Razvojna psihologija 2: PITANJA ZA KOLOKVIJUM (do teme Razvoj govora)

Napomena: Pitanja oznaena * su DOVOLJNA ZA PROLAZAK

Obratite panju na sadraje kojih nema u skripti, ve samo u PREZENTACIJAMA. Deo tih
sadraja nalazi se i u dodatnom obaveznom tekstu (intermodalna percepcija i srna znanja).

Prenatalni razvoj, roenje i stanje novoroeneta

Knjiga: 1-26 str. Prenatalni razvoj i roenje (do podnaslova: Refleksi novoroeneta)
Prezentacije: Prenatalni razvoj, Roenje i stanje novoroeneta (rizina deca)

1. *ta je prenatalni razvoj? U emu se sastoji teorijski, a u emu praktini znaaj njegovog
izuavanja?

Prenatalni razvoj obuhvata period od zaceca do rodjenja, to je period najburnijeg razvoja.

Teorijski znacaj razumevanja ovog perioda je taj sto nam omogucava da razumemo razvoj kao i
principe razvojnih promena. Teorijski znaaj: razumevanje razvoja:po konstruktivistima,
prenatalni razvoj je nulta taka razvoja, baza konstrukcije, model razvoja za sve kasnije
stadijume.Po bioloko-maturacionostikom pristupu (Arnold Gezel) razvoj kao proces
embriogeneze (organizam se razvija na naizgled unapred odreen nain bez znaajnog uticaja
sredine). Prakticni znacaj je u tome sto nam omogucava da "Optimizujemo razvoj" tj. da
zastitimo organizam u trudnoci, da smanjimo i predvidimo faktore rizika i njihove razvojne
efekte kao i da omogucimo prevenciju i pracenje razvoja.

2. *Navedite 3 perioda prenatalnog razvoja: vreme trajanja i glavne karakteristike, odnosno

razvojne zadatke tih perioda.

Tri perioda prenatalnog razvoja su : period ziogta, period embriona i period fetusa.

I Period ZIGOTA (0-2 nedelje): Traje od zaceca do usadjvanja u matericu, priblizno 2 nedelje.
Pocinje spajanjem muske i zenske celije.Tokom ovog perioda oplodjena jajna celija pocinje svoj
put kroz Falopijeve tube sve se brze deleci, mitotickom deobom zigota. Morula je skupina celija
koja nastaje posle nekoliko deoba i ona ima izgled duda, sadrzi maticne celije koje su
totpotentne- iz njih se razvijaju i fetus i potporne strukture. Dolazi do specijalizacije celija- iz
spoljasnjeg sloja razvijaju se potporne strukture iz unutrasnje mase razvija se embrion. I ove dve
specijalizovane vrste celija se transformisu u blastocistu (suplju lopticu ispunjenu energetski
bogatom tecnoscu). Poslednje sto se desava u periodu zigota je implantacija- usadjivanje u
matericu i pristupanje potrebnim sastojcima iz majcine krvi, sto traje oko nedelju dana.

II Period EMBRIONA (2-8 nedelja) : Ovaj period traje priblizno 6 nedelja. Pocinje
implantacijom i traje do kraja osme nedelje. Zavrsava se formiranjem rudimentarnih organskih
struktura. Tokom ove faze dolazi do diferencijacije unutrasnje mase celija u tri sloja iz kojih ce
se formirati razliciti organi. Vremenski sled i raspored je genetski odredjen. Spoljasnja masa
celija formira potporne strukture (horion, placentu,amnionsku i zumancanu kesu).

III Period FETUSA (9. nedelje do rodjenja) : Pocinje kada su se formirale rudimentarne
organske strukture, zatim u ovoj fazi dolazi do daljeg razvoja i integracije sistema organa, dolazi
do porasta velicine i tezine i glavni zadatak je omogucavanje organizmu da zivi van majke bez

1
 medicinske pomoci. Osim toga dolazi do promene spoljasnjeg izgeda- sve vise lici na ljudsko
bice. Aktivno se razvija i mozak. Traje oko 30 nedelja.

3. Zato neki autori smatraju da se ve zaeem formira ljudsko bie? Zato je gestacioni uzrast od
14 dana granica nakon koje se zabranjuju eksperimenti sa ljudskim embrionima? Koja je
zakonska granica za dozvoljeni prekid trudnoe? Dokle je tada stigao prenatalni razvoj?

Autori koji smatraju da se zacenjem formira ljudsko bice pozivaju se na geneticki argument- da
je zigot geneticki vec ljudsko bice i na agrument individuiteta- da je to bice jedinstveno po
svojoj genetskoj strukturi.

Posle 14 dana dolazi do implementacije u matericu i to je prekretnica koja nam govori da je

ostvaren preduslov za prezivlajvanja (30% ne prezivi) i od tog trentka je bolji bioloski potencijal
za razvoj.

Zakonska granica za dozvoljeni prekid trudnoce je 10-12 nedelja, i tada je rizik od komplikacija
veci za 91%. I tada govorimo o fetusu koji ima neke reflekne aktivnosti i koji reaguje na drazi iz
spoljasnje sredine, unutranji organi nalaze se na karakteristinim pozicijama u organizmu,
glava je podignuta, oi dobijaju konaan oblik.

4. *Objasnite ta su amnion i placenta i koja je njihova uloga u prenatalnom razvoju.

Amnion je tanka, vrsta, providna membrana koja okruuje embrion. Amnionska tenost titi
organizam od grubih povrina i udaraca tokom majinog kretanja, obezbeuje teni oslonac za
njegove slabe miie i mekane kosti i prua mu sredinu u kojoj moe da se kree i menja
poloaj, odravanje konstantne temperature.

Placenta (posteljica) organ nastao od tkiva i majke i embriona. Placenta i embrion povezani su
pupanom vrpcom. Do roenja, placenta deluje istovremeno kao pregrada koja spreava da
krvotok majke i embriona dou u direktan kontakt i kao filter koji omoguava razmenu hrane,
kiseonika i otpadnih materija. Transformie hranljive materije koje donosi majina krv u hranu
za embrion i omoguava da otpadne materije embriona budu apsorbovane u majin krvotok.

5. Opiite opte principe razvojnih pomena koji se mogu uoiti tokom prenatalnog razvoja.

Redosled je sutinski jedna elija mora postojati pre nego to nastanu dve.

Vaan je pravi trenutak ako se ovum kree previe brzo ili sporo kroz jajovode, trudnoa e
biti prekinuta.

Razvoj se sastoji od diferencijacije i integracije elija zigota postaje mnotvo elija morule
koje se diferenciraju u dve razliite vrste elija, a one se kasnije integriu u blastocistu.

Razvoj karakteriu promene po stadijumima promene u obliku sloenosti organizma.

Razvoj tee nejednako , razvojna heterohronija razliiti podsistemi koji ine organizam
razvijaju se svojim tempom. Manifestacije ove nejednakosti su dva pravca fizikog razvoja -
cefalo-kaudalni (od glave na dole) i proksimo-distalni (od centra ka periferiji).

2
 Proces razvoja sadri regresije proces reorganizacije kao u sluaju kada aktivnost fetusa
opada jer vii regioni mozga postaju aktivni.

Razvoj je jo uvek misterija.

6. Opiite u emu se ogleda interakcija naslednih i sredinskih faktora tokom prenatalnog razvoja.

Nasledjem tj. genetski je programiran plan razvoja - sled umnozavanja i diferenciranja. Postoje
homeoticki "pametni" geni koji vrse regulaciju ALI nije sve odredjeno genetskim zapisom
dolazi do dinamicke interakcije medju celijama kao i do interakcije sa sredinom koja moze biti
neposredna (matericna) i sira (spoljni svet).

Fetus je pod uticajem neposredne (uterine) sredine na razliite naine. Majin sistem za
varenje i njeno srce predstavljaju izvore buke, a njeno kretanje obezbeuje drai pokreta.
Fetus dolazi u kontakt sa spoljanjom sredinom preko zida majinog stomaka, a manje direktno,
i preko posteljice i pupane vrpce. Hranljive materije, kiseonik ali i neki virusi i i tetne
supstance prolaze kroz posteljicu do fetusa. Na ovaj nain, majino iskustvo, emocije, bolesti,
socijalni uslovi mogu uticati na dete i pre nego to je roeno.

7. *Kada embrion postaje sposoban za prve odgovore na drai iz sredine: koja je prva ulna
osetljivost embriona i kako on reaguje na te drai? Koji refleks novoroeneta poiva na ovim
reakcijama embriona?

Krajem osme nedelje javljaju se prvi embrionalni pokreti - odgovori na drazi iz sredine. Prva
culna osetljivost embriona je taktilna. Krajem osme nedelje na blagi dodir u predelu usta reaguje
okretanjem glave, savijanje gornjeg dela tela, uz minimalno ucesce ruku i otvaranje usta.
Refleks trazenja usnama pociva na ovim reakcijama embriona.

8. *Kako fetus reaguje na taktilnu stimulaciju dlana i tabana u 10. gestacijskoj nedelji? Koji
refleksi novoroeneta poivaju na ovim reakcijama fetusa?

Na taktilnu stimulaciju dlana i tabana fetus u 10. gestacionoj nedelji reaguje tako sto skuplja
prste na ruci ili savija nozne prste. Refleksi hvatanja (palmarni) i Babinski refleks nastaju iz
ovih reakcija.

9. *Opiite ulnu osetljivost fetusa. Koje dve vrste ulne osetljivosti su najvie razvijene i kako
to tumae autori etoloke orijentacije?

Najrazvijenije do rodjenja su culne osetljivosti dodira i sluha.

Dodir - razvoj taktilne osetljivosti prati dva opsta pravca razvoja pa se tako razvija culna
osetlljivost prvo glave i gornjih deloa tela pa zatim ruke i noge.

Sluh - Prosecni nivo zvuka u materici je 75 decibela. Reaguje i na spoljasnje zvuke udaljene od
5m. Glasni zvuci dovode do ubrazavanja rada srca i povecanja motorne aktivnosti a na glas
majke raguju usporavanjem rada srca i umrivanjem.

Vid - delimicno razvijen, materica nije potpuno mracna. Pupilarni refleks oko 4meseca i zastita
od svetla oko 6 meseci. Kod nedonoscadi od 7m promena mozdanih talasa na svetlo. A krajem
trudnoce fetus vidi svetlo kao kada se zakloni sijalica.

3
 Bol- novije studije pokazuju da se bol ne javlja 29-30nedelja.

Ukus- razvija se oko 4 meseca. Dodavanje saharina u amnionsku tecnost podstice gutanje, a za
gorki ukus je zgrcena facijalna ekspresija.

Etolozi to tumace tako sto razvoj taktilne osetljivosti pri interakciji sa majkom, dolazi do razvoja
emocionalne vezanosti, majin dodir ima umirijui efekat na dete, isto tako, deca vole da sluaju
majin glas, to ih umiruje.

10. Koji je najmanji gestacioni uzrast na kome fetus moe preiveti van majinog tela tzv. dob
preivljavanja?

Najmanji gestacioni uzrast na kome fetus moze preziveti je oko 23 nedelje, a najmladja beba
rodjena je u 22. nedelji.

11. *ta o sposobnostima fetusa pokazuju istraivanja Salka i Dekaspera i Spensa? Koju metodu
su koristili Dekasper i Spens?

U ovom israzivanju (Deksaper i Spens) su dva puta dnevno trudnice citale odredjeni deo
rimovane price. Do rodjenja bebama je taj deo citan oko 3 ipo sata. Dva ili tri dana nakon
rodjenja istrazivaci su testirali bebe posebnom cuclom koja meri ritam sisanja. Najpre je
utvrdjen osnovni ritam sisanja. Zatim su merene promene u zavisnosti od toga sta je bebama
pustano na traci. Polovina beba je slusala tu rimovanu pricu a polovina beba pricu koju nikada
nisu cule. Pokazalo se da su bebe menjale ritam sisanja ako su slusale poznatu pricu, ali ne i ako
su slusale novu pricu. Metod je operantno uslovljavanja. Istrazivanje je potvrdilo da su bebe
zaista cule pricu i da je njihovo ucenje u stomaku uticalo na to koje ce zvuke dozivljavati kao
nagradjujuce nakon rodjenja.

Salk- ucenje i pamcenje : Ucenje na osnovu drazi iz majcinog tela - zvuk normalnih srcanih
otkucaja ima umirujuci efekat, a ubrzani srcani otkucaji imaju suprotan efekat.

Kapaciteti fetusa

Dokaz perceptivne diskriminacije: razlikuje stimuluse; Prenatalno uenje: klasino

uslovljavanje (asocijativni oblik); Prenatalno pamenje: zadravanje S-R veze (promene)

12. *Objasnite zato je roenje prvi, a moda i najvei bio-socio-bihejvioralni preokret. Koji su
najvaniji aspekti prilagoavanja fetusa za ivot van majine utrobe? ta je od toga najvea
prepreka samostalnom ivotu fetusa?

Nijedan drugi dogaaj ne sadri tako burne promene i ne zahteva tako veliko prilagoavanje
u tako kratkom vremenu. Rodjenje pretstavlja prvi i najveci bio-socio-bihejvioralni preokret
zato sto ukljucuje zaista dramaticne promene : iz toplog, tamnog amnionskog sveta beba se seli
u svetlu, bucnu bolnicku sobu. Pocinje samo da se bori za kiseonik a kasnije i za hranu,
preplavljuje ga hormonalni talas koji je deo bioloske opreme koji omogucava bebi da prezivi
neprijatno iskustvo samog porodjaja. Prvi put dolazi u kontakt sa majkom ali i sa drugim
ljudima. Najvazniji aspekti su prilagodjavanje na samostalno disanje i hranjenje. Najveca
prepreka je to sto pluca fetusa moraju biti dovoljno zrela kako bi mogla samostalno da disu.

4
13. *Zato se rade procene stanja i ponaanja novoroenadi? Kako se naziva najpoznatija takva
skala i na koji nain se ona primenjuje (ta se procenjuje i koji je princip odreivanja skora).
Procene stanja i ponasanja se sprovode kako bi identifikovala razicna deca i mere zastite koje je
potrebno preuzeti.
APGAR je najpoznatija takva skala i ona procenjuje srcani riam, disajni napor, misicni tonus,
refleksnu reakciju i boju novorodjenceta. Boduje se svaka od tih kategorija od 0-2 pri cemu je 0
za normalne reakcije a 2 za visoko rizicne, kada se saberu svi bodovi dobija se konacni APGAR
skor, skor manji od 4 znaci da bebama nije potrebna posebna medicinska nega.

14. emu slue razvojni instrumenti poput Brazeltonove skale? Koliko je pouzdano prdvianje
kasnijeg razvoja na osnovu ove i slinih skala?

Brazeltonova skala se koristi da se proceni novorodjence nakon porodjajnog stresa ali i da se

proceni napredovanje preranorodjenih beba, za poredjenje novorodjencadi iz razlicitih kultura
kao i za evaluaciju efikasnosti intervencija za prevazilazenje razvojnih teskoca. Detetovo
postignuce na ovim merama ukazuje na njegoo zdravlje i rizicnost, a zadatcima iz ove skale se
mogu proceniti stil i temperament deteta kao i njegov kapacitet za kontrolu spostvenog
ponasanja. Kada je rec o predvidjanju kasnijeg razvoja ova i slicne skale su mnogo manje
pouzdane i korisne.

15. *Koje su tri opte kategorije faktora rizika ili rizine dece (treba da znate i koji faktori spadaju
unutar svake)? Koja su dva najea faktora rizika (TREBA DA ZNATE graninu teinu i
gestacioni uzrast)?

Tri opste kategorije faktora rizika ili rizicne dece su : Fizicka ugozenost na rodjenju, niska
postognuca na skalama i ekologija prenatalnog razvoja.

I Fizicka ugrozenost na rodjenju: prerano rodjenje, mala porodjajna tezina i povrede i ostecenja.

II Niska postignuca na skalama (APGAR skor) : lose vitalne funkcije - disanja, srca, tonusa,
boje i reaktivnosti.

III Ekologija prenatalnog razvoja : Karatkeristike majke (porodice) i sredine - nezeljena deca,
mjke zavisnici od droga, roditelji alkoholicari, maloletne majke, majke bez srednje skole i
primanja ispod granice siromastva.

Dva najcesca faktora rizika su mala tezina na rodjenju- tezina manja od 2500 g i manje (<
1500g, izrazito mala < 1000g) i prerano rodjenje - bebe rodjene pre 37. nedelje.

16. *Na koje naine deluju faktori rizika: ta su njihove neposredne, a ta dugotrajne negativne
posledice?

Efekti brojni, heterogeni i meuzavisni

Poveana stopa pobaaja i smrtnosti (fetalne, neonatalne, odojake) - neposredne

Tekoe na roenju: komplikacije i medicinske intervencije - neposredne

Organska oteenja i poremeaji (posebno mozga) - dugotrajne

5
 Zastojanje u rastu i razvoju (kognitivnom i socio-afektivnom): panja, pamenje, uenje, jezike
i intelektualne sposobnosti, prilagoavanje, socijalni odnosi, mentalni i problemi ponaanja -
dugotrajne

Ne morate uiti kako svaki pojedinano deluje, ve navedite OPTE KATEGORIJE negativnih
efekata ima u prezentaciji.

17. *ta su teratogeni? Navedite najee vrste teratogena i ilustrujte ih primerima.

Teratogeni su sredinski ne genetski uzroci ostecenja i promena.

Najvcesce vrste teratogena su prepisani lekovi, alkohol, duvan, infekcije i bolesti majke,
zracenja i sredinska zagadjenja.

Alkohol- fetalni alkoholni sindrom ; Duvan- stopa smrtnosti je 28% veca...Talidomid...

18. Saeto objasnite principe delovanja teratogena: od ega zavisi njihov efekat? Koji opti
razvojni princip se tu moe prepoznati?

1. Uinak teratogena zavisi od genetske strukture organizma - lek talidomid ljudski fetus je
osetljiv na njega, a zeevi i pacovi ne

2. Zavisi od fiziolokog stanja majke - uzrast, ishrana, stanje materice, hormonska ravnotea (rizik
od oteenja je najvei kada je majka mlaa od 20 ili starija 40).

3. Uinak teratogena na razvoj delimino zavisi od vremena u kome on deluje, od stadijuma u

kome se nalazi organizam u razvoju u prve dve do tri nedelje nakon zaea, tenosti zigota i
majke se ne meaju pa je zigot tada nedostupan nekim teratogenima, isto tako izmeu druge i
osme nedelje mogu dovesti do deformacije organa.

4. Svaki teratogeni faktor deluje na specifini nain talidomid- deformacija udova, iva
oteenje mozga.

5. Verovatnoa i stepen abnormalnosti rastu sa koliinom teratogena vea koncentracija

teratogena, vei rizik za normalni razvoj.

6. Uticaj teratogena na dete i majku mogu da budu razliiti.

Vaan je pravi trenutak delovanja.

19. *Objasnite kako prerano roenje ili mala teina rizinih beba mogu oteati afektivno
vezivanje.

Nedoneene bebe izgledaju sitno i krhko, manje su responzivne i vie nervozne nego bebe
roene na vreme. Ovo u poetku moe oteati roditeljima da se veu za dete. Pored toga, mnogi
nedonoii provedu prvih nekoliko nedelja u bolnici, u inkubatoru, roditelji mogu samo da ih
posete, a nakon toga ostavljaju bebu samu. U jednom istraivanju je pokazano da majke i

6
 nedoneene bebe imaju tekoa u odravanju kontakta oima, kao i u odreivanju
odgovarajueg nivoa stimulacije za bebu.

Znanje o stanju bebe- stereotip nedonosceta - dovodi do toga da roditelji dozivljavaju

automatski stresniju reakciju na plac deteta i procenjuju ga kao stresniji.A osim toga mala tezina
utice i na fizicki izgled bebe. Ree ih dodiruju, dre u naruju i manje im priaju. Majke
sklonije grubljim dodirima i verbalnim reakcijama. Vei rizik od zlostavljanja

20. Kako fiziki izgled bebe (privlanost) utie na ranu interakciju izmeu dece i roditelja
-navedite rezultate istraivanja.

Kombinacija crta (velika glava u odnosu na telo, istaknuto elo, velike oi i puni obrazi) koju
Lorenc naziva bebast izgled deluje na odrasle jedinke izazivajui kod njih starateljsko
ponaanje. Interakcije sa privlacnim bebama su cesce i neznije, takodje se tim bebama pruza
vise paznje i pripisuju im se vece sposonosti. Istrazivanja su pokazala da majke manje
privlacnih beba cesce obracaju paznju na druge ljude nego majke privlacnih beba, jos dok su u
bolnici.

21. *Da li postoji kritini period za afektivno vezivanje majke i novoroeneta? Navedite i
prodiskutujte suprotstavljene nalaze istraivanja. Koje je shvatanje danas dominantno?

Klaus i Kenel tvrde da postoji senzitivni period za formiranje veze izmedju majke i bebe - po
njihovom istrazivanju ako je majci i detetu dozvoljeno da budu u fizickom kontaktu neposredno
posle rodjenja, slozena interakcija izmedju njih pomaze njihovom zblizavanju. Oni
pretpostavljau da hormoni koji se luce u majcinom telu tokom porodjaja cine majku spremniju
za stvaranje emocionalne veze sa bebom.

Sa druge strane istrazivaci danas se slazu da kontakt neposredno pre rodjenja nije kljucan za
staranje dugotrajne, pozitive emocionalne veze izmedju majke i deteta. Roditelji koji nemaju
kontakt sa detetom neposredno nakon rodjenja ,iz bilo kog razloga, uspevaju da uspostave
snaznu emocionalnu vezu sa njim u skoro svim slucajevima.

Vecina majki i oceva vezuje se za svoje bebe pod svim mogucim uslovima.

Motorni razvoj i principi psihofizikog razvoja

Knjiga: 26-28. str. Refleksi novoroeneta + 29-35 str. Razvoj motorike i zakonitosti razvoja
Prezentacije: Sposobnosti novoroeneta, Motorni razvoj i principi psihofizikog razvoja

1. Objasnite znaenje pojmova: (a) prenatalni, antenatalni, perinatalni i postnatalni razvoj; (b)
novoroene, odoje, infant i todler

Perinatalni -period oko rodjenja od 22 gestacione nedelje do 7 dana posle rodjenja ; Postnatalni-
6. nedelja posle rodjenja; Antenatalni - sinonim za prenatalni; Prenatalni- pre rodjenja

Novorodjenjce- prvi sati, dani nedelje - medicinski 28 dana nakon rodjenja ; Odojce -prvi
stadijum razvoja 2-3 godine ; Infant - najcesce beba do 12 meseci a ponkad i dete do zakonskog
punoletstva; Todler - malo dete koje prohodava, gegavac, obicno druga godina zivota do trece.

7
2. *ta su refleksi? Navedite i opiite najvanije reflekse novoroeneta: (a) u emu se sastoje:
ta su drai i odgovori; (b) da li su trajni ili nestaju; (c) u emu se sastoji njihov adaptivni
znaaj.

1. Refleks Babinski - Kada se drazi bebin tabam. prsti se sire i savijaju, stopalo se okrece ka
unutra. Nestaje oko 8-12 meseci. Znacaj : Prisustvo na rodjenju i normalan tok opadanja su
osnovni pokazatelj normalnog neurloskog razvoj, koristan je kao dijagnosticko sredstvo.

2. Refleks disanja - repetitivno, ritmicno udisanje i izdisanje. Trajan refleks. Znacaj-

obezbedjuje kiseonik u uklanja ugljendioksid.

3. Refleks puzanja - kada se beba polozi na stomak i kada joj se pritisnu tabani, njene ruke i
noge se ritmicno pokrecu. Ovaj refleks nestaje oko 3-4 meseca i moguce je da se javi oko 6-7
kao deo voljnog puzanja. Znacaj nije jasan, ali moze biti kao neka priprema za buduce
ponasanje.

4.Refleks treptanja - naglo zatvaranje oko. Trajan refleks. Znacaj - zastita od ugrozavajucih
drazi.

5.Refleks hvatanja (palmarni) - Kada se prst ili neki drugi bjekat pritisne o bebin dlan, njeni
prsti se zatvaraju oko objekta. Ovaj refleks nestaje oko 3-4 meseca, zamenjen je voljnim
hvatanjem. Adaptivna vrednost je bila kacenje za majku.Prisustvo na rodjenju i kasnije
nestajanje su osnovni znaci normalnog neuroloskog razvoja.

6. Morov refleks grljenja - Ako beba naglo propadne dok je drzana ili ako se javi glasan zvuk,
ona zabacuj ruke unazad, savija ledja a zatim spaja ruke kao da grli nesto (hvata). Pocinje se
smanjivati oko 3. meseca a nestaje oko 5-7 meseca (trzanje na glasan zvuk je trajno). Prisustvo
na rodjenju i kasnije nestajanje su znaci normalnog razvoja. Adaptivna vrednost - pojacavanje
veze majka-dete i kacenje za majku.

7. Refleks trazenja usnama - Beba okrece glavu i otvara usta kada joj se dodirne obraz. Nestaje
izmedju 3 i 6 meseca. Znacaj - sastavni deo hranjenja.

8. Refleks sisanja - Beba sisa kada jj se nesto stavi u usta. Trajan refleks, Znacaj - sustinski deo
hranjenja.

9.Refleks hodanja - Kada se beba drzi uspravno iznad ravne povrsine koju dodiruje ona pravi
rimicne pokrete nogu. Nestaje nakon prva dva meseca. Znacaj - osporavan , moze biti deo
kasnijeg voljnog hodanja, nema ga kod mlohave dece.

3. *Koji refleksi novoroeneta se koriste kao dijagnostika sredstva i na koji nain?

Prisustvo (odsustvo) i razvojni tok refleksa pokazuju nam da li neuralni razvoj tece kako bi
trebalo.

8
 Pokazatelji normalnosti neurolokog razvoja su: Babinski: otsustvo znaci-slaba mijelinizacija
motornih puteva; Refleks traenja usnama:odsustvo znaci- cerebralna paraliza; Palmarni:
slab ili odsutan kod mlohave dece; Morov: odsustvo znaci- ozbiljne smetnje CNS

4. Zato su refleksi vani za potonji razvoj deteta (konstruktivistiko gledite)?

Refleksi su vazni zato sto predstavlaju prvi dijalog sa spoljasnjim svetom i zato sto se iz refleksa
kasnije razvijaju voljne radnje (akcione seme). Bebe se raaju sa odreenim brojem refleksa.
Refleksi su primitivne, bioloki programirane reakcije na odreene stimuluse. Tokom prvih
meseci ivota, refleksi pruaju detetu neku vrstu skeleta za akcije koji se postepeno ispunjava
iskustvom. Postepeno, ove poetne refleksne sheme bivaju ojaane i transformisane u nove
sheme, kroz adaptaciju, odnosno ravnoteu asimilacije i akomodacije.

5. *ta su prelazna ponaanja, a ta uroeno organizovana ponaanja? Navedite primere.

Prelazna ponasanja su spontana ponasanja, nisu reakcija na neki stimulus.Jesu sterepotipna i

repetativna ali nemaju jasnu svrhu. (mlataranje rukama i nogama)

Urodjeno organizovana ponasanja (sisanje, gledanje, plakanje) - kod njih nema speciicne
stimulacije sluze kao sredstva za dijalog sa sredinom - istrazivanje okoline i upravljanje njome.
Plakanje - prvo i efikasno sredstvo komunikacije i afektivnog vezivanja.

9
6. *Saeto opiite i uporedite maturacionistiko, interakcionistiko i dinamiko gledite o
prirodi psihomotornog razvoja. Navedite empirijske argumente koji podravaju ova tri gledita.

Maturacionisticko glediste - razvoj je posledica sazrevanja, postepeno odvijanje genetskog

plana.Uticaj sredine i iskustva je posredan. Gezel- razvoj je kao proces embriogeneze.
Istrazivanje :Vecina odojcadi (90%) razvije motorne vestine istim redosledom i u priblizno
istom opsegu uzrasta.. (norme). Kulturne razlike postoje ali se glavne prekretnice dostizu u
rasponu od nekoliko meseci. Gezel je ispitivao blizance, on navodi da iskustvo moe da bude
samo podsticajno, moe da ubrza ili uspori razvoj.

Interakcionisticko glediste - Sazrevanje nije dovoljno, nuzno je i iskustvo. Redosled je isti ali ne
i tempo razvija. Izuzetno restriktivni uslovi - znacajno zaostajanje- hipoteza praga. Mogucnost
kompenzacije u kriticnim periodima. Kulturne razlike - obeshrabrivanje puzanja kod Kineske
dece i puzanje kasni. Za decu u sirotitu, u kritinom periodu, velika liavanja (leala su u
krevecima) mogu da dovedu do velikih tetnih posledica za kasniji razvoj (mogu da nikada ne
razviju motorike vetine u potpunosti).

Dinamicko glediste - Motoricke vestine su cilju usmereni sistemi. Oni se konstruisu, odojce
aktivno reorganizuje postojece kapacitete. Vaznost motivacije - trazi se sredstvo za efikasnije
dolazenje do cilja. Postoje razliciti putevi do iste motoricke vestine. Primer su alternativni
stilovi puzanja - skakutanje, gmizanje, odgurivanje. Motivacija za delotvornou dete stvara
pozitivnu sliku o sebi, motorika je prvo polje gde dete kae sebi Ja ovo mogu.. Ako je ovo
tano, onda njihova teza ima logike, da bi ostvarila cilj, deca reorganizuju svoje motorike
kapacitete koje imaju. Samo dinamiko gledite moe da objasni zato neka deca ne puze neka
deca se snau da ostvare svoje ciljeve na drugi nain. Motoriku ne moemo da odvojimo ni od
kognicije i to objanjava zato perceptivna i motorika iskustva pripremaju deju kogniciju
(Kampus i saradnici vizuelni klif).

7. *Koja su dva opta aspekta motornog razvoja i ta svaki od njih ukljuuje?

Dva opsta aspekta motornog razvoja su razvoj krupne motorike i razvoj fine motorike.

I Razvoj krupne motorike : Telesno drzanje - upravljanje delovima tela (glavom i trupom) i
pokretljivost, lokomotorne vestine - puzanje, hodanje, trcanje, skakanje).

II Razvoj fine motorike : Voljno hvatanje i Baratanje objektima- koriscenje ruku (nogu) i prstiju
kao alatki (pisanje, crtanje, sutiranje..)

8. *Na koji nain se CEFALOKAUDALNI OBRAZAC (pravac, princip) razvoja manifestuje u

razvoju krupne motorike? Navedite primere.

Dete prvo nauci da voljno upravlja pokretima glave, pa trupa i ruku i na kraju nogu.

Kada nauci da drzi glavu uspravno i kada kontrolise trup dete moze da sedi uz oslonac pa samo,
a tek kasnije nauci da ustane, zatim pocinje da puzi i na kraju dolazi hodanje- kontrola nogu.

10
9. Opiite razvoj puzanja i objasnite kako se u njemu manifestuju dva opta obrazca razvoja:
cefalokaudalni i proksimodistalni.

Dete prvo uci kontrolu glave, na rodjenju je okrece u stranu, a sa 1m uci da odigne glavu ;
Zatim sa 2m uci da odigne glavu i ramena, sa 3m glava je uspravna i cvrsta, zatim odize glavu i
ramena oslanjajuci se na ruke ; Oko 3 meseca sedi uz oslonac, a oko 6m sedi bez podrske, oko
7-9m samo se dovodi u sedeci polozaj a odupire se nogama kada ga podignemo. Posle toga
pocinje da puzi (10-12m).

Komjuterizovane tehnike: markirani zglobovi :Prvo gornji delovi tela i ruke, pa donji i noge;
Prenoenje odgovornost sa ruku na noge; Prvo ruke-noge, pa ake-stopala; Na trbuhu; Na
rukama i kolenima; Na akama i stopalima

10. *Na koji nain se PROKSIMODISTALNI i CEFALOKAUDALNI obrazac razvoja manifestuju

u razvoju fine motorike, tj. voljnog posezanja i hvatanja?

PROKSIMO-DISTALNI: razvoj voljnog hvatanja : 2-3m: okree glavu u pravcu predmeta,

motorna ustreptalost , Namerno prua ruku blizu objekta (kontrola ruku),3m: poetak voljnog
dohvatanja ,Do 4m: hvata objekat celom akom, slabo upravlja prstima ,6m: hvata palmarno:
celim dlanom i opruenim palcem,8m: hvata intermedijalno: prstima i palcem (opozicija),9m:
hvata sitne predmete palcem i kaiprstom (hvat pinceta),12m: oponaa aranje olovkom -
ostavlja trag po papiru,13m: precizno hvata i stavlja sitne predmete u flaicu,18m: vue prave
crte olovkom,24m: savija papir napola

Voljno hvatanje:

Ruka aka; aka prsti; prsti opozicija palca; palac kaiprst

Cefalo-kaudalni odnosi se na prehvatanje, dete pokuava da dohvati crveni al i pomera celo

telo, prvo glavu

11. *Navedite najznaajnije prekretnice u razvoju krupne i fine motorike.

Prvo KONTROLA GLAVE

I gornjih delova tela: vrat, ramena, ruke, lea...

Na roenju: okree glavu na stranu

1m: odie glavu od podloge (ake stisnute)

2m: odie glavu i ramena (ake poluotvorene)

3m: glava uspravna i vrsta (u uspravnom poloaju)

Odie glavu i ramena, oslanjajui se na ruke (podlaktice-ake)

11
 Zatim osvajanje SEDENJA

Gornji delovi tela, pa donji i (polako) noge

Od 3m sedi uz oslonac, glava uvrena

4-5m sedi uz lagani oslonac (pridravanje)

Oko 6m moe kratko da sedi bez podrke

5-6m valja se, okree sa lea na stomak

Kada ga drimo uspravno, odupire se nogama

7-9m sedi samo, dovodi se u sedei poloaj

Poinje da PUZI

Na kraju HODANJE: ka kontroli nogu

9m: Stoji uz pridravanje, hoda uz nametaj

10m: Samostalno se podie u stojei poloaj

11m: Stoji samo

12m: Sputa se iz stajaeg u sedei poloaj

Hoda uz dranje za jednu ruku

15m: Samostalno hoda,

18m: veto hoda, retko pada

TREBA da znate sledee:

1) REDOSLED javljanja motornih dostignua (ta ide pre ega) - jer je to razumevanje logike, tj.
principa razvoja
2) Motorna dostignua (ta moe odoje) SUMARNO PO PREKRETNIM UZRASTIMA:
ta moe oko 3. meseca - krupna motorika: upravlja glavom, podie glavu i ramena, sedi uz
oslonac; fina motorika: posee za predmetima i hvata ih (voljno hvatanje).

12
 ta moe oko 6. meseca - krupna motorika: jo ne moe da sedi samo (dugo), ali se uz
pomo podie u sedei poloaj i moe da se valja po podlozi; fina motorika: palmarno
hvatanje.
ta moe oko 8. meseca (7-9m) - krupna motorika: samo se dovodi u sedei poloaj i sedi
samo, poinje da puzi, podie se u stojei poloaj i hoda uz nametaj; fina motorika:
intermedijalno hvatanje, pred kraj hvat pinceta.
3) PROSENE UZRASTE ili norme treba da znate samo za najvanija razvojna dostignua:
Poetak voljnog hvatanja
Poetak puzanja
Prohodavanje: poetak (uz dranje za ruku), samostalno hodanje, dobro savladano hodanje.

12. Saeto opiite princip diferencijacije i integracije u motornom razvoju i navedite primere.

Progresivna diferencijacija - od globalnih ka specificnim pokretima : Pokreti prvo zahvataju ceo

organizam pa se lokalizuju, prvo su opstiji angazuje se vise nego sto treba, zatim su specificniji i
angazovanje misica se svodi na neophodno. Prvo ide krupna pa fina motorika.

Progresivna integracija - kada se savladaju pojedinacni pokreti ili sastavni delovi vestina onda
se povezuju i uskladjuju u celinu.

13. Saeto opiite tri faze u razvoju temeljnih motornih vetina.

U prvoj fazi (poetna) dete pokuava izvesti sklop pokreta ali mu nedostaju pripremne i zavrne
komponente. Nakon toga sledi osnovna ili prelazna faza. U toj fazi dete ima vie kontrole nad
potrebnim pokretima, ali svi oni zajedno ne ine povezanu celinu. Do tree, zrele faze, svi
sastavni delovi postaju dobro uklopljeni u skladnu radnju.

14. *Saeto opiite sledee opte principe razvoja (sa primerima) i objasnite njihov praktini znaaj:
(a) konstantnost razvojnog reda (b) alternativnost u razvoju (c) intermitentnost u razvoju.

Konstantnost razvojnog reda - razvojni red je konstantan kod mnogih funkcija na svim
uzrastima. Deca prvo uocavaju razlike pa slicnosti.. Dete prvo uklapa krug, pa kvadrat, pa
trougao pa romb.

Alternativnost u razvoju - Razvoj funkcija se naizmenicno smenjuje. U jednom periodu je

intenzivan razvoj jedne funkcije, a druge stagniraju. Primer rapidan razvoj lokomocije na racun
jezika ili obrnuto. Ispituje se uvek sklop funkcija a ne izlovano.

Interminentnost u ravoju - Razvoj u pocetku nije postojano, kontinuirano napredovanje.

Ponasanje se javi pa se izgubi, pa se javi, pa se izgubi. Vremenski intervali se skracuju, ponsanje
se ustaljuje. Primer drzanje glave uspravno, jezicki razvoj, hvatanje...

13
14
Razvoj percepcije i panje
Knjiga: 36-63. str. Razvoj percepcije i panje + obavezni tekst: deo o intermodalnoj percepciji
Prezentacije: Razvoj percepcije i panje; Teorije perceptivnog razvoja; Perceptivni razvoj:
teorije i nalazi

1. *Opiite 3 oblika panje kod novoroeneta i navedite primere. Objasnite kako se ovi rani
oblici panje koriste u ispitivanju percepcije odojeta i navedite primere.

1.Orijentacioni refleks: pozitivna panja

Automatska reakcija na nove stimuluse
Spremnost za prijem informacija
Ponaajne i fizioloke promene

Umirivanje tela, prestanak aktivnosti (npr. sisanja), irenje oiju, usporavanje rada srca...

Koje drai: umerenog intenziteta

Na primer, izvedemo bebu u etnju i ona vidi maku prvi put u ivotu.

Okretanje glave: auditivna panja

Praenje pogledom objekta koji se kree

Duina gledanja, promena ritma sisanja

2.Odbrambeni refleks: negativna panja

Drai previe intenzivne ili promene nagle

Zatitna reakcija: od drai

Zatvaranje oiju, uznemirenost, ubrzavanje rada srca

Na primer, kada u bebu uperimo jako svetlo ili joj damo da proba neto gorka, ona zatvara oi,
mrti se, stavlja ruke preko lica.

Treptanje, zatvaranje oiju, plakanje

3.Selektivna panja

Usredreenost na jedan od dva stimulusa: usmeravanje i zadravanje panje

Jednostavni oblici selektivne panje

Preferencija odreenih vizuelnih drai, majinog glasa

Faktori selektivne panje: razvojne promene

Pokret i are, od 3m neoekivano (iznenaujue)

2. Navedite i saeto opiite 4 aspekta u razvoju panje kod starije dece (po Flavelu). Ilustrujte
odgovore primerima.

15
 1.Sa uzrastom se poboljava kontrola panje tako da se poveava trajanje panje, a smanjuje
lakoa s kojom se panja moe odvratiti.Deci mlaoj od 2,5 godine igraka moe odvratiti
panju od tv, dok je kasnije decu tesko odvijiti od televizora.

2.Sa uzrastom se takodje menja prilagodljivost paznje yahtevima zadatka. starija deca se
ussresrede na vazne aspekte zadatka, dok mladja obracaju paznju i na nevazne aspekte i zato
nisu jednako uspesna.

3.Planiranost - mladja deca cesto resavaju zadatke bez ikakvog plana, ona pre donosenja
ikakvog suda ne ispituju sve pojedinosti zadatka,starija deca su temeljnija. Uporedjuju
pojedinosti jednu po jednu.

4.Prilagodjavanje strategije kako se menja teina teksta uvezbani citaci menjaju brzinu citanja.

3. *Koje su tri glavne metode za ispitivanje percepcije odojeta: opiite njihovu logiku i navedite
primere. Opiite metod izneverenih oekivanja i navedite primere njegove primene.

I Metod vizuelne preferencije :

Merenje duine gledanja i snimanje pokreta oiju; Razliita duina gledanja: opaa razlike +
preferira jedan (interesantniji).Ispitivanje PREFERENCIJE: ta odoje radije gleda?

Ispitivanje ostrine vida ovom metodom :Novoroene preferira (due posmatra) vidne
stimuluse koji imaju uzorak (aru) u odnosu na prazne povrine bez uzorka .Dva
stimulusa: PRVI je sivi crte (bez uzorka) a DRUGI je sa uzorkom (npr. crno-belim
prugama).Princip: Utvruje se koliko gust moe biti uzorak drugog stimulusa da bi ga
beba i dalje preferirala, dakle razlikovala od prvog (monolitnog, bez uzorka). Varira se drugi
stimulus Npr. po GUSTINI UZORKA, tj. razmaku izmeu linija. Pa se Porede reakcije u
odnosu na prvi stimulus. Stepen otrine vida: najvea gustina drugog stimulusa koja
proizvodi razliku u preferenciji jer to znai da se on opaa kao razliit u odnosu na prvi
stimulus .

II Metod habituacije i dehabituacije:

Habituacija: smanjenje (prestanak) reagovanja na ponavljanje drai a Dehabituacija:

oporavak reakcija nakon promene (odlika) drai .Koje reakcije se mere (uporeuju):

Orijentacione: obraanje panje, ritam sisanja, duina gledanja (i pokreti oiju),

irenje zenice, ritam disanja, rad srca...

Princip: prvo habituacija, pa uvoenje promene. Ako doe do dehabituacije: opaaju

razliku.

III Metod operantnog uslovljavanja

Uenje nagraivanjem: Za odreenu reakciju koja se spontano javlja dobije potkrepljenje.

Nauenom reakcijom moe da izazove eljenu posledicu.Promenom ritma sisanja: uje
odreeni zvuk .Tehnika nenutritivnog sisanja: cucle povezane sa aparatom za snimanje.
Preferencija znai i da ih RAZLIKUJE.

16
METOD IZNEVERENIH OEKIVANJA: Varijacija metode habituacije i vizuelne preferencije
Dete se prvo habituira na stimulus: sliku, dogaaj, zatim se izlau:

a) MOGUI stimulus/dogaaj - OEKIVANI

b) NEMOGUI stimulus/dogaaj - NEOEKIVANI -(Ne)oekivani dogaaj: poiva na nekom

ZNANJU

Poreenje reakcija: duina gledanja, znaci iznenaenja

4. *Saeto opiite i uporedite tri osnovne teorije perceptivnog razvoja.

1. Etoloka teorija (Gibsonovi) naglaava vanost uroene bioloke pripremljene evolucione

opreme koja slui za to efikasnije prikupljanje informacija o sredini u cilju to efikasnije
adaptacije. Percepcija nije mehaniko sastavljanje ulnih podataka ve proces stvaranja smisla
svih podataka ta znai u kontekstu adaptacije. Etoloka teorija podrazumeva holistiku
percepciju koja podrazume da opaanje nije sastavljanje komadia na osnovu iskustva. Objekti
su organizovana fizika energija, a ljudi su evoluciono pripremljeni da ih opaamo kao celovite
sklopove. To znai da imamo uroenu osetljivost za organizaciju (sklopove, veze) i
prepoznavanje stabilnih svojstava objekata.

Teorija diferencijacije

- Sa iskustvom se poveava (diferencira) uroena osetljivost za:

a) Organizaciju drai opaanje odnosa, struktura, sklopova

b) Intermodalne veze povezanost i usklaenost podataka koje dobijamo putem razliitih

ulnih modaliteta.

c) Prepoznavanje stabilnih (invarijantnih, nepromenljivih) svojstava objekata.

Intermodalna percepcija postoji uroena osetljivost (predispozicija) rano javljanje intermodalnih

veza. Odoje je bioloki pripremljeno za opaanje socijalne drai. Sa 3 meseca due pomatra oca ili
majku kada uje poynat glas, sa 4 meseca uparuje neooynata lica sa i glasove po polu, 3-4 meseca
povezuje pokrete usana i odgovarajue zvuke.

Snaan dokaz u korist evolucione pripremljenosti-je taj da ne uspeva da uparivanje koje se ne javlja
u prirodnim uslovima.

2. Teorija uenja naglaavaju kljunu ulogu iskustva po principu dodira. Bez iskustva (uenja)
postoje prosti ulni utisci. Iskustvo je asociranje (povezivanje) po principu dodira. TO je
mehaniko lepljenje tj. Postepeno stvaranje veza izmeu ulnih podataka koji se javljaju
zajedno u iskustvu odojeta. Dete u poetku ne opaa celovitost, prvo opaa delove, pa zatim
celinu i to zahvaljujui ponovljenom iskustvu sa objektima. Kada je re o intermodalnoj
percepciji prvo opaa nezavisne ulne modalitete koje zatim povezuje na osnovu iskustva i tako
ui intermodalne veze. (svejedno koja dra)

17
Nalaz koji podrava teoriju uenja rano skeniranje stimulusa: prvo u prvom mesecu opaa samo
ivice i uglove tj. mesta najveeg konstrasta, a sa uzrastom (2-3m) percipira sistematinije vei deo
od ivica ka unutranjosti.

3. Kognitivistike teorije- Oni smatraju perceocija,kognicija i motorika predstavljaju sredstva

adaptacija a da su kognitivni procesin najsavrseniji ,,orhani adaptacije. Stvaranje percepta nije
mehaniko sastavljanje komadia ve proces stavranje smisla( tumaenje) u kome je kljuna
uloga znanje(iskustvo), ali u smislu osmiljavanja senzornih informacija uklapajanjem u
posotjee asimilacione eme i izgradanja saznajnih kategorija(objekti,prostor,vreme,uzronost).

KOGNITIVISTI VS ETOLOZI

Zajedniko im je naglaavanje adaptivne uloge i naglaavanje smisla,ali za etologe percepcija

vodi akciju(kogniciju) tj.objekti pozivaju decu na razliite akcija a kognitivisti tvrde obrnuto da
akcije stavraju reprezentacije objekata i odreuju na ta e ih objekti pozivati.

5. *Opiite kako se princip heterohronije razvoja manifestuje u ulnim kapacitetima

novorooneta. Kako to objanjavaju autori etoloke orijentacije?

Heterohronija-razvoj ne tee jednako. Dolazak na svet sa svim ulnim sposobnostima,nisu svi

na sitom nivou zrelosti. Dodir je dobro razvijen,jo pre natalno a deca vole da budu drena i
maena. Znaaj dodira za afektivno vezivanje. Dodir ima umirujue delovanje na novoroene i
omoguava razmenu pozitivnih emocija i interakciju.Gustativna osetljivost i prenatalno
razvijena,nororoene voli sladak ukus, a majino mleko je slatkog ukusa.Olfaktorna
osetljivost(miris) dobro razvijena po roenju,odoje dobro razlikuje miris majke,etolozi sve to
tume kao ulogu u razvoju afektivne vezanosti. To etolozi tumae kao bioloki,evolucione
pripremljenje veze-uroenu socijalnost,opremu za afektivno vezivanje.

6. Opiite razvoj taktilne osetljivosti: (a) dokaze prenatalne osetljivosti; (b) manifestacije ove
osetljivosti nakon roenja (c) razvoj tokom odojatva - haptika osetljivost.

Dodir: dobro razvijen : Prenatalna osetljivost; Nakon roenja: refleksni pokreti na S dodirom;
Osetljivost na dodir se poveava ; Vole da budu drana i maena

Haptika osetljivost : Dolaenje do informacija o sredini: aktivno istraivanje predmeta

dodirom ; Kraj 1g: prepoznaju poznati predmet + poveanje sa uzrastom

7. Opiite gustativnu i oflaktornu osetljivost novoroeneta: razlikovanje i preferiranje ukusa i

mirisa.

Gustativna osetljivost : Dobro razvijena po roenju a moda i prenatalno- Dodavanje

saharina u amnion. tenost podstie gutanje.

Novoroenad reaguje na sva 4 ukusa (2h); Pravi razliku: distinktivne facijalne

ekspresije.Novoroenad voli sladak ukus , Vie kiseo nego gorak , Oko 4m: poinje
preferencija slanog ukusa.Odojad i deca jae ulo ukusa nego odrasli.

Olfaktorna osetljivost: Dobro razvijena po roenju -Reakcije na razliite mirise: Okretanje

glave i grimase na neugodne mirise i Pozitivni izraz lica na ugodne mirise.

18
 Razvoj preferencija: slino kao odrasli. Novoroenad voli miris vanile, banane i
jagode,Meda i okolade a Ne voli miris ribe, pokvarenih jaja, amonijaka.Razlikovanje
mirisa majke: 6 dana stare bebe.Preferira miris svoje majke.

8. *Opiite razvoj auditivne osetljivosti: (a) kakva je sluna osetljivost novoroeneta; (b) nalaze
o razvoju osetljivosti na organizaciju tonova (ne morate pamtiti UZRAST kod svih nalaza
dovoljno je da znate da se ova osetljivost javlja oko 6m eksperiment sa neusklaenim nizom
tonova u melodiji); (c) slune preferencije: koje zvukove preferira odoje.

AUDITIVNE PREFERENCIJE : Osetljivost na zvuk ljudskog glasa: rano ga razlikuju i

preferiraju, Veoma rano, moda i od roenja Preferiraju zvuke u rasponu frekvencija ljudskog
glasa, Radije sluaju ljudski glas nego druge zvukove, Preferiraju vokalnu u odnosu na
instrumentalnu muziku.Bebe stare samo nekoliko dana spremno menjaju ritam sisanja kada je
nagrada snimak glasa ili vokalna muzika, ali ne i instrumentalna muzika.Ovo nam govori o
evolucionoj pripremi za Uroenu (primarna) socijalnost i Prepoznavanje i preferiranje
VLASTITE VRSTE.

Melodija prekidana sa 7 neusklaenih tonova a Okretanjem glave na neusklaene tonove u

melodiji,Odoje 6m pokretalo igrake = percipira odnose - cesce je okretalo glavu na
neuskladjene tonove sto nam govori o osetljivosti na organizaciju tonova vec oko 6 meseca.

9. Kako nalaze o auditivnoj osetljivosti odojeta tumae etoloki orijentisani autori?

Ovo nam govori o evolucionoj pripremi za Uroenu (primarnu) socijalnost i Prepoznavanje i

preferiranje VLASTITE VRSTE.

10. *Opiite razvoj otrine vida (kakva je kod novoroeneta, kada se poveava i kada postaje
slina odraslima).

Ostrina vida je loa na roenju i u prvim mesecima :Novoroene prilino kratkovido, Slike
su zamuene,Stimulus mora biti veoma blizu oiju.ia soiva podeena na 18-20 cm.Brzo
napredovanje: pogotovo od 3m a Sa 6m: znaajno poboljanje Sa 12m: priblina odraslima.

11. Opiite razvoj vienja boja (kada odoje opaa boje i koje preferira).

Deca mogu razlikovati zelenu od crvene jo od roenja. Od 3 meseca deca radije gledaju utu i
crvenu od plave i zelenu. Od 2 meseca svi receproti za boje funkcioniu.

12. Koje dve vrste onih pokreta postoje? Kada se razvijaju ritmini oni pokreti (TREBA ZNATI
taan uzrast) i zato je to vano za perceptivni razvoj odojeta?
Kontrola pokreta za skeniranje (scaning) i praenje (tracking)
a. SKOKOVITI pokreti (saccadic)
b. RITMINI pokreti (smooth): od 7. nedelje omoguavaju finije praenje objekata i
zato nije udno to je trei mesec mesec velikih promena.

Sa 2m: moe da se fokusira na objekat; Skeniranje: postaje sistematinije + unutranjost;

Praenje: horizontalno, vertikalno, dijagonalno, kruno; Pa sve sistematinije i vetije sa
uzrastom .

19
13. *Opiite rani razvoj opaanja oblika: (a) ta vidi i preferira novoroene (Fenc) i (b) kako se
razvija skeniranje objekata (TREBA ZNATI uzrast na kome poinje sistematinije skeniranje
objekta i njegove unutranjosti).

Novoroenad (2-5 dana) preferira vidne stimuluse: koji se kreu, sadre uzorak/aru (ne
mnogo sloenu), vie kontura ili ivica, vei kontrast ,simetrine are , are sa krivim
linijama, are koje lie na ljudsko lice NAJVIE

Fencova rana istraivanja :Novoroenad (2-5 dana) preferira crte ljudskog lica i licolike
oblike koji su pravilni

Istraivanje Gorena i sar: Novoroenad stara samo nekoliko minuta, 4 pokretna stimulusa :
licoliki, prazno lice i 2 sa ispreturanim delovima.Preferira stimulus koji najvie lii na ljudsko
lice: pravilni delovi. Bioloka pripremljenost: uroena socijalnost

Nenauena sklonost ka bioloki vanim objektima

NALAZI O RAZVOJU RANOG SKENIRANJA STIMULUSA

Prvo od 1 meseca skeniraju ivice i uglove i mesta najveeg kontrasta, a sa uzrastom 2-3 meseca
skeniranje je sistematinije posmatra vei deo od ivica ka unutranjosti. Neurofizioloki nalazi
ukazuju na selktivno aktiviranje nervnih elija a Fon Senderovi nalazi o uenju intermodalnih
veza.

14. *Objasnite zato nalazi o razvoju skeniranja govore u prilog teorijama uenja i ta na to
odgovaraju zastupnici etolokog pristupa.

Ovi nalazi o razvoju skeniranja pokazuju da odoje prvo opaa deo, a zatim celinu. to
odgovara teoretiarima uenja. Etolozi odgovaraju da skeniranje otrog dela trougla ima
dapativnu ulogu u zatiti odojeta od ivica kao i u percepiranju ivica kao potecijalnih oslonaca

15. *Opiite nalaze istraivanja o razvoju opaanja vidnih odnosa, tj. osetljivosti za organizaciju
vizuelnih drai (ne morate pamtiti UZRAST kod svih nalaza dovoljno je da znate da se ova
osetljivost javlja oko 3m eksperiment sa naruavanjem pravilnog oblika) Koji zakljuak se
moe izvesti iz ovih nalaza, vezano za spor izmeu zastupnika teorija uenja i etoloke teorije?
RAZVOJ NIJE SVE ILI NITA
Spori procesi uenja ne mogu da objasne ovako rani/brzi razvoj
Ali je neophodno iskustvo: postepeno usavravanje
Iskustvo neke kapacitete i suava: kanalisanje
Naruavanje pravilnog oblika: primeuju sa 3m, a ne sa 1m
Privid oblika iz sklopa drai: primeuju sa 7m, mlaa uz pomo
Novoroenad preferira muziku (sklop tonova) u odnosu na buku
Prepoznaju neusklaene tonove ubaene u melodiju sa 6m
! Jednako uspeni za melodije druge kulture, odrasli ne
Prepoznaju melodiju ak i kada se promeni tonalitet sa 9m

VIDNI ODNOSI: Istraivanja nam pokazuju da za razliku od novoroenadi koja su osetljiva

smao na vrlo jednostavne odnose sa meu draima u dobu izmeu 1 i 3 meseca starosti. Deca
poinju zaista povezivati stvari.

20
 Deci su pokaziali sklop crtica,koji je bio ili krunog ili kvadratnog oblika u nekim sklopovima
jedna crtica je bila pomaknuta. Ovakvo narusavanje prailnog kruga odnosno kvadrata
pomicanjem jedne crtice nema nikakvog uinka na nain na koji te oblike promatraju
jednomesena deca, ali pogled tromesene dece due se zadava oko podruja pomaknute crtice
nego oko crtica koje su normalno rasporeene. Oko treeg meseca deca poinju primeivati
organizaciju a ne samo detalje.
Etolozi tvrde da smo bioloki pripremljeni i da prvo opaamo celine, a teoretiari uenja kau
da prvo opaamo detalje. Ovo istraivanje govori u prilogda teoretiara uenja.

16. *Opiite nalaze istraivanja o opaanju licolikih objekata (TREBA ZNATI uzrast na kome se
sigurno javlja preferiranje licolikih objekata). Kako ove nalaze objanjavaju etoloki
orijentisani autori? Koje je alternativno objanjenje, blie tumaenju teorija uenja?

Fencova rana istraivanja :Novoroenad (2-5 dana) preferira crte ljudskog lica i licolike
oblike koji su pravilni

Istraivanje Gorena i sar: Novoroenad stara samo nekoliko minuta, 4 pokretna stimulusa :
licoliki, prazno lice i 2 sa ispreturanim delovima.Preferira stimulus koji najvie lii na ljudsko
lice: pravilni delovi. Bioloka pripremljenost: uroena socijalnost-Nenauena sklonost ka
bioloki vanim objektima .

Sumnje i nalazi :

Preferencija nije efekat licolikosti, ve...Taj stimulus sadri najvie preferiranih elemenata
Kada se stimulusi izjednae, osim po licolikosti (kontrasti, broj ivica i uglova, simetrinost...)
Efekat licolikosti se gubi .Sa 6 nedelja ne preferiraju sliku lica, tek sa 12 zato sto tada
skeniranje postaje sistematinije i fokusirano na unutranjost lica.

17. Kako se moe objasniti nesaglasnost nalaza o tome kada se javlja prepoznavanje i prefereiranje
lica i licolikih objekata?

Moda postoje razliiti mehanizmi :

Preferiranje licolikog oblika razliite sloenosti

Ako je jednostavan: preferira ga i novoroene

Ako je sloeniji: preferira se tek na uzrastu 2-3m

Uloga kretanja stimulusa

Ako se sloeniji stimulusi kreu pravilne preferira i novoroene (Johnson,1999)

Dva mehanizma: subkortikalni (CONSPEC) - Gruba reprezentacija: spoljanja konfiguracija

kortikalni (CONLERN) - Fina reprezentacija: unutranja struktura. Zavisna od

iskustva: 2-3m

21
18. ta se podrazumeva pod perceptivnom invarijantnou i zato je ona vana u razvoju? Opiite
nalaze istraivanja o razvoju perceptivne invarijantnosti (ne morate znati uzrast). Koji
zakljuak se moe izvesti iz ovih nalaza, vezano za spor izmeu teorija uenja i etoloke
teorije?

Perceptivna invarijantnost podrazumeva perceptivnu konstantnost, oblik i veliina drai se ne

menaju bez obzira na sliku koja padne na nau mrenjau. To je invarijantnost u uem smislu
podrazumeva da kada vidimo isto lice u razliitim poloajim, mi emo znati da je to isti
stimulus. Osetljivost na organizaciju, sklop, strukturu pomae nam da se snaemo u haosu
stimilusa. U razvoju nije sve ili nita ve moemo da imamo ista postignua na dva nivoa:

Rani, koji ne trai iskustvo i onaj kasniji koji rascveta i trai iskustvo.Zato to za opaanje
ljudskih lica imamo dva mehanizma:

Gruba reprezentacija objekata i sloeniji mehanizmi koji su finiji i trae iskustvo, razvijaju se sa
2-3 meseca.

Zakljucak je da koliko god da postoji uroena pripremljenost da razlikujemo stimuluse, iskustvo

mora da postoji.

19. *Opiite nalaze istraivanja o razvoju perceptivnih kategorija (TREBA znati samo uzrast kada
odoje formira prve perceptivne kategorije, zasnovane na jednostavnim oblicima). Navedite
neke primere sloenijih perceptivnih kategorija.

Prvo je zanje o vrsti objekata-rudimentarni pojmovi. U ranoj kategoriji su odreene obliko oko
3 meseca, to je metod operatnog uslovljavanja Rovi-Kolijerova- uestae su reakcije an
promenu boja ali ne i ako se promeni oblik. Intezivni razvoj kategorija od 6-9 meseci za objekte
sve ve sloenost i(ptice-neptice). Do 12 meseca razvijaju se brojne smislene
kategorije(hrana,nametaj,biljke,ivotinje) a kategorizacija socijalno-emocionalnog sveta oko
10 meseci.

20. *Opiite nalaze istraivanja o opaanju celovitosti objekata delimino zaklonjenih od pogleda
(TREBA znati uzrast na kome se javlja ovo kognitivno dostignue). Koji zakljuak se moe
izvesti iz ovih nalaza, vezano za spor izmeu zastupnika teorija uenja i etoloke teorije?

pelkeova metod izneverenih oekivanja, ako due gleda dva dela tapa (neoekivano) to
pokazuje da se objekti opaaju kao celoviti, meutim, etvoromesene bebe ovo nisu pokazale.
Ekoloki valjano opaanje celovitih objekata ukljuuje kretanje objekta tj. Prepreke. Ov o opet
nije dalo efekta. Meutim, ako se i objekat kree, ako postoji zajedniko jednstveno kretanje i
objekta i prepreke bebe opaaju celovitost na uzrastu od 4 meseca. To potvruje da u razvoju
nije sve odjednom ve je potrebno da se modle polako pune sve zahvaljujui iskustvu.

Da pitamo koji zakljucak

21. *ta je intermodalna percepcija? ta je gruba, a ta sloenija forma intermodalne percepcije?

Intermodalna percepcija je percipiranje objekata i dogaaja na osnovu podataka iz vie ulnih

modaliteta. Gruba forma intermodlane percepcije se ogleda u primeru kada novoroene okree
glavu u pravcu odakle dolazi ljudski glas ili zvuk zveke,ako oni raju bar nekoliko sekundi. Ovo
22
 ponaanje pokazuje da deca ve po roenju percepiraju svet na intermodalan nain. Ovo su
grube intermodlane veze koje iskustvo mora potvrditi i uvrstiti i nazivaju se bioloki
pripremljenim odnosima-za njih je dete pedisonirano ali se oni menjaju kroz iskustvo. Sloenija
forma intermodalne percepcije predstavlja intermodalni transfer pri kome intermodalni znakovi
oznaavaju isti predmet

22. *Koja vrsta intermodalnih veza postoji ve na roenju? Navedite primere.

Ve na rodjenju deca percepiraju svet na intermodalan nain ovim grubim intermodalnim

vezama tj.biloki pripremljenim odnosima. Deca ve po roenju oekujud a se slika,zvuk,dodir i
miris pojavljuju zajedno.

Primer: novoroene staro smao 6 dana okree glavu prema jastuiu koji izluuje miris
majinog mleka

23. *Opiite nalaze istraivanja koji govore o razvoju intermodalnog transfera i predstavljanja

Kak bi proverili intermodalni transver izmeu dodira i vida istraivai su bebama starim mesec
dana dali da sisaju glatku ii kvrgavu dudu, zatim su im prikazali slike kvrgave i glatke dude
jednu kraj druge. Pokazalo se da deca due gledaju u onu dudu oju su sisala. Ovaj nalaz upuuje
na to daa intermodalni znakovi mogu oznaiti isti predmet na zauujui ranom uzrastu. Neke
intermodalne sposobnosti su jo suptilnije: na uzratu 3-4 meseca bebe postaju osetljive na
usklaenost izmeu pokreta usana,i zvukova koje se uju i izgovorenih glasova. Iz svega to je
reeno moemo zakljuiti da se i sloeniji vid intermodane percepcije javlja prilino rano.

TREBA da znate najraniji uzrast na kome je registrovan intermodalni transfer (eksperiment sa

cuclom), kao i da postoje brojni dokazi intermodalnih veza ve na uzrastu oko 3-4m. Ostale uzraste
ne morate pamtiti.

24. *Kako razvoj intermodalne percepcije tumae zastupnici razliitih teorija: teorija uenja,
etoloke teorije i kognitivistike teorije? Navedite argumente koji podravaju, odnosno dovode
u pitanje ova gledita. Koji se opti zakljuak moe izvesti iz nalaza istraivanja?

Teoretiari uenja: dete ui da povezuje znakove koje pruaju objekti zbog toga to ih uvek
doivljava zajedni. Na kraju jedan znak aktivira veze sa drugim znakovima, to dovodi do
menatlne predstave objekata,ovakvo gledite zastupaju teor.uenja ali i autori kognitivistike
orijentacije. Pijee smatra da su ulni modaliteti u poetku odvojeni,te da ih odoje povezuju
jedino putem iskustva. U poetku ono nije svesno da ono to vidi povezano sa onim to uje.
Kordinacija dodira i vida gradi se tek kada predmet posmatra kada ga dri u ruci. Po etolokom
gleditu dete se raa sa uroenom tendencijom traenja nepromenjivih obeleja sredine. Radi
efikasnije adaptacije deca su evoluciono pripremljena da aktivno trae i uoavaju nepromenjive
odnose, u poetku uobilajeni ritam u slikama i ritmovima koji se pojavljaju istovremeno, a
potom id etaljnija(suptilnija) podudaranja koja sjedinjuju unformacije iz razliitih modaliteta.
Za ostatak pitanja proitati tekst iz dodatne literature koja je obavezna, jer je predugacko za
kucanje a i zbog razumevanja je bitno.

Senzomotorni stadijum: Pijaeove faze, pojam objekta, zaeci simbolike funkcije i pamenje

23
 Knjiga: 64-79 str. Kognitivni razvoj: pijaetanski pristup (do podnaslova Snaga
predoperacijske misli) + 107-113 str. Pamenje u ranom detinjstvu (do podnaslova Pamenje
u starije dece) + Obavezni tekst: deo o konceptu srnih znanja
Prezentacije: Pojam objekta: Pijae vs zastupnici srnih znanja; Pijae: senzomotorni stadijum;
Razvoj simbolike funkcije i pamenja

1. ta je, po Pijaeu, uroena oprema odojeta za kognitivni razvoj (adaptaciju)? ta su

funkcionalne invarijante, a ta promenljive kognitivne strukture? Zato se razvoj moe
opisati kao proces progresivnog uravnoteavanja?

Pijaze razvoj vidi kao progresivno uravnotezavanje. Urodjeni su samo refleksi i funkcionalne
invarijante - nepromenljivi mehanizmi Uravnotezavanje = Asimilacija * Akomodacija kojima
nastaju promenljive kognitivne strukture, koje su sve bolje uravnotezene-priroda akcionih sema.

2. *ta je akciona ema i po emu se razlikuje od refleksa? Zato je Pijae ovu promenu nazvao
poetkom psihologije u ljudskom razvoju?

Akciona sema je model akcije koji se moze upraznjavati i na drugim objektima, i u drugim
uslovima. Refleks je nevoljan, nije pod kontrolom odojceta dok je akciona sema voljna,
namerna i nju koristimo da istrazujemo svet. Pijaze je tu promenu nazvao pocetkom pishologije
jer tu dolazi do prve mogucnosti ispoljavanja sopstvene volje.

3. *Kojim mehanizmom Pijae objanjava sticanje prvih saznanja o objektima? U kojoj fazi
senzomotornog stadijuma se to deava?

U drugoj fazo senzomotornog razvoja uz pomoc senzomotornih sema - praksema dolazi do

saznavanja o objektima. Prvo se koristi pretezno asimilacija objekata u postojecu semu a zatim i
do akomodacije seme.

4. *Na koja dva naina po Pijaeu nastaju nove akcione eme i u kojim fazama senzomotornog
stadijuma se to deava? Objasnite i navedite primere.

U drugoj i trecoj fazi dolazi do razvoja novih akcionih sema putem rekognitivne asimilacije.
Sisanje-grizenje-glodanje.

5. *ta su krune ili cirkularne reakcije? U emu se ogleda njihov adaptivni smisao? Opiite tri
vrste krunih reakcija i navedite primere.

Cirkularne (kruzne) reakcije su prvo nagonske radnje koje imaju za cilj da dovedu do smirenja.
Po zavrsetku radnje dolazi do ponovnog zapocinjanja, i akcija dovodi do efekta koji je izvor
zadovoljstva, zatim taj efekat pojacava ponasanje (povratna sprega). Brojna ponavljanja dovode
do produzavanja zadovoljstva i tesko je inhibirati nove zanimljive akcije.

Adaptivna vrednost je ta sto kruzno ponavljanja garantuje da nove vestine nece biti prekidane
sto omogucava i da se ucvrste u dovoljnoj meri.

6. *ta Pijae podrazumeva pod postojanou objekta? Kojim zadacima se ona ispituje u okviru
pijaetanske tradicije, odnosno koja ponaanja deteta ukazuju na postojanost objekta?

24
 Pod postojanoscu objekta Pijaze podrazumeva da dete zna da objekat i dalje postoji iako u tom
trenutku nije u kontaktu sa objektom, ili ako ga ne vidi.

Ispituje to razlicitim zadatcima u kojima se objekat ili sakriva ispod platna, ili malo viri, ili se
stavlja neka prepreka imedju deteta i objekta i sl.Ukoliko dete objakat trazi, nalazi i sl. dete
pokazuje da postoji postojanost objekta.

7. ta Pijae podrazumeva pod centracijom i decentracijom na senzomotornom stadijumu? Kada

i kako dolazi do decentracije? Koje su dve najvanije razvojne posledice decentracije? U emu
se sastoji poslednja decentracija na kraju senzomotornog stadijuma, a kojom se najavljuje
preoperacionalni stadijum?

Dete je u senzomotornom periodu centrirano na sebe i ne moze da utvrdi jasno granicu izmedju
sebe i objekata (ostatka sveta). Do decetntracije dolazi u 4 fazi senzomotornog perioda
zahvaljujuci iskustvu koje donose rekognitivna i generalizujuca asimilacija. Dve posledice
odvajanja subjektivnog od objektivnog su razvijanje postojanosti objekta i mogucnost
koordinacije (povezivanja) akcionih sema- inteligencija.

Poslednja decentracija na kraju senzomotornog stadijuma se sastoji od centriranosti na

sopstvenu percepciju pa dete moze da zamisli i ono sto nije videlo.

8. *ta su, po Pijaeu, kriterijumi postojanja inteligencije (razlikovanja inteligentnog i

neinteligentnog ponaanja)? Kojim zadacima se ona ispituje? Kada se razvija inteligencija?
Navedite i objasnite njene razliite nazive.

Inteligentno ponasanje je svrsishodno- usmereno je ka nekom cilju, gde dete koristi vlastite
seme kao orudja za postizanje cilja.Razvija se u cetvrtoj fazi senzomotornog perioda i
pretstavlja koprenikanski preokret.

Kriterijumi su : 1) INTENCIONALNOST- ostojanje namere da se dodje do cilja;

2)RAZLIKOVANJE SREDSTVA I CILJA- koristi vlastite akcione seme kao orudje;
3)SVRSISHODNA KOORDINACIJA AKCIONIH SEMA

Zadatci - povuci uzicu da privuces autic, povuci podlogu na kojoj je nesto...

9. *Opiite 6 FAZA kroz koje prolazi kognitivni razvoj odojeta na senzomotornom stadijumu. Za
svaku fazu treba da znate:
a) TRAJANJE (od-do)
b) PRIRODU AKCIONIH EMA kojima dete raspolae i primere za ta ponaanja
c) ima li INTELIGENCIJE + primeri za odreenu vrstu inteligentnog reavanja problema
d) ima li POSTOJANOSTI OBJEKTA + kako to vidimo u ponaanju deteta
e) kako dete shvata prostorne, vremenske i uzrone VEZE + primeri

! Pitanja mogu biti PO FAZAMA (npr. opiite estu fazu senzomotornog razvoja) ili po
FUNKCIJAMA (npr. kako se po fazama razvija postojanost objekta ili inteligencija ili krune
reakcije).

9. *ta su o razvoju postojanosti objekta pokazala novija istraivanja, u kojima je koriena

metoda izneverenih oekivanja? Opiite istraivanja i nalaze Baillargeonove (eksperiment sa
rotirajuim zaklonom i velikom i malom argarepom). TREBA ZNATI TAAN UZRAST!
25
 Eksperiment sa rotirajucim zaklonom- deca od 4,5 meseca su duze gledala nemoguci dogadjaj
(kada zaklon nastavlja uprkos prepreci). U nastavku eksperimenta deca nisu bila iznenadjena
ako je zaklon prosao preko mekane lopte, sto pokazuje da znaju i o nekim osobinama objekata.
U drugom istrazivanju (sa malom i velikom sargarepom) deca sa 3 meseca ocekuju da objekat i
dalje postoji ako je iza zaklona i da se mora videti kroz otvor.

10. Koja su tri mogua objanjenja za to to deca ispitana Pijaeovom metodom (aktivnog
traenja) kasnije pokazuju razumevanje postojanosti objekta u odnosu na decu ispitanu
metodom izneverenih oekivanja? Koje objanjenje je najuverljivije i zato?

Kada se deca ispituju Pijazeovom metodom tek oko 8 meseci pokazuju razumevanje
postojanosti objekata. Jedno od objasnjenja je da je aktivno trazenje zahtev viseg reda. Drugo je
da je metod izneverenih ocekianja ne pokazuje na pravo razumevanje iskustva, mada je
neosporno da odredjeno znanje postoji i ranije.

Trece i najuverljivije objasnjenje je to da je vazno kako ispitujemo. Percepcija VS Akcija

odrazava razlike u teorijskom pristupu. U Pijazetanskom pristupu saznanje je deolovanje na
objekte a u etoloskom percepcija vodi akciju (saznavanje).

11. Zato se Pijaeovom metodom i metodom izneverenih oekivanja dobijaju razliiti nalazi o
postojanosti objekta? Na koji nain ove metodoloke razlike proizilaze iz razlika u teorijskim
shvatanjima? Da li su novi nalazi osporili Pijaeovu teoriju? Obrazloite odgovor.

Trece i najuverljivije objasnjenje je to da je vazno kako ispitujemo. Percepcija VS Akcija

odrazava razlike u teorijskom pristupu. U Pijazetanskom pristupu saznanje je deolovanje na
objekte a u etoloskom percepcija vodi akciju (saznavanje).

15. *Saeto opiite osnovne ideje teorije o srnim znanjima. Ko su najpoznatiji zastupnici ovog
gledita? Kojom metodom je ispitivano postojanje srnih znanja? Navedite nalaze istraivanja
koji se odnose na rudimentarni koncept objekta i broja (ne morate znati tane uzraste, ve
SAMO SUMARNO, po Pijaeovim fazama senzomotornog perioda).

16. *ta je simbolika funkcija? Zato je ona vana u psihikom ivotu oveka?

Simbolicka funkcija je Sposobnost STVARANJA I KORIENJA SIMBOLA i simbolikih

SISTEMA, kao i IZVOENJA SEMIOTIKIH OPERACIJA i sticanja ili stvaranja
SEMIOTIKIH REALNOSTI.

Ona omogucava opreisanjem ne samo onim sto je sada i ovde vec i na mentalnom planu,
omogucava sociokulturnu realnost (nauku, komunikaciju) kao i unutrasnju realnost - svi visi
kognitivni procesi su posredovani simbolickim sistemima.

17. ta su simboli? Navedite primere za ikonike i arbitrarne simbole i objasnite po emu se

razlikuju ove dve vrste simbola. Objasnite zato se jeziki sistem smatra glavnom
manifestacijom simbolike funkcije.

26
 Simboli su distinktivna oblezeja semiotickog, oni su razliciti od denotata ali ga oznacavaju.
Ikonicki simboli lice na ono sto oznacavaju (smajli, sunce) a arbitrani su vestacki povezani sa
oznacenim, drustvenom konvencijom ili dogovorom (brojevi, slova...)

Jezicki sistem je potpuno arbitraran, sastoji se iz diskretnih jedinica sa jasnim pravilima

kombinovanja sto omogucava neogranicene mogucnosti za prenosenje znacenja.

18. *Kada se, po Pijaeu, pojavljuju prva semiotika ponaanja? Navedite pet vrsta prvih
semiotikih ponaanja odojeta, opiite u emu se sastoje i ilustrujte ih primerima.

Prva semioticka ponasanja se prema Pijazeu pojavljuju na kraju senzootornog perioda, kada se
sa fizickog plana kogitivna aktivnost seli na mentalni plan.

I Resavanje problema na unutrasnjem, mentalnom, planu - ZAMISLJANJE, koriscenje

predstava ili mentalnih slika. Zamislja vezu koja nije vidljiva - gde treba da stavi travu kada
pomera vrata. Reprezentovanje akcijom- ikonicko motoricki simboli- zamislja resenje i
reprezentuje ga akcijom (zamislja i otvara usta)/

II Baratanje nevidljivim premestanjem objekata - resava zadatke sa nevidljivim premestanje,

moze da rekonstruise ono sto ne moze da vidi. Kuglica i tri kutije sibica.

III Odlozena imitacija: oponasanje odsutnih modela - Mentalno predstavljanje i motorno

izvodjenje proslog iskustva. Dete prica pricu oponasajuci decaka iz parka.

IV Simbolicka igra : Aktivnosti "Kao da" - Objekti radnje i akteri zamenjuju (reprezentuju)
druge. Javlja se u drugoj godini. Kupa lutku, simulira da spava, jede...

V Pojava prvih reci : ukazivanje na odsutne denotate - oko 18m prvi semioticki govor, cokolada
je ka... imenuje se objekat koji nije tu vec je na njega dete pomislilo.

19. Objasnite zato se ova ponaanja smatraju semiotikim i na koji nain sa uzrastom postaju sve
vie semiotika. U kakvoj je to vezi sa injenicom da je u nekim istraivanjima utvreno
ranije javljanje pojedinih semiotikih ponaanja (u odnosu na Pijaea)?

Sposobnost reprezentovanja, akcija se odvija unutra na mentalnom planu i koriste se simboli

kao zamena za nesto drugo (denotacija). A sa uzrastom ova ponasanje se sve vise udaljuju od
onoga sto oznacavaju pa tako posaju sve vise semioticka.

Pmcenje je preduslov za javljanje prvih semiotickih ponasanja.

20. *Koje su dve osnovne vrste pamenja? Kada je odoje sposobno za pamenje prepoznavanjem
(rekognicija), a kada za pamenje doseanjem (reprodukcija)? Navedite primere.

Rekonitivno i reproduktivno su dve osnovne vrste pamcenja.

Rekognitivno je pamcenje prepoznavanjem i prisutno je od rodjenja. (prenatalno ucenje price,

prepoznavanje posle rodjenja).

27
 Reproduktivno je pamcenje dosecnjem, pri cemu imamo odustvo perceptivnog iskustva, dete
mora iz memorije da izvuce mentalnu reprezentaciju. Krajem prve godine odojce je sposobno za
pamcenje dosecanjem.

21. Kojim metodama se moe ispitati pamenje odojeta? Objasnite kako se ovim metodama
ispituje pamenje i navedite primere.

22. Opiite razvojne promene u pamenju odojeta, u pogledu: (a) duine zadravanja informacija
(TREBA da znate jedino nalaz Rove-Kolijerove - metod operantnog uslovljavanja), i (b) vrste
zapamenih informacija.

28