1.

Uvod
U formiranju ekoloke kulture savremenog oveka vanu ulogu ima sistem ekolokog obrazovanja i vaspitanja. On se nalazi u procesu stvaranja, a njegova neophodnost vie je nego oevidna. Ekoloko obrazovanje predstavlja shvatanje problema opte ekologizacije materijalne i duhovne delatnosti drutva. iroki dijapazon ekolokog obrazovanja omoguava neophodnu sintezu znanja, umenja i navika iz prirodnih i drutvenih nauka. Obrazovno - vaspitni proces u funkciji zatite i unapreivanja ivotne sredine predstavlja svesno i plansko razvijanje znanja o ovekovoj sredini u toku itavog ivota, koje ima za cilj razvijanje svesti o osnovnim karakteristikama ovekove sredine, odnosa u njoj i odnosa prema njoj, na osnovu koje e ovek teiti ouvanju i unapreivanju sredine. Ekoloko obrazovanje treba da prui veoma sigurna znanja o osnovnim ekolokim pitanjima savremenog drutva, razvija kritiki stav prema rastuoj degradaciji ivotne sredine i ukazu je na neophodnost racionalnog korienja prirodnih resursa. Osnovno naelo eko -obrazovanja i vaspitanja izraeno je u zahtevu da ekoloko obrazovanje ne bude samo informisanje o eko-injenicama, da znanja koja uenici stiu budu samo na nivou obavetenosti, ve da itav ivot u obrazovnim ustanovama bude u adekvaciji sa ekolokim zahtevima. Ekoloka svest se ne sastoji samo od znanja, ve i od emocionalno voljnih komponenata koje je vrlo bitna, jer znanja bez uverenja i praktine delatnosti ne znae mnogo. Ekoloko obazovanje i formiranje ekolokog naina miljenja zapoinje u najranijoj mladosti, pa je, otuda veoma znaajna uloga obrazovno-vaspitnih organizacija na svim nivoima sticanja znanja (osnovnokolsko, srednje i visokokolsko). Zato je zadatak vaspitanja i obrazovanja sticanje znanja, kako bi generacijama koje stasavaju i koje su u punoj aktivnosti na reavanju problema ovekove sredine imali sistmatizovana znanja o savremenim problemima ovekove sredine, o karakteru i sutini opasnosti ugroene sredine; o nainu otklanjanja negativnih posledica naruene ekoloke ravnotee. Da bi se moglo od oveka oekivati i zahtevati ekoloko ponaanje potrebno ga je prethodno obrazovati, to se moe jedino uvoenjem ekolokih sadraja u sve nivoe obrazovnog sistema vaspitanja i obarazovanja.

2. inioci i izvori eko-znanja

Sa aspekta potreba zatite ivotne sredine, neophodno je odgovoriti na pitanje: Koji faktori, koliko i kada doprinose cilju izgradnje ekoloki odgovorne linosti? Veoma je vano kako pojedinac vidi doprinos pojedinih faktora u ostvarivanju ciljeva i zadataka koji se postavljaju kao zahtevi i potrebe ouvanja zdrave i kvalitetne ivotne sredine. Posebno su interesantni faktori koji su u vezi sa postignuem u eko-vaspitanju i obrazovanju u formiranju ekoloke svesti i kulture uenika, a to su: porodica, deji vrti, kola, fakultet, kasarna, preduze, drutvene organizacije i dr. Porodica je znaajan faktor vaspitanja mladih, koja u naelu deluje pozitivno i u smislu razvoja ekolokih vrednosti svojih lanova. U njoj se izgrauje formalistiki odnos u ostvarivanju brige o neposrednoj okolini. Porodica je najua socijalna grupa koja ostvaruje opte stanje o egzistenciji i drugim vanim potrebama linosti. Osnovni metod delovanja u porodici je lini primer, gde deca ue spontano. Takvi uticaji na mlae lanove porodice su trajnijeg karaktera. Vrnjaka grupa, je uz porodicu, znaajan faktor drutvene svesti mladih. Ona u nekim uticajima nadmauje porodicu i kolu. Vrnjaci su potencijalno bliski jedan drugome. Oni imaju istovetne stavove u oceni drutvenog poloaja njihove generacije. Potrebno je sagledati vrednosti sveta mladih, njihove potrebe i naine na koje gledaju na probleme ugroavanja ivotne sredine, kako bi se oni angaovali na zatiti i unapreivanju zatite ivotne sredine. Ekoloko obrazovanje zahteva razliite izvore znanja. Koji izvor znanja e biti favorizovan zavisi od nastavnika koji rukovodi vaspitnoobrazovnim procesom. Izdvajamo sledee izvore znanja: Neposredna stvarnost - podrazumeva konkretnu ivotnu sredinu u kojoj uenik egzistira. To je porodini dom, obdanite, kola, fakultet,kasarna, ira urbana ili ruralna sredina. Ona igra vanu ulogu u formiranju ekoloke svesti, mada je u mnogome prepuna neekolokog, ali su znanja usvojena posredstvom nje najkvalitetnija; Tekstualni materijali - kolski udbenici, beletristikka izdanja, pripovetke, romani i sl. kolski udbenici su osnovni izvor, ali su u ekoloko -vaspitnom pogledu nedovoljno usklaeni sa programima rada, ekoloki sadraji u njima

su nedovoljno i nefunkcionalno zastupljeni; Nastavna sredstva i objekti - modeli, preparati, makete, slike, crtei, tabele, grafikoni, fotografije, dijapozitivi, video kasete i dr. Oni zamenjuju neposrednu stvarnost; Nastavnik - pojavljuje se kao bitan inilac u realizaciji ciljeva i zadataka ekolokog obrazovanja: vri izbor nastavnih sadraja, procenjuje ekoloke aspekte gradiva, organizuje i vodi proces usvajanja znanja, formiranja stavova i navika uenika, organizuje i izvodi vannastavne aktivnosti i neposredno svojim postpucima deluje na linost uenika; tampa, televizija, radio i druga sredstva masovnog obavetavanja angauju se na polju informisanja, aktiviranja graana u zatiti ivotne sredine. Na taj nain ostvaruje se neformalno ekoloko obrazovanje i vaspitanje.

3. kola kao faktor - eko obrazovanja

kola je osnovni faktor vaspitanja i eko -obrazovanja. Sa utvrenim programskim sadrajima i oblicima kola prua najvee mogunosti u izgraivanju svesti uenika. Ona prua znaajne mogunosti za sticanje odreenih znanja, ali i za izgraivanje odreenih navika, za razvoj ekoloke svesti razvijanjem ljubavi i odgovornog odnosa prema porodici. U osnovi, na obrazovni sistem podrazumeva kontinuirani vaspitno obrazovni proces, koji se sprovodi regulatno u ustanovama namenjenih za tu vrstu delatnosti. Iako vaspitanje i obrazovanje mladih za zatitu ivotne sredine ima svoje polazite u porodinom vaspitanju, kola u tom cilju postaje nezamenljiva. Kolika e se vanost dati ekolokim sadrajima i da li e se vriti korelacija izmeu nastavnih predmeta u samom nastavnom procesu i sa iskustvima i znanjima uenika, u znaajnoj meri zavisi i od afiniteta i obuenosti nastavnika. Zato se velika panja mora posvetiti stalnom strunom osposobljavanju nastavnika kroz dodatne obuke i seminare. Znaajno je koliko i sama kola kao institucija ukljuuje ozbiljno u aktivnosti koje se organizuju na nivou lokalne sredine i da li postoji takva vrsta saradnje. Savremena ekoloka stuacija je pokazala da fond znanja iz ekologije nije na potrebnom nivou.

Ta znanja sama po sebi ne znae nita, ali zato imaju ogroman vaspitni potencijal. 3.1. Obavezno obrazovanje vaj nivo obrazovanja zapoinje Pripremnim predkolskim programom omoguuje inkorporiranje eko-sadraja (u svim predmetima i svim razredima) poev od maternjeg jezika, poznavanja prirode i drutva, pa do likovnog i muzikog vaspitanja. Inkorporiranjem eko -sadraja u nastavne programe pojedinih predmeta, oni postaju sastavni deo programa, njihov neodvojivi deo. Pripremni predkolski program je deo obaveznog devetogodinjeg obrazovanja i vaspitanja, ostvaruje se u okviru predkolskog vaspitanja i obrazovanja, to je i predvieno Pravilnikom o optim osnovama predkolskog programa. Upoznavanje prirodne i drutvene sredine je jedna od oblasti rada u pripremnom predkolskom programu u koji su ugraeni sadraji iz Zatite ivotne sredine, a iji su ciljevi propisani Pravilnikom o optim osnovama predkolskog programa. Neki od ciljeva su: saznavanja o zajednikim stanitima odreenih biljaka i ivotinja i njihovoj povezanosti u lance ishrane; pojam prilagoavanja ivih bia ivotnim uslovima izgraen na jednostavnim primerima; saznanja o nainima na koje ovek utie na ivotnu sredinu i njihovim posledicama; o nainima zagaivanja vode, zemljita i vazduha, i postup cima na koje se zagaenjenje smanjuje ili izbegava; svest o koristi koje ovek ima od uma i nainima da se one ouvaju i obnove; saznanja o buci kao ekolokom problemu i nainima da se on rei; poznavanje mogunosti da svaki pojedinac doprinese ouvanju ivotne sredine i elementarno razumevanje ekoloke poruke: Misliti globalno, delovati lokalno; razvoj potovanja i ljubavi prema svemu ivom, prirodi i njenom Tvorcu, uz motiv da se ona uva i unapreuje. Postavljeni ciljevi se ostvaruju kroz raznovrsne aktivnosti, kao to su: radionice, posmatranjem, razgovorima, organizovanjem izleta u prirodu i drugim aktivnostima. Ipak, najprimerenija aktivnost na ovom uzrastu je igra kao najivotnija situacija za uenje. Nastavni program u mlaim razredima osnovne kole predvia posebne sadraje iz oblasti zatite i unapreivanja ivotne sredine u vie predmeta. Programski sadraji su dati globalno. Nastavniku je doputeno da programske sadraje koncentrie, aktuelizira i konkretizuje ih. Oni obezbeuju da se uenicima
4

nenametljivo pruaju informacije o vezi oveka i ivotne sredine. U prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja, ekoloki sadraji se esto proimaju kroz skoro sve nastavne predmete, korelacijom. Ipak, najvie su zastupljeni u nastavnim predmetima Svet oko nas u prvom i drugom razredu i Priroda i drutvo u treem i etvrtom razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Opti cilj integrisanog nastavnog predmeta Svet oko nas jeste da deca upoznaju sebe, svoje okruenje i razviju sposobnosti za odgovoran ivot u njemu. Jedan od posebnih ciljeva i zadataka planiran Pravilnikom o nastavnom programu za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (Sl.gl.RS br.10/2004) 1 je razvijanje ekoloke svesti. Nastavni plan i program predmeta Priroda i drutvo realizuje se u treem i etvrtom razredu sa po 72 asa godinje, odnosno po dva asa nedeljno, to ini po 10 % od ukupnog fonda asova redovne nastave. Opti cilj integrisanog nastavnog predmeta Priroda i drutvo jeste upoznavanje sebe, svog prirodnog i drutvenog okruenja i razvijanje sposobnosti za odgovoran ivot u njemu. Ovaj nastavni predmet predstavlja programski kontinuitet integrisanog nastavnog predmeta Svet oko nas iz prva dva razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Postavljeni ciljevi se realizuju kroz konkretne zadatke nastavnog programa, a odnose se na sticanje elementarne naune pismenosti, razvijanje sposobnosti zapaanja osnovnih svojstava objekata, pojava i procesa u okruenju i uoavanju njihove povezanosti. Ekoloki sadraji u starijim razredima osnovnog obrazovanja (od 5 do 8 razreda), odnosno u drugom ciklusu obaveznog obrazovanja su zastupljeni kroz nastavne predmete prirodnih nauka: biologije, geografije, hemije i fizike. Kompletan nastavni program sedmog razreda posveen je ekologiji sa ukupno 72 asa u toku kolske godine, to ini 7,69 % od ukupnog fonda asova redovne nastave u ovom razredu. U propisanim ciljevima koji su predvieni da se ostvare kroz nastavu biologije su i ljubav prema prirodi i oseanje dunosti da uvaju i zatite prirodu 2 . Ovi ciljevi se ostvaruju kroz postavljene zadatke u nastavi biologije, a to su: da uenici razvijaju oseanje odgovornosti prema stanju ivotn e sredine; shvate stepen ugroenosti biosfere i ulogu svakog pojedinca u njenoj zatiti i unapreivanju. Postavljeni zadaci realizuju se kroz teorijske asove kao
1 2

Pravilnik o nastavnom programu za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (Sl.gl.RS br.10/2004) Pravilnik o nastavnom planu i programu biologije (Sl.RS- Prosvetni glasnik br.6/2006)

i asove vebi i praktinog rada uenika. Zadaci nastave biologije u sedmom razredu su: da se uenici upoznaju sa pojmom ekologije i njenim znaajem, upoznaju ekoloke uslove i njihov znaaj za ivi svet; da shvate sistem ekoloke organizacije u prirodi i odnose u njima; shvate uzajamne odnose ivih bia i ivotne sredine i dinamiku odnosa materije i energije; shvate kontinuitet odravanja ekosistema; uzroke i posledice promena u njima; shvate znaaj ekoloke ravnotee za odranje ekosistema; upoznaju osnovne tipove ekosistema i uivotne uslove u njima; razvijaju ekoloku svest i ekoloku kulturu; shvate poloaj i ulogu oveka u biosferi3 . Nastavni predmet geografija izuava se u svim razredima drugog ciklusa, od petog do osmog razreda. Ekoloki sadraji se uglavnom izuavaju kroz prouavanje sadraja iz fizike geografije (atmosfere, hidrosfere i biosfere). Jedan od zadataka nastavnog programa je da uenici treba da razumeju potrebu ouvanja, unapreenja i zatite Zemljinih sfera i kompleksne geografske sredine u kojoj egzistira i ovek.4. Jedan od ciljeva nastave geografije je i izgraivanje svesti uenika o znaaju zatite svih geosfera kao ekolokog okvira za ivot na Zemlji i formiraju odgovoran odnos prema i votnoj sredini. Nastavni predmet hemija izuava se u sedmom i osmom razredu osnovnog obrazovanja, sa po dva asa nedeljno to na nivou kolske godine iznosi 72 asa u sedmom i 68 asova u osmom razredu, odnosno procentualno predstavlja po 7,69% ukupnog fonda asova redovne nastave u sedmom i osmom razredu. Nastavni program hemije je koncipiran tako da se u sedmom razredu izuavaju osnovni pojmovi opte hemije, a u osmom sadraji iz neorganske i organske hemije. Jedan od ciljeva nastave hemije je razvijanje svesti o vanosti odgovornog i racionalnog korienja i odlaganja razliitih supstanci u svakodnevnom ivotu 8. Postavljeni ciljevi se dostiu kroz osposobljavanje uenika da steknu znanja o svojstvima supstanci i da razumeju znaaj hemije u svakodnevnom ivotu. Nastavni predmet fizika izuava se u estom, sedmom i osmom razredu osnovnog obrazovanja, sa po dva asa nedeljno to na nivou kolske godine iznosi ukupno 72 asa u estom i sedmom i 68 asova u osmom razredu. Nastavni program fizike je koncipiran tako da se kroz nastavu fizike uenici upoznaju sa osnovnim fizikim zakonima i pojavama koji vladaju u prirodi. Jedan od ciljeva nastave
3
4

Pravilnik o nastavnom planu i programu biologije (Sl.RS- Prosvetni glasnik br.6/2006) Nastavni plan i program geografije (Sl.RS- Prosvetni glasnik br.9/2006)

fizike je shvatanje povezanosti fizikih pojava i ekologije i razvijanje svesti o potrebi zatite, obnove i unapreivanja ivotne sredine 5. Postavljeni ciljevi se dostiu kroz osposobljavanje uenika da steknu znanja o prirodnim zakonima i silama, vrstama energije i razumeju te pojave u prirodi. Uenje fizike omoguava i da uenici mogu da sagledaju i razumeju ivotno okruenje. Utisak je da sadraji iz ekologije imaju kontinuitet od najmlaeg uzrasta do zavretka obaveznog obrazovanja. Postavlja se pitanje da li je ovaj broj asova primeren trenutku i odgovara li zahtevima i stanju ivotne sredine. 3.2. Izborni predmeti u obaveznom obrazovanju Izborni predmet u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja iju osnovu ine sadraji iz ekologije je nastavni predmet uvari prirode. Ekoloki sadraji se povremeno proimaju i kroz ostale izborne predmete: Ruka u testu, Narodna tradicija... Nastavni predmet uvari prirode ponuen je uenicima, kao izborni, od prvog do petog razreda sa po jednim asom nedeljno, odnosno 36 asova na nivou kolske godine u svakom razredu. Cilj predmeta je razvijanje svesti o potrebi i mogunostima linog angaovanja u zatiti ivotne sredine, usvajanje i primena principa odrivosti, etinosti i prava buduih generacija na ouvanu ivotnu sredinu6. Nastavni predmet Ruka u testu - otkrivanje sveta ponuen je uenicima, kao izborni, od prvog do etvrtog razreda sa po jednim asom nedeljno, odnosno 36 asova na nivou kolske godine u svakom razredu. Osnovna ideja uvoenja ovog izbornog predmeta je negovanje, podsticanje i razvijanje prirodne deje radoznalosti i traenje odgovora na pitanja ta, kako i zato? Cilj predmeta je razvijanje osnovnih pojmova iz prirodnih nauka i njihovo povezivanje 7. Pored navedenih obaveznih i izbornih predmeta, u kolama se sadraji sa temama iz ekologije, realizuju kroz slobodne i fakultativne aktivnosti. U
5 6

Pravilnik o nastavnom planu i programu fizike (Sl.RS- Prosvetni glasnik br.6 /2006)

Pravilnik o nastavnom planu i programu za I II razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (Sl.gl.RS-Prosvetni glasnikbr.10/2004)
7

Pravilnik o nastavnom planu i programu za I II osnovnog obrazovanja i vaspitanja (Sl.gl.RSProsvetni glasnikbr.10/2004)

takve aktivnosti spadaju dodatna nastava iz prirodnih nauka: Sekcije (ekoloka, bioloka, geografska, planinarska...), kao i kroz rekreativnu nastavu u mlaim razredima. Navodimo neke aktivnosti: Eko akcije, Ekoloki kutak, Ekoloki izlet, Ekoloke radionice, Obeleavanje znaajnih datuma... Ekoloki sadraji treba da obezbede da uenici u osnovnoj koli upoznaju: osnovne pojmove (pojam poremeenosti ekoloke ravnotee, pojam degradacije ovekove sredine), da steknu znanja o negativnom dejstvu zagaenog vazduha,zemljita, vode, o nainu spreavanja i zatiti od svih negatibnih uticaja. Savremena ekoloka situacija zahteva da se na nacionalnom nivou u okviru nastavnih predmeta koji izuavaju ekoloke sadraje saine i standardi znanja, umenja i vetina iz ekologije. Razvijanje sposobnosti percepcije ivotne sredine svodi se na izgraivanje intelektualnih mogunosti uenika za pravilno procenjivanje ugroenosti. Uenici treba da znaju sledee: da kritiki ocene line postupke, a takoe i postupke drugih graana pr ema ivotnoj sredini na osnovu predvianja mogunosti negativnog delovanja; da sagledaju pravila individualnog ponaanja prema ivotnoj sredini. ekolokim pojavama i problemima uenici bi trebalo da znaju sledee: osnovne protivurenosti izmeu drutva i prirode; raznovrsne pojave preobraaja ivotne sredine u korist zdravlja ljudi; mere koje drutvo preuzima u oblasti zatite i unapreenja ivotne sredine; ekoloke procese i zakonitosti koje se odvijaju u ivotnoj zajednici; uslove, posledice i naine prevazilaenja stanja u ivotnoj sredini.

Sistem obrazovanja i vaspitanja mora biti u stalnoj funkciji formiranja vrednostne ekoloke orijentacije uenika. Na strukturu sistema eko -vrednosti utiu sledei faktori: obrazovni sistem, globalno drutvo, tehnoloki razvoj, ekoloki pokreti, tradicija i dr. Pravilnom stvaranju ekolokog vrednosnog sistema doprinose i mikrosredina, porodica, kolektiv. 3.3. Srednjokolsko obrazovanje Kao poseban nastavni predmet, ekologija se prvi put, pojavljuje na nivou srednjokolskog obrazovanja, i to kao nastavni predmet u nekim srednjim

strunim kolama. Treba napomenuti da se pored ovog posebnog nastavnog predmeta ekoloki sadraji prouavaju i kroz opte obrazovne predmete (hemija, fizika, biologija, gegrafija) u velikom broju podruja rada i obrazovnih profila. Status predmeta kroz koje se izuavaju ekoloki sadraji zavisi prvenstveno od zanimanja za koje se uenici koluju na njima. Gimnazija spada u grupu opte obrazovnih srednjih kola, tako da se u njima ekologija kao poseban nastavni predmet ne pojavljuje, ali su ekoloki sadraji zastupljeni kroz nastavne predmete prirodnih nauka: hemije, biologije, fizike, geografije i po prirodi predmeta i predmetu svojih prouavanja na direktan ili indirektan nain su veoma vezani za ekolke sadraje. Nastavni programi predmeta prirodnih nauka u ovoj vrsti kola dobra su osnova za nastavak kolovanja na visokokolskim ustanovama. Srednje strune kole u naem srednjokolskom obrazovanju pokrivaju veliki broj podruja rada sa irokom lepezom obrazovnih profila. Podruja rada srednjih strunih kola su: Kultura, umetnost, javno informisanje Zdravstvo i socijalna zatita Poloprivreda i prerada hrane umarstvo i obrada drveta Prirodno-matematiko Ekonomija, pravo i administracija Trgovina, ugostiteljstvo, turizam Line usluge Tekstilstvo i koarstvo Saobraaj Geodezija i graevinarstvo Hemija, nemetali i grafiarstvo Mainstvo i obrada metala Elektrotehnika Geologija, rudarstvo, metalurgija Generalno gledano, u svim podrujima rada izuavaju se sadraji iz ekologije. Zastupljenost ekolokih sadraja u nastavnim planovima i programima zavisi od toga koji obrazovni profil je u pitanju i kolika je njegova bliskost sa

prirodnim naukama i ekologijom. U etvorogodinim obrazovnim profilima u gotovo svim podrujima rada sadraji vezani za ekologiju prouavaju se kroz opteobrazovne predmete, dok se kroz strune predmete prouavaju u onim obrazovnim profilima koji su direktnije vezani za problematiku ekologije i zatitu ivotne sredine. Obrazovni profili u etvorogodinjem obrazovanju koji su direktno vezani za zatitu ivotne sredine nisu tako brojni. Navodimo neke obrazovne profile koji su najdirektinije vezani za zatitu ivotne sredine: iz podruja rada Zdravstvo i socijalna zatita - Sanitarno-ekoloki tehniar; iz podruja rada Hemija, nemetali i grafiarstvo - Tehniar za zatitu ivotne sredine, Tehniar za industrijsku farmaceutsku tehnologiju, Hemijsko -hnoloki tehniar, Laborant, Tehniar za polimere. U ovim obrazovnim profilima najvei deo nastavnih predmeta (opteobrazovnih i strunih) ima ekoloke sadraje. U brojnim obrazovnim profilima u etvorogodinjem trajanju, koji ne koluju kadrove koji su na direktan nain vezani za izuavanje prirodnih zakona i ekologije, ekoloki sadraji se izuavaju uglavnom kroz opte obrazovne predmete (hemija, fizika, biologija, geografija). U trogodinjim obrazovnim profilima u gotovo svim podrujima rada, ekoloki sadraji se izuavaju kroz opte obrazovne predmete (hemija, fizika, geografija), a kao poseban nastavni predmet, takoe kao opte obrazovni, prvi put se javlja na ovom nivou obrazovanja pod nazivom Ekologija i zatita ivotne sredine. U najveem broju obrazovnih profila ovaj nastavni predmet izuava se tokom jedne kolske godine. U trogodinjim obra zovnim profilima koji su bliskiji tematici ekologije, znanja o zatiti ivotne sredine stiu se i kroz strune predmete. Ekoloki sadraji treba da obezbede da uenici kroz srednjokolsko obrazovanja steknu eko-znanja koja e im koristiti u obavljanju strunih poslova, ali i da nakon srednjeg obrazovanja dobijemo i ekoloki obrazovane kadrove. Kao i za nivo osnovnog obrazovanja neophodno je sainiti standarde za sva podruja rada i sve obrazovne profile kojima e se jasno definisati koja su to znanja, umenja i vetine kojima uenici treba da ovladaju u toku srednjokolskog obrazovanja. Kadrovi koji se koluju za obrazovne profile vezane za zatitu ivotne sredine moraju biti osposobljenji da prate, mere i analiziraju zagaivae ivotne sredine i preduzimaju mere prevencije i zatite.

10

4. Ekoloko obrazovanje
Ako paljivo posmatramo dananju kolu, ini se da poeljne aktivnosti ne samo da nedostaju nego se uenici esto navode na jednostranost i uskost. Umesto da im neka irina znanja pomogne u suoavanju sa njima ve poznatim fenomenima, ovi fenomeni su upravo protearni iz njihovog prvobitnog doivljaja sveta. U praksi obrazovnog rada negovanje kompetencija za kreativno reavanje otvorenih i kompleksnih problema i zadataka vode nastavnike ka promeni samorazumevanja, ka novoj ulozi pokretaa uenja, koji ne deluje na one koji ue saetim, utvrdjenim znanjima, ne manipulie njima, nego zajedno streme otkrivanju i promeni stvarnosti. Kada se pojam ,,ekoloko obrazovanje eli smisaono upotrebiti, tada elimo da istaknemo da kola treba da bude izuzetak u odnosu n a ophodjenje sa kompleksnou, sa nelinearno povezanim uzrocima, sa nejednoznanim delovanjima, nepredvidivim promenama ili neeljenim uincima, sa teko proraunatim rizicima, protivrenim informacijama. Ekoloko obrazovanje uglavnom opisuje jedan ,,specijalni zadatak koji upuuje na ionako zabranjeno skraivanje pedagokih zahteva pod uticajem jo uvek snanog kartezijanskog pravila 8 . Ekoloko obrazovanje pokuava da povee razliita iskustva i strune pristupe, oslanja se na mnogostranost individualnih naina opaanja i doivljavanja, interesa i kompetencija uz uvaavanje razliitih sadrajnih i metodikih pristupa i naina obrade. Sve to void u promiljanje onoga to je trend dananjeg razvoja-pitanje inter-generacijskog i intra-generacijskog globalnog i odrivog delovanja i razvoja, globalnih odnosa u prostoru koji eli da se odredi kao ,,globalno selo9

8 9

Kartezijansko pravilo dozvoljava da se svaki problem rastavi na sitne delove kako bismo ga lake reavali. Andevski, M. , Ekoloogija i odrivi razvoj, str. 655-664.

11

4.1.

Ekoloko obrazovanje odraslih

Ekoloka kriza, odnosno troenje prirodnih resursa, unitavanje prirodne okoline, globalne klimatske promene (naroito karakteristine za poslednje dve decenije), podstakla je vanost i znaaj vaspitanja za ouvanje ovekove ivotne sredine. Re je o tome da promenjene okolnosti u prirodi, al ii uraboj sredini, odnosno okruenju, obavezjuju i andragogiju da preispita odnose oveka i prirode.10 Ekoloko obrazovanje kao deo kontinuiranih obrazonih procesa koji traju u toku celog ivota, stalno proiruje i produbljuje svoje sadraje. Medju njima su u dananjim ekolokim uslovima i razumevanju celokupne problematike obrazovanja i vaspitanja za ouvanje i unapredjenje ivotne i radne sredine, kao podruja orijentisanog na ivot i rad, najvanije sledee programske celine: osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad i zdravo ivotno okruenje, osposobljavanje, obrazovanje i vaspitanje najirih slojeva stanovnitva za zatitu od poara i elementarnih nepogoda, kao i osposobljavanje, obrazovanje i usavravanje strunjaka razliitih profila za sve potrebnije i korisnije andragoko delovanje u ovoj oblasti teorije i prakse obarzovanja odraslih.11

10

Kundaina, M., (1998), inioci ekolokog vaspitanja i obrazovanja uenika, Uice:Uiteljski fakultet u Uicu.
Kuli, R. , Despotovi, M. (2005), Uvod u andragogiju, Zenica,str. 182-183.

11

12

5. Zakljuak
Promene u dinamici znanja tokom vremena dovode do sve brih promena i razvoja razliitih koncepcija nauno-tehnolokog progresa. U dosadanjem razvoju drutva i nauno-tehnolokog progresa, primena znanja na razliita podruja ljudske delatnosti dovela su do revolucionarnih promena. Razlikuju se etiri koncepcije u razvoju drutva, poev od poljoprivrednog, preko industrijskog do informatikog i drutva znanja. Znanje, kreativnost i vetina predstavljaju "trojstvo" jedne profesije. Ako struka nije elementarno zasnovana na rezultatima nauke, ne uvaava potrebe njenog postojanja i potrebe primene rezultata nauno istraivakog rada u praksi, ona e stagnirati i uvek biti struka prolosti. Otuda svaka drava pa i naa treba da afirmie naunu misao i vrednuje je kao najvie nacionalno dobro, a naa zemlja za to poseduje kreativne predispozicije, nauni potencijal, materijalnu bazu i ostale naunostrune osnove. Polazei od injenice da oblast zatite ivotne sredine, sa pozicije savremenog poimanja te pojave, predstavlja jedan od osnovnih postulata nacionalnog interesa zemlje, upuuje, da jedino temeljna promena odnosa oveka prema okolini obezbeuje dalji napredak ljudskog drutva. U tom smislu krucijalnu ulogu ima vaspitanje i obrazovanje za zatitu ivotne sredine. Strategija vaspitanja i obrazovanja za zatitu okoline treba da obezbedi: shvatanje da obrazovanje za zatitu ivotne sredine traje celi ivot stvori oseaj odgovornosti za stanje okoline poev od lokalne samouprave do samog vrha, da preduzme odgovarajue pravne mere, osigura svima tane i potpune imformacije, istie naela odrivog razvoja, razvija partnerstvo svih relevantnih uesnika i koristi sve raspoloive resurse i istrauje najoptimalnije metode u vaspitanju i obrazovanju za zatitu ivotne sredine i primenjuje ih. Moemo konstatovati da i pored toga to ekologija kao poseban nastavni predmet nije zastupljen u sistemu obaveznog obrazovanja, postoji kontinuitet u izuavanju ekolokih sadraja od predkolskog uzrasta do kraja osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Koliko e ekoloki sadraji biti zastupljeni u izbornim, slobodnim i fakultativnim aktivnostima zavisi dosta i od afiniteta i zainteresovanosti pojedinih nastavnika, kao i kole u celini.

13

6. Literatura
1. Pravilnik o nastavnom programu za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (Sl.gl.RS br.10/2004) 2. Pravilnik o nastavnom planu i programu biologije (Sl.RS- Prosvetni glasnik br.6/2006) 3. Pravilnik o nastavnom planu i programu biologije (Sl.RS- Prosvetni glasnik br.6/2006) 4. Nastavni plan i program geografije (Sl.RS- Prosvetni glasnik br.9/2006) 5. Pravilnik o nastavnom planu i programu fizike (Sl.RS- Prosvetni glasnik br.6 /2006) 6. Pravilnik o nastavnom planu i programu za I II razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (Sl.gl.RS-Prosvetni glasnikbr.10/2004) 7. Pravilnik o nastavnom planu i programu za I II osnovnog obrazovanja i vaspitanja (Sl.gl.RS-Prosvetni glasnikbr.10/2004) 8. Andevski, M. , Ekoloogija i odrivi razvoj, str.655-664. 9. Kundaina, M., (1998), inioci ekolokog vaspitanja i obrazovanja uenika, Uice:Uiteljski fakultet u Uicu. 10.Kuli, R. , Despotovi, M. (2005), Uvod u andragogiju, Zenica.

14

Sadraj
1. Uvod ....................................................................................................1 2. inioci i izvori eko-znanja ..................................................................2 3. kola kao faktor eko-obrazovanja ...................................................... 3 3.1. Obavezno obrazovanje ............................................................. 4 3.2. Izborni predmeti u obaveznom obrazovanju ............................ 7 3.3. Srednjokolsko obrazovanje ..................................................... 8 4. Ekoloko obrazovanje .........................................................................11 4.1. Ekoloko obrazovanje odraslih .................................................12 5. Zakluak ..............................................................................................13 6. Litaratura .............................................................................................14

15