1.

PODATAK, INFORMACIJA , ZNANJE

UVOD
Pre ulaženja u detalje, koji bliže osvetljavaju suštinu IT-a, neophodno je dublje razumevanje
prirode informacije. Zato ćemo najpre razmotriti suštinu informacije sa stanovišta razumevanja
sledećih detalja:
• priroda podataka, informacije i znanja
• vrednost informacije
• kvalitet informacije i njegove karakteristike
• informacija u kontekstu okruženja elektronskog poslovanja (e-business)
• donošenje upravljačkih odluka i njihove karakteristike na različitim
organizacionim nivoima
• informacije neophodne kao podrška za donošenje odluka

PODATAK
Reč podatak (data), potiče od latinske reči datum, koja je neodređeni particip prošli od glagola
dare, koji znači dati, po je stoga podatak nešto dato.
Najopštije, podatak je tvrdnja koja je odraz stvarnosti. Ili, podaci su skup neslučajnih činjenica
zabeleženih posmatranjem ili istraživanjem. U računarskoj tehnici podatak se podrazumeva kao
niz brojeva, karaktera, slika ili drugih izlaza iz uređaja koji pretvaraju fizičke veličine u simbole, u
najširem smislu. Poznate su i sledeće definicije podataka:
• niz neslučajnih simbola, brojeva, vrednosti ili reči;
• niz činjenica dobijenih posmatranjem ili istraživanjem, a koje su zabeležene;
• skup izvesnih činjenica;
• zapis događaja ili činjenice.
Podaci mogu biti prirodni ili se mogu veštački kreirati. Kad se radi o podacima iz prirodnih izvora,
ti podaci treba da su nekako zabeleženi. Menadžeri treba da postave odgovarajuće procedure i
alate da bi se omogućilo beleženje tih podataka. Npr, da bi se obezbedilo da operativni pozivni
centar unese sve poštanske kodove svakog kupca u njegovu karticu i da se obezbedi pravilna
provera tih podataka, potrebno je uneti proceduru tog postupka u sistem. Veštački dobijeni podaci
se proizvode kao nus produkt samog poslovnog procesa. Recimo pri obradi računa organizacija
npr. može se utvrditi koliki je broj prodatih proizvoda načinjeno u jednom mesecu.

INFORMACIJA
Informacija je rezultat obrade, rukovanja ili organizovanja podataka na takav način da onaj koji
prima tu informaciju povećava svoje znanje. Stoga, informacija kao koncept nosi čitav niz
značenja od svakodnevne upotrebe do tehničkih izraza. Uopšteno govereći koncept informacija je
vrlo blisko u vezi sa pojmovima kao što su ograničenje, komunikacija, kontrola, podaci, oblik
instrukcija, znanje, značenje, mentalni podsticaji, uzorak, opažanje i predstavljanje. U opštem
smislu posmatrajući mogući koncept podataka, postoji nekoliko mogućih načina definisanja
informacija :
1. To su obradjeni podaci tako da postaju razumljivi odnosno da imaju značenje
2. Podaci koji su obrađeni za neku namenu
3. Podaci koje primalac može da interpretira i da ih razume.
Informacija čini da se smanji neodredjenost neke situacije ili dogadjaja. Svakako neodređenost se
nikako ne može eliminisati u potpunosti, ali je moguće značajno je smanjiti. Reč informacija
etimološki potiče, preko francuskog jezika, od latinskog glagola informare koja znači dati nečemu
oblik, uobličiti ideju itd. U latinskom jeziku postoji reč informatio koja znači koncept ili ideja ali, da li
je i na koji način ona uticala na razvoj engleske reči information, je nejasno. Prema oksfordskom
engleskom rečniku istoriski najranije značenje reči information predstavlja akt uobličavanja ili
davanje oblika i obrisa mislima kako u podučavanju, tako u instruktaži ili treningu.
1
 Kada se radi o sistemima koji se danas koriste, kao što su računarske mreže,
informacioni sistemi, za informaciju je jedan od sinonima poruka (message).
Informacija je stanje interesa (znatiželje) sistema.
Poruka je materijalizovana informacija.
Informacija je kvalitet poruke od strane pošiljaoca ka jednom ili više primalaca.
Infomacija je uvek povezana sa nečim (dimenzije parametara, opis nekog dogadjaja, itd).
Polazeći od toga, informacija ne mora biti tačna. Ona može biti istina ili laž. Čak i ometajući šum
koji se koristi da spreči komunikacione tokove i da izazove nerazumljivost poruke sa predhodnog
stanovišta takođe može biti posmatrana kao informacija. Stoga se može reći da što je količina
informacija u poruci veća to je poruka tačnija.
Tri važna zaključka se mogu izvući iz predhodnog razmatranja:
1. Jasno je da mora postojati logički proces koji se koristi za proizvodnju informacije.
Taj proces uvodi prikupljene informacije u proces transformacije u cilju oblikovanja
informacije.
2. Informacija uvodi podatke u neki od oblika koji je razumljiv, tako da se oni mogu
protumačiti i da se na osnovu njih može delovati.
3. Informacija se pravi zbog određene namene, tj. da služi informatičkoj potrebi
određene vrste.

ZNANJE
Znanje je ono što se zna. Kao što se u odnosu na koncepte istina, verovanje i mudrost
ne odnosimo na isti način, u definisanju znanja takođe nema potpunog slaganja među
poznavaocima, pa se nude brojne teorije i nastavlja se debata o samoj prirodi znanja.
Usvajanje znanja uključuje složene saznajne procese: percepciju, učenje, komunikaciju,
asocijativnost i razložnost.
Pojam znanje (knowledge) se takođe koristi za označavanje pouzdanog razumevanja predmeta,
potencijalno sa mogućnošću njegovog korišćenja za specifične namene.

KREIRANJE INFORMACIJA

Obrada podataka je neophodna radi postavljanja istih u formu koja je razumljiva od

strane onoga ko prima informaciju. Pretvaranje podataka u informaciju se može ostvarititi većim
brojem različitih postupaka obrade podataka (procesiranje podataka).
Obrada podataka je proces za pretvaranje podataka u informaciju. U primere se mogu uključiti
sumiranje, klasifikacija i sortiranje.
Vredno je napomenuti da bilo koji od gore pomenutih procesa služi za dovođenje podataka u oblik
razumljiv za onog ko prima informacije.
Naravno, da bi se podaci doveli do razumljivog oblika, gore pomenuti oblici se mogu kombinovati.
Obaradjivanje podataka je neophodno da bi ih rasporedili u raumljivi kontekst kako bi bili
razumljiviji. Slika 1. pokazuje prelazak podataka u informacije.

SUŠTINA INFORMACIJE

Proces razvoja informacija počinje sa prikupljanjem nekih tipova činjenica ili statističkih podataka,
koji se zovu podaci (data). Kada se prikupe, podaci se po pravilu analiziraju na neki način.
Uopšteno rečeno informacija je skup zaključaka proisteklih iz analize podataka koji odgovaraju
radu jedne organizacije.
Kao primer za ilustraciju veze između podataka i informacije, menadžeri prikupljaju
podatke o platama pojedinaca unutar industrije da bi mogli doći do informacije kako razviti
konkurentne iznose plaćanja, zatim podatke koji se odnose na moguće događaje sa štetnim
materijalima, da bi dobili informaciju kako da poboljšaju zaštitu radnika, prikupljaju podatke o
demografiji kupaca kako bi došli do informacije o proizvodu koji će se ubuduće tražiti.

2
 2. GENERIČKI MODEL SISTEMA I NJEGOVE KOMPONENTE

UVOD

Informacija Sistemi
Sačinjena je od podataka Smeštena (u bazi Objekti koji rade zajedno Slede skup pravila
podataka) Računari njome rukuju. Potrebna je Rukuju informacijom? Rade uz pomoć računara ili
ljudima Koristi se za odlučivanje mreže? Ljidi ih projektuju

Informacioni Sistemi
I jedno i drugo od gore pomenutog
Više nego prost zbir gornjeg (izmešana svojstva)
Sedstva uz pomoć kojih organizacije mogu da se same organizuju,čuvaju
zapise,odlučuju,komuniciraju sa ulagačima

SISTEMI

Skup objekata uređen u pravilan međuodnos, ili na osnovu nekih razložnih metoda, uobičajeno
logičkih ili naučnih, celina svih objekata koji slede opšte zakonitosti ili principe celovito
ispoljavanje suštinskih principa ili činjenica, uređenih u svrsishodnu zavisnost ili vezu sistematsko
jedinstvo principa ili delova koji čine jednu celovitu stvar kao što su filozofski sistem, sistem
uprave, verski sistem, botanički ili hemijski sistem, vojni sistem, solarni sistem.
Sistemi su skup objekata koji saradjuju saglasno pravilima.

TEORIJA SISTEMA

Teorija Sistema :
• proučavanje ponašanja i interakcija unutar i između sistema.
• sredstvo za analizu i unapređenje poslovnih procesa.
Sistem:
• skup povezanih komponenata koje deluju udruženo prema zajedničkom cilju.

stvari proces namena

PROSTI SISTEMI

“Svi sistemi koji transformišu ulaze kao što su podaci u izlaze koji su informacija”

GENERIČKI MODEL SISTEMA

3
ELEMENTI GENERIČKOG SISTEMA

Ulaz Ono što ulazi u sistem

Primeri: Podaci, Slike, Instrukcije, Sirovi materijali itd.
Proces Ono što se događa u sistemu
Primeri:sabiranje brojeva,obrada slike,ispunjenje instrukcija,oblikovanje materijala
Izlaz Ono što izlazi iz sistema
Primeri: Informacija, Grafici, Odluke, Završeni proizvodi
Povrtna sprega Informacija o mogućnostima sistema
Primeri: uspesno ili pogrešno, merenja, greške, iznos škarta
Kontrola Koristi povratnu spregu za promenu procesa.
Primeri: smanji ulaz, donesi razlicite odluke, radi brže, prekini

TEORIJA SISTEMA

Teorija Sistema je skup naprednih postavki koje imaju za cilj da prepoznaju pet osnovnih
elemenata sistema I da pomognu razumevanju i objašnjenu složenih sistema – naročito humanih
sistema.

1. Komponente sistema sarađuju radi postizanja kolektivnog cilja

2. Sistemi ne rade u potpunoj izolaciji
Oni su smešteni unutar određenog okruženja. Širina obuhvatnost sistema oređena je
njegovim granicama. Granica obeležava povezanost (interface) između sistema i njegovog
okruženja
3. Sistemi mogu biti složeni i sastavljeni od podsistema
4. Podsistemi se mogu posmatrati kao sistemi
Njihovo okruženje uključuje druge potsisteme sa kojima su oni povezani

KOMPONENTE INFORMACIONOG SISTEMA

Informacioni sistem je integrisani skup komponenti za sakupljanje, snimanje, čuvanje,

obradu i prenošenje informacija.
Poslovna preduzeća, druge vrste organizacija i pojedinci u savremenom društvu, zavise od
informacionih sistema za upravljanje svojim operacijama i delovanjima, održavanje
kompetitivnosti na tržištu, ponudu različitih usluga i unapređivanje ličnih sposobnosti i kapaciteta.
Na primer, moderne korporacije zavise od računarskih informacionih sistema da bi procesirale
svoje finansijske račune i poslovne transakcije, upravljale ljudskim resursima; opštinske uprave
zavise od informacionih sistema za ponudu osnovnih usluga svojim građanima; pojedinci koriste
informacione sisteme da bi unapređivali svoja znanja, za kupovinu, upravljanje bankovnim
računima i transakcijama, kao i za različita finansijske operacije.
Izumom i dostupnošću novih informacionih tehnologija (IT), javljaju se nove mogućnosti. Pošto su
informacioni sistemi omogućili različite ljudske aktivnosti, samim tim su izvršili uticaj na društvo.
Ubrzali su obavljanje svakodnevnih aktivnosti, uticali na strukturu organizacija, izmenili načine

4
ponude i potražnje proizvoda na tržištu, kao i načine i shvatanje rada. Informacije i saznanje,
danas čine vitalni ekonomski resurs.
Osnovne komponente informacionih sistema su:
• hardver računara,
• softver računara,
• baze podataka,
• telekomunikacioni sistemi i tehnologije,
• ljudski resursi i procedure, odnosno metodologije procesovanja i prenošenja
informacija.

HARDVER (hardware)

Pod pojmom hardver podrazumevaju se fizičke komponente informacionog sistema.

Pojam hardver odnosi se na opremu koja predstavlja fizičku realizaciju bilo kog sistema koji
obavlja određene funkcije.
Danas, čak i najmanja firma, poseduje ili iznajmljuje računare. Obično se radi o personalnim
računarima (PC). Veće organizacije koriste više računarskih sistema, počev od moćnih radnih
stanica, miniračunara, pa do efikasno umreženih personalnih računara. Zajedno sa perifernim
uređajima, kao što su ulazni i izlazni uređaji (monitori i štampači, na primjer), i telekomunikacije,
čine hardver informacionih sistema. U novije vrijeme, cene hardvera ubrzano opadaju, ali brzina
obrade i kapacitet uređaja za čuvanje podataka, se konstantno uvećava.

SOFTVER (software)

Softver u vidu programa čini pamet računara.

Pojam softvera odnosi se na sveukupnost instrukcija, programa i procedura koji se generiše,
aktivira i koristi na raznorazne načine da bi omogućio hardveru da realuzuje željene poslove.

Softver se obično deli na dve šire shvaćene klase: sistemski ili operativni softver i softver
aplikacije. Osnovni sistemski softver se prepoznaje pod imenom operativni sistem. Operativni
sistem upravlja hardverom, datotekama i drugim resursima sistema, obezbjeđujući sistematsko,
konzistentno obavljanje zadataka i kontrolu računara, najčešće preko grafičkog korisničkog
interfejsa.
Softver aplikacije su programi dizajnirani za obavljanje specijalizovanih zadataka od kojih se
mnogi nude na tržištu kao paketi pripremljeni za korišćenje odmah poslije instaliranja.

BAZE PODATAKA

Baze podataka su organizovane kolekcije povezanih podataka koje koristi aplikativni softver, pri
čemu najčešće aplikacije dele jednu bazu. S njima se upravlja preko sistemskog softvera koji se
naziva sistem za menadžment bazama podataka (DBMS - Data Base Managemen System)
Mnogi informacioni sistemi su primarno upravljači bazama podataka. Baza podataka je kolekcija
međusobno povezanih podataka, organizovanih na najpogodniji način za korišćenje, ili “vađenje”
podataka po zadatim kriterijumima. Tipičan primer baza podataka u jednom preduzeću su podaci
o radnicima i katalozi proizvoda. Naročitu vrednost poseduju baze o kupcima, koje se koriste za
dizajn i marketing novih proizvoda.

TELEKOMUNIKACIONI SISTEMI I TEHNOLOGIJE

Telekomunikacije omogućavaju prenos podataka na daljinu.

Telekomunikacije se koriste za povezivanje, ili umrežavanje računarskih sistema, kao i za
prenošenje informacija.
Lokalne mreže (LAN) povezuju računare određenog mesta, kao što su poslovne zgrade ili
akademski kampus.
Mreže širokog opsega (WAN) povezuju računare koji se nalaze na različitim mestima i često iz
različitih organizacija.
Internet je globalna mreža koja povezuje milione računara sa svakog kontinenta. Preko
umrežavanja, korisnici personalnih računara dobijaju pristup različitim resursima informacija,
velikim bazama podataka i ljudskim resursima, mogućnost obavljanja istih poslova u saradnji sa
kolegama, kao i kontakt sa ljudima koji dele ista profesionalna i privatna interesovanja.
5
LJUDSKI RESURSI I PROCEDURE

Kvalifikovani stručnjaci su vitalna komponenta svakog informacionog sistema. Tehničko osoblje

se sastoji od razvojnih i menadžera operacija, analista i dizajnera sistema, programera softvera i
administratora sistema. Kao dodatak, radnici u jednoj organizaciji moraju biti osposobljeni za
korišćenje kapaciteta informacionog sistema.
Procedure su metode i pravila koje se moraju poštovati prilikom korišćenja, administriranja i
održavanja informacionih sistema.
Procedure za korišćenje, upravljanje i održavanje informacionih sistema su deo njihove
dokumentacije. Na primer, neophodno je definisati procedure za pokretanje programa za naredbu
isplate dohodaka, uključujući procedre za trenutak pokretanja, ko ima neophodnu dozvolu da ga
pokrene i ko će imati pristup izlaznim informacijama.

3. HARDVER

UVOD U ARHITEKTURU RAČUNARA

Von Neumann-ova arhitektura

Prema Von Neumann-ovoj arhitekturi osnovne komponente računara su:

1. Procesor
2. Memorija
3. I/O uređaji (izlazno/ulazni)
Centralni procesor sadrži tri (osnovne) komponente:
• Upravljačku jedinicu
• Aritmeičko logičku jedinicu (ALU)
• Registre
Upravljačka jedinica uzima instrukcije, dekodira ih i koordinira izvršavanjem unutar procesora.
Aritmetičko - logička jedinica izvršava aritmetičke i logičke operacije.
Registri predstavljaju vrstu veoma brzih memorija u kojima se nalaze instrukcije i podaci u vreme
dok procesor izvršava instrukciju.

Centralni procesor (Central Processing Unit - CPU)

Procesor: deo računara koji izvršava naredbe (programe) korisnika sistema (računara) i
istovremeno upravlja ostalim komponentama računarskog sistema.

Šta je mikroprocesor ?
• mali ( i nemoćni ) ili samo malih dimenzija?.
• nešto čemu se možemo podsmevati ili ... diviti?

Memorija: Deo računarskog sistema u kome se smeštaju (čuvaju) programi i podaci potrebni
računaru, odnosno korisnicima računarskog sistema.

6
Hijerarhija memorija

HIJERERHIJA MEMORIJA

Registri CPU registri u kojima se nalaze instrukcije i podaci dobijeni iz keš memorije.
Veoma brza memorija malog kapaciteta.
Nalazi se u sastavu procesora.
L1 keš L1 keš u kome se nalaze instrukcije i podaci dobijeni iz L2 keš memorije.
Nalazi se u sastavu procesora (na procesoru).
SRAM
L2 keš L2 keš u kome se nalaze instrukcije i podaci dobijeni iz glavne memorije.
Glavna Glavna memorija u kojoj se čuvaju disk blokovi preneti sa lokalnih diskova.
memorija Glavna memorija se takođe često naziva i primarna ili radna memorija.
Sekundarna Lokalni hard diskovi
memorija CD/DVD udeđaju
Udaljena sekundarna memorija
Spore sekundarne memorije

HIJERARHIJA INTERNIH MEMORIJA

• Registri (Registers) se nalaze u samom CPU i samim time su na najvišem nivou

hijerarhije. Oni ujedno predstavljaju najbržu i najskuplju memoriju u računarskom sistemu,
ali istovremeno predstavljaju i memoriju najmanjeg kapaciteta.
• Keš (cache) memorije. Ispod registara, nešto sporije ali i nešto većeg kapaciteta, nalaze
se keš (cache) memorije, koje služe kao međumemorijska sprega (buffer) između registra
i primarne memorije. U keš memorijama čuvaju se kopije najčešće korišćenih podataka, ili
blokovi instrukcija koji slede iza tekuće instrukcije.

Glavna memorija, sporija ali i jeftinija od prethodno navedenih memorija, ali takođe i znatno
većeg kapaciteta, sadrži instrukcije i podatke o tekućoj obradi, a koje mogu pripadati ili
operativnom sistemu ili nekom korisničkom programu. To je glavna, odnosno, operativna
memorija, i ona je kao i sve prethodne memorije izvedena u poluprovodničkoj tehnologiji

7
 Glavna memorija predstavlja tip memorije sa slučajnim pristupom (Random Access
Memory,RAM). Glavna memorija nije jedini tip memorije u računaru koja se može uvrstiti u RAM
memoriju ali se naziv RAM često koristi kao sinonim za glavnu memoriju.
Sadržaj RAM memorije je nepostojana tj. u slučaju nestanka električnog napajanja njen
sadržaj se trajno gubi. S'toga se u računarskim sistemima osim RAM memorije koriste i neki
vidovi ROM (Read Only Memоry),odnosno memorije čiji se sadržaj ne gubi prilikom gašenja
računara.

MEMORIJE RAČUNARA - ROM MEMORIJE

ROM (Read Only Memоry) predstavlja vrstu memorija čiji se sadržaj može samo čitati.
Zbog karakteristike da se na navedeni tip memorijskog medijuma ne može (na jednostavan
način) vršiti upisivanje, kao i odlike da je upisani sadržaj trajnog karaktera (sadržaj se ne gubi
u slučaju prestanka električnog napajanja) njegova upotreba je najčešća kod distribucije BIOS-a
ili firmvera (vrste softvera koja je u uskoj vezi sa računarskim hardverom, gdje nema potrebe za
čestim ažuriranjem).
Kod klasičnih ROM čipova, podaci se na njih upisuju tokom samog procesa
proizvodnje i kasnije se ne mogu mijenjati. Ali, ima i drugih vrsta ROM-a kod kojih je to
moguće:

• PROM (Programmable Read-Only Memory). Memorije koji se mogu programirati

upotrebom posebnog uređaja - PROM programatora.
• EPROM (Erasable Programmable Read-Only Memory). Memorije čiji se sadržaj može
brisati izlaganjem ultraljubičastoj (UV) svjetlosti a zatim ponovo upisati drugi putem
EPROM programatora.
• EAROM (Electrically Alterable Read-Only Memory). Memorije čiji se sadržaj može
menjati, bez prethodnog brisanja celokupnog sadržaja ( omogućavaju promenu dela
sadržaja), ali nije dizajnirane za česte izmjene te uglavnom figuriraju kao ROM. Koristi se
kao oblik sigurne čuvanje sistemskog podešavanja.
• EEPROM (Electrically Erasable Read-Only Memory). Memorije čini se celi sadržaj, ili
samo deo, može izbrisati (električnim putem), a zatim se na mesto obrisanog sadržaja
ponovo izvršiti upisivanje (bez upotrebe posebnog uređaja).

MEMORIJE RAČUNARA – SEKUNDARNE MEMORIJE

Sekundarne memorije se takođe koriste za smeštanje/čuvanje programa i podataka. Skundarne

memorije su znatno sporije ali i znatno većeg kapaciteta. Sadržaj na sekundarnim memorijama ne
gubi nakon gašenja računara, te se s'toga navedene memorije koriste za
čuvanje/skladištenje/arhiviranje programa i podataka.
Karakteristična (i svakako značajna) podela sekundarnih memorija izvršena prema dostupnosti
podataka smeštenih na njima, razvrstava sekundarne memorije u:
• on-line sekundarne memorije , odnosno memorije čiji je sadržaj dostupan korisniku
sistema bez intervencije korisnika (har diskovi)
• off-line sekundarne memorije, odnosno specijalne masovne memorije koje služe za
dugotrajno čuvanje (arhiviranje) podataka (magnetne trake).

Napomena: Neki uređaji namenjeni korišćenju sekundarnih memorija (uređaji za magnetne trake,
CD i DVD uređaji) poseduju mogućnost korišćenja izmenljivih medijuma tako da kojičina podataka
koja se može sačuvati nije određena kapacitetom samog uređaja već brojem medijuma na koje
se podaci snimaju. "Savremeni" računari.
U sekundarne memorije spadaju:
• hard diskovi,
• diskete,
• zip diskete
• CD/DVD,
• strimer trake,
• fleš (flash) memorije itd.

8
 TIPIČNA ORGANIZACIJA RAČUNARSKIH SISTEMA

KLASIFIKACIJA RAČUNARA

Klasifikacija računara prema generacijama

Računari I generacije (1939 – 1958)

• tehnologija elektromehaničkih komponenti i vakumskih cevi
• programi pisani u mašinskom jeziku,a kasnije u asembleru 
Računari II generacije (1959 – 1964)
• tehnologija dioda i tranzistora
• memorija na bazi magnetnih jezgara
• hardverska realizacija pokretnog zareza
• I/O procesor
• prvi elementi paralelizma kod procesora i ostalih komponenata
• viši programski jezici: FORTRAN, COBOL
Računari III generacije (1965 – 1971)
• tehnologija integrisanih kola
• poluprovodničke memorije
• operativni sistemi
• sve veći paralelizam između procesora i I/O operacija
• viši programski jezici: Pascal, C 
Računari IV generacije (1972 – 1978 (84) )
• LSI tehnologija (100.000 tranzistora na čipu)
• procesor na jednom èipu
• paralelne arhitekture i vektorski procesori
• UNIX, C
Računari V generacije (1978 (84) –1990)
• VLSI i UVLSI tehnologija (1.000.000 tranzistora načipu)
• napuštanje velikih računara
• multiprocesorski računari (distribuirana memorija umesto zajedničke)
• računarske mreže (LAN i WAN)
• distribuirani računarski sistemi  
Računari VI generacije (1990 ... )
• računarske mreže i Internet
• sve brži prenos komunikacionim linijama
• sve bolje radne stanice

9
Klasifikacija računara prema nameni
• Serveri
• PC računari / Desktop
• Prenosni :
Laptop
PDA

Klasifikacija računara prema nameni – Serveri

Server: specijalizovani računari koji u računarskim mrežama obavljaju određene (specijalizovane)

funkcije. Serverske mašine (serveri) obično centralizuju jednu ili više funkcija (servisa) u
računarskoj mreži. Otkaz (nekog) servera u nekoj računarskom mreži može onemogućiti (ili
ograničiti) funkcionisanje računarske mreže.

OSNOVNI DELOVI RAČUNARA

• Osnovna ploča
ROM
BIOS 
• Procesor
Procesorski hladnjak
• RAM
• Grafička kartica

Grafički čip
• Zvučna kartica
• Modem
• Mrežna kartica
• Napojna jedinica

OSNOVNA PLOČA (motherboard)

Osnovna ploča, sistemska  ili matična ploča (motherboard, mainboard), predstavlja  komponentu
računara na koju se priključuju/montiraju ostali delovi računara/računarskog sistema kao što su:
• procesor (CPU),
• memorija (RAM),
• dodatne kartice kao što su  grafička kartica, mrežna kartica, zvučna kartica,
modem itd.. Ona obezbeduje integraciju ostalih komponenti računara, odnosno
njegovo međusobno funkcionisanje.
Čipset: Deo računara koji "povezuje" sve ostale dijelove sa procesorom, te šalje centralnom
procesoru (CPU) informacije o ostalim dijelovima.
NorthBridge: NorthBridge je direktno povezan sa procesorom preko FSB-a ( Front Side Bus ili
sabirnica) što omogućava brzu dostupnost podataka iz memorije i grafičke kartice. Od njega
najviše zavise performanse matične ploče. Integrisan je na matičnu ploču što znači da se ne
može mijenjati, ali njegova voltaža i performanse se mogu mijenjati kroz BIOS ili softverski.
Southbridge: Southbridge je sporiji od Northbridge-a te sve informacije iz procesor-a idu prvo
preko Northbridge-a pa tek onda na Southbridge koji je sabirnicama spojen na PCI, USB, zvučni
čip, SATA i PATA konektore itd.
Socket: Ležište za procesor (CPU). Postoji više tipova ležišta.
BIOS: Basic Input/Output System (BIOS) kontroliše osnovne funkcije računara i svaki put
provjerava svoje stanje prilikom paljenja računara.

Memorijski slotovi: Služe kao ležišta za RAM memoriju, obično ih ima više.
• PCI slot: PCI ( Peripheral Component Interconnect) konektori za zvučne, TV,
mrežne, a nekada i grafičke kartice.
• AGP slot:  Accelerated Graphics Port (AGP), konektor isključivo namijenjen za
grafičke karte, karakteriše ga veća brzina od PCI-a.
• PCI Express: standardni slot za grafičke kartice novijih generacija

10
-IDE konektori:  Integrated Drive Electronics (IDE), služi za spajanje PATA hard diskova, optičkih
uređaja (DVD/CD-ROM/RW); Na ploči obično se nalaze dva konektora.  
-SATA konektori:  Serial Advanced Technology Attachment (SATA) je nešto novijeg datuma
nego PATA, služi za konektovanje SATA hard diskova i logično donosi bolje mogućnosti; sam
konektor je nešto manji i praktičniji.
-USB priključci:  Universal Serial Bus (USB) služi za priključivanje eksternih uređaja (printera,
USB memorija itd.). Najnoviji standard je USB 2.0, koji je mnogo brži od starog USB  1.1.
-Legacy konektori: Riječ je o prevaziđenim konektorima (serijskom i paralelnom), ali su još uvijek
tu radi podrške starim uređajima iako se sve manje koriste. Odlikuje ih mala brzina.
-Konektori za periferije: Konektori za miš i tastaturu su također veoma stari i nisu se previše
mijenjali. Danas se miševi i tastature (rjeđe) sve više proizvode za USB standard.
-CMOS baterija: Pamti neke vitalne i osnovne postavke. U sebi sadrži i sistemski sat koji pamti
tačno vreme i kada je računar ugašen.
-Integrisani dijelovi: Većina ploča danas ima već ugrađene zvučne, mrežne pa i grafičke čipove.
-Naponski konektor: Preko njega matična ploča dobiva struju (od napojne jedinice), te je
raspodjeljuje ostalim dijelovima na matičnoj ploči.

KAKO RADI MATIČNA PLOČA

Jedan od najvažnijih delova matične ploče je svakako magistrala ili sabirnica. Preko sabirnice idu
svi podaci, te tako komponente međusobno komuniciraju. Brzina sabirnice se mjeri u MHz-ima
(megahercima). Što je veća brzina to se više podataka istovremeno može prenijeti preko
sabirnice. Najbitnija sabirnica je FSB sabirnica, koja povezuje Northbridge i CPU, a kako
memorija ide preko Northbridge-a FSB-ova brzina može dramatično povećati performanse
računara.

PROCESOR
Procesor, (Central Processing Unit, CPU)  predstavlja deo računara koji je namenjen za
izvršavanje programa, odnosno instrukcija i naredbi od kojih je priogram sačinjen.
Centralni procesor  nije jedini procesor u računaru. Procesori se mogu nalaziti i na drugim
delovima računara kao što su grafička kartica (GPU), zvučna kartica i mnogi drugi dijelovi.

RAM

RAM (Random Access Memory), odnosno memorija sa slučajnim pristupom označava vrstu
memorije koja je direktno adresabilna. Značajna karakteristika RAM memorije je da se njenom
sadržaju (bilo kom delu njenog sadržaja) može pristupiti direktno (na osnovu adrese). Najčešće
se koristi u računarima kao primarna, radna  ili glavna memorija. (Primarna, glavna ili radna
memorija predstavljaju sinonime za RAM memoriju).
U memoriju (RAM) se ucitavaju svi programi pre nego što počne njihovo izvršavanje. Podaci koje
programi koriste, pre njihovog snimanja na hard disk (ili drugi uređaj) takođe se nalaze u
memoriji.
Pod terminom "RAM" se često smatraju memorije koje gube sadržaj po prestanku napajanja
(nasuprot ROM memorijama), ali to nije neophodno jer skraćenica "RAM" jedino označava
slobodu u redosledu pristupa.

GRAFIČKA KARTICA

Grafička kartica, Grafički adapter, VGA kartica ili video kartica (graphics card, video card, vga
card, graphics adapter) omogućava prikaz slike na monitoru.
Na savremenim grafičkim karticama nalazi se poseban procesor - Grafički procesor
(GPU) koji ima ulogu prevođenja binarnog koda u vidljivu sliku na nekom grafičkom izlaznom
uređaju. Grafička kartica se ugrađuje na matičnu ploču, obično u AGP ili PCI Express slot, ali
postoje i matične ploče koje na sebi sadrže integrisane grafičke kartice, odnosno čipove koji
obavljaju funkciju grafičke kartice.
Za neke zahtevnije aplikacije (multimedija, igrice) kada se zahteva bolji prikaz slike (brze
promene slike itd.) neophodno je obraditi veliki broj informacija u određenom (kratkom)
vremenskom periodu. S'toga grafičke kartice, osim procesora, sadrže i značajnu količinu
sopstvene RAM memoriju (VRAM) (često znatno bržu od RAM memorije na osnovnoj ploči -
brzina memorije na grafičkoj kartici je već odavno prešla Gigahercne granice)
11
ZVUČNA KARTICA

Zvučna kartica predstavlja deo računara koji obezbjeđuje zvučni ulaz i izlaz. Zvučna kartica na
sebi sadrži zvučni čip koji pretvara analogne zvučne signale u digitalni signal (nule i jedinice).
Zvučni čip se može nalaziti i na matičnoj ploči sa unaprijed integrisanim ulazima i izlazima na njoj.

Boja Uloga
  Ružičasta Analogni ulaz za mikrofon.
  Svetlo plava Analogni ulaz za liniju.
  Zelena Analogni izlaz za glavni stereo signal (prednji zvučnici ili slušalice).
  Crna Analogni izlaz za zadnje zvučnike.
  Narandžasta S/PDIF digitalni izlaz (nekad se koristi i za analogni izlaz za srednje zvučnike)

MODEM

Modem predstavlja uređaj koji omogućava priključivanje na Internet ili neku drugu udaljenu
mrežu.
Naiv modem  je predstavlja skraćenicu od MODulate/DEModulate.
Modem predstavlja uređaj koji modulira digitalni signal u analogni nosač signala (zvuk), i koji
isto tako demodulira - dekodira digitalni signal sa analognog nosača.

MREŽNA KARTICA

Mrežna kartica - Network Interface Card (NIC): Uređaj koji se koristi za povezivanje računara
na računarsku mrežu.
Može biti relazovan kao dodatni uređaj koji se umeće u slot na osnovnoj ploči ili kao integrisana
komponetna osnovnih ploča.
Danas postoje mrežne kartice u 10, 100, i 1000 Mbps (1 Gbps) izvedbama. Veliko broj
savremenih osnovnih ploča na sebi već ima integrisanu mrežnu karticu.

MREŽNA KATICA - BEŽIČNA

Svaki računar koji se želi povezati na bežičnu mrežu mora imati bežičnu mrežnu karticu. Bežična
mrežna kartica u principu obavlja istu funkciju kao i kartica koja je namenjena žičnim medijumima,
ali umesto utičnice za kabl ona ime radio antenu.

NAPOJNA JEDINICA

Izvor napajanja (električnom energijom) predstavlja deo računara obezbjeđuje napajanje

električnom energijom. Izvor napajanja obezbjeđuje da svaki deo računara dobije određenu
količinu energije koja mu je potrebna, s obzirom da sve komponente računara ne troše istu
količinu električne energije. Također, jedan od glavnih zadataka napojne jedinice je da pretvori
napon od 220 V u 3,3 V, 5 V i 12 V što je u skladu sa naponskim zahtjevima hardvera u računaru.
Izvori napajanja, zbog značajnog zagrevanja,  ima sopstveno hlađenje.

UREĐAJI ZA SKLADIŠTENJE INFORMACIJA – HARD DISK

Hard disk predstavlja uređaj na koji sa koga se mogu učitavati i na koji se mogu upisivati programi
i podaci.
Za razliku od RAM memorije (smeštene na osnovnoj ploči - čitaj: radne memorije) sadržaj hard
diska (podaci i programi) ostaju sačuvani i nakon gašenja računara, ili iznenadnog nestanka
struje. Zbog toga se na hard disk smeštaju operativni sistem i ostali sistemski i aplikativni softver,
kao i podaci.

DELOVI HARD DISKA

12
Hard disk se sastoji od 5 glavnih delova, i to:
1. Magnetna ploča
2. Glava za čitanje/pisanje
3. Pobuđivačka kazaljka
4. Pobuđivač
5. Osovina

Podaci se zapisuju na površini magnetnih ploča,  u sektorima i stazama (tracks).

Tehnologija zapisa: Magnetna
Brzina transfera podataka (čitanje/pisanje) veoma velika. (Brzina diska se oznacava kao
"prosečno vreme pristupa podacima" (Average Access Time) i meri se u mili sekundama)
Postoje razlicite vrste diskova. Osnovna podela hard diskova je na SCSI i EIDE Diskove SCSI
diskovi se (uglavnom) koriste na serverima, dok se EIDE diskovi koriste na radnim stanicama i
kucnim racunarima. Hard diskove delimo na interne i eksterne...
Kapacitet 80; 120 MB i više....

4. SOFTVER

SOFTVER

predstavlja skup svih programa za unos, skladištenje, obradu i prezentaciju rezultata obrade.
Osnovna podela softvera:
1. SISTEMSKI SOFTVER
2. APLIKATIVNI SOFTVER

Sistemski softver: Sistemski softver upravlja radom računara, omogućava korišćenje

računara i olakšavaju korisnicima izradu sopstvenih programa, komuniciranje sa
pojedinim uređajima i omogućava njihovo lakše i efikasnije korišćenje.
Aplikativni softver:Aplikativni softver predstavlja skup programa čiji je zadatak
rešavanje konkretnih problema u poslovnim procesima.

SISTEMSKI SOFTVER

• Operativni sistemi
• Drajveri
• Programski  prvodioci: kompajleri, linkeri, interpreteri ...
• Sistemi za upravljanje bazama podataka

Operativni sistemi: Skup programa koji upravlja računarskim hardverom i koordinira rad
aplikativnog softvera.
Skup programa koji ima za cilj da upravlja resursima računara (hardverskim i softverskim) kao i
da organizuje sam rad računara predstavlja operativni sistem.
Operativni sistemi:
• UNIX
• Linux         
• Mac OS      
• DOS
• OS/2
• Novell Netware
• Microsoft Windows 95/98/NT/XP/2000/2003/....

PROGRAMSKI JEZICI I PREVODIOCI

Programski jezici: Softver namenjen za "pisanje" softvera.

Programski jezici: "Sistem" sa određenom sintaksom i semantikom koji se koristi za generisaje
skupa naredbi, odnosno programa, kojim se može uticati na ponašanje računara.

13
Generacijska klasifikacija programskih jezika
Programski jezici se mogu svrstati u nekoliko osnovnih kategorija, i to:
• Mašinski jezici
• Asemblerski jezici
• Viši programski jezici:
Programski jezici treće generacije
Proceduralni
Objektno-orjentisani jezici
Programski jezici četvrte generacije

Generacija Jezici  Nivo  

Prva Mašinski
Jezici niskog nivoa Niži programski jezici
Druga Asemblerski
Proceduralni
Treća Jezici visokog nivoa
Objektno-orjentisani Viši programski jezici
Četvrta Neproceduralni Jezici vrlo visokog nivoa

MAŠINSKI PROGRAMSKI JEZICI

Mašinski programski jezici predstavljaju prvu generaciju programskih jezika.

  Karakteristike mašinskih programskih jezika:
• Programi se pišu u binarnom (kombinacija 0 i 1)
• Programiranje je "teško" i podložno greškama
• Od programera se zahteva detaljno znanje o funkcionisanju računara, naročito
procesora
• Programi se pišu za specifični tip procesora, odnosno računara (nisu "prenosivi")
• Programski kôd je optimizovan (brz)

ASEMBLERSKI JEZICI

Asemblerski (Assembler) programski jezici predstavljaju drugu generaciju programskih jezika,

razvijenu sa ciljem da se programerima olakša programiranje (u odnosu na programiranje u
mašinskom jeziku). Umesto binarnog programskog koda Asemblerski jezici koriste simboličke
naredbe (za instrukcije) i heksadecimanu notaciju.
Prednosti
Programi napisani u assembler-u  odlikuju se mogućnošću slanja direktnih komandi procesoru
kao i mogućnost primene svih funkcija procesora. Pošto ti programi rade praktično na nivou
mašinskog koda programi napisani u asembleru praktično su mnogo manji i brži od programa
napisanih u nekom "konvencionalnom" programskom jeziku.

Nedostaci
Neke od glavnih mana takvih programa su loša čitljivost, (posebno izraženo pri velikim
projektima), te kompleksnost koda i praktično nemogućnost konvertovanja istog koda na drugu
procesorsku arhitekturu. Zbog tih mana se assembler danas koristi samo u sistemima realnog
vremena i ostalim specifičnim sistemima.

VIŠI PROGRAMSKI JEZICI - PROCEDURALNI PROGRAMSKI JEZICI

Razvijeni su sa ciljem da se:

• pojednostavi programiranje (čitaj: ubrza proces razvoja programa i programiranje učini
efikasnijim)
• omogući pisanje programskog koda koji je nezavisan (barem delimično) od platforme
na kojoj se program "razvija"

Programski jezici treće generacije:

• FORTRAN
• PL/I
• Cobol
14
 • Pascal
• Basic
• C, C++, C##
• Java

VIŠI PROGRAMSKI JEZICI ILI PROGRAMSKI JEZICI VISOKOG NIVOA

Programski jezici četvrte generacije - neproceduralni jezici

• Šta je potrebno uraditi, a ne kako!
Ovim programskim jezicima se specificira šta je potrebno da urade, a ne kako
to da urade. Odgovarajući softver "odlučuje" - kako to i uraditi!
• Veći kôd - programi zahtevaju značajnije resurse
• Od korisnika se ne zahtva da poznaju programiranje

Programski jezici četvrte generacije mogu se podeliti u tri kategorije, i to:

• Upitni jezici (baze podataka - SQL)
• Generatori izveštaja
• Generatori aplikacija.
Script jezici (Skript jezici) : Programski jezici koji omogućavaju pisanje programa (source koda)
koji nije potrebno kompajlirati pre izvršavanja.
Skript jezici zahtevaju odgovarajući host program (program domaćin) koji:
• obezbeđuje okruženje u kojima će oni raditi i
• interpretira programe napisanje skript jezicima.

Host program: operativni sistemi (većina operativnih sistema podržava barem jedan skript jezik)
ili neki samostalni program (većina makroa pisana je nekim skript jezikom).

Internet Explorer (ili neki drugi Web browser) predstavlja karakterističan primer host programa,
koji obezbeđuje okruženje i omogućava izvršavanje script jezika.
Karakteristike skript jezika:
• poseduju skromnije mogućnosti ali se s'toga lakše uče
• koriste se za brzo rešavanje jednostavnih problema

APLIKACIONI SOFTVER

Aplikativni softver:
• Office paketi
• Programi za obradu multimedijalnih sadržaja
• Aplikacije posebne namene

Aplikativni softver predstavlja skup programa čiji je zadatak rešavanje konkretnih problema u
poslovnim procesima.
 
Klasifikacija aplikativnog softvera I
Klasifikacija aplikativnog softvera II

KLASIFIKACIJA APLIKATIVNOG SOFTVERA I

Klasifikacija aplikativnog softvera (prema nameni i tupu korisnika):

• Pojedinci
obrada teksta, rad sa tabelama, grafika ...
• Radne grupe
elektronska pošta, grupno planiranje, mrežno planiranje ....
• Organizacije
kadrovska evidencija, obračun plata, obrada narudžbenica ....

Tipični primeri:
 - obrada teksta - MS Word
 - rad sa tabelama - MS Excel
 - rad sa grafikom - Adobe Photoshop, Corel Draw, Visio
15
 - upravljanje projektima - MS Project
 - elektronska pošta - Outlook Express, Outlook

KLASIFIKACIJA APLIKATIVNOG SOFTVERA II

Klasifikacija aplikativnog softvera:

• Serverske aplikacije
aplikacije iz kojih se "uzimaju" podaci i usluge
• Klijentske aplikacije
aplikacije koje prihvataju podatke i koriste usluge

Serverske aplikacije se izvršavaju na serveru (ima) a klijentske na računarima korisnika (u

računarskoj mreži).

MS Word (dopunski materijal:  nije neophodan za pripremu ispita)

MS Excel (dopunski materijal:  nije neophodan za pripremu ispita)
Outlook (dopunski materijal:  nije neophodan za pripremu ispita)
Power Point (dopunski materijal:  nije neophodan za pripremu ispita)

5. MREŽE, TELEKOMUNIKACIJE, INTERNET

RAČUNARSKE MREŽE

Mrežne veze predstavljaju kanale za protok informacija između ljudi zaposlenih u različitim
delovima preduzeća ili u različitim preduzećima. Omogućavaju mnogo bolju i efikasniju saradnju
među ljudima, nego što je to bilo pre nastanka mrežnih komunikacija, kada je razmena
informacija bila netačna ili nepotpuna. Ove veze omogućuju Hardveru, kao što su štampači i fax
uređaji, mnogo veću iskorišćenost.
Veze koje se koriste za protok informacija između različitih delova informacionih sistema, mogu
biti različitih veličina. Najmanje su silikonske veze između različitih komponenti mikročipa. Veće
od njih su veze između računarskih komponenti, kao što su Hard Disk, CD ROM i Procesor,
povezani direktno kablovima. Postoje i veze većih dimenzija, između PC i drugog Hardware-a
(štampača, skenera...), koji formiraju računarsku mrežu.
Računarske mreže se definišu kao komunikacioni sistemi veza dva ili više računara i
perifernih jedinica sa protokom podataka među njima.

Računarske mreže mogu biti različitih veličina: male mreže (LAN – Local Area Network) i velike
mreže (WAN – Wide Area Network).

LAN WAN
Slika 1. Primer računarskih mreža

TIPOVI RAČUNARSKIH MREŽA

BLOKOVI IZGRADNJE

Čvorovi: PC, hardver specialne namene…

– domaćini (hosts)
– skretnice(switches)
Linkovi: koaksijalni kablovi, optička fiber vlakna…
• Od tačke do tačke (point-to-point)

16
 • Višestruki pristup (multiple access)

**
SKRETNIČKE (Switched) MREŽE *
Mreže se mogu definisati na sledeći način:
Dve ili više mreža povezanih preko dva ili više čvorova
Dva ili više čvorova vezanih za link, ili

TELEKOMUNIKACIJE

Na nacionalnom ili globalnom nivou, komunikacione tehnologije, kao što su sateliti i

mikrotalasni prenosnici, igraju bitnu ulogu u povezivanju poslovanja. Za prenos informacija,
elektronske kompanije kreirale su telekomunikacione sisteme. Ovi sistemi zahtevaju i Hardware i
Software za podešavanje veza.
Telekomunikacije omogućavaju povezano funkcionisanje poslovanja sa različitih udaljenih
lokacija. To znači da iste informacije i njihova kontrola ne zahtevaju promene iz svake
kompanijske kancelarije, već njihovo upravljanje može biti centralizovano. Telekomunikacije
takođe omogućavaju kompanijama komunikaciju i razmenu podataka sa partnerima, posredstvom
Internet-a.

IS organizacije Korisnički IS

Korisnički IS
Korisnici Sistema 1

Korisnici Sistema 2 Online servisi

Slika 2. Komunikacione veze između različitih ulagača u industriji

POSLOVNE PREDNOSTI MREŽA

1. Smanjenje troškova u poređenju sa tradicionalnim komunikacijama.

2. Skraćenje vremena za prenos informacije.
3. Omogućeno deljenje kompanijskih informacija.
4. Omogućeno deljenje Hardverskih resursa.
5. Promocija novog načina rada
6. Upravljanje geografski razdvojenim poslovanjem

OPŠTE PREDNOSTI

- cena obavljanja poslova uz smanjenje ljudskog uticaja,

- poboljšano deljenje informacija i Hardver resursa,
- snižavanje cene kroz deljenje Hardvera i Softvera,
17
 - smanjenje vremena komuniciranja u poređenju sa tradicionalnim načinima,
- povećana sigurnost podataka koji su BackUp-ovani na serverima, povećanje bezbednosti
upotrebom pristupa kroz korisnička imena i lozinke

NEDOSTACI

• preveliko oslanjanje na aplikacije od velikog značaja na mrežu,

• visoka cena inicijalnog podešavanja i administriranja,
• remećenje poslovanja do kraja inicijalnog podešavanja,
• smanjenje bezbednosti zbog povećanog broja pristupnih tačaka sa ostalih regionalnih
mreža.

SERVERI

To su vitalni činioci informacionih sistema, jer regulišu protok informacija u mreži poput srca koje
reguliše protok krvi u telu. Mrežni serveri pokreću mrežni operativni sistem (NOS), Software koji
se koristi za upravljanje mrežom, a često se koristi i za memorisanje velike količine podataka.
Server i NOS zajedno obavljaju sledeće funkcije:
• Održavanje bezbednosti (pristup informaciji u fajlovima je ograničen upotrebom korisničkih
imena i lozinki korisnika na mreži);
• Deljenje perifernih uređaja povezanih na mrežu, kao što su štampači, čitači trakak koji su
često priključeni direktno na server;
• Deljenje aplikacija, Word, koji ne mora da bude memorisan na Hard Disk računara
krajnjeg korisnika (cena kupovine aplikacija može biti umanjena kroz kupovinu sajt
licenci);
• Deljenje informacija (pristup do podataka se organizuje pomoću NOS-a, a memorisanje se
vrši na Hard Disk servera).

RAZLIČITE VRSTE SERVERA

VRSTA SERVERA SVRHA

MREŽNI Sadrži funkcije upravljanja mrežnim resursima i kontroliše korisnički pristup
FAJL Ovaj termin se ponekad koristi da ukaže na mrežnu serversku f-ju. On takođe ukazuje
da su korisnički fajlovi (dokumenta i tabele) memorisani na mrežnom serveru
ŠTAMPANJE Služi da ukaže na redosled dokumenata čije se štampanje zahteva. Često je u
kombinaciji sa File ili Network Servers
FAKS Rutira dolazeće i odlazeće fax-ove koji su primljeni ili poslati sa korisničkog računara
MAIL Služi da memoriše i prosledi e-mail
BAZE PODATAKA Koristi se da sačuva podatke i obezbedi Software za procesiranje podataka koji su
stigli od strane korisnika, organizovanih od strane SQL-a
APLIKACIONI Služe za memorisanje programa za rad sa tabelama i ostalim programima zahtevanim
od strane korisnika na njihovim PC. Ovo smanjuje potrebu da isti budu memorisani na
računarima korisnika.
KOMUNIKACIONI Upravlja konekcijama sa drugim mrežama i u WAN konfiguraciji.Poznat kao gateway i
priključen je na druge Gateway uređaje kao što su Routers i Firewall Servers.

KOMUNIKACIONA OPREMA

Kao što su bitne fizičke veze (kablovi) koji povezuju računare, postoje i druge važne komponente
telekomunikacionog sistema, koje treba obezbediti. To su delovi Hardvera koji se koriste u
povezivanju servera i klijenata, kao i mreža međusobno. Ovi uređaji su poznati kao konektori
locirani između klijenata i servera. Oni se nazivaju telekomunikacionim konektorima ili Gateway
uređajima (HUB, Multiplexer, Bridge i Router). U ovu kategoriju spadaju i modemi i mrežne
kartice.

18
KOMUNIKACIONA OPREMA - MODEMI

• Modem (modulator-demodulator) je zajednička karakteristika mnogih računara. Modem

dozvoljava korisnicima da šalju i primaju podatke preko obične telefonske linije. Modemi
rade na principu konvertovanja podataka između digitalnih i analognih formi. Modem
prima analogne podatke poslate preko telefonske linije i konvertuje ih u digitalni podatak,
tako da računar može da ih koristi. Slično tome, modem konvertuje izlazne digitalne
podatke u analogni signal pre nego što ih pošalje.
• Glavna uloga modema je Dial-Up povezivanje na mrežu. Ovo omogućava korisnicima
pristup mreži sa udaljenih lokacija preko modema. Većina kućnih računara pristupa
internetu na ovaj način.

Kombinacija Fax-Modem omogućava upotrebu modema sa dodatnim mogućnostima prijema i

slanja fax-a. Dolazeće fax poruke se prikazuju na ekranu ili šalju direktno na štampač. Odlazeće
poruke se mogu formirati upotrebom Word-a ili drugih aplikacija i automatski se šalju.
Alternativno, optički skener se koristiti za čitanje postojećih dokumenata i njihovo konvertovanje
u formu pogodnu za slanje.

Voice Modem nude veću fleksibilnost u kombinovanju glasa, faksa i podataka. Glasovni modem
se može koristiti kao Speakerphone ili telefonska sekretarica. Inače, moguće su sofisticiranije
aplikacije poput integracije Voice-Data (poznate kao Computer Telephony) veoma popularna u
poslovnim organizacijama
Uvođenje ADSL usluga omogućava da se postojećim telefonskim linijama prenosi
ogromna količina poadataka. Ponuđena širina kanala se često deli između više korisnika. ADSL u
kombinaciji sa ISDN nudi još veće mogućnosti i prenos podataka do 6Mbps. Skorašnji razvoj
uvodi sistem na bazi satelitske komunikacije i veoma brz prijem podataka. Mnogi servisi, npr.,
koriste konvencionalni modem, za slanje zahteva za podacima, kao što je Internet strana.
Zahtevani podatak se prima preko satelitskog linka pri brzinama od 400kbps, što je 4 puta brže
vreme nego što je ISDN link. Takvi sistemi se koriste za prenos vesti sa udaljenih lokacija.

• Habovi rade na fizičkom sloju (sloj 1) OSI modela. Uređaj je po obliku višestruki repetitor.
Eternet habovi su takođe odgovorni za slanje signala mešanja (jam signal) na sve portove
ako se detektuje sudar (collision).
• Habovi takođe često imaju BNC i/ili AUI konektorima da bi se moglo omogućiti
povezivanje 10BASE2 ili 10BASE5 mrežnih segmenata.Raspoloživost jeftinih Eternet
svičeva(switches) u potpunosti potiskuje habove ali njih još uvek ima u starijim
instalacijama i nekim specifičnim primenama.
HABOVI
Habovi se koriste za povezivanje do 20 PC-a u mrežu na konvencionalni način, pomoću patch
kablova koji su veoma slični telefonskim kablovima i čiji se konektori nalaze između PC-a i Hub-a.
Hub može biti priključen na server ili do servera vodi poseban vod (privod).

BRIDŽEVI I RUTERI
Koriste se za povezivanje različitih mreža i prenos paketa podataka iz jedne u drugu mrežu. Oni
se mogu koristiti i za povezivanje istih tipova mreža. Takođe, imaju sposobnost filtriranja kojima
limitiraju prenos podataka na jednu od strana Bridge, čime redukuju i prenos podataka uopšte.
Router-i mogu vršiti odabir najboljeg kanala za prenos paketa podataka, zbog čega se
upotrebljavaju kod Internet veza i WAN-ova. Iako ovi uređaji imaju svoju namenu, često se u
današnje vreme implemnetiraju u druge hibridne uređaje višefunkcionalne namene

TELEKOMUNIKACIONI KANALI

• Predstavljaju različite medije koji se mogu upotrebiti za prenos podataka između različitih
lokacija. Mogu biti, od tradicionalnih kablova i žica, poznatih ka guided media do satelita i
mikrotalasa pozatih kao unguided media.
• Sada ćemo ispitati karakteristika različitih media. Kada budemo ovo činili glavni faktor koji
ćemo posmatrati su fizičke karakteristike, metod prenosa podataka, performanse i cena.
Ukrštena parica (upotrebljava se za 10Base-T-Ethernet).
Koaksijalni kabl (upotrebljava se za Thin 10Base-2-Ethernet)
Fiber-optika
19
Bežčni mediji

INTRANET I EXTRANET

Većina Internet servisa su na raspolaganju svakom biznisu ili korisniku koji ima pristup Internetu.
Kako god, mnoge aplikacije elektronskog poslovanja koje pristupaju osetljivim kompanijskim
informacijama zahtevaju pristup radi ograničenja za određene individue ili trećeg lica. Ako je
informacija ograničena za pomenute, unutar organizacije to je Intranet, a za treće lice je Extranet.
Veza između ova dva termina je ilustrovana na slici 8. Extranet može biti pristupan autorizovanim
korisnicima van kompanije, kao što su saradnici, predstavnici važnih mušterija, ali informacije nisu
dostupne svakom na Internetu – samo onima sa pristupnom lozinkom.

extranet

Intranet

SVET Samo Kompanija SVET

Zaposleni Zaposleni
Korisnici Korisnici
Saradnici Saradnici
Slika 8. Relacije između Intranet-a, Extranet-a i Internet-a

EXTRANET APLIKACIJE

Extranet se koristi u velikom obimu kao podrška zaposlenima u lancu upravljanja kao resursi
zahtevani od zaposlenih i pretvoreni u proizvode isporučene korisnicima.

FIREWALLS (zaštitni zid)

Firewalls su neophodni pri kreiranju Intranet-a i Extranet-a, da bi bili sigurni da neće biti
nedozvoljenog pristupa poverljivim podacima. Obično su kreirani kao software na odvojenim
Serversma na tačkama gde su kompanije povezane na Internet. Firewall software može biti
konfigurisan tako da dozvoljava pristup samo određenim i odobrenim linkovima na područjima
rada od poverenja, koji predstavljaju druge kompanijske kancelarije. Firewall je implementiran u
e-marketing.
Kompanijski podaci na Internet-u su tada na drugim Serversma unutar kompanije.

PROVAJDERI SERVISNIH APLIKACIJA

• ASP nudi veliki potencijal za smanjenje cene administriranja informacionog sistema.

Aplikacioni sevisi su razmatrani kao relativno bliski novim aplikacijama Client/Server
približavanja, sadržeći grafički korisnički interfejs server, aplikacije ili poslovni logički
server, i bazu podataka ili transakcioni server.
• Tradicionalne kompanije zapošljavaju sopstveno osoblje koje upravlja njihovim
informacionim sistemom i različitim tipovima poslovnih aplikacija, kao što je e-mail. ASP
nudi alternativno rešenje gde su e-mail aplikacije domaćini udaljenim serverima.

ŠTA JE WWW?

WWW (World Wide Web) obezbeđuje standardni metod za razmenu i objavljivanje informacija na
internetu. Posrednik je baziran na standardnim formatima dokumenta, kao što je HTML
(Hypertext Markup Language) za koji se misli da je sličan tekstualnom formatu kao što koristi MS
Word.

Ovaj standard je masovno usvojen zato što:

20
 • Nudi mogućnosti koje dozvoljavaju korisniku da prelazi iz jednog u drugi dokument, ili Web
sajt – proces poznat kao “Surfing”,
• HTML podržava širok opseg formata čineći dokument lak za čitanje na različitim
pristupnim uređajima
• Grafika i animacije su integrisane na Web strani
• Integracija je moguća kroz HTML bazirane oblike koji omogućuju korisnicima pretraživanje
različitih detalja proizvoda koji ih interesuje, postavljanje pitanja ili komentara.

ČEMU SLUŽI WWW?

On predstavlja kombinaciju Web pretraživača i HTML-a u službi uspešnog poslovanja

korišćenjem Interneta.
Korišćenje ovih alata nudi niz mogućnosti uključujući i sledeće:
– Lako korišćenje otkad je navigacija između dokumenata omogućena jednim klikom na sliku
– Omogućava snabdevanje grafički podržanom multimedijom, koja je popularna kod korisnika
i pruža vizuelnu sredinu za oglašavanje
– Standardizacija alata i porast zahteva sredstava, informacija biti razmenjena sa mnogo
poslova i korisnika.

WEB PRETRAŽIVAČI I SERVERI

Web pretraživači su Software korišćen za pristup informacijama na www, smešten na Web

serveru. Web Servers se koriste za skladištenje, upravljanje i dostavu informacija na www. Glavni
Web pretraživači su MS Internet Explorer, Firefox Mozilla, Safari, Opera i Netscape Navigator ili
Communicator. Pretraživač prikazuje tekstualni i grafički pristup sa web sajta i snabdeva alatima
za upravljanje informacijama za web sajta.
Zahtev se klijentskog PC je ostvaren kada korisnik otkuca web adresu, klikne na hyperlink ili
ispuni online formu u polju za pretraživanje. Zahtev je tada prosleđen ka ISP i rutiran preko
interneta ka odredištu servera koristeći mehanizam opisan u delu koji se odnosi na protokol.
Server tada vraća zahtevanu web stranu, ako je statična (fiksna), ili ako je zahtev upućen za npr.
informaciju o prozvodu, proći će proveru na database serveru i zatim se vratiti korisniku kao
dinamički kreirana web strana. Informacija na svim zahtevanim stranama je smeštena u
transakcioni log fajl koji beleži zahtevanu stranu.

HTTP PROTOKOL

• HTTP (Hypertext Transfer Protocol) je standard korišćen da omogući web pretraživačima i

serverima da prenesu zahteve za isporuku web strana i njihovih ugrađenih grafika. Kada
kliknete na link dok pregledavate web sajt, web pretraživač koji koristite zahtevaće od servera
web sajt koristeći HTTP protokol. Od kako je ovaj protokol važan za isporuku web strana,
oznaka http:// se koristi kao prefiks za sve web adrese.
• URL (Uniform Resurse Locator) predstavlja standardni način upućivanja na Internet resurs,
tokom uspostavljanja veze i slanja zahteva ka Internetu.
• URL se sastoji od nekoliko komponenti, koje obuhvataju:
• Tip protokola (eng. protocol designation) - označava tip protokola koji se koristi, na primer
HTTP, FTP, FILE, TELNET
• DNS ime hosta - Aktuelno ime DNS hosta na koji se želi ostvariti konekcija. (TCP/IP adresa
se može koristiti umesto DNS imena).
• Putanja (eng. path) - Putanja na samom hostu, gde se nalaze traženi resursi. Ova putanja je
relativna u odnosu na hosting direktorijum na Internet serveru.
• Ime resursa - Aktuelno ime resursa koji zahtevate sa servera. Za većinu web URL-a, ime
resursa predstavlja ime HTML fajla.

ŠTA SU DOMENI?

• Imena hostova obično predstavljaju imena uređaja sa određenom IP adresom, a na Internetu

ona su deo su deo onoga što nazivamo puno ime domena (fully qualified domain name).
Puno ime domena sastoji se od imena hosta i imena domena.

21
 • Proces nalaženja imena hosta za bilo koju datu IP adresu poznat je pod nazivom prevođenje
imena (name resolution). Prevođenje imena može se izvesti na nekoliko načina.

ORGANIZACIJA INTERNET DOMENA?

Domeni na Internetu raspoređeni su hijerarhijski. Trenutno postoji 7 domena najvišeg nivoa, i to:
com komercijalne organizacije
edu obrazovne institucije
gov organizacije vlade
int internacionalne organizacije
mil vojska
net mrežne organizacije
org neprofitne organizacije
U drugim zemljama sveta poslednji deo domena predstavlja oznaku za zemlju, odnosno
nacionalni domen:
• ca Kanada
• jp Japan
• ru Rusija
Naš domen je rs
Ukoliko želite da stupite u kontakt sa nekom osobom unutar ovih domena putem e-mail potrebno
je samo da dodate e-mail ime uz ime domena, razdvojeno znakom @.
Za dodeljivanje imena Internet domena i sprečavanja dupliciranja imena zadužen je InterNIC.
Imena domena dodeljuju se po načelu ko prvi registruje svoje ime, osim ukoliko se ne radi o
imenu koje krši prava nečijeg zaštitnog znaka.
Oktobra 1998. godine formirana je Internet korporacija za dodeljivanje imena domena i TCP/IP
brojeva (ICANN, www.icann.org).

NOVI UREĐAJI

Novi razvoji tehnologija postavljaju tešku dilemu za organizacije koje koriste elektronsko
poslovanje, jer često da bi bile konkurentne, odluka o investiranju mora biti donešena pre nego
što nihovo širenje postane očigledno. Što se dodaje partikularno u B2C kompanijama kao što su
medijske kuće i prodaje, jer sadržaj postaje dostupan preko novih uređaja koji se često koriste
kod potrošača. Zamislite da ste menadžer u e-poslovanju u jednoj ovakvoj kompaniji: šta bi bile
benificije a šta slabosti unapređivanja vašeg sistema e-poslovanja da bi ste podržali ove nove
platforme?
Prednosti odluke da investirate mogu biti:
• rano stvaranje prednosti
• savlađivanje novih tehnologija
• akvizicija prema mušterijama
• zadržavnje mušterija
• unapređivanje saradnje ili brand-a

MOBILNI BEŽIČNI PRISTUPNI UREĐAJI

Godine 1999. prvi u novoj generaciji mobilnih telefona, kao što su Nokia 7110, mogli su da
ponude mogućnost pristupa internetu. Poznati su kao WAP telefoni, ili vrlo često u razgovoru kao
web ili internet telefoni. Ono što nude ovi telefono je mogućnost pristupa informacijama na web
sajtovima koje su specijalno kreirane za prikazivanje na displejevima mobilnih telefona. Dolazi do
značajane ekspanzije ovih telefona, jer oni obezbeđuju sve pogodnosti koje omogućava i WWW,
ali u njihovoj formi.

22
 6. ZAŠTITA RAČUNARSKIH SISTEMA

VIRUSES & SPYWARE

Viruses & Spyware: Programi ili programski kod koji može izavati zlonamerne ili nekontrolisane
aktivnosti u računarskom sistemu.
Procenjuje se da postoji više desetina hiljada računarskih virusa i sličnog (nepoželjnog)
programskog koda, a taj  broj se neprestalno rapidno uvećava!!!!
Veliki broj postojećih računarskih virusa, i sličnog nepoželjnog programskog koda, njihova
raznovrsnost, kao i njihove česte izmene značajno otežavaju formiranje precizne klasifikacije
računarskih virusa.
Osim toga, svaki tvorac novog virusa, ili sličnog programskog koda, zeli da dokaže da to ume
bolje od drugih. To svakako utiče na "kreativnost" tvoraca virusa, odnosno na to da će se sledeći
"uspešan" računarski virus  pojaviti upravo tamo gde ga najmanje očekujete i da če se ponašati
onako kako Vi to najmanje očekujete.
Virusi koji te karakteristike ne poseduju predstavljaju manju potencialnu opasnost jer ih antivirus
programi i slični specijalizovani programi, na osnovu već poznatih karakteristika,  mogu lakše
detektovati i eliminisati.
Nekada su postojali samo računarski virusi ali je kasnije identifikovano prisustvo i značajnog broja
drugih tipova nepoželjnog progromskog koda koji se ne može u potpunosti uvrstiti u viruse.
Nepoželjni programi i programski kodovi nazivaju se malware ili  malicious programski kod.
Malicious: pakostan, zloban, zlonameran, zloćudan, nepoželjan i sl.
Malware softver se može klasifikovati kao:
• Infektivni/zarazni (infectious) malware: računarski virusi (computer viruses) i crvi
ili Internet crvi (worms, Internet worms).
• Sakriveni (concealment) malware: trojanci (trojan horses), modifikatori MBR
(rootkits), backdoors.
• Malware koji se primenjuje u cilju sticanja profita: spyware, loggers i dialers.
Umesto Malware često se koristi i naziv Viruses & Spyware

RAČUNARSKI VIRUSI

Računarski virusi (computer viruses): Najstarija vrsta malicioznog koda pod kojim se obično
podrazumeva maliciozni kod koji se infiltrira u neki (najčešće izvršni) fajl.
Virus predstavlja računarski kod (programe ili deo programa) koji obavlja dve osnovne funkcije:
• nekontrolisano razmnožavanje – ("razmnožava se" nezavisno od volje korisnika sistema)
• nekontrolisano pokretanje (aktiviranje) - aktiviraju se nezavisno od volje korisnika a u
zavisnosti od nekog kriterijuma ugrađenog u programski kod virusa (datum, vreme, neki
događaj ili akcija)
Računarski virusi takođe obavljaju različite aktivnosti, nezavisno o volji i znanju korisnika sistema,
a na koje korisnik sistema najčešće ne može uticati. Ma da se pod računarskim virusima obično
podrazumeva programski kod stvoren sa namerom da, pod određenim uslovima, izvodi razne
destruktivne aktivnosti to ipak ne mora uvek biti i tačno.
(A virus does not have to do damage to be a virus).
Napomene:
• Obratite posebnu pažnju na fajlove sa ekstenzijom .exe, com, bat, pif, scr, shs, chm, lnk.
• Neke datoteke nose nazive oblika nazivdatoteke.doc.exe ili sl, u cilju stvaranja zabune.
• Za računarske viruse se često smatra da su istovremeno i destruktivni, što ne mora biti
tačno. Nisu svi računarski virusi formirani sa namerom da vreše destruktivne aktivnosti
kao što su: brisanje sadržaja hard diska, brisanje sadržaja CMOS-a, modifikacija podata
ka i sl. Neki od računarskih virusa su bezazleni, čak i šaljivog karaktera,ali (vidi Trojanci)
Računarski virusi se najčešće kalsifikuju kao:
• Virusi infektori fajlova ili izvršni virusi (Executable viruses): koji se najčešće infiltriraju u
neki izvršni fajl.
• Makro virusi: virusi formirani primenom standardnih komandi nekog makro ili script
jezika u cilju izvođenje zlonamernih ili štetnih operacija nad fajlovima.

23
VIRUSI INFEKTORI IZVRŠNIH DATOTEKA

Virusi infektori datoteka napadaju (inficiraju) programe i sistemske fajlove (fajlove sa extenzijom:
exe, com, dll i sl.).
Virusi infektori datoteka najčešće poseduju mogućnost zamene dela programskog koda u
izvršnim fajlovima (programima), ili mogućnost  pripajanja svog koda izvršnim programima. U
prvom slučaju (slučaju zamene dela izvršnog koda) ne dolazi do promene veličine fajla, što
znatno otežava jedostavno otkrivanje zaraženih fajlova, odnosno otkrivaje zaraženih fajlova bez
primene antivirus programa.
Nakon pokretanja programa (fajla koji sadrži virus)  virus se učitava u memoriju (RAM memoriju)
odakle pokušava da zarazi druge fajlove čime se njegove potencijalno destruktivne namere
prenose i na druge računare i računarske mreže.

BOOT SEKTOR VIRUSI

Boot sektor virusi: maliciozni kod koji modifikuje MBR (Master Boot Records - poseban deo na
hard disku u kome se nalaze informacije o samom disku i particijama hard diska) u cilju
prikrivanja fajlova (ili dela diska) na kome je smešten maliciozni kod, ili modifikacije fajlova
operativnog sistema, sa ciljem da malvare ostane prikriven od korisnika sistema, odnosno
antivirus programa.

MAKRO VIRUSI

Makro virusi: virusi formirani primenom standardnih komandi nekog makro ili script jezika u cilju
izvođenje zlonamernih ili štetnih operacija nad fajlovima.

TROJAN HORSES

Trojanci (Trojans): Trojanci predstavljaju prave programe, a ne samo maliciozno kod u nekom
programu, odnosno trojanci predstavljaju samostalne programe koji mogu izvoditi aktivnosti koje
se bitno razlikuju od aktivnosti za koje korisnik sistema smatra da su namenjeni (programs that do
something other than what the person who runs the program thinks they will do).
Neki primeri Trojanaca podsećaju na računarske igrice, ali su zapravo programi koji, pod
određenim uslovima, obavljaju i druge aktivnosti mimo znanja korisnika kao što su:
Brisanje CMOS (Complementary Metal-Oxide Semiconductor - čip u kome se čuvaju informacije
o podešavanju računara i sistemsko vreme ili podešavanja/izmene nivoa bezbednosti pristupa
računarskom sistemu u cilju omogućavanja neovlašćenog pristupa sistemu).
Izmene u sistemu zaštite u cilju omogućavanja napada na računarski sistem.

BACKDOOR MALWARE

Backdoor malware: maliciozni kod kojim se ostvaruje mogućnost "zaobilaženja" normalne

autentifikacije.
Hakeri tipično koriste backdoors malware u cilju ostvarivanja mogućnosti za (udaljeni) pristup
računarima. Za instalaciju backdoors malvera hakeri obično koriste Trojan horses ili worms
malware.
Napomena: Pojedini računarski sistemi (računari, serveri) sadrže određene mogućnosti udaljenog
pristupa, koje se najčešće koriste u cilju admistriranja ili odravanja računara. Backdors malware
omogućava takav način pristupa neovlašćenim korisnicima, mimo znanja korisnika i
administratora sistema.

WORMS

Crvi, odnosno Internet crvi (Worms, Internet worms): Maliciozni kod koji za svoje "razmnožavanje"
(stvaranje većeg broja novih primeraka) ne koristi fajlove već slabosti i propuste komunikacionih
protokola i sistema zaštite računarskih mreža. Crvi nisu pervashodno namenjeni "napadu" na
pojedine računare, i fajlove koji se na njima nalaze, već na same računarske mreže
(nekontrolisano uvećanje prometa kroz računarsku mrežu značajno može uticati na normalno
funkcionisanje računarske mreže, a u pojedinim slučajevima čak i onemogućiti njeno
funkcionisanje).
24
SPYWERE

Spyware: Maliciozan kod, često skrivena komponenta sumnjivih shareware i freeware programa,
namenjen neovlašćenom prikupljanju podataka sa zaraženih računara.(Free Software or .?)
Spyware se u sistem instalira instalira bez znanja, i (eksplicitnog) odrobrenja korisnika sistema.
Spyware može biti uključen u softver koji se dowloduje ili se instalira kada se pristupa nekom
sajtu. Navedeni softver može prouzrokovati čitav niz problema uključujući:
• "iskakanje" popup prozora,
• sistemske probleme, ili
• izmene u sistemu zaštite.
Pogodan način za uklanjanje spuware programa predstavlja deinstaliranje programa "nepoznatog
porekla" i korišćenje specijalizovanih programa namenjenih za uklanjanje spyware softvera (npr.
Spybot ili Ad-aware).

ADWARE

Adware (Advertising-supported softwares): Programi koji se instaliraju na računar zajedno sa

nekim drugim programima (najčešće downloadovanih sa Interneta), a namenjeni su prevashodno
prikazivanju reklamnih poruka (za vreme korišćenja Interneta).
U pojedinim slučajevima ovi programi su ujedno i špijunski nastrojeni.

KEYLOGGERS
Keyloggers: Programi namenjeni za otkrivanje (krađu) personalnih informacija kao što su lozinke,
brojevi bankovnih računa, brojeva platnih kartica i sl., kao i njihovu distribuciju na  određene e-
mail adrese (u cilju eventualne zloupotrebe).

HIJACKS

Hijacks (otimači): Program ili zapis u registrima koji menjaju početnu stranicu Internet browsera ili
presmeravaju URL (umesto pristupa planiranim resursima - planiranoj stranici interneta, pristupa
se drugim, obično neželjenim,  sadržajima kao što su stranice Internet kockarnica, stranica sa
pornografskim sadržajima i sl.).

HOAXS

Hoaxs (prevare / obmane): e-mail poruke u kojima se ukazuje na pojavu novog virusa koga
antivirusi ne mogu da detektuju postojeći antivirusni program ne otkriva. Dakle, Hoax je lažna
uzbuna, "neslana" šala ili stvaranje panike.
(U navedenim porukama često se sugeriše da se primljena poruka "hitno" prosledi što većem
broju korisnika Interneta, naravno "u cilju njihove zaštite". Osim stvaranja panike takve poruke
svakako utiču i na porast prometa na Internetu, kao i opterećenje Mail servera).

SPAM

Spam, junk mail or unsolicited commercial mail: Nepoželjne e-mail poruke, najčešće reklamnog
sadržaja.
Iako spam sam po sebi ne predstavlja maliciozni kod ipak može značajno da utiče na rad
korisnika sistema. Veliki broj nepoželjnih korisnika ometa efikasno korišćenje e-maila kao veoma
efikasnog sistema za razmenu poruka.
Osim toga spam se često povezuje sa malicioznim kodom i napadima na računarske mreže
(sisteme), bilo da se radi o e-mail porikama koje u attach-mentu sadrže maliciozni kod (koji se
kod nekih vidova malicioznog softvera pokreće i bez otvaranja same poruke - preview) ili
maliciozan programski kod prikriven u fajlovima u attachmentu.
Zloupotreba računara korisnika u cilju distribucije spam poruka ili spam poruka sa malicioznim
kodom sa e-mail adrese korisnika računara, mimo njegovog znanja, ili krađa e-mail adresa iz
Address Book-sa korisnika u cilju distribucije neželjenih e-mail poruka znatno otežava zaštiti
sistema, a takođe i mogućnost otkrivanja stvarnih počinioca prevare/zloupotrebe/namerno
izazvane štete!

25
OSTALE KLASIFIKACIJE

Osim navedene klasifikacije malware-a postoje i druge klasifikacije koje se pre svega odnose na
računarske viruse, odnosno njihove karakteristike. Kao "značajne" (čitaj: opasne) mogu se
izdvojiti sledeće kategorije virusa:
• Stelt i retro virusi: Virusi razvijeni sa ciljem izbegavanja ili onemogućavanja
funkcija antivirus programa.
• Polymorphics/Polymorphs virusi: Virusi koji poseduju mogućnost izmene svog
programskog koda u cilju prikrivanja.

10. INTERNET, E-TRGOVINA, E-POSLOVANJE

Usmerenost savremenog poslovanja organizacija ka globalnom tržištu podrazumeva integraciju

informacionih i komunikacionih tehnologija. Globalizacija menja standardne paradigme poslovnih
procesa, usmeravajući ih računarskom mrežnom okruženju.
Sve zahtevniji potrošači i jača konkurencija, utiču na razvoj novih mogućnosti i primene u domenu
poslovnih procesa. U sticanju tržišnih prednosti, primena i korišćenje elektronskih sredstava kao
virtuelnih kanala, i u trgovini se pokazala kao isplativ i efikasan način razmene proizvoda i usluga.
U poslovnom okruženju dominacije interneta, intraneta i ekstraneta, elektronsko poslovanje
podrazumeva više od direktne (on-line) prodaje i kušpovine. Ovaj vid poslovanja obuhvata
ukupne procese razvoja, marketinga, prodaje, isporuke, usluge i plaćanja, odnosno globalnu
virtuelnu zajednicu potrošača.
Strategijske prednosti u informatički organizovanom prometu i trgovini zasnivaju se na konceptu
virtuelnog lanca vrednosti, smanjivanjem i eliminisanjem kanala distribucije, uz mogućnost da se
maloprodaja prebaci na virtuelni model poslovanja.
Prvi put termin upotrebljen 1996 (IBM) i označava obavljanje raznih vrsta poslovnih transakcija
elektronskim putem i obuhvata:
 Prodaju dobara i usluga
 Elektronski prenos sredstava
 Komercijalne aukcije, itd.

Elektronsko poslovanje (e-busines):

 digitalno omogućene transakcije i procesi u okviru jedne organizacije uz pomoć i pod
kontrolom njenog informacionog sistema
 e-biznis ne obuhvata komercijalne transakcije izvan granica organizacije gde se vrši
razmena vrednosti
Elektronska trgovina (e-commerce):
 razmena poslovnih informacija, održavanje poslovnih veza i vođenje poslovnih transakcija
između različitih organizacija putem telekomunikacionih mreža
 više je od skupa Internet tehnologija, a ponekad se koristi termin
e-business
 kupovina i prodaja informacija, proizvoda i usluga putem računarske mreže i podrška za
bilo koju vrstu poslovnih transakcija putem digitalne infrastrukture
 digitalno omogućene komercijalne transakcije izmedju organizcija (B2B), organizacija i
pojedinaca (B2C), pojdinaca (C2C), organizacija i vladinih agencija (B2G),vladinih agencija (G2G)
 komercijalne transakcije se odnose na razmenu novčane vrednosti između organizacija ili
individualnih granica u zamenu za proizvode i/ili servise

E- TRGOVINA

Elektronska trgovina (Electronic Commerce):

• Obavljanje poslovanja preko Interneta
• Prodaja robe i usluga koji se mogu isporučiti tradicionalnim putem (off-line)
• Prodaja proizvoda ili usluga koji se mogu digitalizovati i distribuirati on-line
(softver, audio/video zapisi itd)
Internet – infrastruktura za e-trgovinu
Uvod u digitalnu ekonomiju, napredno poslovanje za:
26
 • pojedince,
• organizacije (preduzeća),
• vlade država
Mreže interneta, intraneta i ekstraneta obezbeđuju virtuelne linkove elektronske trgovine između
poslovnih segmenata organizacije i potrošača, zaposlenih i drugih poslovnih partnera. Domen
poslovnih aktivnosti koji se zasniva na e-trgovini organizacije, može se grupisati u tri osnovne
kategorije:
a) usmerenost organizacije ka potrošaču (Business – to – Consumer Commerce)
b) poslovanje usmereno na eksterno poslovno okruženje (Business – to – Business
Application)
c) interni poslovni procesi (Internal Business processes)

Klasifikacija e-trgovine prema tipovima učesnika

Matrica e-trgovine
  Business Consumer Government
Business (poslovni sistemi) B2B B2C B2G
Consumer (potrošači) C2B C2C C2G
Government (vlade zemalja) G2B G2C G2G

B2B (business to business)

 Interorganizacioni informacioni sistem u kojem kompanija upravlja transakcijama unutar

njenog sopstvenog vrednosnog lanca ili sa drugim kompanijama i organizacijama
 B2B se ponekad naziva business-to-employee (B2E) kada je fokusiran na upravljanje
aktivnostima unutar organizacije
 Učesnici u ovom tipu e-trgovine su organizacije i poslovni sistemi
 Početak B2B poslovanja vezuje se za pojavu prvih EDI (electronic data interchange) sistema
1. EDI - elektronskim putem omogućena međusobna komunikacija informacionog sistema
preduzeća sa IS poslovnih partnera
2. Eliminišu se brojni nedostaci komunikacije klasičnim sredstvima (gubljenje dokumenata,
oštećenje u prenosu, greške u prekucavanju teksta itd.)
3. Ugrožena privatnost i zahtevi za bezbednost transakcija

 Najvažniji oblik e-trgovine

 Na B2B tržištu se obavlja najveći obim on-line transakcija
 Transakcijama na ovom tržištu ostvaruje se između 80-85% ukupnih prihoda od e-
trgovine na Internetu
 U budućnosti će se obim B2B e-trgovine povećati mnogo puta

B2C (business to consumer)

 Prodavci su organizacije, a kupci su pojedinci

 Uglavnom se odnosi na maloprodajne transakcije
 između kompanija i individualnih potrošača
 Amazon.com, osnovan 1994. (Jeff Bezos: Virtualni prodavac knjiga) predstavlja
tipičan primer kompanije koja se bavi ovim poslovanjem
 Izvanredan Uspon Amazona - 20 miliona korisnika u više od 160 zemalja kupilo
2000. g. robu u vrednosti od 2,8 milijardi $
 Ovaj poslovni model oslanja se na sposobnost Interneta da prenosi ogromnu
količinu informacija brzo i efikasno
 B2C je najjasniji aspekt e-trgovine iz korisničke perspektive

C2C (consumer to consumer)

 Potrošači direktno prodaju robu ili usluge drugim potrošačima on-line putem
 Uključuje i prodaje nekretnina, automobila i dr. u on-line oglasima
 Najpoznatiji primer C2C je web sajt eBay.com
 Reklamiranje ličnih usluga na Internetu ili nuđenje konsalting usluga

27
  Neki aukcijski sajtovi nude mogućnost C2C elektronske trgovine omogućavaju
korisnicima da ponude robu na on-line aukcijama.
 Ovaj oblik transakcija podrazumeva učešće i treće strane u online trgovini:
 Treća strana može biti neki aukcijski sajt:
• eBay,
• Gnutella (prodaja muzike),
• Monsters (online poslovi),
• Owners.com (klasifikovane reklame),
• Limondo.com (domaći sajt), itd.
 Poseban oblik C2C transakcija predstavljaju transakcije u
peer-to-peer komunikaciji bez posrednika (KazaA, Torent programi)

POSLOVNI MODELI NA INTERNETU

B2B Hub
 takođe poznat kao prostor za trgovinu/razmenu ili e-tržište
 elektronsko tržište gde dobavljači i trgovci na veliko mogu da obave transakcije
 mogu biti opšti (horizontalno tržište) ili specijalizovani (vertikalno tržište)

E-distributeri
 direktno snabdevaju proizvodima induvidualne poslovne jedinice

B2B Provajderi Servisa

 prodaja poslovnih servisa drugim kompanijama

Posrednici (matchmakers)
 povezivanje različitih poslovanja
 naplata usluga po transakciji, ili na osnovu provizija za usluge

Infomediari (informacioni posrednici)

 nalaženje i preprodaja poslovnih informacija

OBLIK KARAKTERISTIKE www

Elektronske aukcije Elektronska ponuda cene za proizvode ili usluge www.letsbuyit.com
www.eBay.com
Elektronske prodavnice B2B e-trgovina www.cisko.com
B2C e-trgovina www.tehnicom.net
B2C e-trgovina www.amazon.com
Elektronska grupna Elektronska prodaja robe grupama kupaca ili www.volumebuy.com
kupovina malim poslovnim sistemima po diskontnim www.etrana.com
cenama
Elektronska nabavka Lanac nabavke na Internetu www.sap.com
Provajderi Internet Omogućavanje pristupa Internetu www.EUnet.com
usluga www.aol.com
www.AT&Tworldnet.com
Elektronska razmena Omogućavanje elektronske razmene između www.patents.ibm.com
kupaca i prodavaca www.Chem.Connect.com
www.rooster.com
Elektronski posrednici Elektronska maloprodaja www.stephenking.com
www.moster.com
Elektronski provajderi Informacione usluge www.nytimes.com
sadržaja www.cnn.com
Elektronski portali Informacione usluge, link-ovi sa drugim www.Lycos.com
sajtovima, elektronska pošta itd. www.Infoseek.com
www.Excite.com

 Primarni modeli prihoda e-trgovine:

 Reklamiranje
 Pretplata
 Nadoknada za transakciju
 Prodaja
28
  Izbor partnera

 Najčešći poslovni modeli e-trgovine na Internetu:

 posredništvo,
 online propaganda,
 infoposrednici,
 e-trgovac,
 direktni proizvođač,
 online interesna zajednica,
 pretplata i
 korisnost (profitabilnost)
POSREDNIŠTVO

 Posrednici predstavljaju glavne učesnike na tržištima.

 Oni povezuju prodavce i kupce, čime omogućavaju obavljanje posla između njih
 Posrednici (brokeri) imaju veoma važnu ulogu na B2B, B2C i C2C elektronskim tržištima
 Oni obično posluju po principu naplate provizije za obavljeni posao

ELEKTRONSKA TRŽIŠTA I E-BERZE

 E-tržišta omogućavaju kompletne poslovne usluge koje započinju od transakcija, a

nastavljaju se pregovaranjem, oporezivanjem i izvršenjem određenog posla
 Poslovanje na ovim tržištima je efikasno i za prodavce i za kupce
 Brokeri predstavljaju tipične posrednike na ovim elektronskim tržištima

POTRAŽIVANJE NAPLATE

 Ovaj model je kreirala i patentirala kompanija Priceline koja je omogućila kupcima da

ponude cenu koju bi hteli da plate za određeni proizvod ili uslugu.
 Nakon ponude kupca kompanija pokušava da nađe prodavca koji je spreman da proda
robu po ponuđenoj ceni.
 U nekim slučajevima kupci moraju u više navrata da nude cenu koju su spremni da plate
za određeni proizvod ili uslugu.
 Veći deo usluga koji se nudi na sajtu Priceline.com vezani su za putničke aranžmane -
avionske karte, hotelski smeštaj itd.

AUKCIJSKO POSREDNIŠTVO

 Aukcije predstavljaju tradicionalni poslovni model koji se danas uspešno primenjuje na

Internetu.
 Posrednici koji se bave aukcijskom prodajom zarađuju na osnovu provizije od ostvarenih
transakcija koje su pokrenute na ponuđenom sajtu (npr. eBay.com).
 Elektronske aukcije su atraktivne za potencijalne kupce zahvaljujući svojoj multimedijalnoj
prirodi; na njima se često mogu naći vrlo kvalitetno odrađene prezentacije proizvoda koji
se prodaju.
 Primenom on-line aukcija dolazi do značajne uštede vremena i novca kupaca.
 E-aukcionari ostvaruju prihode i od promociono-reklamnih aktivnosti na svojim on-line
sajtovima

AGENTI ZA POTRAŽIVANJE

 On-line agenti (npr. posebni softveri ili "roboti") su posrednici koji traže određene cene i
raspoloživu robu, ili usluge, specificiranu od strane kupca (MySimon.com,
Lycoshop.com, RUSure.com, DealTime.com i dr.)
 Upotrebljavaju softver koji sadrži veštačku inteligenciju
 Ovakav vid poslovanja je perspektivan, jer se predviđa da "roboti" mogu izvršiti
komparaciju faktora kupovine, kao što su kvalitet, vreme isporuke, popust na količinu i sl.

ON-LINE PROPAGANDA

29
  Poslovni model koji proširuje načine emitovanja programa tradicionalnih medija: radija i
televizije.
 Web sajt predstavlja novi medijum preko koga se emituje sadržaj radio ili TV programa.
 Na sajtovima se nude i druge usluge poput e-mail, elektronskog razgovora (chat), online
foruma itd.
 Osim ovih usluga na sajtovima se često postavljaju i reklamne poruke u vidu banner-a .

PORTALI
 Portali predstavljaju Web sajtove koji poseduju veliki broj linkova sa sajtovima koji nude
dodatne informacije vezane za određenu oblast.
 Portali mogu biti javni (poput Yahoo!) ili privatni - korporacijski portali (Mondo).
 Oni mogu nuditi opšte informacije ili informacije koje su usmerene ka određenoj interesnoj
grupi korisnika.

ON-LINE ZAJEDNICE

Primeri: Linux, Apache, ... – open source modeli

 Kompanije koje implementiraju ove modele, ostvaruju prihode od:
 prodaje pomoćnih proizvoda i usluga,
 usluga tehničke podrške,
 promocije usluga i proizvoda drugih kompanija,
 distribucije onih softverskih paketa koji se iz određenog razloga ne mogu
preuzeti (download) on-line putem.

PRETPLATA POSLOVNI MODEL

 Korisnici ovog poslovnog modela plaćaju periodičnu pretplatu na usluge koje

koriste na Internetu.
 Pretplata se može plaćati na dnevnom, mesečnom ili godišnjem nivou.
 Sajtovi koji koriste ovaj poslovni model obično nude besplatan sadržaj kojem može
pristupiti svaki korisnik Interneta.
 Većem delu onoga što se nalazi na sajtu mogu pristupiti samo registrovani članovi
koji su platili određenu proviziju.
 Obično se kombinuje sa modelom on-line propagande.

PREDNOSTI E-TRGOVINE

 Niži troškovi transakcija

 Objedinjenje celokupnog ekonomskog/prodajnog procesa
 Tržištu se nudi drugačiji način kupovine
 Obimni katalozi proizvoda
 Unapređenje interaktivnog odnosa sa kupcima...

PERSPEKTIVA E-TRGOVINE

 E-trgovina trenutno obuhvata oko 5% ukupne ekonomije SAD

 Rast prihoda koji potiče od servisa na Internetu je 20 puta veći od rasta u ostatku
ekonomije SAD
 U Srbiji u 2007. 50% od ukupnog prometa banaka izvršeno u e-bankarstvu
 U poređenju sa celokupnim poslovanjem SAD, kod kompanijske prodaje dobara i usluga
preko Interneta je:
 tri puta verovatnije da će se smanjiti troškovi,
 dva i po puta verovatnije da će se povećati produktivnost
 više od dva i po puta verovatnije da dođe do rasta tržišta i proboja na novo tržište

M-COMMERCE

 Novi oblik e-trgovine je mobile commerce (m-commerce)

 Upotreba bežične tehnologije za konekciju korisnika na Internet

30
INTRANET

Karakteristike B2E Intraneta:

 B2E - (Business to Employee)

 Intranet: interni informacion sistem zasnovan na Internet client/server
aktivnostima između zaposlenih pojedinaca i pojedinih sektora organizacije
 Čine ga fizičke komponente i informacioni sadržaj
 Fizički elementi intraneta su:
 mreža (LAN, MAN, WAN ),
 bar jedan računar sa instaliranim serverskim softverom (uključujući TCP/IP),
 dodatni računari sa klijentskim softverom (uključujući TCP/IP i Web browser).
 Rad zaposlenih putem intraneta:
 povećava efikasnost,
 smanjuje troškove papirnog poslovanja i
 povećava brzinu zanavljanja informacija.

 Intranet takođe obuhvata:

 Firewall softver za zaštitu mreže štiti - intranet od neautorizovanog pristupa
korisnika iz drugih mreža ili organizacija i neovlašćeno korišćenje Interneta
od stran zaposlenih
 Softver za autentifikaciju i identifikaciju korisnika (proxy server)
 Softver za šifrovanje podataka i
 Softver za zaštitu intraneta od virusa, drugih malicioznih programa i hakera
sa Interneta

EXTRANET

 Privatni inter-organizacijski informacioni sistem

 Povezuje intranet dve ili više kompanija u poslovno udruženje
 Poznat je kao prošireni intranet
 Ima važnu ulogu u opštoj poslovnoj strategiji mnogih kompanija
 Omogućava im da izgrade udruženja sa dobaljačima i drugim organizacijama na
međunarodnom nivou

B2B EXTRANET
 Bezbedna privatna mreža (Secure private network) fizički povezuje više intranet
mreža preko iznajmljenih telefonskih linija

 Javna mreža (Public network) koristi javne komunikacione mreže kao što su javni
servisi telekomunikacionih mreža ili Internet

 Virtuelne privatne mreže - VPN (Virtual private network):

 koriste javne mreže sa posebnim protokolima koji obezbeđuju siguran
„tunel” za povezivanje intraneta poslovnih partnera
 extranet se naziva Internet VPN kada je javna mreža koja se koristi
Internet

Dobre strane upotrebe ekstraneta:

 Povećanje brzine B2B transakcije

 Smanjenje grešaka u među kompanijskim transakcijama
 Smanjenje telekomunikacionih troškova
 Povećanje obima poslovanja sa partnerima
 Razmena poslovnih dokumenata
 Provera stanja i porudžbine od dobavljača
 Saradnja sa poslovnim partnerima na zajedničkim projektima

NEKI TEHNIČKI ZAHTEVI E-COMMERC

31
  Softverski zahtevi za e-trgovinu:
 Kataloški prikaz - za pronalaženje i dostavljanje poslovnih informacija
 Usluge na zahtev kupca - npr. sposobnost pravljenja spiska predmeta
koje je kupac selektovao za porudžbinu
 Obrada transakcija - obavljanje tipičnih računica pri transakcijama kao što
je dodavanje poreza na cenu i troškova dostave

E-BANKARSTVO

Modeli plaćanja u poslovnim transakcijama:

 Cash-like pretplata, suma novca se uzima od kupca pre nego što se trgovina
obavi:
- smart card,
- elektronski keš i
- bankarski čekovi
 Check-like plaćanje se obavlja u trenutku kupovine (pay-now) ili po obavljenoj
kupovini (pay-latter):
- pay-now
- bankomati (ATM - Automated teller mashine)
- pay-later
- sistem kreditnih kartica

HOME BANKING

 Integracija hardvera, softvera i telekomunikacija.

 '70-tih se u svetu koristi telefonski pristup bankovnim računima
 '80-tih se pojavljuje i pristup pomoću kablovske televizije
 '90-tih na scenu stupaju Internet tehnologije
 Osnovni tipovi kućnog bankarstva:
- veza korisnika putem modema sa njihovim računima
- softver za kućne finansije
- on-line bankarstvo pomoću on-line servisa
- WWW (virtuelno) bankarstvo

DIGITaLNI (ELEKTRONSKI) NOVAC

 Novac je sve ono što je opšte prihvaćeno kao medijum za razmenu, merilo vrednosti i
sredstvo za plaćanje
 Novac ima tri osnovne funkcije kao:
 sredstvo razmene,
 jedinica za računanje i
 skladište vrednosti
 Elektronski novac se definiše kao specifična „monetarna informacija” koja se putem
digitalnih signala u „realnom vremenu” prenosi između transaktora koji obavljaju plaćanja
 Elektronski novac je virtualan
 Ne poznaje geografske granice i može se praktično u trenutku prebaciti na velike udaljenosti
 Zamenjuje gotovinu i čekove

ELEKTRONSKE TRANSAKCIJE

Bebednosni zahtevi elektronskih finansijskih transakcija su:

 privatnost (privacy)
 verodostojnost, autentičnost (authenticity)
 autorizacija učesnika (authorization)
 neporicivost (nonrepudiation)
 celovitost, integritet (integrity)

ELEKTRONSKI POTPIS

Elektronski(digitalni) potpis se koristi radi:

32
  obezbeđenja sistema elektronskog poslovanja
 za sigurnu razmenu podataka elektronskim putem
 između korisnika koji su fizički udaljeni
U tom smislu elektronski potpis u elektronskom poslovanju predstavlja analognu tehniku
svojeručnom potpisu u klasičnom poslovanju.
Najznačajnija polja primene elektronskog potpisa su:
 elektronsko poslovanje (e-Business)
 elektronska trgovina (e-Commerce)
 elektronsko bankarstvo (e-Banking)
 elektronska uprava (e-Government)
 elektronsko zdravstvo (e-Healthcare)
 platni sistemi na bazi čip kartica (EMV) itd.

ETIČKA PITANJA I E-TRGOVINA

Skup etičkih pravila organizacije treba da obuhvati:

 Jasnu, nedvosmislenu izjavu organizacije o poštovanju prava privatnosti kupca
 Izjavu koja definiše da lični podaci kupca neće biti distribuirani bez njegovog ličnog
odobenja
 Jasnu izjavu koja formuliše kako će kompanija informisati kupce o nameri da koristi
njihove lične podatke dobijene prilikom on-line transakcije i kako će kompanija
tražiti odobrenje od kupca za tu namenu
 Izjavu o vlasništvu u odnosu na mrežno poslovanje i komunikacije
 Način na koji kompanija nadgleda ili prati navike kupca na Web sajtovima

ZAKLJUČAK

• E-trgovina predstavlja razmenu poslovnih informacija, održavanje poslovnih veza i vođenje

poslovnih veza između organizacija putem telekomunikacionih mreža i posebno Interneta

• E- trgovina je dovela do reorganizacije unutrašnjeg poslovnog procesa i udruženja poslovnih

organizacija kao i do kreiranja proizvoda u skladu sa potrebama kupca

• Postoje tri glavne konfiguracije e-trgovine koje se zasnivaju na Internet tehnologiji: intranet,
extranet i javni Web sajtovi

• Intranet je interni informacioni sistem zasnovan na Internet tehnologiji, koji obuhvata TCP/IP
protokole i Web alate i međusobno povezuje pojedinace i delove odeljenja unutar
organizacije

• Intranet čine fizičke komponente (tehnologija) i informacioni sadržaj

• Extranet je privatni, međuorganizacijski informacioni sistem koji povezuje intranet dve ili više
kompanija u poslovnom udruženju

• Extranet proširuje kros-funkcionalne aktivnosti među poslovnim partnerima i unapređuje

njihove poslovne veze

• E-trgovina je zadužen za poslovne transakcije sa kupcima

• Mada e-trgovina ima mnogo tehničkih zahteva, zahtevi koje treba ispuniti za funkcionisanje
Web servera i softvera za e-trgovinu su posebno važni

• Kompanije koje posluju putem Interneta treba da definišu etičke norme ponašanja i da
obezbede da kupac bude upoznat sa njihovim odlukama

33