Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
7Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Rendell Ruth - Macici u Sumi

Rendell Ruth - Macici u Sumi

Ratings: (0)|Views: 336|Likes:
Published by AmraHrustic-isovic

More info:

Published by: AmraHrustic-isovic on Apr 03, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as TXT, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/15/2013

pdf

text

original

 
Rut Rendel MAÈIÆI U
UMIRuth Rendell THE BABES IN THE WOODPROLOGU deset sati jo
uvek je bilo dovoljno toplo da se boravi napolju. Nebo je bilo prekrivreno zvezdama, a izmedu njih se uspeo pun, krvav mesec. Usred
ume nalazio seotvoren prostor, dovoljno veliki da na njemu zaigra hi-Ijadu Ijudi, kao na podijumu za igru prekrivenim me-kim travnatim prekrivaèem i opasanim zidom od viso-kog
umskog drveæa, bukvi, jasena i divljeg kestena. Li-
æe jo
nije poèelo da pada pokuæi koja se, premda je bi-la blizu, nije mogla videti. Kao ni njene pripojene zgra-de i vrtovi.U sredi
tu otvorenog prostora oko stotinu Ijudi su stali u krug. Yeæina nije znalada se kuæa nalazi u blizi-ni. Stigli su minibusevima i kombijima, a neki su do
livlastitim kolima, stazom na koju su skrenuli sa nerav-nog druma, do kojeg su st³gli iz jednog poprilièno uskog puta. Na prilaznoj stazi nije bilo nikakvog znaka koji je govorio o tome da je ovo privatan posed i nije bi-lo nikakvog traga dase u blizini nalazi kuæa. Neki su nosili obiènu odeæu koju rado oblaèe mladi isredoveè-ni Ijudi oba pola, a to su farmerke, majice, d
emperi ili jakne, ali drugi su na sebi imali crne ili smede odore. Dr
ali su se za ruke i nestrpljivo, mo
da uzbudeno, i
-èekivali.Covek u belom, u beloj raskopèanoj ko
ulji, belimpantalonama i belim cipelama, u
ao je u sredi
te kruga.Kadaje stigao do centra, Ijudi su poèeli da pevaju. Bila e to poletna pesma, poput himne ili hora iz neke opere i mjuzikla. Kada su zavr
ili s pevanjem poèeli sudapljeskaju rukama u ritmu. Pljeskanje je stalo kada je èo-vek u belom progovorio.Obratio se prisutnima glasom nalik na pojanje sve-
tenika.,,Da li nekog od vas proganjaju zli duhovi? Da li je neko medu vama opsednut zlim duhom?"Nastala je mukla ti
ina. Niko se nije makao. B!ag povetarac se vinuo iznad glava prisutnih, mrsio kose i podizao suknje. Ponovo je stao kada se neko iznenada pojayio u krugu. Niko od onih koji su se dr
ali ruke, ko-ji su pevali i tap
ali, nije znao kako je ta prido
lica sti-gla. Niko od onih koji su ga posmatrali, èak ni oni koji su stajali sasvim blizu, nije mogao da utvrdi da li je to bio mu
karac ili
ena,i premda niko ko je bio od krvi i mesa nije stajao kraj nje, pojava se blago zateturala kao da ju je neko gurnuo. Na sebi je imala crnu odoru koja je od vratasezala sve do stopala, a glava joj je bila pre-krivena crnim velom.Èovek koji je govorio o zlim duhovima iznenada je uzviknuo:,,Po
alji vatru, o Gospode, da sagori zle duhove!" ,,Gori, gori, gori!", uzvikivali su Ijudi u krugu. Susreli su se èovek u belom i prilika u crnom. Iz da-Ijine su izgledali kao par preru
enih ljubavnika, maski-rani u ogrtaèima, pristigli sa karnevala u Yeneciji. Ta-ma je bivala sve gu
æa, dok je tanak oblak prolazio pre-komeseca. Sve
tenik i molitelj, ako je to ono
to su oni bili, stajali su dovoljno blizu da su mogli da se dodirnu, ali niko nije mogao da vidi da li su se zaista dodirnuli. Bilo je va
nije slu
ati nego gledati, jer crna prilika je odjednom pustila dugaèak, dubok urlik, oèajnièki krik, ali glasniji od svakog krika, a zatim je usledio niz takvih urlika. Zvuèali su stvarno, ne odglumljeno, bili su to krici iznapaæenog i ranjenog srca, muèene du
e. Odje-kivali su, jedan po jedan, zatim nestajali, pa ponovo od-jekivali.Bela prilika je stajala nepomièno. Ljudi u krugu po-èeli su da se nji
u, drhteæi,prebacujuæi te
inu s jedne na drugu nogu i uskoro su i oni zaurlali, dok su se nekiudarali po telu rukama ili, kao nekolicina, granama ko-je su podigli sa zemlje.Njihalf su se tako uz glasne po-vike, a oblak je naposletku pro
ao i otkrio meseckoji je ponovo osvetlio ovaj ritual, obasjav
i ga belom svetlo-
æu. Zatim je i crnaprilika poèela da se kreæe. Ne tako polako kao ostali, veæ hitrim pokretima kojisu bivali sve silovitiji i mahniti, dok je crna prilika udarala ruka-ma ne po vlastitom telu, veæ po grudima i rukama èove-ka u belom. Njegovi urlici prerasli
 
su u re
anje, a u tom re
anju moglo se èuti
krgutanje zubima.Naizgled nesvestan tog divljaèkog napada na sebe, èovek u belom je podigao rukeiznad glave. Povikao je glasom sve
tenika koji vr
i nekakav drevni ritual: ,,Priznajsvoje grehe i zlodela!" Suknula je bujica gre
aka i propusta, neki od njih izgovoreni
apatom, neki glasno da svi mogu da èuju, pri èemu bi glas gre
nika zalièio nakrik oèajnika. Bio je to glas koji je rastao u uzvil< oèajanja. Ljudi su æutalii pomno slu
ali. Nastavljene su da se ni
u ispovesti, ali s manje
estine, sti
avajuæi se lagano dok prilika u crnom nije poèelo da drhti i da se bolno povija. Usledilaje ti-
ina koju bi prekinuo samo poneki tihi uzdah nekog od prisutnih.Sve
tenik je progovorio. Stavio je ruku na rame pri-like u crnom i rekao zvonkim glasom: ,,Sad izadi iz nje-ga!" Nije bilo opro
taja greha, samo ta naredba: ,,Izadiiz njega!"Oblak koji je pre
ao preko meseca izazvao jo
jedan uzdah prisutnih, ali sada je tobio uzdah èudenja. Obu-zelaihjejeza.,,Vidite li zle duhove, deco moja! Yidite li ih kako le-te preko meseca! Yiditeli A
tarot, tog
enskog demona koji boravi na mesecu!",,Vidimo je! Yidimo je!", èuli su se povici Ijudi iz go-mile. ,,Vidimo A
tarot!",,Stvorenje koje je pru
ilo dom tom
enskom demo-nu priznalo je velike grehe telesnog, ali ona, demonica,Rut Rendelotelotvorenje telesnog greha, iza
la je, a sa njom i dru-gi manji duhovi. Yidite li ih sada u vazduhu iznad nas!",,Vidimo ih! Yidimo!"Molitelj u crnom naposletku je progovorio. Govorio je slomljenim glasom, slabimi neodredene seksualno-sti. ,,Vidim, vidim...",,Hvala Gospodu, bogu domaæina!", povikao je èovek u belom. ,,Hvala blagoslovenom Trojstvu i svim andeli-ma!",,Hvala Gospodu!",,Hvala Gospodu i svim andelima!", rekla je prilika u crnom. Posle nekoliko trenutaka prilika vi
e nije bila u crnom. Dve
ene su se probile kroz masu i stale u sredi-
te kruga, a u rukama su dr
ale belu odeæu. Obukle su osobu u crnom u tu odeæu, od glave do stopala, tako da su naposletku obe prilike u centru kruga bile u belom.Osoba koja je bila u crnom glasno je povikala, ali ne vi
e glasom oèajnika: ,,Hvala Gospodu koji je svog gre-
nog slugu jo
jednom vratio u stanje èistote."Kada je poèeo ples gotovo da se nisu mogle èuti re-èi. Dve bele prilike su nestale u masi. Neko je svirao, odnekud se èula muzika, melodija koja je lièila na onu èuvenu
kotsku pesmu, koja je nekim èudom u isti mah bila i himna. Plesali su itap
ali. Jedna
ena je svirala tamburinu, a druga citar. U centru kruga stajala je ona prilika koja je gre
ila i bila proèi
æena od greha, i vese-lo se smejala poput nekog ko se dobro provodi na deèi-joj
urci. Nije bilo nièega za jelo, nièega za piæe, i nije se pu
ilo. Ali svi su bili pijani od
ara, od uzbudenja, na rubu histerijekoja nadolazi kada se skupi velika gomi-la Ijudi koja veruje u isto, koju okuplja ista strast. A onaj kome su opro
teni gresi nastavio je da se smeje sve gla-snije, veselo i radosno kao dete.Ples je trajao pola sata, a zatim je poèeo da jenjava dok se muzika polako sti
avala. To je bio signal za ra-stanak i svi su odjednom ponovo utihnuli i stali da se povlaèe prema stazi na kojoj su bila parkirana kola.MAÆIÆI U
UMISve
tenik, koji je do
ao sam, saèekao je da svi odu, a zatim je skinuo mantiju ispodkoje je nosio farmerke i yojnièku jaknu. Odore je spakovao u prtlja
nik svog automobila, a zatim krenuo niz drum do kuæe. Kuæa je bila velika za dana
nje pojmove,u ranom viktorijan-skom stilu, sa dva niska stepeni
ta koja su vodila do trema sastubovima na kome su bila ulazna vrata. Ba-lustrade su uokvirivale krov kuæe. Kuæa je bila prijatna za oko, premda prilièno nezanimljiva. Takvih kuæa ima na stotine, ako ne i na hiljade svuda po Engleskoj. U kuæi nije bilo nikog, naravno, uveèe posle radnog dana tu obièno nema nikoga. Popeo se stepenicama na levu stranu, izvadio koverat iz d
epa i spustio ga u po
tan-sko sanduèe.
iveo je u te
kim us³ovima, poput mno-gih iz njegovog stada, i hteo je da u
tedi tro
kove po-
tarine.Ylasnik kuæe i imanja tra
io je novac. Prirodno, iako je bio bogat èovek. Ali sve
te
 
nik, ako je on to zaista bio, pristao je na dvesta funti, da bi se se naposletkudogo-vorili za sto. U koverti je bila i poruka zahvalnica. Lju-di æe mo
da
eleti da ponovo upotrebe ovaj èestar, kao
to se veæ de
avalo nekoliko puta u pro
losti. Sve
tenik je uvel< gledao na njega kao na ,,otvoren prostor", prem-da je èuo da ga zovu podijumom za igru, njemu je taj naziv zvuèao nekako paganski.Vratio se natrag do svojih kola.GLAYA 1Kingsbruk se obièno nije mogao videti sa njegovog prozora. Nije se video njegovtok, prevoji, niti vrbe poredane u dvostruke leje du
obala. Ali je sada mo-gao daga vidi, ili taènije, da vidi ono u
ta se King-sbruk pretvorio, u reku
iroku poput Temze, ali ravnu i mirnu, u
iroko jezero koje je ispunilo vodom sop-stvenu dolinu i prekrilo livade glatkim, srebrnkastim pokrivaèem. Od nekoliko kuæa koje suse nalazile u dolini, du
druma koji je nestao, a vodio je do mosta koji je takodenestao, mogli su se videti samo krovovi i gornji spratovi koji su virili iznadpovr
ine vode. Mi-slio je o svojoj kuæi, koja se nalazila na drugoj strani tog nabujalog jezera, i za sada je izmakla poplavi. Sa-mo je jedan deo ba
te bio prekriven vodom koja je po-lako nadirala.Padala je ki
a. Medutim, kako je naglasio Berdenu nekih èetiri sata ranije, ki
a nije vi
e bila nikakva no-vost, nije imalo smisla govoriti dalje o njoj. Uzbudljiva bi bila vest da je ki
a prestala da pada. Podigao je slu
a-licu i pozvao svoju
enu.,,Sve je isto od kako si oti
ao", rekla je. ,,Zadnji deo ba
te je pod vodom, ali voda jo
nije stigla do duda. Mi-slirn da se nije pomerila. Po tome merim nivo vode,po dudu.",,Dobro je da ne gajimo svilene bube", rekao je Veks-ford, ostavljajuæi svoju
enuda de
ifruje tu zagonetnu opasku.Nikad se ni
ta slièno nije dogodilo u ovom delu Sa-seksa od kako Ijudi pamte, ilibarem od kako on pamti. Uprkos duplim branama od d
akova s peskom, King-12Rut Rendelsbruk je preplavio put kod mosta Haj Strit, Centar za zapo
ljavanje i Sejnsburi, ali je nekim èudom za sada po
tedela hotel Oliv i Dav. Bilo je to brdovito mesto ive-æina kuæa na brdima bila je po
tedena. Ali to nije bio sluèaj s ulicama Haj, Glib, Kvin i Jork, ni sa njihovim starinskim duæanima i yiseæim krovovima. Tu je voda bila duboka od trideset do
ezdeset centimetara, na po-jedinim mestima èak i jedan metar. U porti crkve Sve-tog Petra vrhovi spomen-grobnica virili su iznad povr-
ine jezera, poput stena koje se izdi
u iznad pow
ine mora. A ki
a je i dalje padala.Prema agenciji za oèuvanje
ivotne sredine, zemlji-
te na teritorijama Engleske i Yelsa koje su pogodene poplavom bilo je zasiæeno vodom do te mere da nove kolièinevode koje je nanosila ki
a nisu imale kuda da otièu. Jedan broj kuæa Kingsmarkamu, a jo
vi
e u rav-nijem i ni
em Pomfretu, bile su poplavljene jo
u okto-bru, a sada suponovo poplavljene krajem novembra. Dnevne novine pru
aju èitaocima korisne informacije, obave
tavajud ih da je takve posede nemoguæe proda-ti, jer oni sada ne vrede ni
ta. Ylasnici su ih napustili jo
pre nekoliko nedelja, odseli su kod rodaka ili su privremeno iznajmili stanove. Lokalne vlasti su iskori-stile svih deset hiljada d
akova peska koji su ovom pri-likom bili naruèeni, prezrivo odbaciv
i moguænost da se upotrebi samo polovina te kolièine. Sada su svi bili pod vodom, a novi d
akovi koji su tra
eni jo
uvek ni-su stigli.Yeksford se trudio da ne razmi
lja o tome
ta bi mo-glo da se dogodi ako bi voda presumraka porasla za jo
samo tri centimetara, ako bi preplavila Dorin posed i stigla sve do njenog duda. Sa te strane kuæe gde se na-lazi drvo zemlja se vrlo postepeno spu
ta nadole, sve do jednog niskog zida, koji je prilièno beskorisan u sluèaju poplave, a odvaja travnjak od terase i francuskih prozo-ra. Trudio se da nerazmi
lja o tome, ali je ipak zami-
ljao vodu koja nadolazi, koja se zatim preliva preko zi-MAÈIÆI U
UMI13da... Jo
jednom je pru
io ruku prema telefonu, ali je ovog puta samo dotakao slu
alfcu i odmah je povukao kad su se otvorila vrata i unutra u
ao Berden. ,,Jo
uvek pada

Activity (7)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 thousand reads
1 hundred reads
oktobar12 liked this
mizsmost liked this
lloyd008 liked this
lloyd008 liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->