Beogradska poslovna skola

SEMINARSKI RAD IZ
EKONOMIJE

Tema: Trziste rada, plate I

sindikati
 Cene inputa sa stanovista teorije granicne vrednosti
proizvodnje

Cena inputa proizvodnje formira se kao I cena bilo koje druge robe, a
od njihovih cena zavisi raspodela. Ovde je zastupljena teza granicne
produktivnosti inputa proizvodnje: zemlje, rada I kapitala. Kriva traznje za
pojedinim inputima odredjena je njihovom granicnom proizvodnjom. Drugim
recima, svaki input proizvodnje ucestvuje u stvaranju drustvenog bruto
proizvoda, te svakom inputu pripada I odgovarajuci dohodak: radu najamnina,
kapitalu profit a zemljistu renta. Pri tome: najamnina je jednaka granicnom
proizvodu zemlje.

Kombinacija inputa, kada preduzece u uslovima potpune konkurencije

maksimizira profit pojavljuje se kao produkt granicnog proizvoda I cene tog
proizvoda, sto daje vrednost koja je jednaka ceni inputa, odnosno:

granicni proizvod rada x cena proizvoda = cena rada (plata, zarada),

granicni proizvod zemlje x cena proizvoda = cena zemlje = renta I
granicni proizvod kapitala x cena proizvoda = cena kapitala = profit.

Angazovanje inputa u proivodnji tece sve dotle dok je granicni proizvod

(granicni proizvod x cena) svakog pojedinog inputa proizvodnje veci od
njegovog granicnog troska, odnosno od cene odredjenog inputa proizvodnje.
To znac, da je: a) nadnica je jednaka granicnom proizvodu zemlje, b) profit
granicnom proizvodu kapitala. Ovo ilustruju navedeni graficki prikazi.

Grafikon br. 13-1 Traznja za radom iz Grafikon br. 13-2 Kolicina inputa proizvodnje,
granicnog prihoda rada. odnosno kriva ponude inputa proizvodnje.

Ponuda inputa proizvodnje zavisi od karakteristika I preferancija

njihovih vlasnika. Ponuda reaguje na cenu, kao u podrucju ispod tacke “A”. za
inpute koji su fiksni kao sto je zemlja, kriva ponude ce biti savrseno
neelasicna, od tacke “A” do tacke “B”.
U uslovima kada je cena visa, poducjeiznat tacke “B”, povecava se
dohodak njegovog vlasnika.

2
 Ponuda rada

Ponuda rada predstavlja broj sati koje stanovnistvo zeli da radi na

poslovnim aktivnostima koje donose zaradu (platu, najamninu, nadnicu I sl.).
Glavne odrednice ponude rada su: (1) brojnost stanovnistva I (2) nacin na koji
oni provode svoje vreme.

Slika br. 13-1. Ponuda rada. Kolicina neke robe I usluga koje se nude na prodaju
stalno raste sa rastom njihove cene. Ponuda rada reaguje na isti nacin.
Pri plati – zaradi, W1, kolicina ponudjenog rada je q1 (tacka A).
Pri vecoj plati – zaradi, W2, radnici su spremniji da rade veci broj sati
u nedelji, to jest da ponude vecu kolicinu radam (q2).

Brojnost stanovnistva odredjena je natalitetom, moralitetom I

migracijom. Povecanje ponude rada uz ostale nepromenjene uslove
uslovljava smanjenje nadnice.

Nacin na koji stanovnistvo provodi raspolozivo vreme znaci da svaki

pojedinac treba da odluci koliko ce da radi, a koliko ce vremena posvetiti
dokolici I razonodi, odn. koliko ce svaka osoba ponuditi radnih casova
preduzecu, a koliko ce sati potrazivati dokolica I razonoda. Sto se vise radi
manje ostaje vremena za dokolicu I razonodu I obrnuto.

Realna plata predstavlja odnos normalne (nominalne) plate podeljena

sa cenama roba I usluga – W/P sto pokazuje realnu kupovnu moc. Za sve
realne plate – zarade, do tacke C , ponuda rada raste sa visim realnim
platama. Od tacke C kriva ponude rada – SSL1 se uzdize. Produzetak krive
ponuda rada obelezena se SSL2 je unazad povijajuca sto znaci ljudi sa
povecanjem realnih plata zele da rade manje.

Trzisna ponuda rada postoji kao 1. individualna I 2. trzisna kriva ponude

rada. Trzisna kriva ponude rada nastaje sabiranjem svih pojedinacnih ponuda

3
rada. Ponuda rada na trzistu odnosi se na sve sate koji su ljudi spremni da
provedu radeci za razlicite plate.

Traznja za radom – izvedena traznja

Traznja za radom je kolicina rada koju su poslodavci spremni I u stanju

da angazuju po razlicitim platama, odn. zaradama u datom periodu, ceteris
paribus.
Izvedena traznja za radom I ostalim inputima proizvodnje, rezultat su
traznje za finalnim proizvodima – outputima, tj. robama I uslugama koje ti
inputi proizvode. Traznja za radom zavisi od traznje za proizvodima tog rada.
Kolicina rada koja se trazi zavisi od cene tog rada, sto mi u nasem zargonu
nazivamo platom, a drugi to poistovecuju sa zaradom.

Slika br. 13-2. Traznja za radom. Sto je veca plata – zarada manja je kolicina
potrebnog rada (ceteris paribus). Pri plati – zaradi W1 potreban je rad L1.
Ako plata – zarada pada do W2 trazi se veca kolicina rada L2.
Kriva traznje za radom sledi zakon opadajuce traznje.

4
 Opsta ravnoteza na trzistu rada, ravnotezna plata-
cena rada, ravnotezna zaposlenost I promene ucinka
na trzistu

Trzisna traznja za radom zavisi od: a) broja poslodavaca I b) proizvoda

granicnog prihoda u svakoj firmi ili industrijskoj grani, dok trzisna ponuda rada
zavisi od: a) broja raspolozivih radnika I b) spremnosti svakog radnika da radi
po promenljivoj plati, zaradi.

Ravnostezna plata-cena rada. Slika 13-6 udruzuje trzisne snage.

Presek krive ponude I traznje predodredjuje ravnoteznu platu. U stvarnosti
trzisna plata bice We kao sto je prikazano na slici 13-6. Ravnotezna plata je
jedina plata pri kojoj kolicina ponudjenog rad aodgovara kolicini trazenog
rada. Svako ko je spreman I sposoban za ovu platu naci ce posao.

Slika br. 13-6. Ravnotezna plata-cena rada. Presek trzisne ponude I traznje
odredjuje ravnoteznu platu na konkurentskom trzistu rada. Sve firme iz oblasti
mogu onda angavovati onoliko radnika koliko zele po toj ravoteznoj plati.
Slicno tome, svako ko je spreman I sposoban da radi za platu We
moze da nadje posao.

Ravnotezna zaposlenost. Presek ponude I traznje rada odredjuje ne

samo preovladjujucu platu-cenu rad, nego I nivo zaposlenosti. Na slici 13-6,
ovaj nivo ravnotezene zaposlenosti pojavljuje se pri qe. To je jedini odrzivi
nivo zaposlenosti na tom trzistu, u datim preovladjujucim uslovima ponude I
traznje.

5
Granicni fizicki proizvod, proizvod granicnog prihoda
I granica produktivnost rada

Granicni fizicki proizvod je promena ukupnog ucinka koji se javlja kada

se primi sledeci radnik. U vecini slucajeva granicni fizicki proizvod opada sto
se angazuje vise radnika. Granicni fizicki proizvod (MPP)=promena ukupnog
ucinka/promena kolicine rada. Promena u ukupnom ucinku za dodatu jedinicu
radne snage, predstavlja granicni fizicki proizvod.

Proizvod granicnog prihoda. Trzisna vrednost gajbe malina je

jednostavno cena po kojoj je uzgajivac moze prodati. Tako se beracu malina
doprinos ucinku meri ili granicnim fizickim proizvodom (5 gajbi na sat) ili
novcanom vrednoscu tog proizvoda.

Novcana vrednost ukupnog doprinosa ucinku zove se proizvod

granicnog prihoda a to je promena u ukupnom prihodu koja se javlja kada se
angazuje vise radnika. To je ustvari promena ukupnog prihoda uz dodatnu
jedinicu rada odnosno: Proizvod granicnog prihoda (MRP)=promena ukupnog
prihoda/promena kolicine rada
Tako proizvod granicnog prihoda postavlja gornju granicu placanja beraca
malina koju poslosavac hoce da plati.

Zakon smanjenja prihoda I granicna produktivnost rada. Ako je

marginalna produktivnost veca od plate (cene rada) preduzetniku
novouposleni radnik donosi profit, zato ce ga preduzetnik zaposliti.
Ako je marginalna produktivnost manja od plate tada se preduzetniku ne bi
isplatilo da zaposli nekog novog radnika, jer bi imao vece troskove od prihoda,
cime bi smanjio profit pa nema zaposljavanja.

Dakle, pravilo o zaposljavanju radnika glasi: Preduzetnik zaposljava

nove radnike sve dok je njihova marginalna produktivnost veca od njihovih
plata. Poslednji zaposleni radnik ima platu koja je jednaka marginalnoj
produktivnosti rada. Oni radnici koji ne mogu pokriti povecane plate sa
povecanom produktivnoscu bice otpusteni.
Povecanja plata izaziva reakciju preduzetnika ka smanjenju zaposlenosti.

6
 Smanjenje granicnog fizickog proizvoda

Broj beraca Ukupni ucinak pri branju Granicni fizicki proizvod

(po satu) (gajbe po satu) (gajbe po satu)
 
A 1 (student) 5 5
B 2 (student) 10 5
C 3 14 4
D 4 17 3
E 5 19 2
F 6 20 1
G 7 20 0
H 8 18 -2
I 9 15 -3
Tabela br. 1

Proces branja malina se usporava I granicni fizicki proizvod dalje se

umanjuje. Treba imati u vidu da je granicni fizicki proizvod petog beraca 2
gajbe na sat, dok je to kod sestog beraca samo jedna gajba na sat. Kad
stignemo do sedmog beraca granicni fizicki proizvod opada na nulu, posto
nema daljeg napretka u ukupnom ucinku branja malina.

Stvari se pogorsavaju ako odgajivac nastavi da prima nove radnike.

Ako zaposli 8 radnika ukupni ucinak stvarno opad. Beraci vise ne mogu da
rade efikasno tako prenatrpani. Zato je granicni fizicki proizvod osmog radnika
negativan bez obzira sto se radi o ambicioznom I vrednom radniku. On
uslovljava pad granicnog fizickog proizvoda. Ovde se na delu moze
prepoznati zakon opadanja prihoda. Granicna produktivnost opada kad vise
ljudi moraju da dele ogranicena sredstva. Uobicajno je da je pad prihoda
rezultat cinjenice da uvecan broj radnika oduzima svakom radniku rostor I
kapital sa kojim radi.

7
 Smanjenje proizvoda granicnog prihoda

Kako opada granicni fizicki proizvod tako se smanjuje I proizvod

granicnog prihoda.

Ukupni ucinak Cena malina Ukupan prihod od

Broj beraca Proizvod granicnog
proizvodnje malina x (po gajbi u = proizvodnje malina
(po satu) prihoda u evrima
(gajbe po satu) evrima) u evrima
0 0   2   0 10
1 (student) 5   2   10 10
2(student) 10   2   20 8
3 14   2   28 6
4 17   2   34 4
5 19   2   38 2
6 20   2   40 0
7 20   2   40 -4
8 18   2   36 -6
9 15   2   30 -8
Tabela br. 2

Proizvod granicnog prihoda je mera promene ukupnog prihoda koji se

javlja kada se angazuje jedan novi radnik. Pri konstantnim cenama proizvod
granicnog prihoda jednak je granicnom fizickom proizvodu x cena. Otuda,
proizvod granicnog prihoda opada sa granicnim fizickim proizvodom. Granicni
fizicki proizvod varijabilnog inputa opada sto se vise koristi sa datom
kolicinom fiksnih inputa.

Minimalne plate, minimalna cena rada po zakonu I

nepozeljni efekti traznje I ponude rada

Minimalne plate I minimalna cena rada. Preduzetnici I poslocavne

strukture ne bi smeli isplacivati plate ispod definisanog minimuma. Ako
preduzece ne bi moglo isplatiti minimalne plate zbog teskoca poslovanja,
onda sledi smanjenje broja zaposlenih radnika, ili sanacija ili stecaj.
Minimalne plate definisu se kolektivnim ugovorima. Najbitniji je odnos cena
rad I mogucnost povecanja zaposlenosti. Naime, previsoka cena rada izaziva
pad zaposlenosti ili se odluciti za nizu cenu rada radi zadrzavanja ili
povecanja obima zaposlenosti.
Nezeljeni efekti traznje rada.
Nezeljni efekti ponude. Kad ima vise zaposlenih nego poslova javlja se
nezaposlenost.
Minimalna plata povlaci za sobom vaganje razloga: neki radnici prodju
bolje a neki gore. Oni koji najcesce lose prodju su tinejdzeri I ostali radnici bez
iskustva I ciji je proizvod granicnog prihoda ispod zakonskog minimuma plate.
Njima ce biti najteze da nadju posao kada se podigne zakonski minimum
plate.

8
 Uticaj radnickih udruzenja – sindikata na plate I
trzisno odredjivanje plata

Uticaj sindikata na ravnoteznu platu. Radnici u odredjenojj industriji

mogu da odluce da preduzmu kolektivnu akciju da im se poveca plata. Da bi
to ostvarili oni obrazuju udruzenje I kolektivno pregovaraju sa poslodavcima I
vladom.

Trzisno odredjivanje plata:

A) Kompezirajuci dohodak je posledica razlika u kvalitetu rada.

B) Razlika u kvalitetu rada su posledice razlika kod ljudi koji su
mentalno I telesno sposobn, izuzetno vaspitani I obrazovani sa
velikim iskustvom.
C) Elementi rente u platama jedinstvenih pojedinaca. Ekonomisti taj
visak iznad prosecne nadnice nazivaju cistom ekonomskom
rentom jer je logicki jednak renti na zemlju cija je ponuda fiksna.
D) Postojece razlike u nadnicama su posledica segmentacije trzista
na nekonkurentne grupe. Kao sto postoji mnogo razlicitih
masina po razlicitim cenama, tako postoji mnostvo razlicitih
zanimanja I vestina koje su konkurentne amo u opstem smislu.
Kako postoji mnogo trzista rada, tako postoji mnogo razlicitih
plata.

Kolektivno pregovaranje sindikata,

poslodavaca I vlade

Kolektivno pregovaranje sindikata, poslodavaca I vlade. Plate I ostale

beneficije sindikaliziranih radnika odredjene su kolektivnim ugovorima. U
nasem sistemu ugovor zakljucuje sindikat I privredna komora, stim sto se uz
njih pojavljuje I vlada. U drugim privredama obicno pregovaraju sindikati I
poslodavci.
Postoje 3 vrste kolektivnih ugovora: opsti kolektivni ugovori, posebni I
pojedinacni.
Svaki kolektivni ugovor sadrzi ekonomski paket.on ukljucuje nadnicu za
razlicite kategorije poslova I nadoknade za prekovremeni rad, te pravila za
koriscenje praznika I pauza za vreme rada. Ugovor sadrzi I ostale beneficije
kao sto su: penzijsko I invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje I sl.
Radnicki sindikati su radnicke organizacije postavljene od strane
radnika da bi uticali na plate I radne uslove.
Zatvoren ugovor (closed - shop) je ugovor kojim ce svi radnici firme biti
clanovi radnickog sindikata.

9
 Savremeni problemi radnih odnosa I strajk

Problemi sa kojima se suocavaju sindikati su: strajkovi, konkurencija

nesindikaliziranih radnikai ogranicenje produktivnosti.

Strajk je osnovno sindikalno pravo I mocno sredstno radne snage.

Strajk je krajnje sredstvo u jednom organizovanom procesu uskladjivanja
razlicitih ekonomskih interesa izmedju sindikata, radnika I poslodavaca.
Rastuca konkurentnost od nesindikaliziranih radnika predstavlja veoma tezak
oblik kontra aktivnosti sindikatima. Rec je o jeftinoj radnoj snazi koja narusava
uspostavljeni paritetni odnos nadnica ili plata.
Ogranicavanje proizvodnosti rada je rezultat brzog tehnickog napretka,
rastuce automatizacije I robotizacije.

10
PRILOG UZ SEMINARSKI

11
Box 5.4

STA SE U EKONOMIJI PODRAZUMEVA POD PROFITOM

Profit je definisan kao razlika izmedju ukupnih prihoda I ukupnih troskova. Kljucna
stvar za razumevanje razlike izmedju ekonomskog profita I profita kako se definise u
racunovodstvu lezi u interpretaciji troskova.

Racunovodstvena definicija profita je, svakako, daleko od jednostavne. Prost prikaz

racuna dobitka I gubitka, mogao bi izgledati slicno tabeli prikazanoj ispod, koja ima
sest mogucih verzija.

Racun dobitka I gubitka.

- Bilans uspeha –

Neto prihodi od realizacije 1000

Cena kostanja realizacije proizvoda 900
1. Bruto dobitak 100
Troskovi uprave I administracije 60
2. Poslovni dobitak 40
Troskovi prodaje 2
3. Poslovni dobitak pre oduzimanja kamate 38
Rashodi na ime kamate 4
4. Poslovni dobitak pre oporezivanja 34
Porez na dobitak 10
5. Neto dobitak 24
Isplate akcionarima 4
6. Dobit akcionara 20
Posebni troskovi 3
7. Dobit (za odredjenu godinu) 17
Dividende 10
Rezerve 7

Bruto dobit se definise kao razlika izmedju prihoda od prodaje I varijabilnih

troskova, a poslovni dobitak dobija se oduzimanjem fiksnih troskova.

Postojanje poslovnog dobitka ne indicira per se da su druga preduzeca zainteresovana

da udju u biznis. Razlog je taj sto investitori ocekuju odredjeni nivo povracaja
kapitala na ulozena sredstva. Ova ocekivana ili normalna stopa povracaja, trebala bi
barem da bude jednaka prinosima od obveznica narodnog zajma sa fiksnom
kamatom. Umesto da investiraju u preduzeca, investitori obezbedjuju ovakvu
nerizicnu zaradu kupovanjem obveznica narodnog zajma. Ukoliko je posao rizican
investitori bi bili zadovoljni ukoliko bi postojala neka premija iznad stope zarade od
obveznica. Ova premija na rizikuje se od grane do grane. Ocekivana stopa prinosa na
kapital u razlicitim granama je izmedju 12 I 20%, dok kod obveznica narodnog zajma
ona iznosi 8%. Stopa prinosa na ulozeni kapital (ROCE) jednak je poslovnom dobitku
pre poreza.

12
Od poslovnog dobitka koji neje oporezovan trebalobi oduzeti sumu koja predstavlja
normalni povracaj na kapital akcionara pre nego sto je profit zaradjen. To predstavlja
postojanje ili odsustvo ekonomskog ili nadprosecnog profita koji odredjuje da li ce
preduzece uci ili izaci iz grane. Nadprosecni profit, a ne poslovni dobitak u
racunovodstvenom slislu, pokazuje funkcionisanje trzisnog sistema.

Ekonomska definicija profita ukljucuje ideju oportunitetnih troskova I ukazuje na to

da ulozeni kapital u preduzece ima alternativne upotrebe. Razvijanje preduzeca,
dakle, zahteva odredjene drustvene troskove. Ti troskovi su determinisani uzimanjem
u obzir najbolje alternative.

Dva aspekta ekonomskog profita zasluzuju komentar. Prvi je da se standardna

ekonomska analiza preduzeca fokusira iskljucivo na profit. Kalkulacije ne sadrze
kretanje Cash Flow-a iako Cash Flow mnogo bolje objasnjava stanje preduzeca nego
profit. Teorijski, profitabilna preduzeca su ona koja su ustanju da povecavaju kolicinu
novca. U praksi, ovaj nije uvek slucaj narocito kada je preduzece deo grupe koja ima
negativni novcani sldo, ili kada postoji dubok vremenski jaz izmedju inicijalnog
investiranja I dotoka novca u preduzece. Za stanje gotovine u preduzecu, oslanjanje
na akcionare ili finansijske institucije u dugorocnom smislu je ne odrzivo a moze cak
biti veoma tesko, kratkorocno posmatranao.Vaznost Cash Flow-a u preduzecu veoma
cesto se zanemaruje u ekonomskim analizama preduzeca.

Drugi aspekt odnosi se na ulogu o oporezivanju. Poslovni dobitak nije oporezovan.

Predpostavicemo da se sva ostala preduzeca suocavaju sa istim rezimom poreza I da
raznicite pocetne pozicije preduzeca, uzimajuci u obzir poreze I otpise, mozemo
zanemariti. Takodje cemo predpostaviti da porez na dobit preduzeca ne utice na
maksimalni nivo dobiti. Ove polazne pretpostavke, medjutim, ne uzimaju u obzir
regionalnu poresku politiku.

Da zakljucimo, ne postoji jedna univerzalna definicija profita ni u racunovodstvu ni u

ekonomiji. Osnovna, konceptualna razlika izmedju racunovodstvenog I ekonomskog
prilaza profitu je u tome sto u ekonomskoj definiciji u profit ne ulazi normalan
povracaj na poslovni dobitak akcionara. Rezultat (pozitivan ili negativan) je da
nadprosecni profit za preduzece ima toliko znacajnu ulogu koliko I cene za pojedinca.

5.3 STRUKTURA TROSKOVA U PREDUZECU

Troskove preduzeca mozemo podeliti na fiksne I varijabilne. Fiksni troskovi su

uslovljeni velicinom kapaciteta a ne obimom aktivnosti. Varijabilni troskovi se
menjaju srazmerno obimu aktivnosti I u njeh spadaju troskovi materijala, troskovi
energije I distribucioni troskovi. Fiksne troskove mozemo podeliti na sunk I ostale
fiksne troskove. Sunk troskovi sue odnose na prosle troskove koji nemaju alternativnu
upotrebu I moraju biti amortizovani I nadoknadjeni jedino putem trgobine. Primeri
sunk troskova ukljucuju troskove izgradnje nuklearne elektrane, velike fabrike celika
I sl. Nasuprot tome troskovi zakupa poslovnog prostora su fiksni troskovi ali ne I
sunk troskovi, buduci da poslovni prostor moze da se izda I nekim drugim
preduzecima. Sunk troskovi igraju vaznu ulogu u odredjivanju samog proizvoda
preduzeca I strategije cena. Vremenom, svi troskovi izuzev sunk troskova, postaju

13
varijabilni. Ekonomskim recnikom receno, dug rok je definisan kao period vremena
preko koga se svi fiksni troskovi mogu pretvoriti u varijabilne troskove.

Struktura troskova preduzeca ilusrovana je na grafikonu 5.3. Na vertikalnoj osi nalaze

se troskovi a kolicina proizvoda nalazi se na horizontalnoj osi. Fiksni troskovi moraju
da budu placeni nezavisno od nivo prodaje I prikazani su pravom horizontalnom
linijom. Ukupni varijabilni troskovi predstavljenisu kao kosa linija sto ukazuje na to
da oni direktno zavise od kolicine proizvedenih proizvoda. Tako rast outputa sa 500
jedinica na 600 jedinica, povecava ukupne troskove sa 1o na 12 miliona funti. Dakle,
dodavanjem 100 jedinica proizvoda varijabilni troskovi rastu za 2 miliona.

ukupni troskovi
£ milion

12

10 varijabilni troskovi

fiksni troskovi

0 500
600 kolicina

Grafik 5.3. varijabilni vs fiksni troskovi

Ukupan prihod
ukupni
troskovi H
I prihod profit ukupni
£ troskovi
E I
F
Fiksni
troskovi

gubitak
G prelomna tacka

O Q1 Q Q2 kolicina

14
 Grafik 5.4. grafik prelomne tacke

Grafikon prelomne tacke prikazuje veze izmedju prhoda, troskova, kolicine I cene I
pokazuje efekte kratkorocnih promena proizvodnje na profitabilnost preduzeca.

Ukupni fiksni troskovi su konstantni I ne zavise od obima proizvodnje. Ukupni

varijabilni troskovi pocinju od nule I jednaki su nuli kada je obim proizvodlje jednak
nuli I rastu proporcionalno rastu proizvodnje. Ukupni troskovi predstavljaju zbir
fiksnih I varijabilnih troskova. Posto su prodajne cena konstantne linija ukupnog
prihoda pocinje od nule I raste proporcionalno obimu proizvodnje I prodaje.

Prelomna tacka preduzeca (nema ni gubitka ni dobitka) nalazi se u tacki E tj. kada je
nivo proizvodnje jednak Q. ako je obim proizvodnje manji od ovog npr. u tacki Q1
onda postoji gubitak, a ako je obim proizvodlje na nivou Q2 tada postoji dobitak.

Grafikon prelomne tacke pokazuje koji je nivo prodaje potreban da preduzece posluje
bez gubitka. Nakon ove tacke preduzece ulazi u zonu dobitka. Ovaj grafikon se koristi
za procenu uticaja varijacija u prodaji na profit. Izucavanje strukture troskova
predstavlja nesto slozeniju sliku u odnosu na linearni prikaz veza. Sustina je da
varijabilni troskovi po jedinici nisu konstantni u odnosu na rast proizvodnje. U
kratkom roku oni imaju tendenciju pada, medjutim, nakon odredjenog rasta
proizvodlje I oni pocinju da rastu. Prosecni varijabilni troskovi su prikazani krivom U
oblika (grafikon 5.5). Pad troskova pripisuje se ekonomiji obima. Konstantnost ili
eventualni rast prosecnih troskova predstavlja disekonomiju obima. Ekonomija I
disekonomija obima imaju centralnu ulogu u razumevanju velicine I strukture
troskova preduzeca.

£ marginalni troskovi

prosecni
16 troskovi

14

12

prosecni
fiksni troskovi

0 6 7 8 kolicina

15
 Grafik 5.5. krive troskova

EKONOMIJA OBIMA

Potrebno je naglasiti postojanje kapitalnih ulaganja koja nastaju prilikom npr.

izgradnje tunela ili nuklearne elektrane. Poluizgradjen tunel izaziva troskove, ali je
beskoristan. Napola izgradjen nuklearni reaktor takodje izaziva troskove ali je I
opasan. Svaki projekat postaje koristan kada je kompetiran. Izgradnja tunela izmedju
Engleske I Francuske kostala je vise od 10 milijardi funti. Ovi sunk troskovi nastali su
kao I zaduzenja koja su morala biti isplacena, iako ni jedan voz a ni putnik nije
prosaotim tunelom. Porastom saobracaja kroz ovaj tunel, fiksni troskovi po jedinici su
opadali. Dakle, sto vise putnika koristi tunel to su nizi troskovi po jedinici. Kapitalna
ulaganja postoje u razlicitim oblastima poslovanja. Npr. troskovi istrazivanja I razvoja
I toskovi dizajniranja proizvoda nastaju mnog pre nego proizvodnja pocne. Kada
proizvod dodje na trziste I kada se proda ovi troskovi se razvijaju na veci obim
output-a. troskovi razvoja novog automobila I izlazak tog automobila na trziste
iniciraju troskove u visini od jedne milijarde dolara u roku od dve godine pre nego sto
je jedan auto prodat11. Prosecni troskovi razvoja uspesnog farmaceutskog proizvoda
iznose 150 miliona dolara a rastu do 500 miliona dolara ako ukljucima troskove koji
nastaju ako lek ne dozivi ocekivani uspeh. Dovodjenje novog prehrambenog
proizvoda na policebritanskih supermarketa moze kostati 3 miliona funti ukoliko
ukljucimo troskove marketinga I promocije. Sustina ovih troskova je u
njihovomkapitalnomulaganju.

Jos jedan izvor ekonomije obima je povecana specijalizacija. Adam Smit uocio je da,
ukolik proizvodnja nekog preduzeca raste, troskovi po jedinici opadaju zato sto
zaposleni postaju vestiji. Specijalizacija podrazumevasavrsenije metode izrade.
Ponekad I sami radnici usavrsavaju masine na kojima rade (pogledati box 5.5.).

Dve moderne verzije Smitove ekonomije obima kroz specijalizaciju fokusiraju se na

razvoj core competincies (uska specijalizacija) I learning-by-doing (ucenje kroz rad).
Core competencies podrazumeva pa preduzece omogucava radnicima fokusiranje
napora na usavrsavanje vestina. Learning-by-doing omogucava ekonomiju obima
usled kumulavivnog rasta proizvodnje. To znaci da sto je preduzece duze u poslu to se
vese akumulira tehnicko I marketinsko iskustvo sto rezutira nizim troskovima po
jedinica. Kod primene learning by doing primecena je elastinost od 0,2 u avionsko
industriji, proizvodni troskovi rastu za 2% dok proizvodnja raste za 10%. Kako je broj
proizvedenih aviona rastao vestina radne snage se takodje usavrsavala kao I kriscena
tehnologije I know-how13.

Zakon velikin brojeva je jos jedan faktor koji pomazepri snizavanju troskova
pojedinca. Optimalni nivo roba raste sa kvadratnim korenom prodaje (berzanski
zakon) a ne proporcionalno sa prodajom. Inzenjerski zakon takodje dovodi do
snizavanja jedinicnih troskova usled povecanog obima prodaje. Ovaj izvor ekonomije
obima vazan je zbog skladistenja I transporta. Kapacitet raste sa obimom, dok su
troskovi vese vezani za kvadraturu (kod velikih robnih kuca, tankera, gasovoda I sl.).

11
K. B. Clark, Fujimoto, Organizaciona strategija I upravljanje u svetu autoindustrije.
13
G. Klepper, Ulazak na trziste velikih komercijanih aviona.

16
Zamislite kutiju 2 x 2 x 2 sa zapreminom od 8m3. Kutija ima 6 strana od kojih svaka
ima 4m2. Kvadratura kutije je 24m2. Sada uzmite u obzir efekte dupliranja demenzija
kutije na 4 x 4 x 4. Svaka strana kutije sada iznosi 16m2. Ukupna kvadratura kutije je
96m2, ali se zapreminski kapacitet povecava na 64m3. To znaci da dok se kapacitet
skladista povecava 8 puta, troskovi se povecavaju samo 4 puta.

Konacno, ekonomija obima postoji I kada su troskovi nabavke dve ili vese razlicitih
roba od istog preduzeca manji nego troskovi pojedinacne proizvodnje tih roba.
Ekonomija obima se obicno javlja u distribuciji I trgovini na malo. Npr. kod aparata
za fotokopiranje za preduzece je ekonomicnije da nabavlja toner I papir zajedno nego
da ih nabavlja odvojeno od razlicitih dobavljaca. Isto tako, ponekad je efikasnije
zajednicko distribuiranje razlicitih ali povezanih proizvoda, npr. frizidera I masina za
ves, nego njihovo posebno distribuiranje.

Ekonomija obima je krucijalna za razumevanje cost benefit-a razvoja globalnih

brendova. Informaciona tehnologija I telekomunikacije izuzetan su primer mrreza
koje omogucavaju njihovom vlasniku da snize troskove po jedinici kako se povecava
broj korisnika. Zajednicka distribucija usluga banaka I osiguravajucih zavoda
omogucavaju snizavanje troskova upravo intenzivnijim koriscenjem mreza, sto je
dovelo do njihovog spajanja u jednu instituciju (bankassurance). Jos jedna korist
mreza ogleda se u aviosaobracaju putem prosirivanja mreze letova. Iako neke usluge
nisu individualno profitabilne, one se ipak mogu dodati ukunom profitu preduzeca
ako su putnici, koristeci te usluge, koristili I usluge profitabilnih sektora odredjene
avio kompanije. Avio kompanije cesto nude izuzetnopovoljne cene karata za kratke
letove da aerodroma sa visokom frekvencijom saobracaja u cilju podsticanja putnika
da koriste bas tu avio kompaniju za duze letove koji su visokoprofitabilni.

Ovi razliciti izvori ekonomije obima objasnjevaju zasto prosecni troskovi opadaju
kada ukupna proizvodnja raste. Posle izvesnog nivoa rasta proizvodnje efekat
ekonomije obima prestaje da deluje. Kreva prosecnih troskova pocinje da stagnira a
zatim I opada. Tehnicki, javlja se disekonomija obima.

DISEKONOMIJA OBIMA

Jedinicni troskovi pocinju da rastu u kratkom roku zato sto, izmedju ostalih razloga,
zaposleni radnici moraju biti placeni prekovremeno. Kako proizvodnja raste narasta I
pritisak I stres na menadzere, masine I materijale koako ih dovodimo do granica
mogucnosti. Ekonomija obima, dakle, postaje manje efektivna. Learning by doing u
svakoj pojedinacnoj aktivnosti raste po opadajucoj stopi I na kraju dostize nulu.
Zaposleni takodje postaju I suvise specijalizirani I teze se adaptiraju.

U dugom roku ovi problemi se pripisuju sve vecem rastu fabrika, kupovanju sve
veceg broja masina I zaposljavanju novog kadra. Menadzerski aparat takodje postaje
veci. Dugorocni prosecni troskovi preduzeca nastavljaju da opadaju za odredjeni obim
proizvodnje. Uspesna preduzeca teze kontinuiranom trendu opadanja jedinicnih
troskova. Dakle, disekonomija obima javlja se na odredjenom obimu proizvodnje sto

17
podrazumeva rast jedinicnih troskova kako raste I sama proizvodnja.Disekonomija
obima ima veliki broj pojavnih oblika.

1. Informacione potrebe rastu kako preduzece postaje vece. Velika preduzeca za

razliku od malih moraju da uposle specijalne informacione sisteme za
diseminaciju informacija.
2. Upravljacka kontrola postaje teza kako preduzece postaje vece, sto vodi visim
jedinicnim troskovima.
3. Problemi u medjuljudskim odnosima mogu postati veoma kriticni I ovom
problemu bi trebalo posvetiti paznju narocito u domenu motivacije zaposlenih
I razvijanju korporativnog esprit de corps.
4. Kako preduzece postaje vece gubi na fleksibilnosti I teze zadovoljava potrebe
kupaca.
5. Transportni troskovi predstavljaju granice velicine preduzeca u nekim
granama. Npr. gradjevinski materijali kao sto su cement I sljunak moraju biti
instalirani u blizini potrosaca.

Mogucnosti iskoriscenja ekonomije obima I izbegavanje disekonomije obima stalno

se povecavaju. Nove strategije proizvodnje, fleksibilna specijalizacija, postfordizam I
upravljanje kvalitetom mogu uspostaviti ekonomije bazirane na novim formama
organizacije16. ”Lean” (posna, oskudna) proizvodnja koja se koristi najvise u
Nemackoj, Japanu I SAD bazirana je na timovima radnika sposobnih da obavljaju
razlicite delatnosti I fleksibilnim automatizovanim masinama. Proizvodnja je “lean”
zato sto koristi manje sredstava, manje prostora I vise timskog rada sa ciljem da se
ostvari sto manje gresaka. Ona tezi da kombinuje prednosti masovne I pojedinacne
proizvodnje.

U nekim granama optimalni nivo operacija je u porastu ali u drugim granama dolazak
nove tehnologije udahnuo zivot manjim preduzecima. Kompijuterizovani rezervacioni
sistemi obezbedjuju posebne prednosti vecim avio kompanijama ali je informaciona
tehnologija manjim preduzecima omogucila pristup podacima koje su ranije samo
velike kompanije mogle da priuste. Velike farmaceutske kompanije su uocile da mogu
da kontrolisu rast troskova na polju inovacija sklapajuci ugovore u domenu
istrazivanja sa manjim preduzecima specijaliziranim za medicinska istrazivanja.
Chiroscience I Celsis, dve britanske najuspesnije kompanije za medicinska
istrazivanja na ovaj nacin su pocele devedesevih godina. Isto tako kontrola kvaliteta
postala je jeftinija za manji obim proizvodnje usled pojava mikro kopijutera.
Fleksibilna serijska proizvodnja smanjila je velicinu fabrika uz minimalne troskove.
Promene u tehnologiji telekomunikacija kao sto su razvoj mobilnih telefona I
satelitskih komunikacija su omogucile konkurenciju izmedju drzavnih monopola u
Evropi I malih preduzeca. Industrija telekomunikacija vise ne zahteva izuzetno visoke
sunk troskove.

OBLIK KRATKOROCNIH I DUGOROCNIH KRIVULJA

TROSKOVA

16
J. Storey, Strategije novih obliks proizvodnje: dimenzije organizacionog menadzmenta I
menadzmenta ljudskih resursa.

18
Upravljacki I tehnicki faktori omogucavaju nam da objasnimo zasto kriva prosecnih
troskova moze, nakon odredjenog nivoa proizvodnje, da stagnira I opada. Preduzeca
naravno pokusavaju da izbegnu ova ogranicenja. Inoviranje I ekperimentisanje u
domenu organizacije, pocev od frasizinga I kooperativa I multidivizionarnog
planiranja, teze prevazilazenju disekonomija obima. Medjutim, neto efekat ovih mera,
kada govorimo o optimalnoj velicini preduzeca ,ne mora uvek da bude pozitivan tj.
nema univerzalnog pravila pri odredjivanju efikasnosti preduzeca razlicitih velicina.
Preduzeca razlicitih velicina mogu biti podjednako efikasna. Ovo je u skladu sa
opservacijom da su I mala I velika preduzeca sposobna da profitabilno funkcionisu I
koegsistiraju u mnogim granama.

Box 5.5

ADAM SMITOVA ARMIJA RADNE SNAGE

Knjiga Adam Smita “Bogatstvo naroda” objavljena je 1776. godine. Osnovna tema
ove knjige je da se bogatstvo naroda zasniva na proizvodnim snagama drustva a ne na
zalihama zlata. Adam Smit smatra da je izvor napretka u proizvodnim snagama samih
radnika tj. u armiji radne snage. Mi danas koristimo rec specijalizacija I ekonomija
obima umesto armija radne snage.

Smit je identifikovao tri nacina putem kojih povecana specijalizacija vodi vecoj
produktivnosti: Prvo – ona povecava vestinu radnika, drugo – ona stedi vreme koje bi
se izgubilo pri prelasku sa jedne vrste posla na drugi I trece – ona je vodila pronalasku
veceg broja masina koje su olaksavale I skracivale rad I omogucavale da jedan covek
radi posao za koji je ranije bilo potrebno vise ljudi. Smit je verovao da su sami radnici
dolazili do pronalazaka I to zato sto su radnici zaposleni na jednostavnim poslovima
prirodno razmisljali o laksim I brzim metodama obavljanja tih poslova.

Da bi ilustrovao koristi specijalizacije Smit je uzeo poznati primer fabrike spenadli.

Specijalizacijom svakog radnika za odredjeni zadatak, fabrika proizvodi 4800
spenadli po radniku dnevno. Utvrdjeno je da taj isti posao bez specijalizacije
obezbedjuje neuporedivo manju proizvodnju. Vese od 200 godina nakon objavljivnja
“Bogatstva naroda” proizvodnja spenadli po radniku u Britaniji porasla je na 800
hiljada dnevno. Prosecna godisnja stopa rasta produktivnosti iznosi 2,6% (sto je blizu
nacionalnog proseka za sve grane).

Ovaj celokupni rast ne moze se pripisati samo specijalizaciji u oblasti proizvodnje

spenadli. Npr. radnici su danas obrazovaniji nego u proslosti – mada se ovo
superiorno obrazovanje odrazava i na specijalizaciju kao takvu. Tehnicki progres je
tokodje proisteko iz armije radne snage.

Brojke ilustruju izuzetan znacaj ocigledno skromnog rasta produktivnosti – on

se odrazava u dovoljno dugom vremenskom periodu. Tehnologija proizvodnje
spenadli se takodje znatno promenila u odnosu na period u kome je Smit
ziveo. Narocito ako uzmemo u obzir da je 1776. godine bilo oko stotinak
preduzeca koja su se bavila proizvodnjom spenadli, a da ih je 1976. godine
samo dve.

19
Izvor: C.F.Pratten, “The manufacture of pins”, journal of Economic Literature (March,1980).
Sadrzaj:

Cena inputa sa stanovista teorije granicne vrednosti proizvodnje…………… 1

Ponuda rada……………………………………………………………………….. 2

Traznja za radom – izvedena traznja……………………………………………. 3

Opsta ravnoteza na trzistu rad, ravnotezna plata-cena rada,

ravnotezna zaposlenost I promene ucinka na trzistu………………………….. 4

Granicni fizicki proizvod, proizvod granicnog prihoda I

granica produktivnosti rada………………………………………………………. 5

Smanjenje granicnog fizickog prihoda………………………………………….. 6

Smanjenje proizvoda granicnog prihoda……………………………………...… 7

Minimalne plate,minimalna cena rada po zakonu I nepozeljni

efekti traznje I ponude rada………………………………………………………. 7

Uticaj radnickih udruzenja – sindikata na plate I trzisno

odredjivanje plata…………………………………………………………………. 8

Kolektivno pregovaranje sindikata, poslodavaca I vlade……………………... 8

Savremeni problemi radnih odnosa I strajk……………………………………. 9

Prilog uz seminarski…………………………………………………………… .. 11

Sadrzaj……………………………………………………………………………. 20

Literatura………………………………………………………………………….. 21

20
 Literatura:

 EKONOMIJA - Prof. Dr. Jovo Jednak, Prof. Dr. Ilija Rosic,

Beograd, 2003 godine

 EKONOMIJA – Dr. J. Jednak, Dr. C. Nojkovic,

BPS, 2002 godina

 OSNOVI EKONOMIJE – Dr. J. Jednak, PA,

Beograd, 2001 godina

 INTERNET

21
22