Tetra 1

Diplomski rad Digitalni tranking radio-sistem TETRA
I. UVOD
TETRA (TErrestrial Trunked Radio) je prvi sistem nove digitalne beine tehnologije koja obezbeuje istovremeno govorne komunikacije i prenos podataka. Standard je razvio i odobrio Evropski institut za telekomunikacione standarde (ETSI European Telecommunications Standard Institute). Ovaj tranking sistem optimizuje iskorienje radio-spektra i redukuje trokove ovog sve oskudnijeg resursa. U sutini, TETRA predstavlja digitalni standard profesionalnih mobilnih radio-sistema, kao to GSM (Global System for Mobile communication) predstavlja javni digitalni elijski standard, a DECT (Digital Enhanced Cordless Telephony) digitalni beini standard. TETRA standard je fokusiran na zahteve odreenog dela trita. Veina incidenata u poslednjih desetak godina, kao to su avionske nesree, brodolomi, akti terorizma i dr., a koji su zahtevali angaovanje vie razliitih slubi za hitne sluajeve (policija, prva pomo, vatrogasci,) i to esto iz vie razliitih zemalja, dovela je do ubrzanja procesa uspostavljanja pan-evropskog komunikacionog sistema za slube javne bezbednosti i druge javne slube. Prva grupa korisnika kojima su namenjeni ovakvi sistemi su slube javne bezbednosti (policija pre svega), iji su sistemi zastareli i ne mogu zadovoljavati potrebe dananjice. Pogodnosti ovih sistema, kao to su npr. brza uspostava veze (manje od 300 ms) i prenos ifriranih informacija, omoguuju pouzdane komunikacije ovim korisnicima i u najsloenijim situacijama (antiteroristike akcije, presecanje narko kanala, obezbeivanje ljudi i imovine i dr.). U ovaj proces standardizacije ukljueni su proizvoai, operatori mrea, korisnici i dr. Potpisivanjem Memoranduma o razumevanju (MoU Memorandum of Understanding) otpoela je promocija jedinstvenog evropskog standarda za digitalne mobilne radio-sisteme i obezbeen je razvoj trita bez monopola. Sistemi koji su prethodili TETRA sistemima su analogni tranking-radio sistemi. Ovi sistemi su dobili zajedniki naziv komercijalni tranking radio od strane Meunarodne asocijacije ze beine telekomunikacije (IWTA International Wireless Telecommunications Association), kako bi se identifikovale odreene vrste telekomunikacionih slubi. U raznim zemljama komercijalni tranking radio ima razliite nazive, npr. SMR (Specialized Mobile Radio) u SAD, TRS (Trunked Radio Service) u nekim zemljama Azije i PMR/PAMR u Evropi. Ovi komercijalni tranking radio-sistemi obuhvataju konvencionalne, najstarije, radio-sisteme gde se jednoj grupi korisnika dodeljuje jedan fiksni kanal (frekvencija) i tranking radio-sisteme koji koriste frekvencijsku tranking tehniku i mnogo bolje koriste dodeljeni opseg. U Evropi se sreu dve vrste tranking radio-sistema: PMR (Professional/Private Mobile Radio) Korisnik poseduje sistem i koristi ga za svoje potrebe; PAMR (Public Access Mobile Radio) Operator ustupa resurse svog sistema drugima na korienje i od njih naplauje usluge. Tranking radio-sistemi u Evropi su bazirani na standardu MPT 1327, a u SAD odgovarajui sistemi imaju naziv LTR (Land Trunking Radio). Moe se rei da TETRA kombinuje osobine i svojstva drugih mobilnih mrea pre svega GSM-a, mrea za mobilni prenos podataka i analognih tranking radio-mrea i nadjaava neka njihova svojstva. Dananja GSM digitalna elijska telefonija nudi nacionalnu i internacionalnu pokrivenost, kao i pristup javnim telefonskim mreama, ali joj je brzina prenosa mala (14,4 kb/s), nedostaje brza uspostava veze i ne postoji mogunost grupnog poziva kao kod PMR/PAMR sistema. Meutim, ove analogne mobilne
1
radio-mree su esto ograniene na simpleks vezu i nude relativno slabu vezu sa javnim telefonskim mreama. Mobilne mree za prenos podataka nude samo transfer podataka, govorne komunikacije nisu dostupne, pokrivenost je ograniena, a brzine prenosa su male. U tabeli I.1 izvreno je poreenje ovih mobilnih mrea. Tabela I.1 Osnovna svojstva pojedinih mobilnih mrea
TETRA Celularna telefonija Brza uspostava veze Pojedinani press to talk poziv Grupni poziv Emitujui poziv (eng. Broadcast Call) Komutacija veza Paketska komutacija Maksimalni protok (kb/s) Nacionalna pokrivenost Digitalni kvalitet govora SMS (Short Messaging Service) Upravljanje radnim grupama Veza sa PABX Handover poziva izmeu elija Telefonski stil runih stanica Broj govornih kanala u 100KHz da da da da da da da 28,8 da da da da da da da 16 GSM da ne ne ne ne da ne 9,6 da da da ne da da da 4 Mobilni prenos podataka / ne da ne da ne da 4,8 da / da ne ne ne ne / PMR/PAMR ne ne da da da da ne 1,2 da ne ne da da ne ne 8
Osobine TETRA sistema obuhvataju kvalitetne komunikacije veim brzinama, ak i uslovima slabog prijema signala i u bunim okruenjima, visok kvalitet prijema po eliji veliine i do 60 km na 400 MHz i brzu uspostavu veze (tipino 0,2 s). Pojedinani i grupni pozivi se mnogo bre uspostavljaju u odnosu na GSM (tipino 10 s) i analogne tranking radio-sisteme. Uz to, omoguena je veza u punom dupleksu sa javnim telefonskim mreama i kunim automatskim centralama, istovremeni prenos govora i podataka koji moe biti do maksimalnih 28,8 kb/s, kao i prenos slike (video i Internet pristup preko TETRA sistema je uspeno demonstriran upotrebom ITU H.263 algoritma za kompresiju). Sistem takoe nudi visokokvalitetna sigurnosna svojstva uz mogunost izbora neke od metoda enkripcije (mogu se ifrirati govor, podaci, signalizacija i korisniki identiteti) i efikasno korienje radio-spektra potpomognuto izvoenjem komunikacija u direktnom modu, kada jedna ili vie radio-stanica mogu direktno komunicirati bez upotrebe mree i njene infrastrukture. Radio-spektar koji je dodeljen TETRA sistemima se moe podeliti u tri grupe: Slube javne bezbednosti 380 400 MHz; Komercijalna upotreba 410 430 MHz i 450 470 MHz; Ostali potencijalni opsezi 870 876 MHz i 915 921 MHz. Koristi se vremenski multipleks sa etiri kanala po noseoj uestanosti opsega 25 kHz. Govor i podaci se mogu prenositi maksimalnim protokom od 7,2 kb/s po jednom kanalu, pa sve do 28,8 kb/s upotrebom sva etiri kanala. Uz osnovne govorne slube identifikovano je oko 30 dodatnih slubi ukljuujui prioritetne pozive, dinamiku dodelu grupnog broja, preusmeravanje poziva, zadravanje poziva i dr. Upotrebom paketskog prenosa podataka aplikacije koje se podravaju obuhvataju pretraivanje baza podataka, transfer fajla, razmenu paging poruka, lokaciju vozila (pomou GPS sistema), telemetriju, transfer slike, video prenos,...[1].
Diplomski rad je podeljen na tri osnovna dela. Prvi deo obuhvata analogne tranking radio-sisteme i opisuje njihove karakteristike u kratkim crtama. Ovo je u sutini uvod u glavnu temu rada, a to je TETRA sistem. Drugi deo rada navodi karakteristike digitalnog tranking radio-sistema TETRA. Prikazan je osnovni uvid u ovakve sisteme bez previe ulaenja u detalje. Rad treba da predstavlja osnovu za budue aktivnosti iz ove oblasti. U treem delu su u osnovnim crtama obraene smart antene, kao tehnologija koja obezbeuje poboljanje performansi beinih radio-sistema i osnova za razvoj beinih komunikacionih sistema tree generacije. Prvi deo je obraen u pet glava. Prvo je obraen pojam komercijalni tranking radio i sutina tranking tehnike. U drugoj glavi je obraena struktura sistema da bi se stekao uvid u nain rada sistema. Prikazana je arhitektura mree i opisani su osnovni elementi infrastrukture. Dalje su u treoj glavi izneseni kriterijumi za odreivanje performansi sistema. Za ovakav radio-telefonski sistem izuzetno je vaan kvalitet prenosa govora i usluge koje on nudi. Navedene su osnovne i dodatne komunikacione slube da bi se prikazale mogunosti sistema i zahtevi koje zadovoljava. U etvrtoj glavi se opisuju neke specifinosti ovih analognih sistema. Tu je opisan MPT 1327 signalizacioni standard za PMR/PAMR sisteme, prenos kratkih poruka i prenos podataka veeg obima. Takoe je pomenut i MAP 27, pristupni protokol za MPT 1327 komunikacionu opremu. Dalje je opisan nain registracije korisnika i roaming. Na kraju prvog dela, u petoj glavi je opisana strategija prelaza sa postojeih analognih sistema baziranih na MPT 1327 standardu na digitalne sisteme bazirane na TETRA standardu. Drugi deo je takoe obraen u pet glava. U prvoj glavi je naveden istorijat razvoja TETRA standarda i sistema koji iz njega proistiu, kao i ciljevi Memoranduma o razumevanju. U drugoj glavi su navedeni potencijalni korisnici TETRA sistema i izvrena je njihova podela u sedam kategorija. Tu su prikazane procene o raspodeli trita izmeu ovih grupa korisnika, kao i procenjeni rast trita po broju terminala. Opisivanje samog sistema poinje kao i u prvom delu opisom strukture sistema. Ovo je obuhvaeno u treoj glavi i sadri arhitekturu mree i elemente infrastrukture sistema, radio-stanice i standardne interfejse. U ovoj glavi su obraene i virtuelne mree kao poseban nain organizacije ovog sistema. U poslednjem, petom paragrafu ove glave navedena su tri osnovna reima rada koja se koriste u sistemu: V+D, PDO i DMO. Takoe su date i osnovne napomene o DAWS-u kao buduem standardu za mobilni prenos podataka vrlo velikim brzinama (155 Mb/s). U etvrtoj glavi je opisano na koji nain je organizovana TETRA mobilna mrea. Najpre je obuhvaen osnovni princip rada mobilnih stanica, opisom predajnog i prijemnog puta signala. Dalje je opisan radio-interfejs, odnosno organizacija radiokanala kojima se vri prenos radio-putem, zatim upotreba vremenskog multipleksa kao nain kojim sistem obezbeuje neke svoje najznaajnije mogunosti i TETRA protokol. Paragraf 4.5 obuhvata modulaciju i opisuje /4-DQPSK modulacionu tehniku izabranu u TETRA standardu. Takoe su obraeni i sigurnosni aspekti, kojima je obezbeen ovlaen pristup sistemu i prenos ifriranih informacija. Na kraju, u petoj glavi su navedene TETRA telekomunikacione slube kojima su opisane mogunosti sistema. One su podeljene u osnovne, nosee i dodatne slube. Trei deo je obraen u tri glave. U prvoj glavi se opisuju odreene diverziti tehnike koje se koriste u tehnologiji smart antena i osnovni tipovi smart antena. Nakon toga u drugoj glavi se opisuju primene ovih antena u pojedinim beinim komunikacionim sistemima, kao i poboljanja koja one pri tom donose. Na kraju u treoj glavi je reeno neto vie o adaptivnim antenskim nizovima, kao jednom od dva osnovna tipa smart antena. Takoe je pokazano simulacijom na raunaru da se softverskom promenom koeficijenata pojaanja adaptivnog antenskog niza menja njegov sopstveni dijagram zraenja. U prilogu su navedene sve dosad zavrene serije TETRA standarda. U njima se mogu nai sve informacije neophodne za budue aktivnosti na ovu temu.
3
II. KARAKTERISTIKE ANALOGNIH TRANKING RADIO-SISTEMA (PMR/PAMR)
1. TA JE KOMERCIJALNI TRANKING RADIO?
Komercijalni tranking radio-sistemi predstavljaju, tanije, mobilne radio-telefonske sisteme za ostvarivanje beinih komunikacija sa udaljenim ili mobilnim (pokretnim) korisnicima. Namenjeni su pre svega odreenoj grupi korisnika kao to su slube javne bezbednosti, javni transport, aerodromi, eljeznike stanice, elektroprivreda, industrijska postrojenja i fabrike, velike kompanije, kompanije za eksploataciju i transport nafte i gasa,... Tranking sistem je engleski naziv za specijalnu tehniku dodeljivanja limitovanog broja resursa velikom broju korisnika. Ova tehnika se koristi ve dui niz godina u automatskom telefonskom saobraaju, gde su limitovani resursi telefonske parice, tj. ini telefonski kanali koji se automatski po nekom od kriterijuma multipleksiranja dodeljuju pretplatnicima. Kod tranking radio-sistema limitovani resursi su radio-frekvencije, tj. radio-kanali. Za razliku od tranking radio-sistema postoje i konvencionalni radio-sistemi, koji su ranije razvijeni. Konvencionalni radio-sistemi su u sutini jednokanalni (jednofrekventni), gde se jedan radiokanal (frekvencija) dodeljuje odreenoj grupi korisnika koja ga zatim deli. Meutim ovim je ugroena privatnost razgovora, jer ga mogu prislukivati ostali korisnici na toj frekvenciji. Takoe je usled ogranienog broja korisnika po kanalu ogranien i ukupan broj korisnika koje sistem moe opsluivati. Ukoliko je kanal zauzet, ostali korisnici moraju ekati da se on oslobodi. Iz ovih razloga konvencionalni radio-sistemi neefikasno koriste spektar, a ovaj nedostatak se uspeno reava upravo tranking tehnikom. Tranking sistemi, koji koriste frekvencijsku tranking tehnologiju, su razvijeni kako bi efikasnije koristili spektar i raspoloive resurse, kao i da bi se kompanijama (korisnicima) ponudio unapreeniji i efikasniji nain komuniciranja sa svojom mobilnom radnom snagom. Ovi sistemi su skuplji od konvencionalnih, ali zato nude znaajne pogodnosti. Tranking tehnologija omoguuje raspodelu vie radio-kanala, to znai da je grupa radio-kanala dodeljena grupi korisnika koji ih zatim dele. Tranking sistem automatski rasporeuje saobraaj po raspoloivim kanalima, koristei bilo koju trenutno slobodnu frekvenciju za uspostavu veze. Svaki put kad eli da razgovara, korisniku moe biti dodeljen neki drugi, razliiti kanal. U sluaju da je sistem preoptereen ili su svi kanali zauzeti, korisnik ili prima signal zauzea ili se njegov poziv stavlja u red za ekanje, dok se ne oslobodi neki kanal. Po dodeljivanju kanala korisniku je obezbeena privatnost razgovora. Tranking sistemi imaju bolje iskorienje spektra, jer rutiranje vie radio-kanala znatno smanjuje verovatnou blokiranja sistema i obezbeuje opsluivanje vie korisnika (radio-stanica) po kanalu. Na taj nain dolazi do znaajnog poveanja kapaciteta sistema. Broj korisnika moe biti vei od pet do osam, pa i vie puta u odnosu na konvencionalne sisteme, a u zavisnosti od tipa sistema (veliine, proizvoaa,...).
2. STRUKTURA SISTEMA
Tranking radio-sistem uvek sadri u sebi nekoliko radio-kanala od kojih se jedan kanal koristi kao kontrolni kanal (CC - Control Channel). On slui za registraciju korisnika, prenos statusnih poruka i kontrolnih informacija (signalizacije). Ostali kanali se zovu saobraajni kanali (TC Traffic Channel) i predstavljaju beinu vezu do pretplatnika. Ukoliko postoji zahtev za vezom, on se prosleuje na CC, a korisniku se dodeljuje slobodni TC za razgovor. Ukoliko postoji jo zahteva za vezom, korisnicima se dodeljuju slobodni kanali iz preostalog skupa radio-kanala. Ako se desi da su svi kanali zauzeti, poziv se stavlja u red za ekanje sve dok se ne pojavi neki dostupan kanal. Dakle zahtev se alje samo jednom, a ako veza ne moe da se uspostavi sistem pamti zahtev i obrauje ga kasnije. Svaka radio-elija (zona) se sastoji od tranking radio-centrale (eng. Trunked Radio Exchange) i bazne radio-stanice (RBS Radio Base Station). Centrala se moe koristiti kao glavni kontroler sistema (MSC Master System Controller) ili kao kontroler tranking sistema (TSC Trunking System Controller). TSC/MSC upravlja radio-kanalima baznih radio-stanica. Jedan od tih kanala je CC. Kad se mobilni korisnik ukljui u mreu, on se automatski registruje na CC-u. Ako korisnik primi pozitivnu potvrdu prijema, sistem je registrovao njegovu radio-stanicu i on je moe koristiti u mrei. Mobilna radio-stanica (telefon) je neprestano u kontaktu sa CC-om. Ukoliko postoji poziv, sistem proverava da li je adresirani pretplatnik dostupan. Ako nije dostupan, nije registrovan ili je zauzet, ova informacija e biti uruena pozivaocu. Ukoliko je traeni pretplatnik dostupan, TSC/MSC uspostavlja vezu pomou slobodnog saobraajnog kanala.
2.1. Arhitektura mree

Jedna od bitnijih prednosti ovih sistema je ta to se mogu izgraditi u potrebnoj, optimizovanoj veliini, sa potrebnom pokrivenou terena mreom i sa potrebnim brojem korisnika koje sistem moe opsluivati. Veliina pokrivenog terena mreom se moe kretati od malih oblasti, preko lokalnih ili gradskih oblasti, pa sve do regionalnih i nacionalnih mrea. Podruje neke kompanije ili aerodroma moe biti pokriveno jednom malom elijom (jedna bazna stanica). Vie ovakvih radio-elija (zona) moe meusobno biti povezano, to ve predstavlja kompletnu mreu kojom se moe pokriti teritorija nekog grada. Meusobno povezivanje vie ovakvih mrea omoguuje uspostavljanje nacionalnog mobilnog komunikacionog sistema koji pokriva teritoriju cele drave. Sledea pogodnost ovih sistema je da se mogu dalje poveavati i nadograivati bez veih problema. Zbog poveanih potreba korisnika (povrina pokrivanja ili broj uesnika u radio-saobraaju) osnovna konfiguracija sistema se moe bez potekoa, po potrebi, proiriti. Paljivim planiranjem rasporeda RBS-a moe se ostvariti vrlo visok procenat pokrivenosti velike teritorije. Korisnik e u takvom sistemu biti u mogunosti da ostvari komunikaciju sa bilo koje take koja se nalazi unutar predvienih zona pokrivanja, koristei runu,prenosnu, fiksnu ili radio-stanicu u vozilima. Sistem koji se sastoji od vie elija se projektuje tako da konfiguracija pojedinih elija ne zavisi od konfiguracije drugih elija i svaka elija nastavlja normalan rad i u sluaju kvara nekog od linkova u mrei. Veliina elije (zone) zavisi od zahtevanih kapaciteta. Prenik elije kod krupnih radio-elija moe biti od 10 do 25 km. U gusto naseljenim oblastima, sa velikim brojem pretplatnika, prenik elije je oko
5
5km. Uzimanje u obzir lokalnih uslova (konfiguracija terena) i paljivo odabiranje i pozicioniranje antenskih sistema dovodi do poboljanja kvaliteta komunikacija. Primer arhitekture tranking radio-mree je prikazan na slici II.1. Slika II.1 Tranking radio-sistem primer
M R B MS S C
M P XS T N P A B X I S D N
R M P XS T N P A B X I S D N
B MS
M R XB
M M R XB P S T N P A B X I S D N
P S T N P A B X I S D N T
2.2. Osnovni elementi infrastrukture sistema

Kao to se sa slike II.1 vidi osnovni elementi infrastrukture nekog tranking radio-sistema su: MX (Mobile eXchange) mobilna centrala koja u stvari predstavlja tranking radio-centralu, moe imati ulogu TSC ili MSC zavisno od konfiguracije mree; RBS bazna radio-stanica; OMC (Operating and Maintenance Computer) za nadgledanje i odravanje sistema; Interfejs modul.
TSC je srce tranking radio-sistema i odgovoran je za obradu poziva, uspostavu veze i dodelu saobraajnih kanala. TSC povezuje mobilnog pretplatnika preko bazne stanice sa drugim mobilnim pretplatnikom ili sa nekom lokalnom raunarskom mreom (LAN Local Area Network), javnom telefonskom mreom (PSTN Public Switched Telephone Network) ili automatskom kunom centralom (PABX Private Automatic Branch eXchange). TSC upravlja pretplatnikom bazom podataka. Prilikom registracije radio-stanice u mreu, TSC poredi njen elektronski serijski broj (ESN Electronic Serial Number) sa registracionim zapisom koji se uva u pretplatnikoj bazi podataka. Ukoliko ESN nije pronaen, pretplatniku nije dozvoljen pristup u mreu. TSC takoe poseduje zapis usluga koje su svakom pretplatniku odobrene i odbija zahtev za odreenom uslugom ukoliko ona nije odobrena.
Komunikacija izmeu TSC-a i radio-stanica, preko RBS, se vri paketima informacija koji se alju radio-putem. U MPT 1327 standardu ovi paketi se zovu telegrami. Ista forma komunikacija postoji izmeu TSC-a i telefonskih pretplatnika, s tim da se koriste zapisane poruke i ton generator u TSC-u. Da bi se proirila pokrivenost mree, koristi se vie TSC-a. U tom sluaju se koristi MSC za povezivanje vie TSC-a. MSC se moe povezati sa tranking kontrolerima pomou sledeih tipova mrea: Ethernet; Token ring; X.25 mrea. MSC takoe moe vriti funkcije upravljanja mreom (npr. odreivanje i dodela TC-a, upravljanje centralnom bazom podataka,...), meutim za razliku od TSC-a nije pokriven MPT 1327 standardom, tako da funkcije koje podrava zavise od proizvoaa. Vrlo pouzdan rad mobilnih centrala (MX) je obezbeen, kod nekih proizvoaa, dupliranjem kljunih elemenata infrastrukture. Dupliranje osigurava da se i u sluaju ozbiljnijih kvarova sistem ne blokira. Dupliranje resursa ne oteava odravanje centrale, a odravanje moe biti uinjeno bez uticaja na saobraaj u sistemu. MX moe imati ugraen sistem za detekciju kvarova. Jedinice nadgledaju sopstvene i druge operacije u mrei, a operator mree se odmah izvetava ukoliko postoji odstupanje od normalnog rada. MX takoe automatski otklanja kvarove tako to npr. promeni aktivni raunar za kontrolu poziva (CCC Call Control Computer), jedinicu za napajanje ili hard disk jedinicu. Veza sa RBS se ostvaruje sa interfejsnom jedinicom bazne stanice (BSIU Base Station Interface Unit) i inim vezama iji broj zavisi od broja kanala bazne stanice. Kod nekih sistema ova veza moe nositi i govorne signale i signalizaciju. Linije mogu podravati jedna drugu, tako da u sluaju prekida neke veze sledea moe preuzeti njenu funkciju. RBS obezbeuje radio-kanale i vezu sa mobilnim pretplatnicima. U zavisnosti od izlazne snage zraenja, ostvaruje odreenu pokrivenost terena signalom. Sastoji se iz dve osnovne celine: a) kuita u kome se nalaze kontrolna jedinica, jedinica za napajanje, interfejs jedinica, sklop za dijagnostiku i odravanje; b) antenskog sistema (primopredajna antena). Antena je sa kuitem povezana antenskim kablovima, a veza RBS-MX se ostvaruje vieilnim kablovima. Broj kanala po RBS je obino 4, 8 ili 16 s tim da se dalje mogu nadograivati radi poveanja kapaciteta. Standardni opseg radio-kanala je 12,5 kHz, mada kod nekih sistema moe biti i 25 kHz. Uestanost nosioca se kree u irokim granicama od 70 MHz do 900 MHz, mada su najee u upotrebi frekvencije 160 175 MHz, 300 500 MHz i 800 900 MHz. Razlika uestanosti u dupleks modu je 10 MHz (eng. Duplex Spacing). Izlazna snaga se automatski regulie i iznosi od 1 do 50 W. Pored automatske regulacije izlazne snage, RBS moe vriti procesorski kontrolisano testiranje svih svojih funkcija, hitno iskljuivanje odgovarajuih predajnika ukoliko doe do pregrevanja, automatsko upravljanje antenama (softverski),... RBS se tako dizajniraju da kanalske jedinice rade nezavisno jedna od druge. Kvar na jednoj od njih nee uticati na rad drugih. Sistem automatski blokira jedinicu u kvaru i iskljuuje je iz upotrebe, a sa preostalim resursima nastavlja da ostvaruje predviene usluge. U sluaju da su sve linije izmeu RBS i MX u prekidu, RBS prelazi u fallback mod i tada obezbeuje osnovne govorne slube unutar svoje zone pokrivenosti. RBS se obino snabdevaju sistemima za automatsku detekciju kvarova, kako bi se detektovali mogui kvarovi (npr. u linijama veze
7
do MX, sklopu za napajanje, antenskom sistemu i antenskim kablovima,...). Bilo kakvo odstupanje od normalnog rada se registruje i o tome se izvetava centar za odravanje mree. Interfejs modul omoguuje da se ostvari veza sa drugim sistemima i mreama. Moe se uspostaviti veza sa PSTN ili PABX preko PIA (Phone Interface Analogue), sa ISDN mreom preko PID (Phone Interface Digital) interfejsa ili sa nekom LAN mreom. Takoe se moe ostvariti komunikacija sa korisnikom koji je inom vezom povezan direktno na radio-mreu (fiksni korisnik). Interfejs modul je direktno povezan na MX jer je ona odgovorna za rutiranje poziva. OMC podrava sistem za upravljanje mreom (NMS Network Management System), a moe se koristiti prosean PC. Na njemu se instalira NMS softver, a NMS je zaduen za tarifiranje usluga, generisanje izvetaja o saobraaju, nadgledanje kvarova, daljinsko ili lokalno izvetavanje,... NMS je potpomognut odgovarajuim funkcijama koje vre pojedini elementi sistema (prethodno pomenuto). Dispeer stanice takoe predstavljaju deo infrastrukture sistema. Mogu se nalaziti na razliitim lokacijama u mrei i inim linijama su povezane sa sistemom. Dispeer moe da ima iroka ovlaenja koja se odnose na rukovanje pozivima. Npr. u sluaju zauzea svih kanala, a za potrebe hitnog poziva (eng. Emergency Call), dispeer moe da prekine manje vaan poziv i taj kanal dodeli hitnom pozivu. Poto vie organizacija mogu deliti istu mreu, svaka moe imati svoj dispeerski centar i koristiti mreu nezavisno od drugih. Radio-stanice kao krajnji ureaji takoe moraju biti pomenute kao deo sistema. Postoji vie vrsta ovih ureaja, zavisno od naina upotrebe. Opta podela je na: Rune (eng. Handportable), to su jednostavno analogni mobilni telefoni; Radio-stanice u vozilima (eng. Vehicle), koje se montiraju u vozilima (automobilima, autobusima, kamionima,...). Zovu se i mobilne radio-stanice; Prenosne (eng. Transportable); Fiksne (eng. Fixed), koje su pogodne za slanje poruka do mobilnog personala, kao kod autobuskih i taxi kompanija, transporta robe ili javnih slubi.
3. KRITERIJUMI ZA ODREIVANJE PERFORMANSI SISTEMA
3.1. Kvalitet prenosa govora

Prema dosadanjim istraivanjima, uoeno je da je za zadovoljavajui kvalitet prenosa govora potrebno ostvariti odnos signal/um (S/N) od oko 18 dB [2]. Usled okruenja u kojima se odvijaju komunikacije PMR/PAMR korisnika, a u kojima se moe javiti visok nivo buke i drugih smetnji u obliku pozadinskog uma (saobraajna buka, buka u industrijskim postrojenjima,...), esto se javlja slab kvalitet govora. Zbog toga se moraju uvesti tehnike za dodatno priguenje buke i pozadinskog uma. U veini sluajeva razlozi slabog kvaliteta govora ne lee u aktuelnoj modulacionoj tehnici. Tipini razlozi nezadovoljavajueg kvaliteta govora su sledei: Pokrivenost svakog podruja se maksimizuje ukljuivanjem prijemnika bazne stanice na vrlo visok nivo osetljivosti (mali prag prijema);

Postojanje interferencije usled rada drugih okolnih predajnika na istoj frekvenciji (isti radiokanali); Tokom grupnog poziva u poludupleksu, u trenucima kad nema prenosa govora, neki spoljni sluajni signal se moe uti kao um; U ivinim oblastima pokrivenosti, nivoi signala mogu varirati oko neke vrednosti i tako generisati um.
Ovi problemi se mogu ublaiti dobrim planiranjem i projektovanjem mree, kao i brigom o nivoima osetljivosti prijemnika. Isto tako postoje i razne tehnike za poboljanje kvaliteta govora. U kratkim crtama bie predstavljene dve ovakve tehnike koje je razvio finski proizvoa telekomunikacione opreme NOKIA za svoj ACTIONET analogni tranking radio-sistem. Tehnika pojaanog priguenja uma (eng. Enhanced Noise Suppresion) poboljava kvalitet govora smanjenjem nivoa uma na TC-u za oko 10 dB. Tehnika se realizuje softverski i ne kri odredbe MPT standarda. Centrala kontrolie audio linije tako to ih ukljuuje ili iskljuuje u zavisnosti od govorne aktivnosti na svakom TC-u. Npr. prilikom grupnog poziva, lanovi grupe u razliitim elijama razgovaraju sa drugim lanovima koji su prikljueni pozivu. Centrala prekida uplink veze prema baznoj stanici kada stranke samo sluaju. Kad se promeni govornik, centrala reaguje saglasno tome i prekida ostale uplink veze. Kao rezultat, pozadinski um koji se javlja prilikom ovakvih grupnih poziva, gde se uesnici nalaze u vie elija, je izbegnut. Compander tehnologija poboljava kvalitet govora za sisteme na 800 MHz. Ova tehnika efikasno uklanja signale koji se sluajno generiu prilikom prenosa. Tehnologija se bazira na slanju kompresovanog signala radio-putem. Jaki signali se manje pojaavaju, a slabi se jae pojaavaju. U tu svrhu se koriste uobliavaka kola. Time se smanjuje dinamika signala i suava spektar. Kompresija se izvodi na predaji, a obrnuta operacija, ekspanzija signala, na prijemu. Tako su mogue spoljne smetnje, koje se primaju zajedno sa signalom, oslabljene.
3.2. Osnovne komunikacione slube

PMR/PAMR sistemi mogu vriti prenos dva osnovna tipa informacija: govor i podatke. Dakle ovi sistemi podravaju govorne pozive (eng. Voice Calls) i prenos podataka (eng. Data Calls). MPT 1327 standard definie sledee tipove poziva i naine prenosa podataka: Pojedinani ili standardni poziv je veza izmeu dva PMR/PAMR pretplatnika; Grupni poziv je veza jednog pozivajueg pretplatnika sa grupom pozvanih pretplatnika. Vri se u stvari pozivanje vie terminalnih ureaja istovremeno. Obino se prethodno programira da se ova veza dobije jednim pritiskom na dugme (eng. Press-To-Talk). Svi lanovi mogu da saoptavaju informacije; Emitujui poziv (eng. Broadcast Call) je grupni poziv gde samo pozivajui korisnik moe da saoptava informacije (svi ostali sluaju); Prioritetni poziv je pojedinani ili grupni poziv sa odreenim stepenom prioriteta, koji se prethodno definie. Prioritetni korisnici imaju skraeno vreme ekanja na slobodan kanal ukoliko je sistem potpuno zauzet; Hitan poziv je poziv unapred programiranog broja od strane korisnika sa najviim prioritetom. Ne eka na oslobaanje linije, ve u sluaju potpunog zauzea sistema trenutno rui jednu od veza i uspostavlja kontakt;
9
Ukljuenje u razgovor (eng. Include call) predstavlja mogunost da se pojedinanom pozivu prikljui trea strana. Ovo svojstvo se moe iskoristiti za implementaciju konferencijske veze ili transfera poziva (eng. Call Transfer); Statusne poruke podrazumevaju slanje kratke alfanumerike statusne informacije drugim terminalnim ureajima. Mogue je slanje do 32 unapred definisanih i programiranih, kratkih (do 10 karaktera) poruka, bez govorne poruke; Paging tekstualne poruke (SDM Short Data Message) su mogunost slanja tekstualnih poruka paging tipa, duine 184 bita (23 bajta), drugom terminalnom ureaju. Ova mogunost zavisi od korienog terminalnog ureaja (bie kasnije obraeno u paragrafu 4.2); EDM (Extended Data Message) Tekstualna poruka paging tipa koja se moe sastojati od etiri SDM transmitovanih u sekvenci. Maksimalna duina je 88 bajta; Prenos podataka (NPD Non Prescribed Data messages) predstavlja mogunost slanja podataka modemima ili FAX ureajima preko terminalnog ureaja na transparentnom TC-u. Ova mogunost zavisi od korienog terminalnog ureaja (bie kasnije obraeno u paragrafu 4.3); PSTN poziv je mogunost automatskog slanja ili primanja poziva iz javne telefonske mree; PABX poziv omoguuje primanje ili slanje poziva na automatsku privatnu telefonsku centralu. Korisnik ima mogunost da pozove bilo koji lokal u svojoj kompaniji, da primi poziv od strane bilo kojeg lokala iz svoje kompanije ili da preko dispeera primi ili poalje poziv na telefonsku mreu; ISDN poziv je mogunost uspostave veze sa ISDN mreom.
Tokom uspostave veze, TSC moe proslediti mnotvo razliitih informacija do pozivaoca, kako bi mu saoptio progres u uspostavi veze. Npr. moe mu prikazati razloge kanjenja uspostave veze ili razlog odbijanja poziva. Zahtev za pozivom se moe ponititi u bilo kom trenutku [3].
3.3. Dodatne slube

Kombinovanjem i manipulacijom osnovnih slubi mogu se dobiti dodatne slube. Neke su definisane MPT 1327 standardom, a neke uvode sami proizvoai opreme. Uvode se kako bi se dodatno podigao kvalitet usluga. Neke od najznaajnijih dodatnih slubi su: Identifikacija i blokiranje dolazeeg poziva Prilikom poziva od strane druge radio-stanice, fiksne stanice ili TSC-a (statusne poruke ili SDM), adresa (broj) pozivajueg pretplatnika se moe proslediti do pozvanog pretplatnika. Prilikom PABX ili PSTN poziva, kao izvor poziva se prikazuje gejtvej (eng. Gateway) pozivajue strane, ali ne i njegov broj. Dolazei poziv se moe prikazati kao sopstveni, individualni broj ili kao grupni broj pripadajue grupe, kojih moe biti vie. Njegov grupni broj se moe izabrati nezavisno od individualnog broja. Radio-stanica moe odbiti sve dolazee pozive ili ih odbiti selektivno, zavisno od izvora. Ako korisnik ne eli odmah da odgovori na poziv, on moe naznaiti da e kasnije uzvratiti poziv; Preusmeravanje poziva znai da korisnik moe zahtevati da svi budui pozivi budu adresirani (preusmereni) na naznaeno (programirano) alternativno odredite. Radio-jedinica koja zove preusmereni broj e biti informisana o alternativnom odreditu. Ona zatim moe automatski ponoviti poziv ili dati korisniku mogunost da odlui da li da pozove alternativno odredite; Objektno orijentisan poziv predstavlja mogunost da se poslovi tretiraju kao objekti, a odgovarajuim aktivnostima se dodeljuju odgovarajui kodni brojevi. Tako se do korisnika, u vidu poruka, moe poslati kompletan plan aktivnosti za odreeni vremenski period. Pogodan primer upotrebe ovog servisa je na aerodromima. Kompletan raspored letova, koji se nalazi u bazi podataka nekog univerzalnog informacionog sistema letova, prosleuje se do sistema koji
10
obrauje te informacije (RSA Radio System Applicator) i na osnovu njih automatski generie objektno orijentisane pozivne brojeve za tranking radio-sistem. Kada je RSA primio raspored letova i na osnovu toga popis deurstva, on proverava koje su mobilne radio-stanice registrovane u sistemu, a zatim izvetava osoblje koje je npr. zadueno za opsluivanje aviona pre poletanja (provera ispravnosti, ienje aviona, unos prtljaga, dostava namirnica,...) o njihovom planiranom rasporedu. Tako se letovi tretiraju kao objekti, a odgovarajue aktivnosti se poistoveuju sa kodnim brojevima poslova. Na taj nain je poboljana komunikacija sa osobljem aerodroma; Otvorena veza (eng. Open Channel Call) Dispeer moe uspostaviti otvorenu vezu na jednom od kanala, u nepredvienim situacijama, kada formira privremenu grupu mobilnih korisnika i poziva ih da se prikljue vezi. Ovaj tip veze spada u grupni poziv. Svi pozvani uesnici mogu da razgovaraju jedni s drugima. Dispeer uspostavlja otvorenu vezu tako to prvo selektuje zonu u kojoj se javio poziv. Veza moe pokriti vie zona, a u svakoj zoni se rezervie jedan kanal za ovaj tip veze. Preostali kanali ostaju slobodni za ostali saobraaj; Govorna pota je mogunost zapisa i kasnijeg reemitovanja govornih poruka.
Pored ovih mogu se javiti i usluge kao to su zahtev da se uzvrati poziv (eng. Callback Request), Call Hold, Call Intervention i dr.
4. ELEMENTI DIZAJNA TRANKING RADIO-SISTEMA
Ovde e u osnovnim crtama biti predstavljen MPT 1327 standard, vezan za PMR/PAMR sisteme i njegovi kljuni aspekti: signaliziranje na CC-u i adresiranje. Takoe e biti prikazan i prenos oba tipa podataka, SDM i NPD. Opisae se i protokol MAP 27 i nain registracije mobilnih korisnika. Isto tako e biti opisane metode kojima se efikasno koristi spektar, a koje razvijaju proizvoai opreme.
4.1. Standard MPT 1327

MPT 1327 je signalizacioni standard ili tranking protokol za PMR/PAMR sisteme. On definie mreni protokol za komunikaciju izmeu TSC-a i korisnikih radio-stanica. Standard definie signalizaciju samo preko radio-kanala i propisuje minimum zahteva za dizajniranje sistema. MPT 1327 je danas najire prihvaen standard u svetu, u vie od 50 zemalja. Razvijen je od strane Ministarstva pota i telekomunikacija Velike Britanije, po emu i nosi ime (MPT Ministry of Post and Telecommunications), u saradnji sa nekoliko grupa korisnika i proizvoaa opreme. Prvo je bio razvijen 1988. godine od strane britanskog Ministarstva trgovine i industrije. U narednih 12 meseci nastavio se razvoj standarda i rezultirao u MPT 1343. Standard MPT 1343 je 1989. prilagoen od strane ZVEI (nem. Zentralverband Elektrotechnik- und Elektronikindustrie) kako bi zadovoljio nemake zahteve i za Nemaku planirani opseg od 400 MHz. ZVEI je 1989. prvi put predstavio nemaki standard RegioNet 43. MPT 1327 je otvoren standard, besplatan i nije neophodno posedovati licencu. Tako svako moe proizvoditi radio-stanice i sisteme saglasno odredbama standarda. Ovo, to je izuzetno vano, stvara zdravu konkurenciju meu proizvoaima, to dovodi do stvaranja proizvoda visokog kvaliteta uz
11
prihvatljivu cenu. U mrei nekog proizvoaa se mogu koristiti sve MPT kompatibilne radio-stanice drugih proizvoaa. Kompatibilnost izmeu opreme razliitih proizvoaa moe biti verifikovana saglasno test procedurama koje se definiu kao deo MPT standarda (MPT 1352). Standard propisuje, prethodno navedene, sledee osnovne komunikacione slube: Govorne pozive; Hitne pozive; Ukljuenje u razgovor; Statusne poruke; Paging tekstualne poruke (SDM); Prenos podataka (NPD). Kontrola sistema Protokol koristi signalizaciju brzine 1,2 kb/s i FFSK (Fast Frequency Shift Keying) modulaciju. Moe se ostvariti razgovor u poludupleksu i u punom dupleksu. Za dimenzioniranje sistema protokol doputa: 1.036.800 adresa po sistemu; 1.024 kanala; 32.768 sistemskih identifikacionih brojeva. Signalizacija za uspostavu veze se prenosi kontrolnim kanalom. CC, kojim upravlja TSC, moe biti namenjen ili nenamenjen. Sistemi sa namenjenim CC-om imaju CC koji je stalno dostupan za signalizaciju, dok kod sistema sa nenamenjenim CC-om, CC moe biti dodeljen za saobraaj ukoliko su svi ostali kanali zauzeti. Upotreba namenjenog CC-a je svojstvena za TSC sa mnogo kanala, dok je nenamenjeni CC pogodnije reenje za TSC sa nekoliko kanala. Protokol doputa upotrebu obe strategije. Sistem moe emitovati poruke kako bi informisao radio-stanice o sistemskim informacijama, kao to su kanali koje sistem koristi kao kontrolne ili moe vriti sinhronizaciju mobilnih stanica. Jedan od problema signalizacionog sistema je sudaranje (eng. Clashing) poruka koje u isto vreme stiu sa razliitih radio-stanica. Ovaj problem se kontrolie pomou protokola sluajnog pristupa (eng. Random Accesss Protokol). Ovaj protokol koristi ramove koji se sastoje od vie vremenskih slotova, gde svaki slot sadri jedan telegram informacija i podatke koji se odnose na CC. Ovakav protokol se koristi kako bi se minimizovalo kanjenje pristupa, osigurala stabilnost i odrala propusnost u uslovima zaguenja saobraaja. Zatita od interferencije se obezbeuje oznaavanjem signalizacije sistemskim identifikacionim kodom (brojem) i, u nekim porukama, brojem kanala. Prilikom odreene vrste kvara u sistemu (prekid veze RBS MX), dizajner sistema moe definisati operacije u fallback modu (prethodno pomenuto u paragrafu 2.2). Rukovanje pozivom Protokolom je predvieno da sistem stavlja pozive u red za ekanje ukoliko ne moe odmah da uspostavi vezu (npr. nema trenutno dostupnih kanala). Pre nego to se radiostanici dodeli kanal za vezu, TSC proverava da li je pozvana radio-stanica dostupna, da bi izbegao nepotrebnu dodelu kanala. TSC takoe moe proveriti da li je korisnik spreman za poziv, kako bi se izbegla dodela kanala ukoliko nije. Tokom rada mree TSC neprekidno alje telegrame informacija na CC. Krajnje radio-stanice nadgledaju CC i odgovaraju na telegrame koji su adresirani na njih ili njihovu radio-grupu. Posle serije telegrama izmeu TSC-a i radio-stanice koja zahteva komunikaciju sa npr. nekom drugom radio-
12
stanicom u mrei, TSC uspostavlja vezu izmeu dve stanice koristei CC. Tek kada su obe radio-stanice spremne za komunikaciju, TSC dodeljuje TC za vreme trajanja razgovora. Signalizacija rukovanja pozivom se definie za brzo oslobaanje TC-a na kraju konverzacije ili u sluaju prekida veze tokom razgovora. Po zavretku razgovora obe radio-stanice ponovo prelaze na nadgledanje svojih CC-a. Da bi se spreila neovlaena upotreba sistema od neautorizovanih radio-stanica, TSC moe u bilo kom trenutku zatraiti od radio-stanica da emituju svoj jedinstveni serijski broj (ENS). Poreenje primljenih serijskih brojeva sa oekivanim vrednostima e pomoi u detekciji neovlaenih korisnika. Vieelijski sistemi Standard doputa da se koriste neke tehnike radi ostvarenja iroke pokrivenosti terena kod vieelijskih sistema: Sinhroni/kvazisinhroni rad; Poseban CC u svakoj zoni (eliji); Jedan CC koji se deli vremenskim multipleksom. Protokol obuhvata i registraciju korisnika radio-stanica moe informisati TSC o svojoj lokaciji tokom lutanja izmeu elija i sistema. TSC moe emitovati informacije kako bi pomogao radio-stanicama u hvatanju CC-a tokom lutanja [3].
4.1.1. Signalizacija preko CC-a

Signalizacija za uspostavu veze se prenosi kontrolnim kanalom. Vreme na CC-u je raspodeljeno u vremenske slotove trajanja 106,7 ms (128) bita, a u svakom slotu se moe poslati jedna signalizaciona poruka. Osnovna struktura signaliziranja na CC-u je prikazana na slici II.2.
od TSC-a do radio-stanica Adresna kodna CCSC CCSC re
Adresna kodna re
CCSC
Adresna kodna re
1 slot
odgovor radio-stanice Adresna Sinhro. kodna biti re
Slika II.2 Struktura signaliziranja na CC-u
Signalizacija na CC-u je normalno kontinualna, gde svaki vremenski slot uobiajeno obuhvata dve 64-bitne kodne rei: Sistemsku kodnu re (CCSC Control Channel System Codeword) koja obezbeuje sinhronizaciju za sledeu adresnu kodnu re, a takoe omoguuje radio-stanicama da identifikuju sistem; Adresnu kodnu re koja predstavlja prvu kodnu re bilo koje poruke i definie prirodu poruke.
13
Kad TSC prenosi due poruke, obe kodne rei se premetaju zbog kodnih rei podataka koji se dodaju na adresnu kodnu re. Radio-stanica moe primiti poruku od TSC-a u nekom slotu, preneti odgovor u sledeem slotu, a zatim se ponovo prikljuiti na CC kako bi dekodovala sledeu poruku od TSC-a [3].
4.1.2. Adresiranje
Adresa neke jedinice omoguuje TSC-u da prepozna izvor poruke i da preusmeri poruku do odreene jedinice ili grupe jedinica. Uz to, TSC mora koristiti adrese, kako bi regulisao pristup sistemu. Protokol doputa preko 32.000 sistemskih identifikacionih brojeva i preko milion adresa. Jedinicama mogu biti dodeljene razliite adrese za svaki sistem unutar koga funkcioniu ili njihove adrese mogu biti zajednike u vie sistema. Adrese jedinica se mogu koristiti za pojedinane jedinice ili za grupu jedinica. Grupa se moe formirati dodelom zajednike adrese svim lanovima grupe. Takoe, sve jedinice bi trebalo da imaju i svoju individualnu adresu. Individualne adrese se sastoje od 7-bitnog prefiksa (identitet sistema) i 13-bitnog identiteta. Identiteti koji se dodeljuju jedinicama moraju biti binarni ekvivalenti decimalnog broja u opsegu od 1 do 8.100, zakljuno sa njim. Vrednosti identiteta 0 i vrednosti iznad 8.100 predstavljaju specijalne identitete i nisu dostupni za dodelu jedinicama. Upotreba ovih specijalnih identiteta omoguuje da se unutar ovog protokola izvre brojne dodatne procedure. U tabeli II.1 je dat pregled predvienih identiteta. Specijalni identiteti nemaju prefiks koji bi im se pridruio; prefiks se odnosi samo na individualne i grupne adrese. Identitet celog sistema, za sve pozive, podesan za sve jedinice, (nema veze sa prefiksom) je oznaen kao ALLI. Individualni identitet TSC-a je oznaen sa TSCI; ovaj identitet je isti za sve kontrolere [3].
Tabela II.1 Vrednosti identiteta i znaenje

Identitet 0 1-8100 8101 8102 8103-8120 8121-8135 8136-8180 8181-8184 8185 8186 8187 8188 8189 8190 8191 Oznaka DUMMYI PSTNGI PABXI PSTNSIj Znaenje Prazan identitet Korisniki identiteti Opti PSTN gejtvej identitet PABX gejtvej identitet Rezervisano za budue dodele Kraa forma PSTN identiteta (j=1...15) Odvojeno za podeavanje sistema Rezervisano za budue dodele Registracioni identitet Identitet ukljuenja u razgovor Identitet preusmeravanja poziva Identitet kratkih poruka Meuprefiksni identitet Identitet TSC-a Identitet celog sistema
REGI INCI DIVERTI SDMI IPFIXI TSCI ALLI
4.2. Prenos SDM

14
SDM ili paging tekstualne poruke se prenose CC-om MPT 1327 sistema, u kome MPT 1327 protokol vri automatski transfer podataka i detekciju greaka. Na slici II.3 je prikazana tipina konfiguracija za ovu vrstu prenosa. SDM se mogu razmeniti na dva naina: Razmenom izmeu dve radio-jedinice upotrebom kontrolnih tastera radio-jedinice za iniciranje veze i primopredaju poruka. Ogranienje je da se mogu preneti samo numeriki podaci duine do 25 karaktera; Razmenom izmeu dva terminalna ureaja (npr. PC-a) upotrebom radio-jedinice kao posrednika. U ovom sluaju se koristi protokol MAP 27 kako bi se obezbedio interfejs izmeu radio-jedinice i terminala. Na ovaj nain se mogu prenositi poruke vee duine, npr. do 100 ASCII karaktera. Treba uoiti da nije neophodno imati terminalne ureaje na oba kraja komunikacionog linka, npr. poruke se mogu slati radio-jedinici, mogu se proitati i potvrditi prijem upotrebom tastera na radio-jedinici. U tom sluaju MAP 27 bi se zahtevao samo na jednom kraju komunikacionog linka. O protokolu MAP 27 vie u paragrafu 4.4.
M P T 1 3 2 7
B a z n a s t a n i c a
M P T 1 3 2 7
R p M o A
a d i o - j e d i n r t a b i l n a / m P 2 7
i c a R a d i o - j e d i n o b p i lo n r a t a b i l n a / m M A P 2 7
i c a o b i l n
Terminalni ureaj
Terminalni ureaj
Slika II.3 SDM prenos
4.3. Prenos podataka

Prenos podataka ili NPD prenos se vri upotrebom modema i predvien je za duu transmisiju. Kad se prenose modulisani (ili kodirani) podaci (ili govor) na dodeljenom TC-u, uspostavlja se tansparentna dvosmerna veza tipa taka-taka. Tipina konfiguracija za ovu vrstu prenosa je prikazana na slici II.4 i obuhvata mobilnu radio-jedinicu, modem (inteligentni ili obini) i terminalni ureaj koji moe biti neki od brojnih spoljnih ureaja kao to su PC ili FAX maina. Treba zapaziti da prenosne radiojedinice ne podravaju ovu vrstu prenosa. Uspostavu veze i kontrolu prenosa moe vriti: Radio-jedinica, unoenjem pomou tastera NPD poziv i odredinu adresu. Posle dodele kanala, koji se prikae na radio-displeju, radio se stavlja u prenosni mod i podaci se alju sa spoljnjeg ureaja preko modema. Inteligentni modem koji zahteva od radio-jedinice da uspostavi vezu (aktiviranjem hitne linije pin 9), a na dodeljenom TC-u modem alje podatke. O kom TC-u je re modemu se javlja preko CTS linije pin 8. Prenos se nadgleda upotrebom linije spoljnjeg alarma pin 16. Treba zapaziti da upotreba hitne linije za NPD vezu ograniava odredinu adresu na adresu programiranu u odredinom stringu hitnog poziva.
15
Terminalni ureaj (PC) i obini modem. Terminal koristi MAP 27 interfejs do radio-jedinice da bi uspostavio vezu i kontrolisao poziv, a posle dodele TC-a nareuje modemu, preko RS232 interfejsa, da alje podatke do radio-jedinice preko audio linija.
M 1
P 3 2
T 7
s t a M o b i l r a d i o2 j e d i n i 9 8 sp. alarm PTT hitno CTS M podaci

Terminalni ureaj
z n a n i c a M
M 1
P 3 2
T 7
n a -4 c a 1 6
1 MAP 27
o b i l r a d i o 2 j e d i n i 2 5
n a - 4 c a 5
TX audio RX audio
TX audio RX audio e m
M RS232
Terminalni ureaj
Slika II.4 NPD prenos
4.4. Protokol MAP 27

MAP 27 predstavlja pristupni protokol (MAP Mobile Access Protocol) za MPT 1327 komunikacionu opremu. Ukratko, on omoguuje razmenu podataka izmeu MPT tranking radio-ureaja i spoljnjih ureaja (terminalnog ureaja kao to je npr. laptop raunar). Spoljnji ureaj ima mogunost da izda naredbu radio-jedinici da uspostavi vezu sa odreenom radio-jedinicom, poalje i primi statusne poruke i podatke. MAP 27 definie interfejs protokol za hardver i softver. Razvijen je da bi se obezbedio otvoreni standard, a da bi se za MPT 1327 komunikacione sisteme mogle stvarati aplikacije nezavisno od opreme raznih proizvoaa. MAP 27 definie interfejs izmeu radio-jedinice i terminalnog ureaja. Interfejs obezbeuje pristup i definie procedure za uspostavu veze i prenos podataka, onako kako je propisano u MPT 1327 i MPT 1343 standardu. Definie se za prenos dve osnovne kategorije podataka, SDM i NPD, kao to je ranije navedeno. MAP 27 se bazira na OSI (Open System Interconnection) referentnom modelu meunarodne organizacije za standardizaciju (ISO International Standardisation Organisation) koji ima sedam nivoa. Za MAP 27 protokol su vezana donja tri nivoa (mreni nivoi): Fiziki nivo; Nivo voda podataka; Mreni nivo.
16
Fiziki nivo Fiziki interfejs opisuje fiziku vezu i prenosni format podataka izmeu terminalnog ureaja i radio-jedinice, u konfiguraciji tipa taka-taka. MAP 27 odreuje upotrebu porta RS232, kod koga su minimalni zahtevi prikljuci za prijem podataka (RXD), predaju podataka (TXD) i masu. Interfejs nije sinhronizovan sa prenosnom brzinom od 9,6 kb/s (asinhroni prenos) i koristi 8-bitni format sa po jednim STOP bitom i START bitom. Format rama od 8 bita, koji omoguuje potpuno transparentan prenos podataka, definie bit 8 kao MSB, a bit 1 kao LSB koji se prenosi prvi. Nivo voda podataka MPT 1327 radio-jedinice se esto koriste u okruenjima koja mogu prouzrokovati jake elektrine smetnje i vibracije kao to su autobusi ili kamioni. Protokol nivoa voda podataka je definisan kako bi se uspeno oporavio od privremenog prekida u RS232 vezi (slika II.4), uzrokovanog elektrinim smetnjama. Ovo se postie upotrebom paketskog formata, bazirano na CCITT T.50 (IA5) preporuci, a koji koristi podskup kontrolnih karaktera definisanih u T.50 preporuci. Svaki paket se sastoji od startnog flega, tela paketa, stop flega i sekvence za proveru paketa. Startni fleg sadri 8-bitnu sekvencu (oktet) i koristi IA5 kontrolne karaktere SYN/DLE/STX. Posle ovog sledi telo paketa koje sadri zaglavlje od 4 okteta i polje korisnih informacija promenljive duine (n okteta). Paket se zavrava sa STOP flegom koji sadri dva IA5 kontrolna karaktera, DLE i ETX. Sekvenca za proveru (2 okteta) je 16-bitna ciklina redundantna suma. Telo paketa i STOP fleg su ukljueni u ovu sekvencu za proveru, dok su startna sekvenca i DLE karakteri iskljueni iz ove sekvence. Mreni nivo MAP 27 mreni nivo definie protokol za terminalne ureaje, tj. za komunikaciju izmeu radio-jedinica MPT 1327/1343 tipa i terminalnog ureaja. Protokol propisuje poruke mrenog nivoa za: SDM i statusne poruke preko CC-a; Modemske veze preko dodeljenog TC-a; Uspostavu govornog poziva; Lokalnu radio-kontrolu.
4.5. Registracija korisnika i roaming

Svaki tranking radio-sistem ima svoj sistemski identifikacioni broj (SID), a svaka zona sistema ima svoj registracioni broj. Kada mobilni korisnik ue u odreenu zonu, automatski se vri inicijalizacija (alje sopstveni identifikacioni broj) i inicira autonomni proces njegove registracije (pod uslovom da mobilni korisnik ima ovu funkciju omoguenu). U tom momentu sistem registruje mobilnog korisnika, inovira listu mobilnih korisnika i njihovih lokacija i smeta identifikacioni broj mobilnog korisnika u memoriju. Ovaj podatak se uva u memoriju i moe se isprogramirati da se, ukoliko u sistemu nema aktivnosti (poziva i razgovora) vie od nekog odreenog vremena (npr. 1h), identifikacioni broj brie iz memorije. Zahvaljujui sistemu identifikacija, lutajui (mobilni) korisnik moe biti pozvan ili pozvati iz zona u kojima nije matino registrovan (roaming). Prilikom pristupa sistemu (komunikacije sa drugim korisnicima) radio-stanica alje svoj identifikacioni broj sistemu kako bi u dotinoj zoni bila registrovana. Mobilni korisnici se od strane sistema jedne zone tretiraju kao da su domai korisnici ili kao potencijalni pokretni (lutajui) korisnici. Sistem stalno kontrolie identifikacije kako bi kontrolisao da li je korisnik domai ili lutajui posetilac zone. Nakon identifikacije lutajui korisnik koristi sistem u tuoj zoni, kao da
17
je domai korisnik koji se nalazi u sopstvenoj eliji gde je stalno registrovan. Mobilni korisnici, kojima je od strane operatora sistema to programski zabranjeno, ne mogu pristupiti sistemu u tuoj zoni [4].
4.6. Metode efikasnog korienja spektra

Pored propisanih metoda efikasne upotrebe spektra kao to su osnovna tranking tehnika, stavljanje poziva u red za ekanje ili izbegavanje nepotrebne dodele TC-a ukoliko pozvani korisnik nije spreman za poziv, zatim vremenska raspodela CC-a (TDM CC) i nedodeljeni CC, proizvoai pri dizajniranju svojih sistema uvode metode kao to su tajmeri poziva, tajmer neaktivnosti, dinamika dodela kanala i dr. Neke metode e biti obraene u daljem tekstu. Upotreba kanalskog opsega od 12,5 kHz, umesto tradicionalnih 25 kHz, poveava kapacitet sistema. Zbog tranking efekta, dupliranje koliine radio-kanala dovodi do uveanja kapaciteta vie od dva puta. Tajmeri poziva se koriste kako bi se ograniilo vreme trajanja poziva i poveala brzina pristupa u mrei. Tajmeri se mogu kontrolisati sa terminala odravanja mree i tako modifikovati u bilo koje vreme. Mogu se koristiti nekoliko klasa tajmera, kako bi se razliitim korisnicima dopustilo razliito trajanje veze. Takoe je mogua automatska promena trajanja poziva saglasno dobu dana (optereenju mree), tako da se npr. tokom perioda veeg optereenja mree skrauje trajanje poziva, kako bi se maksimizovao usluni nivo sistema. U sluaju stavljanja poziva u red za ekanje mogu se koristiti dinamiki tajmeri poziva, kako bi se automatski skratilo trajanje veze. Trajanje veze se dinamiki menja saglasno razliitim uslovima optereenja sistema, a da bi se obezbedio maksimalni nivo usluga. Tajmer neaktivnosti automatski oslobaa zauzeti kanal ukoliko na njemu nema razgovora ili prenosa podataka. Ova metoda spreava da neki kanal ne bude sluajno izgubljen (zauzet) i vraa ga u upotrebu. Nedodeljeni CC se koristi u oblastima sa retkim saobraajem da bi se optimalno koristile frekvencije. U sluaju da su svi drugi kanali zauzeti, ovaj kanal moe postati TC. Sledei kanal koji postane slobodan moe preuzeti ulogu CC-a. Takoe, umesto dodele kontrolnog ili signalizacionog kanala za svaku eliju, dve ili vie RBS-a mogu deliti zajedniki CC za signalizaciju TDM CC (Time Division Multiplex CC). Ovom metodom se uvaju kanali za govorne pozive. Dinamikom dodelom kanala moe se deliti skup TC-a izmeu vie baznih stanica. Kanali su vezani za bazne stanice, ali formiraju zajedniki skup (zajednike resurse) odakle se od strane sistema pozajmljuju za vezu. Isti kanali se mogu koristiti u vie elija ak iako su elije dovoljno blizu da se moe izazvati interferencija. elije koje izazivaju smetnje u nekoj eliji se navode u centrali te elije, tako da je spreena upotreba istog kanala u elijama koje ometaju jedna drugu.
5. PRELAZ MPT 1327 TETRA
18
Prilikom izbacivanja na trite nove tehnologije, kao to je TETRA tehnologija koja predstavlja digitalnu verziju tranking radio-sistema, treba voditi rauna o kompatibilnou sa prethodnom, kako bi se sauvala sredstva koja su u nju investirana. Iako nova tehnologija donosi brojna poboljanja, ali je zato i dosta skuplja, stara (ne mora biti i zastarela) i dalje uspeno vri svoju funkciju sa svim svojim prednostima, tako da se mora maksimalno iskoristiti kako bi opravdala novac uloen u nju. Operatori mrea koji su investirali ogromna finansijska sredstva u radio-opremu i infrastrukturu sistema ele da se sistem efikasno koristi to je god mogue due. Prilikom projektovanja novog, usavrenog sistema potrebno je uzeti u obzir neke osnovne injenice: Obezbediti kompatibilnost sa prethodnim (polaznim) sistemom; Instaliranje novog sistema ne treba da utie na rad postojeeg i njegovih slubi; Instalacija treba da bude laka i ekonomina (sa minimalnim trokovima); Treba obezbediti usklaen rad oba (svih) sistema u paraleli. Prvi korak u usavravanju PMR/PAMR sistema je kreiranje, od nekih proizvoaa, digitalnog MPT 1327 sistema. Primer je ACCESSNET D nemakog proizvoaa telekomunikacione opreme Rohde & Schwarz, koji operie brzinom prenosa od 4,8 kb/s kako bi obezbedio digitalni prenos govora. Ovakav sistem doputa kombinovanu upotrebu i analognih i digitalnih terminala i koristi isti spektar kao i analogni sistemi. Isto tako, novi sistem zadrava sve prednosti analognog sistema i njegove slube. Sledei korak je uvoenje novog, potpuno standardizovanog, digitalnog tranking radio-sistema. Moda i najbitnija karakteristika nove tehnologije je njena standardizacija. Upotrebom standardizovanih gejtveja (eng. Gateway) i interfejsa mogue je vrlo lako obezbediti meusobno funkcionisanje analognih i digitalnih tranking radio-sistema. Kooperacija ne postavlja nikakva ogranienja prema analognim korisnicima. Poto analogni sistem moe pristupiti infrastrukturi digitalnog preko gejtveja, obe mree mogu izvlaiti korist iz podele odreenih mrenih prikljuaka (npr. na PABX ili ISDN). Jedan od naina da se uvede novi sistem je da se TETRA mrea integrie u postojeu analognu radio-mreu u formi ostrva (slika II.5). Preduslov za uspenu integraciju je da se obezbede digitalne magistrale izmeu centrala analognog sistema, koje su takoe dostupne i za digitalni sistem. Standardna je od 64 kb/s, a u sluaju veeg optereenja mogu se koristiti kartice za 2 Mb/s. Dalje, nova digitalna mobilna centrala (DMX Digital Mobile eXchange) mora biti multiprotokolna (podravati vie protokola), kako bi podrao i MPT i TETRA radio-interfejs. U tom sluaju analogne i digitalne bazne stanice mogu biti upravljane direktno, kao i indirektno (udaljeno) preko infrastrukture. U sluaju indirektnog upravljanja baznom stanicom, izmeu mogu biti i analogne i digitalne centrale. Dakle DMX podrava i MPT i TETRA protokol, za razliku od MX koja podrava samo MPT. Takoe DMX sadri interfejs za MPT mreu, a MX interfejs za TETRA mreu.
19
- 5
0 K
- 6
- 2 K
. .K .
T B S
M B S
. . .
R B S
- 5
. . K.
M K 4
2 6 4
M 4 a
b K n
/ s b / s a l o g n a k a n a l a
S K
Slika II.5 Integracija TETRA i MPT sistema Nakon instalacije digitalnog sistema operator mree treba da nastavi da prua usluge svojim analognim korisnicima i da im ponudi opciju proirenja njihovih flota (grupa terminalnih ureaja koji pripadaju istom korisniku i imaju zajedniki pozivni broj) sa digitalnim mobilnim terminalima. Ovim se obezbeuje da investicije korisnika ostaju ouvane. Poto TETRA sistem podrava mnoge funkcije MPT sistema mogu se kreirati meane flote bez potrebe da se menja postojei sistem pozivnih brojeva. Obezbeena je konverzija brojeva (adresa) izmeu sistema. MPT korisnik moe zvati TETRA korisnika koristei MPT adresu, a TETRA korisnik treba da poznaje samo svoj sistem pozivnih brojeva. U tabeli II.3 su prikazane slube, zajednike za oba sistema, kojima mogu komunicirati meusobno korisnici MPT i TETRA sistema. Tabela II.2 Podskup zajednikih slubi
MPT korisnik Pojedinani Pojedinani Grupni Pojedinani Pojed. ili grupni Pojedinani Pojed. ili grupni Pojedinani Pojedinani Pojedinani Grupni MPT servis Pojedinani govorni poziv Grupni govorni poziv Grupni govorni poziv Statusne poruke Statusne poruke SDM i EDM EDM Preusmer. poziva Pojedinani govorni poziv (prioritet) Grupni govorni poziv (prioritet) Grupni govorni poziv (prioritet) Smer Dupleks ili poludupl. <--- ---> Poludupleks ---> Poludupleks <-----> <-----> <--<--- ---> <--- ---> ---> <--TETRA servis Pojedinani govorni poziv Grupni govorni poziv Grupni govorni poziv SDS 2.047Bita SDS 2.047Bita SDS 2.047Bita SDS 2.047Bita Preusmer. poziva Prioritetni poziv (taka-taka) Grupni poziv (taka-vie taaka) Grupni poziv (taka-vie taaka) TETRA korisnik Pojedinani Grupni Pojedinani Pojed. ili grupni Pojedinani Pojed. ili grupni Pojedinani Pojedinani Pojedinani Grupni Pojedinani
20
III. KARAKTERISTIKE DIGITALNOG TRANKING RADIO-SISTEMA (TETRA)
Kopneni tranking radio (TETRA TErrestrial Trunked RAdio) sistem je u sutini profesionalni, digitalni, celularni, mobilni, radio-telefonski sistem, koji je primarno namenjen velikim kompanijama, organizacijama, ustanovama i institucijama kao to su slube javne bezbednosti i sigurnosti, slube transporta, javna preduzea, operatori javnih tranking radio-mrea i dr. Akronim TETRA je prvobitno poticao od Trans-European Trunked RAdio, dok danas ima gore navedeno znaenje. TETRA je novi otvoreni standard koga je poeo da razvija Evropski institut za telekomunikacione standarde (ETSI) u saradnji sa vodeim proizvoaima, operatorima mrea i korisnicima, kako bi se zadovoljili zahtevi za efikasnijim i fleksibilnijim komunikacijama i PMR i PAMR korisnika. U SAD je u upotrebi iDEN, koga je razvila MOTOROLA. Kao potpuno digitalizovani sistem, TETRA omoguuje poboljan kvalitet prenosa govora i podataka i bolju iskorienost spektra. Bogat skup funkcija dodatno obezbeuje veu fleksibilnost u profesionalnim mobilnim komunikacijama, a pomou standardizovanih interfejsa ostvarena je kompatibilnost sa drugim komunikacionim mreama. TETRA poseduje znatne mogunosti: mogu se prenositi govor, podaci ili istovremeno i govor i podaci i isto tako obezbeuje bogat skup osnovnih i dodatnih komunikacionih slubi. Ovo omoguuje da se koristi ista oprema za prenos i govora i podataka. Npr. policija ili neka javna preduzea mogu izvriti prenos podataka (mape, planovi dela grada, otisci prstiju osumnjiene osobe, instrukcije, video zapis i dr.) zajedno sa uobiajenim govornim komunikacijama. Isto tako u standardu je ugraena i zatita prenosa informacija sa mogunou upotrebe vie nivoa identifikacije (korisnik radio-stanica, radio-stanica mrea, mrea radio-stanica, mrea mrea, korisnik korisnik) i usavrenih algoritama ifriranja informacija. Treba napomenuti da su u okviru standarda definisane procedure i pravila ispitivanja TETRA opreme, kako bi se obezbedila kompatibilnost ureaja proizvedenih od vie razliitih proizvoaa. Ova ispitivanja vre autorizovane kue (laboratorije) za testiranje, a poto su procedure testiranja standardizovane, rezultati testiranja sa vie razliitih mesta sigurno e biti usaglaeni. Nakon ispitivanja TETRA ureaja i njihovog odobravanja, tj. izdavanja sertifikata osigurana je njihova kompatibilnost sa drugim ureajima, tako da korisnici ne preuzimaju nikakav rizik u tom pogledu. Osnovne slube koje nudi standard, uz opciju da prenoene informacije mogu biti ifrirane, su: Prenos govora: - Pojedinani poziv, - Grupni poziv, - Grupni poziv sa potvrdom, - Emitujui poziv; Prenos podataka: - Maksimalni protok do 28,8 kb/s, - Protok sa zatitnim kodovanjem do 19,2 kb/s, - Komutacija kola, - Paketska komutacija.
21
1. ISTORIJAT RAZVOJA TETRA SISTEMA I TETRA MOU
Proces standardizacije je zapoeo ETSI 1989. godine i nastavljen je sve do danas. U poetku je osnovan podkomitet odgovoran za radio-komunikacionu opremu i sisteme (RES 6 Radio communication Equipment and Systems). Ovaj komitet je osnovan uz uee zainteresovanih organizacija kao to su: administrativni organi, proizvoai opreme, operatori mrea, provajderi usluga i razne grupe korisnika. ETSI RES 6 je dobio cilj da razvije standard za digitalne tranking radio-sisteme. RES 6 je prouio i uporedio dostupne analogne tranking radio-sisteme i iskoristio ove informacije kako bi odredio osnovne karakteristike i servisne zahteve, a koji bi formirali osnovu za digitalni tranking standard. Evolucija tranking sistema i odgovarajuih sistema se vrila u sledeim etapama: Nacionalni standard MPT 1327 (VB); Odgovarajui sistemi raznih proizvoaa; APCO projekat 16 (SAD); APCO projekat 25 (SAD); TETRA (Evropa). Originalni naziv za ovaj standard je bio Mobile Digital Trunked Radio System (MDTRS), ali je zbog svog panevropskog koncepta promenjen u Trans-European Trunked RAdio (TETRA), da bi mu dananji vaei naziv bio TErrestrial Trunked RAdio. Tokom 1996. godine proces standardizacije je podignut na vii nivo stvaranjem, unutar podkomiteta RES 6, ETSI projekta TETRA (EP TETRA) i tako je ubrzan proces donoenja i odobravanja delova ovog standarda. EP TETRA treba da nastavi da obezbeuje standarde za dodatne TETRA slube, za interfejse koji podravaju usklaen rad vie TETRA sistema i odgovarajuih slubi. EP TETRA je takoe odgovoran za izvetaje o javnom ispitivanju na ovu temu, pripremu usvajanja i odravanja TETRA standarda. EP TETRA ima svoja radna tela, odgovorna za: upravljanje projektom, razvoj poslova, ispitivanje i odobravanje radnih tema, izradu standarda i njegovih odredbi, upravljanje radnim grupama za specijalne zadatke i dr. Rad na ovom projektu u mnogome zavisi i od saradnje sa odgovarajuim ekspertima unutar ETSI tehnike organizacije i relevantnim telima izvan ove institucije (saradnja sa Evropskim komitetom pota i telekomunikacija (CEPT European Conference of Postal and Telecommunications) oko dodele frekvencija) [5]. Glavne serije standarda su: ETS 300 392 TETRA; V+D (Voice + Data); ETS 300 393 TETRA; PDO (Packet Data Optimized); ETS 300 394 TETRA; Pravila testiranja; ETS 300 395 TETRA; KODEK govora; ETS 300 396 TETRA; DMO (Direct Mode Operation). Kompletni naslovi standarda i njihovih delova mogu se videti u prilogu. Glavni budui razvoj TETRA standarda je proireni optimizovani prenos paketa podataka (DAWS Digital Advanced Wireless Service). Bie izvren u saradnji sa APCO (Association of Publicsafety Communications Officials) i projektom 34, kako bi se u budunosti obezbedio zajedniki globalni standard. Namenjen je za aplikacije kao to su video na zahtev, video konferencija, Internet pristup, paketski radio-prenos govora, e-mail i fajl transfer, slanje kratkih poruka i paging. Istorijat razvoja se moe ukratko opisati u sledeim takama: 1989. ETSI poinje proces standardizacije;
22

1991. postignut je konsenzus na TDMA tehnologiji sa 4 vremenska slota po opsegu od 25 kHz; 1995. kompletirana je prva faza standarda; 1996. formiran je ETSI projekat TETRA; 1996. usklaena je raspodela frekvencija irom Evrope; 1997. dostupni su prvi proizvodi; 1997. (Novembar) kompletirana je druga faza standarda; 1997. instalirani su prvi sistemi.
TETRA MoU je potpisan 1.12.1994., kako bi se stvorio forum koji bi delovao u interesu svih zainteresovanih stranaka za TETRA projekat, a koji predstavlja korisnike, proizvoae, operatore, test kue i telekomunikaciona preduzea. Memorandum okuplja oko 60 organizacija i kompanija, ukljuujui i 8 posmatraa, iz 20 zemalja ukljuujui SAD, Singapur, Izrael i Novi Zeland. Proizvoai prisutni u forumu predstavljaju veinu od ukupne PMR industrije. Tako je u Evropi od brojnih proizvoaa, korisnika, operatora mrea i test kua formirana grupa za podrku i promociju koncepta jedinstvenog evropskog standarda za budue digitalne mobilne radio-sisteme, koji bi obezbedio trite sa zdravom konkurencijom. Forum se sastoji od 11 radnih grupa u Evropi ije se aktivnosti proteu od procesa testiranja i odobravanja testirane opreme i pitanja frekvencija do razvoja trita, poslovnih primena i potencijalnih operatora mree. Dvanaesta radna grupa je osnovana u Australiji zbog snanog interesovanja za TETRA sisteme u Australiji, Novom Zelandu i ostalim azijsko-pacifikim zemljama [6].
2. POTENCIJALNI KORISNICI TETRA SISTEMA
Trite za TETRA sisteme se javlja u dve iroke oblasti: slube javne bezbednosti i slube javnog dobra s jedne strane i s druge strane operatori javnih mrea koji obezbeuju govorne komunikacije i prenos podataka za poslovna preduzea. Po istraivanjima sprovedenim u Britaniji, procenjuje se da e ukupna vrednost trita za TETRA sisteme u 2001. godini biti preko 363 miliona US$, dok bi u 2003. godini dostigla oko 2,05 milijardi US$ [1]. U potencijalne korisnike bi spadale hitne slube, graevinske kompanije, slube javnog dobra i transporta, kao i bilo koja grupa korisnika sa zahtevom za komunikacijama visoke performanse. TETRA obezbeuje brzu uspostavu veze (200 ms), visok kvalitet govora ak i u bunim okruenjima i efikasne grupne komunikacije izmeu terminala. Danas veina slubi javne bezbednosti i sigurnosti kao to su policija, hitna pomo, zatita ivotne sredine, kao i slube javnog transporta, velika javna preduzea i industrija, ukljuujui i vojsku, koriste svoj sopstveni komunikacioni sistem poznat kao PMR sistem. Uz to mnoge druge organizacije koriste PAMR sistem od operatora PAMR mree za svoje personalne komunikacije. TETRA sistem je predvien za oba tipa mrea i privatne i javne. Civilne organizacije koje bi koristile TETRA sisteme mogu se podeliti u 7 grupa: Transport (avio kompanije i aerodromi, reni transport, luke, taxi i autobuska preduzea, eljeznica,...); Javna dobra ( javna preduzea za gas, elektrinu energiju, vodu, naftu,...); Industrija (proizvodnja, distribucija, graevina, fabrike, mala preduzea,...); Administracija (vladina ministarstva, javno zdravstvo, preduzea za zatitu ivotne sredine, lokalni organi vlasti,...); Javna bezbednost i sugurnost (policija, vatrogasne i spasilake slube, hitna pomo, carina,...); Usluge (operatori mrea, korisnike slube, odravanje,...);
23
Ostalo. Kao osnova za razmatranje moe se uzeti stanje u Evropi za analogne tranking radio-sisteme u 1995. godini. Prema tom istraivanju u Evropi je postojalo oko 4,5 miliona PMR/PAMR terminala. Na slici III.1 je prikazano procentualno uee pojedinih grupa (prethodno navedenih) u ukupnom tritu.
Javna dobra 8%
Industrija 17%
A dm inistracija 15%
Transport 19% Ostalo 9% Usluge 12%
J avna bezbednost 20%
Slika III.1 Podela PMR/PAMR trita u Evropi u 1995. god.
U oblasti transporta TETRA e prvo privui tradicionalne tranking korisnike. Meutim, usled investicija u postojee analogne sisteme zamena e biti vrlo spor proces. Vei rast je predvien u 2000. godini usled pada cene opreme. Najvanije osobine za ovu korisniku grupu su velike oblasti pokrivanja mreom (ak i izmeu razliitih zemalja), zatvoren komunikacioni sistem i prenos podataka sa odgovarajuim aplikacijama (pozicioniranje transportnog sredstva pomou GPS-a, informacije za putnike,...). Jedan od glavnih problema za ovu grupu je usklaena raspodela frekvencija. Postizanje mogunosti roaming-a je takoe vano za neke korisnike i usko je vezano sa pomenutim problemom raspodele frekvencija. to se tie eljeznice, postoji znak pitanja o upotrebi TETRA sistema, jer se ve planira njen sopstveni komunikacioni sistem baziran na proirenom GSM 2+ standardu. Meutim TETRA ima mnotvo karakteristika koje mu idu u prilog. Velika javna preduzea za proizvodnju i distribuciju nafte, gasa, el. energije i dr. imaju specijalne komunikacione zahteve. Ona ve koriste neki tip zatvorenog radio-sistema. Investicioni trokovi u odnosu na godinje prihode ovih preduzea su mali, tako da zbog sigurnosti svojih komunikacija esto koriste svoje sopstvene komunikacione mree. Predvia se da e ova grupa korisnika biti vrlo zainteresovana za TETRA sisteme, ali e zamena postojeih tei dosta sporo. Mogunost prenosa podataka, uvoenje dodatnih slubi, zatvoren komunikacioni sistem, brz pristup mrei i pouzdanost su meu najvanijim zahtevima za ovaj sektor korisnika. Za njih bi takoe bilo atraktivno i reenje sa provajderom usluga (operator javne mree). GSM e u svakom sluaju pridobiti deo ovog trita. Industrijska postrojenja, fabrike, velike graevinske kompanije i dr. predstavljaju znaajan segment trita za TETRA sisteme. Poetak upotrebe TETRA sistema se predvia za 2000. godinu. I za njih bi bilo dobro reenje sa provajderom usluga. Velike kompanije e prihvatiti ove sisteme zbog svojih
24
ogromnih prihoda. Ova korisnika grupa zahteva proizvode sa dobrim odnosom cena/performanse za svoje specijalne potrebe. Za njih je vana mogunost nabavke terminala i opreme od vie proizvoaa, prenosa podataka i konstrukcije javnih mrea. U zgradama i objektima ovih kompanija, kao i u malim oblastima (prenika nekoliko stotina metara) koja pokrivaju povrinu poseda kompanije, DECT moe biti dobro reenje. Za GSM se takoe moe odluiti deo ovih korisnika. Lokalni organi vlasti u veim gradovima i njihove mnogobrojne slube, kao to su javna komunalna preduzea, odravanje parkova i gradskog zelenila, sluba ienja grada, toplane i dr. esto koriste svoje privatne radio-mree koje mogu da pokrivaju isto podruje. TETRA sistem bi bio u mogunosti da spoji sve ove korisnike grupe i njihove razliite zahteve za komunikacijama. Dakle oni bi formirali veliku grupu korisnika koja bi delila jednu zajedniku mreu. Ovo bi imalo ekonomske prednosti koje bi se uglavnom odnosile na trokove infrastrukture, a koji bi se distribuirali izmeu velikog broja korisnika. U ovaj segment trita spadaju i dravni organi (vladina ministarstva). Ova korisnika grupa (i dravni i lokalni organi) bi bila takoe zainteresovana za ukljuenje u mree izgraene za hitne slube (policija, hitna pomo, vatrogasci,...), a ukoliko to nije mogue odluili bi se za predhodno pomenuti nain komunikacija. Zahtevano podruje pokrivenosti mreom, kao i specijalne aplikacije za govor i prenos podataka su najbitnije za ovu grupu korisnika. Mree kao to su GSM ili ak DECT e sigurno zauzeti deo ovog trita. Javna bezbednost i sigurnost (hitne slube) su glavni segment trita za TETRA sisteme. Ubrzana implementacija ovih sistema se javlja u mnogim evropskim zemljama poev od 1997. godine. Ova grupa je prvi korisnik TETRA mrea i usled toga bie lider u razvoju buduih korisnikih proizvoda. Ovo je uglavnom zbog injenice da su postojei sistemi stari u proseku oko 20 godina, ne mogu zadovoljavati dananje zahteve, skupi su za odravanje ili im je jednostavno proao vek eksploatacije, tako da su u veini evropskih zemalja ove slube ve isplanirale nove radio-komunikacione projekte. Korisnici iz ovog sektora sigurno su najvie zainteresovani za bezbednost i pouzdanost sistema, brz pristup i u sutini e zahtevati zatvoren komunikacioni sistem, dispeerska svojstva, prioritetne pozive, ifriranje informacija, transfer podataka (npr. slanje otisaka prstiju ili slike osumnjienog i povratni prenos dosijea osumnjiene osobe), kao i neke specijalne i teko ostvarive osobine kao to je upotreba helikoptera tokom komunikacija. Alternativni komunikacioni sistemi se ne mogu porediti sa mogunostima koje prua TETRA sistem. Operatori javnih mrea, tj. mrea tipa digitalni PAMR, se neto sporije javljaju. Vlasnici GSM mrea imaju mnogo vei rast i vee godinje prihode. Operatori e najee biti vlasnici PAMR mrea koji e svoje sisteme zbog postojeih investicija postepeno zamenjivati izmeu 2000. i 2005. godine. Prema istraivanjima Meunarodne asocijacije za beine telekomunikacije (IWTA) najvea trita za komercijalne tranking radio-sisteme u svetu se nalaze u SAD, Kanadi, Japanu, Nemakoj i Velikoj Britaniji. U obzir treba uzeti i Kinu, ali podaci nisu dostupni. IWTA istraivanja pokazuju da je izmeu 1994. i 1998. godine trite komercijalnih tranking radio-sistema poraslo za oko 4,5 miliona jedinica. IWTA predvia da e trite porasti za dodatnih 20 miliona korisnika izmeu 2000. i 2005. godine. Ovaj ogromni rast bi bio usled velikih kapaciteta koje su digitalni sistemi dostigli relativno brzo u poslednjih nekoliko godina. Samo u SAD postoji trenutno preko 4 miliona digitalnih jedinica u upotrebi. IWTA procenjuje da je od ukupno 8,6 miliona korisnika, zabeleenih u 1998. godini, bilo 3,4 miliona digitalnih korisnika. Do kraja 2000. godine IWTA procenjuje da bi broj digitalnih korisnika prvi put u svetu mogao prestii broj analognih. Meutim rast nee biti beleen samo kod digitalnih sistema. Zbog svojih dobrih osobina predvia se i dalji rast analognih tranking radio-sistema.
25
Na slikama III.2 i III.3 prikazana je predviena segmentacija TETRA trita u Evropi za 2001. i 2006. godinu prema istraivanjima proizvoaa. Na slici III.4 je prikazan procenjen rast TETRA trita u Evropi do 2007. godine po broju terminala, a takoe prema istraivanjima proizvoaa.
I n J a v 1 n 6 a % d
d u s t r i j a d m i n 6 % A o b r a 8 %
i s t r a
i j a
r a 1 O 8
n %
s p
r t J a v n b e z b e a d n o s t
s t a U 6
l o %
% e
s l u g
Slika III.2 Predviena raspodela TETRA trita u 2001. godini u Evropi prema procenama glavnih proizvoaa
I n 1 J a v n a d o b r a 1 2 %
d u s t r iA j a d m 5 % 1 1
i n %
i s t r a
i j a
J a v n a e z b e d n 2 5 %
s t
r a n s p 2 0 % O
o 5
r t s t a lU o 1 % s l u g e 2 %
Slika III.3 Predviena raspodela TETRA trita u 2006. godini u Evropi prema procenama glavnih proizvoaa
26
2 5 0 0 0 0 0 2 0 0 0 0 0 0 Broj te inala rm 1 5 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 5 0 0 0 0 0 0 1 9 9 1 9 9 9 0 0 1 0 0 3 0 0 5 0 0 7 7 2 2 2 2
Slika III.4 Procenjen rast TETRA trita u Evropi po broju terminala (prema istraivanjima proizvoaa)
Vidi se da e do 2001. godine glavno trite TETRA sistema biti javna bezbednost i sigurnost (policija pre svega) da bi se do 2006. godine stanje pribliilo onom iz 1995. godine sa analognim sistemima. Naime tada e u velikoj meri analogni sistemi biti zamenjeni digitalnim. Na slici III.4 se vidi stalni rast korisnika TETRA sistema u Evropi [7].
3. STRUKTURA TETRA SISTEMA
Osnovni blok sistema je pojedinana TETRA bazna stanica (TBS). Svaka TBS generie nekoliko nosioca (npr. 1 4) na dobijenim frekvencijama, a prima ih na drugim frekvencijama, s tim da je dupleks offset (fiksna razlika izmeu primopredajnih frekvencija) 10 MHz za opseg 380 470 MHz i 45 MHz na 900 MHz. Vie TBS formira elije (pojedinane zone) koje su povezane tako da ine mreu ili fiksnu infrastrukturu (slika III.5) [8]. Veliina mree se moe protezati od lokalnih, jednoelijskih sistema do regionalnih i nacionalnih mrea. Zahtevana pokrivenost zavisi od mnogo faktora. Vrlo znaajan faktor je geografska konfiguracija terena, ali takoe i tip terminala koji se koristi. Tako runa stanica ima manju predajnu snagu i manji domet antene od mobilne stanice koja se montira u vozilu. TETRA predvia upotrebu takvih radiostanica u vozilima za poveanje podruja pokrivenosti (o ovome kasnije u taki 3.5.3). Drugi aspekti vezani za pokrivenost su dostupnost i efikasna upotreba radio-kanala. Velika pokrivenost unutar TETRA mree se moe postii upotrebom nekog od uobiajenih prilaza: Celularne tehnike za mree srednjeg i velikog kapaciteta; Kvazisinhroni rad za mree manjeg kapaciteta.
27
I S
M
M M S S L S
f 3 f 2 f 1
K KK KK KKK KK K K
a n aa nn aa nn a a an n n aa nn a n a n
a l aa l aa l a a al aa a a
l ll ll ll l
9 15 0 16 1 171 2 82 3 4
elija elija elija
elija
Slika III.5 Struktura TETRA sistema
Kompletan TETRA sistem se sastoji od elemenata mree (infrastrukture) i komunikacionih terminala mobilnih stanica (MS) i fiksnih stanica (LS Line connected Station). Treba uoiti da standard ne propisuje internu strukturu mree i interne interfejse, tako da je proizvoaima ostavljeno da ovo sami dizajniraju prema svojim reenjima i ranijim iskustvima. Pitanja koja bi trebalo da uzmu u obzir su: kapacitet, stabilnost, ekonominost, robusnost, upravljanje i odravanje i dr. Tehnologija koju koristi TETRA sistem za formiranje radio-kanala je vremenski multipleks (TDMA). Na jednoj noseoj uestanosti opsega 25 kHz ugraeno je 4 nezavisna prenosna kanala (vremenska slota). U poreenju sa MPT standardom (jedan kanal po opsegu od 12,5 kHz) udvostruena je iskorienost spektra, dok u odnosu na GSM (osam kanala po opsegu od 200 kHz) postoji 4 puta bolja upotreba frekvencija. Brzina prenosa po noseoj uestanosti je 36 kb/s (o ovome vie u paragrafu 5.2).
3.1. Arhirektura mree i elementi infrastrukture

Tipina TETRA mrea se sastoji od sledeih elemenata (NOKIA izvedba TETRA sistema): TETRA digitalna centrala (DXT Digital eXchange for TETRA); TETRA bazna stanica (TBS TETRA Base Station); TETRA dispeerski sistem (DST Dispatching System for TETRA); Upravljaki centar (NMC Network Management Centre).
Ovi elementi se mogu koristiti za izgradnju mrea razliitih veliina i kapaciteta. Mogu se kreirati razliite topologije: prsten, zvezda, linijska struktura, hijerarhijska struktura. Na slici III.6 je prikazan primer arhitekture TETRA mree [9]. Funkcije koje obezbeuje mrea su implementirane u softveru digitalne centrale, a virtuelne mree i korisnike grupe se mogu formirati nezavisno od fizike topologije mree. Sistemi se dizajniraju tako da obezbede maksimum pouzdanosti i dostupnosti. Pored alternativnog rutiranja saobraaja, pouzdanost se poboljava dupliranjem zapisa o pretplatnicima i dupliranjem baza podataka u drugim centralama. Dostupnost se moe osigurati tako to se projektuje fallback reim rada bazne stanice, kada u
28
sluaju prekida linka prema DXT-u bazna stanica obezbeuje osnovne komunikacione slube u svojoj zoni pokrivanja, kao i pomou reima rada u direktnom modu (taka 3.5.3). U daljem tekstu e biti vie rei o pojedinim elementima infrastrukture.
T E T R
d i g i t a l n
c e M t rupravljaki icentar p X r Ta v l j a n Mreni r ea l an - uD - NMC k i c e n t a r T E T R A d i s e i n g c e n t a r TETRA dispeing centar -pDST a
P v
r i m e z A
a a
r n
v K z o v e n z f i g d a .
l t e r n e z a
t i v
K p
o n f i g r s t e n
T E T R
b a z n
s t a n
i c e
T B
Slika III.6 Arhitektura TETRA mree
DXT ima kao glavni zadatak da vri komutaciju veza i bazira se na ranije razvijenim centralama za fiksnu telefoniju. Uspeno funkcionisanje je rezultat multiprocesorske obrade podataka. Svi moduli koji uestvuju u obradi poziva uglavnom se udvostruavaju, tako da u sluaju kvara sistem za otklanjanje kvarova automatski zamenjuje oteenu jedinicu sa ispravnom. Poseban naglasak se stavlja na mogunost obezbeivanja velike propusnosti mree u kombinaciji sa brzom uspostavom veze, ak i u velikim mreama kao to su npr. nacionalne. Za DXT koja podrava npr. 64 nosee uestanosti (256 kanala) i 64 dispeerske radne stanice kapacitet bi bio oko 10.000 korisnika. Obezbeivanjem brze signalizacije izmeu centrala i distributivnih baza podataka koje su dostupne centralama, doprinosi se izgradnji transparentne mree, tako da korisnici ne uoavaju razliku prilikom prelaska iz jedne u drugu eliju (handover). Centrala se stavlja u standardna metalna kuita sa policama, koja obezbeuju zatitu od elektromagnetskih smetnji i omoguuju montau funkcionalnih modula saglasno potrebama. Kapacitet se moe poveati ugradnjom novih modula. Pored metalnog kuita i polica, mehanika konstrukcija sadri i prikljune portove koji su zamenljivi. Takoe se mora obratiti panja na hlaenje. TBS se izvodi kao modularna sa obino 1 4 nosee uestanosti. Budui da svaki nosioc sadri 4 radio-kanala, kapacitet jedne TBS bi bio 4 16 radio-kanala. Moduli radio-kanalskih jedinica i napajanja mogu se lako dodati prema potrebama, kako bi se proizvela eljena konfiguracija i poveao kapacitet saglasno zahtevima. TBS se sastoji od 1 do 4 para radio-kanalska jedinica napajanje, kontrolne jedinice, interfejs modula, prijemnog frekvencijskog multikaplera (eng. Multicoupler), hibridnog ili rezonantnog
29
kombajnera (eng. Combiner), jedinice za testiranje i odravanje, antenskog sistema, kuita i kablova. Bolji prijem antene se ostvaruje upotrebom diverziti tehnike i upotrebom dva ili tri prijemnika da bi se koristio obrazac sa usmerenim antenama. Sa omnidirekcionom antenom, upotrebom diverziti tehnike, ostvaruje se uobiajeni dobitak antene. U TBS se implementira radio-interfejs saglasno standardu, kako bi se obezbedila kompatibilnost terminala. Da bi uspostava veze i propagaciona kanjenja bila vremenski kratka, izmeu TBS i DXT se takoe koristi TETRA signalizacija. Da bi se optimizovala ekonominost prenosa i pouzdanost koriste se neke od prethodno pomenutih topologija mree. Takoe se u TBS ugrauje mikrotalasni radio-interfejs radi ekonominog iskorienja mikrotalasnih radio-veza. Isto tako se predvia fallback mod u sluaju kvara prenosnog linka prema centrali. Funkcije upravljanja i odravanja bazne stanice se integriu u DXT i NMC. DST omoguuje korisnicima da izvode itav niz komunikacionih i upravljakih operacija preko lako razumljivog grafikog interfejsa. Zavisno od pristupnih prava koja su data nekoj dispeerskoj stanici, dispeer u globalu moe da: Komunicira unutar mree; Upravlja komunikacijama u mrei; Izvodi funkcije upravljanja mreom. DST moe da se integrie sa npr. sistemom za obradu hitnih poziva ili sa npr. komandnim i kontrolnim sistemom. Dispeerska stanica se moe vrlo lako prikljuiti na bilo koju mobilnu centralu u mrei, a neka od njih moe biti odreena da opsluuje neku korisniku grupu ili organizaciju. Korisniki interfejs i funkcije se mogu konfigurisati prema potrebama svake organizacije i pristupnim pravima svakog pojedinanog korisnika. Entiteti u mrei se predstavljaju na ekranu u vidu ikonica sa kontrolnim tasterima. Radne ikonice mogu sadrati aplikacije za upravljanje pretplatnicima, korisnikim grupama i pristupnim pravima. Isto tako mogu je i kompletan pregled mree radi indikacije kvarova i alarmantnih situacija. Dispeer moe odrediti, u okviru dobijenih prava, resurse koji se nadgledaju i kontroliu. Komunikacione aplikacije se implementiraju tako da dispeer moe lako upravljati pozivima koji su na ekranu predstavljeni ikonicama. Dispeer moe videti identitet trenutnog govornika, zahtev za pozivom, statusne informacije, poruke i dr., kao jasne i lako razumljive entitete. Svakom dispeeru su omoguene komunikacione funkcije, npr. iniciranje i primanje poziva i grupnih komunikacija, slanje i primanje statusnih i tekstualnih poruka i dr. Kad se dispeer prikljui grupnom pozivu, on moe videti na ekranu identitete strana koje uestvuju u razgovoru i uz to listu lanova grupe koji zahtevaju vezu. Funkcije upravljanja koje se odnose na virtuelne mree obuhvataju funkcije kreiranja i brisanja virtuelne mree, premetanja pretplatnikih entiteta,... Upravljanje pretplatnikim entitetima je takoe deo dispeerskih funkcija. To znai da dispeer moe registrovati u mreu novog pretplatnika i modifikovati prava postojeih pretplatnika. Upravljake funkcije ove vrste normalno ne moraju biti dostupne svim dispeerskim stanicama. Kontrolne funkcije sistema se takoe dodeljuju samo odreenom broju dispeera koji se nazivaju supervizori. Ovaj set funkcija obezbeuje saet pregled stanja i optereenja sistema. Dispeer moe uticati na distribuciju kapaciteta sistema tokom normalnih i incidentnih situacija. Informacije na uspostavljenim vezama takoe mogu biti dostupne dispeeru. U skladu sa pravima dispeer moe prislukivati odreene pozive. NMC Radne stanice NMC-a mogu se prikljuiti na bilo koju centralu i imaju pristup do svih centrala u mrei. Mrea automatski rutira sesiju terminala do odgovarajueg vora. Tako, postavljanje
30
upravljakih terminala i radnih stanica nije niim ogranieno. Upravljaki zadaci u sistemu se mogu grubo podeliti u dve glavne kategorije: Operacioni menadment Obino se izvodi od strane dispeera koji pripadaju korisnikim organizacijama; Tehniki menadment Obino ga izvodi osoblje operatora mree. Svrha operacionog menadmenta je da se upravlja operacijama korisnikih organizacija, a ove funkcije su manje vie orijentisane na komunikacije. Svrha tehnikog menadmenta je podizanje sistema i odravanje njegovog funkcionisanja pod dobrim radnim uslovima. Bazine funkcije operacionog upravljanja koje su obezbeene od strane dispeerskih radnih stanica su: Upravljanje grupnim i ukupnim mrenim saobraajem; Dispeing poziva; Regulisanje prioriteta; Nadgledanje resursa; Nadgledanje kvarova; Upravljanje algoritmima enkripcije; Upravljanje korisnikim entitetima. Bazine funkcije tehnikog upravljanja koje su obezbeene od strane NMC-a su: Upravljanje konfigurisanjem sistema; Upravljanje u situacijama oteenja i kvarova; Upravljanje sigurnosnim aspektima (autentikacija, pristupna prava,...); Upravljanje radom sistema.
Upravljanje mreom moe biti centralizovano ili decentralizovano. U sluaju centralizovanog upravljanja, operator moe upravljati celom mreom sa jednog fizikog mesta. Kod decentralizovanog upravljanja, radne stanice NMC-a se prikljuuju na vie centrala. Funkcije dispeerskih stanica su obino specifine za svaku organizaciju, dok se NMC deli izmeu svih korisnikih organizacija.
3.2. Radio-stanice
Pored podele stanica na rune, radio-stanice u vozilima (mobilne), prenosne i fiksne, mogua je i podela prema njihovim fundamentalnim mogunostima i mogunostima da podre najrazliitije slube sistema. TETRA preporuke za dizajniranje radio-stanica identifikuju brojne atribute koji se uzimaju u obzir pri projektovanju radio-stanica i koji se koriste pri klasifikaciji radio-stanica. To su: Mogunost dupleksne veze Poludupleksne radio-stanice mogu podrati dupleksnu vezu upotrebom samo jednog vremenskog slota. Upotreba vie slotova, kako bi se poveao opseg veze, zahtevala bi u radio-stanicama mogunost punog dupleksa (o ovome vie u takama 4.3.2 i 4.3.3); Kapacitet veza Blisko je povezano sa prethodnim. Radio-stanice mogu podrati vie istovremenih poziva. Ovo bi omoguilo npr. 4 istovremene govorne veze do razliitih udaljenih korisnika ili istovremeni prenos govora i podataka do razliitih udaljenih krajnjih taaka. Maksimalna predajna snaga Odreuju se 4 klase: 1W, 3W, 10W i 30W. Bez obzira na klasu, radio-stanica mora kontrolisati svoju izlaznu snagu saglasno instrukcijama primljenih iz mree.
31
Dinamika kontrola izlazne snage iznad svega pomae smanjenju nivoa interferencije i moe produiti trajanje baterije u mobilnim stanicama. Vrste prijemnika Definiu se tri vrste prijemnika na osnovu okruenja u kojima su namenjeni da rade: - Klasa A je predviena za upotrebu u urbanim oblastima i u oblastima sa breuljkastim i brdovitim terenom; - Klasa B je namenjena za gusto naseljene i urbane oblasti; - Klasa E je namenjena da zadovolji stroije zahteve kvazisinhronih sistema. Mogunost enkripcije Mogue je ifriranje informacija koje se prenose samo radio-putem (radio-interfejsom) ili potpuna enkripcija informacija izmeu krajnjih taaka (govornika) kroz ceo sistem. Kod enkripcije radio-interfejsa, informacije izmeu bazne i mobilne stanice se ifriraju po sistemu poruka po poruka. Neka od vrsta end-to-end enkripcije je dodatna mogunost i vri se samo nad korisnikim podacima, ne i nad signalizacijom.
Pored osobina koje terminali treba da imaju da bi zadovoljili najrazliitije potrebe korisnika u raznim radnim uslovima, terminali pre svega treba da zadovolje radio-tehnike odredbe i signalizaciju radio-interfejsom saglasno standardu. Kriterijumi koji se uzimaju u obzir prilikom razvoja radio-stanica su: Usluge bazirane na potrebama korisnika; Pouzdanost; Mogunost punjenja baterija (kod runih); Korisniki interfejs pogodan korisnicima; Interfejs za prenos podataka. Korisniki interfejs treba da se razvija tako da prikrije tehniki kompleksnu strukturu TETRA slubi. Ovo je uinjeno pomou displeja, tastature i funkcijskih tastera (na displeju) koji takoe mogu biti reprogramirani. Tako korisnik ne mora mnogo da zna o svojstvima sistema i TETRA slubama. On podesi (programira) svoju radio-stanicu prema svojim svakodnevnim radnim obavezama. O unutranjoj strukturi terminala i nainu obrade podataka vie rei e biti u paragrafu 4.1.
3.3. Standardni interfejsi

TETRA standard propisuje standardne interfejse kojima se garantuje kompatibilnost opreme razliitih proizvoaa i omoguuje operatorima mrea da izaberu opremu iz vie izvora kako bi zadovoljili svoje zahteve. TETRA mrea takoe poseduje niz veza sa spoljnim komunikacionim mreama, npr. drugim TETRA mreama, javnim ili privatnim telefonskim mreama, razliitim tipovima mrea za prenos podataka, kao i sa raznim komandnim i kontrolnim sistemima. Svim ovim sistemima (mreama) se moe pristupiti sa mobilnog terminalnog ureaja. Veina ovih interfejsa i gejtveja se nalazi u interfejsnom modulu digitalne centrale. Treba uoiti da interni interfejsi upravljake i komutacione infrastrukture nisu standardizovani. To je preputeno proizvoaima, da prema svojim ranijim reenjima i iskustvima razviju najekonominija reenja.
Na slici III.7 su prikazani standardni interfejsi i gejtveji. Oni su:
32
Radio-interfejs (AI Air Interface) definie nain prenosa podataka radio-putem izmeu mobilne i bazne stanice, dok je radio-interfejs za direktni mod (DMO) predvien za direktnu komunikaciju mobilnih stanica. Ovim interfejsima se obezbeuje kompatibilnost terminalnih ureaja razliitih proizvoaa; Interfejs terminalnog ureaja (TEI Terminal Equipment Interface) definie se izmeu mobilne jedinice (mobilni radio-terminator) koja slui kao modem i terminalnog ureaja (npr. laptop raunar, FAX,...). Ovim se obezbeuje nezavisan razvoj aplikacija za mobilni prenos podataka; Meusistemski interfejs (ISI Inter-System Interface) definie vezu izmeu dve TETRA mree i tako omoguuje povezivanje kompletnih mrea razliitih proizvoaa. Prema zakljuenim sporazumima izmeu operatora mrea, ISI e omoguiti mobilnoj stanici pristup do svoje mree i njenih standardnih slubi; Gejtveji obezbeuju obostrani pristup izmeu TETRA mree i drugih mrea kao to su PSTN, PDN (Packet Data Network), ISDN, PABX i dr. Gejtvej obezbeuje pristup osnovnim komunikacionim slubama za govor i podatke, kao i konverziju adresa (pozivnih brojeva) izmeu TETRA i drugih mrea; Interfejs upravljakog sistema omoguuje prikljuenje NMC-a u mreu; Interfejs fiksne stanice omoguuje prikljuak npr. dispeerskoj stanici na bilo koje mesto u mrei.
M A T m 1 G P P S
I S
M o b i l n a s t a n i c a M o b i l n i Terminalni i n a t o r T E tI e r m ureaj A I T R r e a A
I E T R r e a e TP A j t v D N I BS X D N N A IS e j i I T m
2 I n t e r f e j s u p r a v l j . L S c e n t r a i n t e N M C L S
r f e
j s
Slika III.7 Standardni interfejsi
3.4. Virtuelne mree

TETRA omoguuje zajedniku upotrebu jedne fizike mree od strane vie razliitih organizacija, iako vrsta i obim njihovih poslova i komunikacija moe biti vrlo razliit. Virtuelne mree dakle predstavljaju male nezavisne logike mree unutar jedne velike fizike mree. Rad virtuelne mree unutar TETRA mree omoguuje svakoj organizaciji da radi nezavisno od drugih, a da istovremeno koristi pogodnosti velikog, visokofunkcionalnog sistema sa efikasnom upotrebom resursa (slika III.8). Trokovi instaliranja i kasnijeg odravanja sistema se dele izmeu organizacija korisnika mree i mogu biti mnogo manji od trokova izgradnje i odravanja posebnih, pojedinanih mrea.
33
Korisnici virtuelnih mrea mogu koristiti sve servise fizike mree: pojedinane i grupne komunikacije, prenos statusnih i tekstualnih poruka i dr. Virtuelna mrea se moe konfigurisati tako da pokrije odreeno geografsko podruje ili celokupno podruje fizike mree. Uz to, ove promene se mogu lako izvoditi, softverski. Virtuelna mrea moe posedovati nekoliko dispeera i na stotine pretplatnika. Kontrola saobraaja u mrei, kao i potpuna kontrola nad mreom je poverena dispeerima. Dispeer moe jednu takvu virtuelnu mreu dalje razbiti na vie manjih mrea i premetati pretplatnike iz jedne u drugu. Dispeeri i pretplatnici mogu, kad je to potrebno, biti ukljueni u vie mrea istovremeno.
Hitna pomo
l i c
i j a
t r o
s c
Slika III.8 Razliite organizacije dele zajedniku mreu
Virtuelna mrea koja se koristi tokom incidentnih situacija ili veih katastrofa moe imati aktivirano tzv. incidentno stanje. Sistem tada automatski takvoj mrei dodeljuje vei broj resursa. Ovo meutim ne mora uticati na tok preostalog saobraaja u fizikoj mrei. Isto tako, u incidentnom stanju moe biti vie virtuelnih mrea. Komunikacija izmeu virtuelnih mrea je takoe mogua. Npr. ako je vie odgovarajuih virtuelnih mrea dostupno u vie od jedne zone (oblasti), korisnik koji ue u nepoznatu zonu moe uspostaviti kontakt sa lokalnim dispeerom i postati lan nove zone kad ga dispeer registruje ili ako je to predvieno moe biti automatski registrovan. Ukoliko eli, korisnik moe zadrati kontakt sa svojim dispeerom i zonom u kojoj je prvobitno registrovan. Dispeer ima potpunu kontrolu nad virtuelnom mreom i njenim lanovima. Na ekranu moe videti listu lanova mree i gde su lanovi stacionirani, proveriti njihov status i dr. Dispeer takoe moe videti kad i sa kim lanovi komuniciraju, aktivirati diskretno prislukivanje ili ak provaliti u vezu. Takoe poseduje mogunost dodavanja lanova u mreu i brisanja lanova iz nje, kao i kreiranja novih mrea i premetanja pretplatnika izmeu njih. Tokom incidentnih situacija, dispeeri koji pripadaju razliitim organizacijama (npr. policija, vatrogasci, hitna pomo) mogu saraivati u zajednikoj novostvorenoj mrei (slika III.9). Premetanje pretplatnika izmeu svojih mrea je takoe jedan vid saradnje meu dispeerima.
34
Slika III.9 Saradnja dispeera u zajednikoj virtuelnoj mrei tokom incidentnih situacija
3.5. Reimi rada

TETRA kao multifunkcionalni sistem nudi tri osnovna reima rada (moda): V+D (Voice+Data) istovremeni prenos govora i podataka; PDO (Packet Data Optimised) prenos paketa podataka; DMO (Direct Mode Operation) direktna komunikacija dve ili vie mobilnih stanica van podruja pokrivenosti mreom. Dakle, TETRA kombinuje prednosti tranking i konvencionalnih radio-sistema. V+D i PDO predstavljaju tranking nain, a DMO je konvencionalni, jednokanalni nain rada. Uz to, mobilne stanice se dizajniraju tako da pokrivaju oba naina rada. Korisnik odabira mod u skladu sa potrebama. Takoe standardom je predvien i usklaen rad izmeu oba moda, konvencionalnog i tranking. Budui da je diplomskim radom manje-vie obuhvaen i V+D i PDO reim rada, na ovom mestu e ukratko biti opisane osnovne osobine i bazine konfiguracije. Neto vie rei e biti o direktnom modu kao posebnoj pogodnosti TETRA sistema. Takoe e biti pomenut i DAWS, kao koncept proirenog paketskog prenosa podataka na mnogo veim brzinama.
3.5.1. V+D
Kljuni reim rada (operativni mod) je V+D, propisan serijom standarda ETS 300 392 TETRA; V+D. Ovaj standard predvia istovremeni prenos govora i podataka, ukljuujui i dispeing slube, razmenu tekstualnih i statusnih poruka. Time je omoguen (za odgovarajuu klasu radio-stanica) prenos multimedijalnih podataka koji obuhvataju istovremeni prenos govora, podataka i slike. Protokol doputa komutaciju kola (veza) sa 4 nezavisne veze (komunikaciona kanala) po nosiocu za prenos govora i podataka, kao i paketsku komutaciju. Brzine prenosa informacija se kreu od 2,4 kb/s sa viim stepenom zatite po jednom kanalu do 28,8 kb/s bez zatite upotrebom sva 4 kanala (slota). Vie o noseim slubama i teleslubama u glavi 5. Sigurnosni aspekti su obraeni u paragrafu 4.6.
35
Komutacija kola Opta konfiguracija TETRA mobilne mree sa komutacijom veza obuhvata mobilne (MS) i fiksne stanice (LS) koje su povezane sa terminacionom mreom. Terminaciona mrea moe biti TETRA mrea, odnosno njena komutaciona i upravljaka infrastruktura (SwMI Switching Management Infrastructure) ili ISDN mrea. Tranzitna mrea (TN Transit Network) bi se koristila za komunikaciju razliitih terminacionih mrea. MS bi obuhvatala mobilni terminator (MT) i terminalni ureaj (TE Terminal Equipment). LS obuhvata TE i mreni terminator (NT Network Termination). TETRA mobilna mrea nudi razne telekomunikacione slube na razliitim pristupnim takama. Opta TETRA mobilna mrea i pristup za nosee i teleslube je prikazana na slici III.10 [10].
TETRA teleslube TETRA nosee slube
TE
NT ili MT
TETRA SwMI
TN
Terminaciona mrea ISDN ili SwMI
NT ili MT
TE
MS ili LS
MS ili LS
Slika III.10 Opta konfiguracija TETRA mree sa komutacijom kola
Na slici III.11 su prikazani primeri konfiguracija TETRA mobilne mree koja koristi jednu ili vie TETRA SwMI, izvedeni na osnovu opte konfiguracije [10].
a)
MS ili LS
Um TL
TETRA SwMI
Um TL
MS ili LS
Um - Radio-interfejs TL - Transmisiona linija
b)
MS ili LS
Um TL
TETRA SwMI
Tranzitna mrea
TL
LS
c)
MS ili LS
Um TL
TETRA SwMI
Tranzitna mrea
TETRA SwMI
Um TL
MS ili LS
Slika III.11 Primeri konfiguracija TETRA mree sa komutacijom kola
36

Tetra 1

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tetra 1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Diplomski rad Digitalni tranking radio-sistem TETRA

Diplomski rad Digitalni tranking radio-sistem TETRA

Diplomski rad Digitalni tranking radio-sistem TETRA

Diplomski rad Digitalni tranking radio-sistem TETRA

II. KARAKTERISTIKE ANALOGNIH TRANKING RADIO-SISTEMA (PMR/PAMR)

1. TA JE KOMERCIJALNI TRANKING RADIO?

Diplomski rad Digitalni tranking radio-sistem TETRA

2.1. Arhitektura mree

Diplomski rad Digitalni tranking radio-sistem TETRA

2.2. Osnovni elementi infrastrukture sistema

Diplomski rad Digitalni tranking radio-sistem TETRA

Diplomski rad Digitalni tranking radio-sistem TETRA

3. KRITERIJUMI ZA ODREIVANJE PERFORMANSI SISTEMA

3.1. Kvalitet prenosa govora

Diplomski rad Digitalni tranking radio-sistem TETRA

3.2. Osnovne komunikacione slube

Diplomski rad Digitalni tranking radio-sistem TETRA

3.3. Dodatne slube

Diplomski rad Digitalni tranking radio-sistem TETRA

4. ELEMENTI DIZAJNA TRANKING RADIO-SISTEMA

4.1. Standard MPT 1327

Diplomski rad Digitalni tranking radio-sistem TETRA

Diplomski rad Digitalni tranking radio-sistem TETRA

4.1.1. Signalizacija preko CC-a

od TSC-a do radio-stanica Adresna kodna CCSC CCSC re

odgovor radio-stanice Adresna Sinhro. kodna biti re

Slika II.2 Struktura signaliziranja na CC-u

Diplomski rad Digitalni tranking radio-sistem TETRA

Tabela II.1 Vrednosti identiteta i znaenje

REGI INCI DIVERTI SDMI IPFIXI TSCI ALLI

4.2. Prenos SDM

Diplomski rad Digitalni tranking radio-sistem TETRA

Slika II.3 SDM prenos

4.3. Prenos podataka

Diplomski rad Digitalni tranking radio-sistem TETRA

s t a M o b i l r a d i o2 j e d i n i 9 8 sp. alarm PTT hitno CTS M podaci

Slika II.4 NPD prenos

4.4. Protokol MAP 27

Diplomski rad Digitalni tranking radio-sistem TETRA

4.5. Registracija korisnika i roaming

Diplomski rad Digitalni tranking radio-sistem TETRA

4.6. Metode efikasnog korienja spektra

5. PRELAZ MPT 1327 TETRA

Diplomski rad Digitalni tranking radio-sistem TETRA

Diplomski rad Digitalni tranking radio-sistem TETRA

Diplomski rad Digitalni tranking radio-sistem TETRA

III. KARAKTERISTIKE DIGITALNOG TRANKING RADIO-SISTEMA (TETRA)

Diplomski rad Digitalni tranking radio-sistem TETRA

1. ISTORIJAT RAZVOJA TETRA SISTEMA I TETRA MOU

Diplomski rad Digitalni tranking radio-sistem TETRA

2. POTENCIJALNI KORISNICI TETRA SISTEMA

Diplomski rad Digitalni tranking radio-sistem TETRA

Transport 19% Ostalo 9% Usluge 12%

J avna bezbednost 20%

Slika III.1 Podela PMR/PAMR trita u Evropi u 1995. god.

Diplomski rad Digitalni tranking radio-sistem TETRA

Diplomski rad Digitalni tranking radio-sistem TETRA

Diplomski rad Digitalni tranking radio-sistem TETRA

3. STRUKTURA TETRA SISTEMA

Diplomski rad Digitalni tranking radio-sistem TETRA

elija elija elija

Slika III.5 Struktura TETRA sistema

3.1. Arhirektura mree i elementi infrastrukture

Diplomski rad Digitalni tranking radio-sistem TETRA