DEJA IGRA

Osobenosti igre kao delatnosti "Igra je ozbiljno zanimanje" aenko i Lavrentjeva

Igra je aktivnost koja najpotpunije ostvaruje psihofiziki razvoj deteta. Igra se po svojim osobenostima razlikuje od svih ostalih aktivnosti. Ona proizilazi iz unutranje potrebe deteta - odlikuje je spontana, slobodna i originalna aktivnost deteta. Karakteristike, smisao, vrednosti i sutina igrovne aktivnosti sadrane su u odreenjima igre autora koji su je izuavali. "Igra predstavlja zonu narednog razvitka deteta. U igri je dete uvek vie od svog prosenog uzrasta, za glavu vie od samog sebe. Igra u kondezovanom vidu sadri u sebi, kao u fokusu lupe, sve tendencije razvoja" (Vigotski, 1996). "Igra se moe definisati kao dobrovoljna i esto spontana aktivnost najrazvijenijih ivotinjskih organizama i oveka, kojoj nije svrha podmirivanje ivotnih potreba, ve rekreacija, uenje, troenje vika energije" (Furlan, 1981). "Igra je voljna aktivnost koja se vri bez krajnjeg cilja i, u celini, sa uivanjem ili oekivanjem uivanja. (U izvesnim elementima u igri moe da se ne uiva)" (Ingli i Ingli, 1972). Razvojni psiholozi posveuju veu panju igri tek od tridesetih godina ovoga veka. Igra je privukla panju ne samo zato to je ona dominantna aktivnost deteta, ve zato to je povezana sa fizikim razvojem, razvojem intelekta, motiva, procenjivanjem vrednosti, emocionalnim razvojem i razvojem linih osobina. Igra doprinosi tome da u procesu socijalizacije deteta budu ravnomerno zastupljene aktivnosti ponavljanja obrazaca odraslih i njihovo menjanje - jer bi u suprotnom ponaanje bilo stereotipno ili haotino. Uei nametnute obrasce ponaanja dete ovladava postupcima koje e ponavljati, meutim, uvodei u njih odreene promene dete razvija sopstveni odnos prema realnosti i uobliava svoju individualnost. U igri dete podraava odrasle ali na svoj sopstveni nain u kome standardne obrasce ponaanja "igra" na nain koji proizilazi iz njegovog bia - i kako mu obino nije doputeno u odnosima sa odraslima. Otuda i znaaj igre za deji stvaralaki odnos prema ivotnoj sredini.
Teorije igre 244

Rane teorije prikazuju igru kao razonodu, rekreaciju, aktivnost u kojoj se troi "viak" energije (Spenser, iler). Meutim, ovakvo odreenje igrovne aktivnosti vie se odnosi na igru odraslih. Stenli Hol je pokuao da na igru primeni princip da je "ontogeneza rekapitulacija filogeneze". Meutim, analiza igre uloga pokazuje da u njoj deca "proigravaju" aktivnosti i uloge osoba iz svoje okoline, a ne, za savremeni ivot, "nekorisne delatnosti predaka". Po teoriji K. Grosa igra, pre svega, predstavlja prvu pripremu za ozbiljan ivot. Gros smatra da ima isto toliko igara koliko ima i nagona (npr. lov, borba, ljubav i dr.). Gros i njegovi sledbenici u teoriju unose dopunu: da dete u igri usavrava i fiksira novosteene funkcije. Polazei od ove najoptije karakteristike Gros je naziva teorijom treninga ili samovaspitanja. Po shvatanju Klapareda igra je aktivnost u kojoj dete ispoljava tenje za sveobuhvatnim razvojem. Najbitniju odliku igre Klapared vidi u fikciji. Aktivnosti koje nisu mogue u stvarnom ivotu dete skree u fikciju koja mu "prua mogunost da za trenutak ostane pri onome to ga najivlje interesuje i onda kada to ne moe postii ako se oda ozbiljnoj delatnosti" (Claparde, 1916). Prema Pijaeovom shvatanju "sutina igre je asimilacija ili primat asimilacije nad

akomodacijom". Pijae smatra da je detetu za njegovu afektivnu i intelektualnu ravnoteu neophodno da "raspolae delom aktivnosti ija se motivacija ne sastoji u prilagoavanju stvarnosti, ve naprotiv, u asimilovanju te stvarnosti u sebe, bez prinuda i kazni". Pijae, dakle, igru izuava kao razvojni fenomen u sklopu opteg, a posebno kognitivnog razvoja. On razlikuje etiri kategorije igre, to su: (a) funkcionalna igra ili "igra vebe" koja je prvobitni oblik igre koji se javlja na senzomotornom nivou; (b) simbolika igra koja dostie svoj vrhunac izmeu 2-3 i 5-6 godine i ona je jedan oblik reprezentacije u preoperacionom miljenju; (v) igra sa pravilima zamenjuje simboliku igru i ona napreduje u skladu sa socijalizacijom deteta; (g) uporedo sa simbolikom igrom razvijaju se konstrukcione igre, koje su na poetku razvoja proete ludikim simbolizmom ali kasnije tee da predstavljaju prave adaptacije ili reenja problema i zato ih tada i oznaavaju kao stvaralake igre (Pijae, 1990). Teorija igre ruskih psihologa povezanaje sa uenjem Vigotskog, kulturnoistorijskom teorijom razvoja. Razradili su je Leontijev, Zaporoec, Elkonjin i brojni drugi autori. Ovo shvatanje se moe ilustrovati sledeim tezama: igra je u svojim osnovnim oblicima istorijska pojava; nastala je sa izmenom poloaja deteta u sistemu drutvenih odnosa; igra se moe povezati sa alomorfnim razvojem: dete je od poetka ivota okrueno predmetima koje je stvorio ovek; ti predmeti i pomagala imaju razraen nain upotrebe i ovladavanja i to dete ui u zajednikim aktivnostima sa odraslima a zatim u igrama uloga koje su socijalna pojava po svojoj prirodi, poreklu i sadraju;
245

igra je povezana sa osnovnim procesom razvoja u predkolskom uzrastu: motivacionim, stavljanjem u poziciju suigraa, razvija (samo)kontrolu ponaanja; Vigotski smatra da se igra uloga kree ka igri s pravilima i razvoju unutranjih psihikih procesa. Prema Elkonjinu razvijeni oblik igre uloga sadri: a. sadraj i sie; b. ulogu s pravilima; v. igrovnu aktivnost koja ima uslovni, uopten i saet karakter; g. igrovne predmete koji uslovno zamenjuju realne predmete; d. razvijen sistem realnih odnosa meu uesnicima i igrakama. Psihoanaliza ne pridaje poseban znaaj igri. Frojd igru koristi za otkrivanje unutranjih konflikta - jer polazi od svoje osnovne teze da je svako ponaanje odreeno impulsima ida i ega. Igra se koristi i kao terapeutsko sredstvo. Po psihoanalitikoj teoriji dete pribegava igri jer u njoj vlada "princip zadovoljstva" a u stvarnosti "princip realnosti" pa id pre moe da ispuni elje u igri. Dete u igri moe da ponavlja i neprijatne doivljaje sa tenjom da redukuje tenziju aktivnim ovladavanjem konfliktnom situacijom, odnosno anksioznou. Igra ima kreativnu funkciju u nastojanju deteta da stvori svoj sopstveni svet u kome su objekti rasporeeni na nov nain. U igri se aktivira organizam i sama ta igrovna aktivnost detetu priinjava zadovoljstvo. Prema psihoanalitiarima u dejoj simbolikoj igri veza izmeu znaka i oznaenog za dete ostaje skrivena, u dubljim nesvesnim slojevima. Neobiheviorista Berlajn igru povezuje sa radoznalou, manipulacijom i eksploracijom - a tada su motivacione komponente unutranje (intrizine) i nisu izvedene iz homeostazikih i socijalnih potreba, ve "ponaanja i aktivnosti manipulacije i eksploracije same sebe i potkrepljuju" ali istovremeno razvijaju iskustvo i sposobnosti za adaptivno ponaanje. Etoloki pristup je usmeren da odredi bioloki znaaj igre u filogenezi i ontogenezi. Za etologe je igra samo na prvi pogled "nesvrsishodna". injenica da se ona javlja

kod mladunadi koja ne nasleuju gotove obrasce ponaanja moe biti dovedena u vezu sa potrebom da se ti obrasci ue: istrauju, isprobavaju i konstruiu u nova sloenija ponaanja - u najmanje rizinoj situaciji kakva je igra. I etolozi povezuju igru sa potrebom zadovoljenja radoznalosti, manipulacije i eksploracije - ali i socijalnom organizacijom ivota.
Odlike igre 246

ta je igra? Ivi (1981) daje pet osnovnih obeleja igre: aktivnost koja se ispoljava u vidljivom praktinom ponaanju koje se moe objektivno posmatrati; samostalnost - za razliku od ostalih praktinih aktivnosti u igri odrasli daju detetu punu samostalnost; autotelinost - igra poseduje vlastite izvore motivacije, igra se izvodi sama radi sebe, dete je vie usmereno na proces igre nego na rezultat igrovne aktivnosti (motiv deteta koje slae kocke je vie da gradi kulu nego da napravi kulu); divergentnost - svojstvo koje ukazuje da se igrovna aktivnost moe razvijati u razliitim smerovima - dete moe isprobavati igrake i igrovnu situaciju, a moe u igri probati kombinacije u kojima dolaze do izraaja njegove razliite mogunosti; ovo svojstvo ini igru fleksibilnim i kreativnim ponaanjem; u igri s pravilima moe biti vie reenja ali ona se dele na pravilna i nepravilna; ekspresivnost - je svojstvo koje ukazuje da u igri dete izraava unutranje potrebe; igra pokazuje ono to dete doivljava u tom trenutku, jer igra angauje celokupnu deju linost; fikcija - imaginativnost, stvaranje iluzornog plana, to je obeleje simbolike igre.
Oblici igre

Sa razvojnim uzrastom se menjaju razvojni oblici igre. U prvoj godini, u funkcionalnoj igri, preovlauju aktivnosti dejih funkcija a ne karakteristike materijala ili izraajnost igraaka. Odlike funkcionalne igre su: - do 6 m pokreti tela; - od 6 m do kraja prve godine funkcionalna igra rukama; - na poetku druge godine, posebno kad prohoda dete "istrauje" okolinu, veba hvatanje i bacanje predmeta; - u periodu 1;6 godine do 2;0 godine dete pokazuje interesovanje za igrake i drugu decu; javlja se recepcijska igra i igra mate i dramatizacije - igre uloga (3;0 g); - u 4 godine poinje stvaralaka igra i igra u grupi od 2-3 dece; - u 5 godini dete privlai graenje i oblikovanje i igra van kue; - u periodu 6 - 8 godine preovlauju stvaralake igre i igre s pravilima, sportske igre, receptivne i izvoake igre. Sa uzrastom se smanjuje broj igara i ukupno vreme provedeno u igri. Na to utiu razvojne karakteristike ali i raspoloivo vreme, jer poinje kolsko doba. Meutim, sa uzrastom se poveava vreme provedeno u specijalnoj igri. Na to utiu promene u motivaciji, pojava preferencije odreenih igara.
247

Sa uzrastom i pojavom igre sa pravilima igra se, iako je u poetnim oblicima bila neformalna aktivnost, sve vie formalizuje - od spontane igre postaje aktivnost sa krutim pravilima. Didaktike igre smiljaju odrasli (vaspitai) radi njihovog formativnog uticaja. Karakteristike ovih igara su to se u njima stvaraju potrebni uslova za primenu razliitih znanja, reavanje problema koji podstiu intelektualni razvoj, pomau socijalizaciji deteta. Otuda ove igre imaju element uenja. Osnovne njihove komponente su:

sadraj (zadatak: uporeivanje i izbor, pamenje i reprodukovanje, biranje predmeta po zadanoj oznaci, konstruisanje); cilj (razvijanje opaanja, razvijanje govora, miljenja, snalaljivosti); pravilo igre (podela uloga, nain reavanja i redosled reavanja problema) aktivnost igre (organizacija aktivnosti u kojoj se detetu preputa da rei i uradi ono za ta je sposobno - zadre afilijativne karakteristike igre i postignu razvojni efekti). Tradicionalne igre imaju slinosti sa didaktikim igrama po svojim razvojnim efektima. To su obino grupne igre, koriste prirodan materijal (igrake esto prave sama deca), imaju osmiljena pravila, zahtevaju (razvijaju): spretnost, snalaljivost, okretnost, samostalnost, govornu vetinu, panju, matu, istrajnost, uvaavanje partnera. Stare igre imaju izvanrednu vaspitnu vrednost, to je bio razlog da nai razvojni psiholozi provedu akciju njihovog sakupljanja, beleenja i reafirmisanja, uvoenjem u repertoar dejih igara u predkolskim ustanovama.
Deje igrake

Razvoj igre se odvija u skladu sa razvojem sposobnosti deteta. Osnovu deje igre ine igrake, koje igri daju ideju i sadrinu. Igraka je svaki predmet kojim se dete igra. Igraka je vie od sredstva igre; dete igrake personofikuje - pa je ona njegov verni pratilac i pravi drug u igri. Igrake se obino klasifikuju po njihovoj osnovnoj funkciji, po zahtevima uzrasta i za razliite vrste igre. Po funkciji igrake se mogu razvrstati u: - igrake za razgibavanje i razvijanje spretnosti; - igrake za milovanje; - igrake i sredstva za igru uloga; - igrake za konstrukciju; - igrake za drutvene igre; - prigodne igrake koje deca sama prave.
248

Igrake treba da budu usklaene razvojnom stupnju. Pri tome dobra igraka treba da je: bezopasna, skladnog oblika, funkcionalna, postojana, sadrajna, prigodno obojena, primerene veliine, da zadovoljava higijenske i estetske zahteve. Igrake podstiu razvoj ako nude razne mogunosti za igru, ako zahtevaju od deteta kretanje, spretnosti, posmatranje, uporeivanje, samostalno uobliavanje, zajedniku igru i saradnju. Deje igrake su onoliko dobre koliko pomau ukupan razvoj i razvoj kreativnosti linosti. Dete ne treba pretrpati igrakama - javie se zasienost.
Uzrast i igrake

- prva godina: sopstveno telo, igrake ivih boja koje proizvode zvuk, plivaju ... ; - druga godina: kolica, zvune igrake, kocke, pesak i pribor, jednostavne slikovnice; - trea godina: automobili, tricikl, konj za ljuljanje, materijal za oblikovanje, igrake od gume, delovi odee za igre uloga, pribor za crtanje, slikovnice ... ; - 4 - 7 godine: bicikl, mehanizovane igrake, plastelin, materijal za graenje, crtanje, lutke, pribor za igre uloga, sanke, skije ... - kolsko doba: lopte, muziki instrumenti, komponente za konstruisanje, aparati, zbirke, TV, video, raunar ...
Igra kao dijagnostiko i terapijsko sredstvo

U igri se ispoljava detetov unutranji psiholoki svet. Meutim, psiholoki mehanizmi deteta ukljueni u igru mogu biti ispoljeni simboliki - otuda potreba da ih tumai strunjak. Dete u igri moe da "abreaguje" svoje strepnje i agresiju, pa je igra i terapeutsko sredstvo ako je, opet, usmeravaju strunjaci. Terapija igrom moe biti pojedinana i grupna, sa primenom aktivnog ili pasivnog postupka. U procesu igre strunjak dobija

uvid u izvore, uzroke koji su doveli do smetnji. Nakon toga kroz razne situacijama igrovnih aktivnosti nastoji da dovede dete do izlaza iz tekoa.