Ukusom se naziva sposobnost ispravnog

prosudjivanja o lepom. Pojam ukusa pre je moralni nego estetski pojam. De gustibus non est dispuntandum o ukusima se ne moze raspravljati. Ova latinska poslovica pokazuje da antirelativisticki sadrzaj. Ukus je nesto sto se mora imati. Aleksandar Baumgarten kaze: da je ukus u sirem smislu sposobnost osetnog prosudjivanja, a da je umece prosudjivanja kritika u najsirem znacenju. Netacno prosudjivanje je brzopleto a brzopleti ukus je pokvaren, zreli ukus je prociscen a fini ukus je sposobnost da se i najmanje savrsenosti ili nesavrsenosti datog predmeta pouzdano razotkriju. On gresi kada kaze da se kriticko prosudjivanje lepog moze podvesti pod umne principe i da se pravila tog prosudjivanja mogu uzdici do nauke. Definicija uskusa je : prosudjivanje lepoga.1 Ja se u potpunosti slazem sa misljenjem da se o ukusu ne moze raspravljati jer ukusa ima koliko i ljudi. Da li ce nam se nesto svideti zavisi samo od nas samih. Naravno, moze se govoriti i o manipulaciji ukusom jer ako su ljudi podlozni uticaju, moze im se nametati cak i ukus koji po prirodi stvari nije njihov.

Moda po samom pojmu oznacava ono sto bi moglo biti i sasvim drugacije, sto je novina i dosetka. Naravno, moda moze prikazivati i ocrtavati drustveni status sto je posebno vidljivo u zapadnim zemljama.2 Djilo Dorfles kaze da nista nije kratkotrajnije ni ogranicenije od mode. Moda nije samo jedna od najvaznijih drustvenih i gospodarskih pojava naseg vremena vec je i jedno od najpouzdanijih merila za utvrdjivanje psiholoskih, psihoanalitickih i drustveno-gospodarskih motivacija covecanstva. Ljudi obicno poistovecuju modu i stil ali nije tako. Svaki novi stil obicno postane moderan a kada prodje moda doticnog stila on je najcesce osudjen na propadanje, ali ponekad se moda ustali tek kada se napusti taj stil.3

1 2

Preuzeti citati iz knjige: Estetika, Isto 3 Djilo Dorfles : Moda, Zagreb, 1998 godina

Najsigurniji dokaz u svakom razmatranju dobrih i losih strana mode uvek se temelji na problemu ukusa. Neke stvari koje su u proslosti smatrane kicom danas predstavljaju vrhunska umetnicka dela ( Gaudijeva Pedvera, park Guell) ali i obrnuto, neka dela koja danas predstavljaju pravu umetnost, mogu se u buducnosti okarakterisati kao kic. Moda je nastala medju visim klasama, od Antike do srednjeg veka gde je postojala snazna unutrasnja hijerarhija, sada moda nije samo za bogate vec je i za srednji stalez, pa cak i za nizi koji vise ne nosi narodnu nosnju.( Iz tog aiskljucujemo recimo Nedelju visoke mode u Parizu koja je samo za visi stalez i za njihov dzep) Moda je jedan od najosetljivijih pokazatelja ukusa vremena koji je uvek temelj svakog estetskog i kritickog vrednovanja odredjenog istorijskog razdoblja. Moda, rec koja poprima velike razmere u poslednje vreme. Sve vise je ljudi uzimaju kao vaznu oblast svog zivota. Ja ne spadam medju one koji moraju biti obuceni po poslednjoj modi i koji smatraju da ako ljudi ne prate modu da nemaju ukusa. Naprotiv, smatram da covek treba da ostane svoj i da nosi samo ono sto mu prija. Svedoci smo da ljudi nekada narusavaju sopstveno zdravlje zeleci da ostanu u toku sa poslednjom modom i da nose stvari u kojim ase ne osecaju prijatno ali koje se moderne. Isto tako i kupuju nepotrebne stvari za kucu zeleci da odaju utisak osebe sa ukusom. Moda je veoma vazna ali je jos vaznije pitanje po meni, ko je diktira? Ko nam je uzor? Da li je zaista moda ili pokusaj odskakanja od proseka?

Ovom reci se osudjuju artefakti kojima se ne zeli priznati pripadnost umetnosti a imaju ocitu nameru da ukrasavaju, da se svidjaju. Kic je losa roba, nesto sto stvara privid vrednosti. Kic u mizici moze se blize odrediti: pojednostanjivanje velike muzike, ponavljanje njenih resenja, iskljucivo proracunavanje ocekivanih efekata itd. Kic masovno preuzima prostor sto ga avangarda napusta a ispaznjen je gubitkom prestabilne harmonije prizvodjaca i potrosaca umetnosti. Ali sve dok nastaju proizvodi koji stalozenoscu, recitoscu pa i direktnim programima nadilaze pogon svakodnevnog trosenja-obecavaju srecu, nastojace i proizvodi koji zive od privida ostvarenja srece.4 Harold Rosenberg kaze: Kic je umetnost koja sledi utvrdjena pravila, upravo u onom razdoblju u kom su umetnici doveli u sumnju sva umetnicka pravila. Danas vlada misljenje da o ukusu bolje ne raspravljati, da ukus vise nije zasebna kategorija o kojoj estetika treba da vodi racuna. Desava se i da ono sto ne razumemo nazivamo kicem.

Preuzeti citati iz knjige: Estetika,

Ako samo jedno delo posmatramo i za njega kazemo da je kic moze da se desi da ako gledamo u globalu, (to delo i pored njega jos neka) da ta celokupna slika bude umetnicko delo. Granica izmedju loseg ukusa i kica, nejasna je i nije tacno odredjena. Mediji danas jos vise podsticu kic. Dovoljno je samo spomenuti reprodukciju (danas je moguce napraviti bilo koje staro delo neprocenjive umetnicke vrednosti ali ono tako, masinski napravljeno, moze biti samo kic). Clement Greenberg istice da avangarda imitira umetnicke postupke a kic imitira njihov ucinak. Da bi voleo Pikasa covek ga mora razumeti a ako seljak zeli da uziva u gledanju neke slike, uzivace u kicu jer je to uzivanje bez napora. Reklama ce najlakse preci u kic jer je ima puno, jer se cesto ponavlja a i ljudi se najlakse poistovecuju sa sopstvenim losim ukusom. Ali previse kicasta i sladunjava reklama moze vise da odmogne nego da pomogne . Lako cemo razumeti zasto se film prepusta kicu, on treba da zadovolji siroku publiku-da bude komercijalan, vise je kic prebacivanje knjizevnog dela na filmsko platno ili na ekran (veci je rizik da to postane kic) nego prilikom upotreba laznih elemenata mesto pravih (lazni krajolici, glumci, dijalozi). Jedna izreka kaze: Kic je u posmatracevom oku. Definicija iz Knaurove enciklopedije glasi: Kic je ostvarenje umetnickih motiva izopaceno preteranom sentimentalnoscu ili stilskom neprimerenoscu. Kic barem delimicno predstavlja izraz reakcionarnog mantaliteta i pogleda na svet. Kic u filmu nije nista drugo nego neoprostiva osrednjost.5 Ova knjiga Kic od Djila Dorflesa je antologija u kojoj su odabrani tekstovi razlicitih autora ali da bi i nestrucna lica mogla uvideti sta je to kacno kic i svoja zakljucka uporediti sa bilo kojim iz obilja primera koji se nalaze u ovoj knjizi. Moje je misljenje da bi ljudi iskorenili kic kad abi iskorenili siromastvo i neobrazovanje posto se slazem sa jednom od recenica iz ovih citata a to je da mi nazivamo kicem ono sto ne razumemo i lakse nam je uzivato u kicu koji ne zahteva nikakvo predhodno znanje i razmisljanje da bi obican covek mogao uzivati u pravom umetnickom delu.

Zelela bih da naglasim da su ovo samo kratke teze i da se moje misljenje i utisak nalaze na kraju svake oblasti ; ove teme su veoma pogodne za razmatranje i na internetu postoji veliki broj podataka i kritika o ukusu, modi i kicu. Dusanka Grbic 20/2004 April, 2006. Sombor

Djilo Dorfles : Moda, Zagreb, 1998 godina