Bulova Alg

Martin Jovanovi
UVOD U RAUNARSTVO
- skripta za raunske vebe - prednacrt - nezvanina kompletna verzija -
Verzija 07.01.2007.

Istorija verzija:
24.12.2004. Prednacrt. Nedostaju objanjenja za sve oblasti. Primeri su u rukopisu. Ova verzija pokriva
kompletno gradivo, i dovoljna je za pripremu drugog kolokvijuma iz Uvoda u raunarstvo. Izuzetak ini deo o
zadavanju konanih automata i putevima u automatu data je referenca na odgovarajue poglavlje u
literaturi. Mogue su tamparske greke. Autor se unapred zahvaljuje na svim sugestijama.
13.01.2005. Uvodna pria o konanim automatima je prepravljena da bi bila jasnija. Na kraju automata je dat
zadatak ("aba"), i detaljno opisan rad automata (sa postepenim crtanjem grafa).
20-21.01.2005. Pristupam ponovo skripti na Svetog Jovana. Dodao sam uvod u priu o Bulovoj algebri (koja je
inae stavljena suvoparna). Dodatno sam pojasnio, govornim jezikom, svaki od aksioma iz Hantingovog skupa.
Dodatno sam objasnio poglavlje o definisanju osnovnih operacija prekidake algebre, i jo tu uveo pojam
tablice istinitosti. Na poetku treeg poglavlja ubacio sam definiciju potpuno i nepotpuno definisane
prekidake funkcije. Dopunio sam tekst i uradio preglednije tabele. Zadatke posle poglavlja o analitikim
formama funkcije (skenirane i zalepljene) sam zamenio kucanim zadacima (zadatke kucao Boidar Zeevi).
24.01.2005. Ispravljene tamparske greke (zadavanje PF, zadatak 5, precrtavanja su bila pomerena u desno).
Dodatno sam objasnio osobinu distributivnosti operacija. Ispravljene su neke tamparske greke u postavci
zadatka 2 iz naina zadavanja PF. Pojasnio sam izraz "idempotentnost". Dodat je prekucan zadatak sa NI i NILI
kolima.
17.02.2004. Ispravljena greka kod kombinatorijskog vektora.
15.12.2005. Str. 14, poslednja Karnoova mapa, ispravljena greka pri popunjavanju.
27.01.2006. Str. 35, ispravljena greka u poslednjoj formuli na stranici.
27.01.2006. Str. 13, ispravljena greka u sumi za raunanje brojnog indeksa funkcije (i sada ide od 0).
27.01.2006. Str. 13, ispravljena greka u opisu naina raunanja brojnog indeksa funkcije.
Dalja evolucija skripte beleena je u zasebnom fajlu ("Errata").

1. Koncepcija
Ovde u napisati poboljanu koncepciju, a za sada je u vanosti ona sa sajta.
Adresa (na dan 24.12.2004.): www.martinjovanovic.com/uur/koncepcija2.html

2. Elementi prekidake algebre
2.1. Uvod
Prekidaka algebra prua matematiku osnovu za bilo kakav rad sa prekidakim
funkcijama. A prekidaka funkcija je zapravo matematiki model rada bilo kog digitalnog
elektrinog kola. A opet, cilj koji se postavlja pred studenta u okviru drugog dela Uvoda u
raunarstvo (raunske vebe), je projektovanje digitalnog elektrinog kola (ne na fizikom
nivou, ve na logikom idejno reenje).
Detaljnije: www.martinjovanovic.com/uur/koncepcija2.html
Ovo poglavlje u osnovnoj verziji napisala je Valentina Milievi.
2.2. Bulova algebra
2.2.1. Uvod
Ovo poglavlje je, u osnovnoj verziji, napisala Valentina Milievi. Nad njim su
izvrene obimne promene i dopune od strane autora skripte, Martina Jovanovia. Detaljnije
o tim promenama u istoriji verzija. Hvala, Valentina.
2.2.2. Definicija Bulove algebre
Najjednostavnije reeno, da bi jedan skup postao algebarska struktura, njega treba
"oplemeniti" odreenim skupom operacija. Algebarske strukture su "prostori" u kojima se
kreemo kada vrimo bilo kakve matematike operacije.

Bulova algebra je, po definiciji, algebarska struktura (B, +, -,
, 0, 1) koju ine:
- skup B
- binarne operacije + i -
1

- unarna operacija
2

- 0 nula Bulove algebre
- 1 jedinica Bulove algebre
ukoliko vae aksiome iz Hantingovog skupa aksioma:

A1 zatvorenost skupa B za operacije +, -,

:
B x x x x x x B x x e + e
2 1 2 1 2 1 2 1
, , , ) , (
Drugaije reeno: ako se operandi za pomenute operacije "vuku" iz skupa B, onda i
rezlutati tih operacija pripadaju skupu B, tj. ni u jednom sluaju se ne "izlazi" iz skupa B.

A2 komutativnost za operacije + i -

:
1 2 2 1 1 2 2 1 2 1
) , ( x x x x x x x x B x x = . + = + e
Komutativnost nije potrebno objanjavati.Treba samo znati da binarne operacije
moraju biti komutativne, da bi gore opisan sistem bio Bulova algebra.

A3 distributivnost "" prema "+" i "+" prema "" (obe varijante!)
O ovome treba rei neto vie. Pre toga bie date matematike interpretacije obe
varijante ove aksiome, a zatim e biti data dodatna objanjenja:
) ( ) ( ) ( ) , , (
3 1 2 1 3 2 1 3 1 2 1 3 2 1 3 2 1
x x x x x x x x x x x x x x B x x x + + = + . + = + e
U "realnom matematikom ivotu" (u okviru algebre realnih brojeva) navikli smo na
prvu varijantu, odnosno distributivnost operacije mnoenja
3
u odnosu na operaciju

1
U osnovi: postoje nekakve dve binarne operacije i to je sve; i obeleene su tim simbolima. Ali to nisu
bilo kakve dve binarne operacije, nego (to se kasnije vidi kroz Hantingov skup aksioma), neke dve binarne
operacije koje zadovoljavaju neke uslove. Tek kad zadovolje te uslove, onda se skup koji ih sadri moe nazvati
algebrom.
2
Ista logika vai i za unarnu operaciju. Dakle, da bi pomenuti sistem "imao pravo" da nosi naziv Bulova
algebra, on mora da sadri i jednu unarnu operaciju; i to ne bilo kakvu, nego sa tano odreenim osobinama (koje
su definisane u Hantingovom skupu aksioma).
Martin Jovanovi Uvod u raunarstvo, 2. deo Realizacije PF Verzija: 17.02.2005.
Nedovrena, ali potpuno funkcionalna verzija. Nedovrena je u smislu to nisam sve pojasnio na svoj nain.

- 6 -
sabiranja. Ovu osobinu te dve operacije usvojili smo i prilikom raunanja ne mislimo o njoj,
ve je radimo automatski. Svi smo se sreli sa izrazima tipa, na primer, a(b+c+d), i
automatski emo ovo shvatiti kao ab+ac+ad. U Bulovoj algebri distributivnost ovih
operacija
4
vai i kada operatori zamene mesta, to u realnoj algebri nije bio sluaj. Na
primer: a+bcd je u realnoj aritmetici ostajao takav kakav je, ali u Bulovoj algebri on se
moe napisati i kao (a+b)(a+c)(a+d).
Da bi ovo bilo jo jasnije, valja malo pojasniti pojam distributivnosti jedne
operacije prema drugoj, ili drugaije reeno jedne operacije u odnosu na drugu. Treba
definisati uloge operacija u celoj toj koncepciji.
A3 varijanta 1: distributivnost operacije "" u odnosu na operaciju "+"
Posmatrajmo sledei izraz:
) (
3 1 2 1 3 2 1
x x x x x x x + = +
Sa leve strane znaka jednakosti imamo operaciju "", koja se primenjuje na izraz,
konkretno na promenljive koje su operandi operacije"+". Operacija "", ili preciznije reeno:
operacija "x
1
" (operacija "mnoenje veliinom x
1
") se "rasporeuje" na oba operanda
operacije "+". Rasporeivanje se na latinskom kae distributio, te odatle, u posrbljenoj
varijanti, moemo rei da se vri distribucija, ili distribuiranje operacije "" ("x
1
") na sve
(oba) operande(a) operacije "+". Odatle i naziv ove osobine: distributivnost operacije "" u
odnosu na operaciju "+".
Operacija "" je (u ovom sluaju) nosilac osobine distributivnosti, dok je operacija
"+" (u ovom sluaju) ono u odnosu na ta se definie ta osobina distributivnosti.
Poto ovo vai za jednu pojedinanu operaciju "+", lako se moe dokazati da vai i
za vie uzastopnih operacija, odnosno za sumu sa vie sabiraka:
n n
x x x x x x x x x x
1 3 1 2 1 3 2 1
... ) ... ( + + + = + + +
Na ovakvo ponaanje operacija (u aritmetikom smislu, dodue) smo, kao to je ve
konstatovano, navikli u prethodnom kolovanju i praktinom ivotu, dakle u zoni algebre
realnih brojeva.
U Bulovoj algebri, meutim, ovo vai i kada operacije meusobno zamene mesta, a
na to ve, u realnoj algebri, nismo navikli
A3 varijanta 2: distributivnost operacije "+" u odnosu na operaciju ""
Posmatrajmo sledei izraz:
) ( ) ( ) (
3 1 2 1 3 2 1
x x x x x x x + + = +
Ovde je operacija "+" nosilac osobine distributivnosti, a ta osobina se definie u
odnosu na operaciju "". Drugim reima, operacija "+" (preciznije "x
1
+" se distribuira,
rasporeuje na operande operacije "", pa svaki od njih (i x
2
i x
3
) biva izloen operaciji
sabiranja sa x
1
. To je bilo to na ta nismo navikli, i na ta valja obratiti posebnu panju.

A4 neutralni element za + je 0, a za - je 1
x x x x B x = . = + e 1 0 ) (
Zapamtiti da obe binarne operacije imaju svoj neutralni element. Elemenat koji se
naziva "nula Bulove algebre" je elemenat koji je neutralan za operaciju +, a elemenat koji
se naziva "jedinica Bulove algebre" je onaj koji je neutralan za operaciju .

A5 inverzni element elementa x je x
0 1 ) ( = . = + e x x x x B x
Zapamtiti da postoji inverzni element, svakom elementu (tj. obojici elemenata)
skupa B.
Operacija "+" primenjena na meusobno inverzne elemente e dati 1, zato to
makar jedan od njih mora biti 1, a 1+bilo_ta=1.
5

Operacija "" primenjena na meusobno inverzne elemente uvek e dati 0, zato to
makar jedan od njih mora biti 0, a 0bilo_ta=0.
6

A6 Nula Bulove algebre i jedinica Bulove algebre su dva razliita skupa B

3
U ovom sluaju se misli na aritmetiko (realno) mnoenje, kao i na sabiranje.
4
Sada u logikom, odnosno Bulovom smislu... ne vie u aritmetikom!
5
Ovo se moe zakljuiti na osnovu tablice istinitosti operacije "+".
6
Ovo se moe zakljuiti na osnovu tablice istinitosti operacije "".

- 7 -
1 0 ) 1 0 ( = e . e B B
Nula i jedinica Bulove algebre moraju biti dva razliita elementa, to je i logino.

2.2.3. Posledice Bulove algebre neke teoreme

Na osnovu skupa aksioma Bulove algebre izvode se sledee teoreme. Teoreme e
biti date bez dokaza. One se dokazuju direktnom primenom aksioma iz Hantingovog skupa.

T1 teorema o dvostrukom komplementu
x x B x = e ) (

T2 zakon asocijativnosti operacija + i -
3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1
) ( ) ( ) ( ) ( ) , , ( x x x x x x x x x x x x B x x x = . + + = + + e

T3 teorema bez imena
0 0 1 1 ) ( = . = + e x x B x

T4 zakon idempotentnosti
Na latinskom idem (grubo prevedeno) znai isti, isto; a potentia znai mogunost,
sposobnost. Re idempotentia mogla bi se, moda, prevesti kao istomoje
7
. U matematici,
kod binarnih operacija (kao to je sluaj ovde), osobina idempotentnosti znai da elemenat
koji je ima, ukoliko se operacija primeni na njega (da on bude sa obe strane operatora),
rezultat je on sm
8
. Ovu osobinu imaju oba binarna operatora Bulove algebre.
x x x x x x B x = . = + e ) (
Lepe reeno:
x x x x x = + + + + ...
x x x x x = ...

T5 zakon apsorpcije
1 2 1 1 1 2 1 1 2 1
) ( ) , ( x x x x x x x x B x x = + . = + e

T6 teorema bez imena
0 1 1 0 ) 1 0 ( = . = e . e B B

T7 De Morganovi zakoni
2 1 2 1 2 1 2 1 2 1
) , ( x x x x x x x x B x x + = . = + e

Dvoelementna Bulova algebra, tj. ona kod koje je skup } 1 , 0 { = B , naziva se
prekidaka algebra, a funkcije definisane nad njom nazivaju se prekidake funkcije.
Prekidake funkcije su funkcije sa kojima radimo u nastavku ovog kursa.

2.2.4. Definisanje operacija +, ,
Kao to je ve reeno, prekidaka algebra podrazumeva tri operacije: jednu unarnu
(operaciju "nadvueno" komplement, u oznaci," ", koja se naziva i logiko NE, engl. NOT),
i dve binarne:
1. operaciju logikog sabiranja, koja se takoe naziva i logiko ILI (OR), odnosno
disjunkcija (obeleava se znakom "+"), i

7
Ako bih smeo da glasno razmiljam na ovu temu, rekao bih da ovo moda znai "istostepenje", jer
stepen se na engleskom kae "power", to od prilike znai isto kao "potentia" na latinskom a kod ovog zakona
imamo situaciju xx...x=x
n
=x=x
1
, znai koliko god da je stepen (power) promenljive, on se svodi na stepen 1, tj.
uvek je taj stepen isti, dakle imamo istostepenje. Ova kontemplacija autora nije proverena niti dokumentovana.
8
http://en.wikipedia.org/wiki/Idempotency

- 8 -
2. operaciju logikog mnoenja, koja se takoe naziva i logiko I (AND), odnosno
konjukcija (obeleava se znakom "").

Tanka je linija izmeu pojmova OPERACIJA i FUNKCIJA. U ovom sluaju ovi pojmovi
su sinonimi. Dakle ravnopravno moemo govoriti o prekidakoj funkciji ILI, ili o operaciji
logikog ILI. Isto rezonovanje vai i za operaciju (funkciju) logikog I, i za unarnu operaciju
(funkciju) logiko NE (NOT), odnosno komplement (odnosno "nadvueno").
U pitanju su prekidake funkcije jedne dve promenljive. Ove funkcije mogu biti
predstavljene na mnoge naine, od kojih je najpregledniji tablini nain. Naime,
prekidaku funkciju predstavljamo tablino tako to u tablici stoje sve mogue vrednosti za
nezavisno promenljive
9
, i za svaku kombinaciju tih "ulaznih" promenljivih stoji vrednost
funkcije. Ovakva tablica naziva se tablica istinitosti prekidake funkcije. Vie o nainima
predstavljanja prekidakih funkcija u sledeem poglavlju (3. Naini zadavanja prekidakih
funkcija).
Tablica istinitosti unarne operacije (odn. funkcije jedne promenljive) komplement,
odnosno logiko NE (negacije):

x
1

logiko NE (NOT)
negacija (komplement)
x x f = ) (
0 1
1 0

Tablica istinitosti binarnih operacija (odn. prekidakih funkcija dve promenljive)
logiko ILI (OR) i logiko I (AND), koje se takoe nazivaju i disjunkcija i konjukcija,
respektivno:

x
1
x
2

logiko ILI (OR)
(disjunkcija)
f(x
1
,x
2
)=x
1
+x
2

logiko I (AND)
(konjukcija)
f(x
1
,x
2
)=x
1
x
2

0 0 0 0
0 1 1 0
1 0 1 0
1 1 1 1

2.2.5. Ukupan broj prekidakih funkcija n promenljivih
Ukupan broj funkcija n promenljivih je
n
2
2 . Do ovoga se dolazi elementarnom
kombinatorikom. Ovo je jedna od osnovnih razlika "ukusa" matematike nad prekidakom
algebrom, u odnosu na "ukus" matematike realnih brojeva. Kod prekidake algebre sve je
konano. Konaan je broj kombinacija vrednosti nezavisno promenljivih, konaan je broj
razliitih vrednosti funkcije, konaan je i broj funkcija (ukoliko je konaan broj nezavisno
promenljivih).
2.2.5.1 Prekidake funkcije 1 promenljive (unarne operacije)
Sledi da za n=1: 4 2 1
1
2
= = n . To znai da ukupno postoji 4 prekidake funkcije
od jedne promenljive! Ukupno 4, i ni jedna vie. Evo tih funkcija:

9
A tih "svih moguih vrednosti" nema beskonano mnogo! Jer svaka ulazna promenljiva moe biti
jednaka samo nuli ili jedinici, dakle ako imamo 2 ulazne promenljive one se mogu iskombinovati na ukupno 4
naina: 00, 01,10 i 11; a ako imamo jednu promenljivu, ona moe imati vrednost samo 0 ili 1, pa je tablica jo
manja. Generalno, ako imamo prekidaku funkciju od n promenljivih, ona "na ulazu" moe imati 2
n
razliitih
kombinacija vrednosti tih promenljivih, pa dok god je broj nezavisno promenljivih funkcije konaan (a tako jedino
ima smisla) bie konana i tablica istinitosti. Moe jedino da bude povelika.

- 9 -
x f
1

f
2

f
3

f
4

0
1
0
0
0
1
1
0
1
1

Ove funkcije nose sledee nazive:
- f
1
je konstanta nula ( 0 ) ( = x f ),
- f
2
je promenljiva x (preslikana, bez promene) ( x x f = ) ( ),
- f
3
je logiko NE (NOT), negacija, komplement ( x x f = ) ( ) i
- f
4
je konstanta jedinica ( 1 ) ( = x f ).
2.2.5.2 Prekidake funkcije 2 promenljive (binarne operacije)
A koliko ima ukupno prekidakih funkcija dve promenljive? Za 16 2 2
2
2
= = n .
Da vidimo koje su to funkcije:

x
1
x
2
f
1
f
2
f
3
f
4
f
5
f
6
f
7
f
8
f
9
f
10
f
11
f
12
f
13
f
14
f
15
f
16

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1
0 1 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 1 1 1 1
1 0 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1
1 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1

I ove funkcije imaju svoje nazive (bar neke):
0 ) , (
2 1 1
= x x f - konstanta 0 nezavisna od argumenta
2 1 2 1 2
) , ( x x x x f = - konjunkcija
2 1 2 1 3
) , ( x x x x f A =
1 2 1 4
) , ( x x x f =
1 2 2 1 5
) , ( x x x x f A =
2 2 1 6
) , ( x x x f =
2 1 2 1 7
) , ( x x x x f = - ekskluzivno ili, odnosno sabiranje po modulu 2
2 1 2 1 8
) , ( x x x x f + = - disjunkcija
2 1 2 1 9
) , ( x x x x f = - nili
2 1 2 1 10
) , ( x x x x f = - ekvivalencija
2 2 1 11
) , ( x x x f =
1 2 2 1 12
) , ( x x x x f = - "obrnuta" implikacija
1 2 1 13
) , ( x x x f =
2 1 2 1 14
) , ( x x x x f = - implikacija
2 1 2 1 15
/ ) , ( x x x x f = - ni eferova funkcija
1 ) , (
2 1 16
= x x f - konstanta 1 nezavisna od argumenta.

Od svih ovih funkcija, za ovaj kurs su najbitnije: I, ILI, NI, NILI i ekskluzivno ILI.
Ostale funkcije se ree koriste, ali se moraju znati.


- 11 -

3. Naini zadavanja prekidakih funkcija
3.1. Uvod
Ovo poglavlje, u osnovnoj verziji, napisala je Valentina Milievi.
Prekidaku funkciju mogue je predstaviti na vie naina. Iako su ti naini
ekvivalentni, i predstavljaju jednu istu funkciju, neki od njih su pogodniji za neke
operacije, a neki drugi opet za neke druge.
U okviru ovog kursa bie obraeni sledei naini:
1. tablica istinitosti (ili kombinaciona tablica),
2. skup decimalnih indeksa prekidake funkcije,
3. kombinatorijski vektor funkcije,
4. brojni indeks funkcije,
5. logika karta (konkretno Karnoova), i
6. analitiki oblik (forma) prekidake funkcije (postoji vie njih).
3.2. Potpuno i nepotpuno definisane funkcije
Ukoliko je vrednost prekidake funkcije poznata za sve mogue kombinacije
vrednosti nezavisno promenljivih, onda je ona potpuno definisana. Inae nije. Dakle
nepotpuno definisana prekidaka funkcija ona ija vrednost nije definisana za svaku
kombinaciju nezavisno promenljivih.
Za funkciju koja nije potpuno definisana, na mestima gde nije, moemo proizvoljno
izabrati njenu vrednost, i to za svako takvo mesto zasebno! Ovo je od koristi pri nekim
operacijama nad funkcijom (npr. pri minimizaciji funkcije, tj. dovoenju funkcije na neku
od minimalnih analitikih formi). Tada ta mogunost izbora vrednosti funkcije ponaosob u
svakoj taki u kojoj ova nije definisana prua dodatne mogunosti njene minimizacije.
3.3. Tablica istinitosti
3.3.1. Potpuno definisana prekidaka funkcija

Na levoj strani tablice istinitosti, ili kombinacione tablice, nalaze se svi mogui
vektori nezavisno promenljivih
10
, kao i pored svakog vektora (levo od njega, u krajnjoj levoj
koloni) njegov decimalni indeks. ta je decimalni indeks?
Definicija decimalnog indeksa: Svakom vektoru ) ,..., , (
2 1 n
x x x nezavisno
promenljivih jedne prekidake funkcije moe se pridruiti ceo broj i definisan kao
=
n
j
j n
j
x i
1
2 , a zove se decimalni indeks.
Prevedeno na govorni jezik: decimalni indeks vektora nezavisno promenljivih je
dekadni broj koji se dobija kada se taj vektor shvati kao binarni broj. Na primer, ako imamo
funkciju 5 promenljivih f(x1,x2,x3,x4,x5), i ako posmatramo sledeu kombinaciju vrednosti
nezavisno promenljivih: 10110 to je praktino vektor [10110]. Ako ga posmatramo kao
binarni broj i prevedemo u dekadni sistem, dobijamo njegov decimalni indeks: 22.
Na desnoj strani tablice pored vektora je navedena vrednost prekidake funkcije za
taj vektor nezavisno promenljivih.

10
Kombinaciju vrednosti nezavisno promenljivih ("ulaznih" promenljivih) moemo posmatrati kao jedan
vektor. Na primer, ako posmatramo prekidaku funkciju 5 promenljivih, f(x1,x2,x3,x4,x5), funkcija e imati razliite
vrednosti za razliite kombinacije vrednosti nezavisno promenljivih. U tom smislu moemo posmatrati, na primer,
vrednost funkcije za kombinaciju ulaznih promenljivih 00000, pa za 00001, pa za 00010 itd. Samim tim, skup od 5
vrednosti nezavisno promenljivih moemo posmatrati kao jednodimenzionalnu horizontalnu matricu, odnosno
vektor (za isti primer: [00000], [00001], [00010] itd). Onda kaemo kako funkcija ima tu-i-tu vrednost za taj-i-taj
vektor nezavisno promenljivih.

- 12 -

i
(dec.index)
x
1
x
2
... x
n-2
x
n-1
x
n
f(x
1
,x
2
,...,x
n
)
0 0 0 0...0 0 0 0 f(0,0,...,0)
1 0 0 ..... 0 0 1 f(0,0,...,1)
2 0 0 ..... 0 1 0 ...
3 0 0 ..... 0 1 1 ...
4 0 0 ..... 1 0 0 ...
5 0 0 ..... 1 0 1 ...
6 0 0 ..... 1 1 0 ...
7 0 0 ..... 1 1 1 ...
..... ...
2
n
1 1 1...1 1 1 1 f(1,1,...,1)

Konkretni primeri za tablice istinitosti dati su u prethodnom poglavlju, prilikom
definisanja osnovnih operacija prekidake algebre.
3.3.2. Nepotpuno definisana funkcija
Ukoliko prekidana funkcija nije potpuno definisana, na mestima gde nije
definisana stoji neki specijalan znak. Najee je to zvezdica (-). Evo primera jedne
nepotpuno definisane prekidake funkcije 3 promenljive:

i x
1
x
2
x
3
f(x
1
,x
2
,x
3
)
0
0 0 0 0
1
0 0 1 1
2
0 1 0
-
3
0 1 1 1
4
1 0 0 0
5
1 0 1
-
6
1 1 0 0
7
1 1 1
-

3.4. Skupovi decimalnih indeksa
Tablica istinitosti (pa samim tim i prekidaka funkcija) je potpuno definisana
sledeim skupovima:
f
(0)
skup decimalnih indeksa onih vektora nezavisno promenljivih na kojima
funkcija ima vrednost 0
f
(1)
funkcija ima vrednost 1
f
(*)
funkcija nije definisana.

Funkcija je potpuno definisana ako je zadata samo skupovima f
(0)
i f
(1)
. Ukoliko je
zadata skupovima f
(0)
, f
(1)
i f
(*)
onda je nepotpuno definisana.
Primer decimalnih indeksa za gornju funkciju (nepotpuno definisanu, to je
najoptiji sluaj):
f
(0)
= {0,4,6},
f
(1)
= {1,3},
f
(-)
= {2,5,7}.
U bilo kakvom raunanju,
umesto zvezdice imamo pravo
da stavimo bilo 0 bilo 1, ta
nam god vie odgovaralo... i
to nezavisno za svaku
zvezdicu!

- 13 -
Naravno, jedan od njih se moe izostaviti... u njemu je ono to preostane od ostala
dva.
3.5. Kombinatorijski vektor funkcije
Kombinatorijski vektor funkcije K
f
je vektor vrednosti funkcije za sve vektore
nezavisno promenljivih
] ,..., , [
1 2
1 0
=
n
f f f K
f

On ima smisla samo za potpuno definisanu prekidaku funkciju.
Uzmimo neku potpuno definisanu funkciju za primer:

i x
1
x
2
x
3
f(x
1
,x
2
,x
3
)
0
0 0 0 1
1
0 0 1 1
2
0 1 0 0
3
0 1 1 1
4
1 0 0 1
5
1 0 1 0
6
1 1 0 0
7
1 1 1 1

Kombinatorijski vektor funkcije je: K
f
=[11011001].
3.6. Brojni indeks funkcije
Brojni indeks funkcije N
f
predstavlja dekadni ekvivalent binarnog broja koji se
dobija kada se elementi vektora K
f
posmatraju kao binarne cifre, ali poreane u obrnutom
redosledu.
Dakle treba raunati paljivo: kod kombinatorijskog vektora binarna cifra najmanje
teine nalazi se krajnje levo u vektoru. Meutim, to je samo vektor, i nita vie. Ne rauna
mu se nikakva brojna vrednost i sl, on je vektor i to ostaje.
Za razliku od njega, kod brojnog indeksa funkcije binarna cifra najmanje teine
nalazi krajnje desno u zapisu, kao kod klasinog binarnog broja, pa se onda izrauna
dekadna vrednost tog binarnog broja. Tu nema nikakvog vektora. Izraunavanje N
f
ima
smisla jedino za potpuno definisanu prekidaku funkciju:
=
=
1 2
0
2
n
i
i
i f
f N
Za na primer, binarni broj bie: 10011011. Njegova dekadna vrednost, i ujedno
brojni indeks ove nae funkcije iz primera bie: N
f
=155.
3.7. Logike karte (Karnoove mape)
U nekim primerima korisno je porediti vrednosti funkcije na susednim takama
domena definisanosti, pa se zato u grupama skupova koristi ureenje u skladu sa Grejovim
kodom, koji je lista elemenata gde se uzastopni elementi razlikuju na jednoj poziciji. Na
taj nain se dolazi do Karnoovih mapa.
Karnoovom mapom moe se predstaviti i potpuno i nepotpuno definisana prekidaka
funkcija.
3.7.1. Karnoova mapa potpuno definisane PF
Nema mnogo smisla crtati Karnoove mape funkcija jedne i dve promenljive, jer su
to male i jednostavne funkcije, pregledne same po sebi.
Karnoova mapa funkcije tri promenljive izgleda ovako:

x
1
x
2

0
00
0
01
1
11
1
10
Od vrednosti funkcije
formira se
kombinatorijski vektor
(isto ovo, samo
horizontalno).
"Obaranje" se vri na
LEVO... ono to je ovde
gore, bie levo u
kombinatorijskom
vektoru. Panja:
kombinatorijski vektor
je vektor, kao to mu
ime kae, a nije
binarni broj!!!
Bez straha, nije ovo
komplikovano!

- 14 -
x
x
3

0
0

0
1

3.7.1.1 Popunjavanje Karnoove mape, na primeru funkcije 3 promenljive
U polja tablice se upisuju vrednosti funkcije i to na sledei nain: pored obe vrste
pie vrednost promenljive x
3
, a iznad svake kolone pie kombinacija vrednosti za
promenljive x
1
i x
2
. U polje koje se nalazi u preseku odreene vrste i kolone upisuje se
vrednost funkcije za vrednosti ulaznih promenljivih na toj vrsti, odnosno koloni.
Primer: gornje levo polje Karnoove mape je u preseku gornje vrste, i krajnje leve
kolone. Gornja vrsta odgovara vrednosti 0 za promenljivu x
3
. Krajnja leva kolona odgovara
kombinaciji vrednosti 00 za promenljive x
1
i x
2
(tj. x
1
=0 i x
2
=0). Zakljuak: u to polje
upisujemo vrednost funkcije za vrednosti promenljivih x
1
=0, x
2
=0 i x
3
=0, odnosno f(0,0,0).
Primer: u krajnje donje desno polje upisujemo vrednost f(1,0,1). Ista logika vai za
sva polja Karnoove mape.
3.7.1.2 Primer popunjene Karnoove mape za funkciju 3 promenljive
Evo funkcije (ista kao gore, samo navedena ponovo da bi bilo preglednije):

i x
1
x
2
x
3
f(x
1
,x
2
,x
3
)
0
0 0 0 1
1
0 0 1 1
2
0 1 0 0
3
0 1 1 1
4
1 0 0 1
5
1 0 1 0
6
1 1 0 0
7
1 1 1 1

I evo Karnoove mape te funkcije:

x
1
x
2

0
00
0
01
1
11
1
10
x
x
3

0
0
1 0 0 1
0
1
1 1 1 0

Svejedno je gde e biti koja promenljiva, da li e levo na primer stajati x
1
, a gore
x
2
x
3
, i sl. Bitno je jedino da se taj raspored promenljivih potuje prilikom popunjavanja
tabele.
Primer, za istu funkciju:

x
2
x
3

0
00
0
01
1
11
1
10
x
x
1

0
0
1 1 1 0
0
1
1 0 1 0

- 15 -
3.7.1.3 Primer popunjavanja Karnoove mape za funkciju 4 promenljive
Princip je potpuno isti, samo to je ovaj put mapa dimenzija 4x4 (ukupno 16 polja,
a toliko vrednosti i ima funkcija 4 promenljive). Sa strane se nalaze vrednosti za 2
promenljive, a odozgo vrednosti za druge dve.
Primer:

i
x1 x2
x3
x4 f(x1,x2,x3, x4)
0
0 0
0
0 1
1
0 0
0
1 1
2
0 0
1
0 0
3
0 0
1
1 1
4
0 1
0
0 1
5
0 1
0
1 0
6
0 1
1
0 0
7
0 1
1
1 1
8
1 0
0
0 0
9
1 0
0
1 0
10
1 0
1
0 0
11
1 0
1
1 1
12
1 1
0
0 1
13
1 1
0
1 0
14
1 1
1
0 1
15
1 1
1
1 1

Karnoova mapa ove funkcije (jedna njena varijanta) izgleda ovako:

00 01 11 10
00 1 1 1 0
01 1 0 0 0
11 1 1 1 1
10 0 0 1 0

Za funkcije preko 4 promenljive, Karnoove mape postaju nepraktine.
11
One bi
imale 32 polja (4x8 ili 8x4), pa bi po jednoj dimenziji stajale kombinacije vrednosti za dve
promenljive, a po drugoj dimenziji kombinacije vrednosti za tri promenljive.
3.7.2. Karnoove mape za nepotpuno definisane PF
Potpuno je isti princip. Onde gde u tablici istinitosti stoji zvezdica, stajae (na
odgovarajuem mestu) i u Karnoovoj mapi.
Primer (za gore navedeno nepotpuno definisanu prekidaku funkciju):

i
x1 x2 x3 f(x1,x2,x3)
0
0 0 0 0
1
0 0 1 1
2
0 1 0 -
3
0 1 1 1
4
1 0 0
0
5
1 0 1 -
6
1 1 0 0
7
1 1 1 -

11
ivko Toi: Osnovi raunarske tehnike, uperak Plavi, Ni, 1994, str. 102-103.
x
1
x
2

x
3
x
4

Onde gde stoji zvezdica u
tablici istinitosti, tu (u
odgovarajuem polju)
stoji i u Karnoovoj mapi.

- 16 -

x
2
x
3

0
00
0
01
1
11
1
10
x
x
1

0
0
0 1 1
-
0
1
0
- -
0

Karnoove mape su posebno pogodne za minimizaciju prekidakih funkcija, to znai
nalaenje minimalnih analitikih formi prekidakih funkcija (a koje, opet, znae da e
realizacija funkcija u skladu sa njima iziskivati minimalan broj logikih kola, to dalje
znai utedu u proizvodnji i sniavanje osnovne cene proizvoda).
Ali da bismo uopte govorili o tome, moramo definisati i taj, poslednji, ali vrlo
vaan nain zadavanja prekidakih funkcija: analitiki oblik.
3.8. Analitiki oblik (forma) prekidake funkcije
3.8.1. Uvod
Analitika forma prekidake funkcije je ona forma na koju smo navikli pri radu sa
realnim funkcijama: funkcija predstavljena na ovaj nain predstavlja algebarski izraz, kod
koga se sa jedne strane jednakosti (obino leve) nalazi vrednost funkcije, predstavljena
najee slovom f, sa ili bez liste argumenata (nezavisno promenljivih) u malim zagradama.
Primer za analitiki oblik prekidake funkcije:

3 2 1
x x x f + =
ili
3 2 1 2 1
) , ( x x x x x f + = .

U tom algebarskom izrazu doputene su samo operacije koje su definisane nad
algebrom u kojoj radimo. U prekidakoj algebri svaka funkcija dve promenljive moe se
smatrati jednom binarnom operacijom. Samim tim, u analitikoj formi prekidake funkcije,
prisutne operacije ne moraju se ograniiti samo na one koje stoje u definiciji algebre
(negacija, konjukcija i disjunkcija), ve i ostale binarne operacije (odnosno prekidake
funkcije dve promenljive), kao to su "iskljuivo ili" (XOR), u oznaci x
1
x
2
, ili pak
implikacija, u oznaci x
1
x
2
i sl. Za kompletan spisak ovih operacija (funkcija) pogledati
poglavlje 2.2.5.2 Prekidake funkcije 2 promenljive (binarne operacije).
U okviru ovog kursa ipak emo se baviti samo onim analitikim formama koje se
baziraju na operacijama konjukcije, disjkunkcije i negacije (,+ i ).
3.8.2. Definicije vezane za analitike forme PF
3.8.2.1 Polazna taka razmatranja i definicija literala
Definisanje analitikih formi prekidakih funkcija zapoeemo podseanjem da je,
po definiciji prekidake funkcije, sama jedna promenljiva, sa ili bez komplementa, takva,
sama za sebe faktiki jedna prekidaka funkcija.
U poglavlju 2.2.5.1 Prekidake funkcije 1 promenljive (unarne operacije) pokazano
je da je jedna od prekidakih funkcija (konkretno je to bila f
2
) zapravo preslikana nezavisno
promenljiva ( x x f = ) ( ), dok je opet jedna druga funkcija (bila je to f
3
), praktino,
komplementirana nezavisno promenljiva ( x x f = ) ( ). Dakle jedna promenljiva, sa ili bez
komplementa, ini sama za sebe jednu prekidaku funkciju.
Ovakvu promenljivu obeleiemo na sledei nain:
x
~


- 17 -
Dakle, u nastavku izlaganja, zatalasana nadvlaka znai da je to promenljiva sa ili
bez komplementa (oba sluaja vae). Ovakav koncept se naziva literal.
12
Dakle, literal je
prekidaka promenljiva sa ili bez komplementa.
Poto su nam na raspolaganju, pored komplementa, i operacija logikog sabiranja i
mnoenja, do definicije osnovnih analitikih formi doi emo preko definicija sume i
proizvoda vie promenljivih.
3.8.2.2 Definicije i teoreme
Definicija 1. Elementarni proizvod ili konjunkcija je izraz oblika
~ ~ ~
...
2 1 n
i i i
x x x , gde
je } , {
~
i i i
x x x e , a
n
i i i ,..., ,
2 1
su razliite vrednosti iz skupa } ,..., 2 , 1 { n .

Definicija 2. Elementarna suma ili disjunkcija je izraz oblika
~ ~ ~
...
2 1 n
i i i
x x x + + + , gde
je } , {
~
i i i
x x x e , a
n
i i i ,..., ,
2 1
su razliite vrednosti iz skupa } ,..., 2 , 1 { n .
Ovo znai da ne moraju nuno biti prisutni svi indeksi iz skupa indeksa.

Definicija 3. Potpun proizvod ili minterm je elementarni proizvod u koji ulaze sve
promenljive.

Definicija 4. Potpuna suma ili maksterm je elementarna suma u koju ulaze sve
promenljive.

Definicija 5. Proizvod elementarnih suma
m
S S S ...
2 1
naziva se konjunktivna
normalna forma (KNF).

Definicija 6. Suma elementarnih proizvoda
m
P P P + + + ...
2 1
naziva se disjunktivna
normalna forma (DNF).

Definicija 7. KNF u kojoj su sve elementarne sume potpune naziva se potpuna
konjuktivna normalna forma (PKNF).
i i
x x {
~
= ako je 1 =
i
f ili
i
x ako je } 0 =
i
f

Definicija 8. DNF u kojoj su svi elementarni proizvodi potpuni naziva se potpuna
disjunktivna normalna forma (PDNF).
i i
x x {
~
= ako je 0 =
i
f ili
i
x ako je } 1 =
i
f

Teorema 1. Svaka prekidaka funkcija osim konstante 1 moe se na jedinstven
nain napisati u obliku:
m
i i i n
S S S x x f ... ) ,..., (
2 1
1
= ,
gde su
m
i i i
S S S ,... ,
2 1
potpune sume koje odgovaraju vektorima nezavisno
promenljivih sa indeksima
m
i i i ,..., ,
2 1
na kojima funkcija ima vrednost 0.

m
i i i n
P P P x x f + + + = ... ) ,..., (
2 1
1
,
gde su
m
i i i
P P P ,..., ,
2 1
potpuni proizvodi koji odgovaraju vektorima nezavisno
m
i i i ,..., ,
2 1
na kojima funkcija ima vrednost 1.

12
Provera znaenja termina: web-enciklopadija na adresi: www.wikipedia.com.

- 18 -
Definicija 9. Suma po modulu 2 elementarnih proizvoda
m
P P P ...
2 1
naziva se
polinomna normalna forma (PNF).

Definicija 10. PNF u kojoj su svi elementarni proizvodi potpuni naziva se potpuma
polinomna normalna forma (PPNF).

m n
P P P x x f = ... ) ,..., (
2 1 1
,
gde su
m
i i i
P P P ,..., ,
2 1
potpuni proizvodi koji odgovaraju onim vektorima nezavisno
m
i i i ,..., ,
2 1
na kojima funkcija ima vrednost 1. Drugim reima,
svaka PF (osim konstante nula) ima svoju jedinstvenu PPNF.

Definicija 11. Prost proizvod je izraz oblika
n
i i i
x x x ....
2 1
, gde su
n
i i i ,..., ,
2 1

meusobno razliiti brojevi iz skupa indeksa } ,..., 2 , 1 { n . Rezlikuje se u odnosu na
elementarni proizvod u tome to ne sadri komplemente promenljivih.

Definicija 12. Suma po modulu 2 meusobno razliitih prostih proizvoda zove se
kanoniki polinom ili polinom po modulu 2 (zove se jo i polinom Reed-Mller-a).

n n n n n n
x x x c x x c x x c x c x c c x x f
n
... ... ... ) ,..., (
2 1
1 2
3 1 2 2 1 1 1 1 0 1

+ +
= ,
gde su } 1 , 0 { e
i
c i } 1 2 ,..., 1 , 0 { e
n
i .

Napomena: Dve funkcije se mogu uporeivati samo na nivou potpunih normalnih
formi.
3.8.3. itanje potpunih normalnih formi iz tabline forme PF
Iz tablice istinitosti se relativno jednostavno mogu dobiti potpune normalne forme
prekidake funkcije (PDNF i PKNF), i to direktnim itanjem, bez potrebe za bilo kakvim
matematikim transformacijama. U ovom delu bie podrobnije objanjeno ono to je
koncizno dato u teoremama 1 i 2 nakon definicije 8.
3.8.3.1 itanje PDNF funkcije na osnovu tablice istinitosti
Prvo da se podsetimo: potpuna disjunktivna normalna forma (PDNF) prekidake
funkcije je: suma potpunih proizvoda. Dakle svaka PDNF se formira prema istom ablonu:

n n n PDNF n
x x x x x x x x x x x f
~
...
~ ~
...
~
...
~ ~ ~
...
~ ~
) ,..., (
2 1 2 1 2 1 1
+ + + =

Svi sabirci predstavljaju potpune proizvode (dakle u svakom od sabiraka je prisutna
svaka promenljiva, pri emu je neka komplementirana, a neka nije).DER CONSTRUCTION
Dau samo teze (kasnije e biti pokazano na primeru):
- na onim mestima gde funkcija ima vrednost 1, pogleda se koje vrednosti imaju
promenljive, i na osnovu njih se formira jedan proizvod, i to tako to:
promenljiva koja tu ima vrednost 0 e uestvovati u proizvodu
komplementirana, a ona koja ima vrednost 1 nekomplementirana.
- koliko ima jedinica (u koloni za vrednost f-je), toliko e biti i proizvoda.
- onda se ti proizvodi sumiraju, i dobije se PDNF funkcije.
U odnosu na celu sumu, jedan sabirak je zapravo jedan proizvod.
Sabirci (proizvodi) se meusobno razlikuju po tome ta je
komplementirano od promenljivih, a ta nije.
. . . .

- 19 -
3.8.3.2 itanje PKNF funkcije na osnovu tablice istinitosti
- UNDER CONSTRUCTION
Dau samo teze (kasnije e biti pokazano na primeru):
- na onim mestima gde funkcija ima vrednost 0 (za razliku od itanja PDNF-a, gde
su nas zanimala mesta gde ima vrednost 1), formirae se po jedna suma, a u
njoj e one promenljive koje imaju vrednost 0 biti nekomplementirane, a one
koje imaju vrednost 1 komplementirane (opet sve suprotno nego kod PDNF-a).
- onda se te sume pomnoe i dobije se PKNF funkcije.
3.8.3.3 itanje PPNF na osnovu tablice istinitosti
itanje je isto kao itanje PDNF, samo umesto operacije "+" izmeu potpunih suma
stoji operacija "".
3.8.4. "Strategije" pri transformaciji analitikih formi PF
3.8.4.1 "Strategije" generalno
U ovo delu bie dati pravci u razmiljanju prilikom transformacije jedne analitike
u drugu analitiku formu prekidake funkcije. Pravila izloena u ovom delu zapravo su ve
izloena gore u tekstu, ali ovde e biti izvuen njihov "saetak", specijalno pogodan za
odreene transformacije. Prvo e biti date same "strategije" (u vidu tablice), a zatim e
one biti dodatno objanjene na primerima.

eljena transformacija Kako treba razmiljati Dodatno pojanjenje
P
r
o
i
r
i
v
a
n
j
a

f
o
r
m
i

d
o

p
o
t
p
u
n
i
h

DNF PDNF
i i
x x + = 1
Svaku jedinicu koja se javi u DNF-u
zamenjujemo sa
i i
x x +
. Cilj: da svaki
proizvod u DNF bude dopunjen do
potpunog (a to znai da mu se dodaju sve
one promenljive koje nedostaju, pomou
gore navedene sume
i i
x x +
).
KNF PKNF
i i
x x = 0
Svaku nulu koja se javi u KNF-u
zamenjujemo sa
i i
x x
. Cilj: da svaka
suma u KNF bude dopunjena do potpune,
to znai da joj se dodaju sve
promenljive koje eventualno nedostaju.
PNF PPNF
i i
x x = 1
Svaku jedinicu koja se javi u PNF-u
zamenjujemo sa
i i
x x
. Cilj: da svaki
proizvod u PNF bude dopunjen do
potpunog (a to znai da mu se dodaju sve
one promenljive koje nedostaju, pomou
gore navedene sume po modulu dva
i i
x x
).
U
o
p
t
e

t
r
a
n
s
f
o
r
m
a
c
i
j
e

f
o
r
m
i

PDNFPPNF +
Ovo je najjednostavnija transformacija.
U PDNF-u svaki plus zamenimo znakom
suma po modulu dva () i dobjemo PPNF.
DNF PNF
2 1 2 1 2 1
x x x x x x = +
Evo odakle ovo, pogledamo tablicu za +:
Sada odavde izvuemo PDNF,
zatim ga pretvorimo u PPNF
(tako to znak + zamenimo
znakom , potom svaku
nadvuenu promenljivu
i
x

zamenimo sa
i
x 1
. Dakle:
= + + = +
2 1 2 1 2 1 2 1
x x x x x x x x
(PDNF)
= =
2 1 2 1 2 1
x x x x x x
(to je PPNF)
= =
2 1 2 1 2 1
) 1 ( ) 1 ( x x x x x x

= =
2 1 1 2 1 2 2 1
x x x x x x x x

2 1 2 1
x x x x =

x1 x2 +
0 0 0
0 1 1
1 0 1
1 1 1
PNF DNF
2 1 2 1 2 1
x x x x x x + =
A evo odakle i ovo, tablica za :
Odavde je dovoljno da
izvuemo PDNF:
2 1 2 1 2 1
x x x x x x + =

x1 x2
0 0 0
0 1 0
1 0 0
1 1 1
PPNF P
2

i i
x x =1
0 =
i i
x x
Ovo je prelaz sa PPNF na "polinom po
modulu dva" (Reed-Mller-ov polinom).
Svaka pojava navduene promenljive
zamenjuje se sumom po modulu dva

- 20 -
i
x 1
, a svaka suma po modulu dva dve
ili vie istih promenljivih zamenjuje se
nulom.

3.8.4.2 Dodatak strategijama: Shannonova teorema razvoja
enonova (Shannon) teorema razvoja omoguava da se izvri dekompozicija
prekidake funkcije na dve. Ovo bi praktino znailo da se jedno logiko kolo, koje radi
neki sloeniji posao, deli na dva jednostavnija (i verovatno jeftinija u zbiru) logika kola.
Ova teorema razvoja radi se za odreenu promenljivu funkcije. Recimo, ako imamo
PF od n promenljivih, enonova teorema razvoja po promenljivoj x
i
izgleda ovako:

) ,..., , 0 , ,..., ( ) ,..., , 1 , ,..., ( ) ,..., , , ,..., (
1 1 1 1 1 1 1 1 1 n i i i n i i i n i i i
x x x x f x x x x x f x x x x x x f
+ + +
+ =
Ovo moe da se napie i ovako:
) 0 ( ) 1 ( ) ,..., , , ,..., (
1 1 1
= + = =
+ i i i i n i i i
x f x x f x x x x x x f

Postoji jo varijanti ove teoreme:
)) 0 ( ( )) 1 ( ( ) ,..., , , ,..., (
1 1 1
= + = + =
+ i i i i n i i i
) 0 ( ) 1 ( ) ,..., , , ,..., (
1 1 1
= = =
+ i i i i n i i i

Ako primenimo enonovu teoremu razvoja po svim promenljivama prekidake
funkcije, doi emo do potpunih normalnih formi.
3.9. Primeri
3.9.1. itanje PDNF i PKNF na osnovu tablice istinitosti
Uzmimo neku potpuno definisanu prekidaku funkciju od 3 promenljive:
i
x1 x2 x3 f(x1,x2,x3)
0
0 0 0 0
1
0 0 1 1
2
0 1 0 1
3
0 1 1 1
4
1 0 0 0
5
1 0 1 1
6
1 1 0 0
7
1 1 1 0
Sada na osnovu tablice istinitosti treba da proitamo njene potpune normalne
forme, prema koracima koji su navedeni gore u tekstu, u stavkama.
3.9.1.1 PDNF
PDNF itamo tako to posmatramo one redove u tablici u kojima funkcija ima
vrednost 1. To su u naem sluaju redovi sa indeksima 1,2,3 i 5. Za svaki red formiraemo
jedan potpuni proizvod (podsetimo se: potpuni proizvod je onaj u kome uestvuju sve
promenljive, u ovom sluaju to su x
1
, x
2
i x
3
, pri emu je samo pitanje koje e od njih biti
nadvuene). Znai, na PDNF sastojae se od 4 potpuna proizvoda, koji su meusobno
sabrani.
Sada da odluimo koje promenljive e u tim proizvodima biti nadvuene.
Posmatrajmo prvi proizvod (koji treba formirati na osnovu reda sa indeksom 1). U tom redu
x
1
ima vrednost 0, x
2
ima vrednost 0, a x
3
ima vrednost 1. One promenljive koje u tom redu
imaju vrednost 1 ostae (u proizvodu koji sastavljamo) nepromenjene, a one koje imaju
vrednost 0 bie u proizvodu nadvuene. Evo kako izgleda prvi proizvod:
3 2 1
x x x

jer je u tom redu x1=0
isto...
x3 nije nadvueno jer je u
tom redu ono jednako 1

- 21 -
Ovo se pamti ovako: kod PDNF-a smatramo da nam je "glavna" jedinica: gledamo
samo one redove u tablici gde funkcija ima vrednost 1, i u njima promenljive koje imaju
vrednost 1 ostanu u proizvodu nepromenjene.
Ostali proizvodi se itaju na isti nain. Konano, PDNF ove funkcije je:
3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1
) , , ( x x x x x x x x x x x x x x x f + + + =

3.9.1.2 PKNF
PKNF se iz tablice ita slino, sa tom razlikom to je sada glavna nula. Zapravo
logika je suprotna od PDNF u svakom smislu:
- ne gledaju se redovi u tablici gde funkcija ima vrednost 1, ve 0
- za te redove ne formiraju se proizvodi, nego sume promenljivih (i to potpune)
- ne nadvlae se one promenljive koje imaju vrednost 0, ve 1
- sume se meusobno ne sabiraju, nego mnoe.
Dakle, PKNF nae funkcije izgledae ovako:

) ( ) ( ) ( ) ( ) , , (
3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1
x x x x x x x x x x x x x x x f + + + + + + + + =

Kako moemo ovo da zapamtimo? Tako to emo da zamislimo da je ovde "glavna"
nula, za razliku od PDNF. Asocijacija moe biti: PKNF K kao krompir nula!
3.9.2. Dopunjavanje DNF do PDNF
Recimo, imamo neku prekidaku funkciju datu kao DNF. To znai da je u pitanju
proizvod suma, ali nisu sve sume potpune u nekima nedostaju neke promenljive. Neka to
bude funkcija 3 promenljive, na primer:
3 2 1 3 2 1 3 2 1
) , , ( x x x x x x x x x f + + =
DNF ove funkcije sastoji se od 3 proizvoda. U prvom proizvodu nedostaje
promenljiva x
3
, u drugom nedostaju x
1
i x
2
, a trei proizvod je potpun. Da se podsetimo:
dovoljno je da samo u jednom proizvodu nedostaje samo jedna promenljiva, pa da vie
nemamo PDNF, ve samo DNF.
Zadatak nam je da dopunimo ovu formu do potpune: DNF PDNF. Odgovarajua
"strategija" je (pogledamo tablicu iz prethodnog naslova):
i i
x x + = 1 , odnosno svaku
jedinicu iz DNF-a zamenjujemo sa
i i
x x + . A gde su uopte te jedinice? Pa na mestima gde
bi trebalo da stoje promenljive koje fale. Na DNF moemo da napiemo i ovako:

3 2 1 3 2 1 3 2 1
1 1 1 ) , , ( x x x x x x x x x f + + =

U prvom proizvodu jedinica stoji na mestu gde bi trebalo x
3
, a u drugom proizvodu
jedinice "glume" x
1
i x
2
. Svaku od tih jedinica predstavimo sa
i i
x x + u skladu sa
"strategijom":

3 2 1 3 2 2 1 1 3 3 2 1 3 2 1
) ( ) ( ) ( ) , , ( x x x x x x x x x x x x x x x f + + + + + =

Ovo dalje radimo klasino:

...jer je u tom redu x1=0, x2=0, x3=1
...jer je u tom redu x1=0, x2=1,
x3=0 itd isti princip i za ostale.

Red sa indeksom 0. U tom redu x1=0,
x2=0, x3=0, pa se nita ne nadvlai.
Red sa indeksom 4. x1=1, x2=0, x3=0, pa se
nadvlai samo promenljiva x1 itd, isto dalje.


- 22 -
3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1
3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1
3 2 1 3 2 2 1 1 3 3 2 1 3 2 1
) ( ) ( ) ( ) , , (
x x x x x x x x x x x x x x x
x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x
x x x x x x x x x x x x x x x f
+ + + +
= + + + + + +
= + + + + + =

Skraivanje koje se javlja u drugom redu, da se podsetimo: x
i
+x
i
+...+x
i
=x
i
, dakle
kada imamo vie istih stvari koje se sabiraju, ostaje samo jedna.
3.9.3. Dopunjavanje KNF do PKNF
Slino kao kod dopunjavanja DNF, i ovde (KNF PKNF) se radi dopunjavanje, samo
to ne dopunjujemo proizvode, ve dopunjujemo sume do potpunih (KNF je proizvod suma).
Pri ovome koristimo odgovarajuu "strategiju" (
i i
x x = 0 ): ako u nekoj sumi nedostaje neka
promenljiva, mi zamislimo da na njenom mesto stoji nula (nula u sumi ne menja nita), a
onda tu nulu zamenimo sa
i i
x x . Posmatrajmo neku prekidaku funkciju datu kao KNF:

) ( ) , , (
3 1 2 3 2 1
x x x x x x f + =

U ovom KNF-u nemamo ni jednu potpunu sumu. U prvoj sumi nedostaju x
1
i x
3
, a u
drugoj nedostaje x
2
. Na mestima promenljivih koje nedostaju zamislimo nule:

) 0 ( ) 0 0 ( ) , , (
3 1 2 3 2 1
x x x x x x f + + + + =

Sada svaku nulu zamenimo odgovarajuim
i i
x x , i to dalje razvijemo:

) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) (
) ( ) ( ) , , (
3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1
3 2 2 1 3 3 2 1 1 3 2 1
x x x x x x x x x x x x x x x x x x
x x x x x x x x x x x x f
+ + + + + + + + + + + + =
= + + + + =

Na primeru se vidi kako se jednostavno razlau dopunjeni proizvodi princip se
jasno vidi kod razlaganja drugog proizvoda:
) ( ) ( ) (
3 2 1 3 2 1 3 2 2 1
x x x x x x x x x x + + + + = + +
U pitanju je pravilo "distribucije + prema ": ) ( ) (
3 1 2 1 3 2 1
x x x x x x x + + = + .
3.9.4. Primer raznih naina zadavanja PF
Data je funkcija
3 2 1
x x x y + = . Odrediti kombinacionu tablicu, brojni indeks Ny,
skup decimalnih indeksa, PDNF i PKNF, a zatim iz obe ove forme analitiki minimizovati
funkciju.

i x
1
x
2
x
3
f(x
1
,x
2
,x
3
)
0
0 0 0 0
1
0 0 1 1
2
0 1 0 0
3
0 1 1 0
4
1 0 0 1
5
1 0 1 1
6
1 1 0 1
7
1 1 1 1

Ny = (11110010)
2
= 2+16+32+64+128 = 242
Y
(1)
= {1,4,5,6,7}
od prvog proizvoda od drugog proizvoda

- 23 -

Minimizacija analitikim putem, polazei od PDNF:
= + + + + =
3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1
) , , ( x x x x x x x x x x x x x x x x x x f
PDNF

( ) ( ) = + + = + + + + =
2 1 2 1 3 2 1 3 3 2 1 3 3 2 1 3 2 1
x x x x x x x x x x x x x x x x x x

1 3 2 1 2 2 1 3 2 1
) ( x x x x x x x x x x + = + + =
da li ovo moe jo da se same?
Setimo se zakona apsorbcije (meu teoremama to je T5). On ima dve forme:
1. Bilota x x x + =
2. ) ( Bilota x x x + =
Primenom ovog zakona moemo proiriti ono "usamljeno"
1
x . ime emo ga
proirivati? Neim to moe onda da dovede do novog skraivanja, a to je
3 2
x x . Imamo:
3 2 1 3 2 1 3 2 1 1 3 2 1 1 3 2 1 1 3 2 1
) ( x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x + = + + = + + = +

Ovo je kraj. Vidi se da je za minimizaciju funkcije ovako, analitikim putem,
potrebna izvesna doza intuicije i snalaljivosti, to je odlian teren za greke. Zbog toga je
fnajsigurniji nain za minimizaciju funkcije (od onih koji su ovde pomenuti) Karnoova mapa.
Ona ujedno moe posluiti i kao nain da se proveri reenje do koga smo doli analitiki.

Minimizacija polazei od PKNF radi se slino, i dobija se isti rezultat.
3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1
... ) )( )( ( x x x x x x x x x x x x f
PKNF
+ = = + + + + + + =
3.9.5. Primer
Odrediti PDNF za f
1
i PKNF za f
2
ako su funkcije date u preko skraenih formi:

f
1
:
4 3 2 1 4 2 1 4 3 3 2
x x x x x x x x x x x + + +
f
2
: ) )( (
3 1 2 1
x x x x + +

Reenje: Ovde imamo klasinu situaciju sa proirivanjem nepotpune forme do
potpune. Uzgred, nepotpuna forma funkcije moe biti ujedno i minimalna, ali ne mora.
Izmeu potpune i minimalne forme postoji itav niz "polu-potpunih" formi. U postavci ovog
zadatka je neka nepotpuna forma, kakva god, a na zadatak je da je dopunimo do potpune.

f
1
=
4 3 2 1 4 3 1 4 3 3 2
x x x x x x x x x x x + + + =
= + + + + + + + + =
4 3 2 1 4 3 3 2 1 4 3 2 2 1 1 4 4 3 2 1 1
) ( ) )( ( ) ( ) ( x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x
PDNF
f x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x
x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x
x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x
x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x
1 4 3 2 1 4 3 2 1 4 3 2 1 4 3 2 1 4 3 2 1 4 3 2 1
4 3 2 1 4 3 2 1 4 3 2 1 4 3 2 1 4 3 2 1 4 3 2 1 4 3 2 1
4 3 2 1 4 3 2 1 4 3 2 1 4 3 2 1 4 3 2 1 4 3 2 1 4 3 2 1
4 3 2 1 4 3 2 1 4 3 2 4 3 2 1 1 4 3 2 4 3 2 2 1
) )( ( ) )( (
= + + + + + +
+ = + + + + +
+ + + + + = +
+ + + + + + + + =

) )( (
3 1 2 1 2
x x x x f + + = =
= + + + + = ) )( (
3 2 2 1 3 3 2 1
x x x x x x x x
) )( )( )( (
3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1
x x x x x x x x x x x x + + + + + + + + =

Uoimo poslednji red za funkciju f
2
. Ovakvo razlaganje je posledica "distribucija plus prema
puta", osnosno zakonitosti ) ( ) (
3 1 2 1 3 2 1
x x x x x x x + + = + . Ako umesto
1
x zamislimo da
stoji grupa ) (
2 1
x x + , a umesto
3 2
x x stavimo
3 3
x x , onda ovo moemo da napiemo i kao
1 1

- 24 -
) ) (( ) ) (( ) (
3 2 1 3 2 1 3 3 2 1
x x x x x x x x x x + + + + = + + . Ista logika vai i za razlaganje drugog
inioca, samo po promenljivoj x
2
.
3.9.6. Primer
Naci minimalnu KNF funkcije:
) )( )( )( ( ) (
3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1
x x x x x x x x x x x x x x x f + + + + + + + =
+

Reenje: Ovde imamo minimizaciju prekidake funkcije "runo", isto analitiki, bez
pomoi Karnoove mape. Kojom logikom emo se voditi?

= + + + + + + + + = ) )( )( )( (
3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1

Pogledajmo prva dva inioca. Da li u njima uoavamo neto interesantno?
Uoavamo da se u oba ponavlja kombinacija
3 2
x x + . Ako primenimo pravilo "distribucije
plus prema puta" na ova dva inioca, ali "u rikverc", dobiemo sledee:

3 2 1 1 3 2 3 2 1 3 2 1
) )( ( ) )( ( x x x x x x x x x x x x + = + + = + + + +

Pogledajmo sada druga dva inioca. Da li moemo da uinimo neto slino? Moemo,
jer u oba uoavamo ponavljanje
3 1
x x + . Kada primenimo pomenuto pravilo, dobijamo:

3 1 2 2 3 1 3 2 1 3 2 1
) )( ( ) )( ( x x x x x x x x x x x x + = + + = + + + +

) )( (
1 ) )( ( 1 ) )( )( )( (
3 1 3 2
3 1 3 2 2 2 3 1 1 1 3 2
x x x x
+ + =
= + + = + + + + =

Ako paljivo zagledamo ovo to smo dobili, vidimo da ne moemo primeniti ni jednu
transformaciju vie, samim tim minimizacija je okonana.
3.9.7. Primer
Potpuno definisana funkcija f ) (
3 2 1
x x x zadata je skupom decimalnih indeksa
{ } 6 , 5 , 3 , 2
) 1 (
= f ; napisati je u obliku PDNF I PKNF.

Reenje: Ve znamo kako emo iz tablice istinitosti oitati i PDNF i PKNF. Ovde
funkcija nije data tablicom, ali je data skupom decimalnih indeksa. Poto je funkcija
potpuno definisana, to u tablici nemamo zvezdice, i dovoljno je dati samo jedan od skupova
(samo skup f
(0)
ili samo skup f
(1)
), jer onde gde nisu jedinice, tamo su nule, i obrnuto.
Zakljuujemo da je na osnovu ovih skupova trivijalno lako nacrtati tablicu istinitosti
(i pri tom je to zakljuivanje potpuno tano). Meutim moe li biti i trivijalnije od toga?
Moe. Umesto da crtamo celu tablicu, izdvojiemo samo one redove koji nam trebaju. Za
PDNF emo izdvojiti redove u kojima funkcija ima vrednost 1 (to su redovi sa decimalnim
indeksima 2, 3, 5 i 6), a za PKNF emo izdvojiti ostale redove. Decimalni indeks reda u
stvari predstavlja (podsetimo se!) dekadni ekvivalent kombinacije vrednosti ulaznih
promenljivih. Na primer, onaj red u tablici istinitosti u kome promenljive x
1
, x
2
i x
3
imaju
vrednosti 0, 1, 1 (respektivno) imae indeks 3, jer je (011)
2
=(3)
10
.

PDNF:

2 010 ) (
3 2 1
x x x
1
1

- 25 -
3 011 ) (
3 2 1
x x x
5 101 ) (
3 2 1
x x x
6 110 ) (
3 2 1
x x x
3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1
PDNF
+ + + =

PKNF:

ako je { } 6 , 5 , 3 , 2
) 1 (
= f , onda je { } 7 , 4 , 1 , 0
) 0 (
= f , pa dakle imamo:

0 000
3 2 1
x x x + +
1 001
3 2 1
x x x + +
4 100
3 2 1
x x x + +
7 111
3 2 1
x x x + +
) )( )( )( (
3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1
PKNF
+ + + + + + + + =
3.9.8. Primer
Odrediti PDNF i PKNF funkcije: ( ) ( ) ( ) ( ) d a b c d c b a f = , , ,

Reenje: Opa! Imamo neku novu funkciju. Ovakav zadatak vrlo lako moe da bude
dat na ispitu, te je zato neophodno znati sve prekidake funkcije dve promenljive (setimo
se koliko ih ukupno ima: 16 2
2
2
= = n ; setimo se takoe da ih skoro sve znamo u startu,
im znamo funkcije AND, OR, NOT, XOR, f(x
1
,x
2
)=x
1
, f(x
1
,x
2
)=x
2
, njihove negacije, i funkcije
"konstanta 0" i "konstanta 1"). Poto shvatamo da nema razloga za obeshrabrivanje,
prelazimo na konkretno reenje zadatka.
Kako emo raditi bilo ta sa funkcijom "" (funkcija "implikacija")? Neemo raditi
nita sa njom (radimo samo sa onim funkcijama sa kojima znamo, a to su (za sada) samo
AND, OR i NOT, pa bi nam bilo pametnije da implikaciju predstavimo preko ovih, dobro
poznatih, funkcija. Evo ta emo: prvo da vidimo kako izgleda njena tablica istinitosti:

Na osnovu tablice istinitosti moemo odmah oitati i
PDNF i PKNF ove funkcije:

( )
2 1 2 1 2 1 2 1
x x x x x x x x
PDNF
+ + =
( )
2 1 2 1
x x x x
PKNF
+ =

Poto je PKNF jednostavnija, iskoristiemo nju za dalju transformaciju izraza:

( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )= + + = + = = d a b c d a b c d a b c d c b a f , , ,
( ) ( ) ( ) ( ) d c a b a d a c b d a b c d a b c d a b c + + = + + = + = + + = + =

Ovim smo sveli analitiku formu nae prekidake funkcije samo na AND, OR i NOT
operacije. Sada se ve oseamo "kao kod kue". Nadalje nam sledi ista matematika... ne
mnogo zanimljiva, ali barem reiva. ta zapravo treba da uradimo? Trebaju nam PDNF i
PKNF, a polazimo od DNF. Za PDNF radimo samo proirivanje do potpune forme:

x y
y x
0 0 1
0 1 1
1 0 0
1 1 1

- 26 -
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )( )( )
( ) ( )( ) ( )( )
PDNF
f cd b a d c b a cd b a abcd d c b a
d c b a d c b a d c b a d c ab d bc a bcd a d c b a cd b a d c b a bcd a d c b a
cd b a d c ab abcd d c b a d c b a d c b a d c b a d c b a d c ab d bc a bcd a
d c cd b a b a b a ab d c d c b a b a d c d c d c cd b a
d c c b b a a d d c b b a d d c c b a d c a b a f
= + + + + +
+ + + + + + = + + + + +
+ + + + + + + + + + + =
= + + + + + + + + + + + =
= + + + + + + + + + = + + =

Za PKNF prvo treba da preemo iz DNF u KNF, a zatim da radimo opet klasino
proirivanje forme do potpune. Poto nemamo konkretnu "strategiju" za to u "tablici
strategija", radiemo ta god moemo, primenjujui dobro poznate transformacije.
( ) ( )
( )( )( )( ) ( )( )( )( )
( )( )( )( )
( )( )( )( )( )( )
( )( ) ( )( )( )( )
( )( )( )( )( )( )
( )( )( )( )( ) d c b a d c b a d c b a d c b a d c b a
d c b a d c b a d c b a d c b a d c b a d c b a
d c b a d c b a d c b a d c b a d c b a d c b a
d c b a d c b a d c b a d c b a d c c b a d c c b a
d c b a a d c c b a d c b b a d c c b b a
d c b d a b d c a d a d c b d a b d c a d a a
d c d a b d c d a a d c d a b a d c a b a f
+ + + + + + + + + + + + + + + =
= + + + + + + + + + + + + + + + + + +
+ + + + + + + + + + + + = + + + + + + =
+ + + + + + + + + + + + + + + + + + =
= + + + + + + + + + + + + =
= + + + + + + + = + + + + + + + + =
= + + + + + + + = + + + = + + = ) )( ( ) )( ( ) )( (

3.9.9. Primer
Analiticki odrediti PKNF funkcije:

) ( ) ( ) ( ) , , , (
4 3 3 2 2 1 4 3 2 1
x x x x x x x x x x f + + =

Poto napiemo tablice istinitosti za funkcije , i , i naemo njihove PKNF
forme, te forme zamenimo u izrazu za funkciju i dalje vrimo transformacije!

PKNF
f x x x x
x x x x
x x x x x x x x x x
x x x x x x x
x x x x x x x
x x x x x x x x x
x x x x x x x x x x x x
x x x x x x x x x x f
= + + + =
= + + + =
= + + + + + + + + =
= + + + + + =
= + + + + + =
= + + + + + + + =
= + + + + + + + + + =
= + + + + + + + =
) (
1 ) (
) )( (
) ( ) )( (
) ( 1 ) )( (
) )( 1 ( ) )( (
) )( ( ) )( (
) ( ) )( ( ) )( (
4 3 2 1
4 3 2 1
4 3 2 2 1 4 3 2 2 1
4 3 2 2 1 2 1
4 3 1 2 1 2 1
4 3 2 4 2 2 1 2 1
4 3 3 2 4 3 3 2 2 1 2 1
4 3 3 2 3 2 2 1 2 1

Primeujemo da ova funkcija u svojoj PKNF ima samo jednu jedinu potpunu sumu.
3.9.10. Primer
Primenom enonove teoreme odrediti potpune normalne forme funkcije:
3 2 3 1 2 1
x x x x x x y + + =
razvijanjem funkcije najpre po x
2
a zatim po x
1
.

Reenje: Podsetmo se enonove teoreme:
) 0 ( ) 1 ( ) ,..., , , ,..., (
1 1 1
= + = =
+ i i i i n i i i


- 27 -
ta je to ) 1 ( =
i
x f ? To je cela funkcija, samo u kojoj je svaka pojava promenljive
x
i
zamenjena jedinicom. ta god da se mnoi sa x
i
, mnoie se sa jedinicom. Isto vai i za
sabiranje. Uzmimo za primer x
1
. Zamenimo u funkciji svaku pojavu x
1
jedinicom, i evo ta
dobijamo:

3 2 3 2 3 2 3 2 1
1 1 ) 1 ( x x x x x x x x x f + + = + + = = .

Ovo vai za bilo koju promenljivu. Kada enonvu teoremu primenimo na neku
odreenu promenljivu funkcije, kaemo da "vrimo razvoj funkcije po toj promenljivoj".

Preimo na reavanje zadatka. Krenimo da razvijamo funkciju prvo po x
2
:

= + + + = = + = = ) ( ) ( ) 0 ( ) 1 (
3 3 1 2 3 1 1 2 2 2 2 2
x x x x x x x x x y x x y x y
PDNF

Nakon to smo je razvili po x2, hajde sada da svaku od dobijenih "pod-funkcija"
(koje smo obeleili kao y
11
i y
12
) razvijemo po, recimo, x
1
:

( ) ( ) ( )
3 1 2 3 1 2 3 1 2 3 1 2 3 1 2
3 1 3 3 1 2 1 1 2
1 12 1 1 12 1 2 1 1 1 11 1 2
) ) ( ( ) 0 1 (
)) 0 ( ) 1 ( ( )) 0 ( ) 1 ( (
x x x x x x x x x
x y x x y x x x y x x y x x
+ + + + =
= + + + + =
= = + = + = + = =

Da bismo dobili PKNF, koristimo drugu formu enonove teoreme:

)) 0 ( ( )) 1 ( ( ) ,..., , , ,..., (
1 1 1
= + = + =
+ i i i i n i i i

Princip je potpuno isti.

( )( )( )
3 1 2 3 1 2 3 1 2
1 1 2 1 3 1 2
1 12 1 1 12 1 2 1 11 1 1 11 1 2
3 1 1 2 3 3 1 2 2 2 2 2
)) 1 ( ))( 0 ( ( ))( 1 ( ))( ( ( (
))) 1 ( ))( 0 ( ( )))( 1 ( ))( 0 ( ( (
)) ( ))( ( ( ) 1 ( ))( 0 ( (
x x x x x x x x x
x x x x x x x
x y x x y x x x y x x y x x
x x x x x x x x x y x x y x y
PKNF
+ + + + + + =
= + + + + + + =
= = + = + + = + = + + =
= + + + + = = + = + =

Postoji jo jedna potpuna normalna forma prekidake funkcije, a to je PPNF
(potpuna polinomna normalna forma). Ona se dobija jednostavno iz PDNF, tako to se svaki
znak "+" zameni znakom "". Da bismo dobili ovu formu primenom enonove teoreme,
iskoristiemo njenu treu formu:

) 0 ( ) 1 ( ) ,..., , , ,..., (
1 1 1
= = =
+ i i i i n i i i

Princip je, opet, potpuno isti. Prvo funkciju razlaemo po x
2
:
) ( ) ( ) 0 ( ) 1 (
3 3 1 2 3 1 1 2 2 2 2 2
x x x x x x x x x y x x y x y + + = = = =

Pod-funkcije koje smo dobili (y
11
i y
12
), svaku za sebe, razlaemo po x
1
:

)) 0 ( ) 1 ( ( )) 0 ( ) 1 ( (
1 12 1 1 12 1 2 1 11 1 1 11 1 2
= = = = = x y x x y x x x y x x y x x y

Sada u pod-funkcijama zamenimo x1 sa 1, pa sa 0, i evo ta dobijemo:

1 1 1 1 ) 1 (
3 3 1 11
= + = + = = x x x y
0 0 0 0 0 ) 0 (
3 1 11
= + = + = = x x y
y11 y12
y11 y12

- 28 -
1 1 ) 1 (
3 3 3 3 1 12
= + = + = = x x x x x y
3 3 3 3 1 12
0 0 ) 0 ( x x x x x y = + = + = =

To to smo dobili zamenimo u izrazu:

)) ( ) 1 ( ( )) 0 ( ) 1 ( (
3 1 1 2 1 1 2
x x x x x x x y =

Kada ovo sve izmnoimo, dobijamo:

3 1 2 1 2 1 2 3 1 1 2 1 2 3 1 1 2 1 2
) ( ) ( ) 0 ( x x x x x x x x x x x x x x x x x x x y = = =

Ovo bi bila neka polinomna normalna forma funkcije (PNF). Na poslednji zadatak
je da ovu formu proirimo (dopunimo) do potpune (do PPNF). Setimo se koja je "strategija"
za to:
i i
x x = 1 . Prvom i drugom proizvodu nedostaje promenljiva x
3
, pa emo njih na
ovaj "strateki" nain dopuniti:

3 1 2 3 1 2 3 1 2 3 1 2 3 1 2
3 1 2 3 3 1 2 3 3 1 2 3 1 2 1 2 1 2
) ( ) (
x x x x x x x x x x x x x x x x x x y
=
= = =

A sada se osvrnimo nazad na PDNF s poetka ovog zadatka i uvdimo da su forme
identine, osim to se kod PPNF umesto znaka "+" nalazi znak "". Upozorenje: ovo vai
samo za obe POTPUNE forme.
3.9.11. Primer
Napisati u obliku kanonikog polinoma prekidacku funkciju:

3 1 1 3 2 2 1 3 2 1
) ( ) , , ( x x x x x x x x x x f + + + =

Reenje: prvo da se podsetimo ta je to "kanoniki polinom". Definicija ove forme
prekidake funkcije navedena je u poglavlju sa definicijama vezanim za analitike forme
PF, i nosi oznaku "Definicija 12". Da je ponovimo: " Suma po modulu 2 meusobno razliitih
prostih proizvoda zove se kanoniki polinom ili polinom po modulu 2 (zove se jo i
polinom Reed-Mller-a)". A ta je to "prost proizvod"? To je bilo koji proizvod promenljivih,
koji ne mora da sadri sve promenljive (moe samo neke), ali u kome nema
komplementiranih promenljivih. Kako uopte dolazimo do kanonikog polinoma neke PF?
Najjednostavniji put je od PPNF, korienjem odgovarajue "strategije" (u tablici je to
poslednja "strategija"):
i i
x x =1 i 0 =
i i
x x .
A kako emo uopte da dobijemo PPNF da bismo iz njega nali kanoniki? Pa
najloginiji put bio bi da naemo PDNF funkcije, pa da onda svaki "+" zamenimo sa "". A
taj PDNF zahteva da prvo naemo neki bilo kakav DNF funkcije, pa je to prvo to emo
uraditi.

1. korak nai DNF funkcije:

= + + + =
3 1 1 3 2 2 1
) ( x x x x x x x f ta emo sad? Zadatak nam je da doemo do
DNF, ali to odavde ne izgleda tako jednostavno. Razmotrimo sabirke ponaosob.

Drugi sabirak (
3 1 1
x x x + ) prosto "moli" za primenu De Morganovih pravila:

3 1 1 3 1 1
x x x x x x = +

Sada desna strana "moli" za jo jednog De Morgana:

- 29 -

) (
3 1 1 3 1 1
x x x x x x + =

Ovde ve uoavamo apsorpciju, jer, kao to znamo, ) ( Bilota x x x + = . Odavde
nam ostaje, dakle, samo
1
x .

A ta emo sa prvim sabirkom ( ) (
3 2 2 1
x x x x + )?
Posluiemo se malim trikom. Opet emo pozvati u pomo apsorpciju, samo njenu
drugu varijantu: Bilota x x x + = . Ovo emo iskoristiti da proirimo
2
x , i to ovako:

3 2 2 2
x x x x + =

Sada radimo ovako:
13

) )( (
) (
) ( ) (
3 2 2 2 1
3 2 2 2 3 2 2 2 1
3 2 3 2 2 1 3 2 2 1
x x x x x
x x x x x x x x x
x x x x x x x x x x
+ +
= + + +
= + + = +

1 3 1 2 1 1 3 2 2 2 1
) )( ( x x x x x x x x x x x f + + = + + + =

Kao to vidimo, sveli smo funkciju na sumu nekih elementarnih proizvoda, dakle
doveli smo je do neke od DNF formi, a to je ono to nam je i trebalo:

1 3 1 2 1
x x x x x f
DNF
+ + =

2. korak proiriti DNF funkcije do PDNF (ovo ve znamo):

3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1
3 3 2 2 1 3 2 2 1 3 2 2 1
) )( ( ) ( ) (
x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x
x x x x x x x x x x x x x f
+ + + + + + + =
= + + + + + + =

Sada su svi proizvodi u DNF-u potpuni, dakle imamo PDNF (naravno eliminisaemo
ponavljanja, zbog pravila idempotentnosti)!

3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1
x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x f
PDNF
+ + + + + + =

3.korak prei od PDNF na PPNF (ovo je ve trivijalno, zamenimo svaku pojavu
znaka "+" znakom ""):

3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1
x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x PPNF =

4. korak "Skratiti" PDNF do kanonikog polinoma (ovde koristimo odgovarajuu
"strategiju", setimo se:
i i
x x =1 i 0 =
i i
x x neka poetno razmiljanje ovde bude
"hajde da poistimo sve komplemente"):

= =
3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1
x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x f

13
Ne pitajte me kako da razmiljate da bi vam ba ovakav trik pao na pamet, nemam objanjenje za to.
Valjda je u pitanju neki "algebarski oseaj", i ako jeste to je neto to nikada nisam imao (prim. aut.)
1

- 30 -
Umesto svakog
i
x piemo ) 1 (
i
x :

( ) ( ) ( ) ( ) ( )
( )( ) ( )( )( )
3 2 1 3 2 1
3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1
1 1 1 1 1
1 1 1 1 1
x x x x x x
x x x x x x x x x x x x x x x f

=

Sada ovde izvrimo sva mnoenja:

3 2 1 3 2 3 1 2 1 3 2
1 3 2 1 3 1 3 2 3 3 2 1 2 1 3 2
2 3 2 1 3 2 3 2 1 3 1 3 2 1 2 1 3 2 1
1
x x x x x x x x x x x
x x x x x x x x x x x x x x x x
x x x x x x x x x x x x x x x x x x x f

=

ta emo sad sa ovim? Primeniemo drugi deo strategije ( 0 =
i i
x x ) da
eliminiemo viestruke pojave proizvoda.
Panja: kod operacije "" ne vai osobina idempotentnosti (kao kod "+" i ""), tako
da nee vaiti
i i i i i i
x x x x x x = ... . Vaie jedno drugaije pravilo koje se
takoe jako lako pamti... ali doimo do njega postepeno. Da razmotrimo jo malo kako se
ponaa operacija XOR (). Posmatrajmo tablicu:

0 1
0 0 1
1 1 0

Na osnovu nje moemo zakljuiti da vai:
o 0 = x x
o 1 = x x
o x x = 1
o x x = 0

Ove jednakosti moemo primenjivati tokom skraivanj izraza. Na osnovu njih
moemo doi do sledeeg pravila za skraivanje:

=
parno n je ako - 0
neparno n je ako -
......
i
n
i i i
x
x x x

I zaista, pogledajmo prvi sluaj (neparan broj):

1 1 1 1 1
0 x x x x x = =

A ako se ista promenljiva (ili izraz) javi paran broj puta:

0 0 0
0
1 1
0
1 1
= =

x x x x

Ostaje nam da bukvalno izbrojimo koliko se puta u izrazu javlja koji proizvod, te da
ostavimo one koji se javljaju neparan, a izbacimo one koji se javljaju paran broj puta.

Proizvod... ...se javlja... ...dakle:
3 2 1
x x x 7 puta ostaje
2 1
x x 3 puta ostaje

- 31 -
3 1
x x 3 puta ostaje
3 2
x x 4 puta gubi se
2
x 2 puta gubi se
3
x 2 puta gubi se
1 1 put ostaje
1
x 1 put ostaje

Ovim smo dobili kanoniki polinom prekidake funkcije, i reili zadatak:

3 2 1 3 1 2 1 1 2
1 x x x x x x x x f
P
=

Napomena: sva ova objanjenja (ukljuujui i korake redom, i tablicu u kojoj pie
koji proizvodi ostaju a koji se gube) nije neophodno pisati na ispitu. Oni su ovde dati da bi
postupak reavanja zadatka studentu uinili jasnim.
3.9.12. Primer
Potpuno definisana funkcija ) , , (
3 2 1
x x x f zadata je skupom decimalnih indeksa
{ } 6 , 3 , 1 , 0
) 1 (
= f . Naci njen kanoniki polinom.

Reenje: ovaj put nema potrebe za analitikim nalaenjem PDNF, ve tu formu
moemo proitati direktno iz tablice, zapravo ne moramo ak ni pisati celu tablicu (ovakav
primer je ve uraen).

{ } 6 , 3 , 1 , 0
) 1 (
= f =>
0 000 - ) , , (
3 2 1
x x x f =1
1 001 - ) , , (
3 2 1
x x x f =1
3 011 - ) , , (
3 2 1
x x x f =1
6 110 - ) , , (
3 2 1
x x x f =1

Odavde direktno formiramo PDNF:

3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1
PDNF
+ + + =

Kada svaki znak "+" zamenimo znakom "" dobijamo PPNF:

3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1
PPNF
=

PPNF smo mogli napisati i direktno, nije nam bila potrebna PDNF.

Hajde da sada naemo kanoniki polinom funkcije. "Strategija" za ovo je (da je ipak
ponovimo):
1.
i i
x x =1
2. 0 =
i i
x x

Idemo (prvo uklanjamo komplemente, a onda kratimo):


- 32 -
( )( )( ) ( )( ) ( ) ( )
3 2 2 1 3 2 1 2 1 3 2 1 3 2
3 2 1 3 2 3 1 3 3 2 1 3 2 3 1 2 1 3 2 1
3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1
1
1
1 1 1 1 1 1 1
x x x x x x x x x x x x x x
x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x
=
=
= =

Reenje zadatka (kanoniki polinom funkcije) je:

3 2 2 1 2
1 x x x x f
P
=


- 33 -

4. Realizacija prekidakih funkcija
4.1. Uvod
Termin "realizacija" koristi se kao imenica i kao glagol (tj. glagolska imenica).
Sinonim u oba smisla bio bi termin "projekat", odnosno "projektovanje", respektivno. Kao
glagolska imenica, realizacija (projektovanje) oznaava proces transformacije korisnikih
zahteva (formulisanih na govornom jeziku) u opis izgleda digitalnog kola, onako kao bi ono
izgledalo u izabranoj tehnologiji izrade. Kao imenica, realizacija (projekat) predstavlja sam
opis digitalnog kola u datoj tehnologiji izrade. Terminoloko odreenje je ovde (a i svuda)
nezahvalan posao, tako da ga treba prihvatiti sa rezervom. Proces projektovanja moe se
podeliti na proces analize i sinteze, generalno. Analiza je proces formalnog predstavljanja
korisnikih zahteva (pomou jedne ili vie prekidakih funkcija), i raznih transformacija nad
tom predstavom, a sve u cilju njene optimizacije (po kriterijumima izabrane tehnologije
izrade kola).
14
Drugaije reeno, analiza je proces nalaenja prekidakih funkcija koje kolo
treba da realizuje, a na osnovu korisikih zahteva koji se stavljaju pred kolo. Takoe, pod
pojmom analiza se podrazuvema i proces nalaenja prekidakih funkcija koje kolo realizuje
ali na osnovu gotove strukturne eme kola.
15
Ovaj vid analize vie slui za ocenjivanje
kvaliteta kola, i nije od interesa za ovaj kurs. Sinteza je proces transformacije pomenute
optimalne predstave funkcionalnosti kola u opis izgleda kola u eljenoj tehnologiji izrade.
Detaljnija definicija sinteze bie data u poglavlju o sintezi (4.6.1).
Sada se pojam projekta deli na vie nivoa, prema nivou apstrakcije, od kojih se
jedan nivo naziva "logiki nivo", i to je nivo na koji se ograniava ovaj kurs. U smislu
logikog projektovanja, krajnji rezultat procesa realizacije (tj. projektovanja), dakle
projekat, jeste funkcionalni opis kola u terminima prekidake algebre. Ili prostije reeno,
informacija o tome 1. koja elementarna logika kola se koriste, i 2. kako se ona meusobno
vezuju da bi kolo radilo ono to se od njega oekuje (da bi kolo realizovalo ciljnu
prekidaku funkciju, ili sistem funkcija, ako ima vie izlaza).
Koja su to elementarna logika kola? U optem sluaju to su "lego kockice" ijim
povezivanjem dobijamo gotovo kolo, i ona mogu biti raznolika. Dananja industrija nudi
razliita reenja, odnosno razliite skupove elementarnih kola, koji se nazivaju
tehnologijom realizacije. U zavisnosti od izbora tehnologije realizacije, bira se i
odgovarajui nain projektovanja. Na tritu postoje ak i gotovi ipovi koje samo treba
programirati uz pomo programatora koji se vezuje na raunar, tako da je realizacija
prekidake funkcije u toj tehnologiji vrlo specifina, i vezana za konkretnu firmu koja
proizvodi takav ip. U okviru ovog kursa neemo se baviti pojedinanim reenjima
pojedinanih firmi, ve optim principima realizacije prekidakih funkcija koji su prisutni u
svim industrijskim reenjima.
Ono to je najoptije u procesu realizacije je sledei koncept: kolo se (uvek) sastoji
od odreenih prostih (i dalje nedeljivih, moglo bi se rei "atomskih") elemenata, koji su
povezani po odreenim pravilima. To vai uvek! Ovde emo se, stoga, baviti tim prostim
elementima, nainima realizacije pomou njih, i nainima za optimizaciju te realizacije.
4.2. Digitalna elektrina kola i logiki elementi
DEF: Digitalnim kolima nazivamo sva ona kola koja se u elektrinom smislu mogu
karkaterisati sa dva razliita stanja signala.
16

Ovo implicira korienje binarnog brojnog sistema prilikom matematikog
modeliranja njihove funkcionalnosti. Oznake tih stanja mogu biti bilo koje (isto tako se i
nad bilo koje dve oznake moe formirati brojni sistem, odnosno cela algebra), ali su
usvojene cifre 0 i 1.
Da dva stanja, preslikana u domen fizikih veliina, mogu predstavljati bilo ta:
ukoliko je u pitanju, na primer, optiki ureaj, postojanje svetlosti u nekoj taki, na primer

14
Optimizacija (re vue koren iz latinske rei optimus, -a, -um, to znai najbolji, -a, -e) neega je
proces poboljavanja neke od karakteristika tog neega do maksimalne izvodljive mere. Optimizacija se uvek vri
po nekoj osobini, jer najee poboljanje jedne osobine vue pogoranje neke druge (prim. aut.).
15
ivko J. Toi, Osnovi raunarske tehnike, uperak plavi, Ni, 1994, str. 116, 4. pasus.
16
ivko J. Toi, Osnovi raunarske tehnike, uperak plavi, Ni, 1994, str. 113.

- 34 -
na izlazu ureaja, se moe oznaiti cifrom 1, a nepostojanje (mrak) cifrom 0. Ili obrnuto,
zavisno od dogovora! Ovaj primer naveden je da bi se pokazalo koliko su generalni ovi
principi, i nezavisni od pojma elektriciteta. Ureaji mogu biti i isto mehaniki, ili pak
hidraulini.
Pa ipak, u okviru elektronike, radi se o elektricitetu. Dva stanja mogu, u fizikom
smislu, predstavljati dve razliite vrednosti napona, ili struje, ili pak postojanje ili
nepostojanje elektrinih impulsa itd. Nula esto asocira na nepostojanje, odsustvo neega,
te se tako logika nula (koja je samo jedan od dva simbola za stanje) esto mea sa
nepostojanjem napona (0V). Ovo nije ispravno razmiljanje, iako povrno deluje
najloginije! Dva stanja koje neko logiko kolo ima mogu, na primer, biti +5V i -5V.
Svejedno je koje e stanje biti obeleeno kojim simbolom, odnosno kojom binarnom
cifrom. Ipak, kada se formiraju standardi za ovo, ide se na to da obeleavanje bude to
blie zdravorazumskoj logici, pa e pre nulom biti obeleeno stanje od -5V (jer je,
apsolutno posmatrano, "manje" od +5V). Realna situacija je esto sledea:
DEF: Logikim elementom nazivamo relativno jednostavno digitalno kolo koje
realizuje neku od elementarnih prekidakih funkcija.
17
A ta su to elementarne
prekidake funkcije? O tome u sledeem naslovu (1.3). Po pravilu logiki element ima dva
ulaza, i realizuje dvoulaznou ("dvopromenljivsku") prekidaku funkciju (mada moe imati i
vie ulaza). Pa i ako ima vie od 2 ulaza, logiki element ne realizuje neku sloeniju PD, ve
jednu od elementarnih, samo nad vie promenljivih. Recimo ako realizuje logiku operaciju
ILI (odnosno +, u Bulovoj algebri), ako ima 3 ulaza, on e realizovati tu istu funkciju, samo
umesto y=x
1
+x
2
, dae y=x
1
+x
2
+x
3
, znai i dalje je u pitanju samo elementarna operacija
Bulovog sabiranja. Takoe, po pravilu logiki element ima samo jedan izlaz, odnosno
realizuje jednu prekidaku funkciju.
18

DEF: Logika (prekidaka) mrea je digitalno elektrino kolo koje nastaje
povezivanjem logikih elemenata na odreeni nain.
4.3. Elementarne prekidake funkcije
Rekli smo da logiki elementi realizuju elementarne prekidake funkcije. A koje su
prekidake funkcije elementarne? Neki zdravorazumski odgovor bio bi: pa funkcije dve
promenljive. Kako bi svojevremeno rekao Oliver Mlakar u Kviskoteci: "tono, ali
nepotpuno". U elementarne logike funkcije spada takoe i jedna funkcija od jedne
promenljive (a to je, lako je zakljuiti, komplement, odnosno NOT).
Meutim, teko da zdravorazumsko rezonovanje moe biti osnova za nauku ili
inenjerstvo. Zato je potrebno malo se udubiti u ovaj problem, i do istog zakljuka doi na
matematiki formalan nain. Ovo je lake nego to bi se moglo zamisliti, a veoma korisno.
Matematiki aparat koji koristimo prilikom projektovanja digitalnih kola na
logikom nivou je specijalan (dvokomponentni, dvocifarski) sluaj Bulove algebre,
takozvana prekidaka algebra. To je algebarska struktura koja se sastoji od: skupa koji ima
dva lana, dogovorno oznaena sa 0 i 1, zatim tri operacije, oznaene sa +, i , i dva
posebna elementa koji se nazivaju "nula" i "jedinica" prekidake algebre.
19
I ne samo to, da
bi definicija bila potpuna, moraju da vae neka pravila, koja se nazivaju "Hantingov skup
aksioma", o tome detaljnije u poglavlju o prekidakoj algebri, sad isto da ih pomenemo.
Obratimo panju na operatore. Imamo jedan unarni operator (unarni znai da ima
jedan operand), a to je operator (nadvueno), u logikom smislu komplement; i dva
binarna operatora (binarni znai: ima dva operanda), a to su + i , u logikom smislu "ili" i
"i", respektivno. U osnovi ove algebarske strukture ne postoje ternarni, kvaternarni itd

17
18
Elementarno moe realizovati i neku relativno sloenu prekidaku funkciju. Za to nema ogranienja.
Jedini uslov je taj da firma koja predlae tu tehnologiju realizacije obezbedi takav komplet logikih elemenata, uz
pomo koga je mogue realizovati bilo koju prekidaku funkciju. Pored toga, naravno, ta firma mora sa svojom
tehnologijom biti konkurentna na tritu, po pitanju efikasnosti realizacije, cene itd.
19
Kod Bulove algebre, onaj skup B ima vie od 2 elementa (kod prekidake ima tano 2, a kod Bulove
moe imati i vie, jer je Bulova optija od prekidake). Tako kod Bulove, ona dva posebna elementa, "jedinica
algebre" i "nula algebre", predstavljaju neka dva elementa iz skupa B. Mogu biti bilo koja dva! Uslov je samo da
takva dva elementa postoje u skupu B. E sad kod prekidake algebre (kojom se ovde i bavimo), da ne bi dolo do
zbunjivanja, stvari stoje ovako: ona ima samo 2 elementa u skupu B... a opet, mora da ima i dva specijalna
elementa, "nulu" i "jedinicu" algebre... pa e stoga jedan od dva elementa iz B biti "jedinica algebre", a drugi e
biti "nula algebre". Znai u skupu B imamo dva elementa, te stoga oba moraju da budu i specijalni. Onda, da bi se
ispotovao prirodan nain razmiljanja, onaj koji ima ulogu "nule algebre" se i obeleava znakom "0", a onaj drugi,
koji ima ulogu "jedinice algebre", se obeleava znakom "1".

- 35 -
operatori! Samo unarni i binarni. Svaki od ovih operatora definie jednu prekidaku
funkciju. Evo tih funkcija:

Operator
f(x)=x

x f(x)
0 1
1 0

Operator +
f(x
1
,x
2
) = x
1
+ x
2

x
1
x
2
f(x
1
,x
2
)
0 0 0
0 1 1
1 0 1
1 1 1
Operator
f(x
1
,x
2
) = x
1
x
2

x
1
x
2
f(x
1
,x
2
)
0 0 0
0 1 0
1 0 0
1 1 1
Pa, s obzirom da u jedine operatore nad prekidakom algebrom spadaju samo
funkcije jedne i dve promenljive, to s pravom moemo te funkcije smatrati
elementarnim.
20
Najstroe gledano, ne bilo koje funkcije jedne i dve promenljive, nego
samo i jedino ove tri, koje stoje u definiciji nae algebre. I zaista, kombinovanjem ove tri
funkcije, moemo dobiti bilo koju funkciju od vie promenljivih nad prekidakom algebrom.
Preslikano na fiziki domen, kombinovanjem (povezivanjem) digitalnih kola koja realizuju
neku od ove tri funkcije moemo realizovati bilo koje kolo sa proizvoljnim konanim brojem
ulaza.
Ali matematiari ne bi bili matematiari ako ne bi teili da sve apstrahuju i
generalizuju, i svedu na jedan opti sluaj, to je potpuno opravdano... jer matematiki
model mora da pokrije sve mogue situacije, dok fizika realizacija "ima prava" da pokrije
samo neke, "zahvaljujui" tehnolokim ogranienjima dananjice. Takvim rezonom ovde bi
se moglo postaviti sledea pitanja:
1. ta je sa ostalim funkcijama jedne i dve promenljive? Koliko njih uopte ima?
2. Moe li se pomou njih realizovati neko kolo?
3. Moe li se napraviti neka druga kombinacija tih funkcija tako da se njome moe
realizovati bilo koje logiko kolo?
4.3.1. Koliko je mogue imati funkcija od n promenljivih?
Ponimo od prvog pitanja. Odgovor je jednostavan, i spada u domen kombinatorike.
Ukoliko imamo n promenljivih, funkcija e imati 2
n
moguih vrednosti, jer se n promenljivih
(od kojih svaka moe biti 0 ili 1) moe iskombinovati na 2
n
naina. Ilustrujmo primerom:

F-ja jedne promenljive:
(neka proizvoljna)

x f(x)
0 1
1 0

F-ja dve promenljive:
(neka proizvoljna)

x
1
x
2
f(x
1
,x
2
)
0 0 0
0 1 1
1 0 0
1 1 1
F-ja tri promenljive:
(neka proizvoljna)

x
1
x
2
x
3
f(x
1
,x
2
,x
3
)
0 0 0 0
0 0 1 1
0 1 0 0
0 1 1 1
1 0 0 0
1 0 1 1
1 1 0 1
1 1 1 1

Kao to se vidi iz primera, kada imamo jednu promenljivu, funkcija ima dve mogue
vrednosti, jer ta jedna promenljiva se moe "iskombinovati" tako to uzme vrednost 0, ili
vrednost 1, i nema dalje. Funkcija dve promenljive ima 4 mogue vrednosti, jer su mogua
4 sluaja na "ulazu funkcije", odnosno nezavisno promenljive mogu imati 4 razliite
kombinacije vrednosti: 00, 01, 10 i 11 (kao to se vidi u srednjoj tabeli). Tri promenljive,
od kojih svaka moe imati 2 vrednosti, mogu da se iskombinuju na 8 naina, kao to se vidi

20
Da ovaj dokument ne bi iao previe u irinu, neemo se baviti pitanjima ta je starije, koka ili jaje, u
smislu: ta je emu prethodilo, digitalna kola Bulovoj algebri ili obrnuto. Postuliraemo da je Bulova (odnosno
prekidaka) algebra kao takva matematiki osnov digitalne elektronike, pa prema tome, ako ta algebra poznaje
samo unarne i binarne operacije, zakljuiemo da su one osnovne.

- 36 -
u desnoj tabeli. Ukratko, ako imamo n elemenata, od kojih svaki ima 2 mogue vrednosti,
moemo da formiramo 2
n
kombinacija. Dakle, jedna funkcija od n promenljivih daje,
nazovimo to, "izlazni vektor"
21
duine 2
n
.
A koliko razliitih vektora moe da postoji? Posmatrajmo taj jedan vektor kao
kombinaciju od p binarnih cifara (to on i jeste), pri emu je konkretno p=2
n
. Ako ga tako
posmatramo, pa koliko ima moguih kombinacija od p binarnih cifara? Ima ih, jelte, 2
p
.
Znai, mogue je formirati ukupno 2
p
"izlaznih vektora" funkcije od n promenljivih, ili
drugaije reeno: on n promenljivih mogue je sklopiti 2
p
razliitih prekidakih funkcija, pri
emu je p=2
n
.
Zakljuak: postoji tano
n
2
2 prekidakih funkcija od n promenljivih.
Konkretno, od 1 promenljive moe se napraviti 4 razliite prekidake funkcije. To
su funkcije:
1. konstanta nula, f(x) = 0 (za obe vrednosti nezavisno promenljive x),
2. konstanta jedan f(x) = 1,
3. f(x) = x,
4. f(x) =x.
Od 2 promenljive mogue je napraviti 16 razliitih prekidakih funkcija, istom
logikom, i tako redom...
4.3.2. Moe li se bilo kojim funkcijama realizovati neko kolo?
Odgovor je: i da i ne. Kakvo je to neko kolo? Ovo pitanje jeste ljudsko, i lino sam
ga uo puno puta (zato sam mu i posvetio panju), ali strogo matematiki je nedefinisano.
Neke sloenije mree mogu se realizovati samo korienjem, na primer, ILI kola. Za neke e
nam zavriti posao i samo I kolo. Opet, za neke nam nee biti dovoljna ni oba, trebae nam
jo neko. Koliko je precizno pitanje, toliko je precizan i odgovor.
Ono u stvari nije od neke vanosti, ono je vie meu-pitanje koje vodi do sledeeg,
kljunog.
4.3.3. Moe li se bilo kojim PF realizovati bilo koje kolo?
Na osnovu same definicije prekidake algebre doli smo do zakljuka da su
najosnovnije prekidake funkcije nad njom: komplementiranje, logiko I i logiko ILI.
Prekidaka funkcija je definisana preko ovih operatora, dakle svaka prekidaka funkcija.
Drugim reima, uz pomo pomenute tri funkcije mogue je definisati svaku prekidaku
funkciju. Kao to je ve reeno, korak dalje je generalizacija ovog tvrenja, odnosno
pitanje: da li postoji jo neka funkcija od 2 promenljive (koja se moe tretirati kao neki
novi operator) koja se moe iskoristiti kao "lego kockica" za formiranje sloenijih PF? Ili, jo
bolje formulisano: postoje li jo neke kombinacije funkcija uz pomo kojih je mogue
realizovati bilo koju funkciju?
Odgovor je da. Postoje takvi skupovi prekidakih funkcija, ijim se kombinovanjem
na odreene naine moe dobiti bilo koja prekidaka funkcija. Jedan takav skup naziva se
"funkcionalno potpun skup". Sledi definicija.
DEF: Sistem prekidakih funkcija je funkcionalno potpun (kae se i samo
"potpun") ako se bilo koja prekidaka funkcija moe izraziti superpozicijom funkcije iz
ovog sistema, i permutacijom promenljivih u njima.
22
Potpun skup prekidakih funkcija
(odnosno uopte, bilo kojih funkcija) naziva se jo i bazis. Bazis je minimalan ukoliko se iz
njega ne moe izdvojiti ni jedna funkcija a da on pri tome i dalje ostane bazis. Kada se
govori bazisima, obino se misli na minimalne. Pitanje koje logino sledi je: a kako
prepoznati takav skup? Ukoliko se ograniimo na PF od jedne i dve promenljive, ukupno na
raspolaganju imamo "arsenal" od 4+16=18 prekidakih funkcija. Kako da znamo koje od njih
ine potpun skup? Postoji dva naina.
Prvi nain je jednostavniji, ali ima jedno ogranienje. Formiramo neki na skup
prekidakih funkcija, i treba da proverimo da li on moe da ima ulogu bazisa (odnosno da li
on jeste ili nije bazis). Ukoliko funkcijama iz tog skupa moemo da realizujemo svaku od
funkcija tog ve poznatog bazisa, onda je na skup proao test. Kao to se vidi, provera je
jednostavna, ali ogranienje se ogleda u tome to nam je ve potreban neki bazis.

21
"Izlazni vektor" nije zvanian izraz! Koristim ga da bih lake opisao ono to opisujem.
22
Radomir S. Stankovi, Milena Stankovi: Logiko projektovanje, IP "Nauka", Beograd, 1991.

- 37 -
Drugi nain za proveru daje nam tzv. Postova teorema. Ona definie potrebne i
dovoljne uslove da neki skup prekidakih funkcija bude bazis. U okviru ovog kursa neemo
se baviti ispitivanjima potpunosti skupova prekidakih funkcija. Od itaoca se oekuje da
zna za pojam potpunog skupa funkcija, i da okvirno zna kako se potpunost dokazuje.
4.4. Grafiki simboli za logike elemente
Na emi prekidake mree, koja predstavlja krunu projektantskog posla, svaki
logiki element ima svoj nain obeleavanja, odnonso grafiki simbol. U nastavku sledi
tabela grafikih simbola najee korienih logikih elemenata.

"NE"
komplementator

(to je uvek jednoulazni element)
"I", dvoulazni

"I", vieulazni

"ILI", dvoulazni

"ILI", vieulazni

"NI", dvoulazni

"NI", vieulazni

"NILI", dvoulazni

"NILI", vieulazni

"XOR"
23
, dvoulazni

"XOR", vieulazni

Na osnovu ove tabele mogu se zapaziti dve stvari:
1. logiki elementi koji imaju vie ulaza vre istu operaciju kao i dvoulazni, samo
to je vre u jednom stepenu, dakle kolo koje, npr. logiki sabira 5 brojeva unosi samo
jedno kanjenje, a inae bi za logiko sabiranje 5 brojeva morali da iskoristimo 4 dvoulazna
"ILI" kola, pa bi signal morao da proe kroz 4 elementa otkad ue u kolo, pa dok ne doe do
izlaza, to unosi vee kanjenje; i
2. dodatna negacija u kolu (na I, odnosno ILI kolo dodamo negaciju, pa dobijemo
NI, odnosno NILI) se obeleava kruiem u korenu izlaznog kontakta kola (npr. NI izgleda
isto kao I, samo to ima jo i krui krui = negacija).
4.5. Parametri logikih elemenata (ilustrativno)
U ovom delu bie opisani neki osnovni parametri logiki elemenata, koje treba
uzimati u obzir prilikom projektovanja digitalnih kola. Nisu svi od znaaja za logiki nivo
projektovanja, a oni koji su od znaaja bie naglaeni.
1. Kodiranje logikih vrednosti: misli se na fizike veliine koje odgovaraju dvoma
stanjima ovih elemenata. U pitanju je najee napon. Ovo nije od znaa za
logiko projektovanje.
2. Zakon funkcionisanja: to je prekidaka funkcija koju kolo realizuje. Ne postoji
nita to je od veeg znaaja za logikog projektanta od ovog parametra.
3. Broj ulaza: jasno po sebi. Bitno za logiko projektovanje.
4. Maksimalno optreenje izlaza (zove se jo i koeficijent izlaza, i faktor izlaza):
to je maksimalan broj ulaza logikih elemenata koji se mogu vezati na izlaz tog
elementa. Ova osobina jeste fizike prirode, ali je itekako od znaaja pri
logikom projektovanju.
5. Kanjenje signala: vremenski interval od momenta promene signala na ulazu
(ili ulazima) elementa, do momenta uspostavljanja stabilne nove vrednosti
signala na izlazu. Brzina kretenja elektriciteta nije beskonana, pa dok signal

23
"XOR", od "eXclusive OR", engleska oznaka za "iskljuivo ili", bie koriena jer je kratka.

- 38 -
proe kroz svu elektroniku u logikom elementu, on mora malo da kasni.
Generalno nije od interesa za projektovanje na logikom nivou, ali moe
diktirati neke uslove (kriterijume optimizacije), kao to je na primer: da putevi
u kolu budu to krai, dakle da kolo pre ide "u irinu" nego "u duinu".
6. Disipacija snage: u pitanju je potronja kola. Nije od interesa za logiko
projektovanje.
7. Margina uma (ili faktor uma): govori o stepenu neosetljivosti elementa na
spoljne smetnje.
8. Temperaturni opseg: interval temperature u kome se od kola oekuje pouzdan
rad. U industriji je to obino od 0 do 70C. U logikom projektovanju nije od
znaaja, ali u fizikom je od velikog.
4.6. O sintezi prekidakih mrea
4.6.1. Definicija prekidake mree, sinteze i jo nekih pojmova
DEF: Prekidaka mrea je digitalno elektronsko kolo koje realizuje sloenije
prekidake funkcije (ili skupove prekidakih funkcija, koliko izlaza toliko funkcija), a koje
se sastoji od logikih elemenata paralelno ili redno povezanih.
24

DEF: Prekidaka mrea se takoe moe definisati i kao kompozicija logikih
elemenata povezanih na sledei nain:
a. na svaki ulaz logikog elementa prikljuen je izlaz nekog drugog logikog
elementa ili je to primarni ulaz (ulaz u prekidaku mreu),
b. kao ulazi logikih elemenata mogu biti konstante 0 i 1,
c. nikakva dva izlaza nisu meusobno povezana, i
d. ne postoje petlje u mrei, gde petlja ili povratna sprega (povratna veza)
predstavlja konturu (put) koja povezuje izlaz nekog logikog elementa sa
njegovim ulazom, pri emu kontura moe sadrati i druge logike elemente.
25

DEF: Strukturna ema prekidake mree jeste ema koja opisuje kako se povezuju
elementi u njoj.
26

DEF: Postupak odreivanja strukturne eme prekidake mree zove se strukturalna
sinteza, ili krae sinteza.
27
Drugaije reeno: problem sinteze sastoji se u zahtevu za
zadatu funkciju, ili sistem prekidakih funkcija i zadati potpuni skup logikih elemenata
nae odgovarajua mrea koja realizuje te funkcije.
28

Kao to se vidi na osnovu poslednje definicije, sinteza je drugi od dva dela logikog
projektovanja digitalnog kola (ili prekidake
mree, ili skraeno mree). Prvi deo je analiza.
O ovome je ve bilo rei u ovom delu.
Pod prekidakom mreom, u optem
sluaju, podrazumevamo sistem sa n ulaza i m
izlaza. Ovakav sistem realizuje sistem od m
prekidakih funkcija.
Jo jedan bitan parametar svake prekidake mree je broj stepeni (nivoa) te
mree. Ovaj parametar odreuje kroz koliko logikih elemenata signal mora da proe otkad
ue u prekidaku mreu, pa dok ne doe na njen izlaz. Za logiki element se kae da
pripada i-tom stepenu ili i-tom nivou kombinacione mree ako je i najvei broj logikih
elemenata kroz koje prolazi signal od ulaza mree do izlaza posmatranog elementa.
Drugaije reeno, logiki element pripada i-tom stepenu ako je i-1 najvei stepen kojem
pripada bar jedan od logikih elemenata iji su izlazi vezani na ulaze posmatranog
elementa. Pritom, prvom stepenu pripadaju svi elementi na ije ulaze dolaze direktno
spoljanji signali.
Za kombinacionu mreu se kae da je i-tog stepena (recimo: dvostepena,
trostepena, petostepena...) ako je i najvei stepen nekog logikog elementa u toj mrei.
Broj stepeni prekidake mree direktno utie na kanjenje izlaznog signala u odnosu na

24
Radomir S. Stankovi, Milena Stankovi: Logiko projektovanje, IP Nauka, Beograd, 1991, str. 31.
25
26
27
28

- 39 -
ulazni, jer svaki logiki element za sebe unosi odreeno kanjenje, te to ih signal vie
mora proi na svom putu od ulaza do izlaza to e vie kasniti.
U nastavku su dati primeri za jednostepenu, dvostepenu i trostepenu mreu.

Jednostepena mrea:

Dvostepena mrea:

Trostepena mrea:

Jednostepena mrea je faktiki jedan logiki element. To moe biti i vie logikih
elemenata u paraleli, od kojih svaki nezavisno radi svoj posao. To je trivijalna situacija.
Valja napomenuti da se, pri odreivanju stepena kola, gleda najdui put koji signal
moe da pree. Putevi ne moraju biti iste duine. Primer u nastavku pokazuje kolo koje ima
i due i krae puteve (na jednom od puteva nalazi se komplementator, a na drugom ne), pri
emu se gleda uvek najdui put, te i ovo kolo spada u trostepeno:

4.6.2. Osnovna podela prekidakih mrea
Postoje dva osnovna tipa prekidakih mrea, koji se sutinski razlikuju. Sve o emu
je do sada bilo rei vai za oba tipa, meutim kada se pomene prekidaka mrea, u
glavnom se misli na jedan od ta dva tipa. Nazovimo ga za sada prvi tip. Za poetak, uz
izvesnu ogradu, recimo da je taj tip jednostavniji, i moda na neki nain prirodniji. U taj
tip spadaju mree sastavljene od logikih elemenata, meusobno povezanih, koje realizuju
jednu ili vie prekidakih funkcija, i to je to. Kada se na ulaz dovede neka kombinacija
signala, na izlazu se dobija neka rezultujua kombinacija izlaznih signala. Svaki put kada
dovedemo neku kombinaciju na ulaz, dobijamo njoj odgovarajuu kombinaciju na izlazu.
Dakle kod tog "prvog tipa", postoji apsolutna jednoznanost: za svaki mogui ulaz tano se
zna kakav izlaz se oekuje. Na prvi pogled deluje da drugaija situacija, kod ispravnog kola,
nije mogua. Ta druga situacija, ipak, postoji, uz jednu malu modifikaciju.
Uvedimo jedan novi logiki element, takozvani memorijski modul (kolo koje
"pamti", odnosno na izlazu zadrava neko stanje, sve dok mu se ne poalje kontrolni impuls
kojim mu se naredi da promeni stanje na izlazu, i onda ono dalje dri to novo stanje itd).
Dodajmo taj element u "arsenal" elemenata koji nam je na raspolaganju (tj. na potpun
skup). Uz pomo ovog proirenog arsenala moemo napraviti kolo koje se ponaa drugaije
od onog "prvog", da kaemo "standardnog". To e biti taj "drugi" tip kola.
Ovakva kola se ponaaju na sledei nain: ona imaju odreeni broj stanja u kojima
mogu da se nalaze. Takvo kolo je uvek u nekom od tih stanja. Kolo se izvodi tako da im se
ukljui ono ue u jedno od stanja (koje se naziva poetno stanje, naravno). Svaki put kada
doe neki signal na ulaz kola, to kolo prelazi u neko drugo stanje, u zavisnosti od toga kako
je zamiljeno. Neki signali ga mogu zadrati i u postojeem stanju, opet sve zavisi kako je
to projektant zamislio. Izlaz kola ne zavisi samo od ulaza, ve i od stanja u kome se kolo
nalazi! Dakle, sada nemamo jednoznanost odziva kola. Ne moemo unapred znati koji
ulazni signal e proizvesti (tj. izazvati) koji izlazni, ukoliko nismo upoznati sa stanjem u
kome je kolo u tom trenutku. Ovo drugaije moe da se kae: kod ovih kola izlaz ne zavisi
samo od ulaza, nego i od predistorije ulaznih signala.
Ovakva kola nazivaju se sekvencijalna kola, ili konani automati. Epitet "konani"
potie od toga to takvi ureaji imaju konaan broj stanja.

- 40 -
Ovim smo doli do osnovne podele prekidakih mrea: na kombinacione (klasine
mree) i sekvencijalne (konani automati).
Dalja razmatranja bavie se kombinacionim mreama, a automatima e biti
posveeno posebno poglavlje.
4.6.3. O pojmu tehnologije sinteze
Pod tehnologijom sinteze, u smislu logikog projektovanja, podrazumevamo logike
elemente koji nam stoje na raspolaganju za sintezu. Ovo, naravno, za sobom povlai i
naine na koje se ti elementi kombinuju (povezuju).
Postoji itav spektar tehnologija za realizaciju. One najjednostavnije se svode na
elementarna logika kola koja realizuju neke funkcije dve promenljive (kao to su I, ILI, i
NE jedina funkcija jedne promenljive koja ovde ima smisla, ili pak NI, NILI ili XOR tj.
iskljuivo ili). Postoje i drugi tipovi logikih elemenata, kako to su, recimo, multiplekseri i
demultiplekseri; meutim i kod njih, a i kod ostalih logikih elemenata princip je isti.
Realizacija se svodi na "reanje lego-kockica" u odreenu strukturu, u skladu sa
matematikim modelom ponaanja kola, koji je dobijen u procesu analize (i prilagoen
konkretnim "kockicama" koje nam stoje na raspolaganju). Jedini uslov koji moraju da ispune
"lego kockice", jeste da one ine potpun skup; to znai da svaka od njih treba da realizuje
neku prekidaku funkciju, a da te funkcije zajedno ine potpun skup prekidakih funkcija
(bazis).
Postoji i drugi, fundamentalno drugaiji, pristup realizaciji, a to su programabilne
komponente. Za razliku od logikih elemenata, koji uvek obavljaju jednu prostu funkciju,
programabilne komponente su sloenije (to su po pravilu kola sa vie ulaza i vie izlaza), i
mogu obavljati mnogo razliitih funkcija. Drugaije reeno, mogu realizovati mnogo
razliitih prekidakih funkcija. Pre upotrebe, meutim, moraju se modifikovati tako da
realizuju ono to je konkretno potrebno, odnosno da se programiraju. Da se svedu na onaj
sistem prekidakih funkcija koji nam je potreban za konkretan projekat. Za to slue
posebni programatori. Firme koje proizvode takve komponente isporuuju programatore za
njih. Skup takvih komponenti, zajedno sa posebnim metodama za sintezu (koje su
prilagoene specifinostima tih komponenti), takoe nazivamo tehnologijom za sintezu
(odnosno realizaciju) prekidakih funkcija. Primeri za ove tehnologije su: memorijska polja
(ROM), programabilna logika polja (PLA i PAL), univerzalna elijska polja, itd.
U okviru ovog kursa zadraemo se na prvu koncepciju: realizaciju povezivanjem
elementarnih logikih kola iz nekog potpunog skupa. Konkretno, baviemo se trima
varijantama realizacije:
1. realizaciju kombinacijom I, ILI i NE kola,
2. realizaciju NI kolima (jer jedno NI kolo ini samo za sebe potpun skup), i
3. realizaciju NILI kolima (isto vai i za NILI kolo).
29

29
Ovo se moe dokazati Postovom teoremom. Osim NI i NILI kola, i XOR kolo smo ini potpun skup.

- 41 -
4.6.4. Realizacija PF uz pomo I, ILI i NE kola

4.6.5. Realizacija PF uz pomo NI, odnosno NILI kola
Nepotpuno definisanu Funkciju F zadatu kao: f
(1)
={1,2,6,9,14), f
(-)
={7,8,10,12}
realizovati samo sa:
a) NI kolima sa dva ulaza, i
b) NILI kolima sa dva ulaza.

Ovaj zadatak se reava vrlo brzo, i postupak je kratak, te zadatak ne treba smatrati
tekim. Reenje koje je ovde ponueno nije kratko zbog obilja objanjenja.

Na poetku da se podsetimo ponaanja funkcija NI i NILI.

Negacija se uz pomo NI odnosno NILI kola dobija tako to se na oba ulaza kola
dovede promenljiva koja treba da se komplementira.

x
x

x
x

Pogledajmo sada funkciju. Na osnovu skupova decimalnih indeksa lako se formira
tablica istinitosti, pa to ovde neemo raditi (neka to bude veba). Na osnovu tablice
istinitosti, isto tako lako, crtamo Karnoovu mapu funkcije. Polja jedinica u mapi su u ovom
zadatku obeleena drugaije nego obino, iz isto estetskih razloga.
Na osnovu Karnoove mape, dobijamo PDNF funkcije.

X
1
X
2

2 1
x x
2 1
x x +
0 0 1 1
0 1 1 0
1 0 1 0
1 1 0 0

- 42 -

4 3 2 4 3 4 3 2 1
) , , , ( x x x x x x x x x F
PDNF
+ =

Sada je potrebno ovu formu funkcije prevesti u neku drugu formu, koja omoguava
realizaciju traenim kolima. Kojom logikom se voditi?
U prvom delu zadatka potrebno je funkciju realizovati NI kolima. Prvo to nam po
logici stvari pada na pamet jeste da u odgovarajuoj formi funkcije ne sme da postoji ni
jedno sabiranje, ve samo mnoenja. Takoe nigde ne sme da postoji isto mnoenje, ve
samo mnoenja ispod komplementa (na primer
2 1
x x ).
Kako doi do tog izraza? Uklanjanje zbirova (i njihova zamena proizvodima) moe se
izvriti jedino De Morganovim pravilima). Podsetimo se:
2 1 2 1
x x x x = +
i
2 1 2 1
x x x x + =
Reeno govornim jezikom: kada se komplement grupe razbija na pojedinane
komplemente promenljivih, menja se operacija kojom su promenljive povezane.
A kako ui u transformacije De Morganovim pravilima? Pa jedini nain da ne
promenimo funkciju, a da ipak primenimo neko komplementiranje, jeste da dvaput
komplementiramo celu funkciju. Jer dvostruki komplementi se meusobno ponitavaju.
Generalno moemo je komplementirati i 4 puta, i 6 (samo da je paran broj puta), ali
neemo komplikovati.
4 3 2 4 3 4 3 2 4 3
x x x x x x x x x x F + = + =

Ovim nita nismo promenili. Sada na desni izraz primenimo De Morganova pravila:
4 3 2 4 3 4 3 2 4 3
x x x x x x x x x x F = + =

Donji od ona dva dodata komplementa se "razbio" na dva pojedinana komplementa
sabiraka, a operacija sabiranja se tom prilikom "pretvorila" u operaciju mnoenja. Kada
pogledamo ovaj poslednji izraz u njemu nema ni jednog sabiranja, i sva mnoenja su pod
komplementom. Da probamo da ga nacrtamo!
3
x
2
x
4
x
4
x
4
x
2
x
3
x
4 3
x x
4 3 2
x x x
F

Na osnovu gornjeg izraza dobili smo sloenu prekidaku mreu koja se sastoji samo
od NI kola, ali smo prekrili dodatni uslov zadatka: da sva NI kola imaju po 2 ulaza! Naime,
da bismo realizovali drugi inilac glavnog NI-proizvoda (
4 3 2
x x x ), neophodno je NI kolo sa
tri ulaza (obeleeno na slici). Ovo reenje se ne smatra tanim.

x
1
x
2

00 01 11 10
x
3
x
4

00 * *
01 1 1
11 *
10 1 1 1 *

- 43 -
Ostaje nam da ovaj inilac transformiemo tako da se moe realizovati samo NI
kolima sa dva ulaza.
Poto je
3 2
x x isto to i
3 2
x x , napisaemo u iniocu ovu drugu verziju:
4 3 2 4 3 4 3 2 4 3
x x x x x x x x x x F = =
Da li smo reili problem?
Komplemente pojedinanih promenljivih smo reili (
2
x i
3
x ). Njihov NI-proizvod
dobijamo opet NI kolom sa dva ulaza (
4 3
x x ). Komplement ovog proizvoda dobijamo opet
klasinim komplementiranjem (tako to ceo ovaj proizvod dovedemo na oba ulaza NI kola),
dakle time smo dobili
4 3
x x . NI-proizvod ovoga sa x
4
dobijamo opet dvoulaznim NI kolom
(
4 3 2
x x x ). Zakljuujemo da smo reili problem ovim jednostavnim trikom.
Konano, evo kako kolo treba da izgleda:

3
x
2
x
4
x
4
x
4
x
2
x
3
x
4 3
x x
F
3 2
x x
3 2
x x

Ovim je reen deo zadatka pod a).

Reenje pomou NILI kola se dobija potpuno istom logikom, s tom razlikom to sada
izraz treba transformisati tako da u njemu ne figurie ni jedan proizvod, ve samo zbirovi
(pod komplementima, dakle NILI zbirovi), i to tako da se ne javi potreba ni za jednim NILI
kolom sa 3 ili vie ulaza. Funkciju poinjemo transformisati na isti nain kao u prethodnom
delu dvostrukim komplementiranjem.
Sledi reenje zadatka.

= + = + = + =
4 3 2 4 3 4 3 2 4 3 4 3 2 4 3
x x x x x x x x x x x x x x x F
4
3 2 4 3 4 3 2 4 3
x x x x x x x x x x + + + + = + + + =

Kolo bi izgledalo ovako:

x
2

x
3

x
4


- 44 -

4.6.6. Primeri realizacija u drugim tehnologijama (ilustrativno)
Multiplexer je najee koriena alternativna komponenta, ali on zahteva
drugaiji pristup u sintezi, pa neemo detaljno
PLA (crte, i kako se "zatopljuju" kontakti)
UP (crte, i kako se "pregorevaju" kontakti)
Ove stvari samo ilustrativno, radi opte slike, ali nee ii na ispitu
4.7. Optimizacija pri projektovanju prekidakih mrea
4.7.1. Uvod
Vratimo se na osnovno pitanje: ta je cilj logikog projektovanja digitalnog
elektronskog kola? Cilj je na osnovu korisnikih zahteva formirati strukturnu emu kola, i
dati je fizikim projektantima da nastave proces proizvodnje. Ovaj posao se, kako smo
rekli, deli na nekoliko faza, koje generalno moemo svrstati u dve etape: analizu i sintezu.
Ovaj opis cilja je nepotpun. Dopuniemo ga sa jo par dodatnih uslova: da ulaganja
(trokovi projektovanja i proizvodnje) budu minimalna, te da kolo zadovoljava odreene
uslove u smislu kvaliteta.
Minizacija trokova proizvodnje ima bar dve bitne dimenzije. Ne radi se samo o
fizikim trokovima u smislu sirovina koje se koriste u proizvodnji (to bi bila prva od te dve
dimenzije)! Druga dimenzija utede u proizvodnji je uteda vremena za razvoj kola.
Poznato je da u modernom drutvu, koje se kree velikom brzinom, svaki minut kanjenja
na tritu kota odreeni procenat smanjenja profita. Kada je kolo gotovo trivijalno, kao
to su kola koja se obrauju na ovom kursu, nalaenje nekog drugaijeg oblika prekidake
funkcije (takve da kolo bude manje) nije teak posao, i ne odlae mnogo reenje zadatka.
Meutim u sluaju vrlo sloenog kola, od nekoliko desetina ili stotina hiljada logikih
elemenata, postupak transformacije matematikog modela kola, u cilju smanjenja broja
logikih elemenata, ume da bude ogroman posao, pa se postavlja pitanje: da li se vie
isplati mesecima raditi na smanjivanju broja logikih elemenata (uteda u sirovini), i kasniti
sa proizvodom na tritu, i pustiti konkurenciju da nas pretekne, ili izbaciti kolo koje nije
minimalno i ostati prvi u trci?
Ovim pitanjem bave se ekonomisti, analitiari, menaderi... i svi oni ljudi koji ive
od inenjerskog rada, a pod konstantnom pretnjom od eerne bolesti i infarkta miokarda.
Sve ovo moe se saeti u jednu reenicu: cilj sinteze je dobiti mreu male cene.
30

Osim optimizacije u smislu cene proizvodnje, postoje i optimizacije u smislu
kvaliteta funkcionalnosti kola. Na primer, moe se postaviti uslov da kanjenje odziva
kola bude manje od neke zadate vrednosti. U osnovi kanjenja signala lei duina puta koju
signal treba da pree od ulaza do izlaza, odnosno broj logikih kola na njegovom putu, a to
se definie broja stepeni kola (vie o tome u poglavlju 4.6.1). Optimizacija u ovom smislu
svodi se na smanjenje broja stepeni kola.
U okviru ovog kursa baviemo se samo optimizacijom u smislu utede u sirovini.

30
Radomir S. Stankovi, Milena Stankovi, Logiko projektovanje, IP Nauka, Beograd, 1991, str. 45.

- 45 -
4.7.2. O ekonominosti prekidake mree
"Faktor ekonominosti" 1/(n
ps
+n
p
+1)
o n
ps
ukupan broj proizvoda u PDNF (odn. suma u PKNF)
o n
s
broj pojvljivanja promenljivih u formi
Najvei faktor ekonominosti imaju minimalne forme
Ovom logikom zakljuujemo da je jedini put prema optimalnoj mrei, odnosno
mrei sa najmanjim brojem logikih elemenata transformacija prekidake funkcije do
analitikog oblika koji ima najmanje operacija!
Vratimo se za trenutak na poetak procesa projektovanja. Poli smo od korisnikih
zahteva. U njima smo prepoznali prekidaku funkciju koju kolo treba da izvrava (ili sistem
od fie funkcija). Te funkcije smo, najverovatnije, predstavili u tablinom formatu. Posao
analize nastavili smo tako to smo na osnovu tabline forme funkcije formirali njen
analitiki oblik, dakle izvrili smo jednu transformaciju
31
nad prekidakom funkcijom. Posao
analize dalje nastavljamo tako to dalje transformiemo funkciju. Cilj te dalje
transformacije je: predstavljanje funkcije na takav nain da su izbaeni svi suvini
elementi, odnosno da ona ima najmanji mogui broj sabiraka (proizvoda), pri emu svaki
sabirak (proizvod) ima najmanji mogui broj inilaca. to manje operacija u analitikom
izrazu manje logikih kola u strukturnoj emi.
Kako transformisati prekidaku funkciju? Polazna taka za transformaciju je,
najee, neka od potpunih normalnih formi funkcije (PDNF, PKNF ili PPNF), jer te forme se
prave direktno na osnovu tablice istinitosti. Na te forme mogue je primenjivati aksiome iz
Hantingovog skupa, odnosno teoreme koje su na osnovu njih dokazane. Konanom
primenom tih transformacija mogue je doi do minimalnih normalnih formi funkcije
(Minimalne DNF, minimalne KNF, odnosno kanonikog polinoma). Meutim ovo zahteva
odreen napor, i to je najbitnije prvenstveno zahteva ljudsku radnu snagu, jer ovakav
pristup transformaciji nije pogodan za obradu na raunaru. Ljudska radna snaga, osim to je
spora i skupa, sklona je i grekama. Iz tog raloga razvijene su formalne metode za
minimizaciju prekidakih funkcija. Te metode su daleko pogodnije za izvoenje na
raunarima, a i formulisane su tako da, ukoliko se procedura ispotuje, sigurno daju
minimalnu formu funkcije (ime se izbegava "ljudski faktor").
Od tih metoda znaajne su MekKlaskijeva (McClusky) metoda, metoda minimizacije
pomou hiperkubova, i metoda minimazije Karnoovim (Carnaugh) mapama. U okviru ovog
teksta bie obraena samo Karnoova metoda, jer je najjednostavnija, i najpogodnija za
"runi" rad.
4.7.3. Minimizacija PF Karnoovim mapama
OVDE TREBA IDE .PPT SLAJD SA AUTOMATIZACIJOM
Karnoova mapa je jedan od naina zadavanja (jedna od formi) prekidake funkcije.
O samoj mapi bilo je rei u poglavlju posveenom nainima zadavanja prekidakih funkcija
(3.7). Minimizacija ovom metodom podrazumeva da je funkcija predstavljena Karnoovom
mapom.
Proces minimizacije se sastoji od nekoliko koraka koji su prosti za izvoenje, ali
nisu tako prosti za objanjavanje. Ovde e biti uinjen pokuaj da se oni objasne na to
jednostavniji, pitak "narodski" nain.
Ovom metodom mogue je dobiti minimalnu DNF, a isto tako i minimalnu KNF
funkcije. Princip i za jedno i za drugo je potpuno isti, samo postoje razlike u finesama. U
nastavku e biti objanjen postupak nalaenja minimalne DNF funkcije, a nakon toga e biti
pokazano u emu se razlikuje postupak nalaenja minimalne KNF.
Nalaenje minimalne DNF funkcije Karnoovom mapom:

1. Uoiti sva polja na mapi gde pie 1.

31
Na ovom mestu valja skrenuti panju na izraz "transformisati", odnosno "transformacija". Re se sastoji
iz prefiksa "trans" i imenice "formacija", to znai prelaz, "prenoenje" iz jedne forme u drugu. Dakle radi se o
promeni forme, odnosno oblika neega, ali ne i o promeni sutine tog neeg. U tom svetlu, transformacija
funkcije je promena oblika, odnosno pojave, izgleda funkcije, bez promene njene sutine. To ostaje ista funkcija,
ali drugaije izgleda. A poto se, u naem sluaju, realizacija svodi na preslikavanje izgleda funkcije na domen
crtea, eme, sledi da to je izgled jednostavniji (to manje operacija ima) jednostavnija je i realizacija,
odnosno, u smislu broja logikih elemenata optimalnija.

- 46 -
2. Obeleiti na mapi (olovkom, zaokruivanjem) sve zone (oblasti) gde su jedinice
grupisane jedna pored druge (susedne), ali sa sledeim uslovima:
a. zona mora biti konveksna;
b. zona mora imati ukupan broj jedinica jednak 2
n
, znai moe se sastojati
od jedne jedinice, ili dve, ili etiri, ili osam, ili esnaest itd... ukratko
broj jedinica mora biti stepen dvojke;
c. polja koja su krajnje levo na mapi smatraju se susednim sa poljima koja
su krajnje desno (kao da je mapa savijena u krug po horizontali, i da su
suprotne ivice meusobno dodirnute); isto vai i za krajnje gornja i
krajnje donja polja kao da je mapa istovremeno presavijena u krug i
po vertikali;
d. zone se meusobno mogu i presecati (jedno polje moe pripadati i
dvema, i trima zonama itd);
e. treba ii na to da ima to manje zona, i da svaka zona bude to vea
mogua, a u skladu sa prethodno navedenim uslovima.
3. Poto je forma funkcije koju emo dobiti, po svojoj prirodi, opet nekakva suma
proizvoda (samo minimalna) moi emo da opiemo dalje korake na sledei
nain: svaka zona odgovara jednom sabirku (tj. proizvodu) te budue minimalne
sume proizvoda. Koliko zona toliko proizvoda. Zato se tei da se ima to
manje zona, minimalan mogui broj zona tako da sve jedinice budu pokrivene.
4. Uputstvo za formiranje jednog proizvoda na osnovu jedne zone:
a. svako polje u mapi odgovara jednoj kombinaciji ulaznih promenljivih
(ako imamo npr. 4 promenljive, onda e polja u prvoj vrsti mape
odgovarati kombinacijama 0000, 0001, 0011, 0010 itd) ovo drimo u
glavi, i itamo dalje;
b. posmatramo jednu zonu; posmatramo polja koja ine tu zonu;
posmatramo kombinacije vrednosti promenljivih na svim poljima iz te
zone;
c. uoimo koje promenljive ne menjaju svoju vrednost na svim poljima te
zone; znai promenljive koje imaju istu vrednost za svako polje koje
potpada pod tu zonu;
d. samo te promenljive e ui u proizvod; i jo neto:
e. za svaku od tih promenljivih vai: ako ona na svim poljima te zone ima
vrednost 1, onda e ona u proizvodu uestvovati nekomplementirana; a
ako na svim poljima te zone ima vrednost 0, onda e u proizvodu
uestvovati komplementirana. Ovo podsea na nalaenje PDNF-a.
Ovim je objanjena metoda minimizacije (i to nalaenja minimalne DNF funkcije)
pomou Karnoove mape.
PRIMER (moj)
A evo u emu se razlikuje nalaenje minimalne KNF funkcije:
1. nije u pitanju minimalna suma proizvoda, nego minimalan proizvod suma;
2. svaka zona, dakle, ne ini sabirak (proizvod), nego inilac (sumu);
3. ne obeleavaju se zone koje sadre jedinice, nego zone koje sadre nule, i
4. one promenljive koje zadravaju nulu na zoni nisu komplementirane, a one
koje zadravaju jedinicu jesu (obrnuto nego kod min. DNF, dakle isti je rezon
kao kod nalaenja PKNF-a).
PRIMER (moj)


- 47 -
4.7.4. Primeri Carnaughove minimizacije

4 Funkcija f (x
1
,x
2
,x
3
,x
4
) je nepotpuno definisana sa f
(1)
= { } 14 , 8 , 5 , 2 , 1 , 0 i
f
(*)
= { } 13 , 10 , 4 . Nai minimalnu DNF.

U Karnoovu mapu, upisujemo i * . Pokrivamo jedinice tako to pokrivamo i
zvezdice dobijajui to vee povrine. Na kraju moraju biti sve jedinice pokrivene, ali
ne i zvezdice.

x
1
x
2

0
0
0
1
1
1
1
0
x
x
3
x
4

0
0
1 * 1
0
1
1 1 *

1
1

1
0
1 1 *

4
3 1
4 2 3 1 x x x x x x x f + + =

oblast I
oblast II
oblast I
blast II
I II III

- 48 -
5 Odrediti minimalnu KNF funkcije zadate Karnoovom mapom!

Kada se trai konjuktivna forma (proizvod suma), onda se u Karnoovoj mapi
pokrivaju nule. U izrazu za funkciju promenjive se piu komplementirano ako na obeleenoj
oblasti u mapi zadravaju jedinicu. Dakle obrnuta logika od one kod disjunktivne forme,
uostalom isto kao to je i obrnuta logika direktnog itanja PKNF iz tablice istinitosti.

x
1
x
2

0
0
0
1
1
1
1
0
x
3
x
4

0
0
0 0
0
1

0 0
1
1
0 0
1
0

( ) ( )
4 3 1
4 1 x x x x x f + + + =


- 49 -

4.8. Specijalna logika kola
4.8.1. Uvod?
Pod pojmom specijalnih logikih kola, odnosno specijalnih prekidakih mrea,
podrazumevamo mree koje realizuju pojedine posebne prekidake funkcije, one za kojima
se esto javlja potreba kod digitalnih ureaja. Ovakva kola se proizvode nezavisno, i
proizvoai kompletnih ureaja ih uzimaju kao ve gotova i montiraju u svoje proizvode.
Slian koncept je, doveden do banalizacije, prisutan u modernoj industriji kunih raunara:
raunar se sastoji od nekoliko standardizovanih delova, pri emu se svaki proizvodi
nezavisno, a "proizvodnja" raunara se svodi na povezivanje tih delova (ploa, procesor,
kartice itd) uz pomo golih ruku ili rafcigera. Ovakva banalizacija je upravo dovela do
popularizacije kunih raunara i pada njihove cene. Na nivou digitalnih ureaja (koji nisu
tako popularizovani i ija proizvodnja nije banalna), ulogu "kartica" igraju specijalna logika
kola, koja se u ureaje ugrauju najee u vidu integrisanih kola (ipova). U ovakva kola
spadaju kola za realizaciju nekih matematikih operacija (najprostiju varijantu ovih kola
ine binarni sabirai), zatim razni konvertori podataka (iz jednog formata u drugi, iz jednog
kda u drugi i sl), i tako dalje.
U nastavku e biti rei o nekim najjednostavnijim specijalnim logikim kolima.
4.8.2. Binarni polusabira (half adder)
Polusabira je mrea koja realizuje binarno sabiranje dva jednocifrena binarna
broja, pri emu ne vodi rauna o tome da li postoji prenos sa prethodne pozicije. Ovi
elementi su gradivni delovi za vee sabirae (sabira za 2 n-tocifrena binarna broja sastoji

- 50 -
se iz paralelne veze n jednocifrenih sabiraa). Jasno je da se polusabirai mogu koristiti
samo na poziciji najmanje teine, na kojoj ne moe postojati prenos iz prethodne pozicije
(jer nema prethodne pozicije). Za razliku od polusabiraa, sabira (ili pun sabira) je kolo
koje sabira dva binarna broja, i pri tom omoguava da u taj zbir ue i eventualni prenos sa
prethodne pozicije.
U emu je onda razlika izmeu kola koje realizuje operaciju "logiko ILI", koju
drugaije nazivamo "logiki zbir", i sabiraa? Razlika je u tome to ono prvo kolo realizuje
logiku, a ono drugo (sabira) realizuje aritmetiku operaciju sabiranja. Evo u emu je
razlika izmeu te dve:

Logiko sabiranje:

x
1
x
2
x
1
+x
2

0 0 0
0 1 1
1 0 1
1 1 1

Aritmetiko (binarno) sabiranje:

x
1
x
2
x
1
+x
2
prenos
0 0 0 0
0 1 1 0
1 0 1 0
1 1 1 1

Kao to se iz priloenog vidi, razlika je u prenosu, to e rei da binarni aritmetiki
sabira ima dva izlaza, jedan za rezultat a drugi za prenos U aritmetikom smislu, 1+1=10.
Element koji realizuje logiko sabiranje ima samo jedan izlaz, jer u logikom smislu 1+1=1.
Takoe, razlika postoji i u situaciji kada na ulaz dou dve jedinice. Tada e na
izlazu logikog sabiraa biti 1 (jer je logiki 1+1=1), a na izlazu aritmetikog sabiraa
pojavie se 0 (jer je aritmetiki 1+1=0 sa prenosom 1).
Polusabira, dakle ima 2 ulaza (samo za sabirke,
nema ulaz za prenos iz prethodne pozicije pri sabiranju), i 2
izlaza (jedan za rezultat, a jedan za prenos). Na osnovu
zahteva (aritmetiko sabiranje je zahtev), prepoznajemo 2
prekidake funkcije koje realizuje ovo kolo:

x1 x2 x1+x2 prenos
0 0 0 0
0 1 1 0
1 0 1 0
1 1 0 1

Analitika forma ove dve funkcije (obeleimo zbir sa z, a prenos sa p):

2 1 2 1 2 1
x x x x x x z = + =
2 1
x x p =

Realizacija ovog kola izgledala bi ovako:

4.8.3. Binarni sabira (full adder)
Ovo kolo je slino kao polusabira, samo ima 3 ulaza:
dva za sabirke, i jedan za eventualni prenos sa prethodne
pozicije u sabiranju. Ovaj prenos, strogo gledano, uvek
postoji samo to je nekad 0 (kada ga matematiki nema), a
nekad 1. On svakako uestvuje kao jedna od promenljivih u
prekidakim funkcijama koje realizuje ovo kolo. Sabirke emo

- 51 -
obeleiti sa x
1
i x
2
, prenos iz prethodne pozicije sa p
1
, a prenos koji se javlja pri sabiranju u
ovom konkretnom sabirau (i koji treba da se poalje na sledeu poziciju) sa p
2
.
Evo funkcija:
x
1
x
2
p
1
z p
2

0 0 0 0 0
0 0 1 1 0
0 1 0 1 0
0 1 1 1 1
1 0 0 1 0
1 0 1 0 1
1 1 0 0 1
1 1 1 1 1

Funkcije minizujemo Karnoovim mapama:

Minimalne forme funkcija su:
1 2 2 1 1 1 1 2 1
p x x x p x p x x z + + + =
1 2 2 1 1 1 2
p x x x p x p + + +

Kompetan izlged kola na osnovu minimalnih formi:


- 52 -
4.8.4. Konvertor kdova

4.8.5. Komplementator kda


- 53 -
4.8.6. Dekoder


- 55 -

5. Konani automati
5.1. Uvod o sekvencijalnim prekidakim mreama
Za razliku od kombinacionih prekidakih mrea, kod kojih izlaz zavisi samo od ulaza
(i jedan ulaz e uvek dati jedan, oekivani, izlaz), kod sekvencijalnih prekidakih mrea
izlaz ne zavisi samo od ulaza. Izlaz kod njih zavisi od dva faktora: ulaza, i stanja u kome se
kolo nalazi. Sledi da je sutinska razlika izmeu kombinacionih i sekvencijalnih mrea ba u
tome to klasina, sekvencijalna kola nemaju razliita stanja, ve su, praktino, uvek u
jednom istom stanju; dok automati poznaju vie razliitih unutranjih stanja... i zavisno od
stanja u kome se trenutno nalaze na jedan isti ulaz mogu da reaguju na razliite naine.
To stanje (zapravo informacija o tome u kom stanju je kolo u tom trenutku) mora
se negde zapamtiti, to namee potrebu za jednim novim logikim elementom. Zadatak tog
elementa bio bi pamenje informacije o stanju u kome se mrea nalazi u nekom trenutku,
odnosno to mora biti element koji ima memorijsko svojstvo. Takvi logiki elementi nazivaju
se memorijskim elementima. Njih nema u "klasinim", kombinacionim kolima.
Uproeno reeno, konani automat funkcionie ovako: kako doe neki signal na
ulaz sekvencijalne mree, u optem sluaju, on izaziva da mrea pree u neko drugo
stanje, a istovremeno izaziva i neki izlaz iz mree.
Zapravo taj signal na ulazu moe, ali ne mora da izazove promenu stanja mree
ona, za neke ulaze, moe ostati u istom stanju. To zavisi od projektanta mree, on definie
koji ulazi izazivaju prelaze u koja stanja. A na izlazu iz kola u svakom sluaju e se pojaviti
neki signal, za svaki mogui ulaz.
U realnosti se sve ovo deava na malo sloeniji nain, o emu e biti rei u
nastavku.
Ovakve mree se zovu "sekvencijalne" zato to izlaz, praktino, zavisi i od ulaza i od
predistorije ulaza, odnsno celokupnog niza ulaznih simbola od trenutka aktiviranja mree.
Jer, kada se kolo aktivira, ono e se nalaziti u nekom poetnom stanju... odnosno u nekom
stanju, a to stanje nazivamo poetnim. Da bismo znali u kom stanu se nalazi u trenutku
dolaska nekog posmatranog simbola na ulaz, neophodno je da znamo koji su sve signali doli
na ulaz od momenta prikljuenja kola na napajanje, kako bismo mogli da pratimo kroz koja
sve stanja je kolo prolo do trenutka kada stie taj signal koji posmatramo. Ponaanje kola,
tj mree, dakle, zavisi od sekvence ulaznih simbola, te otuda naziv "sekvencijalna mrea".
Za razliku od njega, ponaanje "kombinacione" mree zavisi samo od kombinacije
signala na ulazima tog kola, te otuda naziv.
5.2. ta je to "konani automat"?
DEF: Funkcija sekvencijalne mree opisuje se matematikim modelom koji se
naziva konani automat.
32

Pojmovi: sekvencijalna maina, konana maina, konaan automat, automat i
sekvencijalni automat su sinonimi.
33

Epitet "konaan" dolazi otuda to ovaj model podrazumeva da je broj stanja, u
kojima se automat moe nai, konaan.
Dakle, konani automat je matematiki model sekvencijalne mree, isto da bi bilo
jasno ta koji termin tano znai. Da bi se podvukla sutinska razlika izmeu ova dva
pojma, evo kako izgleda jedno, a kako drugo. Konani automat izgleda kao graf, ili pak
jedan skup matrica, ili pak funkcija, dakle to je matematiki opis onoga to sekvencijalna
mrea treba da radi. Sekvencijalna mrea
34
izgleda kao skup logikih elemenata koji su
meusobno redno i paralelno povezani, znai to je kolo, komad elektronike, predstavljen
na papiru. Konani automat je ideja, a sekvencijalna mrea je hardver, neto opipljivo.
U nastavku teksta baviemo se preteno konanim automatima, dakle
matematikim modeliranjem (za potrebe sinteze i analize) sekvencijalnih mrea. Sme
sekvencijalne mree bie dotaknute u delu koji je posveen realizaciji automata.

32
Radomir S. Stankovic, Milena Stankovi: Logiko projektovanje, IP Nauka, Beograd, 1991, str. 107.
33
Radomir S. Stankovic, Milena Stankovi: Logiko projektovanje, IP Nauka, Beograd, 1991, str. 107.
34
Usmislu logikog projekta, a ne u smislu gotovog industrijskog proizvoda

- 56 -
Konani automati predstavljaju podskup tzv. diskretnih automata. Osnovne osobine
diskretnih automata (koje su istovremeno i osobine konanih) jesu:
1. postojanje diskretnog (konanog) skupa stanja, to znai da je svako stanje
jasno razgranieno od nekog drugog stanja, i
2. to to je prelaz iz jednog stanja u drugo skokovit (diskontinualan)... Prelazni
proces izmeu dva stanja, koji u realnosti uvek postoji (dok struja proe kroz
neke elemente, dok se napuni neki kondenzator i sl), se ovde ne razmatra.
5.3. Princip rada konanog automata i ematski prikaz
5.3.1. Azbuke i stanja
Na ulaz(e) konanog automata dovode se neki simboli (koji simbolizuju neke fizike
signale koji dolaze na ulaz(e) sekvencijalnog kola). Ovi simboli zovu se ulazni simboli, a
skup tih ulaznih simbola zove se ulazna azbuka. Jedna pojedinana sekvenca ulaznih
simbola, koja se moe dovestina ulaz automata, zove se ulazna re (ili re nad ulaznom
azbukom).
Tempo po kome dolaze ovi ulazni simboli odreuje da li je automat sinhron ili
asinhron. Kod sinhronog automata ovi ulazni simboli mogu se dovoditi u nekim ustaljenim
vremenskim intervalima, u trenucima t1, t2 itd. Tada postoji specijalno kolo koje generie
impulse u tim trenucima, koji su na vremenskoj osi na jednakom rastojanju, koje se naziva
generator taktnih impulsa. Kod asinhronog automata, s druge strane, ulazni simboli se
dovode u proizvoljnim trenucima u vremenu. Asinhroni sluaj automata se, uz odreene
pretpostavke, moe svesti na sinhroni, zato to stvarne duine intervala nisu od znaaja za
apstrakni pristup automatma, u ijem je fokusu njihova funkcionalnost, a to je iskljuivi
predmet ovog kursa.
Na izlazu konanog automata javljaju se opet neki simboli (koji takoe simboliu
neke fizike signale, ili kombinacije signala, na izlazim prikljucima sekvencijalnog kola), a
koji se nazivaju izlazni simboli, i predstavljaju elemente izlazne azbuke, a njihova
sekvenca, koja je rezultat ulazne rei, zove se izlazna re.
Za skup stanja automata takoe se koristi i termin "azbuka stanja".
Formalno, pomenute azbuke i skup stanja moemo oznaiti na sledei nain:

Ulazna azbuka
Oznaka: E

Def: konaan neprazan skup ulaznih
simbola automata

Ozn. elemenata: o
1
,o
2
,o
3
,...
Skup (azbuka) stanja
Oznaka: Q

Def: konaan neprazan skup stanja
automata

Ozn. elemenata: q
1
,q
2
,q
3
,...
Izlazna azbuka
Oznaka: Z

Def: konaan neprazan skup izlaznih
simbola automata

Ozn. elemenata: z
1
,z
2
,z
3
,...

Sada ponaanje automata moemo opisati na formalniji nain. Dakle, na ulaz
automata dolazi neki element ulazne azbuke o
i
e E, koji prevodi automat iz zateenog
stanja u neko novo (to moe biti neko drugo stanje; a moe biti i opet to, zateeno stanje,
bez promene), dakle iz nekog stanja q
i
u neko stanje q
i+1
(pri emu q
j
, q
j+1
eQ, i moe a ne
mora biti q
j
q
j+1
). Pri tome se na izlazu automata javlja neki od izlaznih simbola, z
k
eZ).
5.3.2. Funkcije automata
Da se primetiti da to to ulazni simbol prevodi automat iz jednog stanja u drugo
strano podsea na preslikavanje jednog stanja u drugo. Ili drugaije reeno, novo stanje,
poto zavisi od zateenog stanja i ulaznog simbola, predstavlja njihovu funkciju:

novo_stanje = f (zateeno_stanje, ulazni_simbol)

Ova funkcionalna zavisnost se u teoriji automata naziva funkcijom prelaza, ili
funkcija stanja (ova dva naziva su sinonimi).
Osim to prevodi automat u novo stanje, ulazni simbol provocira i pojavu nekog
izlaznog simbola na izlazu automata. Na slian nain kao kod funkcije stanja, moe se

- 57 -
uoiti funkcionalna zavisnost izmeu izlaznog simbola, i kombinacije ulaznog simbola i
zateenog stanja automata:

izlazni_simbol = g (zateeno_stanje, ulazni_simbol)

Ova funkcionalna zavisnost se u teoriji automata naziva funkcijom izlaza.
Formalno, ove dve funkcije se definiu na sledei nain:

Funkcija stanja (prelaza):
f: QZQ
q(t+1)=f(q(t),o(t))
Funkcija izlaza:
g: QZZ
z(t+1)=g(q(t),o(t))

Ovde treba voditi rauna o tome da su vremenski trenuci t i t+1 dati samo da bi
napravili razliku izmeu zateenog stanja (zateeni trenutak u vremenu, trenutak "sada" u
smislu dovoenja ulaznog simbola, obeleen je sa t), i novog, sledeeg stanja, koje e se
desiti u nekom sledeem trenutku (obeleenom sa t+1). Koji je to sledei trenutak? Pa to je
trenutak kada stigne impuls sa generatora taktnih impusla, ali to nama, na ovom nivou
apstrakcije, nije bitno. Bitno nam je samo da razlikujemo ta je sada, ta je zateeno, a ta
je sledee u vremenu, sledei dogaaj. Ma kad se on desio.
5.3.3. Potpuna definicija konanog automata
Formalno se konani automat M moe definisati kao ureeni skup: M=(E,Q,Z,f,g),
gde E predstavlja konaan skup ulaznih simbola (ulaznu azbuku), Z konaan skup izlaznih
simbola (izlaznu azbuku), Q konaan skup stanja automata (azbuku stanja automata), f
funkcija stanja (prelaza), i g funkcija izlaza.
35

5.3.4. Osnovna podela konanih automata (Mealey, Moore)
Model konanog automata iz prethodne definicije (5.3.3) predloio je Mili (Mealey),
te se on po svom pronalazau zove "Milijev automat". Postoji i malo drugaiji tip automata,
koji se razlikuje po funkciji izlaza.
Naime, Milijev automat je definisan tako da izlaz zavisi od ulaza, i zateenog stanja
automata. Mur (Moore) je definisao automat na drugi nain: kod njegove varijante
automata, izlaz zavisi samo od stanja u kome je automat. Dakle, automat je u nekom
stanju, i daje na izlazu neki simbol. Doe neki ulazni simbol na ulaz. Taj simbol izazove da
automat pree u neko novo stanje. im je preao u novo stanje, on e dati i novi izlaz (nov
izlazni simbol na izlazu).
Dakle, funkcija izlaza kod Murovog automata izgleda ovako:

g: QZ
z(t) = g(q(t))

Ovde valja primetiti dve stvari:
1. prvo, funkcija g je sada preslikavanje samo skupa stanja (Q) na skup izlaznih
simbola (Z). Kod Milijevog automata, ona je bila preslikavanje Dekartovog
proizvoda skupa stanja i skupa ulaznih simbola (QE) na skup izlaznih simbola
(Z); i
2. drugo, ona ne definie izlaz u sledeem trenutku, nego izlaz u tom trenutku.
Dakle, konani automati se dele na Milijeve i Murove.
Dokazano je da su ove dve varijante automata ekvivalentne. Ovo znai da se za
svaki Milijev automat moe nai odgovarajui Murov, i obrnuto. Prilikom realizacije nekog
automata, izbor jednog od ova dva modela vri se na osnovu toga kojim e reenje biti
efikasnije po nekom kriterijumu.

35
ivko J. Toi, Osnovi raunarske tehnike, uperak plavi, Ni, 1994, str.157.

- 58 -
5.3.5. ematski prikaz konanog automata
Tra la la

xxx

xxx
5.4. Zadavanje konanih automata
Konani automat moe se zadati na nekoliko naina. U optem sluaju je svejedno
na koji nain se zadaje konani automat, poto su ti naini zapravo samo razliiti opisi za
jednu istu stvar. Ipak, postoji razlog to tih naina ima vie: jedan nain moe biti
pogodniji od drugog za neke specifine transformacije nad automatom.
U okviru ovog kursa bie obraeni sledei naini zadavanja
36
konanog automata:
1. grafom,
2. tablicama,
3. matricama, i to:
a. matricama I vrste, i
b. matricama II vrste.
Naravno, konani automat moe biti zadat deskriptivno, govornim jeziko, tako to
e biti precizno i kompletno opisano ta automat treba da radi. Ovakav nain zadavanja se
svodi na korisnike zahteve, na osnovu kojih inenjer zahteva ima zadatak da automat
predstavi na neki od gore navedenih formalnih naina (o emu je bilo govora na poetku
ove skripte, poglavlje 1 - Koncepcija). Nad opisom automata na takav nain (govornim
jezikom) nije mogue uraditi bilo kakvu transformaciju, a kamo li realizaciju.
U nastavku e biti dat primer konanog automata, i na ovom primeru bie opisani
svi gore navedeni naini zadavanja.
5.4.1. Primer zadavanja konanog automata
5.4.1.1 Zadatak
Na ulaz konanog automata dolaze ulazni simboli a i b. Automat treba da d zvuni
signal onda kada na njegov ulaz doe re "aba".

36
Umesto "naina zadavanja", moe se rei "naina formalnog predstavljanja" ili "naina formalnog
opisivanja".

Prekidaka
mrea

Memorijski
element
x
1
,...,x
n

s'
1
,...,s'
p

g
...
g
...
g
...
g
...
y
1
,...,y
m

s
1
,...,s
p

Prekidaka
mrea
Memorijski
element
g
o
g
z
g
q'
g
q

- 59 -
5.4.1.2 Diskusija
Da bismo uopte mogli da razmiljamo o realizaciji konanog automata, moramo da
budemo sigurni da smo je potpuno definisan. ta to znai? To znai da imamo sledee
informacije o njemu:
1. ulaznu azbuku (skup ulaznih simbola), da bismo znali ta sve moe da mu doe
na ulaz,
2. izlaznu azbuku (skup izlaznih simbola), da bismo znali ta sve moe da izae iz
njega,
3. broj stanja (poto tu nema nikakve azbuke, nikakvih razliitih simbola, bitno je
samo koliko razliitih stanja taj automat poznaje),
4. tip automata (da li je Mijijev ili Murov), i
5. funkcionalnost automata (za svako stanje: koji ulazni simbol ga prevodi u koje
novo stnanje, i kad koji izlaz daje)... ili formalno reeno: funkciju prelaza, i
funkciju izlaza automata.
Ovo sve moe biti specificirano u korisnikim zahtevima, ali ne mora da bude. Neke
stvari mogu biti i pomalo skrivene, nevidljive na prvi pogled, i tu inenjer mora biti
snalaljiv. Ovakvu situaciju imamo i u naem zadatku. Naime, od automata se trai da
ispusti zvuni signal onda kada na ulazu registruje re "aba". Evo kako logiki projektant
treba da razmilja:
- Automat treba da d zvuni signal. To znai da treba da ima nekakav izvor
zvuka (beeper, sirenu za auto, nebitno). Da li takva komponenta spada u domen
logikog projektovanja? Ne. To nije digitalno kolo, te ga logiki projektant ne
razmatra.
- Na koji nain je onda taj zahtev za zvunim signalom uopte od interesa za
logikog projektanta? On je od interesa zato to kolo zvuni signal daje samo u
odreenoj situaciji (kad na ulaz doe niz simbola "aba"), inae ga ne daje. To
znai da kolo ima dva izlazna simbola (jedan od njih ne pobuuje sirenu, a
drugi je pobuuje). Logikom projektantnu je samo to od interesa, a ostavlja
fizikom projektantu da povee sirenu kako treba.
- Naravno, logiki projektante e urediti da ti izlazi iz automata budu: logika 0
onda kad ne treba da ima signala, a logiko 1 ona kad treba da ga ima.
Meutim, realizacija kombinacione mree prevazilazi domen ovog kursa (ne
radi se realizacija automata logikim kolima, ve samo njegovo formalno
zadavanje na neki od naina), tako da je, na ovom kursu, svejedno da li e
izlazni simboli biti 0 i 1, ili pak a i b, ili pak v i +... bitno je samo uoiti da
postoje dva izlazna simbola za ovakav automat.
Dakle, znamo ulaznu azbuku (a, b); znamo izlaznu azbuku (neka bude 0, 1); broj
stanja, kao i funkcije automata (funkciju prelaza i izlaza) ostaviemo za kraj, jer to je
faktiki glavni deo posla. Pre toga jo moramo da utvrdimo da li je ovo automat Murovog ili
Milijevog tipa.
U ovom zadatku je manje-vie svejedno kako emo realizovati automat, jer se
jednako moe realizovati i kao Milijev i kao Murov (to e u nastavku biti jasnije). Ova
razlika vie e doi do izraaja u narednim primerima, te u ovom ne treba mnogo obraati
panju na tip automata. Uzeemo da bude Milijev, jer je to ipak optiji sluaj.
5.4.1.3 Utvrivanje funkcionalnosti automata
Glavni deo posla kod formalnog predstavljanja konanog automata je utvrivanje
njegove funkcionalnosti, odnosno funkcije prelaza i funkcije izlaza. Posmatrajmo automat.
Neka je stanje q
1
njegovo poetno stanje (kaimo tako, uostalom mi smo ti koji
odreuju koje e stanje biti poetno). Kada se ukljui napajanje, automat startuje u tom
stanju.
Za oveka je najpregledniji nain zadavanja automata grafiki. Kod njega su
stanja automata obeleena vorovima, a potezi ulaznim simbolima (i izlazima, za Milijev
automat). Poetno stanje se obeleava na sledei nain:

q
1


- 60 -

Na ulaz automata moe doi slovo a ili slovo b. ta e biti u jednom, a ta u drugom
sluaju?
Ako prvo slovo koje doe na ulaz automata bude b, onda ne sme da se desi nita,
automat mora da eka da mu doe slovo a, kako bi onda uao u sledee stanje i "oekivao"
da mu doe slovo b. Dakle ako odmah doe b, automat ostaje u poetnom stanju:

Proitati iz Toia: poglavlje 9.3 (Zadavanje K.A.), str. 158-163, do naslova
Zadavanje automata pomou sistema prekidakih funkcija
Proitati iz Toia: Putevi u automatu, str. 179-180, do naslova Algebarska
analiza automata

q
1


- 61 -


- 62 -


- 63 -

kraj ovog dela

Bulova Alg

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Bulova Alg

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Martin Jovanovi

You might also like