KRAJNJA NUDA

1913/5

,2011.

..........................................................................................................................1

1................................................................................................................2

2. ............................................................................................3

3. ...............................................................................5

4. ..........................................................8

5. ................................................................................9

6...............................................................................................................12

..............................................................................................................13

....................................................................................................14

..............................................................................................................14

, ., : , .1 :1)();2) ;3);4). , . , , . . :1) ;2) ;3) ;4) ;5);6) ;7) . , . , , . . , , , , ,, . , .

.14,.1.

 . :1); 2) ;3);4) A ;5) ;6). , ., .

1.

KRAJNjA NUDA II - Dr Mili Tomanovi 8. Osnovni uslovi instituta krajnje nude Uslovi za postojanje instituta krajnje nude, kao to je sluaj i sa nunom odbranom, odreeni su lanom 20 KZ RS (ranije lanom 10 KZ SRJ sa istovetnom sadrinom). Ti uslovi mogu se podeliti na osnovne uslove koji se odnose na preteu opasnost i uslove koji se odnose na otklanjanje opasnosti. Iz definicije instituta krajnje nude, uslova za njeno priznanje, kako je odreeno u naem Krivinom zakoniku, neminovni su uslovi: prvo postojanja opasnosti i drugo, nuni uslovi za otklanjanje opasnosti. Iz materijalne sadrine ovog instituta, kako je odreen zakonom, radnja uinioca koja ima sva formalna obeleja krivinog dela, nee se smatrati krivinim delom ako je pravnom dobru pretila neskrivljena opasnost koja se na drugi nain nije mogla otkloniti i ako naneto zlo nije vee od onog koje je pretilo. Naizgled, uslovi su vrlo jednostavni, ali ocena i procena istih uslovljena je iskljuivo konkretnim, faktikim situacijama. To je razlog koji namee potrebu da se neto blie i odreenije kae o svim tim uslovima. a) Sutina i uslovi opasnosti Sutina opasnosti, njeni izvori, vreme nastanka, ozbiljnost i elementi zahtevaju posebno objanjenje. O tim elementima krajnje nude izloie se kratak osvrt. Postojanje opasnosti je osnovna pretpostavka i uslov za postojanje krajnje nude. U ovom institutu pravni pojam opasnosti predstavlja svaku opasnost koje se u odreenim ivotnim okolnostima, s obzirom na prirodu ugroenog pravnog dobra i karakter opasnosti, upravo na osnovu tih okolnosti moe zakljuivati o ugroenosti pravnog dobra, bilo kod pravnog ili fizikog lica. Uinilac treba da proceni
2

situaciju i postupa po objektivnim kriterijumima koji se zasnivaju na stvarnoj opasnosti, njenoj prirodi i izvoru kao i proceni moguih posledica po pravno dobro. Opasnost je i stanje u kome, prema objektivnim okolnostima konkretne situacije, upuuje na zakljuak o neizbenoj povredi pravnog dobra. U teoriji krivinog prava (ali i u filozofskoj literaturi) o pojmu opasnosti postoje razliita shvatanja. Bez obzira na razlike u nijansama, vladajue su dve koncepcije. Jedna koncepcija polazi od kategorije negiranja mogunosti, odnosno opasnosti. Prema ovom shvatanju, ako je mogua povreda nekog pravnog dobra ili interesa, do takve posledice e i doi. Po ovoj koncepciji ne moe se prihvatiti realno postojanje neke opasnosti ili mogunosti koje su u nekakvom bezvazdunom prostoru izmeu stanja oteenja ili ugroavanja pravnih dobara, odnosno interesa i njihovog neoteenja, odnosno ugroavanja. U sutini, po ovoj koncepciji, opasnost kako realnost ne moe postojati. Zastupnici druge koncepcije suprotnog su shvatanja od pristalica predhodne koncepcije, tj. da je mogunost, odnosno opasnost, u ivotu realna pojava i sa njima kao takvim raunaju. Kategorija opasnosti, odnosno mogunosti od koje polaze zastupnici materijlne sadrine instituta krajnje nude, ranije u jugoslovenskom, a sada u krivinom zakonodavstvu Srbije, odraz su sutinske stvarnosti i neretkih ivotnih situacija, te je samim tim takva koncepcija i sa objektivnim sadrajem. Budui da je izvor opasnosti u mogunosti ugroavanja zatienog dobra ili interesa, opasnost kao takva, ima objektivni sadraj. Prema tome, opasnost je realna i postojea kategorija svakodnevnog ivota i ivotnog okruenja u odreenim vremenskim, a izrazito u posebnim prilikama. Dakle, postojanje opasnosti se iskazuje u... prognozi i moguem daljem razvoju situacije, koja se zasniva na datim okolnostima te situacije11). Kljuni problem sastoji se u odgovoru na pitanje na osnovu kojih merila treba ocenjivati karakter opasnosti. Iako oko ovog pitanja u teoriji nema jedinstvenog stava, te bez obzira na veoma razliito shvatanje i kod ovog pitanja ipak su vladajue dve koncepcije. Po jednoj koncepciji karakter opasnosti treba procenjivati po strogim objektivnim kriterijumima. Uslovi te procene ne uvaavaju mogunost procene od prosenog oveka bez obzira na vrstu, prirodu ili karakter opasnosti. Za procenu opasnosti zahteva se stav miljenje strunjaka koji bi se izjasnio o prirodi opasnosti i karakteru iste. Po drugoj koncepciji ne prihvata se procena opasnosti iskljuivo po objektivnim kriterijumima. Za procenu opasnosti, objektivni kriterijum se mora uvaavati, ta vie, on je dominantan, ali pritom, i subjektivno merilo je znaajno i to prosenih ljudi u uobiajenim ivotnim okolnostima i situacijama. Ovo stanovite je sasvim prihvatljivo i nema sumnje da institut krajnje nude u naem krivinom pravu takve uslove i postavlja. Neki otriji kriterijumi odudarali bi od osnovne koncepcije o
3

vinosti i krivinoj odgovornosti kao uslova i osnova pretpostavke za krivinu odgovornost. Merilo mora biti objektivna opasnost po shvatanju odreene situacije i u odreenim uslovima i okolnostima, ali prosenih ljudi. Tako na primer, ako uinilac upravlja vozilom na javnom putu, i kree se u skladu sa odredbama Zakona o osnovama bezbednosti saobraaja, te zbog iznenadne prepreke opasnosti koju nije skrivio dolaskom vozila na kolovoznu traku kojom se on kree, naglo skrene na travnjak i pri tom povredi ili usmrti drugo lice, u principu bi se radilo o krajnjoj nudi. Zakljuak o tome bie uslovljen konkretnom saobraajnom situacijom i time da li bi voza prosenih sposobnosti mogao opasnost izbei povoljnijim izborom i nanoenjem manjeg zla od zla koje je pretilo. Ako bi uinilac iz ovog primera, na travnjaku pored kolovoza, uoio vie peaka i postupao na nain kako je postupio i pri tom usmrtio dva lica radilo bi se o prekoraenju krajnje nude ako je voza sam bio u vozilu. Meutim, ako bi u vozilu bilo vie lica od broja ugroenih na travnjaku, radilo bi se o krajnjoj nudi jer zlo koje je naneo nije vee od zla koje je pretilo. b) Izvori opasnosti Za razliku od nune odbrane, kod krajnje nude, izvori opasnosti mogu biti veoma razliiti. Oni mogu poticati od prirodnih sila kao to su poar, poplava, zemljotres, veliki mrazevi, sleganje ili ruenje objekata, dotrajalost ili zataivanje tehnikih sredstava, postupka preduzetog od strane oveka koji nisu imali za cilj da izazovu opasnost za drugog, a pogotovo ne sa namerom da se napadne neije pravno dobro. To mogu biti sluajevi nesmotrenog rukovanja sa zapaljivim materijama, upotreba u vonji tehniki neispravnog vozila itd. Radnja uinioca koji postupa u stanju krajnje nude treba da se usmeri na uklanjanje opasnosti dejstvom na sam izvor opasnosti. Radi otklanjanja opasnosti uinilac to moe uiniti i povredom pravnih dobara drugih lica koja nemaju veze sa nastankom opasnosti. Meutim, pri otklanjanju opasnosti nuno je ovim institutom ispotovati uspostavljenu srazmeru da uinjeno zlo ne bude vee od zla koje je pretilo. v) Vreme nastanka i vreme otklanjanja opasnosti Kao i kod nune odbrane, jedan od uslova za postojanje krajnje nude je istovremenost opasnosti koja preti i preduzimanje radnje od uinioca radi otklanjanja opasnosti. Iako je ovaj element krajnje nude naizgled nesporan, u odreenim ivotnim situacijama moe biti veoma sporan. Obino se uzima da je istovremenost sadanjost tj. vreme kad je opasnost nastala pa sve dok ista traje. Ovo jeste tano, ali ipak do kraja ne moe biti prihvatljivo. Ogranienjem prava na krajnju nudu na ovaj nain znailo bi da opasnost koja je prola (to je i prihvatljivo) kao i budua opasnost, ne bi uiniocu davala pravo na krajnju nudu. Bilo bi krajnje neprihvatljivo da za vreme poplava i poara da uinilac saeka da bude ugroeno pravno dobro koje je trebalo da brani, pa tek tog trenutka da
4

preduzima mere radi otklanjanja opasnosti. One bi u takvim prilikama, zbog kanjenja, bile bezpredmetne. U takvim prilikama, dakle, zavisno od izvora, prirode i karaktera opasnosti, pravilno je prihvatiti da uinilac moe preduzeti mere kako bi otklonio opasnost. Odreivanje vremena kao elementa krajnje nude prestavlja odreivanje okvira ovog instituta. Od pravilnog reenja ovog pitanja u osnovi zavisi i primena ovog instituta. Oko ovog uslova postoje brojne teorije, a naravno, i razliita shvatanja. Ako se analiziraju razne koncepcije koje polaze od razliitih osnova i uslova, ipak se moe zakljuiti da veina teoretiara smatra da uslov istovremenosti treba tumaiti neto ire, a pre svega, neto drukije negoli kod instituta nune odbrane. To je sasvim razumljivo budui da kod nune odbrane izvor opasnosti dolazi od oveka, njegovim protivpravnim napadom na pravno dobro drugog. Zbog toga je kod nune odbrane, za razliku od krajnje nude, znatno lake utvrditi kada postoji istovremeni protivpravni napad. Po nainu nastanka i razvoja, izvor opasnosti kod krajnje nude neoekivan je u pogledu pravog trenutka kada e ona dovesti do ugroavanja, odnosno nastanka posledica. U izvesnim situacijama moe se raditi o takvoj opasnosti, koja, prema svojoj prirodi, moe izazvati vei broj veoma znaajnih pravnih dobara. Kako smatra Dr Milo Babi12) ako je izvesno da e kroz nekoliko dana naii uragan ili da e poplava provaliti nasipe i poplaviti naseljena mesta, onda treba smatrati da opasnost neposredno predstoji. U uslovima kada se u procesu proizvodnje koriste vrlo sloeni tehniki sistemi na osnovu kojih je izvesno da e kroz odreeno vreme nastupiti velika teta. U takvim uslovima, pogotovo ako se ocene zasnivaju na strunim procenama zasnovanim na objektivno postojeim okolnostima, opasnost je neposredna i udovoljeno je uslovu istovremenosti, smatra isti autor. Inae znaajan broj autora smatraju, sa razlogom, da uslov istovremenosti kako je upotrebljen u lanu 10 (a sada 20) pri odreivanju pojma krajnje nude, ne odraava sutinu tog instituta. On po svom gramatikom znaenju ne odraava i pojam izvesne, neminovne opasnosti koja e nastati kroz odreeno vreme. Tako, primera radi, onaj kome zbog prirode bolesti, ako ne obezbedi odreeni lek, preti smrt, pa lek obezbedi krivinim delom, trebalo bi prihvatiti da je postupao u okviru uslova istovremenosti. U takvom sluaju, bar tako smatram, uinilac je postupao u krajnjoj nudi poto je od sebe otklanjao istovremenu, neskrivljenu opasnost koja se na drugi nain nije mogla otkloniti. g) Stepen opasnosti Odredbom lana 20 stav 2. KZRS ne predvia se, ne bar izriito, teina ili stepen opasnosti. Meutim, iz cilja, smisla i sadrine ovog instituta, oigledno je nuan uslov opasnosti odreenog stepena i teine. Otuda bilo kakvo, a pogotovo neznatno ugroavanje, ne moe prestavljati onu opasnost koja se ima u vidu odredbom stava 2. lana 20 KZ RS. Ovaj institut ima u vidu opasnost koja moe ugroziti znaajnija
5

pravna dobra i za posledicu imati vee ili nenedoknadive tete. Radi se o institutu kojim se regulie pitanje sukoba pravnih dobara i interesa istih, u korist pravnog dobra koje se zatiuje povredom drugog pravnog dobra ili interesa drugog lica, fizikog ili pravnog koje nije krivo za nastanak opasnosti. Sasvim je prirodno da redovne, svakodnevne neugodnosti, ne mogu se otklanjati na tui raun. Kada bi se dozvolilo da ovek svoje neugodnosti, eventualne tete bilo kog stepena itd. sam razreava koristei se ovim institutom, preuzeo bi ulogu nekakvog delioca pravde te bi generalno bila ugroena sloboda i uz nju druga prava ljudi. Pretea opasnost oito mora biti veoma ozbiljna tako da se njome ugroava pravo uinioca ili drugog lica, tako da njenim otklanjanjem uinilac ini krivino delo koje zbog otsustva protivpravnosti i drutvene opasnosti to nije. Svakodnevne neugodnosti, uobiajeni pratioci nekakve nude oveka po svojoj dimenziji nisu uslov za postojanje krajnje nude. Opasnost mora biti stvarna a ne uobraena (u zabludi) jer bi se u tom sluaju radilo o putotivnoj krajnjoj nudi, o emu e biti posebno govora. d) Opasnost ne sme biti skrivljena Iako se ovaj uslov za postojanje krajnje nude ini jednostavan, on je ipak sutinski sloeno pitanje. Na to ukazuju i brojna teoretske shvatanja i nesporazumi oko opsega pojma skrivljenosti, odnosno neskrivljene opasnosti. Kako tvrdi Dr Sreko Zuglija13) Oito nije dovoljno za krivnju ve to, to je ugroeni predvideo ili mogao predvideti opasnost, nego treba jo to, da je predvideo ili mogao predvideti da e se iz opasnosti moi spasiti samo povredom tueg pravnog dobra. Nije retko u ivotu da je uinilac sam izazvao opasnost koja se moe otkloniti jedino povredom pravnog dobra drugih, bilo fizikih ili pravnih lica. Iz sadrine stava 2 l. 20 KZ RS proizilazi da je za postojanje instituta krajnje nude tj. elemenata opasnosti, da opasnost nije skrivljena od uinioca. Ako je sam uinilac izazvao opasnost ali iz nehata, to moe biti osnov za blae kanjavanje, a ne osnov za iskljuenje postojanja krivinog dela. Zbog toga je element neskrivljenosti, iako naizgled jednostavan, u sutini sloeno pitanje ovog instituta. U vezi sa ovim nuno je dati dva kljuna odgovora. Odgovor na prvo pitanje treba da obuhvati objanjenje u emu se sastoji skrivljena opsnost i da li uinioeva svest treba da obuhvati samo opasnost kao takvu, ili je nuna i svest da e ta opasnost morati da se otklanja samo povredom pravnih dobara drugih subjekata. Drugo pitanje je u tesnoj, skoro neodvojivoj vezi sa prvim, a ono se odnosi na opasnost isticanja neskrivnjenosti kao bitnog uslova za postojanje instituta krajnje nude. Teoretska shvatanja u vezi navedenih uslova kreu se od jedne do druge krajnosti. Tako, po miljenju nekih teoretiara element skrivljenosti smatraju bitnim uslovom pretpostavkom za postojanje instituta krajnje nude. Opet, po miljenju drgih teoretiara skrivljenost nije element koji treba da uslovljava pozivanje na krajnju nudu ak i kada je opasnost od uinioca izazvana umiljajno. S druge strane, neki
6

teoretiari skrivljenost uzimaju kako psihiki odnos uinioca prema samoj opasnosti, dok drugi opet proiruju uslov tj. da je postojao odreeni psihiki odnos uinioca prema samoj opasnosti, a drugi proiruju uslove tj. da je postojao odreeni psihiki odnos uinioca i prema otklanjanju opasnosti. Ustvari, zastupnici ove druge koncepcije (kumulativnih uslova) skrivljenost (ili neskrivljenost) odreuju kao psihiki odnos uinioca prema sveukupnoj situaciji krajnje nude. O neskrivljenosti kao elementu i pretpostavci krajnje nude, u teoriji krivinog prava, kako starijoj, tako i savremenoj, miljenja su podeljena. U naoj krivinopravnoj teoriji, bez obzira na izvesne razlike, vladajue je stanovite da je neskrivljenost jedan od uslova za postojanje krajnje nude. Uostalom, takav uslov je postavljen u stavu 1 lana 20 KZ RS gde su navedeni elementi krajnje nude, pa pored ostalog i neskrivljena opasnost. Ona je, kako je reeno, pri postojanju i drugih uslova, osnov za iskljuenje protivpravnosti i drutvene opasnosti, ustvari osnov koji iskljuuje postojanje krivinog dela. Ako je opasnost skrivljena nehatom uinioca, njegova krivina odgovornost e postojati stim to se, kako je propisano stavom 2 lana 20 KZ RS moe blae kazniti. Skrivljena opasnost, prema tome, iskljuuje mogunost postojanja instituta krajnje nude. Kao to je ve reeno, uminjajno skrivljena opasnost je razlog koji iskljuuje mogunost da se uinilac koristi blagodetima krajnje nude. Vinost uinioca, meutim, mora obuhvatiti i nastajanje stanja koje e zahtevati neophodne mere za otklanjanje opasnosti; znai da e postupak uinioca prouzrokovati stanje nude. Psihiki odnos uinioca prilikom preduzimanja radnje, bilo umiljajno ili iz nehata, mora obuhvatiti i to da e radnje koje je preduzeo stvoriti opasno stanje pravno zatienog dobra. Njemu se mogu staviti na teret samo one opasnosti, odnosno povrede, koje su, prema konkretnim okolnostima i karakteru, preduzete radnje bile predviene u datoj situaciji. To, uostalom odgovara koncepciji (osnovnoj) naeg pozitivnog zakonodavstva o uslovim krivine odgovornosti. Drugaiji pristup vodio bi ka objektivistikoj koncepciji krivine odgovornosti. Na izloenom stanovitu je i shvatanje Dr Draguljuba Atanackovia14), koji izmeu ostalog, zastupa stav, da sama injenica da je neko svesno preduzeo odreene opasne radnje, istovremeno ne znai da je automatski bio duan i morao da predvidi sve povrede koje mogu da nastupe. Takvom uiniocu treba uzeti u obzir samo one povrede koje je u toj konkretnoj situaciji bio duan i mogao da predvidi. Da je ovakav pristup ivotan i logian, svoju verifikaciju moe dobiti kroz dogaaj koji se desio 1994. god. Naime, ratno okruenje i sankcije kao izuzetne okolnosti uinile su da se ljudi, za razliku od ranijih vremena, ponaaju na drugaiji naina. Stvaraju se rezerve deficitarnih roba, posebno goriva. Na strmini ispod njegovog placa nalazio se plast sena koji je sloio njegov sused takoe vlasnik vikendice. Budui da je uinilac palio korov nije ni pretpostavio da je njegov sused u plastu sena sakrio u plastinim kantama 50 litara nafte, te da kada je plamen zakaio plast sa senom i ovaj pokuao
7

da ga ugasi, uoio je da vatra zahvata i kante sa naftom koje je uinilac otkotrljao prema vikendici suseda kako bi spasao svoju vikendicu. Da je uinilac, iz ovog primera, znao da je u plastu nafta, pa se ponaao kako se ponaao, a polazio od toga da e, otklanjajui opasnost od svoje vikendice, prouzrokovati unitenje ili naneti tetu na vikendici suseda, on bi bio krivino odgovoran. U protivnom odstupalo bi se od optih pravila krivine odgovornosti i od osnovnog cilja i smisla instituta krajnje nude. U navedenom sluaju, dodue, i lice koje je ostavilo naftu u plastu sena doprinelo je stvaranju opasne situacije. ) Usmerenost opasnosti na povredu pravnog dobra Svaka opasnost nema status opasnost kao uslova za postojanje krajnje nude. Mora se raditi o takvoj opasnosti koja kad preraste u drutveno opasan karakter, a to je situacija kada ozbiljno ugroava neko dobro ili interes. Bez navedenih uslova ne moe se govoriti o krajnjoj nudi. Za neka krivina zakonodavstva bitan je karakter pravnog dobra koje moe biti podobno za postojanje instituta krajnje nude. Razlike oko kruga tih dobara u zakonodavstvima raznih draava veoma su znaajne. S obzirom na pravnu prirodu i materijalnu sadrinu krajnje nude (iskazanu u lanu 20 KZ RS) u naem krivinom zakonodavstvu nema nekog posebnog znaaja. Ta razlika, dodue ima znaaja, kroz ekvivalenciju dobara koja se ugroavaju i koja se pri otklanjanju opasnosti povreuju. Jer, nae krivino zakonodavstvo spada u grupu krivinih zakonodavstava kod kojih je omoguena zaista iroka zatita pravnih dobara, upravo irokog kruga dobara. Preko ovog instituta mogu se tititi prava i slobode, lini i telesni integritet kao i imovina bez obzira na njeno svojstvo i svojstvo titulara iste. Svi oblici svojine i imovine izjednaeni su po ustavu. Prema tome, preko ovog instituta mogu se tititi privatna, drutvena, dravna, zadruna, meovita, kao i svi oblici svojine. U redosledu pravnih dobara koja se mogu tititi i koja u izvesnoj meri imaju prevagu u odnosu na pravna dobra koja se mogu konvalidirati, svakako je na prvom mestu ivot oveka, njegovo telo i zdravlje i uz to polna sloboda, odnosno moral. Po naem krivinom zakonodavstvu, preko instituta krajnje nude, u principu, mogu se tititi sva pravna dobra i interesi koji su zagarantovani naim pravom. Zbog toga je i odrednica o krajnjoj nudi blanketnog karaktera. 9. Uslovi za otklanjanje opasnosti Drugu grupu uslova za postojanje krajnje nude ine uslovi koji se od uinioca zahtevaju pri preduzimanju radnji u cilju otklanjanja opasnosti. Svaka radnja, ili svaka delatnost uinioca, iji je cilj zatita i ouvanje pravnog dobra kome preti opasnost, ustvari prestavlja otklanjanje opasnosti. Radnje koje se preduzimaju po svojim formalnim obelejima krivinog dela formalno i prestavljaju izvrenje odreenog krivinog dela. Takva radnja uinioca nije krivino delo s obzirom da
8

takvo ponaanje uinioca po stavu 1 i 2 l. 20 KZRS nema karakter krivinog dela. Meutim, ako je dolo do prekoraenja granica krajnje nude, uinilac e biti krivino odgovoran. ivotne situacije kod krivinog dela izvrenog u krajnjoj nudi su brojne i neiscrpne, pa i one u kojima se povreuje pravno dobro koje je u istoj situaciji sa pravnim dobrom koje se ugroava. Primer za to, kako je ve navedeno, tj. kada se dvojica ljudi nau u amcu koji tone, a raspolau sa jednim pojasom za spasavanje. Shvatanja o ovom uslovu veoma su razliita. ini mi se da u vezi sa ovim zasluuje posebnu panju miljenje Dr Miloa Babia15) koji, izmeu ostalog, navodi: Da bi radnje upravljene na otklanjanje opasnosti mogle biti opravdane, odnosno da bi se mogle tretirati djelom krajnje nude, neophodno je da budu iscrpljeni odreeni uslovi. To znai da krivino pravo ne odobrava izlaz iz bilo kakve situacije krajnje nude. Prvi i jedan od najstroijih uslova... krajnje nude sastoji se u neophodnosti djela krajnje nude, odnosno nemogunosti otklanjanja opasnosti na drugi nain... Drugi uslov se odnosi na postojanje srazmjernosti izmeu postojee i povrede prouzrokovane djelom krajnje nude. Oba ova uslova su predviena u odredbi l. 10 st 2 (sada istovetna odredba l. 20 st 2 KZ RS) kao bitna obiljeja ovog instituta. a) Nunost otklanjanja opasnosti Za razliku od nune odbrane kao instituta gde se radi o sukobu prava sa nepravom, kod instituta krajnje nude radi se o sukobu ili konkurenciji izmeu dva ili vie prava, pravno zatienih dobara ili interesa. Za postojanje krajnje nude potrebno je najpre postojanje uslova da se opasnost nije mogla otkloniti na drugi nain. Osim toga, za razliku od nune odbrane kod koje je odbijanje napada (otklanjanja opasnosti) usmereno na napadaa ili na njegovo pravno dobro, a kod krajnje nude vri se, ak i veoma esto, na raun pravnog dobra treeg lica koje niim nije doprinelo stvaranju opasne situacije. Prema tome, kod instituta krajnje nude u sukobu su interesi dva pravna dobra koja u naelu uivaju istu pravnu zatitu. U tom sukobu dozvoljeno je rtvovanje drugog pravnog dobra ako nije bilo mogue spaavanje ugroenog dobra na drugi nain. U biranju izmeu dva zla, zakonodavac se, ipak, radi zatite pravnih dobara bilo ijih, za spaavanje veeg ili dobra iste vrednosti, pravnog dobra kome je opasnost pretila, koje je radi otklanjanja opasnosti rtvovano. Meutim, pri otklanjanju opasnosti zahteva se veoma strog, restriktivan, moe se rei i korektivan uslov da se opasnost nije mogla otkloniti na drugi nain. Olake i neodgovorne rtve ovaj institut ne uvaava, to je sasvim razumljivo. Uslov nude, stanja nude, u situaciji beznaa ako se opasnost nije mogla otkloniti na drugi naina osim na nain kako je to uinjeno, dominantan je kod ovog instituta. Oko ovog uslova i teoretiari krivinog prava, uglavnom su jedinstveni. Izvesni nesporazumi postoje oko sutine nemogunosti. Iako je to moda prestroga
9

kvalifikacija, ali takva shvatanja spadaju u sferu meditiranja. Jer, mogunost i nemogunost, ipak su sinonimi. Zahtev kod instituta krajnje nude, da se opasnost nije mogla otkloniti na drugi nain ujedno znai da je to bilo jedino mogue reenje. Prema karakteru opasnosti, vremenu i okolnostima pod kojima je i kako nastupila, odnosno nagoveteno njeno nastupanje, upravo se i vri procena, da li se ista mogla otkloniti na drugi nain. ivotne okolnosti i situacije neiscrpne su. Tako primera radi, ako zbog vremenskih nepogoda, jednoj ivinarskoj farmi u najvanijem vremenu inkubacije doe do prekida struje, to bi imalo za posledicu unitenje itavog turnusa, te vlasnik farme iskljui drugog korisnika elektrine energije na iju se mreu prikljuio, sa nanoenjem manjeg ili istog zla koje je pretilo pravnom dobru drugog subjekta, u naelu, radilo bi se o krajnjoj nudi. Od uinioca koji je izazvao opasnost, pa i neskrivljeno, kao i od uinioca ija je vrednost pravnog dobra manjeg znaaja, treba zahtevati stroije kriterijume oko iznalaenja naina za spreavanje opasnosti. Taj drugi uslov, iako manje efikasan, u poetku i neizvestan zbog sredstava i naina otklanjanja opasnosti radi to manje povrede tueg pravnog dobra, treba da bude maksimalno potovan kada se otklanjanjem opasnosti povreuje najvrednije pravno dobro oveka, u prvom redu ivot. Iako bi zbog neskrivljene opasnosti bila ugroena imovina velike vrednosti, pojednostavljenjem u izboru sredstava odmah na poetku, ugroavanjem ivota drugog ne bi odgovaralo smislu i cilju instituta krajnje nude. Odbijanje napada mora biti krajnje nuno kako se to u datim, sveukupnim okolnostima mora uiniti. To mora biti jedini nain na koji se opasnost mogla otkloniti. Ugroena pravna dobra zanemarljive vrednosti u odnosu na pravno dobro koje se povreuje pri otklanjanju opasnosti ne daje osnova uiniocu da se koristi institutom krajnje nude. Svaki ovek kako lino, tako i njegova dobra, svakodnevno su izloena riziku svakodnevne neskrivljene opasnosti. Ako bi se u svim situacijama dozvoljavala samozatita, ljudi bi onda kao pojedinci i drutvo kao celina iveli u neizvesnosti i beznau. Krajnja nuda, po radnji uinioca, nainu otklanjanja opasnosti, mora prema oceni sveukupnih okolnosti, prestavljati krajnji izlaz. Na sreu u okviru ovog instituta je i uslov da zlo koje se nanosi ne sme biti vee od zla koje je pretilo. U okviru instituta krajnje nude znaajan element uslov je pitanje srazmere. Vano je naglasiti da je u postojeoj odredbi lana 20 KZ RS (kao i u ranijim odredbama istovetne sutine) dato je reenje kakvo je inae retko u zakonodavstvima drugih drava. Naime u stavu dva lana 20 KZ RS u vezi srazmere reeno je, kao uslov, da krajnja nuda postoji ako ...uinjeno zlo nije vee od zla koje je pretilo. Koje je zlo manje ili vee, odnosno koje je dobro vrednije, pitanje je na koje se ne moe dati odgovor koji bi vaio kao nekakva dogma ili okvir na osnovu koga bi se zakljuilo o srazmeri. To je veoma sloeno
10

pitanje, odnosno sloen element instituta krajnje nude. O ovom elementu, pozivajui se na brojne izvore i stavove teoretiara izloio je i svoje miljenje Dr Milo Babi16), koje je, po mom shvatanju, prihvatljivo. On smatra, a tako i jeste, da je veoma teko ustrojiti neki siguran kriterijum za vrednosno uporeivanje pravnih dobara (meni se ini da su ivot i telesni integritet van konkurencije). Zbog toga su kako se u literaturi istie, mnoga dobra i interesi u nekim kolizionim situacijama vrednosno nemerljivi. Vrednosno rangiranje dobara uslovljeno je i drutveno-politikim i ekonomskim prilikama, kao i ureenjem u jednoj dravi. Ono je, tako smatram, zavisno i od vremena kada se takva komparacija ini, a zavisi i od socijalnih prilika, meunarodnih odnosa i okruenja. Teoretska shvatanja u vezi srazmere pravnih dobara veoma su razliita. Tako, jedne pristalice jedne koncepcije kao polaznu osnovu za odreivanje srazmere u vrednosti dobara smatraju kljuni stav zakonodavca, odnosno pravnog poretka u celini. Primera radi, ako je za povredu odreenog pravnog dobra, propisana vea kazna, smatra se da je ono vrednije u odnosu na drugo. Pristalice druge koncepcije, ako se tako moe rei, u rangiranju, smartaju da je realnije odrediti naelne okvire kao opta upustva za utvrivanje srazmere. Zastupnici tree koncepcije, pristalice su, te i zastupnici, najnovije savremene koncepcije krivinog prava. Oni smatraju da vrednosno rangiranje dobara u pozitivnom zakonodavstvu ne moe prestavljati jedino merilo. Istina, oni ne prihvataju da pri rangiranju pravnih dobara treba uzeti pozitivno zakonodavstvo kao orjentacioni okvir. Meutim, vrsta i visina kazne u krivinom zakonodavstvu, kako istiu prestavnici ove koncepcije, merila su ograniene vrednosti, budui da se kazna kako po vrsti tako i po visini odreuje po mnotvu drugih elemenata. Ova ograda je, tako mislim, apsolutno tana ako se imaju u vidu uslovi i nain odmeravanja kazne, kako je to odreeno naim krivinim zakonodavstvom. S obzirom na sutinu instituta krajnje nude, tree stanovite, uz izvesne korekcije, najprihvatljivije je. Naime, rangiranje dobara po pozitivnom zakonodavstvu moe prestavljati polaznu osnovu za odreivanje izmeu vrednosti dobara kome je opasnost pretila i dobra koje je ugroeno, odnosno povreeno pri otklanjanju opasnosti. U sluaju gde je po pozitivnom zakonodavstvu nesporno koje se dobro smatra vrednijim (jedino ivot u odnosu na imovinu) nije potrebno traiti neke dodatne uslove. I to naelno pravilo moe biti podvrgnuto korekciji, budui, da su, ne retko, mogunosti zakona kao pravila ograniena. Primer za to je i vrsta i visina zapreene kazne za odreeno krivino delo. Ona zavisi i od linosti uinioca, naina i okolnosti pod kojima je delo izvreno i niza drugih okolnosti. Zbog toga je navedeno pravilo samo relativna kategorija. Pitanje vrednosti dobara u sukobu, po naelnom stavu i pravilu, zbog dodatnih elemenata i okolnosti, moe pretrpeti korenite izmene. Ovo iz razloga to naelno
11

vrednost pravnih dobara nije uvek iskljuivo merilo. Dodatni uslovi i okolnosti mogu potpuno obrnuti situaciju. Tako, primera radi, ako je autoprevozniku kamion jedino sredstvo pomou koga obezbeuje egzistenciju brojnim lanovima domainstva manje vrednosti od drugog pravnog dobra u sukobu, a radi se o vremenu i okolnostima da autoprevoznik nema izgleda za dui preiod da obezbedi drugi kamion, niti na drugi nain obezbeuje svoju i egzistenciju svoje porodice, okolnost je koja se mora posebno uvaavati. Prema tome, ivotne okolnosti, odnosno konkretne situacije mogu biti veoma razliite. Te razlike mogu biti od takvog znaaja da prevashodni kriterijum startnih vrednosti mogu znaajno prevazii i uiniti ga drugorazrednim. Prema tome, pravi kriterijum je svaka konkretna situacija. b) Usmerenost radnje uinioca na otklanjanje opasnosti Institut krajnje nude, pored nune odbrane i neznatne drutvene opasnosti ustvari je institut koji negira postojanje krivinog dela. Meutim, za postojanje ovog instituta, pored uslova koji su do sada navedeni, neophodno je da pored objektivnog stanja nude, postoji odreeni psihiki odnos uinioca prema samom delu i posledicama koje su nastupile. Taj psihiki odnos uinioca treba da se ogleda u cilju preduzete radnje tj. da je radnju preduzeo radi zatite pravnog dobra koje je ugroeno. Ovaj zahtev i uslov u teoriji krivinog prava, bez obzira na razlike u nijansama, nije sporan. U teoriji krivinog prava ne postoji jedinstveno miljenje oko pitanja da li je uinilac samo svestan stanja opasnosti ili je uz to potrebno da je ta opasnost uticala na formiranje volje kod ovog za spaavanje pravnog dobra koje je ugroeno. Po jednoj koncepciji dovoljno je da je uinilac bio svestan stanja nude, a po drugoj, pored toga uslova i da je kog uinioca postojala i volja za spaavanje ugroenog pravnog dobra makar se ona ispoljavala u obliku umiljaja. O sukobu razliitih koncepcija i elemenata o kojima se posebno mora voditi rauna pri oceni postojanja uslova za postojanje krajnje nude, po mom shvatanju najprihvatljivije je stanovite koje zastupa Dr Milo Babi17). Naime, ovaj autor smatra da delo krajnje nude mora da karakterie odreeni psihiki odnos uinioca koji on naziva vinou krajnje nude. Uinilac je, kako on smatra, svestan ugroenosti odreenog pravnog dobra kao i injenice da e otklanjanjem te opasnosti prouzrokovati povredu nekog drugog pravnog dobra. Uinilac je, pritom, svestan injenice da time spaava znaajnije pravno dobro od pravnog dobra koje se povreuje. esto se deava da je uinilac svestan da mogu da propadnu oba dobra ukoliko ne preduzme delo makar za spaavanje jednog od njih (sluajevi zajednike opasnosti). Time se formira ...specifian subjektivni odnos uinioca prema njegovom delu gde se sukobljavaju i ukrtaju razliiti sporovi svesti, to proizilazi iz same prirode ovog instituta koji sam po sebi prestavlja ne samo objektivnu koliziju u vidu sukoba dva ili vie interesa, ve i koliziju subjektivnih
12

momenata. Na osnovu toga, smatra autor, formira se svojevrsan subjektivni odnos uinioca prema delu, a osnovu toga ine upravljenost uinioeve svesti i volje na spaavanje ugroenog dobra. Vinost krajnje nude, smatra isti autor, prestavlja opravdavajuu ili izvinjavajuu vinost koja sa ostalim elementima krajnje nude moe da dovede do negiranja drutvene opasnosti i protivpravnosti krivinog dela, odnosno u nekim sluajevima kao lini stav iskljuenja krivine odgovornosti poto se od uinioca nije moglo oekivati drukije ponaanje. g) Odnos krajnje nude i dunosti izlaganja opasnosti U lanu 20 stava 1 KZ RS propisano je da nije krivino delo ono delo koje je uinjeno u krajnjoj nudi, dok je u stavu 2 istog lana odreena materijalna sadrina ovog instituta. Meutim, iako svako lice u principu moe da se koristi blagodetima ovog instituta, u stavu 4 lana 20 KZ RS propisan je izuzetak. Tom odredbom je propisano da nema krajnje nude i uinilac e biti krivino odgovoran ako je bio duan da se izlae opasnosti. Postoji vei broj organizacija i organa zbog ije prirode delatnosti ili cilja odreenog organa, lica koja rade u tim organima, odnosno organizacijama, ne mogu se koristiti institutom krajnje nude. Oni se ne mogu koristiti ovim institutom ako je priroda njihove delatnosti, zbog poziva, radne obaveze i slino, skopana sa odreenom opasnou. Tipini sluajevi tih organa, proistiu za pripadnike Vojske Srbije i pripadnike policije. d) Prekoraenje krajnje nude Za postojanje instituta krajnje nude kako je propisano lanom 20 stav 2 KZ RS potrebno je da postoje objektivne i subjektivne okolnosti kako je to ve objanjeno. Meutim, kao to moe biti situacija kod nune odbrane, i kod ovog instituta pri otklanjanju opasnosti uinilac moe ii van instituta krajnje nude. Do prekoraenja granica krajnje nude prema ve navedenoj odredbi moe doi ako su se stekle dve grupe uslova: prvo ako je uinjeno zlo vee od zla koje je pretilo i drugo, ako je pri otklanjanju opasnosti, mogao to uiniti manjom povredom pravnog dobra drugog lica od povrede koja je naneta. ) Putativna krajnja nuda I kod ovog instituta kod uinioca moe postojati pogrena prestava o okolnostima koje, da su stvarno postojale, radilo bi se o opasnosti koju bi uinilac, pod uslovima koji se trae za krajnju nudu, mogao opasnost da otklanja. U takvom sluaju, pitanje krivine odgovornosti uinioca raspravljalo bi se po optim pravilima koja se odnose na vinost i krivinu odgovornost. U svakom sluaju, neotklonjiva zabluda bila bi osnov iskljuenja krivine odgovornosti. 10. Zakljuak Ocenjujem korisnim, da sve to je reeno o krajnjoj nudi, bude iskazano kroz zakljuak radi preglednosti. Krajnja nuda, kako je reeno, kao i nuna odbrana je institut osnov iskljuenja
13

krivinog dela, iako su u odreenim konkretnim sluajevima sa umiljajem ostvarena obeleja odreenog krivinog dela. Prema tome, nije krivino delo ono koje je uinjeno u krajnjoj nudi. Krajnja nuda kao i nuna odbrana imaju po krivinom zakonodavstvu Srbije (kao i ranijem Jugoslavije) isto krivino dejstvo. Meutim, iako i jedan i drugi institut, iskljuuju postojanje krivinog dela, ali se po svojoj sutini te i pravnoj prirodi znatno meusobno razlikuju. Kod instituta nune odbrane radi se o sukobu prava sa nepravom, a kod krajnje nude dolazi do sukoba prava sa pravom tj. do sukoba pravnih interesa zasnovanih na pravu. Zbog toga su institutom krajnje nude odreeni veoma restriktivni uslovi, pod kojima je u otklanjanju opasnosti dozvoljeno da se povredi pravno dobro drugog. Institut krajnje nude zasniva se na dve grupe uslova: na uslovima opasnosti i drugom, uslovu otklanjanja opasnosti. Opasnost oznaava situaciju u kojoj se na osnovu objektivno postojeih okolnosti moe osnovano pretpostaviti ili predvideti da neposredo moe doi do povrede nekog dobra bez obzira na subjekt kome ono pripada. U otklanjanju opasnosti uinilac postupa na osnovu prognoze o mogunostima daljeg razvoja situacije i to na osnovu sveukupnih okolnosti u odreenom trenutku. Opasnost mora biti stvarna i ne sme od uinioca biti skrivljena. Pri tom nije bitno da li opasnost preti pravnom dobru lica koje je otklanja ili pravnom dobru nekog drugog lica. Ona, inae, moe pretiti bilo kom pravnom dobru. U otklanjanju opasnosti dozvoljeno je uiniti odreeno krivino delo samo pod uslovom da je pri otklanjanju opasnosti vreno istovremeno sa nastalom opasnou. Otklanjanje opasnosti od uinioca moe se prihvatiti da je izvreno u skladu sa ovim institutom samo pod uslovom da se opasnost nije mogla otkloniti na drugi nain i da izvrenjem krivinog dela nije drugom naneto vee zlo od zla koje je pretilo pravnom dobru uinioca ili drugog lica. 11) Dr Milo Babi: Krajnja nuda u krivinom pravu, Banja Luka, 1987. god., str. 82 12) Dr Milo Babi: Krajnja nuda u krivinom pravu, Banja Luka, 1987., str.95 13) Dr Sreko Zuglija: Stanje nude, Veliki Bekerek, 1920. god., str. 45 14) Dr Dragoljub Atanackovi: Vinost kod krivinih dela kvalifikovanih teom posledicom, JRKK, br. 3/72, str. 403 15) Dr Milo Babi: citirano delo, str. 131 16) Dr Milo Babi, citirano delo, str. 146-163 17) Dr Milo Babi, citirano delo, str. 166

14

6.

1. , - ,,2006.
15

2. , , - ,,2005.

3. , , ,,2006.

WWW.SCRIBD.COM/NUZNA ODBRANA

16

1. - ( . , . 106/47 )

2. (. ,. 85/2005,88/2005 107/2005,72/2009 )

3. (. ,.70/04,13/04 )

4. ( , . 110/97 )

17