Elementi nonsensa u Alisi u Zemlji uda Luisa Kerola

Rad se bavi elementima nonsensa, ili radije fantastikom nonsensa, u Alisi u Zemlji uda Luisa Kerola, pokazujui na primerima likova i situacija u kojima se oni (zajedno sa lavnim junakom! javljaju" akcenat teksta, me#utim, jeste ukazivanje na $injenicu da Kerolov nonsens ima $vrste lo i$ke osnove i realizacije, kao i to da se celo delo, bez izuzetka, mo%e posmatrati kao nonsens& fikcija'

KL()*E RE+, nonsens, besmislenost, fantastika, Alisa, Zemlja uda'

-ovorei o nonsensu (en ' nonsence, besmisao, besmislica! u Alisi u Zemlji uda Luisa Kerola, neop.odno je na samom po$etku napomenuti koliko je ovaj pojam, u kontekstu pomenuto dela, povezan i isprepletan sa pojmom fantasti$no / 0tavi0e, mo%e se otii toliko daleko i tvrditi da u romanu zapravo ne postoji ranica izme#u besmisleno i fantasti$no , 0to i ne treba posebno da $udi ako se ima u vidu da je $itava fabula romana zapravo opis sna jedne devoj$ice, odnosno opis njeno izma0tano putovanja kroz izma0tanu zemlju (svakako, kada bismo tra%ili epitete koji bi ponajbolje opisali svaki san svako $oveka, 1besmisleno2 i 1fantasti$no2 bi nam odma. pali na pamet!' Kerolov nonsens je specifi$an i jo0 po tome 0to nije potpuno 1besmislen2 / naime, svaki od nje ovi. 1nonsensni.2 likova ili situacija je $vrsto usidren u stvarnosti u kojoj ima sasvim lo i$nu i bukvalnu realizaciju' 3o li bismo rei da se takav nonsens radi i zasniva upravo na 1preteranoj lo ici2, odnosno, jo0 ta$nije, preteranoj metaforizaciji'

Elemeti nonsensa su toliko prisutni u Alisi u Zemlji uda da je, ustvari, te0ko nai delove ovo romana koji nisu besmisleno fantasti$ni' (edan od lavni. oblika realizacije nonsensa jesu likovi koja Alisa sree tokom svoje avanture, a koji su, sa jedne strane, tipi$ni predstavnici de$ije fanta& stike (u pitanju su, u lavnom, o$ove$ene %ivotinje uz neke, otovo roteskno bizarne, ljudske li& kove!, dok i. sa dru e strane nji.ova karakterizacija i situacije u kojima se nalaze nesumnjivo 1prebacuju2 u domen nonsensa koji, u Kerolovom slu$aju, nije potpuno besmislen" $ak naprotiv'

Recimo, Ludi 4e0ird%ija i 3artovski Kuni, odnosno nji.ovo navodno ludilo, inspirisani su en leskim izrazima 1lud kao 0e0ird%ija2 i 1lud kao martovski kuni25" 6u., jo0 jedan u$esnik Lude ajanke, konstantno spava, i ova nje ova osobina tako#e prati nomen est omen me.anizam kao i pret.odni primer / u en leskom ori inalu, nje ovo ime je 7ormouse, 0to je slo%enica nastala od francusko la ola dormir, 0to zna$i spavati, i en leske re$i mouse, mi0' 7alje, -usenica na pe$urci, sa svojim pu0enjem nar ile i lakonskim i kvazi&mudrim izjavama je nesumnjivo inspirisana indijskim misticima8, 0to nije jedini primer nonsensa koji svoje izvor0te ima u fascinaciji udaljenim krajevima britansko carstva (Alisa se susree i sa 7odoom, pticom koja je i tada bila otovo izumrla i koja je %ivela na podru$ju 9keanije, a tokom padanja u ze$iju rupu na a#a da li e na kraju zavr0iti u Australiji ili *ovom Zelandu, tada0njim britanskim kolonijama koje su maltene bile smatrane 1krajem sveta2!' Kraljica :rca i ostali dvorjani predstavljaju tipi$no de$iju predstavu kraljevske porodice / oni se pojavljuju u obliku karata, jer je Alisa samo preko nji. mo la videti kralja ili kraljicu' *ije naodmet napomenuti da je Kraljica :rce najverovatnije inspirisana kraljicom Elizabetom (koja je u narodu bila 1popularna2 zbo $esti. izricanja smrtni. kazni, 0to je dodu0e vi0e bila posledica turbulentno istorijsko perioda u kojem je vladala ne o njeno 1ludila2 ili 1efa2, 0to je slu$aj sa Kraljicom :rca! i kraljicom ;iktorijom (koja je u Kerolovo vreme vladala bukvalno polovinom sveta, a usto bila i udovica / otud mo%da i $injenica da Kraljica :rce ima znatno vei autoritet od Kralja :rce, koji se pona0a prili$no fle mati$no, bar u odnosu na nju!'

;ojvotkinja se pojavljuje u dva dijametralno razli$ita stanja, kao oropadna i zastra0ujua %ena pri prvom susretu sa Alisom, i kao bri%na (mo%da i previ0e bri%na, kako misli Alisa! osoba pri dru om susretu, tokom kraljevske partije kriketa' 9bja0njenje je sasvim jednostavno, ;ojvotkinja se u svojoj kui 1namirisala2 bibera i od nje a postala 1ljuta2 (jer je, naravno, sam biber ljut" Alisa $ak i primeuje kako ljudi od sireta postaju kiseli, od kamilice orki, a od 0eera slatki, i zaklju$uje da bi svet bio mno o bolje mesto kada bi ljudi jeli vi0e slatki0a!, ali se 1odljutila2 i postala fina $im se na0la 1van uticaja2 bibera, 0to se vidi i u njenom rezonovanju, dok je bila ljuta, tvrdila je da se svet funkcioni0e samo ako svi ledaju svoja posla, dok je pri dru om susretu sa Alisom izjavila kako, zapravo, 1ljubav pokree svet2'<

*a kraju, tu%na La%na Kornja$a, koja se dojmi kao mo%da i 1najnonsensniji2 lik u knjizi, zapravo ima prili$no lo i$nu pozadinu' *aime, u Kerolovo vreme, 1la%nom kornja$om2 se nazivalo specijalno spremljeno ove#e meso od koje se pravila supa koja je ukusom podseala na kornja$inu supu (specijalitet i privile ija bo ati. u to vreme! / u ori inalnom, prvom izdanju Alise u Zemlji uda sa ilustracijama 7%ona =enijela, La%na Kornja$a je na slikama i

predstavljena kao bie sa telom (oklopom! kornja$e i lavom, repom i zadnjim no ama teleta' La%na Kornja$a $ak i peva po.valnu pesmu ovoj supi u jednom trenutku'

;redi posebno spomenuti dva lika koji su, 0to se ti$e pri$e, direktno povezani sa pojmom nonsensa, >elo Zeca i e0irsko 3a$ka (3a$ka Kezala!' >eli Zec je, mo%e se rei, sam po sebi simbol sve a besmisleno i fantasti$no u romanu' )pravo on 1uvodi2 Alisu u Zemlju uda, koja, pratei a tokom cele pri$e, sve dublje zalazi u teritorije neistra%eno sveta snova' Zec Alisu maltene do%ivljava kao staro poznanika, i $ak je me0a sa svojom slu%avkom' 3a$ak, sa dru e strane, stoji kao opozicija Zecu, kao neka vrsta 1brane2 nonsensu' Alisi ka%e da je ona, kao i svi ostali u Zemlji uda, luda, aludirajui na to da ona, zapravo, sanja" ispituje je o svetu u kome se nalazi (pita je 1kako joj ide2, zanima a da li joj se svi#a Kraljica!, kao da posredno %eli da joj da do znanja da svet u kojem se nalazi nije stvaran' >itan detalj je i to da je >eli Zec slu a Kraljice :rca, ospodarice Zemlje uda (dakle, on je na neki na$in 1slu a fantasti$no 2!, dok je e0irski 3a$ak njen prili$no ozbiljan 1neprijatelj2, budui da je on verovatno jedino bie kome ona ne mo%e odsei lavu (po0to 3a$ak stalno nestaje i iznova se pojavljuje" a kako je jedan Kralji$in d%elat primetio, nemo ue je odsei lavu ako nema tela, tj' ako je ono 1nevidljivo2!' *aravno, za oba lika se mo%e nai bukvalne realizacija u stvarnosti / Zec stalno %uri zato 0to su ze$evi brzi i, 0to se ti$e dece, neu.vatljivi" 3a$ak stalno nestaje i pojavljuje se ba0 kao i prose$na kuna ma$ka koja, ma koliko pripitomljena bila, uvek ostaje svoje lava i $esto be%i i vraa se kui'

+zvori nonsensa su svakako i fantasti$ne situacije u koje Alisa upada tokom svojim do odov0tina u Zemlji uda" i u njima, kao 0to je sli$aj i sa likovima, nonsens ima svoje bukvalne i lo i$ne realizacije' *a samom po$etku pri$e, Alisa pojede jedan mali kola$ kako bi na lo porasla, odnosno pije nepoznato pie kako bi se smanjila / deca jedu da bi rasla, naravno (jedan od najsjajniji. primera Kerolove de$ije, ali matemati$ki neoborive lo ike!, a kada Alisa popije punu bo$icu te$nosti za koju isprva sumnja da je otrov, a zatim otkrije da zapravo ima ukus pite od tre0anja, ananasa, pe$ene urke, karamele i prepe$eno .leba, ona se smanji, 0to je mo%da, samo mo%da, Kerolova metafori$ka pouka da previ0e ukusni. stvari (pie iz bo$ice ima ukus svi. omiljeni. de$iji. jela zajedno! ipak mo%e biti 0tetno, jer se dete mo%e 1smanjiti2, a ne 1porasti2 od takve .rane' Kada Alisa sazna da ne mo%e da pro#e kroz vrata koje vode ka predivnoj ba0ti u Zemlji uda, po$inje da roni suze koje se kasnije, kada se ona ponovo smanji, pretvore u (ezero :uza u kojem se devoj$ica umalo udavi, 0to je scena koja je (kao mno i elementi nonsensa u romanu! zasnovana na i ri re$i, jer en leski izraz za 1 rcati u suzama2 je dro?ned in tears, odnosno, u bukvalnom prevodu / udaviti se u suzama' Kerolova i ra matemati$kom lo ikom, koja je tako izra%ena u ovom romanu, najbolje se o leda u sceni kada

olubica naziva Alisu zmijom' -olubica to isprva tvrdi jer Alisa ima nesrazmerno velik vrat (posledica konzumiranja -useni$ine pe$urke!, ali kada joj Alisa ka%e da je ona samo obi$na devoj$ica, olubica tvrdi 1da su onda devoj$ice samo jedna vrsta zmija2, po0to one, kao i zmije, vole da jedu jaja'

;erovatno najpoznatija scena u Alisi u Zemlji uda je svakako Luda ajanka, de se nonsens oblikuje i i rom re$i i metafori$ko&lo i$kom realizacijom u stvarnosti' Elemenat besmisla se javlja u raz ovoru o ;remenu koji vode Alisa i 4e0ird%ija, i iz ko a saznajemo pravu prirodu Lude ajanke' *aime, tokom jedno recitala, 4e0ird%ija je od strane Kraljice :rca bio optu%en da 1ubija vreme2 (odnosno, da dosa#uje!, tako da je vreme za nje a sada 1mrtvo2, tj' uvek je 0est sati, odnosno vreme za $aj' 4e0ird%ija spomene i da je ranije bio u sasvim pristojnim odnosima sa ;remenom koje ovde postaje o$ove$eno / 4e0ird%ija prekoreva Alisu 0to se ;remenu obraa u srednjem rodu, zato 0to je on mu0ko roda, odnosno, kako on sam ka%e, taj ;reme' *a opasku Alise da ona $esto 1udara u vreme2 dok u$i muziku (odnosno udara taktove, odbrojava! on ka%e da nije ni $udo 0to ona nije u tako dobrim odnosima sa ;remenom kada a stalno 1tu$e2' +nteresantan je i detalj kada 4e0ird%ija i 3artovski Kuni 1podmazuju2 sat maslacom u nadi da e proraditi, ali namera im propadne jer su, navodno, koristili no% za .leb, pa su u satni me.anizam upale mrvice@'

9dre#ene scene u romanu, pored to a 0to su besmisleno fantasti$ne, imaju i bla o satiri$ni pri& zvuk" na primer, %ivotinje koje su isplivale iz (ezera :uza u$estvuju u +zbornoj =rci (kako bi se lak0e osu0ile!, besmislenom takmi$enju u kojem se tr$i u kru , bez ikakvi. pravila, de svako ulazi i izlazi iz trke kad .oe i kako .oe, i de se na kraju ne razlikuje pobednik od ubitnika (simbolika je sasvim o$i ledna!" u kralji$inom kriketu, njeni podanici, vojnici&karte, lume lukove kroz koje lopte motaju da pro#u tako 0to stoje na 0akama i stopalima (kriket je u Kerolovo vreme bio ospodska, plemika i ra, i bilo je nezamislivo da je neko od 1obi$no 2 naroda i ra, osim ako, naravno, nisu u ulozi slu a i poma a$a, 0to je ovde kroz nonsens ismejano!" na su#enju za kra#u kola$a, porotnici zapisuju svoja imena kako i. ne bi zaboravili do kraja su#enja, besmisleni dokazi i iskazi (4e0ird%ijino svedo$enje, pismo, odnosno nonsens& pesma 6uba :rca! se smenjuju jedan za dru im, a kazna se izvr0ava pre izricanja presude'

Zanimljivo je da Kerol u jednom trenutku aludira na odre#eni do a#aj iz en leske istorije' *aime, besmislen zadatak koji dva Kralji$ina vojnika obavljaju, bojenje beli. ru%a u crveno, inspiraciju najverovatnije ima u ra#anskom ratu izme#u plemiki. kua (ork i Lankaster, koji je

jo0 nazivan i Ratom ru%a, budui da se u rbovima zaraeni. strana nalazila bela, odnosno crvena ru%a'

>itan, ali ipak pomalo indirektan $inilac nonsensa u romanu je i sama Alisa, odnosno njene reakcije na $udni svet i likove u njemu' ) veini situacija, Alisa se pona0a kao tipi$ni junak bajke koji sva fantasti$na de0evanja oko sebe do%ivljava kao sasvim normalne i uobi$ajene stvari (ona se u$tivo upu0ta u raz ovor sa dru im likovima, u lavnom je ne iznena#uju brojne fantasti$ne situacije!, ali u odre#enim prilikama i ona sama primeuje da joj um upada u iskliznue izazvano prisustvom u jednom nemo uem svetu' Kada do#e u Zemlju uda, Alisa se pita da li je dru a$iji svet ili ona se ona sama promenila" poku0ava da se priseti de$iji. pesmica, tablice mno%enja i osnovni. eo rafski. pojmova, ali ne uspeva u tome jer se prisea po re0ni. re$i u pesmama, tablica mno%enja joj nema smisla, a poku0avajuu da nabroji lavne radove sveta, ovori kako je jedan rad prestonica dru o (1London je lavni rad 6ariza, a 6ariz je lavni rad Rima2!" poku0ava da razre0i ko je zaista ona (po0to misli da nije ista osoba koja je bila jutros! i pita se da li je ona jedno od dece koju je poznavala / zaklju$uje da nije Ada, jer 1ona ima kovrd%avu kosu2, ali je otovo si urno 3ejbl, jer je ona 1 lupa2 (Alisa misli da je o lupela po0to ne mo%e da se priseti ni pesama, ni tablice mno%enja, ni eo rafije!' Alisine sumnje u sopstveni identitet se samo produbljuju tokom pri$e, 0to je u lavnom izazvano njenom $estom promenom visine (odnosno u$estalim konzumiranjem -useni$ini. 1$arobni.2 pe$uraka" mada, mala je verovatnoa da je Kerol u jednoj knjizi napisanoj za decu nameravao da iskoristi ovakvu simboliku, iako su i u to vreme nesumnjivo bila poznata svojstva 1odre#eni.2 pe$uraka!" za razli$ite situacije i izjave likove ona $esto ka%e da su besmisleni i redovno upada u nesu lasice tokom raz ovora, 0to potvr#uje da taj svet njoj ipak stran, neobi$an i 1besmislen2" tokom partije kriketa, samo ona, od svi. takmi$ara, ne mo%e da iskontroli0e flamin a i je%a koji predstavnjaju palicu i loptu / jedino u njenom slu$aju to zaista jesu flamin o i je%, a ne neki sportski rekviziti, 0to pokazuje da se ipak, na neki na$in, nalazi izvan besmislene fantastike Zemlje uda" a pomalo zastra0ujue zvu$i izjava e0irsko 3a$ka da je ona, kao i svi ostali stanovnici Zemlje uda, luda'

9va izjava simboli$ki zna$i da, budui da se nalazi u snu (iako to ona ne zna!, Alisa polako pri& .vata lo iku $udno mesta na kome se obrela, ali tu lo iku ona ni u jednom trenutku u pri$i ni ne pri.vata ni ne odbija u potpunosti, ne o se stalno nalazi na nekoj vrsti ranice, tako da ona po& staje sasvim netipi$an junak bajke / junak koji je fantasti$no nekad pri.vata kao normalnu stvar, a nekad kao besmislicu' 7a je u potpunosti odbila lo iku i pri.vatila da je ceo taj $arobni svet sa& mo jedna velika besmislica, bila bi svesna da je to san i Zemlja uda bi iz ubila svoju 1ma iju2 i tajanstvenost' :a dru e strane, da je pri.vatila lo iku to izma0tano mesta, sve do a#aje i liko&

ve bi uzimala zdravo za otovo, kao sasvim uobi$ajene, i njene avanture bi se svele na prostu 0etnju po izma0tanoj zemljiA' Kao dokaz za to mo%emo uzeti $injenicu da se Alisa budi iz sna tek kada 1poraste2 do svoje prave visine i kada s.vati da joj Kralj, Kraljica i nji.ovi vojnici zapravo ne mo u ni0ta jer su oni, prosto / omila kartonski. karata'

*a samom kraju vredi pomenuti jedan vrlo zanimljiv na$in oblikovanja nonsensa u kojem se, na%alost, da u%ivati samo $itajui knji u u ori inalu, na en leskom jeziku, a to su i re re$ima (koji., naravno, ima i u ostalim realizacijama nonsensa, 0to je i spomenuto ranije!' Kerol je bio pravi majstor i ljubitelj i ara re$ima, i za %ivota je napisao nemali broj lo i$ki. za onetki koje se upravo zasnivaju na dvosmislenosti, .omonimiji i sinonimiji" u Alisi u Zemlji uda i. nema mno o, ali nije naodmet makar spomenti neke' Recimo, kada 3i0 ka%e Alisi da je 1nje ova pri$a du a i tu%na2, ona mu od ovori, mislei na nje ov rep, da zaista jeste du , ali joj nije jasno za0to je i tu%an / nesporazum nastaje zbo isti. iz ovora en leski. re$i tale (pri$a! i tail (rep!B" kada La%na Kornja$a obja0njava za0to je jedan dan imala deset, a sledei dan devet sati predavanja (i tako svaki sledei dan jedan sat manje!, ka%e da su se zato i zvala predavanja / opet, nonsens se zasniva na istom zvu$anju re$i lesson (lekcija, predavanje! lessen (smanjivati!" naposletku, u sudnici ispada simpati$an nesporazum izme#u Kraljice i 4e0ird%ije prouzrokovan .omofonijom izme#u en lesko lasa = i re$i tea ($aj!'

9$i ledno je, dakle, da su elementi nonsensa (koje Luis Kerol oblikuje tako da budu, paradoksalno, savr0eno lo i$ni! ono 0to najbolje karakteri0e Alisu u Zemlji uda i ono po $emu se ona izdvaja u moru dru i. knji a za decu' Kao uspe0na me0avina du.ovito , besmisleno i fantasti$no , ova knji a je i posle otovo dva veka od prvo objavljivanja i dalje jedna od najpopularniji. de$iji. (i ne samo de$iji.! knji a na svetu, sa likovima i do a#ajima koje svako dete bilo de na svetu mo%e prepoznati' Koji mo u biti razlozi tomeC 3o%da $injenica da se ova knji a ni ne trudi da bude pretenciozna, da podu$i decu ili da ima neku pouku / to je, jednostavo, putovanje jedno deteta kroz neobi$ni svet svoje ma0te" to je knji a $ije namere ne idu dalje od to a da zabavi, oraspolo%i i podstakne na ma0tanje' 6onekad, to (pome0ano sa zdravom dozom besmisla! je sve 0to detetu treba' 3o%da je upravo to pouka ove pri$eC Kako sama ;ojvotkinja ka%e, EverDt.in Es ot a moral, if onlD Dou can find it'