Graficki Procesi Skriptafg

Univerzitet u Novom Sadu
Fakultet tehnikih nauka

Grafiko inenjerstvo i dizajn

dr Dragoljub Novakovi, red. prof.

GRAFIKI PROCESI

Novi Sad

U cilju olakanja savlaivanja nastavne
materije predmeta Grafiki procesi,
pripremljena je ova skripta. Skripta je
sistematizovana prema predavanjima na
predmetu u toku etvrtog semestra
studija, tako da obuhvata deo nastavne
materije, koja je definisana nastavnim
planom i programom smera, Grafikog
inenjerstva i dizajna, za predmet
Grafiki procesi. ira literatura koja se
predlae za pripremu ispita je data u
popisu koritene literature.

Dr Dragoljub Novakovi

NASTAVNE OBLASTI

1.0 Tehnike i tehnologije grafikih komunikacija

2.0 Proizvodnja tampanih proizvoda

3.0 Procesi tampe

3.3 Visoka tampa

4.0 Duboka tampa

5.0 Ravna tampa

6.0 Propusna tampa

7.0 Computer to .. tehnologije

8.0 Kalkulacija grafikih proizvoda

Tehnike i tehnologije grafikih komunikacija Grafiki procesi
1.0 TEHNIKE I TEHNOLOGIJE GRAFIKIH KOMUNIKACIJA
Komunikacione tehnologij e (lat communicatio; gr. techne, logos)
predstavljaju nain i vetinu saoptavanja. Komunikacione tehnologije
obuhvataju: tamparske medije (knjige, asopise, novine, broure i
druge tampane stvari); elektronske medije; multimedije i integraciju
novih medija.
tamparski mediji su tradicionalno zauzimali i zauzimaju znaajno
medijsko mesto sa trendom rasta u svetu bez obzira na razvoj niza drugih
medija. "Time" magazin je na kraju prolog milenijuma, izabrao za
najvaniji dogaaj milenijuma pronalazak tampanja pokretnim slovima,
Johannesa Gutenberga. Oekivalo se da svakim novim razvojem medija
tampani mediji budu potisnuti. Meutim to se nije dogodilo jer tampana
informacija postaje sve prisutnija. Za tampane medije knjige, broure,
asopise i novine izdatak po domainstvu u razvijenim zemljama je visok
tako da je u Nemakoj u 1997 godini iznosio od 40 do 110 DM meseno
zavisno od obrazovanja, prihoda i tipa kunog budeta.
Trite za tampane proizvode je danas raznorodnije nego ikad.
Uobiajena je podela tampanih stvari u akcidencije i periodiku. Ovo
ralanjenje razlikuje tampane stvari u pogledu njihovog vremenskog
naina pojavljivanja. Poto je postupak proizvodnje i produkcije jako
zavisan od toga specijalizuju li se tamparije na jedan ili drugi segment
trita. Akcidencije su tampani proizvodi koji se proizvode zavisno od
prilike - potrebe (npr katalozi, broure, runi plakati, vizitkarte).
Nasuprot tome su periodine tampane stvari one koje se periodino
pojavljuju (novine, asopisi, ilustrovani asopisi). Uobiajeni naruioci
posla za periodine tampane stvari su izdavai i firme (preduzetnitvo).
Slika 1 prikazuje raznolikost i mnogostranost proizvoda print medija po
vrstama i predstavnicima. Proizvodi print medija najee se razvrstavaju
u grupe - proizvoda.

Slika 1 asopisi, broure, plakati, knjige ; pakovanja - ambalae
1

Te grupe ine knjige, asopisi, novine, broure i drugi tampani
proizvodi.
Knjige
Gutennbergovi radovi i njegov pronalazak sredinom 15-og stolea -
tampanje sa pokretnim olovnim slovima izazvalo je revoluciju u izradi -
proizvodnji knjiga. Ona je omoguila veem sloju stanovnitva pristup
obrazovanju, kulturi i informaciji vie nego to je pre toga bilo mogue sa
runo (kaligrafski) pisanim knjigama. Porastom broja knjiga se u sledeim
vekovima smanjila nepismenost. Poto su se jo dugo posle Gutenberg-
ovog pronalaska knjige runo kolorisale nastajala su i dalje dela sa
umetnikim ilustracijama veselih boja - tonova, koje su se mogle
uporeivati sa prethodno napisanim knjigama.
Preko 500 godina visoka tampa je bila dominantan postupak
tampanja za knjige. Fototehnika i ravna tampa 70-ih godina 20-og
stolea omoguili su iroku rasprostranjenost i tek onda je postala
tampana knjiga po ceni povoljna kao masovni medijum. Tome su
doprineli ne samo racionalni postupci proizvodnje nego i postojanje po
ceni pristupanih papira. Tokom vremena nastala su i razvila se pisma od
imitiranih rukopisa do sopstvene forme pisma. Broj novih naslova knjiga
raste kontinualno i danas u eri elektronskih medija jo uvek moe da se
belei godinji rast proizvodnje knjiga. Sa blizu 80.000 naslova godinje
Nemaka je jedno od najveih trita knjiga. 1997 godine jedino je u Kini i
Velikoj Britaniji proizvedeno vie naslova. 1998 je u Nemakoj
proizvedeno vie od 500 miliona knjiga u vrednosti od preko 3.5 milijardi
evra.
Knjige se proizvode u razliitoj opremi od visokovrednog konog
ivenog poveza sa zlatnim rezom, sve do jednostavno lepljenog poveza,
depne knjige, kako jednobojne tako i visokokvalitetne viebojne knjige.
Slino knjizi, mnogostruka je ponuda drugih tampanih proizvoda kao
asopisa, novina, magazina, broura i slinih proizvoda.
asopisi
asopisi su u najveem delu periodina izdanja. irok je spektar
razliitih asopisa od strunih do urnala i magazina ili ilustrovanih
asopisa. Struni asopisi obuhvataju ogranieno struno podruje i
orjentisani su na manji krug italaca. Za razliku od knjiga trokovi
proizvodnje asopisa nisu plaeni iskljuivo od krajnjeg primaoca, ve je
vie od polovine trokova pokriveno reklamama. Za razliku od knjiga,
asopisi imaju krau trajnost korienja. Ovo je zavisno od sadraja i bitna
odlika periodinih izdanja. asopisi imaju u odnosu na knjige drugu
spoljanju formu.
Proizvodnja i izrada asopisa sa velikim tiraom se jako razlikuje od
proizvodnje knjiga. asopisi su uglavnom viebojni sadraji sa fleksibilnim
omotom. Oni se izrauju sa jednostavnim metodom povezivanja (npr.
iani povez, lepljenjem). Prema veliini izdanja se asopisi danas
proizvode u procesu rotacione ili tabane tampe, odnosno rotacione
visoke ili rotacione duboke tampe za velike tirae.
2

Novine
Novine su jedan od najznaajnijih masovnih medija. Prve novine su
se pojavile poetkom 17 veka. Prethodnici novina su bili leci (16 -to
stolee). Najvei broj novina su dnevne publikacije koji dostiu velike
tirae. Poneke novine se pojavljuju i vie puta dnevno sa ciljem da
podignu aktuelnost sadraja svojih izdanja. Dve najznaajnije kategorije
novina su: dnevne i sedmine novine. Novine u spoljnem izgledu se
razlikuju od asopisa.
Novine se sastoje, u normalnom obliku, iz visokoformatnih slobodnih
tabaka, od kojih se vie njih u proizvodnji zajedno slau i po potrebi
povezuju. Novine se sastoje iz vie sadrajno razliitih delova koji su
prikazani u formi tkz. "novinskih knjiga". Novine se redom proizvode na
specijalnim novinskim mainama za tampu. To su visokoproduktivne
rotacione maine koje obezbeuju po ceni povoljno tampanje - na
novinskom papiru koji je takoe povoljne cene.
Klasina novinska tampa je bila crno-bela. Danas savremene
moderne tamparske maine omoguavaju i ekonomski pristupanu
viebojnu tampu. Sa ovim je omogueno da se korisniku ponudi
prirodnost boja i navika (slike u boji, TV u boji). Time moe da se izae i u
susret elji oglaivaa da objavljuju reklame u boji. Poto oglasi i reklame
nose veliki deo trokova novina omogueno je da krajnje cene novina
budu relativno niske.
Broure
Pored reklamnih dodataka za novine i asopise postoji veliko trite
prospekata i opisa ponude razliitih proizvoda. Takve tampane stvari se
oznaavaju kao broure. Za razliku od asopisa i novina one se ne
publikuju periodino. Time se kod broura radi o akcidencijama. Znaajna
razlika u odnosu na novine i asopise je uglavnom nizak tira u kojem se
broure publikuju.
Broure se uglavnom tampaju kao viebojne i izrauju ili kao
falcovane pojedinane strane ili povezani primerci. Broure su vee
vrednosti od novina. One slue uglavnom za opisivanje jedne specijalne
stvari (npr. jedne firme ili proizvoda ili jednog proizvoda).
Trokove proizvodnje bruura normalno ne snosi italac nego
nalogodavac. Kod broura se radi uglavnom o reklamnim proizvodima.
Druge tampane stvari
Ambalaa je posebno vana grupa tampanih proizvoda (omotni deo
u koji se stavlja proizvod). Ona se sastoji iz vrlo razliitih materijala kao
to je papir, karton, vetaki materijali, metal, staklo i sl. Pakovanja slue
prvenstveno za uvanje stvari ali i za atraktivnu prezentaciju proizvoda,
informaciju o sadraju. U tampi ambalae se primenjuju svi glavni
postupci tampe, esto i u kombinacijama.

3

Elektronski mediji
U toku XX stolea su razvijeni elektronski mediji koji pored tampanih
proizvoda (print medija) zauzimaju vano mesto u podruju irenja
informacija. Ovaj trend se nastavlja i danas i izraen je posebno
kompjuterima i internetom. Pored ovog razvoja razvili su se i CD ureaji
zatim konvencionalni mediji radio i TV kao i pripadajue mogunosti
arhiviranja podataka (video i audio zapisi i animacija).
Kao i kod tampanih medija i kod elektronskih medija postoji
povezanost nastajanja odnosno prenosa, koji je zavisan od trenutnog
konkretnog izraaja medija. Po pravilu se u prvom stepenu procesa
proizvode sadraji npr. za snimke i nosioce tona ili video snimci. U nekim
sluajevima se informacije konvertuju sa jednog nosioca na nekog drugog,
npr. film na video traku.
Prezentacije u elektronskim medijima imaju odreene specifinosti
koje se moraju uzeti u obzir ve kod dizajniranja proizvoda elektronskih
medija. Razlozi za to lee u (u poreenju sa tampanim proizvodima) i u
ograniavanju formata prezentovanja (npr. veliina monitora ili prozora
unutar monitorske slike).
Jedna od podela u elektronskim medijima moe biti u okviru medija
na kojima se arhiviraju podaci na razliite oblike zapisa (CD-rom, video,
audio traka, i sl.). Kod njih kao posebna karakteristika mogu da se izdvoje
kapaciteti zapisa. Vanu ulogu pri tome igraju postupci kompresije
podataka, koji dozvoljavaju reduciranje koliine podataka bez vidljivog
smanjenja kvaliteta.
Postojee tehnike prenosa mogu pri tome da budu mnogostruke,
poevi kod internet veza preko usmerenih povezivanja (npr. satelitskih
veza ili visokobrzinskih veza preko razliitih vrsta kablova, optikih
kablova ili staklenih vlakana) do prihvatnih mrea firmi, takoe u razliitoj
tehnologiji (televizije, firme, interneta).
Na kraju prenosnog lanca informacija postoje sistemi za prezentaciju:
kompjuterski ekrani, TV, razliiti monitori, projekcioni ureaji, audio
sistemi reprodukcije (zvunici, slualice) itd. Pre nego to se moe
pristupiti ovim sistemima potrebno je izvriti kodiranja i postupke
kompresije, sa odgovarajuim komponentama (softver, hardver). Za
prikaz prenetih podataka treba uiniti podatke povratnim. Na mestu
sistema za prezentaciju mogu da stoje ureaji za memorisanje, koji
zapisuju prenete podatke da bi ih npr. vremenski pomereno reprodukovali.
Korienje i rasprostiranje elektronskih medija kao i kod print medija
regulie se zatitom autorskog prava. Posebno kod digitalnih podataka, su
razvijeni postupci sa zatitnim mehanizmima protiv neovlaenog
kopiranja i to u podruju - kriptografije (zakljuavanje podataka radi
spreavanja neovlaenog korienja kao to je digitalno sakrivena
oznaka)
U elektronske medije ubrajaju se i interaktivne primene npr.
kompjuterske igre, interaktivne simulacije ili virtuelna (reality) primena.
Ovo vodi direktno do koncepata multimedija koji su opisani u nastavku.

4

Multimediji
Pojam "multimedija" je tesno povezan sa dananjim kompjuterima i
izlaznim jedinicama (monitor, zvunik, tampa itd.) kao i njihovih
sposobnosti da reprodukuju razliite informacije razliitog tipa (tekst,
slika, ton, animacije itd.).
Izrada multimedijalnih sadraja kao interakcije sa drugim
multimedijalnim dokumentima (fajlovi podataka na memorijama podataka
kao server i CD-rom).
Multimedija znai vie tipova informacija (text, slika, grafika,
animacija, video i audio sekvence) zajedno u jednoj publikaciji.
Struktura za produkciju elektronskih medija, print medija, tampanih
medija i multimedija je data na slici 2.
ELEKTRONSKI MEDIJI
PRIPREMA MEDIJA
I
N
F
O
-
I
Z
V
O
R
I
MULTIMEDIJI
MULTIMEDIJI
TAMPARSKI
MEDIJI
Orginalni
podaci
Ideje
Sadraj
Forma
Podaci
mena-
ment
P
r
o
i
z
v
o
d
n
j
a
TV, Radio
Internet , sl.
CD-ROM, sl.
raspo-
dela
Ureaji za
Vizuelizaciju
Elektronske
informacije
Digitalni tampa-
rski sistemi
Pripre-
ma
tampa
(konvenc.)
Zavrna
obrada
raspo-
dela
K
u
p
a
c

/

K
o
r
i
s
n
i
k
Proizvodi
tampe

Slika 2. Struktura za produkciju elektronskih medija , print medija,
tampanih medija i multimedija
Ideje, sadraj i njihova forma iz izvora informacija su osnova za
izlazne podatke menadmenta. Obe ove grupe pripadaju podruju
pripreme medija. Originalni podaci dalje se usmeravaju u zavisnosti od
potrebe prema tampanim medijima ili prema elektronskim medijima u
cilju obrade odnosno stvaranja proizvoda namenjenih kupcima - krajnjim
korisnicima. Obradom u proizvodnom procesu elektronskih ili tampanih
medija dobijaju se proizvodi. Iz elektronskih medija elektronske
informacije a iz tamparskih medija proizvodi tampe. Objedinjeni oni ine
multi medije.
Tehnika primena obuhvata najee istovremeno vie medija radi
ponavljanja (reprodukovanje) sadraja. Tako mogu npr. TV aparati da
prenose istovremeno informacije teksta, slike i tona.
Delovanje na vie organa ula (oi, ui) u kombinaciji sa korienjem
prednosti pojedinih medija donosi sinergetine efekte (kooperativne
5

pojave u veoma razliitim sistemima), koji multimedijalni proizvod ine
atraktivnim. Multimedija-dokumenti su medijumi na koje se mogu
memorisati informacije razliitog tipa (tekst, ton, video itd.). Tek kada se
npr. tekst, ton i animacije na jednom CD-romu integriu moe da se
govori o jednom multimedija CD-ROM-u.
Odgovarajue vai za Internet publikacije. I ovde moraju prvo da se
poveu informacije razliitog tipa meusobno, pre nego to se moe
govoriti o multimedijalnoj prezentaciji.
Ureaji za reprodukovanje (kompjuter, televizor itd.) sa elektronski
memorisanim informacijama ne mogu da deluju na sve ulne organe
oveka. ulo mirisa ili dodira nisu jo ukljueni u ovim proizvodima.
Papir nasuprot tome moe pored prenosa informacija teksta i slika da
slui dodatno za predavanje - prenoenje probe mirisa korisniku ili da
utie na ulo dodira preko specifinosti svoje povrine (neravnine). Time
bi se papir mogao oznaiti kao multimedijalni medijum.
Odtampanim i memorisanim informacijama nedostaje dinamika i
interaktivnost.
Ureaji za reprodukovanje elektronskih memorisanih informacja
poseduju i potencijal da u budunosti deluju na ulo dodira i mirisa (npr.
preko isputanja vibracija odnosno, talasanja i temperature pomou
specijalnih elemenata i sl).
Obim trita medija, trendovi i scenarij budunosti
tamparska industriju u svetu karakteriu preteno mala i srednja
preduzea (pogoni). Oko 90% svih tamparija ima manje od 20
zaposlenih. Na slici 3 je prikazana podela tamparija na veliine i klase
prema broju zaposlenih. Ovi podaci su nam dobar pokazatelj kako
organizovati grafiki proces da bude konkurentan u svim aspektima na
tritu.
Centralna Evropa
Severna Amerika
Srednja-J una Amerika
Istona Evropa
Azija/Pacifik
Broj zaposlenih

Slika 3 Podela tamparija na veliine klase zaposlenosti % (Heidelberg-
procene na bazi izvora irom sveta)
6

Na rast tamparske industrije najvie utiu faktori ukupne ekonomije.
tamparska industrija ostvaruje 1-12% bruto vrednosti bruto nacionalnog
dohotka. U industrijskim zemljama iznosi i do 20% bruto proizvoda
zemlje. U USA tamparska industrija se nalazi kao industrijska grana na
6-om mestu to jasno ukazuje na ekonomsku vanost ove grane
industrije. U 2000-oj godini oko 430.000 tamparskih pogona irom sveta
ostvarilo je promet od 430 - 460 milijardi USA $.
Raspodela ovog obima proizvodnje na pojedine vrste grafikih
proizvoda je prikazana na slici 4. Vaan segment proizvodnje su reklame
(poslovna tampa i tampa ambalae) i etikete sa obimom od 129 do 138
milijardi USA-$. Katalozi imaju po obimu najmanji znaaj.
Ambalaa/etikete Reklame/poslovna tampa
Knjige
Magazini
Katalozi
Novine

Slika 4 Raspodela svetskog obima trita na pojedine proizvode bez
trita Small-Ofice (Home-office) (Hajdelberg procene/ irom sveta
Na slici 5 je prikazana podela trita sveta na regione.
Centralna Evropa
Azija/
Pacifik
Srednja/
J una Amerika
Severna
Amerika
Afrika
Istona Evropa

Slika 5 Podela obima trita na pojedine regione (Hajdelberg procene
informacija irom sveta)
7

Ova raspodela je povezana i sa raspodelom trita na pojedine
regione. 93% obima trita otpada na Severnu Ameriku, Centralnu
Evropu i Aziju. Najvanija trita su USA, Nemaka, Velika Britanija i
Japan, koje same objedinjuju 50% trita.
Poseban pokazatelj potronje grafikih proizvoda je vezan za godinju
potronju po glavi stanovnika. Najvea godinja potronja po glavi
stanovnika za tampane proizvode po regionima je u Severnoj Americi
(slika 6). Tamo je potronja oko 6 puta vea od svetskog proseka (koji je
u visini od 58 US $ )
Svetski
Prosek
Srednja
Amerika
Afrika Istona
Evropa
Asien /
Pacifik
Centralna
Evropa
Severna
Amerika

Slika 6 Godinja potronja po glavi stanovnika u USA $ po odreenim
regionima (Heidelberg procene), stanje 1998.
Na nivou zemalja najvea potronja po glavi stanovnika je u Japanu
sa 480 US $ sledi USA 342 US $, zatim Singapur sa 320 $. U budunosti
treba oekivati najvei porast u Kini, Jugoistonoj Aziji, Latinskoj Americi
kao i istonoj Evropi to je za oekivati i kod nas.
Trendovi i scenariji budunosti
Porast bruto proizvoda po zemljama irom sveta u 2002. godine treba
biti 3 do 4%. Obim tampanja raste za 2,5 do 3% godinje, trite u visini
od 452 do 488 Milijardi US $ u 2002. Porast irom sveta ima tampanje
ambalae i etiketa, reklama i poslovne tampe, novina, kataloga,
magazina i knjiga. Za Kinu i zemlje u brzom razvoju oekuje se najvei
porast. Kod visokorazvijenih nacionalnih privreda oekuju se meutim
samo lagani porasti.
Generalno se celokupna tamparska industrija nalazi ve vie godina
u velikoj strukturnoj i tehnolokoj promeni. Pored promena koje pogaaju
tradicionalno tamparsko podruje bie u sledeim godinama najvei
izazov i integracija novih medija (npr. CD-rom, on line usluge i sl.).
Promene u tradicionalnom print podruju
Trend ka "one-men-press" kao posledica rastue automatizacije svih
faza tamparskog procesa oslobodie u sledeim godinama snaan
inovacioni potencijal u podrujima maina, ureaja i procesa. Ovo se
8

najbolje moe videti na osnovu tehnikog razvoja u prepres-podruju sa
prosenom promenom tamparskih ureaja od samo 18 meseci.
Elektronika u upravljanju omoguuje zadravanje visokog kvaliteta i veu
produktivnost.
Podruje pripreme tampe ili prepresa je najee u digitalnoj formi.
Kod akcidenine tampe ve vie od polovine naloga je u digitalnoj formi.
Samo tako je mogue da se skrati vreme isporuke tampanih proizvoda i
odgovori visokim zahtevima kupaca vezanim za kvalitet.
U osnovi se od svih tamparija oekuje poviena fleksibilnost pri
obradi najrazliitijih tamparskih Kod akcidenine tampe ve vie od
polovine naloga je u digitalnoj formi. Rae trend ka viebojnosti kao i
prema ukrasnim i specijalnim bojama. Smanjuje se obim izdanja, ime se
otvara perspektiva za mala u kratkom roku proizvedena izdanja. Prema
ekspertskom miljenju takvim izdanjima se prua najvea ansa rasta.
Pozitivni impulsi za celokupnu tamparsku industriju se oekuju od
sektora informacija i komunikacija. Tako je u poslednjim godinama
"Elektronic Publishing" promenio svet pripreme tampe. Primena
Computer to film, Computer to Plate i Computer to press - sistema je ve
daleko rairena i stalno raste. Za oekivati je umreavanje svih faza rada,
od pripreme, tampe i zavrne grafike obrade i njihova standardizacija.
Preko 40 znaajnih proizvoaa grafike industrije rade u okviru
jedne meunarodne kooperacije (tkz. "CIP3-Koncept Internacional -
kooperacije za pripremu, tampu i zavrnu obradu) na tome da razviju
jedan standard za protok podataka. Praktine probe i razvoj irom sveta
su u punoj realizaciji. Danas se govori i o CIP4-Konceptu.
Integracija novih medija
Pored klasinih polja zapoljavanja - prizvodnja print medija - dobie
na znaaju u budunosti (zapoljavanje i sl.). Tako e pojaano rasti
potrebe za oblikovanjem print medija, izradu multimedijalnih proizvoda
(CD-ROM-ova, internet sajtova, print medija u kombinaciji sa
elektronskim medijima itd.). Dodatna sposobnost uinka elektronskih
medija (posebno CD-ROM, Internet) pojaae konkurentski pritisak na
print medije i delom zameniti tamparske proizvode, ali e i stvoriti nove
tamparske porudbine.
Trite za tamparske proizvode ostaje, uprkos veeg rasta
elektronskih medija (slika 7), dalje atraktivno i obimno jako trite, poto
veliki deo i dalje rastuih davanja za reklame se sliva u tamparske
medije i irom sveta posebno raste potreba za print medijima i
elektronskim medijima.
Trend ka veim izdacima za reklame u print medijima je prikazan na
slici 8. Porast u Severnoj Americi i Evropi je od 3,1% odnosno 4,6%. U
Aziji rastu izdaci za reklame u print medijima sa oko 6,1%.
Sa poveanim irenjem interneta iri se prodaja roba i usluga preko
mree podataka od strane mnogih preduzea kao novi oblik prodaje.
Kupac ima mogunost da bira u toku svih 24 sata ponude roba iz gotovo
neograniene ponude roba.

9

Tehnoloke promene
Elektronski
mediji
tamparski
mediji
tamparski
mediji
Elektronski
mediji

Slika 7 Trendovi razvoja za trite print medija i elektronskih medija

Severna
Amerika
Srednja/
J una
Amerika
Evropa
Azija /
Pacifik
Ostatak
sveta
M
i
l
i
o
n
a

U
S

$

Slika 8 - Izdaci za reklame za print medije u pojedinim regionima
Slika 9 pokazuje rairenost irom sveta umreenih raunara a slika
10 raspodelu prikljuaka po zemljama. Internet je 1997. koristilo blizu 90
miliona korisnika. Do 2005. godine se rauna na preko 400 miliona
korisnika.
Trgovina u internetu (Elektronic commerce) iznosila je 2001.
godine oko 220 milijardi US $ to odgovara 1% svetskog obima trgovine.
80% od toga otpada na poslove izmeu preduzea (Busineess to
Bisiness).
Pretpostavke kao i u prolosti da e novi mediji zameniti stare se
verovatno nee ostvariti. U prolosti se nisu ostvarile pretpostavke i to:
- 20-ih godina
Radio e zameniti tampu
-50-ih godina
TV e zameniti tampu
-80-ih godina
Kompjuter e zameniti tampu
-90-tih godina
Internet e zameniti tampu
injenica je ipak da je tampanje dominantno i raste.
10

Vanu ulogu pored interneta igra CD-ROM medijum, nosilac
podataka, na kome moe da se memorie jednostavno i po trokovima
povoljno, veliki broj proizvodnih informacija, slika, video sekvenci itd.
Pored ovoga od znaaja su hibridni oblici za multimedijalno predavanje
informacija, kombinacije razliitih medija kao asopis + CD-Rom +
Internet + CD-ROM ili Internet + print.
B
r
o
j

-

M
i
l
i
o
n
a

k
o
m
a
d
a

Slika 9 - Broj umreenih kompjutera irom sveta
Severna
Amerika
Evropa
Japan
Ostali deo
sveta

Slika 10 - Podela prikljuaka po zemljama

I oekivanja prikazana na slici 11 idu u prilog razvoju print medija.
J ak
Porast
Porast
J ako
Umanjeno
Smanjenje
Bez
promene

Slika 11 Isptivanja o predvienom korienju print medija u 2001. godini
11

Proizvodnja tamparskih proizvoda Grafiki procesi

2.0 PROIZVODNJA TAMPANIH PROIZVODA

Faze procesa za proizvodnju tampanih proizvoda (slika 2.1)
obuhvataju faze od pripreme "Prepresa" stvarnog procesa tampe "Presa",
i zavrne obrade tampe "Post presa" (Finisching) koje su objedinjene
digitalnom pripremom tampe.
Ove faze proizvodnje su povezane kroz tok materijala npr.
tamparske ploe izmeu pripreme i tampanja ili tampani tabak izmeu
tampe i zavrne grafike obrade. Trend povezivanja faza grafikog
procesa je usmeren ka povezivanju u mreu svih podataka. Dolazi do
razmene informacija stvarne proizvodnje specijalnog tampanog proizvoda
kao i do organizacije proizvodnih faza tampanih proizvoda od pripreme
"Prepresa" stvarnog procesa tampe "Presa", i zavrne obrade tampe
"Post presa" (Finisching).
Baza
podataka
I
z
v
o
r
i

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
a
Proizvodni tok
Skladite
Dostavlja
Dostava materijala
Kupac,
Agentura,
Izdava
Kupac,
Agentura,
Izdava
Pripre-
ma
tampe
tampa-
rski pro-
ces
Zavrna
grafika
obrada
tamparski
proizvod
P
o
t
r
o
,
k
r
a
j
n
j
i

k
u
p
a
c
Orginal
Podaci
Podaci
Film, ploe i sl. Boja, Papir i sl.
Podaci Podaci
Ploe i
sl.
Odtampane
strane
Slika 2.1 Proizvodni tok kao i tokovi materijala i podataka za proizvodnju
tampanih proizvoda
Informacije i podaci za optimalno i sigurno odvijanje pojedinih faza
procesa izrade su potrebne za racionalnu kvalitativno visokovrednu i
ekonominu proizvodnju.
Sadraj, i forma tampanog proizvoda baziraju na informacijama
koje se nalaze na poetku procesa u formi originala i sa potrebnim
podacima. Tok procesa je usmeren ka tome da se tampani proizvod
dostavlja krajnjem potroau odnosno korisniku preko sistema distribucije
proizvoda.
Faze procesa proizvodnje od pripreme preko tampe do zavrne
grafike obrade su logistiki povezane kako sa skladitem za materijale
koji su potrebni za izradu tako i sa skladitima za meu ili krajnje
proizvode naloga za tampu. Povezivanje i podrka svih faza proizvodnje
12


proizvoda treba biti potpomognuta menadmentom i sistemom arhiviranja
podataka odgovarajuim sistemima.
Na vizuelni kvalitet proizvoda utie, proces izrade i postupci za
proizvodnju tampanih medija kroz oblikovanje, tipografiju i grafiki
dizajn.
2.1 Oblikovanje, tipografija, grafiki dizajn
Razvoj pisma tipografije i grafikog dizajna su vaan deo istorije
kulture naroda. Pismo znacima oslikava jezik komunikacije irom sveta
ime se postie posredovanje, prenoenje znanja i komunikacije. Tri
podruja nerazdvojno su povezana pismo je pretpostavka (preduslov) za
tipografiju i ova je - pored ilustracije i fotografija bitan deo grafikog
dizajna. Svako od ovih sredstava komunikacije i oblikovanja ima
sopstvenu suptilnu i preciznu istoriju razvoja.
.... Pismo
Za pismo je znaajan nastanak i razvoj kroz sve njegove faze koje
se uz dananja tehnika sredstva mogu operacionalizovati (razvoj oblika
pisma uz primenu programa za zzradu fontova). Za sistematiku u
komunikaciji, odluivanje i odgovarajui izbor konanog izgleda
odtampanog proizvoda od velikog je znaaja klasifikacija tamparskih
pisama. Od 1964 godine DIN 16518 obrauje podelu tamparskih pisama.
Ralanjuje se razlika u formi svih tamparskih pisama u 11 grupa i to:
1. Venecijanska Renesansna - antikva
2. Francuska Renesansna - antikva
3. Borde - antikva
4. Klasicistina antikva
5. Serifno naglaena antikva
6. Bezserifna antikva
7. Antikva - varijante
8. Pisma za pisanje
9. Rukopisna antikva
10. Izlomljena pisma
11. Strani oblici pisma
Za istoriju razvoja kulture i pisma su znaajni tvorci oblika pisma.
.... Tipografija
Pismo u svojim razliitim formama je fundamentalna pretpostavka
za tipografiju. Tipografija je oblikovanje tampanih stvari pri primeni
pisama i njihovo rasporeivanje u tekui tekst na jednoj tampanoj
stranici. Izbor iz raspoloivih pisama radi predstavljanja tekstova i
tekstualnih sadraja, plasiranje rei i tekstova na straninim formatima ili
na drugim nosiocima teksta kao to su table, plakati i panoi i sl. je oblast
oblikovanja, za koju je potrebno viegodinje uenje ili studiranje i koji se
mora redovno dalje vebati radi poboljanja ili menjanja. Svi tampajui
elementi kao pismo i linije, ali i netampani materijal kao prazni prostori i
odstojanja mere se u jednom sopstvenom sistemu mera, sa osnovom
meunarodnog sistema mera i preraunavanjem vezanim za - sistem
taaka ili tt (Tipografski sistem mera).
13


.... Oblikovanje knjige
Oblikovanje knjige kao grafikog proizvoda treba proi kroz
odreene postupke obrade da bi se dobila kvalitetna knjiga sa aspekta
knjige kao grafikog proizvoda. Ti postupci bi obuhvatali sledee:
Formalnu postavku knjige kroz utvrivanje i planiranje koje
obuhvata razliite oblike i odluke.
Sredstva oblikovanja knjige, koje treba optimalno postaviti i
proraunati za kvalitetan otisak, itljivost i estetsko dejstvo knjige.
Opredeljenje za pismo i veliinu pisama
Slaganje slika reenica, oblikovanje - slaganje pasusa, reenice i
strukturno rasporeivanje teksta
Opredeljenje za vrstu korica, dizajn i tehniku izrade
Izbor ukupnog broja korienih pisama i vrsta pisma u tekstu knjige,
osnovnog pisma, proreda, isticanja i naglaavanja, specijalna pisma
Naslovi, rasporeivanje (Naziv poglavlja), oznake (naslovi bez broja)
Numerisanje slika i tabela.
Tekst ispod slika
Pismo za legende, fusnote i sl.
Redovi kolumne i dr.
Izbori navedenih postupaka daju sliku strane koju je potrebno oblikovati.
.... Oblikovanje strana
Oblikovanu stranu mogu da karakteriu sledei elementi:
Nain postavljanja teksta (npr. tekst je postavljen na rasteru
osnovnih linija i dvostubano).
Pasusi - poetak sa uvlaenjem u prvom redu.
Znaci za nabrajanje prvog reda - crna taka kao znak nabrajanja
drugog reda .
Pre i posle nekog nabrajanja prazan red.
Odeljak koji sledi poinje bez uvlaenja.
Odluke za sve ostale delove knjige:
Format strane
Ogledalo pasusa
irina stubca
Oblik ubacivanja slika ( jedno jednoipo ili dvostubane)
Okvir slika (u boji ili ne, debljina linija, centriranje unutar okvira).
Nazivi ispod slika ( legende slika stoje ispod slike)
Broj slike je slobodno postavljen kada je tekst legende dui od
jednog reda, Oznake delova slika (a,b,c itd) nain prikaza, tampanja
i sl.
.... Grafiki dizajn
Tokom mnogo vekova oblikovanje je bilo izmeu ostalog odreeno i
religioznim sadrajima i uticajima. Industrijskom revolucijom je do
znaaja doao potroaki mentalitet i zahtevi koje je on postavljao.
Do kasnog 19 veka je oblikovanje bilo crno belo tampano na
papiru. U 20 veku razvili su se tampani proizvodi, plakati, oglasi,
14


prospekti, asopisi i knjige rasprostranjeni i vani mediji. Ovo je
postignuto visokim izdanjima, velikim formatima sa upadljivo mnogo boje
ali i znaajnim temama. Pored ilustracija, fotografija je odigrala svoju
ulogu.
.... Oblikovanje u 20 veku
Prvi vrhunsko oblikovani tampani proizvodi novog vremena su bili
umetniki ilustrovani i oblikovani plakati. Oblikovali su ih stvaraoci izmeu
slobodne i primenjene umetnosti, izmeu line i opte forme. Informativne
teme su se proirile oblikovani su razliiti proizvodi ( pakovanja, formulari,
plakati, predstavljanja firmi i sl.).
Razvojem tehnika i tehnologija stvorena je potreba za uslovno
reeno novim "stvaraocem oblika" grafikih proizvoda koji nije vie morao
biti tradicionalni umetnik. Za to novo zanimanje upotrebio je amerikanac
Willijam Addison Dwiggins 1922 prvi put struni naziv "Grafiki dizajner".
Ovo je oznaavalo "stvaraoca oblika" koji se specijalizovao za "oblikovanje
vizuelne komunikacije". Pri tom su se objedinjavala sredstva oblikovanja,
tipografije, ilustracija, fotografija i tampa u svrhu informacija,
predstavljanja ili uticaja. Na razvoj grafikog dizajna jak uticaj su imali
razliiti umetniki pravci. Tradicionalisti su najee oblikovali
prevazienim umetnikim sredstvima.
2.2 Priprema tampe
Priprema tampe obuhvata sve radne korake koji lee ispred
stvarnog tampanja - dakle prenosa informacije na papir ili na neki drugi
materijal za tampanje. Konvencionalna priprama tampe (slika 2.2) se
ralanjuje u tri podruja:
Tekst, to znai obradu teksta, formatiranje teksta i prelom teksta;
Reprodukcija slika i grafika i izrada pripremnih formi boja za
viebojnu tampu
Montaa i izrada tamparske forme, sastavljanje teksta slike i
grafikih sastavnih delova u kompletne stranice i od stranica u
tamparske tabake kao i izrada tamparske forme kao nosioca
informacije za tampu.

Slika 2.2 Priprema tampe sa konvencionalnom montaom filma i
digitalnom izradom
15


.... Tehnika sloga
Tehniku sloga karakterisao je vie stotina godina pronalazak
Gutenberga - Od 40 tih godina prolog veka razvijen je foto slog - prvo
kao analogni postupak. Poetkom 70 ih godina razvija se digitalni foto
slog, uz primenu lasera uneti tekst preko tastature raunara je oslikavan
na filmu.
.... Slike i grafike
Slike i grafike su ranije u tampanim stvarima bili povezani najee
u formi drvoreza zatim dolazi metalorez (bakro, elini i sl.). Za viebojnu
tampu je razvijena separacija boja, razlaganje fotografije u boji u
osnovne boje koriene za tampu (najee cijan, magenta, uta i crna -
CMYK). U tampi knjiga upotrebljeni su rasterovani i separirani filmovi
prvo kao predloci za razvijanje pa zatim nagrizanje reljefa u metalnoj
povrini (klie) sa kojeg se moglo tampati.
U cilju kontrole reprodukcija u boji izrauju se pre tampanja probni
otisci nazvani "proof". To su kontrolni otisci u boji izraeni fotomehaniki,
koji simuliraju rezultat tamparskog procesa.
U 70 - im godinama prolog veka su se pojavili skeneri sa kojima su
predloci slika optoelektronski skenirani, rastavljani i separirani.

Slika 2.3 Skener sa doboom za skeniranje slikovnih predloaka (Tango
Hajdelberg)
.... Izrada tamparske forme
Zadatak izrade tamparske forme je da sastavi tekst, slike i grafike
u strane i strane u tamparske tabake. Poto su tamparski formati veine
tamparskih maina vei od formata strana tamparskih proizvoda, skoro
uvek se vie strana tampa na jednom tabaku.
tamparske forme za tampanje knjiga (visoka tampa) izraivane
su tradicionalno, pri emu su izraivani blokovi teksta od pojedinanih
slova odnosno redova i klieji iz reprodukcije kombinovani u velike
metalne forme (sligove).
16


Za ofset tampu se reprofilmovi (za tekst, grafike i slike) prvo
privruju prema rasporedu strana na foliji veliine formata tampanja
(ofset montaa). Montaa slui za sledei korak - fotografski prenos slike
na ofsettamparsku plou (ofset kopija). U nastavku postupka razvija se
ploa u tamparsku formu za ofset tamparsku mainu. Za svaki
tamparski postupak vai da se za svaku boju koju treba tampati mora
izraditi jedna tamparska forma (slika 2.4).

Slika 2.4 Izdvojene boje za etvorobojnu tampu (Hejdelberg)

Na slici 2.5 je prikazano kako se filmska montaa ulae u okvir za
kopiranje radi izrade tamparske forme u konvencionalnom postupku
kopiranja.

Slika 2.5 Pozicioniranje montae filma u kopirnom okviru za izradu
tamparske ploe (Heidelberg).
.... Digitalna priprema tampe

Inovacije za realizaciju digitalne pripreme tampe dovele su od kraja
80-ih godina u pripremi tampe do revolucionarnog procesa promena. One
su gotovo potpuno izbacile klasinu trostruku podelu u pripremi na slog,
reprodukciju i izradu tamparske forme.
Sa razvojem potpuno grafiki orjentisanih personalnih kompjutera (npr.
Aplle, Macintosh) odnosno radnih stanica i profesionalnih grafikih softvera
za obradu grafika i slika, zatim jezika za opis strana postskript i laserskih
17


osvetljivaa sa mogunostima visokog razlaganja Raster Image
Procesorima (RIP) u toku 80-ih godina postao je DeskTop Publishing
(DTP) - alternativa koja se mora ozbiljno prihvatiti i u profesionalnoj
pripremi tampe.
DTP znai da se, oblikovanje teksta, obrada, skeniranje i oblikovanje
grafikih elemenata kao i kompletiranje strana (layaut) moe izvriti na
jednom istom PC radnom mestu. Takvo radno mesto povezano sa
ureajem za osvetljavanje omoguuje da se preuzima sa PC separacija
boja i rasterovanje gotovih strana tako da celokupna strana na jednom
filmu biva osvetljena (Slika 2.6)

Slika 2.6 Celostranini izdanje filma pri jednom Computer to film
postrojenju (Herkules, Heidelberg)
Razvijeni su i programi za digitalnu montau tabaka. Oni
preuzimaju rasporevanje (ispucavanje) i unos tamparskih pomonih
pomagala (paseri i linije markiranja-seenja itd.). Pomou velikoformatnih
osvetljivaa se mogu rasporeivati filmovi u formatu tamparske maine.
DTP se probio gotovo munjevito poetkom 90-ih godina u
tamparskoj pripremi i danas je gotovo potpuno potisnuo specijalizovane
sisteme obrade sloga i slike kao i fotomehaniku reprodukciju.
Od 1995 (u dubokoj tampi ranije) dobija na znaaju CTP (Computer to
plate tehnologija). CTP znai da se osvetljavanje vri umesto na film
direktno na tamparsku plou. U dubokoj tampi se cilindar gravira
direktno iz digitalne baze podataka. Time se tedi jedan korak u produkciji
i time konano celokupna tamparska priprema upravlja sa jednog
kompjuterskog radnog mesta. Postoje i ofset tamparske maine sa
integrisanom jedinicom za osvetljavanje kod kojih se osvetljavanje ploa
vri u maini (Direct Imaging).
Poto se kod CTP ne koristi film mora pre osvetljavanja da se izradi
kontrolni otisak najee na specijalnom ink jet tampau ili
termosublimacinim tampaima.
Na slici 2.7 je prikazano kako se tamparska ploa izrauje direktno
iz baze podataka digitalno pripremljenog tamparskog tabaka.
18


Slika 2.7 Computer to plate postrojenje za digitalno osvetljavanje
tamparske ploe (Trandesetter, Heidelberg/Creo)
Sa ovim tehnolokim promenama unutar tamparske pripreme su se
u osnovi promenila i zanimanja za pripremu tampe. Polja delovanja tri
klasine struke: slovoslaga, reprodukcioni tehniar i izraiva tamparske
forme mogu danas da se obavljaju svi na jednom radnom mestu. U
nemakoj je 1998 godine stvoreno novo obrazovno zvanje oblikovaa
medija, iji uspean zavretak predpostavlja ovladavanje svim procesima
tamparske pripreme kao najzahtevnije zanimanje u grafikoj industriji.
Zahvaljujui DTP-u moe danas u osnovi svaki autor ili grafiar koji
raspolae sa jednim PC i odgovarajuim softverima sam da preuzme
delove rada tamparske pripreme. anse koje su ovim otvorene dovele su
naalost i do toga da je trite preplavljeno rastuom bujicom tamparskih
proizvoda nieg kvaliteta. Jer oblikovanje tamparskih proizvoda na
kompjuteru zahteva pored ovladavanja korienjem programa kao i
potrebnim oseajem i znanjem za tipografiju i dizajn pre svega i tano
znanje daljih tamparskih procesa dalje obrade, kojim raspolau samo
obrazovani struni kadrovi. Evolucija u tamparskoj pripremi kroz
digitilazaciju obrade promenila je tok pripreme iz klasine u digitalnu
pripremu tampe (slika 2.8).

Slog
Repro-
dukcija
Rukopis
Slike
Grafici
Tekstfilm
Crte/
Raster
film
Monta-
a
Montirani
Filmovi
Kopija
tampa-
rska
forma
Rukopisi
Tekst
Slike
Grafici
Slike/
grafici
podaci
Sa digitalnom
Reprodu-
kcijom (DTP)
i Computer
to Plate (CTP)
tampa-
rska
forma

Slika 2.8 Evolucija u tamparskoj pripremi kroz digitilazaciju obrade
a) konvencionalna priprema tampa (cca 1980)
b) digitalna priprema tampe ( cca 1997)
19


2.3 tampanje
Proces prenoenja boje na papir (ili neki drugi materijal na koji se
tampa) posredstvom jedne tamparske forme oznaava se kao
"tampanje"
Tokom stotina godina razvijen je veliki broj postupaka tampanja
koji se na osnovu tamparske forme mogu razvrstati na etri glavna
konvencionalna postupka tampanja i posebno digitalna tampa.
Razvrstavanje se vri na bazi karakteristika tamparske forme (slika 2.9).
1 {tampaju}e
povr{ine
2 ne{tampaju}e
povr{ine
3 boja
4 telo forme
1 {tampaju}e
povr{ine
2 ne{tampaju}e
povr{ine
3 boja
4 telo forme
1 {tampaju}e
povr{ine
2 ne{tampaju}e
povr{ine
3 boja
4 telo forme
1 {tampaju}e
povr{ine
2 ne{tampaju}e
povr{ine
3 boja
4 telo forme
P
R
O
P
U
S
N
A
R
A
V
N
A
D
U
B
O
K
A
V
I
S
O
K
A
[
T
A
M
P
A
R
S
K
E

F
O
R
M
E

(
[
F
)
3 4 1 2
3 4 1 2
3 4 1 2
3 4 1 2

Slika 2.9 etri konvencionalna glavna tamparska postupka
.... Visoka tampa
Elementi za tampanje (slova, linije, raster take itd.) lee
uzdignuto. Ako je tamparska forma obojena, nalazi se boja na
uzdignutim mestima i pod pritiskom se prenosi na materijal za tampu.
Najznaajniji predstavnici visoke tampe su tampanje knjiga koji je
do pre nekoliko desetina godina bio dominirajui tamparski postupak i
fleksotampa koja je od sredine 20-og veka u porastu i nalazi primenu u
tampanju ambalae. U klasinom tampanju knjiga koristila se kruta
metalna tamparska forma (olovo), dok se u fleksotampi koristi
fleksibilna - meka tamparska forma od vetakog materijala.
.... Duboka tampa
Elementi za tampanje lee udubljeno. Glavni predstavnici duboke
tampe su industrijska rakel duboka tampa kao i postupak koji se nalazi
u umetnikom podruju bakrorez i elini rez i sl.
20


.... Ravna tampa
tampajui i netampajui elementi lee prividno u istoj ravni.
tamparske forme su od razliitih materijala (npr Aluminijum i presvlake
od polimera) sa razliitim hemijsko-fizikalnim povrinskim osobinama.
Glavni predstavnik ravne tampe je ofset tampa - danas irom sveta
dominirajui postupak tampanja. Ofset tampa je indirektan postupak
tampanja, to znai boja se prvo prenosi na jedan meuprenosilac
gumeno platno i odatle na materijal za tampanje. Na slici 2.10 je
prikazana ofset tamparska maina ematski i njen spoljni izgled.

Slika 2.10 etvorobojna offset tamparska maina sa centralnim mestom
rukovanja - posluivanja kao i merna i regulaciona tehnika. a) ema
maine b) Maina sa upravljakim pultom (spidmaster 74-4 P, Heidelberg)
.... Propusna tampa
tamparska forma se sastoji iz jednog finog sita (npr. od najlona) pri
emu jedan sloj (ablon) zatvara netampajue elemente. Slino kao u
dubokoj tampi se tamparska forma preplavljuje bojom i rakelom
protiskuje. Pritisak rakela obezbeuje da se boja kroz sito prenosi na
tampai materijal koji lei ispod. Dominirajui postupak je sito tampa.
U svakom ovom postupku tampanja potreban je pored tamparske forme
i tamparski elemenat koji obezbeuje pritisak koji je osnovni parametar
za tampu, koji pritiska tamparski materijal na tamparsku formu radi
prenoenja boje.
21


Za realizaciju tampe vekovima su se razvijale razliite tamparske
maine. Razvoj se najilustrativnije moe predstaviti osnovnim mehanikim
principima tampanja.
Prvi tamparski princip Gutenbergova tamparska presa "ploa
prema ploi" (ravno na ravno), tamparska forma kao i elemenat
protivpritiska su bili ravni. tamparske maine knjiga 19-og i 20-og veka
su radili po principu "povrina naspram cilindra", pritisni cilindar koji preko
tamparske forme. Danas dominirajui postupci ofset, duboka i flekso
tampa rade iskljuivo na principu "cilindar prema cilindru", brzina od
5000 do preko 100.000 otisaka/sat. Na slici 2. 11 je prikazana hala jednog
tamparskog pogona.

Slika 2.11 Mainska hala jednog tamparskog pogona konvencionalne
tampe
etri klasina konvencionalna glavna tamparska postupka imaju
jednu zajedniku karakteristiku: vrstu tamparsku formu - tamparske
slike su na jednoj mehaniki stabilnoj formi (master). Time se moe sa
istom tamparskom formom u maini, ista tamparska slika da se
reprodukuje u visokom kvalitetu.
Od sredine 20-og veka su razvijeni i postupci kod kojih se
tamparska forma za svaki tamparski primerak moe novo oslikati (npr.
elektrofotografija) ili preneti boju direktno na tamparski materijal - dakle
bez tamparske forme odnosno nosaa tamparske slike (npr. ink jet). Oni
se danas oznaavaju kao non impakt tamparski postupci (bezkontaktni
postupci) (NIP-tehnologije). Jedna po jedna tamparska strana moe da
se tampa sa promenjenim sadrajem - naravno sa smanjenjem kvaliteta
i produktivnosti.
Do pre nekoliko godina Non impact postupci u kvalitetu kao i u brzini
tampanja u odnosu na trokove nisu inili alternativu u odnosu na
konvencionalne postupke tampanja. U poslednjim godinama je naroito
elektrofotografski postupak tampanja jako poboljan, tako da je danas u
delovima trita za tamparske medije postao alternativa. To vai naroito
za naloge sa promenljivim podacima, odnosno informacijama, poto
tamparska slika moe praktino za svaki primerak kompletno da se
zameni. Znaajno im je da su alternativa za male porudbine.
Na slici 2.12 je dat ematski prikaz tamparskog sistema za postupke bez
tamparske forme - (NIP-tehnologije).
22


Slika 2.12 tamparski sistem za etvorobojnu tampu (NIP tehnologija):
elektrofotografija sa sorterom za pojedinane tabake (CLC 1000 Canon)
.... tamparske maine
Grade se kao tabane i rotacione tamparske maine.
Tabane tamparske maine se sastoje od jednog ureaja za
ulaganje tabaka, jedne ili vie tamparskih jedinica i jednog ureaja za
izlaganje U ureaju za ulaganje se uzimaju tabaci sa jednog stoga papira i
predaju prvoj tamparskoj jedinici. Tabaci se pomou sistema za hvatanje
vode kroz sve tamparske jedinice i odtampavaju. U ureaju za izlaganje
se odtampani tabaci odlau na stog odtampanih tabaka.
Rotacione maine se sastoje iz ureaja sa rolnom preko koga se
dovodi podloga za tampu u jednu ili vie jedinica za tampanje. Posle
tampanja esto se u nadogradnim agregatima vri dalja obrada ili se
odtampani materijal ponova namotava u rolnu u ureaju za
namotavanje. Za visokovredne tamparske proizvode su rotacione
tamparske maine opremljene sa suarama radi spreavanja
razmazivanja boja u daljoj obradi. tampanje novina se vri najee sa
tkz. Coldset bojama koje ne zahtevaju posebnu suionicu, ali iskazuju
kvalitativna umanjenja. Duboka tampa zahteva u osnovi suenje posle
svake tamparske jedinice, posle tampanja svake pojedinane boje.
Ofset tamparske maine i non impakt maine su rasprostranjene i
kao rotacione i kao tabane maine, dok se tamparske maine za duboku
i flekso tampu grade skoro iskljuivo kao rotacione maine. Rotacione
maine postiu vee brzine tampanja u odnosu na tabane maine i
maju prednost da se inline zavrna obrada jednostavnije realizuje.
Rotacione maine su visoko specijalizovane najee su primenjene samo
za jedan odreeni proizvod. Tipine primene su tampa novina, asopisa,
ambalae i tampanje beskonanih obrazaca.
23


Na slici 2.13 je prikazan izgled rotacionog ofset tamparskog
sistema.

Slika 2.13 Rotacioni ofset tamparski sistem (Heidelberg)
Tabane maine imaju prednost kraeg vremena pripreme, kratkog
kretanja pri ulaganju, promenljivih formata i materijala za tampanje. Na
tabanim mainama mogu da se izrauju skoro svi tamparski proizvodi
koji su u sadanjim tamparskim postupcima mogui. Oni se koriste uvek
tamo gde je vaan visoki kvalitet i fleksibilnost. Konvencionalne
tamparske maine se u poslednjim decenijama dodatno automatizuju.
Danas se skoro sve maine nude sa upravljakom jedinicom preko koje je
mogue upravljati sa veinom funkcija maine. Ranije isto rune radnje
kao to su promena formata, promena tamparske forme, korekcija
registra, pranje valjaka i cilindara mogu danas da se obave pritiskom
dugmeta. Preko jednog digitalnog ureaja za pripremu tampe je mogue
prethodno podeavanje koliine boje za svaku tamparsku formu. Vie
proizvoaa nudi ofset tamparske maine sa integrisanim osvetljivaem
tamparskih ploa: Computer to Press odnosno podgrupa Direct Imaging
DI maina.
Non impakt maine su na osnovu svoje koncepcije ve u visokoj
meri automatizovane i veinom gotovo potpuno se mogu upravljati
kompjuterom. U svemu je automatizacija tamparskih maina za vreme
poslednjih 20 godina dovela do znatnog poveanja produktivnosti u
podruju tampanja, podigla kvalitet tamparskih proizvoda i radnog
mesta. Bitno su smanjeni trokovi uz povoljnu proizvodnju tamparskih
medija.
Do pedesetih godina ovog veka unapreivani su postupci ulaganja i
izlaganja materijala -tabaka. Drugu polovinu ovog veka karakterie
izuzetan razvoj tehnika i tehnologija to se znatno odraava u podruju
grafike industrije. Upravljanje tamparskim mainama preuzimaju
raunari odnosno za to namenski razvijeni ureaji CPC - Computer Print
Control - raunarom upravljana tampa.
Najpoznatiji su CPC Heidelbergovi sistemi razvrstani prema nivoima
razvoja od CPC1 do CPC TRONIC. Svaki od upravljakih sistema ima
stepen automatizacije vii od prethodnog.
24


CPC upravljake jedinice su dislocirane na centralno mesto sa kojeg
se vri upravljanje. Broj upravljakih funkcija raste sa razvojem novih CPC
ureaja.
CPC omoguuje centralno upravljanje sa kontrolom:
zona ureaja za boju,
doziranja boje iz ureaja za boju,
upravljanja registrom tampe,
irine obojenja trake,
valjaka za vlaenje,
gustoe obojenja,
kontrasta,
dobijenih vrednosti i programski zadatih,
optimalnog pribliavanja otiska originalu,
pokrivenosti povrine tampe po zonama,
otklona u registru,
posluivanja i
dijagnostike.
Funkcije koje mogu biti upravljane CP tronikom:
Za kompletnu mainu su:
programiranje i memorisanje podataka,
upravljanje pneumatskim ureajima,
upravljanje ureajima za hlaenje i hidrauliku,
upravljanje sistemom centralnog podmazivanja,
dijagnostika rada pojedinih ureaja.
Za ureaje za ulaganje podloge za tampu:
kontrola vazduha u usisnom i izduvnom delu,
kontinualna kontrola toka i brzine podloge za tampu,
daljinsko podeavanje eonih i bonih marki,
podaci na displeju (brzine otiska, voenje tabaka, smetnje i sl.)
Za tamparske ureaje i glavni pogon:
digitalno upravljanje pogonom,
programiranje ureaja za pranje valjka,
pranje ureaja za bojenje,
kontrolu ureaja za okretanje tabaka za obostranu tampu,
digitalno upravljanje valjaka za vlaenje,
daljinsko upravljanje meuvaljaka,
programiranje sredstava za vlaenje,
programiranje dotoka boje,
daljinsko upravljanje otiska za svaku pojedinu boju,
kontrola ureaja za pranje,
sistem za lakiranje,
daljinsko doziranje koliine laka,
elektronsko podetavanje registra tampe.
25


Za ureaj za izlaganje materijala:
kontrola pneumatike za vreme rada maine,
upravljanje ureajima za kontrolu izlaza,
upravljanje ureajima za suenje (IC ureaji),
kontrola toka materijala.
Osnovu CP tronika ini sklop procesnih raunara koji omoguuje digitalno
upravljanje tamparskim mainama sa automatskom kontrolom svih
funkcija. Vreme pripreme ovakvih maina skrauje se do 80%.
Svaki od navedenih upravljakih ureaja raspolae sa unutranjom
strukturom koju u zavisnosti od nivoa karakteriu elementi prikazani u na
slici 2.14.

CPC Karakteristini elementi sistema

CPC1
mikro ureaji (nii i vii nivo),
mehaniki ureaji,
raunanje, usporavanje i programiranje za boje,
memorisanje podataka na traku,

CPC2
memorisanje podataka na disketu,
simultana merna glava sa denzitonatorom,
poreenje dobijenih i programskih rezultata,
proraun korekcije,
spektrofotometrija,

CPC3
automatsko itanje ofsetne ploe,
podeavanje za veliinu formata,
dislociranost upravljanja u odnosu na mainu,
unos podataka za upravljanje - drugih,
program dok je maina u radu,
unutranja memorija,
unos podataka svetlosnim perom,
senzorsko merenje iznad tamparske forme,

CPC4
optoelektronika jedinica za uitavanje,
korekcija cilindara pomou servomotora,
prenos podataka pomou infracrvenih zraka,

CPC
TRONIC
upravljanje svim funkcijama maine,
digitalizacija funkcija,
mrea senzora,
praenje procesa na displeju,
proces kontrole i korekcije automatski,
unos podataka sa displeja.

Slika 2.14 Heidelberg CPC sistemi - nivoi i mogunosti

26


2.4 Zavrna grafika obrada odtampanog materijala

Zavrna grafika obrada (dalja obrada) tampanog materijala
obuhvata sve radne korake koji se sprovode posle odtampavanja papira
ili drugih materijala sve do gotovog tampanog proizvoda.
Mnogobrojne su vrste proizvedenih tampanih proizvoda a samim
tim i procesi dalje obrade tampanih proizvoda. Zavrna obrada se
prilagoava potrebi izrade proizvoda npr. knjiga, novina, materijala za
savijanje od kojih se dobijaju kutije ili etikete i sl.
Zavrne obrade su operacije kao to su rezanje, previjanje,
savijanje (falcovanje), sakupljanje, vezivanje i sl.
Slika 2.15 prikazuje dalju obradu na mainama za seenje i
previjanje i savijanje.

Slika 2.15 Maine za rezanje, savijanje i previjanje (falcovanje)
Slika 1.16 prikazuje primer linije za sakupljanje savijenih tabaka.

Slika 2.16 Sakupljanje savijenih (falcovanih) tabaka radi izrade broura
(Proseter 562 Heidelberg)
Klasino povezivanje knjiga (knjigoveznica) izrada knjiga sa vrstim
povezom danas ini jo samo mali deo ukupnog obima dalje obrade.
Najvanije postupci procesa zavrne grafike obrade obuhvataju:
Povezivanje knjiga - izrada knjiga sa mekim i tvrdim povezom sa
povezivanjem broure u veim tiraima.
27


tamparije novina i asopisa raspolau rotacionim tamparskim
mainama - ofset ili duboka tampa sa integrisanim agregatima dalje
obrade (Inline - Finisching).
Pogone izrade ambalae (sredstava pakovanja) izrauju se ili off-line (npr
pregibne kutije) ili inline (npr polietilen tane za noenje) i druge razliite
ambalae.
tamarije etiketa su visokospecijalizovane za dalju obradu sa
automatizovanim mainama za rezanje, isecanje (tancovanje) i
mainama za pakovanje etiketa.
Malim i srednjim tamparijama su esto prikljuene zavrne obrade u
kojima se poslovne tampane stvari i druge akcidencije obrauju
postupcima zavrne obrade.
U nastavku su na primeru izrade broura objanjene vane
tehnologije dalje obrade:
Povezane broure lepljenjem na lenom delu lepljenje i postavljanje
u korice od kartona (npr. depne knjige, katalozi za kunu dostavu,
telefonski imenici i sl.).
Broure povezane buenjem sastoje se od vie duplih listova
stavljenih jedni u druge koji su u prevoju (falcu) sa icom povezane (npr.
asopisi, magazini i sl.).
Izrada broura se najee vri u pet operacija obrade i to:
Rezanje (ravno rezanje) velikoformatnih tamparskih tabaka
(signatura) iste sadrine tampanih na jednom tamparskom tabaku. Prvo
se rezanjem moraju razdvojiti a zatim povezivati. Maine za rezanje rade
sa vertikalnim noevima koji mogu da proreu stogove papira do visine od
20 cm.
Falcovanje (savijanje, previjanje) prvo se tabaci za tampanje koji
obuhvataju vie strana za tampanje , pomou falc maina (maina za
previjanje) prema emi ispucavanja (rasporeivanja) na formatu tampe
savijaju (slika 2.17 a). "Ispucavanje" znai tako rasporediti strane na
tamparskom tabaku da one posle falcovanja i sakupljanja vie falcovanih
tabaka pravilno slede jedna drugu. Ispucavanje se reava ve u pripremi
tampe ali uvek zavisi od zahteva prema rasporedu dalje obrade.
Kod vezivanja lepljenjem (slika 2.17 b) se pojedinani tabaci redom
rasporeuju, radi ega prvi tabak sadri strane 1 do 8 i drugi tabak strane
9 do 16. Kod povezivanja sa buenjem se presavijeni - falcovani tabaci
umeu jedan u drugi, radi ega prvi tabak sadri spoljnih osam strana (1-
4 i 13-16) i drugi tabak unutranjih osam strana (5-12).
Sakupljanje odnosno postavljanje zajedno Kada je odtampana
jedna broura od 32 strane sa osam strana po tabaku, ona ima etri
signature (delovi tabaka jedne broure oznaavaju se i kao signature).
Kod tiraa od 1000 primeraka postoje posle falcovanja 4 stoga sa po 1000
falcovanih tabaka. Oni se moraju pojedinano ili odgovarajue rasporediti
prema brouri koju treba izraditi. Rasporeivanje po redosledu ( za
povezivanje lepljenjem) se oznaava kao "postavljanje zajedno" i vri se u
specijalnim mainama za sakupljanje. Sastavljanje signatura radi
vezivanja buenjem se oznaava kao "sakupljanje". Ono se vri najee
28


na povezaima - sakupljaima koji preuzimaju i operacije vezivanja i
trostranog obrezivanja.

Slika 2.17 ema rasporeiva "ispucavanja" (osmostrano) za dva
tamparska tabaka za 16-o stranu brouru, ema za: a) vezivanje
buenjem i b) vezivanje lepljenjem
Povezivanje lepljenjem i ivenjem icom Sakupljene tabane
signature za brouru koja e se povezati lepljenjem prvo se na poleini
narezuju (obrade se povrine koje treba da prime lepilo) radi
omoguavana prodiranja lepila. Zatim se poleina potpuno premae
lepilom (najee sa topljivim ili rastopljenim lepljivim materijalom)
obmotaju se korice i zalepe sa poleinom. Maina za ove faze rada je
poveziva koji lepljenje moe da se povee i sa mainom za sakupljanje
ispred ili i iza nje. U povezivau i sakupljau su signature sloene jedna u
drugu u brouri koja e biti povezana icom - buenjem. Broure se
dovode pod glave za povezivanje, koje ih probijaju kroz poleinu ubacuju
iane spojnice i savijaju ih.
Obrezivanje tri strane Najee se broure obrezuju na dve ili sve tri
strane (glava, podnoje, prednja strana), to istovremeno znai opsecanje
broure na krajnji format. Ve u pripremi rada i u tamparskoj pripremi
treba ovo obrezivanje uzeti u obzir i dodati da ne bi dolo do odsecanja
nekih sadraja na stranama. Za trostrano obrezivanje postoje specijalni
odvojeni postavljeni automati sa tri noa (tzv troreza).
29


I dalja obrada tampe je u poslednjim godinama sve vie
automatizovana, ali ne i u meri kao tampa i pre svega priprema tampe.
Na osnovu mnogih razliitih procesa i kompleksnosti mehanikih
postupaka jo je potrebno mnogo vie runih zahvata u procesima rada
nego u oba druga podruja (izuzetak ini npr inline finisching na
rotacionim mainama sa valjcima). Zbog toga se i u podruju dalje obrade
ine pojaani napori za implementaciju CIM (Computer Integrated
Manufacturing), da dalja obrada ne bi postala usko grlo u proizvodnji
tampanih proizvoda.
2.5 Digitalni proizvodni ureaji u odvijanju procesa (Workflow)
Izrada tampanih proizvoda se razvijala sve vie od runog rada
(zanata) u industrijsku izradu. Kao i u drugim industrijskim podrujima
dostigla je nivo kompjuterski integrisane proizvodnje -CIM koji sve vie
dobija na znaaju.
U poslednjim godinama je bio primetan ve u tamparskoj pripremi
jak prodor kompjutera i automatizovanih tokova procesa. Integracija
tamparske pripreme i tampe kao i automatizacija kod tampanja i
integracija pripadajuih procesa rada takoe su dostigli odreeni nivo.
Planiranje proizvodnje i upravljanje slue stvarnoj kontroli
proizvodnog procesa. Planiranje proizvodnje jednog tampanog
proizvoda se vri esto "upstream" to znai od dalje obrade tampe preko
tampanja nazad prema pripremi tampe. To se moe najbolje pogledati
na jednom jednostavnom primeru: Jedna mala tabana ofsetna tamparija
je dobila nalog za izradu jednog kataloga. tamparija raspolae sa
odelenjem za pripremu sa postrojenjem Computer to Plate, jednom
dvobojnom mainom u formatu 52 cm x 36 cm, Jednom dvobojnom
mainom u formatu 74 cm x 52 cm i jednom etvorobojnom mainom u
formatu 74 cm x 52 cm. Finisching odelenje je opremljeno mainom za
rezanje, jednom falc mainom i jednom mainom za donoenje, jednim
sakuplja hefterom sa etri stanice i trimerom kao i jednim povezivaem
lepljenjem.
Zahtevi kupca za izradu broure glase:
Izvedba vezivanje bod sa icom,
Format DIN A4
Obim 32 strane
Papir papir za tampanje slika (bilderdruck)
Sjajnije glatko premazan, 150 g/m
2

tampa: dvobojna, crno i cyjan kao ukrasna boja, strane 1,2 31 i 32
etvorobojne CMYK,
Leyautdaten sa slikama i graficima dostavie kupac
Tira 1000 primeraka.
Poto maksimalni tamparski format iznosi 74 cm x 52 cm mogu da se
tampaju 8 DIN A4 strane po tabaku. Uz dodatak obrezivanja potreban je
papir formata od 62 cm x 45 cm. Obim iznosi 32 strane dakle proizilaze
etri osmostrane signature. tampanje i dalja obrada zahtevaju pri tirau
od 1000 primeraka 150 tabaka dodataka po signaturi. Time je potrebno
1150 x 4 = 4600 tabaka. Spremno je: 4600 tabaka tamparskog papira
30


glatke povrine, za slike, 150 g/m
2
u formatu 62 cm x 45 cm. Postupci pri
planiranju proizvodnje su:
Dalja obrada. Poto zadatak glasi vezivanje icom, to je Workflow ve
unapred odreen: Podeavanje falc maine na dvo prelomljeni ukrteni
falc, format 62 cm x 45 cm; Falcovanje 4 signature od 1000 tabaka;
pripremanje etiri stanice skupljaa povezivaa, format DIN A4;
sakupljanje, spajanje, trimer 1000 primeraka; Pakovanje od 1000
primeraka.
tampanje Prema formatu papira dolaze u obzir maine u formata 74
cm x52 cm. etri spoljne strane su etvorobojne, sve druge dvobojne; To
znai poto se radi o brouri vezanoj icom proizilaze jedna 4/4 bojna
tabana signatura (tabak 1) i 3 2/2 bojne tabane signature (tabak 2,3 i
4). Uzimajui u obzir dodatak za rezanje proizilazi broj tampanja po
tabanoj signaturi: 1150 otisaka prednje strane tampe lica) + 1150
otisaka lene strane (tampa sa druge strane ) = 2300 otisaka. Odvijanje
procesa (Workflow) u tampi je:
etvorobojna maina. Priprema 1150 otisaka
zamena tamparskih ploa - 1150 otisaka
dvobojna maina - priprema 1150 otisaka
5 x zamena tamparskih ploa
5 x 1150 tampanih otisaka
Priprema . Strane se prema emi ispucavanja za vezivanje spajanjem
ispucavaju uzimanjem u obzir trostranog obrezivanja, digitalno montiraju
8 strana po tabaku. Za dalju obradu se dodaju oznake za falc i
obrezivanje, za tampanje paser krstii i tamparske kontrolne trake.
Osvetljavanje ploa se vri uzimanjem u obzir individualnih
tamparskih linija za raspoznavanje obeju upotrebljenih tamparskih
maina. Na osnovu zahteva kupca vezano za kvalitet, tampa se na
premaznom (oslojenom) glatkom papiru sa rasterovanjem od 72 linije/cm.
tamparske ploe se biraju, veliina koja odgovaraju tamparskoj maini.
Ovo planiranje uslovljava da se nalog u pripremi tampe moe
odraditi tek onda kada je utvreno odvijanje procesa (workflow) za
sledea podruja na osnovu podataka naloga. Digitalni workflow sistemi
informacije stavljaju na raspolaganje sledeim podrujima, gde se one
koriste za automatsku pripremu odnosno podeavanje maina. Time se
izbegava da se ve postojei podaci na svakoj maini moraju ponovo
unositi. Dodatne informacije se mogu preuzeti uz kompjuterski
potpomognute pripreme naloga.
Za posmatrani tamparski nalog se iz datoteke osvetljavanja mogu
ekstrahovati sledee informacije relevantne za proizvodnju:
Za tampanje formata papira - broj signatura tabaka u tampanju
jedne i druge strane (lice - nalije), broj i vrsta boja, profil boja,
raspored boja po zonama preko tamparskog tabaka. Iz pripreme
naloga dolaze: optereenja maine, visina tiraa, dodatak, vrsta
materijala.
Za dalju obradu: Format papira, broj tabanih signatura, falc ema,
vrsta povezivanja, obrezivanje. Iz pripreme naloga jo dolaze:
31


optereenje (zauzetost) maina, visina tiraa, dodatak, vrsta
materijala, vrsta pakovanja, slanje-distribucija.
Kao standardni format za izdvajanje i prenos proizvodno relevantnih
podataka potvrdio se CIP3/PPF (Print Production Format). Ovaj format je
razvijen od strane jednog konzorcijuma firmi iz grafike industrije. CIP3 je
za "povezivanje pripreme tampe i dalje obrade". Cilj razvoja je umreena
tamparija u kojoj su runi zahvati u odvijanju procesa (workflow)
minimizovani i time znaajno ubrzana realizacija naloga i isporuke.
Na slici 2.18 je prikazano rukovanje materijalom u tamparskom pogonu

Slika 2.18 Transport materijala u tamparskompogonu za snadbevanje
tabanih tamparskih maina sa paletama papira
.... Premedija
Dananjim metodama i ureajima pripreme tampe celokupan
tamparski nalog se moe opisati u digitalnoj formi. Na bazi ovog sloga
podataka se mogu izraditi filmovi cele strane, odnosno moe se direktno
izraditi tamparska forma. Postoje tamparski sistemi koji mogu da rade
direktno preko datoteke naloga. tampana stvar moe danas da se
proizvede na bazi "digitalnog masters-a" u kome je sadrana celokupna
informacija za proizvod i njegovu proizvodnju.
Tkz "elektronski mediji" prenose informaciju npr. preko CD Rom-a ili
interneta koja ih pomou ureaja kao to je monitor ili displej ini vidljivim
za itanje i posmatranje. Digitalni master za informaciju prenet pomou
print medija ili elektronskog medija u mnogome je identian. Ovo vodi do
stvaranja jednog premedija - podruja u workflow-u (slika 2.19). U ovom
podruju informacija biva uzeta, oblikovana i kao digitalni podatak
opisana, zajedno sa odgovarajuom organizacijom i rukovanjem
podacima. Ovaj digitalni master moe sada ili kao printmedijum ili kao
elektronski medijum da se umnoi i distribuira na vie mesta. Proizvodni
proces unutar premedija podruja , koji omoguava izdanja nezavisna od
izdavakih medija - dakle medijski neutralna, oznaava se i kao "Cross
Media Publishing" (CMP). Osnovni preduslov za funkcionalni CMP sistem
je garancija konzistencije i integriteta. Svi podaci moraju u digitalnoj formi
da postoje i preko mree podataka da stoje na raspolaganju.
32


Distribu-
cija
Premedija
Priprema
tampe
2-bojna
maina
4-bojna
maina
Maina za
savijanje
Sakuplja
Poveziva
CIP3/PPF
datoteka
CIP3/PPF
Informacije
For: 62x45 cm
Sig: 3xSD-WD
Boja: Crna, Cijan
Tira: 1000+150
Papir: BD 150g
CIP3/PPF
Informacije
For: 62x45 cm
Sig: 4
Savijanja: 2
Tira: 1000+150
Papir: BD 150g
CIP3/PPF
Informacije
For: DIN A4
Obrez: glava 5,
podno 8,
napred 15 mm
Heftovanje: 2
Tira: 1000+150
Papir: BD 150g
CIP3/PPF
Informacije
For: 62x45 cm
Sig: 1xSD-WD
Boja: C,M,I,K
Tira: 1000+150
Papir: BD 150g
tampa
Dalja obrada tampe
CIP3/PPF
Informacije
For: DIN A4
Povez debljina:
2 mm
Pakovanje:
Elastina folija
Jedinica pak:
25 komada

Slika 2.19 Proizvodni tok u digitalnom "Workflow" za izradu print medija
sa jedinicom za korienje CIP3/PPF informacija
Na slici 2.20 je takoe prikazano kako je Premedija podruje
povezano sa pripremom, tampanjem i daljom obradom. Prema stepenu
digitalizacije sistema u proizvodnom toku mogue je kompletno digitalno
odvijanje procesa (workflow).
ELEKTRONSKI MEDIJI
PREMEDIJA
I
N
F
O
-
I
Z
V
O
R
I
MULTIMEDIJI
MULTIMEDIJI
TAMPARSKI
MEDIJI
Orginalni
podaci
P
r
o
i
z
v
o
d
n
j
a
TV, Radio
Internet , sl.
CD-ROM, sl.
raspo-
dela
Ureaji za
Vizuelizaciju
Elektronske
informacije
Digitalni tampa-
rski sistemi
Pripre-
ma
tampa
(konvenc.)
Zavrna
obrada
raspo-
dela
K
u
p
a
c

/

K
o
r
i
s
n
i
k
Proizvodi
tampe
Ideje
Sadraj
Forma
Podaci
mena-
ment

Slika 2.20 Premedija podruje u workflow za produkciju print medija i
elektronskih medija
Pri tom je jasno da je kombinacija elektronskih medija (npr CD Rom ) i
printmedija (npr knjiga) multimedijalna primena, koja moe da se izvede i
unutar jednog pogona. Ova kombinacija razliitih nosilaca podataka se
oznaava i kao "Mixed media Publisching" (MMP). Publikacije se mogu
optimirati pri emu se kombinuju prednosti razliitih nosilaca podataka. Pri
tom se publikacija ne vrednuje kroz spretnost povezivanja pojedinih
informacionih tipova podataka (tekst, ton animacija itd.) nego kroz
povezivanje razliitih nosilaca podataka (npr CD-ROM Internet i Print).
33

Procesi tampe Grafiki procesi

3.0 PROCESI TAMPE

Jedna od podela procesa tampe prikazana je na slici 3.1.
cilindar
forme
P
O
S
T
U
P
A
K

T
A
M
P
E
C
o
m
p
u
t
e
r

t
o
P
r
i
n
t
C
o
m
p
u
t
e
r

t
o
P
r
e
s
s
B
e
z
k
o
n
t
a
k
t
n
i

"
N
o
n
-
I
m
p
a
c
t
"
(
b
e
z

t
a
m
p
a
r
s
k
e

f
o
r
m
e
)
K
o
n
v
e
n
c
i
o
n
a
l
n
i

(
s
a

t
a
m
p
a
r
s
k
o
m
f
o
r
m
o
m
)
S
i
t
o
t
a
m
p
a
V
i
s
o
k
a
t
a
m
p
a
R
a
v
n
a
t
a
m
p
a
D
u
b
o
k
a
t
a
m
p
a
E
l
e
k
t
r
o
g
r
a
f
i
j
a
J
o
n
o
g
r
a
f
i
j
a
M
a
g
n
e
t
o
g
r
a
f
i
j
a
I
n
k

J
e
t
T
h
e
r
m
o
g
r
a
f
i
j
a
F
o
t
o
g
r
a
f
i
j
a
O
f
s
e
t
B
o
j
a
S
u
v
i

o
f
s
e
t
K
o
n
t
i
n
u
-
a
l
n
o
P
u
d
e
r
t
o
n
e
r
T
e
n
i
t
o
n
e
r
M
a
g
n
e
t
t
o
n
e
r
L
i
k
v
i
d
I
n
k
T
o
p
l
i
I
n
k
D
r
o
p

o
n
d
e
m
a
n
d
"
X
"

z
r
a
c
i
I
n
k

t
o
n
e
r
S
u
b
l
i
m
a
-
c
i
j
a
T
r
a
n
s
f
e
r
N
o
s
i
l
a
c

b
o
j
e
t
r
a
k
a
/
f
o
l
i
j
e
T
a
b
a
k

i
l
i

r
o
l
n
a

(
m
a
t
e
r
i
j
a
l

z
a
o
d
t
a
m
p
a
v
a
n
j
e
)
O
r
g
i
n
a
l
i

i

p
o
d
a
c
i
P
r
i
p
r
e
m
a
t
a
m
p
e
t
a
m
p
a
D
a
l
j
a

o
b
r
a
d
a
P
r
o
i
z
v
o
d
n
i

t
o
k
t
a
m
p
a
r
s
k
i

p
r
o
i
z
v
o
d
D
i
g
i
t
a
l
n
i
o
t
i
s
a
k
C
o
m
p
u
t
e
r

t
o

F
i
l
m
C
o
m
p
u
t
e
r

t
o

P
l
a
t
e
P
r
e
v
l
a
k
a

k
o
j
a
s
t
v
a
r
a

b
o
j
u
Slika 3.1 Postupci tampe
34


Navedena podela obuhvata pored konvencionalnih postupaka
tampe i tkz. Computer to tehnologije. U okviru navedenih postupaka
ralanjuju se postupci odreenih podgrupa. Naravno da se mogu praviti i
druge podele u okviru procesa umnoavanja otisaka. U procesu tampe se
moe napraviti i podela prikazana na slici 3.2. Celokupna tampa
podeljena je u dve grupe:
Industrijska tampa i
Manuelna tampa
Industrijska tampa je postupak najee visokotiranog broja
otisaka sa organizacijom, specifinim zahtevima i potrebnom tehnikom.
Manuelna tampa je u domenu malih tiraa i vrlo esto u domenu
umetnike reprodukcije.
U okviru industrijske tampe se moe napraviti sa dananjeg
tehnolokog nivoa razvoja podela na dve grupe. Obzirom da se osnovna
podela postupaka tampe pravi na bazi tamparske forme i ova podela na
dananjem nivou razvoja u odnosu na tamparsku formu je na dve grupe
i to:
tamparski postupci sa vrstom tamparskom formom
(konvencionalni) i
tamparski postupci bez tamparske forme (Non Impact Postupci NIP -
nekonvencionalni)
U tamparskim postupcima sa vrstom tamparskom formom su
tradicionalni postupci visoke, duboke, ravne i propusne tampe sa
osnovnim podelama i karakteristikama u okviru njih.
Visoka tampa- je tehnika tampanja koju odlikuje tamparska
forma sa uzdignutim tampajuim elementima, sa kojih se pritiskom, boja
prenosi na podlogu i slobodnim udubljenim netampajuim povrinama.
Pripadajue tehnike su joj fleksografska, tipo i leterset tampa.
Fleksografska tampa - je vrsta visoke tampe koju odlikuje
elastina i fleksibilna tamparska forma najee izraena od gume ili
plastike.
Tipografska tampa - je postupak direktnog tampanja gde se boja
prenosi direktno na materijal za tampanje - podlogu. tamparska forma
je kruta i izrauje se od tamparske legure ili vrstog polimernog
materijala.
Leterset tampa - je indirektni postupak visoke tampe u kojem se
boja sa tamparske forme prenosi prvo na cilindar presvuen gumom a sa
njega na materijal za tampanje - podlogu. tamparska forma se izrauje
od bakra, cinka i u novije vreme od fotopolimera.
Duboka tampa - je tehnika tampe koju odlikuje tamparska forma
sa udubljenim tamparskim elementima, sa kojih se pritiskom boja
prenosi na podlogu i slobodnim ispupenim netampajuim povrinama.
Pripadajue tehnike su joj bakro, elina i tampon tampa.
Bakro tampa - je vrsta duboke tampe koju odlikuje tamparska
forma izraena u povrinskom sloju od bakra najee postupkom
nagrizanja.
elina tampa - je vrsta duboke tampe koju odlikuje elina
gravirana tamparska forma.
35


T A M P A
MANUELNA INDUSTRIJSKA
VISOKA
[TAMPA
FLEKSOGRAFSKA
[TAMPA
TIPOGRAFSKA
[TAMPA
LETERSET [TAMPA
DUBOKA [TAMPA
BAKRO [TAMPA
ÊLI^NA [TAMPA
TAMPON [TAMPA
RAVNA [TAMPA
OFSET [TAMPA
LITOGRAFIJA
SVETLOSNA [TAMPA
PROPUSNA [TAMPA
SITO [TAMPA
[ABLONSKA [TAMPA
SPECIJALNI
POSTUPCI
INK- JET [TAMPA
LASERSKO
[TAMPANJE
HOLOGRAFIJA
DIGITALNA
[TAMPA
KOMPJUTER
FILM
KOMPJUTER
PLOÂ
KOMPJUTER
[TAMPA
VISOKA
KSILOGRAFIJA
METALOGRAFIJA
ZANATSKA
TIPOGRAFIJA
BAKROREZ
DUBOKA
RADIRUNG
KREJON
AQUATINTA
HELIOGRAVURA
RAVNA
KAMENA
LITOGRAFIJA
PROPUSNA
ZANATSKA SITO
OSTALI POSTUPCI
POSTUPCI
OSTALI

Slika 3.2 Poedela tampe
36


Tampon tampa - je indirektni postupak tampe kod kojeg se
specijalna boja prenosi sa kliea na podlogu za tampanje pomou
tampona najee od silikonske gume male tvrdoe. tamparski elementi
kliea su udubljeni a slobodne povrine ispupene.
Ravna tampa - je tehnika tampanja koju odlikuje tamparska
forma kod koje su tampajui i netampajui elementi u prividno istoj
ravni. Zasniva se na selektivnim afinitetima povrine tamparske forme.
Pri kvaenju forme vodom nju prihvataju netampajue povrine a
kvaenjem bojom nju prihvataju tampajui elementi.
Pripadajue tehnike su joj ofset, litografija i svetlosna tampa.
Ofset tampa - je vrsta indirektne ravne tampe. Gumeni cilindar
preuzima boju sa tamparske forme i prenosi je na podlogu (papir ili neki
drugi materijal) delujui kao posrednik izmeu tamparske forme i
podloge za tampu.
Litografija - je klasina najstarija vrsta ravne tampe. tamparske
forme su najee kamene, cinkane ili aluminijske ploe. Postupak
dobijanja otiska je direktan. Ona se najee koristi kao umetnika
tampa.
Svetlosna tampa - je postupak ravne tampe koji za tamparsku
formu koristi staklenu povrinu debljine oko 1 cm koja je oslojena
elatinom i kalijum bihromatom. Nakon oslojavanja i razvijanja na
staklenoj ploi ostaje reljef razliite visine tako da forma poprima
karakteristike i duboke tampe. Slabije osvetljena mesta na tamparskoj
formi imaju vei afinitet prema vodi a osvetljena prema boji to je
karakteristika ravne tampe.
Propusna tampa - je tehnika tampanja koju karakterie prolazak
boje kroz tamparsku formu u cilju dobijanja otiska. Na tamparskoj formi
razlikuju se tampajue povrine kroz koje moe prolaziti boja i
netampajue povrine, zatvoreni nepropusni elementi, kroz koje ne moe
prolaziti boja.
Pripadajue tehnike su joj sito i ablonska tampa
Sito tampa - je vrsta propusne tampe kod koje je tamparska
forma u obliku mreice - sita sa delovima na kojima se nalaze otvori
(propusni elementi) i delovima bez otvora (nepropusni elementi). Mreica
- sito moe biti od metala, tkanine, prirodnih ili vetakih materijala.
ablonska tampa - (patroniranje) je vrsta propusne tampe kod
koje je tamparska forma ablon ili patron. Boja se na podlogu kroz otvore
ili ablone odgovarajueg oblika prenosi na podlogu. Boja se nanosi
etkom, ureajem za prskanje ili komprimovanim vazduhom i sl.
Ink-Jet - je postupak koji se sastoji u tome da se specijalna
pigmentna boja brizga na tamparsku podlogu pomou specijalnih
ureaja.
Lasersko tampanje - je postupak umnoavanja u kojem je
kombinovana laserska tehnika i elektrofotografija.
Holorafija - je fotomehaniki postupak kod kojeg se upotrebom
monohromatske koherentne svetlosti trodimenzionalno prikazuju otisnuti
objekti. Za osvetljivanje objekta se koriste laserski zraci. Laserski zraci su
tako podeeni da jedan deo ide direktno na fotografski materijal za
37


snimanje (referentni zrak) a drugi posle refleksije od objekta ide na
fotomaterijal.
Razvoj raunarske i laserske tehnike omoguio je direktnu
povezanost raunara i tamparskih maina tako da su nastali savremeni
postupci digitalne tampe: kompjuter - film, kompjuter - ploa, i
kompjuter - tampa.
U zanatskoj tampi su zastupljeni procesi manuelne tampe.

3.1 PROCESI MANUELNE TAMPE
Izrada kliea
Slika je uvek bila nezaobilazni deo sadraja tampanih dela, naunih
knjiga, kolskih udbenika, publikacija, strune i zabavne literature,
reklamnih priloga, revija i sl.
Za tampanje slika koriteni su kliei raeni prema crteima ili
fotografskim slikama. Po nainu izrade imamo tri vrste izrade kliea:
manuelni, hemijski i fotomehaniki.
Manuelni kliei se dobijaju runom izradom. Runo se izrauju:
drvorezi - ksilografija, metalorezi - na podlozi od metala (bakar, elik,
cink, olovo i sl.) linorezi i kliei - na podlogama od razliitih vetakih
materijala.
Hemijski koji se dobijaju hemijskim nagrizanjem dela povrine koja
je nezatiena od nagrizanja. Povrine koje se zatiuju su povrine na
koje se nanosi sloj materije koja tu povrinu titi od nagrizanja. Na taj
nain se dobiju tampajue i netampajue povrine na ploi.
Fotomehaniki postupak je slian prethodnom, stim to se u ovom
sluaju umetniki orginali postupkom fotografije prenose na staklenu
plou ili filmove a odatle kopiranjem na metalne ploe koje se nagrizaju
kiselinama i na taj nain stvaraju tampajui i netampajui elementi.
Drvorez - Ksilografija
Ksilografija (gr. xylon, graphen pisati) rezbarstvo, rezbarija,
vetina predstavljanja figura i slika u drvetu, tampanje drvenim slovima
i tablicama, vetina pretampavanja na drvo. To je grafika tehnika, vrsta
drvoreza graviranog na ploi poprenog reza drveta (imir, kruka). Ovu
tehniku je pronaao Engleski graver Tomas Bjuik 1753-1822 a do
pronalaska cinkografije bila je najea tehnika reprodukcije novinskih,
asopisnih i knjinih ilustracija. Ksilografija je najstariji postupak izrade
kliea. Poeci izrade kliea se vezuju za 13 i 14 vek a ova vetina se
znaajnije koristila za ilustrovanje knjiga sve do industrijske revolucije.
Drvorezi su dosta skupi pa se ree upotrebljavaju za manje koliine
tampanja.
U prvom veku nae ere Kinezi su rezali svoje slovne znakove na
drvene ploe. tampajui elementi na drvenoj ploi bili su sa obrnutim
likom znaka i reljefno izdignuti. Za VII vek se vezuje najstarija tampana
knjiga na drvenim ploama koja je pronaena u jednom budistikom
hramu u Aziji. tampanje knjiga je bilo zanat.

38


Za izradu kliea najpogodnije je imirovo drvo. Njega ima dve
vrste, uto i crvenkasto. uto drvo je dobrih karakteristika pa je pogodno
za najfinije radove drvoreza. Crvenkasto je po kvalitetu neto meke i
manje otporno. U pripremi za izradu drvo se ree u poprenom pravcu.
Koristi se drvo koje je prolo fazu suenja ali ne potpunu. Potpuno suvo
drvo pri obradi puca a sirovo po obradi se deformie. Pogodno za izradu
kliea je i drvo kruke, oraha, lipe i jove. Povrinu drveta za rezbarenje -
izradu kliea prethodno je potrebno fino obraditi mirglom. Finalna obrada
drveta se radi uz pomo plute natopljene sa lanenim uljem da bi drvo
ostalo elastino i da bi se dobile fine povrine. Glaanje se vri tako da se
dobije povrina glatka kao ogledalo. Uglaana povrina se premazuje
tankim slojem cinkane bele boje kao osnove. Na toj osnovi se crta slika u
obrnutom izgledu. Rezbarenje se vri uz pomo vrstog i otrog noia. Sa
njim se laganim potezima izreu konture crtea oiviavanjem svega onoga
uz pomo ega e se kasnije tampati. Pored noia se koriste i dleta sa
razliitom reznom geometrijom za ienje udubljenja. Najee
rezbarenje su vrili drvoresci. Drvorez kao grafika umetnost bio je na
vrhuncu primene sredinom 19 veka. Razvojem mainskog drvoreza
potisnut je runi drvorez.

Slika 3. 3 Drvorez - golubovi
Drvorezom su se mogli dobiti ujednaeni otisci. Otiskivanje se vrilo
na nain da se tamparska forma (drvorez) premazivala bojom uz pomo
tampona, pa se preko nje stavljala podloga za tampu i preko nje koa.
Preko koe se vrilo utrljavanje uz pomo nekog predmeta. Podloga se
lagano skidala da se ne bi otetio otisak. Na ovaj nain su tampane prve
knjige. Te knjige su bile velikog kvaliteta i vrednosti. U poetku su one
pisane na listovima papirusa.
Da bi drvorez imao vrednost prijavljuje se broj otisaka koji se moe
otisnuti i svaki otisak se numerie i naglaava koji je u redosledu u odnosu
na ukupni broj.
39


Dagerotipija
Dagerotipija (Daguerrotypie) je najstariji nain dobijanja slike na
metalnoj ploi preparisanoj slojem jodnog srebra. Dagerotipija je slika
stvorena uticajem svetlosti na hemijski prireenoj metalnoj ploi a dobila
je naziv prema ureaju koji je pronaao Louis Jacques Mande Dager 1838
godine. Dager je dugo vremena pokuavao da na bakarnoj ploi koja je
oslojena slojem asfalta dobije pozitivnu sliku. U tome nije odmah uspeo ali
je pokuaje nastavio sa Joseph Nicephore Niepce - om. Nieps je radei na
litografiji zapazio da na ploi prelivenoj rastvorom asfalta osvetljavana
mesta pod uticajem hemikalija ostaju ovrsla dok neosvetljena mesta pod
uticajem hemikalija se spiraju sa ploe. 1838 godine Dager uspeva u
svom nastojanju. Ovo su bili poeci razvoja fotografije u reprodukciji.
Razvoj fotografije je bio vezan za pronalaenje materijala osetljivih na
svetlost.
Metalotipija - metalografija
tamparska forma je od metala gvoa, olova, bakra, mesinga,
aluminijuma, cinka. Metalografiju moemo raditi runim rezanjem i
krunim alatima za utiskivanje. Metalotipija se moe raditi i hemijskim
putem, nagrizanjem kiselinama.
Bakrorez
Bakrorez je bio prethodnik bakrotampi. Najstariji sauvan bakrorez
potie iz 1446 godine. Bakrorez se na dobro uglaanu bakarnu plou
prenosi precrtavanjem sa elinim iglama sa tanko zailjenim ili
proirenim otricama. Ukoliko je potrebno da linije budu tanje one se
urezuju vrlo plitko. One koje trebaju da ostave jai otisak, urezuju se
dublje i ire. Tehnika urezivanja je dugotrajna zamorna i skupa. Bakrorez
predstavlja orginalna umetnika dela.
Radirung
Radirung je najstariji postupak pronaen u XVI veku. U ovoj tehnici
rada se meu prvima spominje ime Albert Direr-a, zatim talijanskih
umetnika Andr Mantegna i Antonio Raimondi i holandski majstor Lukas
von Lezden i Holandski umetnik Harmensz Rembrandt van Ryn.
U ovom postupku se uzme bakarna ploa, ispolira se sa jedne i druge
strane i prekrije slojem asfalta, mastiksa (bledouta i miriljava smola
mastikovog drveta) i svetiljske ai, rastopi i pusti se da se osui. Pomou
crvene oslojene hartije crte se prenosi na tu plou a umetnik elinim
iglama vue poteze slikanja rezbarei do osnovnog metala. Posle toga se
ploe ubacuju u hlorid gvoa. Na mestima ogrebotine odnosno metala
dolazi do nagrizanja ploe. Moe se vriti ponovno rastapanje bitumena pa
dvostruko ili viestruko nagrizanje. Nagrizane se vri do odreenih dubina.
Posle toga se ploa dobro oisti. Radirung je jednostavan postupak i
zasniva se na linijskom crtanju. Obojavanje ovakvih ploa se obavlja
tamponom i zahteva dosta vetine da bi se dobila. Vee ploe se
obojavaju valjkom a ienje mesta sa kojih treba odstraniti boju se
obavlja uz pomo jelenske koice i krpe. Zbog velike pripreme tamparske
40


forme za ovu vrstu otiska se koristi kvalitetan papir esti i runo izraen
papir. Nabojena ploa (tamparska forma) se stavlja na plou rune prese.
Preko ploe se stavlja kvalitetni papir koji je sa gornje strane premazan
lepkom pa se na njega stavlja beo ili obojen karton veih dimenzija od
papira. Uz pomo pritiska cilindra ispod kojeg prolazi tamparska forma sa
papirom izvri se prenoenje boje na podlogu (papir). Primer jedne
koriene prese je prikazan na slici.

Slika 3.4 Runa presa za bakrotampu
Krejon postupak
Krejon ili kredni postupak sastoji se u tome da se dobro ispolirana
bakarna ploa premae sa crnom bojom kao osnovom i na nju prenese
crte precrtavanjem. Pojedini delovi slike se obrauju uz pomo posebnih
pribora za takanje. Ti pribori su snabdeveni sa tokiima koji na sebi
imaju nareckane otre vrhove. Povlaenjem po bakarnoj ploi dobija se
fina struktura takica koje se mogu jo nagristi hloridom gvoa. Izgled
ovakve obrade podloge je slian crtanju kredom pa se postupak naziva i
kredni postupak. Ukoliko se otisak prenese sa odreenim tonom i
belinama dobija se utisak umetnike slike.
Rez u eliku
Rez u eliku je 1820 godine Englez Charles Hearth uveo kao novu
tehniku umetnikih orginala. elina ploa se termiki obrauje tako da se
omeka radi lake rune obrade. Ploa se prvo uglaa pa se premazuje
crnom osnovom na kojoj se vri iscrtavanje. Crte se precrtava na plou a
zatim se vri njegovo urezivanje u plou uz pomo elinih igala i
urezivaa. Urezani elementi u ploi se mogu produbljivati nagrizanjem. Po
zavretku izrade ploe ona se ponovo termiki obrauje (kali se) u cilju
poveanja tvrdoe povrine. Otiskivanje sa ploe se vri kao i kod slinih
postupaka (bakrorez i sl.).
Akvatinta
Akvatinta (aquatinta) je postupak koji je razvio Le Prince u Parizu.
Bakarna ploa se dobro ispolira sa piritusom, amonijakom i kredom.
Ploa se zatim pospe sa slojem asfalta koji se zagrevanjem pretvori u sloj
zrnaca na povrini koji slui kao osnova. Na povrinu se zatim nanosi sloj
41


sitne praine asfalta. Crte se nanosi iscrtavanjem pa se kiselinom lagano
nagriza. Posle nagrizanja asfaltna osnova se skida, ploa se oisti
alhoholom i kredom pa se ponovo prai asfaltom a zagrevanjem se praak
pretvara u zrnastu strukturu. Asfaltnim lakom se pokrivaju mesta koja e
na slici ostati potpuno bela pa se ploa nagriza rastvorom hlorida gvoa i
zatim ispira vodom. Zrnca asfalta imaju zadatak kod ovog postupka da
spree nagrizanje glatke povrine. Nagrizanje je mogue samo na
slobodnim povrinama.
Heliogravura
Heliogravura ili fotogravura je postupak koji je pronaao eh Karel
Kli. Postupak se sastojao u tome da se bakarna ploa osloji hromiranim
elatinom a zatim na nju prenese slika postupkom kopiranja od fotografski
obraenog dijapozitiva. Pre prelivanja bakarne ploe bihromatiziranim
elatinom ploa se posipa sitnim asfaltnim prakom koji se zagrevanjem
rastapao na bakarnoj ploi. Nagrizanjem hloridom gvoa na ploi se
elatinski sloj rastvarao prema tonskim vrednostima kako je slika
osvetljavanja kroz dijapozitiv. Na bakarnoj ploi obraenoj za tampanje
asfaltna zrnca su se isticala slino zrncima ozrnane ploe. Zrnca su sluila
prijemu i odravanju boje. Kasnije se od retuiranog negativa izraivao
dijapozitiv koji se retuom popravljao. Sa dijapozitiva se slika kopirala na
pigmentni papir, prethodno premazan bihromatom u cilju da se uini
osetljivom pri uticaju svetlosti. Posle kopiranja uticajem svetlosti
pigmentni papir se omekava u vodi i postavlja na ozrnanu bakarnu
plou. Laganim trljanjem mekom krpom i sunerom po poleini papira
istisne se suvina vlanost i obrie. Zatim se preko nje izvri prelivanje
vrele vode i obzirom da je papir omekan on se skida. Na ploi ostaju
delovi ovrsli osvetljavanjem u obliku reljefa. Na mestima dubokih senki
ostaje najtanji sloj, na srednjim tonovima ostaje neto jai. Najsvetlija
mesta ostavljaju najdeblji sloj. Zatiuju se mesta na ploi koje ne traba
nagrizati sa asfaltnim lakom. Zatim se vri nagrizanje sa etri razliite
jaine hlorida gvoa. Najjai rastvor nagriza duboke senke a najslabijim
rastvorom se nagrizaju najsvetlija mesta. Ploa po zavretku nagrizanja
se isti i po potrebi glaa i dorauje. Heliogravura je bio dosta primenjen
postupak tampanja uz pomo rune prese.
ablonsko kopiranje i graviranje
Postojao je niz razliitih vrsta mehanikih ureaja i maina uz
pomo kojih se sa orginala koji je sluio kao ablon izraivala tamparska
forma. Maine su koristile ablone i ekscentre pri izradi elemenata
tamparske forme (rozete, tonovi, trake i sl.). Izraivale su se tamparske
forme na razliitim materijalima (ksilografsko drvo, litografski kamen,
staklo, razliiti metali i sl.). Na ovaj nain su se dobijale tamparske forme
za razliite tehnike tampe. Razvojem tehnika i tehnologija za ovakve
postupke danas postoji mogunost izrade uz pomo savremenih
kompjuterom upravljanih maina i ureaja (CNC). Naravno uvek se
postavlja pitanje ekonominosti i krajnjeg cilja otiska koji se dobija ili
izrade koja se eli realizovati odreenim postupkom.
42

3.2 Uporedni pregled procesa visoke tampe

Proces visoke tampe karakteriu parametri koji se odnose na vrstu
-tehniku tampe, nain na koji se realizuje otisak, vrstu i karakteristike
tamparske forme, boju za tampu i njene karakteristike, materijal za
tampu i njegove karakteristike. Ono to je od posebnog znaaja u
svakom procesu tampe je dobijeni otisak i njegove karakteristike. Od
posebnog je znaaja mogunost prepoznavanja otiska tako da se na bazi
njegovog izgleda prepozna sa kojom tehnikom tampe je dobijen. U tabeli
3.1 je prikazan uporedni pregled tehnika visoke tampe.
T. 3.1 Uporedni pregled visoke tampe
TEHNIKA NAIN
OTISKA
TAMPARSKA
FORMA
BOJA ZA
TAMPU
MAT. ZA
TAMPU
PROIZVODI ZNACI PREPO-
ZNAVANJA
DRVOREZ
KSILO-
GRAFIJA
PLOA/
PLOA
CILINDAR/
PLOA
POSTOJI I
MANUELNI
NAIN
OTISKIVANJA
GLAANJEM I
ETKOM
DRVENA
PLOA
PREMA
MATERIJALU
ZA TAMPU
- PAPIR
- KARTON
- TKANINE
KARTE,
PLAKATI,
KNJIGE, SVETE
SLIKE,
UMETNIKE
REPRODUKCIJE
(LINIJSKE)
TKANINE
- TALOENJE BOJE
PO IVICAMA
OTISKA
- RELJEFNI ODRAZ
OTISKA NA
POLEINI
TABAKA
- NEUJEDNAENO
NANOENA BOJA
PO OTISKU
METALO-
GRAFIJA
PLOA/PLOA
CILINDAR/
PLOA
METALNA
PLOA
- BAKAR
- MESING
- OLOVO
TVRDA
ILAVO
TENA
- PAPIR
- KARTON
KNJIGE,
PLAKAT,
UMETNIKE
REPRODUKCIJE
(LINIJSKE)
- TALOENJE BOJE
PO IVICAMA
OTISKA
- RELJEFNI ODRAZ
NA POLEINI
- OTAR OTISAK
LINIJA I TAAKA
KNJIGO
TAMPA
(TIPO-
TAMPA)
PLOA/PLOA
(DIREKTNO)
TAMPANJE
TABAKA
ZAKLOPNE
MAINE
- OLOVNI
SLOG
- KLIE:
1 (LINIJSKI)
2 RASTERSKI
ILAVO
TENA
(TVRDA)
PAPIR
KARTON
MALI TIRAI
DO DIN A3
-AKCIDENCIJA:
PISMA
MEMORANDUM
VIZIT KARTE
POZIVNICE
ESTITKE I
DRUGO
- TALOENJE BOJE
PO IVICAMA
OTISKA
- RELJEFNI ODRAZ
OTISKA NA
POLEINI
- RASTERSKE
TAKE
POVRINSKI
PROMENLJIVE
- PRAZNINE U
RASTERU
- OTRE IVICE
OTISKA
CILINDAR/
PLOA
(DIREKTNO)
TAMPANJE
TABAKA OD
RAVNE FORME
PREKO
CILINDRA
(CILINDRINE
MAINE)

OLOVNI SLOG
-POJEDINANI
ELEMENTI
- LINIJSKI
ELEMENTI
- PUN
POVRINE
- KLIEJI:
LINIJSKI
(FOTOTIPIJE)
RASTERSKI
(AUTOTIPIJE)
ILAVO
TENA
(TVRDA)
PAPIR
KARTON
SREDNJI
TIRAI DO
FORMATA
DIN A1
- AKCIDENCIJA
- REKLAME
- UMETNIKA
TAMPA
- SPECIJALNI
POSLOVI
- PREGOVANI
- NUMERACIJA
- TANCANJE
KNJIGE
- TALOENJE BOJE
PO IVICAMA
OTISKA
- RELJEFNI ODRAZ
OTISKA NA
POLEINI
- RASTERSKE
TAKE
POVRINSKI
PROMENLJIVE
- PRAZNINE U
RASTERU
- OTRE IVICE
OTISKA
- PUNI TONOVI
U STEPENASTOM
PRELAZU
43

TEHNIKA NAIN
OTISKA
TAMPARSKA
FORMA
BOJA ZA
TAMPU
MATERIJAL
ZA TAMPU
PROIZVODI ZNACI
PREPOZNAVANJA

CILINDAR/
CILINDAR
(DIREKTNO)
TAMPANJE
TRAKE
(ROLNE)
ROTACIONA
TAMPA
TAMPARSKA
PLOA:
OLOVNI
STEREOTIP
FOTOPOLIMER
TENA
(MEKA)
PRETENO
FIZIKALNO
SUIVA
PAPIR VELIKI TIRAI
OBRADA
DELIMINO ILI
U CELINI U
TAMPARSKOJ
MAINI
- NOVINE
- TELEFONSKE
KNJIGE
- DEPNE
KNJIGE I
DRUGO
- SLOVNI ZNACI
ESTO NEOTRI
SA
UDUBLJENJIMA
NA OTISKU
- ZBOG GUMENOG
CILINDRA I
NEMOGUNOSTI
PODLEPLJIVANJA
- VEE OBOJENE
POVRINE
NEUJEDNAENE
FLEKSO
GRAFIJA
CILINDAR/
CILINDAR
(DIREKTNO)
TAMPANJE
TRAKE
ROTACIONA
TAMPA
FLEKSIBILNE
TAMPARSKE
PLOE:
GUMA
FOTOPOLIMER
TENE
(RETKE) U
ZAVISNOSTI
OD VRSTE
MATERIJALA
ZA TAMPU
PAPIR
LAKI KARTONI
FOLIJE
METALIZIRANI
PAPIRI
TIRAI
MASOVNE
PROIZVODNJE:
- OMOTNI
PAPIRI
- VETAKA
CREVA
- KESE
- REKLAMNE
TANE
METALIZIRANI
PAPIRI
- LAKA
AMBALAA
ITD.
-KOD GUMENE
FORME VRLO
NEUJEDNAEN
OTISAK SA
VIDLJIVIM
PRIGNJEENJEM
BOJA U SREDINI
I NATALOENOM
BOJOM NA
IVICAMA
-KOD FOTO
POLIMERA
RELATIVNO IST
OTISAK SA
BLAGIM
RELJEFOM NA
POLEINI, RETKO
SE TAMPA
RASTER
-POGODAN ZA
OBOJENE
POVRINE
LETERSET CILINDAR/
CILINDAR
(INDIREKTNO)
- TAMPANJE
TABAKA
- TAMPANJE
TRAKE
DELIMINO U
ROTACIONIM
MAINAMA
FOTO-
POLIMERNE
PLOE SA
MEKOM
OSNOVOM
ILAVO
TENE
HEMIJSKI
FIZIKALNO
SUIVE
PAPIR
KARTON
TAMPANJE
KNJIGA,
FORMULARA,
OMOTNIH
PAPIRA I
DRUGO
-TALOENJE BOJE
PO IVICAMA
JEDVA VIDLJIVO
-NEMA RELJEFA NA
POLEINI
-RASTER SE
RETKO TAMPA,
PRETENO IRI
TAMPAJUI
ELEMENTI
-OTISAK TEKSTA
JEDNOLIAN
BESKONA
NA
TAMPA
TAMPANJE
BESKON
ANIH
OBRAZACA
PLOA/PLOA
KONSTRUKCIJA
ZAKLOPNE
MAINE SA
TAMPANJEM
TRAKE I
DODATNIM
UREAJIMA ZA
SAVIJANJE,
NAMOTAVANJE
ROLNE ILI
REZANJE
POJEDINANIH
TABAKA
FOTO
POLIMERNA
PLOA
ILAVO-
TENA
PRILAGOENA
VRSTI
MATERIJALA
ZA TAMPU
PAPIR:
SVE VRSTE
SAMOKOPIRNIH
PAPIRA
- OBRASCI
- RAUNI ITD.
-MANJE
TALOENJE BOJE
PO IVICAMA
OTISKA
-BLAGI RELJEFNI
ODRAZ OTISKA U
ZAVISNOSTI OD
TVRDOE FORME

T. 3.1 Uporedni pregled visoke tampe - nastavak
44


3.3 Visoka tampa, razvoj tamparskih principa i izvedenih
reenja maina
tamparske maine u proizvodnom procesu ispunjavaju centralni
zadatak. U tamparskom procesu one prenose boju na tamparski
materijal ime se umnoavaju tekstualne i slikovne informacije. Vizuelno
uoljive razlike kontrasta izmeu odtampanih i neodtampanih elemenata
slika se ostvaruju u konvencionalnim tamparskim mainama pomou (po
postupcima) specifinih tamparskih formi.
Kod ovih postupaka tampanja na tamparskoj formi zapisane
informacije teksta i slike nemogu da se promene, moraju se za svaki
tamparski nalog izraditi specijlne tamparske forme i postaviti u maine.
Prenoenje boje sa tamparske forme na papir ili druge tamparske
materijale zahteva prema postupku, specifine sile pritiska ili pritiske (sila
po jedinici povrine).
Slika 3.5 pokazuje tri tamparska principa korienja u konvencionalnim
tamparskim mainama za prenos boje na tamparski materijal.
Pokretna
ploa
Materijal za
tampu
Boja
Ravna tamparska
forma
vrsta nepomina
ploa
tamparski
Sistem " Ploa
prema ploi"
Zaklopne maine
tamparski
Sistem " Cilindar
prema ploi"
Maine ravne
forme
tamparski Sistem
" Cilindar prema
Cilindaru "
Rotacione maine
Cilindar
za pritisak
Materijal za
tampu
Boja
Ravna tamparska
forma
Pokretni nosa
tamparske forme
Cilindar
za pritisak
Materijal za
tampu
tamparska forma
Boja
Cilindar
tamparske
forme

Slika 3.5 tamparski principi sa primerima maina
a) tamparske maine (ploa-ploa)
b) tamparske maine sa ravnom formom (cilindar-ploa)
c) rotacione tamparske maine (cilindar prema cilindru)

45


Pritisci se u maini proizvode u pritisnom paru. Ovaj par se sastoji iz
jedne prema drugoj pritisnutoj povrini izmeu kojih se nalaze tamparski
materijal i obojena tamparska forma. Tehniki razvoj se odvijao od ravne
prema cilindrinoj protiv - pritisnoj povrini i od cilindrine prema
cilindrinoj pritisnoj povrini. U tamparskom principu 3.5a, pritisak vri
vertikalno pokretana ploa (pritisna povrina), ona pritiska papir na
tamparskoj formi. Ovaj princip je bio primenjen kod Gutenberg - prese i
kasnije ploa prema ploi tamparskih maina. Jo i danas je ovaj princip
u primeni kod tanc maina ili maina za utiskivanje sa hodom kretanja.
tamparski princip 3.5b sa pritisnim tamparskim cilindrom koji se
okree kao i tamparskom formom koja se pomera pravolinijski (napred-
nazad) primenjen je u tamparskim mainama sa ravnom tamparskom
formom. U poreenju sa tamparskim mainama sa ploama ove maine
nazvane jo "brze prese" zbog naina kretanja omoguavaju veu brzinu
tampanja. Ovaj princip se jo i danas primenjuje u ravnim tamparskim
mainama, i u mainama za tancovanje i utiskivanje kao i u mainama za
natiskivanje.
Razvoj pritisnog tamparskog para sa cilindrinom tamparskom
formom i pritisnog cilindra je doveo do rotacionog principa 3.5c koji je
ostvaren u svim rotacionim tamparskim mainama.
Mogu se odtampavati tabani i trakasti tamparski materijali i
razvijene su tkz. tabane i rotacione tamparske maine. U pritisnom
tamparskom paru rotacionih tamparskih maina nalazi se za sve
postupke tampanja radijalno elastina obloga (navlaka) koja izjednaava
razlike u debljini tamparske forme kao i greke oblika cilindara i
omoguava odtampavanje hrapavih papira. Na slici 3.6 je prikazano
postavljanje razliitih obloga.

tamparska
forma
(tvrda)
Obloga
(meka)
1,25-1,75mm
papir, karton
Cilindar za
pritisak
Knjigo tampa Flekso tampa
Cilindar za
pritisak
Tvrd
tamparska
forma
(meka)
guma,
fotopolimer

Slika 3.6 Cilindri tamparske jedinice visoke tampe

46


Kod postupka tampanja knjiga na pritisni cilindar je postavljena
podloga od vie slojeva papira i kartona. Njegova debljina od 1,25 do 1,75
mm omoguava izjednaavanje radijalnih odstupanja.
U flekso tampi, radijalno deformisanje omoguava elastina
mekana tamparska forma koja se sastoji od gume ili fotopolimera. Novija
reenja su od tvrih i tankih (manje od 1 mm) tamparskih formi koje su
zalepljene na kompresibilnu podlogu (folija ili sleeve).
tamparske maine pripadaju grupi obradnih maina. Obradne
maine sadre sledea funkcionalne delove:
elemente obrade materijala (npr. ubojavanje, tampanje, transport
tamparskog materijala)
pogon (motori i prenosni elementi)
upravljanje (senzori, i npr. upravljaku jedinicu - raunar)
zatitu i noseu strukturu sa prenosnom strukturom (kuita, leajevi,
voice, zatita)
Osim navedenog omoguavaju funkcionisanje radnih elemenata za
obradu papira, boje, laka i drugih materijala. Kao posebnost tamparske
maine imaju specijalno unoenje informacija, teksta i slike.
Za ostvarivanje potrebnih funkcija tamparske maine sadre
sledee jedinice ili agregate:
ureaje za dostavljanje tamparskih materijala
- ulagai za pojedinano izdvajanje tabaka iz stoga papira,
- postolja za odmotavanje za rolne papira
Ureaji za transport tamparskih materijala,
- elemente za podeavanje (ravnanje) papira, za ubrzavanje i
transportne elemente za tabake
- valjke za vuenje i voenje traka,
ureaje za doziranje, izjednaavanje i nanoenje sredstava za
premazivanje
- jedinice za boju,
- jedinice za vlaenje,
- jedinice za lakiranje,
ureaje za prenoenje sredstava za nanoenje (premazivanje)
- tamparske jedinice
- jedinice za lakiranje
- ureaje za suenje nanetih sredstava - suare
ureaje za dalju obradu
- falc aparate u rotacionim tamparskim mainama
- poprene rezae za plano tabake (nefalcovani tabaci iz traka)
- uzdune rezae za razdvajanje tabaka ili traka;
ureaje za sakupljanje odtampanih tabaka ili staza traka
- izlagae tabaka (pojedinanih tabaka u stog)
- ponovo namotavanje (trake u rolne)
- namotavanje falcovanih tabaka na rolnu za sakupljanje.

47


U tamparskim jedinicama su postavljeni:
Cilindri tamparskog mehanizma (tamparski mehanizam),
Mehanizam za boje
Mehanizam za vlaenje (samo kod ofset tampe)
Ureaji za pranje
Maksimalni tamparski formati su odreeni dimenzijama cilindara
tamparske forme. Manji formati koji od toga odstupaju su mogui
preko uih traka i tabaka kao i kod tabanih tamparskih maina preko
kraih tabaka u obimnom smeru.

.... Rotacione tamparske maine
Rotacione tamparske maine imaju konstantnu duinu tampanja
koja odgovara obimu cilindra, koja moe da varira samo promenom
prenika cilindra. Varijabilnost formata se postie pre svega kod
tamparskih maina za duboku tampu i flekso tamparskih maina
zamenom cilindara forme, dok kod ofset tampe i tampanja knjiga
uglavnom ova mogunost ne postoji. Oznaka vrsto formatnih i varijabilno
formatnih tamparskih maina se odnose uvek na duinu tampanja ne na
irinu tampanja koja se moe menjati. Viebojna tampa zahteva
rasporeivanje vie tamparskih agregata u jednoj maini.
Za odtampavanje prednje i zadnje strane tabaka ili traka
(obostrana tampa) se u rotacionoj tampi esto ostavljaju dupli
(dvostruki) tamparski agregati, dok tabane tamparske maine
poseduju (sa malim izuzecima) za to specijalne ureaje za okretanje.
One se u pogledu podruja primene dele na:
akcidenine tamparske maine
novinske tamparske maine
tamparske maine za ambalau
Principijelna reenja rotacionih maina su prikazana na slici 3.7. Na
slici 3.7a je prikazana principijelna ema tabane tamparske maine a na
slici 3.7b je prikazana akcidenina tamparska maina koja se sastoji iz
nosaa dvostruke rolne sa vertikalno postavljenim rolnama trake, sistem
koji omoguava automatsku zamenu rolni bez prekidanja tampanja.
Mehanizam za povlaenje vue traku odreenom zateznom silom sa
rolne koja ima samokoenje (da se ne bi sama odmotavala) i omoguava
bono podeavanje trake i dozvoljava male izmene brzine podeavanje
zategnutosti trake ispred tamparskih agregata. Kod akcideninih
tamparskih maina je uobiajeno horizontalno kretanje trake.
Odtampana traka se moe dodatno obraivati npr. pre falc aparata
se traka uzduno ree i pomou poluga za okretanje delovi trake se
dovode jedan preko drugog. U falc aparatu se vri npr uzduno falcovanje
(pregib, porub) i popreno rezanje trake, po potrebi nanoenje lepka za
pregibno lepljenje ili/i izrada uzdunih i poprenih perforacija kao i
viestruko falcovanje u traku.

48


Kod novinskih tamparskih maina na tipian nain se trake vode
vertikalno i vie traka istovremeno odtampava.
Principijelno reenje tamparskih maina za ambalau je prikazano
na slici 3.7 c.
Flekso tamparski mehanizmi se sastoje iz pritisnog cilindra, cilindra
forme i mehanizma boje. Preko jedne pomone grupe za izvlaenje se
traka odtampana i sa jedne strane vodi pomou grupe za izvlaenje kroz
suaru pre nego to se traka u jedinici za namotavanje ponovo namotava
kao odtampana rolna.

tamparski
mehanizmi
Stog
tabaka
Bubanj za
ulaganje sa
hvataljkama
Uradjaj za okretanje sa
hvataljkama tabaka
tamparski
cilindar
Bubanj za predavanje
(i bubanj za okretanje)
tamparski
cilindar
Sistem
hvataa
Lanac za
izlaganje
Stog izloenih
tabaka
Mehanizam
za uvlaenje
Dupli nosa rolni
(izmenjiva rolni)
Mehanizam
za utiskivanje
Dvostruki tamparski
mehanizam
Suara
Valjci za
hladjenje
Promena (uzduno
rezanje trake)
Falc aparat
Rolna sa
postoljem za
odmotavanje
Rolna sa
postoljem za
namotavanje
Pritisni
cilindar
Cilindar
forme
Mehanizam
za boju
tamparski
mehanizmi
Pomono
izvlaenje
Suara
Grupa za
izvlaenje
Grupa za
uvlaenje
za traku
tamparski
mehanizmi
Grupa za uvla
enje (podeavanje
za traku)

Slika 3.7 Principijelna izvedba rotacionih tamparskih maina
a) Principijelna ema tabane tamparske maine
b) Akcidenina rotaciona tamparska maina
c) Flekso tamparska maina sa vie cilindara

49


.... Tabane tamparske maine
Naslaga tabaka koje treba odtampati se nalazi u ureaju za
ulaganje. Pomou podizaa stog se toliko podigne da uvek gornji tabak od
elemenata za pojedinano uzimanje biva zahvaen i kao pojedinani tabak
dalje predat na dostavni sto. Hvatai tabaka (grajferi) ureaja za
okretanje tabaka, hvataju trenutno prednji tabak posle njegovog
podeavanja - (pozicioniranja) na prednjoj i bonim stranama, ubrzavaju
ga na obimnu brzinu cilindara tamparskog agregata i predaju tabak za
vreme okretanja hvataima bubnja za ulaganje. Dalja predavanja tabaka
prvom tamparskom cilindru, bubnju za predaju, sakupljanje i okretanje
kao i drugom tamparskom cilindru vre se uvek pomou sistema hvataa
(grajfera). U podruju tamparskih agregata je time zagarantovan
pravilan nanos boja viebojne tampe.
Proizvoai tamparskih maina teita svoje ponude stavljaju na
maine za formate tabaka 37 x 52 cm do 72 x 104 cm, maksimalni
formati su 120 x 162 cm.
Broj otisaka se u zavisnosti od formata, osobine tamparskog
materijala i primenjenih ureaja za ulaganje kree u podruju od 10000
do 18000 tabaka/as.
Ulagai pojedinanih tabaka kod maloformatnih maina dostiu do
10000 tabaka/as dok ulagai ploastog rasporeda srednjeg formata (72 x
104 ) dostiu do 18000 tabaka/as.
Broj redno postavljenih tamparskih jedinica - nazvanih i rednom
izvedbom - odreuje broj boja koje se maksimalno mogu tampati u
jednom prolazu kroz mainu.
.... tamparske maine za ambalau
Ve vie desetina godina se i za otampavanje materijala za
pakovanje primenjuju naroito tamparski postupci visoke tampe (flekso
tampa), ofset i duboka tampa. Posebnosti ambalane tampe su
karakterisane kroz razliitosti zahteva prema pakovanju, kao npr.:
Stabilnost i funkcionalnost, tamparski materijali kao toje karton,
lepenka, folija vetakog materijala, Aluminijska folija, materijali za
povezivanje,
Neutralnost u pogledu mirisa, naroito vano npr. za pakovanja
ivotnih namirnica,
Spoljni utisak od "isto svrsishodnog do najvieg kvaliteta"
Oblik i izvedba pojedinih agregata i delova mogu relativno jako da
odstupaju od klasinih maina za tampanje knjiga novina asopisa ili
drugih tamparskih proizvoda.
Ve krajem 19 veka su koriene tada postojee tamparske maine
za knjige za odtampavanje jednostavnih kesa dakova i papira za
pakovanje. Poetkom 20 -og veka su se pojedina preduzea bavila
razvojem jednog novog postupka tampanja za materijale za pakovanje,
tkz nom "Anilinskom tampom" (Boje koje sadre anilin). Na tritu su se
pojavili prvi anilinski tamparski mehanizmi ( 1905).

50


Postupak sa elastinim gumenim valjcima kao forma visoke tampe,
iz koga je nastala flekso tampa, radi sa fleksibilnim tamparskim
formama i niskoviskoznom bojom. (anilinski bojni materijali rastvoreni u
alkoholu). Iz tih razloga je pogodna za tampu na hrapavim povrinama
papira i brzo suenje.
Hronologija razvoja maina razliitih principa pritiska: rune, ravne,
brzo otisne i rotacione tamparske maine visoke tampe:
Stotinama godina- krute tamparske forme preteno od legura olovo-
antimon-cink bile su irom sveta dominirajui tamparski postupak.
tokom etri stotine godina bila dominantan tamparski postupak za
plakate, objave, tampane stvari vlasti i poslovanja, lokalne vesti na
jednoj ili dve strane, dnevne i nedeljne novine kao i jednostavne
akcidencije
Postupak je sluio za tampanje knjiga i dobio je naziv knjigotampa.
Primena samo jo npr. za tamparsko tehniki kvalitativno manje
zahtevne proizvode kao tane ili telefonski imenici neke dnevne novine
i sl.
.... Osnove principa visoke tampe
Visoka tampa kao tampa knjiga je mehaniki postupak tampanja,
kod koga je za prenoenje visokoviskozne, pastelne boje na papir preko
tvrdih tamparskih elemenata potreban relativno visok pritisak (slika 3.8).
Materijal za tampu
Cilindar forme
tamparski
cilindar sa
elastinom
navlakom
tamparska
forma (tvrda)
J edinica boje
sa tri valjka za
nanoenje

Slika 3.8 Knjigotampa (Princip postupka)

51


Stotinama godina je visoka tampa sa krutim tamparskim formama
preteno od olova antimon cink legura bila irom sveta dominirajui
tamparski postupak. Poto je uglavnom postupak sluio za tampanje
knjiga dobio je naziv knjigotampa. U meuvremenu je ofset tampa
potisnula postupak knjigotampe.
Indirektna visoka tampa -Letterset- tamparska slika se sa ubojene
tamparske forme preko gumenog cilindra prenosi na materijal za
otampavanje, jo se moe nai u izvesnim specijalnim podrujima
naroito kod tampe ambalae.
Unazad nekoliko desetina godina se probio jedan modificirani
princip visoke tampe, flekso tampa ( slika 3.9). Pojam Fleksotampa
(flexography) uveden je poetkom 50 ih godina (ranije zvan anilinska
tampa). U odnosu na tampu knjiga se kod flekso tampe radi retkim
tekuim bojama i elastinim odnosno mekim, fleksibilnim tamparskim
ploama (klieima) kao i sa malim pritiskom tampanja izmeu cilindra
forme i materijala za odtampavnaje. Negde se ovaj postupak naziva i
(kiss printing). Zbog fleksibilnih tamparskih ploa ranije iskljuivo od
gume, danas uglavnom od fotopolimerne plastike -materijala mogu se
odtampavati i materijali sa vrlo hrapavom povrinom ak i tkanja.
Cilindar forme
tamparski
cilindar (tvrd)
Materijal koji se
odtampava
tamparska
forma (meka)
Rasterski valjak
J edinica boje sa
rakelom i
rasterskim
valjkom

Slika 3.9 Flekso tampa (princip postupka)
.... Podloge za visoku tampu
Podloge u visokoj tampi imaju odreenih specifinosti:
Papiri - sa dobrim svojstvima: savitljivosti, elastinosti, mekoe, dobre
upojnosti povrine, vee ili manje glatkoe povrine na kojoj se
tampa.

52


Savitljivost, elastinost i mehanika svojstva omoguuju da u momentu
kontakta papira sa tamparskom formom pod uticajem pritiska, papir
se elastino deformie a po prestanku delovanja pritiska papir se vraa
u prvobitni poloaj ili zadri slabo primetnu deformaciju.
Jak pritisak ima za posledicu trajnu deformaciju i na suprotnoj strani
papira - reljef otiska.
Meki papiri omoguavaju tampu sa manjim pritiskom, kvalitetniji
otisak i tanije dimenzije otiska u odnosu na tamparsku formu. U
zavisnosti od vrste grafikog proizvoda - novine, knjige, imenici,
asopisi..- treba zahteve pritiska na maini, koliine nanosa boje i
vreme suenja boje uskladiti sa upojnou papira.
Znaajni su novinski, plakatni papiri, srednjefini za, knjige, nesatinirani
ili slabo satinirani papiri, sa veim sadrajem drvenjae i punila to
poveava poroznost i kapilarnosti povrine papira
Za finije grafike obrade sa rasterima velike gustine, koristi se
satinirani papir ili papir glatke povrine kao i razliiti premazni papiri -
za ilustracije, kvalitetna i umetnika tampa.
.... Boje za visoku tampu
Boje za visoku tampu imaju odreenih specifinosti:
Razliiti kvaliteti i karakteristike boje zavise od:
- vrste podloge,
- namene odtampanog proizvoda,
- brzine tampanja,
- oblika suenja,
- tipa maine,
cilindrine maine - manje lepljive boje (tvrde boje)
rotacione maine - lepljivije boje (tene boje)
U zavisnosti od vrste papira koji se tampa:
- novinski papir: suenje penetracijom ( papir brzo upija boju)
- glatki i satinirani papiri - suenje oksidacijom
Poeljno je tampati sa to tanjim nanosom boje oko 3 m
Veliki pritisci, boja treba da je teljiva i to vie lepljiva.
Deblji sloj uslovljava mrljanja, lepljenja i tekoa pri suenju.
.... tamparske forme visoke tampe
tamparske forme visoke tampe se mogu deliti:
Podela po obliku
-ravne
-cilindrine
Ravne:
-jednodelne (fotopolimerne ploe, stereotipija)
-viedelne (pojedinana slova, linotip, kliei)
Cilindrine:
-najee jednodelne (fotopolimerne, stereotipije, gumene)

53


-viedelne(ree)
Dobijanje
mehanikim putem (obrada, livenje..)
hemijskim putem (nagrizanjem)
Fototipija - tamparska forma za reprodukciju linijskih originala,
jednotonske ili linijske (bez upotrebe rastera) Jedan ton boje obrazuje
lik-crte, tekst,ili dijagram.
Autotipija - tamparska forma za reprodukciju vietonskih originala, lik
se obrazuje tonovima boje razliitog intenziteta, fotografija, slika.
(predloak sa rasterom, jednobojni, dvobojni, trobojni, etvorobojni, za
svaku boju jedna forma)
Originali za reprodukciju - dobijenje: crtanjem, tampanjem ili
fotografskim putem, na prozirnoj ili neprozirnoj podlozi.
Nagrizanje: Cink, Aluminijum, Bakar, Magnezijum, plastine mase-
fotopolimeri i kiselina (azotna ili rastvor ferihlorida).
Mehaniko graviranje: uz pomo elektronskih ureaja - kliograma
Princip rada: zraci svetlosti odbijeni od originala (koji se eli preneti na
klie) posredstvom fotoelija pretvaraju se u struju razliitog
intenziteta, koja se dalje transformie u mehaniko kretanje
dijamantske igle, koja gravira formu.
Kliei od plastine mase - fotopolimeri sastoje se od nekog monomera
ili fotoinicijatora, najee razliiti poliamidi ili acetatna celuloza koji su
naneti na podlogu od elinog ili Aluminijskog lima.
Princip polimerizacije: osvetljavanjem fotopolimera dolazi do
polimerizacije, neostvetljeni delovi kasnije se rastvaraju vodom ili
smeom alkohola i vode.
Izrada tamparske forme nagrizanjem
Kopirnim postupkom se izradi kopija originala na ploi,
Posle razvijanja, sledi nagrizanje: rastvara se metal tamparske forme,
dobijaju se udubljene povrine.
Mogu se javiti dva problema:
1. Ovrsli kopirni sloj koji nije dovoljno otporan na delovanje rastvora za
nagrizanje (dopunsko hemijsko fiksiranje - ili termika obrada 150-
300
o
C - strukturne promene metala - rekristalizacija, menjaju se
mehanika svojstva materijala, poboljanje procesa nagrizanja - dolazi
do bonog rastvaranja tampajuih elemenata - smanjuje se povrina
tampajuih elemenata.
2. Spreavanje bonog nagrizanja,( svesti na minimum izvoenje
nagrizanja u vie faza, posle svake faze novootkrivene bone povrine
zatititi - dodati sredstva za bonu zatitu, ona se taloe na bonim
stranama tampajuih elemenata tite budue tampajue elemente).
Faktor nagrizanja je odnos dubine rastvaranja i irine bone
rastvorljivosti i zavisi od kocentracije rastvaraa, istoe rastvora i
temperature

54


Greke u toku nagrizanja: pojave tzv. bradavica, neeljenih ispupenja
na klieu, zatim nedovoljne dubine nagrizanja, suvie strme ili poloene
bone ivice tampajuih povrina.
.... Proizvodni procesi visoke tampe
Proizvodni procesi visoke tampe mogu se grupisati prema vrsti
proizvoda na proizvode: knjigotampe, novinske tampe, akcidenine
tampe i tampe beskonanih obrazaca (slika 3.10).
PROIZVODNI PROCESI VISKE TAMPE
KNJIGOTAMPA
NOVINSKA
TAMPA
AKCIDENINA
TAMPA
TAMPA
BESKONANIH
OBRAZACA
Slika 3.10 Proizvodni procesi visoke tampe
.... Knjigo tampa (postupak i primene)
Knjigo tampa je sluila prvenstveno za tampu knjiga. Ona je
tokom etri stotine godina bila dominantan tamparski postupak za
plakate, objave, tampane stvari poslovne stvari, lokalne vesti na jednoj
ili dve strane, dnevne i nedeljne novine kao i jednostavne akcidencije.
Prvo je tampano na principu ravno -ravno. Pronalazak brzootisne
prese tampe, jednocilindrina tmparska maina od Fridrih Koniga 1812
doneo je tampi knjiga kroz viu produktivnost odluujui napredak.
Preduslov za gradnju rotacionih maina sa valjcima je bio pronalazak
poluokrugle stereotipine ploe (1854). Time su se mogle tampati novine
sa veim tiraom i na specijalnim viebojnim mainama i luksuzni
tampani proizvodi.
Za tampu tapeta su razvijene specijalne maine visoke tampe sa
valjcima u satelitskom rasporedu (veliki cilindar protiv pritiska sa do 20
tamparskih jedinica) i za grafiko podruje su ponuene razliite maine
visoke tampe.
Bitni nedostaci knjigo tampe u odnosu na ofset su skupa
tamparska forma, zahtevno podeavanje tamparskih formi, ogranieni
kvalitet tampe i manja brzina proizvodnje.
Knjigotampa nalazi danas primenu jo u tampi formulara, etiketa,
lozova, vrednosnih papira, telefonskih imenika i jednostavnih depnih
knjiga sa tedencijom opadanja. Knjigotampa je upotrebljena takoe za
novinsku rotacionu tampu sa jedinicama za boju. U meuvremenu su jo
samo malo novinskih rotacionih maina u pogonu i za direktnu i za
indirektnu tampu (sa gumiranim cilindrom, letterset).
Maine za knjigo tampu (slika 3.11) karakteriu odreene
specifinosti koje su menjale i razvijale maine od tamparskih zaklopnih
maina do rotacionih maina. Na slici 3.12 su izdvojeni karakteristini
elementi knjigotampe sa najznaajnijim specifinostima.

55


MAINE ZA KNJIGOTAMPU
TAMPA ZAKLOPNIM
MAINAMA
TAMPA ROTACIONIM
MAINAMA
TAMPA JEDNO - CILI
NDARSKIM MAINAMA
Princip prvih razvijenih
maina za tampanje
(ploa prema ploi) sa
tampom iz tabaka.
Danas je kod nas ovaj
princip iskoriten za
preradu ovih maina u
tanc maine i maine
za utiskivanje i sline
operacije zavrne
grafike obrade
Princip maina koje su
razvijene za tampanje
(cilindar prema ploi) sa
tampom iz tabaka.
Razvijene su u odvijanju
tehnikog razvoja ka
rotacionim mainama.
Princip danas
zastupljenih maina koje
su razvijene za
tampanje (cilindar
prema cilindru) sa
tampom iz tabaka i
rolne.

Slika 3.11 Specifinosti maina za knjigotampu
KNJIGOTAMPA
tamparska
forma
Priprema
- slovni znaci
- monotip
- linotip
- klie
- stereotip
negativ film
osvetljavanje
ispiranje
suenje
- fotopolimer
ploe
Podloga za
tampu
Boja Maina
Podloge za
tampu slabijeg
kvaliteta
- bezdrvni papir
- srednje fini
papir
- dobra svojstva
- savitljivosti
- mekoe
- elastinosti
- upojnosti
- glatkoa (vea
ili manja)
- nesatinirani ili
slabo satinirani
papiri
Zavisi od
- tipa maine
- brzine
tampanja
- vrste podloge
za tampu
- oblika suenja
penetracija
oksidacija
- namene otiska
cilindrine ma
ine boje manje
lepljive
rotacione
maine boje
lepljive
teljiva boja
Priprema
- zavisno od tipa
i konstrukcije
rotacione
- postavljanje
rolne papira
- podeavanje
zategnutosti
- postavljanje
forme
- kontrola
nanosa boje
- podeavanje
pritiska

Slika 3.12 Specifinosti knjigotampe

56


.... Novinska visoka tampa
Visoka tampa je upotrebljena takoe za novinsku rotacionu tampu
sa jedinicama za boju (npr. model Courier od Koning & Bauer). Malo je
novinskih rotacionih maina u pogonu za direktnu i za indirektnu tampu
(sa gumiranim cilindrom, letterset). Poslednje novinske maine visoke
tampe su isporuene 80 ih godina.
Kao tamparska forma slue tamparske ploe koje se posle
razvijanja mogu isprati, pri emu se nude razliiti sistemi za pranje i
dubine pranja, povezano sa razliitim noseim materijalima.

NOVINSKA VISOKA TAMPA
tamparska
forma
Priprema
razvojni tok
- slovni znaci
- monotip
- linotip
- klie
- stereotip
negativ film
osvetljavanje
ispiranje
suenje
- fotopolimer
ploe
Podloga za
tampu
Boja Maina
Podloge za
tampu
- novinska
tampa
slabiji kvalitet
papira
- bezdrvni
tamparski
papir
- srednje fini
papir
- dobra svojstva
- savitljivosti
- mekoe
- elastinosti
- upojnosti
Zavisi od
- tipa maine
- brzine
tampanja
- vrste podloge
za tampu
- oblika suenja
penetracija
oksidacija
- namene otiska
cilindrine ma
ine boje manje
lepljive
rotacione
maine boje
lepljive
teljiva boja
Priprema
- zavisno od tipa
i konstrukcije
rotacione
- postavljanje
rolne papira
- podeavanje
zategnutosti
- postavljanje
forme
- kontrola
nanosa boje
- podeavanje
pritiska
proces zavrne
grafike obrade

Slika 3.13 Specifinosti novinske tampe

.... Akcidenina visoka tampa
Akcidencije obuhvataju poslove u visokoj tampi koji ne spadaju u
ue podruje izrade knjiga, novina asopisa ili razliitih obrazaca.
Navedeni poslovi se obavljaju uvek po ustaljenom uzoru. Za razliku od
ovih poslova akcidenina tampa trai uvek novi nain izvoenja. U
akcidenine poslove spada izrada vizit karti obavetenja, plakata,
prospekata, kataloga, cenovnika i drugih slinih grafikih proizvoda.
Na slici 3.14 su prikazane specifinosti akcidenine visoke tampe.

57


AKCIDENINA VISOKA TAMPA
tamparska
forma
Priprema
kvalitetana slog
tamparske
forme
- cinkane ploe
- fotopolimerne
ploe
- gravure
- kombinovani
slog
Podloga za
tampu
Boja Maina
Podloge za
tampu
kvalitetniji
materijali za
tampu
- konsdruk papiri
- bankpost papiri
- bezdrvni papir
- konsdruk
kartoni
- bezdrvni
kartoni
Zavisi od
- tipa maine
- brzine
tampanja
- vrste podloge
za tampu
- oblika suenja
penetracija
oksidacija
- tvrde knjigo-
tamparske
boje
Priprema
- zavisno od tipa
i konstrukcije
maine
- rotacione
maine manjeg
formata
- moguae kori
enje zaklopnih
maina
- specifian
nain pripreme
maina

Slika 3.14 Specifinosti akcidenine visoke tampe
.... tampa beskonanih obrazaca
tampa beskonanih obrazaca (procesom visoke tampe) je
specifian postupak pomou kojeg se tampaju obrasci na traci (razliite
vrste rauna i sl.). Na slici 3.15 su prikazane specifinosti ove tampe.
TAMPA BESKONANIH OBRAZACA
tamparska
forma
Ranije mainski
slog olovna
ploa
- cinkane ploe
- fotopolimerne
ploe
Podloga za
tampu
Boja Maina
Podloge za
tampu
- bezdrvni pisai
papiri
- samokopir ni
papiri
- rolne papira
Zahtevi
- ilavo tena
knjigo
tamparska
boja
- boja
prilagoena
podlozi
Priprema
- rotacione
maine manjeg
formata
- ranije ampano
korienje
zaklopnih
maina

Slika 3.15 Specifinosti tampe beskonanih obrazaca

58


.... Leterset visoka tampa
Ovaj proces tampe kao i ofset tampa ima meuprenosa slikovne
informacije kao i ofset tampa. Ona je postupak indirektne visoke tampe.
njene specifinosti su prikazane na slici 3.16.
LETTERSET VISOKA TAMPA
tamparska
forma
Priprema
- predloak
negativ film
osvetljavanje
ispiranje
suenje
- fotopolimer
ploe sa
mekom
osnovom
Podloga za
tampu
Boja Maina
Podloge za
tampu
loijeg kvaliteta
- hrapave
povrine
- tabaci papira
- trake papira u
rolnama
Karakteristike
- ilavo tene
- hemijski i
fizikalno suive
- Specijalne ma
ine za letterset
- indirektna
visoka tampa
- dodatno
podeavanje
valjka
nanosaa

Slika 3.16 Specifinosti leterset tampe
.... Ploe tamparskih formi visoke tampe
Raspored slojeva jedne Nyloprint ploe (BASF) je prikazan na slici 3.17.
Zatitna folija
Reljefni sloj
fotopolimera,
tvrd (cca 0,2 do
0,7 mm, tvrdoe
npr. 75 Shore D
Vezivni sloj
Nosa (npr. elik,
aluminijum ili poliester

Slika 3.17 Slojevi jedne fotopolimerne forme visoke tampe niloprint
Njenu strukturu ini:
Nosei sloj,
Vezivni sloj,
reljefni sloj i
Zatitna folija

59


Kao nosei materijali se koriste elik, aluminijum i poliester.
Debljina ploe iznosi prema tipu otprilike 0,8 do 1,75 mm i visina reljefa
zavisno od primene i tipa ploe od 0,2 do 0,67 mm. Reljefni sloj se sastoji
od jednog fotopolimera osetljivog na ultraljubiasto svetlo, (360 370
nm) koji je vrsto povezan sa noseim materijalom.
Postupak izrade jedne tamparske forme visoke tampe iz Nyloprint
ploa obuhvata sledee radni postupke:
odstranjivanje zatitne folije,
osvetljavanje polimernog sloja kroz negativ film (osvetljena podruja
otvrdnjavaju, to znai umreavaju se, to su manja otkrivena podruja
to je manja kasnija reljef dubina; Na raspolaganju su ravni i okrugli
osvetljivai kao i kopirne maine)
Ispiranje neumreenog fotopolimera vri se vodom ili meavinom
alkohola i vode,
Suenje pranjem nastalog tamparskog reljefa,
Povrinsko UV ultraljubiasto naknadno osvetljavanje i time potpuna
polimerizacija i stvrdnjavanje tamparskog reljefa.
Ovim postupkom se mogu postii fine linije do 50 m irine i male
slobodne take prenika 200 m.
Ploe visoke tampe sa elinim nosaem se mogu na jednostavan
nain privrstiti na magnetnim cilindrima forme (slika 3.18).

Slika 3.18 Magnetni cilindar sa ploom visoke tampe (NELA)
3.4 Fleksografska tampa
Pojam Fleksotampa (flexography) uveden je poetkom 50 ih godina
(ranije zvan anilinska tampa). Fleksotampa je jedini tamparski
postupak kojim se mogu odtampati vrlo tanke, fleksibilne i vrste folije,
gotovo svi papiri, debeli kartoni, materijali za pakovanje sa hrapavom
povrinom i tkanine. Kvalitet tampe koji se moe postii u flekso tampi
je manji nego u ofset tampi. Kod fleksotampe uobiajeno se postie (48
raster kod konvencionalne izvedbe) nii nego kod ofset tampe (60 do
120).

60


U odnosu na tampu knjiga se kod flekso tampe radi sa retkim
tekuim bojama i elastinim odnosno mekim, fleksibilnim tamparskim
ploama (klieima) kao i sa malim pritiskom tampanja izmeu cilindra
forme i materijala za odtampavnaje (kiss printing).
Zbog fleksibilnih tamparskih ploa ranije iskljuivo od gume,
danas uglavnom od fotopolimerne plastike - materijala mogu se
odtampavati i materijali sa vrlo hrapavom povrinom i tkanine. Na slici
3.19 je prikazan mikroskopski snimak jedne forme visoke tampe od ploe
fotopolimera.

Slika 3.19 Raster elektronski mikroskopski snimak (REM) jedne forme
visoke tampe za kvalitetnu tampu od fotopolimera elementi tampe na
tamparskoj formi za razliite vrednosti boje (Nyloflex, BASF)
Fleksografsku tampu karakteriu odreene specifinosti prikazane
na slici 3.20. Specifinosti su vezane za osnovne uticajne parametre
procesa fleksografske tampe.
FLEKSOGRAFSKA TAMPA
tamparska
forma
- fotopolimer
- guma
Podloga za
tampu
Boja Maina
- tanke
fleksibilne folije
- vrste folije
- sve vrste
papira
- omotni papiri
- lepenka
- na bazi vode
- sa alkoholom
- sa benzinom
- etarske
- UV
otvrdnjavajue
boje
- sistem
centralnog
cilindra
- sistem u nizu
- kompakt sistem
- sistem za
suenje boje

Slika 3.20 Specifinosti fleksografske tampe

61


.... Postupak

Elastinost flekso tamparske forme zajedno sa niskoviskoznom bojom
omoguava, odtampavanje naroito neupijajue i hrapave povrine
materijala za odtampavanje, kao to je za podruje pakovanja. Flekso
tampa je naroito pogodna za odtampavanje fleksibilnih materijala kao
to su folije vetakog materijala.
tamparski proces zahteva samo mali intezitet pritiska, da bi se
omoguio prenos boje sa tamparske forme na materijal za
odtampavanje. Sila pritiska mora da bude to je mogue ravnomernija na
svim tampajuim mestima du tamparske linije odtampavanja pri
prolazu celokupne duine tampanja. Dobri preduslovi za ravnomerno
odtampavanje ceokupne tamparske slike postoje kada se moe
odravati pritisak sa minimalnim kolebanjima.
Neke elastine tamparske forme onemoguavaju dobar rezultat
tampanja i kod tako male sile pritiska da se npr. moe odtampati
valoviti karton bez oteenja
Treba obratiti panju da prejako deformisanje fleksibilne tamparske
forme dovodi do znatnijeg porasta tona naroito u svetlim delovima slike
zbog, na tim mestima, malih uskih i lako deformiuih tamparskih
elemenata. Poto se pri tom najee radi o sluajnim grekama nije
mogue izjednaavanje kroz korekciju tona u pripremi.
Troenje tamparske forme koje raste sa brojem otisaka ima za
posledicu porast veliine raster taaka, sa ime imamo i prirast tonskih
vrednosti.
.... tamparske forme
tamparske forme nazvane i kliei se izrauju od gume ili od
fotopolimera. Tvrdoa i debljina se usaglaavaju prema materijalu za
odtampavanje. Vrste materijala za odtampavanje se kreu od valovitog
kartona preko papira vetakih i metalnih folija do vezivnih materijala a sa
druge strane se moraju ispuniti razliiti zahtevi (npr kod pakovanja
industrijskih dobara drugaiji nego kod pakovanja namirnica). Za
fleksotampu se primenjuju mnogobrojne vrste tamparske boje:
bazirane na vodi, sa sadrajem alkohola, sa sadrajem benzina, ester
(organske) boje, UV otvrdnjavajue boje itd.
Materijal za tamparsku formu treba uvek tako birati da ga boje ne
nabubre, nagrizaju ili da ne postane krunljiv. Kliei se izrauju ili u
ravnom poloaju ili se privruju na cilindar forme pomou lepila ili
pomou dvostrano lepljive forme, ili se izrauju ve na cilindrinoj formi
(npr sleeve tehnologija).
.... Gumeni kliei
Izrauju se pomou matrice (livene forme) punjenjem sirovom
gumom i vulkaniziranjem. Poleina se brusi i dovodi klie na jednaku
debljinu.

62


Gumeni odnosno elastomer kliei najboljeg kvaliteta nastaju kada se
povrine pokrivene elastomerom i fino brueni cilindri obrade laserskim
graviranjem reljefom tamparske slike. Bokovi tampajuih elemenata su
pritom za razliku od fotografski hemijske izrade tako oblikovani da se
samo podnoje izvodi koso radi poveanja stabilnosti i gornje podruje
dobija vertikalnu bok, da bi se pri habanju kliea za vreme tampanja
izbeglo poveanje tona koji iz toga sledi (slika 3.21). Laserom gravirani
kliei su malo raireni, raster frekvencija je priblino 40 l/cm i nia je
nego kod fotopolimer ploa (oko 60 l/cm).
Hemijski
proces
Direktna laserska
gravura

Slika 3.21 Poreenje reljefa, hemijski izraene tamparske forme iz
fotoploimera sa jednom laseski graviranom tamparskom formom iz gume
.... Fotopolimer tamparske forme
Fotopolimeri za izradu flekso tamparskih formi stoje na
raspolaganju u tenoj (likvid sistemi) ili vrstoj formi (solid sistemi), pri
emu se solid sistemi u porastu primene.
Sirovi fotopolimeri se sastoje iz elastomernog vezivnog sredstva
nezasienih monomera i UV fotoinicijatora. Oni su rastavljivi u vodi
odnosno u organskim sredstvima za razlaganje. Kroz ozraivanje sa UV
svetlom nastupa reakcija umreavanja - povezivanja. Umreeni
fotoplolimeri vie nisu razloivi. Kroz parcijalno ozraivanje mogu se
fotopolimeri lokalno umreiti, dok neozraena podruja zadravaju svoju
razloivost i time mogunost ispiranja. Ova osobina se koristi za izradu
reljefnih tamparskih ploa.
vrste fotopolimer sirove ploe se isporuuju gotove (npr Nyloflex
tamparske ploe od BASF ili Cyrel od DuPont). One su na raspolaganju
kao jednoslojne ili vieslojne ploe.
Jednoslojne ploe se sastoje iz jednog reljefnog sloja (sirovi fotopolimer),
koji je prekriven zatitnom folijom. Sloj za razdvajanje omoguava lako
odstranjivanje zatitne folije. Poliesterska folija na poleini ploe slui za
stabilizaciju sirove ploe. Na slici 3.22a je prikazana gradnja jedne
jednoslojne ploe.
Kod obrade jednoslojne ploe prvo se osvetljava poleina ploe
punom povrinom bez kopirnog sloja, ravnomerno kroz stabilizujuu foliju
(najee poliestetr folija). Osvetljavanje poleine uzrokuje umreavanje
cele povrine donjeg podruja sirove ploe i tako ograniava dubinu
ispiranja. Ona poveava osim toga osetljivost na svetla, osigurava stabilno
stvaranje bokova i omoguava gradnju vrhova reljefa sa dubljim
slojevima.

63


Zatitna folija
Reljefni sloj
Stabilizaciona
folija
c
c
a
.

1
,
7

d
o

2
,
8

m
m
c
c
a
.

0
,
7

d
o

6
,
4

m
m
c
c
a
.

0
,
8

d
o

2
,
8

m
m
Zatitna folija
Reljefni sloj
Stabilizaciona
folija
Zatitna folija
Zatitna folija
Laserski sloj
Reljefni sloj
Fotopolimer
tvrdoe do 75
Shore A
Nosea folija
c)
b)
a)
Nosei sloj

Slika 3.22 Gradnja razliitih fleksotamparskih ploa
a) jednoslojna ploa (BASF) b) vieslojna ploa (BASF) c) CtP tamparska
ploa digiflex BASF
Glavno osvetljavanje se vri u vakumu posle skidanja zatitne folije
sa gornje strane kroz nalegnuti negativ film (kopirni predloak). Reljef se
stvara kroz fotopolimerizaciju. Trajanje i intezitet glavnog osvetljavanja
utiu na takasto stvaranje vrhova, boni ugao i meudubine u finim
strukturama, npr. raster povrine (slika 3.23).
Posle glavnog osvetljavanja sledi ispiranje. Pomou sredstva za
rastvaranje se razlau nepolimerizovana podruja ploe, pri emu etke
mehaniki pomau postupak razlaganja.
Posle ispiranja ploa mora temeljno da se sui radi isparavanja
sredstva za ispiranje koje je prodrlo u reljefni sloj. Sledi naknadno
osvetljavanje pune povrine bez filma, radi potpunog umreavanja svih
delova reljefa.
Flekso tamparska forma u ovom stanju ima lepljivu povrinu na
koju bi se hvatala praina i neistoa. Osvetljavanje sa UV C svetlom
dobija se potpuni zavretak reakcije, ili potapanjem u rastvor broma gubi
se ova lepljivost. Time je flekso klie zavren.

64


nedovoljno osvetljavanje
nema stvaranja uzdignutih
elemanata
duìna osvetljavanja duìna osvetljavanja
idealno
stvaranje {tamparskih
elemenata
predosvetljavanje kroz
pole|inu podru~je
polimerizacije
r
a
s
t
e
r
s
k
e

t
a
~
k
e
s
l
a
b
i

b
o
k
o
v
i
(
n
a
l
e
g
a
n
j
e
)
o
p
t
i
m
a
l
n
o
m
e
|
u
d
u
b
i
n
e
s
u
v
i
{
e

m
a
l
o
Slika 3.23 Glavno osvetljavanje, dejstvo vremena osvetljavanja
a) takasto stvaranje bregova (npr. kod linijske strukture) /UV
osvetljavanje b) Ugao boka i meudubina (kod rasterovanih elemenata
slike) kod jedne 1,14 mm digifleks ploe cca 0,6 do 0,7 mm, meudubina
min 70 m
Vieslojne ploe za kvalitetnu raster tampu graene su kao na slici
3.22b. One kombinuju u svojoj gradnji princip relativno tvrdih tankoslojnih
ploa sa kompresibilnom podlogom. Nosei sloj ini kompresibilnom
podlogu za reljefni sloj i time prima deformaciju na sebe pri tampi, tako
da nema deformacije reljefa slike (slika 3.24).

cilindar
forme
materijal za
{tampu
cilindar za
pritisak
kli{e
pona{anje mekog
elastinog kli{ea u
[tamparskom
procesu
kompresibilne
podloge
kli{e
cilindar za
pritisak
cilindar
forme
cilindar
forme
Slika 3.24 Prenos tamparske slike u fleksotampi
a) deformacija tamparske forme jednoslojna ploa b) dobar prenos
tamparske slike kod tamparske ploe sa kompresibilnom podlgom,
vieslojna ploa (BASF)

65


Jednoslojne ploe se izrauju u debljinama od 0,76 mm (npr za
odtampavanje kartonskih kesa, folija i fine kartonae) do 6,35 mm (npr.
za valoviti karton i teke kese od papira i folije). Raster frekfencije su do
60 l/cm i mogu da se realizuju sa ploama ispod 3,2 mm debljine. Mogui
obim tonskih vrednosti iznosi pri tom odprilike 2% do 95%. Deblje ploe
(cca 4 do 5 mm) su pogodne za raster frekvencije do 24 l/cm kod obima
tonskih vrednosti od oko 3% do 90%.
Stabilizujua folija ima zadatak da sprei uzduno istezanje usled
savijanja pri montai ravno izraene ploe na cilindar forme. Efekat
poboljanja tampe nastupa i kada se tanke jednoslojne ploe pomou
kompresibilno penaste folije lepe na cilindar forme.
Sirove ploe za digitalno prenoenje tamparske slike sa CtP imaju
gradnju ematski prikazanu na slici 3.22c (npr. digifleks ploe od BASF).
Svlaenjem zatitne folije oslobaa se "crni" sloj, koji se npr.
pomou zraka YAG lasera (1064 nm talasne duine) moe abladirati da da
sliku. Laserski zrak prim tom razara crni sloj koji apsorbira energiju, tako
da se vri takasto oslikavanje ploe. Crni sloj preuzima zadatak kopirnog
ptredloka (negativ filma). Posle oslikavanja se ploa punom povrinom
osvetljava (pred i glavno osvetljavanje) i dalje postupa kao sa
jednoslojnom ploom, radi izrade reljefa (dakle ne sledi "laser graviranje"
koo kod izrade gumenog kliea).
.... Montaa tamparske forme
Ravni kliei se pomou dvostrano lepljive folije fiksiraju pas pravilno na
cilindar ploe pri tom mora klie da se deformie u ljusku cilindra.
Radi kompenzacije duinskog izduenja su veliine slika u pripremi ve
umanjene za procentni iznos izduenja u smeru tampanja.
.... Sleeve tehnologija
Metalna aura tankog zida (sleve), iji je unutranji prenik tako
dimenzionisan da se sleve pomou vazduha pod pritiskom izduuje, moe
aksijalno navui vrstim sklopom na cilindar ploe. Na slici 3.25 je
prikazano osvetljavanje jedne sleeve tamparske forme pomou lasera.

Slika 3.25 Osvetljavanje jedne sleve tamparske forme pomou lasera
(digifleks BASF)
Lasersko osvetljavanje se vri u krunom osvetljivau direktno na plou.

66


Time otpadaju uzduno izduenje i netanosti koje nastaju kod
konvencionalne montae, koje su povezane sa lepljenjem kliea.
Za sleve tehnologiju postoje dva postupka:
Oblepljivanje sleeva sa sirovom ploom. Time sleve ploa ima av i
Primena beavnih sleeve-ova koji su ve od strane proizvoaa
potpuno opremljeni (npr. digi sleve od BASF).
.... tamparska jedinica
tamparske jedinice se sastoje iz: jedinice boje, cilindra forme i
tamparskog cilindra. Izrauju se dva razliita tipa jedinice boje:
gnjeenjem vika boje u procepu valjaka izmeu raster valjka i
potopljenog valjka retko se danas primenjuje -primena u spot-
lakiranju
doziranjem boje preko rakel jedinica boje sa raster valjkom i rakelom
Na slici 3.26 je prikazana flekso jedinica za boju sa dovodom boje preko
sistema valjaka i gnjeenja vika boje u procepu valjaka izmeu raster
valjka i potopljenog valjka.
Cilindar tamparske
forme
tamparska
forma
Raster valjak (ili
gladak hromirani
valjak)
Potopljeni
valjak
Kada sa
bojom
Postolje
Materijal za
odtampavanje
tamparski cilindar

Slika 3.26 Flekso jedinica za boju sa dovodom boje preko sistema
valjaka i gnjeenja vika boje u procepu valjaka izmeu raster valjka i
potopljenog valjka
Jedinica boje sa potopljenim valjkom (trovaljana jedinica za boju)
je prvobitni jednostavniji i po ceni povoljniji sistem, koji se danas kod
novih instalacija maina retko primenjuje. Dobro doziranje boje sa ovim
sistemom samo je uslovno mogue ako se previe boje prenese, zatvaraju
se kod due proizvodnje meuprostori izmeu raster taaka tamparskih
ploa i tamparska slika se razmae. Kod nedovoljnog prenosa boje vie
nije obezbeeno kompletno ubojavanje tamparske ploe, i nastaju mesta

67


sa grekom u tamparskoj slici. U jedinicama za lakiranje u ofset tampi
za lakiranje pune povrine i spot - lakiranje se ovaj sistem doziranja se
mnogostruko primenjuje.
Sa porastom znaenja raster tampe i viih zahteva kvaliteta
tampe postali su potrebni poboljani sistemi obojavanja. Jedinice boje sa
raster valjcima i zatvoreni kamel rakel sistemima su danas standard svih
kvalitetnih flekso tamparskih maina.
Raster valjak je sredini elemenat jedinice boje. Geometrija aica
(elije) i raspodela aica elija odreuju bitno koliinu zahvatanja (
cm
3
/m
2
) raster valjka (slika 3.27). Prema zahtevu za debljinu sloja boje
treba primeniti valjke razliitog volumerna zahvatanja.
tamparski cilindar
Materijal za
odtampavanje
Cilindar
tamparske
forme
tamparska
forma
Raster valjak
Kada sa
bojom
Sistem rakela
Komora
boje

Slika 3.27 Flekso jedinica za boju sa dovodom boje preko sistema rakel-a
Rakel ureaj brine za to da se aice reproduktno pune bojom. Sa
time se uvek na klie prenosi zadati volumen boje. Volumen zahvatanja,
ponaanje pri pranjenju aica, reoloke osobine boje, mehaniko
postavljanje i odvijanje, kao i ponaanje osobina povrine tamparske
ploe i materijala za odtampavanje utiu na proces prenoenja boje
(ravnomernost debljina sloja boje moire itd.).
Vae sledea pravila tza izbor raster valjaka:
Pri 2 mm sloja boje (mokro) na materijalu za odtampavanje
(odgovara 2 cm
3
/m
2
) trebalo bi volumen zahvatanja raster valjka da
odgovara 4 cm
3
/m
2
(u flekso tampi se polazi od deliminog cepanja
boje). Raster frekvencija valjka bi trebalo da bude najmanje za faktor 5,5
vea nego raster kliea (kod uobiajenog 48 rastera dakle najmanje 260
l/cm). Nie raster frekvencije kliea se pokrivaju i kroz viu raster
frekvenciju raster valjka. Ako je raster frekvencija valjka prema rasteru
kliea suvie mala moe da doe do mesta greki u ubojavanju i/ili do
moire pojava. Ugao graviranja poloaj ugla prema osi valjka od 60
o
u

68


kombinaciji sa heksagonalnom formom elije je u mnogim sluajevima i
treba mu dati prednost ali ne uoptavati (slika 3.28).

rasterska podela
osa valjka
linija prenosa -
pokrivna povr{ina (Steg)
bo~no naleganje
dno
}elija
-korak rastera
-{irina }elije
-{irina dna
-{irina linije prenosa
-dubina }elije
-ugao otvora }elije
-{teg-ovni odnos
Slika 3.28 Raster valjak a) geometrija aica b) mikrofotopovrine
keramikog valjka, 300 aica/cm (Haldenwanger)
U tabeli slika 3.29 su prikazane osobine i postupak izrade
hromiranih i keramikih raster valjaka.
HROM VALJAK KERAMIKI VALJAK
Povoljna cena, nisko vreme rada Skup, visoka otpornost na
habanje
Raster finoa cca do 200
aica/cm
Raster finoa do 600 l/cm
Osobine
Zapremina aica ograniena
postupkom izrade
via finoa gravure,
mogua razliita zapremina
elija pri istoj raster finoi
Bakarisanje sirovog valjka (npr
elik)
Plazma oslojavanje sirovine
valjka (npr elik sa
keramikom)
Davanje forme povrini kroz:
-moletiranje (utiskivanje alatom
za renderiranje)
-ubadanje aica sa
dijamantskim alatom
(elektronsko voenje)
-graviranje dletom
-nagrizanje nanoenjem maske

Fina obrada bruenje i
lepovane povrine
Izrada
hromiranje povrine (sloj zatite
od habanja)
Lasersko graviranje,
(isparavanje materijala)
Slika 3.29 Osobine i postupak izrade hromiranih i keramikih raster
valjaka

69


Povrine valjaka su najee od hroma i keramike. Rasterska frekvencija
je od 150 do 300 l/cm pri volumenu elija od 10 cm
3
/m
2
.
.... Koncepti maina za viebojnu tampu
Fleksotamparske maine se preteno grade kao rotacione maine u
konfiguracijama (slika 3.30)
sistem centralnog cilindra i
viecilindarski sistem u rednoj gradnji i
kompaktni nain gradnje .
Centralni sistem
Sistem u nizu
Kompakt sistem

Slika 3.30 Koncepti maina za viebojnu fleksotampu
a) sistem centralnog cilindra, b) redni nain gradnje sistem u nizu
c) kompaktni sistem gradnje
Maine sa centralnim cilindrom (satelitske tamparske jedinice), imaju na
osnovu svog velikog ugla omotavanja naroito pri otampavanju
fleksibilnih materijala (folija, vetakog materijala) prednosti u duinskoj
registar tanosti u odnosu na viecilindarske maine. Maine u nizu su u
odnosu broja tamparskih jedinica i primenljivih postupaka tampanja
(kombinacija razliitih postupaka) fleksibilne i proirene. Kompaktni i
centralno cilindarski sistem su utvreni na zadati izbor tamparske
jedinice odnosno jedinice boje. Primena postupka flekso tampe u
tabanoj tampi je uobiajena u jedinicanma za lakiranje kod tabanih
ofset maina. Za specijalne primene (npr. visokokvalitativno
natampavanje metalik boja na materijal za pakovanje, odtampavanje
vetakog materijala ) koriste se i viebojne tabane fleksomaine.

70


.... Maine sa centralnim cilindrom
Prvobitno su razvijene da bi se mogle tano odtampavati istegljive folije.
Materijal za odtampavanje lei na velikom cilindru sa 4 do 10 jedinica
boje oko jednog centralnog cilindra (prenik preko 2m i irina trake
staze 300 do 3000 mm). Radi odranja potrebnog ravnomernog pritiska,
mora centralni cilindar da se izradi sa visokom tanou okretanja (cca 5
m) sa tolerancijom
+
-
1
0
C temperaturne razlike koja uzrokuje npr. kod
jednog elinog cilindra od 1,8 m prenika trebaju diferenciju radijusa od
cca 10m). Moderne maine rade sa NC-upravljanjem. Standardne
tamparske maine imaju irinu tampanja od 1300 mm duinu
tampanja do 1000 mm pri produkcionoj brzini do 6,7 m/s.
.... Viecilindarske maine sa gradnjom u nizu
Jednake tamparske jedinice jedna iza druge u nizu. Traka
materijala se uobiajeno preusmerava izmeu tamparskih jedinica radi
smetanja suara sa odgovarajuom stazom trakom za suenje kao i
elemenata za zatezanje trake i elemenata za voenje. Gradnja u nizu se
prvo probila kod uskotranih maina ( do cca 500 mm irine staze ) za
tampu etiketa u meuvremenu je zastupljena i do irina staza od cca
1500 mm na tritu sa rastuom tendencijom. Postiu se brzine produkcije
do 4 m/s. direktni pogoni pojedinih tamparskih jedinica omoguavaju
dugake veze maina ulanavanja i visoku registarsku odrivost u vezi sa
visokovrednim kontrolama kretanja trake i kod fleksibilnih materijala.
Flekso tamparske jedinice su izmenljive i mogi se kombinovati sa
npr. ofset ili tamparskim jedinicama duboke tampe radi gradnje
hibridnih tamparskih sistema.
.... Viecilindarske maine u koompaktnom nainu gradnje
One se na osnovu loe registar odrvosti ( oko +- 2 mm u
duinskom registru ) primenjuju samo za jo jednostavne tamparske
zadatke, npr. jedinice za kesice. Od prednosti kod ovog naina gradnje u
odnosu na maine sa centralnim sistemom cilindrine gradnje da se kod
odgovarajueg voenja trake moe obostrano tampati.
.... Primeri maina - flekso tame
Na slikama od 3.31 do 3.39 su prikazana reenja flekso maina.

Slika 3.31 - 8 bojna centralno
cilindrina tamparska maina
prenik cilindra 2275 mm
irina materijala do 1700 mm
duina tampanja do 1400
mm brzina tampanja 6 m/s
(34DF/8-CNC Fischer &
Krecke)

71


Slika 3.32 Zamena cilindra Slika 3.33 Zamena jednog
forme sa automatskim sleeva cilindra forme i u
preuzimanjem cilindra kod centralno flerkso tamparskoj jedinici
cilindarske tamparske maine. (Fischer & Krecke )
Slive-raster valjak
Cilindar tamparske - slive sa
montiranom tamparskom formom
Kamel - rakel
Kada boje
Kretanje boje

Slika 3.34
Zamena sleeva
cilindra forme i
rastervaljka u
jednoj flekso
tamparskoj
jedinici ( Soloflex
W&H )

Slika 3.35 Centralno
cilindarska
fleksotamparska
maina sa 8
tamparskih jedinica i
visokim stepenom
automatizacije

72


Slika 3.36 Flekso
tamparska maina u nizu
sa integrisanim tancanjem
za proizvodnju sloivih
kutija ( tampanje na
rotacionom materijalu,
izlaganje tancovanih
tabaka) brzina produkcije

Slika 3.37 Flekso tamparske maine za etikete sa UV suenjem i
rotacionom tancnom, brzina 2,5 m/s (Arsoma EM 510 Heidelberg/Gallus)

Slika 3.38 Novinska tamparska maina
za viebojnu ampu sa 144 tamparskih
jedinica (Flexocourier )

Slika 3.39 Tabana flekso maina

73


.... Prve izvedene maine visoke tampe
Prva izvedena reenja maina visoke tampe su prikazana na
slikama od 3.40 do 3.42.

Slika 3.40 Prva rotaciona maina V. Buloka 1863 godina

Slika 3.41 R Hoe-ova mamut presa za tampanje novina sa deset
tampaih cilindara (1857)

Slika 3.42 Dvojna rotaciona maina u preseku
74


4.0 DUBOKA TAMPA

Duboka tampa je vrlo stari tamparski postupak, iji poeci
(bakrorez) doseu unazad u rani 15. vek. Duboka tampa ima danas u
industrijskim zemljama udeo na tritu od 10% do 15%. Ovaj udeo je
tokom poslednje dve decenije gotovo konstantan, iako sa lagano
padajuom tendencijom. Jednostavnost njenog principa tampanja u
poreenju sa ofset-principom oduvek je oduevljavala strunjake i
konano su slobodno-zonske jedinice za boju kod novinskih ofset-maina i
Anilox-jedinica za boju u flekso-tampi izvedeni prema principu
ubojavanja u dubokoj tampi.
Postupak duboke tampe karakteriu udubljeni tampajui elementi
tamparske forme. Ne tampajui elementi forme lee na konstantnom
uzdignutom nivou. Celokupna tamparska forma (netampajui i
tampajui elementi) pre tampe se oboje, to znai preplave se bojom.
Pre tampanja odgovarajua sredstva (brisai-rakeli) sa netampajuih
elemenata forme odstranjuju boju, boja ostaje samo u udubljenjima.
Visoki pritisak i adhezione sile izmeu materijala na koji se tampa i boje
uzrokuju prenoenje boje iz udubljenja na materijal koji se tampa.
Princip duboke tampe je prikazan na slici 4.1.
[tampaju}i elementi imaju
jednaka rastojanja ali razli~ite
povr{ine i zapremine (dubinski,
povr{inski, promenljivi)
Rakel -
~eli~ni
no`
Kada
za boju
Preser -
cilindar za
pritisak
Cilindar
nosilac
{tamparske
forme

Slika 4.1 Princip duboke tampe

U industrijskom podruju nalazi primenu takozvana rakel duboka
tampa. tamparske forme duboke tampe su po pravilu cilindrine
tamparske forme. Specifinost duboke rakel industrijske tampe se
sastoji u tome da se po izvodu boje koristi jedan kompletan cilindar forme
(bez tamparske ploe). To znai da se u jednoj etvorobojnoj maini
moraju zameniti etri posebna cilindra forme kod jednog novog naloga.
Pogon sa mnogo naloga koji se ponavljaju je primoran da lageruje
veliki broj cilindara tamparske forme. Cilindri duboke tampe imaju
uzrokovano formatom znatnu teinu i zahtevaju specijalne sisteme za
transport i rukovanje.
75


Na slici 4.2 su prikazane tehnike reprodukovanja polutonova jednog
predloka za postupak duboke tampe. Dubinski i ravno promenljivi, polu
autipijska duboka tampa, zbog visokog kvaliteta je od znaaja. isto
povrinski promenljiva autotipijska duboka tampa danas jedva jo da ima
primenu.
Konvencionalna dakle samo dubinski varijabilna duboka tampa
takoe sve vie gubi na znaaju jer izrada tamparske forme se bazira na
komplikovanim jedva mogue standardizovanim postupcima kopiranja i
nagrizanja. Iz tog razloga se u praksi probio dubinski i povrinski
varijabilan postupak duboke tampe koji se industrijski bazira na
elektronsko mehanikoj gravuri (pomou plastine deformacije
odgovarajuim alatom - dijamantskom iglom).
Dubinski i povr{inski
promenljive
{tamparske forme
(poluautotipske)
[tamparske forme
duboke {tampe
Povr{inski
promenljive
{tamparske forme
(autotipske)
Dubinski
promenljive
{tamparske forme
(konvencionalne)
Postupak
nagrizanjem
Laserska
gravura
Postupak
nagrizanjem
Ru~ne rezne
ubodne i
grtavurne
tehnike(npr.
podru~je
umetnosti)
urezivanjem
(no`)
Laser (u
razvoju)
Elektronski
zrak ( u fazi
doterivanja)
(Postupak
ispiranjem)

Slika 4.2 Varijante izrade formi duboke tampe
tamparske forme cilindra duboke tampe imaju slojeve prikazane
na slici (slika 4.3).

â{ice
(do max.
dubine 50 m)
Hromirani
sloj
(5 do 8 m)
Gravirni bakar ili Balardov sloj
(cca 100 m; dobrih reznih osobina)
Osnovni bakar
(cca 2 mm)
Sloj nikla
( 1do 3 m)
êli~no jezgro

Slika 4.3 Struktura slojeva cilindra tamparske forme duboke tampe
elino jezgro (elini cilindar) koji je niklovan slojem nikla debljine 1 do 3
m nosi galvanski naneti osnovni bakar (cca 2 mm debljine) na koji se
nanosi gravirano obradiv i rezno sposoban bakar u debljini sloja od oko
76


100 m. elini cilindar nosi na sloju osnovnog bakra ili direktno na
galvaniziranom bakru sloj za graviranje ili tkz Balardov- sloj. Ovaj sloj koji
se moe skidati se preko sloja takoe galvanski nanosi, u njega se gravira
tamparska slika. Po izradi tamparske forme duboke tampe vri se
hromiranje povrinskog sloja u cilju poveanja mehanikih osobina a
konani cilj je poveanje broja otisaka koji se moe realizovati sa tom
tamparskom formom.
Rasterovanje u dubokoj tampi razlae sliku na tampajue
elemente forme, aice i netampajue elemente forme (tegove- staze
putanje). tegovi - putanje su potrebni za voenje (oslanjanje rakela-
brisaa kod brisanja vika boje). Posle postupka brisanja ostaje
tamparske boje u aicama. Ako bi na tegovima ostalo tamparske boje
pri tampi bi nastala rakel-neobrisana obojenja u obliku trafte ili kod
mestimino neispravnog rakela-brisaa rakel trafte.
Kod svih postupaka tampanja vri se izrada viebojne tampe kroz
tampanje jednog preko drugog vie slojeva boja sa odgovarajuim
tamparskim formama. U pripremi se izrauju tamparske forme za
tamparski sistem boja (Cijan, Magenta, uta i Crna). U tamparskoj
maini sa etri tamparske jedinice mogu ove etri dela boja jedna za
drugim u jednom prolazu tabaka se odtampati i dobija se tampani otisak
koji odgovara predloku. Kod postupka dubokog tampanja se posle
postupka rakelovanja dovodi u kontakt tamparska boja iz raster
udubljenja sa materijalom na koji se tampa, posle ega se deo ove boje
prenosi na materijal koji se tampa. Na osnovu razdvajanja boje ne dolazi
do potpunog pranjenja udubljenja. Na ovo prenoenje boje bitno utiu
(slika 4.4):
ponaanje (stanje umreenosti) materijala na koji se tampa,
osobine povrina materijala koji uestvuju,
osobine papira,
viskozitet boje,
napon tampanja,
brzina tampanja ,
forma udubljenja i stanje nalivanja (napunjenosti) udubljenja - aica,
VISKOZITET
BOJE
PRENOENJE
BOJE IZ AICA
FORME
OSOBINE
PODLOGE
ZA TAMPU
NAPONI U ZONI
PRENOSA BOJE
NAPUNJENOST
AICA
OBLIK I
VELIINA
AICA
BRZINA
TAMPANJA

Slika 4.4 Uticajni parametri na prenoenje boje iz aica tamparske
forme
77


Slika 4.5a prikazuje mikrofotografiju povrine forme duboke tampe.
Primetne su aice i staze - tegovi. Na tamparskom proizvodu (slika
4.5b) se moe videti sa jedne strane ova struktura aica i sa druge
strane takoe "razlivanje" pojedinih elemenata slike tkz efekat "testere"
koji je obeleje ovog postupka.
Forme duboke tampe za dubinski promenljivu duboku tampu se
izrauju putem tehnike nagrizanja. Klasian nain rada elektromehanikog
graviranja je prikazan na slici 4.6.
Cilindar sa kojeg se prenosi - "oitava" i cilindar forme koja se gravira
povezani su meusobno ili mehaniki ili pomou "elektrine sprege". Na
cilindru za oitavanje sa kojeg se skida slika se optiki oitava tkz "opal
film" (pozitiv tamparske slike) sa odgovarajuom gradacijom i
adekvatnim obimom gustoe.
Prema osvetljenosti upravo skenirane take slike na opal filmu
reflektuje se odgovarajua koliina svetlosti, ona se pretvara u elektrini
signal. Izlazni signali glave koja oitava - podaci slike, se u raunaru
elektronski pripremaju da se glava za graviranje moe upravljati (slika 4.7
prikazuje elektromehaniku glavu za graviranje). Od raunara se glavi za
graviranje dovode dva signala:
signal slike kao i
raster signal koji definie finou rastera i poloaj uglova.
Oba daju modulirani signal za upravljanje glavom za graviranje.
staze putanje

Slika 4.5 Mikro foto duboke tampe
a) elektromehaniki gravirana forma duboke tampe b) Otisak sa jedne
gravirane forme duboke tampe (poluautotipijske, etvorobojna) struktura
"zuba testere" na ivicama - znak raspoznavanja duboke tampe.
78


pozitiv tamparske slike
sken jedinica

Slika 4.6 Oitavanje opal-a skener do 12 sken jedinica (Helio-multi scan,
Hell -svetlo-sistem gravure)
Uglovni poloaj rastera se dobija iz kretanja glave za graviranje
(posmak i frekvencija) i cilindra (obimna brzina). Umesto oitavanja opal
filma danas se direktno gravira, pri emu signali za glavu za graviranje
dolaze iz digitalne baze podataka za opis tamparske forme.
Vrlo visoki trokovi za izradu tamparske forme su odluujui razlog
zbog ega rakel duboka tampa nalazi primenu samo za tampanje
masovnih tiraa (veliine tiraa vee od 500.000 otisaka).
Raster koji nastaje kod gravure (a i kod nagrizanja) je periodian raster.
Kod viebojne tampe se kod primene periodinih rastera dobijaju
esto moire pojave. Kod ofset odnosno postupka visoke tampe se moire
minimizira pri emu se rasteri za pojedine delove tamparske boje
odgovarajue uglovno podese - rasporede. U dubokoj tampi se vri
uglovno podeavanje rastera kroz izduivanje - sabijanje aica.
Ono to karakterie proces duboke tampe je da se aice
tamparskog cilindra u kadi za boju potpuno preplavljuju. Brisa
odstranjuje viak tamparske boje tako da se samo u aicama nalazi
tamparska boja a tegovi - staze su bez boje. Ispod rakela - brisaa se
stvara hidrodinamiki pritisak nagomilavanja koji u sutini zavisi od ugla
postavljanja rakela - brisaa, brzine maine i viskoziteta tamparske boje.
Kod modernih maina duboke tampe visokog uinka se danas daje
prednost uglavnom strmijem postavljanju brisaa (pod uglom).
U tabeli slika 4.8 su navedene neke vrednosti tipine za duboku
tampu. Osnovne karakteristike ove tampe vezane su za:
irinu trake koja se odtampava i to u rasponu od 1,2 do 3,6 m
brzinu kretanja trake koja iznosi od 10 do 15 m/s za ilustracionu duboku
tampu i od 5 do 6,5 m/s za tampu ambalae pri ovome su duine
otampavanja vezane za obim cilindra u rasponu od 600 do 800 mm.
79


Priprema slikovne informacije
(poja~iva~ za graviranje)
Cilindar sa gravirnim
sistemom
Digitalni signal
Iz memorije
[tamparska
forma
Igla Signal
slike
Digitalni
Analo-
gni
Konverzija
Analogni
signal
Upravljanje
dubinom
ureza
Upravljanje
konstantnim
kretanjem
gore-dole
Vibracije
Frekventni generator
4000 Hz odnosno
4000 ~a{ica/s
Slika 4.7 Graviranje cilindra pomou igle- dleta (peckanje-ubadanje)
a) upravljanje glavom za graviranje
b) elektromehaniko graviranje cilindra (Hell gravirni sistem)

[TAMPARSKA MA[INA
RASTERSKO OSLIKAVANJE
GRAVURA (Poluautotipska, igla)
OBLIK Â[ICA (Zavisno od rasterske {irine i ugla rastera)
[irina trake
Brzina trake
Obim cilindara
2,4 m, max. 3,6 m (Ilustraciona duboka {tampa),
1,2 - 1,4 m max 1,6 m (ambala`na duboka {tampa)
10 m/s max. 15 m/s (Ilustraciona duboka {tampa),
5 m/s max 6,5 m/s (Ambala`na duboka {tampa),
600 - 800 mm
Tipi~no za ilustracionu duboku {tampu
60.....70 linija/cm
40....140 linija/cm
Frekvencija
Broj vezanih
gravirnih glava
Geometrija ~a{ica
4 kHz (4000 ~a{ica/s) do 8 kHz
8....16 u ilustracionoj dubokoj {tampi
1 u ambala`noj dubokoj {tampi
[irina (popre~na dijagonala ): min 30 m max. 230 m
Dubina: 10...30 m (max. 50 m) zavisno od ugla dijamantske igle
[irina klizne putanje: 3...5 m
Razli~iti, ve} prema izvatku boja
Otporne: Cyan
Produ`ne: Magenta
Grube: Yellow (Grublji raster)
Fine: Black ( finiji raster npr. slova)

Slika 4.8 Neke vrednosti tipine za duboku tampu
80


.... Podruja primene, karakteristike i tamparski proizvodi
Duboka tampa je vrlo dobar postupak tampanja slika, njime se
postie najvii kvalitet slika. Kod dubinski promenljivih i elektronski
graviranih cilindara duboke tamparske forme aice primaju razliitu
koliinu boje. Time ostvarena razliita debljina sloja na tamparskom
materijalu odgovara stepenovanju vrednosti tona orginalnog predloka.
Slika tampana u dubokoj tampi jako se pribliava kontinualnom
prelazu vrednosti tonova originalnog predloka. Dejstvo slike se jo
poboljava time da se tena tamparska boja posle prenosa u podruju
dubokih tonova na tamparskom materijalu neto razlije i ne nastaju otro
ograniene raster take a staze - tegovi tamparske forme nisu vidljivi.
Tipine karakteristike (obeleja, svojstva) duboke tampe su
ilustrovana na slici 4.9 i odlikuju se sa:
reckavim ivicama na slovima i linijama
slino polutonovima vrlo dobra reprodukcija slika zbog raster aica
razliitih dubina (to znai razliita veliina obima boja)
u svim vrednostima tonova, jednake veliine kvadratne raster take
kod dubinski varijabilne tampe, aice otiskuju i u svetlim tonovima i
mnogostruko dolaze do izraaja
rasterske take u razliitoj veliini i zasienost bojom kod dubinski i
povrinski varijabilnoj dubokoj tampi

u svim vrednostima
tonova jednake veliine
kvadratne raster take
kod dubinski varijabilne
tampe; aice otiskuju u
svetlim tonovima
mnogostruko dolaze do
izraaja
reckave ivice na
slovima i linijama
slino polutonovima
vrlo dobra
reprodukcija slika
zbog raster aica
razliitih dubina (to
znai razliita veliina
obima boja)
rasterske take u
razliitoj veliini i
zasienost bojom kod
dubinski i povrinski
varijabilnoj dubokoj ta
Tipine karakteristike
(obeleje, svojstvo)
duboke tampe

Slika 4.9 Svojstva duboke tampe
81


Tipini proizvodi duboke tampe su visokotirani visokokvalitetni proizvodi
(slika 4.10) kao to su:
ilustrovani, asopisi, katalozi ..
tampa na vetakim materijalima i folijama
tampa na metalnim folijama
providne folije, torbe
vrednosni papiri, potanske marke, banknote (novanice)

Tipini proizvodi duboke
tampe su visokotirani
visokokvalitetni proizvodi
ilustrovane novine,
asopisi katalozi
tampa na
vetakim
materijalima i
folijama
tampa na metalnim
folijama
providne folije,
torbe
vrednosni papiri,
potanske marke,
banknote (novanice)

Slika 4.10 Tipini proizvodi duboke tampe
U viebojnoj dubokoj tampi se mora posle svakog tamparske
jedinice da se vri suenje boje (zona suenja), poto kod niskoviskoznih
boja za duboku tampu nije mogu otisak na vlano kao kod ofseta.
Snabdevanje sa bojom maina duboke tampe se esto vri iz ureaja
instalisanih pored maine zbog jednostavnosti rukovanja (slika 4.11)

Slika 4.11 Delimian izgled jedne rotacione maine duboke tampe i niz
pojedinanih tamparskih jedinica sa rezervoarima rezerve boje
82


4.1 Izrada cilindra tamparske forme
Osim u tabanoj dubokoj tampi, koja se jo samo retko moe
sresti, potreban je rotacionoj dubokoj tampi beavni cilindar forme, na
koji se oslikavanje direktno nanosi posredstvom nagrizanja ili
graviranjem. Za to se cilindar forme u sloenom mehanikom i
galvanskom procesu mora pripremiti.
U svojoj osnovnoj gradnji sastoji se cilindar forme od eline cevi
debelog zida sa, koja je privrena pomou prirubnica za rukavce . Zbog
poveanja krutosti ovog upljeg cilindra su rukavci cilindra delimino
povueni unutra i oni se jo jedanput oslanjaju preko elinih ploa na
unutranjosti cevi. Sva povezivanja se pri izradi cilindra forme se vare, sa
orebrenjima u cilju poveanja krutosti. On se mora balansirati
(uravnoteiti), da pri visokim brojevima obrtaja (do priblino 15/s) u
maini duboke tampe ne bi proizveo nikakve oscilacije.
Osnovno telo cilindra forme dobija osnovni bakarni sloj na svojoj
povrini, preko koga se izmeu ostalog podeava predvieni prenik
tamparske forme. Za nanoenje daljeg bakarnog sloja nosioca forme koje
se od jednog do drugog naloga za tampu menja (slike 4.12, 4.13) ima
vie metoda.
.... Tankoslojni postupak
Struktura slojeva tankoslojnog postupka je prikazana na slici 4.13a.
Na osnovni bakar se galvanski nanese bakarni sloj za graviranje (oko 80
m debeo), to dozvoljava jedno graviranje.
Prednost tankoslojne tehnike je, da svi cilindri forme jednog tipa
imaju istu obimnu meru i da je rad na mehanikoj obradi povrine posle
galvanskog procesa bakarisanja manji nego kod debeloslojnog postupka.
Odstranjivanje gravure (posle odhromiranja) se postie prestrugivanjem ili
glodanjem sloja bakra. Zatim se vri novo bakarisanje. (U specijalnom
postupku tzv. "bakar-recycling" preduzima se odbakarisanje u galvanskom
obratnom procesu. Kod ovog procesa potreban je jedan dodatni sloj nikla
oko 25 m imeu osnovnog bakra i bakra za graviranje). Tankoslojna
tehnika ima rairenost od oko 35% pri emu samo oko 5% otpada na
bakar-recycling - metodu.
.... Metoda Balardovog sloja
Ova metoda (slika 4.13b) je takoe jedan tankoslojni postupak
(jedno korienje bakarnog sloja za graviranje). Na osnovni bakar se
galvanski nanosi jedan bakarni sloj (80 do 100 m debeljina) koja se
moe skinuti, pri emu jedan specijalan sloj izmeu osnovnog bakra i
Balard-sloja omoguava da se ona posle tampanja moe otcepiti sa
cilindra forme. Metoda Balard-sloja u primeni ima udeo od oko 45%.
.... Jako bakarisanje
Na osnovni bakar (debeloslojni postupak, slika 4.13c) se galvanski
nanosi oko 320 m debeo sloj od bakra za graviranje. Ova debljina sloja
omoguava gravuru za priblino etiri tamparska naloga. Posle svakog
tamparskog naloga skida se oko 80 m debeo sloj u viestepenom
83


mehanikom procesu (glodanje, bruenje), dakle odstranjuje prethodna
gravura. Kada je bakar za graviranje potroen, ponovo se galvanski
(tvrdo) bakarie.
Ovaj postupak ima udeo primene od otprilike 20%.
Cilindar forme
duboke tampe
(katoda)
elektrolit
(sadri pored
ostalog vodu
jone bakra i
jone sulfata
anoda (od
bakra)
Izjednaava
(izvor
jednosmerne
struje)

Slika 4.12 Galvansko bakarisanje cilindra forme duboke tampe. Joni
bakra Cu
2+
se odvajaju na katodi (cilindar tamparske forme) i stvaraju
bakarni sloj
Osnovni sloj
bakra(1 - 2 mm)
Sloj nikla (1 - 3 m)
êli~no jezgro
Gravirni bakarni sloj
(Ballard sloj) za
jednu gravuru (cca.
80 m)
(npr. sloj sa
sadràjem srebra,
elektroprovodni sloj)
Osnovni bakarni sloj
(1-2 m)
Sloj za odvajanje
(cca. 1mm) za
skidanje Ballard sloja
êli~no jezgro
za cca. 4 gravure
(max. cca 320 m)
Osnovni sloj bakra
(1-2 mm)
Sloj nikla (1..3 m)
za jednu gravuru
(cca. 80 m)
Sloj nikla (1-3 m)
êli~no jezgro

Slika 4.13 Razliite vrste bakarisanja cilindra duboke tampe
a - Tankoslojni postupak b - Metoda Balard-sloja c - Debeloslojni postupak
84


Pojedinani postupci kod repariranja jednog cilindra forme odvijaju
se uglavnom kroz sledee faze:
Vaenje istroenog cilindra forme iz maine duboke tampe,
Pranje cilindra forme radi odstranjivanja ostataka boje,
Odstranjivanje sloja hroma,
Odstranjivanje bakarnog noseeg sloja forme (hemijski, galvanski
ili mehaniki),
Priprema za bakarisanje (odmaivanje i odoksidiranje, nanoenje
razdvajajueg sloja kod postupka Balard-sloja),
Galvansko bakarisanje,
Povrinsko-finiiranje sa brzorotirajuom glavom sa dijamantskim
noevima i/ili sa kamenom za poliranje ili trakom za poliranje,
Nagrizanje ili graviranje (nanoenje tamparske slike),
Probno tampanje (probni otisak),
Korekcija cilindra, minus ili plus (smanjenje ili poveanje volumena
zapremine aica),
Priprema za hromiranje (odmaivanje i odoksidiranje, predgrevanje
po potrebi ponekad poliranje);
Hromiranje,
Povrinsko-finiiranje sa finim tocilom za poliranje ili papirom,
Predaja gotovog cilindra skladitu ili direktno maini duboke tampe.
Svi postupci se danas odvijaju umnogome automatski u proizvodnim
linijama, pri emu krovni kranovi a delom i FTS (fleksibilni tehnoloki
sistemi sa automatski voenim vozilima) obezbeuju dalji transport
cilindara forme od stanice do stanice.
.... Oslikavanje cilindra forme
U dubokoj tampi raster-struktura povrine tamparske forme - dodatno
uz funkciju davanja slike - ima bitan zadatak, da preuzme voenje i
naslanjanje rakela. Na stazama (povrinama) koje ograniavaju
(oiviavaju) aice, oslanja se rakel.
Razliita dubina raster-aica omoguava polutonsko stepenovanje u
tamparskoj slici konvencionalne duboke tampe.
Elektromehaniko graviranje sa dijamantskom iglom
(poluautotipijsko) je dominirajui postupak. Jo samo retko se danas u
tamparijama duboke tampe sree nagrizanje kao postupak oslikavanja,
uprkos tome e radi potpunosti i ovaj postupak ovde biti kratko opisan.
.... Postupak nagrizanja
Radi prenoenja tamparske slike na cilindar forme koristi se u
konvencionalnom postupku nagrizanja tzv. "pigmentni papir". On je
presvuen jednim elatinskim slojem i kratko pre korienja se sa
rastvorom hromne soli senzibilizuje, to znai napravi se osetljivim na
svetlost. U jednom kopirnom okviru se sada jedan za drugim osvetljavaju
na pigmentni papir raster i film za oslikavanje.
Tako tretirani pigmentni papir se zatim u jednoj specijalnoj maini
za prenoenje pigmentnog papira "kaira" na povrinu cilindra forme.
85


Pritom jedna stabilizujua folija, koja se kasnije svlai, obezbeuje
da se ovaj postupak prenoenja tano izvri.
Radi izbegavanja ovog pomonog sredstva moe da se upotrebi i
tzv. "Autofilm", kod koga se kopirni sloj lije direktno na foliju. Zatim sledi
omekavanje, svlaenje sirovog papira i ispiranje neosvetljenog i time
rastvorljivog elatina u oko 40C toploj vodi (cilindar se zbog toga okree
u vodenoj kupki) sa suenjem u nastavku. Ovaj postupak moe da se
oznai kao "razvijanje". Svi ovi postupci se sprovode u programski
upravljanim automatima za razvijanje. Nastaje reljef od razliito debelih
elatinskih slojeva.
Pre nagrizanja se svi netampajui delovi prekrivaju sa asfaltnim
lakom otpornim na kiseline - i odreene neistoe. Stvarni postupak
nagrizanja se opet izvodi u programski upravljanoj maini za nagrizanje sa
jednom kupkom, pri emu se cilindar u rastvoru gvozdenog hlorida kupa ili
prska, dok se ne postigne potrebna dubina nagrizanja.
Rastvor gvozdenog hlorida "jede" kroz elatinski sloj bakar noseeg
sloja slike. to je dublja bila elatinska aica, to pre dolazi kiselina u
dodir sa bakrom i to e dublja biti proizvedena aica i na noseem sloju
slike.
.... Elektromehanika gravura
Bitno krai nego kod postupka nagrizanja su postupci kod
elektromehanike gravure. Ona se danas najvie upravlja direktno iz baze
podataka pripreme, ime se utedi montiranje predloka za oitavanje na
odvojenom cilindru za oitavanje koji se sinhrono okree sa mainom za
graviranje. Maina za graviranje se time sastoji samo jo od ureaja
slinog strugu, u koji se stegne cilindar forme koji dolazi iz pripreme
cilindra. Postupak graviranja slii procesu rezanja pri struganju, pri emu
se rez naravno prekida (frekvencija igle).
Cilindar forme se pri graviranju okree konstantnom obimnom
brzinom (zavisno od rastera sa oko 1 m/s. Istovremeno se dijamantska
igla glave za graviranje pokree sa visokom frekvencijom (do 8 kHz), pri
emu dijamant vie ili manje duboko prodire u bakar i izrauje aice.
Na osnovu konstantne obimne brzine i frekvencije graviranja, aice
lee ekvidistantno u obimnom smeru (smeru graviranja). Susedni redovi
se graviraju u polupomerenom rasporedu (slika 4.14). Boni razmak,
odgovara pomaku glave za graviranje po okretaju cilindra u aksijalnom
smeru cilindra duboke tampe.
U ilustrovanoj dubokoj tampi se u zavisnosti od irine papirne trake
za odtampavanje koristi do 14 glava za graviranje (tipino: 8) sa iglama.
Skidanje otrih ivica "pucni" na povrini bakra se vri za vreme graviranja
pomou jednog strugaa (abera) koji je privren na glavi za graviranje.
Posle graviranja potrebno je cilindar jo samo lako polirati, pre
nego to se u maini za probno tampanje otampa probni otisak. Po
potrebi se izvodi odgovarajue runo korigovanje i konano hromiranje.
Vrednosti polutonova proizilaze iz razliitog volumena zahvatanja aica,
poluautotipijski, to znai dubinska i povrinska promenljivost.
86


Bo~ni posmak gravirne
glave po okretaju
Nose}a klizna
povr{ina
â{ica
Gravirni pravac
(po obimu)

Slika 4.14 Elektromehanike gravirane aice na povrini cilindra.

Na slici 4.15 su prikazana elektromehaniki gravirane aice sa
karakteristikama elemenata graviranja. aice su sa maksimalnom
dubinom graviranja.

aica
Smer graviranja
Staza
Boni pomak

Slika 4.15 Elektromehaniki gravirane aice

Na slici 4.16 je prikazana maina za graviranje za elektromehaniku
gravuru ubadanjem iglom sa vie sistema graviranja (Helio Klischograph
K406-Sprint, HELL Gravure Szstems).
87


Slika 4.16 Maina za graviranje za elektromehaniku gravuru ubadanjem
iglom sa vie sistema graviranja (Helio Klischograph K406-Sprint, HELL
Gravure Szstems)
.... Lasersko graviranje
U prolosti je bilo brojnih pokuaja da se gravura izvede bre i jeftinije.
Neke mogunosti su se sastojale u tome, da se primene metode
graviranja bez dodira, na pr. elektronski zrak ili laserski zrak.
Laserska gravura je u meuvremenu pojedinano ve u praktinoj
primeni. 1995 godine je na trite doao jedan direktan postupak
graviranja sa laserom ("Laserstar" od firme Max Datwyler AG), kod koga
jedan laser vrstog tela gravira sloj cinka. aice proizvedene pri tome su
po svojoj formi sline aicama izraenim nagrizanjem (postupak radi sa
frekvencijom graviranja 70 kHz). Gravirani cilindar se posle procesa
bruenja i ienja hromira. Priprema cilindra tamparske fome posle
tampanja je slina hemijskim, mehanikim i galvanskim metodama kao
pripremanje bakarnog cilindra. U sutini se korak bakarisanja (bakar za
graviranje) zamenjuje galvanskim procesom cinkovanja.
Laserska gravura otvara dubokoj tampi neke nove mogunosti, na
pr. moe se kod finih tekstova umanjiti efekat zuba testere. Pored toga
postoji mogunost da se radi sa frekventno-moduliranim rasterima.
Laserski postupci graviranja koji indirektno rade, rade sa svetlosno-
osetljivim crnim slojem, koji je nanet na bakru nosioca forme i koji se
laserom prema slici (iz digitalne baze podataka) oslikava. tamparska
forma se u nastavku nagriza (na pr. "DIGILAS" od firme Schepers-Ohio).
.... Probno tampanje
Zbog visoke cene izrade tamparske forme i njenog konanog
oblikovanja (potrebe korekture i sl.) vri se izrada probnih otisaka na
posebnim tamparskim jedinicama ija je struktura identina strukturi
tamparskih jedinica maine. Na slici 4.17 je prikazana jedna tamparska
jedinica duboke tampe namenjena za probno otiskivanje. One se sastoje
od jednostavnog ureaja za odmotavanje trake (najee projektovan za
razliite irine traka), i jednog ureaja za izlaganje odtampane trake.
Unutranjost tamparskog agregata duboke tampe namenjene za probno
otiskivanje istovetne je strukture kao jedinica agregata kompletne maine
za tampu.
88


Papirna traka (izlaz)
Su{ara ( za jednu
stranu trake)
Cilindar nosilac
{tamparske forme
Usisavanje sredstva za
rastvaranje iz ure|aja za
obojenje
Kada za boju
(projektovana za brzu
promenu cilindra forme)
Revolver sa tri
pritiska~a razli~ite
{irine
Preser (cilindar za
pritisak)
Rakel (~eli~ni no`)
Papirna traka (ulaz)

Slika 4.17 Konstruktivna gradnja jedinice za probno tampanje - duboke
tampe (KBA)
Naglaena je putanja trake koja prolazi kroz ureaj za suenje
najee izveden samo za jednostrano suenje. Podeiva pritiska
tampanja je opremljen trodelnim ili etvorodelnim "revolver" ureajem sa
pritiskivaima razliite irine. Da bi se postigao rezultat tampe uporediv
sa neprekidnom tampom, treba tamparske boje reoloki prilagoditi.
Postoje i jednostavnije maine za probno tampanje duboke tampe,
0
Plansko izlaganje (sa kru`nim popre~nim
reza~em, postavljen 90 stepeni zaokrenuto
Skra}ena linija su{enja
Stog papira [tamparski jedinice Odmotavanje

Slika 4.18 ema maine za probne otiske duboke tampe sa etri
tamparske jedinice sa ureajem za odmotavanje i izlaganje
89


(slika 4.18) kod kojih se tabak papira pritegne na veliki bubanj i na koji se
sa etiri cilindra forme jedne 4-bojne garniture otiskuju jedan za drugim.
Specijalan ureaj za ubrzanje obezbeuje pribline proizvodne uslove.
.... Skladitenje i izmena cilindra forme
Zbog osetljivosti tamparskih formi duboke tampe (cilindara forme)
za njih su potrebni specijalni ureaji za rukovanje. Uglavnom se za to
koriste ureaji - podizai, koji dozvoljavaju pristup svakom cilindru.
Izmeu toga se transport vri pomou automatskih krovnih kranova.
Za identifikaciju cilindara forme oni se oznaavaju, delom i pomou
elektronskog, beskontaktnog raspoznavanja. Radi zatite povrine su
cilindri forme esto umotani u debele filcane omote i zatvoreni pomou
lepljivih zatvaraa.
Izmena cilindra forme u tamparskoj maini se na najjednostavniji
nain vri pomou postavljajuih ina za unoenje (slika 4.19), preko kojih
se cilindar kotrlja na transportnim kolicima.
Dalja, vie automatizovana varijanta predvia hidrauline podizake
ureaje za vaenje i umetanje cilindra forme (slika 4.20) u maini.
Trenutno najvii stepen automatizacije omoguava, zamenu cilindra
zajedno sa njegovom jedinicom za boju u jednoj jedinici koja se umee.
ienje se sprovodi izvan maine, pri emu su mogua najkraa
vremena zamene.

Cilindar forme
spreman za transport
Transportna staza
sa {inom za
cilindar forme
Pozicija ~ekanja
cilindra forme
Pozicija
podignutog
cilindra forme
Visina
podizanja
Pozicija
cilindra forme
pri {tampanju
Ure|aj za podizanje cilindra forme

Slika 4.19 Transportna staza za zamenu cilindra tamparske forme (KBA)
Za uleitenje cilindara forme u maini duboke tampe moraju
valjasti leajevi uvreni u stabilnim aurama da se navuku na krajeve
osovina, pre nego to se ukotrljaju u horizontalne ljebove bonih zidova
tamparske jedinice i fiksiraju pomou pritezaa. Rukavac osovine na
strani pogona se zatim preko fleksibilne spojnice povee sa kuitem
pogonskog prenosnika, usled ega cilindar forme preko motora moe da
se okree. Kuite pogonskog prenosnika, uglavnom je koncipirano kao
slobodno stojea jedinica, sadri takoe prenosnike i motore za
podeavanje za obimni i boni registar kao i za pogon rakela za aksijalno
napred nazad - pomeranje rakela.
90


Transportni kran
Cilindar {tamparske forme
[tamparski
jedinica
Pozicija
cilindra forme
u
{tamparskoj
jedinici
Tarnspo-
rtna ko-
lica za
cilindar
forme
Hidrauli~ni
ure|aj za
podizanje i
preno{enje

Slika 4.20 Hidraulini podizaki ureaj za vaenje i umetanje za cilindar
forme na tamparskoj jedinici duboke tampe (KBA)
Isto kao cilindar forme mora i tamparski cilindar, u dubokoj tampi
nazvan "Presseur" - pritiska (gumirani), s vremena na vreme da se
zameni, ili mora da se iznova gumira ili da se prebrusi, poto su se na
njegovoj povrini stvore ljebovi (brazde), ili zato to se obrauje druga
irina papira. Transportni ureaji za cilindar forme su zato opremljeni
napravama koje mogu da prihvate i Presseur.
Cilindar za pritisak
Kao u svakom tamparskom postupku, postoji i u dubokoj tampi
cilindar za pritisak, nazvan "Presseur" (pritiska). On mora da bude
dovoljno stabilan, trebao bi po preniku meutim da se bira to manji, da
bi osigurao uzanu zonu tampanja za bolji, otriji otisak cilindra forme.
Ranije (priblino pre 1960) je zato bilo uobiajeno, u jednom
sistemu 3 - valjka da se jedan iznad drugog rasporede cilindar forme,
jedan manji meuvaljak (Presseur) i jedan velki cilindar za oslanjanje.
Poto se u toku razvoja prema viim proizvodnim brzinama i uz to
potrebnog snienja stvaranja toplote elelo prei na sistem 2 - cilindra,
razvijeni su u 60-tim i 70-tim godinama protiv savijanja kompenzovani
91


Presseur-i. Oni baziraju na konstrukciji kakva je uobiajena u gradnji
postrojenja za valjanje.
Mali hidraulini cilindri tzv. "papue" (hidrostatiki oslonci) pritiskaju
rotirajui omota Presseur-a na cilindar forme, pri emu se oslanjaju na
vrsto telo u unutranjosti Presseur-a. Hidraulina tenost koja izlazi na
povrinama papua slui za podmazivanje kao i za hlaenje (slika 4.21).

Pode{avanje
presera
Zaptivanje
Vode}i
leàj
Preser Rotiraju}a
prevlaka
valjka
(elastome
r)
Horizontalna
potpora
Telo
(stati~no)
Odvod
hidrauli~ne
te~nosti
Dovod
hidrauli~ne
te~nosti
Papirna traka
Hidrostati~ki
potporni elementi
Cilindar nosilac
forme
neoptere}eno (manji pritisak presera) optere}enjo ({tampanje)
Papirna
traka
Preser
Telo
(stati~no)
Horizontalna
potpora

Slika 4.21 Konstrukcija cilindra za pritisak "Presseur"-a
I ovi protiv-savijanja kompenzovani Presseur-i se iznutra hlade, da
se obloga Presseur-a ne bi previe ugrejala, sa jedne strane radi uvanja
obloge, sa druge strane i radi spreavanja prenoenja toplote u jedinicu za
boju.
Obloga Presseur-a se sastoji iz specijalnog gumenog sloja visoke
tvrdoe (oko 95 Shore A) i beavno je naneena. Presseur se pogoni
prenosom sile preko cilinda forme pri kontaktu sa materijalom za
odtampavanje.
.... Jedinica za boju i rakel
Nasuprot visokoj tampi, kod koje se boja nanosi na izdignutu
formu, i ravnoj tampi kod koje se boja nanosi na ravan nosilac forme,
mora u dubokoj tampi boja da se dovede u udubljene elemente cilindra
forme. Za to mora tamparska boja biti viskozno vrlo niska .
Radi punjenja udubljenih elemenata forme - aica, bojom duboke
tampe potrebna je samo jedna kada za boju u koju uranja rotirajui
cilindar forme (slika. 4.22). Da bi se spreilo prejako stvaranje pene i
prskanje boje, uobiajeno je da se u kadi za boje slobodno zajedno okree
jedan valjak za zahvatanje (crpljenje) sa mekanom oblogom; na osnovu
trenja okree se ovaj valjak sporije nego obim cilindra forme. Time se
dobija umnogome bez prskanja, nanoenje homogenog filma boje na
cilindar forme. Specijalni zatitni limovi od prskanja na eonim stranama
cilindra forme spreavaju prskanje boje i na ivicama cilindra, viak boje
dospeva u dodatnu posudu za boju ispod visinski podeljive kade za boju.
Sa dodatne posude za boju curi boja u rezervoar boje koji stoji ispred
92


tamparske jedinice, mea se sveom bojom, preko filtera isti, proverava
viskoznost i preko pumpe ponovo vraa nazad u kadu za boju.
Steza~i za
rakel no`
Rakel
no`
Preser
Najve}i
cilindar za
formu
Najmanji
cilindar za
formu
Obrtna ta~ka
za kretanja
primicanja i
odmicanja
rakela
Rakel sto
Okretna osa prilagoi|avanja za
razli~ite promare cilindra za formu
Valjak bojanika
Rakel
no`
Rakel
sto
Steza~i za
rakel no`
Skida~
boje
(konusni
deo
rakela)
Kada za boju
Za{titni
omota~ boje
Boja

Slika 4. 22 Jedinica boje duboke tampe
a) principijelna izvedba
b)detalj rakel noa (KBA)
Poto cilindar forme usled uranjanja u boju prima boju i na
netampajuim mestima, mora suvuna boja da se preko rakel-a izbrie
(skine) sa povrine cilindra forme.
Rakel se esto oznaava kao "dua" duboke tampe, poto je njena
konstruktina izvedba od istaknutog znaaja. Stvarni rakel se sastoji samo
od tanke, na habanje otporne eline trake, koja je savijena pod malim
uglom pritegnuta u dra rakela (slika 4. 22b). Danas je uobiajeno da se
upotrebljava jai, ali bitno ui rakel, koji na svom seivu ima fazetu .
Za kretanje primicanja i odmicanja rakela (pneumatski ili
hidraulino) potrebna su dva zglobno obeena elementa. Rakel-glave za
kretanja primicanja i odmicanja i za stvaranje rakel-pritiska kao i okvira
rakela radi podeavanja na format cilindra forme razliite veliine i za
odmicanja (zaokretanjem) celokupnog ureaja radi zamene cilindra forme.
Rakel mora bono da se pomera, radi spreavanja rakel-pruga
(trafte) usled istroenja rakela u tampi. Ovo moe da se vri preko
krivajnog prenosnika u kuitu prenosnika sa uzdunog vratila ili preko
povratnog vretena sa kuglicama sa jednog posebnog motora - prenosnika.
Vano je da pritom ne proizlazi nikakav racionalan prenosni odnos prema
pogonu cilindra forme. Na taj nain je osigurano stalno premetanje
93


rakela prema eventualnim oteenim mestima na cilindru forme i spreava
se kumulirano udaranje na isti urez u rakelu.
Rekal podlee visokom habanju i mora periodino da se menja
(uglavnom pri promeni naloga). On mora da bude podeen tano
paralelno prema povrini cilindra forme, to danas osigurava hidraulino
pritezanje rakela sa prebacivanjem pritiska i samopodeavanjem.
.... Suenje
Boja duboke tampe ima nizak viskozitet, da bi se iz udubljenja
raster-aica uz dobro pranjenje mogla preneti na papir. Ovaj nizak
viskozitet se u bitnom postie preko visokog udela sredstva za rastvaranje
sa niskom takom kljuanja u boji. Sredstvo za rastvaranje mora posle
naputanja zone tampanja radi suenja tampane boje u suau
dovodom toplote da se odstrani - ispari.
Ranija reenja kao suenja strujom vazduha ili grejnim bubnjevima
se vie ne nalaze u primeni. Danas se koriste suenja mlaznicama sa
udarnim mlazom.
Radijalni ventilatori uduvavaju vazduh u cevi za voenje vazduha sa
okruglim mlaznicama ili u obliku proreza, koje su postavljene direktno
iznad papirne trake. Struja vazduha okomito pogaa papirnu taku i time
sveu tampu, preusmerava se za 180 usled udarnog dejstva i vraa se
izmeu cevi nazad do radijalnog duvaa, da bi ponovo bio doveden cevima
sa mlaznicama. Ispred radijalnog duvaa se jedan deo ovog okolnog
vazduha odvaja i vodi u jedan ureaj za povraaj sredstva za rastvaranje,
da se ne dozvoli da koncentracija sredstva za rastvaranje u okolnom
vazduhu previe poraste. Ovaj udeo se automatski zamenjuje sveim
odnosno vazduhom prostorije.
U mnogim sluajevima rade moderna suenja mlaznicama sa
udarnim mlazom bez zagrevanja vazduha. Dovoljan je vazduh pri
temperaturi prostorije, da bi lako isparljivi Toluol (sredstvo za rastvaranje)
ispario iz boje. Vazduh se sam neto zagreje usled kretanja. Ako je
potrebno dodatno zagrevanje, onda se ono ugrauje iza ispusta radijalnog
duvaa (slika 4.23).
Poto na suenje ne utie samo brzina izlaza vazduha iz mlaznica,
nego i duina suaa, o efiktivnosti suenja i time o maksimalnoj brzini
kretanja trake (tipino ca 15 m/s), suai se razvuku obostrano oko
celokupne tamparske jedinice. Zbog toga se govori i o "sueim
haubama". Prema vrsti sredstva za rastvaranje mogu da budu dovoljni
krai ureaji za suenje, koji nisu razvueni oko cele tamparske jedinice.
Sredstvo za rastvaranje (najee Toluol) mora iz razloga ivotne sredine i
trokova da se povrati. Postrojenje za povraaj sredstva za rastvaranje se
sastoji iz velikih kazana, koji su napunjeni aktivnim ugljem i kroz koje se
sprovodi vazduh napunjen sredstvom za rastvaranje. Pritom se sredstvo
za rastvaranje zadrava na aktivnom uglju, usled ega se vazduh
oslobaa od sredstva za rastvaranje i istovremeno isti i stvara kao
pogodan za ivotnu sredinu.
94


Glavna usisna cev prema apsorberu (upijau)
postrojenja za povraaj sredstva za rastvaranje
Usisiva na tavanici
Zid (izolacija) oko
tamparske jedinice
Greja
Cevi sa
mlaznicama za
duvanje
Usisni
vazduh Radijalno
uduvavanje
(usisavanje
vazduha)
Cilindar
tamparske
forme
Usisiva za
povratnu cirkulaciju
Papirna traka
Pogon
Preser

Slika 4.23 Popreni presek kroz tamparsku jedinicu duboke tampe sa
bitnim elementima za suenje (suenje mlaznicama sa udarnim mlazom).
Struja vazduha kroz cevi sa mlaznicama u sredini se snabdeva preko dva
bona postavljena ventilatora za uduvavanje (KBA)

Da bi se sredstvo za rastvaranje radi ponovne upotrebe oslobodilo iz
aktivnog uglja, u obratnom postupku se alje vodena para kroz kazane
aktivnog uglja, koja ispira sredstvo za rastvaranje. Poto sredstvo za
rastvaranje ima u odnosu na vodu niu gustou i odvaja se iz meavine na
povrinu, moe se lako odvojiti od kondenzovane vodene pare.
.... Obimni i boni registar
U mainama duboke tampe su ve krajem 30-tih godina
primenjena prva postrojenja za regulaciju registra. Radi merenja registra i
regulisanje tampaju se registarske oznake na belu ivicu trake papira (ili
na mestima bez boje u pregibu).
U svakoj tamparskoj jedinici - poev od druge tamparske jedinice
- se njihov meusobni poloaj registruje preko optikih senzora (danas
95


uglavnom kamera) i izraunava se komanda za podeavanje (korekciju) u
jednom regulatoru. Ova korektivna komanda se upuuje jednom motoru
za podeavanje registra, koji zatim podeava jedan registar - valjak. Ako
se registar - oznake na traci meusobno uporeuju, onda se govori o
traka-traka-poreenju i ako se registar - oznaka uporeuje sa impulsom
na pogonu cilindra forme, onda se ogovori o traka-cilindar-poreenju.
Poslednje se primenjuje kod regulacije registara rezanja, kada treba da se
regulie popreno rezanje dugakog, uadnog paketa u falc-aparatu za
pregib prema tamparskoj slici.
Za podeavanje bonog registra kod viebojne tampe mogu cilindri
duboke tampe u pogledu svog bonog poloaja meusobno da se
pozicioniraju. Dok kod rotacione ofset-tampe traka pod uticajem vlaenja
sredstva za vlaenje postaje ira - u dubokoj tampi ona se skuplja usled
suenja koje se vri izmeu zona tampanja, koje iz papira sui ne samo
sredstvo za rastvaranje nego i vodu. Da bi se ovladalo bonim registrom,
u dubokoj tampi su zbog toga pojedinane tamparske strane na cilindru
forme pomerene prema unutranjosti prema skupljanju (oko 1 do 2 mm).
Samo tako je postalo mogue bono registarski tano odtampati irine
traka do 3,6 m i vie.
Da bi se za vreme proizvodnje mogle sprovesti manje korekcije,
postavljaju se cevi za naparavanje - vlaenje na putanji posle naputanja
postrojenja za suenje. Time je mogue da se traka pre ulaska u sledeu
tamparsku jedinicu u odreenoj meri ponovo navlai i skupljenu traku
delom vrati u potrebnu duinu. Slian efekat se moe postii i kada se
temperatura u postrojenju za suenje neto redukuje, pod pretpostavkom
da rezultat suenja to dozvoli.
Skladine ipke za skretanje - nadgradnja
U nadgradnji ipki za skretanje kod maina duboke tampe se iroka
traka (do 3,6 m irine) ree u pojedinane uzdune trake. Radi toga se
koriste noevi za uzduno rezanje, slika 4.24. Oni su slobodno uleiteni
mogue bez oscilacija u solidnim kliznim voicama radi jednostavnog
bonog pozicioniranja. Podnoevi imaju pogon od elektromotora, dok se
nadnoevi okreu peko trenja.
Svaka grupa noeva moe bono sa pogonom da se premesti i
preko programa koji odgovara proizvodnji unapred postavi. Nad - i
podnoevi su radi uklanjanja praine koja pada pri uzdunom rezanju
prikljueni na sistem za usisavanje sa filtriranjem. Dodatne glave za
usisavanje na sledeem povlanom valjku odstranjuju dalje ostatke
praine.
Drugi elemenat u nadgradnji su ipke za skretanje, koje uzduno
rezane trake vode jedne iznad drugih. Kod ipki za skretanje, Pojedinane
trake se izvode napolje u jednu stranu da bi se trake, preko pojedinanih
registarskih valjaka traka, koji osiguravaju registar obezbedile tano
prekrivanje pojedinanih traka, i vodile zajedno cilindarskom delu aparata
za pregib (falc-aparata). Povlani valjci podravaju pritom dovoenje
traka tano po putanji.
96


Zatezni par
valjaka
Od{tampana
papirna traka
Uzdu`no
rezanje
u uske
trake
({tange)
Od{tampa
na papirna
traka
Jedna
preko
druge
poloène
uske
trake
({tange
sa
uzdu`nim
registrom)
Smer popre~nog
rezanja
Prevojni
cilindar
Ka izlazu
Cilindar sa
noèm za
savijanje
4 poloàja
po 4 strane
Papirna traka (ulaz)
Puna {irina trake bi}e
izrezana u 14 uskih traka
Magacin
okretna
{ipka
Registar valjak
Zatezni
valjak
Prva polovina
paketa uskih
traka ({tangi)
(7 traka)
Drga polovina
paketa uskih
traka ({tangi)
(7 traka)
Zatezni
par
valjaka
No`
popre~nog
reza~a
Aparat za
{ivenje
Cilindar sa
noèm za
savijanje
Prevojni
cilindar
Dvostruko
izlaganje

Slika 4.24 Rezanje i savijanje u dubokoj tampi a) uzduno b) zajedniko
.... Aparat za pregib za duboku tampu (falc-aparat)
U poreenju sa aparatom za pregib za nepromenjljive formate
rotacionih ofset maine,aparat za pregib maina duboke tampe formatno
je varijabilan, poto u dubokoj tampi moe da se radi sa velikom
varijabilnou duine odsecanja (razliiti prenici cilindara forme).
Popreno rezani slojevi za pregib se kod aparata za pregib
transportuju pomou hvataa (u ofset-aparatima za pregib se uglavnom
koriste punkture). Koristi se kod aparata za pregib sa hvataima odvojeni
ureaj za popreno rezanje.
Posle poprenog rezanja paketa dugakih traka (uzanih), tako
nastala signatura primeraka se izmeu voica trake ubrzava, da se
prednjom rezanom ivicom dospe u otvorene hvatae cilindra noeva za
pregib (falc-noeva). Ovi se odmah zatvaraju i transportuju signaturu
primeraka na obimu cilindra noeva za pregib.
Potreba puta za ubrzanje izmeu rezaa za popreno rezanje i
cilindra noeva za pregib je posledica varijabilnosti formata cilindara forme
duboke tampe.
U USA je uobiajeno da se upotrebljavaju aparati za pregib duple
irine (falc-aparati), pri emu dva razliita proizvoda mogu jedan pored
drugog da se kreu u jednom aparatu za pregib.
Sam postupak izrade pregiba (falcovanja) se odvija prema istom
principu.. U nekom manjem broju sluajeva se u mainma duboke tampe
ugrauju i pregibni levci da bi se mogli izraivati formati slini novinskim.
97


.... Nosa rolne
Nosai rolni kod maina duboke tampe se u osnovi isporuuju samo
u dvokrakoj izvedbi za "leteu" zamenu rolne. Unoenje rolni je zato
skroz automatizovano, a i podeavanje rolne pre uvlaenja steznih trnova
rolni se vri automatski preko hidraulino pokretanog makazastog
podiznog stola.
Stezni trnovi imaju spoljni prenik od 150 mm (nasuprot najvie
primenjivanom standardu u rotacionom ofsetu od 75 mm), da bi bolje
mogli da prihvate teret, ali i da bi se preko veeg prenika aure spreile
oscilacije aure neposredno pre zamene rolni usled dostizanja kritinog
broja obrtaja.
.... Primeri maina
U nastavku su prikazane neke konfiguracije maina duboke tampe
za ilustracije slike 4.25 do 4..
{tampanje
pole|ine trake
{tampanje prednje
strane trake
Podvo|enje trake

Slika 4.25 Parterna postavka maine za duboku tampu sa nosaem rolne
i aparatom za savijanje u istoj ravni

{tampanje pole|ine
{tampanje prednje strane

Slika 4.25 Sloena postavka jedne tamparske maine duboke tampe za
obostranu tampu sa ureajem za savijanje u podrumu
98


[tamparska
ma{ina 1
[tamparska
ma{ina 2
Aparat za
savijanje

Slika 4.26 Postavka 2 maine duboke tampe sa zajednikim aparatom za
savijanje u sredini (KBA)

Rotaciona maina duboke tampe za ambalanu tampu se sastoji
od dela ureaja za odmotavanje, jedna za drugom rasporeenih jedinica
duboke tampe i ureaja za namotavanja. Ova jednostavna oprema u
sklopu sa jednostavnijom izvedbom kod tamparskih jedinica, omoguilo
je da se i relativno male fabrike maina bave gradnjom ove vrste maina.
Tako je nastalo naroito u Italiji niz firmi, koje su pravile
konkurenciju postojeim proizvoaima maina duboke tampe i prinudile
ih delom na naputanje ove grane proizvodnje. Tek kroz specijalizaciju za
tampu tehniki i kvalitativno posebno zahtevnih materijala za pakovanje
kao kartoni tankih folija u visokom kvalitetu, mogli su se stalni proizvoai
potvrditi sa specijalnim i delom patentiranim konceptima maina.
Automatska tekua izrada za ambalau je donela sa sobom, da su u
odgovarajuoj gradnji postrojenja, jedinice duboke tampe pored
specijalnih jedinica za preradu gurnute gotovo u pozadinu, tako da se pre
moe govoriti o maini za ambalau sa prikljuenim tamparskim
jedinicama.

99


4.2 TAMPON TAMPA
Tampon tampa je postupak indirektne duboke tampe. Osnovni
princip tampanja realizuje se uz primenu tampona. Tampon je element
izraen od elastomera ili silikonskog kauuka. Princip tampon tampe
prikazan je na slici 4.27.

U~vr{}ivanje
tampona u ma{ini sa
prstenom (konusom)
Nose}a
plo~a (drvo)
Tampon
(elastomer,
silikonski
kau~uk)
Boja
Kli{e
(forma
duboke
{tampe
3) Tampon se
izdiè od kli{ea
i vodi prema
predmetu otiska
4) Tamponotiskuje
predmet
Drà~
predmeta
Potpuno preno{enje
boje (sa silikonskog
sadràja tampona)
1) Tampon i se
podiè i sledi
ponovo faza
obojavanja
1) Tampon iznad
obojenog kli{ea

Slika 4.27 Skica osnovnog principa tampon tampe
Tampon je uvren na noseu plou a nosea ploa se uz pomo
konusa ili nekog spojnog elementa vezuje za mainu. Klie - forma
duboke tampe je standardna forma duboke tampe sa udubljenim
tamparskim elementima i ispupenim netampajuim elementima preko
kojih se uliva boja. Sa rakelom se boja isti sa netampajuih elemenata.
Tampon koji se nalazi iznad kliea se sputa do njega. Boja se prenosi
vakum efektom na tampon koji se podie od kliea i pravolinijski dolazi
iznad podloge koja se odtampava. Tampon se sputa do podloge koja je
privrena na dra podloge za tampu i pritiskom prenosi boju na
podlogu. Po prenoenju boje na podlogu tampon se odvaja i sledi ponovna
faza uzimanja boje.
100


Na osnovu sistema obojavanja tamparske forme (kliea) razlikuju se dva
sistema i to:
otvoreni sistem za obojavanje kliea u tampon tampi
zatvoreni sistem za obojavanje kliea u tampon tampi
.... Otvoreni sistem za obojavanje kliea
Otvoreni sistem za obojavanje kliea u tampon tampi je prikazan
na slici 4.28.
Nanosni
rakel
Glavni
rakel
Podizanje
tampona
Boja
Korito
za boju
1. Obojavanje
tampona
1) Poloàj mirovanja: tampon iznad forme
pre uzimanja boje
Nanosni
rakel
Tampon je
preuzeo
boju
2) Nano{enje boje na {tamparsku formu
(sa sinhronim kretanjem predmeta
iznad tampona)
Glavni
rakel
3) Skidanje rakelom prekomerne boje sa
forme (kli{ea)
(tampon je sinhrono vo|en iznad kli{ea,
predmet je od{tampan)

Slika 4.28 Otvoreni sistem za obojavanje kliea
Osnovna karakteristika otvorenog sistema za obojavanje kliea je
rakel sa sistemom nanoenja boje na tamparsku formu. Na nosau rakela
se nalaze nanosni rakel i glavni rakel. Nanosni rakel ima funkciju da
zahvati boju iz posude za boju i nanese je na formu duboke tampe. U
povratnom hodu se briu netampajue povrine tamparske forme. Posle
toga sledi kretanja tampona koji se obojava pritiskom na tamparsku
formu, zatim se podie i prenosi do podloge za tampu. Pritiskom o
podlogu se boja na nju prenosi i moe se zapoeti ponovni ciklus za
odtampavanje sledee podloge za tampu.
101


.... Zatvoreni sistem za obojavanje kliea
Zavoreni sistem za obojavanje kliea u tampon tampi je prikazan
na slici 4.29.
Kli{e (forma
duboke {tampe
Posuda
za boju
Rakelski
prsten
1. Obojavanje
tampona
2) Kli{e je doveden ispod
posude za boju. tampon
je spreman za otiskivanje
predmeta
Prema predmetu za
{tampu (otiskivanje)
(npr. teniska lopta)
Drà~ predmeta

Slika 4.29 Zatvoreni sistem za obojavanje kliea
Osnovna karakteristika zatvorenog sistema za obojavanje kliea je u
konstrukciji posude za boju. Posuda za boju je naslonjena na tamparsku
formu i poseduje rakelski prsten. Rakelski prsten pri pravolinijskom
kretanju posude sa bojom po tamparskoj formi ima zadatak da
popunjava tamparske elemente bojom i da brie netampajue elemente.
Po nanosu boje u tampajue elemente odigrava se standardni sistem
kretanja tampona od uzimanja boje do njenog prenoenja na podlogu.
Maine za otvoreni i zatvoreni sistem su prikazane su na slici 4.30.
Na slici 4.31 je prikazan klie cilindar (tamparska forma duboke tampe)
za rotacionu tampon tampu. Na cilindru se nalazi tamparska forma.
U procesu tampon tampe moe se govoriti i o specifinoj
konstrukciji maina tkz. rotacione tampon tampe. Na slici 4.32 je
prikazana linija rotacione tampon tampe (sa etiri proizvodne trake i dva
tamparska agregata u nizu) za tampanje poklopaca (Tamponprint).
Specifinost ovog postupka je konstrukcija tampona koji je u obliku
cilindra meuprenosaa. Tampon je spregnut sa klieom takoe u obliku
cilindra sa tamparskom formom. Cilindar sa tamparskom formom se
ubojava i obrtanjem se boja prenosi na tampon - meuprenosa koji
odtampava poklopce. Poklopci su pozicionirani u transportne trake tako
102


da se relativnim kotrljanjem i okretanjem tampona vri odtampavanje
podloge. Ovaj postupak je nazvan krae tamponprint a proizvodnja je
organizovana kao linijska.

Slika 4.30 Maine tampon tampe

Slika 4.31 Klie cilindar (tamparska forma duboke tampe) za rotacionu
tampon tampu
103


Kli{e cilindar
Tampon Posmak
Tampon
Kli{e cilindar

Slika 4.32 Rotaciona tampon tampa
Na slici 4.33 je prikazan spektar delova odtampanih tampon tampom.

Slika 4.33 Proizvodi otisnuti tampon tampom
104


5.0 Ravna tampa
Kod procesa ravne tampe tampajui i netampajui elementi
tamparske forme su u prividno istoj ravni. tampajui elemeti se istiu
time da prihvataju boju a netampajui elementi forme odbijaju boju. Ovo
dejstvo se ostvaruje kroz fizikalne fenomene graninih povrina. Postupak
ravne tampe se raslanjuje na:
litografiju (direktni postupak tampanja pomou tamparske forme od
kamena)
svetlosna tampa (direktni postupak tampanja)
offset tampa (indirektan postupak tampanja)
Di-lito (direktan postupak tampanja sa ofset tamparskom formom)
.... Litografija
Litografija je prvi i najstariji proces ravne tampe. Naziv potie od
grke rei (litos) to znai kamen i rei (grafia) to znai pisati. Dok se
visoka tampa obavlja mehanikim postupkom vezano za tampajue
elemente, litografija se obavlja hemijsko fizikim postupkom. Kao forma
litografske tampe slui kamena ploa sa crteom koji je crtan kredom ili
tuem sa bojom. Njihove masne kiseline u jedinjenju sa kalcijumovim
karbonatom kao osnovnim materijalom litografskog kamena stvaraju
oleofilno kiseli kalcijum koji prihvata masnou tih boja i odrava je na
povrini ploe. Na istim povrinama porozne litografske ploe obraene
rastvorom azotne kiseline i gumirabike, azotna kiselina sa kalcijumovim
karbonatom stvara azotno kiseli kalcijum sklon prihvatanju vode, koji
odbija masnou i spreava prijem boje. Na ovom principu se izrauje crte
. koji se zasiuje masnom bojom a ista polja ploe zadravaju vodu.
Litografiju je pronaao Alojs Senefelder 1796. Slika koju je trebalo
tampati je bila specijalnim mastilom nacrtana na kamen. Pre bojenja je
kamen bio kvaen. Delovi bez slike povrine kamena nisu primili boju
(slika 5.1).

Slika 5.1 Runa presa sa kamenom ploom (Litografija)
105


Nosilac tamparske forme u litografiji su kamene, cinkane ili
aluminijske ploe. Litografski kamen je jedna vrsta gusto taloenog
krenjaka. Prethodna priprema kamena se vri bruenjem i glaanjem sa
obe strane. Bruenje se moe obavljati runo i mainski. Razliitim
postupcima se vri iscrtavanje ploe. Pripremljena ploa se kvasi i obojava
i preko nje postavlja podloga na koju se prenosi otisak.
.... Svetlosna tampa
Svetlosna tampa jo jedan postupak ravne tampe. Poeci vode
unazad (1856) do A.L.Poitevin-a. tamparska forma je staklena ploa
debljine 10 mm. Umesto staklenih ploa upotrebljavaju se i plastine kao
staklo prozirne ploe koje su u odnosu na staklo znatno vee krutosti. Na
plou se nanosi svetlosno osetljivi elatinski sloj. Na staklenoj - podlozi se
naneti sloj osvetljava preko negativa i u nastavku razvija. Formiraju se
povrine sa afinitetima fiziko hemijskih karakteristika kao u ofset tampi.
Posle kvaenja tamparske forme proizilazi diferencirano prihvatanje boje.
Kao i litografija i svetlosna tampa se primenjuje samo za umetnike
tampane proizvode (sa vrlo malim tiraima). Polutonovi se mogu
reprodukovati bez rasterovanja. Moe se postii visoki kvalitet tampe.
.... Dilito postupak ravne tampe
Dilito postupak ravne tampe je postupak ravne tampe kod koga
tamparska ploa direktno dolazi u kontakt sa materijalom na koji se
tampa. Razvijen je specijalno za tampanje novina. Prednost postupka se
sastoji u tome da se mogu primeniti tradicionalne rotacione tamparske
maine visoke tampe. tamparske jedinice ovih maina su modifikovane
ugradnjom jedinice za kvaenje. tampanje je vreno pomou
konvencionalnih tamparskih ploa koje su meutim specijalno
presvlaene za vrlo visoke zahteve zbog direktnog kontakta sa papirom i
zahteva stalnih visokih tiraa u tampanju novina. Postupak je imao samo
prolazno znaenje. Kod novih investicija u pogonima za tampanje novina
je ovaj postupak zamenjen rotacionim ofset tamparskim mainama
.... Ofset tampa
Ofset tampa je najznaajniji postupak ravne tampe. To je
indirektan postupak ravne tampe. Boja sa tamparske forme prvo se
prenosi na elastini meuprenosilac, gumirano platno i onda na
tamparski materijal. Osnovni princip ofset tampe je predstavljen na slici
5.2.
Postupkom ofset tampe se danas moe proizvesti cela paleta tampanih
medija u visokom kvalitetu, od pojedinanog prospekta do visokovrednog
kataloga.
Ofset tampu karakteriu dva tamparska procesa vezana za tamparsku
formu i to:
konvencionalni postupak, postupak sa vlaenjem i
bezvodni postupak
Kod konvencionalnog postupka ofset tampe se kvaenje
tamparske ploe vri sredstvom za kvaenje (voda sa dodacima).
106


Sredstvo za kvaenje se preko valjaka za kvaenje nanosi na plou
u vrlo finom filmu. Povrine bez slika na ploi su hidrofilne to znai
primaju vodu, povrine koje primaju boju su oleofilne. Za ofset tampu su
od ureaja potrebni jedinica za boju i jedinica za kvaenje. Tipina
kompletna tamparska jedinica je prikazana na slici 5.3.
Ure|aj za
Obojenje(simboli~no)
Cilindar za formu
Obojenje
[tamparska
forma
Podru~je prenosa
boje
Hidrofilne povr{ine
Cepanje boje
Vlaènje
Gumeni
cilindar
Cilindar za pritisak sa
materijalom za {tampu
(tabak ili rolna)
Ure|aj za
vlaènje

Slika 5.2 Ofset tampa (ravna tampa - princip)
Ureaj za
boju
Ureaj za
vlaenje
Cilindar
tamparske
forme
Gumirani
cilindar
Pritisni
cilindar

Slika 5.3 Tipina tamparska jedinica ofset tampe
107


Na slici 5.4a je prikazan izgled konvencionalne tamparske forme
(sa vlaenjem).
Kod bezvodenog postupka ofset tampe povrina tamparske ploe
je u snovi bojno odbijajua. Usled odgovarajueg silikonskog sloja (slika
5.4b) zavisno od slike tampanja oslobaa se osnovna povrina koja
prima boju. Ovaj postupak se naziva bezvodeni ofset, esto i "suvi ofset".

Slika 5.4 Deo slike tamparske forme a) konvencionalne b) bezvodene
tamparske ploe
Osnovni materijal tamparskih ploa je aluminijum ili poliester. Na
njega je nanet sloj koji daje sliku.
Za oba sistema se moraju koristiti odgovarajue tamparske ploe i
specijalne boje. Za ubojavanje tamparske forme u jednoj
konvencionalnoj ofset maini se moraju posmatrati dva razliita toka
materijala:
transport boje i
transport sredstva za kvaenje
Ofset tampa je postupak na koji utiu procesi graninih povrina -
fiziki i hemijski procesi. Poto se skoro nikad neradi o homogenim fazama
(npr ista voda) nego uglavnom meovitim fazama (npr voda u kojoj su
razloene druge supstance) ili fazne meavine (npr tamparska boja,
jedna disperzija vrstih i tenih sastojaka) to je zajedniko delovanje i
ponaanje kontaktnih elemenata od posebnog znaaja slika 5.5.

Slika 5.5 Vlaenje povrina i uglovi kvaenja
108


Za razumevanje stvarnog prenosa boje u ofsetu treba uzeti u obzir
da pored umreavanja uvek dolazi i do cepanja filma tenosti koji su u
meusobnom kontaktu. Ako se dodiruju film boje i vodeni film
meusobno, onda za prenos boje nije merodavno da li sledi odbijanje
nego u kom preseku tenosti nastaje cepanje. Ovo poslednje jako zavisi
od kohezije filma tenosti, pri emu ofset boje imaju visoku koheziju.
Preko ove visoke kohezije nastaje cepanje u vodenom filmu. Poto
se uglavnom vodeni film cepa uzrokuje svaki kontakt izmeu tamparske
boje i vode da na filmu boje ostane vode (koja i u emulgiranoj formi
moe da prodre u boju). Koeficijent kvaenja tada jo daje informaciju da
li se voda na povrini prijanja ili ne. Da tamparska boja ne bi odbila vodu
takoe napon graninih povrina izmeu tamparske boje i vode nesme
da bude previe velik. Ispitivanja su pokazala da napon graninih povrina
utie pre svega na vodu apsorbiranu na povrini boje, udeo emulgirane
vode meutim zavisi od kohezije tamparske boje.
Poto se na povrini filma boje tamparske forme nalazi voda dalje
je potrebno da tamparska boja moe pri ubojavanju da potisne vodu sa
mesta slika (vodeni film prvi dolazi preko mehanizma za kvaenja na
mesta slike). Ovo nestvara probleme ukoliko je mesto slike ve ubojeno.
Centralno znaenje pripada tamparskoj ploi i njenim specijalnim
osobinama, tamparskoj boji i sredstvu za kvaenje. U konvencionalnoj
ofset tampi se naizmenino dejstvo povrinskog napona izmeu
tamparske forme i boje postie dodatkom sredstva za kvaenje.
Bezvodna ofset tampa koristi isti osnovni princip, meutim sa
drugim kombinacijama povrina odnosno materijala. Povrina bezvodene
tamparske forme je od silikonskog sloja koja jako odbija boju.
tamparskoj boji se umea silikonsko ulje tako da se pri kontaktu izmeu
boje i tamparske forme stvara razdvajajui sloj. Boja se prima samo na
onim mestima tamparske forme na kojima je odstranjen silikonski sloj.
Bezvodena ofset tampa zahteva visoki viskozitet boje. Naroito kroz
proces valjanja u mehanizmu za bojenje zagrevaju se valjci za nanoenje
boje izvan dozvoljenih granica (do 50
o
C stepeni). U ovom postupku
nedostaje dejstvo hlaenja sredstva za vlaenje. Da bi se izbeglo
stvaranje tonova treba mehanizam za bojenje temperaturno regulisati.
Ovo moe da se vri ili preko valjaka za razribavanje kroz koje prolazi
voda ili strujom vazduha (esto u kombinaciji sa hlaenjem cilindra).
Temperatura valjka za nanoenje boje ne bi trebala da prelazi 28
o

do 30
o
C. Bez vodena ofset tampa je naroito pogodna za fine i vrlo fine
rastere (mali rast taaka). Poto komponenta sredstva za vlaenje otpada
mogue je jednostavnije podeavanje tamparskog mehanizma ime se
brzo postie kvalitet brzog - neprekidnog tampanja. Nedostatak je da
nedostaje dejstvo ienja sredstva za kvaenje i lako se hvataju
neistoe i papirna praina na gumeno platno i tamparskoj formi.
.... Uticajni parametri na ofset tampu
Korektno i pouzdano odvijanje ofset procesa je zavisno od mnogih
hemijskih i fizikalnih parametara materijala i komponenti koji uestvuju u
procesu. Na slici 5.6 su prikazani najvaniji uticaji:
109


Uticaj tamparske forme
- Povrinski napon elemenata
koji vode boje,
- Povrinski napon elemenata
koji vode sredstvo za vlaenje,
- Hrapavost povrine naroito
povrine bez boje,
- Kapilarnost, mikrostruktura
netampajue povrine,
- Izbor materijala,
- Koraci pri izradi ofset
tamparske ploe.
Uticaj valj aka za boj u
- osobine materijala presvlake
valjaka,
- povrinski napon materijala
valjaka,
- hrapavost povrine,
- niskoelastine osobine gumenih
obloga,
- postavljanje, podeavanje,
- centrinost (bacanje).
Utcaj gumiranog platna
- povrinski napon gumiranog
platna,
- hrapavost povrine,
- kompresibilnost,
- ponaanje u pogledu prijema i
predavanja boje,
- ponaanje pri prenoenju
vrednosti tonova,
- postavljanje, ponaanje u
oslobaanju, tvrdoa, stabilnost
dimenzija.
Utcaj tamparske boj e
- povrinski napon, napon graninih
povrina prema sredstvu za
vlaenje,
- reoloke osobine (viskozitet,
teljivost..),
- temperaturno ponaanje,
- ponaanje u pogledu prijema
sredstva za vlaenje (odstojanje
granica mazanja - granice
mazanja - vode),
- ponaanje pri kretanju,
- sastav tamparske boje,
- ponaanje suenja
Uticaj sredstva za kvaenj e
- tvrdoa vode,
- neistoa vode,
- dodaci sredstvu za vlaenje
(alkohol, deterdent pufer
supstanca),
- pH vrednost, povrinski napon,
- reoloke osobine (viskozitet)
- zavisnost reolokih vrednosti od
temperature.
Uticaj materij ala koj i se
odtampava
- osobine tampanja (glatkost,
sposobnost upijanja,
sposobnost umreavanja)
- pH vrednost tamparskih
materijala,
- osobine sposobnosti pritiskanja
- presovanja (ponaanje,
zatezanje, rastezane, upanje,
kidanje).
Uticaj tamparske maine ( na
kvalitet tampe i stabilnost
procesa)
- konstrukcija tamparskog
mehanizma (preciznost,
stabilnost, ublaavanje vibracija
itd)
- koncept mehanizma za bojenje
(prednje optereenje, zadnje
optereenje, slobodna povrina,
bez naknadnog dejstva)
- koncept mehanizma za vlaenje
( kontaktno vlaenje,
bezkontaktno vlaenje)
- konstrukcija sistema za dovod
boje (doziranje boje)
- podeavanje temperature
U
T
I
C
A
J
N
I

P
A
R
A
M
E
T
R
I

N
A

O
F
S
E
T

T
A
M
P
U

110


Slika 5.6 Najznaajniji uticajni parametri na ofset tampu
.... tamparske ploe
tamparske ploe za ofset tampu su tanke (do oko 0,3 mm ). Dobro se
zateu na cilindar ploe - uglavnom su metalne - (aluminijum) ili ree
viemetalne tamparske ploe, tamparske folije od vetakog materijala
ili papira. Kod tamparskih ploa na bazi metala aluminijum je ve dugo
ispred cinka i elika. Stvaranje potrebne hrapavosti povrine aluminijuma
se vri mehaniki: peskiranjem, kuglicama, mokro ili suvo etkanje. Danas
se tamparske ploe gotovo iskljuivo elektrolitiki ine hrapavom
(anodiziraju), elektrohemijski ine hrapavim i oksidiraju. (slika 5.7).

Slika 5.7 Aluminijumska tamparska ploa sa raster takama
a) 100 puta uveano b) 2000 puta uveano
Na osnovni materijal se nanosi sloj (kopirni sloj) koji daje sliku i
prihvata boju. Materijal je uglavnom neki polimer, kod viemetalnih ploa
(bimetalnih ploa) bakar. Danas se uglavnom u tamparijama koriste
svetlosno osetljive, sa diazo lakom (fotopolimer predoslojene aluminijske
ploe). Prenoenje slike se omoguava na bazi razliitih osobina na
povrini takvih ploa posle osvetljavanja i razvijanja. Dejstvom svetla na
kopirni sloj dobijaju se bojno nosei (oleofilni elementi koji daju sliku).
Aluminijum oksid koji pri specijalnom tretmanu aluminijumskog
nosaa nastaje kao tanak sloj stvara hidrofilnu povrinu koja nosi vodu sa
naroitom stabilnou i izvanrednih osobinama prihvatanja. Zadatak
obrade prethodno oslojene tamparske ploe je u dva bitna koraka -
osvetljavanju i razvijanju postii diferenciranje povrina.
Osvetljavanje (UV) uzrokuje hemijske promene, pri emu kopirni
sloj zavisno od vrste i gradnje sastava razliito reaguje. Razlikuju se
principijelno dve fotohemijske reakcije pri razvijanju tamparske ploe:
Otvrdnjavanje kopirnog sloja pomou svetla (negativ kopija)
Razlaganje kopirnog sloja pomou svetla (pozitiv kopije)
Kod fotohemijskog otvrdnjavanja kopirni sloj na osvetljenim
mestima postaje nerastavljiv za razvija. Ako se meutim kopirni sloj
fotohemijski rastavi onda odvaja razvija osvetljeni kopirni sloj sa podloge
(npr aluminijum). Na taj nain su mogua dva razliita postupka
111


kopiranja: pozitivna i negativna kopija. Oni zahtevaju razliito
osvetljavanje za izradu slike to znai razliite prethodno izraene filmove
(slika 5.8).
Svetlosno osetljivi sloj
Osvetljenje
Noseca
folija
Sloj filma
tampa-
rska ploca
Aluminijski nosac
Osvetljenje
Sloj filma
Aluminijski nosac
Poliester
predloak
tamparska
ploca
1. Osvetljavanje pod
vakumom
Kopirni predloak/
pozitiv film(svetlosno
nepropusna mesta
su u tampi nosioci
boje
Kopirni predloak/
negativ
film(svetlosno
propusna mesta
su u tampi nosioci
boje
Razlaganje
kopirnog sloja
Prihvatanje
boje
Otvrdnjavanje
kopirnog sloja
Razvijanje
(neosvetljena
mesta se vade)
a)
b)
Prihvatanje
boje
1. Osvetljavanje pod
vakumom
Slika 5.8 Postupci okpiranja (ematski) kod
a) pozitiv tamparskih ploa b)negativ tamparskih ploa
Kod pozitiv kopije se za konvencionalnu izradu tamparske ploe
koristi pozitiv film kao kopirni predloak, to znai zacrnjeni delovi filma
koji ne proputaju svetlost odgovaraju elementima povrine koje prenose
boju na tamparskoj ploi. Kao to je prikazano na slici 5.8a pada svetlost
pri kopiranju na povrine koje su bez boje pri emu se svetlosno osetljivi
kopirni sloj "razlae - rastavlja ". Ovo u procesu razvijanja ima za uzrok
oslobaanje povrina bez slika - u ovom primeru aluminijuma. Ovaj
postupak ima nedostatak da se ivice filma i praina, reflektuju odnosno
prenose kao bojno nosei elementi povrina.
Kod negativ kopija sa "negativ tamparskim ploama" koristi se
jedan negativ film kao kopirni predloak, to znai bojno nosea mesta
slike tamparske ploe odgovaraju svetlosno propusnim svetlim mestima
na filmu.
Mnoge tamparske ploe se mogu posle razvijanja radi poveanja
trajnosti termiki naknadno obraditi (termiki otvrdnuti). tamparske
ploe na bazi poliestera umesto aluminijuma se zbog svoje manje
stabilnosti forme prvenstveno koriste za manje formate kao i za
jednobojne ili viebojne radove srednjeg kvaliteta. Radi obezbeivanja
kvaliteta i kontrole pri izradi tamparskih oploa se zajedno kopiraju
kontrolni elementi. Za to stoje na rasplolaganju standardizovani element
npr. prema konceptu standardizacije FOGRA ili UGRA.
.... Termike tamparske ploe
Pored konvencionalnih sistema tamparskih ploa razvijene su
termike tamparske ploe za digitalno oslikavanje (CTP tehnologije).
Kao primer za jednu tamparsku plou kod koje se oslikavanje vri
preko termike ablacije sa laserskim svetlom, prikazana je na slici 5.9
ploa "suvog" ofseta na poliester bazi.
112


Laserski zrak
(oslikavanje)
Povrina koja
prima boju
Povrina koja
odbija boju
Silikonski sloj
Nosei sloj
Toplotno
apsorbovan
sloj

Slika 5.9 Suva ofset ploa sa digitalnim oslikavanjem kroz termiku
ablaciju (Heidelberg/prestek)
a) konstrukcija ploe sa oslikavanjem b) REM- Snimak povrine ploe
.... tamparska boja
U ofset tampi koriena tamparska boja po pravilu je visoko
viskozna meavina od osnovnih sastavnih delova pigment boje, vezivnog
sredstva, dodatnih materijala i noseih supstanci. Pigmenti boje su
organske ili neorganske prirode. Oni definiu ton tamparske boje.
Pigmenti se sastoje iz vrstih neujednaeno formiranih estica u rasporedu
veliina od 0,1 do 2 m. Vezivna sredstva su potrebna za vezivanje na
materijal za tampu pigmenata koji se nalaze u formi praha. Sredstva za
vezivanje stvaraju uz to zatitni film oko pigmenata da bi ovi bili zatieni
od mehanikog skidanja.
Prema tamparsko tehnikim zahtevima, postupcima i
specifinostima uzima se sredstvo za vezivanje iz odgovarajuih sirovina.
Za izradu tamparskih boja pripremljena vezivna sredstva nazivaju "
firnis". U nainu recepture, pripremi i kombinaciji pojedinih sirovina u
izradi vezivnih sredstava nalazi se zapravo "know how" proizvoaa
tamparske boje.
Dodatni materijali dodaju se tamparskoj boji radi postizanja ciljnih
osobina. Takoe nazvani i pomona tamparska sredsta koriste se
uglavnom onda kada nastupe specijalne tamparske tekoe. Nosee
supstance za ofset boje su npr. mineralna ulja. Ona ispunjavaju
transportnu funkciju boje i odstranjuju se suenjem (isparavaju).
Konvencionalne ofset boje sue se isparavanjem i prema tipu boje i
oksidacijom. Pored ovih najvie korienih boja postoje takve koje
otvrdnjavaju preko umreavanja zraenjem (UV i elektronsko zraenje).
Sastav ovih boja je potpuno drugaiji od konvencionalnih boja. UV - boje
postoje kako za konvencionalnu (sa sredstvom za vlaenje) tako i za
bezvodenu ofset tampu.

113


.... Sredstvo za vlaenje
Kod konvencionalnog ofset postupka sredstvo za vlaenje slui za
separaciju tampajuih i netampajuih delova na tamparskoj formi, to
znai za spreavanje prenosa boje na povrine tamparske ploe bez boje
odnosno slike. Sredstvo za vlaenje se najveim delom sastoji iz vode.
Iskustvo pokazuje da u konvencionalnoj ofset tampi sredstvo za vlaenje
treba da ima pH vrednost izmeu 4,8 i 5,5. Iskustvo pokazuje da u
sredstvu za vlaenje koriena voda treba da ima stepen tvrdoe izmeu 8
i 12 stepeni dH. Sredstvo za vlaenje obino sadri sredstvo za zatitu
ploa, sredstvo za umreavanje, isopropil alkohol (IPA), pufer supstance i
antimikrobioloke materije.
Kao zatitno sredstvo za ploe koristi se gumirabika. Sredstvo za
umreavanje takoe i IPA slue za sniavanje povrinskog napona. Na slici
5.10 se moe videti dejstvo snienja povrinskog napona dodatka
sredstvu za vlaenje. Dodata poofer sredstva stabilizuju pH vrednost.
Antimikrobioloki dodaci su potrebni naroito onda kada se sredstvo
za vlaenje priprema u centralnom postrojenju za pripremu za vie ofset
tamparskih maina. Bez ovih dodataka postoji opasnost da dovodi usled
rasta algi budu zapueni. Tkz "bezalkoholna" sredstva za vlaenje sadre
umesto ISO propil alkohola materije koje zamenjuju alkohol.
% Dodatka
Povrinski
napon
sredstva za
vlaenje

Slika 5.10 Zavisnost povrinskog napona sredstva za vlaenje od
koncentracije dodatka sredstvu za vlaenje.
.... Mehanizam za boju
Kod postupka tampanja se sa tampajuih mesta tamparske ploe
prenosi tamparska boja u obliku tankog sloja na tamparski materijal.
Zadatak mehanizma za boju je da tampajua mesta stalno snadbeva
sveom bojom da bi se proces tampanja odravao. Koliina boje koja se
114


"odtampa" (potroi) mora ponovo da se dovede sistemu. Bilans koliine
izmeu dovoenja i odvoenja boje mora da se izjednai kada se ele
izbei odstupanja u debljini sloja boje na tamparskoj slici.
Pored izjednaenog bilansa koliine, za kvalitet tampe je od
odluujueg znaaja i konstantnost debljina sloja boje na tampajuim
mestima tamparske ploe odnosno tampanim mestima na materijalu za
tampu. Postulat ofset tampe je da teorijski svugde na tamparskim
tabacima postoji ista debljina sloja boje. Kriterijimi koji odreuju kvalitet
su time:
vremenska kolebanja srednje debljine sloja boje (bilans koliine) i
konstantnost debljine sloja boje na tampajuim elementima
tampajue ploe odnosno odtampanim mestima na tamparskom
materijalu
Ove veliine su zavisne od konstrukcije mehanizma za boju. Od
hrapavosti tamparskog materijala, mikrogeometrije tamparske ploe i
gumiranog platna kao i reolokih osobina tamparske boje zavisi
prvenstveno mikroskopska punotonska pokrivenost - pojedinih raster
taaka - na tamparskom materijalu.
U mehanizmu za boje prema slici 5.11 vri se dovoenje boje
diskontinualno preko oscilujueg valjka (podizaa H).
POSUDA ZA
BOJU
DUKTOR
VALJAK
VALJAK
PODIZA
VALJAK
JAHA
MEHANIZAM
ZA
BOJU
VALJAK
RAZRIBA
VALJAK
NANOSA
BOJE
MEHANIZAM
ZA
VLAENJE
CILINDAR
TAMPARSKE
FORME
(CILINDAR
PLOE)
GUMIRANI
CILINDAR
PRITISNI
CILINDAR

Slika 5.11 ema mehanizma za boju i vlaenje jedne ofset maine
115


Ovaj poslednji prima od duktor valjka relativno debelu traku boje i
prenosi "prekotrljavanjem" jedan deo te trake boje na prvi valjak oznaen
sa SO mehanizma za boje. Izbor otvora zone boje a, obrtno kretanje
duktor valjka D (uglavnom diskontualno), taktno vreme podizaa
(frekvencija podizaa) i obimne brzine valjaka boje, parametar su za
doziranje preko valjka SO unete koliine boje. Pored sistema sa
diskontinualnim dovoenjem boje postoje i sa kontinuiranim
snadbevanjem (tkz. filmski mehanizmi boje).
Svi valjci mehanizma boje (osim valjaka D i H) imaju istu obimnu
brzinu kao cilindar ploe odnosno gumirani cilindar. Sistem radi gotovo
bez proklizavanja, ako se izuzme neznatno proklizavanje istezanja
uslovljenog deformacijom izmeu krutih (metalnih) i elastinih
(gumiranih) valjaka. Naneta traka boje se viestruko cepa i premeta.
Koliina lagerovanog volumena boje u mehanizmu boje zavisi od broja
valjaka boje odnosno njihovih povrina. Kod optimalnog projektovanja
moe se poi od toga da valjci za nanoenje boje od A
1
do A
4
na
tampajuim mestima cilindra ploe izgrauju relativno konstantan film
tamparske boje. To znai posle poslednjeg valjka za nanoenje A4
nezavisno od tamparske slike nosee povrine boje budu ubojene sa
priblino konstantnom debljinom sloja boje.
U zoni tampanja (izmeu gumiranog i pritisnog cilindra) dovodi se
jedan deo filma tamparske boje materijalu za tampanje. Ofset
tamparske ploe se odlikuju time da se tampajua i netampajua
mesta nalaze u jednoj ravni. Za separaciju se koristi sredstvo za vlaenje
koje se kao vrlo tanak film sa mehanizma za vlaenje nanosi na
tamparsku plou. Jedan deo sredstva za vlaenje se utampava, jedan
deo emulgira u boju i jedan deo ispari.
"Odtampana" koliina boje i utroena koliina sredstva za vlaenje
moraju pri izjednaenom bilansu koliina da odgovaraju trenutno
dovedenim koliinama. Ako to nije sluaj, dobijaju se vremenske promene
srednje debljine sloja boje.
Diskontinualno dovoenje boje (sistem valjka podizaa i duktor
valjka) kao i diskontinualno prenoenje boje na tamparski materijal
(netampajui i tampajui elementi na tampajuoj ploi) uslovljavaju da
se nemoe realno govoriti o egzaktnom kontinualnom, konstantnom toku
boje. Moraju se uzeti u obzir procesi cepanja boje izmeu pojedinih
kontaktnih mesta kao i grananje prenosa boje u mehanizmu boje.
U pojednostavljenom modelu ubojavanja pomou jednog valjka za
nanoenje boje treba da se objasni nastajanje posledinih efekata kod
nanoenja boje (slika 5.12). Sloj sredstva za vlaenje kod ovog modela za
sada netreba uzeti u obzir. Pre ubojavanja nalazi se na valjku za
nanoenje boje jedan sloj boje sa debljinom S
1
. tampajui elementi
forme na tamparskoj ploi nose sloj ostatka boje sa debljinom S
2
. Posle
ubojavanja, time ima tampajui elemenat na tamparskoj ploi novi sloj
boje S
4
i na pridodatnom mestu na valjku za nanoenje boje ostaje sloj
boje sa debljinom S
3
. Pri primeni faktora cepanja boje proizilaze debljine
sloja boje (pod pretpostavkom da postoje zatvoreni filmovi boje a ne kao
na slici 5.12 prikazano u segmentima) S
3
i S
4
su:
116


S
3
= (1- )(S
1
+ S
2
)
S
4
= (S
1
+ S
2
)
Valjak za nanoenje
tampajui
element forme
Cilindar ploe
Tok boje od
mehanizma boje
J edinica
debljine
sloja
boje
Sloj boje na materijalu
za tampu
Debljina
sloja
boje

Slika 5.12 Prenos boje u mehanizmu boje
a) sa valjka za nanoenje boje na cilindar ploe
b) sa tamparske ploe na tamparski materijal
Shodno slici 5.12a neposredno ispred i iza mesta sa debljinom S
3

valjak za nanoenje debljinu sloja boje S
1
. Nastaje dakle jedno mesto
preskoka (skoka) u debljini sloja sa diferencijom (razlikom s=s
1
-s
3
). Ova
razlika se kod daljih "prekotrljavanja" iznad valjka za razribavanje kao i sa
dovodom nove boje preko mehanizma za boje ublaava ali se ne otklanja
potpuno. Ova diferencija se posle pokazuje na odtampanim mestima na
tamparskom materijalu, tako da preko tampajuih elemenata ne lei
film tamparske boje ekzaktno konstantne debljine, nego vie ili manje
izraen reljef debljine sloja, to u zavisnosti od konstrukcije mehanizma
boje moe vie ili manje da umanji kvalitet tampe (efekat abloniranja).
Na slici 5.12b su prikazani principijelni procesi cepanja boje i odnosi
debljine sloja od cilindra ploe sve do tamparskog tabaka. Polo se od
idealnog naina od konstantnog faktora cepanja boje = 0,5 i od
konstantno dovoene debljine sloja S
4
na tamparskoj ploi.
Za razvoj odnosno postavku konstrukcije ofset mehanizma boje postoje
dva puta:
eksperimentalni put
teoretski odnosno raunski put
Eksperimentalni put predpostavlja gradnju vie prototipova ofset
mehanizama boje odnosno jednog vrlo izmenljivog prototipa. Na tim
prototipovima se vre probe tampanja, pri emu treba obratiti panju da
tamparsko tehniki parametri moraju biti konstantno odrani, radi
dobijanja potrebnih (raunskih) rezultata.
117


Teoretski put odgovara modeliranju (simulaciji) transporta boje i
sredstva za vlaenje u mehanizmu boje pomou odgovarajueg raunskog
programa uz primenu kompjutera.
Osnovni elementi teorijskog modela za proraun transporta boje i
sredstva za vlaenje su funkcije prenoenja boje. U ofset mehanizmu boje
treba razlikovati dva sluaja prenoenja boje. Kod stvarnog procesa
tampanja se boja i sredstvo za vlaenje prenose na jo ne odtampanu
povrinu ( kod natampavanja boje se uglavnom nanose na predtampanu
povrinu papira - prenosi se sledea boja).
Ovde osobine povrine (npr sposobnost umreavanja. poroznost i
hrapavost) tamparskog materijala igraju odluujuu ulogu. Cepanje boje
se pri prisustvu sredstva za vlaenje vie nemoe opisati pomou
konstantnog faktora cepanja boje. Faktor cepanja boje je zavisan od
noenja sredstva za vlaenje.
Prikazana ema (slika 5.11) mehanizma boje pokazuje tipian prednji
optereeni raspored. Preko prvih valjaka za nanoenje boje A
1
i A
2
se
dovodi glavna struja boje tamparskoj ploi. Valjci A
3
i A
4
prenose samo
malu koliinu boje na tamparsku plou i u sutini imaju funkciju glaanja.
Jedna raunska procena daje sledea procentulna uea konane debljine
sloja S
4
koje se dovode preko pojedinih valjaka za nanoenje:
A
1
= 45%, A
2
= 38%, A
3
= 10% A
4
=7%).
To znai da se postojea kolebanja debljine sloja na tampajuim
elementima forme tamparske ploe otklanjaju. U idealnom sluaju bi svi
tampajui elementi tamparske forme imali istu debljinu sloja boje. U
stvarnosti postoje kolebanja debljine sloja. to su ona manja to je bolji
kvalitet ubojavanja mehanizma boje. On se definie kroz stepen forme
nejednakosti
= {(Smax - Smin)/Ssr} x 100%
Smax - maksimalna debljina sloja boje na tampajuim elementima
forme
Smin - minimalna debljina sloja boje na tampajuih elementinma
forme
Ssr - aritmetika srednja vrednost debljina slojeva boje svih
tampajuih elemenata forme.
Teorijska i praktina ispitivanja su pokazala da mehanizmi boje
prednjeg optereenja pokazuju izrazito bolje ponaanje ubojavanja od
sistema zadnjeg optereenja. Zato su moderni ofset mehanizmi boje u
rotacionim i tabanim mainama po pravilu konstrusani kao sistemi
prednjeg optereenja. Dalja mogunost upravljanja kvalitetom ubojavanja
se sastoji u tome da se na valjke u glavnoj struji boje postave dodatni tzv.
"jahai" valjci, koji glaaju film boje (slika 5.11, slika 5.13).
Na slici 5.14 su prikazane razne izvedbe mehanizama boje razliitih
proizvoaa koje su patentno zatiene.
Mehanizmi boje sa valjcima se sastoje iz vie naizmenino krutih i
elastinih valjaka. Kruti valjci (tvrda povrina) vre u aksijalnom pravcu
118


esto aksijalno kretanje (nazvani i valjci razribai), da bi se otklonili kanali
boje koji bi inae nastali u pravcu rada maine.
Duktor valjak
Valjak podiza za
prenos boje
Meuvaljak
Valjak
razriba
Cilindar ploe
Film boje sa
smetnjama
Grupa za glaanje
(ravnanje)
Film boje siromaan
- sa maloposledinih
dejstava
Z
Z
G
Z
G
G
1
2
3
1
2
3

Slika 5.13 Mehanizam boje sa sistemom za glaanje debljine sloja na
cilindru ploe

Slika 5.14 Koncepti mehanizma za boju za ofset tamparske mehanizme
a - speed master 102 Heidelberg, b-Roland 700 MAN Roland,
c-Rapida 104 KBA
Za novinske tamparske maine upotrebljavaju se i tkz. zonsko od
boje slobodni mehanizmi kratke boje ili aniloks mehanizmi boje (slika
5.15). Ovi mehanizmi boje su bitno jednostavnije graeni i imaju veliku
prednost da se zbog male sposobnosti sadraja boje mehanizam boje
nalazi u stabilnoj ravnotei posle samo malog broja obrtaja. Glavni
nedostatak ovih sistema je potreba korienja tamparskih boja sa niim
viskozitetom nego kod konvencionalnih mehanizama boje. Time nastaju
velika poveanja tonova u tampi.
Aniloks valjak ima slino cilindru duboke tampe aice koje sve
imaju isti volumen punjenja. Kroz rakelovanje (brisanje) vika boje treba
zbog trenja, danas raspoloivi materijali za izradu - raster valjaka da budu
119


od keramike, a rakel brisaa od visokolegiranog materijala, Sa ovim se
garantuje dovoljno duga trajnost.
Cilindar za plo~u
Gumeni
cilindar
Papir
Cilindar za plo~u
Bojanik
Valjak za
obojavanje
Raster
valjak
Valjak
nanosa~
Ure|aj za
vlaènje
sa ~etkom

Slika 5.15 Primer jednog "mehanizma kratkog toka boje" u jednom ofset
tamparskom mehanizmu za novinsku tampu
Voenje sredstva za vlaenje je kod mehanizama kratkog protoka
boje posebno kritino, poto sredstvo za vlaenje koje nije preuzeto od
strane tamparske forme na kratkom putu do rezervoara boje ( ili do
komore boje) nemoe da ispari i zato se sakuplja u komori za boju.
Glavna prednost mehanizama kratke boje je dovod boje na zone za
prihvat boje, naroito kod tkz. aniloks mehanizama boje.
Konvencionalni mehanizmi boje sa valjcima moraju imati specijalne
sisteme dovoda boje sa mogunou da se boja dozira po zonama, kao
duktor sistemi regulisanja boje i duktor no boje i duktor sistemi zone
boje.
Kao to je na slica 5.16 prikazano preko zonskih vijaka jedan
elastini no za boju dovodi se na razliito odstojanje prema duktoru boje,
ime se zaustavlja ili poveava koliina boje preuzete iz rezervoara boje.
Duktor sistem noa za boje nije bez propratnih uticaja. Moe se no
za boje kao oblica na n oslonaca smatrati (n-broj zonskih vijaka). Poto
promena jednog zonskog vijka u nekim okolnostima utie ne samo na
zone u neposrednom susedstvu nego na celokupan sistem. Razvijena su
od strane proizvoaa tamparskih maina razliita reenja za tkz.
sisteme zona boje.

120


Rezervoar za boju
No za boju
Vijak za
regulaciju
Podloga
Pritisni
valji

Slika 5.16 Rezervoar za boje sa propusnim noem za boju i zonskim
vijcima
Kod sistema boja Heidelberg AG - tamparskih maina (slika 5.17)
se film boje, definisan debljinom, stvara na duktor - valjku, zajednikim
Debljina sloja boje
Duktor
boje
Folija
za
prekri-
vanje
Cilindar
za
pode-
avanje
Folija
kutije
za
boju
Cilindar za
podeavanje
Profil
boje
Debljina
sloja
boje
Zona
boje
tamparski
tabak
irina
trake
boje
Otvor zone boje
Ureaj za doziranje boje

Slika 5.17 Kutija za boje CPC sa zonskim, podeavanjem bez nuzdejstva,
dovodom boje a) kutija za boje, b) ekscentar za podeavanje (cilindar
za podeavanje), c) kutija za boje u tamparskom mahanizmu, d) ema
za zonski dovod boje (Heidelberg)
dejstvom duktora i cilindra za podeavanje (ekscentra za podeavanje).
Cilindar za podeavanje ima ekscentar, koji se zavrava kratko pre
krajeva cilindra, tako da nastaju prstenovi, koji se naslanjaju na duktor.
Kao to se na slici 5.17b vidi, nastaju na duktor - valjku podruja
bez boje usled naslanjanja ekscentara za podeavanje.
Valjci sa aksijalnim kretanjem u mehanizmu za boje izjednauju, u
celini zatvoreni film boje koji se dovodi tamparskoj ploi.
121


Izmeu duktora i cilindara za podeavanje se jo postavlja folija za
prekrivanje, koja uz to olakava ienje kutije za boje. Ovaj sistem se
kompenzuje automatski, preko konstrukcije, (netanosti u okretanju
duktora i takoe toplotna izduenja), tako da se moe govoriti o
samostabilizujuoj konstrukciji.
Pored toga su razvijeni drugi sistemi, kao zasuni za boje (iberi),
noevi za boje sa prorezom i sistemi rakela (slika 5.18).
Motor za pogon
ekcentra
Ekcentar
Zasun za
boju
Vreteno za
podeavanje
Pogon
Folija za
zaptivanje
proreza
Prorezani no za
boju (prorezan u
zonskom razmaku
od 32,5 mm)
tamparska
boja
Duktor
valjak
Element za
podeavanje
za svaku
zonu boje
Pogon

Sloka 5.18 Sistemi posuda za boje sa zonskim podeavanjem (bez
nuzdejstva) a) sistem poluge za doziranje (Modell Colortronic, KBA); b)
sistem zasuna za boju ("ibera") (Modell RCI/CCI, MAN Roland);
c) sistem noa za boju (Modell CPC/Web, Heidelberg)
122


.... Mehanizmi za kvaenje
Konvencionalnoj ofset tampi je potreban mehanizam za kvaenje,
koji obezbeuje netampajue elemente tamparske forme vrlo tankim
filmom sredstva za kvaenje (priblino 2 m). Poto se jedan deo sredstva
za kvaenje preko boje, ploe i gumenog platna zajedno utampava a
drugi ispari, mora se sredstvo za kvaenje kontinualno dovoditi. Sl. 5.11 i
sl. 5.14 prikazuju mehanizme za kvaenje filmom, sl. 5.15 beskontaktni
mehanizam za kvaenje etkama. Principi mehanizama za kvaenje su
prikazani na slici 5.19.
Valjak
podiza
(gumena
presvlaka
)
Meuvaljak
(hromirana
povrina)
Valjci sa plianom
presvlakom
Valjak za
vlaenje
(mek)
Presvuen hromom
ili keramikom
Ukljuno
iskljuni
valjak
Razriba
(tvrd)
Zaseban
pogon
Valjak za
nanoenje
boje i vlage
Ureaj za
ienje
Uronjeni
valjak

Slika 5.19 Principi mehanizama za kvaenje
a) mehanizam za kvaenje sa podizaem b) filmski mehanizam za
kvaenje c) indirektno nanoenje sredstva za kvaenje preko valjka za
boju d) mehanizam za kvaenej etkom e) centrifugalni mehanizam za
kvaenje
Mehanizmi za kvaenje su se razvili iz "valjka za brisanje", koji je
korien za kvaenje litografskog kamena. Mehanizmi za kvaenje
podizai i mehanizmi za kvaenje filmom su mehanizmi za kvaenje sa
kontaktom izmeu posude sredstva za kvaenje odnosno podizaa
kvaenja i tamparske ploe. Nedostatak ovih mehanizama za kvaenje je
da supstance (na pr. estice boje i praina hartije) sa tamparske ploe
mogu da dospeju u posudu sredstva za kvaenje i dovedu do zaprljanja.
Kod mehanizama za kvaenje bez kontakta odnosno bez povratnog
dejstva od ploe ili toka boje ovaj problem se ne pojavljuje, meutim
123


doziranje koliine sredstva za kvaenje mora onda da bude vrlo tano,
poto viak sredstva za kvaenje sa tamparske forme ne moe ponovo
da otekne nazad u mehanizam za kvaenje. Ovi mehanizmi za kvaenje se
oznaavaju kao "mehanizam za kvaenje etkama i mehanizmi za
kvaenje izbacivanjem" (centrifugalni).
Mehanizmi za kvaenj e podizai (slika 5.19a) imaju esto valjke za
nanoenje vlage (sredstva za kvaenje) koji su presvueni materijalima
sposobnim da upijaju (na pr. pli). Ovi stemi imaju izuzetno visoku
inertnost u pogledu potrebne promene koliine sredstva za kvaenje koja
se dovodi, poto presvlaka od tofa kao veliki sadralac sredstva za
kvaenje poinje da dejstvuje. Ova presvlaka od tofa ima uz to jo druge
procesno-tehnike nedostatke:
visok troak odravanja,
veliki udeo Makulatur -a usled sporog dostizanja ravnotee boja -
sredstvo za kvaenje,
este smetnje usled upanja strukture presvlake (uglavnom posle
novog presvlaenja),
esto neravnomerna raspodela sredstva za kvaenje preko irinom
esta opasnost nanoenja previe sredstva za kvaenje.
Mehanizmi za kvaenj e filmom (slika 5.19b) rade bez valjka podizaa i
tofane presvlake, ali po pravilu trebaju alkoholne dodatke ili specijalne
dodatke za sredstvo za kvaenje. Sistemi mehanizma za kvaenje koji
dejstvuju direktno na plou kvase tamparsku plou preko sopstvenih
valjaka za nanoenje sredstva za kvaenje.
I ndirektni sistemi za kvaenj e (slika 5.19c) sredstvo dovode jednom
valjku za nanoenje boje, koji onda tamparsku boju i sredstvo za
kvaenje u disperziono raspodeljenoj formi (sredstvo za kvaenje takoe i
kao "povrinska voda") dovodi ploi.
Mehanizmi za kvaenj e bez kontakta (slika 5.19 d i e) su centrifugalni
- turbo - ili sa etkama mehanizmi za kvaenje, kod kojih se sredstvo za
kvaenje u formi fino raspodeljenih kapljica izbacuje na tamparsku plou.
Odnosi povrinskih napona moraju da obezbede brzo razdvajanje kapljica.
Poto nanoenje kapljica u odnosu na nanoenje filma ima
odluujue nedostatke, u podruju akcidenine tampe se prvenstveno
koriste mehanizmi za kvaenje filmom. Glavna prednost centrifugalnih
mehanizama za kvaenje se sastoji u upravljanju koliinom sredstva za
kvaenje popreno na pravac tampanja. tamparske boje primaju
sredstvo za kvaenje do izvesnog stepena. Govori se o "emulziji".
fizikalno-hemijski klasifikovanoj, kod ofseta postoji disperzija boja - voda.
Sredstvo za kvaenje se u formi kapljica nalazi smeteno u tamparskoj
boji, ali delom lei slobodno i na sloju boje.
Kada veliina kapljica sredstva za kvaenje pree ispod odreene
vrednosti, proces ofset-tampanja se odmah "rui", to znai nema vie
ravnomernog prenosa boje zavisnog od tamparske forme. Male kapi
sredstva za kvaenje dovode do toga da vie ne moe da dolazi do
124


separacije na tampajue i netampajue elemente forme. Nastaje odmah
toniranje, to znai netampajui elementi forme tampaju.
Kao kod mehanizama za boju postoje i kod mehanizama za kvaenje
koncepti koji dozvoljavaju da se menja put i raspodela nanoenja sredstva
za kvaenje - na pr. kroz ukljuivanje i iskljuivanje valjaka za
premoavanje do mehanizma za boju (slika 5.19b). Preko promenljivih
pogonskih odnosa valjaka mehanizma za kvaenje (proklizavanje) moe
se uz to promeniti koliina i postii efekti ienja na tamparskim
ploama.
.... tamparski mehanizam
Tipini tamparski mehanizam jedne tabane tamparske maine u
rednom nainu gradnje prikazan je na slici 5.20.
Cilindar
ploe
Gumirani
cilindar
tamparski
cilindar
Sistem
hvataa
Zupasti
pogon
Cilindar ploe Prstenovi Prstenovi
tamparski
cilindar
Upravljanje
hvataima
tamparski
tabak
Gumeni
cilindar

Slika 5.20 tamparski mehanizam tabane ofset tamparske maine
a) raspored cilindara i b)klizni (mic) - prstenovi, zupasti pogon i
upravljanje hvataima u tabanom ofsetu (Heidelberg)
Vrlo uproeno prikazano, sastoji se takav tamparski mehanizam
pored ve opisanog mehanizma za boje i za kvaenje, iz cilindra ploe sa
tamparskom ploom, gumenog cilindra sa gumenim platnom
privrenim na njemu i tamparskog cilindra. Cilindar ploe sa obojenom
tamparskom formom "okretanjem obuhvata" obim gumenog cilindra.
Gumeni cilindar opet " okretanjem obuhvata " obim tamparskog cilindra,
na kome je pomou hvataa fiksiran papirni tabak za odtampavanje.
Linija dodira izmeu gumenog cilindra i tamparskog cilindra naziva se
tamparski procep.
Kod tamparske ploe se u principu radi o limu debljine do 0,3 mm
ili folije, koji nosi elemente slike datog sadraja boje. Gumeno platno je
izmenljiva obloga cilindra debljine oko 2 mm, izraena iz viskoelastinog
materijala i slojeva tkanja.
Na ematskom prikazu (slika 5.20 a) primetno, obim cilindra ploe
je sa prekidom. On ima ljeb u aksijalnom pravcu, zatezni kanal ploe.
Ovaj ljeb slui za prihvatanje steznog ureaja ploe. Isto tako ima
gumeni cilindar kanal za prihvatanje steznog ureaja za gumeno platno i
tamparski cilindar kanal za smetaj sistema hvataa.
125


Radi osiguranja besprekornog prenosa tamparske slike sa ploe na
papir, potrebno je da sva tri cilindra rotiraju idealno sa potpuno jednakim
obimnim brzinama na dodirnim mestima, odnosno tamparskim
procepima. Na osnovu ljebova na obimima cilindara, nemogue je da se
potrebno kotrljanje za kontinualan nastavak tampanja ostvari samo
frikcijom izmeu povrina cilindara. Iz tog razloga su cilindri radi spajanja
trenjem preko povrina omotaa cilindara dodatno povezani preko
zupastog prenosnika. Pomou zupastog prenosnika tamparski
mehanizam dobija pogon sa tamparskog cilindra. Osim toga prenosnik
tamparskog mehanizma prenosi pogon za mehanizam za boje.
Pored jednake obimne brzine je za prenoenje tamparske boje
izmeu ploe i gumenog platna kao i izmeu gumenog platna i papira
potreban dovoljno visok pritisak izmeu cilindara.
Izmeu cilindra ploe i gumiranog cilindra, koji se meusobno
kotrljaju sa vrsto podeenim osnim rastojanjem, pritisak se podeava
podmetanjem ploe odnosno gumenog platna, to dovodi do radijalne
deformacije gumenog platna za 0,05 do 0,15 mm. Izmeu gumenog
cilindra i tamparskog cilindra se tamparski pritisak podeava zavisno od
osobina materijala koji se odtampava.
Kada se preko zupastog prenosnika pogonjeni cilindri okreu,
izmeu njihovih povrina dolazi do proklizavanja. Proklizavanje dovodi do
toga, da pored radijalne deformacije gumenog platna u zoni kontakta
cilindara dolazi i do tangencijalne deformacije.
Sile koje za posledicu imaju deformaciju gumenog platna, opadnu
udarno pri rotaciji cilindara svaki put na poetku kanala, odnosno isto tako
se udarno ponovo stvaraju kad obimi cilindara ponovo dou u kontakt.
Ovo kolebanje pritiska izmeu nule i maksimalne vrednosti oznaava se i
kao "kanalski udar". Ono dovodi do izazivanja vibracija u tamparskom
mehanizmu, koje tetno utiu na rezultat tampanja.
Da bi se dejstvo ovog izazivanja vibracija maksimalno umanjilo
(minimiziralo), ugrauju se na eonim stranama cilindara ploe i gumenih
cilindara kotrljajui prstenovi - takozvani "klizni - prstenovi" - od kaljenog
elika sa visokom vrstoom i otpornou na kotrljanje. Oni imaju
prenike koji su izjednaeni sa prenicima kotrljanja zupanika i kotrljaju
se meusobno sa visokom prednapregnutou. Kod maina za tamparski
format 70 cm x 100 cm iznosi sila prednaprezanja klizni - prstenova cca
15000 N. Zadatak klizni - prstenova je pre svega da sprei oscilacije
okretanja u, mehaniki povezanom sistemu od cilindara i zupanika. Dalje
poveavaju klizni - prstenovi krutost na savijanje uparenih cilindara. Ovo
pomera rezonantnu frekvenciju (uestanost) u nekritina podruja i
redukuje oscilacije savijanja, koje izaziva udar pri kotrljanju preko kanala.
Za korektno meudejstvo cilindra ploe, gumenog i tamparskog
cilindra u tamparskom procesu, bezuslovno neophodno je da izostanu
relativna kretanja (u smeru obima i u radijalnom smeru). Cilindri moraju
dakle pre svega da budu meusobno fiksirani sa najmanje oscilacija. Zbog
toga ima bitno znaenje konstruktivna izvedba uleitenja cilindara i
kuita (konstrukcije) tamparskog mehanizma. Za sva tri cilindra treba
126


uleitenja dimenzionisati za velike sile. Dalje moraju zbog zahteva u
pogledu prenosa boje da imaju visoku krutost i okretanje bez zazora.
Kao to se sa slike 5.20 b vidi, cilindri su sa svojim uleitenjima
oslonjeni izmeu dva vertikalna bona zida. Pritom se najvie radi o
konstrukcijama od visokovrednih livenih materijala.
Za trajno ispunjenje funkcije i vek trajanja komponenti koje se
pokreu u tamparskom mehanizmu potrebno je dovoljno dobro
podmazivanje. Za maine sa malim do srednjih formata se zato koriste i
tene masti za podmazivanje.
.... Tabana ofset tampa
Tabana ofset tampa u odnosu na druge tamparske postupke ima
istaknute ekonomske i kvalitativne prednosti. Nanoenje boja dosee od
jedne tamparske boje preko sloga 4-boje do 12 tamparskih boja.
Materijali za odtampavanje razliitih formata tabaka i mera povrine,
mogu se odtampavati u tabanom ofsetu.
Obilje materijala za odtampavanje uobiajenih u tabanom ofsetu
zahteva dobro organizovano dranje zalihe. Mogunosti oplemenjivanja u
tabanoj ofaset-maini (inline) ili izvan (offline) kao lakiranje,
utampavanje (utiskivanje), numerisanje, perforisanje (buenje) i isecanje
(tancovanje) su u tabanom ofsetu iroko rasprostranjene tehnologije.
Konano su varijante u daljoj obradi (preradi) tabaka gotovo neiscrpne.
Tabana ofset-tamparska maina mora da ispunjava sledee glavne
zadatke:
da obezbedi visokoprecizan transport elastinog tabaka papira pri
visokoj brzini i jakim dinamikim optereenjima u tamparskom
postupku
omogui odvijanje komplikovanog, od tehnikog postupka zavisnog
tamparskog procesa uz uee vie struja (tokova) materijala
(sredstvo za kvaenje, boja, papir, vazduh) kontrolisano i pouzdano.
.... Kretanje papira
Kretanje tabaka sa stoga ulaganja preko ulagaa kroz tamparske
mehanizme zahteva visoko precizne transportne sisteme, elemente za
voenje i kontrolu, dok se tabak konano odtampan ne izloi na stog za
izlaganje (slika 5.21).
U podruju ulaganja se tabak transportuje uglavnom kroz dejstvo
usisivanja i trenja, pri emu se u gornji tabak stoga ulaganja pomou
usisivaa takozvane usisne glave podie i transportuje do stola za
ulaganje, gde se vodi izmeu valjaka, traka i etki. Svaki tabak se pre
predavanja tamparskim mehanizmima sa visokom tanou podeava
(izravnava). U stanju mirovanja se pojedinani tabak iz tog poloaja
pomou hvataa preuzima, ubrzava na brzinu tampanja i predaje
tamparskim mehanizmima. U mainama koje proizvode 15000
tabaka/as formata 70 cm x 100 cm, se tabak papira kree brzinama oko
3,5 m/s. Za blago ubrzavanje iz ulaganja na brzinu tampanja, stvaraju se
odgovarajua odvijanja kretanja bubnjeva za dovod ili njihajui sistemi
hvataa.
127


U tamparskim mehanizmima se tabak dovodi tamparskom
cilindru. Pridravan od sistema hvataa (slika 5.22) on se za vreme daljeg
okretanja cilindra kree dalje ispod gumenog cilindra, odtampava ofset
bojom i predaje bubnju za predavanje radi daljeg transporta u sledei
tamparski mehanizam ili u izlaganje (odlaganje).
Izlaga
Sistem
hvataa
Suara
tamparski
mehanizam
Uduvavanje
vazduha
Sistem
hvataa
Cilindar
ploe
Gumirani
cilindar
Dovodni
bubanj
Pneumatski
ureaj
Ureaj za
ulaganje
Ureaj za
ulaganje
Dovoenje
tabaka (klatei
hvatai
tamparski
cilindar
Bubanj za
okretanje
tabaka
Okretni
bubanj
Predajni
bubanj
Bubanj za
prenoenje
Predajni
bubanj
Bubanj
za
izlaganje
Lanano
izlaganje
Ureaj za
izlaganje
Slika 5.21 Transport tabaka u tabanoj ofset-maini u rednoj izvedbi
(Speedmaster SM 74-5-P-H, Heidelberg)
Gumirani
cilindar
tamparski
mehanizam
Klatei
hvata
tamparski
cilindar
Mehanizam
za vlaenje
Predajni bubanj
(bubanj za
okretanje)
Bubanj za
prenoenje
Predajni
bubanj
Podiza
Valjak
razriba
Cilindar
ploe
Hhvata
Mehanizam
boje
Dovodni
bubanj
Tabak u hvataljkama

Slika 5.22 Transport tabaka u tamparskom mehanizmu (Heidelberg)
Prema strukturi povrine i debljini papira mora da se podesi
tamparski napon, uopteno kroz odgovarajue premetanje gumenog
cilindra prema tamparskom cilindru - bez uticaja na pritisak izmeu ploe
i gumenog platna.
128


Ofset - boje su pastelne, visokoviskozne i lepljive. Da papir na
tampajuim povrinama ne ostane zalepljen na gumenom platnu, moraju
hvatai da vuku tabak tolikim silama, da se on odvoji od gumenog
cilindra. Za svlaenje tabaka potrebna je odgovarajua sila dranja
hvataa. Povrine hvataa treba da ostavljaju to manje otiska
(oznaka) na tamparskom tabaku kao i da budu otporne na habanje
(troenje). Obloge hvataa od izabranih materijala (npr. poliuretan,
keramika) i specijalna povrinska struktura povrine hvataa i udane
povrine hvataa na cilindru (nareckana), doprinose sigurnom dranju
tabaka bez pomeranja u sistemu hvataa. Ipak se iz fizikalnih razloga
pojavljuje izvesno kanjenje (naknadno kretanje) papira na gumenom
cilindru.
Posle tampe sledi predaju tabaka na sledei cilindar. Izmena od
cilindra do cilindra i od sistema hvataa do sistema hvataa mora posle
okretanja cilindra za samo nekoliko uglovnih stepeni da bude zavrena. U
tom uslovnom podruju se tabak za jedan kratki momenat pomou dva
sistema hvataa istovremeno zadrava na oba cilindra (tzv. "istosmerno
kretanje"). Predugo istosmerno kretanje bi dovelo do kidanja tabaka na
ivicama hvataa.
Upravljanje pomou bregaste ploe (ekscentra), koje vri otvaranje i
zatvaranje hvataa, mora u pogledu odvijanja kretanja kao i sila
ubrzavanja i usporavanja (momenata usporavanja) da bude optimalno
projektovno i da se odvija krajnje precizno. Pri odgovarajuem
projektovanju upravljanja preko krivulja, u pogledu dinamikog ponaanja
komponenti sistema hvataa za vreme postupka zatvaranja vodi se rauna
da zavaranje hvataa bude meko (neno) i jedva ujno. Kretanje hvataa i
poloaj prednje ivice tabaka prikazani su na jednom primeru za
konstruktivno projektovanje na slici 5.23.
Krivulja hvataa
(bregasta ploa)
Hvata
Krivulja
hvataa
Predajni
bubanj
tamparski
cilindar
Tabak
1: ulaenje hvataa tamparskog cilindra
2: uporedno kretanje, oba sistema hvataa zatvorena
3: tabak preuzet od strane tamparskog cilindra

Sika 5.23 Faze upravljanja hvataima radi predaje tabaka

129


U prolaenju kroz dalje tamparske mehanizme natampavaju se
sledee boje. Transport od tamparskog mehanizma do tamparskog
mehanizma mora da bude krajnje precizan - paser - taan, tamparske
slike izvoda boja moraju kod visokih zahteva kvaliteta tano da se
poklapaju na 0,01 mm. Ovi zahtevi preciznosti u transportu tabaka i
visoke brzine produkcije, postavljaju pred pogon maine i usklaeno
(izjednaeno) kretanje svih tamparskih jedinica (mehanizama) znatne
zahteve. Posle zadnje tamparske jedinice tabaci se odlau (slika 5.24).
uduvani
vazduh
sistem hvataa
konica
tabaka
izravnjiva
tabaka

Slika 5.24 Lanano izlaganje za normalno izlaganje na stok (Heidelberg)
U veini konfiguracija maina slede (slika 5.25) posle zadnje tamparske
jedinice dodatni procesni koraci i odgovarajue mainske komponente kao
Podruje za upra-
ivanje puderom
Hlaenje
(okolni vazduh)
Suara IR - zraenje
i vreli vazduh
J edinica za
lakiranje
Sloeni
stog
Aparat za
puderisanje

Slika 5.25 Mainske komponente posle tampanja: jedinica za lakiranje,
razliite suionice, suai, aparat za puderisanje (Heidelberg)
130


to je jedinica (mehanizam) za lakiranje i suenje, ili upraivanje puderom
i ravnanje tabaka (ispravljanje tabaka od umotavanja).
Na delu puta (putanji) od zadnjeg tamparskog cilindra prema stogu
za odlaganje, tabaci se transportuju u sistemima lanaca, pridravani
hvataima. Iz brzine tampanja mora tabak u odlaganju da se zakoi, da
bi se to ravnije na vazdunom jastuku iznad odloenog stoga spustio u
poloaj mirovanja. Tamo u stogu se uglavnom vri suenje i ovravanje
(kroz prodiranje i oksidaciju) tamparske boje, to je potrebno za dalju
obradu tabaka.
.... Ureaji za ulaganje
Konstruktivna reenja za ureaje za ulaganje tabaka postoje u
velikoj raznolikosti u tamparskim i mainama za dalju preradu tampe.
Na tabanim ofset - mainama se nailazi ili na ureaje sa pojedinanim
ulaganjem tabaka (slika 5.26) ili ureaje sa stepenastim ulaganjem (slika
5.27).
prednji
graninik
klatei
hvata
dovodni
hvata
sto za
ulaganje
usisni sistem
(prihvatanje tabaka
i predavanje) Stog za
ulaganje
tamparski
cilindar

Sl. 5.26 Ureaj sa pojedinanim ulaganjem tabaka
a) ema za transport tabaka b) primer izvedbe (Heidelberg)

tamparski
cilindar
Rolna sa
etkama
Prednji
reper
Sto za
ulaganje
Transportna
rolna (takt-rolna)
Stog za
ulaganje
Rolna (valjak
za pritiskanje)
Transportna
traka
Transportni
usisiva

Slika 5.27 Ureaj sa stepenastim ulaganjem a) ema za transport tabaka
b) primer izvedbe (Heidelberg)
131


Ureaj sa pojedinanim ulaganjem tabaka ima tu prednost, da se
jednostavnije podeava na format papira i vrstu papira. Brzohode,
velikoformatne maine se meutim opremaju iskljuivo ureajima sa
stepenastim ulaganjem, da bi mogli kvalitetno savladati visokodinamina
odvijanja i podeavanje tabaka.
Sistem za ulaganje ima zadatak, da skine tabake sa ulaznog stoga,
da tabake sa stoga pojedinano razdvoji i pomou dovodnog sistema
dovede ih na sto za ulaganje na oznake za ulaganje (graninike).
Podeavanjem svakog pojedinanog tabaka na graninicima (slika
5.28) se moe osigurati da e tamparska slika biti dovoljno tano
smetena na tabaku (poloaj prema ivicama papira i eventualno prema
prethodno tamparskoj slici). Okom se na gotovom proizvodu ne bi
trebale primetiti nikakve netanosti.
Podeen
tabak
Prednji
reperi
Boni
reper
Smer tampanja,
kretanje tabaka
Bono
podeavanje
(ravnanje)
Tabak
koji
pristie

Slika 5.28 Podeavanje tabaka na stolu za ulaganje na prednjim
reperima i bonom reperu

Radi utampavanja sledee boje, mogli bi da nastanu paser - greke
u tamparskoj slici kod loeg registra ulaganja i zbog toga se s tim u vezi
zahteva najvia tanost ulaganja. Netanosti ulaganja (stajanje) koje se
odnose na poloaj tamparske slike prema ivicama tabaka, e se esto
odraziti tek u daljoj preradi odnosno posle rezanja "falcovanja" ili
"tancovanja" i postati vidljive umanjujui kvalitet proizvoda.
Ureaj za pojedinano ulaganje tabaka dovodi tabake stolu za
ulaganje. U blizini prednje ivice, vie usisivaa podie tabak (slika 5.26) i
dovodi u poziciju u kojoj tabak moe da preuzme ili dovodni hvata ili
transportna traka. Ova transportna sredstva donose tabak do prednjih i
bonih oznaka (graninika) gde se on podeava.
Odvajanje uvek najgornjeg tabaka sa stoga za ulaganje radi
dovoenja do stola za ulaganje je teak zadatak, koji se u sutini reava
zajednikim dejstvom usisnih i duvajuih sistema.
132


U nekim prilikama se usled elektrostatikog naboja ili spajanja
rezanih ivica tabaka, dva tabaka dre (hvataju) jedan za drugi, tako da bi
maini mogli biti dovedeni tzv. "dupli tabaci", kada se pojedinano
razdvajanje tabaka ne bi podralo pomou ureaja za svlaenje i duvanog
vazduha. Dupli tabaci koji neprepoznati uu u ofset-mainu, mogu pod
izvesnim uslovima da otete gumeno platno i hvatae. Uz to dovode
neodtampani tabaci u izloenom stogu, kao posledica neprepoznatih
duplih tabaka do procesnih smetnji odnosno kartnih proizvoda. isto
razdvajanje tabaka se u podruju ulaganja proverava kontrolom duplih
tabaka.
Duvai vazduha koji duvaju prema prednjoj i zadnjoj ivici stoga,
olabave (rastresu) gornji sloj. Mehaniki ureaji za svlaenje odvajaju, pri
podizanju, pojedinani tabak od tabaka koji lee ispod i hvataju se za
gornji. Kod jednostavnih sistema podeljivo naginjanje obezbeuje
razdvajanje na prednjoj ivici stoga. Usisiva pritom savija prednju ivicu
tabaka, usled ega se prilepljeni tabaci meusobno malo pomeraju i
mnogo lake razdvajaju, pri emu krutost papira dodatno pomae
pojedinano razdvajanje (slika 5.29).
Prednja ivica stoga

Slika 5.29 Odvajanje tabaka zakretanjem usisivaa
Kod ureaja sa pojedinanim ulaganjem tabaka moe tabak koji
sledi da se pomou ureaja za usisavanje izdigne, tek onda kada je
prethodni potpuno napustio stog za ulaganje. Iz toga proizilazi, da, brzina
transporta u podruju ulaganja otprilike odgovara tamparskoj brzini i
raspoloivo vreme za podeavanje tabaka je kratko.
.... Stepenasto ulaganje
Kod ureaja sa stepenastim ulaganjem razdvaja usisna glava (slika
5.30) tabake prvo samo na kraju tabaka. Usisivai sa vertikalnim hodom
zadignu kraj tabaka, i ovde se razdvajanje tabaka pomae duvanjem
vazduha i ureajima za svlaenje. Odmereni duvani vazduh se sada duva
izmeu tabaka i dovodi celokupni tabak na stogu za ulaganje do lebdenja.
U daljem toku kretanja se tabak pomou vunih usisivaa dovodi
stepenastoj struji na stolu sa trakama. Sledei tabak se ve podie sa
stoga, kada je prethodni tabak na pr. tek za oko jednu treinu napustio
133


stog za ulaganje. Brzina kretanja stepenaste struje iznosi u ovom primeru
oko jedne treine tamparske brzine i time uopte postaje mogua visoka
tamparska brzina tek posle zahtevanog preciznog podeavanja tabaka.
Krivajni
pogon za
transportni
usisivac
Transportni
usisivac
Usisivac sa
podizanjem
Duvac za rastresivanje
Cetke za svlacenje
Podnoje za opipavanje sa
za noseci vazduh
Upravljac usisnim vazduhom
Upravljanje vazduhom
koji se izduvava
a)
b)
c)

Slika 5.30 Usisna glava a) ema sa usisnim duvajuim i transportnim
sistemom b) Upravljanje usisnim i duvanim vazduhom c) Usisna glava na
ulagau (Heidelberg)
"Takt-rolna" na trakastom stolu, koja radi sinhronizovano sa
mainom, pritegne tabak pri ulasku u trakasti sto i time ga dovodi u
usklaeno kretanje sa stepenima ostalih tabaka. Pritezanjem na takt-rolni
odreuje se trenutak za prispee tabaka u repere ulaganja. Odvijanje
pojedinanog razdvajanja tabaka i ulazak u struju stepenastog rasporeda
u osnovi su zavisni od materijala. Razlike u osobinama povrina, u
pogledu debljine papira, mera povrine, proputanje vazduha,
elektrostatiki naboji itd. utiu na kretanje tabaka. Zbog ovih razlika mora
celokupan sistem za ulaganje, da se moe podesiti na najrazliitije
kvalitete papira.
Oba sistema ulaganja, stepenasti ureaji za ulaganje i ureaji sa
pojedinanim ulaganjem tabaka su u pogledu trokova konstrukcije i
podeavanja vrlo razliiti. I u primenama se pokazuju jasne razlike. Ureaj
sa pojedinanim ulaganjem tabaka ima tu prednost, da je i u konstrukciji i
u (rukovanju - posluivanju) za rukovaoca jednostavan.
Ureaj sa pojedinanim ulaganjem tabaka zahteva manja vremena
pripreme pri promeni formata i naroito je pogodan za manje formate i za
ne previsoke tamparske brzine. Kod brzohodnih, velikoformatnih maina
bi ureaj sa pojedinanim ulaganjem tabaka doveo do nemirnog odvijanja
kretanja.
134


U nastavku e se bez detaljnijeg objanjenja prikazati sistemi za
prenos i operacije nad materijalom u maini.

cilindar
forme
Ubrzavaju}e hvataljke:
a) od gore
b) od dole
Faze u toku funkcionisanja ubrzavanja:
a) Izlazno pode{avanje
b) Grajfer njihanjem hvata tabak u mirovanju
c) Tabak }e lagano biti doveden na brzinu ma{ine
d) Predaja tabaka na cilindar za pritisak pri istoj brzini
[tamparski agregat 3-o cilindri~ni sistem sa
jednookretnim prenosnim dobo{om
Ulaganje pomo}u stop dobo{a - stop dobo{
ubrzava tabak iz stanja mirovanja na brzinu
{tamparske ma{ine

Slika 5.31 Sistemi za ubrzavanje tabaka u maini
135


cilindar
forme
[tamparski agregat 3-o cilindri~ni sistem sa dvostruko ve}im
cilindrom za pritisak i trostruko ve}im prenosnim dobo{om
[tamparski agregat 5-o cilindri~ni sistem
sa prenosnim lan~anicima
Ure|aj za okretanje tabaka (sistem jednog dobo{a); a) Sistem MAN Roland usisna letva
usisava zadnju ivicu tabaka, predaje hvataljkama druge strane i ova tada hvataljkama prve
strane. Pre toga se osloba|a prednja ivica tabaka. b) Sistem Koening&Bauer Prednja ivica
tabaka bi}e prihva}ena od usisnog sistema dobo{a za okretanje a zatim }e biti prednja ivica
oslobo|ena. Usisni sistem i sistem hvataljki na okretnom dobo{u pokre}u se jedan na drugi a
tabak }e biti predat hvataljkama (Rapida 72, KBA).

Slika 5.32 Sistemi za okretanje tabaka

136


cilindar
forme
Ure|aj za okretanje tabaka (sistem tri dobo{a); a) Sistem Heidelberg prihvatnih hvataljki, okretni
dobo{ preuzima tabak od dobo{a za zadràvanje na zadnjoj ivici sa samo jednim zatvaranjem
hvataljki; b) Okretni dobo{ sa upravljanjem prihvatnih hvataljki posredstvom zup~anika i zup~astih
segmenata (Hejdelberg); c) Sistem KBA - Usisni i zadràvaju}i dobo{ prihvataju prednju ivicu
tabaka predaju ga na prvi sistem hvataljki okretnog dobo{a. Ovaj sistem hvataljki predaje posle
toga prednju ivicu tabaka izme|u prednje ivice tabaka na drugi sistem hvatanja (Rapida 104, KBA)
Vo|enje
tabaka i
zapra{ivanje
Obostrano
zapra{ivanje
U~vr{}enje gumenog omota~a
Slika 5.33 Ureaji za okretanje tabaka, voenje tabaka i zapraivanje sa
prikazom uvrivanja gumenog omotaa

137


cilindar
forme
Stabilizacija tabaka kroz specijalno vazdu{no vo|enje, Venturijeva cev na limu za vo|enje tabaka
Jedinica za lakiranje
Pode{avanje {irine zra~enja na
formatu za {tampu
Produèno lan~ano izlaganje sa su{arom

Slika 5.34 Ureaji jedinica za lakiranje

138


cilindar
forme
UV su{ara sa reflektorom; a) otvoren b) zatvoren
Dvostruka lakirna jedinica sa su{enjem
Nanos laka i dozir sistemi; a)otvoreni sistem sa dozirnim valjkom, b) zatvoreni sistem sa
kamel rakelom i rasterskim valjkom
Offline - ma{ina za oplemenjivanje

Slika 5.35 Ureaji za suenje i oplemenjivanje otisaka

139


cilindar
forme
Numeratori a) jednobojna ma{ina, b) numerator sa uzdu`nim i popre~nim elementom
Perforatori a) no` - uzdu`na perforacija, b) no` - popre~na perforacija
[tanc forma kao navlaka za gumeni cilindar; Perforirne i rezne linije

Slika 5.36 Ureaji dalje obrade
140


cilindar
forme
Ure|aj za non-stop ulaganje
Ure|aj za rolnu i tabak sa popre~nim reza~em (popre~ni reza~ rotacioni) kao
sistem rezervnog materijala
Prednja i zadnja strana 4/4 bez okretanja tabaka sa jednostrukim {tamparskim cilindrom

Slika 5.37 Ureaji ulaganja i izlaganja
141


cilindar
forme
Prednja i zadnja strana 4/4 bez okretaja tabaka sa dvostruko ve}im
cilindrom za pritisak
Bojanik sa odvajanjem boje za {tampu razli~itih boja (IRIS {tampa) u jednom
{tamparskom agregatu

Slika 5.38 Iris ureaj
142


cilindar
forme
ANALOGNO
DIGITALNA PRIMENA
DIGITALNO
ANALOGNA PRIMENA
ANALOGNO PODRU^JE DIGITALNO PODRU^JE
UNOS TEKSTA
[TAMPA^
OSVETLJIVA^
IMAGE SETTER
SKENER
OSVETLJIVA^
REKORDER
OSVETLJIVA^
REKORDER
COMPUTER TO FILM
OSVETLJIVA^
VELIKIH FORMATA
COMPUTER TO PLATE
OSVETLJIVA^ PLOÂ
COMPUTER TO PRESS
[TAMPARSKI SISTEM
RUKOPIS
OD[TAMPANOG
TEKSTA
OTISAK NA
PAPIRU
FILM
SLIKOVNI
ORGINAL FOTO DIA
REPROFOTO
FILM
MONTA@A STRANICA
(PRELOM)
FILM CELIH
STRANICA
MONTA@A
TABAKA
FILM CELOG
TABAKA
KOPIJA I IZRADA
[TAMPARSKE FORME
[TAMPARSKA
FORMA
[TAMPARSKA
MA[INA
OD[TAMPANI
PROIZVOD
TEKSTUALNE
INFORMACIJE
DOKUMENT
OBRADA
TEKSTA
U RAÛNARU
GENERISANE
SLIKE
SLIKOVNA
INFORMACIJA
OBRADA
SLIKE
ELEKTRONSKI
PRELOM
ELEKTRONSKA
MONTA@A TABAKA
PROIZVOD
ELEKTRONSKOG
MEDIA
TEKST
SLIKA
OFSET [TAMPA PRE PRESS - TEKST I SLIKA

Slika 5.38 Ofset prepres mogua podruja
143


6.0 PROPUSNA TAMPA /SITO TAMPA
Sito tampa je postupak propusne tampe. Kao tamparska forma
se koristi sitasti tamparski ablon. On je najee jedno fino tkanje od
vlakana prirodne svile, vetakog materijala ili metalnih vlakana.
Uglavnom se danas upotrebljavaju tkanja od vetakog vlakana ili
metala. Kroz otvorene rupice koje nisu pokrivene ablonom zavisno od
slike protiskuje se boja odnosno prenosi se boja. Sitasta tamparska
forma je dakle kombinacija "sita sa ablonom". tamparsko tehnike i
osobine tkanja (sito) koje odreuju kvalitet odreene su kroz materijal,
finoom sita (broj vlakana sita po cm duine tkanja) debljine sita
odstojanja izmeu gornje i donje strane sita i stepena otvorenosti sita
(stepen otvorenosti sita u % oznaava odnos sume svih povrina otvora
sita prema ukupnoj povrini tkanja).
Tkanja se mogu dobiti u finoama od 10 do 200 vlakana/cm.
Najee koriena tkanja su izmeu 90 i 120 vlakana/cm. Slika 6.1a
pokazuje mikrofoto tkanja sita (vlakna od poliamida) sa netampajuim
prekrivenim delovima sita. Na slici 6.1b je prikazan mikrofoto raster otiska
u boji. Na ivicama otiska nastaju zarezi (useci) usled strukture sita.
Nepropusne povrine
a)
b)

Slika 6.1 Mikrofoto tkanja sita a) netampajui elementi - prekriveni
delovi sita (vlakna od poliamida) b) mikrofoto raster otiska u boji

155


Raster radovi i tampa fotografija vrlo bogatih detaljima zahtevaju
primenu tkanja vrlo visoke finoe usaglaene zahtevima razlaganja
reprodukovanja tampane slike. Kod raster radova vai orijentacija da
finoa tkanja ( vlakana/cm) bude 3 do 4 puta vea nego rasterovanje
tampane slike (linija/cm), Dakle 9 do 16 razliitih veliina povrina raster
taaka po raster eliji.
ablon na tkanju definie stvarnu tampanu sliku. ablon se nalazi
na strani sita koja lei nasuprot strani na koju deluje rakel-brisa radi
izbegavanja oteenja i troenja ablona. Za jednostavne ravne
tamparske radove se koriste runi abloni koji mogu biti izraeni kao
crtani abloni ili rezani abloni i koji se prenose na donju stranu sita.
Za zahtevne tampane proizvode ( raster radove, viebojna tampa)
se koriste gotovo iskljuivo kopirni slojevi (naslage, prevlake, film) radi
izrade ablona sa dijazo senzibiliziranjem. Posle nanoenja sloja i suenja
pozitiv kopir predloka na pravilnoj strani pomou svetla koje sadri UV se
osvetljava na stranu sa slojem (premazom, film) suprotno od rakel strane.
UV svetlo otvrdnjava kopirni sloj na svim mestima gde nije slika
(transparentna mesta kopirnog predloka). Sama mesta slika se ne
otvrdnjavaju i mogu se u procesu razvijanja odstraniti mlazom vode. Posle
toga sledi postupak suenja. Eventualna mesta greke se mogu ukloniti
pomou laka za prekrivanje (punjenje sita).
U praksi se primenjuju sledei principi tampanja u sito tampi (slika 6.2):
Princip tampanja ravno-ravno. tamparska forma i materijal za
tampu su ravne povrine. tamparska boja se kretanjem rakela
prenosi kroz otvore tkanja na materijal za tampu.
Princip tampanja ravno - okruglo i tampanje na telu.
-tamparska forma je ravna. Pritisak na materijal se vri preko rotirajueg
cilindra. tamparska forma i tamparski cilindar se pokreu
sinhronizovano u jednom smeru, pri tom tamparsku boju mirujui rakel
kroz otvore u tkanju protiskuje - prenosi na tamparski materijal.
-tamparska forma i rakel su oblika prilagoene forme materijalu na
kojem se tampa (savijen, ispupen, okrugao). tamparska forma i
materijal za tampu kreu se sinhrono u jednom smeru; rakel vrsto
miruje. Ovaj postupak slui za otampavanje lopti i razliitih oblika, dakle
ispupenih povrina.
Princip tampanja okruglo- okruglo (rotaciona tampa). tamparska
forma (sito) je cilindrina. tamparska forma i materijal tampe kao i
cilindar za protivpritisak se kreu sinhronizovano; tamparska boja se
prenose iznutra kroz cilindrinu tamparsku formu na tamparski
materijal.
Stvarni proces tampanja se moe podeliti na etiri podruna dela (slika
6.3); za bolji pregled je sito prikazano pojednostavljenom obliku.
Sito dri okvir sita - ram. Materijal za tampanje lei ravno na osnovnoj
ploi koja ini telo pritiska i za vreme postupka tampanja ona tamo
vrsto stoji. Koliinu boje koja se nalazi na situ se od strane rakela
pokree kao talas preplavljivanja. Pod tim talasom prodire boja u sito. Ovo
podruje se oznaava kao "zona punjenja". Jo pre vrha rakela u
kontaktnoj zoni prolazi boja kroz tamparsku formu i prelazi na materijal

156


Boja
[tamparska
forma
Pokretni
Rakel
Osnovna
plo~a
Materijal za
{tampu
Okvir
Okvir
Nepokretni
Rakel
Materijal za
{tampu
Zategnuto sito
(nepokretno)
Princip {tampe
ravo - ravno
(Ravno leì{te)
Princip {tampe
ravo -kru`no
([tampanje na telo)
Princip {tampe
kru`no - kru`no
(Rotaciono sedi{te)
Pokretno
sito
Rotiraju}i
cilindar
[tmpaju}i
cilindar
Rakel
Materijal za
{tampu
Cilindar
za
pritisak
[tamparska
forma
(Sito)
Boja
Primer
teniske
lopte
Nepokretni
Rakel
Pokretno
sito

Slika 6.2 tamparski principi u sito tampi
a) ravna osnova b) tampanje na telu c) rotaciona tampa
za tampu. Iza ivice rakela u tkz. zoni lepljenja boja za tampu se stara
za to da se tamparska forma hvata za tamparski materijal. Sile
povlaenja sita izvlae vlakna boje u zoni razlaganja iz filma tamparske
boje, ostaje dakle ostatatak boje u otvorima sita. Na tamparskom
materijalu ostaje ravnomeran sloj boje.
Pomou postupka sito tampe je mogu nanos vrlo visokog sloja boje
(tipino je oko 20 do 100 m, u ofset tampi okruglo od 0,5 do 2 m).
Debljina ablona (viak debljine u odnosu na sito) odreuje debljinu sloja
boje. Prema nalogu za tampanje i materijalu na koji se tampa sito
tamparu stoje na raspolaganju razliiti tipovi tamparske boje, razliitih
osobina. Izbor boja u sito tampi je od svih postupaka tampe najvei.

157


Okvir
Rakel
Okvir [tamparska
forma (sito)
Papir
Zona
punjenja
boje
Kontaktna zona
Rakel - sito
Zona
lepljenja
Zona
rastvaranja
Osnovna plo~a
([tamparsko telo)

Slika 6.3 Podruni delovi kod postupka tampanja (sito tmpa)

Tipini proizvodi sito tampe su:
tekstil odnosno tofovi
majice, odela..
igrake
prednje ploe ureaja TV radio itd.
armaturne table automobila, mernih ureaja itd.
ambalaa (plastika - tane za noenja)
alteri, prekidai...
reklamni formati - velikoformatni
Sito tampa je jedan od najmnogostranijih postupaka za prenoenje
boja i tehnikih nanosa. Ona obuhvata primene od zanata do veliko
tehnikog industrijskog podruja, od najmanjih delova u izradi senzora do
formata od 3 m x 6 m kod oplemenjivanja ravnog stakla kao i od
pojedinane izrade do velikih tiraa. Odtampati se mogu papir, tekstili,
keramika i vetaki materijali u formi beskrajnih traka, pojedinanih
tabaka, ali i predmeti najrazliitijih vrsta i oblika kao ae, pehari i
armature.
Najee se radi o specijalnim bojama, koje su podeene prema
primenama. I 4-bojna tampa tipina za postupke ilustracione tampe
nalazi primenu. Ureaji, maine i postrojenja koji se koriste za sito
tampu obuhvataju i najjednostavnije ureaje i maine za zanatski rad
kao i velika postrojenja za proizvodnju u industrijskoj razmeri.
Sito tampa je postupak protampavanja i time specijalna vrsta
ablonske tampe. To znai da tamparska boja pri postupku tampanja
kroz formu dospeva na materijal za odtampavanje.
ablonski postupci tampanja (ablonom) spadaju u najstarije
postupke tampanja. abloni za natpise, abloni za nanoenje predloaka
veza za monograme na komade rublja ili tekstova i oznaka na poiljkama
svih vrsta poznati su odavno i jo danas u upotrebi.
Primena ablona dozvoljava brzo nanoenje informacija u vidu
tekstova, simbola i piktograma na najrazliitije podloge. Pritom se ablon

158


fiksira na povrinu koja se odtampava i boja dospeva kroz otvore ablona
na eljenu poziciju.
Boja pritom moe pomou etkice, etke ili rakela da se mae, ili
pomou pitolja za prskanje nanese (slika 6.4).
tampa ablonom ima meutim jedan generalni nedostatak, koji
njenu primenu ograniava: svi delovi ablona moraju meusobno da budu
povezani.
Dovod boje (ukljuujui
vazduh za rasprivanje)
Pomeranje mlaznice
Mlaznica za prskanje
boje (raspriva)
Boja u vidu magle
ablon
Podloga- materijal za odtampavanje

Slika 6.4 Princip tampe sa ablonom (nanoenje boje pomou
rasprivaa boje)
To znai da su na pr. kod veine slova potrebna ispupenja (staze)
da bi se delovi koji lee iznutra ili delovi koji lako mogu da se prelome,
mogli stabilizujue povezati sa okolnim materijalom. To daje tipino
oblikovanje ablonskih natpisa, kod kojih su pravci linija u razmacima
prekinuti (slika 6.5).
Otvor (proputanje
boje)
Zatvorena
mesta (nema
proputanja
boje)

slika 6.5 ablon za predloak jednog veza
Ovog nedostatka u sito tampi nema. Ovde sito tkanje (slika 6.6)
preuzima funkciju ispupenja (staza), bez da mora da doe do

159


ograniavanja u oblikovanju motiva. Boja okruuje petlje sita i stvara
zatvorene povrine izmeu prekrivajuih delova ablona.

cilindar
forme
Tkanje
sita
Okvir
ablon
Materijal ablona Niti tkanja sita Strana rakela
Materijal za
odtampavanje
Izdignutost ablona odreuje debljinu sloja
boje na materijalu za odtampavanje

Slika 6.6 tamparska forma: sito sa ablonom a) vieno sa strane
tampanja b) tamparska forma u preseku
ablon se nanosi na sito, sa njim zalepi i tako dri u svojoj poziciji.
Sito je dakle samo nosa za ablon. Nosa tamparske informacije
je ablon. Kombinacija sita i ablona je tamparska forma. Time je data
gotovo potpuna sloboda pri oblikovanju motiva sve do raster tampe.
Mora samo da bude obezbeeno da i najmanji pokrivajui delovi povrine
ablona jo nalaze oslonca u tkanju sita kao i da najmanji proboji ablona
ne budu od niti sita ili ukrtanja niti zatvoreni, usled ega se parcijalno
spreava prenoenje boje ili bar ometa. To suava moguu raster finou i
obim vrednosti tona.
Pri izboru uglova podeavanja rastera mora se uzeti u obzir poloaj
niti tkanja, da kod tampe ne bi moglo da doe do neeljenih Moire-
pojava. Sito, ablon i boja moraju da ispunjavaju niz odreenih zahteva,
da bi bio mogu rezultat tampe u eljenom kvalitetu. Tipino su rasteri
do oko 40 taaka/cm pri brojevima tkanja sada do 200 niti/cm.
Podeavanja uglova rastera odgovaraju onima u ofset-tampi sa dodatnim
okretanjem od 7,5 stepeni u odnosu na poloaj niti tkanja sita.
.... Izrada tamparske forme
tamparska forma za sito tampu se sastoji iz sita, okvira sa
zategnutim tkanjem sita i ablona, koji sadri informaciju za tampu.
.... Okvir
Okvira za sito tampu ima od drveta, elika i najrairenije
aluminijumskih profila. Ima izvedbi sa ureajima za zatezanje za tkanje,
takoe takvih kod kojih se preko vie ureaja za zatezanje po strani
okvira moe ostvariti ciljna raspodela zatezanja, da bi se izbegle
deformacije strukture slike.
Stabilnost okvira je zajedno odluujua za kvalitet tampe i mala
teina je povoljna za rukovanje naroito u zanatskom podruju.

160


.... Tkanje sita
Izbor vrste tkanja potpuno je prilagoen zahtevima postupka.
Materijal tkanja mora da ima mogunost da se dobro povee sa
materijalom ablona, sredstva za rastvaranje boje ili sredstva za ienje
ne smeju da ga oteuju. Mora da raspolae dovoljno visokom vrstoom
protiv trenja u odnosu na zahteve rakelovanja pri kontaktu sa materijalom
za odtampavanje. Otvor petlji mora da bude dovoljno velik, kada se
koriste boje ili materijali za nanoenje sa grubim pigmentom, sa druge
strane da bude dovoljno fin (sitan), da bi kod raster-tampe pruio
sigurno vezivanje i najmanjim deliima ablona. Zahtev da se i fotografski
direktni abloni sa visokim kvalitetom na situ osvetljavaju i razvijaju,
zahteva visoku rezistentnost (otpornost) prema UV-zraenju. Rasipanje
svetla pri UV-osvetljavanju kroz vlakna, koje moe da dovede do
umanjenja kvaliteta umnogome se onemoguava kroz bojenje materijala .
Jedan od najvanijih parametara je broj tkanja, koji odgovara broju
niti/cm. Nude se tkanja sa brojevima niti od 10 do 200/cm. Kvalitet tkanja
je dat kroz upotrebljenu debljinu niti. On se daje u etiri stepena od "laki"
do "teki". Broj tkanja (tkanine) u niti/cm i debljina niti u m (na pr.
180/27) odreuju otvor petlji i time otvorenu povrinu sita u procentima
(slika 6.7).

Otvorena
povrina
sita /%/
=
W
a
2
x100%
2
W
a
d

d - debljina niti (prenik)
a - odstojanje niti
w - mera (otvor petlje)

Slika 6.7 Specifikacija geometrije sita
Ova mera pored debljine ablona ima uticaja na efektivno prenetu debljinu
sloja boje. Kvalitet tampe polutonskih raster-slika ograniava se preko
parametara ablona i sita. Delii ablona moraju da imaju odreenu
najmanju veliinu, da mogu sigurno da se veu u tkanju sita. Otvori opet
treba da budu najmanje toliko veliki, da ne mogu da budu zatvoreni sa
nitima i ukrtanjima niti tkanja.

161


Dalje treba utvrditi da otvori nisu manji od debljine ablona, poto inae
kanali boje ne dozvoljavaju nesmetani transport boje na materijal za
odtampavanje. Broj tkanja (tkanine) mora da iznosi najmanje
etvorostruku vrednost tampajueg rastera, ako treba sigurno da se
postigne obim tona od 5% do 95%. Smetnje Moire-vrste mogu da budu i
posledica neoptimalnog usaglaavanja izmeu finoe tkanja, finoe rastera
i eljene debljine sloja boje (izdignutost ablona).
Pravilna zategnutost sita je vaan parametar za postizanje dobrog
kvaliteta tampe. Niti sme potiskivanje koje stvara rakel kod postupka
tampanja da dovodi do deformacija slike, niti sme zategnutost sita da
dostigne granicu istezanja materijala, to bi dovelo do oteenja
tamparske forme. Naroito treba na to obratiti panju kod viebojne
tampe ili kod tampe u tehnikom podruju - npr. izrada tampanih
(provodnikih) ploa, poto se ovde postavljaju visoki zahtevi na pas-
tanost otisaka.
Zategnutost sita zavisi od materijala, broja tkanja kao i kvaliteta
tkanja i iz toga zadate granice istezanja. Optereenja sita mogu da iznose
zavisno od zahteva 0 do 25 N/cm. Zavisno od vrste tkanja sita i zahteva
pri tampi kao i vremena trajanja, poputa zategnutost koja je bila
ostvarena. Tako na primer moe ve posle dva dana kod tkanja od
vetakog materijala, zavisno od tehnologije lepljenja, zategnutost da
opadne za 50%. Isto tako dovodi elastino poputanje okvira do
nejednake zategnutosti, to pri tampi moe da dovede do deformacije
forme. Slika 6.8 prikazuje runi ureaj za zatezanje sita sa zateznim
stezaima i mernim ureajem. Pneumatska samopodeavajua
postrojenja za zatezanje sita potpomau ravnomerno zatezanje, poto
izjednaavaju uticaj deformacije okvira.

Slika 6.8 Ureaji za zatezanje sita sa runim zateznim stezaima i mernim
ureajem
(Napomena: na okvirnom kraku postavljen kombinovani ureaj za
optereenje i i merenje pomae eljeno podeavanje zategnutosti sita)
ablon

162


Nosilac tamparske informacije, ablon, se izrauje na razliit nain.
Naini izrade doseu od najjednostavnijeg runog rada sve do
visokotehnolokih metoda "Computer to Screen".

Runa izrada ablona. Sledee metode se primenjuju naroito u hobi-
podruju ili od strane umetnika kod serigrafije - to je naziv za umetniku
sito tampu:
- Rezanje. Za izradu runo rezanih ablona nude se folije na noseem
materijalu, koje se posle rezanja i uklanjanja tampajuih podruja sa
nosioca prenose na sito i "nalepljuju". Postoje folije za "napeglavanje" ili
rastvaranje sa odgovarajuim sredstvom za rastvaranje.
- Prekrivanje. Ovde se ablonski materijal (slino kao lak na primer sa
etkicom prenosi na sito.
- Ispiranje. Dok je kod prekrivanja informacija za tampanje nanoena
kao negativ - slika, kod postupka ispiranja se informacija slike (kasnije
proputajua za boju) nanosi na sito sa na pr. vodom rastvorljivim lakom.
Zatim se sito kompletno sa stvarnim ablonskim materijalom, lakom na
bazi drugog sredstva za rastvaranje (na pr. aceton) presvlai. Onda se
prvo naneti materijal (u ovom primeru vodom) ispira i tampajua mesta
slike postaju propusna za boju.
Presvlaenje i ispiranje se mogu meusobno naizmenino tako
kombinovati, da se od jednog sita mogu proizvesti dvobojni tamparski
grafici.
- Fotomehanika izrada ablona. Danas najvie primenjivan nain izrade
forme za sito tampu je primena fotomehanikog ablonskog materijala na
Diazo-bazi.
- Direkt-ablon. ablonski materijal, UV-otvrdnjavajui lak, se pomou
ljeba za presvlaenje - uporedivo sa nanoenjem pomou rakela rukom -
ili bolje sa postrojenjem za presvlaenje, nanosi na sito postavljeno
najee vertikalno odnosno lako nagnuto. Radi postizanja visokog
kvaliteta ablona i velike debljine sloja boje kod tampe, moe sito
viestruko, sa strane ablona kao i sa rakel-strane se po potrebi vre
meusuenja, da se presvue. Lak prolazi na strani ablona, dakle na
strani okrenutoj materijalu za odtampavanje.
Rezultat tampe e biti utoliko bolji, to manje se struktura sita
pojavljuje na povrini ablona. Razlog: kod postupka tampe mora ablon
ravno (glatko) da lei na materijalu za odtampavanje i ne smeju da
nastanu nikakvi procepi ili kapilari, u koje moe da prodre boja.
Ravno (glatko) leanje filma, koji se koristi za kopiranje, takoe
odreuje kvalitet, poto se neotrina i pogreno prenoenje tamparske
informacije izbegavaju. Direkt-ablon udovoljava veini zahteva i zato
najvie nalazi primenu. Na slici 6.8a je pokazan iseak povrine
tamparske forme.
Indirekt-ablon. Kod naroito visokih zahteva na preciznost debljina sloja
ablona (npr. nanoenje provodnikih pasti na solarne elije ili
odtampavanje armatura sa definisanim debljinama sloja boje), nudi
indirekt-ablon prednosti. Materijal ponuen na noseoj foliji sa tano

163


definisanom debljinom sloja se na toj foliji osvetljava, razvija i tek u
nastavku prenosi na sito (nalepi, rastvara).

Slika 6.9 REM (Raster Elektronski Mikroskop)-snimci fotomehanikih
izraenih formi sito tampe a) direkt - ablon b) Direkt - indirekt
ablon (Kissel-Wolf)

- "Direkt-indirekt ablon". Materijal ablona ponuen na noseoj foliji se
prvo prenosi na sito i onda kao direkt-ablon osvetljen i razvijen. Ova
vrsta ablona se primenjuje za najviu preciznost. Snimak ablona i sita
sa raster-elektronskim mikroskopom (REM) je prikazan na slici 6.9b.
Dalje mogunosti izrade ablona i sita su:
- Rezanje na ploteru za rezanje. Pomou grafikih i CAD - programa mogu
abloni direktno da se seku iz odgovarajuih folija, i onda prenesu na sito i
nalepe. ovaj postupak je uporediv sa izradom runo rezanih ablona.
- UV - projekcija za velike preko-formate. Da bi se utedeli trokovi filma
ili da bi se uopte sa trgovakim formatima filma uporedivo mogla osvetliti
vrlo velika sita, koriste se projektori koji osvetljavaju foto-ablon sa UV-
svetlom (sl. 6.10).
UV-Lampa
Predloàk
(Negativ film)
Okvir sa sitom
(3 x 6 m )
[ablonski materijal

Slika 6.10 UV - Direktna projekcija kod osvetljavanja ablona sito
tampe

164


- Postupak mlazom mastila. Neki proizvoai nude Ink Jet-Systeme
(Piezo-Drop on Demond-Systeme), koji prskaju UV-nepropusnu boju
(vosak ili mastilo) odgovarajue tamparskoj slici na konvencionalno
presvueno sito (slika 6.11). Naprskana boja zamenjuje film (dejstvuje
kao pozitiv-film). UV-osvetljavanje otvrdnjava neprekrivene delove
ablona. U nastavku u procesu rayvijanja odstranjuje se Ink Jet-Fil boje i
podruja koja nisu otvrdnuta se ispiraju (isperu).

Slika 6.11 Prenos slike na tamparsku formu (Izrada maske u ink-jet
postupku), Votana boja, 1016 dpi (firma JetScreen), Svetla mesta
odgovaraju tamparskoj slici (tampajui elementi); Votana boja e posle
osvetljavanja biti isprana
- Izrada okruglih sita. Ravne forme izraene na bazi nikla se pomou
odgovarajuih krajnjih komada sastavljaju i lepe u forme okruglih sita ili
zavare (sl. 6.12). Beavna okrugla sita, na pr. za tampu dekora, se
izrauju galvanski (sl. 6.13).
- Sito-tamparske forme iz galvanski izraenih sita.
Od nikla galvanski izraena sita (ravna i okrugla sita) upotrebljavaju se
naroito za rotacionu sito-tampu. Za ovu vrstu sita postoji vie
mogunosti izrade ablona:
-Sito se presvue sa jednim fotopolimerom, koji se u nastavku
konvencionalno (film) osvetljava i ispira (isprere).
Postupak mlazom mastila Ink Jet-Systeme (Piezo-Drop on Demond-
Systeme), koji prskaju UV-nepropusnu boju (vosak ili mastilo)
- Sito se kao u prethodnom sluaju presvue sa jednim fotopolimerom i u
Ink Jet - postupku oslika, u nastavku osvetljava i ispere.
- Sa fotopolimerom presvueno sito se u celosti osvetli odnosno stvrdne i
u nastavku se pomou CO2 - lasera prema slici ugorevaju rupe u polimer.

165


- Sito se sa specijalnim polimerom zatvara i ovaj se u nastavku direktno
razvija pomou lasera (488 nm). Neosvetljeni delovi se hemijski ispiraju.

tampajua
strana
Strana
rakelovanja

Slika 6.12 Galvanski izraena sita od nikla za rotacione maine sito
tampe a) Izvedba otvora (min. prenik do 24 m, do 305 rupa/inch,
debljina lima 80 m) b) Podeavanje cilindra sa ravnom (pljosnatom)
formom (Rota plate, Stork/Thieme)

Slika 6.13 Beavna okrugla sita

166


Bez kontaktna sita sa materijalom a odtampavanje, se boja prvo
pomou rakela rasporedi na formi gotovo bez pritiska po mogustvu
ravnomerno. Ovo "potapanje" uzrokuje rastvaranje ostataka boje koja su
od prethodnih tamparskih procesa zaostala u i na formi. U nastavku se
boja viim pritiskom rakela potiskuje kroz formu na materijal za
odtampavanje. Kroz ovaj postupak se uspostavlja umreavajue
povezivanje izmeu boje i povrine koja se odtampava.
U nastavku sledi razdvajanje forme i materijala za odtampavanje.
Pritom se boja pravilno izvlai iz petlji sita (uporedivo sa pranjenjem
aica duboke tampe). Ovaj proces je naroito dobro potpomognut time
to sito nije neposredno poloeno na materijal za odtampavanje, nego je
na odreenom odstojanju pozicionirano iznad njega i tek dejstvom rakela
dolazi u kontakt sa povrinom koja se odtampava. ime ostvareno
zatezanje sita dovodi do toga, da se sito neposredno posle podruja
rakelovanja izdie iz boje koja se uhvatila za povrinu.
.... Ravna sito tampa
tamparska forma - na tipian nain opremljena ablonom, na
okviru zategnuto sito - i materijal za odtampavanje meusobno stoje
ravno paralelno. Materijal za odtampavanje papir, karton ili folija je
privren na podlozi, tamparskom stolu. Tekstili i tkanine za
odtampavanje moraju da budu ravno postavljeni i zategnuti ili pomou
specijalnog materijala za lepljenje fiksirani na tamparskoj podlozi, to je
naroito vano za tano pasovanu viebojnu tampu, drugi materijali su
najee pridravani pomou vakuuma.
.... Rotaciona sito tampa
Razvoj okruglog sita je omoguio smenu traportne "ravne tampe"
za beskrajne trake (staze) kod tampe tekstila, tapeta i dekora, sa
kontinualnim rotacionim tamparskim procesom (postupkom), koji je u
poloaju da pri odgovarajuoj izradi forme beavno tampa. Rotaciona
sito-tamparska forma je, kako je ranije opisano, na krajevima cilindra
otvorena. Kroz otvore se rakel vodi i dri iznad tamparskog procepa.
tamparska boja se preko sistema cevi na drau rakela pumpa u sito.
.... Suenje
Poto se kod sito tampe nanose visoke debljine sloja boje, zahteva
proces suenja, najee korienih boja baziranih na sredstvu za
rastvaranje, relativno mnogo vremena. Suenje ravno leeih proizvoda
kao plakati i odevni komadi se vri pomou postolja za suenje i duvaa
(ventilatora).
.... Primene
Sito tampa na ravnim povrinama
Plakati i grafika tampa u malim tiraima. Naroito se velikoformatni
plakati mogu izraivati relativno povoljno u manjim tiraima. Visoka
debljina sloja boje daje bojenja visoke briljantnosti (sjajnosti) i
postojanosti i kod raster-bojne tampe.

167


Saobraajni pokazni sistemi, table. Velike povrine odtampane visoko
postojanim bojama nalaze se kod saobraajnih tabli i pokaznih sistema.
Sito tampa za to ispunjava na najbolji nain sa tim vezane zahteve.
Kfz - Armature, skale instrumenata. Pored preciznosti otisaka zahteva se
kod Kfz - armatura i uska tolerancija transparentnosti tampe
(odtampanog dela); kontrolna svetla moraju na pr. da sijaju u egzaktno
definisanim bojama.
Provodnike (tampane) ploe za elektroniku. Tokom razvoja tampanih
ploa za elektronska upravljanja je sito tampa zbog svoje jednostavnosti
i fleksibilnosti vaan postupak. Egzaktno odtampavanje bakrom
kairanih. Ploa od tvrdog papira ili staklenim vlaknima pojaanih epoksid
smolnih ploa sa rezervom za nagrizanje, ili oznake za postavljanje
elemenata, mogue je u potrebnoj debljini sloja samo u sito tampi u
velikim koliinama. Ovde su meutim u jeku ekstremne minijaturizacije
sastavnih delova i provodnikih ploa sito tampi postavljene granice.
Fotootpori i solarne elije se odtampavaju sa specijalnih provodnim
pastama kao kontaktna mesta za prenos struje. Pritom se naroita
vrednost polae na veliku debljinu sloja pri istovremeno najmanjim
pokrivenim povrinama sa provodnikim stazama, da bi se optimirao
stepen dejstva dobijanja energije kod solarnih elija.
Compact diskovi (CD). Za odtampavanje CD-ova je sito tampa jedan od
najvanijih tamparskih postupaka. Tampon-tampa i u najnovije vreme i
ofset-tampa se takoe primenjuju.
Tekstil. Dubina prodiranja boja u tekstil uzrokuje potrebu za velikom
ponudom volumena boja. Ovo moe da se ostvari prvenstveno u postupku
sito tampe. Odevni predmeti, torbe za pazar (kese) od lana, trake tofa
itd. se odtampavaju kako u ravnoj sito tampi kao i u rotacionoj sito
tampi.
Pretisne slike. Za dekoraciju keramike se esto koristi sito tampa kao
postupak za izradu pretisnih slika. Ove slike su sastavljene od keramikih
pigmenata za peenje. Veliina zrna pigmenata zahteva primenu ne
previe finog tkanja sita. Posle skidanja rukom slike se noseim
materijalom pretiskuju i smetaju na predpeeni erpi. Keramiki
proizvodi su prepoznatljivi po debelom nanosu boja. Oni mogu da se
pozicioniraju ispod ili preko glazure.
Beavni dekori za tekstilne staze i tapete, drugi dekori, ali i etikete
zahtevaju rotacionu sito tampu najee u vezi sa materijalom u
rolnama. Zavisno od proizvoda u tu svrhu se izrauju specijalne maine.
Rotaciona sito tampa sa tabanim materijalom se primenjuje naroito za
vie tirae. Pomou tehnike sito tampe moe da se nanosi i bezbojni lak
za oplemenjivanje tamparskog proizvoda (naroito spot-lakiranje).
.... Sito tampa na ispupenim povrinama
Skoro sva tela sa ravnom, konveksnom i - ogranieno - konkavnom,
ne prejako struktuiranom povrinom, mogu da se odtampavaju u sito
tampi. Pritom jedva da ima ogranienja u odnosu na materijal tela za
odtampavanje.

168


Keramika moe direktno da se odtampa u sito tampi. Za to mogu da se
koriste keramike pigmentne boje za naknadno peenje ili samo lak-boja
slabog prijanjanja na glaziranom proizvodu.
Delovi od vetakog materijala ne mogu uvek direktno da se
odtampavaju. Za osiguranje hvatanja boje esto je potreban tretman
povrine na pr. dejstvom plamena, Korona naboj ili nanoenja Primer-a.
Boce (flae). Staklene boce sa upeenim lakiranjem ili prethodno tretirane
boce od vetakog materijala za podruje hrane i robe za domainstvo,
odtampavaju se u postupku sito tampe.
Igrake. Lopte-igrake na pr. mogu kompletno da se odtampaju u vie
radnih koraka.
ae. Dekor aa za pie u svim bojama i sa velikim debljinama sloja kao i
zlato esto se nanosi u postupku sito tampe.
Reklamna sredstva. Vrsta reklamnih sredstava koja se u sito tampi
dekoriu ili nanose drugi otisci, dosee do upaljaa ili hemijske olovke do
depnih noia i depnih raunara.
.... Primeri maina
Kao to je ve napomenuto, su mogunosti primene sito tampe
veoma razliite i odgovarajue tome su i postrojenja sito tampe, koja
pokrivaju iroko polje od runog pogona (rada) do visokog stepena
automatizacije. U nastavku je dat pregled koji treba da pojasni veliki broj
maina.
.... Postrojenja i maine za ravnu sito tampu
Na slici 6.14 je prikazan sto za sito tampu sa voenjem rakela.

Slika 6.14 Sto sito tampe
Ovi ureaji konstruisani za isto runi pogon i opremljeni su
preciznim voicama draa okvira sita za tano pozicioniranje sita u
poziciji za tampu. Vakumska usisna ploa slui za prihvatanje materijala
za odtampavanje i njegovo fiksiranje za vreme tamparskog procesa.

169


Voenje rakela obezbeuje da tamparski proces moe da se izvodi sa
zadatim uglom i silom pritiskivanja rakela. Ulaganje i izlaganje tabaka se
vri runo. Jednostavan ureaj za viebojnu tampu tekstila prikazan je na
slici 6.15. Za odtampavnaje, do etvorobojno,majice ili drugih tekstilnih
delova (npr. lanenih kesa za pazar) u malom tirau slue ova vrlo
jednostavna postrojenja. Slika pokazuje okretni krst, iji kraci mogu da
prihvate po jedan okvir sito tampe. tampanje se vri na tekstilni komad,
fiksiran specijalnim lepkom na podlozi, redom izabranim bojama.
Obrtni okvir za prihvat sita
za viebojnu tampu
Podloga za majice

Slika 6.15 Ureaj sito tampe za viebojno odtampavanje tekstila (npr.
majice)

Slika 6.16 Poluatomatski sto sito tampe za otampavanje pljosnatih
podloga. Ulaganje i izlaganje tabaka vri se runo na vakuumskom stolu

Poluautomati kao na sl. 6.16, u odnosu na runo pokretane stolove sito
tampe, dozvoljavaju poveanje proizvodnog uinka. Sito se automatski
podie i sputa. Potapanje sita i stvarni proces tampe automatski se
izvode kroz kombinaciju od dva rakela za oba radna koraka. Pritom se

170


mogu programirati i viestruka rakelovanja za sluaj naroito visoke
potrebe za bojom (na pr. kod tekstilija).
Ulaganje tabaka i izlaganje odtampanog tabaka vri se kod poluautomata
jo runo na vakuumskom tamparskom stolu.
Prihvatni sto za pridravanje
predmeta za odtampavanje

Slika 6.17 Ureaj sito tampe za otampavanje "solid" tela
U industrijski primenjenoj sito tampi koriste se potpuni automati. Oni su
opremljeni sa ulagaima tabaka i izlaganjem. esto se takva postrojenja
opremaju sa vie tamparskih jedinica za viebojnu tampu i
odgovarajue projektovanom stazom za suenje (vreli vazduh, IR-suenje,
UV-suenje).

Slika 6.18 Automat viebojne sito tampe za odtampavanje boca, aa
itd. a) Automat (EC/4F) b) Proizvodi (ISIMAT)

Slika 6.18 prikazuje automat viebojne sito ampe i izbor artikala koji
mogu da se odtampaju u ovom automatu. Artikli se u svakoj tamparskoj
stanici automatski odtampavaju i posle svakog tamparskog postupka
predaju dalje sledeoj stanici. Boce od vetakog materijala se pritom radi

171


stabilizacije naduvaju. Zavisno od materijala za odtampavanje i boje,
potrebno je meusuenje.
Za odtampavanje upotrebnih predmeta svih vrsta (na pr. boce i
ambalaa) se za male tirae koriste univerzalne maine sa specijalnim
prihvatanjem za odtampavajua predmete. Slika 6.17 pokazuje na pr.
odtampavanje osetljivih aa ili pehara (na sl. : oljica za kafu).
Pozicioniranje u drau i tampa se izvode runo.
Voenje sita je mehaniki sinhronizovano sa okretanjem tela koje se
odtampava.
Boce od vetakog materijala ili stakla, pehari i slini predmeti se zavisno
od broja komada odtampavaju u poluautomatima ili potpunim
automatima, jednobojno ili viebojno.

Slika 6.19 Maina sito tampe sa cilindrom (ravno-okruglo)
a) tamparski sistem, Modell Maestro (Sakurai) b) ema odvijanja
tampe
Maine sito tampe sa razliitim sistemima za suenje i izlaganje nalaze se
na tritu kao jednobojne ili dvobojne maine za formate do 1,45 m x
1,88 m. Sa njima se postiu brzine tampanja do 3000 tabaka/h.
Do 4000 tabaka/h mogu da se odtampaju sa sistemom "okruglo-okruglo"
tamparske maine za rolne koriste zatvorena sita, koja se ili na mestu
ava zalepe ili zavare ili se izrauju kao beavno okruglo (kruno) sito
Sa njima se mogu realizovati brzine tampanje do oko 2 m/s.

172


J edinica sito tampe

Slika 6.20 Sito tampa kod tampe etiketa a) Hibridna maina
(kombinacija tampe knjiga i sito tampe) (Gallus R 200,
Heidelberg/Gallus)

Slika 6.21 Sito tampa kod tampe etiketa b) tamparska jedinica sa
krunim stolom sa beavnim krunim sitom (Stark)

Slika 6.22 Postrojenje za viebojnu tampu tekstila
a) ema jedne tamparske jedinice b) 12-o bojna tekstilna tamparska
maina "Pegasus" sa beavnim krunim sitima "RotaMesh" (Stork)

173


Ureaj, kod koga se forma sito tampe izrauje preko termo-pisaih glava
Koristi specijalne ploe, kod kojih se struktura sita stvara od vlakana
noseeg materijala.
tampa ablona sa digitalnim oslikavanjem finih ablona od vetakog
materijala preko termo-glava je neposredno u maini,
Primenjuje se u biroima, birotampa

Razdelilac
tamparska forma (ablon) lei u bubnju
Valjak za
brisanje
Valjak za
raspodelu
boje
Valjak za
pritiskivanje podloge
Bubanj sa otvorima
Boja
Podloga

Slika 6.23 tampa ablona za biro primene
a) Nosei materijal (za ablonski materijal)
b) tamparska jedinica za zamenu za drugu boju
c) Automatski tampa ablona (Riso)

Potencijali daljeg razvoja u sito tampi

Teita daljeg razvoja lee pre svega u oblasti izrade forme.
Direktno osvetljavanje (Computer to Screen) sita e se sve vie
probiti, naroito kod visokih tiraa u kombinaciji sa rotacionim
jedinicama sito tampe.
Ve ponuena, ali jo malo koriena izrada ablona bez filma sa Ink
Jet tamparskim glavama je interesantna pre svega za
velikoformatne primene.
Razluivanje sa oko 1000 dpi osigurava dovoljno dobar kvalitet
tampe i u razlivanju boja.

Postrojenja za viebojnu tampu (etiri i vie boja) na tabanom
materijalu treba oekivati.
Dalje e biti razvijeni novi materijali visoke vrstoe, koji mogu da se
prerauju u naroito fina vlakna i time u tkanja visokog broja petlji.
Nova tkanja treba gledati u sklopu sa odgovarajuim ablonskim
materijalom koji je takoe u razvoju.

174


7.0 COMPUTER TO ... TEHNOLOGIJE
Digitalni opis tamparskog naloga
Digitalizacija unutar pripreme tampe, slika, tekst i grafika
Slika
Orginali
(Layout/nacrt)
Tekst Grafika
Skeniranje
Obrada
slike
Obrada
teksta
Oblikovanje
Separacija
boja
Nacrt
strana
Impozicija
tamparskih
tabaka
Fajl podataka
(npr. Post Script-
format)
Digitalni
opis
celokupne
tamparske
strane (ili
tamparskog
tabaka)
Raster Image Procesor i tamparski sistem
Strana koju
treba tampati

Slika 7.1 Digitalna postavka tamparske strane
U Layout-u stranica se pozicioniraju slika, tekst i grafika,
prethodno su sprovedeni odgovarajua obrada slike ukljuujui
separaciju boja, obrada teksta i oblikovanje grafika.
Na bazi pojedinanih stranica se zatim postavlja (definie) celokupan
tamparski tabak pomou Imposition-sistema.
Sistematika computer to tehnologija
Computer to Film,
Computer to Plate,
Computer to Press.

175


Svim varijantama je zajedniko, da se odgovarajuom tehnikom
ureaja upravlja preko prilagoenog Raster Image Processor-a (RIP).
Raster Image Processor (RIP) ima zadatak, u jeziku opisa stranica
PostScript organizovane podatke za tamparski nalog da prevede u tzv.
Bitmap-u.
Digitalna cela strana
(slika, grafika, tekst,
viebojno)
Specifikacije za ureaj
za izdavanje
Digitalni
otisak
RIP Raster Image Processor
Bit mapa
Kompjuter - film
Kompjuter - ploa
Kompjuter - tampa
Oslikavanje
filma
Filmovi
Kopija
ploe
Ploe
Ubojavanje
tampanje tampanje tampanje tampanje
tampa
Oslikavanje
ploe
Ploe
Ubojavanje Ubojavanje Ubojavanje
Direktno slika DI
(sa tamparskom formom)
Kompjuter - tampa
(bez tamparske forme)
tamparska forma
za jedno upisivanje
tamparska forma za
ponovno upisivanje
Oslikavanje
ploe
Oslikavanje
povrina
Oslikavanje
tampa po
tampa
Oslikavanje
direktno sa
bojom
(Print per Print)

Slika 7.2 Computer to ..Kompjuter prema... tehnologije (Heidelberg)
Kroz ovu Bitmap-u se prilagoava zahtevima kvaliteta i mogunostima
ureaja za izdavanje i za dalju obradu u proizvodnoj maini.
Computer to Film, kompjuter - osvetljiva filma,
Computer to Plate, kompjuter -direktno oslikavanje ofset-ploe
Computer to Press tamparski sistem, kod koga se tamparska forma
izrauje direktno u maini (varijanta: Direct Imaging), ili
Computer to Print tamparski sistem, sa kojim se proizvodi bez
tamparske forme,
Kvalitet fajla podataka proverava se digitalnim Proof-ureaji.
Computer to film
Pomou Computer to Film - postrojenja se izrauje film celog tabaka

176


Filmovi za garnituru boja viebojne tampe se onda koriste na
konvencionalan nain za kopiju ploa, koje se koriste za produkciju
tiraa (izdanja).
Radni tok unutar pripreme tampe postao je krai, nego rezanje,
montiranje i lepljenje pojedinanih komada filma, kako konvencionalan
nain rada
Produkcija filmova i time ploa je postala bra i sigurnija.

Slika 7.3 Kompjuter prema filmu - sistem za izdavanje komletnih strana,
odgovarajueg formata tamparskog tabaka (Drz Setter, Heidelberg/PGI)
Film, koji ne zahteva hemijsko razvijanje.
Computer to Film-postrojenja za oslikavanje koriste laserske sisteme
sa relaivno niskim parametrima snage na osnovu visoke osetljivosti
materijala filma.
Computer to Plate
Computer to Plate-postrojenja sistem koji se sastoji od jedinice za
lasersko oslikavanje viom snagom i materijal za presvlaenje
tamparske ploe.
Proces se 1993. uspeno zavrio - danas postoji iroka paleta sistema.
Eliminie Film unutar proizvodnog procesa, sniavaju se trokovi,
vremena se skrauju, redukovane tolerancije i zahtevani kvalitet
Kod Computer to Plate-postrojenja se sa digitalno upravljanim
sistemima za oslikavanje, tamparska slika po pikselima izrauje na
tamparskoj ploi.
Oslikana ploa je uopteno jednaka konvencionalnom procesu
razvijanja. Ploe se onda koriste, kao to je naviknuto, u
konvencionalnoj tamparskoj maini

177


Slika 7.4 Compjuter to plate - sistem za automatsko oslikavanje i
razvijanje tamparskih ploa (Platesetter 3244, Heidelberg/Creo) 1995
god.

tamparske ploe svetlosno zatiene sa kasetama vode u postrojenje
za oslikavanje zatieno od svetlosti okoline,
Laserski sistem oslikava tamparsku plou pritegnutu na bubnju.
Kod novih sistema tamparskih ploa, na pr: tzv. termikih ploa, vie
nije potreban rad u svetlosno zatienim prostorima
tamparska ploa se preko povezujueg mosta izmeu osvetljivaa i
postrojenja dalje obrade dovodi stanici za razvijanje.

Computer to Press (Direct Imaging i Computer to Print)
Computer to Film i Computer to Plate, tampanje tiraa pomou
tradicionalnih, konvencionalnih tamparskih maina.
Tehnoloki fascinantan koncpt, podaci digitalno opisanog tamparskog
naloga prenose se direktno u tamparsku mainu
tamaprska forma se inline, unutar proizvodne maine, paser-tano
izrauje.
Computer to Press moe tehnoloki da se realizuje u dve varijante:
Prva Computer to Press/Direct Imaging - tamparska forma, kakva
je na pr. potrebna za konvencionalnu ofset-tampu, izrauje direktno u
tamparskoj maini. Oslikavanje na pr. etiri tamparskih ploa se vri
unutar tamparske maine i postie se odravanje registra, koje zavisi
samo od kvaliteta maine i procesa oslikavanja i ne podlee uticajima
rukovanja.
Druga Computer to Press/Computer to Print (nazvana i Computer
to Paper). Kod Computer to Print podaci naloga direktno se bez
tamparske forme usmere u proces - preko laserskog svetla se izrauje
naponska slika (slika punjenja) koja odgovara tamparskoj slici, na
tamparskom cilindru slinoj jedinici, koja se kod primene prilagoene
boje, kao na pr. puder-tonera ubojava i u narednim koracima prenosi
na papir.

178


Slika 7.5 Computer to press / Direct Imaging - sistem za viebojnu
tampu u bezvodenom ofset tamparskom postupku (Quikmaster 46 - DI,
Heidelberg)
Direct Imaging-ofset - tabane tamparske maine.
etiri ofset-tamparske jedinice (cilindar ploe, gumeni cilindar,
jedinica za boju), koje na zajedniki cilindar za pritisak prenose izvode
boja za etvorobojnu tampu na papirni tabak pridravan hvataima
(satelitski princip).
Korieni tamparski postupak je ofset-tampa u varijanti bezvodena
ofset-tampa, Svaka tamparska jedinica opremljena sa sopstvenim
laserskim ureajem za oslikavanje,
U izvesnoj meri je realizovano "Computer to Plate on Press", Inline
izrada tamparske ploe.
Materijal za tamparske ploe skladiten kao materijal u rolni na
kasetama unutar cilindra ploe.
Pre svakog novog tamparskog naloga se ve koriena tamparska
forma premotava, novi tamparski nalog oslikava pomou laserske
jedinice.
Computer to Press /Direct Imaging (sa tamparskom formom sa
mogunou ponovnog ispisivanja)
Korienje materijala za tamparske ploe, koji omoguavaju da se
tamparska slika posle tampe brie i na istu povrinu, koja je
prethodno neutralisana, oslika tamparska slika za sledei nalog.
Za ovaj tehnoloki koncept postoje mnogobrojni predlozi reenja u
patentnoj literaturi i tehnoloke studije u laboratorijama pojedinih
proizvoaa i instituta.

179


Slika 7.6 Computer to press /Direct Imaging - system za ponovljeno
oslikavanje tamparske forme u maini (DICOweb Litho / Labor -
prototyp, MAN Roland)
Pomou termikog laserskog oslikavanja nanosi specijalna boja preko
nosee trake za stvaranje mesta noenja boje tamparske forme.
Posle takvog oslikavanja i fiksiranja cilindra tamparske forme na pr.
dovodom toplote, moe da usledi kao to je naviknuto, ofset-tampanje
kroz kvaenje, obojavanje i tampanje preko gumenog platna.
Posle tampanja naloga, tamparska slika se ukloni sa povrine cilindra
kroz hemijsko i mehaniko ienje, koja onda moe ponovo da se
ispie
Computer to Press /Direct Imaging primena kod proizvodnje viebojne
tampe visokog kvaliteta i visinama tiraa u podruju poev oko 300
tampanih primeraka
Computer to Press / Computer to Print
Kod ove tehnologije nije potrebna tamparska forma.
Non-Impact-Printing-tehnologije poivaju na odreenim fizikalnim
efektima.

Slika 7.7 Computer to press /Computer to print - sistem za viebojnu
tampu na bazi Elektrofotografije (NIP-tehnologija) sa tenim tonerima
kao boja u "Multipass-izvedbi" i integrisanim /Bookletmaker/ (E-Print
1000, Indigo)

180


Specifinost da je za 4-bojnu tampu potrebna samo jedna tamparska
jedinica;
viebojna tampa nastaje time da se papirni tabak pridrava na cilindru
protivpritiska i pri etiri okreta cilindra se jedan za drugim natampaju
izvodi boja za cijan, magenta, yellow i crno.
tampa se vri preko jednog cilindra, koji je slino kao u ofset-
tamparskom postupku presvuen gumenim platnom.
Na ovaj meucilindar se prenose pojedinani izvodi boja, od
fotoprovodnikog bubnja, koji je preko laserskog svetla oslikan i
pomou specijalne jedinice za boje za nanoenje tenog tonera ubojen,
Multipass-sistemi, tamparski tabak viestruko prolazi isti tamparski
proces.
Singlepas-gradnja, tabak prolazi svaku jedinicu samo jedanput

Slika 7.8 Computer to print - Sistem za viebojnu tampu
(Elektrofotografija, Pudertoner) u rednoj (u nizu) izvedbi (CLC 1000
Canon)
Kod Computer to Print - tabak za tabakom se tampa razliit sadraj,
nije potrebna i ne postoji tamparska forma sa stabilno fiksiranom
slikom.
Digitalni Proof
Proof-sistem na bazi Ink Jet - tehnologije. Sa 8 boja se simulira kasnija
4-bojna tampa. Primer za varijantu Computer to Print kod koga se
oslikavanja bojom vri bez meunosioca direktno na papir.

181


Slika 7.9 Ink Jet - tamparski sistem za digitalni viebojni otisak (AGFA
Jet)

Slika 7.10 Otisak - sistem odvijanja procesa (Work flow) tampartskih
medija (AGFA)

182


Computer to tehnologije i umreavanje za produkciju tampanih medija

Kompjuter
/ film
Digitalni
otisak
PostScript
fajl
PostScript
fajl
Computer to Plate
Ploa
Digitalni
definisani
tamparski
nalog
Fajl podataka
(npr. Post
Script format)
PostScript
fajl ili
CIP3/PPF
Prepress - Interfejs
Computer to Print
Computer to Press
Direct Image
Pred -
postaviti:
zone boja
format
registar
oznake
kontrolna
traka
zadate
vrednosti
.....
Merni i
regulacioni
sistemi
PREPRESS
PRESS
POSTPRESS
Podaci
za
rezanje
Podaci
za izradu
pregiba
Podaci
za
povezivanje
Maina za rezanje
Maina za prgib
Maina za povez

Slika 7.11 Umreena produkcija primenom Computer to .... tehnologija
na bazi digitalnih podataka zajedno sa Prepress - Interface za upravljanje
konvencionalnim tamparskim sistemima i ureajima dalje obrade
(Heidelberg)

Computer to sistemi prevoenje informacija u Post Script - formatu
(ili takoe u PDF - formatu) u Bitmap, to znai potreban je Raster
Image Processor (RIP).
Ovaj RIP moe ili da bude integrisan direktno u produkcionom sistemu
ili offline da izvodi RIP - postupak i Bitmap - podatke eventualno tek
posle meuskladitenja da prenese proizvodnom sistemu.
Prepress, Press i Postpress na bazi zajednike reenice podataka za
tamparski nalog, mogu da se koriste (Computer to Print nije
prikazan).

183


Macintosh sa
LinoColor
Tango
DaVinci
Banka
podataka
DeltaPrep
Radna stanica
Signastation
MREA
Cip3
Cip3
Cip3
Cip3
Cip3
Falcautomat TI52
Proline i KD 66
Megaline
Sakupljajui poveziva
Polar rezni sistem 2
Quikmaster DI 46-4 Speedmaster 52-4-P Speedmaster 74-5-P+L
tamparska
folija
Termalna
ploa
Drysetter
Quasar
Formproof
Trandsetter 3244
P
r
e
P
r
e
s
s
P
r
e
s
s
P
o
s
t
P
r
e
s
s

Slika 7.12 Proizvodne mogunosti i tamparski sistemi na bazi Computer
to ... tehnologija u umreenoj proizvodnji sa digitalnim odvijanjem
procesa (Workflow) (Heidelberg)

184


c
i
l
i
n
d
a
r
f
o
r
m
e
POSTUPAK TAMPE
Computer to
Print
Computer to
Press
Bezkontaktni "Non-Impact"
(bez tamparske forme)
Konvencionalni (sa
tamparskom formom)
Sito
tampa Visoka
tampa
Ravna
tampa
Duboka
tampa
Elektrografija Jonografija Magnetografija Ink Jet
Thermo
grafija
Fotografija
Ofset
Boja
Suvi ofset
Kontinu-
alno
Puder
toner
Teni
toner
Magnet
toner
Likvid
Ink
Topli
Ink
Drop on
demand
"X" zraci
Ink toner
Sublima-
cija
Transfer
Nosilac boje
traka/folije
Tabak ili rolna (materijal za
odtampavanje)
Orginali i podaci
Priprema
tampe tampa Dalja obrada
Proizvodni tok
tamparski proizvod
Digitalni
otisak
Computer to Film
Computer to Plate
Prevlaka koja
stvara boju

Slika 7.13 Digitalizacija za proizvodnju viebojnih tamparskih proizvoda
upotrebom Computer to tehnologija kod konvencionalnih sistema
Decentralna produkcij a tamparskog tiraa - razliite proizvodne
metode, razliito opremljenih pogona tamparija na razliitim mestima.
tamparski
nalog
Digitalni nalog
Pripre-
ma
Banka
podat
Pro-
daja
Podaci
Digit.
pripr.
Konv.
tam.
Dalja
obr.
D I - Computer
to Press
Prodaja
Prodaja
NIP Computer
to print
Dalja
obr.
Dalja
obr.
Prodaja
"tampa po potrebi"
Mrea
Nosioci
podataka
pota
Centralna priprema
naloga
Prodavnica knjiga

Slika 7.14 Decentralna proizvodnja tampanih medija primenom
Computer to ... tehnologija
Minimalna pretpostavka za upotrebu (rukovanje) digitalno prenetih
podataka tamparskog naloga je postojanje digitalnog pred-stepena, to
znai Computer to Film - ili Computer to Plate - tehnologija
Computer to Press/Direct Imaging kao i kod korienja Computer to
Print - sistema moe direktno iz mree da se proizvodi. Inline -
obradom za realizaciju vrste proizvodnje "Book on Demand",

185
KALKULACIJA GRAFI^KIH PROIZVODA - tok izra~unavanja
TRO[KOVI RADNOG MESTA - VREDNOST NORMA SATA
A.) OP[TI I PROIZVODNO SPECIFI^NI PODACI
STA-
VKA
NAZIV
JED. RAÛNANJE
1.
KALENDARSKI DANI
Dani
2.
SUBOTE / NEDELJE / PRAZNICI
Dani
3.
RADNI DANI U GODINI
Dani
[1] - [2]
4.
PLA]ENI ODMOR / SLOBODNI DANI
Dani
5.
RADNI DANI ZA JEDNOG IZVO\AÂ ([TAMPARA)
Dani
[3] - [4]
6.
BROJ SMENA

7.
BROJ REGULARNIH SATI PO SMENI (BEZ
PREKOVREMENIH)
Sati

8.
STEPEN ZAPOSLENOSTI PO SMENI
%
9.
GODI[NJE RADNO VREME ZA IZVO\AÂ
[TAMPARA
Sati [5] * [6] * [7]
10.
PREKOVREMENI SATI ZA JEDNOG IZVO\AÂ PO
GODINI
Sati
11.
PREKOVREMENI DODATAK NA OSNOVNU ZARADU
%
12.
PROSE^NI DODATAK ZA RAD U SMENAMA
%
13.
GODI[NJE ZAUZE]E MA[INE
Sati
[3] * [6] * [7] *
[8] : 100
14.
STEPEN ISKORI[]ENOSTI MA[INE
%
15.
NEPRODUKTIVNI SATI MA[INE
Sati
[13] * (100 -
[14] ) : 100
16.
PROIZVODNI SATI MA[INE
Sati [13] - [15]
17.
GODI[NJI TRO[KOVI NAJAMNINE I GREJANJA /m
2
/
DM
18.
TRO[KOVI STRUJE /KWh/
DM
186
KALKULACIJA GRAFI^KIH PROIZVODA
B.) PODACI O MA[INI ( URE\AJU - APARATU )

PROIZVO\A^: ____________________________ KAPACITET:_________________
MODEL : ____________________________ FORMAT :_________________
STA-
VKA
NAZIV
JED.
RAÛNANJE
19.
INVESTICIONA VREDNOST MA[INE
DM
20.
TRAJANJE OTPISA (AMORTIZACIJA)
God
22.
POTREBAN PROSTOR
m
2

23.
POTREBNA INSTALISANA SNAGA
KW
24.
TRO[KOVI REPERATURE I ODR@AVANJA / God (ZA
STEPEN ISKORI[]ENJA 100%)
Dani

26.
KORI[]ENJE SA JEDNIM IZVO\AÊM

27.
KORI[]ENJE SA DVA IZVO\AÂ

28.
DOPRINOS KORI[]ENJA TEHNI^KE KONTROLE
%
29.
OSNOVNA SATNICA ZA 1. IZVO\AÂ
DM

30.
PREKOVREMENI SATI ZA 2. IZVO\AÂ
DM
31. ZBIR OSNOVNE SATNICE 1.+ 2. IZVO\A^ DM
[26] * [29] +
[27] * [30]
32.
OSNOVNA ZARADA ZA GODINU
DM [31] * [9]
33.
PREKOVREMENA ZARADA ZA GODINU
DM
[10]*[6]*[31]*
(1+[11] : 100)
34.
ZBIR OSNOVNE I PREKOVREMENE ZARADE
[32] + [33]
35. DODATAK PO SMENI ZA GODINU
DM
[34]* [12] :
100
36.
ZBIR DIREKTNIH TRO[KOVA ZA GODINU
DM [34] + [35]

187
KALKULACIJA GRAFI^KIH PROIZVODA
C.) PRORAÛN TRO[KOVA RADNOG MESTA
TRO[KOVI ZA GODINU
STA-
VKA
NAZIV
JED.
RAÛNANJE
37. OTPISIVANJE DM [19] : [20]
38. NAJAMNINA I GREJANJE DM [22] * [17]
39. OSIGURANJE, FAKTOR RIZIKA DM
1,6% OD [19]
40. KALKULACIONA KAMATA DM
6,5% OD
0,5 * [19]
41. DIREKTNI TRO[KOVI ZARADE DM = [36]
42. INDIREKTNI TRO[KOVI ZARADE (PENZIJE,
SOCIJALNO OSIGURANJE)
DM
71% OD [41]
43. TEHNI^KI DOPRINOS ZA KONTROLU (GODI[NJE) DM 80.000*[28]*[6]
44. TRO[KOVI ENERGIJE DM [16]*[23]*[18]
45. POPRAVKE I ODR@AVANJE DM [24]*[6]*[8]:100
47. SUMA OP[TIH TRO[KOVA
DM
ZBIR STAVKI OD
[37] DO [45]
48. UÊ[]E PROIZVODNOG OBRAÛNA POGONA
DM 16% OP[TIH
TRO[KOVA
49. SUMA TRO[KOVA PROIZVODNJE DM [47] + [48]
50. DOPRINOS UPRAVI I PRODAJI
DM
29% TRO[KOVA
PROIZVODNJE
51. SUMA TRO[KOVA RADNOG MESTA [49] + [50]
52. TRO[KOVI RADNOG MESTA PO SATU DM [51] : [16]

188


.... RASTERSKA REPRODUKCIJ A U OFSETU

Lanac je onoliko kvalitetan koliko je kvalitetna njegova najslabija karika
Industrijski nain proizvodnje zahteva tehnologiju i odreden pristup
radu.
Uslov za takav pristup:
- opremljenost mainama, ureajima, aparatima i
- raspolaganje odgovarajuim strunim kadrom.
Koji vid modernizacije ima najveu ekonomsku opravdanost?
Korienje iskustva, ili mehanizacije zavisi od:
- zahteva proizvoda koji se izrauju,
- zahteva kupaca
- spremnosti da plate vii kvalitet.
Automatizacija i kompjuteri umnogome smanjuju odstupanja u
kvalitetu
Savremena tehnologija zahtjeva struni kadar
Otisak koristi vrlo esto raster za reprodukciju originala.
Dobijanje reprodukcije koja e, odgovarati originalu.
Kada je optika gustoa na otisku jednaka optikim gustoama na
originalu, smatra se da je reprodukcija u potpunosti objektivna.
Reprodukcije gde se postiu optimumi, a ne objektivni prenosi,
nazivaju se relativnim reprodukcijama tonova odnosno originala.
PRIKAZ TEHNOLOKOG PROCESA POMOU GUSTOA OBOJENJA
original ---------------> vietonski negativ
vietonski negativ ----> rasterski dijapozitiv
rasterski dijapozitiv --> tamparska forma
tamparska forma ---> otisak

144


Ponekad je objektivna reprodukcija u potpunosti mogua.
Da li je objektivna reprodukcija uvijek ono to je potrebno postii
Da li e se teiti objektivnoj ili najpovoljnijoj reprodukciji?
Efekti su naroito vani kod reklamnih otisaka
U praksi se gotovo nikad ne radi o objektivnoj ve o relativnoj
reprodukciji

RASTERSKA TAKICA
Uticaji od samog poetka sve do konanog poloaja na otisku.
napon gume,
kvalitet gume,
vlaan ili suv vazduh u pogonu,
toplota ili hladnoa,
kiselost sredstva za vlaenje,
hrapavost podloge,
upojnost podloge,
karakteristike boje,
karakteristike postupka tampe.
Glavne osobine takice:
- veliina i forma rasterske takice,
- tonska vrednost,
- broj linija i vrsta rastera.

Ponaanje rasterske takice od filma do papira
NEPRAVILNOSTI RASTERSKE TAKICE
Smanjenje rasterske takice: smanjenje slobodnostojee take i
poveanje neotisnutih povrina uz odravanje znaajnih osobina forme
takice.
Poveanje rasterske takice: poveanje slobodnostojee take i
smanjenje neotisnutih povrina uz odravanje znaajnih osobina forme
takice.
Poveavanje rasterske takice (pozitivna deformacija takice)
Smanjenje rasterske takice (negativna deformacija takice)
145


SMANJENJE POVEANJE DEFORMACIJA POLOAJ
Probni
otisak
Kopija
Motiv
Navlaka
Klima
tamparska
maina
Podloga
i boja
Ploa
Vrednost
tona
rastera
Broj
linija
Vlaenje
Nagib
linija
Forma
rasterske
take
Reprodukcija
RASTERSKA TAKICA

Razliiti uticaji na rastersku taku
Rasterska takica je teoretski definisana onda kad pokriva tano
odreen deo elementarnog kvadratia

Elementarni kvadrati za merenje rastera
Geometrijska deformacija rasterske takice je povrina krunog
prstena koja se najee izraava u %.

Pozitivno i negativno deformisanje rasterske takice
146


EMU U OTISKU TREBA POSVETITI PANJU ?
Za rastere manjih linijatura postotak poveanja je manji, jer oni sadre
vee rasterske takice, dok je kod rastera veih linijatura postotak vei,
oni formiraju rasterske takice manjih povrina.
Svaka promena odreenog poloaja takice na tabaku je greka.
Punija i slabija rasterska takica - stanje kad je takica u otisku punija
nego na filmu (otklanjanje - manipulacijom ureajem za obojenje).
Proirenje rasterske take najlake se otkriva pomou kontrolnih
mernih traka (stripova) - vizuelno ili pomou mernog instrumenta

Prikaz izgleda punije take na kontrolnoj mernoj traci
Punija rasterska taka moe imati za posljedicu zatvaranje rastera. U
tom sluaju slobodne povrine crtea poinju primati boju, mogu i
sasvim nestati
Zatvaranje slobodnih mesta na otisku nastaje od prevelikog dodavanja
boje ili preslabog dodavanja vode, ako gumena navlaka nije dobro
zategnuta.

Prikaz zatvaranja rastera na kontrolnoj mernoj traci
Vrlo retko rasterska takica moe postati otrija, ak manja nego na
filmu

Otrija rasterska taka na kontrolnoj mernoj traci
147


U normalnim uslovima otiska i kod tane kopije rasterska e taka biti
uvek punija na otisku nego na filmu. Zbog greaka pri kopiranju
ofsetna ploa moe postati slepa ili postati otrija ( pomae pranje
gumenih navlaka i bojanika, te eventualno promena redoseda boja).
Deformacije rasterske takice
Izduena rasterska takica - neusklaenost hoda cilindra, odnosno
razliitih radiusa cilindara.
Neusklaenost izmeu ofsetne ploe i gumene navlake ili izmeu
gumene navlake i papira dolazi do prinudnog povlaenja rasterske
take.
Umesto okruglog dobija izduen ovalni oblik i to u smeru otiska ili
popreko
Ako istovremeno dolazi do povlaenja u oba smera, onda e rasterska
takica biti razvuena u kosom smeru na tok otiska.

Prikaz izduenja rasterske takice na kontrolnoj mernoj traci u smeru
tampanja

Prikaz izduenja rasterske takice na kontrolnoj mernoj traci popreno u
odnosu na smer tampanja
Izduenje rasterske takice najbolje se pokazuje na kontrolnoj mernoj
traci s linijskim rasterom. Te, linije su meusobno u okomitom poloaju
i u mnogim sluajevima mogu pokazati smer izduenja.
Izduenje postrani retko nastupa samo po sebi, naroitu panju
posvetiti materijalu na kojem se tampa i gumenoj navlaci.
DUBLIRANJE

Prikaz dubliranja na kontrolnoj mernoj traci
148


Mrljanje. Mrljanje odnosno razmazivanje boje sa rasterske takice
nastaje zbog mehanikih uticaja nakon otiska.

Efekt mrljanja na kontrolnoj mernoj traci
KONTROLA KVALITETA U OTISKU
Kod svakog posla kvalitet i vremenski rokovi moraju biti usklaeni
Kvalitet tampanog proizvoda moe se vriti merenjem samo
uporeujui predloak i gotov otisak.
Stepen podudaranja predloka i gotovog otiska zavisi od mnogih
faktora: registra, pasera, tona boje, kontrasta itd.

Nain kontrole kvaliteta Obeleje
kvaliteta samo vizuelno bez
kontrolnih mernih
traka
vizuelno i sa
kontrolnom
mernom trakom
sa
kontrolnom
mernom
trakom i
vizuelno
Jednomeran
nanos
boje (gustoa)
X X O
Punija i otrija
takica
X # O
Pomeranje

X # O
Dubliranje
X # #
Balans sivog
(odstupanje
boja)
X # #
Primanje boje
X X O
Neistoe,
ogrebotine,
mazanje,
greke papira i
sl.
#
# #
Kontrola
kopironja
X # O
X - ne ba dobro O - dobro # - vrlo dobro
Tabela moguih kontrola samo vizuelno, vizuelno sa kontrolnom mernom
trakom i vizuelno uz kontrolnu mernu traku
149


Vizuelno - iskustvom je mogue odrediti u kojoj se meri predloak i
konani proizvod podudaraju.
Upotpunjavanje sa nekim pomonim sistemima.
Kontrolne merne trake koje imaju i polja koja se mogu meriti. Kontrola
kvaliteta pomou mernih polja postaje objektivnija
KONTROLA KVALITETA BEZ KONTROLNE MERNE TRAKE

Kontrola kvaliteta bez kontrolne merne trake
Oznaka kvaliteta Pomona sredstva za
vizuelnu kontrolu
Boja tona Odobreni tabak

Nanos boje Odobreni tabak

Primanje boje Odobreni tabak

Jaina rastera Odobreni tabak, Lupa

Deformacija rasterske take Lupa
Paser, registar Registri, krstii, registar
marke, lupa
Mehanika oteenja tampe Nema pomonih sredstava
UPRAVLJANJE KVALITETOM
Kvalitetom se poinje upravljati u ofsetu jo u reprofotografiji
Pratiti kvalitet otiska i njime upravljati znai kretati se u stalnom
zatvorenom krugu, pri emu se sam proces kontrole odvija
kontinualno.
Zajedniko svojstvo svih kontrolnih mernih traka za vizuelnu kontrolu
je da optiki pojaavaju greku koja je nastala kod otiska. Te trake
pritom moraju biti to manje tako da se mogu smestiti na rubovima,
odnosno delovima koji se kasnije odrezuju od tabaka.
Kontrola proizvoda, treba rezultirati boljim finansijskim efektima.

Kruni proces kontrole u tampi
150


Poveanje ili smanjenje rasterskih takica
Sve kontrolne merne trake uglavnom pokazuju poveanje ili smanjenje
rasterskih takica na jednakom principu, na principu grubog i finog
rastera.
Ako otisak postaje puniji, mogui uzroci: previe boje, pomicanje ili
dubliranje.
Ako otisak postaje slabiji, uzrok moe biti u preslabom obojenju ili
neodgovarajuoj ofsetnoj ploi.
Traka oko brojeva je izraena u jednakom tonu grubog rastera. Brojevi
od 0 do 9 koji su smeteni na navedenoj traci izraeni su od finijeg
rastera, a njihova tonska vrednost opada od broja 0 prema 9 (GSTF
Dot Gain Scale).
Kod kvalitetnog otiska brojka 3 i polje grubog rastera trebaju
pokazivati jednake vrednosti. U takvom sluaju brojka 3 se praktino
na prvi pogled vie ne razlikuje, odnosno gubi se u tonu grubog rastera
koji je okruuje.
Ako prilikom otiska doe do pojave punije rasterske takice, dolazi do
pomicanja jednakih gustoa objenja prerna broju 9.

Uveani signalni strip u obliku trake: dobar otisak, punija te slabija
rasterska
151


taka (a) i signalni strip u prirodnoj veliini (b)+tekst SLUR
Otisak slabije rasterske takice dovodi do izjednaavanja rastertonske
vrednosti grubog rasterskog polja i rastertonskih vrednosti navedenih
brojki kod broja koji je nii od broja 3.
U tom sluaju brojka 3 e se isticati od grubog rastera kojim je
okruena manjirn stepenom zacrnjenja.
Osim vizuelnog posmatranja signalnog stripa golim okom, mogu se
posmatranja sprovesti i upotreborn poveanja. Poeljno je da vidno
polje poveanja bude to vee.

Prikaz uz upotrebu poveanja dobrog punijeg i slabijeg otiska
Prostim okom bez jakog poveanja teko je samo pornou brojeva sa
sigurnou odrediti da li se stvarno radi o punijern otisku ili se radi o
pomicanju ili dubliranju.
Da bi se uklonila ta potekoa, u nastavku trake stripa nakon brojeva
nalazi se upisan jedan tekst (SLUR - nejasno) koji se pojavljuje u
sluaju dubliranja ili pomicanja. Kad se radi samo o punijem ili slabijern
otisku rastera taj tekst ostaje gotovo nevidljiv.

Prikaz dobrog, punijeg i slabijeg otiska pomou signalnog stripa u obliku
zvezde
Pomicanje i dubliranje na signalnom stripu u obliku trake
Bono pomicanje se golim okom vidi kao puniji otisak.
152


Bono pomicanje otiska prikazano na delu stripa SLUR

Ponaanje takastog i linijskog rastera prilikom bonog pomaka otiska,
prikazano kroz uveanje ili mikroskop

Pomicanje u pravcu otiska lepo je uoljivo na delu stripa s tekstom SLUR

Ponaanje takastog i linijskog rastera prilikom pomaka u smeru otiska
prikazano uz poveanje uveanjem ili mikroskopom

Prikaz dijagonalnog dubliranja na signalnom stripu u obliku trake

Dubliranje na signalnom stripu u obliku trake, posmatrano sa
mikroskopom sa jakim poveanjem
153


Prikaz pomicanja u stranu i po obimu, dubliranje pod 45 na zvezdastom signalnom
stripu

Dodatni signalni elementi
Za kontrolu registra i pasera u viebojnom otisku

Koncentrine krunice za kontrolu registra kod viebojnih radova
FOGRA-nonius merni element pokazuje veliinu deformacije tabaka
papira zbog prevelikog pritiska izmedu ofsetnog i tamparskog cilindra,
pogreno odabrane gumene navlake, pogrenag smera toka vlakanaca
papira, prevelikog dovodenja sredstva za vlaenjei sl.

FOGRA-nonius merni element
primjer signalnog stripa kako bi on trebao izgledati na ofsetnoj ploi taj
strip radi na principu fini raster - grubi raster pri normalnom, punijem i
slabijem kopiranju, sitniji raster jae reaguje od grubljeg na punije ili
slabije kopiranje,odnosno na pozitivnu i negativnu greku takice.

154


Prikaz kontrole kopiranja pomou signalnog stripa
155

LITERATURA:

1. Helmut Kipphan (Hrsg.): Handbuch der Printmedien, Technologien
und Produktionsverfahren, Springer, 2000.
2. Novakovi, D.: Prilog rukovanju grafikim materijalom, Doktorska
disertacija, FTN, Novi Sad, 2001.

3. Mesaro, F.: Grafika enciklopedija, Tehnika knjiga, Zagreb, 1970.

4. Heidelberg, prospektni materijal proizvoda, Drupa, Dieseldorf, 2000.
5. Bolana, S: SUVREMENI OFSETNI TISAK, kolska knjiga, Zagreb,
1991 .

G R A F I K I P R O C E S I - ISPITNA PITANJA
1. Tehnike i tehnologije grafikih komunikacija
2. Komunikacione tehnologije (tamparski mediji, elektronski mediji i
multimediji) - osnovne podele
3. Elektronski mediji
4. Multimediji
5. Struktura za produkciju tamparskih, elektronskih i multmedija
6. Obim trita medija, trendovi i scenarij budunosti
7. Integracija novih medija
8. Osnovni proizvodi grafikih tehnologija
9. Osnovni materijali za izradu grafikih proizvoda
10. tampana ambalaa (podela, vrste ambalanih materijala)
11. Organizacija grafike proizvodnje
12. Tehniko tehnoloka priprema grafike proizvodnje
13. Proizvodni proces i tokovi materijala i podataka u proizvodnji
tampanih proizvoda
14. Priprema grafike proizvodnje
15. Priprema tampe - osnovni pojmovi grafikog procesa
16. tampa - osnovni pojmovi grafikog procesa
17. Zavrna grafika obrada - osnovni pojmovi grafikog procesa
18. Oblikovanje, tipografija i dizajn grafikih proizvoda
19. Konvencionalna i digitalna priprema tampe
20. Priprema i obrada teksta
21. Priprema i obrada slika
22. Montaa teksta i slika
23. tamparske forme - osnovni pojmovi, podele i karakteristike
24. tampa - podela tampe - glavni tamparski procesi
25. Procesi manuelne tampe
26. Manuelna visoka tampa (ksilografija, metalografija, zanatska
tipografija)
27. Manuelna duboka tampa (bakrorez, radirung, krejon, aquatinta,
heliogravura, ablonsko kopiranje i graviranje)
28. Manuelna tampa (ravna, propusna, ostali postupci)
29. Grafiki procesi industrijske tampe - osnovni pojmovi i podele
30. Proces pripreme visoke tampe
31. Proces visoke tampe
32. Proces zavrne grafike obrade visoke tampe
33. Uporedni pregled procesa visoke tampe (nain otiska, tamparska
forma, materijal za tampu, znaci raspoznavanja)
34. Visoka tampa, razvoj tamparskih principa i izvedenih reenja
grafikih maina
35. tamparske forme visoke tampe
36. Proizvodni procesi visoke tampe
37. Knjigo tampa (postupak visoke tampe)
38. Novinska visoka tampa
39. Akcidenina visoka tampa
40. tampa beskonanih obrazaca
41. Leterset tampa
42. Fleksografska tampa - osnovne karakteristike
43. Fleksografska tampa - tamparske forme (gumeni kliei),
(fotopolimer tamparske forme - dejstvo vremena osvetljavanja)
44. Sleeve tehnologija
45. tamparske jedinice flekso tampe
46. Uloga, osobine i vrste raster valjaka
47. Koncepti maina za viebojnu flekso tampu
48. Proces duboke tampe - podela i princip
49. Priprema duboke tampe
50. tamparske forme duboke tampe - osnovna podela
51. Struktura slojeva cilindra tamparske forme duboke tampe
52. Postupci izrade tamparske forme i reparacija cilindra tamparske
forme duboke tampe
53. Uticajni parametri na prenoenje boje iz aica tamparske forme i
karakteristike otiska
54. Svojstva i tipini proizvodi duboke tampe
55. Ureaji maina za duboku tampu
56. Koncepti procesa i maina za duboku tampu
57. Osnovni princip tampon tampe
58. Otvoreni sistem tampon tampe
59. Zatvoreni sistem tampon tampe
60. Rotaciona tampon tampa
61. Ravna tampa - podele, osnovne karakteristike
62. Litografija
63. Svetlosna tampa
64. Ofset tampa - osnovni pojmovi i podela
65. Priprema ravne tampe
66. tamparske forme ravne tampe
67. Bezvodna ofset tampa
68. Uticajni parametri na ofset tampu
69. tamparska boja i sredstvo za vlaenje
70. Vlaenje povrina, postupci vlaenja i ugao kvaenja
71. Obojavanje tamparske forme ofset tampe
72. Procesi ulaganja papira i ureaji za okretanje tabaka ofset tampe
73. Ureaji procesa zavrne obarade na mainama ofset tampe
74. Oplemenjivanje otiska - postupci
75. Proces oplemenjivanja otisaka
76. tampanje na limu
77. Ureaji za ulaganje i izlaganje i voenje podloge u procesu ofset
tampe
78. Ofset prenosni sistemi za ubrzavanje kretanja tabaka u maini
79. Sistemi gradnje maina za ofset tampu
80. Iris tampa
81. Propusna tampa
82. Sito tampa
83. tamparske forme sito tampe
84. Priprema sito tampe, tampa velikih formata
85. Postupak i faze odvijanja procesa sito tampe
86. tamparski principi sito tampe
87. Mogunosti izrade ablona i sita
88. Industrijska sito tampa- koncepti procesa i maina
89. Podloge i proizvodi sito tampe (osnovne karakteristike)
90. Computer to .... tehnologije
91. Computer to Film
92. Computer to Plate
93. Computer to Press
94. Computer to Press /Direct Image
95. Computer to Press/Computer to Print
96. Computer to Press /Direct Image sistem sa ponovo obradivim
tamparskim formama
97. Digitalna tampa - ureaji za probni otisak
98. Kvalitet otiska, metode merenja
99. Greke na otisku
100. Elementi mernih oznaka na otisku
101. Kalkulacija grafikih proizvoda
102. Opti i proizvodno specifini podaci kalkulacije
103. Proraun trokova radnog mesta
104. Radni nalog za izradu grafikih proizvoda
105. Kretanje dokumentacije u grafikom procesu

Graficki Procesi Skriptafg

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Graficki Procesi Skriptafg

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet u Novom Sadu

Fakultet tehnikih nauka

You might also like