Menadžment turističke destinacije-skripta :)

1.ZNACAJ I ULOGA TURIZMA U GLOBALNOM RAZVOJU:

-Uslovi za razvoj turizma su poboljsani na globalnom nivou.

Rastuca konkurencija stimulise:

-razvitak

-produktivnost

-i na kraju dobit

Uticaj stabilne valute

-je izuzetno vazno za ekonomiju kako zemalja tur traznje tako i zemalja tur ponude

-uvodjenjem Evra,kao stabilne monete, EU je postigla stabilnost cena

Da bi prevazisle opadanje traznje,ekonomije imaju na raspolaganju sl opcije:

-povecanje produktivnosti

-ili snizavanje cena

-Sektor kakav je turizam,mora poboljsati svoju produktivnost, ne bi li postao konkurentan na

globalnom tur trzistu.

Laka pristupacnost zemalja i tur destinacija

-je od velike vaznosti za turizam

Avio saobracaj

-ima veliki znacaj za turizam,pre svega iz geografskih razloga

-liberalizacija avio transporta je omogucila low-cost kompanijama da se probiju na
trziste,primoravajuci postojece avio kompanije da prilagode svoju ponudu i snize cene

-neki nacionalni prevoznici ne zeleci da se prilagode novonastaloj situaciji na trzistu vrlo brzo
su nestali

-carter letovi ce zadrzati svoju popularnost usled sezonskog karaktera traznje

Zajednicke karakteristike trendova koji uticu na turizam na globalnom nivou su:

-rastuca zabrinutost za bezbednost i sigurnost

-rast konkurencije

-stalna ulaganja i povecanje kvaliteta

-vece ucesce starijih i iskusnijih putnika

-potreba za kontinuiranim razvijanjem

-uvodjenje novih tehnologija

-partnerstvo drzavnog i privatnog sektora

2.ZNACAJ MENADZMENTA ZA RAZVOJ TURISTICKE DESTINACIJE:

-Turisticka destinacija koja zeli da zauzme dobru poziciju na svetskom tur trzistu treba da se
rukovodi osnovnim principima odrzivog razvoja,postujuci zahteve klijentele sa maksimalnim
kvalitetom ponudjenih resursa i usluga.

-Upravo zbog toga se mora pazljivo pristupiti istrazivanju i upravljanju turistickom

destinacijom.

Upravljanje-Menadzment:

-je proces planiranja,organizovanja,motivisanja i kontrole u pravcu postizanja odredjenih

ciljeva kojoj jedna kompanija tezi

Rukovodjenje:
-je proucavanje i osmisljavanje ponasanja pojedinaca i grupa usmerena ka definisanim
ciljevima kompanije

Usmeravanje

-je aktivnost,koja je deo rukovodjenja,a znaci usmeravanje zaposlenih prema konkretnom

zadatku u okviru poslova koje treba izvrsiti u cilju uspesnog poslovanja

-Tek u 20. veku pocinje intenzivno proucavanje teorije menadzmenta i primena u praksi.

Opsti principi menadzmenta:

1.podela rada

2.autoritet

3.disciplina

4.jedinstvo komandovanja

5.jedinstvo planiranja

6.podredjenost individualnih interesa opstim interesima kompanije

7.novcana naknada za rad

8.centralizacija upravljackih funkcija

9.piramidalna struktura upravljanja

10.poredak

11.pravicnost

12.vreme uhodavanja zaposlenih

13.inicijativa svih zaposlenih

14.korporativni duh

 
3.PROSTORNI ASPEKTI RAZVOJA TURISTICKE DESTINACIJE:

Postoje 2 vrste prostora:

-prostor u kome se stvara tur potreba

-prostor u kome se razvija turizam

To su emitivni centri

-upravo veliki gradovi,industrijski centri su najveci emitivni centri

-kod ljudi se stvaraju potrebe ne samo kada je u pitanju promena zivota i upoznavanje drugih
kulturnih dobara,nego i potreba za izolacijom radi postizanja boljeg zdravstvenog stanja

-naravno,ne sme se stvoriti pogresna slika da emitivni centri iskljucivo samo emituju turiste,to
su cesto i prostori koji privlace veliki broj turista (veliki gradovi)

Druga vrsta prostora su receptivna mesta

-tu mogu da se svrstaju podrucja ruralnog karaktera,ekoloske i zasticene oblasti,mesta koja ce

zadovoljiti sve kulturne i rekreativne potrebe jednog posetioca

Da bi jedna destinacija postala potencijalno tur trziste potrebno je

-da poseduje odgovarajuci stepen atraktivnosti

U planiranju razvoja turizma jedne oblasti neophodno je

-utvrditi osnovne elemente za valorizaciju

Najcesce se navode 3 osnovna elementa:

-atraktivnost motiva

-geografski polozaj

-udaljenost maticnih podrucja

 

Izdvajamo sledece sistematske i strukturne turisticke oblike:

Turisticka regija:

-se izdvaja u okviru drzave,kontinenta i poseduje svoje konstruktivne elemente: -atraktivne

-funkcionale

-materijalne

-organizacione

Turisticka zona:

-predstavlja linijski razmestaj osnovnih tur motiva,a cesto se vezuje za priobalne pojaseve
mora i jezera i planinske vence

Turisticko mesto:

-naseljeni deo ili grad u kojem je turizam primarna delatnost

Turisticki lokalitet:

-osnovna prostorna jedinica u kojoj se razvija neka od tur aktivnosti,npr neki objekti za
sportsko-rekreativne i kulturne aktivnosti

Turisticki centri:

-obavljaju funkcije za veci broj lokaliteta i opremljeni su razlicitim sadrzajima tur

infrastrukture

Turisticki pravci:

-vezuju maticna i tur podrucja,a obelezeni su jednom ili s vise saobracajnica

 
Turisticka destinacija:

-predstavlja prostornu celinu u kojoj se ostvaruje tur promet

4.ZNACAJ I EVOLUCIJA TURISTICKE DESTINACIJE:

-Evolucija od potencijalne tur destinacije ka razvijenoj tur destinaciji je dugotrajna i prolazi

kroz sve faze zivotnog ciklusa

Povecanje broja turista

-stvara potrebu za stvaranjem veceg broja novih tur usluga

-kao i ukljucivanje nove radne snage

Ukljucivanje veceg broja agencija i tur operatora

-uvodi masovni turizam u destinaciju

Ulaze su u povecanje atraktivnosti prostora,sto utice na:

-povecani broj turista

-ali i na izmenu geografskog lika prostora

-i izmenu ponasanja lokalnog stanovnistva

Planiranje:

-pozitivni i negativni uticaji turizma se prozimaju,a na njihovu jacinu i dominantnost utice,pre

svega,planiranje

-u zavisnosti od planiranja i intenziteta razvoja tur destinacije zavisi i njena dalja sudbina

-vrlo cesto se dogadja da proctor postaje tesan za sve veci broj posetilaca,zbog toga je vazno
da lokalna zajednica na vreme prepozna sve prednosti i opasnosti koje dolaze sa turizmom
 

Prirodni i antropogeni motivi koji se nalaze u posmatranom prostoru uticu na

-stvaranje turistickih destinacija sa vecim ili manjim kvalitetom za turisticka kretanja

Primarne tur destinacije:

-su one koje mogu svojim atraktivnostima da privuku veliki broj turista

Sekundarne tur destinacije:

-poseduju odredjene atraktivnosti za kraci boravak turista

-nalaze se na tranzitnim pravcima ili su veoma blizu primarnih tur destinacija

-njihov razvoj najcesce zavisi od razvoja primarnih tur destinacija,medjutim,ne mozemo reci
da su to manje vazne destinacije,jer one veoma cesto dopunjuju turisticku ponudu primarnih
tur destinacija

Turisticka destinacija je jedan od osnovnih elemenata promocije i propagande jedne

zemlje.

Imajuci to u vidu,izuzetno je znacajno:

-sagledati sve karakteristike destinacija

-usmeriti njihovu strategiju razvoja

-i osigurati njihov plasman na turistickom trzistu

5.PROSTOR I TURIZAM:

-Praksa ukazuje na cinjenicu da se turisti najcesce grupisu i posecuju odredjene delove

turistickih destinacija koji se odnose na centralne lokalitete i turisticka jezgra,dok druge
mnogo vece povrsine unutar destinacija nisu predmet interesovanja posetilaca
 

-Npr. U opstini Uzice,najveci broj turista je skoncentrisan na planini Zlatibor

Razvojnom politikom treba:

-usmeriti turiste ka perifernim delovima destinacije

Prilikom planiranja razvoja turizma na odredjenom prostoru,treba precizno

identifikovati lokacije za:

-izgradnju hotela i drugih smestajnih kapaciteta,trgovinskih,zanatskih i drugih usluznih

objekata

-rekreativne zone,parkove i druge zelene povrsine,zasticene oblasti i objekte

-saobracajnu i ostalu infrastrukturu

Standardi razvoja turistickih kapaciteta odnose se na:

-gustinu razvoja

-visinu i spratnost objekta

-proporciju izmedju izgradjenih i slobodnih povrsina

-podizanje zastitnih pojaseva oko izgradjenih kapaciteta

-uredjenje parking prostora i sl.

Gustina izgradjenosti kapaciteta:

-oznacava broj lezaja po km2

Max visina objekta:

-se ogranicava na 5 spratova, sa ciljem da bude nizi od okolnog drveca i harmonicno se

ukomponuje u prirodnu sredinu

 
Zastitni pojas oko izgradjenih kapaciteta:

-podrazumeva da u neposrednom okruzenju hotela i drugih turistickih kapaciteta treba da

bude dovoljno slobodnog prostora i pejzaznih povrsina

- npr. dovoljna udaljenost smestajnih kapaciteta od mora i plaza obezbedjuje ocuvanje

prirodnog izgleda obalske linije,dovoljno rekreativnog prostora za svakog posetioca plaze i
neometan pristup obali

-na ovaj nacin se i smestajni objekti stite od erozivnih procesa i olujnih vetrova

-U vreme pune sezone potrebno je obezbediti dovoljno parking prostora na posebnim

lokacijama

6.PLANIRANJE PROSTORA TURISTICKIH DESTINACIJA:

-Prostorno planiranje je najpogodnije sredstvo za resavanje konflikata izmedju zastite zivotne

sredine i turizma

-Evidentna je medjuzavisnost turizma i zastite prirodnih i kulturnih vrednosti,jer je turizam

direktno uslovljen prilikama u zivotnoj sredini

Ciljevi,sredstva,vremenski horizont i prostorni obuhvat

-koji vaze za opste planiranje turizma,u najvecoj meri se odnose na prostorno planiranje
turizma,koje se javlja kao sredstvo za ostvarenje ciljeva opste turisticke politike i planiranja

Planovi na nacionalnom nivou:

-sadrze osnovne pravce i ciljeve razvoja turizma na dugorocnoj osnovi,pri cemu se posebno
fokusiraju na regije koje imaju najpogodnije prirodne,geografske, ekonomske,socijalne i
infrastrukturne uslove za razvoj turizma

Regionalnim prostornim planovima:

-se uputstva nacionalnih planova detaljnije razradjuju i primenjuju na konkretne

centre,lokalitete i putne pravce unutar date regije

 
Planovima na lokalnom nivou:

-precizno se odredjuju lokacije u kojima treba podsticati razvoj turizma i usmeravati izgradnju
kapaciteta

-definisu se zone koje treba da budu pod odredjenim stepenom zastite

-i projektuju potrebe za lokalnom infrastrukturom

(npr. planovi izgradnje i uredjenja naselja)

Zoniranje:

-se vrsi na osnovu vrednovanja svih elemenata datog prostora

-Veliki znacaj za prostorno planiranje ima Analiza uticaja na zivotnu sredinu

(AUS)

Analiza uticaja na zivotnu sredinu:

-je proces identifikacije,predvidjanja,interpretacije i objavljivanja uticaja koje neka planirana

aktivnost moze imati na okolinu

Kljucni razlog uvodjenja ove analize u proces planiranja:

-sastojao se u potrebi eliminisanja negativnih posledica koje bi se mogle javiti u zivotnoj

sredini,realizacijom odredjenog projekta

7.PROSTORNI PLAN REPUBLIKE SRBIJE:

Obuhvata sledece sektore:

-zastita i koriscenje prirodnih resursa

-osnove razmestaja stanovnistva

-razvoj i uredjenje gradskih i seoskih destinacija

-nacela prostorne organizacije javnih sluzbi

-lokacioni uslovi i usmeravanje razmestaja industrije

-razvoj i razmestaj infrastructure

-razvoj i organizacija turistickih destinacija

-zastita zivotne sredine,prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara

U prostornom planu Srbije,turisticki potencijali i motivi razvrstani su po sledecim

kategorijama:

-planine

-banje

-veliki gradovi

-koridori turistickog tranzita

-prirodne celine i vrednosti

-celine i objekti kulturno-istorijskog nasledja

-celine i objekti etnoloskog nasledja

-povrsinske vode

-lovne destinacije

-sela

Vidovi turizma u Srbiji / turisticka ponuda Srbije:

-visoko planinski turizam

-turizam srednjih i niskih planina

-banjski turizam

-turizam velikih gradova

-turizam drumskih tranzitnih koridora na glavnim pravcima kretanja turista

-turizam na vodama

-ekoloski turizam

-lovni turizam

-seoski turizam

Koncept razvoja i organizacije turisticke ponude Srbije sacinjavace:

-turisticka zona

-turisticka regija

-tranzitni turisticki koridori

-gradski turisticki centri

Koncept razvoja i organizacije turistickih prostora zasnovan je na opredeljenjima na

sledece oblike turisticke ponude:

1.)  u odnosu na savremene trendove evropske i svetske turisticke traznje, posebna

paznja bice usmerena na:

-izgradnju turistickih naselja sa smestajem u apartmanima

-na stimulisanje raznovrsne vanpansionske potrosnje

-na razvoj raznovrsne sportsko0rekreativne ponude

-na razvoj ekoloskog,kulturoloskog i seoskog turizma

     2.)u odnosu na specificnosti domacih turistickih potencijala i motiva,                  bolje

ce se iskoristiti uslovi za:

-prosirenje ponude banja

-otvaranje i kompletiranje gradskih izletista

-organizovanje specificnih sadrzaja socijalnog turizma

   

Dve grupe prioriteta prema prostornom planu Republike Srbije:

I grupa-prioriteti medju formiranim ili zapocetim celinama i centrima turisticke ponude:

-Beograd

-kompleks severni Kopaonik,Zeljin i Vrnjacka Banja

-tranzitni drumski pravac od Novog Sada do Nisa

-Sar-planina

-Novi Sad sa Fruskom Gorom

-Djerdap

-Tara,Zlatibor i Zlatar

-Maljen sa Divcibarima

II grupa-prioriteti medju novim turistickim prostorima:

-Dunav,celim tokom kroz Republiku

-Stara planina

-Prokletije

-Vlasina

-Golija

-Gornje Podunavlje

8.NOVI PRAVCI RAZVOJA TURISTICKE DESTINACIJE:

 
-Turisticke destinacije i njihov imidz najcesce su osnov razvoja turizma.

-Nove destinacije ce turistima omoguciti nove dozivljaje uz nizu cenu,sto predstavlja

pozitivan element motivacije.

-Pri razvoju turisticke destinacije mora se imati u vidu da se mesto pretvara u izbor.

To se moze posmatrati kroz 3 nivoa:

-izbor destinacije

-dostupnost

-boravak

Izbor destinacije:

-mesto izbora (kod kuce)

-nacin odluke

-u odnosu na cene

-u odnosu na promociju

-u odnosu na imidz

-u odnosu na nacin kupovine . .

Dostupnost:

-u odnosu na turisticko-geografski polozaj

-u odnosu na duzinu putovanja

-u odnosu na prevozno sredstvo . .

Boravak:
-u odnosu na zadovoljstvo

-u odnosu na dozivljaj

-u odnosu na secanje

Turisticka destinacija koja zeli da prati i aktivno ucestvuje u savremenim konceptima

razvoja turizma mora da:

-stvori imidz 

-izvrsi pravilno pozicioniranje na trzistu u odnosu na potrosace,konkurenciju i u odnosu na

globalno turisticko trziste

9.POZICIONIRANJE TURISTICKE DESTINACIJE NA TURISTICKOM TRZISTU:

Pravilno pozicioniranje turisticke destinacije kod potrosaca je:

-u stvari,kreiranje imidza kod potencijalnih kupaca

Stvoreni imidz destinacije mora biti:

-drugaciji u odnosu na konkurente

-prihvatljiv na turistickom trzistu

-zadovoljavajuci za turisticku klijentelu

-prepoznatljiv u odnosu na potraznju

Pozicioniranje:

-nije samo stvaranje imidza o jednoj destinaciji,

To je nacin komuniciranja destinacije i potrosaca sa zeljom uticaja na njegovo donosenje

odluke o putovanju

 
Psiholosko pozicioniranje:

-vrsi uporedjivanje identiteta turisticke destinacije na turistickom trzistu i zelja potrosaca

2 vrste psiholoskog pozicioniranja:

-objektivno

-subjektivno

Objektivno pozicioniranje:

-za osnov ima fizicke i funkcionalne karakteristike destinacije

Subjektivno pozicioniranje:

-kao osnov koristi vec stvoren imidz,bez ponovne provere turista

(prihvatanje “zdravo za gotovo”)

Bilo da se radi o pozicioniranju zemlje kao turisticke destinacije,regije ili grada

-poruka mora biti jasno usmerena prema trzistu i njegovim segmentima

Da li ce to dovesti do pozitivnih efekata saznacemo preko povratnih informacija i to

kroz:

-jasnu sliku odluke kupaca i njihovoj usmerenosti prema odabranoj turistickoj destinaciji

-zadovoljstvo potrosaca koji su boravili u toj destinaciji

10.DEFINISANJE ELEMENATA ZA UPRAVLJANJE TURISTICKOM

DESTINACIJOM:

 
Postavlja se pitanje sta su to misija,ciljevi i smernice?

-Cesto nema jasnih razgranicenja izmedju ovih pojmova

Evo kako,najcesce teorija definise ove pojmove:

MISIJA:

-svrha turisticke destinacije

-pod svrhom se dalje moze smatrati sve sto se zeli postici razvojem,tacno odredjene, turisticke
destinacije

-mogla bi se jos definisati i kao globalni okvir u razvoju turizma u kojem se postizu ciljevi
dugorocnog razvoja

CILJ:

-predstavlja osnovni element koji turisticka destinacija istice u svojoj razvojnoj orijentaciji

-cilj moze biti poboljsanje imidza, poboljsanje trzisnog ucesca,ili razvoj novog trzisnog
proizvoda

-ciljevi su kvantificirani i vremenski odredjeni

SMERNICE:

-su velicine odredjene vremenom ali i odgovornoscu

-rezultat smernica se utvrdjuje kroz ostvarene velicine u odredjenom vremenu

i u uporedjenju sa planiranim akcijama

11.MISIJA TURISTICKE DESTINACIJE:

-Svaka turisticka destinacija treba definisati svoju misiju.

 
Kako?

-Tako sto ce sagledati i proceniti resurse kojima raspolaze, i karakter i znacaj promena u
okruzenju

Misija ili svrha destinacije ogranicena je:

-potencijalima kojima raspolaze, a posebno atraktivnim, komunikativnim i receptivnim

elementima

Najvaznije pravilo je:

-da misija mora pocivati na onome sto cini konkurentsku prednost, a to znaci da ce odabrati
upravo one potencijale i resurse koji cine atraktivnu osnovi i time se izdvojiti od drugih
konkurentnih turistickih destinacija

Sta znaci realnost misije turisticke destinacije?

-to znaci da ona mora pocivati na realnim osnovama, odnosno resursima i potencijalima
kojima raspolaze

-ako se utvrdi nerealna misija tada nije moguce ostvariti ciljeve niti smernice

SMART princip, kojim ce se olaksati ostvarenje misije, izgleda ovako:

-specificnosti

-merljivost

-saglasnost

-realnost

-vremenska orijentisanost

Misija turisticke destinacije se moze posmatrati s vise aspekata:

Prvi aspekt:
-govori o tome, da se misija moze planirati i ostvariti samo pod uslovom da turistickom
destinacijom upravlja sposoban menadzment

Drugi aspekt:

Odnosi se na potrebu da se:

-striktno definise mesto, znacaj i planski nastup na trzistu

-izaberu trzisni segmenti znacajni za destinaciju

-definisu potrebe,interesi, zahtevi i zelje,kako sadasnje tako i buduce potraznje, odnosno

turista

  

Treci aspekt:

-odnosi se na ukupne odnose u turistickoj destinaciji,ili bolje receno, na sinhronizaciju tih

odnosa

-pod sinhronizacijom odnosa podrazumeva se da svi subjekti destinacije moraju sudelovati u

procesima organizacije,planiranja,kontrole i posebno u marketinskim aktivnostima

Cetvrti aspekt:

Obuhvata:

-generalnu potrebu

-ucesce

-osetljivosti

-interes ukupne prirodne i drustvene sredine u turistickom razvoju

Primeri misija:X,Y,Z

Destinacija X  (sa geografskog aspekta)

Misija:
-podsticanje onih vidova turizma koji najvise doprinose koristi destinaciji,sa ciljem
zaposljavanja stanovnistva

Destinacija Y (koja se razvija)

Misija:

-podstaci ljude na rad kako bi se destinacija razvila

Destinacija Z (vec razvijena destinacija)

Misija:

-promovisati destinaciju,uz zadrzavanje postojece atraktivnosti I prirodnih vrednosti uz

izgradnju luksuznih hotela

  

12.CILJEVI TURISTICKE DESTINACIJE:

-Kao sto je kod definisanja misije turisticke destinacije potrebno koristiti elemente situacijske
analize (okruzenja,trzista,resursa i konkurencije), to isto je potrebno i kod definisanja ciljeva

Zasto?

-zato sto promene u tim podrucjima nose sanse i pretnje, a upravo o tome treba posebno voditi
brigu kod definisanja ciljeva

Kratkorocni ciljevi:

-su najblizi sadasnjem trenutku i predstavljaju sadasnjost s malim otklonom u vremenu prema
napred

Srednjorocni ciljevi:

-se odnose na razdoblje ne krace od 1 godine,ali ne duze od 5 godina

Dugorocni ciljevi:
-se odnose na razdoblje duze od 5 godina

Na prvom mestu ciljeva turisticke destinacije su:

-ekonomski ciljevi

Lista ekonomskih ciljeva na primeru kada destinacija kao primarni cilj postavi
orijentaciju na razvoj inostranog turizma:

-privuci inostrane investicije

-povecati prihod od inostranog turizma

-povecati stopu zaposlenosti kroz ostvarenje novih radnih mesta u destinaciji

-povecanje i odrzavanje povecane stope rasta turistickog prometa i potrosnje

Posmatrajuci razvoj turisticke destinacije njeni ciljevi se mogu definisati kao:

-razvoj lokalne (ali i sire drustvene) zajednice u celini

-ocuvanje prirode

-cuvanje kulturno-istorijskog nasledja

-opsta korist od resursa kojima raspolaze

-promene u podrucju demografije

-unapredjenje socijalnih i opstih uslova zivota u destinaciji

Ciljeve koje postavlja turisticka destinacija izrazeni su u kvantitativnoj formi, mogu se meriti
i kontrolisati i,kao takvi,predstavljaju smernice.

Realizacija smernica predstavlja:

-operacionalizaciju strategijskog cilja

13.STRATEGIJA UPRAVLJANJA TURISTICKOM DESTINACIJOM:

-podrazumeva izbor odgovarajuceg puta kojim turisticka destinacija treba dugorocno osigurati
konkurentsku poziciju na trzistu, s ciljem da se prilagodi trzisnim uslovima i da bi se ostvarili
definisani ciljevi poslovanja

Uspesno strategijsko upravljanje mora imati ove karakteristike:

-strategija se mora koncentrisati na ukupnost aktivnosti turisticke destinacije

-strategija mora osigurati uspesno i trajno uskladjivanje aktivnosti turisticke destinacije s

njenim okruzenjem

-strategija se mora orijentisati na pitanja internih ogranicenja

-strategijsko upravljanje mora biti orijentisano na odluke dugorocnog karaktera

4 relevantne strategije za upravljanje turistickom destinacijom:

-segmentacija turistickog trzista

-strategija diferenciranja turistickog trzista

-strategija diferenciranja turistickog proizvoda

-strategija profitiranja imidza destinacije

Kod diferenciranja proizvoda

-pozeljno je doneti odluku sta ce se uraditi sa svakim pojedinim proizvodom

-pri tom se mora sagledati vaznost svakog proizvoda

-tako sagledan medjuodnos pojedinih proizvoda bice signal menadzmentu koje proizvode tek
treba realizovati,koje samo podrzati, a koje smanjiti ili cak eliminisati iz proizvodnog
programa 

Konsultantska firma Boston Consalting Group, oznacila je proizvode kao:

-zvezde

-krave muzare

-znakovi pitanja
-psi

Zvezde:

-su oni proizvodi koji imaju visoko trzisno ucesce i visok rast na trzistu

-to su savremeni proizvodi koji potrosacima najvise i znace, kao sto su:
sport,zabava,rekreacija i sl.

Krave muzare:

-oznacavaju proizvode standardnog asortimana koji i do sada preovladavaju u destinaciji

-to su proizvodi koji imaju visoko trzisno ucesce ali nizu stopu rasta

Znaci pitanja:

-oznacavaju proizvode koji jos nemaju visoko trzisno ucesce ali imaju tendenciju visokog
rasta na trzistu

-trzisno su perspektivni proizvodi, tendiraju da nose oznaku zvezda

Psi:

-oznacavaju one proizvode koji imaju malo trzisno ucesce i sasvim nisku stopu rasta i
destinacija ih se zeli sto pre osloboditi

Hehee dzukci (:

Nesto savrseniji concept predstavlja onaj koji je izradila konsultantska grupa

McKinsey:

-predstavlja matricu u obliku 9 polja

-kod ovog koncepta uporedjuje se odnos trzisne atraktivnosti i snage turisticke destinacije
 

Trzisna atraktivnost gradira se po elementima:

-niske

-srednje

-visoke atraktivnosti

Snaga turisticke destinacije gradira se po elementima:

-jake

-srednje

-slabe snage

Atraktivnost turisticke destinacije sastoji se od elemenata kao sto su:

-velicina trzista

-stopa rasta trzista

-intenzitet konkurencije i sl.

Snaga turisticke destinacije sastoji se od elemenata kao sto su:

-kvalitet proizvoda

-znanja o trzistu itrzisnoj efikasnosti i sl.

14.PROCENA TURISTICKIH POTENCIJALA DESTINACIJE:

-u ovoj fazi veoma je bitno angazovati profesionalne turisticke radnike koji mogu omoguciti
objektivan pogled na to da li neko podrucije poseduje turisticki potencijal, i ako ga poseduje,
u kom pravcu bi se moglo razvijati da bi se dostigla najatraktivnija ponuda u odnosu na druga
podrucija

 
Onog momenta kada je istrazivacki posao zavrsen, mozemo dati prvu procenu atrakcija
da bi smo procenili da li poseduju:

-turisticku zanimljivost-dovoljno jaku da bi privukla ljude na datu lokaciju

-umereni turisticki potencijal

-slab ili nikakav turisticki potencijal

   U ovoj fazi, korisno je izvrsiti uporedjivanje sa slicnim destinacijama u regionu, da bi

utvrdili postoji li odredjena specificnost na datoj lokaciji.

Prilikom odabira ucesnika uobicajeno je 5 kategorija:

-javna vlast i druga slicna tela

-prirodne i kulturne interesne grupe

-turisticka preduzeca (hotelijeri,vlasnici restorana,turisticke agencije itd)

-druga srodna preduzeca i korisnici zemljista (vlasnici zemljista itd)

-lokalno stanovnistvo

-Postojeca infrastruktura-sledeci element za procenu

1.) Smestajni kapaciteti:

-tip smestaja u destinaciji

-kapacitet

-standard

-cene

-istrazivanja o misljenju gostiju o kvalitetu usluga

2.) Restorani:

-procena ugostiteljskih kapaciteta

-procena vrste i kvaliteta hrane i pica koje se sluzi

3.)Postojeci turisticki motivi (atrakcije):

-vrsta motive

-lokacija

-obim turistickog prometa

-cene

-nivo usluge

-nivo obrade i analize misljenja gostiju

4.)Postojeci marketinski kanali:

-na koji nacin je turizam trenutno promovisan

-koji kanali komunikacije se koriste

-ko to cini

-koje vrste informacija su dostupne u destinaciji . .

5.)Transport:

-povezanost i udobnost prilaza destinaciji svih vidova transporta

-cena prevoza do zeljene destinacije

6.)Ostala roba i usluge:

-koje su to ostale robe i usluge dostupne u destinaciji

-zdravstvena sredstva i kapaciteti

-udaljenost od prodavnica i posta

-blizina banke

-pesacke i izletnicke marsrute

-sportski kapaciteti

-bazeni

-konjicki klubovi

-adekvatna snabdevenost vodom i strujom

Ono sto je osnovno za bilo kakva razmatranja razvoja turisticke destinacije je da:

TURISTICKA PONUDA mora biti jednaka TURISTICKOJ TRAZNJI !

Postoje 2 moguca pristupa u definisanju ciljnih interesnih grupa:

-jedan je da se sagledaju turisticki potencijali i da se zatim potrazi odgovarajuce trziste kome

se ta ponuda moze plasirati

-alternativa je da se za odredjeno trziste formira odredjeni proizvod

U praksi je najbolja kombinacija oba pristupa.

Krajnja procena potencijala turisticke destinacije uradice se koriscenjem:

-SWOT analize

SWOT analiza:

-predstavlja sumiranje i kategorizaciju glavnih elemenata turisticke destinacije

Ona definise destinacijske:

-prednosti (koje se odnose na to sta podrucje ima da ponudi)

-slabosti (sta mu nedostaje)

-prilike/sanse i pretnje/opasnosti (se odnose na okolnosti u kojima bi razvoj mogao da se
odvija)

15.POJAM I KARAKTERISTIKE TURISTICKOG TRZISTA

-KARAKTERISTIKE TURISTICKE TRAZNJE

Turisticko trziste:

-kao i svako drugo, predstavlja skup odnosa ponude i traznje koji su usmereni na razmenu
materijalnih dobara i usluga posredstvom novca

4 osnovna elementa turistickog trzista su:

-turisticka ponuda

-turisticka traznja

-turisticke usluge

-cene

Specificnosti turistickog trzista:

-naglasena sezonska koncentracija turistickog prometa

-traznja se usmerava ka ponudi

-neopipljiv turisticki proizvod

-nemogucnost skladistenja turistickog proizvoda

-neelasticna ponuda nasuprot visoko elasticnoj traznji

-veoma heterogena ponuda

-istovremenost proizvodnje i potrosnje

Turisticka traznja:
-predstavlja usmerenost odredjene grupe potrosaca ka jednom ili vise razlicitih proizvoda ili
usluga

Osnovu traznje na turistickom trzistu cine:

-turisticke potrebe

-platezna sposobnost turista

-spremnost na kupovinu

-slobodno vreme

Turisticke potrebe:

-predstavljaju skup pojedinacnih potreba koje zadovoljavaju pojedinca ili grupu potrosaca, a
usmerene su ka rekreaciji,zabavi,razonodi,odmoru i sl.

5 nivoa potreba:

-fizioloske potrebe (hrana,pice i sl.)

-sigurnosne potrebe (sigurnost,zastita)

-drustvene potrebe (ljubav,druzenje)

-potrebe ega (samopostovanje,status)

-potrebe samoostvarenja (ispunjenje slike o sebi)

8 grupa faktora koji odredjuju turisticku traznju: (Middleton)

1.)Ekonomski faktori:

-nivo ekonomskog razvoja nekog drustva

-nacionalni dohodak po glavi stanovnika

-u kom se momentu ekonomskog ciklusa nalazi neko drustvo (rast ili recesija)
-cene turistickog proizvoda i sl.

2.)Demografski faktori:

-starenje stanovnistva

-prihodi domacinstava

-velicina i struktura domacinstava

-bracni status u kome turisti zive i sl.

3.)Geografski faktori:

-klima

-pejzaz

-velicina zajednice u kojoj turisti zive

-lokacija te zajednice

4.)Drustveni stavovi o turizmu:

-uobicajena verovanja i predstave sa kojima su clanovi odredjene zajednice upoznati

5.)Mobilnost:

-sposobnost i mogucnost turista da se koriste sopstvenim ili javnim prevozom

6.)Drzavna regulativa:

-direktno uplitanje drzave u desavanja na turistickom trzistu

7.)Mediji:

-slanje informacija o turistickoj destinaciji putem TV-a, novina, casopisa, radija, interneta
 

8.)Informaciona i komunikaciona tehnologija:

Razvoj ove tehnologije omogucio je:

-jos siru promociju i distribuciju turistickih usluga putem interneta

-lakse stvaranje i odrzavanje baze podataka

-sve vecu primenu direktnog marketinga i sl.

Specificnosti turisticke traznje:

ELASTICNOST:

-odnosno mogucnost turisticke traznje da se u kratkom vremenskom periodu prilagodi

promenama na trzistu

-turisticka traznja je elasticna na porast ili pad prihoda

HETEROGENOST:

-misli se na heterogenost turistickih potreba i zelja, i veliki broj opcija putem kojih ih je
moguce zadovoljiti

SEZONSKA KONCENTRACIJA:

-turisticka traznja je npr mnogo veca tokom letnjih meseci nego u ostalom delu godine

-dva osnovna razloga jesu vremenske prilike i poklapanje godisnjih odmora i skolskih
raspusta sa letnjim periodom godine

NIZAK NIVO LOJALNOSTI turisticke traznje prema marki:

-odnosno relativno lako opredeljenje turista za konkurentsku destinaciju u slucaju ponude

boljih uslova
 

TURISTICKA TRAZNJA JE USMERENA KA TURISTICKOJ PONUDI:

-turisticke usluge se proizvode tek po narudzbini kupca

16.TURISTICKA PONUDA I NJENE SPECIFICNOSTI:

Turisticka ponuda:

-turisticku ponudu cine usluge privrednih delatnosti koje sacinjavaju turisticku privredu i
ostalih privrednih i neprivrednih delatnosti koje ucestvuju u zadovoljavanju potreba domacih i
stranih turista, ali i atraktivni faktori unutar destinacije

Specificnosti turisticke ponude:

-heterogenost

-neelasticnost

Heterogenost turisticke ponude:

-je uslovljena brojnim atraktivnim, receptivnim i komunikativnim faktorima koji je

sacinjavaju,kombinacijom ovih faktora i velikim brojem subjekata u okviru turistickih, ali i
drugih privrednih i neprivrednih  delatnosti koje ucestvuju u pruzanju usluga turistima

Neelasticnost:

-odnosno nemogucnost turisticke ponude da se u kratkom roku prilagodi zahtevima traznje

Na neelasticnost turisticke ponude uticu:

-sezonski karakter turizma

-visok nivo fiksnh troskova

-neopipljivost turistickih usluga

-nemogucnost skladistenja turistickih usluga

-relativna nepromenljivost atraktivnih faktora

Ponuda ce rasti u slucaju:

-da padaju troskovi proizvodnje ili prodaje usluga

-snizenja poreza na proizvodnju ili prodaju

-nepostojanja ili slabih sansi za nastup u drugim delatnostima

Ponuda ce da opada:

-u obrnutim situacijama

17.RAZLICITI ASPEKTI POSMATRANJA SLOZENIH (INTEGRISANIH)

TURISTICKIH PROIZVODA:

-Treba ukazati na moguca znacenja pojma slozeni ili integrisani turisticki proizvod kako bi se
on shvatio na pravilan nacin i kako ne bi doslo do njegove pogresne upotrebe u razlicitim
situacijama

Njegovo znacenje je razlicito u zavisnosti od toga da li se govori s aspekta:

-jednog preduzeca u turizmu

-turiste

-ili destinacije

Sa aspekta preduzeca turisticke privrede:

-pojam integrisanog turistickog proizvoda mogao bi da se opise na primeru nekog hotela

-u njemu se moze dobiti usluga smestaja kao osnovna usluga,koja predstavlja pojedinacan
proizvod

-pored usluge smestaja u hotelima se moze dobiti i usluga ishrane (takodje kao osnovna
usluga) i tada ove dve usluge zajedno predstavljaju slozeni ili integrisani turisticki proizvod

-vecina hotela pruza i niz dopunskih usluga koje takodje cine integrisani turisticki proizvod

*Dakle, kada se posmatra sa aspekta bilo kog preduzeca turisticke privrede, integrisani
turisticki proizvod tog preduzeca predstavlja kombinaciju svih usluga i proizvoda kojima to
turisticko preduzece raspolaze

Sa aspekta turiste:

-ako upotrebimo isti primer hotela,onda proizvod koji je bio integrisan , sa stanovista hotela,
za turistu predstavlja pojedinacan proizvod

*Integrisani turisticki proizvod sa stanovista turiste je zbir svih pojedinacnih proizvoda ili
usluga koje pruzaju razliciti privredni subjekti, a koje turista kupuje, odnosno koristi tokom
svog putovanja

-misli se na usluge koje pruzaju turisticke agencije i turoperatori,usluge prevoza, usluge

smestaja i ishrane,razliciti proizvodi i usluge u samoj destinaciji

Sa aspekta destinacije:

*integrisani turisticki proizvod je zaokruzena geografska celina koja raspolaze

atraktivnim,komunikativnim i receptivnim faktorima,tj. prirodnim,drustvenim,
antropogenim,kulturno-istorijskim,saobracajnim i predpostavkama za smestaj, ishranu,
odmor, rekreaciju i zabavu turista

18.ELEMENTI TURISTICKE DESTINACIJE:

Osnovni elementi koji cine turisticku destinaciju su:

-atraktivnost

-pristupacnost
-uslovi za boravak

-Sva 3 navedena elementa moraju biti ispunjena da bi se za odredjeno mesto moglo reci da
predstavlja turisticku destinaciju.

Atrakcije mogu biti:

-prirodne atrakcije u okviru destinacije

-objekti izgradjeni ljudskim radom

-razlicite zive manifestacije kao sto su karnevali

Stalne atrakcije:

-prirodne lokacije i objekti koji su interesantni i turistima i domacem stanovnistvu

Privremene atrakcije:

-svi dogadjaji, prostori i ljudi koji nisu stalno prisutni u fizionomiji nekog prostora, a pod
uslovom da privlace paznju turista

Pristupacnost:

-je drugi element i pod njim se misli na brzinu, komfor i napor koji se treba preduzeti kako bi
turisti dosli do destinacije koju su izabrali

-misli se na mogucnost dolaska do destinacije, ali i mogucnost kretanja unutar nje

-visina troskova koje turista mora podneti da bi dosao do destinacije takodje utice na njenu
pristupacnost

Osnovni elementi koji uticu na izbor prevoznog sredstva do destinacije:

-geografska i vremenska udaljenost

-komfor i status koji pruza pojedini vid prevoza

-sigurnosni faktori

-odnos cene i kvaliteta usluge

-izolovanost destinacije (ostrvska destinacija)

-raspolozivost i pouzdanost

Pristupacnost unutar destinacije:

-misli se na uslove prijema u samoj destinaciji

-i kretanja unutar nje

Svaki saobracajni sistem se sastoji od 3 elementa:

-linije

-prevozna sredstva koja se krecu tim linijama

-termini kao mesta sa kojih prevozna sredstva polaze i na koja tokom puta pristaju 
(aerodromi, luke, zeleznicke i autobuske stanice, parkinzi)

Uslovi za boravak:

-elementi unutar destinacije, ili koji su povezani sa njom, a koji omogucavaju posetiocima da
ostanu u destinaciji i da uzivaju u atrakcijama koje ona nudi

Pod uslovima za boravak turista misli se na:

-objekte za smestaj i ishranu

-prodavnice svih tipova

-citavu paletu usluga od frizera do obucara i sl.

19.KARAKTERISTIKE I VRSTE TURISTICKIH DESTINACIJA:

 

Najznacajnije karakteristike turistickih destinacija su:

-sezonski karakter

(primorski,planinski i banjski centri su u toku sezone najposeceniji)

-nemogucnost posedovanja turistickog proizvoda

(turista je samo korisnik turisticke destinacije u odredjenom vremenskom periodu, ali nikako
ne moze biti njen vlasnik)

-dostupnost turistickih proizvoda

(neki sadrzaji na destinaciju su besplatni, a neke turista mora da plati)

-zavisnost od odredjenih faktora:

-od ekonomske situacije

-prirodnih faktora

-drustvenih faktora

Vrste turistickih destinacija na osnovu tipa turizma koji se u njima razvija:

-primorski turisticki centri

-planinski

-banjski

-gradski

-sportski centri

-brodovi za krstarenje

 
20.ANALIZA POLOZAJA TURISTICKE DESTINACIJE:

Ili situaciona analiza, podrazumeva:

-analizu unutrasnjih i spoljnih uticaja

-analizu konkurencije i trzista

-utvrdjivanje resursa,snaga i slabosti koje poseduje destinacija

Spoljni uticaji na turisticku destinaciju su:

-politicke promene

-ekonomske

-tehnoloske

-ekoloske

-socio-kulturne

-demografske

Unutrasnji uticaji: Misli se na turisticke sektore unutar destinacije:

-sektor smestaja i ishrane

-transportni sektor

-trgovinski sektor

-rekreacija i zabava

-atraktivnosti

-sektor turistickih agencija

Kod analize konkurenata moze se govoriti o vise elemenata:

-identifikovati konkurente (postojece i potencijalne)

-utvrditi njihovu poziciju na trzistu na kome nastupaju

-izvrsiti SWOT analizu konkurencije

-uociti organizacionu strukturu konkurencije i promene u njoj

-utvrditi potencijalne barijere za ulazak konkurencije na trziste

Dimenzije trzista koje treba uzeti u obzir prilikom analize polozaja su:

-ljudi kao kupci proizvoda ili usluga

-njihova platezna sposobnost

-njihova spremnost na kupovinu

-prodavci

-proizvodi i usluge koji su predmet prodaje i kupovine

-prostor na kome se odvija trgovina

-vreme u kome se trgovina odvija

21.SWOT ANALIZA:

S (strengths)-snaga

W (weaknesses)-slabosti

O (opportunities)-sanse

T (threats)-opasnosti

SWOT analiza dakle definise destinacijske:

-prednosti

-slabosti

-sanse
-opasnosti

SWOT analiza predstavlja:

-sumiranje i kategorizaciju glavnih elemenata turisticke destinacije

Osnovne koristi SWOT analize:

-destinacija na vreme postane svesna spoljnih uticaja

-prati trzisna kretanja

-postane svesna konkurencije

-postane svesna trenutnog polozaja na trzistu i perspektive u buducnosti

  

22.SEGMENTACIJA TRZISTA I NJEN ZNACAJ ZA INTEGRISANI TURISTICKI

PROIZVOD:

Segmentacija turistickog trzista:

-proces deljenja ukupnog turistickog trzista ili njegovih vecih delova na podgrupe u cilju
boljeg plasiranja destinacijskog proizvoda i izlazenja u susret zahtevima traznje na visem
nivou

3 mogucnosti koje stoje na raspolaganju destinaciji jesu da koristi:

-nediferencirani marketing ili univerzalni pristup

-diferencirani marketing ili opcioni pristup

-koncentrisani marketing ili usmereni pristup

Nediferencirani marketing:

-podrazumeva da destinacija nastupa podjednako na svim delovima trzista

 

Diferencirani marketing:

-destinacija razvija odredjeni broj marketing mixeva, a svaki od njih je namenjen tacno
odredjenom segmentu

Koncentrisani marketing:

-usmerava poslovanje na jedan specifican segment

Da bi se odredjena grupa turista nazivala segmentom ona mora biti:

-diskreciona

-merljiva

-dovoljna

-odgovarajuca

-odrziva

7 kategorija na osnovu kojih se vrsi segmentacija trzista:

-segmentacija na osnovu svrhe putovanja

-na osnovu potreba kupaca

-na osnovu ponasanja potrosaca

-na osnovu zivotnog stila

-na osnovu demografskih,ekonomskih,geografskih i karakteristika u zivotnom ciklusu

-geodemografska segmentacija

-segmentacija cenom

23.DIFERENCIRANJE INTEGRISANOG TURISTICKOG PROIZVODA KAO

STRATEGIJA MARKETINGA:
 

Svrha diferenciranja:

-jeste da se proizvod distancira od slicnih proizvoda, odnosno da se predstavi drugacijim u

odnosu na konkurentske proizvode

Turisticke destinacije predstavljaju jedna drugoj konkurenciju.

Faktori kojima raspolazu sve turisticke destinacije:

-atraktivni

-komunikativni

-receptivni

Atraktivni faktori:

-prirodne atraktivnosti

(flora,fauna,klima,more,plaze,ukupan pejzaz i sl.)

-izgradjene atraktivnosti

(smestajni objekti,setalista,marine,spomenici,zgrade,muzeji i sl)

-kulturne i drustvene atraktivnosti

(obicaji,religija,umetnost,muzika,nacin zivota,jezik i sl)

Primena diferenciranja je opravdana samo u slucaju da se zadovolje sledeci kriterijumi:

-vaznost

-distinktivnost

-superiornost
-komunikativnost

-preventivnost

-preduzimljivost

-profitabilnost

Za turisticku destinaciju je bitno:

-da prati sta radi konkurencija

-da prati kretanje turisticke traznje na turistickom trzistu

24.STRATEGIJA POZICIONIRANJA INTEGRISANOG TURISTICKOG

PROIZVODA:

Pozicioniranje:

-predstavlja izgradnju imidza destinacije

Destinacije koje imaju izgradjen imidz

-istupaju na turisticko trziste kao brend

Najpoznatiji svetski brendovi su:

-Njujork

-London

-Pariz

-Singapur . .

Strategija pozicioniranja:
-predstavlja kombinaciju strategije segmentacije i strategije diferenciranja turistickog
proizvoda

4 faze strategije pozicioniranja:

-utvrdjivanje trenutne pozicije

-utvrdjivanje zeljene pozicije

-odabir strategije za dostizanje zeljene pozicije

-primena strategije

Objektivno pozicioniranje:

-se vrsi na osnovu odredjenih fizickih atributa i karakteristika

Subjektivno pozicioniranje:

-se vrsi na osnovu mentalnih opazanja od strane traznje

25.DESTINACIJSKI PROIZVOD I RAZVOJNI KLASTERI U TURIZMU KAO

KONCEPT RAZVOJA DESTINACIJA:

Destinacijski proizvod:

-je mesto na kome su grupisani objekti i usluge koji zadovoljavaju potrebe turista

Elementi koji cine destinacijski proizvod su:

-atraktivnost

-pristupacnost

-uslovi za boravak

 
Proizvodni mix ili liniju proizvoda destinacije cine:

-atraktivni faktori zajedno sa uslovima za boravak i pristupacnoscu

Faze kroz koje prolazi destinacijski proizvod u svom ciklusu su:

-faza uvodjenja

-faza rasta

-faza zrelosti

-faza opadanja

Klasteri:

-podrazumevaju horizontalno i vertikalno povezivanje svih subjekata na strani ponude, radi

povecanja vrednosti njihovog zajednickog proizvoda u nastupu na turistickom trzistu

Formiranje klastera odvija se u dve faze:

-prva faza obuhvata ocenu turisticke oblasti,sve njene prednosti i nedostatke

-druga faza obuhvata izradu razvojnih i investicionih projekata

Jedan od prvih razvojnih klastera je:

-Azurna obala

26.CENA KAO DEO MARKETING MIKSA:

Cena:

-je vrednost koja se na neki proizvod stavlja od strane onog koji ga prodaje

Faktori koji uticu na formiranje cena:

-visoka elasticnost turisticke traznje na cene

-nemogucnost stvaranja zaliha

-neophodnost promena cena van sezone u odnosu na sezonu

-visoki fiksni troskovi

-uvek prisutna opasnost da konkurencija pribegne znacajnijem snizenju

-relativno dug period od momenta odluke o ceni do trenutka prodaje

-prisutnost drzavne regulative itd.

Eksterni faktori koji mogu uticati na elasticnost turisticke traznje:

-jedinstvena vrednost,sto je destinacija diferenciranija u odnosu na konkurenciju ,elasticnost

je manja

-svesnost turista o postojanju konkurentskih destinacija,

povecava elasticnost

-nemogucnost uporedjivanja sa konkurentskim destinacijama,

utice na smanjenje elasticnosti

-visina ukupnih troskova

-atraktivnosti,uslovi za boravak i pristupacnost,tj vrednost koja se dobija za novac,smanjuju

elasticnost

Interni faktori:

-opsti ciljevi destinacije

-marketing ciljevi

-troskovi pruzanja usluga

Strategije cena mogu se podeliti u 3 grupe:

-strategije zasnovane na troskovima

-strategije zasnovane na ponasanju konkurencije

-strategije zasnovane na ponasanju turisticke traznje

Pored ove tri strategije u literaturi se spominje jos desetak strategija koje se najcesce
koriste:

-strategija skidanja kajmaka

-penetracione cene

-strategija diferenciranja cena

-kombinovani pristup

-strategija pokusaja i greske

-strategija marginalnih cena

-strategija troskovi plus

27.PROMOCIJA TURISTICKE DESTINACIJE:

Osnovni zadatak promocije:

-jeste da putem stvaranja odredjenih predstava i slika, priblizi turisticku destinaciju

potencijalnim kupcima i da ih podstakne da bas u njoj provedu odredjeno vreme

Instrumenti promocionog miksa su:

-propaganda

-odnosi s javnoscu

-licna prodaja

-unapredjenje prodaje

Propaganda:

Placena promocija turisticke destinacije putem:

-medija: tv,radio,dnevne novine,casopisi

-grafickih sredstava: letci,plakati,brosure

-projekcionih sredstava: filmovi i sl.

Odnosi s javnoscu:

-citav niz aktivnosti koje su usmerene na plasiranje informacija koje su povoljne za

destinaciju u javnost

Najznacajniji oblici odnosa s javnoscu su:

-konferencije za novinare

-obavestenja za javnost

Tehnike unapredjenja prodaje:

Za kupce:

-snizenje cena

-kuponi sa popustima

-pokloni

-nagrade

-takmicenja

Za zaposlene:

-pokloni

-nagradna putovanja

Licna prodaja:

-neposredna komunikacija izmedju prodavca i kupca, u kojoj prodavac kupca informise o

proizvodu i ubedjuje ga da izvrsi kupovinu istog

 
28.KANALI PRODAJE TURISTICKE DESTINACIJE:

3 vrste kanala prodaje:

-direktni kanali prodaje

-kanali prodaje koji se sastoje od dva nivoa

-kanali prodaje iz tri nivoa

Poslednje dve vrste spadaju u indirektne kanale prodaje

Direktni kanali prodaje:

-ne postoje posrednici izmedju turiste i subjekata turisticke privrede, vec turisti sve usluge
kupuju direktno

Indirektni kanali prodaje:

-izmedju turiste i pruzaoca usluge javljaju se posrednici u vidu turistickih

agencija,turoperatora i specijalizovanih posrednika

Razvojem informacione tehnologije razvijali su se i: -kompjuterski rezervacioni sistemi

(KRS)

-globalni distribucioni sistemi (GDS)

Koji danas imaju vaznu ulogu u distribuciji turistickih destinacija

Dva najvaznija Evropska kompjuterska rezervaciona sistema su:

-Galileo

-Amadeus

Internet

-je u 21. veku jedan od najznacajnijih kanala distribucije na turistickom trzistu !

 

29.ODRZIVI RAZVOJ I OSNOVNI PRINCIPI I PREDNOSTI ODRZIVOG

RAZVOJA:

Pod terminom odrzivi turizam podrazumeva se:

-svaki vid turizma koji doprinosi zastiti zivotne sredine, socijalnog i ekenomskog integriteta i
unapredjivanju prirodnih,stvorenih i kulturnih vrednosti

Cilj je ostvarenje 5 komponenti:

-ostvarenje ekonomskog profita

-ocuvanje zivotne sredine

-afirmacija socijalnog integriteta

-negovanje kulture lokalnog stanovnistva

-zadovoljavanje turistickih potreba

Prednosti odrzivog turizma:

-odrzivi turizam stimulise profitabilnost privrede

-povecava lokalnu zaposlenost

-podize nivo zivotnog standarda stanovnistva

-doprinosi ostvarivanju deviznog priliva

-stvara rekreativne sadrzaje

-unapredjuje razvoj saobracaja

-afirmise kulturni identitet lokalne zajednice

-poboljsava komunikaciju izmedju ljudi razlicitog geografskog,nacionalnog i socio-kulturnog

porekla itd.

30.BRENDIRANJE TURISTICKE DESTINACIJE:

 

-Cilj je da turisticka destinacija odrzi dobru reputaciju kako bi ljudi imali pozitivno misljenje
o njoj.

-To kreira brend.

Strateske funkcije brendova su:

-da se destinacija izdvoji iz konkurencije

-zaokupiti paznju ciljne grupe svojom porukom

-izvrsiti marketing plan

-predstavljati sopstveni brend

-poslati brzu i jasnu poruku

-uticati na emocije korisnika

-steci poverenje korisnika

Brend:

-predstavlja obecanje da ce korisnici dobiti ocekivanu vrednost

Brend se pozicionira na osnovu sledecih kriterijuma:

-trzisni znacaj

-ujednacenost

-stvaranje veza

-lojalnost

-ugled je dragocen

Brendovi kao sto su:

-Coca-cola
-Ford  itd.

Bez obzira sta trenutno prodaju i na promene koje su doziveli tokom vremena, oni uvek mogu
da se oslone na vrednost njihovog Brenda

Turisticka destinacija koja zeli da postigne uspeh u pravljenju sopstvenog brenda mora
da:

-prati koje su to zelje i potrebe turista

-i posmatra njihovo ponasanje prilikom kupovine

-i naravno da tezi da zadovolji te potrebe

31.KORISCENJE SAVREMENE TEHNOLOGIJE:

Trendovi na svetskom turistickom trzistu su:

-globalizacija turizma

-ubrzane promene na turistickom trzistu

-uvodjenje novih tehnologija u poslovanje

-razvoj “one to one” marketinga

-horizontalno i vertikalno povezivanje unutar turistickog trzista

-stvaranje web sajtova

-Nova tehnologija omogucuje putovanja radi odmora koja ce se istovremeno iskoristiti i u

poslovne svrhe.

-Tu su pametni telefoni (smart phones), licni digitalni pomocnici, laptop i druga elektronska
oprema.

Korist koju turisticka privreda ima koriscenjem interneta ogleda se kroz:

-snizavanje troskova
-povecanje trzista (ceo svet)

-mogucnost stalnog komuniciranja sa potencijalnim turistima

Hotelska kuca postala je zavisna od globalne mreze koja omogucuje:

-direktne rezervacije

-i prodaju kapaciteta

32.BUDUCI TRENDOVI RAZVOJA TURISTICKIH DESTINACIJA:

Neki od buducih trendova su:

-direktno online rezervisanje

-automatizacija rezervisanja karata (satelitski stampaci karata)

-mobilni vodici za gradove i elektronske brosure ce zameniti papirna izdanja

-interaktivni TV i mobilni uredjaji ce povecano biti korisceni za distribuciju turistickih usluga

-vecina turistickih organizacija ce koristiti Intra mreze

-virtuelni turisti ce vise potrazivati multimedijalne turisticke informacije

Za razvoj turistickih destinacija bitno je:

-koliko ce internet servisi biti dostupni za domacu populaciju

-razvoj infrastructure koja je neophodna za turizam na destinaciji

-svaka turisticka destinacija mora da uzme u obzir konkurenciju, tj neku drugu turisticku
destinaciju

33.POZICIONIRANJE TURISTICKIH DESTINACIJA SELEKTIVNIH OBLIKA

TURIZMA:

 
Pozicioniranje na turistickom trzistu sledi posle

-segmentacije trzista

Efikasnost u pozicioniranju se postize

-stvaranjem slike o idealnoj turistickoj destinaciji, gde ce turista ispuniti svoja ocekivanja i
zadovoljiti svoju turisticku potrebu

-Medjutim, postoje i druge destinacije sa istim,slicnim ili jos boljim imidzom.

-Stvaranjem jedinstvenog turistickog proizvoda svaka destinacija ce postici uspeh

Pozicioniranje nije samo propagandno delovanje, to je:

-piramida svih onih proizvoda i usluga koje uticu na kvalitet turisticke destinacije i stvaranje
slike o njoj

-Najbitnije je pobediti konkurenciju !

34.POJAM KVALITETA TURISTICKE DESTINACIJE:

Kvalitet:

-je percepcija koju turista ima,u kojoj meri su zadovoljena njegova ocekivanja koriscenjem
proizvoda

-Kvalitet se ne sme izjednacavati sa luksuzom,i ne sme biti ekskluzivan,ali mora biti

pristupacan svim turistima,ukljucujuci i one sa posebnim potrebama

-Koncept integrisanog menadzmenta kvaliteta (IQM) se tek od skora primenjuje u turizmu

Podrucja politike koja su posebno vazna za razvoj kvaliteta:

-strukturna politika

-zastita potrosaca

-politika zastite zivotne sredine

-politika prevoza i preduzeca

Zakljucci i preporuke za prepoznavanje kvaliteta:

-pokazatelji za merenje procesa poboljsanja kvaliteta

-standardizacija na evropskom nivou

-savetovanje,poslovni saveti

-poboljsanje infrastrukture itd.

Kvalitet mora biti:

-utkan u kulturu rada i zivljenja

-mora biti odgovornost svih zaposlenih

-Ovakav nacin razmisljanja je i osnova za razvoj turizma svake destinacije.

35.MENADZMENT ORIJENTISAN KA TURISTIMA:

Cilj ovog menadzmenta je:

-da turisti budu zadovoljni boravkom u destinaciji

-da imaju zelju da je ponovo posete

-i da je promovisu svojim prijateljima i rodbini

Svi ti ciljevi su orijentisani ka:

-sticanju profita

Uloga menadzmenta kvaliteta ovde je dvostruka:

-prvo,turisti ocenjuju kvalitet komunikacija,sto zahteva od destinacije da se fokusira na te

aspekte

-drugo,menadzment kvaliteta treba da uzme u obzir da zaposlenima treba obuka, da bi

kvalitetnije poslovali

-npr. cest je slucaj da musterija nije zadovoljna ljubaznoscu osoblja

36.KVALITET MENADZMENTA U TURISTICKIM DESTINACIJAMA

RURALNOG TURIZMA:

4 cilja strategije ruralnog turizma:

-zaposljavanje u preduzecima ruralnog turizma

-visok kvalitet ocekivanja posetilaca u seoskoj sredini

-odrzavanje i poboljsanje kvaliteta ruralne sredine

-profit od ruralnog turizma

Teskoce pri izradi standarda kvaliteta u ruralnom turizmu se javljaju zbog:

-nemogucnosti da standardi prepoznaju osnovne kvalitete ruralnog turizma

-i potrebu za ocuvanjem privlacnosti tih oblasti

-Turisti treba da budu bolje informisani o smestaju i atraktivnostima destinacije, u ovom

slucaju sela koje posecuju.

Trenutno najatraktivnija destinacija ovog tipa

-je Drvengrad (Etno selo), koji je osmislio i sagradio Emir Kusturica

37.INTEGRISANI MENADZMENT KVALITETA U TURIZMU (IQM):

Onova integrisanog menadzmenta kvaliteta u turizmu ima 4 kljucna elementa:

-zadovoljstvo turiste

-zadovoljstvo lokalne turisticke industrije

-kvalitet zivota lokalnog stanovnistva

-ekoloski kvalitet

Cilj IQM:

-je da poboljsa kvalitet ruralnog turizma

Ovde spadaju, pre svega, pokusaji za poboljsanjem kvaliteta za:

-marketing i komunikacije

-dobrodoslicu i informacije pruzene posetiocu

-smestaj

-proizvodnju

-atrakcije i manifestacije

-rekreaciju

-zivotnu sredinu

-infrastrukturu

Glavni principi IQM su:

-integracija
-autenticnost

-osobenost

-trzisni realizam

-odrzivost

-partnerstvo itd.

38.KAKO RAZVITI,PREPOZNATI I ODRZATI USLOVE KVALITETA:

Najbolji nacin pracenja kvaliteta turisticke destinacije:

-je stalno anketiranje turista

Mora se posebno voditi racuna o:

Kvalitetu destinacije:

-odrzivost lokalne turisticke industrije

-podrska lokalnoj turistickoj industriji

-marketing i promocija

-kvalitet dobrodoslice

-bezbednost i sigurnost

Kvalitetu turistickog proizvoda:

-kvalitet vazduha

-kvalitet lokalne zivotne sredine

-pristupacnost

-transport

-smestaj
-informacije

-hrana i pice

-aktivnosti

-kvalitet vode

-vrednost za novac

Npr. Kvalitet informacija:

-kvalitet rada turistickih informacionih centara se meri mogucnoscu privlacenja turista, i da li

su turisti zadovoljni kvalitetom informacija koje dobijaju

39.TEST KVALITETA U TURISTICKOJ DESTINACIJI:

-Test kvaliteta je za turisticku destinaciju izuzetno vazan

jer na taj nacin obezbedjuje:

-integrisani instrument za merenje i kontrolu unutrasnjeg kvaliteta

-sredstvo za merenje kvaliteta u odnosu na druge destinacije (komparacija)

-Na taj nacin destinacija otkriva, osim svojih jakih tacaka i mogucnosti, i svoje slabosti i
mane, i pokusava da ih otkloni po principu “dobre prakse”, preduzimanjem istih,slicnih ili
razlicitih koraka koje preduzima konkurencija

-Za destinaciju je bitno da uspostavi takav stepen kvaliteta koji se trazi ne samo na
regionalnom i nacionalnom nivou,vec i na svetskom turistickom trzistu

40.PROCENA KVALITETA TURISTICKE DESTINACIJE:

Dve osnovne grupe za procenu kvaliteta u turizmu:

1.kvalitet turisticke destinacije koji nam daje osnovne informacije o stanju u turistickoj
destinaciji

2.kvalitet turistickog proizvoda koji nam daje informacije o kvalitetu turistickog proizvoda
zasnovanog na misljenju turista

U prvu grupu spadaju:

-prirodni i antropogeni resursi

-stepen razvoja lokalne turisticke industrije

-stepen zadovoljstva lokalnog stanovnistva

-marketing mix turisticke destinacije

-sigurnost i bezbednost itd.

U drugu grupu spadaju:

-pristupacnost

-prevoz

-smestaj

-ugostiteljske usluge

-dodatne usluge

41.RISK MENADZMENT U TURISTICKOJ DESTINACIJI:

-I turizam postaje zrtva

Konflikti koji uticu na razvoj turizma su:

-prirodne katastrofe

-terorizam

-ratovi
-ekonomske krize

-epidemije

Sigurnost boravka

-je postao prioritet u planiranju razvoja turizma

-turisticke destinacije sve cesce rade kampanje uveravanjem da je boravak kod njih siguran,
bez rizika

-Da bi turisticka destinacija bila sigurna mora da obezbedi turiste,tj da ih na najbolji moguci
nacin zastiti od kriminalaca i lopova, na taj nacin povecava se turisticki promet.

42.PRIRODA I TURIZAM:

-Turizam ne bi postojao bez prirode.

-Turisticke destinacije se nalaze u primorskim,planinskim ili sumskim podrucjima, gde se

cesto mogu desiti prirodne nepogode,tj katastrofe.

-Zbog toga moramo biti spremni, ako ne za sprecavanje onda za ublazavanje posledica
nastalih razarajucom snagom prirode.

(uragani,cunami,poplave,zemljotresi . .)

-Pitanje je da li je to moguce, i kako?

43.KATASTROFE I TURIZAM:

Uragan Flojd septembra 1999  godine pogadja Bahame,iatocni deo SAD, a njegov uticaj
po turizam i turisticku privredu bio je sledeci:
-avionski saobracaj dobija nove rute

-veliki broj letova se otkazuje

-zatvaraju se aerodnromi na Floridi i u Atlanti

-brodovi za krstarenje se usmeravaju ka sigurnijim vodama

-zatvara se veliki broj tematskih parkova

Zemljotresi:

-imaju razornu moc, unistavaju turisticku infrastrukturu i odnose mnogo ljudkih zivota

Cunami:

-su ogromni talasi koji takodje usporavaju razvoj turizma i odnose ljudske zivote

(u Indiji,Indoneziji,Maleziji,Sri Lanki,na Tajlandu,Maldivima)

Los uticaj na turizam imali su i:

-teroristicki napad u NY

-sars u Hong Kongu

44.MEDICINSKI RIZICI U TURIZMU:

-Turisticka kretanja mogu dovesti i do sirenja razlicitih bolesti.

-Tako je 1971. godine doneta kolera na Novi Zeland, pre toga velike boginje kod nas, sirenje
SARS-a, pticiji grip . .

-Pojava SARS-a je uticala na smanjenje broja turista u regionu nastanka ove bolesti i u
okolnim zemljama.
 

-To su osetile Kina,Malezija,Singapur,Hong Kong,Tajvan,Japan i Australija.

-Uticaj razlicitih bolesti predstavlja poseban rizik za razvoj turizma.

-Recimo bolest ludih krava u Velikoj Britaniji i napad u NY su doveli do opadanja broja
turista,a to se odrazilo na devizni priliv od turizma.

-Zbog toga je izuzetno vazno upozoriti turiste i dati im pravo obavestenje !

45.ZASTO JE TURISTICKO TRZISTE INTERESANTNO ZA TERORISTE:

1.turizam je trzisno dobro pozicioniran,sto je dovoljno za delovanje terorista

2.teroristima je potrebna reklama,a turizam ima mogucnost velikog publiciteta

3.u turistickoj grupi ima dosta stranaca pa se teroristi lako uklope

4.masovnost turista je pogodna za teroriste itd.

4 glavna elementa terorizma:

-cilj aktivnosti je uvek politicke prirode

-upotreba nasilja ili pretnje upotrebom nasilja

-zrtve su uglavnom neduzni gradjani

-napad nije usmeren prema zrtvi ili zrtvama,vec se teroristickim cinom zeli uputiti poruka
jednoj siroj zajednici (drzavi,drustvu itd.)

Neki od teroristickih napada su:

-’88 avion americke kompanije Pan Am raznesen je eksplozivom iznad grada Lokerbiea

 
-11. septembra 2001. islamski teroristi su oteli 4 americka putnicka aviona, od kojih su dva
obrusili na cuvene kule bliznakinje u NY, zgrade svetskog trgovinskog centra

-12. oktobra 2002. na indonezanskom ostrvu BALI dva bombaska napada na jedan restoran i
diskoteku

-2005. na meti je bio London,cetiri bombasa samoubice napali su metro i gradske autobuse

-iste godine je u Egiptu doslo do krvoprolica,u seriji bombaskih napada na letovaliste Sharm
el Shejk ubijene su 64 osobe,uglavnom strani turisti

46.UTICAJ KRIMINALA NA TURISTICKU DESTINACIJU:

Kriminal u turistickoj destinaciji su:

-sitne kradje

-dzeparenje

-otimanje tasni

-kradje iz hotelskih soba

-kradje automobila itd.

Karakteristike kriminalnih napada:

-razlozi ovih napada su najcesce ekonomske prirode

-zrtva napada je neoprezan turista

-retke su povrede zrtava

-ne postoji politicka pozadina dogadjaja

-nema velikog publiciteta

-negativne posledice ovakvih napada su kratkotrajne

 

Male slicnosti i velike razlike delovanja kriminalnih i teroristickih grupa:

-kriminalci rade najcesce na lokalnom nivou, teroristi deluju globalno i premestaju lokacije za
svoje aktivnosti cesto i brzo

-kriminalci ne zele da sprece razvoj turizma u destinaciji jer bi time onemogucili i svoje dalje
delovanje i zaradu

-teroristi zele da uniste razvoj turizma u turistickoj destinaciji, jer samo tako mogu da skrenu
paznju na svoje zahteve i ostvare svoj cilj

47.ZNACAJ KULTURNIH PEJZAZA ZA FORMIRANJE TURISTICKE

DESTINACIJE:

-Kulturni pejzazi reflektuju interakciju izmedju ljudi i njihovog prirodnog okruzenja kroz
prostor i vreme.

-Oni su ogledalo kulture koja ih stvara.

-U stvaranju Liste svetske bastine, Komitet je pokusao da izbegne odvajanje prirodne i

kulturne bastine, ali nije uspeo.

-Dok su istoricari umetnosti uzimali jedan spomenik kao glavni fokus, za prirodne naucnike
zastita ugrozenih vrsta i nedirnute prirode od strane ljudskog uticaja bila je glavni cilj.        

-U Evropi i Severnoj Americi, neke zemlje su dosta napredovale u prepoznavanju kulturnih

pejzaza, kao sto je Francuska,Norveska,Nemacka,SAD i Kanada.

-U vecini zemalja prirodnom polozaju pridaju mnogo vecu zastitu od kulturnih polozaja.

Strucni sastanak u Francuskoj:

-septembra 1992. oznacio je polaznu tacku u diskusiji

-stvorene su 3 kategorije kulturnih pejzaza

Drugi strucni sastanak u Nemackoj:

-je odrzan u oktobru 1993. gde su date ilustracije i primeri kulturnih pejzaza sirom sveta

Prvi kulturni pejzaz koji je upisan na Listu svetske bastine je:

-nacionalni park Tongariro na Novom Zelandu (decembar 1993.)

Drugi kulturni pejzaz koji je upisan na Listu je:

-nacionalni park Uluru Kata Tjata u Australiji (1994.)

Jedan od rezultata sastanaka bio je i:

-“Akcioni plan za buducnost” kulturnih pejzaza

-Treba istaci da je samo prvi korak velike inicijative,povecati zastitu kulturnih pejzaza na
lokalnom, regionalnom i internacionalnom nivou.