1 Osnoveelektrotehnike

OSNOVE ELEKTROTEHNIKE b
vebe

1
Magnetizam
Sadraj:
1. STALNA ELEKTROMAGNETNA POLJA.......................................................................3
Teorijska Osnova......................................................................................................3
Zadatak Vebe..........................................................................................................6
2. AMPEROV ZAKON..................................................................................................8
Teorijska Osnova......................................................................................................8
Zadatak Vebe........................................................................................................ 13
3. KALEM................................................................................................................ 19
Teorijska Osnova.................................................................................................... 19
Zadatak Vebe........................................................................................................ 23
4. FARADEJEV ZAKON.............................................................................................. 34
Zadatak Vebe........................................................................................................ 38
5. SPREGNUTI NAMOTAJI ........................................................................................ 40
Zadatak Vebe........................................................................................................ 43

2

3
veba broj 1
1. STALNA ELEKTROMAGNETNA
POLJA

U ovoj vebi:
Magnetna indukcija
Magnetni moment
Lorencova sila

Teorijska Osnova
U prirodi su magnetne pojave prvi put uoene u okolini rude gvoa magnetita, koja se ponaa
kao stalni magnet.
Magnetne pojave postoje i u okolini svakog naelektrisanja koje se kree. Zato je za
objanjavanje osnovnih magnetnih pojava uzeta mala zamiljena strujna kontura nekog
naelektrisanja u kretanju (slino kao probno naelektrisanje u elektrostatici).
Glavni parametar strujne konture (svake, pa i probne) je njen magnetni moment:
S I m
r
r
=
Njega ine proizvod struje te elektrine strujne konture i
orijentisane povrine te strujne konture. Povrina je orijentisana
jedininim vektorom normale:
n S S
r
r
=

Ako probnu konturu unesemo u magnetno polje, kontura e se
postaviti tako da e pravac i smer normale na konturi definisati pravac i smer polja. Ako postavimo
konturu u neki drugi poloaj, javie se mehaniki moment sila koji tei da vrati strujnu konturu u
prvobitni poloaj:
B S I B m M
r r r
r
r
= =

Brojni eksperimenti pokazuju da maksimalni mehaniki moment ne zavisi od oblika konture
(potrebno je da je ravna i dovoljno malih dimenzija), ve je:

Magnetna indukcija je kolinik maksimalnog mehanikog momenta i magnetnog momenta
konture:
| |
| |
| |
max
m
M
B
r
r
r
=
Ovaj je uvek konstantan i jednak za sve probne konture. Zato je taj odnos proizveden u novu
fiziku veliinu magnetnu indukciju.
( ) | | | | , sin | | | | | |
max
B m B n B S I M
v
r
r
r
r r r
= =
m
n
I
S
Slika 1.1
4
Magnetna indukcija
B
r
je vektorska veliina (deluje razliito u razliitim pravcima i smerovima
oko naelektrisanja koja se kreu).
Linije magnetne indukcije u okolini provodnika sa
strujom su koncentrine krunice. Pretpostavlja se da je struja
ravnomerno rasporeena po poprenom preseku provodnika.
Linije magnetne indukcije su linije na koje je vektor
magnetne indukcije uvek tangentan.
Linije magnetne indukcije izviru iz severnog (N), a uviru
u juni (S) pol.

Slika 1.3

Jedinica za magnetnu indukciju je Tesla [T].
Na pravolinijski provodnik duine l kroz koji protie elektrina struja I, koji se nalazi u
spoljanjem magnentnom polju indukcije
B
r
, deluje magnetna sila:
B l I F
r r r
= .
Ako se elektrina struja posmatra na nivou naelektrisanja koja se kreu, magnetna sila moe se
izraunati kao:
B v Q F
r
r
r
= .
Ova sila se zove Lorencova sila.
I
B
Slika 1.2
5

Pravolinijski provodnik duine l, kroz koji protie stalna elektrina struja jaine I, nalazi se u
spoljanjem homogenom magnetnom polju indukcije
B
r
. Na njega deluje magnetna sila
, F
r

smera kao na slici. (Orijentacija provodnika
l
v
uzima se prema smeru struje koja kroz njega
prolazi.)
( )
2
sin | | | | , sin | | | | | |

B l I B l B l I F
r r r r r r r
= =

B l I F
r r r
=

IlB F =

Slika 1.4.
Primer 1
6

Zadatak Vebe
Na osnovu uraenog primera rei preostale navedene zadatke.

1.1 Pravolinijski provodnik, duine l = 2 m, sa strujom jaine I = 0,5 A, nalazi se u homogenom
magnetnom polju, indukcije B = 1 T, i postavljen je normalno na linije polja. Odrediti silu koja
deluje na provodnik (njen intenzitet, pravac i smer).
Reenje:
I
B
F
l
B
I
l F

Slika 1.5
Na slici 1.5 prikazan je pravolinijski provodnik u homogenom magnetnom polju, gledano iz dva
ugla. Na slici je prikazan vektor
, l
r
koji ima intenzitet jednak duini provodnika, pravac koji se
poklapa sa pravolinijskim provodnikom i smer koji se poklapa sa smerom prostiranja struje kroz
provodnik. Sila koja deluje na provodnik je:
B l I F
r r r
=

( )
2
sin | | | | , sin | | | | | |

B l I B l B l I F
r r r r r r r
= =

N 1 T 1 m 2 A 5 , 0 = = = IlB F

Pravac sile, kao rezultat vektorskog proizvoda vektora
l
r
i
B
r
, normalan je na ravan koju
obrazuju ova dva vektora. Smer sile odreujemo primenom nekog od pravila: pravila desne ruke,
pravila tri prsta ili pravila desne zavojnice (tj. zavrtnja). Prema pravilu desne ruke isprueni
palac e pokazivati smer vektora (u naem sluaju vektora
F
r
) dobijenog vektorskim mnoenjem
dva vektora (
l
r
i
B
r
), ako savijeni prsti pokaziju smer okretanja prvog vektora (
l
r
) kojim bi se on
najkraim putem poklopio sa drugim vektorom (
B
r
). Prema pravilu tri prsta ako palac usmerimo
kao prvi vektor (
l
r
), kaiprst kao drugi (
B
r
), srednji prst e pokazivati rezultat vektorskog proizvda
ova dva vektora (
F
r
). Po pravilu desne zavojnice smer rezultata vektorskog proizvoda (
F
r
) poklapa
se sa smerom kretanja zavojnice, ako bi se ona okretala zajedno sa prvim vektorom (
l
r
), tako da se
najkraim putem poklopi sa drugim vektorom (
B
r
).
1
7
B
dl
F

B
dl
F

B
dl
F

Slika 1.6
8
veba broj 2
2. AMPEROV ZAKON

U ovoj vebi:
Osnovni pojmovi o magnetnim materijalima
Materijali sa slabim i jakim magnetnim ureenjem
Magnetno meki i tvrdi materijali
Amperov zakon
Magnetizacija materijala

Teorijska Osnova
- Osnovni pojmovi o magnetnim materijalima
Svi magnetni materijali, i prirodni i sintetiki, mogu se podeliti prema svom magnetnom
ureenju na:
a) materijale sa slabim magnetnim ureenjem,
b) materijale sa jakim magnetnim ureenjem.

MATERIJALI SA SLABIM MAGNETNIM
UREENJEM
MATERIJALI SA JAKIM MAGNETNIM
UREENJEM
To su :
dijamagnetici (relativna magnetna
permeabilnost
r
im je neznatno manja
od 1),
paramagnetici (relativna magnetna
permeabilnost
r
im je neznatno vea od
1).
Kod ovih materijala je zavisnost izmeu
magnetne indukcije i jaine magnetnog polja
linearna.

To su:
feromagnetici (relativna magnetna
permeabilnost
r
im je mnogo vea od
1),
ferimagnetici (relativna magnetna
permeabilnost
r
im je mnogo vea od
1),
antiferomagnetici (kod njih se
meusobni uticaj domena ponitava).
Kod ovih materijala je zavisnost izmeu
magnetne indukcije i jaine magnetnog polja
nelinearna.
9

Slika 2.1
H
B
0

Slika 2.2
Za primenu u elektrotehnici su najznaajniji fero i ferimagnatici. Oni se mogu podeliti i prema
svojoj prvobitnoj krivoj magneenja (vidi na strani 8), na:
a) magnetno meke,
b) magnetno tvrde.

MAGNETNO MEKI MATERIJALI MAGNETNO TVRDI MATERIJALI
Ovi materijali imaju uspravnu krivu
prvobitnog magneenja (jako veliku
relativnu magnetnu permeabilnost
r
).

Histerezisna petlja im je uska i uspravna,
pa su i histerezisni gubici veoma mali.

Primenjuju se u naizmeninim
promenljivim magnetnim poljima, za
izradu limova za transformatore i
elektrine maine.

Ovi materijali imaju poloeniju krivu
prvobitnog magneenja (relativna
magnetna permeabilnost
r
im je velika,
ali ne kao kod magnetno mekih
materijala).
Histerezisna petlja im je poloenija i ima
veu povrinu, pa su i histerezisni gubici
veliki.
Primenjuju se za izradu stalnih magneta
(jer bi primena u naizmeninom polju
bila preskupa zbog velikih histerezisnih
gubitaka).

B
H
B
H
Slika 2.3 Slika 2.4
10
- Amperov zakon
Amperov zakon glasi:
Cirkulacija vektora magnetne indukcije du zatvorene konture jednaka je proizvodu magnetne
permeabilnosti vakuuma
0
i sume svih struja koje ta kontura obuhvata:
=
k
k 0
I l d B
C

r r

0
je magnetna permeabilnost vakuuma i vazduha (i jo nekih materijala sa slabim
magnetnim ureenjem):
2
7
0
A
N
10 4

= ili [
m
H
]
Amperovim zakonom se izraunava vektor magnetne indukcije B
r
. Drugim reima, Amperovim
zakonom se posmatra doprinos vektora B
r
du eljene konture (putanje).
Amperov zakon vai o vakuumu, vazduhu i materijalnim sredinama sa slabim magnetnim
ureenjem (na primer, paramagneticima).
U drugim sredinama vai uopteni Amperov zakon: cirkulacija vektora jaine magnetnog polja
du zatvorene konture jednaka je sumi svih struja koje ta kontura obuhvata:
=
k
k
I l d H
C
r r

Pri tome je vektor jaine magnetnog polja
M
B
H
r
r
r
=
0

gde je M
r
vektor magnetizacije (vektor gustine magnetnog momenta).
Jedinica za jainu magnetnog polja je
m
A
.
Jedinica za vektor magnetizacije je
m
A
.
- Magnetizacija materijala
Kada se neki fero ili ferimagnetni materijal unese u spoljanje magnetno polje dolazi do
magnetizacije tog materijala. To se objanjava postojanjem domena u materijalu. U okviru jednog
domena su svi magnetni momenti strujnih kontura orijentisani u istom smeru, ali su ti smerovi
razliiti za razliite domene.
Kada se ovakav materijal unese u polje, postepeno dolazi do
namagnetisavanja domena, odnosno do preusmeravanja vektora magnetnog
momenta u smeru spoljanjeg magnetnog polja. To je okarakterisano
prvobitnom krivom magneenja i histerezisnom krivom:

11

PRVOBITNA KRIVA MAGNEENJA HISTEREZISNA KRIVA
H
B
B
S
0

Slika 2.5
B
H
B
S
H
C
_
H
C
B
R
0

Slika 2.6
Ako materijal prethodno nije bio
namagnetisan kriva kree iz koordinatnog
poetka.
B
S
zasienje, kada su svi momenti svih
domena orijentisani u smeru polja.
Daljim poveanjem spoljanjeg polja ne
moe se nita postii u smislu poveanja
indukcije
Histerezisna petlja karakterie ponaanje
nelinearnih magnetnih materijala u
naizmeninom spoljanjem magnetnom
polju.
Kad je postignuto zasienje ne moe se
vie poveavati indukcija.
Kad se smanjuje intenzitet polja istog
smera indukcija opada, ali sporije nego po
prvobitnoj krivoj magneenja.
Kad polje padne na nulu postoji zaostala
(remanentna) indukcija B
R
.
Kad polje promeni smer i pone da raste
u suprotnom smeru, indukcija u jednom
trenutku padne na nulu. Vrednost polja
kad je indukcija nula je koercitivno polje
H
C
.
Kad polje dalje raste u suprotnom smeru,
opet magnetna indukcija ulazi u
zasienje.
Ovaj proces se ponavlja za svaki
naizmenini ciklus.
Histerezisna kriva predstavlja nelinearnu zavisnost vektora magnetne indukcije od vektora
jaine magnetnog polja, to je sluaj kod nelinearnih materijala (fero i ferimagnetici).
Ako je materijal linearan (na primer, paramagnetici), onda je zbog linearne zavisnosti vektora
indukcije od vektora jaine polja proraun mnogo jednostavniji:
H H B
r
r r r

0
= =
12
gde su
0
- magnetna permeabilnost vakuuma,
r
- relativna magnetna permeabilnost,
- apsolutna magnetna permeabilnost
esto se i grafik nelinearnog materijala moe linearizovati u odreenom segmentu. Tako se
pojednostavljuje proraun.

H
B
B = H
Slika 2.7
13
Zadatak Vebe

2.1
a) Kolika je magnetna indukcija u taki A, koja se nalazi na rastojanju
r
A
= 2 cm od beskonanog pravolinijskog provodnika sa strujom jaine
I = 2 A?
b) Ako bi se na rastojanju r
A
= 2 cm od provodnika, paralelno sa njim,
postavio drugi pravolinijski provodnik duine l = 1 m, sa strujom jaine
I' = 1 A, istog smera kao struja I, kolika bi sila delovala na taj provodnik?
Da li je ova sila privlana ili odbojna?
Reenje:
I
r
A
B B
A

r
A
I
B
B
A
B
dl
dl
dl
dl
C
B

a) b)
Slika 2.8
Smatraemo da je struja ravnomerno rasporeena po poprenom preseku provodnika pa su zbog
simetrije linije vektora magnetne indukcije krunice sa centrom na osi provodnika, kao to je
prikazano na slici 2.8a. Vektor magnetne indukcije B
r
je u svakoj taki tangentan na ove linije.
Smer vektora B
r
odreujemo na osnovu pravila desne ruke, odnosno pravila desne zavojnice u
odnosu na smer struje kroz provodnik. Po pravilu desne ruke ako se palac postavi paralelno sa
provodnikom i isprui u smeru struje, onda smer savijenih prstiju pokazuje smer vektora
magnetne indukcije (slika 2.8b). Po pravilu desne zavojnice, zavojnica postavljena paralelno
sa provodnikom, kretae se u smeru struje koja tee kroz provodnik, ako se zavre u smeru
koji se poklapa sa vektorom magnetne indukcije (slika 2.9a). Pravilo desne ruke, odnosno
zavojnice, koristi se i za odreivanje smera vektora, koji je rezultat vektorskog proizvoda dva
A
I
r
A
14
vektora, sa kojim smo se sreli kod odreivanja sile na provodnik sa strujom koji se nalazi u
magnetnom polju .
I
B

a) pravilo desne ruke b) pravilo desne zavojnice
Slika 2.9
Radi boljeg razumevanja, na slici 2.8b prikazan je presek u ravni normalnoj na provodnik
(provodnik je normalan na papir, pa su linije vektora magnetne indukcije paralelne sa ravni papira).
Na istoj slici pod a) prikazan je pogled sa strane (provodnik je u ravni papira, a linije vektora
magnetne indukcije su normalne na papir).
Primenimo Amperov zakon na konturu C koja se poklapa sa linijom magnetnog polja, tj. sa
krunicom prikazanom na slici 2.8b. (Konturu C na koju primenjujemo Amperov zakon moemo
proizvoljno odrediti, ali je za raun najlake usvojiti konturu koja se poklapa sa linijom magnetnog
polja.) Krunicu moemo usmeriti proizvoljno. Usvojimo smer krunice koji se poklapa sa smerom
vektora B
r
(slika 2.8b). Poto se provodnik nalazi u vazduhu moemo primeniti Amperov zakon u
obliku:
=
k
k 0
I l d B
C

r r
.
dl je beskonano mali deo konture C, a vektor l d
r
je usmeren kao kontura C i prikazan je na
slici 2.8b.
k
k
I predstavlja algebarski zbir struja koje su obuhvaene konturom C, i to: struje iji je
smer vezan sa smerom konture C pravilom desne ruke uzimaju se sa pozitivnim predznakom, i
obrnuto. U naem sluaju konturom C je obuhvaen samo provodnik sa strujom I, iji je smer
vezan sa smerom konture pravilom desne ruke, pa je predznak ove struje pozitivan.
Sa slike 2.8b vidi se da su vektori B
r
i l d
r
u svakoj taki konture istog pravca i smera , pa je
ugao izmeu njih uvek jednak nuli (cos 0 = 1). Primenimo ovu injenicu na skalarni proizvod ova
dva vektora:
( ) I dl B l d B dl B l d B
C C C
0
, cos = = =

r r r r
.
U svim takama na konturi C vektor B
r
ima isti intenzitet, pa se intenzitet ovog vektora moe
izvui kao konstanta ispred integrala:
I dl B
C
0
=
.
15
Integral
C
dl predstavlja zbir elementarnih delova dl po konturi C, pa je integral upravo jednak
obimu konture C. Kontura C je krunica poluprenika r
A
, pa je obim jednak
A
2 r . Konano je:
I r B
0 A
2 =
A
0
2 r
I
B
= .
Zamenimo brojne vrednosti iz zadatka:
T 10 2 T 10 2
m 10 2 2
A 2
A
N
10 4
2
5 2 7
2
2
7
A
0 +
= =

= =
r
I
B
b) Na slici 2.10 prikazan je sistem ova dva provodnika. U svim takama provodnika sa strujom
I', provodnik sa strujom I stvara magnetno polje, indukcije koju smo izraunali u zadatku pod a).
Kao to se vidi sa slike, vektor magnetne indukcije je normalan na provodnik sa strujom I'.
Pravilom desne ruke ili desne zavojnice odreujemo smer sile. Prema zadatku 1.1 je:
B l I F
r r r
=
( )
2
sin | | | | , sin | | | | | |

B l I B l B l I F
r r r r r r r
= =
N 10 2 T 10 2 m 1 A 1
-5 -5
= = = B l I F
Vidimo da je u ovom sluaju sila privlana. Da je smer struje I' suprotan, i sila bi bila suprotnog
smera, tj. sila bi bila odbojna. Na osnovu ovoga moemo zakljuiti: ako su struje kroz dva paralelna
provodnika istog smera, sila izmeu njih je privlana, i obrnuto, ako su struje kroz dva paralelna
provodnika suprotnog smera, sila izmeu njih je odbojna.
I
r
A
B
I
'
l
l
F

r
A
I
B
I
'
F

Slika 2.10

16
2.2 Dva beskonana pravolinijska provodnika postavljena su paralelno jedan drugom na
rastojanju d = 5 cm, u vazduhu. Kroz prvi provodnik protie stalna struja jaine I
1
= 1 A, a kroz
drugi provodnik protie stalna struja jaine I
2
= 0,5 A, prema smerovima prikazanim na slici (struje
kroz provodnike su istih smerova).
a) Odrediti vektor magnetne indukcije
(izraunati intenzitet, a ucrtati pravac i smer) u taki
A, koja se nalazi izmeu ova dva provodnika, u
ravni koju oni odreuju, a udaljena je od provodnika
sa strujom I
1
za r
A1
= 4 cm.
b) Odrediti vektor magnetne indukcije
(izraunati intenzitet, a ucrtati pravac i smer) u taki
D, koja se nalazi u ravni koju odreuju ova dva
provodnika, sa strane provodnika sa strujom I
2
, a
udaljena je od njega za r
D2
= 1 cm.
c) Da li je sila kojom provodnici deluju jedan na
drugi privlana ili odbojna?
Reenje:
I
1 I
2
A
d
D
r
A1
r
D2
17

18

2.3 Dva beskonana pravolinijska provodnika postavljena su paralelno jedan drugom na
rastojanju d = 10 cm, u vazduhu. Kroz prvi provodnik protie stalna struja jaine I
1
= 3 A, a kroz
drugi provodnik protie stalna struja jaine I
2
= 4 A. Odrediti take u prostoru u kojima je vektor
magnetne indukcije jednak nuli, i to u sluaju:
a) da su struje u provodnicima istog smera,
b) da su struje u provodnicima suprotnog smera.
Reenje:
19

veba broj 3
3. KALEM

U ovoj vebi:
Fluks vektora magnetne indukcije
Kalem
Solenoid i torus
Torus sa vazdunim jezgrom i sa jezgrom od feromagnetika

Teorijska Osnova
- Fluks vektora magnetne indukcije
Kao to smo u elektrostatici proraunavali fluks vektora elektrostatikog polja, tako emo i u
elektromagnetizmu proraunavati fluks vektora magnetne indukcije.
Fluks se uvek isto proraunava: posmatra se koliko linija neke vektorske veliine prolazi kroz
zadatu povrinu kroz koju traimo fluks.
=
S
S d B
r r

Kod magnetnog polja vai i zakon o konzervaciji fluksa:
0 =
S
S d B
r r

Prema ovom zakonu fluks vektora magnetne indukcije kroz zatvorenu povrinu uvek je jednak
0. Jedinica za magnetni fluks je Veber [Wb].

- Kalem
Kalem je elektrina komponenta koja se sastoji od namotaja izolovane, provodne ice i deluje
kao mnogo elementarnih strujnih kontura zajedno namotanih jedna do druge (to su zavojci
namotaja).
Postoje razliiti kalemovi po obliku (solenoid, torus), a i zavojci mogu biti motani bez razmaka
(jedan do drugog) i sa razmakom.
Svi kalemovi imaju kalemsko telo (koje se pravi od dielektrinog materijala) na koje se mota
namotaj (od bakarne ice). Neki kalemovi imaju i jezgro, koje se postavlja kroz kalemsko telo (telo
je uplje) i izraeno je od papira, kartona, feromagnetika...
20

SOLENOID TORUS
b
B
I

Slika 3.1
N
B
b
a
h

Slika 3.2
Solenoid je kalem tapiastog oblika
koji ima velike gubitke, jer se put magnetne
indukcije zatvara kroz vazduh. Zato se
oklopljava u kuite.
Torus je takorei idealan kalem, jer se
moe smatrati da je kompletna magnetna
indukcija zadrana u njemu (ukoliko je
namotaj motan zavojak do zavojka). To znai
da nema rasipanja magnetne indukcije.

Za svaki kalem moe se izraunati magnetna indukcija, jaina magnetnog polja, fluks kroz
jezgro i induktivnost.
Induktivnost je glavna karakteristika kalema. Ona je razliita za razne vrste kalemova.
Induktivnost zavisi od oblika i dimenzija kalema, broja zavojaka i vrste materijala od kog je
jezgro napravljeno.
21

TORUS SA VAZDUNIM JEZGROM
TORUS SA JEZGROM OD
FEROMAGNETIKA
N
B
b
a
h
0
I
0
r
dr
dS
B
n
dl

Slika 3.3
I
N
H
b
a
h
r
dr
dS
B
n
dl
r
B

Slika 3.4

Kako moemo izraunati induktivnost
kalema sa jezgrom od vazduha ili kartona?
prvo Amperovim zakonom izraunamo
magnetnu indukciju kalema:
=
k
k 0
I l d B
C

r r

( ) NI l d B dl B
C
0
, cos
=
r r

NI r B
0
2 =
b r a
r
NI
B < < = ,
2
0

izraunamo fluks koji ta magnetna
indukcija pravi kroz povrinu namotaja:
0
= N , gde je
0
fluks kroz jedan
zavojak
( )
a
b
h
NI
dr h
r
NI
n B dS B S d B
b
a
S S
ln
2 2
, cos
0 0
0

= =
= = =
r
r r r
a
b
h
I N
N ln
2
2
0
0
= =
induktivnost kalema jednaka je
koliniku izraunatog fluksa i elektrine
struje od koje taj fluks potie:
Kako moemo izraunati induktivnost
kalema sa jezgrom od nekog feromagnetika?
- prvo uoptenim Amperovim zakonom
izraunamo vektor jaine magnetnog polja u
kalemu:

=
k
k
I l d H
C
r r

( ) NI l d H dl H
C
=
r r
, cos
NI r H = 2
b r a
r
NI
H < < = ,
2

linearnom vezom izraunavamo
magnetnu indukciju u jezgru:
b r a
r
NI
H B < < = = ,
2
r 0

izraunamo fluks koji ta magnetna
indukcija pravi kroz povrinu namotaja:
0
= N , gde je
0
fluks kroz jedan
zavojak
( )
a
b
h
NI
dr h
r
NI
n B dS B S d B
b
a
S S
ln
2 2
, cos
0

= =
= = =
r
r r r
1
22

Kod torusnog namotaja sva magnetna indukcija je koncentrisana u jezgru.To nije sluaj sa
drugim kalemovima.
Fluks kroz namotaj torusa je fluks vektora magnetne indukcije kroz povrinu koja se naslanja na
svih N zavojaka torusnog namotaja.
Smer magnetne indukcije B
r
odreuje se pravilom desne zavojnice u odnosu na smer
struje u namotaju.
Smer jedininog vektora normale n
r
odreuje se pravilom desne zavojnice u odnosu na
smer orijentacije konture.
Kada je u pitanju jedan kalem uvek su ta dva smera ista:
smer orijentacije konture uvek je isti kao smer struje koja protie kroz konturu (ako struja u
konturi postoji). Proistie da se i vektor B
r
i vektor n
r
odreuju pravilom desne zavojnice prema
istom referentnom smeru (smeru struje tj. smeru orijentacije konture ako nema struje).
zato je fluks kroz kalem uvek pozitivan i naziva se sopstveni fluks.
induktivnost kalema takoe je uvek pozitivna i naziva se sopstvena induktivnost.
Jedinica za induktivnost kalema je Henri [H].
a
b
h
I N
I
L ln
2
2
0

= =

Ako torus ima mali popreni presek on se
moe smatrati tankim, i da je magnetna
indukcija u njemu homogena (konstantna je
po celom poprenom preseku). Tada se u
proraunu vri aproksimacija:
r l 2 = , gde je l duina srednje linije
torusa
l
NI
H =
l
NI
B
0
=
S
l
I N
S B N N
2
0
0

= = =
S
l
I N
I
L
2
0

= =

a
b
h
I N
N ln
2
2
0
= =
induktivnost kalema jednaka je
koliniku izraunatog fluksa i struje od
koje taj fluks potie:
a
b
h
I N
I
L ln
2
2

= =
Ako torus ima mali popreni presek on se
moe smatrati tankim, i da je magnetna
indukcija u njemu homogena (konstantna je
po celom poprenom preseku). Tada se u
proraunu vri aproksimacija:
r l 2 = , gde je l duina srednje linije
torusa
l
NI
H =
l
NI
B

=
S
l
I N
S B N N
2
0

= = =
S
l
I N
I
L
2

= =

23
Zadatak Vebe

3.1 Pravougaona kontura stranica a = 2 cm i b = 5 cm, nalazi se u homogenom magnetnom
polju indukcije B = 0,5 T i postavljena je:
a) normalno na linije polja,
b) pod uglom od
6
= u odnosu na linije polja.

Odrediti magnetni fluks kroz konturu.
Reenje:
a)
B B
n
C
n
a)
b)
Slika 3.5
Na slici 3.5a prikazana je kontura u homogenom magnetnom polju, koja je normalna na linije
magnetnog polja. Magnetni fluks kroz povrinu S, ogranienu pravougaonom konturom je:
=
S
S d B
r r
.
dS je elementarni deo povrine S. Pravac vektora S d
r
poklapa se sa pravcem normale na
povrinu dS. Poto je u pitanju otvorena povrina, smer normale nije jednoznano odreen (setimo
se da smo, kada smo obraivali Gausov zakon u elektrostatici, pomenuli da je usvojeno da je
normala uvek usmerena iz zatvorene povrine). Kod otvorenih povrina smer normale odreujemo
na osnovu smera konture koja ograniava zadatu povrnu. U ovom sluaju kontura je kvadrat
stranica a i b. Kada je u pitanju provodna kontura sa strujom, smer konture se uvek poklapa sa
smerom struje. Poto to ovde nije sluaj, proizvoljno usmerimo konturu C, kao na slici 3.5b (na
ovoj slici isprekidanom linijom predstavljen je udaljeniji deo konture). Smer vektora normale n
r

odreen je na osnovu usvojenog smera konture C prema pravilu desne ruke (zavojnice). Vektor
normale n
r
je vektor iji je intenzitet jednak 1, pa je:
dS n S d =
r
r

Vidimo da je ugao izmeu vektora n
r
i B
r
jednak nuli. Izraunajmo skalarni proizod:
( )

= =
S S
dS B n B dS B
r
r
, cos
1
24
S obzirom da je magnetno polje homogeno, intenzitet vektora B
r
je konstantan, pa ga moemo
izvui ispred integrala:
=
S
dS B .
Integral
S
dS predstavlja sumu svih elementarnih povrina dS koje ine povrinu S, pa je
integral jednak povrini S:
Wb 10 5 m 10 5 m 10 2 T 5 , 0
-4 -2 -2
= = = = b a B S B .
Napomena: Da smo usvojili suprotan smer konture dobili bismo negativan fluks.

b)
B B
n
C
n 6 / =
3 / 2 / =
a)
b)
Slika 3.6
Kao u prvom delu zadatka usmerimo proizvoljno konturu C. Prema ovom smeru je odeen smer
normale na povrinu. Sa slike 3.1.2 vidi se da je ugao izmeu vektora n
r
i B
r
jednak
3 / 6 / 2 / = .
( ) Wb 10 5 , 2
2
1
2
1
2
1
3
cos , cos
4
= = = = = = =

BS dS B dS B dS B n B dS B S d B
S S S S S
r
r r r
.
25

3.2 Torusni namotaj sa slike se sastoji od
N = 1000 gusto i ravnomerno motanih zavojaka, kroz
koje protie struja jaine I = 2,5 A. Unutranji
poluprenik torusa je a = 2 cm, spoljanji
poluprenik je b = 5 cm, a visina je h = 5 cm.
a) Odrediti kako se menja magnetna indukcija
unutar torusnog namotaja.
b) Izraunati intenzitet vektora magnetne
indukcije u sledeim takama: taki koja se nalazi na
unutranjoj strani torusa, taki koja se nalazi na
srednjoj liniji torusa i taki koja se nalazi na
spoljanjoj strani torusa.
c) Odrediti induktivnost torusnog namotaja,
prema tanoj formuli i u sluaju da ga moemo
smatrati tankim.
Reenje:
a) Jedan nain da intuitivno razumemo izgled linija magnetnog polja u torusu je sledeii:
posmatrajmo jedan provodni prsten sa stalnom strujom jaine I, koji je prikazan na slici 3.7a. Svaki
elementarni deo provodnog prstena sa strujom stvara oko sebe magnetno polje. Superpozicijom
magnetnih polja svih elementarnih delova provodnog prstena u bilo kojoj taki prostora dobijamo
ukupno magnetno polje, a linije vektora magnetne indukcije prikazane su na slici 3.7a. Vektor
magnetne indukcije je u svakoj taki tangentan na ove linije, a smer je odreen pravilom desne ruke
(zavojnice) u odnosu na struju kroz prsten, kao to je prikazano na slici 3.7b.
I
B
I

a)
b)
Slika 3.7
Zavojke na torusu moemo aproksimirati prstenovima, poreanim jedan do drugog. Magnetno
polje u torusu kanalisano je ovim prstenovima, tako da moemo smatrati da magnetno polje postoji
samo unutar jezgra torusa, a da izvan torusa nema magnetnog polja. Poto su zavojci ravnomerno i
gusto motani, moemo zakljuiti da su zbog simetrije, linije vektora magnetne indukcije B
r

krunice sa centrom na osi torusa, kao to je prikazano na slici 3.8. Smer vektora B
r
je odreen na
osnovu magnetnog polja koje stvaraju prstenovi, kao to je pokazano na slici 3.7b.

26
Izaberimo jednu krunicu (kontura C )
koja se poklapa sa jednom linijom vektora , B
r

poluprenika r, orijentiimo je proizvoljno
(na primer, prema smeru vektora B
r
) i
primenimo na nju Amperov zakon (u pitanju
je torus sa vazdunim jezgrom):
=
k
k 0
I l d B
C

r r
.
Sa desne strane Amperovog zakona se
pojavljuje suma struja koje su obuhvaene
konturom C. Ako pogledamo sliku 3.8 vidimo
da je konturom C obuhvaeno N struja jaine
I i da je smer ovih struja povezan sa smerom
konture C pravilom desne ruke (zavojnice),
pa su sve struje sa pozitivnim predznakom:
NI l d B
C
0
=
r r
.
dl je elementarni deo konture C, a vektor
l d
r
je usmeren kao kontura C. Vektori B
r
i
l d
r
su u svakoj taki konture istog pravca i
smera, pa je ugao izmeu njih uvek jednak
nuli (cos 0 = 1):
( ) NI dl B l d B dl B l d B
C C C
0
, cos = = =

r r r r
.
Zbog simetrije, u svakoj taki konture C
vektor B
r
ima isti intenzitet, pa ga moemo
izvui kao konstantu ispred integrala. Integral
C
dl predstavlja sumu elementrnih delova
krunice C. Ova suma je jednaka obimu
krunice.
NI r B dl B
C
0
2 = =

r
NI
B
2
0
= .
Napomena: Da smo usvojili suprotan
smer konture, ugao izmeu vektora B
r
i l d
r

bi bio jednak ( 1 cos = ):
( ) r B dl B dl B l d B dl B l d B
C C C C
2 , cos = = = =

r r r r
.
0
a
b
c
d
Slika 3.8
27
Sa desne strane, smer struja u ovom sluaju nije povezan sa smerom konture pravilom desne
ruke (zavojnice) pa su sve struje sa negativnim predznakom. Konano je:
NI r B
0
2 =
Obe strane jednaine moemo podeliti sa -1 i naravno dobijamo isti rezultat.
b)
Taka koja se nalazi na unutranjoj strani torusa
(oznaimo je sa A) nalazi se na krunici poluprenika
r
A
= a = 2,5 cm. U toj taki je, prema izvedenoj formuli za
magnetnu indukciju u torusu:
=

= = =

m 10 3 2
A 5 , 2 1000
m
H
10 4
2 2
2
7
0
A
0
A
a
NI
r
NI
B
mT 16,7 T 0167 , 0 = = .
Oznaimo taku koja se nalazi na spoljanjoj strani
torusa sa D. Ova taka se nalazi na krunici poluprenika
r
B
= b = 5 cm, pa je magnetna indukcija u toj taki:
10mT T 01 , 0
m 10 5 2
A 5 , 2 1000
m
H
10 4
2 2
2
7
0
D
0
D
= =

= = =

b
NI
r
NI
B .
Srednja linija torusa nalazi se u sredini izmeu unutranje i spoljanje strane torusa, pa je
poluprenik srednje linije torusa jednak aritmetikoj sredini unutranjeg i spoljanjeg poluprenika
torusa. Oznaimo taku koja se nalazi na srednjoj liniji torusa sa E. Tada je:
cm 4
2
cm 5 cm 3
2
E
=
+
=
+
=
b a
r .
mT 12,5 T 0125 , 0
m 10 4 2
A 5 , 2 1000
m
H
10 4
2
2
2
2
7
0
E
0
sr E
= =

=
+
= = =

b a
NI
r
NI
B B
Duina srednje linije torusa je dakle:
2
2
sr
b a
l
+
=
Na slici 3.8 prikazan je grafk promene magnetne indukcije unutar torusa.
Napomena: Prilikom izbora oznaka za take izbegli smo slova B i C, koja se koriste za
oznaavanje fizikih veliina u magnetizmu, kako ne bi dolo do zabune. Magnetnu indukciju na
srednjoj liniji torusa oznaili smo i sa B
sr
, jer emo je kasnije jo koristiti.

c) Kada kroz namotaj torusa tee struja, ona stvara magnetno polje unutar torusa, kao to smo
pokazali u prethodnom delu zadatka. (Da preciziramo, jedan namotaj se sastoji od vie zavojaka.)
Magnetni fluks kroz jedan zavojak torusa je:
=
S
S d B
r r
0
,
A
D
E
x
x
l
sr
r
A
x
r
E
r
D
Slika 3.9
28
gde je S povrina poprenog preseka torusa, kao to se vidi sa slike 3.8, odnosno povrina
obuhvaena jednim zavojkom. Vektor magnetne indukcije menja se u zavisnosti od udaljenosti od
ose torusa. Usvojimo da je dS povrina visine h, a beskonano male debljine dr, tako da u svim
takama te povrine moemo smatrati da vektor B
r
ima isti intenzitet.
dr h dS =
Vektor B
r
je normalan na povrinu S, a smer je vezan sa strujom kroz zavojke pravilom desne
ruke (zavojnice) i prikazan je na slici 3.8. Vektor S d
r
ima, kao i do sada, pravac normale, a smer je
odreen prema smeru konture koja ograniava povrinu S na osnovu pravila desne ruke (zavojnice).
Smer ove konture nije proizvoljan ve je odreen smerom struje kroz zavojak, kao to je prikazano
na slici 3.8. Vidimo da su vektori B
r
i S d
r
istog pravca i smera, pa je ugao izmeu njih jednak nuli.
Primenimo ovu injenicu na skalarni proizvod:
( )

= = =
S S S
dS B n B dS B S d B
r
r r r
, cos
0
.
Zbog injenice da su vektori B
r
i S d
r
uvek istog pravca i smera (jer je smer vektora S d
r
vezan
sa smerom konture pravilom desne ruke, smer vektora je vezan sa smerom struje kroz zavojak
pravilom desne ruke, a smer konture usvaja prema smeru struje), sopstveni fluks je uvek pozitivan,
pa je i sopstvena iduktivnost uvek pozitivna.
Primetimo da vektor B
r
nije konstantnog intenziteta, kao to je to bio sluaj u primerima do
sada, ve se menja u zavisnosti od r (slika 3.8). Zamenimo u izrazu za magnetni fluks izraze za
magnetnu indukciju i povrinu dS, pri emu nam promenljiva u integralu postaje rastojanje od ose
torusa, r, pa e granice integrala biti a i b:
=
b
a
dr h
r
NI
2
0
0

Izvucimo konstante ispred integrala. Tako dobijamo tablini integral
r
dr
, ije je reenje r ln , u
granicama od a do b. Na kraju primenimo osobinu logaritama da je razlika logaritama jednaka
logaritmu kolinika.
( )
a
b NIh
a b
NIh
r
NIh
r
dr NIh
b
a
b
a
ln
2
ln ln
2
| ln
2 2
0 0 0 0
0
= = = =

Fluks
0
je fluks koji struja kroz namotaj torusa stvara kroz jedan zavojak. Torus ima N
zavojaka, pa je ukupan sopstveni fluks torusa:
a
b Ih N
a
b NIh
N N ln
2
ln
2
2
0 0
0
= = = .
Induktivnost torusa jednaka je koliniku sopstvenog fluksa kroz zavojak i struje kroz namotaj:
I
a
b Ih N
I
L
ln
2
2
0
=
a
b h N
ln
2
2
0
=

29
Dakle, taan izraz za induktivnost torusa sa vazdunim jezgrom, sa N namotaja, pravougaonog
poprenog preseka, unutranjeg i spoljanjeg poluprenika a i b i visine h je:
a
b h N
L ln
2
2
0
= .
Zamenimo brojne vrednosti zadate u zadatku:
mH 4,1 H 10
3
5
ln 8
m 10 3
m 10 5
ln
2
m 10 4 1000
m
H
10 4
ln
2
3
2
2
2 2 7
2
0
= =

= =

a
b h N
L .
Torus moemo smatrati tankim ako su dimenzije poprenog preseka mnogo manje od duine
srednje linije, odnosno da je za torus pravougaonog poprenog preseka
2
2
b a
a b
+
<< . Ako
usvojimo da je torus tanak onda moemo smatrati da je vektor magnetne indukcije istog intenziteta
po celom poprenom preseku torusa, koji je jednak tanom intenzitetu vektora magnetne indukcije
na srednjoj liniji torusa B
sr
, kao to je prikazano isprekidanom linijom na slici 3.2.2d. Fluks po
jednom zavojku je tada:
( ) S B dS B dS B n B dS B S d B
S S S S
= = = = =

sr sr sr 0
, cos
r
r r r
,
gde smo sada intenzitet vektora magnetne indukcije B
sr
mogli da izvuemo ispred integrala, jer
smatramo da je konstantan. Integral
S
dS jednak je povrini poprenog preseka S.
Na dalje je postupak isti:
S
l
I N
S
l
NI
N S B N N = = = =
sr
2
0
sr
0
sr 0

S
l
N
I
S
l
I N
I
L =
=
sr
2
0 sr
2
0

Dakle, aproksimativni izraz za induktivnost tankog torusa sa vazdunim jezgrom, sa N namotaja,
povrine poprenog preseka S, bilo kakvog oblika poprenog preseka, ija je srednja linija duine l
sr

je:
S
l
N
L =
sr
2
0
.
Popreni presek je pravougaonog oblika, pa je povrina poprenog preseka:
( ) a b h S = ,
a duina srednje linije je:
2
2
sr
b a
l
+
= ,
pa je induktivnost:
30
( ) ( ) mH 4 H 10 4 m 10 3 - m 10 5 m 10 4
m 10
2
5 3
2
1000
m
H
10 4
2
2
3 2 2 2
2
2 7
2
0
= =

=
+
a b h
b a
N
L
Ako uporedimo brojne vrednosti dobijene iz tanog i aproksimativnog izraza vidimo da su
odstupanja jako mala, a to je torus tanji, odstupanja su manja.
31

3.3 Odrediti induktivnost tankog torusnog namotaja krunog poprenog preseka,.poluprenika
r = 5 mm. Poluprenik srednje linije torusa je R = 10 cm. Torus ima N = 100 zavojaka. Koliki je
sopstveni fluks kroz jedan zavojak torusa, ako je struja kroz namotaj I = 1 A?
Reenje:
32

3.4 a) Odrediti magnetnu indukciju u solenoidu sa kartonskim jezgrom, duine b = 5 cm.
Solenoid ima N = 20 gusto i ravnomerno namotanih zavojaka ice, kroz koje protie stalna struja
jaine I = 2 A. Poluprenik kartonskog jezgra na koje je namotan kalem je r = 1 cm.
b) Izraunati induktivnost ovog solenoida.
Reenje:
33

3.5 Na torus pravougaonog poprenog preseka je gusto i ravnomerno namotano N = 700
zavojaka, kroz koje protie stalna struja jaine I i stvara magnetno polje indukcije B = 0,8 T.
Jezgro je napravljeno od feromagnetskog materijala, za koji se, za date uslove, kriva magneenja
moe linearizovati i smatrati da ima relativnu magnetnu permeabilnost 100
r
= . Pre
uspostavljanja struje jezgro torusa je bilo nenamagnetisano. Odrediti ukupan sopstveni fluks, fluks
po jednom zavojku, induktivnost torusa i struju kroz namotaj, ako smatramo da je torus tanak.
Unutranji poluprenik torusa je a = 20 cm, spoljanji poluprenik je b = 24 cm, a visina je
h = 5 cm.
Reenje:

34

veba broj 4
4. FARADEJEV ZAKON

U ovoj vebi:
Generator jednosmernog signala (teorijski model)
Generator naizmeninog (prostoperiodinog) signala

Teorijska Osnova
Magnetna polja koja smo do sada analizirali bila su stalna jer su posledica konstantne elektrine
struje u vremenu i provodnika sa strujom koji miruje u prostoru.
ta se deava ako se strujna kontura kree u spoljanjem magnetnom polju?
ta se deava ako kroz provodnik proputamo vremenski promenljivu elektrinu struju?
Sve te pojave se mogu objasniti Faradejevim zakonom elektromagnetne indukcije:
Indukovana elektromotorna sila, koja se javlja na krajevima provodnika, suprodstavljaju se
promeni magnetnog fluksa:
dt
d
e

= .
Promena magnetnog fluksa moe nastati ako se kontura kree u spoljanjem magnetnom polju,
ako izvor magnetne indukcije pomeramo u prostoru, ili ako imamo vremenski promenljivu
elektrinu struju u provodniku.
Smer indukovane elektromotorne sile odreuje se Lencovim pravilom:
Ako se magnet pribliava provodniku, fluks raste. Indukovae se elektromotorna sila takvog
smera koja e se truditi da smanji tu promenu fluksa i da ga odri na poetnom nivou.
N
B
e
+

N
B
e
+

Slika 4.1
Ako se magnet udaljava, onda fluks kroz konturu opada. Indukovana elektromotorna sila e biti
takvog smera da tei da povea fluks ne bi li ostao kakav je bio na poetku
Ako je kontura zatvorena, onda e se osim elektromotorne sile indukovati i elektrina struja u
konturi. Smer te struje se odreuje na isti nain kao i smer elektromotorne sile.
35
N
B
i
e

N
B
e
i

Slika 4.2
Dinamika indukcija je ona indukcija koja nastaje kada se provodnik kree u spoljanjem
magnetnom polju.
Za ovakav sluaj indukovana elektromotorna sila se moe proraunavati u nekim sluajevima
preko formule Faradejevog zakona (gore navedenog), a u svim sluajevima preko izraza:
( )
=
l
l d B v e
r r
r

Statika indukcija je onaj tip indukcije kod koje provodnik miruje u spoljanjem magnetnom
polju, a kroz njega proputamo vremenski promenljivu elektrinu struju.
Jedinica za indukovanu elektromotornu silu je Volt [V].
Postoji nekoliko jako znaajnih primena Faradejevog zakona u praksi: generatori jednosmernog
i naizmeninog signala, komutator, fluksmetar...
36

- Generator jednosmernog signala (teorijski model)
Teorijski model generatora jednosmernog signala je prototip. Ne koristi se u praksi (nepraktian
je jer je zasnovan na translatornom kretanju).
Kako radi ovaj generator?
Izmeu polova stalnog magneta su postavljene dve paralelne provodne ine. Preko tih ina je
poloena pravolinijska provodna ipka duine l.
Pod silom tereta ipka se kree stalnom brzinom v
r
(bez trenja) u homogenom spoljanjem polju
magneta.
Zbog tog kretanja na inama se indukuje razlika potencijala (taj napon se moe izmeriti
voltmetrom na krajevima ina).

( ) = = l B v e
r r
r

( ) ( ) ( ) = = l B v l B v B v
r r
r
r
r
, cos , sin
=
= 0 cos
2
sin l B v

vBl =
Poto je indukovana elektromotorna
sila konstantna, obeleava se velikim
slovom:
vBl E =

Ako se ine prespoje otpornikom,
javie se jednosmerna indukovana
elektrina struja.

R
E
I =

Sa pojavom struje u kolu javlja se i magnetna sila koja deluje na pokretni provodni tap:
B l I F
r r r
=
N
S
l
v
B
v
x
l +
_
B
N
S
l
v
B
v
x
l +
B
R
I
Slika 4.3
Slika 4.4
37
- Generator naizmeninog (prostoperiodinog) signala
Kako radi generator naizmeninog
signala?
Namotaj od N zavojaka provodne ice
rotira u spoljanjem homogenom magnetnom
polju indukcije B
r
.
Fluks koji se tom prilikom stvara je:
( ) cos , cos = = NBS n B NBS
r
r

Indukovana elektromotorna sila je onda:
( ) = = =
cos NBS
dt
d
dt
d
e
=
dt
d
NBS

sin ,
gde je
=
dt
d
ugaona brzina (kruna uestanost).
dt d =
const t + =
U poetnom trenutku vremena poetni ugao je 0:
t
0
= 0 => 0
0
= = const
t =
B
n
N
0
0
=

B
n N

Slika 4.6
sin = NBS e
Konstantni deo
m
E NBS = je amplituda ovog sinusnog signala pa je:
t E e sin
m
=
Ako na krajeve generatora prikljuimo potroa, kroz njega e protei indukovana elektrina
struja (koja je sinusnog oblika kao i elektromotorna sila).

t I t
R
E
R
e
i sin sin
m
m
= = =

a
N
B
a
N
B
R
i
Slika 4.5
Slika 4.7
38
Zadatak Vebe

4.1 Na slici su prikazane dve paralelne nepokretne
provodne ine u homogenom magnetnom polju
indukcije B = 1 T. Du ina, normalno na njih, klizi
provodna ipka brzinom v = 1 m/s. Rastojanje izmeu
ina je l = 1 m.
a) Izraunati razliku potencijala izmeu
nepokretnih ina.
b) Ako se na jednom kraju ine spoje otpornikom
otpornosti R = 100 , a otpornost ina i ipke se
moe zanemariti, odrediti smer i intenzitet
indukovane struje.
c) ta e se desiti ako ipka promeni smer
kretanja, a brzina ostane ista?
Reenje:
N
S
v
l
39

4.2 Na slici su prikazane dve paralelne
nepokretne provodne ine u homogenom
magnetnom polju indukcije B = 0,5 T. Du ina,
normalno na njih, klizi provodna ipka brzinom
v = 3 m/s. Rastojanje izmeu ina je l = 2 m. Na
jednom kraju ine su spojene generatorom
elektromotorne sile E = 2V i unutranje
otpornosti R = 2 . Odrediti smer i intenzitet
struje u kolu.

Reenje:
v
B
R
+
E
40

veba broj 5
5. SPREGNUTI NAMOTAJI

U ovoj vebi:
Spregnuti namotaji sa stalnim strujama
Spregnuti namotaji sa vremenski promenljivom strujom
Solenoid i torus
Torus sa vazdunim jezgrom i sa jezgrom od feromagnetika

Teorijska Osnova
- Spregnuti namotaji sa stalnim strujama
ta su spregnuti namotaji?
Kada na isto jezgro namotamo dva namotaja kroz
koje proputamo elektrine struje, onda e indukcija
koju proizvodi struja u jednom namotaju praviti fluks i
kroz povrinu drugog namotaja. I obrnuto. Takvi
namotaji koji utiu jedan na drugi zbog zajednikog
jezgra zovu se spregnuti namotaji.
Meusobni fluks je magnetni fluks koji indukcija
koja potie od elektrine struje u jednom namotaju
pravi kroz povrinu drugog:
120 2 12
= N
( )
a
b
h
I N
dr h
r
I N
n B dS B S d B
b
a S S
ln
2 2
, cos
1 1 1 1
2 1 1 1 120
2 2

= = = =
r
r r r

a
b
h
I N N
ln
2
1 2 1
12
=
U zavisnosti od ugla izmeu
1
B
r
i
2
n
r
, ovaj fluks moe biti pozitivan ili negativan.
Meusobna induktivnost je kolinik meusobnog fluksa i struje od koje taj fluks potie:
a
b
h
N N
I
L ln
2
2 1
1
12
12
=
Meusobna induktivnost, kao i meusobni fluks (jer direktno zavisi od njega) takoe moe biti
pozitivna ili negativna.
Moe se izraunati i fluks
21
koji indukcija
2
B
r
od elektrine struje u drugom namotaju,
2
I ,
pravi kroz povrinu S
1
prvog namotaja:
a
b
h
I N N
ln
2
2 2 1
21
=
meusobna induktivnost L
21
je onda:
I
1
I
2
I
2
N
1
N
2
I
1
5.1
41
a
b
h
N N
I
L ln
2
2 1
2
21
21
=
Vano je uoiti da su meusobni fluksevi za spregnute namotaje razliiti (jer ih ine
razliite struje), a da su meusobne induktivnosti iste (jer induktivnosti ne zavise od
elektrine struje!!!).
Nain motanja spregnutih kalemova definisan je koeficijentom sprege k, gde je [ ] 1 , 0 k
Tako se meusobne induktivnosti mogu izraunati i kao:
2 1 12
L L k L = .

- Spregnuti namotaji sa vremenski promenljivom strujom
Promenljiva magnetna polja su bitna i za rad spregnutih namotaja (transformatora). Ako kroz
jedan namotaj proputamo vremenski promenljivu elektrinu struju, ona e proizvesti vremenski
promenljivi magnetni fluks kroz drugi namotaj i indukovae se elektromotorna sila na krajevima
drugog namotaja (elektromotorna sila meusobne indukcije).
Zbog proticanja vremenski promenljive elektrine struje kroz pojedinane namotaje stvarae se
vremenski promenljivi fluks, pa e se na njihovim krajevima indukovati elektromotorna sila
samoindukcije.
Kako se ematski prikazuju spregnuti namotaji u elektrinom kolu?

C
C
C
C
C
C
L
1 L
2
i
1
i
2
u
2 u
1
k

C
C
C
C
C
C
L
1 L
2
i
1
i
2
u
1
u
2
k

0
12
> L
0
12
< L
Slika 5.2
Takama se definie znak magnetne indukcije:
a) ako je meusobna induktivnost L
12
pozitivna, obe take se stavljaju na ulaz namotaja (ili
obe na izlaz);
b) ako je meusobna induktivnost L
12
negativna, take se stavljaju naizmenino, jedna na
ulaz, jedna na izlaz;
c) ulaz namotaja je kraj namotaja u koji struja ulazi, a izlaz je onaj kraj namotaja iz koga
struja izlazi.
Vano je ovim takama obeleiti predznak meusobne induktivnosti, jer se to na ematskom
prikazu inae ne vidi (vidi se samo na realnom spregnutom kolu).
Prema ekvivalentnoj emi spregnutih namotaja mogu se pisati jednaine po I i II Kirhofovom
zakonu:
0
21 1 1
= + + e e u . . . (1)
0
2 12 2
= + + e e u . . . (2)
Poto i kod vremenski promenljivih elektrinih struja vai da je induktivnost:
i
L

=
42
ove jednaine se mogu napisati i kao:
0
2
21
1
1 1
=
dt
di
L
dt
di
L u . . . (1)
0
2
2
1
12 2
=
dt
di
L
dt
di
L u . . . (2)

43
Zadatak Vebe

5.1 Dva namotaja su ravnomerno i gusto, jedan
preko drugog, namotani na tankom kartonskom
torusnom jezgru, kao to je prikazano na slici. Prvi
namotaj ima N
1
, a drugi N
2
zavojaka. Odrediti
sopstvene induktivnosti ovih namotaja, meusobne
induktivnosti i koeficijent sprege.
Kartonsko jezgro je pravougaonog poprenog
preseka. Unutranji poluprenik jezgra je a,
spoljanji poluprenik je b, a visina je h.
Reenje:
b
a
h
0
I
1
I
2
I
2
N
1
N
2
I
1
B
2
B
1
smer struje I , prema kome se
odreduju smerovi vektora B i dS
2
2 2
smer struje I , prema kome se
odreduju smerovi vektora B i dS
1
1 1
B
2
n
2
B
1
n
1
l
sr

Slika 5.3
Pretpostavimo da kroz namotaje teku struje I
1
i I
2
, prema proizvoljno usvojenim smerovima
prikazanim na slici 5.2 Kasnije emo videti da od smerova struja i naina motanja namotaja zavisi
znak meusobne induktivnosti.
N
1
N
2
44
Prema Amperovom zakonu, svaki od namotaja stvara magnetno polje unutar torusa, a magnetne
indukcije od pojedinih namotaja su:
r
I N
B
2
1 1 0
1
= ,
r
I N
B
2
2 2 0
2
= .
Smerovi vektora magnetnih indukcija prikazani su na slici 5.2, a odreeni su pravilom desne
ruke (zavojnice) u odnosu na smer struje kroz odgovarajui namotaj.
Sopstvene induktivnosti pojedinih namotaja izvode se, pod pretpostavkom da je torus tanak (tj.
da je magnetno polje homogeno rasporeeno po poprenom preseku torusa). Odredimo najpre
sopstveni fluks kroz jedan zavojak prvog namotaja:
S S S S
= = = = =

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 01
, cos
r
r r r
,
gde je B
1
magnetna indukcija na srednjoj liniji torusa:
sr
1 1 0
1
i
I N
B

= ,
a
1
dS je elementarni deo povrine S (povrine poprenog preseka torusa), pri emu se pravac
vektora
1
S d
r
poklapa sa normalom na povrinu
1
dS :
1 1 1
dS n S d =
r
r

a smer vektora
1
S d
r
je odreen prema pravilu desne ruke (zavojnice) na osnovu smera konture
koja ograniava povrinu S, a koji se poklapa sa smerom struje I
1
.
Prvi namotaj ima N
1
zavojaka pa je ukupan sopstveni fluks kroz prvi namotaj:
S
l
I N
S
l
I N
N S B N N = = = =
sr
2
1 0
sr
1 0
1 1 1 01 1 1

,
a induktivnost je:
S
l
N
I
S
l
I N
I
L =
=
sr
2
1 0
1
sr
1
2
1 0
1
1
1

,
gde je ( ) a b h S = . Analogno se odreuje induktivnost drugog namotaja, pri emu je smer
vektora
2
S d
r
odreen prema pravilu desne ruke (zavojnice) na osnovu smera konture koja
ograniava povrinu S, a koji se poklapa sa smerom struje I
2
, kao to je prikazano na slici 5.2:
2 2 2
dS n S d =
r
r

S S S S
= = = = =

2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 02
, cos
r
r r r

sr
2 2 0
2
i
I N
B

=
S
l
I N
S
l
I N
N S B N N = = = =
sr
2
2
2 0
sr
2 2 0
2 2 2 02 2 2

S
l
N
I
S
l
I N
I
L =
=
sr
2
2 0
2
sr
2
2
2 0
2
2
2

.
45
Meusobna induktivnost prvog i drugog namotaja, L
12
, odreuje se kao odnos ukupnog fluksa
12
koji struja u prvom namotaju, I
1
, stvara kroz drugi namotaj i jaine struje u prvom namotaju.
Odredimo najpre fluks
012
koji stvara struja u prvom namotaju kroz jedan zavojak drugog
namotaja. Na slici 5.2 prikazan je smer vektora
1
B
r
, koji je odreen pravilom desne ruke (zavojnice)
u odnosu na smer struje I
1
. Od ugla izmeu vektora
1
B
r
i
2
S d
r
zavisi znak fluksa
012
, odnosno znak
meusobne induktivnosti. U naem sluaju je ugao izmeu ova dva vektora jednak pa je skalarni
proizvod manji od nule ( 1 cos = ):
S S S S
= = = = =

1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 1 012
, cos
r
r r r

Drugi namotaj ima N
2
zavojaka pa je ukupan fluks
12
koji struja u prvom namotaju, I
1
, stvara
kroz drugi namotaj:
S
l
I N N
S
l
I N
N S B N N = = = =
sr
1 2 1 0
sr
1 1 0
2 1 2 012 2 12

.
Meusobna induktivnost prvog i drugog namotaja je:
S
l
N N
I
S
l
I N N
I
L =

=
=
sr
2 1 0
1
sr
1 2 1 0
1
12
12

.
Primetimo da, za razliku od sopstvene induktivnosti, meusobna induktivnost moe biti i
pozitivna i negativna. Pojednostavljeno se moe shvatiti da je meusobna induktivnost pozitivna ako
su vektori magnetnih indukcija
1
B
r
i
2
B
r
, koje stvaraju pojedini namotaji, istog smera kroz svaki od
namotaja (odnosno, preciznije reeno, da je ugao izmeu ovih vektora izmeu 2 i 2 ). Onda
je meusobna induktivnost negativna ako su vektori magnetnih indukcija
1
B
r
i
2
B
r
suprotnog smera
kroz svaki od namotaja (odnosno, preciznije reeno, da je ugao izmeu ovih vektora izmeu 2 i
2 3 ). U naem sluaju ova dva vektora su suprotnog smera (ugao izmeu njih je ) pa je
meusobna induktivnost negativna. Da je struja nekog od namotaja suprotnog smera od usvojenog,
ili da je neki od namotaja drugaije motan na jezgro, meusobna induktivnost bila bi pozitivna. Na
slici 5.3 pod a i b prikazani su naini motanja namotaja i smerovi struja kada je meusobna
induktivnost pozitivna, na istoj slici pod c i d prikazani su naini motanja namotaja i smerovi struja
kada je meusobna induktivnost negativna.
Meusobna induktivnost drugog i prvog namotaja, L
21
, odreuje se kao odnos ukupnog fluksa
21
koji struja u drugom namotaju, I
2
, stvara kroz prvi namotaj i jaine struje u drugom namotaju.
Odredimo meusobnu induktivnost L
21
na analogan nain kao meusobnu induktivnost L
12
.
Odredimo najpre fluks
021
koji stvara struja u drugom namotaju kroz jedan zavojak prvog
namotaja, pri emu vodimo rauna o smerovima vektora
2
B
r
i
1
S d
r
:
S S S S
= = = = =

2 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 021
, cos
r
r r r

Prvi namotaj ima N
1
zavojaka pa je ukupan fluks
21
koji struja u drugom namotaju, I
2
, stvara
kroz prvi namotaj:
S
l
I N N
S
l
I N
N S B N N = = = =
sr
2 2 1 0
sr
2 2 0
1 2 1 021 1 21

Meusobna induktivnost drugog i prvog namotaja je:
-
-
46
S
l
N N
I
S
l
I N N
I
L =

= =
sr
2 1 0
2
sr
2 2 1 0
2
21
21

.
Vidimo da su meusobne induktivnosti L
12
i L
21
jednake. Generalno, u linearnim sredinama u
magnetnom pogledu (kakva je vazduh) u kojima magnetna permeabilnost ne zavisi od struja u
konturama vai:
21 12
L L = .
a to e biti sluaj u svim naim zadacima.
I
1
I
2
I
2
N
1
N
2
I
1
B
1
B
2

I
1
I
2
I
2
N
1
N
2
I
1
B
1
B
2

a)
b)
0
21 12
> = L L
I
1
I
2
I
2
N
1
N
2
I
1
B
1
B
2

I
1
I
2
I
2
N
1
N
2
I
1
B
1
B
2

c)
d)
0
21 12
< = L L
Slika 5.4
Veza izmeu sopstvenih induktivnosti, L
1
i L
2
, i meusobne induktivnosti L
12
moe se predstaviti
pomou koeficijenta sprege k:
2 1 12
L L k L = .
Koeficijent sprege je uvek pozitivan i vai:
1 0 k .
Koeficijent sprege definie jainu sprege izmeu posmatranih namotaja. Ako je fluks koji jedan
namotaj stvara kroz drugi jednak nuli tada su meusobna induktivnost i koeficijent sprege jednaki
nuli. To je sluaj kada su namotaji veoma udaljeni jedan od drugog, ili kada je jedan namotaj
izolovan Faradejevim kavezom od drugog. Ako sav fluks koji stvara jedan namotaj prolazi kroz
drugi namotaj (nema rasipanja) tada je koeficijent sprege jednak 1.
Odredimo koeficijent sprege posmatrana dva namotaja:
47
1
sr
2
2 0
sr
2
1 0
sr
2 1 0
2 1
12
=

=
S
l
N
S
l
N
S
l
N N
L L
L
k

,
to je oekivani rezultat, jer sav fluks koji stvara jedan namotaj prolazi kroz drugi namotaj
(smatramo da nema rasipanja).
48

5.2 Na kartonskom jezgru namotana su dva namotaja, zavojak do zavojka, kao na slici. Duina
jezgra je b = 3,95 cm, poluprenik poprenog preseka je r = 1 mm, a broj zavojaka svakog od
namotaja je N = 100.
a) Odrediti induktivnost svakog namotaja.
b) Odrediti koeficijent sprege.
c) Nacrtati ekvivalentnu emu veze ako su spojeni krajevi A' i B' i odrediti meusobnu
induktivnost.
d) Nacrtati ekvivalentnu emu veze ako su spojeni krajevi A' i B i odrediti meusobnu
induktivnost.
e) Nacrtati ekvivalentnu emu veze ako su istovremeno spojeni krajevi A' i B' i krajevi A i B, i
odrediti meusobnu induktivnost.
B
A
B
'
A
'

Reenje:
49

5.3 Na kartonskom jezgru namotana su dva namotaja, zavojak do zavojka, kao na slici.
a) Nacrtati ekvivalentnu emu veze ako su spojeni krajevi A' i B'.
b) Nacrtati ekvivalentnu emu veze ako su spojeni krajevi A' i B.
c) Nacrtati ekvivalentnu emu veze ako su istovremeno spojeni krajevi A' i B' i krajevi A i B.
B
A
B
'
A
'

Reenje:

50

51
AC struje
Sadraj:
6. PROSTOPERIODINE STRUJE............................................................................... 53
Zadatak Vebe........................................................................................................ 58
7. OTPORNIK U KOLU PROSTOPERIODINE ELEKTRINE STRUJE ............................. 62
Zadatak Vebe........................................................................................................ 64
Korienje osciloskopa............................................................................................. 66
8. KALEM U KOLU PROSTO-PERIODINE ELEKTRINE STRUJE................................... 71
Zadatak Vebe........................................................................................................ 73
9. KONDENZATOR U KOLU PROSTOPERIODINE ELEKTRINE STRUJE ..................... 77
Zadatak Vebe........................................................................................................ 79
10. REDNO RLC KOLO ............................................................................................ 83
Zadatak Vebe........................................................................................................ 85
11. PARALELNO RLC KOLO .................................................................................... 92
Zadatak Vebe........................................................................................................ 95
12. PRETVARANJE REDNE RLC VEZE U PARALELNU................................................ 103
Teorijska Osnova.................................................................................................. 103
Zadatak Vebe...................................................................................................... 104
13. SNAGE U PROSTOPERIODINOM REIMU........................................................ 106
Teorijska Osnova.................................................................................................. 106
Zadatak Vebe...................................................................................................... 108

52

53

veba broj 6
6. PROSTOPERIODINE STRUJE

U ovoj vebi:
Vremenski promenljive elektrine struje
Amplituda prostoperiodinih elektrinih struja
Trenutna i poetna faza
Kruna uestanost
Uestanost
Period oscilacije
Srednja vrednost elektrine struje
Efektivna vrednost elektrine struje

Teorijska Osnova
Vremenski promenljive elektrine struje u svakom trenutku vremena menjaju intenzitet.
i
t

Slika 6.1
Naizmenine elektrine struje su one vremenski promenljive struje koje pored intenziteta
povremeno menjaju smer. One mogu biti neperiodine ili periodine, a periodine mogu biti
sloenoperiodine i prostoperiodine.
i
t

Slika 6.2
Mi emo prouavati samo prostoperiodine elektrine struje (struje sinusnog i kosinusnog
oblika). Ove struje se koriste u elektrotehnici, jer su samo za njih na svim elementima u kolu
(otpornik, kalem, kondenzator), oblici napona i struje isti.
54
i
t

Slika 6.3
Grafiki prikaz elektrine struje i napona ima isti oblik u zavisnosti od promene vremena i u
zavisnosti od promene faze. Zato se nekad crta grafik i(t), a nekad i(t) ( i(t) je u stvari grafik istog
oblika kao grafik i(t) ).
Trenutna vrednost elektrine struje i je vrednost koju struja ima u nekom trenutku vremena.

( ) ( ) + = t I t i sin
m

Amplituda prostoperiodine elektrine struje I
m

je maksimalna vrednost koju struja moe imati (kada
je ( ) 1 sin = + t )
Amplituda je iskljuivo pozitivna veliina.

Trenutna faza je faza koju ima struja u nekom trenutku vremena: + t .
Poetna faza je faza (ugao) koju struja ima u poetnom trenutku posmatranja.
Poetna faza moe biti i pozitivna i negativna i jednaka 0.
i
t

Slika 6.4
Slika 6.5
55
i
t
0 =

Slika 6.6
0 <
i
t

Slika 6.7
i
t
0 >

Slika 6.8
Kruna uestanost je brzina rotacije generatora naizmeninog (prostoperiodinog) signala:
T
f

2
2 = =
gde je f uestanost (frekvencija) [Hz], T period oscilacija [s], jedinica za krunu uestanost je
s
rad
ili s
-1
.
Period funkcije T je vreme za koje se
funkcija pone ponavljati na isti nain.
Uestanost (frekvencija) f je broj ponavljanja
perioda u jednoj sekundi. Obrnuto je srazmerna
periodu:
T
f
1
= .
Jedinica za uestanost je Herc [Hz].

Srednja vrednost elektrine struje je:
( )
=
T
dt t i
T
I
0
sr
1

Srednja vrednost sinusoide je 0, pa je zato i srednja vrednost takvih struja i napona jednaka 0.
Efektivna vrednost elektrine struje je matematiki izraz za srednju kvadratnu vrednost:
( )
=
T
dt t i
T
I
0
2
1

Efektivna vrednost elektrine struje sinusnog oblika je:
2
m
I
I = .
i
t
T
Slika 6.9
56
Sve ove definicije vae i za napone.

( ) ( ) + = t U t u sin
m

Elektrine struje i naponi mogu se porediti po amplitudi i po fazi.

t
u
1
u
2
u(t)

Slika 6.11
Napon u
1
ima veu amplitudu od napona u
2.

u
t

Slika 6.10
Primer 1
57

Za trenutne vrednosti prostoperiodinih napona i struja vae Omov, I i II Kirhofov zakon.

t
i
1
i
2
2

Slika 6.12
Fazna razlika izmeu struje i
1
i i
2
je
2 1
= . Vai da je
2 1
> , pa je i 0 > .
Tada kaemo da struja i
1
fazno prednjai struji i
2
za , odnosno da struja i
2
fazno
kasni za strujom i
1
za .
Primer 2
58

Zadatak Vebe

6.1 Na slici je prikazan grafik zavisnosti vremenske promene napona izmeu dve take u
jednom kolu.
a) Odrediti amplitudu, efektivnu vrednost, poetnu fazu, krunu uestanost i frekvenciju ovog
napona.
b) Napisati izraz po kome se menja trenutna vrednost ovog napona.
c) Kolika je trenutna vrednost napon u trenutku t = 10 ms?
u [V]
t [ms]
5
-5
10 20 30 5 -5 0 15 25

Reenje:

a) Vremenski periodine veliine su veliine ije se vrednosti ponavljaju u jednakim
vremenskim intervalima. Taj vremenski interval naziva se period i obeleava se sa T.
Prostoperiodine veliine se menjaju po sinusnom zakonu. Mi emo prouavati linearne mree sa
vremenski prostoperiodinim strujama i naponima. Vrlo je bitno zapamtiti da su u pojedinoj
ovakvoj mrei svi naponi i struje iste frekvencije (pod pretpostavkom da su svi generatori iste
frekvencije, to e biti sluaj u svim naim primerima). Opti oblik napona koji se menja po
prostoperiodinom zakonu je:
( ) ( ) + = t U t u sin
m
.

Na slici 6.13 obeleene su sve pomenute veliine za analizu datog prostoperiodinog napona.
Amplituda prostoperiodine veliine je maksimalna apsolutna vrednost koju moe imati ta
prostoperiodina veliina. Poto se prostoperiodine veliine menjaju po sinusnom zakonu, ija se
vrednost menja izmeu 1 i -1, amplituda je vrednost sa kojom se mnoi sinusna funkcija, a u sluaju
prostoperiodinog napona to je veliina U
m
. Dakle, u optem sluaju amplitudu obeleavamo
velikim slovom koje oznaava prostoperiodinu veliinu sa malim slovom m u indeksu. Sa slike
6.13 vidi se da je amplituda analiziranog napona:
poetna faza [rad]
kruna uestanost [
1
s ili
s
rad

]
amplituda [V]
59
V 5
m
= U .

u (t )
t
U
m
-U
m
0
t
2 3
2 3 0
T
U
m
sin

Slika 6.13
Efektivna vrednost prostoperiodine veliine je 2 puta manja od njene amplitude. Efektivnu
vrednost obeleavamo velikim slovom koje oznaava prostoperiodinu veliinu, bez indeksa.
Dakle, u sluaju prostoperiodinog napona efektivna vrednost je:
2
m
U
U = .
Efektivna vrednost analiziranog napona je:
V 3,54 V 2 5 , 2
2
2
2
V 5
2
V 5
2
m
= = = = =
U
U .
Na poetku smo uveli period prostoperiodine veliine. Kao to se moe uoiti na slici 6.1.1
vrednosti napona se ponavljaju na svkih 20 ms pa je perioda:
ms 20 = T .
Frekvencija ili uestanost predstavlja broj ponavljanja perioda u jednoj sekundi pa je veza
izmeu frekvencije i periode:
[ ]
1 -
s Hz
1
= =
T
f .
Vidi se da je jedinica za frekvenciju s
-1
, ali je ipak uvedena nova jedinica: herc [Hz].
Frekvencija analiziranog napona je:
Hz 50
s 10 20
1 1
3
=
= =

T
f .
Sinusna funkcija ne menja vrednost ako se uglu, iji se sinus odreuje, doda konstanta n 2 , gde
je n ceo broj. Dakle, za n = 1 vai:
( ) ( ) 2 sin sin + + = + t t .
S obzirom da za periodinu veliinu mora da vai:
( ) ( ) ( ) ( ) + + = + + = + T t T t t sin sin sin ,
poreenjem prethodna dva izraza vidimo da je period prostoperiodine veliine odreen
relacijom:
2 = T .

Na osnovu prethodnog izraza definie se kruna uestanost:
60
f
T

2
2
= = .
Kruna uestanost analiziranog napona je:
s
rad
314
s
rad
100 Hz 50 2 2 = = = = f .
Trenutna faza prostoperiodine veliine je:
+ t ,
a jedinica je radijan.
Poetna faza prostoperiodine veliine pokazuje koliko je vremenski pomerena ta veliina u
odnosu na vremenski poetak i jednaka je trenutnoj fazi za poetni trenutak t = 0 s. Poetna faza se
izraava u radijanima i moe imati vrednosti od do . Poetnu fazu napona obeleavamo sa .
Poetnu fazu struje obeleavamo sa . U poetnom trenutku t = 0 s napon ima vrednost:
( ) sin s 0
m
U t u = = .
U naem zadatku na apscisi (x-osi) se nalazi vreme - t. Pokazali smo da vremenskoj promeni od
jedne periode odgovara promena faze od 2 , pa se ee na x-osu nanosi proizvod T u
radijanima. Na ovaj nain je odmah dostupna informacija o poetnoj fazi, mada se na grafiku gubi
informacija o frekvenciji signala. Na slici 6.1.1 prikazana su oba naina obeleavanja x-ose.
Sa slike iz zadatka vidimo da analizirani napon prednjai u odnosu na vremenski poetak za
5 ms. Kaemo da ''prednjai'' jer se najblii poetak sinusoide poetnom trenutku t = 0 s nalazi pre
poetnog trenutka (nalazi se sa leve strane). Da bismo dobili poetnu fazu, kao to se vidi sa slike
6.1.1, ovu vrednost treba pomnoiti sa krunom uestanou. Dakle, poetna faza analiziranog
napona je:
rad 57 , 1 rad
2
rad 5 , 0 s 10 5
s
rad
100
3
= = = = =

t .
(U sledeem zadatku sreemo sa sa strujom koja ima negativnu poetnu fazu.)

b) S obzirom da smo odredili sve potrebne veliine moemo napisati izraz po kome se menja
trenutna vrednost ovog napona:
( ) ( ) V
2
314 sin 5 sin
m

+ = + =

t t U t u .
c) Da bismo dobili trenutnu vrednost napona u trenutku t = 10 ms, zamenimo ovu vrednost u
prethodno dobijenom izrazu:
( ) ( ) V -5 V rad 4,71 sin 5 V rad 57 , 1 s 10 10
s
rad
314 sin 5 s 10 10
3 3
= =
+ = =

t u
to se moe proveriti na grafiku zadatom u zadatku.
61

6.2 Trenutna vrednost struje u jednoj grani kola menja se po zakonu:
( ) A
3
10 sin 1 , 0
4
=

t t i .
a) Nacrati grafik zavisnosti vremenske promene ove struje.
b) Na istom grafiku nacrtati promene struje ( ) t i
1
, koja prednjai struji ( ) t i za
2
.
c) Na istom grafiku nacrtati promene struje ( ) t i
2
, koja kasni za strujom ( ) t i za
3
.
Reenje:

62

veba broj 7
7. OTPORNIK U KOLU
PROSTOPERIODINE
ELEKTRINE STRUJE

U ovoj vebi:
Napon na otporniku i struja kroz otpornik
Amplituda i poetna faza napona i struje

Teorijska Osnova
Napon na krajevima otpornika i elektrina struja koja protie kroz njega povezani su Omovim
zakonom:
+
R
u
i

Slika 7.1
i R u =
( ) ( ) + = t U t u sin
m

( ) ( ) + = t I t i sin
m

( ) ( ) + = + = = t U t I R i R u sin sin
m m

Iz gornje jednaine vidimo da je amplituda napona:
m m
I R U = ,
a poetna faza napona jednaka je poetnoj fazi struje:
= .
Naponi i struje se fazno porede tako to se uvodi fazna razlika napona i struje . To je razlika
poetnih faza napona i struje:
= .
Kod otpornika je 0 = , to znai da su kod otpornika napon i struja u fazi.
63
t
i
u

Slika 7.2

R je aktivna otpornost otpornika (rezistansa). Moe biti iskljuivo pozitivna veliina.
64

Zadatak Vebe

7.1 U otporniku otpornosti R = 1 k uspostavljena je prostoperiodina struja efektivne
vrednosti I = 10 mA, uestanosti f = 200 Hz i poetne faze
8
= .
a) Napisati izraz po kome se menja trenutna vrednost struje kroz otpornik.
b) Odrediti napon izmeu krajeva otpornika.
c) Nacrtati na istom grafiku promene trenutnih vrednosti napona i struje kroz otpornik.
Reenje:
65

7.2 Napon na otporniku otpornosti R = 5 menja se po zakonu V )
4
300 sin( 5 ) (

= t t u .
a) Odrediti zakon po kom se menja struja kroz otpornik.
b) Koliko iznose efektivne vrednosti struje i napona na otporniku.
c) Nacrtati na istom grafiku promene trenutnih vrednosti napona i struje kroz otpornik.
Reenje:
66

Korienje osciloskopa
Osciloskop je ureaj za prikazivanje vremenskog oblika naizmeninog signala, kao i
direktno odreivanje periode, amplitude i fazne razlike prostoperiodinih signala. U EWB-u postoji
simulacija dvokanalnog osciloskopa, koji e se na vebama iz osnova elektrotehnike koristiti u
analizi sinusnog prostoperiodinog signala. Osciloskop se nalazi u liniji alatki podmeni merni
instrumenti. Na radnoj povrini se moe postaviti samo jedan osciloskop. Ako spustimo jedan
osciloskop na radnu povrinu i dva puta miem kliknemo na njega otvorie se umanjen prozor
osciloskopa (Slika 7.3- gore). Na prozoru osciloskopa razlikujemo 4 grupe
podeavanja:
a) vremenska baza (engl. Time base)
b) kanal A (engl. channel A)
c) kanal B (engl. channel B)
d) triger (engl. trigger)
Vremenska baza predstavlja pode-
avanje podeoka po x-osi, smanjivanjem
ove vrednosti dobiemo utisak da se signal
razvlai po horizontali i obratno. U okviru
podeavanja vremenske baze postoji X
position podeavanje promenom ove
vrednosti signal se na grafiku pomera po
X-osi, desno ako je vrednost pozitivna,
levo ako je vrednost negativna. Postoje 3
prekida uz pomo kojih se podeava
koordinatni sistem (tj. tip grafika koji se
izcrtava):
Y/T zavisnost amplitude od vreme-
na
B/A zavisnost amplitude signala na
kanalu B od amplitude signala na
kanalu A
A/B zavisnost amplitude signala na
kanalu A od amplitude signala na
kanalu B.
Osciloskop u EWB-u je dvokanalni, to znai da moze istovremeno da prikae 2 signala
signal sa kanala A i signal sa kanala B. Podeavanja za kanal A i kanal B odnose se na podeavanje
podeoka po y-osi (0.01 mV/Div - 5 kV/Div) za svaki od kanala pojedinano, ako ovu vrednost
poveavamo signal se umanjuje po vertikali i obratno. U okviru podeavanja za kanale A i B postoji
Y position podeavanje, promenom ove vrednosti signal se na grafiku pomera po y-osi, gore ako je
vrednost pozitivna, dole ako je vrednost negativna, takoe postoje i 3 prekida sa sledeim
znaenjem:
AC prikazuje se samo naizmenina komponenta signala
0 kanal osciloskopa se vezuje direktno na masu, ovo podeavanje je korisno za
odreivanje koji je od signala povezan na kom kanalu.
DC prikazuje naizmeninu i jednosmernu komponentu signala.

Slika 7.3. Osciloskop: umanjen prozor(gore) i uvean
prozor (dole)

67

Kao i svaki drugi merni instrument osciloskop je potrebno podesiti kako bi se to preciznije
oitale vrednosti koje merimo, upravo zbog toga razlikujemo podeavanja osciloskopa za sledea
merenja:
a) podeavanje osciloskopa za crtanje vremenskog oblika signala na milimetarskom papiru
b) podeavanje osciloskopa za merenje periode i amplitude prostoperiodinog signala
c) podeavanje osciloskopa za merenje fazne razlike izmeu dva prostoperiodina signala
Podeavanje osciloskopa za crtanje vremenskog oblika signala
Za crtanje vremenskog oblika signala potrebno je podesiti osciloskop tako da se na ekranu
jasno vidi jedna perioda signala, a da se pri tome vidi i talasni oblik signala. Crte na
milimetarskom papiru treba da omogui verno oitavanje karakteristinih osobina
prostoperiodinog sinusnog siglala (periodu, amplitudu, a ukoliko ima 2 signala na slici, i faznu
razliku).
PRIMER 1
Poveite kolo kao na slici. Pokrenite simulaciju i posle nekog vremena pauzirajte simulaciju.

ema 1
Dvostrukim pritiskanjem tastera mia kada je pokaziva mia iznad osciloskopa otvaramo
prozor osciloskopa, pritiskamo taster expand i dobijamo proireni prozor osciloskopa (Slika 7.4).
Signal na ovoj slici je neupotrebljiv za bilo kakvu vrstu analize, zato treba izvriti podeavanje
osciloskopa, na sledei nain:
I korak Zato je leva strana ekrana osciloskopa zatamljena? Signal koji se iscrtava sa ovim
podeavanjima za x-osu, zapravo ima toliko malu periodu da je ona ua od debljine linije kojom se
signal izcrtava. Treba postepeno smanjivati vrednost u polju za podeavanje vremenske baze sa
0.50 s/div na 2 ms/div, uoite sta se deava sa slikom na ekranu signal se razvlai po x-osi (Slika
7.5).
NAPOMENA:
Na vebama iz osnova elektrotehnike studenti nee koristiti X position i Y position
podeavanja, a preklopnik za podeavanje koordinatnog sistema uvek e biti u poziciji Y/T
dakle analiziraemo samo vremenski oblik signala. Kada bude potrebno da se signal
pomera levo ili desno koristie se horizontalni scroll koji se nalazi odmah ispod grafika, u
uveanom prozoru osciloskopa (slika 12).
68

Slika 7.4. Proiren prozor osciloskopa nepodeen osciloskop

Slika 7.5. Promene koje se uoavaju na ekranu promenom podeavanja vremenske baze (x-osa)
II korak
Osciloskop jo uvek nije pravilno podeen, na ekranu se sada vide vertikalne linije, dakle ne
vidimo oblik signala, a ne vidimo ni amplitudu signala. Potrebno je napraviti izmene u podeavanju
y-ose osciloskopa, poto signal dolazi sa kanala A, treba poveati vrednost 5V/div na 100V/div i
pritom gledati ta se deava na ekranu (Slika 7.6).

Slika 7.6. Promene koje se uoavaju na ekranu promenom podeavanja za kanal A (y-osa)

Na ovaj nain dobijamo vremenski oblik signala (Slika 7.7) koji sada moemo nacrtati na
milimetarskom papiru, a da pri tome vodimo rauna o razmeri. Takoe je bitno da se nacrta perioda
dela signala koji se ne nalazi na samom poetku, jer signal tada ima previe izoblienja.
69

Slika 7.7. Prozor ispravno podeenog osciloskopa sa koje se moe precrtati izgled signala
Podeavanje osciloskopa za merenje periode i amplitude
prostoperiodinog signala
EWB pua mogunost da se sve relevantne veliine odrede uz pomo markera, crveni
marker sa oznakom 1 koji se nalazi u krajnjem levom uglu i plavi marker sa oznakom 2, koji se
nalazi u krajnjem desnom uglu ekrana osciloskopa (Slika 7.7). U taki gde se marker see sa
signalom oitavaju se parametri signala jaina napona i vreme. Ovi parametri se nalaze u
pravougonicima ispod ekrana osciloskopa (Slika 7.7). Za marker 1 podaci su u prvom
pravougaoniku: marker je postavljen u trenutku T1=883.3274ms, vrednost signala u tom trenutku je
u
A1
(T1)=-155.0188mV. Za marker 2 vrednosti se oitavaju u drugom pravougaoniku: marker je
postavljen u trenutku T1=899.9940ms, vrednost signala u tom trenutku je u
A2
(T1)=-154.9869mV. U
treem pravougaoniku oitava se perioda signala T=T2-T1=16.667ms.
Amplituda signala meri se tako to se jedan od markera postavi u taku gde signal dostie
maksimalnu vrednost, a zatim se oita vrednost amplitude iz odgovarajueg polja.

70

Analiza otpornikog razdelnika napona
Povezati i simulirati kolo prikazano na slici 7.3 u programu EWB. Snimiti talasne oblike signala
u kolu, koji su prikazani na osciloskopu i nacrtati ih na grafiku.

Slika 7.8
R
1
= 1k ;
R
2
= 9k ;
u(t) = 10V;
f = 10kHz;

Kada se snimaju talasni oblici signala na otporniku, poto su struja i napon na otporniku u fazi treba
posmatrati napon na ulazu kola, odnosno na izvoru napona u(t) i napon na izlazu kola tj. otporniku
R
1
. Nakon crtanja na grafiku uneti podatke
podeavanja osciloskopa u tabelu.

Tabela 7.1Podeavanje osciloskopa

Razmera vremenske baze (ms/pod)
u(t) - Kanal 1 (V/pod)

u
R1
(t) - Kanal 2 (V/pod)

Grafik 1
71

veba broj 8
8. KALEM U KOLU PROSTO-
PERIODINE ELEKTRINE
STRUJE

U ovoj vebi:
Napon na otporniku i struja kroz kalem

Teorijska Osnova
Napon na krajevima kalema i elektrina struja koja protie kroz njega povezani su odreenom
zakonitou:
+
L
u
i
C CC

Slika 8.1
dt
di
L u =
( ) ( ) + = t U t u sin
m

( ) ( ) + = t I t i sin
m

( ) ( )
+ =
+ + = + = = t U t I L t I L
dt
di
L u sin
2
sin cos
m m m
m m
I L U = ,
a poetna faza napona:
2
+ = .
Razlika faza napona na kalemu i struje kroz njega je:
2 2

= + = =
Kae se da napon na kalemu fazno prednjai struji za
2
.

72

Slika 8.2
Kolinik amplitude napona U
m
i amplitude struje I
m
je proizvod L . To je po dimenzijama
otpornost (U
m
/I
m
= otpornost). Ali to nije termogena otpornost (ne pretvara se elektrina energija u
toplotnu kao kod otpornika). Zato se ova otpornost zove reaktivna otpornost (reaktansa) kalema:
L X
L
= .
Jedinica za reaktivnu otpornost kalema je Om [].
Izborom induktivnosti kalema, a u zavisnosti od uestanosti na kojoj kolo radi, moemo
odreivati elektrine struje u granama kola.
Kalem je propusnik niskih uestanosti.

73

Zadatak Vebe

8.1 U kalemu induktivnosti L = 10 mH, zanemarljive elektrine otpornosti, uspostavljena je
prostoperiodina struja efektivne vrednosti I = 2 5 mA, krune uestanosti
1 4
s 10

= i poetne
faze
3
= .
a) Napisati izraz po kome se menja trenutna vrednost struje kroz kalem.
b) Odrediti napon izmeu krajeva kalema.
c) Nacrtati na istom grafiku promene intenziteta napona i struje kroz kalem.
Reenje:
74

8.2 Napon na kalemu se menja po zakonu . V )
2
500 sin( 5 ) (

= t t u Pri tome je reaktansa
kalema = 50
L
X .
a) Odrediti induktivnost kalema.
b) Odrediti zakon po kom se menja struja kroz kalem.
c) Odrediti uestanost promene napona, odnosno struje.
Reenje:
75

Analiza kola sa kalemom
Povezati i simulirati kolo prikazano na slici 8.3 u programu EWB.
a) Izraunati reaktansu kalema raunskim putem
b) Izraunati reaktansu kalema merenjem napona i struje kroz kalem
c) Snimiti talasne oblike signala u kolu, koji su prikazani na osciloskopu i nacrtati ih na
grafiku.

a) Izraunati reaktansu kalema raunskim putem

b) Izraunati reaktansu kalema merenjem napona i struje kroz kalem. Povezati kolo kao na slici
8.3. Podesiti instrumente da mere naizmenine signale.

R
1
= 10 ;
L = 20mH ;
u(t) = 20V;
f = 1.5kHz;

Slika 8.3

I=_________

U=________

grafiku.
76
Ako posmatramo kolo na slici 8.4 primeujemo da je otpornik vezan na red sa kalemom, tako da
cemo posmatranjem napona na krajevima otpornika snimiti oblik struje kroz kalem, zato to su kod
otpornika napon i struja u fazi. Nakon crtanja uneti podatke podeavanja osciloskopa u tabelu.

Slika 8.4

R
1
= 10 ;
L = 20mH ;
u(t) = 20V;
f = 1.5kHz;

Tabela 8.1Podeavanje osciloskopa

Prodiskutujte ta ste dobili na ekranu osciloskopa. Koji signal prednjai, za koliko i zato?

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________


u
C

Grafik 2
77

veba broj 9
9. KONDENZATOR
U KOLU PROSTOPERIODINE
ELEKTRINE STRUJE

U ovoj vebi:
Napon na kondenzatoru i struja kroz kondenzator

Teorijska Osnova
Napon na krajevima kondenzatora i elektrina struja koja protie kroz granu sa kondenzatorom
povezani su odreenom zakonitou:
+
C
u
i

Slika 9.1
dt
du
C
dt
dq
i = =

idt
C
du
1
=
= idt
C
u
1

( ) ( ) + = t U t u sin
m

( ) ( ) + = t I t i sin
m

)
2
sin( ) cos(
1
m m

+ = + = =

t
C
I
t
C
I
idt
C
u
C
I
U
m
m
= ,
a poetna faza napona:
2
= .
Razlika faza napona na kondenzatoru i struje koja protie kroz granu sa kondenzatorom je:
2 2

= = =
Kae se da napon na kondenzatoru kasni za strujom za
2
.

78

t
u
i

Slika 9.2
Kolinik amplitude napona U
m
i amplitude struje I
m
je
C
1
. To je dimenziono otpornost
(U
m
/I
m
=otpornost). To nije termogena otpornost (kao kod otpornika), pa se zato zove reaktivna
otpornost (reaktansa) kondenzatora:
C
X
C
1
= .
Jedinica za reaktivnu otpornost kondenzatora je Om [].
Izborom kapacitivnosti kondenzatora, prema zadatoj uestanosti kola, mogu se regulisati naponi
i struje u kolu.
Kondenzator je propusnik visokih uestanosti.
Vano je uoiti da se na reaktivnoj otpornosti kalema i kondenzatora ne stvaraju gubici.
Gubici nastaju na: termogenoj otpornosti ice, na parazitnoj kapacitivnosti izmeu zavojaka
kalema. Gubici su i struje curenja u dielektriku kondenzatora...
Uoi da je:
0 > = L X
L
(jer je 0 > i 0 > L ),
0
1
> =
C
X
C
(jer je 0 > i 0 > C ).

79

Zadatak Vebe

9.1 Izmeu elektroda kondenzatora kapacitivnosti C = 100 nF napon je prostoperiodian
efektivne vrednosti U = 1,2 V, krune uestanosti
1 5
s 10

= i poetne faze
4
= .
a) Napisati izraz po kome se menja trenutna vrednost napona na kondenzatoru.
b) Odrediti zakon po kom se menja struja u prikljunim provodnicima kondenzatora.
c) Nacrtati na istom grafiku promene intenziteta napona na kondenzatoru i struje u prikljunim
provodnicima kondenzatora.
Reenje:
80

9.2 Amplituda struje u prikljunim provodnicima kondenzatora kapacitivnosti C = 0,5 F je
I
m
= 0,01 A, frekvencija je f = 50 Hz i poetna faza je
3
= . Odrediti zakon po kom se menja

napon na kondenzatoru. Nacrtati na istom grafiku promene intenziteta napona na kondenzatoru i
struje u prikljunim provodnicima kondenzatora.
Reenje:
81
Analiza kola sa kondenzatorom
Povezati i simulirati kolo prikazano na slici 9.3 u programu EWB.
d) Izraunati reaktansu kondenzatora raunskim putem
e) Izraunati reaktansu kondenzatora merenjem napona i struje kroz kondenzatora
f) Snimiti talasne oblike signala u kolu, koji su prikazani na osciloskopu i nacrtati ih na
grafiku.

a) Izraunati reaktansu kondenzatora raunskim putem

b) Izraunati reaktansu kondenzatora merenjem napona i struje kroz kondenzator. Povezati
kolo kao na slici 8.3. Podesiti instrumente da mere naizmenine signale.

R
1
= 10 ;
C = 100nF ;
u(t) = 20V;
f = 1.5kHz;
Slika 9.3

I=_________

U=________

82
grafiku.
Ako posmatramo kolo na slici 8.4 primeujemo da je otpornik vezan na red sa kondenzatorom,
tako da cemo posmatranjem napona na krajevima otpornika snimiti oblik struje kroz
kondenzator, zato to su kod otpornika napon i struja u fazi. Nakon crtanja uneti podatke
podeavanja osciloskopa u tabelu.

Slika 9.4

R
1
= 10 ;
C = 100nF ;
u(t) = 20V;
f = 1.5kHz;

Tabela 9.1. Podeavanje osciloskopa

Prodiskutujte ta ste dobili na ekranu osciloskopa. Koji signal prednjai, za koliko i zato?

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________


u
C

Grafik 3
83

veba broj 10
10. REDNO RLC KOLO

U ovoj vebi:
Aktivna, reaktivna i prividna otpornost
Rezonantno kolo
Preteno kapacitivno kolo
Preteno induktivno kolo
Trougao impedansi
Redna veza 2 prijemnika

Teorijska Osnova
Ako imamo prijemnik koji se sastoji od redne veze otpornika, kalema i kondenzatora, onda taj
prijemnik ima svoju aktivnu, reaktivnu i prividnu otpornost i razliku faza napona na krajevima
prijemnika i struje koja protie kroz njega.
C CC
R C L
+
u
i

Slika 10.1

Impedansa prijemnika Z je prividna otpornost prijemnika. Definie se kolinikom
amplitude napona i struje na prijemniku:
2 2
m
m
X R
I
U
I
U
Z + = = = .
Impedansa je uvek pozitivna (amplitude U
m
i I
m
su uvek pozitivne).
R je aktivna otpornost prijemnika i uvek je pozitivna.
X je reaktivna otpornost prijemnika:
C
L X X X
C L
1
= = .
, kolo je preteno induktivno
, rezonantno kolo
< <
= =
> >
C
L
C
L
C
L
X
1
, 0
1
, 0
1
, 0

, kolo je preteno kapacitivno
Reaktivna otpornost moe biti pozitivna (kada je induktivni deo vei od kapacitivnog). Tada
kaemo da se prijemnik ponaa kao induktivnost.
84
Reaktivna otpornost moe biti negativna (kada je induktivni deo manji od kapacitivnog). Tada
kaemo da se prijemnik ponaa kao kapacitivnost.
Rezonantno kolo je redno RLC kolo u kome kalem i kondenzator imaju takve vrednosti
induktivnosti i kapacitivnosti da je reaktivna otpornost kola jednaka 0.
Glavne karakteristike rezonantnog kola su da je impedansa minimalna, a elektrina struja u
grani maksimalna.
Fazna razlika napona i struje rednog RLC prijemnika je:
R
C
L
R
X

1
arctg arctg

= = =
Svi ovi obrasci mogu se pamtiti pomou trougla impedansi:

2 2
X R Z + =

R
X
R
X
arctg tg = =
cos Z R =
sin Z X =

Redna veza dva prijemnika
Ako imamo rednu vezu dva RLC prijemnika, onda prilikom prorauna vae sledea pravila:

C CC
+
u
i
R
1
L
1
C
1
C CC
R
2
L
2
C
2

Slika 10.2
Aktivne otpornosti u rednoj vezi se smeju sabirati:
2 1 e
R R R + =
Reaktivne otpornosti u rednoj vezi se smeju sabirati:
2 1 e
X X X + =
Impedanse u rednoj vezi se ne smeju sabirati:
2 1 e
Z Z Z +
Fazne razlike u rednoj vezi se ne smeju sabirati:
2 1 e
+
U rednoj vezi se ne smeju sabirati parametri paralelne veze!
R
X
Z
85

Zadatak Vebe

10.1 Otpornik otpornosti R = 50 , kalem induktivnosti L = 10 mH i kondenzator
kapacitivnosti C = 2 F vezani su na red. U ovoj rednoj vezi je uspostavljena prostoperiodina
struja efektivne vrednosti I = 4 mA, krune uestanosti = 5000 s
-1
i poetne faze 6 / =
prema usvojenom referentnom smeru. Odrediti napon izmeu krajeva ove redne veze. Kakvog je
karaktera ova veza elemenata?
+
u(t)
i(t)
R L C
C CC

Reenje:

Napiimo najpre izraz za trenutnu vrednost struje. Data je efektivna vrednost struje pa je
amplituda:
mA 2 4 2 mA 4 2
m
= = = I I .
Otuda je izraz za trenutnu vrednost struje:
( ) ( ) mA
6
5000 sin 2 4 sin
m

+ = + =

t t I t i .
+
u(t)
i(t)
R L C
C CC
+
u (t)
R + +
u (t)
L
u (t)
C

Slika 10.3
Naponi na pojedinim elementima, prema usaglaenim referentnim smerovima (slika 10.1.1), su:
( ) ( ) ( ) + = = t I R t i R t u sin
m R
,
( )

+ + =
2
sin
m L

t I L t u ,
( )

+ =
2
sin
1
m C

t I
C
t u .
Za trenutne vrednosti napona i struja vae Kirhofovi zakoni pa je:
( ) ( ) ( ) ( ) = + + = t u t u t u t u
C L R

( ) =
+ +
+ + + + =
2
sin
1
2
sin sin
m m m

t I
C
t I L t I R
gde smo primenili injenicu da je:
86
cos
2
sin =
+ i
cos
2
sin =
.
Primenom trigonometrijske relacije:
)
A
B
arctg sin( B A cos B sin A
2 2
+ + = + ,
na izraz za napon na rednoj RLC vezi, dobijamo:
)
1
arctg sin(
1
) sin(
2
2
R
C
L
t I
C
L R t U
m m

+ +
+ = + .
Izjednaavanjem amplitude i faze leve i desne strane jednakosti dobijamo odnos amplituda i
razliku faza napona i struje redne veze. Generalno, odnos amplituda napona i struje na nekoj vezi
elemenata nazivamo impedansa Z. Uoavamo da je odnos amplituda jednak odnosu efektivnih
vrednosti:
I
U
I
U
I
U
= =
2
2
m
m

Impedansa redne veze je:
2
2
m
m
1
+ = = =
C
L R
I
U
I
U
Z
.
Vidimo da je impedansa uvek pozitivna veliina s obzirom da predstavlja odnos amplituda
koje su pozitivne veliine. Veliina R naziva se aktivna otpornost ili rezistansa. Veliina
C
L
1
naziva se reaktivna otpornost ili reaktansa redne veze, a predstavlja razliku reaktansi
kalema i kondenzatora. U optem sluaju reaktansu obeleavamo sa X, pa je u optem sluaju
impedansa neke veze elemenata:
2 2
X R Z + = .
Reaktansa redne veze je dakle:
C
L X X X
C L
1
= = .
Razliku faza napona i struje obeleavamo sa . Razlika faza napona i struje redne veze je:
R
C
L
R
X

1
arctg arctg

= = = .
Odavde je:
R
X
= tg .
Odredimo sinus i kosinus razlike faza napona i struje. Primenimo trigonometrijske veze izmeu
sinusa, kosinusa i tangensa ugla:
Z
R
X R
R
R
=
+
=
+
=
+
=
2 2 2 2
X
1
1
tg 1
1
cos
,
) cos(
1
) sin(
+ + = t I
C
L t I R
m m
,
87
Z
X
X R
X
R
R
=
+
=
+
=
+
=
2 2 2 2
2
X
1
X
tg 1
tg
sin
.
S obzirom da su veliine R i Z uvek pozitivne
veliine, i kosinus ugla je uvek pozitivan. Poto
veliina X moe biti i pozitivna i negativna, sinus
ugla moe biti i pozitivan i negativan. Na osnovu
prethodnog se zakljuuje da je oblast definisanosti
razlike faza izmeu napona i struje:
2 2

,
to je prikazno na trigonometrijskom krugu na
slici 10.4.
Zamenimo brojne vrednosti u izraze. Reaktansa
posmatrane redne veze je:

= =

= = =

50 100 50
F 10 2 s 5000
1
- H 10 10 s 5000
1
6 1
3 1
C
L X X X
C L
.
Impedansa posmatrane redne veze je:
( ) ( ) ( ) = = = + = + =
+ = 7 , 70 2 50 50 2 50 50
1
2 2 2 2 2
2
2
X R
C
L R Z
.
Amplituda napona je:
V 4 , 0 A 10 2 4 2 50
3
m m
= = =

I Z U .
Razlika faza napona i struje posmatrane redne veze je:
( ) 1 - arctg
50
50 -
arctg arctg
1
arctg =
= =
=
R
X
R
C
L
.
Teoretski izraz ( ) 1 arctg ima dva reenja:
4
i
4
3

(uvek pomerena za ), kao to je prikazano na slici 10.3.
Meutim, s obzirom na oblast definisanosti ugla
2 2

jedino mogue reenje je:
4
= .
Poetna faza napona je:
12 4 6 4 6

= =
+ = + = .

Sada moemo napisati izraz za trenutnu vrednost napona:
0
1
-1
-1
1
oblast
definisanosti za
0 cos >
cos
sin
0
1
-1
-1
1
4
3
4

1
2
-1
2
Slika 10.4
Slika 10.5
88
( ) ( ) V
12
5000 sin 4 , 0 sin
m

= + =

t t U t u .
Na slici 10.6 prikazani su grafici promene trenutnih vrednosti napona i struje posmatrane redne
veze.
t
2 3
0
4
= =
i (t )
u (t )
12
6

Slika 10.6
Sa slike vidmo da struja prednjai naponu za
4
pa je razlika faza izmeu napona i struje

negativna, kao to smo raunskim putem dobili. Setimo se da je razlika faza kod kondenzatora
izmeu napona i struje negativna pa posmatrana redna veza ima kapacitivni karakter.
Generalno, kada je reaktansa veze elemenata pozitivna, 0 > X , tada je i razlika faza izmeu
napona i struje pozitivna, 0 > , i tada veza ima preteno induktivni karakter. Obrnuto, kada je
reaktansa veze elemenata negativna, 0 < X , tada je i razlika faza izmeu napona i struje negativna,
0 < , i tada veza ima preteno kapacitivni karakter.
89

Analiza rednog RLC kola
Otpornik otpornosti R=400, kalem induktivnosti L=10mH i kondenzator kapacitivnosti
C=200nF su povezani redno i prikljueni na izvor prostoperiodninog napona efektivne vrednosti
U=50V i krune uestanosti =10
4
s
-1
.
a) Odrediti reaktansu i impedansu ove redne veze
b) Odrediti razliku faza napona na krajevima kola i struje u kolu
c) Odrediti izraz po kome se menja trenutna vrednost struje u kolu.
d) Analizirati kolo uz pomo raunara i nacrtati grafik talasnih oblika napona i struje
e) Uz pomo osciloskopa odrediti faznu razliku izmeu napona i struje

a) Da bi se odredila reaktansa veze RLC potrebno je izraunati reaktanse kalema i kondenzatora:

Reaktansa kola je:

Impedansa kola je:

b) Fazna razlika napona u(t) i struje u kolu je:

c) Efektivna vrednost struje:

Ako je poetna faza napona = 0, tada je poetna faza struje:

Trenutna vrednost struje je:

90

d) Nacrtati kolo kao na slici 10.7 i simulirati rad na raunaru.
Ako posmatramo kolo na slici 10.7 primeujemo da je otpornik vezan na red sa kondenzatorom
i kalemom, tako da emo posmatranjem oblika napona na krajevima otpornika snimiti oblik struje
kroz itavo kolo, zato to su kod otpornika napon i struja u fazi. Nakon crtanja talasnih oblika uneti
podatke podeavanja osciloskopa u tabelu.

R = 400 ;
C = 200nF ;
L = 10mH ;
U = 50V
= 10
4
s
-1

Slika 10.7
f = ?
f=_________

Grafik 4

Tabela 10.1 Podeavanje osciloskopa
(uneti na kom su kanalu prikljueni signali)

______ - Kanal 1 (V/pod)

______ - Kanal 2 (V/pod)

91

e) Uz pomo osciloskopa odrediti faznu razliku izmeu napona i struje
Podeavanje osciloskopa za merenje fazne razlike izmeu dva prostoperiodina signala
Dvokanalni osciloskop se moe koristiti za analizu odnosa izmeu dva signala, na vebama iz
osnova elektrotehnike koriste se i za merenje fazne razlike izmeu 2 signala. Pretpostavimo da su
oba kanala osciloskopa ve povezana u kolo i da se nakon podeavanja parametara vremenske baze
i kanala A i B, dobija izgled signala kao na slici 10.8. Sa slike je jednostavno utvrditi da signal u
A

prednjai za 45 u odnosu na signal u
B.
Kako to utvrditi uz pomo osciloskopa?
u
(
t
)
,

i
(
t
)

Slika 10.8. Signali na oba kanala osciloskopa, sa karakteristinim
veliinama t i T

t
T
t f t = = =
1
2 2 ,
1

[ ] rad
T
t
2

= ,
2

[ ]
= 360
T
t
.
3
Na slici 10.8 oznaena je fazna razlika , t je vreme za koje je signal u
A
prednjai u odnosu na
signal u
B,
a T je perioda signala. Osciloskopom se odreuju vrednosti t i T, na indentian nain kao
u predhodnoj vebi postavljanjem markera na karakteristine take. Dobijene vrednosti se ubacuju
u jednainu 3, a tanost rezultata zavisi iskljuivo od preciznog postavljanja markera. Izvrite
merenja i podatke unesite na za to predviena mesta i izraunajte faznu razliku:

,

92

veba broj 11
11. PARALELNO RLC KOLO

U ovoj vebi:
Aktivna, reaktivna i prividna provodnost
Antirezonantno kolo
Preteno kapacitivno kolo
Preteno induktivno kolo
Trougao admitansi
Paralelna veza 2 prijemnika

Teorijska Osnova
Ako imamo prijemnik koji se sastoji od paralelne veze otpornika, kalema i kondenzatora, onda
taj prijemnik ima svoju aktivnu, reaktivnu i prividnu provodnost i razliku faza elektrine struje i
napona na njemu.
C
C
C
G L C
u
+
i

Slika 11.1
Admitansa prijemnika Y je prividna provodnost prijemnika. Definie se kolinikom amplitude
struje i napona na prijemniku:
2 2
m
m
B G
U
I
U
I
Y + = = = .
Admitansa je uvek pozitivna (amplitude I
m
i U
m
su uvek pozitivne).
G je aktivna provodnost prijemnika (konduktansa) i uvek je pozitivna.
B je reaktivna provodnost prijemnika (susceptansa):
L
C B B B
L C
1
= = .
93

, kolo je preteno kapacitivno
, antirezonantno kolo
< <
= =
> >
L
C
L
C
L
C
B
1
, 0
1
, 0
1
, 0

, kolo je preteno induktivno
Reaktivna provodnost moe biti pozitivna (kada je kapacitivni deo vei od induktivnog). Tada
kaemo da se prijemnik ponaa kao kapacitivnost.
Reaktivna provodnost moe biti negativna (kada je kapacitivni deo manji od induktivnog). Tada
kaemo da se prijemnik ponaa kao induktivnost.
Antirezonantno kolo je paralelno RLC kolo u kome kalem i kondenzator imaju takve vrednosti
induktivnosti i kapacitivnosti da je reaktivna provodnost kola jednaka 0.
Glavne karakteristike antirezonantnog kola su da je admitansa minimalna (impedansa
maksimalna), a elektrina struja u napojnoj grani minimalna.
Za paralelnu vezu se definie fazna razlika struje i napona:
G
L
C
G
B

1
arctg arctg

= = = .

Svi ovi obrasci mogu se pamtiti pomou trougla admitansi:

2 2
B G Y + =

G
B
G
B
arctg tg = =
cos Y G =
sin Y B =

G
B
Y
94

Paralelna veza dva prijemnika
Ako imamo paralelnu vezu dva RLC prijemnika, onda prilikom prorauna vae sledea pravila:
C
C
C
u
+
i
G
1
L
1
C
1
C
C
C
G
2
L
2
C
2

Slika 11.2

Aktivne provodnosti u paralelnoj vezi se smeju sabirati:
2 1 e
G G G + =
Reaktivne provodnosti u paralelnoj vezi se smeju sabirati:
2 1 e
B B B + =
Admitanse u paralelnoj vezi se ne smeju sabirati:
2 1 e
Y Y Y +
Fazne razlike u paralelnoj vezi se ne smeju sabirati:
2 1 e
+
U paralelnoj vezi se ne smeju sabirati parametri redne veze!

95

Zadatak Vebe

11.1 Otpornik provodnosti G = 1 mS, kalem induktivnosti L = 100 mH i kondenzator
kapacitivnosti C = 200 nF vezani su paralelno, a izmeu njihovih krajeva je uspostavljen
prostoperiodian napon efektivne vrednosti U = 2 2 V, krune uestanosti = 10
4
s
-1
i poetne
faze 4 / = prema usvojenom referentnom smeru. Odrediti struju napojne grane ove paralelne
veze. Kakvog je karaktera ova veza elemenata?
C
C
C
G L C
i(t)
u(t)

Reenje:

Napiimo najpre izraz za trenutnu vrednost napona. Data je efektivna vrednost napona pa je
amplituda:
V 4 2 V 2 2 2
m
= = = U U .
Otuda je izraz za trenutnu vrednost napona:
( ) ( ) V
4
10 sin 4 sin
4
m

+ = + =

t t U t u .
C
C
C
G L C
i(t)
u(t)
i (t)
R
i (t)
L
i (t)
C

Slika 11.3
Analiza paralelnog RLC kola vri se na analogan nain analizi radnog RLC kola. Struje kroz
pojedine elemente, prema usaglaenim referentnim smerovima (slika 11.3), su:
( ) ( ) ( ) + = = t U G t u G t i sin
m
,
( )

+ + =
2
sin
m C

t U C t i ,
( )

+ =
2
sin
1
m L

t U
L
t i .
96
Za trenutne vrednosti napona i struja vae Kirhofovi zakoni pa je prema prvom Kirhofovom
zakonu:
( ) ( ) ( ) ( ) = + + = t i t i t i t i
L C R

( ) =
+ +
+ + + + =
2
sin
1
2
sin sin
m m m

t U
L
t U C t U G
( ) ) cos(
1
sin
m

+ + = t U
L
C t U G
m
.
I ovde smo primenili injenicu da je:
cos
2
sin =
+ i
cos
2
sin =
.
Primenom trigonometrijske relacije:
)
A
B
arctg sin( B A cos B sin A
2 2
+ + = + ,
na izraz za napon na rednoj RLC vezi, dobijamo:
)
1
arctg sin(
1
) sin(
2
2
G
C
L
t U
L
C G t I
m m

+ +
+ = + .
Izjednaavanjem amplitude i faze leve i desne strane jednakosti dobijamo odnos amplituda i
razliku faza struje i napona paralelne veze. Generalno, odnos amplituda struje i napona na nekoj
vezi elemenata nazivamo admitansa Y. Admitansa paralelne veze je:
2
2
m
m
1
+ = = =
L
C G
U
I
U
I
Y
.
Vidimo da je admitansa uvek pozitivna veliina s obzirom da predstavlja odnos amplituda
koje su pozitivne veliine. Veliina G naziva se aktivna provodnost ili konduktansa. Veliina
L
C
1
naziva se reaktivna provodnost ili susceptansa paralelne veze, a predstavlja razliku
susceptansi kondenzatora i kalema. Generalno, susceptansu obeleavamo sa B, pa je u optem
sluaju admitansa neke veze elemenata:
2 2
B G Y + = .
Susceptansa paralelne veze je dakle:
L
C B B B
L C
1
= = .
Razliku faza struje i napona obeleavamo sa . Razlika faza struje i napona paralelne veze je:
G
L
C
G
B

1
arctg arctg

= = = .
Odavde je:
G
B
= tg .
97

Odredimo sinus i kosinus razlike faza napona i struje. Primenimo trigonometrijske veze izmeu
sinusa, kosinusa i tangensa ugla:
Y
G
B G
G
G
B
=
+
=
+
=
+
=
2 2 2 2
1
1
tg 1
1
cos
,
Y
B
B G
B
G
B
G
B
=
+
=
+
=
+
=
2 2 2 2
2
1
tg 1
tg
sin
.

S obzirom da su veliine G i Y uvek
pozitivne veliine, i kosinus ugla je uvek
pozitivan. Poto veliina B moe biti i pozitivna i
negativna, sinus ugla moe biti i pozitivan i
negativan. Na osnovu prethodnog se zakljuuje da
je oblast definisanosti razlike faza izmeu struje i
napona:
2 2

,
to je prikazno na trigonometrijskom krugu na
slici 11.4.

Zamenimo brojne vrednosti u izraze. Susceptansa posmatrane paralelne veze je:
mS 1 mS 1 mS 2
H 10 100 s 10
1
- F 10 200 s 10
1
3 1 4
9 1 4
= =

= = =

L
C B B B
L C
.
Admitansa posmatrane paralelne veze je:
( ) ( ) ( ) mS 2 mS 1 2 mS 1 mS 1
1
2 2 2 2 2
2
2
= = + = + =
+ = B G
L
C G Y
.
Amplituda struje kroz napojnu granu je:
mA 2 4 A 10 2 4 V 4 S 10 2
3 3
m m
= = = =

U Y I .
Razlika faza struje i napona posmatrane paralelne veze je:
1 arctg
mS 1
mS 1
arctg arctg
1
arctg = = =
=
G
B
G
L
C
.
0
1
-1
-1
1
oblast
definisanosti za
0 cos >
cos
sin
Slika 11.4
98

Teoretski, izraz 1 arctg ima dva reenja:
4
i
4
3
,
kao to je prikazano na slici 11.3. Meutim, s obzirom na
oblast definisanosti ugla
2 2

, jedino mogue
reenje je:
4
= .
Poetna faza struje je:
2 4 4

= + = + = .

Sada moemo napisati izraz za trenutnu vrednost struje napojne grane:
( ) ( ) mA
2
10 sin 2 4 sin
4
m

+ = + =

t t I t i .
Na slici 11.6 prikazani su grafici promene trenutnih vrednosti napona i struje posmatrane
paralelne veze.
t
2 3
0
4
= =
i (t )
u (t )
4

Slika 11.6

Sa slike vidmo da struja prednjai naponu za
4
pa je razlika faza izmeu struje i napona

pozitivna, kao to smo raunskim putem dobili. Dakle, posmatrana redna veza ima kapacitivni
karakter jer struja prednjai naponu.
Generalno, kada je susceptansa veze elemenata pozitivna, 0 > B , tada je i razlika faza izmeu
struje i napona pozitivna, 0 > , i tada veza ima preteno kapacitivni karakter. Obrnuto, kada je
0
1
-1
-1
1
4
3
4
1
2
1
2
Slika 11.5
99
reaktansa veze elemenata negativna, 0 < B , tada je i razlika faza izmeu struje i napona negativna,
0 < , i tada veza ima preteno induktivni karakter.
100

Analiza paralelnog RLC kola
Otpornik otpornosti R=800, kalem induktivnosti L=80mH i kondenzator kapacitivnosti
C=250nF su povezani redno i prikljueni na izvor prostoperiodninog napona efektivne vrednosti
U=50V i krune uestanosti =10
4
s
-1
.
a) Odrediti konduktansu, suceptansu i admitansu paralelne veze
b) Odrediti razliku faza struje u napojnoj grani kola i napona na krajevima veze
c) Odrediti izraz po kome se menja trenutna vrednost struje u kolu.
d) Analizirati kolo uz pomo raunara i nacrtati grafik talasnih oblika napona i struje
e) Uz pomo osciloskopa odrediti faznu razliku izmeu struje i napona.

a) Konduktansa paralelne veze jednaka je recipronoj vrednosti otpornosti otpornika u paralelnoj
grani:

Da bi se odredila suceptansa veze RLC potrebno je izraunati suceptanse kalema i
kondenzatora:

Suceptansa kola je:

Admitansa kola je:

b) Fazna razlika struje i napona u(t) u kolu je:

c) Efektivna vrednost struje:

Ako je poetna faza napona = 0, tada je poetna faza struje:

Trenutna vrednost struje je:

101

d) Nacrtati kolo kao na slici 10.7 i simulirati rad na raunaru.
Ako posmatramo kolo na slici 11.7 primeujemo da je otpornik R
pom
vezan na red sa naponskim
generatorom, tako da emo posmatranjem oblika napona na krajevima tog otpornika snimiti oblik
struje kroz napojnu granu, zato to su kod otpornika napon i struja u fazi, a vrednost otpornika koja
je zanemarljivo mala u odnosu na impedansu paralelne veze ne utie na stanje u kolu. Nakon crtanja
talasnih oblika uneti podatke podeavanja osciloskopa u tabelu.

R = 800 ;
C = 250nF ;
L = 80mH ;
U = 50V
= 10
4
s
-1

Slika 11.7
f = ?
f=_________

Grafik 5
Tabela 11.1 Podeavanje osciloskopa
(uneti na kom su kanalu prikljueni signali)

______ - Kanal 1 (V/pod)

______ - Kanal 2 (V/pod)

102

f) Uz pomo osciloskopa odrediti faznu razliku izmeu napona i struje
Podeavanje osciloskopa za merenje fazne razlike izmeu dva prostoperiodina signala
Dvokanalni osciloskop se moe koristiti za analizu odnosa izmeu dva signala, na vebama iz
osnova elektrotehnike koriste se i za merenje fazne razlike izmeu 2 signala. Pretpostavimo da su
oba kanala osciloskopa ve povezana u kolo i da se nakon podeavanja parametara vremenske baze
i kanala A i B, dobija izgled signala kao na slici 11.8. Sa slike je jednostavno utvrditi da signal u
A

prednjai za 45 u odnosu na signal u
B.
Kako to utvrditi uz pomo osciloskopa?
u
(
t
)
,

i
(
t
)

Slika 11.8. Signali na oba kanala osciloskopa, sa karakteristinim
veliinama t i T

t
T
t f t = = =
1
2 2 ,
4

[ ] rad
T
t
2

= ,
5

[ ]
= 360
T
t
.
6
Na slici 11.8 oznaena je fazna razlika , t je vreme za koje je signal u
A
prednjai u odnosu na
signal u
B,
a T je perioda signala. Osciloskopom se odreuju vrednosti t i T, na indentian nain kao
u predhodnoj vebi postavljanjem markera na karakteristine take. Dobijene vrednosti se ubacuju
u jednainu 3, a tanost rezultata zavisi iskljuivo od preciznog postavljanja markera. Izvrite
merenja i podatke unesite na za to predviena mesta i izraunajte faznu razliku:

,

103

veba broj 12
12. PRETVARANJE REDNE RLC
VEZE U PARALELNU

Teorijska Osnova
Kada su prijemnici napravljeni od kombinacija redne i paralelne veze elemenata ili kada u kolu
imamo redno - paralelnu vezu prijemnika, javlja se potreba tokom prorauna da parametre redne
veze R, X, Z, prebacimo u parametre paralelne veze G, B, Y. To se radi pomou obrazaca:
( )
2 2 2 2
cos
cos
1
cos
1
cos
B G
G
Y
G
Y
Y
Y
Y
Y Y
Z R
+
= = = = = =

( )
2 2 2 2
sin
sin
1
sin
1
sin
B G
B
Y
B
Y
Y
Y
Y
Y Y
Z X
+
= = = = = =

( )
2 2 2 2
cos
cos
1
cos
1
cos
X R
R
Z
R
Z
Z
Z
Z
Z Z
Y G
+
= = = = = =

( )
2 2 2 2
sin
sin
1
sin
1
sin
X R
X
Z
X
Z
Z
Z
Z
Z Z
Y B
+
= = = = = =

Pri tome:
Y
Z
1
= i
Z
Y
1
=
= i =

104

Zadatak Vebe

12.1 Prijemnik se sastoji od redne veze otpornika otpornosti R = 30 , kalema induktivnosti
L = 6,5 mH i kondenzatora kapacitivnosti C = 4 F . Kruna uestanost je = 10
4
s
-1
.
a) Odrediti impedansu i razliku faza izmeu napona i struje ove veze. Kakvog je karaktera ovaj
prijemnik?
b) Odrediti ekvivalentne parametre paralelne veze za posmatrani prijemnik.
Reenje:
105

12.2 Prijemnik se sastoji od paralelne veze otpornika provodnosti G = 4 mS, kalema
induktivnosti L = 2,5 mH i kondenzatora kapacitivnosti C = 20 nF. Kruna uestanost je
= 10
5
s
-1
.
a) Odrediti admitansu i razliku faza izmeu struje i napona ove veze. Kakvog je karaktera
ovaj prijemnik?
b) Odrediti ekvivalentne parametre redne veze za posmatrani prijemnik.
Reenje:
106

veba broj 13
13. SNAGE U PROSTO-
PERIODINOM REIMU

U ovoj vebi:
Akivna snaga
Reaktivna snaga
Prividna snaga
Faktor snage
Proraun snaga kod redne ili paralelne veze dva RLC prijemnika

Teorijska Osnova
Trenutna snaga p je jedina realna snaga u prostoperiodinom reimu. To je snaga u nekom
trenutku vremena:
( ) ( ) ( ) t i t u t p =
Akivna snaga je korisna snaga na potroau (elektrina energija prelazi u toplotnu).
Matematiki se definie kao srednja snaga u okviru jednog perioda.
cos cos S UI P = =
Reaktivna snaga je snaga koju generator izmenjuje sa reaktivnim elementima (kalemovima i
kondenzatorima). U jednoj poluperiodi generator njima predaje energiju, a u drugoj poluperiodi
kalemovi i kondenzatori vraaju energiju generatoru.
sin sin S UI Q = =
Prividna snaga je maksimalna aktivna snaga ( 1 cos = ).
UI S =
Jedinice za snage su:
za aktivnu wat [W].
za reaktivnu volt-amper reaktivan [VA
r
].
za prividnu volt-amper [VA].
cos je faktor snage. Pokazuje koliko prijemnik odstupa od savrenog. Idealno je kada je
1 cos = . Moe se vriti i popravka faktora snage prijemnika dodavanjem elemenata tako da se
dobije 1 cos = .
107

Postoje jo neki obrasci koji se koriste tokom prorauna:
2 2
Q P S + =

P
Q
arctg =
2
ZI I I Z UI S = = =
2
YU U Y U UI S = = =
2 2
cos cos cos RI ZI I I Z UI P = = = =
( )
2 2
cos cos cos GU YU U Y U UI P = = = =
2 2
sin sin sin XI ZI I I Z UI Q = = = =
( )
2 2
sin sin sin BU YU U Y U UI Q = = = =

Za rednu ili paralelnu vezu dva RLC prijemnika prilikom prorauna vae sledea pravila:
Aktivne snage pojedinanih prijemnika se smeju sabirati:
2 1 e
P P P + =
Reaktivne snage pojedinanih prijemnika se smeju sabirati:
2 1 e
Q Q Q + =
Prividne snage pojedinanih prijemnika se ne smeju sabirati:
2 1 e
S S S +
P
Q
S
Slika 13.1
108

Zadatak Vebe

13.1 Dva prijemnika koja se sastoje od redne veze elemenata, R
1
= 80 , L
1
= 1 mH i
C
1
= 250 nF, i R
2
= 60 , L
2
= 1,2 mH i C
2
= 50 nF, vezana su redno i prikljuena u kolo
naizmenine struje krune uestanosti = 10
5
s
-1
. Odrediti:
a) impedanse i razlike faza napona i struje pojedinih prijemnika,
b) impedansu, razliku faza napona i struje i karakter redne veze,
c) efektivnu vrednost napona na svakom od prijemnika, kao i efektivnu vrednost napona redne,
veze
d) ekvivalentne paralelne parametre i admitansu cele veze,
e) aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu svakog prijemnika i redne veze, ako je efektivna vrednost
struje I = 1 A.
Reenje:
a) Na slici 13.2 prikazana je redna veza posmatrana dva prijemnika.
C CC
+
u
i
R
1
L
1
C
1
C CC
R
2
L
2
C
2
u
1
u
2
++

Slika 13.2
Reaktansa prvog prijemnika je:
= =

= =

60 40 100
F 10 250 s 10
1
- H 10 1 s 10
1
9 1 5
3 1 5
1
1 1
C
L X
.
Impedansa prvog prijemnika je:
( ) ( ) = = + = + = 100 1000 60 80
2 2 2 2
1
2
1 1
X R Z ,
a razlika faza izmeu napona i struje:
0,75 arctg
80
60
arctg arctg
1
1
1
=
= =
R
X
.
Izraz 0,75 arctg ima dva reenja: 0,64 radijana i -2,5 radijana, a zbog uslova
2 2
1

fazna razlika izmeu napona i struje je:
64 , 0
1
= .
S obzirom da je reaktansa pozitivna (kao i ugao
1
) ovaj prijemnik je preteno induktivnog
karaktera.
Reaktansa drugog prijemnika je:
= =

= =

80 200 120
F 10 50 s 10
1
- H 10 2 , 1 s 10
1
9 1 5
3 1 5
2
2 2
C
L X
.
Impedansa drugog prijemnika je:
109
( ) ( ) = = + = + = 100 10000 80 60
2 2 2 2
2
2
2 2
X R Z ,
a razlika faza izmeu napona i struje:
( ) 1,33 - arctg
60
80 -
arctg arctg
2
2
2
=
= =
R
X
.
Izraz ( ) 1,33 - arctg ima dva reenja: - 0,93 radijana i 2,21 radijana, a izmeu
2
i
2
je:
93 , 0
2
= .
S obzirom da je reaktansa negativna (kao i ugao
2
) ovaj prijemnik je preteno kapacitivnog
karaktera.

b) Ukupnu rezistansu redne veze dobijamo kada saberemo rezistanse svakog od prijemnika
(prijemnika moe biti proizvoljno mnogo, a u ovom sluaju ih je dva):
= + = + = 140 60 80
2 1 e
R R R .
Ukupnu reaktansu redne veze dobijamo kada saberemo reaktanse svakog od prijemnika:
( ) = + = + = 20 80 60
2 1 e
X X X .
Kako je reaktansa negativna, ova redna veza je preteno kapacitivnog karaktera. Impedansa
redne veze je:
( ) ( ) = = + = + = 4 , 141 20000 20 140
2 2 2 2
e
2
e e
X R Z ,
Sada moemo proveriti da u optem sluaju impedansa redne veze nije jednaka zbiru
impedansi svakog od prijemnika:
= + = + 200 100 100
2 1
Z Z .
Evo i dokaza:
( ) ( )
2
2
2
2
2
1
2
1 2 1
2
2 1
2
2 1
2
e
2
e e
X R X R Z Z X X R R X R Z + + + = + + + + = + = ,
dakle:
2 1 e
Z Z Z + .
Razlika faza izmeu napona i struje redne veze je:
( ) 0,14 - arctg
140
20 -
arctg arctg
e
e
e
=
= =
R
X
.
Reenja ovog izraza su: - 0,07 radijana i 3 radijana, a izmeu
2
i
2
je:
14 , 0
e
= .
Takoe, u optem sluaju razlika faza napona i struje redne veze nije jednaka zbiru razlika
faza napona i struje svakog od prijemnika:
( ) 29 , 0 64 , 0 93 , 0
2 1
= + = +
2 1 e
+

c) Poto znamo efektivnu vrednost struje kroz prijemnike i njihove impedanse, moemo odrediti
efektivne vrednosti napona na svakom prijemniku, kao i efektivnu vrednost napona na celoj
paralelnoj vezi:
V 100 A 1 100
1 1
= = = I Z U ,
V 100 A 1 100
2 2
= = = I Z U ,
V 4 , 141 A 1 4 , 141
e
= = = I Z U .
110
Kirhofovi zakoni vae za trenutne vrednosti napona i struja. Ali Kirhofovi zakoni ne vae za
efektivne vrednosti napona i struja. S obzirom da je:
V 200 V 100 V 100
2 1
= + = +U U ,
lako proveravamo da je:
2 1
U U U + ,
jer je
I Z I Z U U I Z U + = + =
2 1 2 1 e
i
2 1 e
Z Z Z + .

d) Ekvivalentna konduktansa analizirane veze prijemnika je:
( ) ( )
mS 7 S 007 , 0
20000
140
20 140
140
2 2 2
e
2
e
e
e
= =
=
+

=
+
=
X R
R
G .
Ekvivalentna susceptansa analizirane veze prijemnika je:
( ) ( )
mS 1 S 001 , 0
20000
20
20 140
20
2 2 2
e
2
e
e
e
= =

=
+

=
+
=
X R
X
B .
Admitansa analizirane veze prijemnika je:
mS 1 , 7 S 0071 , 0
4 , 141
1 1
2
e
2
e e
= =
= = + =
Z
B G Y
d) Aktivna snaga prijemnika je korisna snaga, snaga koja se pretvori u toplotu na prijemniku
(Dulovi gubici), a izraunava se na sledei nain:
cos cos S UI P = = .
Reaktivna snaga prijemnika je snaga koja se razmenjuje izmeu prijemnika i kola, a izraunava
se na sledei nain:
sin sin S UI Q = = .
Prividna snaga prijemnika je:
( ) ( ) UI UI UI UI Q P S = + = + = + =
2 2 2 2 2 2
sin cos sin cos
(Dakle, aktivna snaga predstavlja upravo Dulove gubitke sa kojima smo se sreli kod vremenski
nepromenljivih (jednosmernih) struja. Pojam reaktivne snage moe se razumeti kroz trenutnu snagu
na jednom od dva reaktivna elementa, na primer na kondenzatoru. Ako posmatramo grafik promene
trenutnih vrednosti napona i struje na kondenzatoru, uoavamo da su ove dve sinusoide, koje
predstavljaju promene struje i napona, pomerene za
2
i da su u odreenim vremenskim intervalima

i napon i struja istog znaka, a u ostalim vremenskim intervalima su razliitog znaka, kao to je
prikazano na slici 13.1.2. S obzirom da je trenutna snaga jednaka proizvodu trenutnog napona i
struje, vidimo da je u odreenim vremenskim intervalima pozitivna (kad su napon i struja istog
znaka) i tada se kondenzator ponaa kao potroa, a u ostalim vremenskim intervalima negativna
(kad su napon i struja razliitog znaka) i tada kondenzator varaa energiju kolu. Isto se deava i kod
kalema. Na otporniku su napon i struja u fazi pa su uvek istog znaka i snaga je pozitivna, odnosno
na otporniku se uvek javljaju gubici. Poto se realan prijemnik sastoji od aktivnog (otpornog) i
reaktivnog dela, aktivna snaga definie gubitke na otpornom delu, dok reaktivna snaga definie
razmenu energije. Iako sve ove snage fiziki imaju istu jedinicu vat, zbog razliitih priroda ovih
snaga uvedene su posebne jedinice za svaku od njih: za aktivnu snagu je ostavljena jedinica vat
[W], za reaktivnu snagu je uvedena jedinica volt-amper reaktivni ili var [VAr], a za prividnu snagu
jedinica volt-amper [VA].)
111
t
2 3
0
i (t )
u (t )
p >0 p >0 p <0 p <0 p >0 p <0 p <0

Slika 13.3
Parametar cos naziva se faktor snage. Za isto otporni prijemnik faktor snage je jednak 1,
dok je za isto reaktivan prijemnik (prijemnik koji se sastoji samo od kalemova i kondenzatora)
faktor snage jednak 0.
Primenimo u izrazima za aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu i izraze koje smo do sada izveli,
koji definiu odnose izmeu parametara. Primenimo u jednom sluaju parametre redne veze, a u
drugom sluaju parametre paralelne veze.
R I
Z
R
I Z I I Z UI P
2 2
cos cos = = = =
G U
Z
R
U
Z
U
U UI P
2
2
2
cos cos = = = =
X I
Z
X
I Z I I Z UI Q
2 2
sin sin = = = =
B U
Z
X
U
Z
U
U UI Q
2
2
2
sin sin = = = =
2
I Z I I Z UI S = = =
2
U Y Y U U UI S = = =
Vidimo da se aktivna i reaktivna snaga mogu izraunati bilo preko parametara redne, bilo preko
parametara paralelne veze. U poslednjem izrazu za reaktivnu snagu pojavljuje se negativan
predznak kao posledica veze izmeu reaktanse i susceptanse:
2 2 2
Z
X
X R
X
B =
+
= .
Kao to su aktivna otpornost i aktivna provodnost prijemnika uvek pozitivne, iz izraza za
aktivnu snagu se vidi da je aktivna snaga prijemnika uvek pozitivna. Znak reaktivne snage zavisi
od karaktera prijemnika: ako je prijemnik preteno induktivan, reaktivna snaga je pozitivna, ako je
prijemnik isto otporan, reaktivna snaga je jednaka nuli, i ako je prijemnik preteno kapacitivan,
reaktivna snaga je negativna.
Na osnovu prethodno izvedenih izraza moemo napisati izraze za aktivnu, reaktivnu i prividnu
snagu svakog od prijemnika:
( ) W 80 80 A 1
2
1
2
1
= = = R I P ,
112
( ) VAr 60 60 A 1
2
1
2
1
= = = X I Q ,
( ) ( ) VA 100 W 60 W 80
2 2 2
1
2
1 1
= + = + = Q P S ili VA 100 A 1 V 100
1 1 1
= = = I U S ,
( ) W 60 60 A 1
2
2
2
2
= = = R I P ,
( ) ( ) VAr 80 80 A 1
2
2
2
2
= = = X I Q .
( ) ( ) VA 100 W 80 W 60
2 2 2
2
2
2 2
= + = + = Q P S ili VA 100 A 1 V 100
2 2 2
= = = I U S
Izraunajmo sada emu su jednake aktvna i reaktivna snaga redne veze dva prijemnika:
( ) W 140 W 60 W 80
2 1 2
2
1
2
2 1
2
e
2
e
= + = + = + = + = = P P R I R I R R I R I P ,
( ) ( ) VAr 20 VAr 80 VAr 60
2 1 2
2
1
2
2 1
2
e
2
e
= + = + = + = + = = Q Q X I X I X X I X I Q .
Vidimo da je ukupna aktivna snaga redne veze prijemnika jednaka zbiru aktivnih snaga
pojedinih prijemnika (isto vai i za paralelnu vezu, to emo pokazati u zadatku 13.3). Takoe,
ukupna reaktivna snaga redne veze prijemnika jednaka je zbiru reaktivnih snaga pojedinih
prijemnika (isto vai i za paralelnu vezu).
( ) ( ) VA 4 , 141 VAr 20 W 140
2 2 2
e
2
e e
= + = + = Q P S ili VA 141,4 A 1 V 1 , 141
e
= = = UI S
Poto je:
( ) ( )
2
2
2
2
2
1
2
1 2 1
2
2 1
2
2 1
2
e
2
e e
Q P Q P S S Q P Q P Q P S + + + = + + + + = + = ,
i na osnovu brojnih podataka vidimo da ukupna prividna snaga nije jednaka zbiru prividnih
snaga pojedinih prijemnika, odnosno da je:
2 1 e
S S S + .
113

13.2 Dva prijemnika vezana su redno i prikljuena su na napon efektivne vrednosti U = 50 V
i krune uestanostif = 50 Hz. Ako je R
1
= 20 , L
1
= 100 mH i R
2
= 15 , C
2
= 100 F ,
odrediti:
a) impedanse pojedinih prijemnika, Z
1
i Z
2
,
b) faktore snage pojedinih prijemnika,
c) impedansu redne veze,
d) faktor snage redne veze,
e) napon na pojedinim prijemnicima,
f) aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu svakog prijemnika i redne veze.
Reenje:
114

13.3 Dva prijemnika koja se sastoje od paralelne veze elemenata, R
1
= 100 , C
1
= 100 nF i
L
1
= 20 mH i R
2
= 200 , C
2
= 1000 nF i L
2
= 40 mH, vezana su paralelno i prikljuena u kolo
naizmenine struje efektivne vrednosti I = 0,5 A i frekvencije f = 1,5 kHz. Odrediti:
a) admitanse i razlike faza struje i napona pojedinih prijemnika,
b) admitansu, faznu razliku struje i napona i karakter paralelne veze,
c) efektivnu vrednost struje kroz svaki od prijemnika, kao i efektivnu vrednost napona na
prijemnicima,
d) ekvivalentne parametre i impedansu cele veze,
e) aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu i faktor snage svakog prijemnika i paralelne veze.
Reenje:
115

14.4 Za vezu elemenata sa slike odrediti:
a) ekvivalentnu impedansu, rezistansu i reaktansu,
b) karakter kola,
c) efektivnu vrednost struje kroz napojnu granu,
d) aktivnu, reaktivnu, prividnu snagu i faktor snage cele veze.

Poznato je:
R
1
= 30 , L
1
= 6 mH, C
11
= = 2 F , C
12
= = 2 F ,
R
21
= 10 ,R
22
= 40 , L
21
= 8 mH, L
22
= 2 mH, C
2
= 2 F ,
U = 100 V,
-1 4
s 10 = .
Reenje:

C
C
C
C
C
C
C
C
C
+
R
1
L
1
C
11
R
2
C
12
C
1
L
21
L
22
U
I

1 Osnoveelektrotehnike

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

1 Osnoveelektrotehnike

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

OSNOVE ELEKTROTEHNIKE b

= u odnosu na linije polja.

(jer je 0 > i 0 > C ).

= . Odrediti zakon po kom se menja

pa je razlika faza izmeu napona i struje

pa je razlika faza izmeu struje i napona

i da su u odreenim vremenskim intervalima

You might also like