UVOD

Najslobodniji, najspontaniji i najkomunikativniji nain izraavanja kod dece predstavlja

crte. Zastupljen je na svakom mestu, u svako vreme, i predstavlja lepotu, zadovoljstvo,
igru i radost detetovog izraavanja. Sa crteom ono napreduje u rastu i razvoju,
spoznaje i saznaje svet oko sebe, razvija svest o sebi, svom postojanju i svom
neposrednom okruenju.
Prouavanje dejih crtea zapoelo je pri kraju 19 veka. Italijan po
i m e n u K o r a d o R i k i (Corrado Ricci) je sklonivi se od kie, na zidovima jedne zgrade
video grafite koje bi svako prepoznao kao delo dejih ruku. Od tog trenutka, poeo je da
se bavi prouavanjem crtea, a1887 je objavio svoju knjiicu
Umetnost male dece ( Art of Little Children)
koja je dovela do prave eksplozije zanimanja za deje crtee.Dvadeseti vek donosi
znaajne promene u pristupu detetu, a time i na planu vaspitanja.Poetnirazvoj deje
psihologije doprineo je tome da se psihologija deteta smatra specifinom
uo d n o s u n a p s i h o l o g i j u o d r a s l i h . U r a z n i m p o d r u j i m a p r i s t u p i l o s e
i s t r a i v a n j u d e t e t a i njegovog razvoja. Vaspitai poinju da uvaavaju deje
aktivnosti, u vaspitanju pridaju poseban znaaj igri i umetnikim aktivnostima,a time
i likovnom stvaranju. Najslobodniji, najspontaniji i najkomunikativniji nain izraavanja
kod zdrave i bolesne dece predstavlja crte. Zastupljen je na svakom mestu, u svako
vreme i predstavljalepotu, zadovoljstvo, igru, radost i smeh detetovog izraavanja. Sa
crteom dete napreduje usvom rastu i razvoju, spoznaje i saznaje sve oko sebe, razvija
svest o sebi, svom postojanju isvom neposrednom okruenju.

1.0 PODELA CRTEA NA STADIJUME / FAZE

Prouavanjem dejeg likovnog stvaralatva ustanovljeni su izvesni razvojni stadijumi,odnosno
faze. Njihov broj i vreme trajanja ne definiu isto svi istraivai koji su se
bavili prouavanjem dejeg likovnog stvaralatva.Neki autori navode tri, drugi etiri pet ili
eststadijuma i daju im razliite nazive. Bilo kako da su stadijumi razvrstani i
nazvani, svi seautori slau da oni postoje.Istraiva or-Anri Like (Georges-Henri Luquet)
ove stadijume naziva realizmom.On to ini sa pravom,jer se likovno stvaralatvo dece moe
posmatrati kao njihov realizam, poto ona u svojim prikazima polaze od sebe, od svog vienja ili
doivljavanja, bez obzira naobjektivnu stvarnost. Like je naveo etiri osnovna stadijuma, i o
svakoj e biti rei u daljem tekstu:
1. sluajni realizam / prvi deji crtei / vrljanje (do tree godine):
Dete ve oko svoje druge godine ume pravilno da dri olovku, i otkriva tragove
na papiru. U poetku se ne raduje nastalim linijama, nego sam pokret sa olovkom u ruci
pruadetetu ogromno zadovoljstvo. Dete mrda olovku napred - nazad,ne
prilagodjava se samomokviru papira, ivice ne ograniavaju njegove pokrete. Dalji
razvoj jeste kada se pokreti prilagoavaju do unutranjih granica okvira papira. Kasnije
iroki zamasi celom rukomomoguavaju veu kontrolu podlaktice, a na kraju pokreti
prstiju postaju voljni i precizni. Ova aktivnost koju mi nazivamo vrljanjem.Ono pomae
deci da otkrivaju mogunosti pravljenjarazliitih tragova i izrauju poprilian repertoar
ara.(15) Kasnije tim arama daje neko znaenje, uglavnom na osnovu detetove okoline.
Polako se navikava na injenicu da odreene are poseduju neko znaenje, pa e ubuduce i u
toku crtanja govoriti ta se na papiru nalazi.Sve je to vrsta igre. Znaenje daje spontano, vrlo
esto se menja, i ne zavisi od onoga to crta.
(Primer dejeg vrljanja)

Deca materijal za crtanje koriste na simbolian nain. Ovakvo

p r e d s t a v l j a n j e i l i prikazivanje neega pomou objekata je tzv.objektno prikazivanje.
Olovka i papir se koriste kao sredstvo kojim se prikazuju odnosi i dogaaji u stvarnom ivotu.
Ideja da se neim moe predstaviti neto drugo (npr.crta moe da predstavlja ruku) sutinska je
za crtee kojima seneto prikazuje. Ipak, deca to, makar delimino, shvate mnogo ranije nego
to su u stanju danacrtaju.Jo jedna upeatljiva upotreba simbola je ono to istraivai
Volf i Peri nazivaju gestovno prikazivanje,a Don Metjuz (John Matthews)akciono
prikazivanje.
Ono se javlja u drugoj godini ivota. Ovi istraivai opisuju kako je jedno dete flomasterom
skakutalo po papiru i govorili zeka, a takice na papiru bile su zekini tragovi. Drugo dete je
brujalo povlaei krivudavu liniju na papiru, a onda je poelo da vie bum, bum i da na
papiruiscrtava gusto zapletene linije : Auto ide, ide, ide BUM!. Dakle deca nastoje da daju
smisaoonome t je na papiru, iako ono to prenose na papir ne izgleda kao predmet kojem se
radi.ini se da su kretanje objekata ili njegovi funkcionalni aspekti ono to ih privlai I to
nastojeda prikau.
Na uzrastu od oko 20 meseci mladi crtai poinju da prave are koje predstavljajuodreeni
objekat ili osobu. Neki imenuju svoje vrljotine pre nego to ih nacrtaju ili
poslet o g a , a l i n i d e c a n i o d r a s l i n e v i d e n i k a k v u s l i n o s t s a s t v a r n i m
o b j e k t i m a a k o i h p o s l e izvesnog vremena pitamo ta je na crteu. Primera radi,

Kada su od Ejdena (Aidan) koji je imao 2 godine i 7 meseci traili da nacrta oveka,
prvo je uradio vrlo jasnu krunu aru i najavio: Crtam oveka. Zatim je iscrtao spiralnu
aru koja je delimino preklapala krunu, irekao: To je mama. Posle toga je uradio drugu
spiralnu aru i rekao: To je tata. Zatim jo jednu spiralnu aru (To je Anela).
(Ejdenov rad, 2 godine i 7 meseci)

Moda ova deca naprosto pokuavaju da imitiraju ono to su videla da rade

odrasli:Stvaraju neki oblik na papiru pa ga imenuju.
( Mama i tata, Sajmon, 3 godine i 2 meseca)
Kada se radi o deci, ona naravno ne znaju kako da konstruiu figuru , ali zato vide da se
vrljotinama mogu dati imena. U ovom stadijumu ona svoje crtee esto
dopunjavajuverbalnim iskazima, ali nije jasno da li su deca svesna toga da crtei nisu
prepoznatljivi bezdodatnih informacija.U ovoj fazi, meutim dete se moe podstai ili
navesti da otkrije slinost izmeuoblika koje stvara i stvarnih objekata. To mogu da
urade roditelji ili drugi odrasli kojima se ini (istinski ili ne) da crte stvarno predstavlja
neto Da li crta tatu?, Da li je to pas?itd. Sledei korak je da dete
namerno nacrta pomenutu slinost. Da bi moglo to da uradi, neophodno je da veba
vrste linija i oblika kojima se dobija ta slinost. Takoe je neophodnoda razvije repertoar linija I
oblika koji moe da se koristi za crtanje novih objekata.Vano je naglasiti da deca ne prestaju sa
vrljanjem onda kada ponu sa stvaranjem prepoznatljivih crtea. Ponekad deca dosta dugo ne
pokazuju interes za crtanje. Nekolikoistorija napisanih poetkom dvadesetog veka pokazuju da
do pauze u crtanju dolazi uglavnomleti, ali deca se u jesen esto, uz obnovljenu energiju,
vraaju crtanju. Ovakva deavanja net r e b a d a n a s i z n e n a d e , n i t i d a n a s z a b r i n u ,
i s t o k a o t o n a s n e u d i i n j e n i c a d a d e c a n e prestaju sa gugutanjem i tepanjem
onda kada izgovore prve prave rei. Stvaranje prepoznatljivih oblika je zahtevan posao. Dete
zasluuje predah od tekih zadataka. vrljanjemoe i dalje, barem izvesno vreme, da
bude dragocena aktivnost jer, izmeu ostalog, detedoivljava zadovoljstvo
uvebavajui ve dobro savladane vetine. Osim toga, vrljanje jeneobavezna i

fleksibilna aktivnost i dete moe slobodno da eksperimentie, razrauje irazvija

nove naine korienja linija, koje potm moe da inkorporie u vie obavezujuu
isueniju aktivnost konstruisanja prepoznatljivog oblika.
2. neuspeli realizam / punoglavci (od tree do pete godine)
Vrlo malom detetu, koje tek poine da crta prepoznatljivije oblike, moda poe
zarukom da izvede donekle pravu liniju ili koliko-toliko zatvoren nepravilan krug. Osim to mu je
repertoar tako ogranien, detetu je posao otean i time to mora da se priseti svih elemenataod
kojih se sastoji objekat koji eli nacrtati i da ih meusobno prostorno uskladi. Njegov crtee
najverovatnije biti minimalan i sadravae tek nekoliko osnovnih elemenata kojima
se nagovetava predmet

Prvi crtei ljudskih figura koji se javljaju oko tree godine su prilino neobini
okuodraslog. Obino se sastoje od krune linije unutar koje su nacrtani elementi lica. Ovaj
oblik stoji na neemu to, izgleda, predstavlja dve noge. Ruke su ponekad nacrtane,a ponekad
nisu.Ako su i nacrtane, esto su pripojene onome to bi trebalo da bude glava. Figure su
uglavnom jednostavne, ali se moe desiti da imaju kosu ili neka druga obeleja. Ovi neobini
oblic nazivaju se kefalopodima
, figure u obliku punoglavaca ili prosto punoglavci.
(Francuski naziv je hommes-ttards i l i l j u d i - p u n o g l a v c i , a n e m a k i Kopffussleri l i
o v e k g l a v a - n o g e . ) Grafomotorno (zrelije dranje olovke prstima) i vizuoperceptivno (bolja opaanja i ona koordinacija nervnih puteva) zrelija deca mogu da ga
nacrtaju i sa 24 meseca. Koliko je nama poznato, veina dece prolazi koroz punoglavaku fazu
koja kod neke dece traje samonekoliko dana, a kod druge i nekoliko meseci.Deca punoglavca u
veini sluajeva crtaju na dva naina:
-velika glava iz koje idu ruke i noge, a stomak moe biti smeten u glavi
p o r e d osnovnih elemenata (oi, nos, usta) koji je sainjavaju,
-konvencionalan (precrtavanje gotove figure), kada roditelji nacrtaju i
p r i k a u krugom, kvadratima i pravougaonikom delove tela kao i njihov redosled.
Ako jo prilikomtakvog crtanja roditelji esto diktiraju redosled delova tela, deca poinju
emocionalno da pateto se odraava kroz izbegavanje crtanja.

(Razliite vrste punoglavaca)

Sledea tekoa sa kojom se dete susree je crtanje trodimenzionalnih objekata
ili,drugim reima, objekata koji imaju zapreminu.Istraiva Don Vilac opisuje kako to
deca najverovatnije rade i kao primer koristi najranije deje crtee ljudske figure.
Po njemu, uprkos tome to su delovi tela uglavnom trodimenzionalni, mi ih ne
zamiljamo kako se prostiru kroz sve tri dimenzije. Na primer, ruke i noge zamiljamo kao neto
to ima odreenu duinu i zapravo se protee u jednom smeru; dlanovi su pljosnati, mahom
dvodimenzionalni, povrine; glava itorzo su zdepastiji i imaju sve tri dimenzije.

Dakle, da bi predstavilo ljudsku figuru, dete na uzrastu od 3 ili 4 godine obino

crtasamo glavu (koja ponekad predstavlja glavu i telo zajedno), noge i moda ruke. Suoeno
sazadatkom da nacrta pozamanu masu glave i da je odvoji od izduenih oblika
ruku i nogu,dete pribegava razliitim reenjima za prikazivanje svakog dela tela. Vilac opisuje
kako detekoristi region (pod ovim podrazumeva povrinu koja je ograniena ivinom linijom) za
glavui jednostruku liniju za ruku ili nogu.

Problem nastaje kada dete eli nacrtati zaravnjene dvodimenzionalne delove tela kaoto su na
primer ruke. ta bi se moglo koristiti za ruke ako se regioni koriste za
krupnijedelove tela a linije za one koji su definisani svojom duinom? Vilac ukazuje
da neka decakoriste regione, a druga, opet linije.Mogue je da njihov izbor zavisi od aspekata
na koji su usredsreeni: regija je boljaza prikazivanje dlanova, a linije su pogodnije za
prste; ali neki crtai koriste oboje. Slino tome, noge se mogu zamisliti kao krupni mehuri
ili kao ravne povrine ili zapravo , kao nekadu, te tako opet vidimo niz reenja; deca ponekad
linijama predstavljaju none prste, ali seoni, po pravilu vrlo retko crtaju.Crtai punoglavaca
gotovo bez ikakvih tekoa sastavljaju konvencionalnu ljudskifiguru ako imaju gotove delove tela
koje
je
lako
identifikovati.
U
najmanje
dva
istraivanja

svi crtai punoglavaca uspeli su da pod ovakvim uslovima sastave ljudsku figuru. Znali sukoje
delove da odaberu i gde koji deo dolazi.Problem se meutim javlja prilikom crtanja.Nije
nuno da dete odabere posebne irazliite eme za svaki glavni deo tela niti da
uvrsti sve segmente. Konvencionalni crtaiodvojenim emama prikazuju barem est
kljunih delova tela glavu, telo, dve noge i dve ruke. Crtai punoglavaca koriste manje
formi za prikazivanje tih delova: telo i glava ili teloi noge mogu da budu spojeni u jednoj,
globalnijoj formi; neki delovi, na primer ruke, mogu da budu potpuno izostavljeni.Ako crtaima
punoglavaca tokom crtanja diktiramo delove tela, oni e ih nacrtati aline nuno i smestiti na
uobiajeno mesto. Stomak moe da bude unutar regiona glave, a rukena onome to izgleda
kao glava. ak i kada im se pokae, kako se koji deo crta i gde mu jemesto na figuri oveka,
nerado se odriu svoje punoglavake forme. Oigledno je da im onadobro slui.U p r a v o z b o g
svega
gore
navedenog
,
Like
ovu
fazu/stadijum
naziva
n e u s p e l i m realizmom. Naravno, na kraju ipak naprave korak unapred. Moda to ine delom
zbog kritike odstrane drugih, ali je verovatnije da je pomak uzrokovan pozitivnom,
samomotivirajuoma k c i j o m u s m e r e n o m k a t r a g a n j u z a b o l j i m f o r m a m a

r e p r e z e n t a c i j e . E v o k a k o j e t o prokomentarisalo jedno pri jednom istraivanju koje

je sprovela Kler Golomb:
Otkrio samnov nain...mislio sam, mislio, i onda sam ga prosto smislio
(1973).Za ovo kratko vreme se pojavljuje nekoliko tipinih dejih crtea, sa nekim grekamakoje
su odraslim ljudima udne, i koje su sastavni deo crtea kroz jedan dui period.To su:
-Disproporcionalnost(Ljudi su esto vii od dvospratne zgrade, drvo dostie do oblaka,
do sunca, lopta je pet puta vea od glave deteta koja se sa tom loptom igra, devojica je toliko
visoka, koliko i brdo na kojem stoji...)

-Dodirivanje i razlikovanje pojmova iznutra i spolja dete nije sposobno

da predstavi na crteu.(Na primer: ovekov eir lebdi iznad glave, ovek ima i lice i
oi,meutim oi su izvan lica, voz lebdi iznad tokova itd.)

Ove grke, koje su deci normalna pojava, nazivamo juksta pozicija.Predmeti ili iva bia nisu
nacrtana kao to odrasli vide svet. Za njih, ovek je ovek ak i kad je glavaodvojena od torza,
prozor, kapija i dimnjak su sasvim dovoljni za kuu, bez obzira na to gde se ta nalazi...
3. intelektualni realizam (od pete do devete godine):
Ovaj stadium traje otprilike od pete do devete godine ivota. Jednostavne eme figurai predmeta
koje je dete prikazivalo u ranijem stadiumu znatno su obogaene novim detaljima,odnosima i
karakteristikama. Dete tei da prikae stvarne oblike, ali likovni izraz se temelji jo uvek na
intenzivnom emocionalnom doivljavanju i zateenom iskustvu i znanju, pa nam s e i n i d a
dete
opet
pravi
greke
u
posmatranju
i
predstavljanju.
N e p o z n a v a n j e karakteristika dejeg likovnog izraavanja i neadekvatno reagovanje odraslih
u ovom periodumoe dovesti do naruavanja deje spontanosti, iskrenosti i poetinosti. Deca u
ovom periodu su ve motorno veoma veta i mogu veoma lako da preuzmu neke loe modele i
usmeravanjakoja e njihov rad liiti sopstvenog naina miljenja. U fazi intelektualnog realizma,
kako ju je nazvao Like, dete znatno obogauje svoje vizuelno iskustvo i postepeno prelazi u
stadijumvizuelnog realizma.

Ako dalje pratimo prikaz ljudske figure i u ovom stadijumu, moe se videti da je onaznatno
obogaena svim potrebnim detaljima koje stvarno postoje na figuri: vrat se
jasnoodvaja od trup, trup je obavezno obuen u razliitu odeu, kojoj se naroito poklanja
panja.

(Deji rad, 6 godina, Moja drugarica)

Naklonost prema figuri se izraava njenim dekorativnim ukraavanjam (nakit, sminka,frizura,
eir i sl.) Ovome su naroito sklone devojice. Prikaz je bogat detaljima koji moguiskazivati ak
i ljubav i simpatije ( srce na bluzi).
U ovom stadijumu predstavljanja figure dete tei da prikae osobine pola, uzrasta i
zanimanja,to najee ini karakteristinom odeom.U toku predkolskog uzrasta retko se
spontano javlja prikaz pokreta figure. Udovi su ravni, stopala okrenuta levo-desno. Dete figuru
pokazuje dosta statino, a verbalno objanjava t a o n a r a d i . N a j e e j e p r i k a z a n a a n
f a s ( s p r e d a ) . P r v i n a g o v e t a j i p o k r e t a s e j a v l j a j u okretanjem stopala na jednu
stranu ili sa polurairenim rukama. Moe se zapaziti da dete tek od este godine eli da prikae
pokret, na primer: jedna noga je podignuta ili je prelomljena ukolenu.

U ovom stadijumu takoe moemo uoiti neke greke.*Prikazani predmeti su najee

transparentni.Dete nacrta ak i one delove koji suutom sluaju nevidljivi. Najei primer jeste
prikazivanje oveka na konju. Na crteu se vidi ak i ona noga, koja visi na nevidljivoj strani
konja.

( Transparentnost i prikaz iz vie aspekata)

esto moemo videti boni crte auta, gde se vidi ak i noga vozaa, i sedite, i volan. Pilot
se providi kroz kabinu aviona, a kroz zid kue se i sad, kao i pre 50 godina, vidi ta ko
radi.* P r i k a z a n e p r e d m e t e e s t o m o e m o v i d e t i i z vie aspekata.
K a o d a n e k e s t v a r i istovremeno moemo videti iz vie uglova. Lice je prikazano iz
profila, sa dva oka, kua kojuistovremeno moemo videti sa vie strana...
Na nekim crteima moemo primetiti izdvojene delove koji su emocionalno uveani..Jedan
deak od 6 godina je nacrtao oveka sa izrazito velikim uima.. Ui su mu toliko velike zbog
toga to se jako uplaio- rekao je deak.

4.vizuelni realizam (od devete godine)

Ovaj stadium poinje otprilike oko devete godine. Deji likovni radovi u
o v o m periodu pokazuju sve veu tenju ka oblikovanju na osnovu vlastitih vizuelnih iskustava,
a nena osnovu ranijih specifinih oblika miljenja koji su bili karakteristini za mlae
uzraste.Dakle, dete eli da crta ono to vidi, na nain kako vidi.Tek u tom periodu mogu se, na
primer sa decom raditi zadaci na osnovu neposrednog posmatranja (rad po prirodi).
U poetku jeveoma teko ostvariti to. Crtei su jedno vreme dvodimenzionalni. Postoji gore

i postoji dole.Dete povue horizontalnu liniju na donjem delu papira, linija oznaava tlo na
kome s t o j i m o , t i m e o z n a a v a g d e s e d o l e n a l a z i , a n a v r h u
p a p i r a u g l a v n o m p l a v o m horizontalnom linijom (nebo) oznaava gde se gore
nalazi. Ili u nekim sluajevima Sunce predstavlja ono gore.

Posle ovoga, se javlja potreba da crte ima svoju dubinu, da moe da nacrta i ono to se
nalaziispred ili iza neega. Ovaj problem pokuava da rei tako to e svoje namere
predstavitiu vie nivoa.Obelei dole, nacrta kuu, drvo, ljude, zatim e obeleiti jo jednom
dole,tu e nacrtati neku drugu kuu, drugo drvo, drugog oveka. Vii nivo oznaava neto to
jedaleko, a ne ono to je gore jer to oznaava plava linija ili Sunce.

esto moemo primetiti puti ili baticu ispred kua.To nam daje utisak da se kua
nalazidalje od onoga ispred.Pojavljuje se i delimina opstrukcija, pomou ega takoe moe

da se prikae ta je blizu a ta daleko. Na primer pored oblaka je prepolovljeno Sunce, iz

egamoemo zakljuiti da se Sunce nalazi iza oblaka ili se na vrhu kue nalaze
grane i listovidrveta, iz ega saznajemo da je kua ispred drveta.Sa ovim injenicama se,
uglavnom oko dvanaeste godine, navrava razdoblje dejegcrtanja. Najzad oko 14 godine dolazi
stadijum svesnog oblikovanja uz namerni izbor likovno-izraajnih sredstava, ime se deji crte
postepeno utapa u likovno izraavanje odraslih.

2.0 OSNOVNE ARE

Deca otkrivaju mogunosti pravljenja razliitih tragova i izrauju poprilian repertoar ara. Roda
Kelog (Rhoda Kellog,1970)istraiva koja je sakupila izuzetno veliku kolekcijudejih crtea,
identifikovala je dvadeset razliitih osnovnih ara, mada to ne znai da svakodete i pravi sve
tipove ara. Mnoga deca nastavljaju istraivanje tako to kombinuju ove razliite are
u sloenije oblike i forme. Kelogova ukazuje na mogunost postojanja pravilnograzvoja koji se
kree od osnovnih ara preko serije kompleksnijih formi, koje ona naziva
dijagramima, kombinacijama i agregatima, do prvog crtea ljudske figure. Kada deca ponu da
crtaju prepoznatljive objekte, oni vie nalikuju ovim ranijim formama nego objektima koje bi
trebalo da predstavljaju.Ali, ipak postoje problemi. Jedan je , kao to je Kelogova i sama rekla,
da sva deca ne prave ovakve meuforme; mnoga nastavljaju sa osnovnim arama svedok
konano ne nacrtaju prepoznatljivu sliku. Kritikujui tvrdnje Kelogove, Kler Golomb

(Claire Golomb,1981)istie da tek 4%dece, ije je crtee Kelogova analizirala, crta figuru
Sunca koja bi trebalo da prethodi prvim crteima ljudske figure. Nadalje, ta deca figuru
Suncac r t a j u n a i s t o m u z r a s u n a k o j e m i s v o j e p r v e l j u d s k e f i g u r e . U
i s t r a i v a n j u k o j e j e s a m a sprovela na 250 dece uzrasta 2-7 godina Golombova je utvrdila
da je samo 4% dece crtalof o r m e k o j e K e l o g o v a o p i s u j e k a o d i j a g r a m e p r e n e g o
t o s u p r e l i n a c r t a n j e p r e d m e t a . Golombova je kasnije utvrdila samo dve kategorije
ara na dejim crteima:
1.spirale, petlje i krugovi
2.viestruke, gusto iscrtane paralelne linije.Dakle, ini se da razliite vrste ara
koje je opisala Kelogova nisu neophodni koraci koji prethode nastanku prepoznatljivih
crtea pa, shodno tome, nemoramo ni da brinemo ako deca ne prave takve are.

(Kompleksni oblici iz kojih zatim razvija ljudska figura-Roda Kelog)

3.0 BOJE, LINIJE, POTEZI I NJIHOVO ZNAENJE KAO SIMBOLI PRI CRTANJU
-Boje uglavnom opisuju emocionalni ivot deteta.
Crna: tuga, boja straha, ali takoe predstavlja racionalnost i kontrolu.
Crvena:agresivnost, vatra, energija, samouverenost, jaka oseanja, Boju treba gledati u vezisa
prikazanim predmetom, na primer, crvena lica ljudskih likova mogu biti odraz
potisnuteagresivnosti i potrebe deteta da je izbaci iz sebe.

Ako prednost daje bojama kao to su crna i uta, to moe znaiti ljubomoru (odnosno strah dane
izgubi neiju ljubav).
Plava:Smirenost, uravnoteenost,lojalnost, ljubav-pogotovo majinska. Plava boja
takoemoe oznaavati tiraniju.
Zelena:S k l o n o s t p o t i s k i v a n j u e m o c i j a , m o e d a o z n a a v a h a r m o n i j u , z r e l o s t
l i n o s t i , misticizam.
Smea:Vanost higijene za osobu koja crta.Bela: istoa, duhovnost. Ako ima puno bele boje
nesigurnost.
uta:Svetlost, toplota, razum, simbol oca.
Narandasta: emocionalna toplina, srea, ispunjavanje oevih oekivanja.
Ljubiasta: traenje oslonca.
Roza: osetljivost, mladost, ranjivost.
Izbor boja: Otvoreno i ivo dete koristie tople i ive boje (utu, narandastu, crvenu). Neno i
mirno birae hladne boje. Crtanje plavom bojom sa est godina poruuje da ne eli da
ostane beba.Ako se dete blokira pred istim papirom ili ostavlja puno praznog prostora na svakoj
stranici,moda se boji praznine ili ima potrebu za jasnijim granicama, potrebu da mu roditelju
kau dokle sme ii.
Linije i figure govore o stepenu samokontrole i racionalnosti.Ako dete crta vie figura, a nekoj
posveti mnogo vie panje i truda, to odaje utisak da mu jetaj predmet i veoma bitan.

Tanke i isprekidane linije: predstavljalju krutost linosti, nesigurnost.

Oble linije: skromnost

Izduene linije: agresivnost

Cik-cak linije: nepouzdanost, nestalnost karaktera

Prave linije: samouverenost, agresivnost u nekoj meri

Figure bez detalja: linost sklone sanjarenju, reiti ali nerealni

Sitne i detaljne figure: realistinost

Linije
promenljivog
intenziteta:

niska

istrajnost

-Potezi:Ako je prelagan, otkriva bojaljivost, hipersenzibilnost, introvertno i esto

vrlo suzdranod e t e .
T o
m o e
b i t i
i
z n a k
p o t r e b e
z a
v i e
p a n j e ,
o d o b r a v a n j a
i
p o h v a l a . Ako na papiru ima
mnogo pevrljanih prikazanih likova i predmeta, vae se dete verovatno plai da e pogreiti i da
nee nacrtati sliku dobro kao ostala deca: treba pohvaliti njegovus p o s o b n o s t i
vetinu i otvoreno mu pokazati ljubav koju oseate prema
n j e m u . Kad je potez prenaglaen, do te mere da je dete olovkom ili flomasterom
gotovo probuilo papir, to bi mogao biti znak velike tatine. Ipak ee otkriva dosta agresivno
i hirovito dete.
3.1 CRTEI POSEBNOG ZNAAJA (otkrivanje linosti deteta pomou crtea)
Kua
je posle oveka najzastupljeniji objekt dejeg prikazivanja. U poetku je dete prikazuje po
tipinoj emi: trougao, kvadrat sa dodatnim kosim krovom i obaveznim dimnjakom, akasnije sa
svim potrebnim i nepotrebnim detaljima. Kua je simbol majke. Krov plameno crvene

boje moe se povezati s agresivnou usmerenom prema liku majke, dok ulazna
vratazatvorena katancem ili velikim kljuem mogu biti znak straha od "napada"
drugih ljudi iliznak detetove elje (koju roditelji potiskuju) da vrata njegovog doma budu
otvorena njegovim prijateljima.Prozori takoe igraju vrlo vanu ulogu u dejoj simbologiji:
prozorske klupice pune cvea odraavaju radost, a zatvoreni prozori ili prozori s reetkama
odraz su straha odotvaranja prema drugima.
Drvo
se pojavljuje uglavnom uz kuu. Drvo je prvi oblik iz biljnog sveta
k o j i d e t e prikazuje.Veruje se da svako dete ima svoj tip drveta i da u crteu drveta projektuje
nekesvoje osobine linosti (postoji test crtanja drveta. Koh-test). Listovi koji padaju
s drveta predstavljaju strah od samoe i elju deteta da ponovo bude zatieno i uvek u
bliziniroditelja.
Cvet
se pojavljuje spontano, dosta kasno u dejem crteu. Pretpostavlja se da je zbog toga to je
cvee veoma raznovrsno u oblicima i bojama, pa dete jo nema optu predstavu
cveta.Dete prikazuje cvet kao dekorativni element jer ga odrasli njemu tako prezentiraju: stavlja
se uvazu da nam bude lepa prostorija, gaji se u bati da nam ulepa okolinu...
ivotinje
se takoe javljaju kasnije, to je naroito karakteristino za decu iz grada jer ona,sem nekih
ivotinja (pas, maka) nemaju prilike da bolje upoznaju i da im one postanu bliske.19

MATURSKI RAD Analiza dejeg crteaInteresantno je da gradska deca ee crtaju divlje ivotinje,
dok seoska deca crtaju domaeivotinje. One su najee okrenute ulevo. Prilikom crtanja
make ili psa dete nam otkrivamnogo toga o sebi. Maca koja se mazi crte je deteta koje voli da
bude i samo maeno. Neki elementi mogu biti povezani s dejim strahovima: udovita, ali i
mievi, pauci, zmije,insekti.esto crtanje krvi, doktora ili bolnice moe ukazivati na neku
tekou.
Sunce
u dejoj podsvesti predstavlja oca. Ako je zamraeno ili previe udaljeno od ostatkacrtea, moe
oznaavati potrebu za veom komunikacijom sa ocem. Takoe Sunce moe predstavljati
svetlost, toplinu, aktivnost i optimizam.Posebnu panju treba obratiti na cipele, stopala i noge:

ako dete crta roditelje bose, bezstopala ili nogu, to moe znaiti da nema dovoljno poverenja u
njih i da mu je potrebno viesigurnosti.
Kapija
: ograniavanje nekih mogunosti.
Put:
put ivota.
Raskrsnica:
ukazuje na neke probleme.
Ptice:
predstavljaju slobodu.
Leptiri:
uzviena fantazija.
Jezero, reka:
predstavlja majinsku ljubav. Nainom crtanja dete otkriva temperament:
Srameljivo
dete vui e tanke linije, dok e
energino
dete jako stiskati olovkom po papiru.
Matoviti
vole da crtaju krugove, blage oblike (okrugli dim iz dimnjaka). Suprotno njima,
ivahno
dete vie voli uglove, ravne crte (iljato drvee).Raspored crtea na papiru: Pokazuje nam kako
se dete uklapa u svoju okolinu.Levo znai prolost i privrenost majci, desno budunost i
oca.Crte usmerene nagore predstavljaju detetove snove, a okrenute nadole njegov
svakidanjiivot. Dete sigurno u samo sebe smestie crte u sredini papira.

Porodica:
Crtanje svakog lana porodice zasebno pokazuje njegovo mesto u detetovoj glavi.Ali, ako
nekoga i ne nacrta to ne znai nedostatak ljubavi prema toj osobi. Tako se moedesiti da dete
sebe nacrta uz roditelje, a brata ili sestru na slici na zidu.

3.2 TA TREBA ZNATI:

Kada dete mnogo seni, to esto ukazuje na anksioznost, a ukoliko podebljava neke delove tela
- recimo, nacrtalo je celu ljudsku figuru, ali je ake zatamnilo ili je podebljao linije ake i l i i h
nije ni nacrtalo, to ukazuje da dete sa tom osobom ne moe da
o s t v a r i k o n t a k t . Najbitnije je da posmatramo nain na koji dete crta i ta izostavlja na
crteu. Ukoliko sebe nacrta bez oiju ili uiju, to ukazuje da ima potrebu da se od nekih stvari
skloni ili eli da se zatiti. Ponekad na crteima nedostaju stopala, to govori o tome da dete ima
neki oseaj da n i g d e n e p r i p a d a . K a d a s e p o s m a t r a d e j i c r t e , u v e k m o r a d a
se uzme u obzir nekoliko aspekata, pre svega ta je dete nacrtalo,
o k o l n o s t i u k o j i m a c r t a , u k o m j e u z r a s t u , j e r trogodinjak ne crta isto kao dete od
osam godina.
Znakovi upozorenja!!!
udovite sa mnogo oiju, malo i prekriveno sunce, vrlo tanak i jedva vidljiv potezolovkom...Sve
su to razliiti elementi crtea koji mogu ukazivati na neku tekou.Roditelji nikako ne bi trebalo
da analiziraju svaki crte jer e ono izgubiti poverenje u sebe ivolju za crtanjem ako oseti da ga
nadgledaju. Ostanite uz njega i pustite ga da samostalnocrta. Jer, crte je poklon deteta, pa zato
treba pohvaliti i onaj crte koji vam se ini loim.uvajte detetove crtee. Oni e vam otkrivati
njegove male tajne sve do 12. godine. Posletoga detetovo stvaralatvo vie nije spontano. Ne
postoji udesni recept za razumevanje i tumaenje deijih crtea. Za analizu se mora uzetivie
crtea iz jednog razdoblja i s razliitim temama. U njima ete pronai iste znakoveoseajnosti,
jer dete se izraava svojim delom, bez obzira na sadraj crtea.

3.3 NAJEE GREKE RODITELJA

Roditelji najee uvaju crtee svoje dece iz godine u godinu, i
s a p o n o s o m pokazuju familiji i prijateljima kako su njihova deca uznapredovala u crtanju.
Na alost, imai onih roditelja koji kriju crtee njihove dece ili jedva imaju po koji, jer
deca odbijaju da crtaju, teko dre olovku, ne umeju skoro nita da nacrtaju. Neki roditelji su
skloni da veruju da e to vremenom 'proi' a neki su ve krenuli da reavaju postojee probleme
kod deteta.Pristupi roditelja u reavanja ovih problema su veoma razliiti, nekada su,
veomaekstremni u nalozima i zahtevima. U praksi se pokazalo, da ima roditelja koji
vre pritisak na dete kako treba da crta .
Postoji nekoliko 'tipova' roditelja u svojstvu savetodavaca.-Jedni stavljaju detetu olovku u ruku i
pokuavaju da njihovom akom vodei detetovuaku izvedu oblike na hartiji, uporno
objanjavajui kako neki predemeti treba da izgledaju.-Drugi objanjavaju kako treba da se
izvedu odreeni oblici u okviru sadraja crtea, briu detetu nacrtano i zahtevaju da ih dete slua
i da napravi onako kako oni priaju.-Trei tip roditelja, sklanja dete sa stolice, sedaju na
njegovo mesto i crtaju umestonjega. Uz put esto prigovaraju kako nikada nee nauiti da
crtaju kako treba.Tak v i r o d i t e l j i c r t a j u d e c i i k a s n i j e , u k o l i , p a a k i n a
f a k u l t e t u . U s v i m o v i m situacijama, deca ne mogu da izgrade model uenja, koji kasnije
primenjuju na sve kolske ivankolske aktivnosti. Od modela uenja zavisi i njihov uspeh,
samostimulacija, motivacija iuvianje da svaka aktivnost moe uvek jo bolje da se izvede, zbog
ega se dete adekvatnorazvija i napreduje.Deca koja esto trpe nemile zahteve svojih
roditelja, izgrauju mnoge negativne stavove o sebi i vrlo esto podbacuju u uenju u koli.
U predkolskom periodu moe da sestvori agresivan stav prema drugovima i
drugaricama jer se oseaju manje vrednim jer ne znaju da crtaju. Ona ne razumeju ta se

od njih trai. Govor i jezik odraslog je suvie sloen i po tipu verbalnog obrasca u kome postoje
zahtevi ili nalozi koje dete svojom razvojnom psihofiziologijom govora i jezika nije doseglo. Zato
dete ne treba prisiljavati ni na ta,vremenom e samo od sebe poeti da uvia stvari oko sebe,
poee da crta, kasnije i da pie ida ita, a ako postoje vei problemi ili poremeaji, specijalisti
su tu da ree probleme.
ZAKLJUAK

LITERATURA:
Morin Koks-Deji crtei
Mrei Ferenc V.Bint gnes-Gyermekllektan
Dr Bogomil Karlavaris Jovanka Kelbli Miroslava Stanojevi-Kastori-Metodika likovnog
vaspitanja predkolske dece (za III godinu pedagoke akademije)

http://www.babazo.hu/szakertok/20051005bevezetes.html

http://www.babazo.hu/szakertok/20070326gyerekrajzok.html?pIdx=1


http://bnibocaraton.blogspot.com/2007/01/childrens-drawing-analysis-with-billie.html

http://www.nedasubota.com/moja_decica.html

http://www.nlcafe.hu/babazzunk/20080606/a_gyerekrajzok_titkai/

http://www.grafologiaelemzes.hu/pedagogia/pedagogia/80-gyerekrajzok.html

http://www.mojamansarda.com/index.php?topic=814.024