TEHNOART BEOGRAD

[KOLA ZA MA[INSTVO
OP[TI YAKONI DINAMIKE
I UMETNI^KE ZANATE

Досадашњим проучавањем динамике, решавали смо задатке

користећи Кинематске законе кретања и Основне законе
димамике (Њутнове законе).
Користили смо следеће величине...
величине

време [t] Чему онда служе ОПШТИ

ЗАКОНИ, ако и без њих
пут [s]
познајемо кретање тачке?
брзина [v]
убрзање [a]
маса [m]

сила [F]

...које
које у потпуности одређују кретање материјалне тачке.
тачке
TEHNOART BEOGRAD

[KOLA ZA MA[INSTVO
OP[TI YAKONI DINAMIKE
I UMETNI^KE ZANATE

ОПШТИ ЗАКОНИ суу последица

основних закона динамике.
Они омогућавају да велики број
проблема у динамици решимо на
једноставнији начин.

Да би дефинисали поједине
ОПШТЕ ЗАКОНЕ ДИНАМИКЕ
уводимо нове величине:


1. КОЛИЧИНА КРЕТАЊА K

2. МОМЕНТ КОЛИЧИНЕ КРЕТАЊА L0

3. ИМПУЛС СИЛЕ I
TEHNOART BEOGRAD

[KOLA ZA MA[INSTVO
OP[TI YAKONI DINAMIKE
I UMETNI^KE ZANATE

Количина кретања...
...представља једну од основних динамичких карактеристика
кретања.
Добија
Д б ј се као производ масе материјалне
ј тачке и вектора
њене брзине.  
  v K
K  mv m

Количина кретања је векторска величина, колинеарна са

вектором брзине, а од ње је већа m пута.

Уз незнатну масу тела његова

КОЛИЧИНА КРЕТАЊА је мала и
ка а имаа велику
када е к брзину,
брз и обрнуто.
обр о

Јединица за КОЛИЧИНУ КРЕТАЊА

је (kgm/s) или (Ns).
TEHNOART BEOGRAD

[KOLA ZA MA[INSTVO
OP[TI YAKONI DINAMIKE
I UMETNI^KE ZANATE

Момент количине кретања...

...(замах, кинетички момент) је момент вектора количине
кретања за једну сталну тачку – пол.

У општем случају момент количине кретања је вектор једнак

векторском производу вектора положаја и вектора количине
кретања.
  
L0  r  K

Правац вектора
  L0 управан је на раван коју образују вектори
r и K и пролази кроз тачку О.
 
Смер вектора L0 јје на доле ако вектор K обрће око тачке О у
смеру казаљке на сату, и обрнуто.
TEHNOART BEOGRAD

[KOLA ZA MA[INSTVO
OP[TI YAKONI DINAMIKE
I UMETNI^KE ZANATE

Величина овог вектора је:

 линија путање тачке
L0  K  h L0

K
L0  m  v  h 
r
О
h

h – растојање вектора K од тачке О.

L0  Nms
N 
TEHNOART BEOGRAD

OP[TI YAKONI DINAMIKE


[KOLA ZA MA[INSTVO
I UMETNI^KE ZANATE

Ако нам је познат вектор K и координате тачке М, не морамо

да тражимо растојање
ј h
h.
Користећи ВАРИЊОНОВУ ТЕОРЕМУ y  
О МОМЕНТУ РЕЗУЛТАНТЕ добићемо
момент количине кретања за овај
Ky K
случај.
у ј
За позитиван смер усвајамо
x M 
обртање супротно од казаљке на
сату.  Kx
r y
K  h  K y  x  Kx  y
x
О

h
L0  m  v y  x  m  vx  y
L0  m   v y  x  vx  y 
TEHNOART BEOGRAD

[KOLA ZA MA[INSTVO
OP[TI YAKONI DINAMIKE
I UMETNI^KE ZANATE

Импулс силе
Импулсивне силе - силе које
И ј су краткотрајне
ј а великог
интензитета (судар тела, ударац чекића...)
Импулс силе је карактеристика дејства импулсивне силе.
силе
Елементарни импулс силе је вектор једнак производу вектора
силе и елементарног временског интервала.
   
 I  F  t m
I F
Ова два вектора су колинеарна.
Импулс силе за било коју силу и коначни временски интервал
једнак је суми одговарајућих елементарних импулса силе.

 n 
I    Ii
i1
TEHNOART BEOGRAD

[KOLA ZA MA[INSTVO
OP[TI YAKONI DINAMIKE
I UMETNI^KE ZANATE

За силу константног интензитета и правца величина импулса

силе је

I  F t
За одређивање овог импулса није потребно познавање закона
кретања тачке.
Ако импулс силе зависи од растојања или брзине тачке, да би
га одредили, морамо знати законе кретања тачке.
Вектор импулса силе можемо разложити на компоненте
  
I  Ix  I y Јединица за импулс

I
2
Ix 
2
Iy I  Ns 
TEHNOART BEOGRAD

[KOLA ZA MA[INSTVO
OP[TI YAKONI DINAMIKE
I UMETNI^KE ZANATE

За почетак ?!?

Које ОПШТЕ ЗАКОНЕ

ћемо да учимо?
За почетак то су:
 Закон о количини кретања и импулсу силе
 Закон о одржању
р у количине кретања
р
 Закон о моменту количине кретања
 Закон о одржању момента количине кретања

Д , касније
Да, ј ће
их бити још.
TEHNOART BEOGRAD

[KOLA ZA MA[INSTVO
OP[TI YAKONI DINAMIKE
I UMETNI^KE ZANATE

Закон о количини кретања и импулсу силе

1) Тачка се креће праволинијски
Ако на тачку делује костантна сила F,
F онда ће се тачка кретати
једнакоубрзано.
У неком тренутку имаће брзину v  v0  a  t
 
У почетном тренутку t0 количина кретања ће бити K 0  m  v0
 
А у неком наредном тренутку t она ће износити K  m  v

     
F v0 K0 F v K
m m
   
Пошто су вектори F , K , a, v колинеарни може се применити
скаларни збир.
TEHNOART BEOGRAD

[KOLA ZA MA[INSTVO
OP[TI YAKONI DINAMIKE
I UMETNI^KE ZANATE

v  v0  a  t K0 F I
K  m  v  m   v0  a  t   m  v0  m  a  t  K 0  F  t
K  K0  I K  K 0  K  I

ЗАКЉУЧАК:
ЗАКЉУЧАК

Промена количине кретања (∆К)( ) материјалне тачке, за
неки временски период (t), при њеном праволинијском
кретању под дејством константне силе (F),
кретању, (F) једнак је
импулсу те силе (I) за исти временски период (t).

TEHNOART BEOGRAD

[KOLA ZA MA[INSTVO
OP[TI YAKONI DINAMIKE
I UMETNI^KE ZANATE

2) Тачка се креће криволинијски

Важе исти услови као у 1.
В 1 случају
ј  
али не за векторе него за њихове
y v K
пројекције на координатне осе. 
   K 0
v  vx , v y  K  Kx, K y  v0
t
   
F  X ,Y  I  Ix, I y  K0 I
m
То значи да криволинијско кретање t0

претварамо у 2 праволинијска. K x
m  vx  m  v0 x  X  t
m  v y  m  v0 y  Y  t
K x  K0 x  I x
  
K y  K0 y  I y K  K0  I
TEHNOART BEOGRAD

[KOLA ZA MA[INSTVO
OP[TI YAKONI DINAMIKE
I UMETNI^KE ZANATE

Закон о одржању количине кретања

Ако на материјалну
А ј тачку у току кретања не дејствује
ј ј сила, онда
нема ни импулса силе.
  
K  K0  I  0
 
K  K 0  const
 
v  v0  const
ЗАКЉУЧАК:

Количина кретања
р материјалне
р ј тачке на коју
ју
не дејствују силе је константан вектор. Тачка
се тада креће равномерно и праволинијски.
ј

TEHNOART BEOGRAD

[KOLA ZA MA[INSTVO
OP[TI YAKONI DINAMIKE
I UMETNI^KE ZANATE

Ако је за све време криволинијског кретања тачке, пројекција

силе на једну координатну осу једнака нули,
нули онда важе иста
правила као за праволинијско кретање.

m  vx  m  v0 x  0 или vx  v0 x  const или

m  v y  m  v0 y  0 v y  v0 y  const

K x  K0 x  0 или K x  K 0 x  const или

K y  K0 y  0 K y  K 0 y  const
ЗАКЉУЧАК:

Пројекција количине кретања на координатну осу је
стална ако је пројекција силе на ту осу за све време
кретања једнака нули.
нули

TEHNOART BEOGRAD

[KOLA ZA MA[INSTVO
OP[TI YAKONI DINAMIKE
I UMETNI^KE ZANATE

Закон о моменту количине кретања


Једнакоубрзано кружно кретање јавља се под дејством силе F
константног интензитета која са правцем тангенте образује
сталан угао φ.
φ
Сила F може се разложити на тангенцијалну и нормалну
компоненту.
 FT  m  aT  m  R  
T
FT t
2
φ  FN  m  aN  m  R  
 FN Момент количине кретања за
 T
F ј
једнакоубрзано
б кружно кретање је:
ј
F φ
O LO  t   R  K  R  m  v
R m
LO  t   R  m  
2
t0 R 
LO  t0   R  m  0
2
N
TEHNOART BEOGRAD

[KOLA ZA MA[INSTVO
OP[TI YAKONI DINAMIKE
I UMETNI^KE ZANATE

LO  t   R  m  
2
LO  t   LO  t0   R  m    0 
2

LO  t0   R  m  0
2

L0 

T
FT t
L0  R  m    R  m  R  
2
m
φ 
 FN   t
 T L0  R  m  R    t
F
F φ
O
R m
FT  m  R  
t0

N
L0  FT  R  t
TEHNOART BEOGRAD

[KOLA ZA MA[INSTVO
OP[TI YAKONI DINAMIKE
I UMETNI^KE ZANATE

Момент силе F (тј. њених компонената) за тачку О је:


 
M O F  FT  R  FN  0 L0  FT  R  t

 
M O F  FT  R 
 MO  
F
T

FT t LO  M O  
F  t
m
φ  ЗАКЉУЧАК:
 FN T 
F  Коначна промена момента количине
F φ кретања у односу на центар кружне
O путање, за временски период ∆t,
R m једнака је производу момента силе
t0 за исти центар и временског
периода ∆t.
∆t

N
TEHNOART BEOGRAD

[KOLA ZA MA[INSTVO
OP[TI YAKONI DINAMIKE
I UMETNI^KE ZANATE

Закон о одржању момента количине кретања

Нека се материјална тачка креће по кружници под дејством силе
силе чија нападна линија стално пролази кроз центар кружнице.
У том случају сила је једнака својој нормалној компоненти јер је
тангенцијална компонента једнака нули.
Момент силе у односу на центар кружнице сада је
t 
 
m MO  
F  FT  R  FN  0  0
F  FN Како је промена момента количине кретања
  
O
F  FN LO  M O  
F  t  0
m
R
t0 LO  t   LO  t0   0
LO  t   LO  t0   const
TEHNOART BEOGRAD

[KOLA ZA MA[INSTVO
OP[TI YAKONI DINAMIKE
I UMETNI^KE ZANATE


LO  const

ЗАКЉУЧАК:

Момент количине кретања
р
материјалне тачке на коју
дејствује сила чија нападна
линија стално током кретања
пролази кроз центар обртања
је константан вектор.
