q

Duka Klikovac
JEDNA STILSKA VEBA: GOVORITE LI BIROKRATSKI?

Nedavno smo na prvom programu Radio Beograda, u podnevnoj

emisiji namenjenoj najirem auditorijumu, od jednog agronoma uli sledee (reenice emo obeleiti brojevima radi kasnijeg lakeg snalaenja):
(1) Ovih dana je, upravo, kalendarski nastupio period kada treba obaviti jedan vrlo vaan posao, a to je prihranjivanje penice. (2) Do pre dva-tri dana bilo je nemogue ui u njivu, jer su njive sve raskvaene zbog uestalih padavina tokom jeseni i tokom zime. (3) Meutim, poslednja dvatri dana stvorili su se uslovi da se prihranjivanje moe obaviti. (4) Kako je ve ranije najavljeno, deficit azota zemljita je veoma veliki, i bie potrebno biljkama to pre uneti azot kako bi razvile svoj potencijal za prinos, i na kraju i dale prinose kakvi su primereni sortama u naem agroekolokom podruju. (5) Meutim, toplo vreme koje vlada ovih nekoliko dana sigurno nije primereno kalendaru, i verovatno nee biti dobro za razvoj penice ukoliko ona sada naglo ozeleni i pone da vegetira, jer e se kasnije u toku vegetacionog perioda pojaviti ponovo period niskih temperatura i moe se desiti da i pri manjim mrazevima one izgube lisne povrine. (6) Prema tome, moemo ceniti da ovo toplo vreme, rekao bih nenormalno toplo vreme, da nije dobro za razvoj penice, kao ni za druge biljne vrste. (7) Strah postoji da e biljke nastaviti vegetaciju i da e onda pod uticajem manjih mrazeva, da e dolaziti do izvesnih oteenja.

Nema sumnje da su svi sluaoci razumeli ta je ovaj mladi i obrazovani ovek hteo da kae, ali je isto tako sigurno da im je poneto od onoga to je rekao zaparalo ui. Na je zadatak da se pozabavimo upravo stilom ovog teksta dakle, nainom na koji je on formulisan, imajui pri tom u vidu i situaciju u kojoj je izreen i slualite kojem je namenjen. Recimo odmah da taj tekst nosi na sebi peat jednog posebnog naina izraavanja koji se obino naziva birokratskim, a koji, po optoj oceni jezikih strunjaka, predstavlja glavnu opasnost za na javni jezik.1 Najpre emo pokuati da utvrdimo ta je to to je reeno birokratski, zatim da

objasnimo po kojim je kriterijumima to moglo biti reeno i bolje, i, najzad, da predloimo drugu krau i, nadamo se, itljiviju (ili sluljiviju) verziju datog teksta sve u nadi da e, prepoznat i raskrinkan, birokratski stil biti prinuen da se povue iz naeg govora. Ii emo redom, razmatrajui reenicu po reenicu. (1) Prvoj reenici se, sa gledita informacije koje daje, mogu uputiti pohvale: ona lepo uvodi prvu temu teksta prihranjivanje penice, ujedno je i jasno kvalifikujui da je to jedan vrlo vaan posao. Smeta nam, meutim, utogljeni izraz nastupio je period, koji ne znai nita vie od skromnijeg ali prikladnijeg dolo je vreme. Navedeni izraz nije uspela da osvei ni kvalifikacija kalendarski jer se neki period, odnosno vreme, ne odnosi ni na ta drugo nego na kalendar. U ovoj reenici postoji i neto to se u lingvistici zove nominalizacija upotreba glagolske imenice umesto odgovarajueg glagola. Naime, od glagola prihranjivati nainjena je glagolska imenica prihranjivanje, i uz nju stavljen jedan glagol vrlo irokog znaenja obaviti.2 Nominalizacija je mono jeziko i stilsko sredstvo, koje se moe upotrebiti u svrhu ekonominijeg ili preciznijeg izraza3; moe se, meutim, i zloupotrebiti, odnosno upotrebiti tamo gde joj nije mesto. U ovoj reenici ne smeta, jer se glagolska imenica prihranjivanje penice glatko nadovezuje na uvodni deo obaviti vaan posao. Treba, meutim, imati na umu da je moguan i oblik sa glagolom; s obzirom na to da je tekst upuen najirem slualitu, da se pri tome slua sa radija (po pravilu uz neki drugi posao), pa treba da bude to laki i sliniji svakodnevnom govoru, moda bismo obliku sa glagolom dali i prvenstvo: da se prihrani penica. (2) I druga reenica lepo poinje: bilo je nemogue ui u njivu. Nemogue je jasna, otvorena kvalifikacija, a izraz ui u njivu slikovit i stoga upeatljiv (stilistiari bi rekli da je on oblikovan pomou jedne stilske figure metonimije, jer samo deo postupka ulaenje u njivu stoji za obavljanje cele radnje). Izriemo i jedno Bravo! za tano i precizno iznoenje razloga: jer su njive (bile) sve raskvaene. Meutim, u istoj reenici nailazimo na jedan birokratski klie, u izrazu zbog UESTALIH padavina. Zato ne pridev est, kad je krai a znai isto?! U istom izrazu za nas je interesantna i re padavine. Ona ilustruje ono to savremena lingvistika zove razliitim nivoima kategorizacije: jedna ista pojava moe se nazvati razliitim imenima, u zavisnosti od toga na kom nivou

optosti se posmatra. Nivo na kojem ljudski mozak najefikasnije funkcionie zove se osnovni nivo kategorizacije. U ovom sluaju, padavine pripadaju nadreenom nivou kategorizacije; kia i sneg pripadali bi osnovnom, a pljusak, meava i sl. podreenom nivou kategorizacije. Nivo kategorizacije zavisi od komunikativnih potreba: nazivi koji pripadaju podreenom nivou kategorizacije daju vie, a oni koji pripadaju nadreenom nivou manje informacija nego pojmovi osnovnog nivoa; prvi stoga mogu opteretiti sluaoca suvinom informacijom, a drugi biti suvie neodreeni. U naoj reenici padavine o kojima je re podrazumevaju kiu i sneg; nema razloga da se te dve rei ne upotrebe jer su kratke a upeatljivije: mentalna slika koja nam je predstavljena reima kia i sneg konkretnija je nego slika predstavljena reju padavine. Ako elimo da budemo strogi, mogli bismo da zamerimo i ponovljenom predlogu tokom: tokom jeseni i TOKOM zime. Naime, ovakvo ponavljanje moe biti retoriki ukras koji neki tekst ini zanimljivijim i zapamtljivijim. Kako u ovom tekstu ponavljanje nema tu svrhu, treba ga izbegavati, utoliko pre to donekle umrtvljuje reenini ritam4. (3) U treoj reenici sreemo jedan nesrean birokratski klie, koji je godinama verni pratilac javne rei: stvorili su se uslovi. Re je opet o viem nivou kategorizacije, samo to se ovde ne kategorizuje jedan pojam, nego itava situacija. Reenica stvorili su se uslovi opisuje situaciju na tako visokom nivou da moe da znai bilo ta. Ponekad ona toliko zamagljuje pravo stanje stvari da se ono ne moe proniknuti; u ovom sluaju znai, verovatno, da se zemlja dovoljno osuila i nema razloga da se to i ne kae. Nastavak reenice glasi da se prihranjivanje MOE obaviti mogunost koju izraava glagol moi ve je sadrana u uslovima koji su pomenuti, pa je itava re, u datom kontekstu, jednostavno, nepotrebna. (4) etvrta reenica poinje pomalo nezgrapno: kako je ve ranije NAJAVLJENO. Naime, najavljuje se neki dogaaj, a nedostatak azota nije dogaaj. Stoga bi obiniji glagol rei opet bio prikladniji: kako je ve reeno i sl. Nije, meutim, u pitanju samo izbor glagola, nego i njegov oblik: on stoji u pasivu, ime vrilac radnje (onaj ko je najavio nedostatak azota) ostaje nepoznat. Pasiv je poeljan u sluajevima kad taj vrilac nije vaan, jer je onda izraz krai i ekonominiji; ali moe biti i nain pomou kojeg se vrilac radnje prikriva i itava situacija zamagljuje. U ovom sluaju

pretpostavljamo da su agronomi ti koji su ve ranije skrenuli panju na stanje zemljita, i nema nikakvog razloga da se oni uklone iz prikaza situacije: Ve smo nagovestili, upozorili, skrenuli panju i sl. Sada dolazimo do pravog bisera birokratskog jezika: deficit azota zemljita je veoma veliki. Ovaj izraz je ve na povrinskom nivou dvostruko optereen: najpre jednim pogrenim genitivom (deficit azota ZEMLJITA umesto deficit azota U ZEMLJITU), i jednom reju stranog porekla deficit kojoj mana nije njeno poreklo, nego to to je njen domai sinonim manjak jasniji. Sam za sebe, dakle, izraz manjak azota u zemljitu bio bi bolji. Meutim, ono to ovde zaista smeta nije kvalitet pojedinanih rei, nego mnogo dublje ispod toga vrsta gramatike konstrukcije: upotreba imenice (deficit, odnosno manjak) umesto glagola ovde nema ba nikakvog opravdanja; prirodnije i jasnije zvui konstrukcija s glagolom: u zemljitu ima suvie malo azota, zemljitu jako nedostaje azot i sl. Nastavak reenice glasi: BIE POTREBNO biljkama to pre uneti azot. Upotrebljen je glagol u futuru; pitamo se zato se, ako je neto hitno (to pre), ostavlja za budunost?! I zato konstrukcija od dve rei bie potrebno, kad je dovoljna jedna treba?! (Spomenimo da se birokratskim jezikom moe rei i gore, upotrebom potencijala: bilo bi potrebno ali penica ne moe ba toliko da eka!) U navedenoj reenici saznajemo i da biljkama treba uneti azot; ako bismo hteli da cepidlaimo, rekli bismo da opet nije upotrebljena re odgovarajueg znaenja, jer se azot unosi u zemljite, a biljkama dodaje. U istoj, etvrtoj reenici jo jedna pompezna birokratska konstrukcija: kako bi RAZVILE SVOJ POTENCIJAL ZA PRINOS. Opet se moe nekome uiniti da se rogobatnost ovog izraza iscrpljuje u jednoj rei stranog porekla potencijal. Meutim, da bi se dobila prirodna reenica potrebno je podrobnije razmotriti ovaj izraz: re je opet o konstataciji koja je opta gotovo do nerazumevanja, pa treba da pogaamo ta u nekom kontekstu znai. ta znai da penica razvije svoj potencijal za prinos? Verovatno da dobro napreduje. Onda to treba i rei tim reima. Najzad, izraz agro-ekoloko podruje je struni termin. U razgovoru meu agronomima on bi svakako imao svoj puni smisao; ali ovaj tekst je upuen laicima koliko i obrazovanim

sluaocima, tako da moe ostati nedovoljno jasan ili ak sasvim nejasan (ali e verovatno izazvati strahopotovanje). Stoga je u ovoj situaciji neprikladan; njegova skromna, manje obrazovana braa podruje, kraj ispunila bi komunikativni zadatak mnogo bolje. A PRIMERENI prinosi su, valjda, prinosi koji se oekuju. (5) U petoj reenici sreemo subjektivnu ocenu, lini stav govornika, izraen reima sigurno, verovatno. To toplo pozdravljamo, jer se time tekst iznosi kao doivljen i time pribliava sluaocu. Jedino nam se ini da je kvalifikacija verovatno, imajui u vidu nastavak teksta, suvie blaga: mrazevi e sasvim sigurno, a ne verovatno, nakoditi penici. Tu su, meutim, i nai stari poznanici kliei: toplo vreme nije PRIMERENO KALENDARU opet primereno, opet kalendar. Bolje: ne oekuje se u ovo doba godine, ne odgovara ovom dobu godine i sl. Inae, toplo vreme koje nije primereno kalendaru odnosi se na temperaturu od dvadesetak stepeni u februaru mesecu; upotrebljeni izraz ovu nesrazmeru izmeu stvarne i oekivane temperature iskazuje na veoma blag, eufemistiki nain to je takoe jedna od vanih i opasnih osobina birokratskog naina izraavanja. Izraz koji mnogo bolje odgovara upotrebio je na agronom ve u sledeoj reenici. Naime, u parafrazi ove reenice, kada su se rezerve slubenog naina izraavanja istroile, probija jasno i upeatljivo NENORMALNO toplo vreme ali uz obaveznu ogradu, gotovo izvinjenje: rekao bih. Sasvim nepotrebno: dvadeset stepeni za februar jeste nenormalno, a stvari treba nazvati njihovim pravim imenom! U ovoj reenici sreemo jo jedno nakazno edo birokratskog naina govora i razmiljanja: pojavie se ponovo period niskih temperatura. Na stranu to to opet ujemo period, i to se on ne moe pojaviti (moe eventualno nastati); ali itava konstrukcija je uoptenija nego to bi trebalo: re je o tome da e opet zahladneti to je ne samo neuporedivo jasnije nego i pet puta krae. U petoj reenici nailazimo i na dva struna termina: u pitanju su vegetacija (uz vegetacioni period) i lisne povrine. I njima moemo da zamerimo isto ono to i terminu agro-ekoloko podruje: oni imaju svoj puni smisao u kontekstu strunog razgovora, ali ne i u situaciji u kojoj su ovog puta izgovoreni. Vegetacija je razvitak biljke (vegetacioni period se odnosi na vreme od njenog nicanja do

branja). Lisne povrine u ovom kontekstu znai isto to i lie, samo to je due i zvui uenije. Ali ak i kad zamenimo izraz lisne povrine kratkom i svima razumljivom reju lie, nismo promenili karakter itave reenice; ona i dalje ostaje nekako nezgodna i kabasta: moe se desiti da i pri manjim mrazevima one izgube lie. Naime, u toj reenici se uzronik situacije mraz ne imenuje subjektom, nego zaobilaznije odredbom za okolnosti: pri manjim mrazevima. I to je jedna od dobro poznatih osobina birokratskog naina izraavanja, moda jedna od najopasnijih. Reenicu treba preformulisati tako da se uzronik radnje jasno oznai, i tako e ona zvuati prirodno: mraz e otetiti lie ili sl. Na ovom primeru se jasno pokazuje da birokratski nain izraavanja nije samo stvar jezika, nego i stvar miljenja, odnosno naina na koji emo sagledati situaciju: da li emo samo imenovati stanje ili emo ga sagledati kao posledicu neega. (6) Poslednje dve reenice ne daju nikakvu novu informaciju (osim napominjanja da opasnost preti i drugim biljnim vrstama osim penice), ve predstavljaju parafrazu 4. i 5. reenice. Stoga su, strogo uzevi, nepotrebne. Ali da vidimo ta se nalazi u njima. Na poetku este reenice tri rei su suvine: moemo ceniti da. Uz to, glagol ceniti nije najsrenije izabran: obiniji je rei i ovoga puta je prikladniji. Zatim jedna jasna, otvorena ocena: ovo toplo vreme NIJE DOBRO za razvoj penice. Na kraju reenice, meutim, opet jedan uopteni izraz: druge BILjNE VRSTE; preciznije bi bilo druge VRSTE USEVA jer nas ne interesuju sve biljke, nego samo one koje se gaje. (7) Poslednja reenica poinje bezlinim strah postoji (jo doslednije birokratski, moglo se rei i prisutan je strah). Strah postoji zato to se neko plai. Ko? Pogaanje vrioca radnje (kao i, maloas, uzronika neke situacije) u birokratskom jeziku ponekad je jednako igranju lutrije ili gledanju u pasulj; ovde su, verovatno, u pitanju strunjaci za poljoprivredu, moda i sami zemljoradnici. I opet, nema razloga da se to i ne kae. Na kraju teksta izreena je konstatacija da e DOLAZITI DO izvesnih oteenja. Glagol dolaziti/doi do jedno je od obeleja birokratskog jezika (upotrebljen, naravno, bezlino); za oteenja je po svom znaenju prikladniji glagol nastati. Ali glavno

zamagljivanje opet nije na nivou leksike (upotrebljenih rei), nego na nivou gramatike: upotrebljen je nesvreni glagol dolaziti koji je u odnosu na svreni glagol doi neodreeniji, jer podvlai proces a ne njegov rezultat. U ovom kontekstu nije opravdan, jer nas ovde interesuje ne oteivanje penice, nego teta koja e od njega nastati dakle, smo oteenje penice. Neodreenost, tako omiljena u birokratskom nainu izraavanja, moe se postii ne samo gramatikim nego i leksikim sredstvima upotrebom nekih rei. Takva re je i izvestan (koja je prela itav dugaki put od znaenja tano odreen, poznat do neki, neodreen): IZVESNA oteenja. Kakva, kolika? Velika, mala? (Primetimo da se na birokratskom u ovom znaenju moe upotrebiti i pridev opet apsurdno! odreeni: ODREENA oteenja.) Poto smo na svom malom putovanju kroz dati tekst preskoili i poslednju prepreku birokratskog stila, zastanimo za trenutak da ih sagledamo sve zajedno. Vidimo da birokratski nain izraavanja ima svoj renik i ustaljene izraze (nauili smo da se birokratski kae period umesto vreme, uestao umesto est, potrebno je umesto treba, da je poeljno, kad god je to mogue, rei primeren itd.). On, takoe, voli da se podii stranim reima (deficit, potencijal) i strunim terminima (agro-ekoloko podruje, vegetacija, lisne povrine). Voli i da gomila nepotrebne rei (uslovi da se prihranjivanje moe obaviti, pojavie se period niskih temperatura). Birokratski stil ima i svoje gramatike konstrukcije nominalizacije (obaviti prihranjivanje, deficit azota je veliki), bezline konstrukcije (strah postoji, dolazie do), pasiv (najavljeno je). Ima, najzad, svoj nain posmatranja situacije bilo da je re o nivou kategorizacije (obino vii nego u svakodnevnom govoru: razviti potencijale, stekli su se uslovi), ublaenom, umekanom prikazivanju stanja stvari (toplo vreme nije primereno kalendaru, verovatno nee biti dobro), ili indirektnom navoenju uzronika nekog stanja (da biljke pri manjim mrazevima izgube lisne povrine). Ta jezika i pojmovna sredstva u ovom tekstu bila su greke, jer nisu upotrebljena u skladu sa situacijom i auditorijumom, pa ni sa temom; u nekoj drugoj situaciji bila bi prikladna mada teko sva odjedanput! Stilski doteran i umiven, dati tekst bi mogao izgledati ovako:
Upravo je dolo vreme da se obavi jedan vrlo vaan posao, a to je da se prihrani penica. Do pre dva-tri dana bilo je nemogue ui u njivu, jer su njive bile sve raskvaene od obilnih kia i snega tokom jeseni i zime.

Meutim, poslednjih dana vreme je otoplilo, njive su se dovoljno osuile i prihranjivanje se moe obaviti. Ve smo upozorili na to da zemljitu nedostaje azot, i treba ga dodati to pre, kako bi penica mogla dobro da napreduje i da d prinose kakvi se od tih sorti u naim krajevima oekuju. Meutim, toplo vreme koje vlada ovih nekoliko dana nije normalno za ovo doba godine i nee biti dobro ako penica sada naglo ozeleni, jer e kasnije, dok se bude razvijala, opet zahladneti, i moe se desiti da joj i manji mrazevi otete lie. Ovo se moe dogoditi i drugim vrstama useva.

Na kraju, jo nekoliko rei komentara. Na osnovu intonacije, pauza, potapalica, nekih ponavljanja i sl. zakljuili smo da na agronom govori iz glave, tj. da pred sobom nema napisan tekst. To ga u nekoj meri opravdava: nije lako, naroito uz svest o velikom broju slualaca, formulisati izlaganje bez greke, naroito nekome kome govornitvo nije profesija. Ali s druge strane, upotrebljeni birokratski kliei time dobijaju na teini: vidimo da oni nisu samo svojstvo pisanog jezika (u kom obliku bi se, naroito ako su ogranieni na sferu administracije, jo mogli i tolerisati); birokratski jezik su ljudi toliko usvojili da mogu njime i govoriti, i to ak i onda kada se bave tako konkretnim, egzaktnim stvarima kao to je agronomija. Naime, ini se da je princip javne rei sledei: to je prilika zvaninija i njegov govor upuen veem broju slualaca, govornik tei da ga formulie uoptenije, neodreenije, bezlinije i komplikovanije. Takav govor je dugaak, dosadan i teko pronikljiv; tek izgovoren, on je ve posiveo od praine i osuen da ostane zauvek njome prekriven. Moralo bi da bude upravo obrnuto: to je upuen veem broju lica, i to je vaniji, govor treba da bude jasniji, upeatljiviji i upamtljiviji. Takav govor, naravno, zahteva vie panje i napora, ali pre svega jeziku kulturu i svest o sopstvenom izrazu koji se stiu dugo i mukotrpno, uenjem, itanjem dobrih pisaca i vebama pisanja i govorenja. Ali takav govor viestruko nagrauje: ne samo to na radiju ostavlja vie vremena za muziku nego se od njega jasnije misli i uspenije deluje. LITERATURA:
Bugarski 1986: Bugarski, Ranko, Jezik u drutvu. Prosveta, Beograd 1986. Bugarski 1995: Bugarski, Ranko, Jezik od mira do rata. Slovograf, Beograd 19952. Danojli 1979: Danojli, Milovan, Muka s reima. Beograd 1979.

Ivas 1984: Ivas, Ivan, Politiki argon. Kulturni radnik, 37: 4, 1984, 151 172. Ivas 1987: Ivas, Ivan, Dvolani govorni oblici u javnom govorenju. Govor, 4: 1, 1987, 5370. Klajn 1980: Klajn, Ivan, Jezik oko nas. Nolit, Beograd 1980. Klajn 1991: Klajn, Ivan, Izbor rei i obrta i Znaenje rei. U: Pavle Ivi, Ivan Klajn, Mitar Peikan, Branislav Brbori, Jeziki prirunik, Radio-televizija Beograd, Beograd 1991. Klajn 1996: Klajn, Ivan, Leksika. U: Srpski jezik na kraju veka (Milorad Radovanovi, redaktor), Institut za srpski jezik SANU / Slubeni glasnik, Beograd 1996, 3786. Orvel 1985: Orvel, Dord, Politika i jezik. Mostovi 16: 1 (61), 1985, 3846 (prevod i adaptacija Boko Milosavljevi). Radovanovi 1977: Radovanovi, Milorad, Dekomponovanje predikata (na primerima iz srpskohrvatskog jezika). Junoslovenski filolog, 33, 1977, 53 78. Radovanovi 1981: Radovanovi, Milorad, Nominalizacije u srpskohrvatskom jeziku. Nauni sastanak slavista u Vukove dane, 7, 1981, 251260. Ratkovi 1988: Ratkovi, Marina, Lingvistika analiza politikog jezika (u dokumentima 13. kongresa SKJ). Magistarski rad, odbranjen na Filolokom fakultetu u Beogradu, 1988. Simi 1996: Simi, Radoje, Politiki diskurs. MH Aktuel, Beograd 1996. Kako istiu prouavaoci tog naina izraavanja, njegova je kolevka u specijalnim oblastima upotrebe jezika pre svega u pravu, administraciji i sl. ali je on prodro, pre svega posredstvom jezika politike, u jezik javnih glasila i dalje ak i u razgovorni jezik. Birokratski jezik, u njegovim politikim i drugim manifestacijama, kod nas je prilino dobro istraen i ubojito kritikovan (Bugarski 1986, 1995; Danojli 1979; Ivas 1984; Klajn 1980, 1991, 1996; Orvel 1985; Ratkovi 1988; Simi 1996). Po Klajnu, osnovne osobine birokratskog jezika jesu preopirnost, komplikovanost, neodreenost i stereotipnost. (Klajn 1991, 165). 2 Preciznije, re je o jednom posebnom sluaju nominalizacije tzv. dekomponovanom predikatu. Uopte o pojmu nominalizacije v. Radovanovi 1981, a o dekomponovanom predikatu Radovanovi 1977. 3 Ovakvim izrazom neutralie se potreba za izricanjem objekta (npr. ako neko analizira, mora se rei i ta je predmet te analize; ako, meutim, vri analize, ne mora se rei i ega); u sluaju kad taj podatak nije vaan, izraz
1

sa glagolskom imenicom je ekonominiji. U nekim sluajevima izrazi sa dekomponovanim predikatom imaju drugaije ili preciznije znaenje nego sam glagol, naglaavajui da iza odgovarajue radnje stoji institucija (npr. da nadzire moe majka decu, ali da vri nadzor moe samo neko ko je institucionalno ovlaen za to), i sl. (Radovanovi 1977). 4 Podozrevamo da se ni ovo ponavljanje nije nalo u ovom tekstu sasvim sluajno: politiki jezik je dugo obilovao dvolanim ili trolanim izrazima povezanim veznikom i, koji su na planu reeninog ritma davali utisak celovitosti i zavrenosti, a na planu znaenja vrlo esto bili prazni (npr. ciljevi i zadaci, mere i postupci i sl.