Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Gpp

Gpp

Ratings: (0)|Views: 29 |Likes:
Published by Željko Jovičić

More info:

Published by: Željko Jovičić on Dec 04, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/11/2014

pdf

text

original

 
1.) Pojam Gradjanskog procesnog prava
- Gradjansko procesno pravo cini
skup pravnih normi
 koje regulisu gradjanske sudske postupke ( parnicni, vanparnicni i izvrsni ).- Gradjansko procesno pravo je
deo javnog prava
.- Ono ne regulise privatnopravne odnose izmedju ravnopravnih pravnih subjekata, vec
odnose izmedju suda i stranaka
, kao i odnose izmedju
samih stranaka u postupku.
- Gradjansko procesno pravo regulise
odnos izmedju pojedinca i drzave
 u postupku za ostvarivanje i izvrsenje privatnopravnih subjektivnih prava.- Zadatak ove pravne discipline je da uredi i razgranici uticaj stranaka i suda na tok gradjanskog sudskog postupka.- Gradjansko procesno pravo
sluzi zastiti i realizaciji subjektivnih gradjanskih prava
, ali, u odnosu na gradjansko pravo, predstavlja posebnu granu- javnog prava.- Ove dve grane prava stoje u interakciji.- Gradjansko pravo priznaje pravnim subjektima svojim materijalnopravnim normama odredjena subjektivna prava, ali nacin njihove zastite i realizacije, pa i prinudnog izvrsenja, spada u zadatak gradjanskog procesnog prava.- Treba istaci da povrede prinudnih normi u materijalnom i gradjanskom procesnom pravu  proizvode drugacije pravne posledice ( npr. povreda kogentnih propisa u pogledu materijalnopravne izjave volje povlaci njenu nistavost ili rusljivost, dok to nije slucaj i sa izjavama volje datim u gradjanskom sudskom postupku ).-
Princip autonomije volje
 stranaka iz gradjanskog prava ima svoj korelat u gradjanskom  procesnom pravu, i to u vidu vladavine
principa dispozicije stranaka.
-  gradjanskom procesnom pravu ovaj princip se sastoji od toga da parnicni postupak ne moze da se odvija po sluzbenoj duznosti.
- SPOR  P!R"#!
- !por je kategorija materijalnog, a ne procesnog prava.-
Pod sporom se smatra
 zivotni odnos u kome jedan pravni subjekt smatra i tvrdi da u prema drugom pravnom subjektu pripada odredjeno subjektivno pravo, dok drugi osporava bilo  postojanje samog subjektivnog prava, bilo postojanje pravnog ovlascenja da se to subjektivno  pravo vrsi.- !porovi se resavaju u parnici, u postupku pred sudom.-
Parnica predstavlja
 skup aktivnosti sva tri procesnopravna subjekta ( tuzilac, tuzeni i sud ) koje su usmerene na ostvarivanje jednog cilja" donosenju sudske udluke o osnovanosti zahteva subjekta prava da mu sud pruzi pravnu zastitu.- #akle, neophodno je razlikovati
spor$ materijalnopravni odnos
 izmedju pravnih subjekata, i
parnicu$ procesnopravni odnos
 ozmedju parnicnih subjekata, u kojoj se spor konacno razresava.- $oguce je da se parnica vodi, a da njen predmet nije resenje spora u iznetom smislu ( npr. takav  je slucaj sa parnicom koju pokrecu supruznici predlogom za sporazumni razvod braka ).%
 
%.) Pravna priroda parnicnog postupka
- &arnica predstavlja trojni procesnopravni odnos, za razliku od parnicnog postupka
koji nastaje u momentu predaje tuzbe sudu
 i u kome se zasniva samo
procesnopravni odnos izmedju tuzioca i suda.
- #akle, tek
kada sud dostavi tuzbu tuzenom pocinje da tece parnica
, i uspostavlja se, osim inicijalnog, i procesnopravni
odnos izmedju tuzioca i tuzenog i izmedju suda i tuzenog.
-
Procesnopravni odnosi
 koji se uspostavljaju izmedju parnicnih subjekata u momentu pocetka  parnice su
 javnopravne prirode.
- &arnica je tripartitni odnos izmedju suda i stranaka, te izmedju samih stranaka.- &arnica se okoncava u momentu kada sud donese o
dluku o sporu koja vise ne moze da se pobija
 ili u nekom drugom, ranijem procesnopravnom momentu,
kada se parnica okoncava voljom samih stranaka
 ( povlacenje tuzbe, odbacivanje tuzbe, odricanje od tuzbenog zahteva.. ).- &rocesnopravni odnosi u parnici se sastoje od
 javnopravnih ovlascenja
 ( prava u materijalnom smislu ) i
procesnopravnih tereta
 ( obaveza u materijalnom smislu ).- 'akon sto je tuzba dostavljena tuzenom, tuzeni ima niz ovlascenja prema tuziocu i procesnih tereta prema sudu koja ujedno, dejstvuju i prema tuziocu.- Treba napomenuti da u gradjanskom sudskom postupku
stranke nisu obavezne da vrse bilo kakve procesne radnje
, tj. na to niko ne moze da ih natera, pa je jedina stetna posledica od necinjenja opasnost da stranka izgubi spor.- &rocesnopravni odnos se sastoji iz ovlascenja i procesnopravnih tereta.- '&" !tranka u parnici bi trebalo da pred sud iznese sve cinjenice i dokaze za koje smatra da su  podobne za utvrdjivanje tacnosti njenih navoda. Ona ima ovlascenje i teret da to ucini. li ako ne  podnese nijedan dokaz, iz *povrede+ ovakvog procesnog tereta ni sud ni protivna strana nece imati ovlascenje da prinudnim putem zahtevaju izvrsenje ovog procesnog tereta. &osledica toga sto stranka nije vrsila svoj procesni teret je opasnost da se parnica po nju negativno okonca. #akle, procesni teret predstavlja
duznost u sopstvenom interesu
.- O parnici se govori i kao i pravnom polozaju i kao o razvoju, medjutim, sva ucenja, osim vidjenja parnice kao gradjanskopravnog odnosa, nemaju veci znacaj.
&.) Pravo na pravnu zastitu
!) Pravo na slobodan pristup sudu ' pravo na tuzbu )
- &ravo na podnosenje tuzbe, pravo da od suda zahteva pravnu zastitu ima
svako ko tvrdi da mu odredjeno pravo pripada
, da je ono povredjeno ili ugrozeno.- Za podnosenje tuzbe, postojanje prava na pravnu zastitu, potpuno je
irelevantno na kom
 cinjenicnom i materijalnopravnom
odnosu se temelji zahtev tuzioca
 ( on moze da bude i  besmislen ).- !ud je duzan da i ovakve zahteve za zastitu prava uzme u razmatranje, premda je vec, prima aciae, jasno da je tuziocev zahtev neosnovan. -  tom slucaju, sud je duzan da obije tuziocev zahtev primenom materijalnopravnih normi.- &ravo na tuzbu pripada svakome, pa i licu koje ne moze da snosi troskove gradjanskog sudskog  postupka.- 'akon podnosenja tuzbe, da bi sud resio spor u meritumu, potrebno je da se stekne niz uslova-  procesnih pretpostavki.
 
() Obim prava na pravnu zastitu
- O obimu i prirodi prava na pravnu zastitu postojala su razna shvatanja.-
Starije teorije
 ( teorije jedinstva, monisticke teorije ) nisu razlikovale pravo na pravnu zastitu od materijalnopravnog ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja pravni subjekt od suda i trazi pravnu zastitu.-
"ovije teorije
 ( teorije dvojstva, dualisticke teorije ) prave razliku izmedju javnopravnog ovlascenja subjekta prava prema drzavi ( pravo na pravnu zastitu ) i subjektivnog gradjanskog  prava ili ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja subjekat prava zahteva od suda pravnu zastitu.-
eorija o pravnozastitnom zahtevu
 ide najdalje u shvatanju obima prava na pravnu zastitu.- Ono se ogleda u javnopravnom ovlascenju obe stranke da sud donese pravilnu i tacnu presudu.- Tuzilac mora da bude titular prava ili ovlascenja iz materijalnopravnog odnosa koji je predmet spora da bi se pravo na pravnu zastitu iscrplo.- Zbog toga se ova teorija i naziva
ucenje o konkretnom pravu na pravnu zastitu.
- $edjutom, jasno je da je
koncept pravnozastitnog zahteva idealisticki
 i da ne odgovara svrsi gradjanskog sudskog postupka- donosenju konacne odluke o sporu iz gradjanskopravnog odnosa.- O pravu na pravnu zastitu u navedenom smislu ne moze se govoriti, jer sud donosi odluku o tome da li tuziocu pripada pravo za ciju povredu ili ugrozavanje trazi zastitu tek nakon sprovedenog postupka i donete sudske odluke.- #akle, ne moze se govoriti o javnopravnom ovlascenju na donosenje istinite meritorne odluke  prema sudu, kada parnica i parnicne radnje suda i stranaka imaju za cilj da donesu rezultat o osnovanosti tuzioceve tvrdnje da postoji zastitna potreba.-
*ruga teorija ' pravo na presudu )
 svodi pravo na pravnu zastitu na javnopravno ovlascenje stranaka da od suda zahtevaju presudu, konacno meritorno resenje njihovog spornog odnosa (
apstraktno pravo na pravnu zastitu
 ).- ao i prethodna, i ova teorija prenebregava da sud moze da merotorno odluci o sporu, samo ako su za to ispunjene i procesnopravne pretpostavke.- &oslednje ucenje o pravu na pravnu zastitu prosiruje obim ovog prava na
 pravo na pravosudje
.- Ovo moderno shvatanje o pravu na pravnu zastitu
odgovara najvise principima pravne drzave
.-
Pravo na pravnu zastitu je
 javnopravni odnos izmedju gradjanina i drzave, odnosno suda, u kome gradjanin, subjekt prava, ima ovlascenje u odnosu na drzavu da mu pruzi pravnu zastitu.- Obaveza iz ovog pravnog odnosa se ogleda u tome da sud ne sme da odbije da uzme u razmatranje bilo koji zahtev za pravnu zastitu koji mu je podneo bilo koji pravni subjekt.- &ojedinac ne moze da se,
a priori
, voljnim aktom odrekne vrsenja ovog prava.
+) Pravo na pravnu zastitu u pravnom poretku RS
- 'ormatovno gledano, pravo na pravnu zastitu je u pravnom poretku ! uredjeno
kao pravo na pravosudje.
- $edjutim, u poslednje vreme sudovi su skloni da pravo na pravnu zastitu poistovete s pravom stranke na merotornu odluku.
,.) Gradjanski sudski postupak i upravni postupak 
- /z clana %. Z&& nedvosmisleno prozilazi da gradjanski sud prvenstveno odlucuje o gradjanskopravnim sporovima iz licnih, porodicnih, radnih, trgovinskih, imovinskih i drugih gradjanskopravnih odnosa.0

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->