Otrov sa velikim K

Otrov sa velikim K
Slu aj protiv kafe i drugih braon napitaka
Dr Agata Tres

elela je smrt
Ovo je istiniti slu aj; samo su okruenje i ime promenjeni. Med Branaka je vie godina radila za cirkus Barnum & Bejli. Iako su joj uzbudjenje putovanja, ivotinje, ljudi i cirkuska atmosfera pruali veliko zadovoljstvo, godinama je eljno o ekivala penziju kako bi sa muem mogla da uzgaja povr#e i cve#e u svom domu u Luizijani. Nekoliko meseci pre penzije, Med je po ela da dobija nesanicu. Smatrala se sre#nom ako bi uspela da odspava tri sata no#u. Uvek je bila umorna - umornija nego to bi se to moglo javiti samo usled nedostatka sna. Uvek je mogla da izdri duge dane i kratke no#i tokom napornih godina u cirkusu, ali nikada nije doivela tako veliki zamor. Bolela ju je ve#ina mii#a; a glavobolja, bol u ledjima i nelagodan ose#aj u stomaku su bili stalni pratioci. Koristila je sve vie lekova u uzaludnom pokuaju da ponovo otkrije kako izgleda ose#ati se normalno. Sablast raka je po ela da je mu i u mislima. Strah je pomra io njenu nadu o bati sa povr#em iz snova. Jednog dana je sela da napie pismo sestri. Odravaju#i podlogu na kolenima odmah je shvatila da su njene noge, koje su bile nervozne mesecima, postale toliko nemirne da nije mogla da ih umiri ni toliko da napise Draga Seli. Bila je o ajna zbog svog fizi kog stanja. Znala je da neto mora da se preduzme, ali se plaila suo avanja sa dijagnozom za koju je verovala da je neizbena. Lekarski pregled slede#e nedelje nije uspeo da otkrije nita zna ajno. Kada joj je re eno da je imala negativne laboratorijske testove i rendgenske snimke, po ela je da uzima pilule za spavanje. est godina kasnije, bila je u daleko gorem fizi kom i mentalnom stanju. Med je stigla do dna; sada je elela da umre. Tada je odlu ila da, zbog depresije, poslua savet prijatelja i ode na jedno od onih mesta za prirodno le enje. Bila je upu#ena na nas, Centar za savetovanje o na inu ivota u Alabami zvan Uci Pajns Institut, gde doktori i njihovi asistenti koriste prirodne lekove i savetovanje o na inu ivota za le enje bolesti. U roku od nedelju dana od njenog dolaska u Uci Pajns prestala je sa uzimanjem lekova, po ela da se ose#a udobno i mogla je da spava pet ili est sati svake no#i. Med vie nije elela da umre. Po prvi put posle vie godina mogla je povoljno da razmilja o bati sa povr#em. U Medinom slu aju, dugogodinje kori#enje i zavisnost od kafe je prouzrokovalo stanje koje oduzima san zvano sindrom nemirnih nogu. To je, zajedno sa loom ishranom, koja se u velikoj meri sastojala od slatkia, ve era za televizorom i pahuljica od itarica, prouzrokovalo da bude toliko umorna, slaba i nervozna, da joj se vie svidjala smrt nego loe stanje njenog zdravlja. Danas Mard svakoga dana radi u svojoj bati i proizvodi divne ukrase od svog dvorinog cve#a u Luizijani. Jednom nedeljno ide u etnju od 6,5 kilometara, kako bi mogla da se seti svojih prijatelja u Uci Pajnsu.
1

Otrov sa velikim K

Spremno priznaje da je njen najgori neprijatelj bio braon napitak - kafa. Sindrom nemirnih nogu je samo jedno od velikog broja hroni nih stanja, od kojih mnoga izazivaju hendikepe, za koje je poznato da su povezana sa hranom. U druga spadaju migrene, cistitis, mokrenje u krevetu, astma, sindrom nadraljivih creva, zamor, nesanica, pospanost, itd.

Metilksantin - ime neprijatelja

Braon napitci predstavljaju podmuklu vojsku supstanci koje su medjusobno povezane svojim sli nim na inom prikrivenog ratovanja protiv ljudskog tela. Kao sirene iz gr ke mitologije koje su pevanjem mamile moreplovce i vodile ih u sigurnu propast, braon napitci su podjednako op injavaju#i. Njihova pesma je slatka, ali je kraj zaista gorak. Jedno od osnovnih pravila ratovanja podrazumeva posedovanje sposobnosti da se poznaje i prepozna neprijatelj. U vojsku braon napitaka spadaju kafa, crni aj (ruski, gruzijski, itd), razne vrste koka kola i okolada. Ovi proizvodi poseduju veliki broj razli itih tipova hemikalija sposobnih da povrede ljudsko telo, pri emu najpoznatija klasa spada u kategoriju metilksantina. Kada imenujemo jedan od braon napitaka u ovoj knjizi - recimo, na primer, kafu - mogli bismo sasvim opravdano da ga zamenimo nekim od drugih - recimo crnim ajem ili okoladom. Relativno je opte poznato da supstance koje sadre hemikalije iz familije metilksantina (kofein, teobromin i teofilin), koje se javljaju u prirodi, prouzrokuju ote#enje tela. Nije toliko dobro poznato da su ovi efekti raireni, prostiru#i se od lobanje do tabana. Razlog za ova rairena ote#enja lei u prirodi metilksantina, njihovoj izuzetnoj sposobnosti da izmene protoplazmu #elija i da se ak zaka e ili koncentriu u #elijama neodredjeni period vremena, mogu#e je i u toku celog ivota osobe. Zapamtite to ime - metilksantini, sa svojom familijom hemikalija. Moda ga ponovo ujete, kako se bude vrilo jo istraivanja nekih omiljenih pi#a savremenog oveka.

Kofein
Otkriveno je da se kofein i drugi metilksantini i purini u telu pretvaraju u mokra#nu kiselinu. Mokra#na kiselina je supstanca koja prouzrokuje giht, veoma bolan tip artritisa. Zatim, pored toga to prouzrokuje giht, kofein i proizvodi njegovog razlaganja su sposobni da ometaju laboratorijsko utvrdjivanje nivoa mokra#ne kiseline u krvi, i mogu da prouzrokuju neustanovljavanje dijagnoze gihta zbog pogrenog o itavanja niskog nivoa mokra#ne kiseline. Moe se re#i da kafa obmanjuje nau nike u laboratoriji. (1) Na mozak je zati#en od stimulacije i nadraivanja bilo kojom hemikalijom koja se nadje u krvotoku. Ova zatitna prepreka se naziva krvno-modana barijera. Kofein uspeva da se provu e kroz krvno-modanu barijeru i stimulie koru mozga u delu gde se obrazuju misli, i produenu modinu gde se reguliu telesne funkcije. Medjutim, mokra#na kiselina ne prolazi krvno-modanu barijeru. U slu aju kofeina, efekti se javljaju ubrzo nakon uzimanja pi#a ili leka koji sadri kofein, i traju oko etiri sata. Kao to se moe o ekivati, neki od efekata koji se odmah javljaju su poreme#ena ravnotea, ubrzan rad srca, poviena ili izmenjena visina glasa, nesanica, brze ali nepovezane misli, slabo pam#enje, zamor i drhtavica prstiju. Neki #e osetiti neobjanjen ose#aj straha i uznemirenosti. Drugi simptomi mogu da budu odloeni satima ili nekoliko dana, i tu
2

Otrov sa velikim K

spadaju poreme#aj sna, poreme#aj pam#enja, glavobolja, uznemirenost, lupanje srce, drhtavica, nestabilnost, vrtoglavica, hiperrefleksija, razdraenost, uzrujanost, nervoza, nemirne noge i opta nelagodnost.(2) Tip pi#a ili leka i uzeta koli ina #e odrediti stepen neeljenih reakcija. Mnogi ljudi misle da su sa prestankom tih neprijatnih simptoma loi efekti kofeina zavreni. Medjutim, to nije slu aj, poto postoje i dugoro ni efekti upotrebe kofeina. Istraiva i su pripisali raznovrsne tipove i vrste bolesti braon napitcima.

Hemijske reakcije, toksi nost i bolesti

Kurs Titanika Oni koji koriste braon napitke su na kursu Titanika prema Djavoljoj santi leda. Simptomi obi no po inju da se ispoljavaju tek nakon to je ve# dosta tete u injeno ispod povrsine. Ali vredi izdvojiti vreme i napor kako bi se istraili skriveni problemi braon napitaka. Godinama smo sluali da kafa otvara o i, ali sada stvarno elimo da otvorimo vae o i u vezi sa opasnostima koje vrebaju iz vae olje. Pored velikog broja drugih tetnih dejstava, metilksantini takodje prouzrokuju pove#ano nagomilavanje cikli nog AMP (adenozin-monofosfat) u telesnim #elijama, supstance koja je neophodna za proizvodnju energije u telu. Dolazi do poja anog izlu ivanja (cikli nog AMP) u jejunumu (drugi deo tankog creva) koje traje najmanje 15 minuta nakon unoenja kofeina u koli inama koje su bliske koli ini u braon napitcima ili lekovima. Osnovna (bazna) apsorpcija (upijanje) u jejunumu je 0,5 mililitara sekreta po centimetru jejunuma na as. Stopa apsorpcije se pove#ava uzimanjem olje tople okolade ili kafe, tako da izlu ivanje postaje 6,0 mililitara po centimetru jejunuma na as! To je 12-ostruko pove#anje. Kofein takodje remeti izlu ivanje u ileumu (zadnji deo tankog creva). Mogu#e je da izlu ivanje u tankom crevu izazvano metilksantinima moe da igra ulogu u simptomima koji se javljaju kod nekih pacijenata sa funkcionalnom dijarejom (prolivom).(3) Drugim re ima... ... kada osoba pije crni aj, kafu, koka kolu ili okoladu, celokupno tanko crevo moe 1200% efikasnije da apsorbuje ovu supstancu, zvanu cikli ni AMP, koja proizvodi energiju. Ve#ina ljudi bi pomislila da to zvu i odli no, ali je to donekle kao da stavljate kuglice naftalina u rezervoar sa benzinom. Moete nakratko da dobijete daleko vie energije, ali #ete ubrzo da upropastite motor. Sasvim je normalno da ne biste eleli da u inite kolima neto to bi moglo da proizvede veliki ra un za popravku. Ali, koliko ste spremni da platite za svoj sr ani udar ili za pokuaj uklanjanja raka? Kofein je klasifikovan kao jedna od najpopularnijih supstanci koja uti e na svest danas u Sjedinjenim Dravama, zajedno sa nikotinom i alkoholom. Mnogi ljudi se ose#aju manje budni, manje zadovoljni, pospaniji i razdraljiviji kada su u periodu odvikavanja od kofeina. U kafi se nalazi najmanje 100 tetnih hemijskih sastojaka uklju uju#i acetaldehid, sir#etnu kiselinu, amonijak, ugljenik-disulfid, katehol, etanol, metanol, naftalin, fenol i vodonik sulfid, koji se kombinuju ine#i od vaeg tela nesvesnog i moda nevoljnog apotekara. Kofein stimulie sve delove kore mozga. Smrtonosna doza je 10 grama, to predstavlja koli inu koja se nalazi u oko 70 olja kafe. Mnogi ljudi svakog dana uzimaju 1/10 smrtonosne doze, a ak i u jednoj olji kafe vrebaju supstance koje ozbiljno menjaju telo. ene koje piju samo jednu olju kafe dnevno su izloene skoro tri puta ve#em riziku od dobijanja raka beike u odnosu na ene koje ne piju kafu! Kod trinaest od etrnaest ena koje su pile sedam ili vie olja kafe dnevno tokom
3

Otrov sa velikim K

trudno#e, dolazilo je do poba aja, fetalnih smrti ili mrtvorodjenih beba.(4) Pove#an rizik se javlja i kod mukaraca. Kofein se brzo i potpuno apsorbuje iz gastrointestinalnog sistema i prolazi kroz centralni nervni sistem, sa prose nim vremenom poluraspada od 3,5 do 4 asa. Vreme poluraspada predstavlja vreme koje je potrebno telu da se oslobodi polovine otrova ili leka. %ak i kada odbrambeni mehanizmi tela razloe supstancu, ote#ivanje nije zaustavljeno poto su produkti razlaganja kofeina takodje otrovni. Oni ometaju enzim koji pretvara adenozin-monofosfat, neophodnu hemikaliju u telesnom energetskom ciklusu, to rezultuje smanjenjem energije. Osoba je tada nervozna. Tako da u sutini kofein ima efekat tobogana na nesvesnu rtvu - prvo se javlja jeftini stimuliraju#i efekat nastao apsorpcijom cikli nog AMP izazvan kofeinom, a zatim rezultuju#e sputanje kada produkti razlaganja kofeina blokiraju proizvodnju energije u telu. Tobogan se nastavlja kako nivo kalcijuma pada, a fosfora raste nakon razlaganja kofeina. Sada se poreme#ena ravnotea hranljivih sastojaka pridruuje ostalim problemima, prouzrokuju#i pove#an rizik od formiranja ugruaka, abnormaliteta, stanjivanja kostiju, nervnog zamora i mentalnih problema kao to je depresija. Nemirnost i nesposobnost osobe da se koncentrie jesu drugi simptomi koji se javljaju samo nekoliko sati nakon prestanka unoenja. Iako je re eno da kofein pove#ava koncentraciju, to je samo privremeno. Ukupni efekat je smanjenje sposobnosti koncentracije zbog ometanja mozga i telesnih energetskih sistema i kratkog trajanja stimulatornog efekta.(5) Dugoro no pam#enje je poreme#eno za odredjene podatke i dogadjaje, a radna sposobnost i profesionalni napredak nisu toliko dobri kod osoba koje piju kafu kao kod onih koji je ne piju.(6) Sportisti esto koriste kofein kako bi poboljali upotrebu masti kao goriva za dugotrajniju mii#nu aktivnost tede#i na taj na in e#er koji se moe koristiti za nagle eksplozivne dodatne aktivnosti, ili je bar tako u teoriji. Ali, dovoljno je malo preterati i kofein ometa sposobnosti, dovodi do nervoze, gubitka te nosti i pove#anog rizika od drugih emocionalnih problema.(7) Kofein je hemikalija bez ukusa, i predstavlja sastojak niza biljaka uklju uju#i kafu, crni aj, semenje kole, kakaoa i matea. Neke tablete protiv bolova sadre aspirin i 15 do 30 miligrama kofeina. Odredjeni preparati za odravanje budnosti sadre i do 110 miligrama kofeina po tableti.(8) Kofein deluje kao direktni stimulans sr anog mii# a. Direktnim delovanjem oputa bronhije. Ima diuretsko delovanje (tei da pove#a tok urina) reme#enjem funkcije bubrenih cev ica i direktno prouzrokuje irenje krvnih sudova u koi, naro ito nosa, direktnim delovanjem na arteriole. Kada dodje do srca, na alost, umesto irenja, prouzrokuje suavanje arterija, to je vrlo nepoeljna osobina. Kofein stimulie produenu modinu, pogadjaju#i centar za disanje.(9) Takodje pove#ava optere#enje srca ubrzavaju#i stopu rada i pove#avaju#i krvni pritisak - istovremeno smanjuju#i ishranu srca krvlju, oteavaju#i rad srca. Dejstvo kofeina na #elije pankreasa takodje pogorava dijabetes. U eksperimentima na mievima, kafa veoma pogorava dijabetes.(10) Kofein remeti test tolerancije na glukozu, naro ito tokom trudno#e.(11) Moe se smatrati faktorom rizika za pojavu dijabetesa.(12) Kofein prouzrokuje dodatne otkucaje srca i ubrzava stopu sr anog rada. Pove#ava krvni pritisak, remeti san i pove#ava nivo slobodnih masnih kiselina u krvi.(13) Hlorogena kiselina u kafi prouzrokuje najintenzivnije alergije na hranu na koje se nailazi u medicinskoj praksi.(14) Postoje podaci da je zadravanje te nosti sporedni efekat kofeina. Jedna pacijentkinja je 10 godina imala problem zadravanja te nosti, koji je odmah nestao kada je prestala da pije kafu. U roku od pet dana je izvestila da se godinama nije ose#ala oputenije i da je njen problem zadravanja te nosti nestao.(15) Kafa prouzrokuje vrtoglavicu, nestabilnost u nogama, depresiju, nervozu, razdraljivost, probleme sa
4

Otrov sa velikim K

cirkulacijom, rak beike i jajnika, poreme#aje pri rodjenju i ir eluca.(16,17,18,19) Upotreba pi#a sa kofeinom i lekova za prehladu i glavobolju koji sadre kofein je takodje povezana sa razvojem premenstrualnog sindroma (PMS), prema istraivanju 295 studentkinja Bostonskog koleda.(20) Osobe koje piju kafu, u poredjenju sa onima koji je ne piju, imaju ve#i procenat slu aja vika kilograma, koriste vie alkohola i pue vie cigareta, i imaju nii poslovni status.(21) Kafa je glavni izvor kofeina koji se danas koristi u svetu. Kofein se nalazi i u koka koli, crnom aju i okoladi. Organizacija Cafe Mundial kontrolie 59% od 4,5 milijardi dolara godinje trgovine kafom, drugom najve#om robom u svetskoj trgovini (odmah posle nafte). Njena prodaja objanjava injenicu kako ovo pi#e tetno po zdravlje nastavlja da u velikoj meri doprinosi sloenim bolestima u ovoj zemlji (Americi). Ostvareni prihod nigde ni priblino ne pokriva trokove za le enje bolesti koje kafa prouzrokuje.

Efekat kofeina na srce i krvni sistem

U jednom eksperimentu, kori#enjem test doze od 250 miligrama (imajte na umu da samo jedna solja kafe sadri 100-160 mg), kofein je pove#ao aktivnost renina iz plazme za 57%, norepinefrina iz plazme za 75% i epinefrina iz plazme za 207%.(22) Ove supstance predstavljaju bubreni hormon, modani hormon i hormon nadbubrene lezde. Medjusobno dejstvo svih ovih hormona proizvodi povoljno stanje za pove#anu proizvodnju masti u krvi, i sve to samo pijenjem jedne olje kafe.(23) Hroni ne bolesti e#e dobijaju oni koji koriste kafu, duvan ili oboje,(24) nesumnjivo usled optere#enja tela izazivanjem hormonalnih promena, koje se odigravaju manje ili vie neprime#ene od strane osobe koja blaeno ispija kafu. Utvrdjeno je da su pacijenti sa akutnim infarktom miokarda pili zna ajno vie kafe u odnosu na kontrolnu grupu ija je potronja kafe bila daleko manja.(25,26) Istraiva i su ustanovili vezu izmedju upotrebe dve ili vie olja kafe dnevno i povienih nivoa holesterola. Osam ili vie olja kafe dnevno moe da izazove nervozu, strah, mu ninu i uznemirenost kod pacijenata koji pate od psihi kih poreme#aja (panike). Tre#e istraivanje je pokazalo da pijenje pet ili vie olja kafe na dan pove#ava rizik od sr anih problema 2,8 puta.(27,28,29) Zbog ranije spomenutih dubokih promena svakako ne izgleda udno da kofein pove#ava nivo kateholamina, hemikalija koje se formiraju u mozgu kada je um pod stresom. Kateholamini menjaju sposobnost krvi da se zgruava, to predstavlja zna ajan faktor kod sr anih udara. Kateholamini pove#avaju krvni pritisak, remete san i pove#avaju nivo masti u krvi. Ti faktori doprinose pogrenom i iskrivljenom razmiljanju koje se javlja pod uticajem kofeina, a svakako su medju uzrocima zamora. U jednom istraivanju uzorci mokra#e su, tri sata nakon unosa kofeina, sadrali zna ajan viak kalcijuma, hlorida, natrijuma i magnezijuma.(30) Gubitak ovih minerala pogadja kosti, mii#e, kou, krv - prakti no sva telesna tkiva. Akumulirani efekat ovog oticanja, olju po olju, dan za danom, moe da izazove dugoro no ili trajno ote#enje ljudskog organizma, to predstavlja cenu ugadjanja navici koja zahteva toliko aditiva samo da bi bila ukusna.

Otrov sa velikim K

Mentalni simptomi povezani sa upotrebom kofeina

Ve# smo spomenuli simptome, koji nastaju usled pijenja kafe i koji se ispoljavaju brzo, u koje pored ostalih spadaju nervoza, proputeni ili dodatni otkucaji srca, abnormalna aktivnost gastrointestinalnog sistema, poja an tok mokra#e, poja ana drhtavica prstiju itd. Ovi efekti obi no nastaju u roku od oko 2,5 sata zakasnelim neposrednim efektima koji se sastoje od zamora, slabosti, razdraljivosti i depresije. Klasi ni simptomi nervoze su takodje sporedni efekti upotrebe kofeina. Dugoro ni efekti su oni koji uklju uju #elijske hromozome, procese u enja u mozgu i mnoge druge aktivnosti u telesnoj fiziologiji. Nae razumevanje neurolokih efekata kofeina se u poslednje vreme koncentrisalo na hroni ne umesto akutnih komplikacija.(31,32) Kofein proizvodi zna ajno usporavanje dotoka krvi do mozga. Posle razlaganja kofeina, protok krvi do eonih reznjeva mozga se zna ajno pove#ava. Ne zaboravite da se kofein ne nalazi samo u napitcima, ve# i u lekovima protiv prehlade i glavobolje.(33) Iako se ve# dugo zna da kafa ne pomae otrenjenju, sada istraivanja ukazuju da ima suprotan efekat, poja avaju#i efekte alkohola!(34) Nije dovoljno poznato da bolni ki dijeteti ari i medicinske sestre daju farmakoloke doze kofeina pacijentima u obliku kafe, koka kole, crnog aja, okolade i kakaoa u isto vreme kada farmaceut daje lekove koji sadre kofein. Nadraljivost nervnog sistema se javlja kao rezultat stimulativnog efekta kofeina pri uzimanju napitka, a takodje kao deo efekta prekida uzimanja. Oba ova faktora uti u na ukupnu razdraenost i frustraciju koju ispoljavaju ljudi koji konzumiraju kofein. Smatra se da kofein zna ajno doprinosi nasilnom drutvu koje poslednjih godina buja u savremenom svetu. Sve ve#e zlostavljanje dece je tuni i besmisleni odraz nasilnog drutva. Uloga kofeina u tome se ne moe prenaglasati.(35) U jednoj bolnici je utvrdjeno da je skoro etvrtina pacijenata, primljena na psihijatrijsko odeljenje, koristila velike koli ine kafe, i pokazivala je daleko ve#i nivo nervoze u odnosu na druge pacijente.(36,37) Kofein je proizvodio promene standarnih modanih talasa pri snu kod normalnih odraslih muskaraca kada su nadgledani u laboratoriji za prou avanje sna. Promene su ukazivale na poreme#aje sna. Poreme#aji sna dovode do mentalnih bolesti, loeg rasudjivanja, gubitka pam#enja, uzrujanosti, loeg i neprijateljskog raspoloenja. %etiri olje ekvivalenta kafe je kori#eno u eksperimentu u laboratoriji za prou avanje sna. Kafa bez kofeina nije imala efekat na obrazce sna u ovim istraivanjima, pa moemo da pretpostavimo da je kofein taj koji je vrio promene u mozgu. Mnoga druga jedinjenja iz kafe prouzrokuju druge ozbiljne poreme#aje i hendikepe.(38) Kada je neko pod stresom, mozak i neki drugi organi proizvode grupu hormona. Ti hormoni cirkuliu u krvi i deo se normalno izliva mokra#om. Ovi hormoni se, kao grupa, nazivaju kateholamini. Izlu ivanje kateholamina mokra#om se razumljivo pove#ava pijenjem kafe ak i u umerenoj koli ini,(39) to zna i da se hormoni proizvode u telu. U mnogim istraivanjima, i nervoza i depresija su povezani sa velikom upotrebom kafe kod pacijenata koji su primljeni na psihijatrijska odeljenja.(40) Dr Pavlov je obu avao pse stvaraju#i im navike; utvrdio je da je dodavanje kafe otealo odvikavanje pasa od navike. Pavlov je nazvao kafu lepak za loe navike. Moemo se zapitati da li su rairene, intenzivne i istrajne zavisnosti koje nalazimo danas poja ane skoro univerzalnom upotrebom braon napitaka.

Otrov sa velikim K

Kofein i rak
Smatra se da bi se preko 90% slu ajeva raka moglo spre iti kada bismo primenjivali ono to ve# znamo o prevenciji raka. Decenijama je upotreba duvana povezana sa razvojem raka. Upotreba alkohola je povezana sa odredjenim vrstama raka. Ukazano je da mnogi lekovi proizvode rak. Sada postoji bar isto toliko dokaza koji ukazuju da kofein takodje prouzrokuje rak. Ve# najmanje dve decenije se zna da je kofein mutagen i da ote#uje hromozome. Zbog ovakvog delovanja kofeina krajnje je nepoeljan za veoma mlade osobe ili osobe koje jo uvek mogu da radjaju decu. Naravno, im prodje doba radjanja dece, ulazi se u doba raka. Prema tome, moramo se suo iti sa injenicom da, u stvari, u ivotu oveka nema perioda u kome je bezbedno koristiti kofein. Ekvivalent od 8 olja kafe ili 11 olja crnog aja zna ajno pove#ava stopu mitoze (#elijske deobe) ljudskih limfocita,(41) i daleko pre nego to to laboratorijska oprema moe da utvrdi laboratorijskim merenjima, limfociti ose#aju tanane efekte. Takve mitoze predstavljaju trajne, abnormalne promene u #elijama, koje, ako se jave kod nerodjenog deteta, mogu da proizvedu urodjene mane. Nije slu ajno da vidimo eksploziju urodjenih greaka metabolizma kod novorodjenih beba. Povezanost kafe sa rakom beike kod ena nije se razlikovala bez obzira da li je kori#ena kafa bez kofeina, sa kofeinom, obi na ili instant, i bez obzira da li je kuvana jaka ili slaba kafa.(42) Rizik od raka beike je po istraivanjima neto manji za mukarce u odnosu na ene.(43) Poto je rak prouzrokovan izmenom u hromozima i jedarnoj strukturi #elija, i poto je poznato da kofein ote#uje hromozome, izgleda razumno, isto na teorijskim osnovama, smatrati da kofein ima ulogu u izazivanju raka i da se treba odstraniti iz ishrane. Naravno, moe se utvrditi veza izmedju braon napitaka i raka u populacionim istraivanjima na celim dravama, to nije samo teorijski. Pored direktnog ote#ivanja #elija, izgleda da su neophodni i drugi faktori pre nego to moe do#i do razvoja raka. Izgleda da su potrebni virus i urodjena podlonost. Virusi raka verovatno borave u ivotinjama koje su nam ljubimci ili koje koristimo za hranu, a izgleda da urodjena podlonost nastaje usled neke slabosti u geneti koj strukturi osobe. Primer urodjene slabosti bi bio bleda koa i plave o i kao faktor podlonosti za dobijanje raka koe. Sli no tome, izgleda da su neke osobe podlonije raku plu#a zbog puenja. Vinske muice, kao i #elije oveka i mia koje se uzgajaju u kulturi, ispoljavaju nesposobnost da isprave ote#enja hromozoma kada se izloe kofeinu. Svi verovatno znamo nekoga ko je uivao odredjenu lou naviku celi ivot bez vidljivih velikih tetnih efekata. U stvari, neki od ovih preivelih ak pripisuju svoju dugove nost ovoj svojoj looj navici. Svi smo uli dosetke staraca, kada ih pitaju za tajnu njihovog dugog ivota: Pijem 200 gama brendija na dan, ili Puim samo one cigarete koje se umotavaju rukom, ili Uvek pijem svoju kafu crnu. Ali to su doslovno samo preiveli. Pa ipak, koliko smo spremni da prihvatimo ovaj savet kao mudar i proveren kao izgovor da bismo nastavili sa svojim loim navikama. Kada bi novine iz San Franciska objavile naslov koji glasi: %ovek u kostimu supermena preiveo skok sa mosta Golden Gejt, koliko ljudi bi izalo, iznajmilo kostim supermena, i sko ilo sa mosta, misle#i da su nali tajnu za bezbedan skok sa velike visine i rashladjivanje u vodi po vrelom letnjem danu? U pravu ste, zaista mali broj. anse su u svakom slu aju, bilo da se radi o mostovima, kofeinu, nikotinu ili alkoholu, odlu no protiv ljudskog roda. Zastrauju#e je pomisliti da takva rairena navika kao to je upotreba kofeina najverovatnije slabi celokupan ljudski rod i
7

Otrov sa velikim K

proizvodi trajni gubitak odredjenih sposobnosti uma ili otpornosti na bolest preko ote#enja hromozoma mutacijama. Ova uobi ajena i veoma prijatna navika se moe okarakterisati kao vrsta genocida! Mogu#e je da je tenja, da starije ene imaju ve#i procenat dece sa Daunovim sindromom u odnosu na mladje, povezana sa duim periodom ponavljanih izlaganja mutagenima kao to je kofein. Neki istraiva i smatraju da poto kofein izaziva kod nerodjene bebe neke od istih efekata kao i zra enje, izgleda razumno pripisati deo ote#enja i poba aja upotrebi kofeina.

Porodjaj i kofein
Kada govorimo o kuglicama naftalina u rezervoaru sa benzinom - one su daleko razornije po mala kola. Grupa sa Vaingtonskog univerziteta u Sijetlu je utvrdila da su deca ije su majke koristile velike koli ine kofeina, tokom prvih meseci trudno#e, pokazivala manje sposobnosti da budu aktivna pri rodjenju i imala su mii#ni tonus ispod proseka.(45) U jednom istraivanju je pove#ana upotreba kofeina bila povezana sa zna ajno ve#im brojem slu ajeva nepravilnog poloaja bebe pri porodjaju, kao i ve#i broj poba aja ili fetalnih smrti. Medju 1.529 ena u ovom istraivanju, samo est je reklo da nisu uzimale kofein ni u jednom obliku pre ili tokom trudno#e! Dijastolni krvni pritisak kod dobrovoljaca se unoenjem kofeina pove#ao za oko 14%, a stopa disanja za 20%. Stopa sr anog rada je isprva neznatno opala, ali se ponovo pove#ala nakon sat vremena. Mnogi od ovih efekata su trajali oko tri sata. (Medical World News, April 16, 1978, p. 8, Postgraduate Medicine, Sept. 1977, p. 65.) Kofein moe da prodje kroz ljudsku placentu i udje u polne lezde (jajnike i testise) fetusa.(46) U tetne efekte produenog davanja kofeina na fetuse pacova spadaju: visoka stopa poba aja fizi ki deformiteti vidljivi golim okom oticanje fetusa zakasnelo formiranje i o vr#avanje kostiju umanjeno formiranje krvnih #elija povien nivo holesterola u krvi so iva o iju postaju neprozirna krvarenje ispod koe zna ajno zakre enje placentalnih kapilara, prouzrokuju#i komplikacije pri porodjaju kratki i iskrivljeni repovi hidronefroza i odsustvo bubrega deformisano lice i usta defekti prstiju(44) smanjena teina mozga i jetre

Osteoporoza
Jedna olja kafe nevinog izgleda koja se svakodnevno uzima prouzrokuje 1,4% gubitka kotanog kalcijuma godinje kod ena posle 50 godina starosti. To je 14% za deset godina! Daleko zna ajnije i od prepisivanja estrogena, pilula kalcijuma, i podsticanja pijenja mleka zbog
8

Otrov sa velikim K

osteoporoze, je jednostavno savetovanje ljudi da prestanu da koriste braon napitke i srodne proizvode. Nije teko na#i druge uzroke osteoporoze u savremenom svetu. Brza hrana sadri puno fosfata koje unose potro a i. Sva gazirana pi#a sadre fosfate. Pro itajte sastojke na ambalai. Kako nivo fosfata raste, nivo kalcijuma u krvi se smanjuje. Pored gaziranih pi#a, crveno meso, obradjeno meso, sir, instant supe i pomfrit sadre dosta fosfata. Lako moemo da vidimo zato medju savremenim enama ima toliko slu ajeva osteoporoze. To nije zbog nedostatka kalcijuma u ishrani! Nikako. Gubitak kalcijuma prouzrokovan je poreme#ajem ravnotee unosa hranljivih materija. Ako dodate gore navedenim razlozima za gubitak kalcijuma iz kostiju takve stvari kao to su puenje, alkohol, steroidi kao to su kortizon i prednizon ( ak i ako se koriste kao pomade za kou), pilule za kontracepciju, tiroidni dodaci, velika upotreba soli, hrana bogata belan evinama, pilule vitamina A ili D, antacidi koji sadre aluminijum (kao to su amfogel, digel, milanta, rolaidi, itd) i antibiotici tipa tetraciklina, dobijate veoma snane faktore koji prouzrokuju osteoporozu. Preporu ujemo dosta sun anja, vegetarijansku ishranu i dosta vebanja kako bi se spre ila ili le ila osteoporoza. Obi ne porcije mahunarki (pasulj i graak), semenki, zeleni i melase, sadre kalcijuma koliko i podjednake koli ine mleka, a integralne itarice i obi no povr#e takodje sadre obilne kolicine kalcijuma.

Kafa bez kofeina

Nairoko kori#eni rastvara zvan trihloretilen je nekada primenjivan za uklanjanje kofeina iz kafe, a i dalje se koristi u livnicama za i#enje metala. Prijavljeno je da je ova hemikalija kancerogena kod ivotinja. Iako su u tim eksperimentima primenjivane velike doze, nije ohrabruju#e znati da su pi#a bez kofeina pre nekoliko godina bila podvrgivana trihloretilenu.(47) Postoje i druge stvari u kafi, i obi noj i kafi bez kofeina, pored kofeina, koje poja avaju sposobnost ovog napitka da prouzrokuje sr ana oboljenja, rak, stimulaciju centralnog nervnog sistema i bolesti sistema za varenje. Ulja iz kafe zvana kafeoli su i dalje prisutna, i nadrauju stomak i ostatak sistema za varenje, stimuliu#i ve#u proizvodnju kiseline. Istraivanja na mladim pacovima su pokazala da je kafa bez kofeina, koja je davana ovim ivotinjama, zna ajno usporavala stopu njihovog rasta, potvrdjuju#i na jo jedan na in prisustvo i drugih tetnih supstanci pored kofeina.(48) Tako da je verovanje, da #e prelazak na napitak 97% ili ak 100% oslobodjen kofeina reiti sve probleme, u stvari samo pusta elja. Iskreno, upotreba kafe i drugih napitaka oslobodjenih kofeina umesto napitaka sa kofeinom je kao zamenjivanje otrog kamena iz desne cipele za otar kamen u levoj. Ovi napitci obi no prouzrokuju gubitak ose#aja ukusa hrane zbog reme#enja ula ukusa i mirisa. Stariji ljudi naro ito mogu da pate zbog upotrebe napitaka bez kofeina, i izgleda da su grupa koja #e najverovatnije pre#i sa pi#a sa kofeinom na ona bez kofeina. Smanjenje ose#aja ukusa hrane je povezano sa gubitkom ose#aja ukusa soli zbog estog presoljavanja.(49) Svakako je teta da kako kvalitet ivota postaje toliko zna ajan, poto je ve#i deo ivota iza nas, stari obrasci navike po inju da ispoljavaju najve#i razaraju#i uticaj.

Otrov sa velikim K

Bolest dojke i hipertrofija prostate

Malopre smo utvrdili ime neprijatelja. Odredjene biljne hemikalije zvane alkaloidi koje se prirodno javljaju, sadre podgrupu zvanu metilksantini (kofein, teofilin i teobromin) koje ubrzavaju stopu rasta u nekim lezdanim tkivima produavaju#i hormonalnu stimuliraju#u aktivnost i stimuliraju#u aktivnost rasta telesne hemikalije zvane cikli ni AMP. To je hemikalija o kojoj smo ve# govorili i koja pomae proizvodnju energije u #elijama. Na in na koji otrovi deluju u telu je ometanje normalnih aktivnosti odredjenih telesnih hemikalija kao to su enzimi. Opravdavaju#i svoju klasifikaciju kao #elijskih otrova, metilksantini remete rad enzima fosfodiesteraze, koji razlae cikli ni AMP, isklju uju#i signal za zaustavljanje proizvodnje energije ili za zaustavljanje rasta. Prema tome, ona lezdana tkiva koja su osetljiva na cikli ni AMP nastavljaju da rastu. Ovaj faktor pove#ava verovatno#u javljanja bolesti u ovim lezdama, i takvih bolesti u dojki kao to su ciste i fibrozni tumori, takozvana fibrocisti na bolest dojke koja je opaena kod osoba izloenih metilksantinima. Mlada lekarka sa potpuno razvijenom fibrocisti nom bole#u dojke je imala naviku da koristi velike koli ine metilksantina svakog dana; oko 1.300 miligrama. Razgovarala je sa hirurgom i odlu ili su da treba da prestane sa upotrebom napitaka koji sadre metilksantine (kafa, aj, koka kola i okolada) kako bi utvrdili da li #e njena benigna bolest dojke nestati. U roku od mesec dana, grudvice u njenim dojkama su po ele da se smanjuju. Za dva meseca, fibrocisti na bolest je nestala. To se nije odigralo bez borbe, poto je patila od snaznih glavobolja usled odvikavanja koje nisu mogle da se umanje ak ni lekovima za glavobolju. Sada znamo dobar lek za glavobolje pri odvikavanju, vrtoglavice i druge simptome koji se javljaju pri ostavljanju braon napitaka. Jednostavno ostavite olju kafe ili drugog braon napitka u friider. Ako se simptomi jave, uzmite supenu kaiku ovog napitka. Sa ekajte 30 minuta i ponovite to ako simptomi nisu nestali. Uzmite supenu kaiku po potrebi. Dr Don P. Minton sa dravnog Univerziteta iz Ohaja u Kolumbu, je ispitao i utvrdio da zdrave dojke sadre 5,8 pikomola (oblik mere) cikli nog AMP po miligramu belan evina u poredjenju sa 9,7 kod fibrocisti nih vorova, i 30,8 kod malignog tkiva dojke. Poto su ene sa fibrocisti nom bole#u izloene etiri puta ve#em riziku od raka dojke u odnosu na normalni, izgleda razumno savetovati ene da prekinu sa kori#enjem metilksantina kao meru kontrole raka dojke.(50) Rak dojke je veoma esta i ozbiljna bolest kod ena.

%okolada
Procena okolade treba, po naem miljenju, da dovede do odbacivanja uzimanja okolade kao podesne hranljive namirnice zbog tri razloga: (1) zbog njene svojstvene hemijske toksi nosti (otrovnosti), (2) aditiva koje je potrebno dodati da bi bila ukusna, i (3) zagadjiva a koji se javljaju u okoladi zbog nehigijenskih metoda berbe i primarne proizvodnje. Razmotrimo svaki od ova tri razloga posebno. Svojstvene hemijske karakteristike cokolade %okolada je po svojoj prirodi veoma neukusna, jer je gorka i neprijatna. Proces obrade okolade je takav da ona postaje veoma alkalna, to je ini jo gor om, pri emu se sam proces
10

Otrov sa velikim K

smatra nezdravim. Gorak ukus se uopteno smatra neprijatnim. Takav ukus je obi no povezan sa tetnim alkaloidima, pirolizatima i drugim otrovnim supstancama. Ose#aj neprijatnog ukusa predstavlja upozoravaju#i signal da se neto potencijalno tetno nalazi u ustima. Prikrivanje tetnog agensa e#erom i za inom ne uklanja opasnost. Teobromin iz okolade je osnovni metilksantin, jedan od tetnih alkaloida koji prouzrokuju abnormalan rast lezda, stimulaciju centralnog nervnog sistema, nesanicu, depresiju i nervozu. Teobromin je prisutan u kakaou koji se koristi za doru ak u koli ini od 1-2%!(51) Poznato je da soli teobromina prouzrokuju nelagodnost u stomaku, rumenilo koe uz ose#aj topline i opti ili lokalizovani svrab. Bubrezi i jetra su uglavnom uklju eni u detoksifikaciju (otklanjanje otrova) i izlu ivanje supstance. Ako bubrezi rade slabije, teobromin se moe nagomilavati do visokog nivoa u krvi. Drugi metilksantini, verovatno kofein i teofilin, koji se takodje javljaju u okoladi, poja avaju neeljene odlike njenog hemijskog sastava. U toksi ne (otrovne) efekte teofilina spadaju nadraivanje stomaka, uz nelagodnost, mu ninu i povra#anje kao i stimulaciju nervnog sistema. Nedavno je okolada optuena za mogu#e izazivanje uve#anja prostate kod mukaraca. Poto je poznato da vorovi u prostati koji su sli ni tumorima u dojki pove#avaju rizik od raka, treba se sve u initi kako bi se spre io takav rast. Sve vrste kakaoa sadre vie tanina po olji u odnosu na koli inu u prose noj olji crnog aja. Tanin je povezan sa odredjenim vrstama raka sistema za varenje. Deca #e verovatnije imati probleme sa mokrenjem u krevetu ako im se daje kakao. Sadraj kofeina moe da bude i do 112 miligrama po olji napitka od kakaoa. Smatra se da kakao ometa apsorpciju kalcijuma. Visok nivo fosfata koji se javlja tokom metabolizma kakaoa nastaje usled smanjenja nivoa kalcijuma u krvi. Prema tome, suprotno od saveta koji ponekad daju lekari i dijeteti ari, okoladno mleko nije dobar na in da deca koja rastu dobiju kalcijum!(52) Kakao koji uzimaju deca moe u stvari da vee kalcijum i druge hranljive sastojke koje dobijaju iz odli nih izvora kao to su povr#e, integralne itarice, mahunarke i vo#e. %okolada sadri 0,45 do 0,49% oksalne kiseline. Oksalna kiselina moe da se kombinuje sa kalcijumom i da formira nerastvorljivo jedinjenje, kalcijum-oksalat, koji se izbacuje iz tela, jo vie umanjuju#i koli inu dostupnog kalcijuma u crevnom sistemu.(53) Aditivi koji se moraju dodati da bi se maskirala gor ina Velika koli ina e#era je neophodna kako bi okolada bila ukusna. e#er remeti apsorpciju i kori#enje kalcijuma, smanjuje sposobnost belih krvnih zrnaca da unitavaju klice, ometa razmiljanje, podsti e neposlunost i loe ponaanje kod dece, i izaziva propadanje zuba i ir eluca. tavie, sa okoladom se moraju kombinovati neke vrste uljanih emulzija kako bi se odstranio njen neprijatan ukus i zrnasta struktura. Obi no je ta emulzija mleko, krem ili ulje od itarica to proizvodi masnu i nezdravu hranu. Svaka razumna porcija okoladnog mleka #e usporiti varenje i izazvati fermentaciju (delimi no razlaganje velikih molekula hranljivih materija). Kada se pojedu, masti mogu da prouzrokuju grupisanje crvenih krvnih zrnaca, blokiraju#i kapilarnu cirkulaciju u mozgu i smanjuju#i mentalne sposobnosti. %okoladno mleko definitivno nije hrana za decu. U itelj osnovne kole iz jugoisto nog dela Novog Meksika je 1988. godine, sumnjaju#i da je okolada krivac za esto neprihvatljivo ponaanje svojih u enika, odlu io da izvri mali eksperiment. Iako su njegovi u enici imali naviku da svakog dana donose obilne koli ine okoladnih slatkia kako bi ih jeli tokom pauza, ru ka i tokom bilo koje druge prilike koju su mogli da nadju, on je jedan dan zabranio njihovu upotrebu do poslednjeg asa.
11

Otrov sa velikim K

U preostalom asu do kraja kolskog dana, dao je test iz matematike koji je sadrao niz problema umerene teine. U enici su se brzo udubili u tihi svet brojeva. U itelj je etao izmedju njih, uo avajuci kako se vri uredan i paljiv rad. Petnaest minuta od po etka testa, u itelj je dao tanku tablu okolade svakom u eniku. udno otvaraju#i svoje slatkie, u enici su ubrzo po eli da mljackaju i reavaju zadatke. Nakon samo nekoliko minuta, u u ionici je vladala neobi na promena. Tiha ozbiljnost je zamenjena nemirno#u i gubitkom panje. Preciznost pisanih znakova se izgubila. Manje smetnje su izazivale pri u i opte nemirno ponaanje. I najve#i deo vremena, u enici vie nisu mogli da reavaju matemati ke probleme. Eksperiment nije vren pod nau nim uslovima, ali je bio dovoljan da ubedi u itelja da okolada, ili neto u njoj, nije bilo prijatelj obrazovanju. Kontaminanti u cokoladi Ve#ina plodova kakaoa se proizvodi u zemljama u kojima je sanitarni nivo uglavnom daleko ispod nivoa u SAD. Evo nekih informacija koje su i zanimljive i korisne: Kakao je malo, lepo drvo, prilagodjeno na tropske regione sveta, gde se godinje proizvode milioni kilograma okolade, mle ne okolade i kakaoa u prahu. Tropske oblasti u zapadnoj hemisferi kao i Gana, Nigerija, drave zapadne Afrike, Samoa, Madagaskar i Cejlon uzgajaju to ukrasno i komercijalno drvo. Plodovi ovog drveta su postali komercijalni proizvod za svetsku potronju u 17. veku. Kortezu se pripisuje zasluga za uvodjenje plodova kakaoa u paniju 1528. godine. e#erna trska je u to vreme postajala komercijalno istaknuta i kori#ena je za zasladjivanje okoladnih napitaka. %okolada je u po etku kori#ena kao hladni napitak i esto je bila vrlo gusta, tako da je kaika mogla da stoji u uspravnom poloaju u njoj. Prodavnice okolade su otvorene u Londonu ve# 1657. godine kako bi bogatim ljudima prodavale pomodna pi#a. Kakao je izraz koji se koristi za drvo, a farme na kojima se ono uzgaja zovu se farme kakaoa. Kakao se definie kao namirnica koja se priprema zagrevanjem i mlevenjem o i#enog semena kakaoa. %okolada je vrsta ili poluplasti na namirnica koja se priprema finim mrvljenjem do ta ke pulverizacije (drobljenja) kakaoa. On sadri najmanje 50% masti. Izraz kakao se takodje koristi za prah na injen od izdrobljenog komada koji ostaje nakon pravljenja putera od semena kakaoa. Puter od kakaoa predstavlja mast kakaoa, koja je u vrstom stanju na sobnoj temperaturi sa ta kom topljenja izmedju 33 i 34,5 stepena Celzijusa. Seme kakaoa se formira u mahunama dugim 15-25 centimetara u zrelom stanju, i variraju u boji izmedju zelene, crvene i ute. Svaka mahuna sadri 25-50 semena i jedna mahuna daje izmedju 28 i 57 grama suvog semena. Prose no drvo nosi plodove cele godine, ali proizvodi samo 20-30 mahuna ili oko 1 kilogram suvog semena godinje. Mahuna sadri belu pulpu koja je ukusna i koristi se za pravljenje pi#a i elea za dezert, ali je semenje gorko i stee grlo. Ono ima belu, veoma bledu ljubi astu ili tamno purpurnu boju. %okolada se pravi od semena. Mahune se seku sa drveta i razvrstavaju po tipu i kvalitetu. Mahune se otvaraju i semenje se vadi. Sada je sve spremno za proces fermentacije koji se odigrava 3-8 dana. Na vrhuncu fermentacije, temperatura moe da dostigne 40 stepena Celzijusa. Fermentacija se odigrava u kutijama, na prostirkama ili u pletenim dakovima. Fermentacija je neophodna za razvoj ukusa okolade. Tokom procesa fermentacije, sopstveni enzimi semena i divlji kvasci ubrzavaju proces fermentacije.

12

Otrov sa velikim K

Fermentacija se uglavnom odigrava u dvoritima lokalnih farmera. Tokom tog procesa, deca i odrasli prelaze preko gomila; insekti, glodari i male ivotinje prave gnezda u tim gomilama, i tokom primarnog dela proizvodnje okolade moe do#i do razli itih vrsta kontaminacije (zagadjenja). Pokazano je da se velike koli ine aflatoksina (agens iz budji koji proizvodi rak) mogu na#i u semenu kakaoa.(54) Mnogi hemi ari su izvestili o kontaminaciji kakaoa aflatoksinom. Aflatoksin je jedan od najmo#nijih poznatih agenasa koji izazivaju rak. U knjiici koju je izdalo Ameri ko ministarstvo zdravlja i socijalne politike pod naslovom Defektni nivoi kontaminanata u hrani, lista trenutnih nivoa prirodnih ili neizbenih defektnih nivoa u hrani nabraja prirodne defektne nivoe u okoladi u obliku insekatskih, glodarskih i drugih prirodnih kontaminanata koje dopusta FDA: U okoladi i okoladnim te nostima koje se koriste za proizvodnju takvih proizvoda kao to su Hersijeva (Hersheys) okolada dozvoljeno je do 120 fragmenata insekata po olji (227 grama) ili dve dlake glodara po olji. Obi na Hersijeva okolada je teka 20 grama, to zna i da svaki put kada jedete tablu okolade, ona moe da sadri dlaku glodara i 16 delova insekata, a da i dalje ima blagoslov FDA. Kada itam ove podatke, sre#na sam zbog roga a i velikog broja proizvoda nalik na okoladu, koji se prave od njega, a koji imaju daleko manju verovatno#u kontaminacije. Nakon fermentacije, semenje se sui na suncu ili u pe#i, a zatim je spremno za prevoz brodom do proizvodja a okolade. U fabrici se seme pri i stavlja u mainu koja ga lomi i uklanja ljuske. Seme kakaoa se zatim stavlja na elicne valjke. Poto seme sadri 53-54% masti, proces mrvljenja proizvodi okoladnu te nost vrstine nalik na puter od kikirikija. Aditiv za alkalinizaciju kiselog semenja ili te nosti dalje potamnjuje kakao i menja ukus kako bi bio blai. Kakao puter se odvaja uz pomo# ogromnog pritiska i toplote, i koristi se u farmaceutskim preparatima, kozmetici, sapunima i drugim proizvodima. Poto se e#er i masti izlu uju iz poslastice, dodaju joj se aditivi kako bi se spre ilo izbijanje tih materija na povrinu. Probano je sa raznim aditivima ili modifikacijama masti, ali nijedan na in nije potpuno zadovoljavaju#i u spre avanju migracije masti. Ueglost masti se obi no moe uo iti nakon skladitenja na 30 stepeni Celzijusa, u roku od 6 do 12 nedelja. Neprijatan miris nagovetava prisustvo tetne promene koja se javlja sa starenjem masti. Ueglost se moe odloiti dodavanjem razli itih sastojaka uklju uju#i pivski kvasac ili koncentrate priremljene od ovsenog brana u koli inama koje su jednake koli ini od ukupno 3% ukupne teine smese. Agensi za menjanje belan evina se dodaju kako bi se obezbedila glatka struktura, to dalje poreme#uje ravnoteu sadraja hranljivih materija prema masno#i.(55) U okoladnom prahu ili presovanom komadu ne sme biti vie od 75 fragmenata insekata u 3 supene kaike praha. Mnoge osobe koje veruju da su alergi ne na okoladu su u stvari alergi ne na ivotinjske delove koji se nalaze u okoladi. %etiri procenata semenja kakaoa moe biti zaraeno insektima. ivotinjski ekskreti (kao to je vidljivi izmet pacova) ne smeju da premae 12 miligrama po kilogramu okolade! Ako biste eleli da dobijete vie informacija o ovom pitanju, moete ih dobiti od FDA Guidelines and Compliance Branch, Bureau of Foods (HFF-3 12) 200 C. St. S.W., Washington, D.C. 20204. Izgleda neobjanjivo da je okolada ikada mogla da se smatra kao dobra hranu za decu. %asopis The Ladies Home Journal je oktobra 1930. godine sadrao oglas za Bejkers kakao koji je glasio: Nedeljna poslastica je postala dnevna radost i Dimijeva teina se popravila. Sramota je
13

Otrov sa velikim K

to je deci ikada davan bilo kakav proizvod od kakaoa. Iako okolada moe da izazove da deca piju vie mleka i jedu vie e#era i masti, u eksperimentima na mievima dodatno mleko ne rezultuje poboljanjem ishrane, ve# samo dovodi do pove#anog procenta telesnih masti!(56) Jedan 11-ogodinji de ak je smeten u bolnicu zbog bola u stomaku i povra#anja krvi. Iznenada je razvio male ta ke od krvarenja u koi irom tela, stanje koje se naziva purpura. Dok je bio u bolnici, otkriveno je da se njegovi napadi krvarenja koe i bola u stomaku mogu izazvati u roku od nekoliko minuta od davanja okolade, bilo preko usta bilo konim testom.(57) %okolada je takodje est uzrok svraba anusa (pruritus ani), nelagodnog svraba oko anusa, zavrnog dela rektuma. Prestanak uzimanja okolade rezultuje brzim prestankom svraba.(58) to se nas ti e, na nivo prefinjenosti u hrani bi trebao da bude dovoljan da zbog bilo koje od gore spomenutih odlika trajno izbacimo okoladu iz ishrane. Dostupna je dobra zamena za okoladu koja #e se daleko verovatnije uzgajati i ubirati pod sanitarnim uslovima. Govorimo o roga u. U sva tri navedena pogleda on predstavlja bolji proizvod od okolade. Laki je za pripremanje hrane u odnosu na okoladu i veoma je ukusan. Ima blag ukus i prirodno je sladak. Preporu ujemo ga kao nadmo#niju namirnicu u odnosu na okoladu ili kakao.

Pijenje crnog aja

Pilot privatnog aviona se onesvestio na kraju leta koji je zapo eo u toku prepodneva nakon naporne partije golfa prethodnog dana u blizini grada u pustinji. Pio je velike koli ine piva uve e, pre leta, i dve olje kafe neposredno pred poletanje. Poto svaka od ovih aktivnosti ima ili dehidriraju#i ili diureti ki efekat, zaklju ilo se da je do onesve#ivanja pilota dolo zbog akutne dehidratacije. Jedini lek koji je bio potreban bilo je pijenje 8-10 asa obi ne vode tokom narednih 30-60 minuta. Stanje hroni ne dehidratacije se izgleda esto javlja kod korisnika braon napitaka. To je svakako jedan od naj e#ih uzroka zamora i slabosti. Iako sami korisnici braon napitaka veruju da su dobro hidratisani poto neprestano piju, oni u stvari gube te nost zbog diureti kog efekta tih napitaka, i krajni rezultat je dehidratacija. Osobi u stvari nedostaje te nost i ona to ose#a! Pijenje 4-6 olja crnog aja dnevno moe da izazove nedostatak vitamina, naro ito vitamina B1. Takodje je poznato da upotreba napitaka sa kofeinom pove#ava potrebu za vitaminom B12. Zamor, nervoza i gubitak apetita predstavljaju simptome nedostatka vitamina B1. Utvrdjeno je da se kod ispitanika koli ina vitamina B1 u krvi smanjuje nedelju dana nakon pijenja crnog aja, iako su koristili samo standardne koli ine crnog aja u ishrani. Tanin, sastojak aja za koji je poznato da ireverzibilno vezuje vitamin, moe da bude krivac.(59) Takodje je poznato da tanin ometa apsorpciju gvodja. Svi metilksantini mogu da prouzokuju guavost i da poja aju delovanje jedinjenja za koje je poznato da izaziva guavost - propiltiouracila. Teofilin je najaktivniji u tom pogledu. Iako sve namirnice i proizvodi koji sadre metilksantine mogu da izazovu guavost, ovo jedinjenje je najtetnije, a aj sadri najvie teofilina od svih braon napitaka.(60)

14

Otrov sa velikim K

Kako prestati sa kori#enjem braon napitaka

1. Nemojte dopustati previe slobodnog vremena, poto dokonost prouzrokuje samopovladjivanje. 2. Vodite dnevnik, poto #e pisanje odvra#ati paznju. 3. Strogo kontroliite ishranu. Izbegavajte prejedanje, upotrebu e#era i drugih koncentrisanih zasladjiva a, i upotrebu svih ulja. 4. Poto sa prestankom upotrebe kofeina moe do#i do dremljivosti, masaa pre tuiranja deluje kao dobar prirodni stimulans. Vrite kratke krune ili duga ke polagane pokrete preko koe prema srcu. 5. Kupati se mlakom vodom 20 minuta dnevno ili prema potrebi zbog nervoze. Hladna ili kratka topla kupka (3-8 minuta) pra#ena ustrim masiranjem grubim pekirom se moe primeniti protiv dremljivosti. 6. Nemojte dozvoliti da dodje do dehidratacije, ve# pijte dosta vode i jedite dosta sveeg vo#a i povr#a koje sadri dosta te nosti. Prestanak upotrebe odredjenih napitaka predstavlja samo polovinu bitke. Drugu polovinu ini pijenje velike koli ine obi ne vode kako biste podmazali sva tkiva, zglobove, mozak, creva i kou. Voda (i njeni proizvodi) predstavljaju jedino mazivo tela. 7. Drite veliku au hladne vode pri ruci, ili olju biljnog aja kao to je metvica, kako biste zamenili naviku pijuckanja braon napitaka tokom dana. 8. Nemojte se brinuti zbog odredjenih neprijatnih simptoma kao to su vrtoglavica, bol u ledjima, poreme#aji vida, itd, poto oni predstavljaju simptome odvikavanja i nesta#e u roku od nekoliko dana. 9. Glavobolja je ozbiljan simptom braon napitaka i za olakanje se moe koristiti topla kupka stopala u trajanju od 20-45 minuta kod onih koji nemaju smanjen arterijski dotok krvi do stopala i nogu (naro ito se javlja kod dijabeti ara zavisnih od insulina). Drite hladnu tkaninu na elu ako se znojenje javlja tokom kupke stopala. 10. Stavite olju braon napitka u friider. Ako se jave simptomi, uzmite supenu kaiku pi#a i sa ekajte 30 minuta. Ako simptomi nisu nestali, uzmite jo jednu supenu kaiku. Ova procedura se moe ponavljati po potrebi.

Zavrni komentar
Ovo je bio napad na braon napitke. Na cilj je da prikaemo opasnosti i odvratnu prirodu ovih proizvoda u nadi da paljiva osoba koja eli zdrav na in ivota ne#e vie biti neinformisana. Pokuali smo da prikaemo sve dokaze. Nesumnjivo je da su neki izostavljeni, poto neprestano nalazimo nove za koje nismo znali. _____________________

Preuzeto sa sajta Centra za prirodnja ke studije: www.cps.org.yu

15

Otrov sa velikim K

Literatura
1. Drug Therapy September 1978, p. 23. 2. Psychopharmacology in the Practice of Medicine, Murry E. Jawik. Pregled dat u Journal of Family Practice 4(6):1977. 1180-1188. 3. Gastroenterology 71:738-742, 1976. 4. Medical World News, Jan 26, 1976, p. 63-73. 5. Journal of the American Medical Association 7 1:240, Sept. 1977. 6. Internal Medicine News, April 14, 1984. 7. The Physician and Sportsmedicine 13(5):191, 1985. 8. FDA Fact Sheet, July 1971. 9. Pharmacology Notes, 1953. 10. Medical World News, Feb. 19, 1965, p. 33. 11. Diabetes Outlook, March 1969. 12. Hospital Tribune Dec. 16, 1968 p. 2. 13. Journal of the American Medical Association 231:965, March 3, 1975. 14. Journal of the American Medical Association Feb. 1, 1964. 15. Journal of the American Medical Association Oct. 25, 1971, 218:596. 16. Journal of Abnormal Psychology 93(1):120-122, 1984. 17. Journal of the American Cancer Institute 68(1): 191, Jan. 82. 18. International Journal of Cancer 28:691-693, 1981. 19. Journal of Nutrition 112:29-32 Apr. 82. 20. American Journal of Public Health 75:1334-1337, 1985. 21. American Journal of Cardiology 52:1238-42, 1983. 22. New England Journal of Medicine 298(4):181-186, January 26, 1978. 23. Science News 89:375, May 14, 1966. 24. Journal of the American Medical Association 228:160, April 8, 1974. 25. Lancet 2:1278, December 16, 1972. 26. Science News July 28, 1973. 27. Science News 127: 173, 1985. 28. Ibid. 127:199, 1985. 29. Ibid. 128:327, 1985. 30. Nutrition Research 5:1281-1284, 1985. 31. U.S. News and World Report, Feb. 2, 1976, p. 48. 32. Internal Medicine News, April 15, 1984. 33. Headache 25:305-309, 1985. 34. Medical World News, July 5, 1974, p. 32A. 35. Medical Tribune 7/25/73. 36. American Journal of Psychiatry, 1133:12, December 1976. 37. American Journal of Psychiatry 131:10, October 1974. 38. Clinical Pharmacol. Ther. 20:682-689, 1976. 39. Metabolism 18:288-291, 1961. 40. American Journal of Psychiatry 135:963, August, 1978. 41. Lancet 2:212, July 24, 1971. 42. Journal of the National Cancer Institute, 54:587, March, 1975. 43. Lancet 1:1335, 1971. 44. Toxicology and Applied Pharmacology 22:449-457. 1972. 45. Dr. Timothy Johnson, Columbus (Georgia) Ledger, July 19, 1978, p. B-3. 46. Teratology 8:69-72, August, 1973. 47. Mailgram from General Foods Corporation June 26, 75. 48. Life and Health, Sept. 1974, p. 5. 49. Medical Tribune, Wednesday, August 7, 1985. 50. Medical World News, March 19, 1979. 51. The Complete Book of Food and Nutrition, J. R. Rodale. 52. Chocolate, Coca Cola, Cocoa, and Coffee, International Nutrition Research Foundation, Riverside California. 53. Bridges Dietetics for the Clinicians Lea and Febiger, 1949. 54. Journal of the Association of Official Analytical Chemists 62(5): 1076-9, Sept. 1979. 55. Gott, Phillip P., All About Candy and Chocolate, 1958. 56. Journal of The American Dietetic Association 32(12):1171-4, December 1956. 57. American Journal of Clinical Nutrition 6(2):196. 58. American Journal of Surgery, November 1951. 59. Science News 109:296, May 8, 1976. 60. Endocrinology, Volume 85, September, 1961, p. 410.

16