUKOFURANOZA

Prilikom formiranja ciklopoluacetalnih oblika C atom na poloaju 1 postaje novi hiralni centar i tako nastaju i anomeri
6

CH2OH O H
2

H
1

H O
1

H
4

C OH

H OH
3

OH
1

H C OH OH C H H C OH H C OH CH2OH D-GLUKOZA OTVORENI NIZ

6 5 4 3

H 2C OH OH 3C H H C OH H C
6 5 4

OH O

H
6

OH

-D-GLUKOPIRANOZA CH2OH H
4 5

CH2OH

O H
2

H OH
3

H
1

OH H

OH

OH

-D-GLUKOPIRANOZA

UPOREDNI PRIKAZ NAINA PRIKAZIVANJA FORMULA MONOSAHARIDA

KONFORMACIONE FORMULE

ANOMERI GLUKOZE SU RAVNOTEI MUTAROTACIJA

FORMIRANJE GLIKOZIDA GLIKOZIDI SU ACETALI NA ANOMERNOM UGLJENIKU GLIKOZIDI GLUKOZIDI (glukoza)

DERIVATI GLUKOZE
CH2OH H OH OH H NH2 O H OH H

O CH2O P OH CH2OH H OH OH H OH glukoza-1-fosfat O H O O P OH OH H OH H OH glukoza-6-fosfat H OH OH O OH H H

DISAHARIDI
Sastoje se od dva molekula monosaharida Monosaharidi mogu biti isti ili razliiti Povezivanje molekula monosaharida se vri putem O glikozidne veze Osobine monosaharida zavise od vrste monosaharida i tipa veze izmeu njih (redukujui i neredukujui disaharidi) Kristalne supstance, rastvorljive u vodi

FORMIRANJE MALTOZE

Disaharidi
Disaharidi sastavljeni od glukoze

TREHALOZA

SAHAROZA

LAKTOZA

POLISAHARIDI Polisaharidi su polimeri monosaharida Polisaharidi se razlikuju u: Sastavu monomera Tipu glikozidne veze kojom su povezane monosahridne jedinke Duini lanca i stepenu grananja Biolokoj ulozi Amorfne supstance, teko rastvorljive u vodi

PODELA POLISAHARIDA
PREMA SASTAVU MONOSAHARIDA Homopolisaharidi Heteropolisaharidi PREMA STEPENU GRANANJA Nerazgranati Razgranati

HOMOPOLISAHARIDI Sadre samo jedan tip monosaharida Mogu biti nerazgranati i razgranati Skrob, celuloza, glikogen (glukoza)

HETEROPOLISAHARIDI Sadre vie vrsta monosaharida Mogu biti nerazgranati i razgranati Pektini Hemiceluloza

SKROB I GLIKOGEN SU REZERVNA ENERGIJA

Najvaniji rezerni polisaharidi su skrob kod biljaka i glikogen kod ivotinja i oveka Skrob sadri dva tipa polimera glukoze: amilozu (nerazgranat) i amilopektin (razgranat); obino 15 25% amiloze i 75 85% amilopektina Glikogen, kao i amiloza, je polimer ( 14) povezanih jedinki glukoze, sa ( 16) grananjem Glikogen je razgranatiji i kompaktniji od skroba

KRATAK SEGMENT AMILOZE

ZBOG KONFIGURACIJE - ANOMERA (AKSIJALNI POLOAJ) AMILOPEKTIN IMA HELIKOIDALNU FORMU

GRANANJE KOD AMILOPEKTINA

STRUKTURA AMILOPEKTINA mesta grananja oznaena crveno

HIDROLIZA SKROBA
SKROB

DEKSTRINI

MALTOZA

GLUKOZA

SADRAJ SKROBA
Biljna vrsta Pirina Kukuruz Penica Krompir Sadraj skroba (%) 62 82 65 72 55 75 12 - 24

UPOTREBA SKROBA Velika veina skroba se dobija od kukuruza Najvei deo skoba se koristi kao hrana (gustin, puding) Od skroba se dobijaju razni proizvodi: Glukoza Glukozni sirup, maltozni sirup Modifikovani skrobovi (lepkovi, uguivai)

Proizvodi od skroba
PROIZVOD NATIVNI KUKURUZNI SKROB U PRAHU NATIVNI KUKURUZNI WX SKROB U PRAHU PREELATINIZIRANI SKROB BRIKETIN KARTONIN TEKTOPOR S-40 TEKTOPOR S GELOPOR GELOPOR 30 PAPIRIN KS 1 MODIFIKAT 131 DEKSTRIN BELI DEKSTRIN UTI SKROBNI SIRUP BOMBONSKI NAMENA Prehrambena industrija Prehrambena industrija Prehrambena industrija Briketiranje ugljene praine Lepak za valovitu lepenku Tekstilna industrija - skrobljenje Tekstilna industrija - skrobljenje Industrija papira, gipsane ploe Industrija papira, tirkanje Industrija papira Prehrambena industrija Lepak (pot. marke), lepljive trake Lepak (pot. marke), lepljive trake Prehrambena industrija

SKROBNI SIRUP ZA VAKAU GUMU

SKROBNI SIRUP SLADO HIDROLIZAT 45 ISTRESAN ETIKOL EKSTRAKOL

Prehrambena industrija
Prehrambena industrija (sokovi) Za proizvodnju piva Livaka industrija Skrobni lepak za etikete Skrobni lepak za etikete i marke

CELULOZA
Sadri samo molekule glukoze Jedinke glukoze su povezane (14) glikozidnom vezom Polimeri celuloze su linearni

SEGMENT STRUKTURE CELULOZE celobioza

SEGMENT STRUKTURE CELULOZE uloga vodoninih veza i ekvatorijalnog poloaja anomera u formiranju linearnih molekula celuloze

STRUKTURA CELULOZE veze izmeu polimernih lanaca

STRUKTURNI MODEL CELULOZE

CELULOZA POD ELEKTRONSKIM MIKROSKOPOM

fiberi elijskog zida alge Chaetomorpha melagonium

UPOTREBA CELULOZE
Strukturni polisaharid biljaka Sadraj celuloze: suvo lie 10%, drvo oko 50%, pamuk 98% Upotreba celuloze zavisi od oblika i duine vlakana Lan, juta i konoplja 20 350 cm, pamuk 1,5 5,5 cm, drvo 0,2 5 mm Dua vlakna se koriste za izradu tekstila a kraa za izdradu hartije Mercerizirani pamuk (1814 John Mercer, NaOH)

PROIZVODI OD CELULOZE Celuloza se rastvara u vajcerovom reagensu Cu(NH3)4(OH)2 dobijanje viskoze i celofana Glukoza hidroliza celuloze (celulaze) Celulozni estri (nitrati celuloze, acetati celuloze) Celulozni etri (metilceluloza, karboksimetilceluloza, rastvorljivi u vodi, uguivai)

Papir i karton

Tkanine

Tkanine i celofan
regenerisana celuloza

Celulozni estri

Celulozni etri
Koriste se kao gunjivai u prehrambenoj industriji (E 466) i stabilizatori emulzija (sladoled). Dobri su lepkovi.

HITIN
nalazi se u oklopima rakova i strukturni polisaharid kod insekata i gljiva

PEKTIN
Heteropolisaharidi Glavne komponente: galakturonska kiselina i metanol Piranozni prstenovi D-galakturonskih kiselina su u pektinskom molekulu povezani (14) glikozidnim vezama. Ostali eeri: -L-ramnopiranoza, Dgalaktopiranoza, L-arabinofuranoza, Dksilopiranoza, D-glukopiranoza

STRUKTURA PEKTINA

POVEZIVANJE I ESTERIFIKACIJA PEKTINA

NALAENJE I ULOGA PEKTINA

Nalazi se u svim biljnim tkivima Posebno su bogati plodovi voa: jabuka, limun, kruka, ljiva, dunja... Industrijski se dobija iz plodova jabuke i ostataka plodova limuna Koristi se kao uguiva i sredstvo za eliranje Glavna je komponenta elijskog zida, pored celuloze, hemiceluloze (ksilani, arabani, lignin) i proteina

ARHITEKTURA ELIJSKOG ZIDA