(1889-1976)

MARTIN HAJDEGER
2
Biografske kontroverze
Udaljavanje Huserla sa univerziteta i
dolazak Hajdegera
Govori i javni istupi (rektorski govor) u
kontekstu nacistikog preuzimanja
vlasti i velianje istorijskog poziva
Nemake
Kasnije povlaenje iz direktnog i
aktivnog angamana za Trei Rajh
Posle rata predaje samo povremeno
na univerzitetima Nemake, ali tampa
niz dela koja znatno utiu na
mnogobrojne filozofske autore irom
sveta
Mnogi njegovi uenici, bezbroj
apologeta, ali i originalnih filozofa
(naroito u Francuskoj) smatraju ga
jednim od najveih filozofa
savremenog sveta
3
pitanje o bivstvovanju
Temeljna filozofska interesovanja i celokupni misaoni napor upereni su na
pitanje o bivstvovanju
Dok je kod predsokratovskih mislilaca (Anaksimandra, Parmenida i
Heraklita) dola do rei istina samog bitka
ona se ve kod Platona i Aristotela pretvara u metafiziko pitanje i tako
postaje poprite zaborava bivstvovanja
Bivstvovanje se skriva ukoliko se otkriva u bivstvujue.
Cela istorija zapadnoevropske metafizike (zakljuno sa Nieom) pokazuje
upravo tu skrivenost bivstvovanja, koje se kao zaboravljen prikriva u stalnu
prisutnost bia
Metafizika pita za bivstvujue kao bivstvujue, ostaje kod bia i ne okree
se bitku kao bitku
Zato se metafizika nadvladava u miljenju o istini bivstvovanja.
Zaborav bivstvovanja:
nije nikakva subjektivna greka filozofa
nije nesmotrenost ili propust
niti neko objektivno dogaanje nezavisno od oveka
ve je bitna karakteristika otuenja oveka i itave istorije Zapada
4
kritika zapadne metafizike
Dekartova metaforina predstava filozofije kao drveta (koren metafizika,
stablo fizika, grane posebne nauke) i nunost zasnivanja fundamentalne
ontologije kao ispitivanja tla na kome to drvo poiva
Metafizika pita o bivstvujuem kao bivstvujuem, a ne osvre se na
bivstvovanje
Ona izlae bivstvujue na razliite naine: kao duh, silu, tvar, bivanje, ivot,
predstavu, supstanciju, subjekat, energiju, veno vraanje istog i sl.
Meutim, bivstvujue se uvek javlja rasvetljeno bivstvovanjem i kada to
uspemo da razumemo, bivstvovanje dospeva u neprikrivenost (aletheia)
Metafizika:
ne pita da li i kako bivstvovanje sa sobom donosi takvu neprikrivenost
govori iz neprimeene objavljenosti bivstvovanja, koja joj je temelj
biva prevladana u miljenju istine bivstvovanja prevladana, ali ne i uklonjena
je dispozicija oveka shvaenog kao animal rationale (pri emu je duh
pretumaen u inteligenciju, koja se sastoji od razuma i uma)
5
ontoloka razlika
Metafizika:
u svojim odgovorima na pitanje o bivstvujuem kao bivstvujuem, predoava pre
bivstvujueg bivstvovanje, izgovara ga nuno i stalno, ali ga ne dovodi do rei, jer
ga ne pomilja u njegovoj istini
u njoj se sutina istine pojavljuje uvek ve u kasnijem obliku iskaza i saznanja
(izvedenog suprotstavljanja bia i miljenja)
misli bivstvujue u celini i govori o bivstvovanju, ona ova dva neprekidno
zamenjuje. No ova zamena nije greka, ona je dogaaj
o n t o l o k a r a z l i k a
bivstvovanje bivstvujue
bitak bie
bie bivstvujue
6
tu-bivstvovanje kao egzistencija
Da bi se ujedinio odnos bitka prema biti oveka i odnos oveka prema biti
bitka koristi se naziv tu-bivstvovanje
Sutina tu-bivstvovanja je egzistencija
Ekstatiki smisao egzistencije treba misliti kao ospoljenje otvorenosti
bivstvovanja samog
Jedino ovek egzistira, jer jedini on istrajava u neprikrivenosti bivstvovanja
Metafizika predoava bivstvujue kao bivstvujue u celini (bievnost
bivstvujueg) i to na dvostruki nain:
u smislu njegovih najoptijih crta ontologija
u smislu najvieg i, stoga, boanskog bia teologija
Metafizika nema svest o ovoj dvoznanosti, jer uvek ve predstavlja
bivstvujue kako se ono samo od sebe pokazalo, dok ne obraa panju na
ono to se u bivstvujuem, koje je postalo neprikriveno, ve skrilo
Napor da se promisli ono to ostaje prikriveno u metafizici naziva se
fundamentalna ontologija (mada odrednica ontologija navodi na pomisao
da se radi o ontologiji kao ispitivanju istine bivstvujueg, a ne bivstvovanja)
7
bivstvovanje bivstvujueg
Metafizika zaboravlja bie:
ne misli ontoloku razliku
pokuava da objasni bivstvujue njegovim svoenjem na rod i stvar
Jedna od osnovnih karakteristika metafizike je svoenje saznanja na
logiko, nauno miljenje i iz toga je proistekla prevlast naunog duha i
tehnika revolucija
Protagora, Heraklit i Parmenid bili na tragu razumevanja bivstvovanja
Physis je osnova svega to jeste, ono je proces, dogaanje u smislu
otvorenosti, osvetljavanja svega postojeeg metafizika ne dosee do
istine kao otvorenosti
itava metafizika ostaje povezana sa fizikom, jer prouava bie samo kako
se manifestuje u bivstvujuem ona ostaje proeta izvesnom
partikularnou, koja je spreava da bude istinski metafizika
U potrazi za bivstvovanjem, grka (i srednjevekovna) metafizika je mislila
bivstvovanje e kao neto bivstvujue to se samo dovrava u miljenju
uklopljenost miljenja u bie ostaje osnovna pretpostavka antike i
srednjevekovne metafizike
Istorija metafizike ispostavlja se kao istorija nihilizma, jer se sve to nije
odreeno bivstvujue smatra za nita
Bivstvovanje nije nita bivstvujue niti njegov sastavni deo, ve je
temelj koji postavlja bivstvujue kao bivstvujue
8
metafiziki zaborav bivstvovanja
Istorija bivstvovanja poinje, i to nuno, sa zaboravom bivstvovanja
Metafizika je samo epoha u istoriji bivstvovanja samog
U svojoj sutini metafizika je nihilizam
Osnovni zadatak miljenja je da ponovo probudi smisao za bivstvovanje, tj.
za ono to omoguuje postojanje svakog bivstvujueg
Taj zadatak mogue je postaviti samo onda ako se sam ovek razume
drugaije nego do sada: ako se pitanjem o smislu bitka ovek otkrije kao
eksistencija i kao mjesto boravljenja bivstvovanja (kua bivstvovanja)
Ispitivanje egzistencije u njenoj vremenitosti, tj. njeno ispitivanje kao ljudsko
postojanje, priprema i omoguuje pitanje o samom bivstvovanju
Ljudsko postojanje tu-bivstvovanje, tj. tu bivstvovanja (Dasein ist das Da
des Seins)
Zaborav diferencijacije izmeu bivstvovanja i bivstvujueg rezultuje
metafizikim nihilizmom, pa ovek ostaje bez zaviaja, ostaje stranac u
ovom svetu, ostaje u njemu u tuini, u enji za izgubljenim zaviajem
Filozofija kao metafizika nije osvetlila, nego doprinela tom otuenju
9
shvatanje bia iz horizonta vremena
Postavljajui pitanje o smislu bivstvovanja ovek postaje:
ono tu bivstvovanja
mesto objavljivanja bitne istine
Ovo postavljanje pitanja ne dolazi od nas ve je realan proces bivstvovanja
(ono nas uzima u posed)
ovek je tu-bivstvovanje kao:
integrisanost oveka i bivstvoanja
pripadanje oveka bivstvovanju
objavljivanje bivstvovanja oveku
ovek:
uvek na neki nain transcendira bivstvujue ostajui otvoren za bivstvovanje
odreuje time i otkriva svoju ekstatinu sutinu
Razumevanje bivstvovanje postaje zbivanje samog bivstvovanja u bitnom
miljenju
Sutina tu-bivstvovanja jeste njegova egzistencija
Razumevajui svoju konanost tu-bivstvovanje:
se transcendira kao konano, obino bivstvujue
ono ek-sistira ostvarujui se u svojim projektima
10
vremenitost
Smisao tu-bivstvovanja otkriva se u ekstatinoj strukturi vremena
Tu-bivstvovanje je vremenito: preko vremenitosti ono transcendira
konanost
Samo ovek moe da ide ka:
svom roenju (prolosti) - bivstvovanje-ka-roenju
svojoj smrti (budunosti) bivstvovanje-ka-smrti
Preduzima se tako izvorna interpretacija vremenitosti, da se samo bie
tumai iz horizonta vremena
Autentino vreme (vremenitost) omoguava jedinstvo vremenskih ekstaza
(bilosti, sadanjosti i budunosti) i to preko budunosti
Autentino vreme sadanjost tumai kao:
momenat projekcije budunosti
obnavljanje bilosti sa stanovita novih mogunosti (istorinost)
Beskonano vreme:
zapalost meu unutarsvetska bivstvujua
beskonana serija sada
11
Duboka veza izmeu ovek i vremena omoguava oveku da se otvori
manifestaciji bivstvovanja
Otvorenost prema bivstvovanju omoguava briga, koja se prvobitno otkriva
kao teskoba
Teskoba otkriva:
nau baenost u svet (biti-ve-u)
nau propalost meu bivstvujue (biti-kod) nezaviajnost
ekstatiku prirodu naeg bivstvujueg kao projekta (biti-unapred)
Kad se svi ovi momenti strepnje razviju dobija se briga kao osnovni oblik
egzistirajueg razumevanja sveta
Iz brige kao ekstatinosti i doivljaja bezzaviajnosti (svet nam je tu)
otkriva se tu-bivstvovanje kao bivstvovanje-ka-smrti
Briga otkriva smrt ne kao injenicu kraja, ve kao neprestano prisustvo kraja
Tek svest o smrti (konanosti) okree tubivstvovanje prema njemu samom
(od svakodnevice) i omoguuje autentinost
U brizi se tu-bivstvovanje se nalazi pred ne bivstvovanjem kao svojim
bivstovavanjem
12
savest i autentino vreme
Iz razumevanja konanosti nastaje savest
Savest:
se obraa tu-bivstvovanju kao krivcu, tj. odgovornom za neispunjenost (svih) svojih
mogunosti
je nedokaziva, ona je fakt
poziva tu-bivstvovanje da se trgne iz oslukivanja Se prema sebi samom
otvorenost prema svojoj budunosti (spremnost na poziv)
dovodi do ina odlunosti
Odlunost stvara egzistenciju
Egzistirati znai biti u vremenu egzistencija je projekat
Beskonano vreme:
derivat egzistencijalnog (konanog) vremena
hronometarsko, proraunljivo vreme (jer svakodnevica zahteva proraunavanje efekata
upotrebe pribora i u tu svrhu i vremena)
budunost ima samo karakter iekivanja efekata koji su rezultat prostog produetka
sadanjosti, istog trajanja
prolost je identina sa sadanjou
ima poreklo u zaboravu bivstvujueg
je osnova kategorije prostora koji dominira u svetu shvaenom kao prirunost
Autentino vreme:
sadanjost je uvek samo momenat projekcije budunosti
13
vremenitost, autentinost i istorinost
Svaki oblik tu-bivstvovanja izraava na odreen nain vreme:
neautentian (propalost, zaborav, svakodnevica, bezlinost)
autentinog (egzistiranje na nain brige)
Bivstvovanje i vreme su jedno
Autentino vreme je sinonim za bivstvovanje, za smisao naeg egzistiranja
Tu-bivsvovanje nije vremenito zato to je u istoriji, ve je ono istorino zato
to je vremenito
Istorinost:
autentinog tubia sudbina
neautentinog udes
Vreme je izvorno ovremenjavanje vremenitosti, koja kao takva omoguuje
konstituciju strukture brige.
Vremenitost:
je bitno ekstatika
se izvorno ovremenjuje iz budunosti
Izvorno vreme je konano
14
U svojim kasnijim radovima:
miljenje bivstvovanja (umesto filozofija)
pitanje o bivstvovanju (umesto fundamentalna ontologija)
Dosadanja filozofija (racionalistika, mistino-iracionalistika) samo je
jednostrano filozofsko stremljenje koja izviru iz istog temeljnog ne-
razumevanja bivstvovanja
Sutina nauke je istraivanje, a sutina istraivanja je u tome da saznavanje
samo sebe usmerava u neko podruje bivstvujeg, prirode ili istorije
Nauka postaje istraivanjem kad tzv. injenice postanu predmetne
Meutim, ono to stoji u injenicama, ali i ono to je stalnost njihovog
menjanja, jeste pravilo
Postojanost promene u nunosti njenog proticanja je zakon
15
Tek u vidnom krugu pravila injenice kao injenice postaju jasnima
Istraivanje injenica jeste uspostavljanje i ouvanje pravila i zakona
Utemeljivanje zakona, meutim, postaje odluno za eksperiment
Izvriti eksperiment znai: predstaviti uslove u skladu s kojima se odreena
povezanost mijene moe slediti u nunosti njenog proticanja, a to znai tako
da se njime moe unapred ovladati za raunanje
U nauci specijalnost nije neka posledica, ve temelj napretka samog
istraivanja, jer ono raspolae biima kada moe da ih prorauna u
njihovom buduem toku ili naknadno izrauna kao prolost
Misliti u blizini bivstvovanja znai istovremeno se odeliti od nauke
tavie, nauka ne misli na nain mislioca:
to za nju nije nikakav nedostatak
ve prednost, jer osigurava mogunost da se na nain istraivanja upusti u bilo
koje predmetno podruje i da se tamo nastani
16
Umetnost i tehnika
Kada metafizika postane univerzalna i planetarna (kad se sve vie
rasprostire celom Zemljom) dolazi do velikog razvoja nauke i tehnike
Moderna tehnika i savremena nauka predstavljaju krajnju fazu zaborava
bivstvovanja to dolazi u vreme svetske noi: u tehnikom redu gasi se
svaki trag zaviajne blizine oveka bivstvovanju
Postavlja se pitanje mogunosti i odrivosti svih metafizikih disciplina, pa
tako i estetike
Kao metafiziko pitanje o sutini umetnosti (a umetnost on definie kao
sebe-u-delo-postavljanje istine bia) estetika ne moe da dopre do svog
pravog izvora, jer je njen horizont ogranien na nain bitka stvari, a i samoj
stvari ne doputa da bivstvuje u svojoj stvarnosti, ve je gura u odreene
kategorije
AN-POL SARTR
(19051980)
18
Pod uticajem: Kjerkegora,
Huserla i Hajdegera
Vlastito egzistencijalistiko
shvatanje sveta i ivota, u
kojem se u raznim fazama
njegovog stvaralatva
isprepliu mnogobrojne
filozofske i idejne tendencije
vremena
Angaovan u drutvenom
ivotu i nekim politikim
akcijama
Pisac izuzetnih dela iz podruja
romana i drama
19
punina stvari i praznina svesti
itavo bie je izvan oveka koji egzistira sve svoje mogunosti i tako
nadilazi puni i masivni pozitvum bia
1. ovek ima telo koje se moe posmatrati kao stvar meu drugim stvarima, ali on
nikada nije samo svoje telo
2. Usred masivne punine njegove telesnosti
3. njegova svest se pojavljuje kao praznina koja ima potrebu da bude ispunjena
4. ova potreba navodi svest da imitira nain bivstvovanja materijalnih stvari koje su
sobom ispunjene da bi veno mirovale u venoj sadanjosti
Suprotnost bia i egzistencije ostaje nesavladiva, jer egzistencija u svojoj
ekstatinoj nezasitosti nikada ne moe koincidirati sa sobom kao stena ili
komad gvoa to ostaje samo nedostina elja
Zato to ovek ne moe da dostigne bie u realnom ivotu, otelovljenje bia
u umetnikom delu ima za njega neodoljivu dra koja ga navodi na nova
iskuenja i nove projekte
Projekat dostizanja bia je fundamentalan i on lei u osnovi svih drugih
projekata
20
stvar i svest
U nesavladivoj suprotnosti bivstvovanja i egzistencije nema ontoloke
prednosti nijednog od dva pretpostavljena tipa bivstvovanja:
ni svesti kao bivstvovanju-za-sebe
ni stvarima kao bivstvovanju-po-sebi (u sebe zatvorenom bivstvovanju)
I stvari i svest bivstvuju, ali na razliite naine:
svest bivstvuje kao:
ista unutranjost
ista spontanost
providna praznina (bez sadraja) (koja postoji samo dok se rasprskava prema stvarima)
(Bie-za-sebe je nita, jer je nedostatak smisla bia. Bie je mogue samo preko delatnosti
bia-za-sebe (rasprskavanja) bie-za-sebe nema esenciju, ve je stvara negacijom svake
faktinosti negacija je izraz slobode kao to je pozicija izraz sluajnosti.)
stvari bivstvuju kao:
neto nestvoreno
bez cilja i odnosa
bez mogunosti
kao inertna prisutnost (koja postoji po sebi i koincidira sa sobom i miruje)
21
miljenje i svet
U miljenju treba poi od iste svesti:
ali to jo ne znai da ona u sebi nosi osnovu svoga bia
ona se ne moe zamisliti ni kao akt ni kao geneza
svest ne postoji samo u aktu
svest ne prethodi vlastitoj egzistenciji
Svest nije osnova svoga bia:
potpuno je kontingentna
prethodi nitavilu
izvlai se iz samog bia
Bivstvovanje sveta u celini i nae vlastito bivstvovanje-u-svetu ostaju:
nestvoreni
sluajni
apsurdni (njihovo postojanje se ne moe opravdati)
Ontologija slobode:
ne trai nita metafiziko (ni duh iza sveti, ni stvar po sebi iza pojava, ni vene i
nepromenljive istine)
samo nastoji da utvrdi taan odnos koji ujedinjuje fenomen bia sa biem
fenomena, unutar iskustva svesti, da bi tako dovela oveka u posed njegovih
vlastitih mogunosti i uinila ga odgovornim za njegovu sudbinu
22
ovek kao bie slobode
Sloboda:
oslanja se na samu sebe
pokazuje se kao ono to je poslednje utemeljeno bez temelja je
moe da bude dostignuta samo kroz sebe samu (a sve drugo samo su neophodni
instrumenti koji omoguavaju (ili spreavaju) tok slobode)
je ovekova spontanost, a nije samo tekovina njegovog vlastitog aktiviteta
ovek:
slobodan je samo ukoliko moe da se oslobodi
izvorno je slobodan, jer nema neku unapred odreenu sutinu
ali je njegova sloboda suvie apstraktna i neivotna (ona koincidira sa nitavilom koje ga
odvaja od sebe samog)
nije nego se stvara (do smrti): dok je iv nikada ne koincidira sa samim sobom
kreira svoju esenciju, samo angaujui se u nekom konkretnom inu koji obavezuje
oveka
samo kroz in moemo da ispunimo nau slobodu i da postanemo esencijalni
ovek je primarno slobodan i neesencijalan, ali on mora delovati da bi
ostao slobodan i postao esencijalan
Egzistencija nije faktum ve zadatak
23
ispunjenje slobode
Ali kako moe da se ispuni praznina slobode?
Kako neto moe da nastane iz Niega?
ovek je bie koje ima mo:
da iz niega stvara neto
da (besmislenom i bezvrednom) ivotu podari smisao i vrednost
ovek mora prvo uskoiti u svet i egzistirati, da bi se zatim odredio
ovek je zbir svojih inova i nita drugo
Meutim, ovek je zbog samoizdaje u korenu ugroen
On bi morao izai iz sveta zamenice, iz zamorne i izvetaene stvarnosti u
slobodu kroz pravo delovanje
Prednost ima individualna i konkretna egzistencija nad objektivnom i
optom esencijom
Moralne norme, kao opte pojmove, takoe treba odbaciti u ime
neuslovljene slobode
Mi sudimo subjektivno bez ikakvih unapred datih normi i potpuno smo
odgovorni za nae suenje i vrednovanje samostalnost suenja i
vrednovanja
24
opasnost neautentino postojanje
ivotne kukavice prihvataju ve gotove i ve konstruisane vrednosti da bi
izbegle strepnju pred slobodom i odgovornou - one ive neautentino
Bie biva redukovano na defektnu ulogu obinog pozitivuma bez ikakvih
mogunosti, dok egzistenciji ostavlja itav prostor mogueg
Sloboda:
prokletstvo
izvor ljudske veliine
Pravi optimizam poinje tek sa oajanjem
To je optimizam oveka:
kome niko nita ne duguje
koji nita ne oekuje
koji zna da nema nikakvog prava
koji rauna samo na sebe samog dok radi za dobro svih
U nemogunosti da prui bilo kakva praktina uputstva, a da tim ne doe u
protivreje sa svojom osnovnom pretpostavkom, Sartr je ostao kod namere
da podseti na stalnu mogunost slobode za oveka
Neuslovljena sloboda postaje bitni element egzistencije i najvia vrednost,
pa stoga i merilo svih drugih vrednosti (pa i umetnike)
Umetniko delo je vredno ako prikazje postajanje (egzistenciju, slobodu), a
nevredno, ako prikazuje postojanje (bie, idealni lik)
25
Sam pojam egzistencije shvaen je u smislu tradicionalnog suprotstavljanja
egzistencije i esencije:
Egzistencija oveka prethodi njegovoj esenciji
ovek prvo postoji, nalazi se, dolazi na svet, a zatim se odreuje.
U tome lei razlog to je svoju doktrinu osmislio do kraja, pre svega, u
romanu i drami kao izraajnim formama koje su najblie i najprimerenije
konkretnoj neponovljivoj egzistenciji
Radikalni ateizam oznaava otvorenost za savremena idejna kretanja:
Ako bog postoji, onda ne postoji ovek; jedan drugoga iskljuuju.
Jedan od centralnih problema jeste pitanje slobode: ovek je osuen da
bude slobodan, tj. ovek nije nita drugo do sama sloboda
Ne vezujui se za boga, istinu ili dato bie, ovek u potpunoj naputenosti
ostvaruje svojom aktivnou smisao svoga bia: ovek je zbir svojih akcija i
nita drugo
26
Zasnivanje ontologije u glavnom filozofskom delu Bie i nita
Ideji slobode daje se i odreeno drutveno znaenje, kao i konkretni i
istorijski sadraj ( Hajdeger)
ovek, bez boanskog tutora, osuen da bude slobodan, sasvim je sam, ali
je upravo njegova sloboda smisao njegove egzistencije
ivot e biti samo ono (ali i sve ono) to ovek od njega uini: oaj ili radost,
smisao ili besmisao to zavisi samo od njega
Jedino stoga moramo i moemo biti odgovorni, a to znai i opredeljeni,
angaovani: kako sloboda ne bi ostala prazna, treba je ispuniti drutvenom
aktivnou u skladu s progresivnim istorijskim kretanjima
Postoje dve vrste bivstvovanja:
bivstvovanje po sebi
sainjava celokupno bivstvovanje osim oveka
ono materijalno, masivno, teko, nivelirajue, gnjecavo
bivstvovanje za sebe
ovekovo postojanje
svest i svet kao konstitucija suprotstavljanja bivstvovanju po sebi
27
prelaz od ontologije na etiku
Otkrie nita oznaava izvor vrednosti: to je nedostatak
ovek vidi sebe kao nedostatak, pa vrednosti izbijaju iz njegove osnovne
namere koju eli da ostvari sintezom svesti i bivstvovanja
Stoga ovek i eli sebi da da apsolutnu egzistenciju, u kojoj bi nedostatak
bio iskljuen: stoga eli da, u sutini, postane bog
Ovu njegovu nameru otkriva egzistencijalna psihoanaliza, koja u isto vreme
uverava oveka da je samo on bie putem kojeg postoje vrednosti