BRANIMIR-BRANA MARKOVI C;

PRIRUCNIK
ZA SAKUPLJANJE
I GAJENJE
LEKOVITOG BILJA
I PECURAKA

lZDA VACKO PREDUZECE "RAD"

BEOGRAD
1973

I'osvut=e no sfJll imfl moji/' r odi felja
L £ POSA V£ i M IHA I L A
koji Sll m e up lifi/i II fI rat!
stl/ak ovif im biljnll .
I
I'R E DGO VO R
Sa ril7vojt'!TI i n d ll :-' l rijs k~ proizvudnjc kko va. ,Vt.' St.' VI C;C o~cct:t
pOln.:ba da M: ohczbcde svc veee ko licinc raznog Ick ovi log bilj" . Ovo
sc moze postiCi sa lll o :-.istcmat ... kim branjcm i racionalnim mzmnoj_ava ~
njc l11 sa l11 ollik log i proi zvodlljnm kkov i tog hilja.
Nasa zc mlja. od Triglava do Dcvctclijc..: obilujl: fi:1zn ov r!otnirn Icko~
vitim hiljl: m najho ljcg kva li tcla i 10 u ncogra ni cl: nim koliCinarnn.
Po tn:h no ga jc sa rno lI bra li i prip rem iti u nnOI11 obliku u kojcm!)l: trilii.
Uslnvi za p roizvodnjll It.:kovilog b il ja u na;oj zl:rn lji . . u veoma
pogo cln i. Po tre bn o jl: Sll111 0 vise pop ul a ri zacijl." 7.<1 nvu granu, "-oju jc
ko d nas ncop ra vdall o zapo~ t:l vljc n a i zagant nto an u~pch sa m po ... chi
do lazi. Za o no SIO p ropa da po n asill1 ~ u mama . plan inamB i po ljima,
o no SIO nam jc vcO ma t:CSIU n ~1 do hv:l llI nlkl: i liaOlO ga tre na uhrali.
dobijaj u sc z l ~lIn c tlcvizc.
Da bi sc OVO pos li glo. pOIrchno jc sivo rit i ann ij u hcra ca. a tu a rmiju
sacinja vaju lIgb vnoll1 dac i, koji II bcrbi i sakup ljanju lckovitog bi lja.
sUll1skih ploclova i pccu rk i treba cia nadll vikstrll ku korbt. SiS l cmilt~
skim sakllplja njclll Ickov ilog bilja od samoga pro l ~c.l pa do kas n u
jcscn svaki dak sa ma lo na po ra l11ugao bi da llbczbcdi vcJ ikc ko licinl.:.
ko lic in c koj c bi illogic I1C ~a m o cia 11111 obczhcdc sa:-.vim hc'plal no
~ k () l o va nj c vee i d ru gillltl da pomugn ll . Za lo pomo7.imo dacima da
stckn u OVL' ph.:mcnitc navi kc..: . O l11 og uCimo illl cia ~all1i iii kroz I..ujcdnickc
a kc ijc ock ljcnja iii skolc lI cestvuj u II nprc mi ~voj ih ~kola. kabinclil.
radi o nica . hib lio lc..:ka i d rll gog. To 6.: o ni post ie i, ako sakupljaj u bo-
ga lslvn kojc kraj njih Icii. Ov aj put ni jc ni lak. l1i kralak. a li jt pknh.:nit
i do nosi sigll m n lI Spdl. a 10 i jcslc k r~lj nji ci lj .
U n vu vrc l1ll.". kada jc I11cd u slariji l11 osoham<l sve manje siobodnc
ra dnc snagc. dac i lls taju k(JO jedi ni ~ i g urn i lX'ra c i i sakll p ljaCi .
Ovaj priru cnik jc lI glavnoll1 i posvcccn sko lskoj ct . . ci kao hcmCinul.
U njl: l11l1 su npi sa nc 0 11l: sam oni klc.: vrslC. kojc ~su u najccscoj upolrchi.
kojl." sc naj visc traic 1I I1lL'di cin skc svrhc. a wkodc i I . bog svojc Irgo-
vackc vn:d nusti 11 " naSc Il1 i stra nOJ1l tri isili .
Ukra tkn jc o pi sano i dvadcsl! lak vrsla hiljaka kuje sc mug u u~pc':;n o
kult ivisati kod nas i 11:1 los ijclll zc ml jisllI . Mall' sko lskc hnSlt' CL' poslici
l1ajvccu n.: ll tnb iln oS I gajL' njcl11 nl."vc nu. i alfijc. i10pa. na nc. eSlragnna
J
 i d~ugih v~t a: je r ee veo m ~ jeftin o m r:ad no m snagom doc; do skupih
prolzvoda kOJI donose neko llko puta vec u kons t nego kromp ir. kuk uru z,
III d ruge v~tc.
. NajvcCa p0m.~ na Ovom polju oeck uje so od uCitclja, na stavnika
I profcsora. kOJI cc na rnznc nacanc zai ntc rcSov3ti dakc Zil ovakvc
akcijc, kao Sto su to uCi nile gora nske o rga ni zac ijc. Ovakvim i slicnim
akclJama no sarno da ee 50 izgradi li radne navike kod daka vee ce on i
stim~ li sa ni maleri)alnim dobri ma kojc ec primili za ovaj cad. stvorili
armlJu beraea, kOJa postcpcno a li sig umo prerasta u slarije berace. koji
su go tovo iscczli u potrazi za unosnijim po lovim •.
Pi sac ovoga prir~ cni ka jc du.gogodisnji bi ljar i covck koji jc radio na
problematlcl ak uplJanJa, ~aJ cnJa I prerade Ickovil og b il ja. Zalo smal -
rdmo da Je svc Ovo dovolJn. gara ncija da ovaj priru cnik ispuni svoj u
prosvcta~ku I st ru ono-obrazovnu mi siju .
Beograd, 31. I. 1973. g.
1 Sakupljajuei lekovit o bi lje dac i ce ne sarno u praksi popunjavati
Dr Milall SOLDA TO VIC
viSi naueni saradllik Illstituta za proucav(llIje lekovitog bilja
Ovaj prirucn ik namcnjcn je na $oj scoskoj skolskoj om ladini, a
izdajc se sa ci ljem da je obavesli i pouei u jed nom pos lu koji joj moze
b ili od viseslrukc ko ri sti. Rec jc 0 siroko za mi sljenoj akciji sak upljanja
i gaje nja lekov itog i aro ma licnog bil ja. koj im je priroda izdasno Obd.1-
rila na su zem lju. Iz log prirodnog bogatstva, koje je kod nas. na ta-
losl. godinama oSlaja lo nedovoljno iskorisceno. mogu se sa relativno
malo trud a izvuCi znatne materijalne konsti.
svoje znanje iz bOla ni ke i poznava nja prirode svoga kraja. nego Co i
u muterijalnom pogledu doprineli sebi, svojoj skoli i skolsk oj bibliolcci.
jer ce im organi za tor ave akcijc kao' protivredno st za sa kupljeno biljc
slali sko lske udi benike i dru ge knjige pre rna njihovom izboru i zeljama,
a lakode i snabdeva li skole uei lim •. priborom i drugo m oprcmom za
nas tav u. Osi m toga, orga niza tor CC ucenikc obucavati i u gajenju leko-
vi tog bi lj a, uk azujuCi im tom pri lik om na moguCnos ti pron alazenja
r" 7. I1o v~ nij eg i ekonomie nijeg pos lova nja u poljoprivredi.
Preporucujuci seosk im skolama i nji hovim ueenicima cia prihvate
avu korisnu inicijativu. oeekujemo da CC iz te saradnje proizaCi po
sko le vr10 pozitivni efek ti i u eko no mskom i u pedagoskom pogledu.
JUGOSl.OVENSKl POUOPR1VREDNO-SUMARSKl CENT R
5
BERBA
P re p occ lka bm nja. bCrdC tfeba cia jc u paz nat sa v r~ t o m bi lja kojc
ne poz najc. Veoma jc va zno z na ti da Ii jc b il jka koja SI.: bere o trov na iii
neo trovna.
B ~ra c nc smc da sc ru kovod i sli cnoscu naelzcmnih izdan aka poj ccl i-
nih vrs ta i d t! bez proverc ko ri s ti p o dzc m nc dc lo vc. jL'f 51.! ta da naj lak sc
dolazi do lamcnc.
Berne ne SOle za me niti priliko m branja visoko v rcd nc vrs te sa
manjc vrcdnim vrsta ma.
Berne m o m da zn ~\ da ka d jednc vrs l e jc dn i o rga ni mo gu bi t i Olrov-
ni. a drug i l1..:otrov ni.
Beme mo ra da zna da nekc v r.-;I c bi lja mo£u II j etln om podn l:b lj u
cia budu sasvim neOlrovnc iii manjc o tro vn c o d iSlih vrs la ko jc raSlu
p od dru gim po dn c bljem .
Be rn e mo ra da z na da sc b ra njc o t rov nog b ilja mo ra vrsit i sa za stit -
~im. ~~i:lvi <:~I~H.I. vlai no m .krp o m n a lie u. a za v re me bra nj a ~L' nc SOl e
JCS II I11tl pUSltl. Posle branJa bc rac sc mo ra o ba vezno o pra ti. O vih mera
sc mal o k...o drii ia ko s u o ne veo m a va i nc pri sa kuplj a llju o t ro vnog b ilja.
Berne mo nl dH z na da vre m c i na ein bc rbc imaju uli caja na da lj u
Ickovito s t p riprc mljc n og b ilja.
. " Bcme mo ra d a .z n a da ~ ek c vrstc bilja u jcdll o m knaju Il a ~ zcmljc
SlI zu Z.(I b c rbu reclm o a pnl a meseca, a u d rugo m k raju zc mlje lc k
mcsec iii vise dan a k(l snij e.
. Be rba Ic kovitog bilja se vrsi iskljuci vo p o Ic p o m. s uvo m v rc me n u.
I to Je Je dan o d prvih us lova da sc priprc mi kva litc tn o b il jc.
Z a brnnje bilja postojc biljni ka le nd a ri . M e dutim , o n i so n" m og u
u sp esn o striktn o primcjival"i je r brunje le kovit og bilja zav isi ugla vno m
od khmat s klh us lo va onog kruja u ko me bi ljka cas te, kao i o d vrc mc n-
~~ih prilika u dob. saz re vanja biljke, a za tim i o d dru gih man jc v"z nih
c1l1.lla~ a . Z a to berbu lek? ~it og bi lj a treb. ob av ili u n aj pogodnije v re lll e
kOJe JC ",I be rbu pOJed1l1 1h v rs ta propisan o. a kal e ndari he rb e slu ze
~am?on~cntacion o, sa ma njirn iii vec im o d stupanjim a. K,lh: ndar bc rbc
7c bltl pnkazan ~ ~ kraju . Biljc se nc s me brati u vrccc. s(lbijilli i gnjccili,
Je r sc brlO upah I posle su senja izgubi b oju. kva litc l. svoju le kov itos t,
a samim tim je i ne up o trebljivo.
Bilje se be re ruk o m. secc noie m, mak aza ma iii s rpo m i pa zlji vo
s ta vlJ" u ko rpc.
. l'Je sme se bra ti u n o bilje ko je je napadnut o rn z nim glji vic nim obo-
IJenJlma, 1I1sekllma, bilje koje je o drv e nil o . bez li sea , sa p lo d ov ima iii
she no. Je r Je takv o bilje izg ubil o Ickov itosl.
CVET se b e re u vrc me ka da biljka po cn e da eve ta. P reev etao iii
o plodc n eve l nem(l Ick ovito svOjs lvo, ni trgovac ku vrcdnosi. e ve t se
6
~; re bez pe tc ljk e, iz uzcv gde je to u da ljem teks tu naglaSen o, i 10 iSklju -
CIVO p o Ic po m I 5uvom vrc me nu. Nck i cvt!lovi 51.! p rcma t rai nj i he ru
sa casie nim li sti c im a. a nc ki bez ca sica.
.~b.ra. n cve t se st.av lja isk ljuc ivo u ko rp c i ne '\ mc -,c g nj cc iti ni ti
sa blJilll, I tako sc nOSI na m eslO susc nj a.
LI ST se be re uglav no m u do ba cvc ta nja. bela pos tignc svoj pot puni
ra zvita k. a i ka s nijc svc do k ima svoj u p ri rod nu boju . L i ~ 1 nc smc biti
napad nut gljivicni m o bo ljcnjima i inscktim a. Bc re Sc po Ic po m. suvo rn
vrClll c nu u ko rpc b ez sa b ijanja, i list sc be re bez pc tc ljke. izuzt.: v u slu -
cajevim a gd c jc nagla Sc no da t rc ba bru t i sa pCh.: ljko m.
CELA IIIUKA . Na dzcmni deo b i ljk~ se be re ug lav no m ka da b il jka
p oc n!.! da cve la, jer lada b iljka sadri. i najvisc Ickovi tih sal) tojaka. Bi ljke
koj lo! su prcc vc ta lc, gdc sc pojav io plo d. ako s u od rvc njc ne u d o njc m
de lu iii nc m aj u lis la n H sta b lj ici, ak o su zara zc nc glji vicni m obo ljc njima
iii insck tima . iii s u izgu bile p ri ro d nu boj u, 11 c.! l11 aj u lekovitosli i nC
Ircb<1 ih b ra ti je r nc maj u nik a kvu upo t rcbn u vrcdn osl.
PLOD. Mes na ti pl o dovi se be ru z rel i. a suvi plodov i p re po t punog
saz rcvanj a . Pl o d ov i sc m og u s ta vlja li i u vrc cc, lo rb!:! (iz uzcv nckih ). ali
jc ip ak naj bo ljc u ko rpc. Bm njc sc v rsi ruc no iii po m oe u nck ih po ma-
ga la. SIO CC bi li na glasc no ko d pojc d inih vrs la. Fc rm c nti sa nc plo d ovc
Il C t reha sak u p ljati je r ncm aju vrcd nos li .
SEM E se sak uplj a kad a jc pOlpu no zre lo je r je w da najs uvljc.
najh.!kov it ijc i n:J jlak Sc sc euvn.
KORA 51! sk ida ra nD s p ro lcca. o dn os no ka da ima ni.Jjvi Sc sokova. a
reele s jcsc ni . Kara sc gu li S;J mladih stabala i de lava g ra na, a li tako
cia sc nc og uli sva ko ra sa jc d nc bi ljkc, vee sa mo ko li ko ncCc d a skodi
da d rv o ko ri scc no za ko nl 5 proleca p onovo oziv i. Ko ra sc sk ichJ u
uza nim ka ik villl 3. Staret. h rapnva. il'p UCH la i IllrLva ko rn nl.!1113 le ko vito
dejslVQ, pa se l' toga i n ~ sak upl j(J.
KOREN. KRTOLA RIZOM - LU KOVI CA. Ov i sc vade naj-
CI.! SCC u jesc n iii u pro lecc. Nck i sc vade i prcko c!.!log I c t ~l . Ka r!.! " sc
m o ra oCis titi ug lav n o m od i ila i i ili cH ( nl! ki nc ) o p rat i i, ak a jc de bco.
treba ga ra seCi ra di la kscga s u5c nja. Nc ki ri ZQ llli i ko rcnje st! i gu lc. Staro
korc njc, o drv c njc no, trul o. a na kojc je re ml c ntisa no i izg ub ilo p riro dn u
b oju i miris, nije Ickovito, Ie nijc za II po t rcb u i nc t reba ga sak u plja ti .
Kore n sc sa kuplja u vrc cc i nosi na susc njc.
PUPOUCI se sa ku p ljaju m no s p roleclI kada jos n is u o tvo-
rc ni. Prili ko m be rbe o trovn og b ilja Il C s me sc is tov rc mc no brati Olro vno
i neo t rov no biljc. niti se sme zajcd no dri.ali. U vrccc iii ka rpc u kojc
sm a b rnli i p re nosili o t rov nc biljke. nc smcmo prcnos iti i ncotrovnc.
Obra no o lro vn o b iljc sc m ora vid lji vo oz nac iti k"lko Ill.! b i d oslo
do za ml.! nc priliko m da ljcg ma ni p uli sa nja sa nji m.
7
 SU SENJE
Po sle pravilne be rbe. naein s usenja je najvaznija me ra za pos liza nje
kva li le l8 obranog bilj a.
Su senjc moze b ili vcStacko i priro dn o. Priro dno s usenjc mozc bi li
na suneu. kada su pojedini de lovi biljaka iz loi eni d irek lni m s unea nim
zraci ma. i u hladovini . u kosevim a. nn tava ni ma. supam:l i drugim
. promaj nim meslima gde nema di rek lnog sunea.
VeSlaeko s usenje se o dvija u p ros lo rija ma u kojima se poscb ni m
izvorirna loplo le p osliZe pOl rebna lemperatu ra za su Se nje. Ako na
cislo rn, p ro maj nom lava nu s lavi mo ha rliju. pa preko nje po loiimo
u jedn om sloju evel, lisl, celu biljku iii kore n, posle neko liko da na
do biecmo suvu rob u koja je zad ria la lepu prirodnu boj u. Med uli m,
ako s usenje pada u vremc d u.z ih ki s. . hla d nog vrc me na. o nda se rok
sUSenja zavisno od onog de la biljk e koji se su si, moze da prod uzi i
mesee dana. Ovaj nac in sUSe nj a ne za hleva ni kakv e izda lk e. a li im a
i losih Slra na. Dugim s USenjem se do nekle gube lekov ila svojslva,
posle izvesnog vreme na napa da pra sina na bilje koje dugo sloji i.
najzad, pOlrcbne su vece povrliine za susenje b ilja koje se svako d nevno
bere. .
Najbolji, nejjefl iniji. najsigu rnij i i najb rii naein za sUSenje lekovilog
bilja je sle deci:
Na pravi se obiean ram o d 4 le tviee i ras legne se relka jUl a, sa rgij a,
obieno pl a lnO, cedil o, gaza iii ka kva sla ra Cisla ma ram a, i lako se
dobije lesa za susenje bilja. O va lesa se sla vi na dve ci gle na slednja k
iii izna d peci. najbolje uveec, a na lesu se slavi o ne biljc koje smo
u loku da na obrali. Na laga noj lihoj vatri sUSenje evela se na ovaj
nacin obav i za svega nekolik o sati , a iSlo tako i lista i ee le slabljike,
dok se plo d osusi preko no Ci. a ko re n eventua ln o sUlrada n. Za iz rad u
ovog ra ma - lese nije pOlreban s ko ro ni kakav iz dat ak, pa ga i naj-
siromasniji (lak berae moie na p ra vili sam. Ovo malo po moeno s re dslvo
za sUSenje ispla lice se, na p.r ime r. sarn o o d I kg obranih sipu raka,
a na njemu se veo ma uspesno moZe osu sili neko liko slotina kilograma
razn og bilja tokom godine. i to kva liletno osu sili.
Ako je (lak, iduc i iz skole kuCi , nabrao u nekoj kesi evel zove i
stavio ga na lesu;.on Ce sUlra dan bili sasvim suv. Sutra Ce nab·rati glog,
i tako redom kako koja biljka stize. Na ovaj naein ima mo sigurn o
osuSeno bilje koje zad riava sva lekovita svojstva. Dobijamo cislo bilje
jer ne ma odakle da pa da prasin a na njega. Na ova j nacin, sUSenje,
koje vrlo Cesto za druge predslavlj a pro blem, ide bez zasloja i kese sa
s uvim biljem iz dana u da n rastu. a kod (laka beraea se Slvara sigur-
nOSI i Zelja da sto viSe sakupi, jer unapre d z na kolik o Ce dobili za to
8 9
ma lo l ru da. MC51 u~ i m ,. ako je dak iii sta riji heroe bilja koji nije imao
~~ u les u, za suscnJc, 100ao prob l ~ma aka sUSc nja jcr jc ana l raja lo
,11 n ed c lJa n~a. pa . mu roba za kOJu je ul ozio dOSlll Iruda. nije prim -
IJ~ n ~l za t.o SIO ~ IJe d~yolJ n o kva htctna, on ooda gubi samopouzda-
nJe. ' vo lJu za laJ rad, Jer nema st. d. ga slimuli se, pa prckida bra njc.
Os,m 10gH. o n save luje i odv rata d ru ge. i akeija lako propada. Zalo
sc na roci! o po dva laCi vai nosl ovog ma log po mocnog pomagala pri-
11ko m susenJa b dJa. Je r ono ne sa mo da Je veo ma korisno. gOlovo
neza me nlj ivo pri sUSe nju bi lja. vee ce p os luii li u do macinslvu i 11 d ruge
svrhe. O naj bera e bilja koj i se bu de driao savela kako da bere i susi.
sledece godine ce umeslo jedne ima li 10 lesa za susenje jer ce shva lili
da Je 10 najlaks i nacin da b ranjcm i s USenje m bi lja dode do sigurne
za rade.
CVET SE SUSI iskljuc ivo u hl adov ini , izuzev evel nek ih biljaka. SIO
ce bili na po me nulo ka d se bude govori lo 0 pojed ini m vrslama. Ako
se eve t su si p ri rod nim pu lcm, o n sc razas trc u jed no m sloju (evel clo
cve ta). Ak a se susi U sllSara ma, tempera tura se mom kontrolisa ti jcr
ne tre ba da prede 35-40 ° C.
LIST I C E LA STABUfKA se s use u hla dovi ni, iSlo kao i evet, s
10 m razli ko m SIO se suse s po rijc. Ce la sta bljika se veoma dobra susi ako
se u malim kiti ca ma po bode u kOScvimil i po supama , iii se jcdnostavno
stav i na za tcg nu t kanap po tavanima iii promajnim mes lim a.
KOREN, PLOD I SEME se mogu susili na suneu. Scme i plod u
jednom sloju, a deblji ko ren se pre lho dn o raseee. Pri rodn o s USenje dugo
lraje. naroc ilo ak o nema dovoljno su nea u ki sne jese nje da ne. aj bo lje
susenje je iznad pe c; na lesa ma iii. kada su u pila nju velike kolicine.
o nda u susni cama . Tempera lu ra ne sme da p rcd e 60-70· C.
KORA c ini ,zvesta n izuzelak u poglcd u le mpera lure suSe nja.
. O na se moie s usili ina le mperal u ri od oko 100· C.
Susenjem sc mo ra posti Ci sle dece:
- da osu sen i de lovi le kovil og bilja za drie svoju lekovil os l.
- da zadrie priro dnu boj u, okus i miris.
- da se vlaga svede na oko 8- 15 %, kako se bez bo jaz ni moze
dria li u magac inu duze vreme " da ne dode do kvara robe.
OsuSe ni delov i biljke koji do laze u prodaju iii se ko ri sle u druge
svrh e nazivaju se d roga.
CVCl kamilicc, lipe, zove iii list nanc. ka ren maslac ka. kru sinc.
plo d sipurka, klcke iii Irna ild .• svc s~ 10 naziva d rogom.
Posloje i la bliee koje pok azuj u p rocena l sasuSenj a ko d p oj edi~ih
biljnih de lov", a li Ie lab liee ne mogu sluzili kao siguran podalak Jer
delovi pojcdtnih biljaka iSlih vrsla sakllpljc nih 1I raznim I11 cs lima
imaju rnzlicil procen.1 saslI Senja. Pmksa jc pokaza la da procenal PAKOVANJE OSUSENOG BILlA
sa,uSenja wvisi, pored oSlalog, i od meSllI gde sc berc. od vrcmcnskih I USKLADISTENJE
prilika lokom vegclacijc i iSlih prilika lokom bc rbc. pa Ie tabliee mogll
sumo orijcntuciono posluiiti sa manjim iii vcCim odstupanjinw . O suSc no Ickovit o bilje moril bili up:J ko vu!1o prcma pos toJcclm
proph.ima da bi zadrialo ll.:kovilO!'l l i one kvalilclc koji !lU pO'lig nul i
ad oko 4- 8 kg sirovog evel" dobija sc oko I. kg suvog prav ilnim bnmjcm i !otuSc njcm.
ad oko 3-8 kg si ravog lisla dobija sc oko I kg s lIvog Kao amba laza 7..il pakovanjc !l lui.e: jUI ~ln c vn':Cc t jutanc ~ I a ma ri cc.
od oko 2,5 kg sirovo ce le slabljike sa li slo m dobij c I kg ' live j Uiall C bale. papirnc viscslojnc vrccc, papirnc vrcCc spolj tl oblozcnc
ad aka 2.5- 5 kg . i rovog korena dobijc sc I kg suvog jUlom iii najlon om, papirm:. kULij c, clrveni sa nduci, kart onska burad.
od oko 2-5 kg s irovag ploda dObija SC I kg slI"og limene kU lijc i druga spcc ijalna <.tmbala za.
od oka 2-3 kg sirovc kore dobijc se I kg suve vel SC, prcma vrsl i hiljkc, pakujc prc tcz no u pupim c v i ~c!) J ojn c
od oko 1,5-3 kg sirovog semena dobijc se I kg slIvog. vrccc, karton skc kUlijc oblozenc tamnim papirom iznulm, drvcnc.:
sU llduke (re<le), limene kU lije i jll"'nc vrecc.
Lisl i ee la s lub ljik a pakuju sc u ju"," c bale, jUlanc v recc, jUlanc
slamaricc, a neke vrstc u papirnc vre te i kartonl) kc kutijc.
Koren se pakuje u jUlane ba le i vrece.
Scmc se pakujc u papirnc vrccc pojac;lnc l\polja jUlom, i jutanc vrccc.
Plod 5C pakujc prctci no u jUI ~lnc rcdc vrcCc.
Kora ~c pakujc u jutanc bale.
Pecurke sc pakuju u karlo nske kUlijc, pupirnc vi scslojnc vrecc
iii karlonsku bumd.
Upakovano biljc sc cuva iskljuCivo u l) uvim pros torijama . Vccina
droga trai.i tam ne prostorije jcr im i minimtl lna svctlol) t utiec n;1izmcnu
kvalilCIa. Proslorija u kojoj sc euva biljc 1110ra bili pOlpuno suva i
treba 7~1 svak i slu caj da ima upijaec vlagc, iii bur sud sa ncgclScnim
krccol11 . U bli zi ni pros lorija gdc se ellva bilje nc smcju bili skladislenc
materijc sa jakim mirisima (ku tran. smole, nafte, kal e i druge m~tc ~ijc).
pros torijc 5C moraj u rcdov no cistiti i provClfav:lti . Ak o sc ne pndrzava
propi sa. LI ncc1ovo ljno 6 51il11 prostorijamu. pojavljuju sc Ccs to ~a ~ni
insckti. koji mogu potpuno cia uni stc svu rohu . Ista taka. u vla z",m
magacininHl dol,lzi do kva rcnj(1 robe, naroeita one koja nije dovoljno
suva iii jc higroskopna. .
Upakovano biljc mora bit i obclci.c no - signirano (dHlum I m c~ I O
berbc, vrsla robe i kolicina).
Otrovno biljc mora biti obavczno poscbno skladi Stcno. . . .
Dakle, najglavnije od svcga je dH sc bi lje kroz bc rbu I suse n]e
dovcdc u takvo stanjc u kakvom b~ moglo dcj!)tvQvati prc~,a s ~oJoJ
prirod noj snazi. a k~)da sc to po slIgnc. onda gH trebtt saCuvalJ od
daljih p ro me na.

10 II
 KALENDAR BERBE LEKOVlTOG BIllA

JA UA R
H rastov lisa j, i md ;].

FE BR UA R
H mslov li saj, imcla, podbcl i mas lacak.

MART
I-IraslOv lisaj, podb cl, Illaslacak. Iju bicica, k rusin a, s r ''' nl k.

A PRI L
H ras tov lisaj, pod bcl, Ij ubi cic:l. maslacak , g log, jago rccvina. gorocvct,
ka mil ic ~l . bOZUf, oma n. ticak. rusa, sTeenj;! k. tmjina.

MAJ
HraslOv lisaj, podbcl. glog. 1m. IjubiCica. jago rccv ina , bOZUT, bokvicil
bunika. go rocvcl. durdcvak. b lllli iic3 . kopriv:1. digllali~. malicnjak.
majkina dusica. li pa r.ls tav ic, ru tr! . za lfija .

J UN
H ra SIOY lisaj. bd i slcz, jagorccvi na. c rni ~ h.:z. ka mihca. lip" , 10 a,
n,lIla , ma li cnjak. majk illa du sica. divizmi-l. digi ta l i ~, borovnica. buni ka,
d;J 11 i no e, kanl i1rio n. k iCica. kopriva, ra sta ie, ra zli c.lk, sitni ca, {al ul a .
vclcb iljc, majo ra n, hajdu ck a lrava.

JUL
H ras tov li saj, bcli slcz, c rn i slcz. ka mili ea . s milje. zava. la lu la, limijan .
ras ta vir. hajduck:1 Ira a. ka dulja. k:llll a ri on. "1 111 . bOro \Il IC'H. bo"vic:a.
bu ni ka. b rd<l l1 ka. d ivi7l1l a. l1l ajo mn . izo p. n1l11£ 0\'a(. rwna. podbc l.
mrl va ko pri va be la.

A VG UST
H nis tov li saj. idjiro l. sl1l iljc, ral. li cak . ta lula. vch.:b iljl!. bcli i cm i s~ t!z.
m r.uovac, izop, Ile ve ll. po dbcl. majki na dll sica , majo ran. ~i m . kop,:v<!.
kupin a. klcka, v~,.' nj ~l . divi zmil . hajdll cka tra v~l . k;'.lnla no n. bUl1Ikn,
bokvica. b rd ~.II1 k a . Ct.'mc rik a. borovnic<l. mrtva kop riva.

12 13
SE PTEM BA R
Hras to v lisaj. cClllcrik:l. d ig ita li s. diviz ma. sip u rak . klck a . k rll si nn,
lincu ra, nana, neven. slntka papm t. odoljcn, o man. mo rae, mrazovac,
cicak, heli slcz, silnicCl, tcH ul a, tmji na, Vl.! lc bi ljc. idi ro t, trava a d srca,
mo rae, m rnzovac.

OKT OBA R
H rastov lisaj, g lo g, id iro t, kick a, zova, ec mc rika. kopri va, li ncura,
mas laeak, nava la, sla lka pap"'l, cicak, sal cp, s lcz beli, llllula, od o ljc n,
brdan ka, l rava od s rca.
SAMONIKLO
NO VEMBAR BlUE
H raslOv lisaj, glog. lmjina, k lc ka, mas laeak, odo ljen, cicak, idj iro l,
l mva od s rca .

DECEMBAR
Hras lov li saj, imcla.

14
 AchiUea millefolium - hajduCka trava
sporis, kunica, ravan, hajducica
Kao vi ' egod is nja zeljasta bi ljka, hajducka Imva rusle visoko oko
' 30 do 70 em, n"jcesce pored pU lev" i nn meda ma, a veoma ceslo
pokriva <:itave Ii vade i sumovile propl" nke, Lislovi hajducke lrave s u
perusli , a cve l je beo do bkdoruzii:"sle bojc, u ob liku slila. Cvcta od
maj n do oktobra. Cc la biljka j c obrasla dlaka ma, vcoma aromlHicnCl
i go rkoga ukusa. Kada jc b il jka u punom cvelu, sakup lja sc evet,
redc li sl i cela bi ljkll. Cvel se bere sa drSkom oko 2-3 em, lisl sa
pelcljkom, a eela b il jka najvise do 20 em duzine, obavczno "evClom.
Susi sc na p romajnim mcs tim a u hladovini. eve t i list najboljt.: sc
susc na Icsama, na tc mpc raturi od aka 40 0 C. Cela biljka sc su~i
u malim sl10piCi ma obcScni m u kO Scvima iii na lavani ma, naj ccscc
na kanapu.
Donji de lovi bi ljkc bez lisla, ples ni ve bi ljke koje su izgubilc boju,
kao i odrvenjeni dc lovi ncmaju ni kakvu vrednost, pa ih ne treba
sak uplja ti. Osuseni evel se pak ujc u pap im c vrece, a ccla s tab ljika
u j Ula ne. Od oko 3--4 kg si rove s tab lji ke sa lis t om i eveiom dobijc se
I kg suvc. Od 4 kg sirovog eveta dobije se I kg s uvog.
Hajd ue ka trava sadrii e te ri eno ulje. Upo treb ljava so u narodnoj
medieini sarn a iii sa d rugim biljcm kao eaj za okrepljenje, za apetil
i rcg ulisanje tegoba kod c itavog ni za razni h oboljc nja.
Im a nekoli ko vrsta iz ovoga roda kojc su manje u upotrebi . Trcba
sak upljali sarn o on u sa belim ii i bledo ru zicast im CVCIOO1, a nc sa
zutim cvetom.

16 17
2 J>riru cnik Ijcko'lil og bilja
Acorus calamus - idirot, vodeni bozur, sasa [d i nH ra~ l l! n:1 mocvarnom zcmtji~t u . naJtcSCl: okn rttk<1 I..OJI.: ... c
rilz li vaju. 'lilli m oko ka nl.l la i na ni :-.kom barovitom zcmlJlslu . To JC
v i ~l!gou i ;n ja zdj;! ~ liI hi ljka, Cijl.: je podzcmno \ttlblo (ri/om) horizon-
la in o, ra zg ranato clt; blj inc nckoliko san l imcl~lra i:I uuzinc i pr..:ko I. pit
cak i do 1 md ra. Sa do nje ~ I nlnc ri zom jc ohr.:I"i I:1O gu ~t im kll rl.! njcm
i zili ca ma. dok sa go rnjc !)lranc rizoma izhijHju d igack i Ii \(ovi '\<lh1Ia-
Sl og ob lika oko I m lI vi s. Cvct j c U obliku I-.Iipa. l uck:I'tozc lcnka . . tl·
hoj e. Cvc ta II jUIlLI i ju ju . U n a~J11 podnchlju nc tlono ... i plod. kOJI Jl!
inil Ct..: c rvena hoh ica. 5 1ahlo jc pri o ... oovi crvcnka ... tI.: hojc. RiLOI11 jc
prijatna miri ::.a je r sadr2i c lc ri cn oga ul ja , cak i do 3.5 % . Sakuplja ... c
p o cl ze m n o s tab lo - rizo m a d proh:ca do jC$cn i. i n no M: vad; vilama.
kopa a SQv;ma ii i izo mjc. Rizo m $C pcn.:, a latim hI.! od~tranJuju i di e..:
i korc nje, keto i go rn ji de lev; izda nak a. Ri zo m ...c Sl!CC rad; la J..~g I
hri.cg slI sc nja. Prc l11 u potn.:hi Iri.i sw i L<J ht (:v u kllpca. ri7()m idJirn l:1
sc i Ijust; - g ul i ~c po k o ri c;J i tako oguljcn ri zn m sc ~u;i, mad:1 u 10m
~ tanjll idiro t im;1 z ll atno m a njc c tcricnog ulja . Kvalill!ll1a rl)h<t mora
za clri.ati svc tlu boju . prijatan m i ri ~; Ijuln nago rak uku .... Rill11l"1 Idlrnt ~1
Sl! s ll ~ i na S UI1 C U, iznacl pcCi iii u susni c:lm:l. !la h.:mpl!fatllri uti oJ..o
-1-0 0 C. a najho ljc na k sa ma iznad peei. Ljll!<.J..c J...ojc o\ lanu 0<.1 gu-
Ijcnoga idimla la kodc sc ko ri ~ l c. Onl,; "'c ChU\(; i paJ... uj u 1I Jutan c iii
papirnc vrc6.:. Susc n ri zo m icli ro ta sc pak ujt.: 1I j utal1 l.' bait..:. OJ nlo..n
3 kg :-'VCZl!g ri zo m;! dohije sc I kg !-o li ve rohe. Ako idirot nijc ... a ...... im
Sli V ; nl. : i11 i-1 ~v ct lll boj u. nijl. : kva litcw n i nijc lei lIpoln.:bu . Idi ro lu Jt.:.
po izgkdu vco ma :-. li c n a vock n a pl..: mnikCl, a zU li m i rogo/. ali njihuvi
ri zo l1li n~majll prijawn min :;; id i rola, P;I :-'l! pD 101111,.' od mah i ra J. likllJu.
Idirol sc lIpo l reb lj av:I 1I koz m ~ t ic i. pa rfim criji. :I i'at im ul a/ i u ~:..t"' l av
caj cv a za rcg uli sa njc zcl udac nih h.:goha i va rc nja .

18 z· II)
Adonis vernalis - Gorocvet, zuta sa sa Ova biljkn ra ste sa moni klo nn suvim. peskovilim i kamcni(im
zc mlji stim a i u ret k im sumamn , a li se vComa uspesno ku lti viSc. Goro-
evel je viSegod is nja zeljasi. biljka. rasle 20 do 50 em uvis, sa vclikim
i vco ma Icpim cvelOrn zutc bojc. Cvc ta od apri la do juna mcseca.
Bi ljka jc inlcnzivno zelene bojc sa ma lim i igli Castim li scem. Pod-
ze mno stab le ri zo l11 jc rnrko tamnc bojt.:. ob rasao zilicasl im korenjem .
Biljka jc Olrovlla.
Sak uplja se eela biljka (nad7J! mni deo), a redc eela bi ljka sa rizo-
mom i ko rcnjcm.
Sak upljanjc sc vrsi samo kada jc biljka u cvctu. Precvctalc biljke
na koj ima sc vee nalazi plod ob lika dudinjc nisu kva litetna roba. Za
kva litc lnu rob u nc sme biti viSe od 5- 10 % biljaka sa plodom. a
mom biti najmanje 50 % biljaka sa evClom. Nc sme bili slab ljikc bez
lisl a. Susenje se vrsi u j cdnom sloju na promajnim mesti ma. lavanima,
koscvima. supa ma. Duzin a cclc stab ljike koja se bere nc s mc bili veca
a d 15-20 e m. Ako sc susi u Icsama iii u usniei, deb ljina no sme bi li
vcea od dva sloj •. U protivnom gubi boju. Oorocvet mora posle
s uscnja da zadrii zelenosivkastu boju. Prilikom branja, stab ljiku lreba
seCi nozem, srpo m ii i m akaza m (l~ u visi ni poslcd njih lislova. OsuSeni
go rocve l sc pak uje u jUlane bal e i ne sme dugo bili skladislc n. Od
oko 3 kg sirove biljke dobije so I kg suve robe. Posle rada sa goro-
cvetom ruk e l reba obavezno dobro opra tL
Gorocve t sc upotrcbljava u mcdicini za izradu raznih prcpamta.
• Medulim, kod s rCa nih oboljcnja ncukc osobe mog u ga koris lili samo
LI Z save l Ickara - s lrucnjaka.

21
20
Althaea officinalis
Beli slez, slezovina, pitomi slez
22
Slcz jc viScgodi s nj a ze ljas la biljka. Ra sle sa monik lo na vlazOIm
zc m lj istim a oko rckil , kanala i patoka, kao i ml vl,lznim livada ma.
R~' S h:: visoko aka 1.5 m. i 10 razgm nato. Stablo ji.: pok rivL:no sit nim
sivim l11 aljam ~l. Li51 :,lcziI jc pri vrhu jajasto ~i lj a l , pri dnu stahla vi\c
sTeolit i pokrivc n gustim src bm as losivim maljama. Blcdoruiicasti
cvelov; nala ze se u pa zuhu lisla . Slcz cveta prcko cclog lela. On sc
vCQmtl uspcsno kultivi Sc i dajc vco ma dob r~ prinose. i kvalitcl lisla,
a na roc ilo korena. je bolj i nego kod sn monikl og. Glnvni lekovili
saslojak jc slu z.
Sakupljaju so eVC I , lis l i koren.
Ko re n sc sak uplj a s pro le':a i s jeseni u prirod no m sw nju . Izvaden
kore n se opere, dcblji dc lovi se ra sc ku radi lak ' eg i hrie)! su Sc ni a. a
z<:l1im sc suSc nCl Icmpcraluri od oko 60--{lS 0 C u ~ u ~nicama.
na jilko111 ~ un c u iii na lcsa ma iZll ild peeL Od ako 3.5 kg svt:icg dobija
se I kg suvog korena. Ovaka " premlje n koren s leza pakuje sc u jUlane
v rccc. Koren bd og slew do lazi 1I promcl i gllljcn. scre n u snilc, pa
za lim susen. Posle su Sc nja. pa ze lji kupea i vrsli upotrebe. sccka se
u kock icc. OV(lko pripremljc n s lcz pakuje se u papirnc vrccc. List
belog sleza sc be re za reme cvcra nja od proleea pa svc do jescni . List
ne sme bi li o stccen i m o ra da zadri.i svoj u prirod nu boju pos le s uSc nja.
Od aka 4 kg si rovag lisl<l dobija 50 I kg s uvog. Su si se u hladu no
1.i:IVClni ma, kosevima iii m l lesa ma iznad pcc i. na te mpcf:lluri tlo
40 0 C . Pakujc sc 1I jutanc vrcce. evel sc be r!.: lokom cclog kIa,
s u si u hlcldovini kao i li ::'l. paklljc 5 1.! U p::l pirnc vrc6::.
Plcs niv. ncdov o ljno s uv i ncc isl koren, kelO i li st i evel kOJi su
izgubi li boju, ni su za upOlrchu.
Slcz se kori sti u mcdicini kao sam i kao saslojak sa drugim biljem
za lIb lazava njc i lcee nj t: razn ih obolj cnja, " poseb no di sajnih organa,
pa jc zata veoma kori stan i Imzen .
23
Arctostaphylos uvaursi
Medvede grozde, medvede uvo, medvetka
24
AVO jc vi Scgodisnja ze ljas ta b iljka, raste kuo polusib vi ~ inc do oko
1 m. Rasle najii :sce u sastojinama bo rovc i jc lovc sum e po suncH nim
plani nskim slrana ma i stenov it im zcmljistima. ali sc u spc~ n o i kulliviSe.
List je d uguljas to jaja t, ta mnozelcnc boje, kozas t. po obod u ceo i
sjaja n, a pos tcpcno sc suznva u drsku. Lisni ne rvi SU sa mlli cja i pupeeni
a sa lieu li sta udubljcni. eve! jc bc lo ruiicas tc bojc. a plod jc jestivna
bobica CNene iii crvc llonaranU zCl stc bojc.
Sak upljaju sc list i plod.
Li st se be re u prolccc i u jcscn. Susi SI.! u t<l nkom sloju u hladovi ni.
iznad peei na lesi iii u susnic i, na Icmpcra turi od oko 40° C . Pm,le
susonja mo ra im.t i prirodnu zelcnu boju. Pak ujc sc u ju ta nc vrc ·c.
Sa listom posle s uscnja tre ba o p rez nijc poslUpati je r so veomo lako
lo mi . Lis t se naj bo lje susi na odscccnim g rancica ma. koje sc. kada c
osuSe, is tresu. Uk us. je pomalo go rk og i ne prijatn og. Plod se bere u
jescn i susi na suncu. iznad pcCi iii u susnica ma, i pakuje u j Ul anc iii
papim c vrccc.
Ako lis t ne 7-"drii zclenu boju pos le sUSc nja iii jc izlomljcn. roba
nijc po trebn og kv alite,,,.
Upolrcb ljava :iC 1I mcdicini za cajcve, ugla vnom proliv legoba
mokracnih ki:lO ala.
Po toje z.1 mcne i fal sifikali lista medvedcg groZd a sa lisccm iz
roda borov nica, sim sirike i bru nicc. od kojih sc rnzli kuje po tome
sto brusnica im f:i retkc zupcc po obodu li st;].
ad oka 3 kg sirovog lista dobija sc I kg suve robe.
25
Arctium lappa - Cieak, repuh iCHk jc viscgodi snja zeljasla bi ljka, ras lc vi oko do 1.5 m po
mcdama, krdj pu lI..'va, poi ~ kr.:tju sum a i oS lalim nc:ob radcni m i zapu-
stcnim zemlj isti ma. On irna vcoma razg ran atu stab ljiku sa krupnim .
jajas tim list vi rn a. po obod u re tko nazubljcnim. Sa gornjc Mmnc su
liskc zelcne bojc, a sa na li cja sivopcpc ljas lc zbog ma ljavos li. vel je
i uckas locrve ll kas lc b je. ve la preko cc log 1<)la. Ko ren jc debco i
du ga cak prcko 0.5 m, a vrclen.slog jc obli ka.
Sakupij a so ko ren (B a rda n"c rad ix).
K ore n sc va di s jcscni, opere, i sccc na manjc ko madc. p,' susi
na ::. u nCu iii na Icsa ma iznad pcCi. Pak ujc c u j Ula nc bale. i t uva n<J
promaj no m i suvo m mcs tu . Od aka 3 kg sirovog ko rcn<! dOb ija sc
I kg $uvog. sivo mrkc boj c. ieak sa dri i ctcri cnog ulja.
C ica k sc upo lrcb ljava u kozmclici i parfi mcrij i, a ul azi u S3slav
raz nih caj cva u na rodn oj med ici ni .
Odrvcnjcne dclovc korcna, Hule i one kojc su pl cs ni vc ne I reba
sakup ljati jer llL"maju Ickovitu vn.:.dnos t.

27
26
Arnica montana
Brdanka, moravka, veprina, divlji neven, arnika
A mi ka jc vikgod isnja zclja,," bi ljka. faS lc oko 50 cm uvi" Ona
r;I. . lc sa nlo ni klo i na nad mo rskoj vi" ni (lei prcko 2.000 m. po vla:inlm
~ umam i:l, planlllskim li"adama. vi~L' u hladnrm krajC\lmil. LI\to\l 'u
joj JajaslOg oblik :l. re lene bojc. u obli ku rozel" pri dnu "abljike, ';;1
stablu irna nckoli ko g l1lna i . va k,,1 sc zavrSava vel iklm eVe 10m - gJa-
vicom zatvorcnozuh:: bojc. prijall10g mirisa. veta od junn do avgu\la.
Sadrii e lc ri cn llg u lja, Podzc mn o ""blo amike jc Ij usk"slo. mrkl>cmc
bojc. u cijcm dOTlJcm delu \c nalazi \,tno z ili ca~lo korcnjc.
akupl ja se cvet bez casicc kada jc potpuno otvoren
Trc ba ga susit i na br"'l..i nu na Ic ... a ma iznad JXci, inacc IZgUOI pn-
rodnu bOJlI. poc mi pod u l lcajcm vlage,
Pak ujc sc u papimc vrccc I ell vn na suvom mcstu. Od oko -l kg
sirovog cve la do bi ja 51.: I kg ..,uvog.
Rizo m sc vadi k"da b iljku precvc l",
Ri zolll sc ope re, oebt i I osusi, a pakuJc ~~ U Jutanc yn.:c.:t.: I dr-ii nil
$uvo m mcSlu.
A rnica sc u potrcb lj av~1 u mcchcJnl , z,tttl m La 'pmvlj:loJl.' rtllOlh
caj cva. a li isk lJu civo po savctu slruc nogCl lica Jcr s:ldrii Ilvc!~nl! kolicmc
olrov nih s ups ta nc ija kojc doyode do raznih porl!ml!caja.

28
Artemisia absinthium - Pelen, pelen beli, Pc len jc vi k godisnja zeljas la bi ljka koja ra, le samoni klo od
pelenak, gorcika 50-80 cm . a li i prcko jednog melra kilO polug rm . Rasle n. suvim
sun ea nim i kam enitim zt.:m lji stima. ali c vcoma dob ro i uspcsno kulti-
vi se na Z<;lparlozt!nom zcrnljislu . Pelcn ima pt:rastc listovc ob ra~ l c
gustim , srcbm asto- !wilcnim malja ma . Cvclovi SU okruglasli zlat nozutc
boje iii zeknozlile boje, pojav ljuju Se lo ko m cclog lela na biljci.
Sakuplja sc c vcl bez drskc, lisl i ceo nadzemni deo.
Siab iji ka sa lislom so akuplja u do b" cvctanja, i 10 do 30 cm
duiine. a ad slarijih biljaka kori' li se sarno li sl.
Pelcn je vco ma go rka biljka jc r , ad ri i clcci cnog ulja, kojc jc go rko
i otrovn o.
Pclcn sc susi u hl adovini. u koSt:vima. na 13vanim a, a najboljc na
I c~a ma iz nad pcCi iii u susnicama na tcmpc ra turi od oko .H)0 C .
Pos lc slI Sc nja mo ra zadrl:ati prirodnu boju . Sl ahljika i liM pakuJu 'ol"
1I jU lanL' vn.;c..:. a t vCI II pi:lpi rnl!. Odrvcnjcnl! srablji kc: kao i pk ~OI vt.'
' Iah ljik c du ie od 30 em sa li, lo m koji jc izg ubio boju , ni " , La upol rchu
inc treba ill s ~lk upljal i.
Pe lcn sc UpOI rcb ljava nesl o u mcdicini , a yi;c u vl..' lcrini . Za lim
za izrad u nl!kih zcslok ih pica, za priprcmanjc r;.l znih C<Jjcva a dru glm
biljem, ali isklju civo II malim kolicinama je r sa drii nc::k ih o lro~ nih
matcrija kojc bi u vccoj men magIc da izazov u r.-I z ne nczcJJ cne;;
parcmacajc.

30 31
Aspidum filix mas - Navala, muska paprat,
dumaea, gIistovnica, debela paprat
32
N~va l a raste gOlovo po svim sumama. 6tk na VI SlO ama do 2J)(X)
mctara kao viScgodi snja zc l j~l s ta biljka. Iz ri zoma. koji jc vodomvan
i odmah ispod 7..emljinc pov rSinc. izbijaju pcrnsli listovi visinc cak i
prek o I m. Na po le dini ov ih lis lova na laze se sporonos ni orga ni . orga ni
z.a razmnoZavanje. Ri zom j c gusto obraslao Ijuskastim li sliCima i
sitnim cmo-mrkim korcncicimu.
Sakup lja se ri zom m no s pro lcea iii u jcsen.
Mcdulim. nckad zbog ve l ike pol rainjc. rizom so sak uplja i preko
celog leta. Sa ri zoma sc uklonc svi Ijuskasti de lovi i 5vi kon.:ncici.
Ri zom se opere i susi ceo. On jc dug 15-30 em. bez miris. je i Ijulog
i oporog ukusa. Kada sc rizom rasece poprcko, mora imati zelenu
boju, i odmah sc U sredini ri zo ma uOCavaju dva reda sudovnih soapiea
svollijc boje. Unulrasnji red preds lav lja k rug snopica pravilno porcdanih
sa 5 -12 sudovnih snopiea bubreiaslog ob lika. d ok spoljni krug im a
vi se sitnijih snopica . Kad osla lih pap rata u spo ljncm krugu nema
sudovnih snopica. pa sc zamena moze laka UOCil i obicnim prc ~ kom
rizoma. Rizo m sc susi na Icsa ma iznad pcCi i ii u !otusnica ma. promajnim
lavanima iii koscvima. na ni zoj (Cmpcraluri nego korenjc os tal og
Iekovilog bilja. jcr lek lada zadri.v. lokovil. svojs tva. Pakuje sc u
vrece i no skladi stujc se dute vrem" n" . Od o ko 3 kg sirovog dobijo
sc I kg suvog rizo m•.
Ri zo m sc upotrcbljava u mcdicini . a naroeito u vClc rini . uglavnom
za spmvljanjc prcparata proliv crcvnih par,nita. S<J navalom sc mOT:1
strucn o rukovoditi jer ri zo m sadri i i ocrovnih ~ upManci ja . 0 ccm u sc
mom voditi racunn prilik om ruk ovanja sa njim.
3 Prirumik ljekovi tog bi ljll 33
Atropa belladonna - VelebiJje, divlji duvan, Vckb iljc jc viScgodi snja zeljasla biljka, koja ruSlc visoko 1-2 m.
bun, luda trava sa mo nik lo po sc novitim ; umama, propl nncim<l i kamcnjarima ....
poschno nC1 'u m ~ kim zg:lri ; tima. ;·lIi !otC vco ma lI s p c~ n o i k ulti vi~c. Li\,
j nj jL: jajas log ob lika, pri vrhu siljlll i na izmc ni c no ra!otporr.:dcn . Li ... tovi
SlI sa na licja !coivkastozclcnkaMi. a sa liea vise p l l.lvka~ l ozcl c nk a~ li . Plod
jc ve lika e rnu bob ica . Cvcla jula do avg us ta. Cvc t jc u vidu nap~lka.
K o n.:.n jc k rupi.ln ri zo m, moze bi li lciak i po nckoli ko k il og ram a.
Lis t Sl! sak u plja u vrcmc cvc lallja biljkc, u nckoli ko nl.l vrHla. Su,j
sc 1I Icsama izni:ld peei . 11 s usnica ma iii na promaj nim ml:Mi ma bez
prislIs lv<I SlinCa, jcr inncc li st brL.:o izguhi prirodnu bojll. O:-, u ~c n Ii"
sc pak ujc u tfos loj ne papimc vrccc jc r jc jako higroskopan . Pov laCi
vlagu i g ubi Ickoviiosi. Od oko 5-6 kg sirovog~ li:, l<I clobija !te I kg
s uvog. Ko ren se v~di u jl!sen iii. jos bo lje, cim biljka presHi nc cia cve l<!.
a vad i SI.! do ka sJ1 0 u z imu. Koren jc ve o m a debeo. C!!S I O kao ruk a
covc ka , m\..Ck, socan , bcloZuCkas l. Susi SL' iznad pcCi iii u sll snici. Osuf.c n
sc pakujc u jlll311C vrccc. G lavc ko rcna treba odscCi i po novo vrrltili
1I zcm lju. Korl!1l jc kao i lisl hi groskopall. te g a tn: ba cuvati II suvil11
prostorijami.l i 11(: Slll e sc du gu lagerovali . Od oko 3 kg 'I irovog koreml
dobija sc I kg su vog.
e dit bi ljka vekbiljc jc v~oma o tmvna, te: pri sl.lk upljanju i.
uop ste. p ril ikom m d i.! sa njo l11 pOlrL'bllo je s trogo ~c prid r7....lva ti
u put s t ~IV~1. ZJ v rc me snkupljanja ave biljkc nc smc sc pu (iti nit i jesti,
a pri rukov:1I1j u sa vcCim koli cinal11 a obavcl l1 o Ircb<-l inwli l11a~ k u iii
vlaznu l11arami cu na lieu. i ruk~lviec . Po ~ 1r.: rada neo ph odno j\! opral i
sc lop lol11 vodol11 i sap un om .
Od vclcb ilja sc sprav ljaju fa lni prcparati pod i:-.kljuCivolll konlm-
lum s trucnih slu i bi. Vclchi ljc :-.l! Il C SI11 C uz imll!i ni u kakvlll11 ob li!..u
u domacoj upoln:bi jcr jc V':OIl1:l jak OITO\'.

34 3'
Berberis vulgaris - imsirika, ZlIDkll. divlji simsir im ~irikn jc viscg(ld i;;nji IrlHwi l } bun. rn :.tc visnko od 1- 3 m Pl.)
k:mH:llitilll i ~ lJ vi m m ·~ linHi. II n!ljte ~c :. Iui.i kuo l.ivlI ognl In jer ~ u
I11U n ki li:.lCw i pi ' Ivnn:.: ni 1I Irn . I hoi jt: obm ulo juju, l, 7c1cnOOO; IVC bOJI.:
i silno lI uzuhljcn. G rozdnsti cvctnvi Ml i ute hOJe i ncprijll tn og m i ri~lI .
Pl od jc hobi n erve l'l l.! bojc nnkisdog 1I~1I ~1I i prijHtnog nl jcln, V~ l fI
IHlljU do jlln:l.
Snk llplju :.' kont. ktlm :-on kOrcl1l1, ~om MI grn nn i pl od.
Pl od sc here krnjcm leln. s u ~ i nil s un CII i pHk ujc II pupim \.: \freec.
Ko nt od k~rcml :-.c· N~k.upljtl . II prolc6.: i jl·,~~ ~. dok :-.c kt.>':' ~n ~n~n!1
i. cyc ntu ulno, II s l slIk uplJuJu I ' ll . Koru sc S U. I III nu sun U III 1I MI:.111 CI.
i plIkujt.· u j ut nn..: vI'Cec.
K o nt su kOl'\'nn j c prljuv(lzlIlC bojc i po po ~inl glntku, dok jc Sll
unlli ni. nje Simne Z ·lI:nkma o1ul n. . .
. i111 ~ iri kll je 1111 prc l 0ll111 } UI I! b o~· . .. conlll JC I mieno. StUlli.
ispuclliu. nntnll" kn nl nc trubll snk llplJl\u Jcr " ' mll niknkvl) Ickovi to
ch.:jstvO.
irn . inkn M.o' llpn t ruh lj :wn 1I m 'dicini u mine svrhc.

37
Centaurea cyan us - Razlicak Rnz lieak jc jcdnogodisnja l..Cljasla, rdzgrdnal3 bi ljka~ IllslC u visinu
oko 50 em. po li v:ldama, zilu i ncobradcnom tlu. Razlicak 51! moic
j ku lti visati.
Lislovi su sivkasl oze lenc bajc, koplja stog oh lika. CVClovi su
vcoma Jepe plavc baje, na laze sc na vrhovima stabljikc i gra nCica.
Razli eak eveta prcko cclog leta - svc do jescni .
Snk uplja sc ceo ev!!l, sa casico m i bez nje.
Beru sc tck procvcta li cyclovi i suSc U lankom sloju u hladovini .
Suy i cvctovi sc pak uju u nat ron vrCec iii kartonskc kUlijc. Od oka 5 kg
sirovog cveta dahija sc I kg suvog sa cas icom. eve I ra:tJ'jcka jc gOlovo
bez mirisa. Aka evet nije dobro zapakova n, gubi posle duicg sinjanja
za lvo rcnop la vu boju i nn taj na ein i potrcban kvalitct. ever sa drlikom
i izblcdclim krunicn im listiCima nijc 7.a upolrcbu i nc treba ga sak upljati.
Raz li ea k sc upo lrcb ljava u ml!dici ni u raznc sv rhc.

39
38
Chelidonium majus - Rusa, rosopas, Ru sa jc viScgodisnja zeljasi. biljka. roSlc oko 50 em kao korov n.
za pustc nim mcstima, ka mcnja rima, li vadama i prop lancima. LiSlovi
zmijsko mleko s u pc ras ti i b lcdozc lc ni. Cvclovi s u ZU IC boje. Cvcta ad maja do avgu-
sl•. Plod jc c. um. Cela biljka sa d r.ii gorak, olrovan i ncprijalan sok ,
s toga trc ba biti o prcza n pri radu s.a njam.
Sakuplj a se cela biljka u evelu . bez ko rena, rede sa korenom.
Rusa sc susi u hladu, najboljc na Icsa ma iznad peei i osuScna
pakujc u jUla nc vrc ec. Prilikom bc rbc sa ovom bi ljkom treba poslupali
ta ka da sc nc g njeCi, jcr u 10m slucaju poerni kada sc osusi i izgubi
kva lilet. Od oko 3---4 kg 's irove dobija sc I kg suvc robe. Koren sc
vadi u prolccc iii u jcscn poslc prccvctavanja bi ljkc . Susi sc u hindu
i pa kujt.: u vn.:cc a d jute. Kore n sc moze susiti i oa suncu.
Ru sa sc moze kos iti dva pula prcko godinc.
Roso pas sc upo lrcb ljava u medici nL Biljka jc alrovo".

41
40
Claviceps purpurea - Secale comutum -
Raiana glavnica, tvrda snet
42
Ova gljiya z ivi pa ra zitski na neki m l~ va ma. a poseb no na razl.
Za vrc.mc cvc ta nja mi.i dolazi do infi cira nja prcko inseka ta iii ve tra.
Spore dolazc u plodnicu cycta mi i i tada dolazi do razvica glavnicc.
Obraz ujc sc cV<S IO Ic lo izdu icnog ob li ka, kojc sc zovc s kleracija. Ovo
jc le lo najccs.:c lamn o ljubi easlc bojc, du go oko 2-3 em i li Ci na ma lu
kinu. T o lelo sc nazivtl raia na glavnica iii urodica. Raiana glavnica
sc akuplja u vrc me s"lz rcva nja razi. Jcdan den ave glavnice pada na
zemlju. Iduce godine klija i donasi spo re koj e po nova inficimju . nove
zasa de rai i.
Sak upl ja sc sarn o g la vnica sa rai i.
Razan a g lavnica je ta mn o ljubicas lc bojc, s us; sc laga na svc dOLl c
dok ne b ude sa s vim suva , i lak a sc lo mi . SUScnj e sc vrsi izna d peei na
lesama. O suSc na glavnica pakuje sc u limcnc kutije hcrm Clicki za tvo-
rene ii i, za kralk o vrcmc, u papirnc vrcec spo lj a o bloZc nc poluvinilo m.
U prosloriji u kojoj sc c uva g lavnica o ba vcz no SC mo ra na la zit.i upijac
vlagc iii bar s ud sa ncgarenim kreeo m, jer je gla vnica vco ma hi gro-
skop na i upija j najm a njc koJi cin c vl age i veoma b rzo sc kva ri.
Sak uplj anjc glavnicc u vceim ko licina m,) 'je najla kSc prili ka m
vrSid be, inaee s e a na sa kupJja prc d ietvu , i to is klju Ci vo Dna g Javnica
sa slabljikc rni i. Ne s me sc sa kup lj a li o na glavniea koja jc pa la na
zemlju obore na ve trom iii ki som.
Od oko 1,5 kg s iravo dobij a sc I kg s uvc glll vniec.
Glavnica sc upotrebljava u mcdicini zn s pravJja njc veo ma vai nih
preparala - za za us lav lj anjc krvarenj a, kao i kod dru gih boles li.
Ves tacki proi zvedena glavnica jc nc ka liko pUla vcca.
G lav ni ca jc atrov na.
Colchicum autwnoaJe Mrazovac, katun, Mrnzovac je vis.:godisnja zcljasta biljka. raste 20-40 em visoko,
po pa snjacima, pl aninskim Iivadama i vlaznim mestim a. Listovi su
kacunka, jesenji Safran, baluw, vranji 10k mu kop ljasto-levkaslOg ob lika, a evet je bledoljubiCaste boje. Mrnzovac
cveta o d kmja letH pa do polovine jeseni, i tada se sarno pojav ljujc
cvet bez li stH. (ducc godine s p rolCC.1 izbijaj u listovi izmedu kojih se
fonnirJ ze lcna ca ura, pa biljka mn ogo podseCa na zumbu!. U junu do
jula Caure poiute, i tada se be ru. U vreme branja Caura jos mora biti
7..alvorena. Ovako obranc caure stave se na sun cc na lese ispod kojih
Sl: stavi hilrtija . Kadn sc Ca un.: ruspuknu. scme ispnda. Neraspuknutc
C3ure treba zdrobiti i sve proseiati kroz re sclo. Ovako dobijcno ,erne
treba provcjali, prosusili. a za lim pakovali u papimc vretc obloiene
jUlom.J Seme je mrkozatvorc ne bojc, ok ruglas lo. vc liCine dva do lri
milimetm. Po povriini jc si tno izdubljeno iii "abortmo. a pri dnu ima
jedno z,1 dcbljanje iii iZrl,slinu. lim delom je ranije seme bilo primslo
u Cauri. Scmc jc gOlovo bez ikakvog mirisa. a li jc ukus. gorkog i
Ijutog. Ono jc o trov no. Krtolc mrnZQvQ! sc vade u jcscn i seeanjcm u
snitc i sUScnjcm pripremaju se kao raba koja ce kasnijc sluiiti u me-
dicini . Krtole so pakuju u jUlane vrece. Od oko 6 kg sirovih Ca ura sa
semenom dobija se I kg suvog semena, a od oko 3 kg sirove krtole
I kg suve robe.
Seme sc koristi u mcdicini za pripremu rnznih IckoVH. Sakuplji.1 sc
sernc sasvirn zrclo iz zUlih caura. Scrne dobijeno iz ze lcni h Ca ur.l nijc
kvalilelno i nc treba ga sak upljali.
Bi ljka jc otrovna. I'rilikom brnnja poslupa li kao SIO je rc~c n o za
01 rovne bi Ijke.

45
44
Convallaria majalis - Durdevak, durdic, durdjev Ovo je viiiegodi snja zc lj asta bi ljka, visoka oko 20 em. rastc po
gustim , najecsce jase nov im i hrastovim sumama, po vlainim b rdskim
cvet, zvonCic livadama i cctinarskim sastojinama. lz rizoma izbijaju s prolcCa -
apri la, maja - cvctic; bc lc bojc, zvonastog ob lika, veoma prijatnog
miri sa, na d ugackoj evetnoj drs ki, kao i dve li ske zclenc bojc, pri
vrhu zasiljc ne.
Sakup lj aju se li s t. eve!., cela biljka sa evctom i rcdc, kore n.
List i cvet se suS<! u hladovini. Naju spesl1ije na Icsa ma iznad peei.
Osuk ni li s t i evct cuvat i sa mo kratko vrcme. i to u s uvi m prosturijama,
dobro zapakovano, jer je durdcvek vcoma hi groskopan i brLo prima
vlagll i gub i boju, a timc i kval itc t.
Od oko 4--5 kg sirovog li sta dobija sc I kg s uv og, a od 6--7 kg
sirovog eve t" dobija se I kg suvog.
D urdcvak sc pakuj" u natron vreec. Biljka je o trovna i ne smc sc
upo treb ljava ti l1i u kakvc sv rhe bez nadzora stnl cnjaka . Upotrcba
durdevaka u medicini jc raznolika. Prilikom branja i rllkovanja '"
ovo m bi ljkom treba pos tupa ti kao sa otrovnom biljkom.
Durd evak sc veoma uspcsno kulti viSc. Poiutclc liske sa delovima
korena iii sa drskom, kao i evet koji jc izgub io buju, ncmaju nikakvlI
vrc dn os t.

46 -17
Crataegus oxyacantha - Grog, gloginja, crveni Glog ras te kao vi Scgodi snji drvenas ti trn oviti g rm po medama,
glog, bijeli tro kam enitim mestima, redim sum a m"m i b rdsk im livada ma. Li stovi
s u mu mzdeljeni na rd.njevc. C ve t je sak uplje n u evasti be le boje.
Pl o d mu je e rve na kostuni ea . Ra no s pro leea eveta, a za tim lista.
Sak upljaju se eve t, li st, evet sa li sto m i p lo d.
Cvet se be re s p ro leca i su si u ta nk om sloju u hl adovi ni na p ro-
majnim ta va nima, a najbo lje na lesa ma iz nad pec;. Pak uje se u p apim e
vrece. C vet sa li stom se na isti naein be re i susi u hladov in i, a pak ujc
u papime vreCc. Li st se be re posle eve ta nja, susi u h la du i pa ku je u
jutanc vrece. Plo d sc sa kuplja bez pe teljke u jesen. Susi sc na sune u
iii U sllsnici, a pakuje u jUlan c vrccc iii papirnc natfon vreee .
Prilikom sa kup lja nja treba vo diti ra euna da sc ne za meni sa d ru -
gom vrsto m be loga g loga (C rataegus monogy na ), koji im a nd to
drukeiji li st. Od oko 5-6 kg siro vog eveta dobija sc I kg suvog. Od
oko 2 kg sirovog p lo d a dobij a so I kg suvog, a d oko 3 kg sirovog
lista do bije se I kg su vog.
Po tamneo e ve t, iii list sa g mnciea ma iii pl odo m, iii pl o d sa pete lj-
kom koj i je izgub io boju, ne maju po trebn i kvalite l pa ih stoga ne treba
ni sak upljali .
CVC l glogH i li st sc upotreb ljavaj u u medie ini za spravlj anje ra znih
lek ova za krvna i s rea na obo lje nj a, do k plod gloga vise ulazi u saSlav
vitaminskih prcpa rata - cajeva.

48 4 Primcnik Ijl.!kovil Dg bilju -19

Datura stramonium - Tatula, smrdac, bikov Jcdnogociisnj" zdjasl" bi ljka. raslc mzgranalo 50-100 em uvis
gOlovo l1 a svim zakorovljcn i m mcs t im a, a li najvi ~c n3 duhristima. Li st
list, bulnjak law l..: jc vcli ki i po obod u jako u!'cccn. a polcdini liskc su jako izra-
ic ni nerv i. ve t jc helc bojc, Icvkastog oblika i cvcla prcko cclog ICla.
Plod jc bod lji kava CH u ra, u kojoj sc na laz i se mc e rne bajc. To jc
Ql rOV na hi ljka cijc li sec 1I ~ irovo m ""anj u ima odvrawl1 miris. Lisee: ~c
bert.: nckoliko pU la godisnjc, ot! j une! do scptcmb ra. M ora sc ::,usi li 1I
jedn o m s loj u i po m ogUCl-ilV U !\1 prc. ajbo ljc jc su; iti ga nn Icsamn
iz n"cI pee i. O d 5-6 kg s irovog li 'la dobija ,c I kg i> uvog. Li see jc
veo ln:! higroskopllo i 1. .a lo gH l reba c uvati u suvim pro~ lorij~ma . Suva
liscc sc puk ujc u j Ul anc vrccc. Ie treba ga driati dugo u sk l:tdi ~ tcno .
Sak up lja ~ l: li:-. t. a rcdc SC ln C.
Seine se sak llp lj:l kada Sli en ure sasvi m zrch.:. Cau rc 'Ie zdrobc i
sein e k roz rcSe to p roscjc. Seine M ! pro ~ u si i pakujc 1I papi rne vrccc
o b loZC Il l! jll to m. el a b iljka jl! o trov na. Stoga lrcbn Slrogo vodili
r..lcu na da sc p ri sak up ljan ju ave bi lj kc bcrac pridrfova upul s taV iJ
ua tih u vczi sa hc rbo m i rado m UOPS IC sa o lrovn im biljkama.
T a tlii a sc upo l rl!b ljavCl u mcdici ni za spravlja njc rnz nih prc pamlil .
Kao caj i ii 1I rn a ko rn d rugo m obliku bez savctn ... trucnog liea nc ~ rnc
se upo lrc bljavali .
\lco ma uspcs no sc k ulti vi sc.

51
5U
Equisetwn arvense - Rastavic, preslica,
konjski rep, zmijska trava
52
Raslavic jc viscgodisnja zeljasla biljka, veoma rasp roslranjcna
kao korov, na roeilo na vlainim meslima. Rasle visoko do 40 em.
U prolece se iz rizoma prvo razvijaju prslje naste, plodnc, nerazgra-
nale slabljike, a kasnije se jav lja neplodno slablo sa Ijuskaslim lislO-
virna, iglicaslim, poredanim u viSes lru ke prSljenove oko slabljike.
Sakup lja se ee la biljka, ali sarn o nep lodna. Sakupljanje se vrSi
prek o ee log lela, susi se u la nkom sloju na promajnim meslima,
a najboljc na lesa ma iznad peeL
Od oko 3-4 kg sirove slab lji ke dobija se I kg suve. Suva slabljika
mora ima li prirod no zelenu boju. Biljaka sa oSlaeima podzemnih
de lova i dru gih prim esa ne odgovara kva lilelu, kao ni biljka koja je
izgubiJa prirodno zclcnu boju.
Pak ujc sc u jUlane ba le i cuv a na s uvom meslU do isporuke.
Ulazi u sastav mnogih cajeva, a zalim i kao lek proliv plueni h bolesli.
53
Erytbraea centarium - Kicica - gorcica Kicica jc zc ljasta biljka. raste po liv;:uiama, pasnJ3clma, pored
put cva, u rc lkim 5umama, aka "aselja j gOlovo svuda na sun ca.nim
mestima. Raste visoko oko 30-50 e m. Listov i su joj jajastog oblika
i scdcci. dok a ni p ri dnu stabljikc gra de rozelll. Cve tovi se nala zc na
vrhu grn ncica i ru zic3s tocrvenkas tc su bojc. C vcta prcko cclog lela.
Sak up lja sc eela biljka bez ko ren. dU l inc oko 15-20 santimc-
lara.
Biljka sc sakup lja sarno kad~1 jc U cvC lu . Susi SC u promajnim
kOSevima i na tava nima 1I tankom sloj u iii u manjim kiticama, nani-
za na na ka nap. Od oko 3 kg sirovc stabljikc sa listom dob ija sc I kg
suve robe.
Suva kicica mora za dria ti prirodnu baj u, u protivnom nijc kva -
litetna.
Pakujc sc u jUlane poluslamari cc i CLI Vi:! nn suvorn, prom aj nom
mcsIlI . Upo trcb ljava su u cajcv im a za rcgulisa njc siomacnih lcgoba,
apeti ta ild.

54
l
Evernia prunastri - Lichen quercus -
IiSaj, hrastova mahovina
56
Hrastov Ovaj lisaj raS lc na kori slarijeg hrasla kao mali ib un od svega
nekoliko sa ntimetara. Sa gornje stran e je sivozclcnc bojc, a sa donje,
prcma karl hrasta, bcloruiieastc.
Sakuplja sc preko cele godinc, ali lreba vodili raeuna da se sa-
kup ljanje ne vrSi odmah posle kiSc iii za vreme kiSc jer lisaj zadriava
izvcs nu koliCinu vlage i brzo sc kvari. Sakuplja se na laj naa n SIO
se oko drvela sa koga se skida lisaj sl.vi neka proslirka, • sa skida-
Cern svlac i liSaj na lu prosli rk u. Sk id.e je. u slvari. podula mOlka iii
lelva na kojoj sc nalazi poprecna lelvica sa ekserima u vidu grabuljica.
iii tmava gra ni cica.
Susi sc na promajnim meslima. Od oko 1,5 kg svcieg liSaja dobija
se I kg suvog. LiSaj se pakujc - presuje u bale. a zalim obavija sa r-
gijo m iii se pak slavlja u julane relke slama rice. Ako liSaj nije svello-
zelcne bojc iii sadrii grancicc, ko ru, njenc delove iii druge primese.
nijc kva lilclan. Sak uplja sc isk ljueivo liSaj sa hras la, i 10 o naj mekani
li saj. dok sa drugih biljaka (bukvc. !Ijive ild.) sarno po izriciloj
po rudZbini kupca. Upolreba li Saja jc sve vee. uglavnom u parfimc-
rijsko-kozmctickoj induslriji.
57
Gentiana lutea - Lincura, faven, sfeanik Li ncu ra jc viscgodisnjeJ zcljasta biljka, ms te na visok im b rdima.
pl:l ninski m pas nj ac ima . cak i prcko 2.000 m nadmorskc visi ne.
Lincura u prvoj godi ni donas; s arn o lis t, a tek kas nijc izbija ~ up ljc
stablo visoko tak i do I m. sa cvctov im ~ u paz uhu lisl ava. Cvclovj
s u usa mljc ni iii u boko ru , na ko lc nima s tab la, zu tc i rcdc crvcnkastc
bojc. eve ta o d j una do sc ptl! mb ra. Pl od jc ca ura. Koren jc sirav,
bJcdozulc boje,;, a o5 uscn z uckas iobc li casi. ka ro bez miri sa, al i ycoma
go rkog uk usa.
Sakup ljn sc ka ren u pro lcCc i u jcsc n.
Pri li ko m va dj cnja kare na (reba slrogo vod iti raeu na da sc glave
ko rc na odsck u 1...ajcd no Si.1 pupo lj ci ma, a zoltirn odmah vra te u zc mlj u
kak o nc b i doslo do uni stcnja Dve v rl o vai. ne vrs lc. SUSe njc sc v rsi na
taj nati n s to sc debc lo ko rcnjc rascca po d uzi ni , susi na !t un tu, su-
sH rnm a i ii na lesa ma iz n ~ld pcCi, na tc m pc rat uri od oko 50 0 C.
Kore n jc vco ma gorkog uku sa i za I kg suvog ko rcn<t potreb no jc oka
3 kg sirovog. Ko d s ta ri jih biljaka jeda n ko ren maze bil i Iczak i po
ncko liko kil ogra ma. Osu Sc n koren pakujc sc po iclji k upea uglav-
no m u ju ta nc vrere, a cuva sc na s uvom i pro majno m mcs tu.
P ri li ko m sak u plja nj a ko rcna lin c u rc tn:ba vod iti rae un n a mogu-
coj za men i sa ko rcno m cc me rik c. je r su nad ze mni de lavi cc mc ri kc
vco ma slicni sa lin curo m (na dzc mnim de lo m), pa sc moie des iti da
sc zbog Ie za mc l1 c nadzcmn ih dc lovl.l izvrsi i za me na ko rcna.
Ko ren lin curc ima veo ma vcli k u prim cn u u nar d noj mcd icin i,
ka o i u p ro izvo dnji 1.I1ko ho in ih piCH. Linc urJ. sc maze veo ma uspcsno
kultiv isat i.

59
58
Helichrysum arenarium - Smilje, zuto smilje, Smilje je viSegodisnja zeljasla biljka visine do 50 em koja ra Ie
zlatno cvita trava na pcskovilom i gOIOvo neplodnom zemljislu. Lislovi su joj sede"'.
i ob mulo jajasli. a vrhu slabla pojavljuju se mnogobrojne glaviee
iUlih cvelova. evela preko eelog lela. Gaji se i kao ukrasna biljka.
Sadrii elericnog ulja.
Sakuplja se evel koji se bere kada sc cvelovi pocnu olvarali.
evel sc susi u hladovini i na losama da bi zadriao zlalnolUlU boju.
Pakuje se u papi rn e vrece. Od oko 4-5 kg sirovog cveta dobija se
I kgsuvog.
Slicnc vrste rastu u 0 aI maclJI
'" (H eI'Ie h nsum
' 1'1'I G nap hal IUrn
' . I'lea.
113 )
Ovaj cvct jc manje lraien, ima 0 tar mi ris j gorak ukus. Smilje se
upolrebljava u prcparali ma proliv iucnih oboljenja, koinih bolesli
ild.
evel s milja sa dugom drSkom, izbledeo i sa drugim primesama
nije kva lilelan i ne I reba ga sakup ljali.

61
60
Herniaria glabra - Sitnica, kilavica OV:J vi scgodisnj" zc ljas ta bi ljka ras te po s uvim i pcseanim mes lima,
uz putc.!vc. sasv im polcgla po zcmlji. sa razgra natim slablom i vrlo
s itni m zc lcni m li s tovima. Biljka cvcw loko m leta.
Sak uplja se nad7.e mni deo bez ko rena.
Stab ljika so seCo noie m iii ma kazama dok je biljka u cvc tu i
u.si n<l l cs~lma iznad pcCi iii na promajnim, suvim tavanima iii koSe-
virn a. Pakuje sc u jutanc vrccc i cuva na suvo m meSl u. OsuSe na kila -
viea ima ka rak tcrist iean m iri s. zdcnu boju i s lanogorak uku s. Kilavica
sadrii nesto etc ricnog ulja . Od aka 3-4 sirovc swbljikc sa lislam
dobija sc I kg suvc.
Upolrcbljava 5C u vid u prep.HaLa za Icccnjc raznih tcgoba mok-
racn ih putcva i ul azi u sas tav raznih eajcv;'L
Kil av ica se veo m a uspcsno maze ku llivi sati na s labim zc mlji stima,
koj a nisu za druge k ultu n:. Izblcdco list ki lavicc sa d rugi m primcc;;ama
nijc kva lilcW n i nc Ireba ga sak up lja ti.

..
..~

...---

63
62

Hyoscyamus niger - BUllika, zubna trava
lIspsvljiva traYs, bun
Huni kll l1Ioi.e hili i.:dnogtldi Nllj:t iii dVfI,;ndl\ nja I cljaMH hi IJk ;,
"ill tiI/'~ ra ll ll llln "labluOi oel oko 1'01:1 Il1c l rn cln 1. 5 10 v i ... inc. Itll'I C
' PI) ct llh d l; lilll U, oko Iw ... c lja . 11:1 I llp uklCnil11 I Ih.: ohradcnill1 mC"i limll
kao ko rnv. a li Oi l,; i VCfl II lH dobl'O k ult ivi ~,
JCUlltlgIH.li \ lIjll hllnik:1 nern ll rII/g r:lIlal n " fllhl o, Jj " lovi "i " joj
... c ucci. eve l jc hl c dol.ll ckahlc hojc, II njvi ~c J411 lin n pn vrhll . Plod Je
' :III n! k ill Akll hlOg ohli kn, vcli f inc napr"i l kll I II IlJoj "oC nul:ll.c 'Hnlme
"e lll ' nki ... iv..: hnjc.
I)vn~ll d i< lIjll hlll1i k:1 11 p rvnj ""flliini ohnl/lIJc li..,: nu ro/c ltl ... a vco mu
(1lIl-til t k illl li 'i lt wi Il1:l , I' " OhUllu !upta .. tim. a dru,.;c gudinc vi'ink u
1:l/,).! rlll1:'ltJ ... whljiku ak j ,Jo 1,5 111 v is in c.
( 've l jc i ll Ckll'i I, :, ci ll O kl'llni c:c j..: 1; lI hi :I'i l nhh.:dc ho jc. nuni ka
cw l:. cd!) !c h ) i j,l t)v rc nll.: no , atrcv iI ~ 1l1t.!. CeI:. jc hi lJ k:. obr:p'Illl
dlaka l1 t:1 i Vl.' OIlIlI o llOvn:., ~ IVO/d c l1 c hoi c 1 I1c p , ijlll n og llI iri\:t.
Slik uplj u 'it.! li s !, h.:Ch: "te lllC,
Sak uplj l.'l1 i lb.! "Ie ' lI , j 11 11 IC"; II11:1 illllld JleCi. Od okll h k~ 'IruVflt-:
dohiJII ,c I kv. , u vog Ii ~Cll , S uvu li \Cc \C plt k ujc II kul ij c (lhl o~c n e 1:1111·
11 1111 p:rpiro ll1 illllltlll , 1\\lll ikll jc VcO l1l lt hig lo'ko pn:l , mora \C II VII II
11 :1 ' II YO Il1 IlIc!'! lu d tlh ,u la pakuYll ll a , SI.: Il1C 'il.: 'illk uplj a kad 'i ll ca lirI!
I.ee le. Su 4i \C i pukuj t: II pupilllc "reel.! nhl,,;c lle jlllOl1I . LJpoln:h IJ:lva
'l' II 1I1l!dicini III ' PI\: lI1l1l1j C 1"; III Ii ll h:koYIt. a li , al1IO pod ' l fU Cll illl li nd·
jI,OfCl III h: k:rrll , Pl'iU ku lll h l llllju lie \llIe se pll iii IIi JC' I i. S: I IlJUIl! trchll
P,I\IIIPllli i "' It 1 kao i 'ill drll ~ illl Ol ruY llill1 hilj cl1l, ,It 111111 10111 iii l:I..' OIC·
rikll l1l ,
BUlli ka 'c wc vi.;c 11':1/1 i 111 10 'iC klllli vi\4:. 1 kilO IlI kvlI p4lkllllllL'
o clli ~ ll t: fCI.Ultlll c,
Hyp ericum perioratum - Kantarion Kantari o n jc viScgodisnja zc ljasta biljka, rastc viso ko do I m, sa
ra zg ranatom stabljiko m 11 <1 kojoj se nalazc silni listovi duguljaslog
jajaslog oblik a. Cve tov i sc nala zc na vrhu g ranCi ca i ja rk ozute s u bojc.
Biljka CVCIa prcko cc log ICIa. Plod jc caura . K anlari on r.:ls l c kao ko rov
po livadama, z(:l li m fl a ncobradcnim mes tima po red pu tcva itd.
Sakuplja sc cela stabljika u cvctu .
Slabljika. du zine 20- 30 e m sa li scc m i cvctov ima susi sc u hlado-
vini na p romajnim mcs tima, u koscvima, najcescc u kiti ca ma. O suScna
bi ljka sc pak ujc u jutanc ba le - slama rice. Biljka posle sUSc nj a Ireba
cia zadrii zclcnkaslosmcdu boju. Od a ka 3- 4 kg sirovc stab ljikc sa
lislam i cvc (ovi ma do bija se J kg suvc. Biljka sadrli clcri cno uljc.: i
Il cSlO jc nago rkog uk usa.
Stab ljika sa drvcnastim de lom, potn mn clim li scem, bez cvela iii
bez liSla nijc za upo lrcbu.
Upo lrcb ljava sc..: 7"'<:1 Icccnj c stomacnih bolcsli, a lak ode i u kozrnc-
tici .

67
66
Inola helenium - Oman, beli oman, veliki koren Oma n jL: viscgodisnja zcljasla bi lj ka visoka ako 2 m koja raslc
pored suma, pOloka, putC V<l i na vlaznim livadama kojc su zap us tc ne.
LislOvi su scdcCi jajas lo-srca!<. lo ~ ilj a li ncjcdnnko naz ubljani. Oman
iml.l vc likc, f utc, krup nc CVC IOVC, koj i izbijaju iz pazuha listova.
Sak uplja sc ko rc ll.
Koren s..: sak uplj a u jesc n. Ri zom sa korcnjcm !it: rascen i c; usi na
s uncli iIi na Icsa ma ililad pee i. Od aka 3-4 kg sirovog korcna dobija
sc I kilog ram suvog korcna zut o!ot l11 cdc boje, veOma aromalicnog mi-
ri sa jcr sadrl i c lcri cnog ulj;1,
OS UScIl karen sc pakuje u juta nc bale i c lIva u suvim proslorijama.
Oma n sc upotrcbljava za pripn.: mr.tnjL' razn ih cajcva. a ulazi u \a~ l av
ra znih prcpari.lla z;.1 Iccc njc ki.lslj a, rJznih plu cnih Icgoba. g rec va ird.
O man sc vcoma uspcS no k lilt ivi ~c na o nim z!.! mlji srima koja 'W za
drug!.! kulturc ncpogoclna.

68 69
Juniperus communis - Kleka, venja, smrekova Kkka r.JslI.: p o \ uvi01 , kamc nil im brciu ljcima na p laninskim I\ lm-
l13 ma. ali i u rav niCal1lkim krajcvimH. cak i do 10m uvi'\. ali jt: mnngo
boba, borovica ecSea kao pl a nin ... ki 'li mzcl cn i ib un vhinc ad oka I metra. l rna igli-
cas te bod ljik :wc li ~ t ovc. Cvclovi S U joj i Ul i i re lc ni. plod jc bobica
plnvc bojc.
Sak uplj a sc p lod. rcelc li s t.
Z rd c hob ic!.! ... c :o.iJk up ljaju kraj cm ICIlI . 1J g rani:lma b ilJ kt! ..,c na-
laze i zdc llc i z n: h: bo biec klckc. Zrc lc bobicc sc bero iS lrc')anjl:m nit
nck u pros tirku pos l av ljcnu isp oel biljkc. dok zc lc nc o~ laju 1.1 bcrbu
id ucc godi nc. Pl od ...c bc rc cak do zime i prck o cdc zi me ukoliko
vctro vi ni s li o lrc~ l i He lll kkk u. Plod klckc \C susi nn promaj nim m.:>
slima i Il C !<oIllC ~c dozvo li ti cia budc u dchljcm ~ I oj u . naroeilo odmah
p o bc rbi, jer c;c upali POSIO sadrii e lc ri cnog ul ja, Aka Sli manjc koli ci nc,
na jbo ljc jc slI M: njc na manjim Ic.sa m<t iznad pcCi. Suva kleka ~c pakujc
u jUlanc iii papirn c v rccc. Prili kom hranja pl odova o tpad::a i po ncko
z m o 7..c le nc ho hi ec. pa neki li s t i ii g rnnCi ca. Svc sc 10 mo ra vClfC.!njaCO m
iii rcSctanjcm ukl o nil i. OY:lj Dlpad ko ri ... ti 'iC kao yeoma d obra ... tocna-
luan a. Pri !'akllpljanjll pl oda klekc tre ba yad il; ra c un a da sc berc prayi
pl o d . Pl od k k ke im ,-I na Ic me nu bobicc Iri ~av<1 i lri kvri.icc, a pri
dnu elva prsljl' llil. Svaki prsljc ll im ~1 In l roug lnsta pnpcrka mrk l.! bojc.
Pl o d kkk c jc Ill; n !W Il , prija lan. slal kCl- nagorkog uk usa. VCZ~1 babica
jc mcka i Ill cs nala , a Sl::ln! krta i ~ upl jlJ. Boh ica sadr'il In scml' nkc
mrkc bojc. Od oko 1,2 kg sirovc dobijc sc I kg Sll VC kkkc.
Kkka 5C vco m:l mn ogo up o lrcbljava 1I ml'd ici ni 7.0.'1 sprav ljanjc Ic- "'I
kovn, Z;.lI i m za cajcvc, a nujv isc za d ohij a njc c tc ri c nog ulja .

71
70
Lamium album - Mrtva kopriva bela . . ovo jc viScgod isnja zcljas ta biljka cc tvoro uglas loga slabla.
VISIilC do aka 60 em. Rasle po rcd puteva, na parl oinim mesUma Uokol in i
nasclja ild .. Li st joj jc srcas l, ostro zasiljcn, ncravno izelubljc n. mck o
dlaka v i nn spmmun. evel:! od srcdim: prolcca pa prck o cc log leta do
polovi nc jcscni. Cvt.:lovi su ma li. beli i u pazuhu go rnjcg li sen.
Sakuplja sc eve r, Tcdc ee la s tabljika.
Cvct sc bere bez clrske preko celog ICIa. Susi $C u hladu iii na
Icsama iznad ~Ci, Pakujc sc u kartonskc kUlijc obloicn!.! plavom
h<l rt ijo m iznu tm iii u papimc vi.sesloj nc vreee, dobro 7.a lvorcnc., i
C UV ~I na suvi m m cs tima bez pris us tva svctlo sti. Od ako 6 kg si rovog
cvc la dobija sc I kg suvog. cia s labljikCl sc upOlrl.'b ljavu u me licini
2,1 k~ccnjc ra z nih boks ti . <:C Ia s tab lj ika sc sece 11::1 oko 20 em, 5.1 eve·
to m , s usi i pakujc u jUlanc bale. Odrvc:njt!ni dcl ovi biljkc bez lis lH iii
s iab lj ik c kojc S li izgubik bojll nisu kvu lilc lni i ne tre ba ih sak uplj3li.
e vel mrtvc koprivc lIpo trcb ljav iJ SC 7..<1 Iccc nje bolcS li bubrcga. bdike
i drugih, a ulazi 1I sastav mnogih cnjeva kao glavni sastojak.

72
Malva silvestris - Sum ski slez, crni slez, veliki
slez, curcija trava
Ovaj slcz raS h; po ~ lIm a l11 a , za pu stenim zc;mlji slimCt i duhri ~ l i mil •
.oko nasclja k:JO viScgodisnja zc ljas la biljka koja moie da izraslc i do
I m lI vb. Llsc!.! mu jc pc ras to dcljc n o, b uh rd.a s to na dug im, lis nirn
drs ka ma . Lis t j~ po obod u naz ub lj c n . evel 51.: nalazi u pazu hu 1i !o.I3 i
nJ i. i ca s l ~ jc bojc. S Icz cvc t<l p rcko cc lo g le la i (ada 51.! i bac.
a k up ljtlj u sc eve I i lis t.
eve I Sf.! susi u hl a d u, n aj bo lj c na It:sa ma izn ad peei. Pak ujc c;c.: u
papirn c vreec i ii ka rt onskc kllli jt.: obloic no pl avi m papi rom iznUlr.1.
D ri i Sc na Sli vom, p ro ma jno m mCSI U, bez p ri sus lva 5vl!llo5ti. Li s t \c
be re za v re me cvc lanja, su si kao i evel i pakujc u j ut anc vre 'c. Od
ako 5- 6 kg sirovog cveta dob ija sc I kg suvog. a ad ako 4 kg !<.iro-
vog lisca dob ija sc I kg suvog. evet i li sl ::.kza nt:m<Jju miri ~a, uk usa
Sli s luzas log. ve l po s le s usc nja dobija vise Ijllbic.-Is toi ucka s tu boju.
eve t sc bat; sa casicolll, a li i bez nj e. Li st sc be re bez pt;te ljkc. Oka
nllsclja SC pojavljujc ces to jcdna vrsl:1 sit nog slcza (Ma lva ncglectn).
O n ima ja ko sila n lis t. Od ovoga s l cz~1 ;:,c ko ris ti samo li "l. eVe l nc o
Skz ~c veo ma lIspcSno k ulli vis('. S um ski s k z M: upo trcbljnva u rnzniOl
cajcvim a. a posc bn o pri sp rav lja nj u Ic kova Z<1 p lu c ne bo lcs ti .

74 75
Matricaria chamomilla - Kamilica, titrica K:1milica jc jcdnogodisnja zcljasla biljka v l ~mc do paJa melra.
uspcsno sc ku ltivi Sc. a iolilnlOnikl o rast\;.' na parlointm shllinjavim
zc mlji stimil, dOMa ni ze nego kullivisa na . I ajboljcg kvaiitc I3 jt! u
Backoj i Banalu. Li slOvi SU joj pcra\to dcljcni, sa cvcLnim gi<1\icama
zb ijcnih zut ih cvClava. Cvc lna g lavica jc ~ uplja i "dlO si lnija, vcoma
prija lnog miri ~a zhog pris us tv a ctc ri cnog ulja. vela U Llprilu - maju.
G lavicc ')c beru U poccln o m . lad ijumu cvclanja. SU\j sc prirodno na
promajnim ta va nima iii suvim zrac nim prostorijama U lankom <"nju
do I e m dcb ljinc iii vdtacki su k njc m U slisni c<J ma. Pre sUScnJil ubwni
evel sc provejc. a posh.: sUSc nja "c odsJr<tnc we drug!.! primesc koje \c
n is lI moglc odSlraniti prilik om vcjanja. evet sc pakuje u k~lr1on"kf!
kUlijc o bloic nc plilvo m hartijom iii cllV~nc sandukc. ad oko 4-5 kg
~ i rovog cvcta d o bija St: I kg su vog CVL:ta. Sakuplja o.,c evel kamdicc.
rL:dc ce la bi lj k;'1 ~a Cvei om. eve l \C bcre sa pClcljkom nc dU70m od
1-2 e m, a cela biljka 15-20 cm (IUline. Biljka se su ~i 0<:1 hladovini i
pak ujc u jut a nc s lamaricc. ad oko 3 kg sirovc dobija ... c I kg suye
bi ljk..: !'-a cvctom. evcln i pr<lh k:lmili cc naslajc mctnipulacijom evel3.
On SC morn proscjati taka da aSlane ~a rn a Ci' l prnh - ~cmc. Pmh ... e
pakujc u papirnc vreee i ~ Iu ii Z::I \cme. a li ... e U tom ... luc-..1ju \akuplja
S,<lIllO od ka mil icc p rirod n o s u;c.:nc, ni kako od one koja je \u\c na
VCSlilCk i u slI sni cH I11 :l. Lckovilos t ka mi liee pOl ice lI glttv nn m od clc-
fi enog ulja. Kamilica 5.C upo lreb ljava U medicini . kOzmClici, 13
spravljanjc okrcpljujucih napitaka i cajeva, Z3 dobijanj.:: clcricnog UJJil
i u d rugc svrhc. Vearn a lI spcS no sc kliltivi;c. i tada ima veci prinos
po hcktanl. Be rba ka mil ice Sf! vr~i mcn o. Cc~ljl.!vi m a, a u pC>'-.lednJc
vreme su kon sl ru i~;'lIle i bcraCicc koje ~c ~ve viM: primenjuju. Ima ncko-
liko slicnih vrs lt!, ~ Ii ~c one uglavno m ra zlikuju od pravc kamilicc ja
imaj u veee CVCI OVC. ~I najvninijc jc ~to jc kod prave kamilicc L'vctna
gla vic;t ~ lIplj a. ve l ka mi licl' sa prim csa ma. sa vecom drsko~. bel
prirod nc bojc, nijc za upo trcbll , Ccin biljka odrvenJcn3 bel pnrodnc
bo jc, n ijc z:a upo trc:bu. Cela biljka odrvcnjcna bCI prirodnc bOJl' I1IJI:
kva lilc lna.

77
76
Melissa officina lis - Maticnjak, macina trava,
pcelinja trava, matocina
M;:lIic njak jc viScgodisnja ze ljasta bil jka. rus le viso ko i do 1 m.
K ao stllno ni kla m SIC po ivica ma sum a, kraj puteva. aka nase lja. a li
sc svc viSe pl alliai no gaj i. List ma ti c njaka jc jajaslo-srco likog obJi ka.
po obodu ICS lc ras t, " evclOvi s u bclicaSlolju bieaslc bojc. Bi ljka jc
vco mi:l prijatnog aro mati cnog mirisa na limun, a malo nago rkog uk usa.
S'-Id ri.i clcri cno uljc.
Sak upljaju sc lisl i ecla slab iji ka.
List se be rc sasvim r'dzvijcn i susi u hl adov ini , najecscc na Icsa ma
iznad peei. Pakujc sc u viScslojnc papirnc vrl.!Cc i euva u suvi m pr -
s lo rijam a. Veo ma jc hi g rosko pa n. C d a b iljka sc sccc kada jc u evel u,
du i inc 15-25 e m, susi 1I hl ado vini i pak ujc u jUl a nc s la ma rice. d
oko 3- 4 kg sirovog lis ta do bi ja sc I kg suvog, a od oko 3 kg si rovc
e elc slablji kc '" lislo m dobija so I kg suve. Lisee kojc jc izg ub il o
p ri rod nu boju. ka o i a na sa dru gim p ri mcsa ma. nema pO l reba n kvali-
le i i llC treba ga sakuplja li . e la biljk <l bcz IislH, odrvcnjt:na iii kojn
Be ma zc knu boju, p lcs ni va. bez mirisa. nij...: za upo l reb u. M a licnjak
slu zi kao izv3 nre dn a hmn1:l 7..::1 ped e. O n S...: li p Ircb lj<lVH u mt:d ici ni
i ul az i II sastav mn ogih prcp a ra la , a poscb no 1I saSlav mnogih cajcva
z~ ok repljcnjc i ubl aze njc mznih (cgoba, ugJ;w nom kod va renja.

79
78
Orhis morio - Salcp, kacun, kacullka, balu cak,
vranji luk, gorocvct
alcp jc v i Scgod i ~ nj a ldj <l~1a h lljka. m ... h; vl,oka 01..:0 30 em po
\ Ul11 0Vi lim ilv;Juama I proplancimO:l. Li ... tovi 'U t.luguIJ",(i I dclimlC:nn
ohnvijaj u ~lab l o. l e len Ijub ic<I"IC "u hOJe. a cvclOvi ruiica'luhclc-
- IJubic;l'tIC bojc. ve W ran o ... prolcc~1. Sillep ima dve krlok. II Jcdn..:
*"c rJlvija nad lcmni inlan lJk. i 1;1 knot:! propada. dok \C drugil r.u-
vija i u na ... c.! 'akup lja <.10k jc hi lj ka u cvelu. jcr ~u tada prin o~i n;'ljvcCi .
Krto ln ~c vad i 1I jcs..:n. I/ vl.I{knl.! "rlok ... c orx:ru. 01 1111 101 nckoliko
mill uta !'! Iavc u klju cu lu VOU lI, pa tek onua \u.:.c. ~a 0\ aj n~I(~1n \C
pthliic "' Ic rili zac ip krlolc ... akpa. gubljcnJc go rclnc I moi.c uuh: do.! "'c
e ll v:.!. Krt olu jc roi...., ... ta i go tOVQ pro/ima. Krtok rno~u hili Tal.llog ohli-
kn, najcci,cc ..,u ok m glc: i p rs ta~ I C (u ob hku mecJe ~<Jpc). Okrugll- 'u
vdicin t: goluhijcg jajcla iii l11 alog;1 oraha. Od oko 2.-3 kg. ,inwog
silkpu dohijc , . .' I kg ... uvoga. aku lllp \C ,amo knola ... alcpi.l \lvomrkc
iii hdic:J'lOlU le hojc. Priliko l11 ,ak uplj ~lnJ a "'~I lcra Ireha vod itl r,. cu na
() :-. lcdi!6.:m : da 'e ~<-Ikupljaju one vr\le 'lI kpL! !"oJc inli.lJu crWl1e ill
Iju hica..,t e c \ do"c i u..,kc Ibln"c Jer ovi kac lIl1I II1H1JlI okrup.lu knolu.
P,. kuj u ~c u jUlam: vr~ce . P r~w"li !..acuni imilJu ' Im!..c 1, .., lo\,e i pcg;I\'l."
lislnvc. Sak' p "'e 1110ra liu li koval i od mr.llovca. Jer Ie njcgova knob
VCO I11;! o l m" na , :J i obavijl,.: n.. jc mrkom Iju .. kolll. Krloi;1 nHMO""':"
nt;ma ~ Iu /i vC'c jl.! gorka i Iju HI. Zaml.!nc nl: ,me hili idko .. u ,alepi
VCQ I1l :l Cl.""'IO pored I11rJ/OVC'I. cemaikc IIi hm:uf\.·. Salcp Imil "roku
upo l rch u u medici lli . Ulal-i u pn.:pi.l r.1II.: pnHI\ proll\ .l. iI kan ,I\<tn·
rClb n nilpit ~ l k I. .. okrcpljcnjc.

Xl
xo
Plantago lanceolata - Uska bokvica Ovo je viSegodisnja ze ijasla bi lj ka koja raste na svim zapuslcnim
zemlji stima, livadam a, kraj puteva i oko naselja. List jc sak upljen
u rozetu , po obodu jc izduie n i vco ma lici na li st naprslka - digi -
talisa. eve t jc ruii easte bojc.
Sak uplja se list.
Prcko celoga leta viii se sak upljanjc li sla. koji SC susi na lesama
i pakujc u jutane ba le. Od oko 4 kg irovog lis la dobija 50 I kg
suvoga. Poole susenja, list mora zadriati )cp u i ze lenu boju i malo 04.1-
gorak uk us. Uska bokvica sc upolrebljava u raznim cajevima protiv
krvarenja, zalim u sirupim a protiv kas lja. Treba voditi r~cuna da se
nc zamcni sa listom naprstka - digilalisa, koji jc veoma Olrovan,
a veoma joj je sli ea n.
Pore d usko listc. postoji i sirokolista bokvica, iii velika bok:vica
(Plantago majo r), koja se sarno po obli ku lisla raz li kujc od prelhodnc.
Isto tako, postoji i srednja bok-vica (Plantago medija). Sve ove bok ·
vice rnstu po Iiv<:ldama, sum am a i na drugim mcstima.

X2 6' s
Polypodium vulgare - Slatka paprat, navala,
oslad, blag paprat, slatka bujad
84
Slatka pap ra t ras te najvise po trulim panJcvlma u sumama, na
o broncima brda i pla ninskim strn nama na vlaznirn i drugim mes tima,
cak i do 2.000 m nadmorskc visinc. Sialka pa pral rosie oka I m
vi soko kao viSt:goclisnja zc lj as la biljka. [rna podzcmno s tab lo riwm ,
kojc se nala zi plitko u zcm lj i i iz koga nn ga m joj s tmni izbijaju
pernsto sloic ni li s tov i. Sa nalicja lisla sc na lazc sporo nosni o rgan i
za razmnoi avanjt!.
Sakuplja se rizOI11, a rcdc lis t.
Ri zom jc d ug 10-20 e m, c1cbco oko 2 em. ali izgleda mn ogo
deblji zbog omotaca lis nih drski. Rizo m jc sladunjav i n..: sto na -
go rk og uk usa. Sadrli clc ric nog ulj a. Rizo m je spo lj a ta mn o mrke
bojc. dok mu jc unutra s njost svc ll ozclcne bojc. Na preseku ri zom a
r:a zlikujcmo 10- 12 . itnih blcdo obojcn ih cliptienih i u krug porc-
danih su dov nih snopic:'L Rizo m sc vadi s p ro leca i 5 jescni. Prcl-
hodn o se ocis ti od Ijus ka s lih delov", nadzemnog del a i si tnih koren-
f ica, a za tim se s usi na Icsama iznad peCi. Pakujc sc u papimc vrccc.
Od oko 2 kg si rovog korena dobije sc I kg s uvog korena.
Ncoci scc n ri zo m, ern. plcs niv, ncma potn::ban kva iitci i nijc 2a
upo trcb u. ..
Slatk,1 papml se upo lrcb lja va za spmv ljanjc prcpaml3 z.a SUZ·
bijanjc Cfcvnih p:Hazita.
Potentilla tormentiUa - Sreenjak steia, traYa od
srcB, traYa od srdobolje
r':c njnk je vi !cgadisnja zclj a'lH hiljka. ""Ie visoka 15-30 em.
po vlni nim mcslim u. List vi s u po vrhu ~ ( a hl jikc scdeCi. n pri dou
im nj u d riku . yc tovi so u zuckns lOnarnn dz.ns tc bojc i kod ove vrs te
im nju 4 kntn i nn Iislic.. . dak SU kat! aSln lih vrs la lo rmcnl ila 5 kru -
ni nih li stiCa . veta prcko o: log leta i jcscni .
uk up lju ~ l! ri zom .
prole':u ii i S jcscni ri zo m so kopu, ali i p rcko eclogo lela. Iz-
udcni ri zOI11 sc oCis ti 0 1 sitnih koren iea i nndzc mnih delo n. opere
i su i IHI Stlnell iii i7nad pcci na lc~n nHI. Osuk ni ri zom sc pak uJt: u
jUlnnc bnle. no suvo m meslu. 01 oko 3 kg ,irovog d bija 50 1 kg
su va£, 0 7.o I11 U.
OS ll ~ ni ri ZO I11 mo ra l ud ri..nti po~ l c ~ u ~nja mrkoe mu boju
spo ljn. n nu prelomu sve tl os mcdu. Ri zo l11 jc kvrgas t. pomnlo k riv.
du zinc 5- 10 em. dcbljinc oko 3 C Ol .
po t n:b ljnva Sc.: kao Ick 11 mn ogim p repn rnlim n 23 smirc njc. a
7.Htim ul azi u snS IHV bij'vll zn ispim njc i jn ·mjc.
Primula veris - Primula officinalis -
Jagorcevina, jaglac, jaglika, iglice, prvi evet
XR
J ago rcevi n" je viScgodisnja zeljasta biljka. Ra;lC po krajevima
sum a. pla ninskim slI v,ltima i livadama, obro ncima. na ume renQ
slivim pas njac ima i proplancima. Rano s prok:Ci) obrazujc lisnu
rozclu sa lislovima izd uzcnog jajaslOg oblika. Cvetovi sc nalazc
na jc dn oj iii v ise dugackih cvctnih drski. Zvonaslog oblika z ut e
bojc. Cvc la ad m arla - :Jpril a - maja i lada sc sak uplja eve l.
Sak up ljaj u se ev..:t i koren, rcdc list.
eve I se bere rano s prolcca kada jc Qtvoren S~I iii bez casict-:.
isklju civQ po Icpom i suvo m vrcmellu. Susi se na promajnim mcslima
i pakujc u viscslojnc pap irnc vrccc. Pril ikol11 susc nja Ireba voditi
rac una d a se cvr;1 brlo susi i za l a je najboljc s u ~ iti ga na Il!sa ma iznad
pcCi. Nc d(wo ljno osu kn i sporo SUSc Il evet u dcb ljcm sloju dob ija
vise z c1 c nu boju , sto n ijc kv~l1i tctno jer se lada gubi Ickovitost. evet
mo ra za drla ti zutu boj u . Pri li ko rn bcrbc t reba vod it i racuna dOl sc
sak uplj a S"lmo a na jagarccvi nll koja ima evet nn dugim. cVl:!tnim
drska l1l ll (o nako kako jc prika za no n<l naSoj s li d), a nc ona koja ima
cve tnll rozc tll pri sa m Om li stu . Ta vrsta (Primu la vu lgaris) nijc kva-
lilCl na niti 51.! sak u plja. Ko ren jagorccvinc ~e vadi s prolcca i s jcscni .
On sc pe rc i za lim susi na Slincu ii i u h:sama iz nad pcCi. Dobra oSlIScn
pak uj c sc u papirn c vreee i CUVH na s uvom mcslu. Rizom jagor6.: v inc
du g o ko 10 e m, dcbco oko 5 em ob rtlstao je ta nkim koronjom bJcdo-
zul e bojc: svc sc to zajcd no vacl i. perc i su ~i SH t iJama. 'Samo sc korcn
oCis li a d nadzcmnih dclova. Oel aka :1 kg sirovoga korcna dobijn M":
I kg su vog ko rc na. a od oko 5-6 kg sirovog cvcta dobijl1 sc I kg
suvag evc la sa casico lll .
Jago rccvin a sc upo lrcb ljavil 7.<1 sprtlvlja njt.: ~Ijcv~~ protiv ~l l.lc.:ni h
o ba ljc nja. ali ulazi i u sas lav nl!ki h prcparala kOJ I slu zc u l11l! dICIIlSkl!
sv rh c.
Izb ledeli c vc tav i, p lesn iva korcnje nis u kvalitc tn a roba i njih
nc treba sak upl ja li.
Prunus spinosa - Trnjina, trn, T mjina je viSegodisnji razgranat gonic sa trnovIllm g ranama vi-
crni trn, kukioja sine do 2 m. List je neSto jajastog izduzenog oblika, po obodu na-
zublje n. evet je svetlo-bele bojc. eveta od marta do aprila. Plod jc
modroplava bobica - koslllni ca. Gotovo nema kraja u zcmlji gde ova
biljka nc rns tc, po meda ma, 5umama, uz drumovc, po kamenitim i
retkim sum ama.
Sak upljaju se evet i plod.
evet se susi u hl adu, u sasvim tankom sloju je r inare poiuti i gubi
vredn os!. Beru se sarno evetici bez granCica i peteljki. Od oko 5-6 kg
sirovog eveta dobija se I kg suvog. Najbolje i najsigumije jc sUSe nje
na lesa ma iznad peCi . OsuSeni cvet se pakuje u papime vreCe. Plod
sc bere s j escni . Susi se na suncu, u tankom sloj u, iii na Icsama iznad
pec;. Plo d sc mo ra dobro OSUSili da se spakovan ne bi pokvario u
magacinu. Plod se pakuje u jutane vrere. evet tma, ako se dugo
lage ruje, gubi svoje leko vito svojstvo, a u nedovoljno osiguranim
prosto rijama biva na padnut od raznih stetaeina. Poiuteo cvet sa
granCicama i drugim primesama ne ma vred nosli, a ni plod ako jc
uplesnjiv iii napadnut insek tima nije za upotrebu.
e vet tmjine se upotreb ljava u medicini za spravljanje raznih pre-
pa rata, dok se plod ko ris ti za p repa rate koji se uzimaj u protiv tegoba
o rga na za va renje.

91
90
Rhamnus frangula - KTusina, frangula, kTkovina h. lldi nii 1':1:-. 11.: kan ,ib uti nd.nllku met.lra. n.lje..:\(.'t! poruu pOlok.1
Gra ne Ml,hel Irnpl. 1\,)r'l j\.' t;trnno,iva "<1 hclim poprL'cnim lrtam.1
I i:.arama . 1_".. IUd Sli nalll11l.!l1lcnO ri.!"iptH..:dl'111 I ji:lJnlikl \a 1;\l'th"l7dcnlm
pcgwl1<1. CVl.'IO\ i ...~ ja\ IJiJili 1I pillUhu li'h)\~1 I pri vrhu. Bni~ "ill t'lkJn·
7I'h: nl\aslc do plavolJuhiea\IC ('\'1:1<1 u maju Junu. Plnd Ie..' pro n
I d e n. Ii.l lim Cf'01:11 1 I1<1J/ad ern. Yl'um.1 lal-.o -.c mZmn111.lhl, lain \l.'
i u s pt.:~ n o kultivik.
:ll..uplja 'l' kora \il mlauih ... tilhljiku i l.tnjlh !!,r.lna.
Pocclknm prolcca I krilJcm link' pr~ rlt,'gn ':'It) oll . . t!.! .. klda ,c k(lra
i odmah !-o U S t Knra tn:hil J;I ouh:zi Jl.'Jnu dn J\c: gou,"\." ih ua SI.'
Il aro ci lt) pnpn.:mil na h:mpl'raluri 'HJ ,,1..(''1 1110° .lkuplJd 'l"
U k.li"'-: \II11 ;l kl111 ~ luliujrHl ,kidaJu u dU/ini fld like) lO em, SU\.I koriJ
sc uvqa 1I ct: \ I pu"ujc 1I Julanl... hall.:. Sol unutr.1'"JI..' ... lr.tnL' ~llr,l It:
nar.:lnuza~lnc r\' clll· bujc. ~e ~ll1e ~c ,kinuli ~\.I kor.1 .... 1 Jcone hiljh-
jl.' r h i sc hJlj~a l\s u'- il <1, I\.llra Itna ~1i.ldllnJu\ I n.lgl)fitk U,,",. i maIn
:-. Iu.f:\\, \ 'coma 'c (-1".·~lo utl,l.!~lua da 'to' l"lnh,'nl kor.1 kru ... in\.' .... 1 kornm
pa\jcg drl.·n n (Rhumu\ ral:i\"). "'-OJ.I Il' I1l',lo hkda ,;1 lInlllr~l,nll' ;"tranl",
iI \ rlwvl gr..tnl: I C~l 'I..: h1d r;II'l\il Z;l\ r .....l\aju Imom O,im p.l"'lj,,' Ie,"c.
l a menj ujll jll jc J Sil IOV0111 1 ne"l111 dmgim \ r~I;1Il1;1.
UPllln:hlja\i.l ,t.' U medli:llu la 'pr.I\·lj"n,c fa/nih prep ..Ir.II.1 pWli\
h run icnih n.llvor:.1. Ulall U 't<l'I.I\ I11n~.lgih ':'''ljC\,1. :'\I..'dmoljnll pn-
prem ilTla (mora 'I.' lagr,,'\all 11i1 100 0 C (-l;lr jctbn ',II) Iii oeclJk-
h ila "o r.! Ill.' "'me ~..: \IPOIn.'OI1l 01 1,1 'iljC\~ oi u unl!!\.' 'nh,,-, Od l)"O
2-3 kg '1il't)\\,; "nr,,· dllhija 'It: I kg ,11\1".
S' :II<1, i... pllcal". lI a t rula "or., "t' nl' ,1...11.1" .lL'r Ill'",.! 01".11...\ II h:ktl\ Ilu
\ n:dlHhl.
Rosa canina - Cynos bati - Sipak, sipurak, 5ipak rastc svuda po zapu sl.cnirn 7..cmljislama, kamenjarima.
rc tki m sumama , brdima, ravniearskim Icrc nima, pored puleva, kao
divlja ruia samoni kla bi ljka visinc do 2 m. To jc omanj i sib iii gnn ob rn sta o
bodljama. Li sl jc pemslo sloic n i po obodu silno nazubljen. evel je
ru i icas lob lc clc boje, II p lod jc mlrandzas toc rvc nc bojc. Bere sc 'U
tehn ickoj zrelosti . Od septembra mescen p. nado ljc. Su si se, u
tankom sioju, na suncu ii i na lesama iznad peCi, taka da za drli pri-
rod nu boju. Pakuje se u jutane vreee. Od oko 2 kg sirovog plod.
dobija 50 I kg suvc robe. Sak uplja se ceo plod bez peteljki i dru~ih
p rim esa, a ad si rovog cd og ploda koji sc uzduz r3seea i ViJd i seme
dobijaju so polutkc.
St!mc sc tak odc koristi za stotnu ishrnnu, kao j za eajcvc.
Sip urak sc upotrebljava u in dustrij i ko nzc rvi , u prcradivackoj indu-
striji, z.a lim za sprav ljanjc cajcva. pu lpi. a ulazi i u sastav mznih pre-
parala proli v crcv nih obo ljcn ja. Sadii ve like koli cine vilami n" C, ukusa
jc prijat no nakisc log i po ma lo oporog. Prez rel i plodovi, gnji li, koj i
su izgubili boju. sa pcleljkom i drugim primesa ma nemaju upolTebnu
vrednost, pa ih ne treba s<lkup ljati.

95
l}4
Rubus fruticosus - Kupina, ostTuga
Kupin a je..: v i segod i ~nji g rm hll du gim. I rn ovll l m grn na ma. r (J\IC
pored pul ev a. nn l'-lpU \ tl::nim i 7Hko rovljcnim mc!) tlm a kao iivica. a
najccsc~ oko potoka. Li-. t joj jc p em\ l. po obod u Il.!'stcra\l.... ;1 donJc
... tranc dtakav, blcdozclc nc bojc, v i ~ pcpc lja\lc. Cvctovi \u hell i
ru zicasti. Cvc la od j lln ~1 - ju la. Pl od jc kO~ lun ic~l. Z rco plotl JC
(; rm: bojc. ~ Iat k ~ i VCO rnH prijalOti u kusa.
Sakupl ja 'c Ii" kupinc i ",de plod.
Li ... l ... c he re d ok jc ml ad i lc!icn, bez pc tclJkc i nl! ,me bill o~tc-
6:0 . Li <; t ~c nl.! !)ak uplj a o el bi ljaka p ored p u! cva, jc r jt..: pra~ n Ji.lv . Li ... 1
:-of.! ~ u ; i 1I hl:tdovini. a Ilajbolj c.: nu IC")4.lm a i7nad peeL Od oko -I kg
..,i ro vog Ii" ta do bij a \c I kg ... uvog. Lis t po,1c r"uScnja mont ladri.<:l li
prirouno lc knu h j u. Pak ujc \C 1I Jut a nc: bale. Li'l \C upotn:bljava
La raZIll! cajcvc. za n:gulisa njl.: I1lzni h Icgoba, LiH im Z,I l'Ipira nJc. Su-
uri.. i vcliku koliti nu vila mina C, pl o(1 sC bcn.: u w.,:icm swnju i I-.ao
taka v sc upotrcb lj i.l va Zit ~ pra v l jal1j c !o.OkOViI , vina il d .
Po ic lj i kupcCI . pn: ",uScllja 11... 1 ~ ... Iavlja da rermcl1l i ~ pod
p o~c bnim u ~ l ov ima .

7 I) riru c nik IJCkovi tog b liJil

Sambucus nigra - Zova, bazga, zovika, cma zova Zova jc omanj i gra nati ibun koji rn stc pored pUICY3, po ogmn-
cima suma. uz nasc lja, ali sc veoma kultiviSc. Rasle visoko eak j
nekoliko melara. Gra nje i sia blo s u mu suplji. Lisl zove jc jajasl, po
obodu les lcra sl. eve l je U obliku stirn. yeoma p ri jalnog mirisH. Plod
je bobiea erne bojc. Cvela ad maja do jul a.
Sakupljaj u se evel i plod, a rede kora.
Cve l SO bere u prole':c dok nije sasvim OIvoren, bez pclcljkc. po
Icpo m. Sli vo m vrcmcnu. evet sc susi Il a promajnim mesrima nanizan
na kanap i obeSeIl po supnma i 13vanim a, ali Imjbolje na Icsama iznad
peei. Osuscni eve I nn pClcljci istrcSH SC. rcsc la i tako odstra njuje pc-
tcljka. Pakujc sc u papimc vrecc i ell va nn suvim promajnim mestima.
Pl o d se bere s jeseni. kad bobiea pocinje da zri ..., celom pClcljkom
i poslc sUSenja na suncu iii nn Icsama istrcsa sc i pakujc u papimc
vrccc. Lisi zove sc nc upo lrcbljClva jeT sadrli izYcsnc sterne mntcrijc.
Od oko 6-7 kg sirovog evela sa pClc ljkom dob ija so jed.n kilogram
s uvog. Od o ko 3-4 kg sirovog plod. d obija sc I kg suvog. Upolreb-
Ijava sc za cajcvc. za tim ulazi u saSlav prcparata kao srcds tvo za
cisccnjc. mok rcnjc i znojenjc.
e vet koji jc izgubio boju, 5<1 vcliko m drSkom pl esniv, bez mirisa
iii sa drugim primcsa ma nije za upo lrcb u i nc I reba ga sak upljati.

99
98
Taraxacum officinalis - Maslaeak, mlecika, Mas lacak ra sh.! nil svim pa !<l nJ <Jclm a. Ii vada ma. oba lama, pore d
mlec, gorsko zelje pUh; va, i na vlai nim mcs tim a. T o jc vi Scgodi s nja 7.c lj as w biljk(t koja
g rad i li s"u rozc lu pri 7..cmlji, koja izhija iz kl1l tko g rizo ma. Vb ina joj
jc od 15-30 em. Lislovi su dugarki, po o bod u jako useee ni . Iz
p az uha li s la izbijnj u d ugc, suplj ...: cvc ln c d rf.kc, na koji ma s..: nil lazl..'
cvc tn e g la vicc zu lC boje. Ko re n jc s po lja (;Jmn o mrk . a izn u t m svctlc
bojc, vcliein e do 30 em.
Sak up ljaj u sc lis t, ce la b iljket i kore n.
cia biljka jt:
M i.ls lacak ra n o s p ro lcca eve lu pn !'ovc do jcscni .
pun a mlccnog sob. Li SI, bo i ecla bi ljka, <c sak uplja ad prole':,"
p a prcko cclog leta . S usi sc u h la du , a naj bo ljc u h:sa ma iz n<Jd pee i.
Pak ujc sc u j u ta nc ba le. Kore n maslacka sc vadi s pro lcCa i s jcscni.
O p e re sc i dc b ljc k o rc njc rasccc. a z(l li m susi nu sun c u iii na Ic'mm a.
Pak ujc sc u j Ula nc ba le.
Prilik o m sak u p ljanj a !is la lre ba o ba vcz no voditi ra t un a da M: nc
g nj cc i. je r u 10 m slu caj u pos le sUSc nju iZb"Jbi b oj u. p oc rn i od sok..,
ko ji jc prili ko m g nj ccc nja iZ3sao . Ko re n jc ta ko(1c pun ~oka . Od o ko
4 kg sirovog li s la d o b ija sc I kg suvog. Suv ka re n mora da pu ca . Uk us
mu jc go m k. Mas lacak sc u po trcb ljav a za sp ra vljanjc prcpnr.:ll u z;,
varc nj e. zat im u vid u c-~jcv:.t , a u nc ki m zc m lja ma i kao sa ln ta z bog
pris us tv<l vita min a. Ma s lacak sc veoma us pd no kultivi Se na l o ~ ij i m
zc ml ji slima .

I () I
100
Teucrium chamaedrys - Podubica, dubcac Pod ubiea jc viScgodisnj<l zeljasta biljl<a. raste visoko 20-30 em,
na kamcnitim i suvim str.m ama kao ko rov. LislOV; su mali. ovaloi,
1

nazub ljcni . evel jc crvc nkusl onara ndiast,e bojc i pri vmu grana.
Podubica cvcta od maja mescca pa preko celog leta.
Sakuplja sc eela biljka b.,., kore n•.
Nadzcmni deo bez donjeg dela. koji nema list. i koji jc odrvcnjcn.
odsec.] sc i susi u hladov ini. najboljc na lesa ma iznad peti. i pakujc
u julane vreec. C UV3 se oa suvi m. zamraecnim mcslima. Od oko 3 kg
sirove stabljikc sa lisee m dobija sc I kg suvc robe. Biljka sad rLi etar-
sko ulje, u to jc i arom~l("i Cna . Odrvljcni delovi podubicc i lisce koje je
izgubilo boju "ije 7..3 upotrebu, i zato ih nc treba sakupljali.
PodubiC3 uJ azi u sastav cajcva Z3 siomacnc boles ti , ali i u sas tav
prcparnta proliv Icgoba o rga na ;at varcnjc. PodubiC3 se yeorna
uspcSno kultiviSc.

103
102
Thymus serpyllum - Majkina dusica, poponac,
babina dusica, divlji bosiljak, tamjanka
104
Majkina dusica rastc po Zilp USlcnim zcm lji stima, livaciama i
pasnj acima. po sum ama i na kamcnja ru , i ima la nko, razgmna to
s tabl o kojc rdS lc oko 20 - 30 e m visoko, kao vi segodi snja zcljasla
biljk a. Lislovi su veo mn si t"i i jajaslog su obli kn, a na osnovi su
ob rasli dugackim dlaka ma. Cvclovi Sll ru zieas locrvcnc bojc, redc be li.
i nalaze; sc zbi jcni u pazuhu li Sla. CVC13 prcko cclog ICla, cak i u jescn.
Sak uplj a sc eela b iljka,
U daba cvclanj a miJjkina dusica sc sece makaz'lma, noiem iii
s rpo m, S usi so u hl adov ini i pak uj e u jUlane ba le, Od oko 3 kg sirovo
bi ljke SH lislo m dobija sc jedan kg s uvc, Prili ko m berbe sc biljka ne
sme cupali iz ko rcna . Majk in a dusica sc upolrebljava u medici"i za
,:;pravljanjc raznih lekovc:1 i sirupa pro tiv ka slja, za tim ulazi u sastav
ra znih cajcva 7.•3 kup anjc jer vco ma povoljno ul iec na okrcp ljcnjc
o rga ni zma, U p0 lrc b ljava sc u pa rflme rijske svrhc, Od rve njen i de lovi
,s lab lji ke bez lis l, bi ljkc koje su izgubilc boj u, p lcsnivc iii sa d ru gim
prim es am :l, nisu z.a upo lrcb u. Maj kina dusica se vcoma uspdno kulli-
vise na m,mje vrednim ze mlji stim a. Ima mnogo podvrsta njoj slicni h,
Ie v rl o ces to do lazi do zam cnc.
105
Tilia cordata (argentea) -
bela Iipa, lipolist
Sitnolista, belolista, Bela lipa ",sIc po suma ma kao drvo vi.oko od 20-30 m, "
najecscc aka nasc lja. Listovi su si lnij i, sa liea su Lamnozc lcnc baje,
a s nalicja svcl loblcdc bojc, po obodu nazubljcni . eva.1 jc od 5-16
cvcl ica. eveta 14 dana kasnijc od erne lipe. Sa nalicja lisla u uglu
nerava 11:l IaZC se dlaCicc crvcnoz ule bajc. eveLa od j una do jula.
Sakuplja sc evel sa pri pc rko m.
Trcba je brnti om poenc da ever;], po lepom, suvorn vrcmenu
i susili 1I hladu na Icsa ma iii u susnici na 40° C. SID brie da bi
zadrl..aJa svctlu zutozcl cnu bajll.
Od oko 4 kg . irovog evela sa pripcrkom dob ija sc I kg suvog.
Poslc sUScnja evet mo ra il1l:lti svellu zuckastozclcnu bOj ll. Lipa koja
je precvclala, izgubi la boju i plcsni v" nije Z.1 upo lreb u. Pakujc so u
papimc vreee iii jUlane ba le. U lazi u S~l s l av mn ogobrojni h eajeva za
ubl aiav" nje "'znih lego ba, a posebno za okrepljenje.

107
106
Tilia grandifolia (officina lis) - erna Iipa,
krupnolista, sumska Iipa, divlja lipa, srdljiva lipa
108
C rn a lipa jc d ugovcc na, drvc n a ~ ta bi ljka . «.IS le visoko i d 30 m.
Lis tov i su po obo du naz ubljc ni . krup ni, i sa Ii C~l i ~ a nalicja boj<.l jl.:
po dj cd na ko zc lc na. Sa nali cja [i sl a na lazc sc bclosivkastc dlac icc.:, U
uglovim il nc ravil. Cvasl jc ad 2-6 cvc li ea , koj i ~ u krupniji ad cvdova
belc lipe. e rna lipa pac injc da eve la poce lkam lela. odnosno dve
ncdc lj c pre belc li pe. Pl od j c o rastic. eVe! i m... veoma It;pu aromu .
Sakuplja sc evc t sa pipc rkom.
V ise sc trai i ad bd c tipc. e llvn se u s uvim, pro majn im dob ro
zapakovH nim papirnim vrccama cia nc izg ubi boju. ali dugim skla-
dislCnjcm g llbi miris. Pri li ko m bm nja nc Irt.:b .. jf,,; meSa li ~ a cvctom
bole lipe. Od o ko 3-4 kg sirovog cvcla dobija so I kg suvoga. 05U-
seni eve l jc SV Cli ol uckas t..: boj\.!. Li pa ulaz i u sas tav mnogobrojnih
cajcva za o kn.: pl jc njc. Prccvt.:talc cvasl i lipc nc treba bra li jer ncm aju
Ick ov ito dejstvo.
109
Tussilago farfara - Podbel, lopuh, konjski kopitac Podbe l je viSegodi snja zelja sla biljka koja mSle kao korov na
vlaznirn livadama i usamljcnim mcstima. oko nasipa.. odrona i u eka
zem ljista. Rano s proleCa, vee II februaru - m"rtu ako se sneg iSlopio.
pojavljuje SC zUla cvelna glavica na dugoj drSci. slie"" ma,lack u.
Kas nijc se pojavljujc i lisl koji moie da bude veQma vcliki . Lisl jc
srcasl. po obodu nawbljcn. odozdo srebmaslobcle bojc. obraslao sil-
nim, guslim dlacieama. a "1 liea jc wmnije bojc. Ce", biljka ima izgkd
w uniea visokog oko 20 e m.
Sak upljaj u se cvel i lisl.
evel 50 bere u februaru. martu - aprilu. bez pelcljke. i . usi u
hladov ini na les.ma iznad peei; dobro os uSen. pakujc sc u papime
vrcec iii u karlonske kulije. Lisl sc bere pOlpuno razvijen. bez 1"'-
leljki. susi kao i evel, i pakujc u jUlane bale. a po ic lji kupea sc CcSIO
i prcsujc, pa 10k onda opsiva JUI.nom Ikaninom. Lisl sc berc Celli
IeIO i kas no u josen. teslo ga napadaju insekli iii od neka gljivicna
oboljcnja. ad oko 5 kg sirovog dobija sc I kg suvog evel•. a od oko
4 kg .irovog lisl. dobija sc I kg suvog. Puiulelo liscc, zlIm2"n , '"
pClcljkom i drugim primes.ma. nc odgovara kvalilclu. Podbcl e
upolrcb ljava u medicini za spmvljanje ramih preparal" i cajev:!
proliv kaslja i ublaiavanj> asmalicnih Icgoba.

11 0 III
Urtica dioica - Kopriva, iara, velika kopriva Kopriva jc Yiscgodi~nja ze lja sta biljka koja raS h.: gO IOvo sy ud a,
kao vco ma r.1~ pro~ laIlJc n ko rov. tab lj ika jc Cclvorougla\13 i pokri-
ve na VCO I11 ~ oS lrim d laka ma. Li ~ t jc jajaslog. a pri vrhu ; iljas tog
oblika , dok jl' po obodu teslcraSl, pok rivcn vcoma osc tljivim dla-
ka ma. ve l j~ !<o 10l1,;1'1 viscCi.
Sak upljnj u !'Ie list, ka ren i ccla mlada b il jk ~l.
Li st s o sak u plja s proleca i prcko cdc g od ino. bcz pctdjkc. , us i
sc 113 Ies a m a iz nad pI.!Ci. na pro majn im mcs lima i pakujc u jutane bale.
Ilo ra 5C cuva ti na sli vo m mcs lU je T lako p rima vlagu i pobuda.
K on.: " sc sak uplja 1I prokcc i u jC!'ocn. OJX! fC 51.! i ~ u si 0<.1 ~uncu u ko-
madiCima ad 10- 12 em; dobm o5llscn ko ren 5C laka lomi i pakujc
11 j Ul ane hale i ell va na suvo rn meslU . Od aka 4-5 kg sirovog lisla
do bija SI.! I kg ~ u vog. a a el 3 kg ~irovog ko rc na elob ija sc 1 kg o;; u vog.
O SlI Sc n kare n jc s ivo m rkc bojc. Prili ko l1l sak upl ja nja koprive, ruka ~c
m o ra z(ls lil i rukav icol11. je r jc ccla bilj ka kop ri vc obmsla oS lrim
dla kam a ko jt,; sc..: na docl ir lo me i iSlO vn.: mc no iz li va ju kisc lin u koja
pcce i m oze cia izazavc bo love. Kopriva ima siroku upotrcbu. i ka
n;uod ni Jck, i u mcd ie ini . Zatim kuo caj zn jacanjc orga nizma. proliv
I1w lo krvn os li, p ro li va i lI b lazavanjl.i razn ih Icgoba kod m nog ih bolc!'l li.
Z atim kao lua na . adri..i veo ma mn ago hl orofil a, odrvc njcni dc lo vi
s iabljik\! prcko 20 e m. s ta re bi ljke pozutcl ih li s lova , ncoeiscc no ko-
n.: l1 jc, nc..: d ovoljn o su vo, ncm aj ll up o lrcb nu vrcd nosl. KoprivH sc
VCO I11 ::t lIs pesn o ku iti viSc na lokl11 zc mlji ~ tll.

S Prirutnil Ijckovihlg bdja 113

11 2
Vaccinium myrtillus - Borovnica, brusnik, crna Borovnica jc zbun asta zclcna hiljka oko I m visoka, ra()lC po
surnama . II li slOpadni m i c rn ogoricni m ~aS l ojinama. na pa~njl:tcima.
borovnica s lIll canim Slran ama i padi na ma.
Li s l joj jc jaj aslOg ob lika, no kralkoj drsci, s ilno nazubljcn po
oho du . Mla do li scc je svc tl ozclcnc bojc: . a starijc la mn ozclcnc bojc.
eVe ! je 1I pazuhu li s l:l fuz icas tc bojc. Cvc la 1I maju i junu, a pl od stiz-
reva j ula - Cl vgusta 1I ta mn op lavlI bobicu, koja jc veoma prijatnog
naki sc lo s lalkog, ma lo o porog uk usa.
Sak upljaju s c pl o el i lis l.
Li s l so sa kupl ja bez pClclj kc loko m lela. Susi sc na prom ajnim
rn cs lim a, najboljl; na Icsa m<l iznad pcc i. Pak ujc se u paplrn e vn;CL:.
Oel aka 3- -1 kg li Sl" dob ija se I kg suvog, a od ak a 5 kg sVcZcg
pl o da clo bija sc I kg suvag.
Pl od 51.! sli si na S UIl CU, iii na Icsama i'l-naci pcCi, iii 1I susnica ma
na le mpe raluri o el o ko 60-70 ° C. Dobro oS ll Scn, plod sc pakuj c
II papirn c vrecc spo lja ob lozcnt.: j utom. L. uti listovi sa pdeljkom iii

\ p lod s" drug il11 primcsama nc o c1gova ra ju pO l rcb nom kval il c lu. Plod
sc mora rt0bro zas tit i od in sckata, inacc sc brzo pokva ri .
Svcza bobi ca sc upolrcbljava kao hm na. a zat im za spravljanjl!
sokov a, clok sc suv a bo rov nica upo trcb lj ava kao Ic k p rotiv p roliva,
smanj cnja tcgoba kod sccc rn c bolcs ti , a z,Him za okn..: pljcnjc orga-
ni zm<l kao caj. Borov ni ca 5C m oze i za mcni ti sa brus ni com (Vacc inium
viti s ida ca).

.\,

~
,
114 s' 115
I
 , cmt.; rik a ra SLe po vlilznim planinsk im Ii vadama. senov ilim
Veratrwn album - Cemerika I
sum ama kilO ko rov, visoko aka I 111 , 1I sas loji llama sa mrnzovccm,
lineurom, kacun om, sa lcpom it d., cak i na visi nama do 2000 m.
Li stov i su joj vcli ki. jajo lik i, ob rasli mck im c1 laciea ma. Cvetovi ,u
belicaslOze lcnc boje, scdcci . eveta p rck eclog leta. Plod joj je
':aura . Veo ma jc sliena li neuri po svom spoljnom izglcdu i kod
neukih sakupljaca moie doci do 'W mene. MisleCi cia je lincura,
nepoznava lac vadi kare n ce mcrik c kao kore n lincure i ako ga tako
i upot rebi, ka tastrofa j c ncizbcitna j cr je ccme rika veoma olrovna
biljka , neprija tn og miri sa i go rka.
Sak uplja se ko ren ccmcrike.
t im bil jka prcevc ta, ri zom i koren ccme rikc se zajcdno vade,
susc, najbo ljc na lesa ma iznad pcCi , a z3 lim pakuju u jutanc vrt:cc
i cuvl1jU u dru gim pros lori j a ma, daljc ad nCO lFovnog bilja. vid ljivo
obclczeno kao otrovna biljka . Od oko 3- 4 kg sirovog korena
dobija se I kg sll vog. Prilik o m vadcnja korena i, uopste, pri rllko-
vanju sa cc mc rik om treba s tav ili v lainu ma ra mu prcko Ijca. nc
smc sc pusili ni l i jcs li. Trcba rad ili u mkavi ca ma. Ccmcrika ima
siroku upot rcb u 11 medicini i vC lerin i. iposto ~c nl! smc upotr~h­
Ijavati ni u kakv om ob liku bcz IckHrskc dozvolc. Potpuno suv
koren sc pak ujc 1I jUl ane vrccc.

11 6 117
Verbascum thapsiforme - v. phlomoides - D ivi z ma jc viScgod isnja ze lj as ta bi ljka. iz ko je se p rve godi ne
ra zv ijaj u li s lovi a zal im u dru goj go d ini nc razgra n ato s tab lo v isoko
Divizma, lopen, volov rep, svecnjak, divizma 1- 2 me tra, nil ko mI.! 51: kas n ij e javljaju k rupn i l Ul i cvelnvi. gru-
p isa n i kao klasjc . Cve ta a d ju na do sep tc m b ra. Ras lc na z.ap u ~tc­
krupnolista nim zemljistima, korovistima , suvi m sunca nim mcs lima, kamc-
njarima i na pcs kov ito m tlu . Sak up lj a sc e ve l. a rc d e kore n.
C Vc..: 1 sc bl.! f C pos le ro se i s usi na suncu, u ta nko m sloj u, iii
iz na d peei na Ie-sa rn a. Pak uje sc u dob ro za tvorcnc ka n o nskc
k utijc oblozc ne p e rga m c nt -pap iro m iii u viScs loj nc p a p irn c v rcce
do b ra zapccaccnc. eve l veo ma lako p rima vlag u, brzo poe mi i
izgubi po trc ba n kva lih: t. S toga u pros to rij am a u kojim a jc sk la-
cli stc n ovaj e ve l t reba o ba vczn o cia bu clc pos lav ljc n upij ac vlage -
ncgasc n k rcc. Pli li ko m bc rbc t reba vo d iti rac u na cia sc mn ogo nc
g njcc i i cia se sta vlj a u ko rp c.:, jc r izgnjccc ni eve I p os le sUSc nj a
poe rn i. Si:l111 0 jc dn a b ilj ka moze cia cia o ko 150 g r cV0 ta u Suvo m
s ta nju. Od o ko 6 kg siro vog eve ta d o bij a se 1 kg su vog. Ko re n sc
re d c va di , Pl! fC SC. s usi i pa kuje u jU la nc v rccc. Diviz ma sc u po-
t rcb ljava kao caj ko d pluc nih tegob a. Taman eve t, p o m csa n sa
d ru gim vfs ta ma, sa s itnij im cvc tov im a. nijc kva li tc la n i I1C In.: b a
ga sakuplj a ti.

11 9
11 8
Viola odorata - Plava Ijubieica, mirisna, fiola, Pl ava Ijubi cica je zeljasla viSegad isnja bi ljka. Taste svuda po ba-
sl ama , li va dam a i 5umama, kao i na dru gim mcsl ima. Ra no s proleca
bubji so leek pa javljuje se na du gim, cvel ni m elrskama sa CvclDvima p lave bojc.
vco ma prijatnog miri sa, a za tim sc pOjav lj uj u srcoliki listovi. takodc
na du gim drskama.
Sakupljaju se e ve l, li st, kore n i eela bi lj ka sa korcnom.
eve I sc sakuplja ra na s pro lee., bez d rskc. po kpom vremenu.
Bere sc u korpc. Su si se u jcdn om sloji na Icsa ma iznad peCi. Osuseni
evel sc dob ra spakuje 1I la mn c, papi rn c vrccc. kratko vrcmc sc ellva
do prcdajc. a zHlim sc mora pa kova li u natron-vrecc iii kartonskc
kUlije oblaie ne plava m h" rlijom, sve dobro zapakovano. Od oko
7 kg sirovag evela do bija se I kg , uvog. List i eela bil jka sc sakupljaju
dok jt; biljka U CVClll, Sli Sc 5C iS ID ki:lo i eve l, a pak uju u jUlanc vrccc.
Ko re n sc va eli S prol eea. kaela bilj ka preevcta . Susi sc " " une u i pa-
k ujc u jULHll e vrecc. D obra oSlI scn eve l m Ont i mal i zalvorc noplavu,
modru boj u. V,coma su tes te za mcnc Ij ubi cicc sa onim V~ [ il m Cl kojc
nl!maju miri sa. Tc vrst e nc tn.:ba sakupljati. LjubiCica ima vcJiku
pril11 cl1u u koz l11clici. partil11c rij i ) a za lim ul azi u sastav mnogobrojnih
ciljcva proli v tcgoba disaj nih orga na.

12 1
120
---------------------------------
Viola tricolor - Dan i noc, macuhica,
sarena Ijubicica
Ma cu hiea jt viScgodi snja zcljas llI bi ljka, supl jc swbljikc, raS lc
a ka 25-30 em vi sok a . po livaela ma, pas njae im a, ba ka rav i po
sumama . Li stovi s u s rc asto-jajastog ob li ka , po obod u zupcasti ,
a eve t jc bclicastozut j Ij ubi clS t: Cvcta prcko cc log Ida.
Sakuplj aj u se eve l i ceo nadzc mni dea.
've l se be re bez pe lcljkc, vcoma pai lji va. Su si sc u hlaelov in i
iii iz nael pcCi nil lesmna. D d a ka 6 - 7 kg sirovog evcta dabija se
I kg suvog evCla. Pakujc sc u viscsloj nc natron-v rece i ka rt onskc
k utijc. oblolc nc iz nu tra plavol1l ha rt ij om i dob ra zatvO Tc.nc. C lI V;1
se na SUVO I11 mcslU. Cc la stabljika sc bCTl.: sv ~ dok im a cve l a na
njoj . 5 usi sc u hl ado vi ni i pak uje 1I papirnl.: vreee jli ka rt onskc
kUli jc. Del aka 4 kg sirovc macu hi cc - ' Iab ljikc sa lisla m, dob ija
sc I kg suvc. I zb lcdcli cvc lov i i biljkc kojc ~u izguhilt.: boj u l1i~ lI
kva li tctni i nr treba ih sak uplja ti.
Ma cuhi ca ul azi u sa stav razni h f ajcv£! pro ti v ka slja i drugih
obo ljcnja. Z bog vt: li kc po tra z njc, kulti viSc sc iSlo k(lo i plava
Ijubi cica.

122 ID
Viscum album - 1J11ela, bela imela I mela. zimzclcni sib koji kao poluparazit raslc na krosnjama
raznog drvcca; kru skc, lopole, jabukc, hrasla, bagrcma. sljivc
i drug ih.
G rnn cicc im ele sc jak o razvijnj u. Bh;dozcicnc jc boje. Lislovi
SlI sedec;, jaja stog oblika, zuckastozele nkastc bojc. Cvctovi su
tak od c zelene bojc, a plo d jc bob ica bele bojc. Biljka jc o tro vna.
Sak uplj a se li st, rcde ee la biljka.
Sakllp ljcni li st mora se susiti na lesama iznad pec; i dohro so
osusiti , jcr j c li st vise koiast i laka c kvari na vlainim mcslima.
Lis t posle s u!knja mora ima ti z uckastozclenu bojll. Od oko 3.5 kg
sirovog lis ta d b ij a se · 1 kg slI vog. Od oko 3 kg sirovi h granCiea
sa grancico m do 20 em duzinc dahija se I kg !'uvih. Imcla jc \uva
kada sc lako lo mi .
Upo trebljava sc ka o caj isklju civo po Ickarskom uput stv u, jcr
jc Olrovnil , za tilll ulazi u sas tav raz nih dnlgih pn.:parala.
Na h ras tll i ivi sa ime lo m vrl o s rodna dru ga b iljka. koja e razli klljc
a d imelc po lo me sto im a lislove sa dlakama koji Dtpadaj u u loku
zime. a p lodov i s u joj iu te boje. dok su kod imclc bcle.

124 125
Lytta vesicatoria - Canth~rides -
Spanska buba, jasenovaca buba

GUIVE
PECURKE

Spa nska bu ba 'livi naJcescc na jasenu i jo rgova nu . To jc insek l

zlIlozd ene boje, veo ma sjaja n, duzin e 2-3 c m, sa la nkim, go-
IOVO crnim noga ma, sa tclom obraslim sitnim dlacica ma. Ovaj
insckt sc roji krajem maj a i pocc lkom juna i masovno sc j avlj a
za vre me loplijih da na oko p o dne i u velikim rojevim a nava ljuje
na ml ado li see, naj cesce jasena iii jo rgovana. Oa k brsti list, isto-
vremeno se pa ri . Sledeceg d ana po spariva nju 'lenke o dl aze na
zemlju, nose jaja, a za tim se opel vracaju na drvo i da ljc brs lc
lisl, i p onovo se pa re radi polaga nja novih jaja. Posle 3-4 ne-
de lje izlegu sc ml a de la rve iz poloienih jaja i prolazc kroz veo rn a
kornplikovan p reobraiaj da bi se sledceeg p roleca pojav il e u ro -
jcvim a na drvecu.
Sakuplja sc cela buba k rajem maja - juna.
Ra no ujulru, dok je jos rosa, bub a je nepokreln a. Ispo d d rvc la
na kome sc .nalazi slavi se neka prostirk a, i drva sc jed nos tavno
Slresa, bubc padaju na proslirku, slavljaju se u legle iii u lime ne
kUlijc i ubijaju ele rom iii laga nim zag revanje m u re rn i stednja ka.
Susenje se moie izvr-iti i na suneu. Pakuju se u ka rlonske kutije.
Bub u jase novac u jc lako pronaci je r o lpu' la veoma ka rakte ri sti ea n
miri s, koji se oseea nadaleko.
Priliko m sak upljanja pozeljn o je da se ra di u rukavieama jer
ko d nekih osoba do dir sa ovo m bub om moze izazvali plik ove
na kozi. U potreblj ava se u vcte rina rstvu. Ne sme e upo tre bili
bez savel a stru cnjaka. Sirove bube se lako kv a re, na padajn ih
insckti , Ie tak vc ni su za upotrebu.
9 Priru cnik IjckovltC>g bi ljn 129
126

GUIVE, PECURKE
Peeurka se sastoji uglavnom iz dva dela : iz Sesira, iii kl obuk a,
i drske, iii stoia ra . . . ...
Sa donje stran e Sesira peeurke na laze se ta nkl It s h c~ zvant
lamele na kojima se o brazuju spo re - o rga m za razmnozavanJe.
Za'razvice pecurki po trcbni su sledeci us ~ov i: v~azno s t vazdu~~
treba da' bude oko 85 % , te mpera tura zel~IJl s t a 18 C pa n avl s~
i tempe ratura vazduh~ mljma~je o d 12- 15 C.
Peeurke mogu bltl Jest lve I o trovnl c.e. ,.. . .
Neke jes ti ve pecurke se mogu I SU ~lt\. ad 8- 10 kg s!rovlh
pecurki dobije se I kg suvi h. avo zavlSl od vrste, uzrasta I vre'
menskih prilika u koj im a pecurk a raste.
Pecurke sa drie oko 90 % vi age, a suve ok 0, 9-.- 10 0/0..
ad velikog broja g ljiva koje ras tu u na soJ zemlJI Izvesta n broj
je veoma o trova n, neke ~ u ma nje o trovn e, dok Je Vdlkl., broJ J;'
stivan. Gljive se ne smeJu bratl dok se nc upozna!u, Jc r por~d
toga S!O mogu da izazovu razna obo lj enja" mogu bltl I uzrok smrt\.
Zato je po trcbno brati sarn o o nc peeurke kOJe se dobro po'
znaju jer tada ne postoji nikakva moguenost za m~n e . l ako se gljlva
u ish rani coveka javlja veoma dugo, nc pOS tOJI sasvlln p o uzdan
naein po ko me bi se mogle sa sigum oscu ra zltk ova tl jeS h v~. vrste
o d otrovnih iii po lu o trov nih, st oga ko Ih ,d ob ro . ne p oznaje ne
tre ba da ih dira jer su neke o trovmce vcoma shene Jeshvlm.
Priliko m be rbe tre ba se dria!i sledeceg:
_ ne brati gljivu koja nijc dobro poznata ; . . .
_ gljive koje na preseku me nj aj u bOJu ne Jestl , lzuzev o ne koje sc
dobro poznaju ;
- stare, natrule, crvljive iii o d ki se raskva Senc gljive nc pripremati
za hranu, niti ih brati ;
··
- ies tivne g IJIve se odmah J'est i, in aee
- sa mo ni klc sum ske i kulti visane pecurke za Ijudsku ishranu
s meju biti ubra ne najra nije 24 easa pre pustanja u promet, izu -
zev ako Sll smestene u hl ad njaei;
- gljive sc pazljivo beru u korpe, i ne smeju se g njeCiti. One koje
su za sUSenj e treba iseci na ta nk e snite od 1-3 mm i susiti u
ta nkom sloju na suneu, ali najbolje izna d pec; na Icsam a. Gljiva
jc suva o nda kada prilikom sak uplja nja susti.
Suva pccurka se pakujc u papimc vrccc, karto nskc kutije, a po
. iclji kupca i u drvenc sand ueice iii kartonsku burad. Spakovana
pccurka mora imati oznaceno: naz iV, imc i scdi ste proizvodaca. od-
nos no ispo rueioea. vrstu i kvalitc t pecu rke (I i II klasa).
Na ovaj na':; n se od ma h utvrduje ko je prodavac even lualno
pomcSanih jcstivih peeurk i sa o trov nim . Signiranje je vcoma vazno
jer i jesti ve peeurkc mogu bi ti stctne po organ iza m ako se upo trebc
kao ustaja le, plcsni ve ii i ako Sll u slanj u raspadanja. Takve 50 pe,
eurkc ne smeju ispo rtl eivali triistu , jer upOlreblje nc za Ijudsku
ishranu pro uzrok uju vcoma tcska obolje nja, a ccsto i samu smrt.
Ako se upo trcbe ne ispravnc peeurkc u hrani , posle 2-3 easa prou-
. zrok uju g rceve, g ub ljcnje svest i, oseeaj jake Zedi , lupanje srca i,
najzad, smrl, te pri pojavi makar i jednog od navcdcnih znakova
posle uzi manja pecurki u hrani t reba se odmah obrati ti najblizcm
lekaru , a u mcd uvremenu povraca ti SID je mogucc vi se.
Najpoznatijc neol rov ne peeurke kojc se mogu jesti su sledece:
vrganj, li siearka, rudnja ea, blagva (jajeara), ml ecnica i smrea k.

oseCa~~f!!I~•• ~.....
i duze cuva ti na hlad,
se
Pri.likom sakupljanja pozeljno je ~,~:t~~~~
na kozi. Upotrebljava se
kod nekih osoba dodir sa ovom bubom moze
u veterinarstvu. Ne sme se upotrebiti
bez savela struenjaka. Sirove bube se lako kvare, napadajo ih
insekti, te takve nisu za upotrebu.
9 Priru t nik ljekovil og bilja 129
BOLETUS EDULIS Vrganj, medvedara, Vrga nj je jeuna ad najpoz na tijih i najtraze nijih pccurki. ~,",;ir
o v~ pccurk c jc raz li ci tc boje i veli e in c. cak i do 25 em, ~ to je Zil-
goban, pecurka vi s no ad god isnjeg doba i kraja u komc ras tc. a svctlim po lo-
zajill1i:1 , na livad ama, prop lancima i drugim mcs lima, Sc~ir jc tam no-
brao n, dok je kod o nih vrga nj a koj i rastu u hlad ov in i i u vlaz nim
krajev illl a nj egova boja bieda, kam e nosiva . Lc ti jc uvek wet lije
boje. a s jcse ni crvcnobraon. M eso vrga nj a je bck bojc, nc menja
sc i z ata jc ovaj vrga nj i na jbo lji za s usc njc. Miri ~a jc vCOllla pri -
ja lnog, sladulljava ukusa. Ra ~ l c po svc Llim , jui nim ~ um ama i obron-
cima, a najvi sc po li vada ma i pasnjacim a - obicno bli ic sum a.
U prol ccc, krajclll maja i svc do s re d ine j lli a vrganj se sak uplja,
a za tim, kad po enu jake susc. njega jc najmanjc. Od s redine av-
gusta pa do srcdinL: novcmbra . posh: ki sc, ga ima mnogo. narocito
aka jc to pl o. Bere sc o el Illaja do jun " i od avgu"a do nove mbra.
Svezi v rganj se sa kuplja u korpI!, seCc u ta nke snitc ad 1-3 mm
i susi na sun cu, ali najbo ljc i najsigumijc na ksama iznad peCi ill
s te dnjaka. Pos k sUSc nja, vrga nj treba ti n . za d ....I i p~irodnu boju.
Pakujc 51! u karton skc klltije, pupirnc vrcec, a po ZclJI kupea u
drvcne Silildu cicc iii drv~nu burad. Os uscni vrg~1I1j $C r.=tzvrs lavi!
U I i II klasu. V rga nj se upotrcbljava u sVcZcm s tanj u za i,hranll ,
a i u konzl.!rvi sanom. KOllzcrvisanjc SC vrsi uglctvnom porn ocu
sla ne vade prok uvava njcm i ~tav l janjc rn 11 pla~ticnll burad. pn
CCIllU (reba voditi racuna da vrganj hude pok ri vcn salamu ro m kah.u
nc bi closlo do kvara . Ovako priprcmlj cn vrganj sc ell V" u hladnim
proslorija 111£1 .

..

131
130
CANTHARELLUS CIBARJUS - Lisicarka, Li sicarka jc vcoma dobra pccurka koja ima ~i roku primcnu u

lisnjaca, lisica ish rani . ali :.C iSlo wko dobra i susi. Ovu pccurku jc pOlrcbno pre
upo trcbe dri..ati u vodi bar dva sara.
Scsir lisica rkc jc zute bojc kao zUnlancc. Starljn pccurkn ima
ob lik Icvka, dok je Icvak kod mladih pccurki plilak . abori ~u vo-
Si ano rumeni i po k rajcv im a duboko razv uccn i. Meso jc belita"o-
zul O i ima miris brcskve. Ukusa jc malo na biber. RaSie od pro-
h!ca do jcsc ni II svim ; umama, a najccM:c U cc lin aNkim, u vclikim
skupinn ma.
Li sicarka sc iSla kao i v rga nj sere. susi na lesama. Pilkujc \c
u papi rn c v rccc ii i karto nskc kUlijc.

132 133
LACTARIUS VOLEMUS - Mlecnica, ScSi r kod ove pceurkc jc z la lnorumc n. Na s redi ni Sc~ira boja
je uvck lamnij a ; kod m lad ih pceur ki res ir jc o krug iasl i prav il "n,
mlecna pecenica a kocl s(arijih sa ncjcd nako zavrn utim krajt!v ima nago rc . Li sli ci
( Iamel ice) su z lickaslObc lc bojc, a kas ni jc posla nll b rao n. ako se
ostc tc.
Meso jc bclc bojc. a ako ga ra sk incmo, pos taj e braon i tada
Ille i dOs la bc lieaslOg soka siad unjavog ukusa. M lada · pocurk " mi -
ri se na kru skc i sladunjavog jc uk u sa. Rast c najvi sc na vlainom
Illl , ali nc II gr upam a. Bere se od avg usl3 do ka s no II josen. Ova
pecllrka je dob ra za kuva njc, a poscbno je d o b ra i ukll s na kao
pccenica. Po nckacl sc jcdc cak i sirova.

134 135
LACTARIUS DELICIOSUS - Rujnica Ova I'cc urka spada u najbo lje vrSlc, ali ba, nije kvalilclna 7~1
slI Scnje. ScSi r kod mladih pcclIrki je ok rug iasl. kasnijc pljosnal
a na ~rc dini jako udubljcn. rvene jc bojc kao c igla. Na vrhu im a
zclcnkasloo ra ni k ru govc i zeic nka sle mrlj c. Drska je valjkas la i
iSle bojc kao i Scsir, a kod sla rijih pecurki suplja. Meso je crvcn-
kaSlozlito kao Sa rga rcpa. Ukus£I jc mal o nagorka . R.a~ l c u svim
slIm a ma prcko cc log le la eak do novc mbra mescca. Ako so pecurk a
pre lo mi , pojavl jujc se ora niiul i sok, slog" pre upOI rcoc, pre sc-
ccnja , ovu pccurku treba oprali cia 5C ovaj sok nc bi isprao. jcr
se on 113 ozlcdenim mcs tirna odmah ce di .

137
136
MORCHELLA ESCULENTA- Smrcak, Sm rcak je jedna od najbo ljih jcstivih .bi ljki. Ras te po svet lim
sumama, plnninskim pa snj ac im a i na peskov ito m tlu .
gorski smrcak Be re sc od apri la do juna pos le toplih k isa. Scsir je JaJasto-
ok rugao, ja mi east i na v rhu supalj, nad uven, i ut osivc boje. Drska
je beli castop rljave sive boje. Meso je belo. Miri sa prijatnog na
pec urk u, uku sa veo ma p rijatnog. Smrenk se susi ceo, najbo lje na
lesam a iznad peei . Pak uje se u papim e viSeslojne vreee iii u kar-
to nske k uti je. Sirovi s mreak moie da izazove neke blaze poremeeaje.
a li kad se pravi lno i dobro osu;;i, o trov ove peeurke se raspada i sa-
svim iscezavi:l .

139
138
AMANITA CAESAREA - Blagva, rujnica, Sdir jc lo p las log ob li ka kod m ladc pccurkc, Zlllim sc si ri i
ispupci. da najzad poslanc ravan iii cak sa obodom posuvract:nim
jajcara uvis. Sasvim ml ada pcclIrka sc nalazi u belom omotacu slicnom
jajct u. Toko m ras lc nja omo tac sc rasprsnc i pojav ljujc sc scsi r
pccurkc jarkocrvenc bojc, na Iilnkoj drsc i. Meso je kod ml adih
pccurki bdo. a koel starijih ZUI O. Drsk" j c lanka, zU le bojc, valj-
kas la, sa karaktc risti cnim prslcnom. Ukusa jc vrlo prij alll og, spad~1
u veo ma kva litctnc pccurkc. Ne susi SC, ali sc konzcrv i ra.
Vco ma jc sli cna pcc urki muhari, jcdnoj od najotrovnij ih pc-
curki . M uhara ima crve ni scsir sa bclim izras tajima i clrska jl:: be la,
elok j c kod b la gve l uck" s la, li sti c i lakoele.

I~I
14
OTROYNE PECURKE (ne sakuplj ati )

Smrlono ~TlC

AMAN ITA VER A - Bela muh ara

AMA ITA PHALLO ID ES - Zclcna mus ni ca

Vcomu otrovnc
AMAN ITA MUSCA RI A - M uh omorka
AMA ITA PANTH E RI A - Pega st" muhara
BOLETUS SATANAS - Svinjski goba n
TRICHOLOMA PARD INUM - Tigmsa ta kolobarica
BOLETUS SATANAS TR I C II OLO\.I /\ PARDI N \1

Olrovnc

LACTAR IUS TORM I OSUS - Brezova sirovka

RUSSU LA EMET ICA - Bljuvara

AMAN IT/-\ PANTII ER I NA NAEMATOLO!>.IA SUIlLAI ERITll \1

RUSSULA FOETE S AMAN ITA PHALLOI DES

142 1·l.1
 KULTURE

AMANITA M U SCAR I A

AMAN I TA VERNA LACTARIUS TORMINOSUS

144
Artemisia dracunculi - Estragon ES lrago n jc vi Scgodi snja ze ljasla biljka, ""grana la, raste i
ercko I m viso ko,. li slov i su joj kop ljasli. evet je zclenkastobcli-
eaS le bOje, eve ta jula - avgusta. Ko re n je veoma jak, razgranat
i podnosi vrl o nisk e temperat ure, tak i preko minu, 30· C.
Biljka sadrii e lc ri e no ulj~ kojc jc svcll ozelc nc bojc. Es trago n
uspcva na svim suvim i n<;d ovoljn o plodnim zcmlji tima, ali naj-
vece prin o c dajc na plod nim, ras tresitim bastenskim zc mlji \tima.
Ra z mn 07-'lva sc vege lativnim putem, dcljcnjem podzemnih korcn-
cica- stolona, a i direktno iz sc mcn(l . Podzcmni slolon i sc scku on
15-20 em du zine i stavljaju u b razdc oz naee nc markerom iii
buda':i cem na ra stojanju a d 50--60 e m i dubini od 10 em. Brazdc
se za lrpav aj u i nji va St' povalja lakim va ljkom. Za I ha potrcbno
je oko 800 kg slol ona . Po ni ca nju, est ragan tre ba okopati, :1 p rc
okopava nja msturiti azotnog dubriva u ko licini od oko 150 kg po
hcktaru. Drugo prihranji va njc je posle prve iervc u julu mcseeu,
kada treba i oko pat i zasad. Druga ierva jc k rajem sep tembra. Ul
dob m negu , za livanjc i prih ranjivanjc mogu biti i tn ic lY C.
Sa pokoScnc slabljike list se sk ida sv laCenjc m. Li st ,c su i nn
tavanima, koscv im a, supama. bez pri sustva dirck tnih suneunih
zmka, a li najbo ljc na lesama. Po I ha prinos s uvag li,La je ok
1500 kg, a u drugoj god in i preko 2000 kg. OsuScni list sc pakujc
u jutanc bal e i o dmah lrans po rluje na dalju prcradu jer '" blijka
brzo kvari. O suScni li sl mora zad ....ia ti ze lc nu hoj u.
ES lm go n nn jednom mcSlu oS lajc najmanjc nekoliko gooll1a.
a cak i 1D, zH tim sc panoya rasaduje na drugom me (0. Estmgon
sa d ....i i elarskog ulja i upo lreb ljava so u konzervnoj Indu'triji kod
prcrad c mesa, pov rca ird .

10 '
147
146
Calendula officinalis - Neven Nev!.! 1l jc j ~d n ogod i snjrl zc ljas l3 hi lj ka, ra c; le vi'\oko oel . W do
60 em, sa razg ran:H om :;; ta hljikom. sa nl!izmc nicno pon.:damm
li sCc.; m na granCi ca ma. Lo pa ti caslog jc izgleda. Cvetovi <;u iUIO-
narancli <l sti. Bilj ka cvc ta prcko cc log ICla. Cilk i kasno u jcscn.
Najkori sniji su ncvl.!ni :-.a dup lim cvclovi ma - cvel nirn glavicama.
Neven uspeva gO IO YQ na <)vako m zcmlji '" 'u. ali najbolje na
Vrl nom, ba slcn sk om ze ml j i ~ lu . Moze sc proizvod iti iz r(l~da. ali
10 pos kupljujc proi zvodnj u. eve n sc uspcsno proizvodi iz ~emt:na;
clirck illo se scje na njivu, apriln mescCCl, u red vim a raz maknu rim
oko 40 em. Po trebn o jc s j eseni duboko uzorn ti I.cm lj istc na kome
CC se s prolc.61 sCj(:Ili !leven. Po se lvi obavczno treba izvriili valja nj..:
lak im va ljko lll . Scme k lija - nice za 20 dana. Odmah jc potrcbno
izv rsiti okoprJVa njc. ods lranili korov i suvisnc biljkt:.:. Z1 I ha po-
trcbn o jc aka 10 kg St;mcn3. ve l nCvcna sc sak uplja j"tkljuCivo po
511 vom i Icpom vrcmcnu . Sak llpljaju sc sa rn o cvctnc glav lcc bCL
pClcljki. a zal im 5(: zclcni deo - Casica OIkinc i oS lanc ~1m() knl-
nj c~1. Suscnjc SC moze obavi ti na jakom suncu u tankom -,!oJU.
Sasvim SlI V eve I SC sll1vlja II papimc vrcce na suvom meMu . Od
oko 6--7 kg sirovih lali ea dObija se I kg suvih . 1'0 hcktaru je prinos
suvoga evcta 800- 1000 kg (sa mo lat ica) iii oko 1500-2()OO kg
suvih evctnih glaviea. Ovaj evel ulazi u sastav raznih eajcva.

14 8 14<)
Carum carvi - Kim Kim jc dvagadi snja zeljas la biljk a. Prve gadi ne abrazuje lis nu
razelu, a u drugaj gr" nalu slabijiku prcko I m visaku. Li see je
pera sla i isccena . evel je sil an, blcd o m zicasl i sak upljen u ab li ku
slila sle evasli kaje eve laju u m.ju - junu. Plod je duguljaslag
oblika, od lo povijen, smcdc boje i sazrcva u junu mesecu, miris~1
je prijalna jer sa drii e leri cnog ulja. Uku s. je na ljulag. Kim 50 maie
gaj iti vco ma uspesno gotovo nl! svi m zemlji stim ,a, ali najboljc pri -
nose daje na plod nom humusl1 0 m tlu . Veoma jc vazno da zcmljislc
ne bude zak orovljcn o. Prinosi sc povceavaju aka sc pod prcdu scv
kima rus turi 25-30 lana stajskog dubriva. a od min crn lnih 200 do
",. "
't.,~,
300 kg supcrfasfala i oka 150 kg ka lijcvc soli po heklaru. Dubina
ora nja je obavezna aka 30-35 em. Kim sc sejc direkl no na nji vu
,. .-; .... 't. •
kraj cm marta iii pocelkom aprila u redove na ra stojanju od aka
35 e m. Posle selve obavczna 50 povalja I.k im valjkom. Scmc klija
i nice za 15 dana . Za sc tvu jc pOlrcb no aka 8 kg semena po hck taru.
Se lva sc vrsi na povrsini zemlji sta jer ki m nc maZe ni ci bez svc-
tl os ti . Okopavanje kima sc vrsi neko liko dana po nicanju. a drugo
20 dana poslc prvog, i ono zavisi ugh.l vnom ad zakorov ljcnos ti
zc mlji sla. Azo lno dubrivo, oko 150 kg po hcklaru, 50 razbac uje
pre dru gog ka pa nj'" U drugoj godini pre prvog okopavanja rasluri
se oko 200 kg azoln og dubri va. luna - jula kim sliic u d ru gaj
godini za Z.C lvu . Nc sme sc ecka li da kim sas,vim sazri jer on ne-
jednako sazrcva. vee se kosi t im scmc dobijt: mrkos mcdu boju.
i reda u snopove. Snopovi os raju nckoliko dana na njivi mdi do-
zrevanja ploda, a za tim sc izvrsi mlacenje iii sc ovriL Scmc kim a
se prosusi u tankom sloju, a za tim se pakujc u papi rn c vrt!cc.
Viai nosl semena jc o ko 10- 11 % . Prinos po hcklaru je oko
1500-2000 kg. Kim sc upo lrebljava II induslriji likera. ba mbana,
peciva, a za tim ulazi u sas tav rdznih prcparu ta kao Ick . Ekstrak -
cijom iz semcna dobija se 4--6 % -1no veoma I mZt!no etcricno uljc.
Kim se poslc pakova nja mora skladi stiti u tamne pros(orije.
Kim ra stc i samonikl o. Najmcionainije jc proizvod ili kim u kombi-
nova noj scr-vi Sil drugim usevima.

150 15 1
Coriandrum sativum - Korijandar Korijandar je jednogodi snja zeljasta biljka vls,"e oko 60 em.
Li see je pcraslO. Cve tovi su sak up ljcni u stilaSle cva ti ruiicastc
baje. Biljka evela juna-jula. Plod ,,,zreva avgusla--scplcmbra.
Uspeva na svim zcm lji stima. ali mu najbolje odgovaraj u k rccna.
Najbolje jc iSlov remeno poscjali kim i korijandar izmcdu rcdova
kima. Korijandar sc.:: prvc godine zanjc, a kim narcdnc. Trazi du-
boko priprem lje no zcmlji, ' e, uz upol rebu minc ralnog dubriva,
sup erfosfa la oko 200 kg pre o ranj a s prole':a. a slajnja k kao
prcdu sev.
Scjc 51.! dircklno na njivu u martu-apri lu u redove sa raz-
mak o m od 20 em. POlrebno je oko 30 kg semena, a kod kombi-
novanog gajc nj a sa kim o m razmak redova je o d 30-40 em, dok
se medu redn o scje kim. Kod ovakve selve pOlreb no je oko 20 kg
seme na po hcktaru. Selva se vrs i na dubini od 1-2 em. Seme
klija za 20 dana. Kada se bi ljka uvrsli, vrsi se okopavanjc. Drugo
okopavanje sc vrsi po pOl rebi. Avgus la meseea plod sazrcva. Cim
dobijc zut os medu boju.. za njc sc, s13vlj a u snopovc, susi na pro-
majnim mes tima, a zati m se om lat i iii OVTSe . Seme se provcje.
prosu si u lankom sloj u i pakuje u papirne vreee. Prinos po hektaru
jc ISOO-200P kilograma. .
Korijandar sadrii oko 0,5 do 1, 5 elcricnog ulja. No s me imall
vecu vlaznost od 14 - 15 % . Sitnoz rn e vrste imaju vise etcricnog
ulja nego krupnozrne. Kori sti se u med icini , kao naein, za tim
u farma ciji , u fabrikaciji lik era, a slui.i kao odlic na pasa za pecic.

152 153
Digitalis purpurea - Purpumi digitalis, . Purpumi digi Lali s jc dv ogodi . nja zeljasL~ biljka koja prve go-
naprstak dine donese lis nu rozeLu, a druge god lno popvl)u)e se ncrazgranaLa
eve Lna sLab ljika visoka preko I m. LiS Lovi su duguljasLo jajasLi.
krupni i tamnozclcne bajc sa liea. a svctlozclcnc sa "alicja. Cvclovi
lice na naprslak purpurnocrvenc bojc. Scmc jc veOrna )ilno, i ulO-
s mcd c bojc. Biljka jc o Lrovna . DigiLalis uspcva na svim zcm lji 'Lima,
a li najho lje p rin osc dajc na ha; Lenskom iii , um skom ,cmlji'Lu.
Proizvod i sc iz rasada. Proizvcdenc sadn icc ~c msadc u martu
m esce u na SLalno m eSLO, sa razmakom od 35 x 35 em. DigiLali,
~c mora viSe pUla okopavati. Prvo okop ..wanjc se vrsi poslc nicanja.
na red no 20 da na kas nij c. Veoma dobre prinose dajc kada sc
dubri sLajnjako m i prihmnjujc min eml nim dubrivom pred okopa-
vanje, za Lo jc p OLrcbn o oko 100 kg aW Ln og dubriva po hekLaru .
Ak o uslov i dozvoljavaju , pOLrcb no je digiLalis zalivaLi posle prvog
oko pava nja i r.slu ranj a (l uiJriva, a lakodc i posle prvc ZC IVC. U 10m
slu Caj u im a m o dye be rbc lisw u prvoj god ini. Na poceLku druge
godinc treba odscCi cvc tn c stabljikc jcr sc time povt:Cavaju kolii:ina
i kvaliLe l lisLa. U d rugoj godin i .e di g itali s he re nekoliko puta ako
se pos le svok og kosc nj a a pre z:!li va nj a ra sLuri oko 100 kg azolnog
dubriva. Lis L se , u si u hl adov ini na Icsa ma. Dd 4 kg sirovog liscn
dobija se I kg sli vog. Sa jcdnog hckwra so u prvoj god ,"i dob l)"
oko 2000 kg su vog lisLa, a u clrugo j oko 3000 kg. Scme '" sakup-
Ija sa evelnih s Labljika u clrugoj gocl in i. Po hck taru je pnno. oko
300-500 kg se m e na. Trcba oSLaviLi sa mo nekolik o ari 7;1. ,eme.
Sa ove povrsinc u dru goj godini ~c nc skida li s!. Pakoya nJ t: oo;;u-
scnog lis ta sc vrsi u papi rnc vrcce iii k;lrton~ke kutijc ob loienc
Lamnim papirom. C uva SI.: nn !Io uvo m i tam nom mcslu uz p rhu't~o
up ijaCa vl'ge. LiSL se be ro bez dr~ke i mora im' li I~p u lO l"nu ho)u.
Upotreb ljava sc u mcdicini za prip rcmanjc preparala UI srcc. .
Digita lis so ,.kuplja i kao sa mo ni kla bi ljka. Semc_ ~al1Ul nlk .lo.g
di gitalisi.l sc s vn.:mC niJ na vrcmc upotrcblJava la owcz~ nJ e kUItIVI-
sa nog digitali sa.

154 155
FoenicuJum vulgare - Morae, komorae Komorac jc visegodisnja ze lj asta bi ljka, mste visoko i do 2 m.
Stab lji ka jc modrozelcna i gala. Li see je peraslO. Cve tovi su sak up-
ljcni u zuckas tc stitas tc cvasti. Plod jc smcdozclene bajc. Upo-
trebljava sc za proi zvodnju clcri cnog ulja koja ima aka 3--7 % .
Komor.:lc daje najvccc p rin osc na dubokom, plodnom zcmlji-
stu, sa dosta toplote i odredene koliCi nc vlage. Proizvodi sc naj-
ccsCc direktnim sejanjem s prolcea ; scjanje sc vrsi na nji vi u re-
dov ima ra zmak nutim 30-40 em a biljka jc uda ljena od biljke
20-25 e m. Posle tn nede lje biljka nice. Po trcbn o je oko 10-12 kg
scmc na za I hek tar. Komorac cvela jula-avgusta, 3 plodovi sa-
z rcvaju krJjcm avg usta -septcmbra. Komorac nejcdnako saz reva
i za ta SC kosi t im pOlute pJodovi, stav lja u snopovc radi dozrc-
vanja, a posle ncko li ko dana omlati i ov rSc, provejc, prosusi i pakujc
u papirn c vrece. Prinos po hek taru iznosi oko 2000 kg, a slamc ako
4000 kg. Slama od stab lji ke slui i ka o dobm stoena IHana. Po su-
senju, plodov i treba da budu bez drske, sivozelene boje, ukusa
slatkog. vlaznos ti najvise do 14 % . Kom ora c sad r2i oko 4-6 %
eteri cnog ulja .
K omomc sc upotrcbljava u medicini , parfimcriji. industriji
like nl i bombona.

156 157
Hyssopus officinalis - hop, miloduh fl op ~ \ I ~g()dl'n~ lel"',I'" hll}k.I, r.ugmn..I.I. "I In.: d{l • tJ tm.
sa vco mll JOlim r.ugrJn.tlltn korcn(ltn 11 ''tot.1 1It'i'JJ1U ",hi" •
sa u .. kim dugulJa .. llnl M: u ~l'I m h,llc lmli l rallihu )lum Jlh 1,,1\1\ ,.
I1l1viJaju ~c CYCIQY I r..IInn ohoJ'=OI. ruil~~It . pl.I\-I. hlf.:lu... hh I I,u .
blC:::"u . BIIJka C\ C1J \rfi..hm)nl kid U\l I' Illhr.. Ih(~ II d III
i cdu hilJk.l I h ~ I O \l ,.I Jr1C I."h:n~n,) uljt:, un ,mil pn~lInu .Ihlmu I
\ ~tlnKl Jt! dohrn " p:,\a 1.1 ptl'lc 1/lIP nt:mll 14l'Il\\iCl "1.1 Ih 1.. 1
htc\ a 1I pt.)gkdu lc-m IJI\lli. IIII n.tfl'".,I,.... pnrn • d..ljl.' nJ U 1m.
lalom. r3'ltn."llom ".:mIJI\lu "\d ~dntlm ~,tu . u'f"'\I\,' 'II
i pn::ku d C",C'1 gOUHl.J . " com,t dohrtl J'lldJl(l", mr.II\:\. , ... p
Ill l l1Ub ]0 0 ' , I \ ('IIL.u \li U R 3lnH lI1l.I\<J ,,-' II ....hln ...
I i nt, m nogl) got Jt= luL. \.: IHoI/ \. nt..h II II 'l"men.] I ' " dirt.: tn"
nn nji\ u u pmlcCt" 111 U Je,en ' l".J 111'fM )'.. ,,\ ,..h:n&1 '.tll 0 n... P I)
pa vd njc pu,l~ RlcJnp .•1 L"IIIJl' pn:m.1 rKllr '''1 I.J I hi f'"trtNh l
jc o ~ o J( I :! kg ~·mc:n ... t)u hln.t ,,,' I\ \.' J"- H " 1. I.:"m. ,.l/nM
n.:dtl\ a olu 30 CIll . PnhrJIlJI\ .lOj: J'" t~,I \';ln\) U fH'\-"1 th.lllni
okn 1, 0 L. g a/,)lnO& (tuhn'.1 p-' he: tMU pr1" ,tIn rH"p.1 U , j
P.,,1c pr\l' lCl\C /.1 J rullu pnhraoJI\llnlt pO(R't'ln,l It l 'l I ~I
aJ. O llh~ duhn a I. nllJldd. u r,,,'n. pn }..niJu ,,' (:U\.I~ . \J 1'",' , t to
1-'0 ~ g ~UI 'rfn,filt .1 I ol" (()() kit ~ ... h~\t.: "IIIU,,·,JOlh ¥,,~t.n .• pnhr.•
I1Ji\.JIlJC ... c: \r'l p'hll' i~ I\ ", II prl' 11 (P.'\,lnIJ 1r.1\1 ..... ,'" "I ..
l ito "Ie POJ iWl' C\ e lt)\1 I .. d ll Im.1 ndj'H:l1 ',hlt/.ll ulJo' , ndt I It'h~'
Ru no III rn ,l, trhl, ",' kO\ 1 I.:d ..... IJl'IIjlloJ n.1 I U I, m 111\ " .. / 1'111
. u'-cn~ ",' ('IthIJtI \ c'I,IC un puh:m u ,u~I ... lm. III rnr,~Jnl ''hI
';upa lll u. til\ .UlIIn.I, l (1\,c\ Im.t lit Jrutllm rTh.·'til1 1 h t ru,
'Ulu'a
()d oL.o 1lg " ')\ ~ 'IJhlll~": dtlhlJ~1 't' I.. lIh p" bd.I.HU
,I: dtlhiJI' :l()(lU - ..&00(1 kt( 'U"" h1ol." .... ('J 1"'(101 U pI LIJ
otku, p.llJ...t U Junu. ¥I drmn U ·ph.;mt'lru l l1.1r, ,'".
,tkd 'U ptl\-lllj11t' .lInh"f"'" l~· pflhl~ '*,.1\-" 11
1 h.1 u~)hIJa ...c ul,' 'Uti k!t ,,..IT'II·I1.1 I Jd ... ,. I/P,'I
nl' Ireh.1 ('lJ II Ull "I"" 't'mc ,J/n."r • ''''-'p.i 1 . 11'"
,'I~nt:n,-I' ulJ~1 I I't I/''P.I '1,.- p.l~UJ~ u I' Ilfr\\ 1'\
U jUlan .... 0.1"-' I Il'n lnc"l uIJ...· '4: l.k~N", 111.1 1~lf11
Ihln ~1 1A.' , hIJI,.'I,,' tr.1J · u ,t ~ "... Ill", 1"1 \-11..,
bll)'"

15K
 Jcd nogod isnja zeljas til bilj ka, u kuiluri ras le visoko i prcko
Matricaria chamomilla - Kamilica, titrica pa la m CI r.J , sa razgranatom stabljik o m na kojoj se "alazi mnogo
i utih cvc tova.
Kamili ca najboljc uspeva sa mo ni klo nn slati njavim. siromasnim
zcm lji slim a a li najbo lj c rczu lt atc u poglcdu prinosa ipak dajc na
dob ro pripremlje no m plod no m zc ml ji'lu, koje jc duboko poorano
pre d jescnju SC IVlI. Jcscnja se lva je mnogo sigurnij a. Scjalicama se
zaseje scrnc po pov rsini u rcdovi m a razmaknutim ako 30 em i
lak im valjko m sc pova lja. Za jcdan . hck la r jc pOlrcbno oko 6-8 kg
semenn.
Plcvljcnjc kamili cc sc vrsi tim sc biljke uVTsl aju . Prihranji v3njc sc
vrsi ran o s proleca sa aka 150 kg azotn og c.1 ubriva. Berba kami-
li ce sc o dvij a u aprilu i maju mcscc u. Mcdulim. kod gujc nc ka mili cc
be rba sc moze vise puw po noviti . Bc rba. s uscnjc i oSla li poslupak
sa cvC lo m kamilicc je iSlovc la n kao i sa snmoni klo m. Kamil ica
sc moze sejali i s proleea, ali lada pos loji o pasnost da sc zbog
s us nog prolcca " co ma sporo razvija iii donese vcomn ma le p rin osc.
Ie pos tajc ncrcnt abi lna.

11 Priruc!nik ljekovitog bilp

161
160
 ~el~s~a officinalis -Melisa, maticnjak,
pcehnJa frava, matocina
162
M at ic nj ak jt.: viScgodi snj a zc lj asta b il jka. VIS IIl C i do 1 mClar,
li sCe jc jajas lo-si ljaslo. Bi ljka je ma ljava, cve tovi i uckasrobeli cas ti ,
cve ta prcko ccl og k la. Biljka jc vco m3 aro malicna, prijat nog mi risa
na li mun. i vco ma jc dob ra paSa 7.a pecic. Ma ticnjak Irati plad no,
dobro ob ra dcno zc mlj istc, tada dajc najvete prinosc. Razmnoiava
sc iz sl ari ji h busov;] p roizvod njom sa dnica, al i najlakSc dircktnom
sC lvo m na njivi. P ro i7.Yod njo m sad ni ca iii dc ljcnjc m s larij ih busova
rasporcd ujc sc na raslOja nju od -10 x 40 e m u jescn iii s prolcca.
Dirck tna se lva sc vrsi u rcdov ima rtlzmak nuli m 40 em. Pot rcbno jc
aka 10 do 12kg scmcna. zbog vcoma ma le klijavosli. Seme pro-
k lija za aka 4 ncd cljc. Poscja na nj iva se obavczno pova lj a lakim
va lj ko m. Prin osi sc povcCavaju ako j c uz p rc th odni uscv unc lo
25-30 to na staj skog d ub ri va. Nako n ni ca nj a biljkc sc okopaju,
a pos le 20 da n:.J jos jcdno m. Pre kopa nja ras turi se azotno dubrivo
u ko li ci ni od 150 kg po hck laru . U jr.::sc n sc po n ovo raS lura kombi-
nova no d ubrivo EMPK. oko 300 kg po hck ta ru. Be re sc tri put"
go di snjc, prl.'d cvc lanj c. Ako jc p ro izvod nja Zo:1. li s t. onda sc posl c
ictvc sa s ta b ljikc skida lisl i su si obavczn o u h lad u ii i na promajnim
t3 va nima , u koscv illl 1.l. Li s t mo ra zadrla ti p rirodnu zc le nu boju i
svoj u a ro mu . Prj ra du sa svciim lis lo m pazili da se nc g njcCi in ace,
p oe mi . O su Se ni li s l sc pak uj e 1I pa pirn c kU lije. oblo7.enc tam nim
pa piro l11 iznllira. C UV3 se dob ro za lvorc n na s uvo m mc.:S lu. Li s t nc
s me im a li pc tclj k u . Prin os i su voga li sla Sli u prvoj godi ni oko 1000
do 1200 kg po hckta ru a n" rcd nih god in a i prcko 2000 kg. Ma ti -
c njak oS la jc nn jcdn o m mCS lll i p rc ko 5 god in a. Za proizvodnju
se mc n a Ire ba oS lav it i posc bnu p£.l rcclu. Kad po lovi nl.l sc me n a sazri,
kos i sc i o n da dozrcva u sn op iCi ma na nj ivi nckoliko dana. Sa
pa rce lc od I ara d ob~ij1.l sc ?ko 5-6 kg . ~c~lc.na mal ic njaka. lv~ n­
li c njak jc vco ma Irazcna b llJk~1 u mccilcllll I obavcz nt sasloJak
mn ogih cajeva za ok rc pljc nj e i Icccnjt.:. Sa mo nikla me li s..! sc berc 1I
svc veCim ko li ci n a m a Jcr sc vco ma mllogo l mil.
163
It·
 Mentha piperita - Pitoma nana, metva
Na ~ a)~ vi .s::g~ di s nj a zt! ljas t,C1 bil jka, visi nc pa la do jednog me lra.
S ta bl.o JOJ Je VI e cc tvrt aslO, bOJe crve nkas tozele nkas te, kasnije b ledo-
IJu b ,cas! e .. ~ I s t ov i su JaJ as ~ o-sIfJ as l1 , modrozelc nc boje, sa n ijansom
c rve no lJublca stc, cvc ta o d Juna do kraja avg usta. Ko re n je jako raz-
g r~ ~ a t I ad ~c n tra ln og ko rena odvajaju sc mnogobrojni izdanci i f ile
kOl .' su 1I p ocelku be le bojc, a zat im. kada se ti izda ne i pojavc na po·
v rsl~u zc mlJc:. ? nd ~ 1m JC b,?J<1 ze J c n kas l o l j u b i c~lsla. dok su i i le kaje
o IaJu u ze mlJI. I d".IJ e bele bOJe. O ne ~ ri s~ m oj povri ni lakode mcnjaju
bOJu ka s ntJe, I neslo su e rvc nk aSlo lJu bleaslc bOJe. Podzc mnc polo;.
nice, iSla kao i nacizc mnc, slu ze kao sadni ma lc.: rija l za da ljc razmno-
zava njc.
aj bo lja so rt a pilo mc na ne jt e ng lcska sorta M ITCHAM iii
e rn a nan a. Ova so n a, po red t ga SIO im a vcoma prij<Hnu a romu.
im :l i naj vecu ko licinu ctcricnog ul ja , z bog cega sc na na uglavnom
i gaji .
Pito m a na na lI speva go tovo na svim zemljistima. ali mljboljc
prin osc daje na raSl resito m, lako m, peskovitom plod nom zcm ljislu.
Je dan o d os nov nih uslova je nezako rovljeno zc mlj iste. s jeseni duboko
p oo ra no, dobro pri p reml jeno, na jboljl! pos h! okopavina. l ucc ri~ t a ii i
dc tc lin a. Pilo mll na llli nc t reba na j~d n om meS lu proizvodili viSe
o d 2-3 go din e. Z<Him je treba p resHd ili na drugo meSlo. i na iSla
meS IO je nc Ire ba vraca ti ba r 3-4 godinc.
Isku slvo je pokaza lo d ~1 sc najkva lilc lnija na n a dobija iz novih
prcsadc nih kultura. Pilo ma ml na sc moze rasadivnti s prolec.a. a li
da lc ko lIspcSnij e S jese ni . Na dobro priprc mljcnom zc mlji stu. posle
ki sc, 1I sc ptc mbru-okto bru mcsccli. treba izv rsili sad njll. Kuko sc
na n a ra zmnozava is kl jll civo vcgcta li vnim pu tcm. to jc da bi mo gla
zadria li o na plc ml! nit tl svojs lva ~oja su pos ti gnu la ra nijim lIkrs la-
njc m ncko li ko v rsta drugih na na. po t reb no prc svcga. priprcmili
sa d ni matc rijal. Sa dni ma le rija l su naprcd opisanc poloinice. Ovt:
s~ldnicc se rc dajll 1I san c ic du b inc 6-R em jcdna li Z drugu . Ovaj
sa nCi c se prav i m arkcTom iii h ll daCi6::m. Zat im sc sanCic zagrcc
i p o va lja sasvi m lak im va lj ko m. Rcdovi lreba da blldu udaljcni
jed" n o d drugog 35- 40 e m. iii za masinsku ob radu oko 00 em.
t im sc na na uvrs la, t re ba je okopa ti. a prclh odno rJstur1 li oko
150 kg nitro mo nka la po he kl a ru. Kraje m maja ..i pocetko m.. j u n:~
poj avljuj ll sc prvi evclOvi. i tada na nu treba kOSll1 ~lko 51.! gil)1 ':i.1dl
li sla. a li a ko Sl! gaj i nld i lIlja. o nda lreba sacekall ~:tdu .sc nJI~a
prosCl m sa najma njc -0 % eve- Ia. Scce se c.ela s~i.lb IJl ka. I ~a , ~Jc
skid n svlace nje m li!\ l koji 5C u la nk om sloJ u S USI na prom ~IJI11~'
mcs tim a. iii U Sli sn ica ma. a li n:t jbo ljl..' na 1L:~ l:I rna ako !toll U plla~JIl
Iml nje ko li cinl..'. Posle susc nja lisl mora zadric:ll i prirodnu bOJu .
Pakujl! sc u ka rt o nskc klilije iii u natro n-vwCe.
164
loS

Kultura pitomc nanc (be rba)
166
ana s..: 111 0i.~ susiti i na siab ijici, i kada SC osusi. o ndil ~ 11<.;,
~ k i dil fu cno il,i m lnccnjcl11. cia sl ab lj i,ka nane oSll~na ~ pa\...uJI.! 1I
JUlanc slam a ncc. Poslc prvog kOScnJ H nane Ircha r.lzhacill okrt
150 kg nitromonkal a po ha. i po mogu6avu Lalili. Tadn ~ dohijaJu
najvcCi pri nosi i postiz!.! sc sa uspchom jcdml bcrba vii-c. Druga
ze tv;) sti ze kraj cm jllia . :I t ree-a. koja jc slahija. u sc pu: mhru. Mcdu-
lim, svc zavisi o d vre mcnskih pri li ka. nav o dnjavanja i In:li Hlnj:J 'Iii
d u brivima. U jcsc n prvc godi nc t reba na nu pn:Or:l 11 na IU- 1::i em
d ubi nt-:o Tada dolazi do n.:gl.! nt.:rac ijc biljkc. U vlafniJIJ1l godinam:l.
nanu Il i.lpada glji vi ca Puccinia ment e i tada JC treba odmah pokO\111.
avo bi va naj prc 1I drugoj i I rccoj godini, kada jc n::Ina g u ,lll IU -
sade lla. 510ga Il t! treba na nu driati du Zc nn njivi. Vee ~im 'IoC POJ3YC
p rvi CYClOvi, o dmah jc kosi ti. Po pravi lu. kod pr\'og kopanJ!.I n~lOli
tre ba raz red it i. os ta viti sam o 3- 4 nnci'l.c:mna i/dankn. LHln \~
do b ija list o dl icnog kva lih:ta i rClko dolazi do gljivicnos ohoIJcnj:J.
Mcd ul im. 1I pra ks i sc Il iko loga ilL" prid.-b lva jer o\lavlJll lljcm \\ih
izda nak :l Sl.! do bija li st l o~ ij eg kvn lilcla ali l.alo vera kolicina I 11',,1.1
i sacl no g malc rijal a. pi.! sc time pok ri va veca ce na l3 kvalitctnl h"-t.
Od o ko 4 kg sirovog dobij" sc I kg suvog lista . S" Jcdnog h.l \C
do bij" 2000 kg sll vag lis ta iii 5000-6000 kg "IV< cek bilJkc &II ok"
40 kg ulja. kogn ima u sta b ljici do _ 0/0 , a 1I Ibtu i preko -l "(. l~l\'l,no
ad sorle. Za jcdan ha jc pOlrc bn o o ko 1000 kg sadno£ matcflJilIa.
M nogo traicna 1I mcdi cini i jcd lla jc od najn: ntahilniJih kullUril
Ib7
Origanum Majorana - Majoran Majoran je jed nogodis nja zeljas la biljka Vls,"e do 50 e m, sa
vco ma razgranalim nadzemnim izdanko m. Slablji ka je CelVrtasla.
Li si ov i su sitni. elipticni. Cvctovi su sak upljcni pri vrhu i bledoru-
i ieaSle boje. Biljka evela ju la-avgus la. Majornn za hleva plodnu
vrlnu ze mlju sa dovo ljno vlage i dovo ljno loplo le. a pov ...ini
poo ra noj duboko pre th odne jese ni , u pro leCe se majoran rnsaduje
kada produ opasnosli od pro lec nih mrnzeva, i 10 na 40 em red od
reda, a 20 e m bi lj ka od bi ljke u rcdu. Za jedan ha je pOlrebno oko
100 sad ni c •. Sade nje morn da prali zal ivanje. OkopavanJe se vrSi
cim se casad p rim i, a li se pre okopava nj a ras luri oko I SO kg
azo ln og d~briva. Drugo prihrnnjivanje lreba obavi li posle prve
zetve i tada jos jed no m okopati.
Majoran daje dve lelve godi snje, a li ako se prime ni lO li va nje,
o nda i lri . Za nje se na oko 10 e m iznad zem lje. PokoSeni majornn
se susi na promajnim meslima iii u usnicama. Sa slabljikc sc skida
ru en o iii masinski, iii se, pak, eela biljka seck. nn odredene duzine
po lelji kupca. Posle sUSenj a eela biljka mora zadriali prirodnu
boju. Odrvc nje ni de lovi b iljke, pozuleo lisl iii gola slab ljika nemaju
upo lreb nu vrednos!. Majoran je u lo plijim pod nebljima dvogodis nja
biljka. Sadrii oko 1% clc ri enog ulja. Upolrebljava se u konze rvnoj
pre h rambe noj indu sl riji. Rasad se priprema iz se mena feb ruara ill
man a u toplim tcjama ; uz redovno za li va nje seme proklija za 10
dana. Majo ran se moze dircktn o sejati oa njivu apri la meseca. Po-
Ircbno je oko 6--7 kg se me na za I ha. Seme se mesa sa peskom
prilikom setve. U sluCaju direktnc setve. zemljis-te mo ra bili \leoma
siln o pripre mljcno. Posle elve se morn povaljali lakim valjko m.
e tv a se i klj ucivo obav lj. u vlain u zemlju . Majo mn ni Ce za 10 do
20 da na. Okopava sc i prihrnnjuje. ve oSlale agrolehnicke mere
se provo de kao i kod pilo me nanc.

168 169
Petroselinum sativum - Persun
Persun jc dvogodisnja zeljasta bi ljka koja u prvoj godi ni razvije
lisnu rozetu i koren. Listovi su pe rasto deJjcni. Idu Ce go din c se
razvija cvetonosno ~ uplje sta blo, visoko p reko jcdnog me tTH , na
kome su skupljeni cvelovi zucka stozele nkas te bojc u obliku slil a.
Koren je vrete nas t, l ucka ste bojc, Biljka veo(l1a dobro po dn osi
ni ske tcmperature.
170
Persun vo li dubo ka, plo dna i cisltl zcrn ljista, sa dovoljno vlage
i umcrcnom Icmpcra tu rom. Pe rsun pod ovim uslovim a daj e vearna
dobre prinosc. U prvoj go dini daj c oko 2500 -3000 kg suvog lisla,
a o d o lpadaka se maze proizves ti aka 15 litara clcri cnog ulja.
U drugoj god ini sc do bijc o ko 700 kg s uvog li sla i 2500-4000 kg
karena. Aka sc persun gaji u dru goj godini za ulj c, onda nema ko rc,;na.
j eT sc tada os tavlj a cvet na s tab tji ka za plod iz koga sc Vl.ldi u ljc.
Deslilac ijo m z rel ih plodova dobija sc 4- 7 % c lc ri c nog ulj a. U kore nll
ga ima nesto aka I 0/0 . a u listu ako 2 %.
Persun sc seje ran o s pro lcca. a najbo ljc u januaru iii rcb ruaru
aka dozvoli VTcm e. Pcrslln vea rn a sporo ni ce, i 7...310 zcmlj istc
m ora bili sasvim c islo ad karaya. Scjc se u re dovc nn razm ak u od
30 e m seja li com. Seme nc sm e bit i poscjano d ubljc ad 2 e m. Z a
jedan hc klar pOlrcbno je oko 10- 12 kg sc me na . Scmc ni ce za
dvadesetak dana. PCrSun sc okopava cim sc biljka uvrsti. Pre th o dno
je pOlreb no n lslurili oko 150 kg a zo lnog dubriva. Posle svake ze lve
p o trebno je ra sturiti oka 150 kg a zot nog dubriv a, a po mog ucs tvu
i za liti uSCv. Na ovaj naein sc 1I mn ogo me povccav(I prinos. PCrS un
se maze kositi 4-6 puta. Ka lijeva i fosforna d ub riva se unose pri
os nov noj obrad i ze mlji sla , a lakode i swj njak 1I ko li cin i o d 25--30
10 l1 a po hc klaru.
Priliko m prvog okopava nj a Ircba bi ljkc razredil i da b udu u red ll
na 10- 15 e m jedna od druge. Trcba vod ili ra cuna da sc zctva
na vre me obavi, jer kod kas nijc ' ze tve obicno li st poi uti. a la da
nij e kva lite tan.
Li st pers un a se susi na 'pro majn im mes lim a, lavan ima. kose-
virn a , supam a iii s ll sni c(l ma. Pri rukovanju sa lislo m perS un a o d
ictvc pa do pakovanja treba vod iti raellna poscb no 0 hi gije ni.
Najbo lje je li st prvo opra ti , pa ga a nda os u sit i. Pranje lista sc
najl a ksc obavlja na vc li kim mmov ima, na cije m se donjem de lu
nala zi fCSc tO. Mlaz vade iz c rev~1 iii prskaliee od nosi svu prljav5tinu
sa li sta kroz resete. Posle eede nj a li st se su si. O su Se ni list se pakujc
u pap irne iii p oli vinil skc v recc.
Ko re n pc rsuna sc vad i s jeseni , o pere i sece u ieije ne oblikt::
kocke, kru gove iii rcza nce, i su si. Ovako s premlje n . s~ p3...kuj c u
papimc vreee. Pri premdi koren a treba strogo vodltl meum) 0
hi gijcni. Koren so najlaksc vadi izo ravanjc m. plugo l1l. .
Zll proi zvodnju se me na, u drugoj go dini os taviti da SC IllC s<tz n
i dob ijc zutu boju. Poi njcven pc rsun sc sravi II sno povc pOd . nck u
n ads tresni cu mdi daljcg dozrcva nj a. Za tim se sr.:: Ill ~"lov rs~. I o n.o
koje jc za scmc se s usi na p ro maj nom mcs tu , prec iscava I pnk uJ c
u papirne vrcec.
Pe rsun se upo treb ljava u og romnim ko li Cina mn u prer.ru1iv3Cko-
. -ko nzc rvnoj indus triji.
17 1
 Zalfija jc viSegodi snji ze ljasli polui bun, V1smc 60-80 em sa
Salvia officinalis - Kadulja, zalfija du guljas lojajas lim li scem koje jc po obodu lesle raslo obraslo
sitnim dlacicama, sivosrebmaste boje. Cvetovi su plavk.aslolju bi-
casli i na laze sc na vr hovima biljkc. evela prcko eclog le la.
Zalfija jc aro ma li cna, sa drli oko 2- 2,5 % e lcri cnog ulja.
Uspeva gOlOvo na svakom ze ml jistu, ali najvise voli suva, lapla
podneblja, je r la da daje najv ise ulj a. Na dub oko prip remljcno m
zemlji stu prethodne jeseni, treba rJ sturili aka 30 tona stajnaka.
a od mincra lnih d ubriva oko 500 kg supc rfosfala i oko 150 kg kali-
jum ovog dubriva.
Setva se obavlja scjali ca ma dirck tn o na njivi prcd sarnu 'limu
na dubini od oko 2 em, u redovima 40 x 40 em. S proleca lreba
obavezno po va lj ati aka to nijc llcinjcno prilikom seNe. Sadnja moze
da se obav i uspcS nijc prcko sadniea, ali je 10 dosla sk uplje. Za
jedan hek lar jc pOlrebno oko 10-12 kg se mena.
Kada se zalfija uvrs la, treba jc okopa ti, a prethodno rasturili
oko 100 kg azolnog dubriva. Okopavanje po nov iti jos dva iii lri
pula, zav is no od pOl rebe. Ako se ialfija proizvodi za Iisl, onda se
ia nje ranije, krajem maja, kad a biljka pocinje da evela. Ako sc
• proizvo di radi ulj a, onda se zanje kasnije jer tada ima vi Se ulja .
Ak a se pro izvodi radi sc me na, ooda se ia nje avgusta meseca
kada je u donjoj poJ ovini cvas ti scme zrclo. Nakon lctve, stab ljike
sc po sle nekoliko dana ovrsc, semc provcjc, osusi i pakujc u pap imc
vrece. Iz cele biljkc se deslilaeijo m dobija eleri cno ulje.
Po heklaru prin os suv og lisla iznosi oko 2000 kg, slab lji ke u suvo m
slanju oko 3000 kg, elericnog ulja oko 30 kg, a se men. oko
500-600 kg.
Zalfija jc veoma do bra pasa za pecic. . .
Zalfija se upotrebljava u kozmeti ci, a i u rn edicini za spm vlJanJc
nckih preparala . . .. • .
Najrentabi lnijc j c proizvoditi zalfiju na suvlm ze mlJl sllma kao
polusam oniklu.
Na je dn om meSlu ia lfija oS laje po desel i viSe godina. Kasnijih
godina dajc ncsto vccc prinosc.

173
172
.Sinapis alba - Bela slacica, senf, bela gorusica 5 106e" je jc d nogodi snja zelja sla biljka S<1 granalim slablom vi,inc
a ko 50- 60 e n:: po.kri vcna rn a lj ~ ma .. Lisee )c p rs t ClstO. razgra nato i
d la kavo. St3blJ lka I grJ nc zavrsa vaJ u sc sltnim. i Ulim grozda\lim
I cvetic ima. Plod slaCicc jc Ijusk a sa nckoli ko blcdoiulih 'iCmenki.
CVC I3 u j un u. a p lod saz n.:v:1 krajcm jul a-avg usta. Slacica da jc
najbo ljc prin osc na plodni m zc ml jisti ma posh:: pov fwn;kih okopavi na.
inaec ne ma u poglcdu zcmljista vdikih z.aSloja. Selva sc obavlj a po~le
o have z nog d rl ja nja. du bokog jcsc njcg o ranja. u prolccc m<1 rt a-april a.
di rek tn o na nj ivu U fl!dovima razmaknu tim oko 20 em iii sirokorcdno
40 -60 C Ol . POlre bn o je oko 10 kg se mena za uskored nu iii ok" 5 do
6 kg za siroko rcd nu se tvu na d ubi ni Del oko ~ em. Slatica ni ee za dve
• (
nc de lje. Setva se moze obaviti i kasno u jcsc n. Najba ljc up olrchi li
$taj sko du brivo prcd prct hodni uscv o d ako 30 la na po hc ktaru. a
o d min era lnih d u b ri va sup erfos fa l oko 500 kg po he klaru. Prv okopa-
vanje se odvija po nica nju. a dmgo desci dana posle prvoga. iii po
pOlrc bi. Kad ma huni ca dob ijc.: zUl os mcd u boj u, iC: I Vll trebn obaviti
m eno iii mas inski. posle nc ko li ko dana s nopovi sc av r~ na vrialicama
.., iii sc o ml a tc. Scme se pos h: vrsidbe p ros usi i provejc. SI3vlja ~ u vrc.!c.:
p a pim c a d po 50 kg. Kvaiitc tno sc me ne sme da ima viSe ad 10 %
vla ge. Prin os c islog semen a jc oko 1600 do 2000 kg po hek la rll. Glji-
viea Pc ronos p0rtl. parazitica koja izaziva bokst na korcnu biljkc u vid u
be le prevl a kc na ce loj b iljci, male po nckad d:l ozhiljno ugrozi proizvod-
nju . Z,' 10 jc p Ol reb no SIO p re s prald " sprovesli ""Ivu kako bi biljk<
o jacale do pojavc ove bo lcs li . SlaCic li moie napas ti jcdna vrsln buhaca.
U s \u caju ozbiljnijeg napada upotrcbi ti pntsak buhac i wlk Z1I z<lpm-
sivanje slacicc. Sla Ci ca sc upotrt: bljava u ko nzerv noj induslri ii i Z:l
...... I (':"...A :..
iz ra du scnfa.

....
I

"

, {, ,

\<
4 r. /
(,
, , 'c

174
 Sinapis nigr!l - Cma gorusica, croa slacica C ma s laCiea je jednogod is nj a zeljasta biljka, zelenkaste boje, ra te
visoko do I m, usprnvno i jako rnzgrnna to. Li see jc pernsto i pri dnu
stabla izd uzcno jajaslO. Cvc tovi su na vrh ovima g rn nciea i stabla,
sakupljeni u zuckaste evast i. Plod jc Ijuska , sa mrkoervcnkastim s mc-
di m semenkama . Cve ta u junu, a saueva u ju lu-avgustu .
U pog led u ag ro tchnikc postupiti isto kao i sa be lom slaCieo m.
Mi ne ralno dubriyo : fosfornog oko 500 kg, a kal ijumovog oko
200 kg po hek taru . Zctva se mo ra obaviti pre sazrevanja, jc r se seme
veoma osipa. Ovrseno seme se prosu si i pakujc u papirnc viiieslojne
vrece sa najviiie do 10 % vlaznosti. Prinos je 1.200 do 1.800 kg po
hektaru .

L..J11
7~6~ __________________________~~___..lt2f-,,!;P.l!·~fnik r k y' to ' bit·. 177
Thymus vulgaris - Timijam, pitoma Ti mijam jc visegodi snji ze ljasli i bun od oko 25-50 em, sa veoma
sitnim jajas lo-duguljasti m li stiCima, sa nali cja obrasli m sitnim dla-
majkina dusica eiea ma. Sad ri i oko 1-2,5 % c le rien og ulja . eve l je ru zieastc boje.
Ti rni ja m voli slincana, duboka, ra strc sita zemlji sla sa dovoJjno hranlji-
vi h saslOjaka i vlagc . Jcsc njc duboko ora njc jc obavcz no, rastura njc
s tajnjaka i zaoravanjc, takodc . Razmnoiava sc sc mcnom dircktno na
njivu iii dcljenje m slarijih buseva. Za direk lnu se lvu , s pro leca u re-
dov im" razmakn ulim 20-30 em pot rebno jc oko 4 kg se me n" . Posle
selve pOl rebno jc povalja li lakim valjeim a. Pos le dve nedelje seme
klija: ti m so uvrs li, lre\)a ga okopati. Visak b ilj ki Ireba proredili.
POlrcb no je ne kol iko pUla vrsili o ko pa va nje lo ko m vegclacije jer
korov umanj ujc pri nose. Posle drugog o kopava nj a, raslurili oko
150 kg azol nog cl ubriva . Za nje se o d maja do scpte mb ra, kada jc bi ljka
u evel u. Od 3 kg sirovo g lim ijama dobija se I kg s uve slabljik e. Prinos
po hek la ru je 2.000-4.500 kg suve bil jk c. a jccino m mcstu limijam
sc ku lli visc nckoliko gociina. Osuscni limijam se pak uje u jUlane vrccc .

179
7 12 '
Valeriana officina lis - Odoljen, macina trava, Valerija na j e viScgodi snja ze lj asla biljka, raSle visoko do jedan
me la r. Li s lov i s u pe ra sli . eVe! je be lor ui icas le boje, sak uplje n u sli-
valerijana laS le evas li . eveta od ju na d o avg us la. Seme je s medoiul e boje. Koren
je b lcdoz ul e bojc i sas loji se o d ri zoma, iz koga sc razvijaju kratk i
izda nei. .
Valerijana uspeva na sv im ze mlji slima, a li najbo lje prinose da je na
duboko l11 peskov ilOm zemlji slu , bez korova i sa d ovoljno vlage. Moie
sc razmnozava ti dcljcnjem sta rijih bu seva, iz semen a, iJ li najccsCc iz
sa dnica .
Dircktnom sc tvo m iz scmena na nji vu sc izvodi s prolcea. apri la
mesee a. na s asvim silno priprem lje no m zc mlji slu . Scje se u redove
ra z mak ~ od oko 25 em za lim se o bave zn o pova lj a lak im va lj kom.
Val e rijana klija za Iri do 4 ne d eljc, i za lim se mo ra odmah okopa li
i iscupali visak po niklih bilj aka. Za jedan hek lar pOlrebn o je I kg
semena. koj e priliko m selve mora biti po mda no sa silnim pcskom jer
\ je vco ma sitno.
Pro izvodnja iz ranije pripremljenih sadniea so vrs i s prol e':a, a li
1, mnogo uspesnij e s jese ni u redov im a udaljenim od oko 25-30 e m,
a 15-20 em bi ljka od bi lj ke u rcd u. Ok opava nje je pOlrcb no mdi
uni ste nj a korova i kasllije, pre ma potrebi. jos jedno iii dva. f)ub rc nje
nijc obavezn o, al i va lerijana daje veCe prinose ako se ra sluri oko 150 kg
azol nih dubriva po hek lar pre d prvo o kopavanj e, i iSlo lolik o prcd
drugo okopava njc.
Valcrijana zahtcva i izves nu vla znosl. te je po7..e ljno da sc prilikom
susnih pcri oda obavcz no za li va. Zalivanje vco ma poyoljno uti ec na
prinosc vale ri jane. Ko ren vaic rijane se va di s jescni . oeisti o d zcmljc,
opere i deb lje korenjc rn sccc, a zatim Sl.! susi na suncu iii u susnicam a.
Suv karen mo ra za driati sivosmedu boj u.
Prinos po hckta ru je o d 1500 do 2000 kg po he klaru s u og ko-
re na. Od o ko 3-4 kg sirovog korena dob ije sc I kg su vog.
Seme va lerijana sc sukup lja druge godinc. Iz korena izbija evelna
stab ljika . Na vrhu stabljike sc nalaz!! cvct.OVI sakupIJc", .. u stllaslC
cvasti. Ove cvas li sc scku i sazrevaju. a za llrn rnl ale. DoblJcno sc ~ c
se vcje, pros usuj e i pakujc u papime vreCe. evasli se se~ u kada d ob'Ju
lamnoi ulll boj u. Koren vn lcrijane sc pakuJc UJutanc vrccc.
Ko ren valcrijane sadrii oko 0. 5 do 2.5 % Clc ricnog ulja. Sa jed nog
hek lam dob ije e o ko 200 kg se mena. . .
Valcrijana sc lIpo lrcbljava u ~l edi ~ i~i za ~ prJvIJ.a n~e Ickova~ z~
umirenjc. Plcsniv koren sa ze rnlJom ill druglm pnml::-sa ma ncnM
upo lrcbnu vrednos!.

I I
180
SPISAK LATINSKlli NAZIVA

SAMON IK LO Lamium album

Lichen quercus
Ach ill ea millcfo lium
Aco m s ca lam us Ma lva si lves tri s
Adonis ve m a lis Malricn ria chamomilla
A lthaea officina li s Melissa offic ina lis
Arctium lap pa Orhis morio
Arctos tap hylos uva u rsi
A rni ca montana Plantago lanceolaw
Artemisia absinthium Plantago major
Aspidum fi li x mas Plantago media
A t ropa be ll ado nn a Polypodium vulgare
Potentilla torment ilia
Berberi s v ul garis Primula officimdb
Ccntaurea cyan us Prunus spinosa
C helido nium maju s
Rhamnus fallax
C1aviceps purpurca Rhamnus frangula
Colchicu m a utumn ale
Rosa ca nina
Conva llaria maja li s Ru bus fm ti cosus
Cm taeg us oxyacantha
Sa mbuclis nigra
Datura stamonium Sccall! cornutum
Eq uise r-um arvc nsc Taraxacum officinal is
Eryt hmca centa urium Tcucrium c hamaedrys
Evc rni a prunastri Thymus scrpyllum
TIlia cordata (IIrgentea)
Gcntia na lut ca li lia grand ifol ia (officimllb)
Hclichrys um arenarium Tissilago farfara
Hcmiaria glab ra Urti ca dioicH
I-lyoscya m-us niger
Hy pe ricum perforatum Vaccinium myrtillu~
Veratrum album
Inul a helenium Verb"scum phlomolde,
Vcrbascum Ih apsiform~
Juniperus communis

183
Viola ndorata Digitalis pu rpu rea LITERATURA
Viola tricolor
Viscum album Focniculum vulga re

Hyssopus orricina li s
GUIVE - PECURKE
Amanita cacsarca Lylla vcsica toria-Ca nth arides Tucakov dr Jovan : Farmak ogllozija, Beog rad, 1948. g.
Tucakov dr Jovan : Lei!ellje biljem, Beograd, 1971. g.
Boletus cdulis Matricaria chamomilla Hcnigsbcrg Oto: Gajellje lekovitog, zaCillSkog i aromaticnog bilja
Melissa officinal is Pelagic Vasa : Narodni LlCitelj, Beograd, 1970. g
Cantharcllus cibarius Mentha piperita
Stcpanovic Borivojc, Kilibarda Milos. Hmeljc,vski Svetislav: Gajellje
Lactarius deliciosus lekovitog i aromaticllog bilja
Lactarius volcmus Origanum majorana Milojcvic dr Bojana , Kilibarda mr Radmila. Soldatovic mr Olga:
PrirLlcllik za sakLlpljallje lekov itog bilja, Beog rad. 1968. g.
Morchella esculenta Pctroselinum sativum Bacic F. : Nase gljive. Zagreb.
Ljubisavljevic in g. Milovan : Prirtl cllik 0 kvalitelLl prehramheflih pro-
Salvia officinalis ;zvoda . Beograd. 1965. g.
KULTURE
Sinapis alba
Sinapis ni gra Grom Joze: Gobe
Artemisia dracunculi Fonda Dragutin: Domace lekovito bilje, Beograd. 1942. g.
Nase gobe. Za lozba kmecke knji gc. Ljubljana. 1952. g.
Calendula officinalis Thymus vulgaris Markovic Brana: Prirtlcflik za sakLlpljallje lekovitog bilja . .fwlIskih
Carum carvi plod ova i pecLlrki, Beograd. 1971. g.
Coriandrum sativum Valeriana officinalis

185
184
SADRZAJ
P re dgovo r . 3
Be rba . 6
Su senje 8
Pa ko va njc i uskla di sle nje II
Kalenda r be rbe 13

Samoniklo bilje

Hajducka lrava 16
IdirO I 18
GOrocvCI 20
Beli s lez 22
Medve de g rozde 24
C icak 26
Brdanka 28
Pelen 30
Nava la . 32
Velebilje 34
Sim sirika 36
Razlicak 38
Rusa 40
Raza na g lavnica 42
Mrazovac 44
Durd evak 46
G lo g 48
Tatu la 50
Ras lavi c 52
Ki cica . 54
H rasl ov li saj 56
Lincura . 58
Smilje . 60
Silnica .
62
64
Bunika .
Kanlarion
66
Oman .
68
70
Kleka 72
M rtva ko priva bela 74
Sum ski s lez . 76
Kamilica 78
Ma licnja k
I 7
Salep 80 Morae 156
Uska bokvica, 82 Izap , 158
Slatka papra\ , 84 Ka milica 160
Sreenjak , 86 Me li sa 162
Jagorecv ina 88 Pitom a nana 164
Tmjina , 90 Majo ra n 168
Kru sina , 92 Pc rsun 170
Sipak 94 Ka dulja, 172
Kupina , 96 Bela slaeica 174
Zova 98 C ma slaci ca 176
Maslacak 100 Timij an , 17
Podubica 102 Odolje n , 180
Majkina dusica 104 Spi sa k la tin sk ih naziva 183
Bela Iipa 106 Literatura 185
Cms lipa 108
Podbe l , 11 0
Kopriva, , 11 2
Borovnica , 11 4
Cemerika 11 6
Divizma 11 8
Plava Iju bicica 120
Dan i no': 122
Imela 124
Spanska' b~ba 126

Gljive pecurke

Vrganj , 130
Lisicarka 132
Mlecnica 134
Rujnica , 136
Smrcak, 138
Blagva , 140
Otrovne pecurke 142

Kulture

Estragon 146
Neven 148
Kim , ISO
Korijandar 152
Purpurni digitalis 154
I 9
188