Sluaj Dojs

Ne verujem da je moguno prevoditi Dojsa a da se na neki nain ne prenese stil irske misli, dablinski humor, ak i po cenu da se mnoge rei ostave u izvornom, engleskom obliku ili da se doda mnotvo objanjenja u fusnotama . Pa ipak, upravo nam Dojs prua znaajan primer prevoda koji je preteno target-oriented: re je o prevodu onog odlomka iz dela Finnegans Wake (Fineganovo bdenje) koji se naziva Anna Livia Plurabelle. Taj prevod, mada su se prvobitno kao njegovi autori potpisali Frank i Setani (Settani), koji su nesumnjivo bili saradnici u tom poslu, moramo smatrati delom samog Dojsa .Osim toga, i francuski prevod Ane Livije, na kojem su saraivali mnogi knjievnici, poput Beketa (Beckett), Supoa (Soupault) i drugih, takoe se sada u velikoj meri smatra Dojsovim delom .
1 2 3

Posredi je sasvim osoben primer korenite obrade, jer je Dojs, kako bi ouvao osnovno naelo na kojem se zasniva Finnegans Wake, odnosno naelo koje se na engleskom zove pun, ili mot-valise , bez ustezanja iznova napisao, korenito preradio vlastiti tekst. Taj prevod nema vie nieg zajednikog sa tipinim zvunostima engleskog teksta, niti sa njegovim jezikim univerzumom, ve je proet toskanskim duhom i tonom. Pa ipak, itanje ovog prevoda preporuuje se radi boljeg razumevanja izvornog dela, i doista, upravo to nastojanje da se na jeziku koji se razlikuje od engleskog ostvari naelo leksikog slepljivanja, otkriva nam bitnu strukturu romana Finnegans Wake.
4

Finnegans Wake njije napisan na engleskom, ve na fineganskom jeziku, a neki su fineganski definisali kao izmiljeni jezik. U stvari, to nije izmiljeni jezik, poput Hlebnikovljevog transmentalnog pesnikog izraza, ili poetskog jezika Kristijana Morgenterna (Christian Morgenstern) i Huga Bala (Hugo Ball), koji se ni ne mogu prevoditi, jer se njihov zvuni i simboliki efekat zasniva ba na odsustvu bilo kakvog semantikog plana. Finnegans Wake je pre viejezini tekst. Stoga bi bilo podjednako besmisleno da se on prevodi, budui da je ve preveden. Ako pretpostavimo da je to pun u kojem postoje engleski koren T i italijanski koren I, njegovim prevoenjem, u najboljem sluaju, sintagmu TI pretvorili bismo u sintagmu IT. A mnogi prevodioci su upravo to i pokuali da postignu, sa promenljivim uspehom.
Meutim, injenica je da Finnegans Wake nije ni viejezian tekst, odnosno jeste, ali samo sa stanovita engleskog jezika. To je viejezian tekst kojeg pripadnik engleskog govornog podruja moe da zamisli. Stoga mi se ini da je Dojs, prevodei vlastito delo, odluio da zamisli ciljni tekst (francuski ili italijanski) kao viejezian tekst koji mogu da zamisle pripadnici francuskog ili italijanskog govornog podruja. U tom smislu, ako prevoenje kao to je jo Humbolt (Humboldt) pretpostavljao ne slui samo da bi italac mogao da razume izvorni jezik i kulturu, ve i da bi obogatio vlastiti jezik i kulturu, onda nema sumnje da svaki prevod dela Fineganns Wake obogauje jezik na koji se prevodi, poto ga primorava da izrazi neto to prethodno nije umeo da iskae (Dojs se upravo tako ophodio prema engleskom jeziku). Moda je to obogaivanje i preterano, pa jezik ne moe da podnese taj eksperiment, ali se time ipak neto pokree. Dojs se naao pred zadatkom da jezik tako podatan za pun, za neologizme i zgunjavanje rei, kakav je engleski (koji obiluje jednoslonim reima) prenese na italijanski, koji se opire spajanju rei pri graenju neologizama. Italijanski je, recimo, nemoan kad se nae pred nemakim izrazima kao to su Kunstwissenschaft (nauka o umetnosti) ili Frauprofessor (gospoa profesor). Isti je sluaj i sa izrazom splash-down (engl. pasti, spustiti se na vodu). Nalazi utoite u poetinom izrazu ammarare (koje oznaava blago sputanje hidroaviona, ali ne i grubi udar malog vasionskog broda o morsku povrinu). Meutim, svaki jezik ima vlastiti duh: za sletanje na Mesec u engleskom se neprikladno koristi stari izraz to land (prizemljiti se), dok je u italijanskom skovana nova re allunare (sleteti na Mesec, alunirati). I to je u redu. Ali, ako prevodimo tekst u kojem se na reeni nain opisuje landing vasionskog broda, land je jednoslona re, dok je alluna troslona. I to moe da nam izazove glavobolju oko ritma. Odmah emo pogledati jedan primer gde Dojs, poto mora da prevede ritam svojstven engleskom, prerauje tekst kako bi ga prilagodio najpre francuskom, a potom italijanskom jeziku.
Tell mi all, tell me now. Youll die when you hear. Well, you know, when the old cheb went futt and did what you know. Yes, I know, go on.

Tu ima trideset jednoslonih rei. U francuskoj varijanti, Dojs se trudio da reprodukuje istu jednoslonu strukturu, bar kad je izgovor teksta u pitanju:
Dis-moi tout, dis-moi vite. Cest en crever. Alors, tu sais, quand le vieux gaillarda fit krack et fix ce que tu sais. Oui je sais, et aprs, aprs?

Dvadeset i pet jednoslonih rei. Nije loe. Osim toga, preostale rei su dvoslone ili najvie troslone. A ta se desilo sa italijanskim, koji ima mali broj jednoslonih rei (bar u poreenju sa engleskim)?
Dimmi tutto, e presto presto. Roba da chiodi! Beh, sai quando il messercalzone and in rovina e fe ci che fe? S, lo so, e po appresso? Kai mi sve, kai brzo. Ni ne sluti. Pa, zna kad je stari gadospodin nadrljo i uradio zna ve ta. Da, znam, i ta posle bi?

esnaest jednoslonih rei, ali od toga su bar polovina veznici, lanovi i predlozi, rece koje su u stvari proklitike, nemaju svoj akcenat, nego se izgovaraju zajedno s narednom reju, pa je, sa auditivnog stanovita, u neku ruku produuju. Sve ostale rei su dvoslone, troslone, ili ak etvoroslone i petoslone. Ritam odlomka nije nimalo jednosloan. Ako je englesi tekst u dez ritmu, italijanski ima operski tok. Bio je to Dojsov odabir. Kad pogledamo druge delove italijanske verzije, nailazimo na izuzetno dugake rei, kao to su: scassavillani, lucciolanterna i pappapanforte, freddolesimpellettate, inapprodabile, vezzeggiativini zaista su predugake, ak i za italijanski leksiki fond, stoga ih je Dojs lepo izmislio. Naravno, u Fineganovom bdenju esto se pojavljuju prilino dugake sloenice, ali one obino predstavljaju stapanje dvaju kratkih rei. Budui da italijanski nije pogodan za takvo reenje, Dojs je reio da uini suprotno od toga: opredelio se za viesloni ritam. Kako bi postigao taj rezultat, esto uopte nije mario da li italijanski tekst ima sasvim drugaije znaenje od engleskog, ili ne. Naveemo jedan izuzetno znaajan primer. Pri kraju drugog prevedenog odlomka nailazimo na:

Latin me that, my trinity scholard, out of eure sanscreed into oure eryan!

Ne elim da istraujem sve aluzije u ovoj reenici, ali pojedine zbilja upadaju u oi. Pre svega, tu su dva upuivanja na jezike na latinski i na sanskrit, za koje se tvrdi da su arijanskog porekla. Tu je i Trojstvo, ali bez vjeruju (smatramo da se arijanska jeres odnosi upravo na hriansku dogmu o svetoj Trojici), u pozadini se naziru koledi Erin i Triniti. Osim toga, ali to e opaziti samo neki zaluenik za filologiju, pominju se i reke Ure, Our i Eure (a docnije emo videti kakava je uloga reka u Finnegans Wake. U prevodu na francuski Dojs je odluio da ouva glavno jezgro asocijacija (mada je mnogo toga morao da izostavi) i evo kako on glasi:
5

Latine-moi a mon prieux escholier, de vostres sanscroi en notre erryen.

Sloiemo se da u asocijativnom nizu prieur-pieux-prire prepoznajemo izvestan odjek Trojice, da sanscroi podsea i na sanskrit i na sans

croix, kao i na sans foi, dok je erryien nekakva aluzija na greku ili zabludelost.
Preimo sada na italijansku verziju. Ovde je autor oigledno doneo odluku da jezika upuivanja treba takorei sa glotologije da preu na glotu ili sa language na tongue, kao deo ljudskog tela; te da moguna teoloka zabludelost treba da pree u erotsku zabludelost:
6 7

Latinami ci, laureata di Cuneo, da lingua aveta in gargarigliano. Latinuj mi to, diplomko iz Kunea, sa jezika starostavnog na grgoljanski.

Da je ovo napisao bilo koji drugi prevodilac, a ne Dojs, sigurno bi ga svi optuili za nedopustivo slobodno tumaenje. Ta sloboda odista postoji, gotovo lii na mladalaku poalicu, ali ju je potpisao sam autor. Jedino to upuuje na arhaine jezike i davninu jeste aveta-avita , to meutim, u svetlu onoga to emo uskoro rei o tome, podsea i na avis avuta . Uostalom, neki klin je svakako prodro u tu diplomku iz Kunea , jer kad se sintagma Cuneo-da-lingua brzo izgovori, to ima prizvuk nalik na cunnilinguus, to je pojaano i aluzijom na gargarismo (ital. grgotanje), a zavrava se, mada o tome u originalu nema ni pomena, skrivenim imenom jo jedne reke, pored onih osam stotina kojima se dii ovo poglavlje, u pitanju je Gariljano.
8 9 10

Sveta Trojica su potpuno iezla, odnosno Dojs mirne due ini svoju poslednju apostaziju. Njemu je bilo vano da pokae ta moe da se uini sa italijanskim jezikom, a ne sa teolokim pitanjem filioque. Ta tema je bila samo izgovor. Kako bi izazvao oseaj proticanja Lifeja, Dojs je naveo osamsto imena reka, prikrivenih na razliite naine, zbog ega je ovo poglavlje posebno omiljeno kod poklonika njegovog dela. Re je o pravom pravcatom tour de force koji najee ne doprinosi zvunom i slimbolikom bogatstvu ovog poglavlja, ve se apsolutno oslanja na semantiko, odnosno enciklopedijsko polje. itaoci koji uoe da se pominju imena razliitih reka, bolje e doiveti oseaj proticanja Lifeja. Ali, poto ne mogu svi da prepoznaju upuivanje na reke, kao to su Chebb, Futt, Bann, Duck, Sabrainn, Till, Waag, Bomu, Boyana, Chu, Batha, Skollis, Shari itd, sve je preputeno gotovo proizvoljnoj igri asocijacija: ako uoi ime neke reke koja ti je poznata, osetie proticanje, ako ga ne uoi, ta se tu moe, autor se svesno upustio u taj rizik, a eto i zgodne teme za neki diplomski rad. I doista, u prvim verzijama bilo je vrlo malo imena reka, da bi u potonjim verzijama njihov broj sve vie rastao i izgleda da je Dojsu neko pomagao da pronae to vie reka valjalo je samo pregledati enciklopedije i geografske atlase a potom mu nije bilo teko da osmisli svoj pun. Stoga moemo rei da je nevano da li u reenom poglavlju ima osamsto ili dve stotine reka ili je barem podjednako nevano kao i injenica da je neki renesansni slikar meu mnotvom lica naslikao i lica svojih prijatelja: ukoliko je neko kadar da ih sve prepozna, utoliko e ga vie ceniti kao istoriara umetnosti, ali za umetniki doivljaj koji prua ta slika ili freska to je vano samo u izvesnoj meri.
11 12

to se tie italijanske verzije, Dojs je doneo tri bitne odluke. Pre svega, namera mu je bila da, ne samo u sintaksikom, ve i u leksikom pogledu jasno stavi do znanja kako je to poglavlje fluvijalno i zasniva se na mnotvu upuivanja na reke. Ali se te referencije ne moraju nalaziti na istim mestima kao u originalu. Tako recimo, u engleskom tekstu, posle Wasserbourne (u italijanskom ga je potisnuo izraz Wassermanschift) pojavljuje se Havemmarea (avemaria + marea) , to bi se vrlo lako prenelo na italijanski, tim pre to je Hafel nemaka reka koja se uliva u Elbu. Ali Dojs je, petnaestak redova pre toga, ve upotrebio igru reima koja asocira na Zdravomarijo, odnosno izraz Piavemarea . Za uzvrat, posle jo jedne reenice, kae se kako ima poca schelda (scelta + Schelda) , a elda je tu preuzeta iz teksta na engleskom koji ne spada u prevedene odlomke.
13 14 15

Dojs je ostavio Rio Negro i La Platu, tamo gde se pominju i u engleskom tekstu, ali je iskoristio priliku da doda i re mosa . I tako od sluaja do sluaja, u zavisnosti od izbora i nadahnua autora koji prevodi vlastito delo.
16

Druga odluka se odnosi na lina imena koja podseaju na reke, kao to su Sui, Tom, Chef, Syr Darya ili Ladder Burn, to u engleskom prua mogunost za lepe igre reima, ali ne i u italijanskom. Stoga Dojs izostavlja ono to ne moe da upotrebi, a umesto toga unosi imena italijanskih reka, koje e njegov novi italac lake prepoznati, a i pogodnije su za graenje neobinih vieslonih rei. I tako se pojavljuju (a ne postoje u engleskom originalu): Serio, Po, Serkjo, Pijave, Konka, Anijene, Ombrone, Lambro, Taro, Toe, Belbo, Silaro, Taljamento, Lamone, Brembo, Trebjo, Mino, Tidone, Panaro (posredno i Tanaro) i moda Orba (kao orva) a italac koji za to ima volje neka ih slobodno trai ispod ruha u koje ih je autor zaodenuo .
17

Ali nisu dovoljne samo italijanske reke, imena najrazliitijih mesta na svetu nisu ba pogodna za graenje rei koje imaju prizvuk italijanskog jezika, pa Dojs, bez ikakvog ustezanja, izostavlja mnotvo reka koje se pojavljuju u originalu. injenica je da se u engleskom tekstu koji je preveden i na francuski i na italijanski nalazilo dvesta sedamdeset i sedam reka, raunajui i uspelu aluziju na levu i desnu obalu Sene (Reeve Gootch i Reeve Drughad), kao i na Kategat (Kattegat). U italijanskoj verziji Dojs je odluio da od dvesta sedamdeset i sedam sauva svega sedamdeset i etiri reke (priznaemo prevodiocu i uoptene izraze rio i fiumana , kao i kovanicu comaschia, koja u sebi spaja i aluziju na jezero Komo iz kojeg reka Ada ponovo izvire i na movare, koje se ipak vezuju za rene delte, i najzad, pominju se i maremme Tolkane) .
18 19 20

Nije bilo nikakvog razloga za izostavljanje tolikog broja reka. Dojs to svakako nije uinio radi lakeg razumevanja. Pre svega zato to bi

imena poput Honddu, Zwaerte, ili Kowsha bila podjednako nerazumljiva i za engleskog i za italijanskog itaoca, pa ako engleski italac moe da podnese dvesta sedamdeset i sedam imena reka, zato to ne bi mogao i italijanski italac? Osim toga, i tamo gde je Dojs sauvao imena pojedinih reka, ini se da se uopte nije upravljao prema kriterijumju jasnoe. Zato je Dojs and the dneepers of wet and the gangres of sin preveo kao com gangerenos di turpida tabe? Lepo je to je Gange (Gang) spojio sa Reno (Rajna), ali zato je izostavio Dnjepar? Zato je izbegao Merimak (u Concord on the Merrimake) i preveo ga na italijanski kao O in nuova Cobcordia dellArciponente, ime je moda postigao novu nebesku aluziju na svevinjeg (onnipotente), a sauvao Konkord, koji vie nije odrednica za prepoznavanje Merimaka, ime se gubi kakvatakva asocijacija na ameriki transcendentalizam? A posle je, u formi sabrinettuccia la fringuellina zadrao aluziju na reku Severn , to je puko sitniarenje za kakvu doktorsku disertaciju? Zato je sauvao (krajnje hermetiko) upuivanje na imena reka, kao to su: Boyarca, Bua, Boyana i Buch, koje ko zna kuda protiu, a izbacio Sambru, Eufrat, Odru i Nisu? Zato nije napisao, recimo: non sambra che eufrate Dniepro poneisse la rava a sinistra e a destra, con gran senna, nel suo poder?
21 22 23

Oito da je Dojs, prevodei svoje delo na italijanski, nastojao da ispeva to vie moguih italijanskih, melodramski zvunih neologizama, odbacujui one koji mu nisu zvuali prikladno, a za reke vie gotovo da i nije mario. Nije se vie poigravao idejom o rekama (moda najjogunastijom i najneobinijom idejom u toj tako jogunastoj i neobinoj knjizi), poigravao se italijanskim jezikom. Trebalo mu je najmanje deset godina da pronae osamsto reka, a odbacio je gotovo devedeset posto, samo da bi mogao da kae chiacchiericcianti, baleneone, quinciequindi, frusciacque .
24

Naveemo i poslednji primer obrade, koja se zbilja granii sa stvaranjem autentino novog dela:
T ell us in franca langua. And call a spate a spate. Did they never sharee you ebro at skol, you antiabecedarian? Its just the same as if I was to go par examplum now in conservancys cause out of telekinesis and proxenete you. For coxit sake and is that what she is?

Spate podsea na spade, a izraz to call a spade a spade odgovara italijanskom dire pane al pane (rei popu pop). Ali spate podsea i na reku (a spate of words znai fiume di parole ). Sharee objedinjuje share i reku ari, ebro objedinjuje hebrew i reku Ebro, skol objedinjuje school i reku Skolion. Preskoiemo neke referencije i rei da for coxit sake podsea kako na paklenu reku Kocit, tako i na for Gods sake (stoga taj izraz u kontekstu zvui bogohulno) .
25 26

Sada emo pogledati dva prevoda ovog odlomka, prvi je Dojsov prevod na francuski, a drugi je noviji italijanski prevod Luiija Skenonija (Luigi Schenoni, str. 198bis):
Dojs Pousse le en franca lingua. Et appelle une crue une crue. Ne ta-t-on pas instruit lbreu lescaule, espce dantibabbibobu? Cest tout pareil comme si par example je te prends subite par telekinesis et teproxnetise. Nom de flieuve, voil ce quelle est? Skenoni Diccelo in franca lingua. E d piena alla piena. Non ti hanno mai fatto sharivedere un ebro a skola, pezzo di antialfabetica. proprio come se ora io andassi par exemplum fino alla commissione di controllo del porto e ti prossenetizzassi. Per amor del cogito, di questo si tratta? Reci nam to lingvom frankom. I reci plimi plima. Nisu ti nikad aripokazali ebro u koli, antialfabetiarko jedna. T o je kao kad bih ja sad par egzampl otiao do inspekcije za kontrolu luke i proksenetizovao te. Kogita mu poljubim, zar je u tome stvar?

Nije mi polo za rukom da uoim sve aluzije u francuskom tekstu, stoga u samo napomenuti da je u njemu sauvano nekoliko imena reka i da se u uzviku u poslednjoj reenici krije i bogohulna aluzija, poto nom de flieuve podsea na nom de dieu. Kako bi iskazao igru reima call a spate a spate, Skenoni, kao to emo u nastavku videti, sledi Dojsovu italijansku verziju. Izraz piena ima veze s rekama (to znai da odgovara izrazu spate) i prenosi osnovnu izotopiju. Zahvaljujui ovom odabiru ouvan je i nagovetaj nekih reka koje se, posle svega nekoliko stranica, pominju u originalnom tekstu, kao to su Pian Creek, Piana and Pianaars. Skenoni je takoe sauvao i reke ari, Ebro i Skol, ali nije preneo teoloku aluziju na antiabecedarijansku jeres, dok conservancy (ba udno) shvata kao a commission authorized to supervise a forest, river or port i samoinicijativno povezuje paklenu reku Kocit sa Dekartovim cogito. A sada da vidimo ta je Dojs uradio:
Dillo in lingua franca. E chiama piena piena. Thanno mai imparato lebro alliscuola, antebecedariana che sei? proprio siccome circassi io a mal desempio da tamigiaturgia di prossenetarti a te. Ostrigotta, ora capesco. Reci to lingvom frankom. I reci plimi plima. Jesu li te ikad nauili ebro u koli, antiabecedarijanko jedna? T o je ko kad bih ja poerkezuao zlurad primera tautemzamaturgije da proksenetujem tebe. Ostrogotkinjo, sad razumizlazim.

Poto nije mogao da prenese aluzije iz originala, prevodilac-pisac odluio je da ovde umetne (pored reenih Pian Creek, Piana, Pienaars) jo neke reke, kao to je Temza, na primer, i uspeno je pronaao odgovarajui izraz za to call a spate a spate, a tako e uiniti i Skenoni. Ali Dojsu, piscu-prevodiocu, to nije dovoljno. Osea da se dubinsko znaenje teksta, izvan povrnih poigravanja citatima i aluzijama, zapravo krije u smetenoj i avolskoj nesigurnosti pred tajnama jednog zajednikog jezika (lingua franca) koji, poput svih srodnih jezikih tvorevina, potie od razliitih jezika i ne poklapa se sa duhom nijednog od njih, te ovek ima utisak da je to avo skovao zaveru protiv jedinog pravog i nedostinog jezika, koji bi, da postoji, bio sveti jezik (lingua sancta). Stoga je svaki jeretik koji se protivi pismenosti, ujedno i protiv svete Trojice i protivnik-jo-kojeega (erkez, varvarin zapravo). Tu se Dojs odluio za genijalno samoprevodilako reenje: Ostrigotta, ora capesco (koje ne postoji u izvornom tekstu). Tu se sadre: uzvik negodovanja i uenja, ostregheta (ublaeni, venecijanski oblik izvorne psovke), zatim podseanje na nerazumljive jezike (ostrogoto, obeleje celokupnog Finnegans wake, koje se na drugom mestu definie kao ostrogothic kakography), kao i Gott. Psovka koja se izgovara zbog nerazumljivog jezika. Zbog ega bismo oekivali da usledi zakljuak: non capisco (ne razumem). Ali ostrigotta je aluzija i na I got it, pa Dojs kae: ora capesco, gde spaja capire (razumeti) i uscire (izai), moda u smislu izvui se iz neprilike, ili iz lavirinta zvanog Finnegans Wake.

injenica je da Dojsa uopte nisu morile nae prevodilake brige. Njemu je bilo vano da izmisli izraz kao to je ostrigotta, ora capesco. Ako bismo Skenonijev prevod opet vratili na engleski jezik, ishod bi moda i bio neodreeno nalik na original, ali to ne vai i za Dojsovu verziju. Dobili bismo sasvim drugi tekst. Dojsov prevod na italijanski svakako nije primer za prevoenje koje je verno originalu. Pa ipak, kad itamo njegov prevod, kad vidimo taj tekst koji je u celosti ponovo smiljen na drugom jeziku, shvatamo njegove dubinske mehanizme, vrstu postupka koji autor primenjuje na jeziki fond, efekat sveta flatus vocis koji se neprekidno razgrauje i iznova spaja u nove molekulske forme izvan ouvanja bilo koje aluzije ili citata. Dojs je, na izvestan nain, ostao u okvirima prevoenja u pravom smislu te rei i nije se zaglibio u movari proizvoljnih tumaenja. On oznaava krajnju granicu, koja se verovatno ne moe prei, ali granice zbog kojih se vode estoki ratovi ne postavljaju se samo da bismo utvrdili ta je izvan njih, ve i da bismo odredili ta ostaje unutar njih.

Endnote
1 Frenk Baden (Frank Badgen), u James Joyce and The making of Ulysses (London: Grayson 1934) tvrdi da je za Dojsa bilo od sutinske vanosti da njegov grad ne zamenimo svojim (ed. Oxford U.P. 1972: 71) Prim. aut. 2 Anna Livia Plurabella. Prospettive IV, 2, IV, 11-12, 1940). U ovoj verziji postoje neki delovi koje je dodao Etore Setani. Prvobitna verzija, iz 1938. godine, nastala je kao plod saradnje Dojsa i Nina Franka, a objavila ju je aklin Rise (Jacqueline Risset) u Joyce, Scritti italiani (Milano: Mondadori, 1979). Italijanska, kao i francuska verzija, izvorni tekst i druge potonje verzije sada se nalaze u Joyce, Anna Livia Plurabelle, Rosa Maria Bollettieri Bosinelli ed. (Torino: Einaudi, 1996), sa mojim predgovorom. - Prim. aut. 3 Anna Livia Plurabelle. A Nouvelle Revue Franaise XIX, 212, 1931. Iako je ovo prevod verzije Ane Livije iz 1928. godine, dok je italijanski prevod konane verzije iz 1939, meu njima nema bitnih razlika, kad su u pitanju odlomci koje emo ovde navesti. Prim. aut. 4 Engleski i francuski naziv za igru reima, kalambur. - Prim. prev. 5 Ure (Jur) reka u Engleskoj, Eure (Er) reka u Francuskoj - Prim. prev. 6 Nauka o jeziku, lingvistika. - Prim. prev. 7 Grki glssa, gltta jezik, i kao ljudski organ. - Prim. prev. 8 avito nasleen, dedovski, pradedovski - Prim. prev. 9 avis lat. ptica, ovde je posredi igra reima, budui da uccello ital. ptica u aljivom govoru oznaava i muki ud, avis avuta moe da nagovetava i da je diplomka primila stojka . - Prim. prev. 10 Kuneo (Cuneo) je grad u sev. Italiji, ali ta re oznaava i klin to takoe moe da izazove erotske asocijacije. - Prim. prev. 11 Potpun spisak (koji je moda i dui nego to je sam Dojs mislio) i istorijat njegovog naknadnog proirivanja, kroz razliite verzije, vidi u Louis O. Mink, A Finnegans Wake Gazetter, Bloomington, Indiana U.P. 1968. O istoj temi vidi i Fred H. Higginson, Anna Livia Plurabelle. The making of a Chapter, Minneapolis, The Universty of Minnesota Press 1960 - Prim. aut. 12 Chebb (eb) se verovatno odnosi na reku Ohre koja protie kroz grad Heb u ekoj, Futt je Futaleufu, reka u ileu, Bann (Ben) je reka u Irskoj, Duck (Dak) je verovatno dananja reka Hud u Oregonu, SAD,, Sabrain je dananja najdua engleska reka Severn, Til (Till) je takoe reka u Engleskoj, Waag se verovatno odnosi na reku Vah u Slovakoj, Bomu je reka u centralnoj Africi, Boyana je reka Bojana, Chu (u) je reka u dananjem Kirgizistanu, Batha (Bata) je reka u adu, Skollis je planina u Grkoj, ali podsea i na kiparsku reku Skalion, Shari (ari) je stepska reka u centralnoj Africi - Prim. prev. 13 Igra reima- avemaria na italijanskom znai Zdravomarijo , tj. molitva Bogorodici, a marea znai plima i oseka.- Prim. prev. 14 Piave (Pijave) - reka u severnoj Italiji. - Prim. prev. 15 Igra reima, c poca scelta na italijanskom znai ima malo izbora, dok Dojsova re schelda kombinuje scelta izbor i Schelda (elda), ime reke koja izvire u Francuskoj, protie kroz Belgiju i uliva se u Severno more. - Prim. prev. 16 Aluzija na reku Mas (Mez) koja izvire u Francuskoj, a u Belgiji se uliva u Severno more.- Prim. prev. 17 U francuskoj verziji ima jo vie imena reka, na primer, tu su i: Somme, Avon, Niger, Yangts, Gironde, Aare, Damve (Danube?), Po, Sane - Prim. aut. 18 Rio arh., poet. it. potok, reica - Prim. prev. 19 Italijanski. nabujala reka, nalet vode. - Prim. prev. 20 Aluzija na Maremma Toscana toskansko (movarno) primorje - Prim. prev.

21 Merimak (Merrimack) i Konkord (Concord) reke u SAD, u Nju Hempiru, iji se glavni grad takoe zove Konkord. - Prim. prev. 22 Latinsko ime ove najdue engleske reke bilo je Sabrina. - Prim. prev. 23 Ovde je Eko sam pokuao igru reima trudei se da upotrebi to vie imena reka. - Prim. prev. 24 Neologizmi u tipino dojsovskom duhu: chiacchiericcianti Prim. prev. 25 Doslovno reka rei, na srpskom bi se kazalo more rei. - Prim. prev. 26 Poto Dojsovi izrazi nikad nemaju samo jedno znaenje, for coxit sake podsea i na Cox River, a osoba kojoj je engleski maternji jezik ukazala mi je i na jednu skarednu aluziju, jer for coxit sake zvui veoma slino kao for coxitis ache, gde coxitis oznaava iaenje kuka, pa bi moglo da ukazuje i na pain in the ass. Pouzdajem se u intuiciju te osobe i o tom neu dugo vesti (ovde Eko citira Dantea, Pakao, VII, 60). - Prim. aut. mobi: Vuki

Sadraj
Sluaj Dojs Endnote