Prva Pomoc-Seminarska Skripta UISS 2009 - 10

SPORTSKA
AKADEMIJA

UDRUENJE
INSTRUKTORA
SKIJANJA SRBIJE

SKRIPTA ZA SEMINAR ZA STICANJE ZVANJA ZA
POSLOVE U OBUCI SKIJANJA I SNOWBOARD-a
MART 2009.

Seminarska skripta UISS 2009
Strana 1/58

SADRAJ:

ELEMENTI PRAKTINOG ISPITA, PEDAGOKE PRAKSE I KRITERIJUMI ZA OCENJIVANJE ............. 2
TEHNIKA / BIOMEHANIKA ........................................................................................................................................ 5
STRUKTURA KARVING ZAOKRETA ....................................................................................................................... 5
PRVA POMO ................................................................................................................................................................. 8
PRISTUP POVREENOM .................................................................................................................................................... 8
OIVLJAVANJE - CPR (CARDIOPULMONAL REANIMATION) ............................................................................................. 9
OK ............................................................................................................................................................................... 12
IMOBILIZACIJA .............................................................................................................................................................. 13
POVREDE GLAVE I VRATA .............................................................................................................................................. 17
POVREDE KOTANO ZGLOBNOG SISTEMA ...................................................................................................................... 20
POVREDE GRUDNOG KOA I TRBUHA ............................................................................................................................. 23
POVREDE IZAZVANE NISKIM TEMPERATURAMA (HIPOTERMIKE POVREDE) .................................................................. 25
ASFIKTINE POVREDE ................................................................................................................................................... 27
AKUTNA I HRONINA STANJA ........................................................................................................................................ 30
OPASNOSTI ................................................................................................................................................................... 32
1. PRVI KORACI.............................................................................................................................................................. 32
2. SIGURNOST U PLANINI ............................................................................................................................................... 33
ORIJENTACIJA ............................................................................................................................................................ 38
1. ORIJENTACIJA I TRAENJE PUTA ................................................................................................................ 38
2. GLOBALNO, OSNOVNO I ... ............................................................................................................................ 38
3. PRIPREMA ZA PUT ........................................................................................................................................... 40
4. KARTA ................................................................................................................................................................ 41
SRPSKA KOLA SKIJANJA ....................................................................................................................................... 51
ISPITNI PROGRAM TEHNIKA IZVOENJA I METODIKA UENJA ...................................................................................... 51
VEBE ZA KOREKCIJU ............................................................................................................................................. 57 U

Strana 2/58

ELEMENTI PRAKTINOG ISPITA, PEDAGOKE PRAKSE I KRITERIJUMI ZA OCENJIVANJE

Praktian ispit
1. Zaokreti u plugu pregibanjem i opruanjem sa i bez uboda tapa
2. Paralelni zaokret u gruboj formi
3. Paralelni zaokret rastereenje opruanjem
4. Brzo vijuganje rastereenje opruanjem
5. Paralelni zaokret rastereenje pregibanjem
6. Brzo vijuganje rastereenje pregibanjem
7. Terenska vonja
8. Terenska vonja i vonja u dubokom snegu

Kriterijum za ocenjivanje praktinog ispita:
1. Skijaki stav (meusobni odnosi segmenata tela i skija)
2. Rastereenje skija (amplituda, trajanje, pravac)
3. Voenje skija u zaokret (na rubnicima, bez otklizavanja)
4. Koordinacija pokreta (pregibanja i opruanja tela, uboda tapa)
5. Ritam (pravilan ritam izvoenja zaokreta)

Terenska vonja
1. Pravilno izvoenje veeg broja varijanata zaokreta i skoka
2. Pravovremeno usklaivanje sa uslovima terena
3. Adekvatne promene ritma
4. Kontrola brzine

Kriterijum za ocenjivanje pedagoke prakse:
1. Pravilna upotreba terminologije
2. Jasnoa i konciznost izlaganja
3. Izbor vebi
4. Izbor terena
5. Nain demonstracije
6. Nain analiziranja

Predsednik Ocenjivake komisije:

Neboja Mitrovi
Strana 3/58

Dan Vreme Oblast Predavanje Predava
Napomena
petak
20:00-21:00
Prijave za Seminar
21:30-22:00
Pozdravna re i osnovne napomene
1
subota
12:00-15:00 Prikaz i analiza likova UISS

18:00-20:30 Sistem kolovanja kadrova UISS

18:30-19:30
1. Video analiza
2. Tema za naredni dan
O.K.

2
nedelja
10:00-16:30
SKI
1. plug
2. pluenje
3. zaustavljanje u
plugu
4. zaokreti u
plugu sa i bez
uboda tapa
BORD
1. bono i koso
otklizavanje
UISS

18:30-20:00
1. Video analiza
O.K.

20:00-21:30
Tehnika skijanja
Mtic Jeraa

3
ponedeljak
09:30-16:30
SKI
1. Prelaz sa
plunog ka
paralelnom
zaokretu i
parlelni zaokret u
gruboj formi
BORD
1. osnovni
zaokret
2. zaokret u
nastavku rubnika
3. nizanje
osnovnih
zaokreta
UISS

18:30-20:00
1. Video analiza
O.K.

20:00-22:00 Prva pomo GSS

4
utorak
09:30-16:30
SKI
1. Paralelni
zaokret
opruanjem i
pregibanjem
2. pedagoka
praksa
BORD
1. karving
vijuganje
2. osnovni skok -
ollie
UISS

18:30-20:00
1. Video analiza
O.K.

20:00-22:00 Prva pomo GSS

Strana 4/58

5
sreda
09:30-16:30
SKI
1. Brzo vijuganje
opruanjem i
pregibanjem.
2. pedagoka
praksa
BORD
1. uvebavanje i
korekcije
2. pedagoka
praksa
UISS

18:30-20:00
1. Video analiza
O.K.

20:00-22:00 Osnove snouborda Jure Gmajnar

6
etvrtak
09:30-16:30
SKI
1. Terenska
vonja i vonja u
dubokom snegu
2. pedagoka
praksa
BORD
1. uvebavanje i
korekcije
2. pedagoka
praksa
UISS

18:30-20:00
1. Video analiza
O.K.

20:00-22:00 Zato novi trendovi!? Mtic Jeraa

7
petak
09:30-16:30
SKI
1. uvebavanje i
korekcija
BORD
1. uvebavanje i
korekcije
2. pedagoka
praksa
UISS

18:30-20:00
1. Video analiza
O.K.

20:00-22:00 Lavine i orjentacija GSS

8
subota
09:30-16:30
SKI
1. uvebavanje i
korekcija
BORD
1. uvebavanje i
korekcije
2. pedagoka
praksa
UISS

18:30-20:00 Ostalo O.K.

20:00-22:00 Oprema Stojanovi ore

9
nedelja
09:00-15:00 Praktini ispit O.K.

2 sta po
zavretku
ipita
Ostalo
Saoptavanje rezultata i zatvaranje
Seminara
O.K.

VIDEO ANALIZA SVAKOG DANA OD 18.30 - 20.00 U TV SALI HOTELA OLGA DEDIJER (promene satnice su mogue tokom Seminara)

Prof.mr. Aleksandar Lukman Strana 5/58

Tehnika / Biomehanika

Prof.mr.Aleksandar Lukman
STRUKTURA KARVING ZAOKRETA

Inovacije po pitanju tehnike zaokreta iskljuivo su vezane za takmiarsko skijanje. Iskustva vrhunskih takmiara su od
presudnog znaaja za napredak tehnologije skijake opreme. Kljuni period je bio vezan za uvoenje zglobnih tapova
u postavku takmiarskih staza. Takmiari su se svojim tehnikim i motorikim kvalitetima prilagodjavali novonastaloj
situaciji racionalizujui tehniku zaokreta koliko god je to stara konstrukcija skija dozvoljavala. Detaljnim analizama
strukture tehnike zaokreta ustanovljeno je kako i na koji nain reiti problem praznog hoda koji je lociran u
uvodnom delu zaokreta gde skije nemaju vrst kontakt rubnicima na snenoj podlozi. Problem je reen novom
konstrukcijom skija ija je geometrija znatno izraenija u odnosu na staru skiju (radijus bonog luka je znatno manji)
pa je stoga i njihova duina znatno manja. Nova skija prua daleko vee mogunosti u smislu vodljivosti, izvoenja
preciznog zaokreta bez otklizavanja, anuliranja uvodnog dela zaokreta ime je obezbeena vea brzina kretanja i njeno
odravanje tokom svih faza zaokreta. Na zavretku zaokreta se stiu svi uslovi da se maksimalno iskoristi sabijena
energija u skijama radi brzog i efikasnog rastereenja i odravanja postojee brzine kretanja, a na mestima gde je to
potrebno i ubrza. Upravo ovakav zaokret izveden sa radijusom koji je jednak radijusu bonih lukova skija je danas
poznat pod nazivom KARVING ZAOKRET.

Pored strukture karving zaokreta neophodno je sagledati njegovu formu koju karakteriu sledei elementi:

1. Nia prelazna pozicija
2. Rastavljene skije (minimum u irini kukova)
3. Optereenje sredinjeg dela skija tokom celog zaokreta
4. Rastereenje pregibanjem (tzv. odbojno rastereenje)
5. Aktivnost obe noge tokom zaokreta

Nia prelazna pozicija je od posebnog znaaja u takmiarskom skijanju zbog aerodinaminosti. Postiu se vee brzine
pa je stoga i otpor vazduha vei. Zbog nie prelazne pozicije i eksplozivnog odbojnog rastereenja karving zaokret u
najveem broju sluajeva ne podrazumeva upotrebu tapa jer bi dolo do izazivanja snane reakcije podloge odnosno
usporavanja kretanja i naruavanja koordinacije i dinamike ravnotee.

Rastavljene skije su prepoznatljiva karakteristika savremene racionalne tehnike zaokretanja odnosno karving zaokreta.
Nove skije zahtevaju precizno postavljanje rubnika pod uglom od 45 u odnosu na ravan padine. Ovo se ne moe
postii sastavljenim skijama jer to unutranja noga spreava. Nedostatak manevarskog prostora onemoguava
postavljanje unutranjeg rubnika spoljne skije pod optimalnim uglom. Rastavljene skije obezbeuju precizno voenje
zaokreta bez otklizavanja i poboljavaju uslove za odravanje dinamike ravnotee zbog poveane povrine oslonca.

Stara skija je zahtevala da se prilikom zaokreta teite skijaa pomera napred nazad u sagitalnoj ravni od prstiju ka
peti, radi lakeg uvoenja, voenja i ubrzanja skija na kraju zaokreta. Nova skija, za razliku od stare, ima
mogunost ako se optereti po sredini da obezbedi jednak pritisak po jedinici povrine du cele skije. Stoga je
neophodno da sve vreme zaokreta optereenje bude na sredinjem delu skija jer e se jedino tada ispoljiti njeni kvaliteti
u smislu opisivanju optimalnog luka (radijusa bonih lukova) bez otlizavanja.

Rastereenje pregibanjem (odbojno rastereenje) se izvodi eksplozivno, kratkotrajno ali ipak mekano. Izvodi se
sunono i ne zahteva pomeranje teita skijaa napred-nazad niti gore-dole. Skija koristi efekat restitucije skija po
zavretku zaokreta koji kao katapult izbacuje noge sa skijama u poloaj za novi zaokret. Skija zapravo vri pregibanje
nogu koncentrinim kontrakcijama sa centralnih oslonaca uz pomo impulsa sile koji daje efekat restitucije skija. Na
ovaj nain skija obezbeuje putanju svoga teita sa minimalnim oscilacijama to je preduslov da se pored rastereenja
omogui odravanje postojee brzine kretanja ili, ako je potrebno, uslovi optimalno ubrzanje po zavretku zaokreta.
Rastereenje na gore opruanjem nogu bi u fazi odupiranja nepotrebno povealo pritisak preko skija na podlogu i time
nepotrebno smanjilo brzinu kretanja. Obzriom da bezpotporna faza kod ovog rastereenja traje due nego kod
odbojnog posledica e takoe biti gubitak brzine kretanja kao i gubitak optimalne putanje.

Istovremena aktivnost obe noge je jedna od bitnih karakteristika karving zaokreta. Ranije je unutranja skija bila
potpuno neoptereena i pasivno se kretala po snegu, a ne retko i potpuno odignuta od tla. Kod karving zaokreta
unutranja skija preuzima znaajni deo optereenja koje se kree u opsegu od 51% : 49% do 90% : 10% u korist spoljne
skije. Aktivnost obe noge tokom zaokreta obezbeuje efikasnije spreavanje otklizavanja, optimalnu putanju skija,
odravanje brzine kretanja tokom zaokreta uz mogunost za optimalno ubrzanje.

Karving zaokret predstavlja najracionalniji oblik zaokretanja na novoj skiji iji je radijus jednak radijusu bonih
lukova skija. Ako se sagledava njegova struktura uoava se da uvodni deo zaokreta ne postoji za razliku od stare skije
gde je neophodno bilo rotirati skije dejstvom aktuelne muskulature u saradnji sa pojavama koje su pomagale da se
uvodni deo zaokreta izvri za to krae vreme, kao to je obrtni moment sile otklizavanja, obrtni moment sile inercije i
postefekat anticipacije, dok bi tek u drugom delu zaokreta glavni nosilac promene pravca kretanja bio efekat geometrije
i elastinosti skija. Meutim ako odreena situacija zahteva promenu pravca kretanja manjeg radijusa nego to je
radijus bonih lukova skija karving zaokret se opet transformie u klasian zaokret gde je prisutan uvodni deo zaokreta.
Ovakve situacije su najee vezane za takmiarsko skijanje gde postavka staze u pojedinim delovima uslovljava
izvoenje zaokreta manjeg radijusa nego to je radijus bonih lukova skija. Po zavretku klasinog zaokreta najee se
primenjuje rastereenje pokretima opruanja (na gore) da bi se nadoknadila izgubljena brzina kretanja tokom zaokreta.


Osnovne karakteristike strukture karving i klasinog zaokreta:

KARVING ZAOKRET KLASIAN ZAOKRET
Pripremni period Pripremni period
- rastereenje pregibanjem (odbojno)
- obrtanje skijaa u eonoj ravni usled
naruavanja dinamike ravnotee
- efekat restitucije skija
- nagib tela prema unutranjoj strani zaokreta
koji sledi
- rastereenje opruanjem (ili pregibanjem)
- obrtanje skijaa u eonoj ravni usled
naruavanja dinamike ravnotee
- umanjeni efekat restitucije skija
- nagib tela prema untranjoj strani zaokreta
koji sledi
- oslonac o tap
- anticipacija
Period zaokreta
Period zaokreta (uvodni deo)
- ispoljavanje efekta geometrije i elastinosti
skija u smislu zaokretanja
- spreavanje otklizavanja
- odravanje dinamike ravnotee
- dejstvo rotatora nogu u smislu zaokretanja
- dejstvo obrtnog momenta sile otklizavanja
- dejstvo obrnog momenta sile inercije
- formiranje skijakog otklona
- postefekat anticipacije
- doziranje otklizavanja
Period zaokreta (zavrni deo) Period zaokreta (drugi deo)
- naruavanje dinamike ravnotee u eonoj
ravni
- poetni trenutak manifestovanja efekta
restitucije skija
- ispoljavanje efekta geometrije i elastinosti
skija
- spreavanje otklizavanja

Period zaokreta (zavrni deo)
- naruavanje dinamike ravnotee u eonoj
ravni
- poetni trenutak manifestovanja efekta
restitucije skija

Prirunik iz prve i hitne medicinske pomoi za GSS (17.03.09) Strana 8/58

Prva pomo
PRISTUP POVREENOM
PRIREDIO DR ALEKSANDAR STIJAI
Po prirodi svog posla, lanovi GSS-a su ti, koji se uvek prvi sreu sa povredom. esto se povrede deavaju na
nepristupanom terenu, pa je i sam dolazak do povreenog otean i rizian. Spasavanja se obino vre po zimi, tako da
su povreeni ugroeni i od vrlo niskih temperatura.
Taj prvi kontakt povreene osobe i spasioca je esto i presudan. Ukoliko se povreeni samo brzo transportuje ka
zdravstvenoj ustanovi, bez ukazane adekvatne prve pomoi, cela akcija spasavanja e, verovatno, biti bez svrhe.
Sam dolazak spasioca kod povreenog izaziva oseaj olakanja i sigurnosti. U tim prvim trenucima nikako ne treba
pokazivati zabrinutost zbog obimnosti i teine povrede. Takoe, bilo kakve panine reakcije ili oseaj straha ili
neznanja kod spasioca su nedopustive. Samo potpuna smirenost i prisebnost daju prave rezultate.
Po dolasku kod povreenog prvo se uspostavi kontakt (ukoliko je to mogue). Ukoliko je bez svesti, proveravamo
funkciju disanja i rad srca. U vrlo kratkom roku potrebno je sagledati obimnost povreda i odluiti kojim redom ih
sanirati.
U sluaju nesree obino ima vie tee povreenih osoba. Na prvi pogled vrlo je teko oceniti njihovu teinu povreda.
U samom pristupu unesreenima i daljem radu treba se drati sledeih principa:
Suzbiti ili prevazii u sebi bilo kakvo oseanje panike, straha, brzopletosti ili oseanje neznanja u odluujuim
trenucima. Povreenima prilazite odluno, smireno i trudite se da sve to radite bude korisno i efikasno. Ukoliko
imate pored sebe jo nekoliko nepovreenih osoba, koje ele da uestvuju u spasavanju, postavljate se kao voa
akcije i vrlo autoritativno komandujete i zahtevate od ostalih da rade sa vama sinhrono i po dogovoru. Samo
ovakvim nainom od ovako tekih povreda se moe oekivati bilo kakav pozitivan ishod.
Izvriti pravilnu trijau, tj. izabrati pravilan redosled osoba kojima se pomae. Iskustvom se dolo do zakljuka da
su osobe koje zapomau i dozivaju u pomo lake povreene od onih koji su usled tekih povreda nemi. Jasno je da
oni koji zapomau imaju slobodne disajne puteve i sranu akciju, to je od presudne vanosti za prvu pomo. Oni se
smatraju manje ugroenim, iako evidentno imaju povredu na sebi i trpe fiziki bol.
Urgentna pomo na licu mesta - redosled radnji
Na prvi pogled rtva ne mora uvek izgledati kao da je tee povreena. Mogu da se nau neznatni ili nikakvi spoljni
znakovi teke ozlede. Ako procenite da je mehanizam povrede bio takav, da se mogu oekivati znatne unutranje ozlede
sa povreenim se postupa vrlo obazrivo.
Povreena osoba mora biti poteena bilo kakve dalje traume. ak i najjednostavniji akt pomeranja povreenog sa
jednog mesta na drugo, ukoliko nije pravilan, moe da izazove vee komplikacije i donese veu tetu nego korist.
Bez obzira gde emo se sresti sa politraumom, osnovni principi ukazivanja prve pomoi su identini:
Da li rtva die? Ukoliko ne die treba odmah osloboditi disajne puteve. Ukoliko povreeni spontano ne prodie
tada treba pristupiti vetakom disanju.
Da li mu se moe pipati puls i uti udarci srca? Ako se ne otkrije rad srca odmah zapoinje spoljna masaa srca.
Da li postoji obilno spoljanje krvavljenje? Ako povreeni obilno krvavi to pre uraditi pravilno zaustavljanje
krvavljenja.
Ima li sumnje na povredu kimenog stuba? Ukoliko postoji, obavezno zatititi vrat i kimeni stub povreenog
pravilnom imobilizacijom pre transporta.
Prelome kostiju obavezno imobilisati.
Ukoliko se kod povreenog jave znaci oka obavezno mu u transportu ka bolnici dati prednost.
Ako se svi ovi postulati ispune u relativno kratkom vremenu, tako da je povreeni spreman za dalji transport, moemo
biti sigurni da smo u potpunosti ispunili svoj zadatak - prvi u nizu koji e povreenom biti pruen, a verovatno i jedan
od najvanijih.
Politrauma
Povrede kod kojih je dolo do povreivanja vie sistema organa oveijeg tela nazivaju se politrauma. To su izuzetno
teke povrede, esto se zavravaju fatalno ili ostavljaju trajne posledice. Zbog toga se od spasioca koji ukazuje pomo u
tom trenutku zahteva izuzetno znanje prve pomoi, pravilna procena, dobre odluke, brza reakcija i velika upornost i
istrajnost.
Politraumu emo imati prilike da sretnemo u alpinizmu i speleologiji dok je u skijakom sportu vrlo retka.
Sa modernizacijom saobraaja u svetu, i poveanjem broja motornih vozila, dolo je do neminovnog poveanja broja saobraajnih nesrea, kako
drumskih tako i eleznikih i avionskih. Epilog veine tih nesrea su teke politraumatine povrede, dosta invaliditeta i smrtnih ishoda. Poto ste, kao
lanovi GSS-a, duni da pruite pomo ne samo u planini ve bilo gde kada je to potrebno, znanje o politraumi e vam biti stalno dragoceno.
OIVLJAVANJE - CPR (CARDIOPULMONAL REANIMATION)
PRIREDIO DR TOMISLAV BUBANJA
Iznenadna smrt, prividna ili klinika, najhitnije je stanje koje spasilac mora da reava!
Do prestanka disanja i zastoja srca najee dolazi kod povreda izazvanih elektrinom strujom, udarom groma, kod
davljenja, veanja, uguenja stranim telom ili dimom, trovanja, kod povreda glave i grudnog koa, opteg pothlaivanja
i kod sranog infarkta. Reanimaciju treba sprovoditi sve dok unesreeni ne ispolji sigurne znakove smrti kao to su:
mrtvake mrlje,
hladno telo,
mrtvaka ukoenost,
isuene i upale one jabuice
Nesigurni znakovi smrti su: prestanak disanja, prestanak rada srca, bleda i hladna koa.
Osnovno pravilo reanimacije je da oivljavanje treba zapoeti odmah, ne smeju se gubiti dragoceni sekundi; uspeh
moe da se pokae ak nakon vie asova.
Svrha oivljavanja je da se to pre uspostavi i odrava snabdevanje vitalnih organa krvlju koja je obogaena
kiseonikom. Mozak je posle 4-5 minuta bez snabdevanja krvlju nepopravljivo oteen!
Savremeni naini oivljavanja su vetako disanje usta na usta i spoljna masaa srca.
O stanju unesreenog orijentisati se brzim ciljanim pregledom:
Ako se povreeni ne odaziva ni nakon dozivanja i drmusanja znai da je u nesvesti.
Proveriti da li die (oslukivanjem nosa i usta, posmatranjem da li se pomera grudni ko, oseajem daha na obrazu).
Ako die postaviti ga u koma poloaj (vidi sliku) i transportovati ga do ambulante. Ako ne die preduzeti vetako
disanje.

Koma poloaj
Proveriti da li radi srce. To raditi pipanjem pulsa na vratu (arterija karotis), izmeu Adamove jabuice i bonih
miia vrata, sa etiri prsta. Ako ne osetimo otkucaje srca (puls) pristupiti spoljnoj masai srca. Ukoliko pipamo
puls, makar i najslabiji nikako ne vriti spoljnu masau srca.
Tri stepena osnovne reanimacije predstavljaju pravilo ABC. To je:
A - airway (oslobaanje disajnih puteva pravilnim poloajem glave i vaenjem stranog sadraja iz usta).
B - breathing (vetako disanje usta na usta).
C - circulation (spoljna masaa srca).

POSTUPAK
Postaviti unesreenog na tvrdu, ravnu podlogu.
(A) Kada utvrdimo, na gore opisan nain, da unesreeni ne die, osloboditi disajne puteve tako da glavu povreenog
zabacimo unazad i podignemo bradu navie. Ako postoji strani sadraj u ustima (delovi proteze, slomljeni zubi,
ispovraani sadraj) obavezno ga odstraniti sa dva prsta krunim pokretom ake (po mogustvu staviti gumene
rukavice ili namotati gazu na prste).

Osnova reanimacije - disajni putevi
(B) Dva puta izdano uduvamo vazduh ustima kroz usta ili kroz nos povreenog (ako nam rane ne dozvoljavaju
uduvavanje kroz usta), tako da svako uduvavanje traje 1-1,5 sec sa pauzom za izdisaj pri kojoj spasilac ponovo
udahne vazduh.

Uduvavanje vazduha usta na usta
Pri uduvavanju posmatramo podizanje grudnog koa. Ako postoji otpor (zaepljenje-opstrukcija u gornjim disajnim
putevima) preduzeti Heimlichov zahvat (vidi uguenje).
Nakon toga nastaviti sa davanjem vetakog disanja. Pri oivljavanju nepoznate osobe bilo bi dobro staviti gumene
rukavice i depnu masku za disanje u svrhu zatite od SIDE i utice. Pri vetakom disanju usta na usta, rukom koja
je na elu povreenog moramo zaepiti nos, a pri vetakom disanju usta na nos, rukom koja je na bradi zatvaramo
usta. Ruku pomerimo za izdisaj.
Nakon dva izdana udisaja pipanjem pulsa na vratu uveriti se da li srce kuca i kada dobijemo pozitivan odgovor
nastaviti davanje vetakog disanja: 12 udisaja u minuti (ili na pet sekundi jedno uduvavanje).
(C) Ako na vratu ne pipamo puls potrebna je spoljna masaa srca.
Povreenom koji lei na leima, na tvrdoj, ravnoj podlozi, opipamo nastavak grudne kosti - ksifoid (vidi sliku).


Poloaj aka prilikom spoljanje masae srca
Poloiti koren jedne ake za dva prsta irine iznad ksifoida. Kada je koren ake u pravom poloaju staviti drugu aku
preko prve (vidi sliku).

Pravilan poloaj aka za spoljnu masau srca
Prsti ruku koje masiraju mogu biti isprueni ili savijeni, ali ne dodiruju grudni ko; masaa se vri samo pritiskom
korena ake. Nagnuti se iznad povreenog tako da su ramena, uz istegnute laktove, vertikalno iznad grudne kosti;
masiramo koristei teinu gornje polovine tela kojeg savijamo u krstima; pritiskanje vriti iz ramena, a ne iz laktova
(vidi sliku).

Pravilan poloaj za 2 spasioca za CRP
Grudnu kost potiskujemo prema kimi 5-6 cm duboko. U toku masae ruke ne podiemo sa grudne kosti. Brzina
pritiskanja (ritam) je 80 pritisaka u minuti ako radi jedan spasilac ili 60 pritisaka u minuti ako rade dva spasioca.
Na svaki jedan minut CPR-a treba pipati puls na vratu. Ako se puls oseti, prekinuti sa masaom srca! U sluaju da nema
pulsa nastavljamo sa oivljavanjem i to:
Ako radi jedan spasilac odnos vetako disanje: masaa srca je 2 : 15.
Ako rade dva spasioca odnos vetako disanje: masaa srca je l : 5.


isanje moe izvoditi bez masae srca!
minuta
Nikada ne izvoditi masau srca bez vetakog disanja, dok se vetako d
Ako oivljavanje rade laici ono treba da traje oko 2 sata. Lekar moe da prekine oivljavanje ako posle 10
pravilnog vetakog disanja i masae srca ne primeti suenje zenica, ako se ne uspostavi rad srca i ako nema ni jednog
spontanog udisaja. Za naputanje dalje reanimacije moraju biti ispunjena sva tri uslova. Ako se tokom oivljavanja
ispolji makar jedan od nabrojanih znakova, reanimaciju nastaviti svim raspoloivim sredstvima.
OK
ok predstavlja kompleksno dogaanje koje zahvata ceo organizam: srce, krvot
:
njena zapremina cirkuliue krvi kroz krvne sudove).
osica, ili posle intramuskularne primene
im padom krvnog pritiska).
njem krvi iz srca).
nja (simptome) i prvu
mijski ok moe biti:
utranje) - hemoragini ok.
azi do gubitka plazme (tenog dela krvi), kod vezanih
anjen protok krvi kroz organe i tkiva koja nisu od ivotne vanosti: koa, masno tkivo, skeletni
a u kojoj se aktiviraju kompenzatorni mehanizmimi u organizmu, koji preusmeravaju
ok - druga faza u kojoj kompenzatorni mehanizmi poputaju. Kompenzovani ok prelazi u
e, upucavanja, povrede organa za varenje).
a ubrzanim sranim radom (puls vei od 100 otkucaja u minuti) - hipotenzija sa tahikardijom,
licu mu se odraava strah, uzbuen je,
ok, disajne organe, nervni sistem,
bubrege i organe za varenje, itd. On se moe definisati kao generalizovano poputanje periferne cirkulacije sa
nedovoljnom prokrvljenou (perfuzijom) raznih tkiva. Kada dotok krvi vie nije dovoljan da zadovolji potrebe elija za
hranljivim materijama i ukloni tetne produkte njihovog metabolizma dolazi do remeenja elijskih funkcija i konano
nastaje njihova smrt.
Postoji vie vrsta oka
hipovolemijski (sma
anafilaktiki (alergijska reakcija posle ujeda zmija, ili insekata npr: pela,
nekih antibiotika npr: penicilin).
kardiogeni (poremeena funkcija sranog miia - infarkt, nedovoljno punjenje srca krvlju ili nedovoljno
istiskivanje krvi iz srca).
septiki (prodor bakterija ili gljivica u krv).
neurogeni (kod irenja krvnih sudova sa nagl
opstruktivni (nastaje kod zaepljenja plune arterije i smanjenim istiskiva
Najei je hipovolemijski ok, pa emo na njegovom primeru opisati znakove prepoznava
pomo.
Hipovole
kod krvavljenja (spoljanje ili un
kod velikih opekotina i opsenih nagnjeina (kontuzija) - dol
creva gubljenje tenosti u crevima.
kod povraanja, proliva, jakog znojenja dolazi do gubitka vode i elektrolita.
Teina oka moe biti:
blagi ok, kada je sm
miii i kosti.
umereni ok, kod smanjenja protoka krvi kroz sve vitalne organe osim srca i mozga (jetra, creva, bubreg i td.)
teak ok, kada je smanjen protok krvi kroz srce i mozak.
Hemoragini ok ima dve faze:
kompenzovani ok - prva faz
cirkulaciju krvi prema vitalnim organima (srce i mozak) na raun trenutno manje vanih organa (miii, organi za
varenje, bubrezi).
dekompenzovani
dekompenzovani, kada preti neposredna opasnost za ivot!
Hemoragini ok nastaje kod tekih povreda (saobraajne nesre
PREPOZNAVANJE:
pad krvnog pritiska s
boja koe je bledoplaviasta (cijanotina),
hladna koa oblivena znojem,
disanje ubrzano i povrno,
, na povreeni je obino svestan
kasnije je sve edniji, osea muninu, ponekad povraa,
postaje nemiran gui se i bori za dah,

PRVA POMO:
a:
m je hladno, srce ubrzano kuca, dolazi do pada krvnog pritiska (slabije se pipa puls), koa
rojane promene pojavljuje se i e i smanjeno izluivanje ili potpuni prestanak
vedene promene povreeni je jako uzbuen, zbunjen, ubrzano i duboko die.
oji spoljanje
oloiti u leei poloaj na leima sa lako podignutom donjom polovinom tela i umiriti ga.
kar GSS-a)
nsfuzija podizanjem ruku i nogu povreenog.
ovreda trbuha! Povremeno vlaiti usta povreenog vodom ako
smanjuje se izluivanje mokrae.
Odrediti teinu ok
blagi ok - povreeno
je hladna, bleda i oznojena,
umereni ok - uz gore nab
izluivanja mokrae,
teak ok - uz gore na
to ranije otkloniti uzrok koji je doveo do oka (previti rane sa zaustavljanjem krvavljenja ako post
krvavljenje).
Povreenog p
Imobilisati povreene ekstremitete i ve tokom transporta intenzivno leiti ok (terapiju daje iskljuivo le
Spreiti gubitak toplote (ebe, astro folija). Aktivno dovoenje toplote je tetno (stavljanje povreenog pored pei,
vatre).
Autotra
Davanje pia je uglavnom zabranjeno, posebno kod p
ne postoji mogunost brzog transporta.
IMOBILIZACIJA
PRIREDILI DR PREDRAG ILI, DR MIROSLAV MARINKOVI
Imobilizacija predstavlja skup mera koje namerno spreavaju pokretanje povreenih delova tela.
e povreenih delova

ma u rani,
,
re, najbolje ve na mestu nesree. Od pravila se odstupa jedino ako na licu mesta postoji
susedna zgloba.
reenim delom tela u toku postavljanja. Ako je neophodno, koristiti samo
ija mora biti dovoljno vrsta da onemogui pokretanje povreenih delova tela, a da
obilizacija ili drugi tretman te povrede u
bolnici
Imobilizacija koja se postavlja u akcijama GSS-a privremena je, odnosno ima za cilj obezbeivanj
tela u toku transporta od mesta nesree do najblie zdravstvene ustanove. Iz ovih razloga naziva se jo i transportna
imobilizacija. Osim transportne, postoji i trajnija, terapijska imobilizacija koja se postavlja u bolnicama (gips, spoljani
fiksatori, itd.). Obzirom da se nesree u kojima se angauju ekipe GSS deavaju esto i na vrlo nepristupanim
mestima, i da transport povreenih moe trajati i vie dana, u vrlo nepovoljnim vremenskim ili mikroklimatskim
uslovima (peina, jama), od velikog je znaaja dobro postavljena transportna imobilizacija koja e u toku pomenutih
uslova onemoguiti pokretanje povreenog regiona tela.
Ciljevi transportne imobilizacije
da ublai bol (ublaavanje bola od velikog je znaaja za prevenciju oka),
sprei nastanak novih povreda, delovima prelomljenih kostiju i stranim teli
ublai krvavljenje i ulazak tetnih materija iz regiona povrede u oteene krvne sudove
umanji mogunost irenja infekcija (kod otvorenih preloma i rana),
omogui bezbedan transport.
Osnovna pravila za postavljanje transportne
imobilizacije
Imobilizaciju postaviti to p
opasnost za povreenog i spasioce.
Imobilizacijom uvek obuhvatiti dva
Nikada ne vriti nametanje - repoziciju.
Izbegavati bilo kakvu manipulaciju sa pov
trakciju - razvlaenje.
Postavljena imobilizac
istovremeno ne izvri suvie jak pritisak na tkiva, krvne sudove i ivce i time izazove nepopravljiva oteenja istih.
Cirkulacija na zavrnim delovima ekstremiteta, ispod imobilizacije, mora se kontrolisati estim promatranjem (boja
koe, pulsevi, pokretljivost, osetljivost na dodir. Iz ovih razloga kod postavljanja imobilizacije moraju se ostaviti
otkriveni krajevi ekstremiteta ispod imobilizacije (aka, stopalo, vrh prsta).
Transportnu imobilizaciju treba ostaviti sve dok je ne zameni terapeutska im

h povreda noge obavezno se skida skijaka cipela sa povreene noge. Pre svega, da ne bi smetala pri
cipelu je mnogo lake i bezbolnije skinuti
r moe dovesti do razvoja gangrene,
transportne imobilizacije
ivaca u ekstremitetima,
bilizaciju
a za imobilizaciju, a istovremeno mora biti sposoban da u
ma trans").
ov izbor je stvar iskustva i mate samog spasioca da izabere odgovarajue u
td.).
rovim udlagama
omerno rasporeenim i popreno
reenog dela tela. Ovo je njena

eni i lakatni zglob.
a ga preko lea
Sredstva za transportnu imobilizaciju se, u naelu, stavljaju preko odela
Kod svi
postavljanju udlage (bilo Kramerove, bilo pneumatske). S druge strane,
dok je povreda jo topla i dok nema stvorenih otoka skonog zgloba i stopala. Cipela se skida tako to se otkopa i
maksimalno otvori. Jednom rukom se ue u cipelu sa zadnje strane potkolenice do pete, uhvati se peta i fiksira.
Time su onemogueni bilo kakvi pokreti i pogoravanje stanja kod eventualno postojeih preloma i iaenja.
Drugom rukom se skida cipela polako i postepeno vukui se za petni deo. Kod manje dece koja ne sarauju, cipela
moe i da ostane na nozi, jer zbog svoje veliine moe da stane u udlagu.
Sledee greke se najee javljaju kod postavljanja transportne imobilizacije:
preterano labava imobilizacija koja e izgubiti svaki uinak,
suvie vrsta imobilizacija, koja ometa cirkulaciju krvi, naroito je opasna je
dekubitusa i promrzlina,
imobilizacija u fizioloki nepravilnom poloaju, prouzrokuje bol, smetnje u cirkulaciji i dodatne povrede mekih
delova,
pokuaji nametanja kostiju i/ili zglobova prstiju.
Razlozi za postavljanje
prelomi kostiju, iaenja i uganua zglobova,
svaka povreda kime (i sumnja na istu),
opsenije povrede mekih tkiva, krvnih sudova i
promrzline i opekotine,
ujed zmije i drugih divljih zveri.
Sredstva za imo
Gorski spasilac mora dobro poznavati sva standardna sredstv
svojoj okolini pronae odgovarajua priruna sredstva za imobilizaciju.
Od standardnih sredstava u naoj stanici koriste se sledea:
Kramerova ina,
pneumatska udlaga,
zavoji,
vakuumska nosiljka ("ki
Priruna sredstva su mnogobrojna i njih
svojoj okolini (drvo, skijaki tap, skija, i
Imobilizacija Krame
Kramerova udlaga je napravljena od dve jae paralelno postavljene ice, spojene ravn
postavljenim tanjim icama. Moe se modelirati i prilagoditi poloaju i oblicima pov
glavna dobra, ali ujedno i slaba strana zbog koje ne moe da sasvim vrsto imobilie masivnije delove tela kao to je na
primer bedro. Modeliranje se inae vri bilo na zdravom odgovarajuem delu tela povreenog, bilo na odgovarajuem
delu tela lica koje prua pomo.
Imobilizacija nadlaktice

Vri se tako da se imobilie ram
Iskoristiti deo Kramerove udlage p
fiksirati za suprotno rame. U predelu ake udlaga se
savije tako da i aka i prsti kada lee na tom delu
udlage budu polusavijeni, a aka u runom zglobu
savijena prema nadlaninoj strani. Iako udlaga treba da
dopire do zglobova izmeu prstiju i ake, aku ne treba
fiksirati zavojem uz modelirani deo udlage, jer je
korisno da se aka i prsti savijaju i opruaju.
Imobilizacija se dopunjava stavljanjem podlaktice u
petlju ireg zavoja (mitelu), svezanu oko vrata, tako
da ruka bude savijena u laktu pod pravim uglom.
Imobilizacija nadlaktice

Imobilizacija podlaktice
Podlakticu treba imobilisati u onom poloaju u kome je
ruka zateena. Najee e biti srednji poloaj, tj.
poloaj u kome je dlan okrenut prema trbuhu; nekada
je dlan okrenut prema dole, a nekada prema gore.
Neophodno je da se imobiliziraju runi zglob i aka, tj.
aku treba zavojem fiksirati uz udlagu, a prsti treba da
ostanu pokretljivi i otkriveni, tako da se prema boji i
toploti koe, oteenosti i smanjenju pokretljivosti
prstiju moe blagovremeno zapaziti stvaranje otoka
usled smetnji u krvotoku u zavijenom delu povreene
ruke. I ovu imobilizaciju treba dopuniti stavljanjem
podlaktice u mitelu od zavoja.

Imobilizacija podlaktice
a aka dri na udlazi u fiziolokom poloaju. Udlaga treba da
nu aku treba staviti u mitelu i to dosta uzdignuto, da bi se
njili bolovi. Prilikom transporta, povreenu a u treba po
ih delova ruke.
Imobilizacija ake
Kramerovu udlagu treba modelirati tako da se povreen
dosee od vrhova prstiju do neto ispod lakta. Imobilzira
poboljala cirkulacija, izbeglo nastajanje otoka i sma
mogunosti namestiti tako da bude uzdignuta iznad ostal
k

Fizioloki poloaj ake na Kramerovoj udlazi
Imobilizacija stopala
Kramerovu udlagu treba tako izmodelirati da
potkolenica i peta celom povrinom svoje zadnje strane
lee na njoj. Ovim se izbegava dugotr
pa ne dolazi do nesnosnih bolova. Duina Kramerove
udlage treba da bude tolika da ide skoro od kolena
sve do 4-5cm. iznad
ajan pritisak pete,
(koleno ostaje slobodno) pa
prstiju.

Poloaj stopala na Kramerovoj ini
Imobilizacija potkolenice
Koriste se dve dugake Kramerove udlage od kojih
svaka dopire do gornje treine bedra povreene noge.
Stopalo mora uvek b pod pravim uglom u odnosu na
bilisanu potkolenicu treba drati
uzdignutu.
iti
potkolenicu. Imo

Imobilizacija potkolenice
Imobilizacija kolena
Ako ima mogunosti, udlaga treba da dopire skoro do prepone. Koleni zglob treba imobilizirati u lako povijenom
poloaju, ali ako bi ispravljanje povreenog kolena ilo skopano s jakim bolovima, onda ga treba imobilizirati u
onom polo
Imobilizacija bedra (natkolenice)
U ovom sluaju, osim dve Kramerove ine, moramo upotrebiti i skiju povreenog koju emo privrstiti za njega du cele
noge i trupa.
b
aju u kakvom se zatekne.

Imobilizacija natkolenice
Imobilizacija zavojima
Odreeni zavoji se koriste kako previjanje (krvavljenje) tako i za imobilizaciju. U ranijem tekstu se da primetiti da se
Kramerove udlage fiksiraju zavojima, i tu je vidljiva uloga zavoja u imobilizaciji. Tipini imobilizacioni zavoji su:
Imobilizacioni zavoji za glavu:
zavoj za nos - praka (pogledati Zavoje)
zavoj za bradu - praka (pogledati Zavoje)
me
ati Zavoje)
OSMICA
ji slui za imobilizaciju kod preloma jedne ili obe kljune kosti. Bilo kakav
tvo za natezanje ramenog pojasa.
Imobilizacioni zavoji za grudni ko i ra
grudna zvezda - imobilizacija kljune kosti (pogled
lena zvezda - imobilizacija kljune kosti (pogledati Zavoje)
To je varijacija na zavoj lena zvezda, ko
tap se moe iskoristiti kao priruno sreds

Zavoj osmica
zavoj ramena - imobilizacija ramena (pogledati Zavoje)
zavoj dojke - imobilizacija dojke (pogledati Zavoje)
Imobilizacioni zavoji za aku i prste
Pogledati Zavoje (zavoji za pojedine delove ruke)
Imobilizacioni zavoji za stopalo i prste stopala
Pogledati Zavoje (zavoji za kuk i pojedine delove no
nosiljkom - kimatrans
Pogledati transportna sredstva - kimatrans.
ge.
Imobilizacija vakuumskom

POVREDE GLAVE I VRATA
PRIREDILI DR ALEKSANDAR MILOVANOVI, DR JOVICA MILOVANOVI
Glava i vrat predstavljaju najvaniji i najsloeniji deo oveijeg tela. U glavi i vratu smeteni su poetni delovi organa za varenje i disanje, kao i
najvei broj lezda sa unutranjim luenjem. Od 5 ulnih organa, 4 su smetena u glavi (organ vida, sluha, ravnotee, ukusa i mirisa). Od centralnog
nervnog sistema (CNS) u glavi se nalazi mozak i vratni deo kimene modine, deo perifernog i autonomnog nervnog sistema. Osim toga, kroz glavu i
vrat prolaze vani krvni sudovi.
Povrede glave i vrata predstavljaju ozbiljne povrede zbog injenice da se tu nalaze organi od vitalne vanosti: mozak,
produena modina (centar za disanje i rad srca), vratni deo kimene modine, ula (vida, sluha, mirisa i ukusa), kao i
poetni deo organa za disanje i varenje.
U odnosu na ouvanost koe povrede su podeljene na otvorene i zatvorene.
Najee zatvorene povrede ove regije su:
Prelomi (fraktura)
Naprsnue (fisura)
Potresi tkiva mozga (commotio cerebri). Ne postoji vidljivo oteenje modanog tkiva, poremeaji su samo
funkcionalni i privremeni (reverzibilni).
Nagnjeenja mozga (Contusio cerebri) predstavlja dejstvo tupe sile ogranieno na iri prostor, kratkog trajanja i
umerene jaine. Dolazi do zgnjeenja modanog tkiva sa kidanjem manjih krvnih sudova i izlaskom krvi u tkivo.
Poremeaji su nepovratni - trajni (ireverzibilni).
Otvorene povrede glave i vrata, ak i kad su zahvaene male povrine i kada je oteena samo koa, deluju veoma
impresivno, jer jako krvare zbog dobre prokrvljenosti ove regije. Povreeni moe biti u svesnom i nesvesnom stanju.
Ukoliko je povreeni bez svesti staviti ga u koma poloaj i transportovati u ambulantu.
Ako je svestan, pitamo ga: Da li je gubio svest?.
Svakom povreenom za koga se utvrdi da je gubio svest potrebno je obezbediti hitan transport u ambulantu.
Objanjenje: Kod epiduralnog hematoma dolazi do preloma kostiju lobanje i cepanja arterijskog krvnog suda, pa se krv
nagomilava vrei pritisak na mozak i vitalne modane centre (centar za rad srca i za disanje). Znaci prepoznavanja se
sastoje u gubitku svesti i brzom, i esto dobrom oporavku (slobodni interval zbog koga je neophodan transport u
ambulantu svih koji su gubili svest), posle ega dolazi do naglog pogoranja stanja svesti.
Svakog unesreenog koji je gubio svest pitamo: Da li je povraao?. Ukoliko jeste predstavlja veoma ozbiljno stanje i
potreban je hitan transport u ambulantu.
Potom upuujemo sled pitanja: Da li zna kako se zove?. ega se poslednjeg sea?. Da li se orijentie u vremenu
(dan i datum), u prostoru (da li zna gde se nalazi) i prema linostima (da li prepoznaje osobe oko sebe)?. Ukoliko se ne
dobiju tani odgovori (ne zna ili netano odgovara), smatra se da je u pitanju tea povreda - transport u ambulantu. Ako
se proceni da je stanje OK, preporuiti odlazak do ambulante.
Pored pitanja kojima procenjujemo stanje svesti, tee oteenje mozga (nagnjeenje mozga, krvavljenje u mozgu,
krvavljenje ispod i iznad modane opne) moe se prepoznati po nemogunosti pokretanja pojedinih delova tela, gubitku
oseaja - senzibiliteta, kao i nejednakim zenicama.
PRVA POMO: Povreenog hitno transportovati u ambulantu i imobilisati vratnu kimu.
Prelom baze lobanje moe biti otvorena povreda. Dolazi do isticanja krvi ili likvora, a moe i pomeano, na ui, nos ili
usta. Formira se krvni podliv u obliku naoara - sindrom naoara (Brill hematom). Krvni pritisak raste. Puls opada.
PRVA POMO: hitan transport u ambulantu i praenje osnovnih ivotnih funkcija.

Povrede uva
edica dejstva mehanike sile. Oteenja uiju mogu biti

PRVA POMO: U to sterilnijim uslovima pre
ne koljke.
osledica dejstva niske temperature na unu koljku. Postoje 3 stepena oboljenja.
koljci se javi lako crvenilo, kasnije bledilo, a potom i pomodrelost. Izraeni su bol i peckanje
i ili lako zagrevanje une koljke.
saobraajni udesi su najei
mo
nemirenost i zbunjenost to upuuje

PRVA POMO: Ako je re o otvorenim povredama praenih krvavljenjem potrebno je izvriti zaustavljanje krvavljenja
kompresivnim zavojem i zaustaviti krvavljenje iz nosa (vidi krvavljenje iz nosa).
Sekotina une koljke
Predstavlja najeu povredu spoljanjeg uva. Nastaje kao posl
razliitog stepena, od najmanje sekotine do potpune amputacije.
viti unu koljku. Transport u ambulantu.
Krvni podliv une koljke
Nastaje usled dejstva tupe sile na unu koljku. Povreeni promenu otkriva sluajno ili mu neko skree panju na nju.
Povreeni najee ne osea nita.
PREPOZNAVANJE: Oboljenje se manifestuje pojavom manjih ili veih plaviastih, elastinih, bezbolnih jastuia na
unoj koljci, koji briu normalan reljef u
PRVA POMO: Povreeni se upuuje u ambulantu.
Promrzline une koljke
Oboljenje nastaje kao p
I stepen. Na unoj
uiju.
PRVA POMO: Boravak u toploj prostorij
II stepen. Javlja se i mehaniki otok kao i plaviasta boja une koljke. Izraen jak bol. Ponekad je prisutna
neosetljivost une koljke.
PRVA POMO: staviti sterilnu gazu, utopliti unu koljku alom i poslati promrzlog u ambulantu.
III stepen. Retka pojava. Dolazi do gangrene une koljke.
PRVA POMO: isto kao i kod II stepena.
Ne initi:
ne trljati unu koljku,
ne stavljati prakove i masti na promrzlinu,
ne hladiti unu koljku.
Povrede lica
Povreena podruja su najee: elo, srednji masiv lica sa nosem, slepoonice i donja vilica. Zbog istovremene povrede
vitalnih organa (mozak, oi i disajni putevi) ove povrede mogu biti opasne po ivot. Zahtevaju hitnu i adekvatnu obradu.
PREPOZNAVANJE: Prisutno je krvavljenje iz povreenog dela lica, moe biti prisutno zaepljenje disajnih puteva,
krvavljenje iz nosa, bol.
PRVA POMO: Obezbediti prohodnost vazdunih puteva i zaustaviti krvavljenje. Transport u ambulantu.
Povrede nosa
Zbog svog isturenog poloaja nos je vrlo esto izloen povredama. Razni sportovi, tue i
uzroci povreivanja. Povrede nosa mogu biti izolovane ili u sklopu drugih povreda glave ili lica.
PREPOZNAVANJE: kod otvorenih povreda nosa postoji krvavljenje iz rane i nosa. Kod zatvorenih povreda nalazi
otok mekog tkiva nosa i krvavljenje iz nosa. Kod povreenog se nekada primeuje uz
na znake potresa mozga. Povreeni se ali na oteano disanje i bol u predelu povrede.

Krvavljenje iz nosa
Najee je bezopasno, ali jako neprijatno. Unesreeni koji krvari, a i njegova okolina jako su uplaeni. Intenzitet
mu smotuljke vate u obe nozdrve. Staviti neto hladno
spadaju nagnjeenja oka (direktan ili indirektan tup udar raznim predmetima u oko ili
ja,
og leita.

ZADRAVANJE STRANOG TELA U OKU
Pov
Transport u ambulantu.
P NOG TELA U OKU
de nastaju kao i one gore navedene, sa tom razlikom to je u ovakvim sluajevima dolo do prodora i
ku.
iti sterilnu gazu na povreeno oko. Staviti zavoj za oba oka. Hitan
Najee su u pitanju ultravioletni zraci koji nastaju prilikom elektrinog varenja, prilikom odbijanja suneve svetlosti sa
sneno slepilo), pri zraenju kvarc lampom i pri boravku u visokim slojevima atmosfere
enom smeta svetlost.
krvavljenja je razliit.
PREPOZNAVANJE: Krvavljenje iz nosa, kao i slivanje krvi niz zadnji zid drela, i prisustvo krvi u ustima.
PRVA POMO: Postaviti unesreenog u sedei poloaj, staviti
na nos (sneg, led), i za vrat. Transportovati u ambulantu.
Povrede oka
Prema vrsti uzroka povrede oka se dele na: mehanike, fizike i hemijske.
U najee mehanike povrede oka
udar glavom). Povreda oka moe da se odrazi:
na kapcima, gde se javljaju krvni podlivi,
na ronjai, gde dolazi do skidanja povrinskog slo
u prednjoj komori oka sa pojavom krvi,
na pomeranje onog soiva iz sv
PRVA POMO: staviti sterilnu gazu i previti povreeno oko. Transport u ambulantu.
Sledea esta mehanika povreda oka su probojne povrede. U ovu grupu spadaju one vrste povrede pri kojima je dolo
do proboja ronjae i/ili beonjae. Ove povrede se mogu podeliti na:
probojne povrede bez zadravanja stranog tela u oku, i
probojne povrede sa zadravanjem stranog tela u oku.
PROBOJNE POVREDE BEZ
rede su obino izazvane iljatim ili predmetima otrih ivica (grana, tap).
PRVA POMO: staviti sterilnu gazu i zavoj na povreeno oko.
ROBOJ
Ove povre
NE POVREDE SA ZADRAVANJEM STA
zaostajanja stranog tela u o
PRVA POMO: Strano te
transport u ambulantu.
lo ne vaditi iz oka. Stav
OPEKOTINE OKA
Postoje tri stepena opekotina (pogledati opekotine).
PRVA POMO: Staviti sterilnu gazu (po mogunosti natopljenu fiziolokim rastvorom). Staviti zavoj na povreeno
oko. Hitan transport.
POVREDE OKA IZAZVANE ZRAENJEM
snenih povrina (
(vazuhoplovci i planinari).
Znaci PREPOZNAVANJA se javljaju posle 6 asova od poetka traume, javlja se jak bol i povre
PRVA POMO: zbog dramatinog stanja, jakih bolova i utiska povreenog da je oslepeo, treba smiriti povreenog.
Staviti mu tamne naoare ili ga drati u zamraenoj prostoriji. (pogledati sunano slepilo)
HEMIJSKE POVREDE OKA
Pogledati povrede kiselinama i bazama - povrede oka.

Povrede organa vrata
iljne i teke povrede zbog injenice da kroz vrat prolaze: veliki krvni sudovi i nervi, kima
ovrede obino udruene sa povredama ostalih organa vrata.
su relativno retke, jer je on zatien pozadi kimenim stubom, napred bradom i sa strane jakim
ja podela na zatvorene i otvorene.
prisutno je i spoljanje krvavljenje.
sport u ambulantu, ak i ako se unesreeni dobro osea, zbog
uguenja.

Spadaju u veoma ozb
(kimena modina), poetni delovi jednjaka i dunika, kao i grkljana.
Povrede grkljana
Grkljan zauzima centralni poloaj u vratu, pa su njegove p
Izolovane povrede
miiima. Najvani
PREPOZNAVANJE zatvorenih povreda: U zavisnosti od uzroka povreivanja znaci prepoznavanja su mnogobrojni.
Najei i najvaniji su: oteano disanje (moe nastupiti naglo ali i postepeno), promuklost, krv u ispljuvku, bol, oteano
gutanje, spoljanji otok. Kod otvorenih povreda
PRVA POMO ljenje. Tran
mogunosti razvijanja otoka u grkljanu i oteanog disanja i
: Zaustaviti spoljanje krvav
POVREDE KOTANO ZGLOBNOG SISTEMA
PRIREDIO DR MIROSLAV MARINKOVI
se spasioci sreu na planini, a naroito na ureenim skijakim
terenima. Iz tog razloga neophodno je poznavanje osnovnih pojmova iz anatomije i biomehanike kostiju i zglobova, a
cije.
reenim skijakim terenima su sledei:
uganue (Distorsio): povreda ligamenata i zglobne aure,
i zglobne aure, dolazi i do poremeaja u
ne sa drugim poremeajima zdravlja (traumatski ok, povrede trbuha i grudnog koa i sl.).
i zaustavljanje krvavljenja.
ractura)
PRIREDIO DR PREDRAG ILI
kih razloga podeljeni u vie kategorija: prema odnosu polomljenih fragmenata, prema stvaranju
komunikacije sa spoljanjom sredinom, i prema broju fragmenta polomljene kosti.
o zameniti sa obinom kontuzijom.
j
ti. Mala deca e usled straha
od ve nastale povrede davati utisak tee povrede. Naroito, ako su pored njih prisutni i roditelji, koji svojom panikom
Prvo ga zamolimo da nam prstom pokae na mesto koje ga najvie boli. - orijentiemo se o mestu povrede
Povrede kotano zglobnog sistema su i najee sa kojima
naroito ukazivanja prve pomoi kod ovih povreda, kao i transportne imobiliza
Osnovni pojmovi - vrste povreda za povreivanje kotano zglobnog sistema na u
prelom (Fractura): gubitak kontinuiteta kotanog tkiva,

iaenje (Luxatio): povreda zgloba u kojoj pored povrede ligamenata
anatomskim odnosima izmeu zglobnih povrina.
Zbrinjavanje sve tri vrste kotano zglobnih povreda je imobilizacija, naravno uz druge mere prve pomoi, jer su neke od
ovih povreda vrlo esto poveza
Kod otvorenih preloma neophodno je pored imobilizacije po svim, u prethodnom poglavlju navedenim pravilima, izvriti
i sterilno previjanje, kao
Prelom (f
Prelomi su iz didakti
Prelom kosti bez dislokacije
Predstavlja prelom kosti gde je kost zadrala svoj prvobitni oblik. Moe se sa sigurnou prepoznati samo rentgenskim
snimkom. Zato ga lako moem
Od lokalnih znakova prisutni su otok, sa moguom modricom ili podlivom, i bol. Intenzitet bola bi trebao da bude ta
znak kojim bi mi razlikovali prelom od kontuzije. Taj bol je kod preloma zapaeno vei. To je jako delikatan zadatak za
spasioca, jer je bol subjektivna kategorija, i mi nikad ne znamo u kojoj meri povreenog zaista boli. Moramo koristiti
svoje iskustvo i intuiciju. Razliiti ljudi, na razliite naine podnose bol, to nas moe zavara
jo vie mogu uticati na to.
Kako testirati povreenog?

Zatim ga zamolimo da sam pokua da pomera povre
je pomeranje mogue) povreeni treba da locira mest
eni ekstremitet. Blagim pokretima u vie pravaca, (pod uslovom da
o najintenzivnijeg bola (npr. ako je sumnja na povredu podlaktice,
Sledei korak nam je blago opipavanje ekstremiteta u predelu bola (nai prsti treba neno da klize po koi) da bi smo
nepravilnost u anatomiji (npr. dislokaciju kosti koja je siguran znak preloma). Sam otok u
. -
mo da lociramo mesto povrede. Pritiskamo okolna tkiva zbog
jentir mesta po rede nam slui mesto koje nam je pokazao sam povreeni. - utvrujemo ili iskljuujemo mogunost
tirati ekstremitet, tako to emo sa dve ruke sami
pokuati da ga prelomimo. Naravno uz pun oprez, jer u sluaju ve postojeeg preloma, moemo napraviti samo jo
. - utvrujemo ili iskljuujemo mogunost naprsnua
Prelom kosti sa dislokacijom fragmenata nije teko prepoznati. Jasno je uoljiva poremeena anatomija ekstremiteta.
Fragmenti, umesto da se nastavljaju jedan na drugi, postavljeni su pod odreen
rena otvorena rana, tada se vodi da je to otvoreni prelom.
eni bude i smrtno ugroen.
avljati kompresivni zavoj, da se ne bi pri njegovom stezanju okolina
Kod zatvorenog preloma koa je ostala nedirnuta. Moe biti bez dislokacije, ili dislokacio
obratimo panju, da li se na mestu
iajeno veliki otok koji je usko lokalizovan.
pr. dvostruki prelom nadlaktice: nadlakatna kost je
akom emo praviti pokrete hvatanja, a podlakticu emo obrtati oko svoje ose). Ako bol uopte ne postoji, najverovatnije
se radi o lakoj povredi. - orijentiemo se o teini povrede
eventualno utvrdili neku
predelu udarca moe da nas zavara i stvori utisak preloma. Uvek treba uporediti oblik povreenog ekstremiteta sa
suprotnim koji je zdrav. Naravno, poeljno je da pri tome pomerimo rukav ili nogavicu, te ogolimo ekstremitet
utvrujemo ili iskljuujemo mogunost teeg preloma
Ukoliko nema spoljnih znakova preloma, pokuava
ispitivanja bolne osetljivosti, ali na taj nain to se sa tom probom kree od dela ekstremiteta koji je dalji od povrede da
bi se na kraju ispitala bolnost same povrede (ako bi smo prvo dotakli mesto povrede, za povreenog bi to bio takav bolni
ok, da bi nakon toga svaki dodir na bilo kom mestu izazivao bol, te bi smo stvorili pogrenu sliku o povredi). Kao
ori v
lakeg preloma
Ako ni u ovom sluaju ne dobijemo jasne znake preloma, moemo tes
veu tetu
Prelom kosti sa dislokacijom
im uglom. Na mestu preloma je stvoren
takozvani lani zglob, te se fragmenti mogu pomerati jedan u odnosu na drugi. Sama slika takvog preloma je prilino
drastina. Poloaj ekstremiteta moe biti i blizu normalnog, a moe biti i bizaran (npr. pod uglom od blizu 180 stepeni).
Takav prelom pre imobilizacije treba pokuati paljivo vratiti u poloaj priblian normalnom. Ali samo ako procenimo
da tim manevrom neemo nainiti veu tetu (npr. Otrim okrajcima kosti).
Otvoreni prelom
Ako je prilikom preloma prekinut kontinuitet koe, te je stvo
Rana moe biti stvorena iznutra, tako da slomljeni fragment kosti probije kou (i to je po pravilu dislokacioni prelom).
Ranu moe napraviti i spoljanji predmet koji je uz prelom kosti povredio i kou. Ta rana moe biti samo oroena krvlju,
ali moe biti praena i obilnim krvavljenjem, gde povre
Otvoreni prelom je za nas znaajan iz razloga to osim primenjene imobilizacije, povredu treba da zbrinjavamo i kao
ranu. Dakle, sluimo se principima spreavanja infekcije, a po potrebi i zaustavljanja krvavljenja. Koristimo sterilnu
gazu i zavoj, a u pomenutim sluajevima i kompresivni zavoj radi zaustavljanja obilnijih krvavljenja. Pri dislokacijama
veeg stepena treba obratiti panju na koji nain post
tkiva jo vie otetila.
Zatvoreni prelom
ni. Kada nema dislokacije, a
takvi sluajevi su najei, prelom deluje bezazleno (obian prelom). Meutim, kao i svaki drugi prelom, i ovaj prelom
treba da nam obrati panju: pri prelomu kosti, mogu se otetiti i vei krvni sudovi, tako da povreeni moe da iskrvavi
usled unutranjeg krvavljenja. Zato pre postavljanja imobilizacije, uvek treba da
preloma pojavljuje krvni podliv, ili neuob
Dvostruki prelom
Dvostruki prelom predstavlja prelom jedne kosti na dva mesta. N
prelomljena na dva mesta (sa ili bez dislokacije), pa se sada sastoji iz tri fragmenta. Ovo je bitno jer se deavaju greke
kod preloma podlaktica i potkolenica, koje u sebi ve imaju po dve kosti. Ako se prelome obe kosti, obino se grekom
taj prelom naziva dvostrukim. Pravilni naziv za to je potpuni prelom. Dakle, ako se u podlaktici od bine i lakatne
kosti, prelomi lakatna, to onda predstavlja nepotpuni prelom podlaktice, ili prelom lakatne kosti.
Dvostruki prelomi se javljaju pri teim povredama, padovima i udarcima. Naravno, u tim sluajevima moe doi i do
viestrukih preloma.

Naprsnue kosti
U ovom sluaju je oteenje kosti samo delimino. Moe biti oteen i samo povrinski sloj - pokosnica. Ekstremitet tada
nije ugroen od daljeg oteenja. Meutim, znaci naprsnua su skoro identini kao i kod obinog preloma: jak bol, otok,
oteano pokretanje ekstremiteta.
Jedan vid naprsnua kosti se javlja kod dece zbog elastine grae njihove kosti. To je tzv. prelom zelene grane(kad
pokuate da prelomite mladu, sirovu granu, ona vam pukne, ali ne potpuno, i ostane da se dri na onom delu grane koji
se manje istezao prilikom delovanja sile. Nakon prestanka delovanja sile, ona se vrati u prvobitni poloaj).
Povrede ekstremiteta
Povrede ekstremiteta obino nisu hitna stanja u uem smislu, ali povreenog ipak to pre uputiti hirurgu. Hitna su: jaa
krvavljenja, traumatske amputacije, otvoreni prelomi, povrede sa poremeajima periferne cirkulacije, prelomi i iaenja
sa povredama perifernih nerava, otvorene povrede zglobova.
Vidi krvavljenje i ok. Pored toga vano je:
na (u prvih 6 sati po povreivanju). Pre transporta u ambulantu staviti sterilnu
izaciju ekstremiteta).
ija) i manjih uganue (distorzija) staviti hladne obloge prva 24 asa, a nakon toga tople obloge,
vati mirovanje kod kue. Eventualno dati elastini zavoj.
vavljenja - zavoj se natapa krvlju. U
eg ili led i potom staviti prvu kesicu sa amputiranim delom tako da sa svih strana bude okruen
ledom. I drugu kesicu veemo da voda od leda koji se topi ne curi. Sve ovo umotati u pekir da zavoj izolujemo od
ovarajuu nisku temperaturu (+4C). Amputirani deo nikad ne stavljati direktno na led jer
DIO DR MIROSLAV MARINKOVI
spadaju u najtea stanja u traumatologiji, zbog ega je od velikog znaaja njihovo
zma povreivanja, bol u predelu lea i vrata, bol na pokuaj promene poloaja i pokretanje
ekstremiteta, motorne i senzitivne smetnje u udovima (bockanje, slabost, utrnulost, paraliza).
PRVA POMO:
Rana mora biti to pre hirurki obrae
gazu, zaustaviti krvavljenje pritiskom, izvriti imobilizaciju povreenog uda.
Pri prelomu i iaenju ne pokuavati sa nametanjem (reponiranjem), ve se vri transport, po dobro izvrenoj
imobilizaciji (preko dva susedna zgloba, iznad i ispod povrede!) .
Svaka ubodna (penetrantna) rana u zglob (npr. iglom, trnom) vrlo je ozbiljno stanje pri kojoj se odmah vri transport
u ambulantu (pre toga izvriti previjanje bez vaenja stranog tela i imobil
Kod udaraca (kontuz
jo par dana, i saveto
Traumatska amputacija prstiju i zglobova
Uspenost priivanja (replantacije) zavisi i od prve pomoi. Neposredno iza povrede ranu obraditi kao svaku drugu
(sterilna gaza, kompresivni zavoj). Za vreme transporta kontrolisati ima li i dalje kr
sluaju da rana jako krvari i da se zaustavljanje krvavljenja (hemostaza) ne moe izvriti kompresivnim zavojem, staviti
Esmarhovu povesku to blie samoj rani. Ova poveska moe biti pritegnuta tokom transporta samo ako rana pone jako
krvariti. Amputirani (odseeni) deo (prst, aka, podlaktica, ruka, deo noge) ne istiti i ne ispirati vodom. Pokriti ga
sterilnom gazom u vie slojeva i smotuljak staviti u plastinu kesicu. Zavezati vrh kesice da se ne moe navlaiti. U
drugu kesicu staviti sn
okoline i odravamo odg
preniska temperatura dovodi do nepopravljivih oteenja.
Povrede kimenog stuba
PRIRE
Povrede kimenog stuba
prepoznavanje, ukazana prva pomo a naroito odgovarajui transport. Svako neoprezno pomeranje lica koje je zadobilo
povredu kime moe izazvati trajni invaliditet. U toku transporta mogu nastati povrede mnogo tee od nastalih na licu
mesta. Pravilno ukazana pomo, a naroito transport kljuni su momenti od kojih zavisi koliko e trajnih posledica
povreeni imati.
PREPOZNAVANJE:
Rekonstrukcija mehani

PRVA POMO:
u sluaju da postoji i najmanja sumnja na povredu kime postupajte kao sa povreenom kimom. Za postavljanje
povreenog u transportni poloaj potrebne su najmanje tri osobe (jedan spasilac koji komanduje akcijom i dva
posmatraa ili jo bolje spasioca), a najvie pet. U zavisnosti od broja angaovanih osoba za transport rasporeuju se na
glava i ramena,
Ekipa od pet lanova:
sinhronizovano i iskljuivo na komandu voe akcije - obino dri glavu.
sne i nedvosmislene (npr: spremni... 3, 4, dii... sputaj ili sl.). U toku
a nosila. Transportni poloaj odreuje
inu, poremeaji u radu
sledei nain:
Ekipa od tri lana:
krsni predeo,
noge.
glava,
ramena sa grudnim regionom,
slabinsko-krsni region,
noge,
noge.
Svi podiu, pomeraju i sputaju povreenog
Izgovorene komande moraju biti glasne, ja
premetanja moraju se u potpunosti izbei sile rotacije i smicanja. Za transport se koristi vakuumska nosiljka (kima
trans), koja se formira ispumpavanjem vazduha iz iste i koja se postavlja u tvrd
opte stanje povreenog: svesni se transportuju na leima, a besvesni u "koma" poloaju. Pratiti ivotne funkcije
povreenog u toku transporta.
KOMPLIKACIJE:
Krvavljenje i otok mekih tkiva u regionu povreivanja koje vri dodatni pritisak na kimenu mod
unutranjih organa, paraliza zbog nestrunog transporta.
POVREDE GRUDNOG KOA I TRBUHA
Veliina i centralna lokacija grudnog koa vaan je faktor este traume ovog regiona u planinskim uslovima kao i sportu
uopte. Kotani oklop koji ine kimeni stub, rebra i grudna kost, zajedno sa brojnim miiima ine veoma solidnu
zatitu za mnogobrojne vitalne organe koji se nalaze u grudnoj duplji.
Povrede grudnog koa mogu biti zatvorene i otvorene - ako postoji komunikacija grudne duplje sa spoljanjom sredinom.
U predelu grudnog koa se javljaju sve vrste povreda, koje su opisane u ranijim poglavljima, pa e biti opisane najee
povrede koje se javljaju u ovom regionu, a opis e biti usmeren na prepoznavanje vrste povrede i postupak ukazivanja
UZROK: kontakt sa tupim predmetom ili podlogom
ra
odne, jaa sila
PRVA POMO: mirovanje, transport u leeem poloaju
prve pomoi.
Nagnjeenja mekih tkiva i kostiju
PREPOZNAVANJE: bol pri disanju i pokretima trupa, oteano disanje, otok i podliv na mestu dejstva sile
PRVA POMO: mirovanje, transport do zdravstvene ustanove
Prelomi reba
UZROK: kao i za preth
PREPOZNAVANJE: bol na pritisak u predelu preloma, bol na pokretanje ruke, probadajui bolovi pri disanju i kalju,
plitko i ubrzano disanje

Serijski prelomi rebara (prelom vie rebara na bar dva mesta)
o-remeti promene unutargrudnog pritiska i ventilaciju plua)
ratiti osnovne ivotne funkcije, poloaj u transportu na povreenoj strani (na "kapku"), pri slabom
stirano disanje, transport u zdravstvenu ustanovu to pre.
a rana
granu, smuarski tap, slalomsku kapiju, cepin, dereza itd.
robojna rana u kojoj je krv penuava-komunikacija spoljne sredine sa grudnom
zbog prisustva vazduha i krvi u grudnoj duplji (pneumotoraks i hematotoraks), a zbog
ntilacije pomodrelost.
AK: zatvaranje komunikacije sa folijom ili slinim materijalom, odravanje osnovnih ivotnih funkcija
ua prati bol, ugroeno disanje, krv u ispljuvku. Povrede srca prati usporenje srane
radnje ili srani zastoj. Povredu dijafragme prati pucanje iste, prolazak organa trbune duplje u grudni ko, ugroeno
nje oka.
Povrede trbuha
etom za potencijalno opasne
nja i oskudnog ispoljavanja
zaustaviti. Za preivljavanje
povreenih od najveeg su znaaja odgovarajua prva pomo ukazana na
zdravstvene ustanove u kojoj se moe obaviti hirurka intervencija. Kod povrede tr
plji, infekcija zbog izlivanja sadraja povreenih
OVREDA
na maramica, i probojna, kada postoji komunikacija trbune duplje i
ova, kod probojne mogu izlaziti vijuge creva. Kod otvorenih povreda
ki tap, cepin, dereza i sl.).
ojekcija od slezine), krv i krvni ugruci u mokrai i kod
povrede bubrega i mokranih organa, gr trbunih miia ("trbuh kao daska"), bol u lopaticama kod nakupljanja krvi
CIJE
UZROK: isti
PREPOZNAVANJE: jak bol u predelu preloma, oteano, nepravilno disanje, teko stanje povreenog zbog postojanja
"torakalnog kapka" koji ometa plunu ventilaciju, nepravilni pokreti torakalnog kapka (prilikom udaha kree se prema
unutra i obrnut
P : RVA POMO p
disanju primeniti asi
Probojn
UZROK: naletanje na
PREPOZNAVANJE: oigledna p
dupljom!, teko stanje povreenog
izrazito ugroene plune ve
POSTUP
(asistirano disanje), hitan transport u polusedeem poloaju
VANO: strana tela koja su izazvala povredu se ne vade, mogu se samo oprezno skratiti zbog transporta!
Povrede unutranjih organa grudnog koa
PREPOZNAVANJE: Povrede pl
disanje i rad srca, sta
PRVA POMO: odravanje osnovnih ivotnih funkcija, polusedei poloaj, transport u bolnicu
Velika povrina regiona i nedostatak kotane potpore, ine predeo trbuha primarnom m
povrede. One mogu brzo dovesti do smrtnog ishoda povreenog zbog tekih krvavlje
simptoma. Ova krvavljenja spadaju u najtea jer se bez hirurke intervencije teko mogu
mestu povreivanja i brz transport do
buha se mogu javiti sledei znaci:
ZATVORENA POVREDA
bol u predelu dejstva sile, krvni podliv, ok (krvavljenje u trbunoj du
trbunih organa), tvrd i napet trbuh, zatitni poloaj (savijene noge prema trupu), krv u mokrai, krvavljenje u dva
vremena.
OTVORENA P
Moe biti neprobojna, kada nije povreena trbu
spoljanje sredine. Pored gore navedenih znak
mogu biti prisutna i strana tela ili delovi istih (smuars
JO NEKI ZNACI POVREDE TRBUHA
Bol razliitog kvaliteta i duine trajanja, bol u levom ramenu (pr
ispod dijafragme.
KOMPLIKA :
Jako krvavljenje koje spasilac ne moe zaustaviti, ok, povrede unutranjih organa.

PRVA POMO:
leei poloaj sa savijenim nogama prema trbuhu (povreeni ga obino zauzme sam), ne davati hranu i tenost, ne
OVREDE IZAZVANE NISKIM TEMPERATURAMA
vaditi strana tela ve samo u sluaju nude skratiti spoljanji deo, ne vraati vijuge creva u trbunu duplju-previti ih
sterilnim zavojnim materijalom (koji natopite fiziolokim rastvorom koji nemate, utopljavanje kao zatita od
pothlaivanja, brz transport do zdravstvene ustanove.
P
(HIPOTERMIKE POVREDE)
PRIREDIO DR PREDRAG ILI
U odreenim uslovima niska temperatura kodi ljudskom organizmu i moe prouzrokovati dve vrste oteenja.
j. smrtni ishod usled prethodnog smrzavanja.
a okoline, vlaga, vetar, slaba odea i obua (pogotovu tesna i mokra), mirovanje, dugotrajno stajanje na vlanoj i
Unutranji uslovi: slaba otpornost i slabo opte stanje organizma, iscrpljenost (bolest ili stanje posle bolesti), neotpornost na mraz i hladnou,
h sudova (nikotin), neuhranjenost, glad, umor, akutni i hronini alkoholizam, pa ak i psihiko stanje.
ju.
Telo se time brani da se sredina ne bi suvie rashladila. Upotrebiemo uporeenje izmeu jedra i ljuske poto smo miljenja da su jedro mozak, organi
a itd.). Ljusku predstavljaju koa, miii i kosti. U tkivu ljuske, gde usled sniene temperature prestane krvotok
metabolizma tkiva to proiruje krajnje delove vena. Sledi zastoj krvi, koja nakon toga probija kroz vene u samo
enu se radi, jer sva tri stepena u poetku izgledaju skoro jednako. Tei stepeni se ispoljavaju tek nakon vie
asova ili dana, tj. tek posle odmrzavanja smrznutih delova, i posle pruanja prve pomoi.
ladnoe osea se utrnulost i svrab, a potom bolovi poput peckanja prstiju na nogama, uiju,
Prva pomo
vesti u neki zaklon ili po mogustvu uneti u toplu prostoriju i dati mu tople
arape ili se stopala pokriju toplim ebetom. Meutim, kod pretpostavke da je dolo do teih oteenja (
vremena bili izloeni vrlo niskim temperaturama - npr. niim od - 30C), ne skidati obuu i arape,
apu zbog mogunosti da se tkanina zalepila za oteenu kou. U tom sluaju se utopljavanje vri
Kod teih oblika se smatra da je najbolje da se promrzli delovi ekstremiteta potope u vodu koja nije toplija od 40-42C
(ruka normalno zagrejane osobe osea takvu temperaturu kao prijatnu ali ne i vruu). Poto je suvu toplotu vrlo teko
1. Smrzotine (promrzline - pernio), odnosno ograniena oteenja tkiva izazvana hladnoom (pogotovu na nogama,
rukama, licu, uima, nosu, i polnom organu).
2. Smrzavanje (opte rashlaenje, pothlaenost - perfrictio)
3. Smrznutost (congelatio) predstavlja samo krajnje stanje, t
Moe, naravno, doi do obe vrste oteenja odjednom. Pod odreenim uslovima povrede mogu nastupiti i kod
temperatura iznad take smrzavanja (ak i na "visokim" temperaturama - 10-12C). Ti uslovi mogu biti spoljanji i
unutranji.
: sniena temperatur Spoljanji uslovi
hladnoj zemlji, ili ako noge vise pri spavanju.
nedovoljna aklimatizacija, oteenja srca i krvni
Smrzotine
Od hladnoe su najvie oteeni delovi tela najudaljeniji od sredine, tako da su prsti na rukama i nogama oteeni u oko
90% svih sluajeva.
Kod pada temperature, najpre nastupi gr miia oko kapilara u udaljenim delovima tela, tako da se potpuno zatvori protok krvi u odreenom podru
u grudnom kou i trbuhu (srce, plu
dolazi do nagomilavanja produkata
tkivo tako da dolazi do stvaranja otoka udova.
Po teini oteenja smrzotine mogu imati tri stepena. Meutim, kada se prua prva pomo obino se ne moe prepoznati
o kom step
U poetku tetnog dejstva h
itd. Prestanak tih bolova obino znai da su se ti delovi tela smrzli. Smrznuti delovi su hladni, vrlo bledi, tvrdi, ukoeni
i skoro potpuno neosetljivi.
Osobu koja ima smrzotine treba to pre pre
slatke napitke. Povrne promrzline ekstremiteta bi trebalo postepeno zagrevati blagim stezanjem promrzlih prstiju
toplom rukom ali bez trljanja (nenim masiranjem), ili stavljanjem zahvaenih prstiju pod miku, u tople rukavice ili
krzno. Smrznute prste na nogama i pete zagrevati time to se pre svega skine obua, stopala osue i na njih navuku
ugrejane vunene
kada su organi due
kao ni rukavice ili k
preko rukavica ili arapa.

regulisati bolje je da se njom ne zagrevaju promrzline (npr. pe, poret, kamin). Kada se toplom vodom izvri zagrevanje
Izbegavati svaku povredu promrzlog tkiva. Ne pritiskati ga niti trljati. Povreenog smestiti u postelju, imobilisati i
podii mu promzli ekstremitet (da ne visi) i ne pokrivati ga, odnosno ostaviti ga na sobnoj temperaturi. Zabranjeno je
aiti tesne arape ili vrsto zavijati promrzle delove zavojima. Samo ukoliko se pojavi bilo kakav znak infekcije
i kod
bila smrznuta, tokom transporta ponovo smrzne, ne
pokuavati da se promrzli delovi tela zagreju. Bolje je da takva osoba produi hodanje
trenutka kada joj se moe pruiti pomo. Ponovo smrzavanje ve ranije ugrejanog dela tela sa
na sve tamniji, a na kraju pocrne, jer potpuno izumru.
ova odnosno grenje njihovih miia nastupa ve kod pada spoljne temperature na 10 do 15C. Gr krvnih sudova je tako snaan da
enje srca. U praksi su zabeleeni primeri oivljavanja sa telesne temperature od 17-18C, pa se to
a jeza i drhtavica, umor, a potom i ravnodunost prema svemu i pospanost, gubitak
ljaju se i privienja. Odsustvo drhtanja predstavlja lo znak, koji ukazuje na to da je
oregulacioni mehanizam. Kasnije, neodoljiva elja za snom preovlada i ovek zaspi u snegu
restaje disanje, a posle izvesnog vremena prestaje i rad srca.
srca, disanje i protok krvi u
razlikujemo laki od teeg oblika pothlaivanja: Razlika je u centralnoj temperaturi, a granica je po razliitim
C. Meutim, poto mi, verovatno, pri sebi neemo imati toplomer (a naroito ne specijalan toplomer koji meri i temperature
i moi da pogodimo oblik pothlaivanja. Najbolje emo se orijentisati na osnovu toga da li pothlaeni drhti. Ukoliko postoje
promrzlog dela tela (obino posle oko 30 minuta) dalje zagrevanje nije potrebno. Povreeni treba sam da postepeno
pokree smrznute delove, da bi poboljao krvotok u njima. Panja: Ve ozleena koa se jo vie oteuje pri
pokuaju zagrevanja sa vebama ili tranjem, trljanjem snegom ili potapanjem promrzlog dela tela u hladnu
vodu.
navl
promrzle koe, okolinu oistiti sapunicom, osuiti sterilnom gazom, i lagano uviti.
Nain i vrsta transporta, kao i poloaj pri transportu zavisi od dela tela koji je smrznut. Transport je isti kao
imobilisanih iz bilo kojih drugih razloga.
Ukoliko postoji bilo kakva mogunost da se osoba koja je ve
sa promrzlim nogama sve do
mo poveava mogunost
jo vee nekroze tkiva.
Posle odmrzavanja smrznuti deo poinje da otie, postaje crveno-modar, svrbi i boli. To ve predstavlja smrzotine 1. stepena. Ako su smrzotine 2.
stepena, u toku dan-dva, javljaju se plikovi ispunjeni sukrviavom tenou. Njih ne treba otvarati. Kod smrzotina 3. stepena oteeni delovi ostanu
hladni, bledo-plavi, i na dodir neosetljivi, a u toku nekoliko da
Smrzavanje
Ljudsko telo se brani od snienja temperature. U odgovarajuem centru u mozgu, pokrene se refleks koji pokua da povea stvaranje telesne
temperature (drhtanje), a da smanji njen gubitak (najeenost, bledilo), odnosno da se zadri telesna temperatura na odreenoj visini. Taj centar
postepeno iskljuuje kruenje krvi kroz udaljene delove tela i time pokuava da ouva normalnu toplotu u njegovim najvanijim delovima. Suavanje
manjih krvnih sud
kruenje krvi potpuno zaustavi u rashlaenim delovima tela. Nastupi pojava kristalizacije vode u tkivu. Ti kristali su dosta veliki tako da mogu da
otete krvne sudove i miie. Kod daljeg rashlaenja tela, centar u mozgu poputa to nastupa kod cirka 34C telesne temperature. Potpuno se oduzme
kod temperature tela 25-29C kada nastupa ote
uzima za granicu ivota. To nas obavezuje da pokuamo sa oivljavanjem svakog smrznutog koji ne odaje jasne znake smrti. Brzo i drastino opte
pothlaivanje, tavie, moe da povea izglede za uspeno oivljavanje.
Prvi znaci su obino jak
rasuivanja i zbunjenost. Jav
prestao da funkcionie term
ili na hladnoj zemlji. U tom snu se telo i dalje hladi, usled ega se postepeno koe noge i ruke, a disanje i rad srca postaju
sve slabiji. Na kraju p
U poetku povreeni je psihiki u ekscitacijskoj fazi, posle pree u fazu apatije i da bi na kraju doao u paralitinu fazu. To znai da je u poetku
uzbuen, posle toga miran a u treoj fazi sasvim nezainteresovan za stanje. Kau da u toj fazi ovek dobije oseaj vruine i da se zbog toga takvi ljudi
obino pronau raskopani i razgaljeni.
PRVA POMO:
Prva pomo je od odluujueg znaaja. Smrznutu ili osobu za koju se sumnja da je pothlaena odmah pokriti suvim i
toplim ebadima, na samom mestu dogaaja. to pre je transportovati do najblie bolnice i to po mogustvu u leeem
poloaju. Moramo ugrejati jedro i ponovo uspostaviti najvanije ivotne funkcije: rad
mozak. Ljuska je otpornija na niske temperature tako da e se ugrejati samim protokom krvi im jedro normalno
ugrejemo. Tada e biti normalan i krvotok i disanje.
Prognostiki i terapijski treba da
autorima od 29-32-33
ispod 35C), neemo n
osnovane sumnje da se radi o pothlaivanju, a kod povreenog nema jeze i drhtavice, znai da je termoregulacioni mehanizam oteen, te se radi o
teem obliku.
Prva pomo kod lakeg oblika pothlaivanja sastoji se u spreavanju daljeg hlaenja. Unesreenog umotamo u suvu
toplu ebad i uz sobnu temperaturu, pratei ivotne funkcije, prepustimo ga unutranjem grejanju, za ta se pobrine
njegov sopstveni metabolizam. Rektalna temperatura sporo raste od 0,5 do 1C na sat. Kad dostigne 35 stepeni C,
pothlaeni je praktino spasen. Tokom spasavanja, ne smemo mu dozvoliti da hoda ak i kad to moe. Zabranjeno je
takoe i masiranje, davanje alkohola i stavljanje toplih termofora. Dovoljni su vrui slatki napici ako unesreeni
nije u nesvesti. Brzo zagrevanje moe biti opasno, poto su pothlaeni naroito osetljivi na pojavu sranih aritmija koje
mogu biti smrtonosne.

Kod teeg oblika pothlaivanja cilj prve pomoi i terapije jeste to pre zagrejati telo. To se izvodi pomou toplotnog
zavoja. Obian arav 5 puta presavijemo tako da je sloen u 32 sloja i natopimo vruom vodom iz termos-boce. Voda
treba da bude zaista vrua jer e se tokom postupka ohladiti upravo koliko je potrebno (na 60C). Pothlaenog
otkopamo do donjeg rublja pa mu preko toga (ne na golu kou) poloimo arav na grudi i trbuh. Ponovo mu obuemo
odeu. Telo umotamo u astro-foliju tako da spolja ostanu ekstremiteti, a zatim celo telo zajedno sa ekstremitetima
umotamo u dva sloja ebadi. Toplotni zavoj moramo obnavljati svaki as. Vano je da je unesreeni dobro omotan oko
vrata - time spreavamo isparavanje i hlaenje vode. Na taj nain sigurno, brzo i bez opasnosti zagrejemo telo. Krv iz
ekstremiteta koji se nalaze izvan tog zavoja, polagano se vraa u telo pa ne uzrokuje dodatno snienje centralne
temperature.

Shema postavljanja toplotnog zavoja
Zagrevanje ima prednost pred transportom u bolnicu. Kod transporta rashlaenog najvaniji princip prve pomoi je
da ga transportujemo tako kao to smo ga nali to znai da temperatura tela ostane takva kakva je bila. Za transport
mamo pri ruci pomagala jer bi se stanje moglo pogorati zbog hladnog vazduha. Brzina
od pothlaenog treba da bude upola manja: 8 puta na minut. Pitanje spoljne masae srca nije tako
to to na prvi pogled izgleda. Kod neprimetne, minimalne, ali za pothlaenog zadovoljavajue
ga treba pripremiti tako da se telo niti rashlauje niti greje.
Pri oivljavanju pothlaenog najveu panju moramo posvetiti odranju vitalnih funkcija. Vetako disanje napolju
izvodimo usta na usta ak i kad i
vetakog disanja k
jednostavno kao
cirkulacije moemo da izazovemo poremeaj rada srca, koji rezultuje smru. U svakom sluaju moramo masirati srce
unesreenog bez znakova ivota. Brzina masae srca neka bude jednaka brzini vetakog disanja, dakle, upola manja.
Moramo znati da pri brzom zagrevanju moe da pone kucati i srce koje je due vreme mirovalo.
I kada znamo da je pothlaeni mrtav? Tek onda kad je zagrejan i mrtav.
ASFIKTINE POVREDE
Asfiktine povrede su povrede nastale usled prekida dotoka vazduha u plua.
Za pravilno obavljanje disanja neophodni su sledei uslovi:
normalan sastav vazduha za disanje,
ispravna funkcija centra za disanje,
prolaznost disajnih puteva,

u svesnom stanju do zaepljenja (opstrukcije) vazdunih puteva, najee dolazi kod starijih osoba koje
su bez zuba ili nose zubnu protezu, koje istovremeno piju alkohol i jedu hranu, koja se mora savakati pre nego to se
proguta. Izbegavati davanje zrnaste hrane deci do tree godine ivota, jer ona nemaju uspostavljen refleks gutanja.
PREPOZNAVANJE:
Nemogunost govora, guenje, nadraajni suv kaalj, nemir, pomodrelost i konano gubitak svesti. Svesno ili ne, takvo
lice esto daje znak preteeg uguenja - prsti su oko vrata kao da se davi.
pravilan sastav krvi,
normalno stanje tkiva.
Poremeaj ili prestanak disanja tj. nedostatak kiseonika (anoksemija) i nagomilavanje ugljen dioksida (hiperkapnija),
usled povreda ili oboljenja zove se uguenje ili asfiksija.
Uguenje
U rtve koja je

Univerzalni znak ugroenosti zbog zaepljenja disajnih puteva stranim telom
PRVA POMO:
postavljanje tane dijagnoze: zatraiti od lica koje se gui da pokua da govori. Ako lice moe da progovori, pa
ne postoji neposredna opasnost po ivot.
makar i apatom, to ukazuje da je u pitanju ili gr grlenih miia (laringospazam) ili delimina, a ne kompletno
zaepljenje sa zalogajem hrane. U tom sluaju ako je potrebno, ukazati pomo snanim udarcima po leima dlanom
izmeu lopatica. Ne treba pritiskati gornji deo trbuha poto
ukoliko unesreeno lice ne moe da progovori presaviti ga prema napred i etiri puta uzastopno snano udariti po
leima (izmeu lopatica dlanom)

nih puteva kod svesne
rtve
Otklanjanje zaepljenja vazdu

Oslobaanje zaepljenja vazdunih puteva kod svesne
ukoliko se udarcima ne otkloni zaepljenje primeniti Heimlich-ov manevar: stati iza rtve i obaviti joj ruke oko
struka. akom jedne ruke pokriti stisnutu pesnicu druge ruke. Pesnica treba da stoji izmeu pupka i grudne kosti.
Zatim nekoliko puta uzastopno pritisnuti snano prema gore i unazad, sve dok rtva ne prodie spontano (tj. izbaci
strano telo koje ga gui) ili dok se ne onesvesti.
ukoliko je nemogu nica), ponovo
pokuati sa pritiskom na grudnu kost (sternum).
ostupci ne dovedu do eljenog cilja ili se rtva onesvesti treba vriti pritisak na trbuh dok je rtva u
rtve - Heimlich-ov manevar
e pritiskom na trbuh otkloniti zaepljenje (npr. kod izrazito debelih ljudi ili trud
ako opisani p
leeem poloaju: kleknuti pored nje ili preko kukova i prekrtenim rukama kao kod masae srca, ali izmeu pupka i
grudne kosti tano u s

Heimlich-ov manevar kod rtve u nesvesti
ukoliko se zaepljenje ne ukloni na neki od gore navedenih naina, a rtva se onesvesti, treba izvriti traheotomiju ili
krikotireidotomiju (pravljenje prolaza za disanje kroz vrat, radi lekar).
nakon uklanjanja prepreke iz grla rtvu poslati u bolnicu

AKUTNA I HRONINA STANJA
Veliki broj poremeaja zdravlja moe se pojaviti prilikom prvog boravak na planini, ali mnoga ve prisutna stanja mogu
se pogorati u uslovima poveane nadmorske visine i izloenosti veem fizikom naporu. Za sva pomenuta stanja od
nje od ega zavisi nain na koji najveeg je znaaja njihovo prepoznava e biti ukazana prva pomo. Iz tih razloga u
ovom poglavlju e biti kratko opisani znaci tih stanja, njihova dijagnostika (prepoznavanje) na terenu, kao i nune mere
koje ste duni da preduzmete kao spasilac:
Hipoglikemina koma (koma usled smanjene koncentracije eera u krvi)
Nastaje kod osoba obolelih od eerne bolesti, najee zbog fizike aktivnosti, niske temperature, poremeenog
redosleda dnevnih obroka.
PREPOZNAVANJE: duboka nesvest, nepravilno disanje, pojaano znojenje, proirene zenice, informacija da je
bolesnik dijabetiar.
PRVA POMO: odravati vitalne funkcije, transport u bolnicu
Hiperglikemika koma (koma usled poveane koncentracije eera u kr )
PREPOZNAVANJE: nesvest, duboko enice normalne ili suene, stanje jako
lii na akutno pijanstvo.
eaja u dotoku krvi)
PREPOZNAVANJE: govorne smetnje, jednostrane paralize ili slabosti.
PRVA POMO: odravati osnovne ivotne funkcije, umiriti bolesnika, transport u leeem poloaju
Pluna embolija (zaglavljivanje krvnog ugruka u velikim krvnim sudovima plua)
PREPOZNAVANJE: bolno disanje, nedostatak daha, modrilo, strah, oteene vratne vene.
PRVA POMO: transport u polusedeem poloaju, kiseonik ako ima uslova, u transportu to manje premetati
bolesnika
Angina pektoris (nedostatak kiseonika u sranom miiu)
PREPOZNAVANJE: tup, snaan bol iza grudne kosti, oseaj teskobe, obino posle fizikog napora.
PRVA POMO: polusedei poloaj, umiriti bolesnika, kiseonik ako ima uslova
Srani infarkt (nepopravljivo oteenje sranog miia)
PREPOZNAVANJE: dugotrajan snaan bol iza grudne kosti koji se iri u levo rame, slabost, nedostatak daha, strah
PRVA POMO: polusedei poloaj, praenje osnovnih ivotnih funkcija, CPR ako je potrebno, kiseonik, hitan
transport u bolnicu
Akutni abdomen (krvavljenje, zapaljenje i perforacija-provaljivanje trbunih organa, "vezana creva")
PREPOZNAVANJE: poloaj za ok sa savijenim kolenima.
PRVA POMO: ne davati hranu i tenost na usta, ne davati nita protiv bolova, to pre transport u bolnicu
vi
pravilno disanje, snaan acetonski zadah, z
PRVA POMO: odravati vitalne funkcije, transport u bolnicu
Modana kap (oteenje modanog tkiva usled porem

enska tromboza (vensko zaepljenje)
PREPOZNAVANJE: snaan bol u udu, najee u nozi, bol na dodir i pritisak, otok, poviena lokalna temperatura
d otoka).
!, transport u bolnicu
Bubreni napad (kamenac u mokraovodu)
V
(izna
PRVA POMO: leei poloaj, imobilizacija-opasnost od plune embolije
PREPOZNAVANJE: veoma snaan bol u leima koji se iri u prepone i krsni region.
PRVA POMO: paljiv transport u bolnicu
Opasnosti - GSS (17.03.09) Strana 32/58

OPASNOSTI
1. PRVI KORACI
1.4. Fizika priprema
Planinarstvo je vrlo zahtevna aktivnost, kako fi
specijalno kako se penju ili osvajaju sve tei i tei detalj
ziki tako i mentalno. Penjanje i jamarenje vae za posebno naporne,
i i objekti. U oba sluaja se svakodnevno postiu rezultati koji su
do pre kratkog vremena bili nezamislivi. Mnogi koji se ozbiljno bave penjanjem uporno treniraju u posebnim
vebaonicama i na vetakim podlogama. U svetu alpinizma penje se sve vie najviih vrhova bez kiseonika, najteim
smerima i u rekordnom vremenu. Najvei broj nas, obinih planinara, penjaa, alpinista i peinara posmatra ove vrhunske
rezultate sa strane uz divljenje i nauk. Nama nije neophodno da posvetimo svo vreme na svetu i cele ivote planinarenju,
ne bi li uivali i bavili se aktivnostima u planini. Mera nae kondicije odredie ciljeve koje postavljamo i stepen uivanja u
njihovom ostvarenju. Nivo kvaliteta raste ne samo kod vrhunskih planinara, ve i kod rekreativaca. Dobra fizika kondicija
je jedna od kljunih inilaca uspeha i moe napraviti svu razliku izmeu uivanja u odreenoj aktivnosti i tekog muenja i
trpljenja u istoj. Moda jo vanije od ovoga jeste da vaa muka i vaa nespremnost ugroava i izlae opasnosti celu
ekipu sa kojom ste. Najmanja posledica je ako ste krivi za neuspeh. Zapamtite da budete objektivni u proceni svojih moi,
jer je jedna ekipa jaka koliko njen najslabiji lan. Nemojte dozvoliti da budete balast svojoj ekipi. Najvei broj planinara
redovno trenira. Razne aerobne vebe: tranje, biciklizam, plivanje, lauf skijanje, treking, i drugo, su potrebna i popularna
vrsta treninga. Mnogi penjai rade u teretanama za sticanje snage i isteu se za dobijanje elastinosti. Neki specifini
treninzi koji podstiu fiziki sklop za penjanje su moda najbolji za penjae, ali ne i za opte planinarenje. Zapamtite da je
dobra fizika pripremljenost osnov za savladavanje svih napora u aktivnostima koje primenjujete u planini.
1.5. Mentalna priprema
Mentalni stav i profil je esto taj koji pravi presudnu razliku izmeu uspeha i neuspeha naeg pohoda. Onog trenutka kada
smo fiziki adekvatno pripremljeni glava je ta koja odluuje da li emo uiniti taj pokret, prevazii tu krizu, popeti taj detalj
ili emo se povui. Moramo biti pozitivni, optimistini, realni i iskreni prema sebi. Naravno potrebno je biti uporan,
strastven, odluan i samouveren, ali je potrebno imati i oseaj za opasnost - strah. Potrebno je, u stvari, nai dobru
ravnoteu, dobar balans izmeu ja to mogu stava, koji moe predstavljati opasno precenjivanje sebe, i ekaj malo
stava, koji predstavlja procenu opasnosti i realnu procenu sopstvene vrednosti. Nemojte se obeshrabriti na poetku. Ako
ste preterano oprezan poetnik tada e stav ekaj malo biti preovlaujui, ali ete dodatnu samopouzdanje i hrabrost
stei podrkom drugih koji su sa vama. Ako ste kao poetnik previe napaljeni, tada ete stalno misliti ja to mogu, ali
e tu biti stariji koji vam nee dati da to probate. Sa kilometraom i sa staom postaete stariji i sami ete biti u ulozi da
ohrabrujete jedne a hladite druge. Mnogi stari i uspeni planinari rei e vam da su najvei izazovi upravo oni mentalni.
Odluke koje ete doneti su te koje vas guraju napred ili vraaju. Zato je jedna od najveih istina o planinarstvu ona koja
kae da dok traite slobodu planina Vi se nalazite suoeni, lice u lice, sa samim sobom, svojim strahom i svojom eljom.
1.6. Procena i iskustvo
Knjige i predavanja iznose osnove tehnike i opreme i predlae naine za uenje kroz praksu. Meutim, vaa mogunost
procene, koja je svakako najvaniji mentalni kvalitet u planini, razvija se iz vae sopstvene sinteze znanja i steenog
iskustva. Najvei broj vetina koji su vam potrebni su one koje se mogu nauiti. To su one koje predstavljaju vau
sposobnost da se nosite sa uslovima okruenja, sa loim vremenom, dugim hodom, gustim bunjem, izrazitom
eksponiranou na steni, i slino.. To su sve stvari koje se ue i za koje postoji manje ili vie jasan algoritam postupanja.
Kako iskusimo ovakve situacije i spoznamo njihove osobine, mi postajemo bolji procenjivai i donosioci odluka. Sada
imamo referencu i imamo mogunost uporeivanja sa sledeom takvom situacijom. Znamo ta emo i gde emo. Nove i
izmenljive situacije se, ipak, stalno pojavljuju. Njih nismo iskusili, nemamo prethodna znanja, nismo oekivali. Nismo u
mogunosti da damo automatski i siguran odgovor. Naa reakcija e biti ili intuitivna ili asocijativna. Opet nemamo
odgovor ta je bolje. Ponekada, kada novonastala situacija zahteva momentalnu reakciju dobro je reagovati instinktivno -
odmah, jer e vreme utroeno za razmiljanje biti fatalno. Ipak, takve su situacije dosta retke. Vi se morate nauiti da
stvari uoavate, prediate i unapred razvijate scenarije i obezbeujete reenja. To je ono to e vam razviti mogunost
dobre procene i kasnije dobre odluke. Procenjuje se novonastala situacija i to sa aspekata opasnosti koje nosi i sa
aspekta kvaliteta grupe sa kojom ste. Potom dolazi odluka o tome ta je initi. Upravo u ovoj nesigurnosti i
nepredvidivosti krije se najvei deo arma i izazova u planinarenju -naravno tu je i najvei deo rizika i potencijala za
nesree.
1.7. Neka Zlatna pravila
Pre mnogo godina razvijen je na razliitim mestima razliit skup osnovnih pravila - uputstava za sigurno ponaanje ljudi u
planinama. Ovaj skup uputstava baziran je na statistikama i analizama nesrea, te uoenim navikama iskusnih planinara.
Ova uputstva su razvijena za alpiniste i penjae, ali sa manjim modifikacijama moe sluiti za svaku vrstu aktivnosti u
planini. Na alost, autori ovih uputstava nisu uzeli u obzir na mentalitet (za koji autori misle da nije posebno bitan i toliko
razliit kod drugih), no verujemo da je ono to je dobro za druge mora biti dobro i za nas. Ova pravila nemojte smatrati
nefleksibilnom doktrinom, ali ih se drite dok ne ustanovite neto drugaije. Zapamtite da je dogogodinje iskustvo

pokazalo da su dobra.
Minimalan penjaki navez i
preporuuje postojanje bar
Naveite se na ue na svim e
ma tri lana, osim ako na penjakoj lokaciji postoji dogovorena podrka. Na gleerima se
dva odvojena naveza. (U planini nisi sam)
ksponiranim mestima i prilikom penjanja na gleerima. Uvek usidrite osiguranje.
Grupa mora ostati celovita. Sluajte vou grupe ili potujte stav veine.
znajte granice svojih sposob sti. Nikada ne napadajte smeri izvan vaih mogunosti i vetine.
a potisne objektivnu procenu u izboru putanje ili o potrebi odustajanja.
ea, oprema i hrana.
anizujte svoju aktivnost u planini jo dok ste kod kue.
krenite pripremljeni.
tva.
dimo sa
Spo no
Nikada ne dozvolite da prevelika elj
Sa vama stalno mora biti neophodna od
Osmislite i detaljno isplanirajte i org
Proverite opremu i
Najavite svoju aktivnosti i ostavite plan aktivnosti i uputstva za potupak kod odgovornih.
Stalno se pitajte ta ako, uoavajte i razvijajte mentalne scenarije i pitajte starije, makar bili i dosadni.
Podsetite se i napamet nauite kako reagovati u sluaju incidenta. Budi unapred i stalno pripremljen.
Potujte pravila i principe razumnog planinarstva koja su navedena u knjigama ili prema priznatim merilima.
U svim prilikama i na svakom mestu se ponaajte na nain koji prikazuje vau ljubav prema planini.

Ova pravila nikako nisu formula kojom se korak po korak osvajaju vrhovi, vetek naelna uputstva kojima se obezbeuje
sigurno i razumno planinarenje, peinarenje i penjanje. Svi planinari se ponekad usprotive postojanju pravila u
aktivnostima ija je sama sutina i privlanost upravo u tome da nema formalnih pravila. Ipak, iskustvo nas ui da je
mnogo tekih nesrea moglo biti izbegnuto ili su bar posledice mogle biti ublaene da su se potovala navedena uputs
Ova su pravila izgraena na pretpostavkama da svi planinari, pa i vi i mi, ele da imaju velike izglede da sigurno i
uspeno ostvare svoj cilj, ak i u situacijama koje su pune opasnosti i sumnje, te da imaju mogunost greke i siguran
izlaz iz situacija kada je njihova procena bila pogrena. Iskusni planinari esto modifikuju ova pravila, dre se svog skupa
proverenih pravila, ili biraju sopstvene postupke koji su kombinacija razumevanja opasnosti, uoavanja istih i vetine
kojima se one kontroliu. Ova pravila se posebno preporuuju poetnicima koji jo nemaju iskustvo za izgradnju svog
mo da pohodimo i boravimo u planinama sigurno i veto, kada svoje telo i duh uskla skupa pravila. Ako naui
divljinom, biemo u mogunosti da razumemo i prihvatimo doivotnu pozivnicu koju nam je uputio i preneo John Muir pre
mnogo godina: Penjite se po planinama, osvajajte vrhove - rekao je - i saznajte njihove dobre novosti. Mir prirode i
divljine osvetlie vas i prodreti kroz vas, kao to suneva svetlost prodire kroz kronje drvea. Vetrovi e vam udahnuti
svoju sveinu, oluje e vam podariti svoju energiju, a vae brige e sa vas otpasti kao jesenje lie u vaoj gori.

2. SIGURNOST U PLANINI
Planinarstvo, i sve u vezi planinarstva, je sport sa kontrolisanim rizikom. Planinari, alpinisti, penjai, speleolozi, i svi drug
koji pohode i borave u planinama suoeni su sa mnogim rizicima i opasnostima, koji su uzrokovani to prirodom i
i
grekama. Opasnosti u planini su, slino opasnostima u bilo kom drugom okruenju, u najveoj

o

znati
. Dok
initi da bismo ih bili svesni?
z zadrali potencijalnim (da bismo se od njih zatitili)? I konano, ako se potencijalna opasnost
e

planinom, to sopstvenim
meri predvidive, te je najbolje nositi se sa njima dobrom procenom, poznavanjem i vetinom. Po ko zna koji put govorimo
o svesti, odnosno o tome da ovek bude svestan svog okruenja - planine, da je potuje, uvaava i u svakom trenutku
zna ta je i koliko opasno. Upravo u tom smislu govorimo o kontrolisanom riziku kod planinarstva u bilo kojoj formi. Na
vama je da ga prihvatite ili batalite celu stvar. Neupuenima e spisak opasnosti u planini liiti na popis i zabeleke
katastrofama. Kada se budu uputili u opasnosti, spoznali njihove uzroke i posledice, saznali kako ih predvideti, kako
zaobii, kako izbei, kako prevazii, ta inititada e kontrolisati sopstvenu sigurnost. Jasno je, govori se o vie razliitih
aspekata kontrole sigurnosti:
preventiva - bolje spreiti nego leiti - opasnosti predvidite unapred (kratkorono ili dugorono) i klonite ih se. Tako
nemate potrebu za noenjem sa opasnoui reavanjem problema koji je posledino prate.
reakcija -leenje u sluaju potrebe - suoeni ste sa neposrednom opasnou ili ste pogoeni njome. Mora se
prava reakcija, pravi lek koji e ukloniti ili minimizirati dejstvo posledica.
organizacija i vostvo -ovo je, moda, najvii nivo u kontroli sigurnosti. Razviti sposobnosti za organizovanje i
voenje grupe znai obezbediti sigurnost cele grupe - preventivno i reaktivno raditi na nivou cele grupe, ne samo
pojedinca. Od organizacije i vostva zavisi kako sigurnost, tako i udobnost i uspeh cele grupe. Stav o opasnostima oko
nas nije dogmatski stav. U stvari, opasnost i rizik su deo lepote, deo arolije, deo okruenja sa kojim se suoavamo
god su opasnosti potencijalne (oko nas a ne na nama), i dok god smo ih potpuno svesni, one su onaj deo prie, koji
oplemenjuje. Sada su pitanja:
ta
ta initi da bismo i
dogodi, ako se ovaploti, onda se pitamo:
ta initi da bismo sanirali posledice? Odgovor na prvo pitanje uslovno je: Obuka i uenje. Na drugo: Preventiva
i tehnika. Odgovor na tree pitanje je Pomoi spasavanje. Obuka, trening i praksa u svim planinarskim disciplinama
insistiraju na principima i tehnikama koje obezbeuju sigurnost. Ipak, kada se incident dogodi, kada se neko povredi,
onemoa ili razboli, to e se, najverovatnije dogoditi usled niza uzrono posledino vezanih greaka. Konano, greke s
deavaju, i nesree se deavaju.I to je deo ambijenta koji smo izabrali. Na kraju, u sve to radimo u planini mora biti

uraunat rizik i sigurnosni mehanizmi za nas same, svih koji su sa nama, onima koji su oko nas i za okruenje u kome se

subjektivne opasnosti. Ovu podelu shvatite
niste
opasno
ljenosti. Ipak, uzrok ovih opasnosti je planina,
im razmatranjem
inar zovu se subjektivnim.

delovanjem
je
ne,
ve,
sa

jivo
nje, sipari, odseci, ponori Reljef se relativno sporo menja i zato ga je lako spoznati i uoiti, a potom i zaobii.
Spoznaja se vri u nekoliko koraka. Prvo kod kue, preko karti i razgovora sa onima koji poznaju teren, a zatim
sagledavanjem na terenu.U opasnosti od reljefnih detalja ubrajamo:
e i strah, koji mogu dovesti do uzbuenosti i
. Ne gledajte gore i dole vepravo. Koncentriite se i
druge. Ne bacajte kamenje. Ako osiguravate sa
eksponiranog tanda, tada morate proceniti sve sluajeve, sve pravce dejstva sila, sve alternative i mogue otkaze, te
a problem sa visinskom boleu.
2.1.1.
Tada
as ne ugroavaju direktno (bar ne vie od
obin
svakako predstavlja razlog za brigu. Zato je potrebno predvideti vremenske uslove za
period . Postoje sinoptike slube, zovite. Imate satelitske snimke frontova polja niskog
pritisk
ke dobrog i loeg vremena, koje uoavate, kao i nain njihove procene i
tuma
o
nalazimo.
2 1. Opasnosti .
Planinari se prilikom pohoda, penjanja i boravka u planinama suoavaju sa dve osnovne grupe opasnosti: opasnosti
planinskog okruenja - objektivne opasnosti, i opasnosti kojima je sam uzrok -
uslovno, jer ta znae objektivne opasnosti: oluje, hladnoa, visina, mrak, lavine, ivotinje, biljke, sunce,ako vi
izloeni njima. Sve to jeste opasno, ali samo ako niste predvideli, niste izbegli, niste reagovali. Nita od toga nije
za vas ako ujete o tome na vestima ili posmatrate na bezbednoj uda
priroda, i zato ih zovemo objektivnim opasnostima opasnostima okruenja. U skladu sa prethodn
moemo rei da su to u stvari potencijalne opasnosti okruenja. Opasnosti iji je uzrok sam plan
One su mnogo manje predvidive, manje merljive. Grubo govorei, one ukljuuju stanje, vetinu
(obuenost), znanje i mogunost procene svakog od planinara. U stvari, ovek je taj faktor, koji se sopstvenim
moe izloiti dejstvu potecijalnih opasnostiokruenja. Planinar je taj inilac koji objedinjuje uzroke opasnosti i koji
predmet posledica.

2.1.1. Objektivne opasnosti -potencijalne opasnosti okruenja
Potencijalne opasnosti okruenja su prirodni procesi i deavanja u planini, koji mogu, sami ili u kombinaciji sa drugim
iniocima, biti opasni za ljude zahvaene njima. Dakle, prirodni procesi se deavaju bez obzira da li ukljuuju ljude ili
bez obzira da li su uzrokovani ljudima na bilo koji nain. Mrak, hladnoa, vetar, grmljavina, oluja, meava, padavine,
lavine, strehe, visina, padanje kamenja, gleerske pukotine, sunce, ivotinje, biljke itd., su snane i mone prirodne
pojave ili sastavni deo okruenja, odnosno stanje okruenja koje vrlo lako moe ugroziti oveka izloenog njima. O
objektivne opasnosti su veno prisutne i promenljive. Prirodnim silama i stanjima ne moemo upravljati, ali ih moemo biti
svesni, prepoznavati ih i izbegavati ili minimizirati mogunost da postanemo predmetnjihovog dejstva, i konano umeti da
saniramo posledice njihovog dejstva.Cela ova knjiga obiluje detaljnim informacijama i podacima o tome kako se nositi
potencijalnim opasnostima u raznim fazama boravka i raznorodnih aktivnosti u planini. Logino je da se o potencijalnim
opasnostima okruenja govori na mestima na kojima se govori o odreenim aktivnostima koje nas manje ili vie izlau
njima. Na tim mestima nalazite metode kojima se nosite sa raznim opasnostima, poev od neprijatne izloenosti visini na
eksponiranoj steni, preko kruljive stene, lavina, lednikih pukotina, strmog leda, i mnogo ega drugog. Na tim mestima se
nalaze i saveti za prepoznavanje i izbegavanje nevremena, opasnih reljefnih detalja, opasne flore i faune i mnoge druge
potencijalne opasnosti okruenja.
2.1.1.1. Opasnosti od reljefnih detalja:Nije teko prepoznati opasnosti od reljefa. Odmah se uoe strme litice, krul
ste
eksponiranost - ukljuuje neprijatnost, poremeaj ravnote
neracionalnog ponaanja i pada. Izbegavajte stajanje na ivicama
nosite se sa strahom. Osigurajte se i osigurajte druge. Upozorite
postaviti takvo sidrite i pozicionirati se tako da moete sigurno reagovati i apsorbovati bilo kakav trzaj i pad.
okliznue i odron kamena (peinskog oblika) - odnosi se na klizave i kruljive povrine po kojima se kreete.
Kruljiva stena se lako uoi. Po njoj se ne ide. Ako oborite kamen viite. Budite spremni. Trava, mahovina ili liajevi
na steni su vrlo klizavi - posebno ako su vlani. Oprez. Zaobiite.
pad kamena - kamenje pada samo od sebe usled vlage, leda i prskanja. ee je da se kamen obori prilikom
kretanja ueta ili nepaljivog gaenja. Kamen retko rue ivotinje. Pazite kako prelazite sipare i pazite da iznad vas
nema planinara. U jamama je potreban poseban oprez. Ko srui kamen dere se. Imajte lem i traite zaklon. Penjite
samo rano ujutru dok nema sunca.
velika visina - odnosi se n
2. Opasnosti od vremenskih prilika:Vremenske prilike su brzo izmenljive, te je problem uvida u stanje tei. Potrebno
je predviati i pouzdati se u prognoze. Ako loeg vremena postanemo svesni kada je ono nastupilo, tada smo mu izloeni.
je kasno. To je manje ili vie opasno, u svakom sluaju je smetnja. Vremenske prilike (ili neprilike) odnose se na:
Padavine - dramatino menjaju uslove boravka i penjanja, te iako n
e neprijatnosti), znaajno poveavaju rizik u penjanju, traenju puta, bivakovanju
Vetar e komplikovati manipulaciju uetom, ujnost partnera, moda i ravnoteu.
Magla i no -liavaju nas bitnog ula - vida.
Meava ili hladnoa - moe ivotno ugroziti.
Toplota ili jako sunce - mogu dovesti do premora, dehidracije ili opekotina.
Grom -iako retko opasan,
koji nam treba. I tu postoje reenja
a (ciklona) i polja visokog pritiska (anticiklona). Imate planinare sa dugim iskustvom na odabranom lokalitetu. Imate
lokalno stanovnitvo. Konano, imate zna
enja koje primenjujete u cilju dobijanja zaokruene informacije o vremenu koje predstoji. Ako vas neka vremenska
neprilika zahvati vi morate znati kako se zatiti, kako reagovati, kako uskladiti svoj cilj sa novonastalom situacijom. Za t
vam je na raspolaganju oprema, iskustvo, tehnika i zdrava pamet.
2.1.1.3. Snene opasnosti:Ovo je posebna kategorija opasnosti koja se vezuje za sneno okruenje u kome se nalazite.
Odvojeno je kao posebno jer opasnosti uvek predstavljaju kombinaciju reljefa i vremenskih prilika. Tipine opasnosti o

kojima se govori su:
Pucanje lavine -sigurno najvea opasnost u planini i najei uzrok nesrea. Ima puno znakova prepoznavanja
a. Odluujui su reljef terena, kvalitet snega i raniji i trenutni vremenski uslovi. Ispupeni i akumulativni
da
a grebenu koji niste videli sa svih strana drite se nisko ispod njega. Obuzdajte elju da
nje
svinja
da kradu
ke arulje -
ga

o pijete
neis e
emu.
im

a pokloniti neku sitnicu (supu, kafu, cigarete, okoladicu). U svakom sluaju
tua.
va plan istraivanja
podze
stavlja ubre koje drugi planinari ostavljaju za sobom i tome
ugro nu. Taj se problem dramatizuje kada neko ruinira ionako ogranieno
mesto
:
lavinoznog teren
oblici su opasni. Nagibi izmeu 30 i 50 stepeni. Struktura tla pod snegom. Tragovi ranijih lavina. Debljina snega.
Kompaktnost snega. Priasta lavina gui a teka lavina melje. Izbegavajte sve to lii na lavinozan teren. Ako morate,
idite ranim jutrom - pre sunca. Jedan po jedan. Razvezani. Ako mora osiguranje, onda sa tanda. Ide se pravo na gore.
Uoavajte zaklone. Ako se see, onda pri vrhu. Otkopajte sve to imate, oslobodite ruke i pripremite lavinsko ue.
Podesite lavinske tragae. Svi za istim koracima. Svi gledaju - ako pukne viu. Koga zahvati pliva u stranu i na gore. Baca
sve redom sa sebe. Zaklanja usta i nos. Dok se lavina kree traje borba. Guraj sneg da oslobodi vazduni dep. Ka
stane - stani. Smiri se. tedi vazduh i snagu. Ne galami. Spasavanje odmah. Svi gledaju gde je lavina zahvatila oveka,
gde je nestao pod snegom i gde se ta masa snega zaustavila. To je linija traenja. Postavite jednog javljaa neke druge
lavine. Izaberite vou. Potraite predmete. Ne pravite suvine tragove. Linija i disciplina. Sve o Lavinama nalazi se u
odvojenom poglavlju.
Snene strehe - usled vetra na grebenima. Opasno je propadanje. Postoje razne jezive slike tragova preko
ehe. Kada se nalazite n str
vidite preko. Sve to treba videete sa cilja unazad.
Gleerske pukotine - javljaju se u gleerima - rekama leda koje se sporo kreu, lome u pucaju. Opasno je upada
u pukotine pokrivene snegom. Pazite na talase. Obavezno navezivanje. Mora se poznavati tehnika kretanja, padanja,
zaustavljanja pada i spasavanja.
2.1.1.4. Opasnosti od biljnog i ivotinjskog sveta:Navoenje ovih opasnosti, esto, sa manje ili vie prava, izaziva
podsmeh. Opasnosti od bilja i ivotinja su ili tek neprijatnosti, ili su vrlo retke. Problem je to se odreene opasnosti
potcenjuju, dok se druge precenjuju. Opasnosti o kojima se govori su:
Ujedine i povreivanje -ovde je posebno izraena razlika u gledanju: Na primer, uroena odvratnost i strah prema
zmijama ini da se ujed zmije smatra velikom opasnou. To nije tako. ak i krajevi gde vrlo obilno raaju vrlo otrovne
zmije, na primer Hercegovina, imaju sasvim beznaajan procenat smrtnih sluajeva kao posledicu zmijskog ujeda.
Meutim, mnogo je vea smrtnost od davanja seruma protiv otrova zmije. U naelu, neprijatni su ubodi insekata i
korpija. O tome, ipak, ne moemo ozbiljno govoriti kao o opasnostima - to je pre jedna kategorija problema u prirodi.
Postoje i razne druge ivotinje koje nas okruuju u prirodi i planini. Neke su na tradicionalno zlom glasu - vie vukovi -
manje medvedi. Naa praksa ne poznaje sluaj planinarske nesree uzrokovane napadom vukova ili medveda,
pojedinano ili oporativno, na goloruke planinare, alpiniste, penjae, speleologe. Uslovno opasnom ivotinjom moe
se smatrati divlja svinja.
teta - Ovo je isto vrsta neprijatnosti, retko opasnost. Moda vredi napomenuti neprijatnost koju izaziva divlja
kada zae u planinarski logor. Ona ume da razvali i izrika dosta toga. Tu su, naravno, i mievi i puhovi koji vole
hranu od planinara.
Spoljanja i unutranja trovanja - Kada su u pitanju biljke, onda se govori o dve kategorije problema, bilj
tek neprijatnost, i otrovne biljke. Prva kategorija je sasvim bezazlena, otprilike koliko i ubod insekata - malo manje. Dru
kategorija je neto ozbiljnija, a moe biti i smrtonosna. Naravno to se odnosi na bilje, posebno gljive, koje se beru,
pripremaju i jedu. Savet je kratak, nemojte jesti nikakv plod prirode ako niste sasvim sigurni ta je.
2.1.1.5. Opasnosti od vode:U vezi sa prethodnim, moe se govoriti o vodi kao prirodnoj opasnosti !?! Da, ali ak
tu vodu. U naim krajevima ovaj problem nije izraen. Nae gore su relativno iste. Planinski potoci su naje
pitki. To nije sluaj na nekim drugim mestima. Savet: ponesite filtere i preiae za vodu i koristite ih.
2.1.1.6. Opasnosti od drugih ljudi:Posebnu kategoriju potencijalnih problema okruenja vezujemo za druge ljude u nj
To mogu biti domoroci ili drugi planinari, ili lovci, ili slubenici umskih gazdinstava, nacionalnih parkova, ili neki sasv
drugi ljudi i turisti. Potencijalni problemi su raznorodni.
U nekim naim krajevima poslovina je sumnjiavost lokalnog ivlja. Dobra je tradicija da se sa lokalnim ivljem
komunicira, upozna, porazgovara, zdravi. Uvek se valja raspitati za ovo ili ono (zdravlje, vreme, tipinosti kraja, druge
grupe), valja ponuditi pomo, mod
potre atiti gostoprimstvo i ugostiti po potrebi. Ista je ili slina
situacija sa nekim drugim ljudima u okruenju. Neemo ulaziti u nabrajanja moguih meuljudskih odnosa, kao ni u
tehnike odnosa sa javnou. Razvijajte pozitivne odnose ak i kadavam se to ne mili. Sa svoje strane uinite sve da
sluajan susret ostane prijatan, odnosno da boravak u okruenju drugih ljudi bude tolerantan. uvajte se krae, svaa,
bno je razviti pozitivan odnos, stei poverenje, umereno prihv
Druga kategorija problema je vezana za administrativne zabrane koje mogu ugroziti
mlja ili kretanje u nacionalnom parku ili korienje nekih staza.
Odvratnost, iako ne direktnu opasnost, pred
avaju mogunost vaeg boravka na istom tere
i resurse za bivakovanje koje imate u peini ili steni.
est problem predstavlja kamenje koje vam na glavu obruava neko od vaih ili drugi planinara ili peinara. Ovo
zahteva posebne mere opreza.

2.1.3. Subjektivne opasnosti - planinar
Nesree uzrokovane grekama oveka su najee, pogotovo u kombinaciji sa opasnostima okruenja. U stvari, tragini
scenario je najee takav da ovek u nedostatku znanja, iskustva, vetine ili dobre procene naini greku koja aktivira
neku od potencijalnih opasnosti okruenja. Planinar koji na turu nije poneo bivak vreu ili dodatnu odeu ne bi se
pothladio da nije bilo tog uasnog i iznenadnog talasa hladnoe. Ako vam se vie svia, stvari se mogu postaviti i obrnuto

Hladni talas ne bi izazvao nikakvih problema da se nekim sluajem nije ukrstio sa putem naeg planinara bez bivak vree
i tople
e
o,

nu
ninama. Planinari su u poziciji da ne mogu uticati na potencijalne opasnosti okruenja, ali
itekak
nje
svodi
eva na
ovara
alaze

mo
e

njuju
no
Penjakoji
ne, biva neoprezan, nezadovoljan i sklon urbi i greakama. To je
ipak r je

u
ve
otrebno, ali ne i dovoljno. Postoji puno penjaa - sportskih penjaa, koji e sa lakoom ispenjati odreeni detalj, ali
tek ka sta ili
olje. Skoro svi elementi su tu.
Svesn avanje
2.1.3.
se primeni znanje, iskustvo i vetina koji se poseduju u cilju donoenja trezvene i
cionalne odluke. Vaa sposobnost dobre procene i dobre odluke e rasti sa poveavanjem vaeg znanja (uenjem) i sa
e, smeri, led, podzemlje). Posmatrajte rad starijih i iskusnijih, vaih voa.
ocene
prioriteta bezbednosti, tako da e na osnovu procenjene opasnosti doneti odluku o povlaenju ili odustajanju. Drugi e
odee. Da li se razumemo? Svi prirodni procesi, stanja i pojave su stalno prisutni, sastavni deo okruenja i
najee potpuno bezopasni za oveka ukoliko on nije na pogrenom mestu u pogreno vreme. Na takvom mestu, u
takvom trenutku potrebna je samo mala ljudska nepanja, banalna greka,i posledice su fatalne. To su subjektivn
opasnosti. Moramo shvatiti da su planine predmet divljenja i oboavanja upravo zbog svih tih stanja, procesa, pojava.
Tako su napravljene, to su one, zato su takve, to je nae okruenje, tu nema mesta za iznenaenja. Ako ih ne poznajem
ne potujemo, ne razumemo ili ne prihvatamo u svakom izdanju, onda je moda bolje da ih gledamo na filmovima,
razglednicama i, eventualno, sa prozora na udobnom rastojanju. Padina, sneg i vremenski uslovi su takvi da e lavina
sama od sebe pui sutra, ali je planinar, nimalo ne poznajui strukturu snega i zakonitosti, napravio pogrean potez i
izazvao je sada. Kamen, razlokan i oslabljen prirodnim procesom, zreo je da padne sam od sebe, sa sledeom kiom, ali
ga je planinar, ne proverivi, opteretio, i on je odleteo ba sada. To su subjektivni faktori koji dovode odreenog planinara
u odreenu opasnost u ba tom trenutku. Takve, i mnoge druge, vie ili manje, kompleksne situacije su u samom kore
bezmalo svih incidenata u pla
o mogu kontrolisati subjektivne inioce - svoje postupke, tako da smanje rizik. Ovi subjektivni inioci utiu na
apsolutno sve radnje, sve faze boravka i aktivnosti u planinama. Poev od postavljanja cilja, planiranja, izbora puta
kretanja, opreme, znanja, vetine, iskustva, stanja kondicije, i naravno, penjake tehnike. U konanoj analizi, sve se
na tri osnovna inioca: znanje i iskustvo, vetinu, mogunost dobre procene.
2.1.3.1. Znanje i iskustvo Poetnik koji ne zna nita o planinarstvu poinje da ui kroz knjige, broure, asopise,
planinarse kurseve, pitajui druge planinare i konano, odlaskom u planine. Na poetku, on nee ni znati da ne zna, on
nee poznavati planinu, nee razumeti nita oko nje: poetnik moe gledati pravo u lavinoznu padinu kako se zagr
suncu, a da mu pri tome lavina uopte ne pada na pamet, te da se iv zgrane kada grupa u kojoj je pone da se dog
ta dalje. Meutim kako ue, kako paljivo analiziraju rad drugih, kako pitaju razna pitanja, kako stiu iskustvo i pron
odgovore, poetnici poinju da upoznaju planinu -njenu narav. Jedan poetnik nee ba mnogo nauiti prostim praenjem
drugih. On mora paziti, uoavati, pitati, analizirati (ta, zato, kako, kada, gde, kuda, ta ako). Ako se stalno, nekritiki
oslanja na odluke drugih njegov e se dan u planini zavriti sa isto iskustva i znanja sa koliko je i poeo. To je veliki
gubitak - to je neto to ni najiskusniji sebi ne mogu priutiti. Zapamtite jo neto, planinar bez znanja je opasan ne sa
po sebe vei po druge. U trenucima urgentnosti, neposredne opasnosti ili ugroenosti, planinarskoj grupi je potreban
svaki lan, svaka ruka, prst. To je zaista najgori mogui trenutak za otkrivanje sopstvenog neznanja i bespomonosti.
Svako od nas ne sme ispustiti iz vida da je znanje i iskustvo tek jedan inilac mentalnog profila, tek jedan inilac
sigurnosti. On je potreban, ali ne i dovoljan za samouverenje, pripremljenost i pozitivan mentalni stav uopte. Ako ste
naoruani samo znanjem i iskustvom moda e vas partneri, aljivo ili podrugljivo, promovisati u savetnika planinarsk
grupe ili u moralni ma iste.
2.1.3.2. Vetina i tehnika Vrlo veliki broj planinara ima potrebnu vetinu i tehniku. Ipak, neki su vetiji od drugih. Meutim,
poreenje vetine jednog terenca u odnosu na drugog nije tako vano. Poenta je, i najvanija stvar, da vetina jednog
oveka bude usklaena i primerena za izazov u kom je. Kada imate ovu usklaenost dobijate siguran i izazovan radni
dan, dobijate zadovoljstvo uspehom ili motiv za novi pokuaj. Ukratko, dobro se oseate. Ako ove usklaenosti nema to je
najbolji preduslov za neuspeh, nezadovoljstvo i izlaganje opasnosti. Imajte na umu da se ova usklaenost sopstvene
vetine sa zahtevom i izazovom stene, leda, vrha ili podzemlja vidi u oba smera. Sa jedne strane stoje oni koji prece
sebe, tako da napadaju preteke stvari, guraju se preko granica moi i izdrljivosti, preuzimaju nepotrebne rizike. To
mogu biti odlini penjai koji pokuavaju da ispenju najtee smeri, da napreduju, ili sasvim proseni penjai koji
pokuavaju na prosenim smerima, ali u oba sluaja pretekim za jedne ili za druge. Slino se odnosi na one koji izvrs
penju otvorenu vertikalnu stenu (zid), ali se sada upuste u teak dilfer - pukotinu, kamin. Vai i obrnuto.
potcenjuje sebe odabrae smer koja je laka, previe laka, tako da mu je dosadna, tako da nema izazova. Kada to shvati,
on e prestati da bude oprezan, urie, nepaljivo e pokuavati nove i drugaije varijante, isprobavae preice. Od
poetnog potcenjivanja sebe dolazi do potcenjivanja ste
ee. Za podizanje nivoa vetine i tehnike penjanja potrebna je veba, veba i jo vebe. Vebajte u okruenju ko
prata greke. Pokuajte prvo sa vebalitem. Tamo vebate neke teke zahvate i pokrete u penjanju ili napredovanju
druge vrste. Postepeno osvajate nove vetine i tehnike. Dok potpuno ne ovladate njima primenjujte one stare, dobre,
nauene i automatizovane. Jedinstveni je zakljuak da sigurnosti doprinosi samo opta kompetencija, nastala kao
kombinacija neije vetine, usavravanja i ovladavanja novim tehnikama i novom opremom, stalnom eljom i odluno
za uenjem, te predanog i upornog vebanja svih tehnika i vetina do perfekcije. Nemojte biti u zabludi da je vetina s
to vam je potrebno. To je samo imanje zanata. U prenesenom smislu, vi ste zanatlija u planini, na smeri, u peini. To
jeste p
da se pod njim nae. Isti taj penjae moda imati neverovatnih problema u pokuaju da stigne do tog me
boravi na njemu. U kombinaciji sa znanjem i iskustvom, to je vemnogo b
i ste okruenja, razumete procese i principe, imate potrebnu vetinu i tehniku za penjanje, kretanje, savlad
problema - imate dobrog osnova za samouverenje. Ukratko, sada uglavnom znate ta treba (kao savetnik), ali znate i
kako, odnosno imate mogunost i sredstva za uraditi to to treba.
3. Mogunost procene Dobra procena moe biti najjai saveznik oveka u mnogim uslovima planine. Mogunost
dobre procene je sposobnost da
ra
obogaivanjem iskustva (odlasci u planin
Uoavajte koje procene, koje odluke oni donose, kada i zato. Nauite da prepoznajete donete procene i odluke, pitajte
se zato je ba takva, pokuajte da sagledate posledice drugaije odluke, drugaije procene. ak i najbolji gortaci se
nee sasvim sloiti oko toga ta je sve potrebno da bi se dobro procenilo i donela dobra odluka. U stvari, put od pr
do odluke nije sasvim linearan. Po jednoj proceni mogu se doneti razliite odluke. Neki imaju konzervativan stav oko

e
,
m

e

napraviti sasvim istu procenu situacije, ali e prihvatiti rizik i odluiti o nastavku. Procena je u oba sluaja ista - dobra, ali
se razlikuju prioriteti kod donosioca odluke. Jednom je apsolutni prioritet sigurnost, bez kompromisa. Drugi trai
kompromis izmeu sigurnosti i uspeha. Na alost, i jedan i drugi nee govoriti
o svojim pogledima na izazov, vee prvi ustanoviti da je drugi loe procenio (iako im je procena istovetna), ne da je
kompromisno odluio. Razlikujte procenu od odluke. Procenjuju se uslovi rada, i procenjuje se stanje i sposobnost radn
grupe. Konana procena je ona o meri rizika za nastavak na ovaj ili onaj nain. Odluuje se o tome kako dalje, a na
osnovu izvrene procene i prioriteta donosioca odluke. Svako ima sopstvenu definiciju prihvatljive mere rizika, svoj
prioritet kod penjanja. Zbog toga je o tome potrebno upoznati i diskutovati sa drugim lanovima grupe pre odluujue
situacije. Poetni korak za uspostavljanje dobre procene i donoenje dobre odluke je ustanoviti nivo prihvatljivog rizika i
proceniti sopstvene mogunosti i zahteve (izazov) odabranog okruenja tako da budu usaglaeni. esti oblik loe
procene je potcenjivanje vetine potrebne za savladavanje nekog izazova, bez obzira da li je u pitanju jedan zahvat ili
veliki uspon do vrha. Loa je procena i odluka penjati u smeri iji zahtevi prevazilaze vae znanje i vetinu. Vebajte na
bezbednim mestima, a ako ste ve u situaciji da novo i teko radite u tekoj smeri, tada postavite bolje meusidrite
postavljajte ih ee, i postavljajte ih tako da je mogue vratiti se u smer po padu. Moda najozbiljniji primer loe procene
i loe odluke je kada se dozvoli da elja za uspehom potpuno obuzme i prevazie sve nivoe rizika, kada izbrie kritinu
granicu opasnosti. Da se razumemo, elja za uspehom, za ostvarenjem cilja je vrlo koristan element u planini. Ona va
pomae da prevaziete zabrinutost, trivijalne opasnosti. Ona vam daje veliki motiv, stimulie i vadi najvie i najbolje iz
vas. Meutim, ako se ne artikulie, ako potpuno preuzme kontrolu nad dogaajima moe zavriti katastrofom. U velikoj
elji za uspehom moe vam se udaljeni ciljni vrh initi blizak, polemino i psiholoko sidrite smatraete odlinim,
umorne i oslabljene planinare u grupi videete kao jak i bezgranino sposoban tim. Ovo su puste elje, ne racionalan
pristup. Ostanite pozitivni, budite samouvereni i optimistini, ali iznad svega budite racionalni i trezveni. Nikada ne
dozvolite da strast i beskonani entuzijazam ugroze racionalnu procenu vremena, uslova planinarenja, teine, stanja
smeri, sposobnosti planinara i drugih inilaca kojima se vri procena. Dobra procena u planinarstvu znai i uoavanje i
prihvatanje loih dana. To se odnosi kako na vas, tako i na ceo tim. Svaki iskusniji planinar setie se dana kada
jednostavno nemaju onaj oseaj, kada se ne oseaju dobro. To su oni dani kada se ustane na levu nogu, kada nita n
ide od ruke ili noge, kada ste bezvoljni, nervozni, kada je sve teko, kada je i najlaki uspon problematian, kada vas je
strahOslunite svoje telo, posluajte ga, potujte ga. Uvek uzmite u obzir umor, prehladu, razne bolesti, povredu,
uljeve, lou kondiciju. Budite iskreni prema sebi i prepoznaete povremene loe dane. Tada uskladite svoje ciljeve
prema takvom stanju.

2.2.1. Nekoliko ozbiljnih poruka
Heroji, nesree se deavaju svima.
Neka nam svima iskustvo bude najbolji uitelj.
Znajte da su banalne stvari i banalna okruenja est uzrok nesrea.
Nemojte mnogo verovati u Gospodnji bonus - ivot nas ui da to i nije ba tako.
Ako ne mislite o sebi - mislite o drugima.
Ako pred sobom prepoznate manijaka - klonite ga se i recite drugima da ga se klone.
100 puta meri jednom seci.
Planina nema pojma da je upravo ubila najveeg majstora
Ne zaboravite da sa sobom ponesete Pozitivan Mentalni Stav. Budite optimistini, nadajte se, razmiljajte, reagujte.
Najvei broj smrzavanja zabeleen je na Floridi i u tropima. Mislite o tome.
Orijentacija - GSS (17.03.09) Strana 38/58

ORIJENTACIJA

1. ORIJENTACIJA I TRAENJE PUTA
Gde smo? Kako da pronaem najbolji put odavde do tamo? Da li smo blizu cilja? Ovo su tri najpopularnija pitanja k
planinara, a ovo poglavlje pokuava da vas naui kako da na njih odgovorite. Morate nauiti da se orijentiete, da
pronaete put i da navigujete (kretanje po karti).
Kada budete zavrili sa prouavanjem ovog poglavlja imaete znanje o tome ime se i kako naviguje na terenu, kao
dokazanu, bolno nauenu, tehniku nepogreivog odreivanja puta. Posedovaete osnovno znanje da eventualno krenet
divljinu, pronaete svoj put na vrhove i vratite se kui.
Alati i tehnike za orijentaciju, navigaciju i traenje puta su jednostavni i pravolinijski, ali i tani. Prouite ih pal
kako bi ste se sigurno snalazili u prostoru svoje avanture i sigurno stizali na eljeno mesto. Ova tematika se p
prouava u orijentiringu, dok je na cilj skroman - naite put i preivite na njemu. Pre nego to dalje zaglabate po te
ovog poglavlja zapamtite dve stvari: Navigacija je laka, i navigacija je zabavna. Ovako pozitivan stav odvee vas br
preko ove faze uenja do planina i divljih terena gde morate primeniti ove nezamenljive planinarske vetine: orijentaci
pronalaenje puta i navigacija.
Na poetku dajmo definicije ovih pojmova:
Orijentacija je disciplina (nauka) kojom odreujete svoju tanu poziciju na zemaljskoj kugli. Potrebno vam je z
karte, kompasa i visino
od

i
e u
jivo
osebno
kstu
zo
ja,
nanje
metra. Ljudi koji tome posvete dovoljno panje i vremena brzo e ovladati ovim vetinama, a da
ri tome ne moraju znati mnogo o matematici ili nauci uopte. I jo neto, orijentisati se znai znati gde ste u prostoru, a
.
tana lokacija vaeg cilja i kojom se vae kretanje stalno usmerava
na vam je vetina itanja i tumaenja karata i
cilja tako da je izabrani put
oloivu opremu. Dosta toga je potrebno da zadovoljite kako bi ste bili dobri u
a
ogu se popraviti i izotriti vebanjem.
Jedna od disciplina u planinarstvu je i orijentiring. To je sport u kome se uesnici takmie meusobno i sa vremenom u
pronalaenju najboljeg i najbreg puta izmeu zadatih taaka. Orijentiring, kao sportska disciplina, ne spada direktno u
planinarstvo, ali su tehnike koje se koriste vrlo primenljive. Nije sluajnost da su najbolji tragai za putem u planini
upravo orijentirci.
2. GLOBALNO, OSNOVNO I ...
p
to se moe saznati i prirunim sredstvima
Navigacija je disciplina (nauka) kojom se odreuje
po tanoj putanji od vaeg polazita do cilja. Slino orijentaciji, potreb
korienje kompasa. Ovo je vetina koja je neophodna za svakog planinara.
Traenje puta je umetnost pronalaenja i praenja odreenog puta (putanje) od polazita do
odgovarajui za vae sposobnosti i rasp
pronalaenju pravog puta. Potrebno je da imate dobar oseaj za teren, za daljinu, za pravac. Potrebno je da imate fino
iz trebno je da odlino vladate tehnikam balansiranu kombinaciju dobre procene, iskustva i instinkta. I naravno, po
orijentacije i navigacije. Kao i kod drugih umetnosti, vetine kod traenja puta m
Zemlja, kao planeta, je telo relativno komplikovanog oblika, koje je nazvano geoid. Radi jednostavnijeg predstavljanja
taaka na zemljinoj povrini koristi se geometrijski mnogo jednostavnije telo - spljoteni elipsoid. Taj elipsoid se okree
oko svoje krae ose.
Da bi se jednostavno i precizno izvrilo pozicioniranje taaka na povrini zemlje utvreno je nekoliko osnovnih taaka i
linija na povrini zemljinog elipsoida:
prodori obrtne ose kroz povrinu elipsoida se nazivaju polovi (severni i juni).
ekvatorijalna ravan prolazi kroz centar zemljinog elipsoida i upravna je na obrtnu osu zemlje.
linija preseka zemljinog elipsoida i ekvatorijalne ravni naziva se ekvator, a linije preseka niza ravni paralelnih

ekvatorijalnoj ravni nazivaju se paralele ili uporednici.
staviti snop ravni i njihovi preseci sa povrinom zemljinog elipsoida se
je definisan kao nulta povrina i na njoj sve take imaju visinu jednaku nuli.
Sve ovo predstavlja osnovu za postavljanje geografskog koordinatnog sistema pomou koga se vri globalno
zicioniranje taaka, gde su koordinate:
geografska irina (udaljenost take od ekvatora prema severu ili jugu) sa vrednostima 0-90.
ostima 0-
ma za
oaj na povrini. Ako se za tu taku definie i nadmorska visina (trea
oje severoistok (NE), jugoistok (SE), jugozapad (SW) i severozapad (NW).
strane sveta su univerzalni i svima poznati nain za odreivanje pravaca,
pisom: Zna, to ti je kada krene sada levim putem, pa onda ide malo i kod
lazi. U opis ukljuuje neko opte poznato
Neke od tih naina odreivanja strana sveta treba poznavati za sluajeva kada nema kompasa, a potrebno je izvriti grubu
orijentaciju na terenu. Planinari obino ne trae sever, ili neku drugu stranu sveta, zato to ba tamo hoe da idu, ve ele
aju je, da pre
o r i drugo), ili sa kompleksnim
t a seljaka pitaj, odnosno, u
modufikaciji Pogotovu seljaka pitaj ako kartu i kompas nema.
i na istoku, zalazi na zapadu a u podne je iznad juga. Ovo su priblina odreenja. Vodite rauna o
oj 12 i pomnoite rezultat sa 15 stepeni. Dobijeni ugao postaviti jednim krakom
realnom vremenu uspete da
kroz obrtnu osu zemlje se moe po
nazivaju meridijani ili podnevci.
nivo morske povrine

po

geografska duina (udaljenost take od poetnog - nultog meridijana prema istoku ili zapadu) sa vredn
180.
apsolutna (nadmorska) visina - najmanja udaljenost take od nulte povrine, koja se izraava u jedinica
duinu. Ona ima pozitivnu vrednost ako je taka iznad, odnosno negativnu ako je taka ispod, nulte povrine.

Svaki stepen ima 60 minuta (), a svaki minut 60 sekundi (). Ako se za neku taku definie tana geografska irina i
duina (stepena, minut, sekund) dobija se njen pol
dimenzija), dobija se njena pozicija u prostoru. Dakle, ako su za neku taku definisane ove koordinate, onda je ta taka
potpuno odreena u odnosu na zemlju.
2. 1. Strane sveta
Ovo je prosto. Ui se u osnovnoj koli. Postoje 4 osnovne strane sveta: Sever (N), Istok (E), Jug (S) i Zapad (W). Ako ste
licem prema severu, tada e na vaoj levoj strani biti istok, iza vas jug a desno od vas je zapad. Pravci severa, istoka, juga
i zapada nalaze se pod uglom od 90 stepeni izmeu svaka susedna dva. Pomone strane sveta dobijaju se kombinacijama
osnovnih strana sveta. Tako post
Zato nam trebaju strane sveta? Pre svega,
odnosno za verbalno odreivanje meusobnih relativnih pozicija odreenih objekata. Jednostavno govorei, ako ste
negde krenuli i hoete da iskaete pravac svog kretanja vi ete u opis kretanja ukljuiti va cilj (ili take kroz koje
prolazite) i rei ete: Idem prema Grguljevici. Ba fino rei e onaj ko vas slua gde je, leba ti, Grguljevica. Ako
ste pametni vi ete rei: To ti je oko 5 km severozapadno odavde. Ako ste manje pametni rei ete: To ti je severno
od Donjih Neznaboia ili ete poeti sa o
sive bandere udari poludesno i onda sve pravo do gazda Mileta (njega svi znaju), a onda preko plota, kroz kukuruz do
ume i vata desno u umu.... ovek je samo pitao gde si poao. Sasvim naelno. Izrazi se reima i pojmovima ije
znaenje svi znaju, tako da se stekne gruba predstava o delu sveta gde se na
mesto, stranu sveta na kojoj se tvoj cilj nalazi od tog mesta, i grubu procenu udaljenosti. Dakle, dae odgovor tipa:
Idem prema Grguljevici, to je oko 10km severozapadno od Majdanpeka. Eto zato nam trebaju strane sveta. Svi znaju
koji su to pravci i preko njih se mogu opisati razne lokacije.
2. 2. Odreivanje strana sveta
Tano odreivanje strana sveta vri se kompasom. To je trivijalan postupak koji je objanjen nie u tekstu. Najee je
mogue grubo odrediti strane sveta i bez kompasa, ali svi naini za takvo odreivanje praeni su nedostacima. Te
nedostatke uvek treba imati u vidu, a najvaniji su: nepreciznost, nepouzdanost i nemogunost primene u svim moguim
uslovima.
da sazn pravac odreenog objekta koji trae. Pozicija tog objekta je opisana preko strana sveta. Na savet
nego t ponete sa organoleptikim ispitivanjem okruenja (kore drvea, mahovina, veta
matema ikim raunom meseevih mena, pitate pitomog domoroca za put. Dakle, kartu itaj
Najpogodniji naini za odreivanje strana sveta bez kompasa:
Sunce izlaz
tome ta je podne (letnje i zimsko vreme).
Senke Sunce prelazi ugao od oko 15 stepeni (nebeskog svoda) za jedan sat. Zato se i senka predmeta pomeri
za toliko. Oduzmite od aktuelnog asa br
u pravcu senke a drugi prema suncu. Taj drugi krak e pokazivati na sever. (Moda, ako u
uradite sve ove operacije)
Sunce i sat Postaviti sat sa kazaljkama (ne digitalni) horizontalno, tako da mala kazaljka pokazuje u pravcu

sunca. Simetrala ugla izmeu male kazaljke i broja 12 na satu ukazuje na pravac juga.
ji od
okovi i ruda kola (4 toka i 3 zvezde kao ruda). Kada se na pravcu odreenom sa dva
a -
vo je relativno pouzdan nain za
lociranje severa nou, jer je sazvee velika kola i severnjaa vidljiva na nebu severne hemisfere tokom cele
za
ima vrlo
eseevim menama smatrajte se delimino izgubljenim. Dodue, postoji
relativno komplikovan nain kojim se strane sveta mogu odrediti u odnosu na meseeve men
Smatramo da je poznavanje te pravilnosti sasvim izlino, jer ako vidite mesec moe
Verski i sakralni objekti vai samo za starije objekte van urbanih sredina: pra
Severnjaa U vedroj noi se lako odreuje poloaj sazvea velika kola (veliki medved). Ono se sasto
7 jasnih zvezda rasporeenih kao t
zadnja toka prenese petostruko rastojanje izmeu ta dva toka, uoi se na nebu relativno sjajna i jasna polarna zvezd
severnjaa. To je najsvetlija zvezda u rudi malih kola. Pravac ka toj zvezdi je i pravac severa. Pazite, severnjaa nije
najsjajnija zvezda na nebu ni priblino. O

godine.
Kora drveta Kora velikog drvea je na severnoj strani esto hrapavija i obrasla mahovinom. Pazite, to vai
relativno izolovano drvee (ne u umi), udaljeno od litica, potoka i drugih prirodnih ili vetakih zaklona od sunca.
Panjevi Na preseenom panju godovi su zbijeniji na severnoj strani nego na junoj. Pazite, od ovog
mnogo odstupanja (slino kao i za koru), jer zavisi od pravca duvanja vetra, zasenenosti, lokalnih uslova...
Sneg Sneg se due zadrava na severnim padinama planine, svetliji je i bolji. To vai samo za otvorene
padine (ne i padine klanca).
Meseeve mene Kretanje meseca je vrlo kompleksno i njegova percepcija zavisi od toga. Ako vam ikada
bude neophodno da se orijentiete prema m
e, doba dana i poloaj
meseca. te nai i severnjau.
voslavna crkva ima oltar na
istoku a ulaz na zapadu. katolika crkva ima oltar na zapadu a ulaz na istoku damija (minaret) ima toranj na jugu a
ulaz na severu hrisanski grobovi su pravca istok-zapad sa krstom (spomenikom) na zapadu muslimanski grobovi
imaju pravac sever-jug sa spomenikom na junoj strani groba

3. PRIPREMA ZA PUT
Pronalaenje puta zapoinjete kod kue. Pre nego to se uhvatite za kvaku morate znati ne samo naziv lokacije na koju
ste krenuli, ve i itav niz detalja u vezi te lokacije i kako stii do nje. Potrebne informacije su svuda oko vas i dostupne
su svakome ko se malo potrudi. Tu su broure-vodii, karte terena i drugi planinari koji su tamo bili.
Za svaki pohod se pripremite kao da e te ga vi voditi. Svaki lan grupe mora poznavati naine orijentacije i navigacije u
divljini i mora pratiti misaoni trag o tome gde ste bili, gde ste sada i gde ste krenuli. U sluaju bilo kakve hitne potrebe ili
incidenta svaki od lanova grupe mora biti sposoban da se samostalno vrati.
Vodii i razni pisani opisi lokacije i smeri obezbeuju vam mnoge
sekcije i deonice, opasnosti, potrebnu opremu, distance
vam o nekim prepoznatljivim objektima u pejzau. Saopt
e sasvim nepoznat (nema vodia i tuih iskustava) i ako su vam planovi ozbiljni, potrebne su dodatne
ske prilike i prognozu, sposobnost grupe,

t

te
kritine informacije u vezi puta, procene vremena te
odreene , visinske razlike i slino. Oni koji su ve bili tamo
govorie ie vam svoje iskustvo i dati nekoliko saveta - gde ta
ima, kuda je bolje, na ta da se obrati panja, gde da se gleda, gde je voda, gde je mesto za logor i drugo. Na
raspolaganju su vam i razne karte. To mogu biti topografske karte raznih razmera ili planinarske karte sa ucrtanim
putevima. U obzir dolazi i runo crtana skica koja ima naznaene osnovne detalje. Ipak, ako se reavate za odlazak na
teren koji j
pripreme. esto je potrebno poslati izvidnicu - pilot ekipu koja snimi stanje, pronae potrebne puteve i donese
informaciju o uslovima. Ponekada se prouavaju fotografije lokacije ili se ona posmatra iz daleka.
Ako imate informacije o putu (putevima), bilo od vodia, bilo usmene, odmah ga ucrtajte u topografsku kartu terena koju
nosite sa sobom. Na tako ucrtanom putu naznaite kritina mesta (raskrsnice, lokacije izvora, opasna mesta, ili neke
druge detalje). Moete poneti i druge karte tog terena sa drugim infromacijama i popunjavati ih novim stanjem. Kada
odreujete put razmotrite kombinaciju raznih faktora: godinje doba, vremen
raspoloivu opremu i cilj vaeg pohoda.
Pre nego to nabacite ranac na lea vi morate imati kompletnu mentalnu sliku puta u glavi. Poev od mesta okupljanja,
transporta grupe do odreene lokacije, puta i alternativa od civilizacije do odredita, mesta odmora, mesta logora i drugo
ceo put - . Iz iskustva i iz svih informacija koje ste pokupili o odredinoj lokaciji biete u stanju da izaberete takav pu
tako da vam konfiguracija terena bude u korist. Uvek je neprijatno kretati se po visokom bunju - makiji. Zato
izbegavajte vododerine i druge prirodne drenae terena. Izaberite otvorene grebene i hrbate. Ono to se na karti vidi kao
istina moe biti travnata dolina ali moe biti i puno neprohodnog grmlja i mlade ume. Zato je sigurnije da odabere
ut kroz p staru umu.

Kamena padina ili sipar moe biti dobar put, pod uslovom da pazite na kamenje koje hoe da padne. Ipak, prilikom

m
tive.
planiranja puta kod kue vi ne znate prema karti da li je ta padina sklona lavinama zimi i u prolee, odnosno da li je
zaguena iprajem leti. Ako vai izvori informacija ne mogu da odgovore na ova pitanja ne ostaje vam nita drugo do da
se lino uverite.
Put za povratak je najee isti onaj kojim ste doli. Ako vam je to dosadno ili ako ste planirali povratak nekim drugi
putem, tada ga je potrebno planirati. Ne zaboravite rezervne varijante i alterna
4. KARTA
Karta je simbolika predstava terena na slici. U zavisnosti od vrste karte ona predstavlja izvor neverovatne koliine
arte
rtu. To vai ak i za one terene na kojima ste bili milion puta i mislite da poznajete u prste.
sam
je su
.

o
eljefne karte pokuavaju da prikau teren u tri dimenzije koristei nijanse zelene, sive i braon boje na skicama terena
ili na stvarno reljefnoj karti. Ovakve karte pomau u vizuelizaciji uzvienja i udubljenja terena i imaju odredjenu
vrednost u planiranju putovanja.
korisne za aktuelno stanje, poloaj i detalje puteva,
e mape obino pokazuju samo horizontalne relacije
prirodnih objekata i ne sadre izohipse terena, odnosno predstavu reljefa. Ovakve karte pogodne su za planiranje
ih puteva i smeri.
ice, dok su druge precizne modifikacije
ine ortogonalno
eno korienje, su: razmera karte, sadraj karte i legenda karte.
o prie a drugi su simboli i objekti. Najlake je pratiti ovu lekciju i nauiti je ako je pored vas neka
informacija u formi koju je jednostavno uoiti, tumaiti i nositi. Nijedan planinar ne bi smeo krenuti na put bez k
terena i bez znanja da ita ka
Bitno je kada je karta izdata (crtana), jer od toga zavisi relevantnost njenih informacija i ucrtani objekti. Naravno,
reljef e se malo tee bitno menjati.
Postoje vrlo razliite karte. Od skica drugih planinara do modifikovanih topografskih karti u vodiima ko
aksima m lno obogaene potrebnim informacijama. Nismo naumili da troimo mnogo rei o detaljima raznih vrsta karata
Bitno je znati da planinari najee i najradije koriste topografske karte. One predstavljaju reljef - povrinu zemlje u
odreenom segmentu projektovanu na ravnu povr. Topografske karte se prave u skoro svim zemljama i razlike su vrl
male.
R
Situacione mape i rekreativne karte se auriraju redovno i vrlo su
staza, slubenih objekata, oznaka i drugih vetakih tvorevina. Ov
putovanja, a obino ih publikuju uprave sportsko - rekreativnih i turistikih centara i drugih uredjenih i kontrolisanih
prostora (nacionalni parkovi, velika etalita...).
Tehnike skice su generalno grubi i uproeni crtei, ali esto dopunjeni obeleenim detaljima prilazn
Ovim skicama obino nedostaje kartografsko - tehnika preciznost. Ovakvi sirovi priruni crtei mogu biti korisna
dopuna drugim mapama i tampanim vodiima.
Turistike i vodike karte veoma variraju u kvalitetu. Neke su samo sk
topografskih karata. One generalno sadre korisne detalje puteva, staza i penjakih smeri.
Topografske karte su najbolje od svih. One oslikavaju topografuju, oblik zemljine povrine, uz pomo izohipsi koje
doaravaju konture terena iznad povrine mora. Ove mape su osnova za kretanje po terenu i na slian nain se publikuju
u svim zemljama.
4. 1. Topografske karte
Topografska karta je proporcionalno umanjen i uproen prikaz nekog dela zemljine povr
projektovan na horizontalnu ravan, na kome su utvrenim znacima predstavljeni najvaniji prirodni i vetaki
objekti.
Informacije o terenu, koje su nam inae nedostupne, sa karte se dobijaju lako (relativne i apsolutne visine, vidljivost
taaka, udaljenosti, nazivi, itd.).
Najvaniji elementi karte, koji su neophodni za nj
4. 1. 1. itanje topografske karte
itanje i tumaenje topografske karte, slino bilo kom drugom itanju i tumaenju, podrazumeva da ste pismeni,
odnosno da poznajete sve simbole i njihovo znaenje. Stoga, gledajte na ovaj deo kao na bukvar, odnosno na osnovni
kurs pismenosti. Za razliku od jezika, uenje govora karte je jednostavnije i nagrada stie mnogo bre. Rei koje
poznajemo su jedan de

topografska karta. Bilo koja.
Kada govorimo o karti, govorimo o sekciji -prikazu jednog pravougaonog dela povrine u odreenoj razmeri. Povrina je
ograniena sa severa i juga odreenim geografskim irinama (ili nekim drugm koordinatama), a sa zapada i istoka
oiviena je geografskim duinama - meridijanima (ili neka druga koordinata). Odreena sekcija naziva se po nekom
vanom toponimu najmarkantnijem prirodnom objektu ili ljudskoj tvorevini (prirodnom ili ljudskom geografskom
odreenju, nazivu oblasti, vrha ili naselja).
4. 1. 2. Razmera
zmedju veliine jedne dui na karti i horizontalne projekcije te iste duine u prirodi.
pokazuje koliko je puta predstava jednog objekta na karti manja od njegovih stvarnih
odnos -(proporcija) izmedju jedinice mere na mapi i jedinice mere u realnom svetu.
Razmera se predstavlja brojanim razlomkom.
na karti je prikazana manja povrina tla, to je razmera manja na karti je prikazana
a karte se najee ispisuje na donjoj margini karte ispod njenog sadraja.
razmeru manju (znai sitniju) od 1:200.000 i predstavljaju relativno velike celine
mala podruja
raj topografske karte omoguava brzo i tano merenje duina, uglova i povrina.
ta znae boje na karti
mea boja (sepija) Oblici reljefa
ekti: naselja, saobraajnice, staze, zgrade i sl.
a na toj
povrini n ie niska ili rasejana da bi bila prikazana na karti. Nemojte se
na karti pretvori u stvarnom svetu u strmu, teko prohodnu, povrinu
.
Razmera karte predstavlja odnos i
Uproeno govorei, razmera nam
dimenzija u prirodi. Razmera je
Razmera 1:10.000 je vea (krupnija) nego razmera 1:25.000, to se vidi i iz rezultata razlomka (jer je on vei broj), a
oigledno je i na topografskim kartama.
Razmerom je odreena veliina prostora koji se prikazuje na karti, a samim tim i koliina informacija koja se na karti
moe predstaviti. to je razmera vea
vea povrina tla. Ova injenica direktno utie na preciznost detalja koji se na kartu mogu naneti, odnosno od toga zavisi
grafika tanost razmere koja predstavlja najmanju linijsku veliinu koja se okom moe izdvojiti na karti ili grafiki
predstaviti na hartiji. Ta vrednost normalno je oko 0.2mm, to na karti razmere 1:25.000 predstavlja duinu od 5m u
prirodi.
Razmer
Razmera predstavlja jedan od osnovnih kriterijuma za grupisanje karata, pa se na osnovu nje najee izdvajaju:
geografske karte imaju
globalnih razmera (itavu zemlju ili kontinente, pojedine drave, oblasti i sl.). Deformacije i generalizacije su na njima
velike pa se one praktino koriste samo za opti pregled veih povrina.
topografske karte imaju razmere od 1:200.000 do 1:25.000. Kod nas su najee u upotrebi topografske karte
razmere 1:100.000, 1:50.000 i 1:25.000.
planovi se izrauju u krupnijim razmera i to najee 1:10.000, 1:5.000 i 1:1.000. Prikazi terena na njima su
veoma detaljni ali zato mogu obuhvatiti relativno

Posebno su interesantne karte razmere 1:10.000 za potrebe orijentacionog tranja (orijentiringa) koje su izuzetno bogate
po sadraju, precizne i sa specifinim nainom prikazivanja terenske situacije, koji je prilagoen potrebama tog sporta.
4. 1. 3. Sadraj topografske karte
Sadraj topografske karte predstavlja umanjen crte ortogonalno kotirane projekcije svih prirodnih i vetakih objekata
na povrini zemlje, a sastoji se od standardizovanih topografskih znakova.
Ovako formiran sad
4. 1. 3. 1.
Ukupan sadraj topografske karte se grubo moe podeliti na etiri tematske celine, odnosno kako bi to nazivali tampari,
na etri boje, odnosno otiska. To su:
S
Plava boja Hidrografska mrea i vodeni objekti. Gleeri i povrine koje su stalno pod snegom su obeleene
plavim izohipsama, a ivice ovih povrsina su obeleene isprekidanim plavim linijama.
Crna boja Vetaki obj
Zelena boja ume i prirodni ili vetaki vegetacioni pokriva. Odsustvo zelene boje na karti na znai d
ema vegetacije. Jednostavno, ona je ili suv
iznenaditi ako se mala, tesna jaruga bez zelene boje
gusto obraslu makijom, ibljakom ili mladom umom
Crvena boja Na nekim topografskim kartama su vaniji putevi ili merne informacije oznaene crvenom
bojom.

Nazivi koji se ispisuju na kartama mogu imati samo dve boje: plavu za hidrografiju i vodene objekte, i crnu za sva ostala

ispisivanja na kartama.
4. 1. 3. 2. Topografski znaci
Topografskim znacima se na topografskoj karti predstavljaju svi prirodni i vetaki objekti na terenu.
Topografski znaci mogu biti slini objektima koje predstavljaju i to gledano odozgo (putevi, mostovi, kue, reke) ili
strane (putokaz, fabrika, eram), ili svojim oblikom podseaju na svojstva, odnosno na ji
ju (rudnik, banja, peina). Jedan odreeni broj objekata u prirodi dozvoljava da se njiho
stavlja tanu poziciju objekta,
Nazivi na kartama
rojevi

pravcu njihovog prostiranja i du povrine na koju se odnose.

izohipsama.
ombinacijama.
Izohipse su krive linije na karti kojima se spajaju sve take iste nadmorske visine. Z
ohipse predstavljaju normalno projektovane presene krive zamil
istanca (E), odnosno vertikalno rastojanje izmeu pojedinih izohipsi i
i
.
izvuene tanjom linijom, dok su
te predstavljaju etvrtinu ekvidistance (E/4).
terena.
ohipse znae strmiji teren, i obrnuto.
gledano sa menu objekta ko
predstavlja vi oblici verno i u
razmeri prenesu na kartu (reke, jezera, ume, livade, i sl.).
Veina drugih objekata se mora predstaviti asocijativnim topografskim znacima ija pozicija na karta verno odraava
njihov poloaj u prirodi, ali kod njihvog tumaenja treba imati u vidu sledee:
kod krunih znakova, centar kruga pred
kod pravougaonih znakova presek dijagonala predstavlja poziciju objekta,
kod znakova koji predstavljaju izgled objekta sa strane, presek vertikale znaka sa malom horizontalnom crticom
(senkom) predstavlja poziciju objekta.

Topografski znaci su uglavnom globalno standardizovani, tako da se i topografske karte drugih zemalja mogu, u
odreenoj meri, neposredno koristiti.
Skup svih topografskih znakova koji se koriste moe se nai u specijalizovanim zavodima pod nazivom ifarnik
topografskim znaka, ili nekim slinim nazivom.
4. 1. 3. 3.
Na topografskim kartama se pored topografskih znakova ispisuju i nazivi naselja, reka, planina, objekata, itd., i b
nadmorskih visina. Razliite vrste slova oznaavaju odreene grupe pojmova:
velika uspravna rimska slova su za nazive gradova i veih naselja,
velika kosa rimska slova su za hidrografske objekte,
rondo slova su za nazive znaajnijih reljefnih oblika (na starijim kartama),
kosa blok ili kurziv slova su za nazive sela, manjih reljefnih oblika, objekata, visine kota,
uspravna blok slova za nazive oblasti, kultura, ostrva, itd.

Veliina slova grubo ukazuje na znaaj naziva koji predstavljaju.
Nazivi naselja i objekata se ispisuju sa istone strane, vodnih objekata du toka ili na sredini, a nazivi reljefnih oblika u
4. 1. 3. 4.
Reljef se na topografskim kartama moe prikazati: senenjem, rafiranjem i
Prikaz reljefa - Izohipse
Najee se koristi prikazivanje reljefa izohipsama, retko senenjem ili rafiranjem, odnosno njihovim k
a one koji vole malo vie matematike
recimo da iz jenih ravni paralelnih sa zemljinom
povrinom i reljefa zemlje. Rezultat je kriva linija kojom se prikazuje reljef tla. Izohipse su sutina karte, jer mrea
izohipsi oslikava reljef. Takoe, izohipse su zatvorene i koncentrine krive linije.
Osnovno svojstvo izohipsi predstavlja ekvid
upisuje se ispod razmere karte. Ekvidistanca zavisi od razmere karte, tako to se sa smanjenjem razmere poveava
obrnuto. Najee, na ovim kartama koje emo mi koristiti (1:10.000 - 1:50.000), ekvidistanca iznosi 5-20m
kvidista ohipse E nca se odnosi samo na osnovne i glavne izohipse, gde su osnovne iz
glavne izohipse podebljane. Obino se stavlja 5 osnovnih izohipsi izmeu dve glavne izohipse, a ponegde se glavne
izohipse prekinu brojkom koja oznaava nadmorsku visinu.
Radi lakeg praenja nagiba terena nekada se uvode i pomone izohipse. One su iscepkane ili takaste linije. Iscepkane
se postavljaju na polovini ekvidistance (E/2), dok takas
Oblici izohipsa verno odraavaju oblike reljefa u prirodi, a gustina osnovnih izohipsa direktno pokazuje nagib
ue iz G
Jedna od sutinski vanih informacija koje morate saznati sa karte je struktura terena po kome ete ii. Da li ete ii

uzbrdo ili nizbrdo i koliki su nagibi. Jasno je, ako va put preseca izohipse koje pripadaju sukcesivno veim visinama vi
ete ii uzbrdo, odnosno ako se put see sa izohipsama sa sukcesivno manjom visinom vi idete nizbrdo. Ako va put ne
dnu izohipsu on je manje ili vie ravan. Naravno, strmost izabaranog puta vi
iske take preseka vaeg puta sa izohipsama na karti. Ako su izohipse gust
jbolji napredak postiete kada je karta sa vama na terenu, pa
g terena. Ponekad jo vie, jer ako znate
.
z ovo, pogledajte slike.
ko razdvojene
- izohipse obrazuju U ablon, usmeren prema delu sa veom visinom
ar.
grebeni i hrbati -izohipse obrazuju U i V ablone usmerene prema delu manje
ene a V strmije. Uskost slova govori o irini grebena i strmosti strana.
lni polukrug ili kruga koji se iz centra
tar. Bitno je da krune izohipse prikazuju
presiju.
ravilnom krugu
epoznaete greben i
preseca ni je di se iz podatka o tome koliko
su meusobno bl e (blizu jedna drugoj) i vaa
putanja ih preseca direktno, tada imate put koji vodi pravo uzbrdo ili nizbrdo (tzv. direktrisa).
Ovo je tek poetak u misaonoj slici koju karta i izohipse pojektuju u vaoj glavi. Na karti se vide litice, sedla, grebeni,
depresije, vrhovi, i skoro svi drugi reljefni elementi. Vama je bitno da misaona slika terena u vaoj glavi bude to
priblinija stvarnom izgledu tog mesta. Ako niste vini gledanju u kartu, vi u stvari ne znate gde idete. to bolje
proitate kartu to ete manje iznenaenja imati na terenu. Na
poredite kartu i teren. Sledei put biete pametniji, ili da kaemo - pismeniji.
Konaan cilj je da brzim pogledom na kartu stvorite detaljnu mentalnu viziju to
godinje doba, vremenske uslove i ciljeve, vi moete razviti kompletan scenarijo
Naredni spisak daje pregled osnovnih reljefnih detalja koji se mogu oitati sa karte. U
ravnice - nema izohipsi
blage padine - izohipse su iro
strme padine - izohipse su meusobno zbijene - guste
litice, klifovi i odseci - izohipse su izuzetno guste ili se dodiruju
doline, klanci, jaruge, useci, kuloari
ako je dolina ili usek pitomiji, iri i zaobljeniji, odnosno tei ka V ablonu ako je usek ili klanac strmiji, otriji. to su
U-ovi i V-ovi tanji to je ui usek, klanac, kulo
visine. U simbolizuje
pitomije greb
sedlo ili prevoj - niska taka na grebenu sa izohipsama koje pokazuju na vie nadmorke visine sa obe strane.
esto je u obliku X ablona iako ne mora da bude (peani sat). Zaobljenost i uskost slova X govori o strmosti i irini
prevoja.
cirkovi, vrtae i lednike doline - ablon izohipsi obrazuje nepravi
azuje amfitea izdie manje ili vie strmo u zavisnosti od gustine izohipsi. Prik
vee visine ili imate posla za visoravni. Dolje su oznaene sa - ime ismbolizuju de
vrhovi - imaju tipine koncentrine ablone kod kojih je vrh u poslednjem unutranjem nep
enac ili niz grebenskih vrhova pr oznaen sa x ili trouglom i ispisanom visinom. Ako je u pitanju v
duene elipsoidne linije, koje se koncentrino zatvaraju. iz

Prikaz reljefa na karti: skoro ravno, blaga padina, strma padina, odseci - klifovi, greben, kuloar, sedlo prevoj, vrh, cirk Prikaz reljefa na karti: 1)

Umereno strma otvorena padina prostor za logor. 2) Linija snega, zavrava se kod klifova. 3) Oslona greda promena strukture planinske strane,
omoguava prilaz do grebena. 4) Dupli vrh, Bliski vrhovi koji je vii? 5) Zupci, picevi, tornjevi... 6) Kuloar, jaruga. 7) Sedlo, prevoj 8) Ploa. 9) Vrh.
10) Greben. 11) Istona padina pazi na senke akumulacije leda. 12) Strane cirka, amfiteatar, gleer je u curku. 13) Rov izmeu gleera i stenovite
strane 14) Gleerske pukotine 15) Bergund ogromna pukotina

4. 1. 4. Okvirni sadraj karte
Na okvirima karte, znai van njenog sadraja, iscrtava se najee geografska koordinatna mrea i brojane oznake
koordinatnih linija Gaus - Krigerove mree koja je iscrtana preko cele karte. Izvan okvira, na marginama, mogu biti
ispisani i nazivi susednih listova.
Sa gornje strane se ispisuje naziv karte i naziv sekcije, a sa donje strane na sredini su ekvidistanca, brojna i grafika
razmera, levo godina izrade, reambulacije i tampanja karte, a sa desne strane koordinatomer za kor enje Gaus i

K a
Legenda karte predstavlja tekstu akova koji su korieni za
formiranje sadraja karte.
Legenda moe biti tampana na samoj karti (najee samo najvaniji simboli i znakovi) ili formirana kao poseban
dokument sa kompletnim i detaljnim objanjenjem svih simbola i znakova korienih na karti. Za standardne topografske
karte ovaj dokumenat se
rigerove mree. Na topografskim kartama Pariske podele na donjoj margini se nalazi i pregledna skica sa vezom prem
susednim listovima.
4. 1. 5. Legenda karte
alno objanjenje, odnosno tumaenje svih simbola i zn

Koordinatometar
Kod oitavanja koordinata sa karte, koordinatomer se postavlja unutranjom horizontalnom ivicom na prvu sledeu
junu koordinatu iscrtanu na karti, a unutranja vertikalna ivica preko take. Koordinate take se dobiju sabiranjem
vrednosti manjih koordinatnih linija i odseaka od njih do pozicije take i to u razmeri karte. Kod nanoenja taaka na
kartu proces je obrnut.
Na slici e taka T imati Gaus - Krigerove koordinate:
y = 7440km + 1,45 km = 7441,45km i
x = 4940km + 1.40 km = 4941,40km

4. 1. 8. Bitna upozorenja
Prilikom itanja karte morate imati u vidu neka ogranienja koja ona ima. Na mapi se ne mogu prikazati ba svi detalji
terena na koji idete jer je prostor i veliina razmere ograniujui faktor. Cilj je imati kartu koja je pregledna i koja odmah
prikazuje osnovne reljefne i druge karakteristke terena. Kada bi se karta zatrpala sa svim pojednostima na terenu postala
bi neupotrebljiva vrljotina. Zapamtite da svi objekti ija je visina manja od ekvidistance pomonih izohipsi nee biti
vidljivi na karti. Zato se nemojte iznenaditi kada naiete na litice visine 5 metara ako je ekvidistanca 10 metara.
Proverite datum nastanka karte kada oekujete postojanje nekog objekta ili puta. Topografske karte se ne auriraju
previe esto tako da ete na terenu pronai pregrt novih puteva, kua, moda naselja (u naim uslovima svakako), ali
neete nai selo ili katun koje je prikazano na karti, kao ni ba taj put, ni oekivanu umu Sve ove informacije saznajte
unapred, a svakako ucrtajte bitne elemente novog stanja u svoju kartu.
Ponekad vas put vodi kroz predele koji su opisani na vie od jedne sekcije. Tada je potebno obrazovati kartu seenjem i
lepljenjem vie drugih karti. Uvek ukljuite vie teritorije nego to nameravate da obiete kako bi ste imali uvid u ceo
teren - u kontekst. Fotokopirane karte nemaju boju i esto su zamrljane, tako da vas uskrauju za informacije.
Iako se karte tampaju na robusnoj hartiji one se lako otete u divljini. Obzirom da vam je karta dragocena ona mora biti
sauvana i mora biti na dohvat ruke. Karte se esto pakuju u plastine folije ili fascikle. Savijaju se tako da prvi pogled
ima pred sobom teren na kome ste. Ako kartu oblepite folijom ili selotejpom tako da se ne moe skinuti onda imate
problem sa obeleavanjem. Drite kartu u unutranjem depu jakne ili na nekom od depova ranca tako da se mo e
og preturanja.
Ovo se naziva orijentacija karte, i dobar je nain da se stekne bolji utisak i pregled
odmah dohvatiti bez skidanja ranca ili njegov

4. 2. Orijentacija karte
Tokom kretanja u prirodi ponekad je korisno i pomae u orijentaciji da se karta dri otvorena tako da je sever na karti
usmeren prema Severu u prirodi.
odnosa izmedju karte i krajolika, okolnog prostora, jer su u tom sluaju su svi pravci, i sve linije, na karti paralelni sa

odgovarajuim pravcima, i linijama, u prirodi.
Orijentacija karte se moe izvriti pomou:
kompasa (kada se zanem
automatskim prilikom gledanja na
ari magnetna deklinacija). Ovo je jednostavan postupak koji se mora uiniti
kartu. Kompas se postavi na kartu tako da mu se bona strana poklopi sa jednim od
arezom (indeksom) na prednjem kraju kompasa. Sada se karta zajedno sa kompasom okree
sve
Postavite kompas na kartu blizu dijagrama dekli i kada se deklinacija uzima u obzir). Okreite
kartu i kompas zajedno dok se kraj igle kompasa koji pokazuje sever ne poklopi ili ne bude paralelan sa strelicom na
dijagramu koja pokazuje magnetni sever. Karta je tako pravilno orijentisana i nalazi se ispred vas. (Ovakva orijentacija
moe vam dati opti oseaj -predstavu o terenu, ali nemoe zameniti precizne metode orijentacije i navigacije koje emo
obraditi kasnije u ovom poglavlju).

okvira karte, a prednja strana kompasa bude okrenuta prema vrhu karta (severu). Sada se skala kompasa okrene tako da
se nulti podeok poravna sa z
dok se severni kraj igle ne poklopi sa nultim podeokom skale kompasa. Tada je igla paralelna sa vertikalnim
koordinatama karte, odnosno sa bonim ivicama kompasa. Karta je orijentisana samo u tom poloaju.
kompasa (kada postoji magnetna deklinacija). Ovo je takoe jednostavan proces prikazan donjom slikom.
nacije (uvek postoji na kart

Korienje kompasa za orijentaciju karte kada se ukljuuje magnetna deklinacija
la, dalekovoda i sl.), npr. automobilskog puta, kada treba
puta na karti sa pravcem puta na terenu, pazei pri tome da karta ne
poznatih objekata (crkva, markantan vrh i sl.) na terenu. U ovom sluaju mora se tano znati stajna taka na
ravac stajna taka - oznaka objekta na karti, okrene prema objektu u prirodi.
jekat za orijentaciju udaljeniji.
a, lenjira ili pareta papira, utvrditi duinu tog
koja kod standardnih
vodi apsolutnu greku koja je u funkciji razmere i iznosi, na primer, kod
ta razmere 1:100.000 do 40m, itd.
linija na terenu (pravi delovi puteva, pruga, kana
okrenuti kartu dok se ne poklopi pravac simbola
bude okrenuta za 180.

karti, a orijentacija se vri tako to se p
Orijentacja je preciznija to je izabrani ob

4. 3. Merenja na karti
Karta slui i za merenje rastojanja i horizontalnih uglova, odnosno za izraunavanje vertikalnih uglova i visinskih
razlika.
4. 3. 1. Merenje duina
Za odreivanje nekog rastojanja u prirodi potrebno je pomou estar
rastojanja na karti i zatim:
pomnoiti brojanu vrednost te duine sa razmerom karte (na primer sa 25.000 ako je razmera karte 1:25.000)
ili
naneti tu duinu direktno na grafiki razmernik, obino na donjoj margini, karte i direktno oitati duinu u
prirodi.

Pomou kurvimetra se rastojanja mogu meriti direktno, ako kurvimetar ima skalu za dotinu razmeru i pre poetka
merenja je postavljen na nulu.
Pri odreivanju rastojanja treba uzeti u obzir i tanost karte topografskih karata iznosi 0.20.4mm
to proiz karata razmere 1:25.000 do 10m, ili
kod kara
4. 3. 2. Merenje uglova na karti

Osnovna jedinica za merenje uglova na kartama, koja zadovoljava potrebe uobiajenog korienja karata je stepen koji
predstavlja 360-ti deo celog kruga. Stepen se dalje deli na 60 minuta, a minut na 60 sekundi (seksagezimalni sistem).
ktno uglomerom ili transporterom i mogu biti horizontalni uglovi izmeu
ju
i
navigacione marrute, to je zapravo linijski objekat pravac na karti koji se prua
smeru vaeg kretanja. Neka pruga ili put, na primer, uvek e se nalaziti levo od vas, a povremeno ete je i videti. Isto
se odnosi na neke litice, ivicu ume, dalekovode, reni tok, obale jezera Ovakve trase pomau da se zadri planirani
pravac kretanja i da se proverava kretanje povremeno.
Druga tehnika moe pomoi u pronalaenju puta do polazne take dakle, pri povratku, ako ste skrenuli sa puta. To je
"osnovna linija", dugaka neprekidna i nepogreiva linija koja je uvek na istom pravcu od vas, bez obzira gde se nalazite
tokom kretanja. Osnovna linija je objekat koji u nekom trenutku moete videti i koji prepoznajete na karti. Pronadjite
takvu osnovnu liniju jo dok analizirate kartu terena kod kue, pre nego to ste se uhvatili za kvaku. Ta linija ne mora da
bude neki objekat koji ete vi videti na terenu kojim se neposredno kreete, ali ete vi znati da to postoji i znaete gde se
nalazi taan pravac koji ima od vas, tako da ete ga u nudi pronai. Osnovna linija moe biti nekakav put, obala
nekakvog jezera, movare, neka reica, pruga, vod ili neki drugi linijski objekat koji je barem dugaak koliko i reon u
kome ete vi raditi. Dakle, ako se zapadno od vas prua nekakva reka sa kanjonom, vi ete biti sigurni da ma ta da se
dogodi imate da idete na zapad, strogo na zapad i posle nekog vremena naii e na tu reku i taj kanjon. To, naravno nije
neto to elite, ali je sasvim
enja
nih
loe
a
ju
Na terenu
gurni da je svako upoznat i da razume putanju kretanja. Sakupite se i prod
i kartu prema severu. Ovo je dobar trenutak da se svi upoznaju sa oblikom terena koji e prelaziti, ume,
klanci, potoci, livade, grebeni...
uta svi treba da prate teren i povezuju ga sa oznakama na karti. Kad god se no i,
ujete reljef terena i letiminim pogledom na kartu.
razmiljaj o povratku
eda neverovatno drugaije pri povratku. Izbegavajte iznenadjenja i konfuziju estim osvrtanjem i upoznavanjem
izgledom rute u povratku. Fiksirajte negde u mozgu ovaj vieni pejza. Ako ne moete da pazite na sve ovo, zapisite
rebena na 2300m i nastavi snenom padinom.
aparat. Dok grupa napreduje u usponu, postavljajte sebi pitanja: Kako u
prepoznati ovo mesto na povratku? ta cemo raditi ako se vodja uspona povredi? Hocemo li biti u stanju da pronadjemo
put i u oluji i po magli, kada sneg prekrije nae otiske? Postavljajte pitanja u takvim trenucima, posle je kasno. Uinite
Horizontalni uglovi se na kartama mere dire
bilo koja dva pravca ili azimuti kada se jedan od krakova poklapa sa pravcem severa.
Vertikalni uglovi se na kartama izraunavaju se pomou rastojanja i oitanih visinskih razlika, ili se direktno oitava
pomou specijalno konstruisanih meraa i izohipsi.
4. 4. Pronalaenje puta sa kartom
4. 4. 1. Pre polaska
Mnoge orijentacije, navigacije i traenja puta u prostoru divljini uspevaju jednostavnim posmatranjem okoline
poredjenjem vidjenog sa stanjem na karti.
edna korisna tehnika je odreivanje J
u
et
sigurno da se neete naisto izgubiti.
Pre polaska na put vrlo je bitno da predvidite odreene probleme na koje moete naii u toku pronalaenja i pra
puta. Tako je, na primer, zgodno poneti male zastavice ukoliko vas puti vodi preko velikih gleera ili dugotrajnih sne
padina. Tu je bitno da se vratite potpuno istim putem jer pukotine ili litice su oko vas. Ovo vai i za uslove
idljivos v ti. Ukoliko ete traiti put preko neke umovite visoravni ili dugakih dolina sa vrtaama, preporuujemo d
razmiljate o nainima obeleavanja puta. Posebno se skoncentriite ne definisanje putanja za hitno povlaenje u slua
loeg vremena ili drugih nepredvienih okolnosti.
4. 4. 2.
Budite si iskutujte rutu, napravite planove za
sluaj da se grupa rastavi. Pronadjite trenutnu poziciju grupe na karti i poveite okolinu sa kartografskim oznakama,
orijentiu
Za vreme p vo terensko obeleje pojav
uoite ga na karti. Pratei postepeni napredak ekipe, moete planirati svaku sledeu deonicu puta. Moda postanete i
expert u itnju karata jer ete saznati kako se odreeni tipovi udolina ili grebenova, prikazuju na karti. Uz odgovarajui
kilometrau biete u stanju da vizueliz
4. 4. 2. 1.
Ruta izgl
sa
visine i terenska obeleja u notes. Par jednostavnih rei, npr. 2300, poinje greben mogu vam mnogo pomoi prilikom
silaska, grupa treba da sidje sa g
4. 4. 2. 2. razmiljanje
Pamet (razum) vam je najvaniji navigacioni

neto kao odgovor na ta pitanja.
4. 4. 2. 3. oznaavanje puta
Nekada je najbolje obeleiti rutu prilikom uspona, da bi se mogli bezbedno vratiti. Ovo je od znaaja kada je ruta preko
orisne ali zapamtite zapovest: Uklonite svoje markere, markeri su
djubre, te na terenu na kome ima puno puteva, obeleavajte
teristinim slaganjem grana. Pazite, takve oznake nee
oliko naletite na kupice kamenja du vaeg puta,
nemojte g nekoga drugog kome trebaju. Ako niste sigurni da ete se vratiti istim putem ili neete
ere , koristite papir koji e se raspasti tokom zime, a ne plastiku koja e najverovatnije
ostavio.
praenje putanje na karti
iti potrebno 2 sata da predjete 1 km, ili 1 sat da predjete 2 km?
na etvrtinu u odnosu na brzinu kretanja po stazi
Na vrhu
4. 4. 5. Tokom povratka
borite protiv umora i demotivacije prouzrokovane usponom. Kao i pri
, logor 1 km desn
ska na put. Jo je gore ako je logor na kraju puta, a vi promaite put potpuno. Na
ovakvih situacija izmiljena. Kreite se sa namernom grekom ulevo ili udesno od mesta do kog bi eleli da stignete.
gleera, ili irokih sneznih padina, za vreme promenjivog vremena, u gustim umama, ili kada magla ili noprete
skrivanjem terenskih obeleja.
Na snegu se koriste tanki i laki tapovi bambusa sa malim zastavicama da obelee stazu. U umi, preporuljivi markeri
su rolnice papira u boji. Plastine trake su takodje k
a planinari nikad, nikad ne ostavljaju djubre. Ukoliko s
raskrsnice. To moete initi i pravljenjem kupica kamenja ili karak
vam pomoi sledei put, jer e ih drugi korisnici tih puteva ukloniti. Uk
ih ruiti, one su tu zbo
biti u stanju da uklonite mark
nadiveti planinara koji ju je p
4. 4. 2. 4.
Za vreme odvijanja puta, bitno je da vodite rauna o svom progresu uz pomo karte. Neki planinari ak i obeleavaju na
kartama kada su stigli do potoka, grebena ili drugih prepoznatljivih obeleja. Budite orijentisani tako da u svakom
trenutku moete odrediti va polozaj na karti sa max grekom od par stotina metara. Vaan deo navigacije je imati oseaj
za brzinu napredovanja. Uz sve varijante, da li ce vam b
Odgovor je bitan ako je ve podne, a vama je ostalo jo 10 km do odrerita. Posle veeg broja odlazaka u divljinu
posedovaete dobru mo procene brzine kretanja preko odredjenih vrsta terena. Uz pomo sata i notesa (ili memorije),
moete voditi rauna o brzini progresa kroz svaki deo rute.
Slede neke tipine brzine za prosenog planinara, iako postoje velike varijacije.
na blagom usponu, sa dnevnim rancem, ii ete oko 3 5 km/h
na strmom usponu, sa punim rancem za bivak, 1.5 3 km/h
na blagom usponu, sa dnevnim rancem, idete oko 300 m visinskih na sat
na blagom do strmijem usponu, sa punim rancem za bivak: idete oko 150 m visinskih na sat
kroz gusto ipraje brzina moe da padne na treinu ili ak
kroz isti teren.

4. 4. 3. Na tehnikim delovima
Kada uspon postane teak, jaki momci zaborave na orijentaciju i trae sledee extremno hvatite. Ali, drite pri ruci
kartu, za sluaj povremenih odmora. Prilikom uspona u steni ne dozvolite da teina tehnikog dela uspona nadvlada elju
za ostankom na pravoj smeri.
4. 4. 4.
Evo zlatne prilike da se odmorite, relaksirate, i uivate, i moda najbitnije, nauite vie o toj oblasti i itanju karata, uz
pomo uporedjenja realnog izgleda terena sa grafikim prikazom na karti. Pogledajte i sve ete videti, ako vas vreme
poslui, naravno.
Vrh je mesto za pravljenje finalnih planova za povratak, deo puta pri kome se ee prave greke u navigaciji nego pri
usponu. Prodiskutujte extremne situacije sa svakim lanom grupe. Posebno istaknite vanost ostanka u grupi jer e se
neki planinari utrkivati, kao to je to obino slucaj. Insistirajte na zajednitvu. uvajte se povratka.
Povratak je vreme za extra opreznost jer se
usponu, svi treba da vode rauna o putanji i o tome kako je gde je ona na karti. Budite posebno oprezni ako silazite
rutom razliciton od uspona. Ne urite, drite se zajedno, saekujte se i pomaite se.
Zamislite da je vaa grupa skoro stigla do logora, posle tekih 12 sati u planini. Pratite kompas do puta ili staze, ali da li
je logor levo ili desno? To je lo kraj za uspean dan penjanja. Ako je, na primer o, a grupa ga trai levo
od mesta sila merna greka je zbog
Kada stignete do puta na kome je logor, nee biti sumnje kuda da skrenete da bi stigli do istog.
Pogledajte sliku za lake razumevanje prostog koncepta Namerne greke.

Navigacija do odreene take na putanji: a) neizbena sitna greka koja e vam zagorati dan, b) namerno izbijanje na put, pa njime do kola.
4. 4. 6. Po povratku
Kod kue, po povratku, napravite opis ture, zabeleite i potencijalne probleme,
se svega dobro seate. Zamislite ta bi eleli da znate ako biste pr
greke, ili neobinosti. Uradite sve to dok
ste svei, dok vi put ili na to mesto. Sada imate gotove
odgovore za druge, ali i za sebe neki drugi put.

Srpska kola skijanja Strana 51/58

Srpska kola skijanja
ISPITNI PROGRAM TEHNIKA IZVOENJA I METODIKA UENJA

1. Pluni zaokret
Stav-Osnovni skijaki stav, srednja prelazna pozicija, skije u konvergentnom (plunom) odnosu
Pravac kretanja-Koso niz padinu
Rastereenje (nain i pravac)-Opruanjem gore i napred
Voenje-Uspostavlja se u zavrnoj fazi zaokreta
Ritam (odnos pregibanja/opruanja) pregibanje traje due od opruanja
irina hodnika- 4-6m

Tehnika izvoenja:
Pluni zaokreti su promene pravca kretanja pri kojima su skije sve vreme u k
(plunom) odnosu. Za izvoenje zaokreta neophodno je postavljanje spoljne
ka i dobro preparirana

Metodika uenja:
- ponoviti vebe za pluenje
- pluiti koso niz padinu vie optereujui donju skiju
- pluiti po liniji najveeg nagiba vie optereujui donju skiju (asimetrini plug)
- u pluenju opteretiti jednu skiju i voenjem napraviti zaokret u isteku padine, u jednu pa u
drugu stranu
- iz pluenja koso niz padinu izvesti zaokret ka padini
- izvesti zaokret u liniji najveeg nagiba
- povezati vie zaokreta u plugu
- raditi zaokrete u plugu sa naglaenim pregibanjem i opruanjem

2. Osnovni zaokret
Stav-Osnovni skijaki stav, srednja prelazna pozicija, skije u paralelnom odnosu, zatim u plunom
Rastereenje (nain i pravac)-Opruanjem gore, napred
Ritam (odnos pregibanja/opruanja)- pregibanje traje due od opruanja
irina hodnika- 6-8m

Tehnika izvoenja:
Osnovni zaokret predstavlja konani stadijum osnovne kole skijanja i uvod u naprednu kolu i
paralelne zaokrete. U poetnom poloaju skija je u srednjoj prelaznoj poziciji na skijama
paralelnim i u irini kukova. Kree se koso niz padinu, vri istovremeno opruanje i zapluenje
(prenosi teinu na spoljnu nogu, potiskuje koleno napred i unutra) i u plunoj poziciji vodi skije u
zaokret najdalje do linije najveeg nagiba, zatim unutranjom skijom naruava plunu poziciju i
zaokret zavrava na paralelnim skijama. Karakteristino je naglaeno pregibanje i opruanje u
optimalnom ritmu.
Kod ovog zaokreta voenje se uspostavlja u zavrnoj fazi, irina hodnika je 6-8 m.

Teren: dobro prepariran, irok, umereno strm

Metodika uenja:

onvergentnom
skije na unutranji
rubnik uz poveanje sile, potiskivanje kolena napred i unutra, uz naglaeno pregibanje i
opruanje u optimalnom ritmu. Ramena osa prati pravac kretanja. irina hodnika 4-6m.
Teren: blaga padina, dovoljno iro

- u spustu pravo postavljati skije u pluni i paralelni odnos uz koordinirano opruanje i
ni
ii)
- iz plunog zaokreta prelaziti u osnovni zaokret
3. Paralelni zaokret ve eg radijusa
Stav-Osnovni skijaki stav, visoka prelazna pozicija, skije u paralelnom odnosu
oso niz padinu
j fazi zaokreta
od opruanja
dijusa je laki oblik paralelnog zaokreta i izvodi se na skijama
rastavljenim najmanje u irini kukova. Karakteristino je naglaeno pregibanje i opruanje u
koordinirano ubadanje tapova i irinu hodnika od 10-12m.
Za
opruanje u odgovarajuem ritmu ,bez i
tapa
ete ka padini
pozicija, skije u paralelnom odnosu
Ra okreta
banja/opruanja)-trajanje pregibanja i opruanja jednako
tavljenim najmanje u irini kukova.
inirano
anjem, a voenje se uspostavlja u zavrnoj fazi.
Met

eg radijusa
pregibanje
- izvoditi osnovni zaokret ka padi
- vezati vie zaokreta ka padini (ven

Pravac kretanja-K
Rastereenje (nain i pravac)-Opruanjem gore, napred i u pravcu zaokreta
Voenje-Uspostavlja se u zavrno
Ritam (odnos pregibanja/opruanja)- pregibanje traje due
irina hodnika- 10-12 m

Tehnika izvoenja:
Paralelni zaokret veeg ra
optimalnom ritmu, uz
okret se izvodi otklizavanjem, a voenje se uspostavlja u zavrnoj fazi.

Teren: dobro prepariran, irok, umereno strm

Metodika uenja:
u spustu pravo, na ravnom terenu, raditi pregibanje i -
sa ubodom
- iz kosog spusta vriti zaokr
- izvoditi hokey stop
- iz spusta pravo, izvoditi zaokret ka padini, bez i sa ubodom tapa
- iz osnovnog zaokreta prei u paralelni zaokret veeg radijusa

4. Paralelni zaokret manjeg radijusa
Stav-Osnovni skijaki stav, visoka p
relazna
stereenje (nain i pravac)-Opruanjem gore, napred i u pravcu za
Ritam (odnos pregi
irina hodnika- 4-6m

Tehnika izvoenja:
ijama ras Paralelni zaokret manjeg radijusa izvodi se na sk
Karakteristino je naglaeno pregibanje i opruanje u optimalnom ritmu, uz koord
ubadanje tapova i irinu hodnika od 4-6m.
Zaokret se izvodi otklizav

Teren: dobro prepariran,irok,umereno strm

odika uenja:
- u spustu pravo raditi pregibanje-opruanje u ritmu paralelnog zaokreta manjeg radijusa, bez i
sa ubodom tapa
- u spustu pravo raditi sunone poskoke sa odizanjem repova (cele skije)
- na prethodnu vebu dodati ubod tapa
- paralelni zaokret manjeg radijusa sa sunonim poskokom
- povezivanje paralelnih zaokreta manjeg radijusa

5. Paralelni karving zaokret ve

Tehnika izvoenja:
Paralelni karving zaokret se izvodi na dva naina:
reenjem pregibanjem
vaj lik se izvodi pri veim brzinama u irokom hodniku 10-12m
u
t
kreta
Ritam (odnos pregibanja/opruanja)-Pregibanje traje due od opruanja

tapa,
kreta, rotacijom
menom preraspodelom
ptereenja na spoljnu skiju i koristei efekat elastinosti i geometrije, vodi skije u zaokret.
kao poetnu poziciju za sledei zaokret.
Teren: iroka, dobro preparirana i strma padina
odgovarajuem ritmu ,bez i
iz kosog spusta vriti zaokrete ka padini bez otklizavanja
izvoditi zaokrete ka padini bez otklizavanja sve blie liniji najveeg nagiba
t ka padini, bez i sa ubodom tapa

niz padinu
Rastereenje (nain i pravac)-Pregibanjem uz korienje restitucije skije
zaokreta
da

srednje prelazne pozicije u kosom spustu, skija vri rastereenje pregibanjem, naruava
vlja skije na rubnike, opruanjem napred i u stranu
aokreta) poveava dejstvo sile na podlogu i vodi skije u zaokret koristei efekat elastinosti i
acije teita u odnosu na podlogu su minimalne. Gornji deo tela je miran i u
arirana, srednje strma padina
anje u odgovarajuem ritmu
zavanja (iz niske pozicije opruanjem)
izvoditi zaokret ka padini preko prelomnice
izvoditi zaokret ka padini bez otklizavanja sve blie liniji najveeg nagiba (iz niske pozicije
jusa (rastereenjem pregibanjem) na valovitom terenu
- rastereenjem opruanjem
- raste
O

Rastereenje opruanjem:

Stav-Osnovni skijaki stav, visoka prelazna pozicija, skije u paralelnom odnos
Rastereenje (nain i pravac)-Opruanjem gore, napred i u pravcu zaokre a
Voenje-tokom celog zao
irina hodnika 10-12m

U kosom spustu iz visokog stava, skija istovremeno vri pregibanje i pripremu za ubod
ubada tap, sunono se odupire i vri rastereenje na gore, napred i u smeru zao
natkolenica postavlja skije na rubnike, ponovo radi pregibanje sa istovre
o
Zaokret zavrava u najnioj poziciji i koristi ga

Metodika uenja:

- u spustu pravo, na ravnom terenu, raditi pregibanje i opruanje u
sa ubodom tapa
-
-
- iz spusta pravo, izvoditi zaokre
- iz paralelnog zaokreta prei u paralelni karving zaokret veeg radijusa

Rastereenje pregibanjem:
Stav-Osnovni skijaki stav, srednja prelazna pozicija, skije u paralelnom odnosu
Pravac kretanja-Koso
Voenje-Tokom celog
Ritam (odnos pregibanja/opruanja) isti kao kod prethodne varijante paralelnog zaokreta, s tim
se u fazi opruanja uspostavlja voenje (suprotno gibanje)
irina hodnika- 10-12m

Iz
dinamiku ravnoteu u najnioj poziciji, posta
(z
geometrije. Oscil
blagom pretklonu ( zbog kompenzacije niske prelazne pozicije). Nema uboda tapa.
Teren: iroka, dobro prep

Metodika uenja:
e i pregib - u spustu pravo, na ravnom terenu, raditi opruanj
iz kosog spusta izvoditi zaokret ka padini bez otkli -
-
-
opruanjem)
- paralelni karving zaokret veeg radi

- izvoditi ovu vrstu zaokreta u parovima (jedan iza drugog)
zaokreta rastereenjem opruanjem prei u paralelni karving zaokret
pregibanjem

6. P

Teh
Kara

zicija, skije u paralelnom odnosu
Pravac kretanja-Spust pravo
Rastereenje (nain i pravac)-Opruanjem gore, napred i u pravcu zaokreta
Voenje-Tokom celog zaokreta
pregibanja/opruanja)- trajanje pregibanja i opruanja jednako
irina hodnika- 3-4-m
prelaznoj poziciji, rotacijom
g) pregibanja
Gornji su male (u
odno u na podlogu), pregibanje i opruanje je sinhronizovano sa ubodom tapa.
Te je strma padina
je i opruanje u odgovarajuem ritmu
tmu bez i sa ubodom tapa
i sunone poskoke preko linije najveeg nagiba (u mestu i u kretanju)
- izvoditi paralelni karving zaokret manjeg radijusa sunonim poskocima
eno
Rastereenje pregibanjem
- iz paralelnog karving
rastereenjem
aralelni karving zaokret manjeg radijusa
nika izvoenja:
Ovaj lik, kao i prethodni moe se izvoditi u dve varijante:

- rastereenjem opruanjem
- rastereenjem pregibanjem

kterie ga povezivanje kratkih paralelnih zaokreta u optimalnom ritmu pregibanja i opruanja
u uskom hodniku 3-4m. Skije se vode kroz zaokret bez otklizavanja.
Rastereenje opruanjem:
Stav-Osnovni skijaki stav, visoka prelazna po
Ritam (odnos

Iz spusta koso ili pravo u visokoj
natkolenice, skije se postavljaju na rubnike, a zatim tokom energinog (kratkotrajno
vode kroz zaokret korienjem efekta elastinosti i geometrije.
deo tela je miran, ramena osa prati pravac kretanja. Amplitude pregibanja i opruanja
s
ren: dobro preparirana, sredn

Metodika uenja:
- u spustu pravo vriti pregiban
- na ovu vebu dodati ubod tapa
- u spustu pravo vriti sunone poskoke u odgovarajuem ri
- ponoviti vebu vre
- vriti poskoke s noge na nogu bez sputanja unutranje twist ( u mestu i u kretanju
- ista veba sa sputanjem unutranje skije step
- povezivati paralelne karving zaokrete manjeg radijusa koso niz padinu
- izvoditi paralelne karving zaokrete manjeg radijusa u zadatom ritmu i hodniku, uz uskla
smanjivanje radijusa zaokreta i kontrolu brzine

tav S -Osnovni skijaki stav, srednja prelazna pozicija, skije u paralelnom odnosu
Pravac kretanja-Spust pravo
orienje restitucije skija Rastereenje (nain i pravac)-Pregibanjem uz k
Voenje-Tokom celog zaokreta
Ritam (odnos pregibanja/opruanja)- trajanje pregibanja i opruanja jednako
irina hodnika- 3-4m

oziciji, postavlja skije na rubnike, opruanjem napred i u stranu
(zaokreta) poveava dejstvo sile na podlogu i vodi skije u zaokret koristei efekat elastinosti i
geometrije. Oscilacije teita u odnosu na podlogu su minimalne.Gornji deo tela je miran i u
ske prelazne pozicije). Nema uboda tapa.
ma padina

nje u odgovarajuem ritmu
izavanja (iz niske pozicije opruanjem)
- izvoditi zaokret ka padini preko prelomnice
otklizavanja sve blie liniji najveeg nagiba (iz niske pozicije
op
kret manjeg radijusa (rastereenjem pregibanjem) na valovitom
terenu
u paralelni karving zaokret
reenjem pregibanjem
- iz paralelnog karving zaokreta veeg radijusa (rastereenjem pregibanjem), prei u paralelni
karving zao enjem pregibanjem)
et takoe se izvodi na dva naina:
- rastere jem opruanjem i
- rastere

a potrebno vie dinamike
okreta), oscilacije teita u odnosu na podlogu
imalne (nagib tela u toku zaokreta). Prisutna je
aksimalna ekonomizacija pokreta sa ciljem postizanja vee brzine, ispoljavanja optimalne sile u razliitim
faza ka to je mogue manje energije.
nji.
r
paralelni karving zaokret manjeg radijusa prisutni su i kod ove vrste zaokreta.
o vie dinamike
osu na podlogu
zaokreta). Prisutna je
ptimalne sile u razliitim
tavke staze, ovaj zaokret se izvodi i u slobodnoj vonji.
Iz srednje prelazne pozicije u kosom spustu, skija vri rastereenje pregibanjem, naruava
dinamiku ravnoteu u najnioj p
blagom pretklonu ( zbog kompenzacije ni
Teren: iroka, dobro preparirana, srednje str
Metodika uenja:
- u spustu pravo, na ravnom terenu, raditi opruanje i pregiba
- iz kosog spusta izvoditi zaokret ka padini bez otkl
- izvoditi zaokret ka padini bez
ruanjem)
- izvoditi paralelni karving zao
- izvoditi ovu vrstu zaokreta u parovima (jedan iza drugog)
- iz paralelnog karving zaokreta rastereenjem opruanjem preci
raste
kret manjeg zaokreta (rastere

7. Takmiarski veleslalom zaokret

Takmiarski veleslalom zaokr
en
enjem pregibanjem.
Svi parametri koji vae za paralelni karving zaokret veeg radijusa prisutni su i kod ove vrste zaokreta.
Razlika je u tome to je za vrhunsko izvoenje takmiarskog veleslalom zaokret
(vea brzina kretanja i vea brzina izvoenja elemenata za
su minimalne, a amplitude lateralnih pokreta maks
m
ma zaokreta i utro
Osim izvoenja u uslovima postavke staze, ovaj zaokret se izvodi i u slobodnoj vo

8. Takmiarski slalom zaokret

Takmiarski slalom zaokret se izvodi na dva naina:
- rastereenjem opruanjem i
- astereenjem pregibanjem.

Svi parametri koji vae za
Razlika je u tome to je za vrhunsko izvoenje takmiarskog slalom zaokreta potrebn
enja elemenata zaokreta), oscilacije teita u odn (vea brzina kretanja i vea brzina izvo
su minimalne, a amplitude lateralnih pokreta maksimalne (nagib tela u toku
jem postizanja vee brzine, ispoljavanja o maksimalna ekonomizacija pokreta sa cil
fazama zaokreta i utroka to je mogue manje energije.
Osim izvoenja u uslovima pos

9. Teren

Tehnika
ronizaciju promene ritma, brzine izvoenja i
uslova na stazi (razliite vrste i kvalitet snene podloge, konfiguracija terena,prepreke,skokovi itd) tako
da d dje tehnika osposobljenost, fizika pripremljenost i matovitost skijaa.

ska vonja
izvoenja:
Kod ovog lika cilj je pokazati to vie varijanti zaokreta uz sinh
o punog izraaja do
Teren: sve vrste terena

Milo Tomi prof.


Vebe za korekciju

Vebe za korekciju stava:
dranje jednog tapa sa obe ruke u predruenju
noenje jednog tapa na zglobovima ake obe ruke u predruenju
dranje tapova sa krpljama na gore u poloaju paralelnom sa trupom (antene)
u uslovima skijanja na strmom terenu insistirati na nagibu napred, naroito u momentu
prelaska padne linije
drati tapove rukama iza lea
jedan tap drati iza lea, a drugi ispred kukova nathvatom
i po snegu, a gornji visoko podignut (ruka u uzruenju)
vebe sa vijaom

Vebe za korekciju pokreta rastereenja opruanjem
u mestu izvoditi pokret opruanja (opruanja na gore i napred)
u mestu izvoditi poskoke potpunim opruanjem tela (opruanja na gore i napred)
iste vebe izvoditi usklaeno sa pokretima ubadanja tapa (opruanja na gore i napred)
iste vebe izvoditi u spustu pravo i koso (opruanja na gore i napred)
u paralelnim zaokretima izvoditi rastereenje poskocima (opruanje na gore i napred )
na kraju zaokreta ka padini izvesti skok (na gore, napred) i nastaviti izvoenje punog
zaokreta
skijati niz padinu rastereenjem poskocima (na gore, napred, u smeru sledeeg zaokreta
)
putem zaokreta veeg ili manjeg radijusa uvebavati trajanje faze opruanja i pregibanja
*pokreti opruanja su konstantni (bez naglih pokreta) u smeru na gore, napred i u smeru sledeeg
zaokreta. Pregibanje je konstantno, ravnomerno, u smeru na dole i napred, tokom celog zaokreta i predstavlja u
izvesnoj meri nain optereenja skija u cilju korienja efekta geometrije i elastinosti skija.

VEBE ZA KOREKCIJU VOENJA SKIJA - u nastavku rubnika bez otklizavanja
zaokret ka padini na obe skije
zaokret ka padini na donjoj skiji (odignut kraj ili cela skija)
zaokret ka padini u niskom stavu (jaje)
zaokret ka padini sa paralelnim sunonim odrazom na kraju zaokreta
venii
izvesti zaustavljanje brakaem ("hokej stop")
povezivati zaokrete sa poskokom sunono u srednjem a potom u irokom hodniku, prvo na
ravnom a zatim na terenu sa grbom.

drati tapove rukama iza glave
drati ruke na kukovima
donji tap vu

Prva Pomoc-Seminarska Skripta UISS 2009 - 10

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prva Pomoc-Seminarska Skripta UISS 2009 - 10

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SPORTSKA

odmah dohvatiti bez skidanja ranca ili njegov

irina hodnika 10-12m

You might also like