RUDOLF NUREJEV - DIVLJANJE USPALJENOG GENI JA Rudolf Nurejev (Rudolf Nureyev) je bio jedna od najblistavijih, a istovremno najtajanst venijih

osoba svog vremena. Piter V otson, autor k njige o fascinant nom rusk om baletanu, otk riva k ak o je velik i majstor igre bio usamljeni, sek som i novcem opsednuti homosek sualac, k oji je umro dostojanstveno i elegantno, s mnogo slave a malo ljubavi. Dok je bio iv Nurejev je znao da kae: esto zamiljam s voje roenje kao najromantiniji momenat u ivotu. Nije bio dalek o od istine. Njegova majka, Farida, bila je presrena kada je posle t ri devojice konano dobila sina. Prva seanja Rudolfa Nurejeva nisu bila ba tako divna. Njegova porodica delila je sobu od devet k vadrata sa jo jednom porodicom i nekim njihovim ujakom. S vet malog Rudolfa poinje da s e menja 31.decembra 1945. godine kada je njegova majka sa jednom propusnicom us pela da uvede troje dece u pozorite. Kasnije je o tom dogaaju Rudolf pisao u s vojoj biografiji: od trenutka kada sam stupio na to zaarano mesto, uinilo mi se kao da s am s vet ostavio iza sebe, k ao da me je san odneo daleko od s vega poznatog, san koji se odigravao tu ispred mene, na pozornici, bez rei... Oaran tim trenutkom, deset godina kasnije Rudolf se prijavljuje u baletsku kolu Veganova, na klasi uvene profes orke K ortovikaje, koju su smatrali najboljom uiteljicom baleta u Rusiji. kolu je zavrio za samo tri godine. Iak o na kraju nije jo uvek imao savrenu tehniku, njegova sposobnost izuzetnog odraza prikrila je s ve. Nakon toga njegova profesorka je konstatovala: Mladiu, ili ete postati izvanredan igra ili ete bedno zavriti. Najverovatnije ovo drugo. Nakon ispita, Rudolf odlazi u Lenjingrad gde sree Inu Gickovu koja e mu kasnije postati veoma dobra prijateljica i koja je prva otkrila da je Nurijev homoseksualac, jer kako je govorila: Nikada se prema meni nije ponaao kao mukarac prema eni, bio je potpuno ravnoduan. Rudolf je radio u poz oritu Kirov i bio je prvi solista koji je to postao nakon kolovanja. Nizao je us peh za us pehom pa je za nekoliko godina postao jedan od vodeih igraa u Rusiji. To mu je bio dobar kredit da bi ga izabrali za predstavljanje ruskih umetnika u Franc uskoj. I dok se kritika obazirala na loe s vetlo i staromodnu scenografiju, jedan kritiar je za Rudolfa napis ao sledee: Nikada neu zaboraviti njegov nastup. Kak o je samo leteo po pozornici. Neu zaboraviti ni taj nain da se odri na kos oj povrini, kao da je maka. Nosio je belu earpu prek o ultramarin plavog kostima, a ispod turbana ukraenog perom videle su se samo njegove velike i divlje oi. Triko je savreno stajao na njegovim nabreklim butinama. Uprk os blistavom uspehu, u os vajanju seksa Rudolf Nurejev je bio dosta spor. K asnije s u to pripisivali njegovoj prevelik oj poistoveenosti sa klasinim balet om u kome s ve ide polako. U Rusiji je s voju seksualnost prikrivao- bila je opas na. Ako bi se primetilo da je neko homoseksualac, KGB bi se odmah zainteres ovao za njega to nije bilo u skladu sa Nurejevljevom eljom za slobodom. Morao je da kontrolie s voj seksualni nagon, pa makar i po cenu onanije.

Prva velika ljubav Rudolfa Nurejeva desila se sa E rikom Brunom, starijim mukarcem u koga je Rudolf bio vie nego ludo zaljubljen. Zapravo, Erik je bio dobro reenje za Rudijev emotivni ivot, reenje koje mu je nedostajalo. P rvi put je doiveo nenost. U seksu je voleo da bude pasivni part ner, primaoc. Kasnije se meutim promenio i postao vie nego grub. Potencijalnim partnerima je govorio: Ako je va penis vei od mog, aktivnu ulogu ete igrati vi, ako nije onda e biti obrnuto. Sa Erikom je puno putovao. Zajedno su boravili u Londonu tokom Rudolfovih proba za tamonji balet. Na probama je ulagao celog sebe, a kada ga je Margot Fontejn, najpoznatije ime u baletu tog vremena, upitala zato deo snage ne ostavi za predstavu on je samo konstatovao: Vidite, to je ba originalna ideja !!! Upravo sa Margot, Rudolf je nastupao u Londonu. Igrali su Romea i Juliju punih etrnaest godina. Nak on toliko vremena, 10.januara 1976. Margot mu je posle predstave pruila crvenu ruu iz s vog buk eta. Tada joj je poljubio ruk u. Bio je to isti gest kojim joj se zahvalio posle izele, 1962. godine, ali i gest koji je oznaio kraj jedne baletske epohe. itavog s vog zivota Nurejev je u s vim gradovima u kojima je boravio, mogao da rauna na odredjeni broj ena koje su mu bile dobre prijateljice i na koje je mogao da se osloni. U Londonu su t o bile Margot Fontejn i Mod Lojd, a bio je prijatelj i sa Li Radivil koja je tada bila priceza i supruga Stanislava Radivila. Li je bila sestra akline K enedi. Deki je bila oarana Rudolfom i poz vala ga je nakon jedne predstave u Belu kuu na aj. Rudolf Nurejev posle predstava nije mogao da spava. Bio je nona ptica i stalno je, tragajui za novim uzbuenjima iao od bara do bara. Sredinom ezdestih Nurejeva je os vojila meavina slave, bogatst va, seksualnih sloboda, stalnih putovanja... Jo uvek je voleo Erika, ali s u se sada vidjali samo sporadino. Rudolf je bio privlaan i zahtevan mukarac koji je otkrio da postoje ljudi koji su spremni da izau u s usret njegovim strastima, posebno seksualnim. Nurejev je poeo da pravi izlete u onu vrstu promuskuiteta koja e kasnije biti odlika njegovog privatnog ivota. Sredinom ezdesetih, iako je bio z vezda, Rudolf nije imao neki stalni iz vor prihoda ili neku sigurnu zaradu, a na s ve t o treba dodati da mu je uvek pretila opasnost od povrede koja bi okonala njegovu karijeru. Novac mu je bio jako vaan, a on je bio veoma krt i oprezan sa njim. Skoro nikada nije imao para da ode u neki restoran, ali je znao da e se tamo nai neki bogati obo avalac koji e mu platiti veeru. Nurejev je iveo uglavnom po hotelima, gde je kroz razne sporedne ulaze krijumario mukarce sa kojima je spavao. Ipak, nije voleo da se budi pored neznanca, pa se esto ulo kako u pet sati ujutru poziva s voju prijateljicu Doan i nalae joj: "Plati momka, molim te". Vremenom je Doan shvatila sa kak vim mukarcima Rudolf voli da bude pa mu je sama pronalazila momke. Tok om leta 1971. Rudolf se veoma puno druio sa Mikom Degerom. Upoznali su se jo sredinom ezdesetih, kada je Deger esto prisust vovao njegovim predstavama na koje je dovodio njegovu tadanju prijateljicu, pevaicu Marijanu Fejtful. Sa Degerom, Rudolf je poseivao saunu u njujorkom hotelu Ans onia, gde se Rudi esto druzio i imao

intimne odnose sa orom San Anelom, Leonardom Bernstajnom i Entoni Perkins om. Seksualni nagon dovodio je Rudolfa do situacije da esto izmakne kontroli. Tako ga je jednom prilikom italijanski reiser Franko Zafireli poz vao da bude gost u njegovoj vili Positano, na jugu Italije. Jedan od gostiju bio je Gregori Pek, to je Rudolfa odmah oneraspoloilo, jer je P ek kao velika z vezda bio smetan u najbolju gostinsku sobu. Da bi skrenuo panju na sebe, Nurejev je stavio veliki turban, nosio razdrljenu koulju, a ispod toga orc i izme sa visokim potpeticama. I kao da mu nije bilo dosta, nego je na lice stavio ogromne koliine minke. U tom drut vu se nalazio mukarac sa kojim je Rudolf ot voreno flertovao. Posle veere dok su se vraali u vilu, njih dvojica su sedeli sas vim pozadi na jahti. Kada su stigli u luku pored vile, mladi i Rudolf su malo zastali. Ostali su stigli u vilu, a Zafirelijev batler je, mislei da su s vi uli, zakljuao kapiju. Tek itav sat kasnije Zafireli je primetio da mladia i Rudija nema. K ada su ih pronali, Rudolf je bio vie nego besan i posrao se na stepenicama Zafirelijeve vile. U asopisu Women`s Wear Daily objavljen je lanak u kome je bilo rei o Rudijevim posetama sa poprilino muevnom Bjankom Deger, ozloglaenom baru za homoseksualc e " The Anvil". Bio je to krajnje nepovoljan publicitet. Bar Anvil je verovatno bio blistavi vrhunac, ili iz drugog ugla gledano, mrano dno i najnia taka seksualne revolucije. U ovom baru je postojala velika kada u kojoj bi mukarci legali da bi drugi mukarci po njima urinirali. Postojao je i glori hol koji je Rudolf voleo da koristi. U Njujorku, Rudolf je pos eivao saunu za homoseksualce, najveu na s vetu. U St. Marks Bath su tokom osamdes etih redovno odravane homoseksualne orgije. Prijatelji su nagovarali Rudolfa da se odvikne od takvog naina ivot a, ali uzalud. Tek kada je 1984. Nu rejev saznao da je Rok Hadson oboleo od side, a znao je da ih je povezao isti partner, shvatio je, konano, opasnost koja je vrebala iz ovak vog naina ivota. Obratio se za pomo uvenom fr ancuskom lekaru Mielu Kanesiju. Test na sidu je odobren poetkom marta 1985. i Nurijev mu se podvrgao. Parika gay scena je u roku od nekoliko sati, mnogo pre samog Nurejeva saznala da on boluje od side. Iako je terapija sa HPA-23 imala iz vesnog us peha, Nurejev je, kao z vezda poeo da bledi. Nastupao je u kolama i sportskim halama; u manjim gradovima; muzika sa trake... Nekada je govorio da je muzicka prat nja sa trake odvratna a sada je pristajao na nju. Bio je to znak da se pribliava neslavan kraj jednog velianst venog umetnika. Za vreme s vog boravka u Australiji, Rudolf je odluio da se povue.Odluku je doneo jer neposredno pre nastupa imao operaciju bubrega i neko vreme je morao da nosi kateter. I pored bolova koje je zbog toga trpeo, on je nastupao, ak i sa kateterom. U septembru se vraa u Pariz gde je 8.oktobra trebalo da prisut vuje premijeri baleta Bajadera. Na aerodomu ga je saekao njegov lekar Kenesi koji nije uspeo da sakrije da je uasnut onim sto je ugledao. Premijera je odrana jednog od loijih dana za Nurejeva. Oni koji su ga videli u pozoritu bili su uplaeni njegovim izgledom. Odveli s u ga u njegovu lou i on se samo spustio na leaj prekriven jastucima. Jedva je disao. S vetla su se ugasila i predstava je poela. Bajadera je 1961, uvela Nurejeva u s vet slave koju je uivao na Zapadu. Sada nije mogao da govori, delimino zbog iscrpljenosti, i zato sto je imao teku infekciju usne duplje. Posle predstave, posto su se igrai poklonili publici, uli su se brojni uz vici koji su trazili da Rudolf izae na pozornicu. Dolo je do kratkog zastoja, a onda je Rudolf krenuo iz svoje loe.

Na pozornicu je izaao u frak u, beloj kravati, sa crveno-c rnim turbanom. Preko levog ramena je nosio crveno-zlatnu earpu. Bio je elegantan i ezot erian. Imao je pogled oveka koji umire i toga je bio s vestan. Prolomio se gromoglasan aplauz. Gledaoci su u jednom trenutku ustali, bio je t o onaj trenut ak kada su shvatili da s e on od njih oprasta. Na pozornicu je padalo cvee, ali je Rudolf bio isuvie slab da ga podigne. Carls Dud, nekadasnji Rudolfov ljubavnik , bio je jedan od poslednjih koji je razgovarao sa njim. et vrtog januara 1993. godine ujutro njih dvojica su razgovarali o Rudijevoj nameri da otputuje u angaj kako bi Kineze upoznao sa zapadnjakim baletskim tehnikama. Istog dana, negde oko 16.25 asova Rudolf je pao u komu, a dva dan kasnije, u s redu 6.januara, Rudolf je umro. Veliki majstor igre i kontraverze je zauvek otiao u legendu.