,,Sanjarije usamljenog etaa

,,Najzad sam, eto, sam na zemlji...1 Ovom reenicom Ruso zapoinje svoju prvu sanjariju koristei se, s jedne strane, naelom in medias res, a sa druge strane opravdavajui sam naslov. Samoa, naputenost, izolacija sadraj su Rusoovog trenutnog stanja i predstavljaju preduslov za zadatak na koji se odvaio. Naputen i odbaen, usamljeni Ruso je osuen i usmeren na sopstvo i jedno to mu preostaje jeste da to sopstvo upozna. ,,Ali, odvojen od ljudi i od svega, ta sam zapravo?2 Prva etnja predstavlja izvestan uvod u kojem pisac najavljuje i opisuje svoju nameru, a to je beleenje sanjarija onako kako su se odvijale u njegovoj svesti to e imati za cilj upoznavanje vlastite linosti. Da li se sanjarije mogu zapisati? Moe li jezik posluiti kao odgovarajue sredstvo da se formulie i ukalupi ono to je po svojoj prirodi neuhvatljivo i nesamerljivo? Pozivajui se na Montenja kao svog prethodnika, Ruso kao jedinu razliku navodi to da on pie iskljuivo za sebe, da njegovo delo nije okrenuto ad auditorium i da ga se ne tiu pitanja recepcije. eli da opie promene u svojoj dui kao i arobne trenutke koji e mu pruiti zadovoljstvo i u potonjim vremenima, koje e moi da oivi i ponovo proivi kada ve oni uveliko minu. Ne pokuavajui da stvori sistem, beleie opite, trenutke, oseanja... Pisac Ruso pie za Rusoa itaoca.

.. Ruso, Sanjarije usamljenog etaa, prevela Mira Vukovi, Vuk Karadi, Beograd, 1984, str. 7. Isto

Ton kojim opisuje stanje u kojem se nalazi je tuan; govori kako je izbaen iz poretka stvari, ali osim ljudske zlobe koja stoji nasuprot njegovoj nevinosti, drugi razlozi tog preokreta nisu navedeni. On najavljuje i obeava da se nee baviti ljudima, jer to ne zasluuju, niti e se otvoreno boriti protiv njih jer nisu vredni njegove panje. Jedina mogunost da sauva sebe jeste da se pomiri sa sudbinom i vreme koje mu je ostalo posveti sebi i proivi ga na najbolji mogui nain. Da li e Ruso ispuniti svoje obeanje ostaje problematino. *** ,,Ovi asovi usamljenosti i razmiljanja jedini su u toku dana kada u punoj meri mogu da budem ono to sam i kada pripadam sebi bez ostatka i prepreke, kada uistinu mogu rei da sam ono to je priroda htela da budem.3 Pripadati sebi bez ostatka i prepreke... Zamisao do koje je Rusou veoma stalo i koja e utabati stazu po kojoj e se njegove misli dalje kretati. Upoznati sebe do krajnjih granica, ogoliti sopstveno bie, skinuti sve maske i doi do iskonskog sadraja, istog i netaknutog. Sruiti sve barijere spoljanjosti i nai sreu u sebi cilj je Rusoovog putovanja u sredite vlastite duhovnosti. Rusoov ideal podsea na Platona kada mata o tome da e njegova dua, osloboena tela, gledati ,,istinu bez vela kao jedinu relevantnu i smislenu u odnosu na nitavnost ljudskih predstava i mnenja. Skinuti koprene, rasterati mrak koji stvaraju predrasude i teiti potpunoj prozirnosti i nevinosti. Ruso traga za filozofijom za sebe, ne eli da prouava druge, ve da naui sebe, da puko znanje postane znanje o tome kako da ivi, kako da osmisli vlastitu
3

Isto, str. 15.

egzistenciju na najbolji mogui nain uprkos svim nedaama i preprekama koje onemoguavaju spokoj i mir. iveti sopstvenu filozofiju, otkriti zakone vlastite prirode i ponaati se i delati po njihovom nalogu. Ne uiti iz knjiga, ve iz srca i unutarnjeg moralnog oseaja. Utiati glas razuma i pustiti oseajnost i intuiciju da zbore. *** Prouavati prirodu i prepustiti se kontemplaciji u dodiru sa njenim blagodetima pomoi e snanijem oseanju mira i ispunjenosti. Prirodno okruenje, posebno biljni svet su Rusoova velika fascinacija. Petoj etnji u kojoj se Ruso sea vremena provedenog na ostrvu Sen Pjer moe se pripisati izvesna samostalnost u odnosu na ostale delove. Ovde Rusoova misao uzima punog maha i deluje najuverljivije. Pribegavajui poetskom jeziku i koristei poetska sredstva izraavanja, Ruso u velikoj meri uspeva da stvori utisak neposrednosti i prozirnosti. Poetske slike prirode su izuzetno upeatljive, reenice se niu kao tonovi i sve podsea na pitagorejsku muziku sfera. Stopiti se sa prirodom, opustiti telo i um, uskladiti otkucaje srca sa tonovima koje stvara voda dotaknuta vetrom, opiti se mirisima prirode i pustiti duh da se slobodno poigrava meu javom i med snom. Prepustiti se sintezijskom doivljaju koji priroda prua, uivati u sebi i pustiti svojoj mati na volju jeste za Rusoa istinska srea. ,,Ali, ako postoji neko stanje u kome dua nalazi dovoljno vrst leaj da se na njemu sva odmori i potpuno sabere, a da nema potrebu ni da priziva prolost ni da zakorauje u budunost, u kome vreme za nju i ne postoji, u kome sadanjost veno traje, a da to trajanje nije niim

obeleeno i da u njemu nema ni traga uzastopnosti, oseanja lienosti ili uivanja, zadovoljstva ili tegobe, elje ili straha, ve samo isto oseanje postojanja, koje je jedino i moe svu ispuniti...4 *** Ruso prouava i sakuplja biljke. Pravljenje herbarijuma je ono to ga trenutno zabavlja, ali on treba da poslui i za potonja vremena. Herbarijum je, kao i pisanje, ,,memorativni znak5 u kojem e se dotai prolost, sadanjost i budunost. Uhvatiti trenutak i pretvoriti ga u re, u sliku da bi se ponovo njemu vratio napor je za kojim Roso posee. Seanje je tu da uniti strah od sadanjosti i od budunosti. Iz korpusa uspomena svoje prolosti Ruso odluuje ega eli da se sea. On e samo otvoriti svoj herbarijum ili svoj dnevnik i srena prolost e biti tu. Pokrenue svoju matu koja e mu pomoi da pree vremenske i prostorne granice i da se vrati neposrednom oseaju punoe i postojanja. Mogunost da je povratak nevinosti i prozirnosti ostvarljiv je jedina nada. Vratiti se nepomuenoj prirodi, odbaciti sve tekovine modernog drutva koje je sklono da sve instrumentalizuje, da namee zakone, pravila i dunosti, zanemarujui ovekova istinska htenja i elje. Tako Ruso kritikuje farmaciju koja u biljkama vidi iskljuivo sredstva koja e ovek, zahvaljujui znanju i nauci, iskoristiti da bi nadvladao prirodu. ,,Zbog njih livade gube arenilo, cvee sjaj, lugovi sveinu, zelenilo i hlad postaju dosadni i odvratni...6 Rusoovi ideali deluju
4

Isto, str. 54. . Starobinski, an-ak Ruso: prozirnost i prepreka, preveo Ivan Dimi, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia Sremski Karlovci, Novi Sad, 1991, str. 269.
5 6

.. Ruso, Sanjarije usamljenog etaa, prevela Mira Vukovi, Vuk Karadi, Beograd, 1984, str.71.

inspirativno, ali da li je zaista tako? Njegov govor je zanosan, ali da li zaista moemo poverovati i u potpunosti prihvatiti sve to nam govori? *** Nastavljajui da sanjari, Ruso dolazi do ideje o arobnom prstenu. Kako bi izgledao svet kada bi on imao arobni prsten i nevidljiv mogao da upravlja njime? ta bi uinio kada bi imao neogranienu mo i mogao da dela postajui nevidljiv i neosetljiv za spoljanje stvari? Poslednja elja bi bila da sva srca vidi zadovoljna. Njegova misao polako menja perspektivu. Od poetne elje za apsolutnom izolacijom i prekidanjem svih veza sa ljudima, bezvrednim i izopaenim izdancima prirode, misao se od pojedinanog vraa optem. Istina, on se ljudi nikada nije oslobodio, neprestano ih uvodei u svoj diskurs kao opozit vlastitog bia. Meutim, otkrivajui sebe on eli da svoje otkrie prenese na svet. Kao da osea da sam sebi nije dovoljan, da subjekat posle izvesnog vremena samousredsreenosti dobija elju da izae iz tog stanja i otkrivenu i naenu prozirnost podeli sa drugima pomaui im da i sami osete isto. Savreno stanje prozirnosti ostvarljivo je iskljuivo u interakciji unutranjeg i spoljanjeg. Ruso pominje prizor praznika kada se svi ljudi raduju kao prizor koji ga uveseljava. Praznici i karnevali su oduvek predstavljali neto drugaije u odnosu na uobiajeno stanje. Imali su za cilj izvrtanje aktuelnog poretka, oslobaanje oveka svih drutvenih i konvencionalnih naela, stvaranje jednakosti meu ljudima, oslobaanje od svih normi koje su izdanak kulture i civilizacije i putanje na slobodu svih strasti i nagona koji sainjavaju ovekov imanentni deo koji opstaje

i kada se sve maske skinu. Trenutak kada se svi nalaze u ushienju i kada su sva srca otvorena. Tako se Rusoova elja da pie samo o sebi i samo za sebe opire toj prvobitnoj intenciji i iri bez granica. Njegovo ,,ja vrlo esto prelazi u ,,mi i od iste naracije, ispovednog tona, prelazi na poziv, da bi se elja za transparentnou proirila i na okolni svet jer se mogunost ekspanzije jedino tako ostvaruje. *** Rusoova slika sveta i oveka vrlo je problematina. Za sve o emu govori mogu se nai argumenti pro et contra. Ve na samom poetku, kada najavljuje svoju nameru izolovati se, nai mir u sebi, prekinuti veze sa okolikom kako pisanje dalje odmie, ini se da Ruso mnogo ne napreduje. On govori o usredsreenosti subjekta na sebe, ali on prvi nije koncentrisan. Posle svakog njegovog uzleta, sledi povratak spoljanjosti i uporna jadikovka zbog ljudske zlobe, to zvui prilino paranoino. ,,Mata ratrkava, pamenje pribiva.7 Njegovo bie se esto gubi u polifoniji sopstvenih glasova. Ruso odrie recepciju, ali iz njegovog tona izranja stalna potreba za opravdanjem; vano mu je da obezbedi poverenje, da ubedi u svoju iskrenost. Ruso u poetku odbacuje ula koja su smetnja i prepreka njegovom vitalnom duhu, ali kasnije kada mata posustane i oslabi, ula e posluiti kao jedino sredstvo percepcije. Usmerie se estetici oka i uha, odgovarae na prirodne nadraaje. Predavae se toplim utiscima, ,,prijatnim varkama, izdancima svoje mate. Moda i sam uvia nepostojanost svojih ubeenja jer u poetku ezne za trajnim
7

. Pule, Metamorfoze kruga, prevela Jelena Novakovi, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia Sremski Karlovci, Novi Sad, 1993, str. 111.

stanjem sree i spokojstva, pasivnim kontempliranjem koje nee biti narueno i koje e ostati postojano i nepromenljivo, ali kasnije shvata da je srea kao stanje principijelno neostvariva, da je i sam ovek kao i sve oko njega u stalnoj dinamici, te stoga treba prepoznati povoljan trenutak i ne dozvoliti mu da promakne. Kako pomiriti suprotnosti? Kako napraviti sistem od mnotva raznorodnih i protivrenih elemenata? Kako nai uporite u koje se moemo pouzdati? Kako nastaviti dalje kada se otkrije ,,tragina antipatija izmeu ja-sredita i perifernog sveta?8 Pored svih protivrenosti u koje Ruso upada, ideja unutranje egzistencije, ostvarenje sebe u sebi mogla bi se izdvojiti kao najupeatljivija. Obitavati u vlastitom svetu uz pomo kreativnog i razigranog duha, obogatiti sopstvo stvaralakom snagom i izgraditi svet po vlastitom idealu i elji. Prepustiti se oseajima, unutranjim podsticajima i ne dozvoliti razumu da uutka taj glas; iveti autentinu filozofiju emocija jeste zakon koji je Rusou blizak. Pisati. Pronai mogunost da se uprkos svemu autentino ,,ja bar negde izlije i proiri.

LITERATURA:

. Pule, Metamorfoze kruga, prevela Jelena Novakovi, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia Sremski Karlovci, Novi Sad, 1993, str. 119.

Pule, or, Metamorfoze kruga, prevela Jelena Novakovi, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia Sremski Karlovci, Novi Sad, 1993. Ruse, an, Narcis romanopisac, prevela Jelena Novakovi, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia Sremski Karlovci, Novi Sad, 1995. Ruso, an-ak, Sanjarije usamljenog etaa, prevela Mira Vukovi, Vuk Karadi, Beograd, 1984. Starobinski, an, an-ak Ruso: prozirnost i prepreka, preveo Ivan Dimi, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia Sremski Karlovci, Novi Sad, 1991.