PROFIT I CENA PROIZVODNJE

CENA KOŠTANJA I PROFIT

Višak vrednosti na površini kapitalističkog društva ne pojavljuje se kao proizvod promenljivog

kapitala,niti ga industrijalac prisvaja u celosti,nego se pojavljuje u nekoliko vidova: u vidu profita,u
vidu interesa ili kamate,trgovačkog prifita i zemljišne rente. Izučavajući profit,mi treba da se upoznamo
kakva je stvarna razlika između profita i viška vrednosti. Svaka kapitalistička proizvedena roba,sastoji
se iz utrošenog postojanog kapitala+plaćene vrednosti radne snage+dela vrednosti koji besplatno
prisvaja kapitalista-viška vrednosti. Ako bi to formulom hteli da prikažemo,vrednost robe izgleda
ovako:

R=p+pr+v

Pod p podrazumeva se postojani kapital,ali ne čitav predujmljeni postojani kapital,nego onaj deo
postojanog kapitala koji se u toku proizvodnog procesa utrošio da bi se proizvela nova upotrebna
vrednost. Postojani kapital deli se na stalni deo kapitala-kapital uložen u mašine i opticajni deo
kapitala-kapital uložen u sirovine,pogonski materijal itd.

Opticajni deo kapitala čim uđe u proizvodni proces,ceo se utroši i svoju vrednost prenosi na novu robu.
Međutim,stalni kapital iako ceo služi u proizvodnom procesu,ne troši se jednokratnom upotrebom,nego
se troši postepeno,pa tako i postepeno prenosi svoju vrednost na novu upotrebnu vrednost.

Promenljivi deo kapitala je,u stvari,ona suma vrednosti koju je kapitalista utrošio-platio za radnu
snagu,a višak vrednosti-to je višak koji besplatno prisvaja kapitalista. Vrednost se sastoji iz prenete
vrednosti,utrošenog postojanog kapitala i novostvorene vrednosti. Ta nova vrednost ima da nadoknadi
ono što je kapitalista platio radnicima i da da višak vrednosti koga prisvaja kapitalista. Ako
posmatramo strukturu vrednosti robe,mi ćemo videti to da kapitalista plaća jedan deo,a jedan deo višak
vrednosti prisvaja besplatno. Ovaj plaćeni deo naziva se cena koštanja.

Višak vrednosti,rezultat besplatnog rada radnika,je to ona vrednost koju radnik stvara za vreme viška
rada,ali na površini se to pojavljuje tako,kao da je višak vrednosti rezultat ne samo promenljivog
kapitala,nego rezultat i poromenljivog i postojanog kapitala.

Kategorija profita je važna ekonomska kategorija. U profitu se prikrivaju odnosi kapitalističke

proizvodnje,jer profit pomatran kao rezultat celokupnog kapitala,ne daje sliku od kuda potiče višak
vrednosti. Ukoliko kapitalista prodaje robu po vrednosti,on realizuje višak vrednosti,odnosno profit,ali
on realizuje uvek neki profit čim prodaje robu iznad cene koštanja. Tu mogućnost prodaje robe ispod
vrednosti,ali ipak sa profitom,kapitaliste mogu upotrebiti kao sredstvo borbe protiv drugih kapitalista ili
protiv prostih robnih proizvodjača. Najniža granica po kojoj može kapitalista prodavati robu jeste cena
koštanja robe. Ako padne prodajna cena ispod cene koštanja,kapitalista gubi izvestan deo
predujmljene kapital-vrednosti. Zato kapitalista cenu koštanja smatra unutrašnjom vrednošću robe,a
profit kao višak prodajne cene iznad njene vrednosti.

U prostoj robnoj proizvodnji naprotiv,nema razlike izmedju vrednosti i cene koštanja. Vrednosti robe je
materijalizovani ljudski rad u robi. Ona se odredjuje prema radu koji je potreban za proizvodnju robe.
Zanatlija mora da kupi sirovine,alat i ostala pomoćna sredstva,zatim,mora izvesno vreme da radi,da
troši svoju radnu snagu da bi proizveo novu upotrebnu vrednost. Znači cena koštanja zanatlijski
proizvedene robe ravna je vrednosti robe.

PROFITNA STOPA
Kao što višak vrednosti kapitalista posmatra kao plod celokupnog kapitala,tako isto smatra da se stepen
oplodnje kapitala,procenat zarade,jedino moze obračunavati stavljanjem viška iznad prodajne cene u
odnosu prema celokupnom kapitalu. Ako se stavi višak vrednosti,odnosno profit,u odnos ne samo
prema promenljivom kapitalu,već prema celokupnom kapitalu,onda se dobija profitna stopa. Obrazac
za izračunavanje profitne stope izgleda ovako:

Profitna stopa pf1=profit pf/celokupni predujmljeni kapital (p+pr)

Stopa viška vrednosti i stopa profita su dva različita merenja iste veličine koja usled različitosti merila
izražavaju u isti mah i različite srazmere ili odnos iste veličine. Profit je u masi jednak višku
vrednosti,dok profitna stopa nikad nije jednaka stopi viška vrednosti,već se brojčano razlikuje od nje.
Ta razlika dolazi otuda što se pri izračunavanju stope viška vrednosti,višak vrednosti stavlja u odnos
samo prema jednom delu celokupnog kapitala-promenljivom kapitalu,dok kod stope profita-prema
ukupnom kapitalu. Samo u onom slučaju stopa profita bila bi ravna stopi viška vrednosti,ako bi
postojani kapital bio ravan nuli,ali to je samo teoretska predpostavka. U praksi ne može postojati ni u
kom slučaju. U višku vrednosti odnos izmedju kapitala i rada izlazi na videlo;U odnosu izmedju
kapitala i profita,tj.,izmedju kapitala i viška vrednosti,kakav se ispoljava sa jedne strane kao višak
preko prodajne cene robe realizovan u prometnom procesu,a sa druge strane,kao višak koji je izbliže
odredjen svojim odnosom prema celokupnom kapitalu,kapital se ispoljava kao odnos prema samom
sebi,odnos u kome se on kao prvobitna suma vrednosti razlikuje od nove vrednosti koju je sam rodio.

FAKTORI KOJI UTIČU NA PROFITNU STOPU

Stopa profita zavisi od mase viška vrednosti i veličine predujmljenog kapitala. Prema tome,svi oni
elementi koji utiču da se masa viška vrednosti ili smanjuje u odnosu prema odredjenom kapitalu,koji je
upotrebljen za proizvodnju te mase viška vrednosti,uticaće i na stopu profita. Ti elementi su : 1) stopa
viška vrednosti, 2)organski sastav kapitala, 3) obrt kapitala, 4) ekonomija u postojanom kapitalu.

Ukoliko je stopa viška vrednosti veća utoliko će stopa profita bito veća. Obratno,ukoliko je
manja,utoliko će i stopa profita biti manja.

Pod organskim sastavom kapitala podrazumevamo sa jedne strane,raspored vrednosti kapitala za

sredstva za proizvodnju i na radu snagu,a sa druge,odnos tehnike prema živoj radnoj snazi. Organski
sastav kapitala izražava produktivnost rada u jednom preduzeću. Ukoliko se želi veća tehnika treba
ulagati više kapitala u postojani deo kapitala,naročito u mašine. Ali,to povećava produktivnost rada i
mogućnost radnika da obrade veću masu sirovina,pa je potreban i veći kapital za kupovinu
sirovina,pogonskog pomoćnog materijala i dr. Medjutim, masa viška vrednosti ne zavisi od veličine
celokupnog kapitala,nego samo od promenljivog dela kapitala. I ukoliko je taj deo kapitala relativno
manji u odnosu prema celokupnom kapitalu,utoliko će biti i manja masa profita.

Treći elemenat koji utiče na stopu profita jeste obrt. Pod njim podrazumevamo kružno kretanje kapitala
i to ne kao pojedinačno zbivanje,već kao stalni proces. Vreme obrta sastoji se od vremena proizvodnje i
vremena prometa. Samo dok se nalazi u oblasti proizvodnje kapital proizvodno funkcioniše,tj,stvara
višak vrednosti,ali i za sve to vreme on nije proizvodan. Dok se kapital povremeno nalazi u prometu
kao neprodata roba ili u novcu kao novčani kapital ili u proizvodnji kao rezervne sirovine,za to vreme
taj deo kapitala ne stvara nikakav višak vrednosti. Višak vrednosti stvara promenljivi kapital i to samo
onoliko koliko se on stvarno promenjuje u proizvodnji. Ukoliko je zbog dužine obrtnog perioda
potreban veći predujam promenljivog kapitala utoliko se on srazmerno manje oplodjuje. Uopšte uzev
masa viška vrednosti,u odnosu prema nekom kapitalu biće utoliko veća ukoliko se taj kapital više
obrne,te će i profitna stopa biti veća.

Četvrti elemenat koji utiče na stopu profita jeste ekonomija u postojanom kapitalu. Postojani
kapital,kapital uložen u sredstva za proizvodnju,ne stvara višak vrednosti,ali prilikom odredjivanja
profitne stope taj kapital utiče na stopu profita. Ekonomija u primeni postojanog kapitala znači smanjiti
postojani kapital prema višku vrednosti. Ekonomija u postojanom kapitalu sastoji se u tome da
kapitalista štedi postojani kapital i na taj način relativno smanjuje taj kapitala prema promenljivom
kapitalu prema profitu. Ovde treba ujedno zapamtiti da ukoliko kapitalista više štedi na postojanom
kapitalu,utoliko više triši radnu snagu.

PROSEČNI PROFIT
Cene su jednake vrednosti robe i svaki kapitalista ostvaruje onu masu viška vrednosti koliko su
proizveli radnici u njegovom preduzeću. Tako uzeto masa viška vrednosti jednaka je masi profita. Na
osnovu ovakvog zaključkavideli sno da u raznim granama proizvodnje postoje različite profitne
stope,pošto svaka grana proizvodnje ima drugačiji organski sastav kapitala. Ako predpostavimo da
postoje tri grane proizvodnje čiji je organski sastav kapitala u prvoj 80 : 20,u drugoj 70 : 30,a u trećoj
60 : 40,onda bi profitna stopa bila pri istom stepenu eksploatacije u prvoj 20 %,u drugoj 30 %,u trećoj
40 %. Predpostavimo dasu ovi kapitali plasirani u raynim granama proizvodnje i da predstavljaju
delove jednog kapitala. Na primer,radi veće sigurnosti i obezbedjenja rizika,neki kapitalista uložio je
svoj ukupni kapital od 300.000 u tri grane proizvodnje. Ukupna masa viška vrednosti koju bi taj
kapitalista postigao iznosi 90.000. Ako stavi tu ukupnu masu profita prema ukupnom kapitalu on dobija
profitnu stopu od 30 %. Tako izračunata profitna stopa naziva se prosečna profitna stopa. Radi lakšeg
obračuna ovde je uzeto da se ukupan predujmljen kapital utroši te da je cena koštanja ravna
predujmljenom kapitalu. Medjutim,u praksi nije to slučaj.

Vrednosti kapitalistički proizvedene robe ravna je vceni koštanja + višak vrednosti. Ako mesto
višta vrednosti dodamo prosečan profit dobija se nova ekonomska kategorija-cena proizvodnje.
Cena proizvodnje sastoji se iz dva elementa:cene koštanja i prosečnog profita. Cena koštanja se
utvrdjuje za svaki artikal ponaosob prema prosečnim uslovima utroška kapitala u odredjenoj grani
proizvodnje. Ona je različita za svaku granu proizvodnje i za svaki artikal.

Prosečni profit ne utvrdjuje se na osnovu mase profita,što ga proizvodi neki kapital u odredjeno
vreme,u svojoj grani proizvodnje,već na osnovu ukupne mase profita,što ga proizvodi celokupni kapital
društva. Cena proizvodnje biće ravna vrednosti robe samo onda ako se organski sastav kapitala te grane
proizvodnje slaže sa prosečnim društvenim sastavom kapitala. Ako saberemo cene proizvodnje svih
grana proizvodnje u jednom društvu,onda će zbir cena proizvodnje proizvedenih roba biti jednak zbiru
njihovih vrednosti.

TRŽIŠNA VREDNOST,TRŽIŠNA CENA I EKSTRA PROFIT

U kapitalističkoj proizvodnji postoji dvojaka konkurencija: sa jedne strane,konkurencija između
preduzeća koja proizvode istu vrstu robe,a sa druge,između raznih grana proizvodnje. Konkurencija
između istovetnih preduzeća svodi individualne vrednosti roba na tržišnu vrednost,a konkurencija
između raznih grana svodi prosečne profitne stope za svaku oblast proizvodnje na opštu profitnu
stopu.Da bi se robe prodavala po cenama koje približno odgovaraju vrednosti robe potrebni su daleko
niži uslovi proizvodnje nego uslovi pod kojima se cena ravna prema ceni proizvodnje.Prodaja robe po
vrednosti traži samo to : da razmena robe više nije slučajna pojava,da se robe proizvode približno
prema društvenoj potrebi,što se utvrđuje na osnovu iskustva na tržištu i da ne postoji nikakav prirodni
ili veštački monopol,koji bi osposobio neku grupu proizvođača,da nameće onakvu cenu pri kojoj može
ostvariti najveću korist.

Tržišna vrednost sačinjava centar kolebanja za tržišne cene-a ove su pak iste za robe iste vrste.Ako
ponuda roba po prosečnoj vrednosti preovlađuje,onda robe čija individualna vrednost stoji ispod tržišne
vrednosti realizuju ekstra višak vrednosti ili ekstra profit,dok one čija individualna vrednost stoji iznad
tržišne ne mogu realizovati jedan deo u njima sadržanog viška vrednosti.Ekstra profit je razlika između
niže individualne vrednosti i tržišne vrednosti,odnosno razlika između niže individualne cene koštanja i
cene koštanja koja društveno važi.

Konkurencija između grana proizvodnje pretvara tržišnu vrednost u vrednost proizvodnje. Cene se više
ne ravnaju po tržišnoj vrednosti nego po ceni proizvodnje. Formiranjem cene na osnovu cene
proizvodnje ne ukida se mogućnost ostvarenje veće mase profita od strane pojedinih kapitalista u
jednoj godini proizvodnje.Oni koji imaju veći organski sastav od prosečnog ostvarivaće veći
profit.Prosečna profitna stopa predstavlja stihijski rezultat masovnog dejstvovanja zakona vrednosti

ZAKON TENDENCIJSKOG PADA PROFITNE STOPE

Izučavajući akumulaciju kapitala zaključeno je da je akumulacija,odnosno proširena
reprodukcija,zakon kapitalističke proizvodnje.Sa akumulacijom kapitala povećava se i produktivnost
rada,tj, isti broj radnika pokreće veću masu sredstva za proizvodnju.Na taj način potojani deo kapitala
sraznerno raste više od promenljivog kapitala.

Ovaj zakon zove se zakon padanja profitne stope.Zakon progredivnog padanja profitne stope,ili
relativnog opadanja prisvojenog viška rada u poređenj sa masom opredmećenog rada,koju živi rad
pokreće,ni na koji način ne isključuje da poraste apsulutna masa rada koju pokreće i eksploatiše
društveni kapital,a stoga i apsolutna masa viška rada koju on prisvaja. Zakon padanja profitne stope
ima tendencijski karakter jer čitav niz okolnosti utiče da koče njegovo apsolutno delovanje.Zato se i
ovaj zakon naziva zakon tendencijskog padanja profitne stope.

Faktori koji deluju na to da profitna stopa ne pada apsulutno,već ima samo tendenciju da pada su :

povećanje stepena eksploatacije.

Sa povećanjem organskog sastava kapitala povećava se i produktivnost rada.Povećana produktivnost

rada zahvata i one grane proizvodnje,koje proizvode sredstva za život radničke klase.Na taj način
smanjuje se vrednost radne snage,te pada najamnina.Pored povećanja viška vrednosti,sa uvođenjem
mašina,povećava se višak vrednosti većom intenzifikacijom rada produženog radnog dana,proširenjem
polja eksploatacije,iskorišćavanjem ženskog i dečijeg rada.
iznajmljivanje radne snage ispod vrednosti

.Sa razvitkom kapitalizma broj nezaposlenih je sve veći.Mašina zamenjuje radnike,stvara se relativno
suvišno stanovništvo.Pored toga,masa sitnih robnih proizvođača i sitnih kapitalista gubi svoje sredstvo
za proizvodnju i ide u redove najamnih radnika.Sve to pojačava konkurenciju među radnicima,te
srozava najamninu ispod vrednosti radne snage.

relativna prenaseljenost.

Zbog velikog broja nezaposlenih radnika,kapitalisti ne uvode mašine.Kapitalista zamenjuje ručni rad
mašinskim radom samo ako je vrednost mašine manja od iznosa najamnine radnika koje je ta mašina
zamenila.

pojeftinjavanje elemenata postojanog dela kapitala.

Usled povećanja produktivnosti rada smanjuje se vrednost postojanog kapitala.Na primer,neko je kupio
mašinu od pedeset konjskih snaga za sto hiljada dinara.Međutim,pri obnovi mašine posle njene
amortizacije,mašina staje sedamdeset hiljada dinara.Ako on nabavi sada dve mašine,tako da stvarno
dvostruko poveća tehničku opremu preduzeća,ipak će se vrednosni sastav kapitala relativno malo
povećati.

spoljna trgovina.

Razvijena spoljna trgovina različito utiče na povećanje mase viška vrednosti.Ona omogućava da se
životne namirnice dopreme iz raznih krajeva,gde je proizvodnja jeftinja,te na taj način s,manjuje
vrednost radne snage.Utiče na pojeftinjenje postojanog dela kapitala i što je ujedno i najglavnije,ona
omogućava kapitalističkim državama da trgujući sa nerazvijenim zemljama vrše eksploataciju nad
njima.Robe se na svetskom tržištu ne prodaju na osnovu utroška rada u proizvodnji razvijenih
zemalja,nego na osnovu prosečnih uslova u raznim zemljama.Na taj način razvijene zemlje su u
mogućnosti da prodaju robu iznad vrednosti i ostvaruju ekstra profit.

I kao šesto,u najrazvijenijim kapitalističkim zemljama sve veći broj preduzeća prelazi u svojinu države
ili komunalnih tela.Kapital uložen u ta preduzeća donosi njihovim sopstvenicima ( za organizovanje tih
preduzeća,država i komunalna tela uzimaju novac na zajam ) samo kamatu.Kamata je manja od
prosečnog profita,zapravo je deo prosečnog profita.Otuda profit proizveden u tim preduzećima ne ide u
zajednički fond za raspodelu,kao što ni kapitali plasirani u ta preduzeća ne dobijaju odgovarajući deo
prosečnog profita.

Ako analiziramo čitavu kapitalističku proizvodnju vidimo da joj je cilj profit.Kapitalista ne proizvodi
robu radi zadovoljenja ljudskih potreba,nego je proizvodi da bi postigao profit.

Znači,sav unutrašnji razvitak kapitalizma dovodi do protivrečnosti u kapitalizmu i jasno pokazuje ds je

ovaj sistem neodrživ,da mora da propadne i da se zameni novim društvenim sistemom.Kada će se ta
promena izvršiti zavisi,s jedne strane, od objektivnih momenata – od razvitka proizvodnih snaga,a s
druge od subjektivnih – od radničke klase, od njenog razvitka i političke svesti ,od organizovanosti i
borbe,kako u samoj zemlji tako i u čitavom svetu.

Literatura:
Halmija Hasanagić,Sveta Popović-Kurs iz političke ekonomije,Narodna
knjiga,Beograd,1952.

Sadržaj :
................Cena koštanja
................Profitna stopa
................Faktori koji utiču na profitnu stopu
................Prosečan profit
................Tržišna vrednost.tržišna cena i ekstra profit
................Zakon tendencijskog padanja profitne stope

SEMINARSKI RAD
TEMA: STUDENT:

Profit i cena proizvodnje Ruvidić Marija

PROFESOR:

Dragana Simić-Antonijević

ŠABAC,DECEMBAR 2007.