UVOD

Zabrinjavajui porast zloupotrebe droga kod mladih jo u osnovnokolskom uzrastu , sa stopom poveanja ak za 50% u toku jedne godine, postavlja pred savremenu kolu i strune saradnike pedagoge novi zadatak prevenciju zloupotrebe droga kolskim vaspitnim radom . U radu se ukazuje na znaaj savetodavnog rada kolskog pedagoga i njegovu ulogu u suzbijanju zloupotrebe sedativa kao jednog od psihoaktivnih sredstava. irenje zloupotrebe proizvod je odnosa nametnutih savremenom civilizacijom u kojoj sve vie propadaju porodice, poslednji - ili prvi - stubovi obrane od tog najrazornijeg zla civilizacije. Neeljeno ponaanje deteta ne razvija se samo po sebi. Stoga vaspitnim postupcima koji jaaju detetov duhovni, emocionalni i psihiki ivot te vode izgradnji njegovog samopouzdanja, porodica i kola u partnerstvu mogu doprineti izgradnji zdravog otpora mladih protiv droga. Pomo detetu da osmisli svoj ivot kroz "alternativne aktivnosti" drogama zahteva drutvenu potporu porodice i kole istovremeno , kao nosioca preventivnog programa u drutvu. Vaspitanje sloen fenomen, onoliko koliko je sloen i sam ovek. Podela vaspitanja na razliite komponente, delove ili podruja, je mogua samo u teorijskim promiljanjima, u cilju konkretnijih razmatranja mogunosti ostvarivanja delova, odnosno celine vaspitanja. U svojoj sutini, vaspitanje je jedinstven proces. Razliiti autori polaze od razliitih kriterijuma u podeli vaspitanja. Postoje etiri vana kriterijuma za podelu vaspitanja na njegove strukturne delove. To su: odreenje oveka kao ljudskog bia, starost vaspitanika, mesto (uslovi i ustanove) i vreme u kome se obavlja. Ako po mnogim istraivanjima i situacijama kojima smo i sami svedoci moemo zakljuiti da deca poinju sa korienjem opojnih sredstava i droga jo u osnovnoj koli onda treba da znamo da je i na samoj koli kao instituciji i pedagogu koji radi u njoj velika odgovornost da decu sauva, vaspita i usmeri na put bez opojnih sredstava i droga. Aktuelnost ove teme je veoma velika posebno u naem drutvu u danaenjem vremenu kada se moralne norme polako zaborvaljaju zarad nekih drugih iskrivljenih vrednosti. Uloga pedagoga u suzbijanju korienja opojnih sredstava i droga je veoma velika jer moralne i ostale norme su u stvari najveim delom formirane u nama samima a sankcija za njihovo neispunjenje je gria savest, ba tu pedagog treba do utie na vaspitanika. Drutveni znaaj teme ustvari determinie znaaj znaaj suzbijanja korienja opojnih sredstava i droga uopte. Ova tema je obraena u mnogim knjigama, asopisima i na mnogim drugim mestima, u radu sam se potrudila obraditi to vie literature da bih mogla formirati zakljuke koji bi me vodili u izradi samog rada. Ulogu pedagoga u suzbijanju korienja opojnih sredstava i droga moemo posmatrati i sa drugih aspekata: etike, filozofije, psihologije, sociologije i mnogih drugih nauka, ali smatram da je ova obrada sa pedagokog aspekta adekvatna i da je ovaj rad skroman doprinos obradi ove problematike.Veliku zahvalnost dugujem mentoru to mi je omoguio

19

obradu teme na kojoj je bilo veoma pouno raditi, biblioteci koja mi je pruila mogunost korienja literature i svim onima ija sam dela koristila kao literaturu.

1.

SAVETODAVNI RAD KOLSKOG PEDAGOGA

Pedagog obavlja savetodavni rad sa uenicima, grupama uenika, ili sa odeljenjem kao kolektivom.Uloga pedagoga, kao strunog saradnika je da ostvaruje vaspitni uticaj radei individualno ili grupno sa uenicima koji imaju iste ili sline probleme, ili razloge za rad sa pedagogom. Pedagog pomaze uenicima da prepoznaju svoj problem, realno procene svoje mogunosti i zajednikom analizom stanja dou do moguih naina prevazilaenja problema. Za individualni rad sa uenikom, pedagog prikuplja sve relevantne podatke koji su znaajni za rad, od porodine anamneze i razvojnih promena, do razgovora o ueniku sa odeljenskim stareinom i sa roditeljima, ako je potrebno.Savetodavni rad sa odeljenjem ima tematski karakter ili se radi na reavanju nastalih problema sa odeljenjem. Savetodavni individualni ili grupni rad pedagog moe ostvariti na zahtev upuen od samog uenika, odeljenskog stareine, nastavnika ili roditelja, na osnovu line procene o neophodnosti obavljanja takvog razgovora, ili na zahtev direktora ili drugih nadlenih ustanova. Pedagog u radu sa uenicima vri ispitivanje uspeha i napredovanja uenika i predlae i preduzima mere za podsticanje daljeg razvoja.Takoe, ispituje pedagoke inioce neuspeha u savladavanju programa u celini, ili u pojedinim predmetima, i predlaze i preduzima reenja za prevazilaenje istih.Pedagog pomae uenicima koji ispoljavaju tekoe u prilagoavanju na ivot i rad u koli i imaju problema u ponaanju, kao i uenicima koji imaju tee povrede radnih i kolskih dunosti. Pedagog takoe pomaze uenicima da naue da ue, savladaju racionalne metode uenja, racionalno i planski organizuju svoje vreme, razviju kritiko miljenje, koriste literaturu i druge izvore znanja. Poseban znaaj i uloga pedagoga ogleda se u vodjenju rauna o uenicima koji ive u nepovoljnim porodinim i drugim socijalno-pedagokim uslovima (bez roditelja, razvedeni roditelji, uenici putnici, uenici iz domova uenika i sl), kao i pridolim uenicima koji postiu slabiji uspeh. Zbog toga pedagog na poetku svake godine prikuplja podatke o uenicima prvog razreda od njihovih roditelja.Uvid u te podatke ostvaruju odeljenski stareina i pedagog sa ciljem to boljeg upoznavanja sa svakim uenikom pojedinano i radi daljeg praenja uenika i bolje saradnje sa roditeljima. Pedagog uestvuje u otkrivanju obdarenih i talentovanih uenika i prua pomo nastavnicima u radu sa njima.U naem radu pokuaemo da objasnimo ta je to savetodavni rad, u kojim oblicima ga susreemo i koja mu je funkcija.Posebno smo se bazirali na kolski savetodavni rad sa uenicima koji imaju problem sa zloupotrebom sedativa ili drugih vrsta psihoaktivnih supstanci, budui da je on nama, kao buduim pedagozima, posebno bitan.Nakon uvoda, predstaviu predmet cilj i zadatke rada. Drugo poglavlje je posveeno samoj temi i ono je podeljeno u manje celine u kojima prvo
19

definiem pojam procesa savetodavnog rada, pa faze savetodavnog rada, zatim govorim o oblicima i metodama svetodavnog rada, kao i ulozi pedagoga u unapreivanju savetodavnog rada sa uenicima koji pokazuju probleme u vezi sa zloupotrebom sedativa.

1.1 Definisanje pojma savetovanja u preventivnom vaspitnom radu

Savetovanje u vaspitanju opti naziv za pomo koju struna lica (pedagozi, psiholozi), pruaju vaspitanicima radi reavanja nekog njihovog problema ili dileme, na primer: profesionalno savetovanje pomo pri izboru zanimanja, kolsko savetovanje pomo pri nastavljanju kolovanja i izboru sledee kole itd; savetovanje se moe obavljati u kolama, ali i u posebnim ustanovama savetovalistima (za izbor zanimanja, za brak i porodicu, za vaspitno zaputenu decu, za decu ometenu u razvoju i sl.). Oni koji savetuju koriste razgovor, intervju, anketu , test, i sl.1 Savetodavni razgovor To je proces u kome uenik zahvaljujui savjetodavnom razgovoru postaje dovoljno slobodan i jak da sagleda okolnosti u kojima se nalazi, da sagleda stare injenice u novom svjetlu, u kome postaje dovoljno snaan da otkrije druge odnose meu starim stavovima, da prepozna stavove i emocije na sebi i drugima i da primijeni to svoje novo saznanje u korisnoj i rastereujuoj akciji.( Suzi . N., 2005.).Ova definicija ima niz elemenata koje emo samo djelimino prepoznati u nekim savjetodavnim razgovorima. Ako e neki savjetodavni razgovor pomoiueniku i bez svih ovih elemenata, njega treba organizovati mada bi idealno bilo da imamo sve ove elemente. Jedan uvid koji e uenik ostvariti u savjetodavnom razgovoru je samo jedna stepenica u nizu koraka ka potpunom razrjeenju problema ili viem nivou samoevaluacije. Do pravog uvida se stie postepeno i u vie seansi razgovora i akcija koje iz tog razgovora proizlaze, u skladu sa tempom kojim uenik napreduje u savlaivanju problema. Ne treba oekivati visoke rezultate na osnovu samo jednog ili dva savjetodavna razgovora, mada se moe desiti da i jedan uvidbude dovoljan za razrjeenje nekog manjeg problema uenika.2 Savetodavni rad strunih saradnika kole. Savetodavni vaspitni rad je suptilna i delikatna pedagoka delatnost kojom se postie potpuniji razvoj licnosti ucenika. Strucni saradnik u instruktivnom radu strucno prati kako organizacija i sadraji vaspitanja i obrazovanja deluju na pojedinca i grupu ucenika, kako i koliko nastavnik svojom licnocu i stilom pedagokog rada deluje na ucenike i koliko i kako na ponaanje ucenika deluju porodica, drutvena sredina, sredstva masovnih komunikacija i vrnjaci. Na tim osnovama strucni saradnik gradi program svoje instruktivne delatnosti, odabira sredstva i postupke savetodavnog vaspitnograda i prakticno realizuje savetodavni rad sa grupom i pojedincem. Sutina savetodavnog rada ne moe se svesti samo na reavanje ekscesnih situacija ili
1

Enciklopedijski rjenik pedagogije, Matica hrvatska, Zagreb, 1963.g.

Suzi, N. (2005). Pedagogija za XXI vijek

Pedagoski recnik, Zavod za izdavanje udbenika socijalisticke republike Srbije, Beograd, 1967.
2

19

problema koji se javljaju u ponaanju pojedinaca i grupa, ili na bavljenje pedagokom dijagnostikom i terapijom, kako se u praksi cesto deava kod pojedinih strucnih saradnika. Sutina savetodavnog vaspitnog rada ne moe se svesti ni samo na reavanje problema licnosti.Savetodavni rad moe imati svoje puno opravdanje ako se ucini sastavnim delom celokupne vaspitno-obrazovne delatnosti.Savetodavni vaspitni rad zahteva poznavanje ciljeva vaspitanja, subjekata koji se vaspitavaju, metoda, tehnika i postupaka vaspitnog delovanja s pojedincem i grupom i uslova u kojima se realizuje vaspitni rad. Vaspitno delovanje, korektivni i terapeutski rad sastavni su deo vaspitanja licnosti u porodici, koli i drutvenoj sredini.U procesu savetodavnog vaspitnog rada, licnost ucenika je maksimalno angaovanai motivisana da doprinosi svome razvoju i da se suocava sa svojim problemima,da ih reava i da saraduje sa strucnim saradnicima. Kognitivni kapaciteti, jezike sposobnostii kapaciteti za ucenje razlikuju se od pojedinca do pojedinca. Ove razlike su narocito uocljive na mladem uzrastu. Koraci savetovanja se prilagodavaju uzrastu klijenta/ucenika. Cilj savetovanja jeste nauciti dete kako da ivi najbolje to moe u situaciji koju ne moe znaajno promeniti, a zatim i kako da promeni one aspekte situacije na koje moe uticati, a koje do sada ili nije pokuavalo da menja ili su pokuaji bili neproduktivni. Za to su mu potrebne neke nove vetine miljenja, osecanja i ponaanja. Da bi ucenje novih vetina bilo efikasno, neophodno je da dete razume osnovne koncepte koji se uce.Psiholoka intervencija u koli u naim uslovima je u ekspanziji poslednje dve decenije i skoro da nema kole koja nema psihologa i/ili pedagoga koji obavlja delatnost strucnih saradnika. Naravno, ovakva ekspanzija nije karakteristicna za sve obrazovne sisteme u Evropi, a kao primer moemo navesti Austriju gde savetovanje i konsultacije vre nastavnici i uenici medijatori, koji su proli dodatnu edukaciju koja im omoguava prepoznavanje problema i upuivanje u specijalizovane centre gde rade psiholozi i pedagozi.

19

1.2. Zadaci, oblici i funkcija savetodavnog rada pedagoga u prevenciji zloupotrebe sedativa Zadaci kolske slube savetovanja Promene u kolskim sistemima, promene u poloaju uenika i nastavnika zahteva uvoenje kolske slube savetovanja. Zadaci ove slube su (Bek i Vilson): 1.individualni savetodavni rad (savetodavni rad u vezi sa pedagokim problemima); 2.grupni savetodavni rad, u kome se realizuje vaspitni rad sa raznim kategorijama grupa, sa malom grupom i velikom grupom, sa grupama koje ele da im se da savet u vezi sa razliitim vaspitnim problemima; 3.grupno i individualno testiranje, s ciljem da se dobije uvid u probleme koji e se javiti u procesu individualnog i grupnog savetodavnog rada; 4.utvrivanje procedura i tehnika savetodavnog rada; 5.programe savetodavnog rada nuno je uraditi i s njima upoznati nastavnike, kojima je savetovanje namenjeno;6.saradnja sa komitetom za savetodavni rad; 7.pripremanje i prezentovanje osnovnih materijala za struna predavanja i prezentacije, kojom se mogu koristiti nastavnici, uenici, roditelji i drugi zainteresovani (ovdje se pripremaju specijalni materijali u vezi sa odreenim temama, neophodni lanci, knjige, broure, slike, slajdovi...); 8.ukazivanje na izvore van kole kojima mogu da se koriste nastavnici; 9.prouavanje navika onih koji bi trebali biti obuhvaeni savetodavnim radom da bi savetnik mogao prilagoditi procedure, navike i postupke savetodavnog rada; 10.realizovanje savetodavnog rada sa nastavnicima, uvoenje inovacija, reavanje raznih problema pojedinih uenika; 11.usmeranje nastavnika u podruja strunog usavravanja koja najbolje odgovaraju njihovim interesovanjima i sposobnostima; 12.rad sa udruenjem nastavnika ; 13.struna pomo nastavnicima s ciljem da bolje shvate kolske probleme, da prue pomo svojim uenicimai da sarauju sa savetodavnom slubom kole; 14.usavravanje sadraja permanentnog obrazovanja nastavnika, organizacija kurseva, seminara;15.organizovanje istraivakog rada u saradnji sa nastavnicima u svrhu unapreivanja nastave i vaspitanja u koli.3 Meutim, vremenom su se odvojila podruja koja su u domenu rada kolskog pedagoga. Ona se mogu svrstati u etiri podruja (Balasi) a.savetodavni rad sa uenicima s ciljem da im se pomogne da bolje upoznaju sebe, podruja svoga rada, da se osposobe za planiranje vlastitih aktivnosti, za donoenje odluka i njihovo praktino realizovanje; b.savetodavni rad sa nastavnicima i roditeljima u vezi sa njihovim pedagokim radom, nainima kako bi trebalo da shvataju i prihvataju mlade, kako da se prema njima odnose i kako da im pruaju pedagoku pomo u procesu nastave i uenja; c.prouavanje trendova razvoja bitnih karakternih osobina, te njihovo prezentovanje organima kole i drugim zainteresovanim faktorima;
3

Mandi, P. (1986), Savjetodavni vaspitni rad, Sarajevo, Svjetlost, str. 37/8

19

d.ispitivanje izvora drutvene sredine i kadrovskih potencijala koji se mogu koristiti od strane nastavnika i uenika u procesu nastavnog rada i uenja.4Ali, oni koji rade u koli znaju da pedagog ima i dodatne zadatke: U kolama se esto deava da kolski pedagog i psiholog reavaju sitne prestupe (aputanje na asu, zadirkivanje uenika, sitni disciplinski prestupi), (...) zamjenjuju nastavnike na asu kad oni iz bilo kojih razloga nisu u stanju da odre asove; (...) obavljaju administrativne poslove; (...) preuzimaju ulogu nastavnika i razrednih stareina; (...) odgovaraju za slobodne aktivnosti uenika; (...) brinu o istoi kole i njenom estetskom izgledu, (...) organizuju deurstva uenika; (...) preuzimaju na sebe reavanje sitnih svakodnevnih problema; (...) kontroliu rad nastavnika; (...) obavljaju sekretarske poslove za direktora kole.5Kad je u pitanju savetodavni rad u koli, pedagozi bi trebali najvie vremena posvetiti individualnom i grupnom savetodavnom radu. S obzirom na potrebe uenika i nastavnika/profesora, ovo je i najtraeniji oblik rada u kolama. Zavisno od potreba i tematike, pedagog svojom senzibilnou bira toj situaciji najefikasniji oblik savetodavnog rada.

2.

OBLICI SAVETODAVNOG RADA U PREVENCIJI ZLOUPOTREBE PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI

4 5

Isto, str. 40 . Mandi, P. (1986), Savjetodavni vaspitni rad, Sarajevo, Svjetlost, str..56/7

19

2.1. Savetodavni rad sa pojedincem u prevenciji zloupotrebe sedativa Individualni savetodavni rad se organizuje u sluajevima kada nastavnik ima probleme u vaspitno-obrazovnom radu sa uenicima koji zloupotrebljavaju sedative , radi upuivanja u reavanje problema u saradnji sa razrednim stareinom i porodicom uenika Inicijator ovakve vrste rada je preteno nastavnik, ali mogu biti i saradnici i roditelji. Pre svega, bitno je stvoriti pogodnu psiholoku atmosferu kako bi nastavnik mogao otvoreno razgovarati o onome zbog ega se prvobitno i obratio pedagogu. Najpre, nastavnik iznosi problem, uzroke tog problema. Tada pedagog ima uvid u dalji rad. Nakon toga je potrebno prikupiti podatke o ueniku, (npr. o fizikom razvoju, zdravstvenom stanju, psihikom razvoju, problemima), ako se npr. nastavnik kao razredni stareina obratio pedagogu za pomo u reavanju vaspitnih problema Glavne tehnike i postupci u procesu prikupljanja podataka o ueniku u saradnji sa nastavnikom sa prouavanje istorije sluaja. Iz analize istorije sluaja puno se moe saznati o razvoju mladih, tekoama koje su pratila njihov razvoj, o problemima ponaanja i tekoama koje su se u ponaanju javile.Na temelju ovih podataka moe se rekonstruisati dogaaj ili situacija koja je imala presudan uticaj na odreene oblike ponaanja i time doi do uzroka koji su podjednako znaajni za postavljanje pedagoke dijagnoze i za realizovanje terapije.6 i prouavanje kolske dokumentacije. Kumulativni ueniki dosjei imaju najveu vrednost za savetodavni rad. Pedagoku dokumentaciju sainjavaju jo i: dnevnici, zapisnici, izvetaji, analize, pravila, ueniki radovi.c.primena instrumenata i tehnika za ispitivanje miljenja, stavova, znanja i karakteristika linosti. Najvie zastupljeni instrumenti u kolskom sajetodavnom radu su: sociometrijski testovi, anketni upitnik, upitnik za intervju, evidentna lista, ek lista, ueniki dosjei, skale.dijagnostikovanje sluaja. Nakon prikuljanja podataka, vri se njihova analiza. Prilikom analize podataka koriste se tehnike analize pedagoke dokumentacije u svrhu postavljanja dijagnoze. Za utvrivanje dijagnoze koriste se tzv. dijagnostiki listovi. Dijagnza prethodi terapiji.a pedagoka terapija je postupak za leenje ili ublaavanje nekog poremeanog stanja, tako da se ponovo uspostavlja normalno funkcioniranje. Najee terapije koje se koriste u reavanju problema linosti su: somatske, psihoanalitike, bihevioralne, kognitivno bihevioralne i prirodne.

2.2.Savetodavni preventivni rad sa grupom uenika koji zloupotrebljavaju sedative

Mandi, P. (1986), Savjetodavni vaspitni rad, Sarajevo, Svjetlost, str. 82

19

Uspena komunikacija i inerakcija postie se u grupi. U tom procesu stiu se iskustva, formiraju stavovi. Inicijatori su nastavnici koji biraju i temu (problem, u ovom sluaju zloupotrebu i tetnost zloupotrebe sedativa ) o kojem ele diskutovati. Savetnik treba da vodi rauna da svaki pojedinac raspravlja o onome to ga najvie interesuje, kao i da dobije savet, jer se ne sme zaboraviti da je u centru savetodavnog rada ovek, a ne tema. Ova vrsta savetodavnog rada je pogodna za menjanje ovekove slike o sebi: Rasprava u grupi, razmena iskustva sa drugim ljudima, njihove opservacije i procene pomau pojedincu da dublje sagleda strukturu svoje linosti i da je postepeno menja, a time menja i sliku o sebi.7 Rei ''egoizam'' i ''egocentrizam'' su svedene na minimum.to se tie sastava grupe na strunoj osobi koja vodi savetodavni rad je da odlui sastav pojedinaca koji e biti ukljuani u savetodavni rad. Kada je kolska situacija u pitanju poeljno je postizanje prirodne homogenosti grupe. One podrazumijeva odreeni stepen homogenosti, zajedniko opredjeljenje za uestvovanje u savetodavnom radu i nastojenje da se postigne integracija pojedinca u grupi. Veliina grupe zavisi od teme i interesovanja nastavnika; uestalost sastanaka zavisi od sloenosti pitanja o kojima se raspravlja; ukupan broj sastanaka zavisi od problema, uslova, strunosti savetnika, edukovanosti uesnika grupe; trajanje sastanaka zavisi od uestalosti sastanaka.Svaki lan se pre grupnih aktivnosti intervjuie kako bi savetnik imao uvida u pojedinane sluajeve. Najee tehnike koje se koriste u grupnom savetodavnom radu su: tehnika oslobaanja stvaralakoh snaga grupe i pojedinca, tehnika postizanja grupne saradnje, tehnika rizika, tehnika prihvatljivog suprotstavljanja, tehnika ograniavanja, upozoravanja i spreavanja. U novije vreme upotrebljava se mnogo metoda i tehnika vaspitnog rada i pedagokih terapija koje se smatraju efikasnim i kada se kombinuju sa klasinim metodama i tehnikama, kada se primenjuju same ili meusobno kombinuju. Tu spadaju: igra (kao terapija i kao metoda), igranje uloga, sociodrama, psihodrama i grupna terapija.Najvea ogranienja u ovom radu su u nemogunosti bavljenja pijedinim lanom grupe onoliko koliko priroda problema zahteva, nemogunost stvaranja psiholoke klime u kojoj bi se svaki lan oseao sigurnim i otvoreno priao o svojim problemima, ponaanje pojedinca moe biti rezultat konformizma, a ne zbog toga to je doao do uverenja da se treba menjati.

2.3.Saradanja pedagoga u preventivnom radu suzbijanja zloupotrebe sedativa sa roditeljima uenika

Mandi, P. (1986), Savjetodavni vaspitni rad, Sarajevo, Svjetlost, str. 117

19

Ova saradnja ostvaruje se kroz pedagoki savetodavni individulani ili grupni rad. Individulana saradanja sa roditeljima podrazumeva informisanje roditelja o razvoju uenika, davanje pedagokih instrukcija ili saveta za prevazilaenje nastalih problema u vezi sa zloupotrebom sedativa koji mogu negativno da utiu na razvoj uenika. Pedagog moe da organizuje tematske roditeljske sastanke u vezi tetnosti zloupotrebe sedativa i psihoaktivnih suspstanci uopte za roditelje jednog odeljenja ili grupe roditelja. Roditelji koji su zaintersovani mogu da uzmu aktivno uee u radu kole u saradnji sa odeljenskim stareinom i pedagogom kole (Mandi, 1986).Mogu da organizuju promovisanje zdravih stilova ivota, naroito ako su po zanimanju zdravstveni radnici, sportisti i sl. Takoe, mogu da gostujui na asu razrednog stareine, predstave svoju profesiju i tako znaajno utiu na izbor profesije uenika nae kole. Saradnju sa roditeljima pedagog ostvaruje i na sednicama Saveta roditelja kole, ali i sa lanovima kolskog odbora izabranih ispred roditelja.Kvalitetnom saradanjom se uspostavlja poverenje u kolu, njen sistem i nain rada i to je jedan od vanih ciljeva unapreenja rada kole i osnovni preduslov za pozitivan i celovit vaspitni uticaj na razvoj uenika. kola i porodica su dva inioca vaspitanja usmerena na razvoj uenika i neophodna je njihova stalna saradnja.U ovom poglavlju rada baviemo se izvoenjem vie raznih tipologija savetodavnog razgovora.

3.METODE SAVETODAVNOG RADA PEDAGOGA SA UENICIMA U PREVENTIVNOM RADU NA SUZBIJANJU ZLOUPOTREBE SEDATIVA

19

Kao i kod tipova savetodavnog razgovora, tako je i kod metoda savetodavnog razgovora mogue izvesti niz klasifikacija ili podela. Ovde smo se opredelili za najjednostavniju podjelu na: - direktivni metod savjetovanja, - nedirektivni metod savjetovanja. Direktivni metod savetovanja trai manje uestvovanje uenika nego nedirektivni. Ve u prvom kontaktu, kada koristi direktivni metod pedagog preuzima dirigentsku palicu u svoje ruke. On ispituje sistematski, postavlja pitanja i izvodi zakljuke, odluuje ta su sledei koraci u prikupljanju informacija. Poto prikupi traene informacije o ueniku, on definie uenikov problem i zatim mu daje na znanje da od sada on preuzima problem i akciju i da e ueniku saoptavati koji su sljedei potezi. Osnovni pristup u ovom metodu je persuazija ili sposobnost nastavnika da ubedi uenika da e mu na ovaj nain najbolje pomoi. (Suzi, N. 2005).Slabost direktivnog metoda, i jednim delom istovremeno prednost, jeste to to ovaj metod u sutini vie vrednuje socijalnu sredinu, vie vrednuje ono to odgovara sredini nego pojedincu. Na primer, ako pojedinac ima izraenu ekstravertiranost koja ne odgovara socijalnoj sredini, savetodavni razgovor e ii ka redukciji te ekstravertiranosti. Ovo je na odreeni nain konzervatorska funkcija ovog metoda jer oduzima dio slobode pojedincu. Radi se o ograniavanju onih sloboda koje drutvena sredina ne moe prihvatiti. Takva terapija je u psihologiji usmerena ka reavanju problema neprilagoenog ponaanja. Adaptacija na sredinu je, ujedno, i prednost ovog metoda jer naoruava pojedinca mehanizmima samokontrole i socijalnog prilagoavanja. Ovo ne znai da individua ne moe biti upoznata sa konzervativnim okvirima sredine, nego znai da e se startovati od toga da se pojedinac prilagodi sredini a ne obratno. Ovo prihvatanje pravila sredine od strane pojedinca e biti olakano ako uenik shvati u kakvom se okruenju nalazi i ako je spreman da vrednuje postojee procese i norme. Nedirektivni metod savetovanja se koristi drugaijim sredstvima od direktivnog ve na samom startu. Kod prikupljanja podataka, nastavnik se orijentie na posredne izvore informacija vie nego na neposredne: razgovor sa nastavnicima, sa ostalim uenicima, itanjem uenikovih tekstova, presluavanjem magnetofonskih zabeleki i slino. Nakon toga, nastavnik pravi plan akcije u kojoj e glavni akter biti uenik. Ve na ovom nivou izrade plana akcije mogue je ukljuiti uenika. Kada je spreman za nedirektivni savetodavni razgovor, pedagog e ga obaviti po sledeim pravilima:1. Sasluati uenika strpljivo, paljivo i prijateljski uz potrebnu dozu kritinosti i distance.2. Izbei svako davanje saveta ili suenja, izbjei moralisanje.3. Ne iskazati nikakav vid autoritativnosti.4. Ne ulaziti u diskusiju oko argumenata i injenica koje iznosi uenik.5. Ueniku postavljati pitanja samo s ciljem:a) da ueniku pomognemo da govori,b) da se smanji anksioznost,c) da se ueniku olaka da izrazi svoju misao precizno,d) za zadravanje na datoj temi,e) da se prodiskutuje izjava uenika. (Suzi 2005).Nedirektivni metod je, kako vidimo, usmeren da ueniku da to vie ansi da sam izlae, zakljuuje, predlae ili stupa u akciju. Nastavnikova pomo se sastoji u tome da ueniku obezbedi pomo u ostvarivanju njegove akcije.

19

Razlika izmeu direktivnog i nedirektivnog metoda savetovanja je u tome to je u direktivnom metodu savetodavac daleko aktivniji. (Suzi 2005) navodi da u nedirektivnom metodu uenik govori dva puta vie od nastavnika, a u direktivnom nastavnik govori 4-5 puta vie. U direktivnom metodu savtodavac pria ueniku o tome ta je uzrok problema, kakve su posledice i kako reiti situaciju, a u nedirektivnom metodu uenik preuzima to je mogue vie ovih funkcija. Direktivni metod se oslanja na persuaziju (ubeivanje), a nedirektivni metod se oslanja na uenikovo samostalno zakljuivanje. U direktivnom metodu uenik je guran prema izlazu iz problema ili situacije, voen je prema cilju koji je nastavnik odabrao na osnovu uvida. Nedirektivni metod se oslanja na to da uenik sam ostvari uvid, da sam donosi odluke, da sam stupa u akciju i da otkrije svoje potencijale.Znaajno je istai da se svrha svakog savetodavnog razgovora se svodi na to da se ueniku pomogne da sam nastavi da se nosi sa problemima. Nije cilj zatititi uenika i stvoriti mu inkubator ili laboratorijske uslove u kojima e on biti zatien, nego naoruati uenika sredstvima koja e mu obezbijediti da se nosi sa stvarnou.Najjaa sredstva savetodavnog razgovora su u ovladavanju racionalnim i emocionalnim aspektima odnosa uenika prema datoj situaciji ili problemu. (Suzi 2005).esto je uenikovo ponaanje uzrokovano podsvjesnim mehanizmima koji su za njegov uzrast nedostupni u pogledu racionalnog ovladavanja te je terapeutova pomo neophodna.Uenik esto nije svjestan ni svojih stvarnih motiva.

II METODOLOKI KONCEPT PROUAVANJA PROBLEMA

19

Koncept teorijsko komparativnih prouavanja, kakvo je ovo, podrazumeva odreivanje problema i predmeta istraivanja, znaaj cilja i zadataka i metoda istraivanja.

PROBLEM I PREDMET PROUAVANJA Problem ovog prouavanja je celovitije sagledavanje i teorijska analiza preventivnog savetodavnog rada pedagoga na suzbijanju zloupotrebe sedativa sa uenicima kao jednog od podruja rada strunih saradnika.Pre analize savetodavnog rada pedagoga sa uenicima priblino su odreeni pojmovi savetovanje, savetodavni vaspitni rada, savetodavni rad sa pojedincem, savetodavni rad sa grupom, oblici savetodavnog rada, funkcije i znaaj savetodavnog rada pedagoga.. Predmet ovog prouavanja obuhvata analiziranje i kompariranje odnosa na relaciji pedagog-uenik u preventivnom radu na suzbijanju zloupotrebe sedativa. ZNAAJ PROUAVANJA PROBLEMA Teorijska analiza savetodavnog preventivnog rada pedagoga sa uenicima u suzbijanju zloupotrebe sedativa ima teorijski, praktini i drutveni znaaj.Drutveni znaaj prouavanja odabranog problema ogleda se u vanosti aktuelizacije istraivanja mogunosti poboljavanja poloaja uenika u preventivnom savetodavnom radu i uspostvaljanje veeg nivoa njegove demokratske partiocipacije u odluivanju o bitnim pitanjima nastavnog rada i potpunijeg pripremanja za uloge aktivnih graana naeg drutva u tranziciji do modernog demokratskog graanskog drutva.Teorijski znaaj ovog rada ogleda se u skromnom doprinosu , jer se pomenutim analiziranjem i uporeivanjem moe doi do saznanja o odnosima izmeu uenika i pedagoga u preventivnom savetodavnom radu.Moe posluiti kao uvod u nova istraivanja i predloge u ovoj oblasti.Praktini znaaj od dobijenih rezultata moe delovati podsticajno na uenike i pedagoge da poboljaju meusobne odnose u nastavi, da se kreiraju nove situacije i stvaraju mogunosti za fleksibilnije, efikasnije, angaovanije i odgovornije koritenje ostalih inilaca nastave.

CILJ I ZADACI ISTRAIVANJA

19

Cilj ovog rada je utvrivanje i uporeivanje osnovnih obeleja preventivnog savetodavnog rada pedagoga sa uenicima na suzbijanju zloupotrebe sedativa , stila rada strunih saradnika -pedagoga, njihovih komunikacija i interakcija u savremenoj koli.Zadaci prouavanja su bili : Eksplicirati pojmovna odreenja savetovanje , savetodavni rad, odnosi u savetodavnom radu , oblici, metode i funkcije savetiodavnog rada.Sagledati i analizirati odnose izmeu uenika i pedagoga u savetodavnom radu.Sagledati i analizirati odnose izmeu uenika i pedagoga i njihovu interpersonalnu komunikaciju u savremenoj koli. METODE ISTRAIVANJA U ovom radu koriene su dve metode istraivanja, odabranog problema.To su:Metoda teorijske analize i sint

ZAKLJUAK

19

Smatram da se na osnovu svega navedenog u ovom seminarskom radu moe videti da uloga pedagoga u suzbijanju korienju opojnih sredstava i droga pre svega zavisi od linog angamana svakog pojedinca. Smatram da je veoma teko da se deluje kroz kolski sistem jer ne postoji zakonski okvir koji to dozvoljava. U naem radu pokuali smo da objasnimo ta je to savetodavni rad pedagoga sa uenicima, u kojim oblicima ga susreemo i koja mu je funkcija. Drugi deo rada je posveen ulozi pedagoga u savremenoj koli i unapreivanju ovog veoma znaajnog podruja rada strunih saradnika u okviru preventivnog rada sa uenicima na suzbijanju yloupotrebe sedativa. Posebno smo se bazirali na kolski savetodavni rad sa uenicima budui da je on nama, kao buduim pedagozima, posebno vaan.Osvrnuemo se na definiciju savetodavnog rada datu u ovom radu : To je proces u kome uenik zahvaljujui savetodavnom razgovoru postaje dovoljno slobodan i jak da sagleda okolnosti u kojima se nalazi, da sagleda stare injenice u novom svetlu, u kome postaje dovoljno snaan da otkrije druge odnose meu starim stavovima, da prepozna stavove i emocije na sebi i drugima da primeni to svoje novo saznanje u korisnoj i rastereujuoj akciji.Ova definicija ima niz elemenata koje emo samo delimino prepoznati unekim savetodavnim razgovorima. Ako e neki savetodavni razgovor pomoi ueniku i bez svih ovih elemenata, njega treba organizovati mada bi idealno bilo da imamo sve ove elemente.Jedan uvid koji e uenik ostvariti u savetodavnom razgovoru je samo jedna stepenica u nizu koraka ka potpunom razreenju problema ili viem nivou samoevaluacije. Do pravog uvida se stie postepeno i u vie seansi razgovora iakcija koje iz tog razgovora proizlaze, u skladu sa tempom kojim uenik napredujeu savlaivanju problema. Ne treba oekivati visoke rezultate na osnovu samo jednog ili dva savetodavna razgovora, mada se moe desiti da i jedan uvid bude dovoljan za razrjeenje nekog manjeg problema uenika.Na osnovu svega reenog u ovom diplomskom radu moemo sa sigunou zakljuiti da je vaspitni rad kole deo obrazovno- vaspitnog procesa i uslovljen je usaglaenom realizacijom svih oblika rada kole, radom nastavnika, pedagoga, psihologa, direktora, kao i socio-kulturnim karakteristikama sredine u kojoj se kolanalazi. Pedagog, kao jedan od kreatora i realizatora vaspitnog rada, ima veliku ulogu u unapreenju vaspitnog rada kole: kroz savetodavni i instruktivni rad sa uenicima u planiranju i programiranju vaspitnog rada kole (kroz nastavu, slobodne aktivnosti, odeljenjsku zajednicu); kao pokreta inovativnih procesa i podrka uenicima u inovacijama u radu slobodnih aktivnosti, uenikih organizacija i odeljenjskih zajednica; obraujui teme za struno usavravanje nastavnika iz oblasti vaspitnog rada na sastancima strunih vea i aktiva; kroz savetodavni rad sa uenicima pojedincima ili rad sa odeljenjima, kao i kroz tematske asove i razgovore; saradnjom sa roditeljima u okviru tematskih roditeljskih sastanaka ili radom u savetovalitu za decu i roditelje.I pored ubrzanog razvoja tehnike i tehnologije, pedagozi i nastavnici ostaju kljuni faktor u realizaciji kvalitetnog obrazovanja. Bez obzira na to koliko je neka promena u obrazovanju utemeljena i teorijski, na papiru, razvijena, ona se ne moe ostvariti u praksi bez pedagoga i nastavnika koji te promene razumeju, prihvataju i obueni su da ih primene u uionicama, te na taj nain kreiraju budunost uenika.
19

Savetodavni vaspitni rad je suptilna i delikatna pedagoka delatnost kojom se postie potpuniji razvoj licnosti ucenika. Strucni saradnik u instruktivnom radu strucno prati kako organizacija i sadraji vaspitanja i obrazovanja deluju na pojedinca i grupu ucenika, kako i koliko nastavnik svojom licnocu i stilom pedagokog rada deluje na ucenike i koliko i kako na ponaanje ucenika deluju porodica, drutvena sredina, sredstva masovnih komunikacija i vrnjaci. Na tim osnovama strucni saradnik gradi program svoje instruktivne delatnosti, odabira sredstva i postupke savetodavnog vaspitnog rada i prakticno realizuje savetodavni rad sa grupom i pojedincem. Sutina savetodavnog preventivnog rada na suzbijanju zloupotrebe sedativa ne moe se svesti samo na reavanje ekscesnih situacija ili problema koji se javljaju u ponaanju pojedinaca i grupa, ili na bavljenje pedagokom dijagnostikom i terapijom, kako se u praksi cesto deava kod pojedinih strucnih saradnika. Sutina savetodavnog vaspitnog rada ne moe se svesti ni samo na reavanje problema licnosti.Cilj savetovanja jeste nauiti dete kako da ivi najbolje to moe u situaciji koju ne moe znaajno promeniti, a zatim i kako da promeni one aspekte situacije na koje moe uticati, a koje do sada ili nije pokuavalo da menja ili su pokuaji bili neproduktivni. Za to su mu potrebne neke nove vetine miljenja, oseanja i ponaanja. Da bi uenje novih vetina bilo efikasno, neophodno je da dete razume osnovne koncepte koji se ue.Jedan od bitnih uslova delotvornijeg pouavanja i podsticanja razvoja socijalne kompetencije uenika je otvorena komunikacija pedagoga sa njima.Najvaniji zadatak pedagoga je da pomogne uenicima u prelasku iz porodinog u grupno okruenje koje ima vlastite norme, zahteve i obiaje. Za onu decu koja nisu pohaala predkolsku ustanovu odnos sa uiteljem prvi je bitniji odnos van njihove porodice. Atmosfera u grupi je najpoeljnija ako se odlikuje autentinou, neposrednou, ravnopravnom komunikacijom itd. U pozitivnoj atmosferi ljudske topline postiu se bolji vaspitno- obrazovni rezultati, posebno na planu socijalizacije i moralnog razvoja uenika.

LITERATURA

19

1.Ekermen, N. (1966), Psihodinamika porodinog ivota, Titograd, Grafiki zavod 2.Filipovi N. (1977): Didaktika 1, Svjetlost, Sarajevo. 3. Fulgosi, A. (1997): Psihologija linosti, kolska knjiga, Zagreb, 127. 4. Jovanovi, B. (1998): kola i vaspitanje, Uiteljski fakultet, Jagodina, 156. 5. Juri, V. (1977), Metodika rada kolskog pedagoga, Zagreb, Pedagoko knjievni zbor 6. Kecman, T. (1991): Komunikacija meu uenicima, Zbornik radova za mentore i pripravnike, Uitelj u praksi, Republiki zavod za unapreivanje vaspitanja i obrazovanja, Beograd, 202. 7. Krnjaji, S. (2002): Socijalni odnosi i obrazovanje, Institut za pedagoka istraivanja, Beograd, 108. 8. Haralambos,Holborn. (2002):Sociologija, teme, perspective 9. Lilian, G., McCLELLAN, Katz i Diane E. (1999): Podsticanje razvoja djeje socijalne kompetencije, Educa, Zagreb, 61. 10. Mandi, P. (1986), Savjetodavni vaspitni rad, Sarajevo, Svjetlost 11. Paali Kreso, A. (2004), Koordinate obiteljskog odgoja, Sarajevo, Je Pedagoka enciklopedija I i II (1989): Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 12. Pedagoski recnik, Zavod za izdavanje udbenika socijalisticke republike Srbije, Beograd, 1967. G 13. Reardon, K. K. (1998): Interpersonalna komunikacija, Alinea, Zagreb 14. Sergejev, I. S. (2004): Osnovi pedagoke delatnosti, Minsk,str. 66. 15. Trnavac, N. (1997): Pretpostavke o budunosti i mogui odgovori kole, Pedagoka stvarnost, 78, Novi Sad, 536. 16. Ljaji, M: Pedagoki oblikovana komunikacija uslov razvoja socijalnih kompetencija uenika 17. Diplomski rad , Savjetodavni rad, Bjelan S., 2006. Sarajevo 18. Internet stranice: http://www.zzjzdnz.hr/djelatnosti/skolska_medicina/upis_djece/0-ch-1,28.03.2010. http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=59212.04.2010. Wikipedia, 4.04.2010. RADNIKA U OSNOVNOJ KOLI

PRILOG

19

IZVOD IZ PRAVILNIKA O RADU STRUNIH SARADNIKA PEDAGOGA I PSIHOLOGA U OSNOVNOJ KOLI ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 1/94) V RAD SA UENICIMA (pedagog 8, psiholog 10 sati nedeljno) Poslovi kolskog pedagoga - utvrivanje zrelosti za prevremeni, redovni i odloeni polazak u kolu; - struktuiranje odeljenja prvog, a po potrebi i drugih razreda; - praenje uspeha i napredovanja uenika u nastavi i vannastavnim aktivnostima u odnosu na postavljene ciljeve i zadatke; - praenje i podsticanje razvoja uenika; - identifikovanje uenika kojima je potreban korektivni rad i organizovanje obrazovnovaspitnog rada s njima; - prepoznavanje, otkrivanje i identifikovanje darovitih uenika i stvaranje optimalnih uslova za njihov razvoj i uspeno napredovanje; - rad na formiranju uenikih kolektiva; - unapreenje rada slobodnih aktivnosti; - saradnja s uenicima (V-VIII) u pripremanju ekskurzija, poseta - izleta, proslava, kulturnih, sportskih, humanitarnih i drugih aktivnosti; - organizovanje psiholoko-pedagokog i zdravstvenog preventivnog obrazovanja uenika; - obavljanje instruktivnog rada radi racionalne organizacije rada i uenja; - pripremanje tribina, predavanja, diskusija i drugih organizacionih oblika iz razliitih oblasti (kulture, nauke, sporta, politike i drugo); - upoznavanje uenika s podrujima rada i upisnom politikom srednjih kola; - podsticanje aktivnog, ispitivakog ponaanja uenika prema sebi i svetu rada i pruanje pomoi u izradi linih profesionalnih planova; - usmeravanje uenika za osmiljeno korienje slobodnog vremena.

Poslovi kolskog pedagoga

19

- ispitivanje obrazovne spremnosti dece za prevremeni polazak u kolu; - identifikacija i rad na otklanjanju pedagokih uzroka problema u uenju i ponaanju; - individualni i grupni rad s uenicima koji imaju problema u ponaanju i uenju; - rad sa kolskom zajednicom u ostvarivanju obrazovno-vaspitnih zadataka; - profesionalno usmeravanje obdarenih uenika i onih koji zaostaju u obrazovno-vaspitnim postignuima; - praenje i prouavanje interesovanja i postignua uenika i sagledavanje njihove usklaenosti s profesionalnim eljama i opredeljenjima. Ispitivanje: - intelektualne, socijalne i emocionalne zrelosti uenika za polazak u kolu; - optih i posebnih sposobnosti; - motivacije za kolsko uenje; - osobina linosti; - vrednosnih orijentacija i stavova; - grupne dinamike odeljenja i statusa pojedinca; - sklonosti i interesovanja za odreene obrazovne profile i profesionalne zrelosti; - uenika koji podleu kategorizaciji; - psiholokih inilaca uspeha i napredovanja uenika i odeljenja. 2. Izrada instrumenata za ispitivanje znanja i ostalih karakteristika linosti (testova znanja, anekta, skala, procena, sociomaterijskih upitnika i dr.); 3. Organizovanje: - predavanja, tribina i drugih aktivnosti iz oblasti pedagoke, razvojne i socijalne psihologije i mentalne higijene;

- savetodavno-instruktivnog rada s neuspenim uenicima u nastavi, s tekoama u emocionalnom razvoju u sazrevanju, sa smetnjama u fizikom razvoju, s teim porodinim
19

problemima (deca bez roditelja, nepotpune porodice, alkoholizma u porodici i drugog), poremeenim ponaanjem; - osposobljavanje uenika za usvajanje racionalnih metoda uenja i samoobrazovanje; - aktivnosti na profesionalnom usmeravanju uenika koji zaostaju u psihofizikom razvoju kao i onih koji se odlikuju optim ili posebnim vrstama obdarenosti.

19