PITANJA I ODGOVORI ZA PRVI TEST IZ PREDMETA MAINSKI ELEMENTI

1. Zato su uvedene tolerancije? Tolerancije su uvedene jer je nemogue ostvariti apsolutnu tanost u pogledu nominalne mere, oblika, poloaja i kvaliteta povrina. 2. ta je tolerancija? Tolerancija je razlika izmeu najveeg i najmanjeg doputenog odstupanja ili izmeu najvee i najmanje doputene mere. 3. Napisati izraze za proraun tolerancije osovine i otvora .
t = d g d d = es ei = Td

T = D g D d = ES EI = TD

4. Napisati nazive sledeih veliina: es, ES, ei, EI, e, E. es gornje granino odstupanje osovine, ES - gornje granino odstupanje otvora, ei donje granino odstupanje osovine, EI - donje granino odstupanje otvora, e stvarno odstupanje osovine, E - stvarno odstupanje otvora. 5. ta je tolerancijsko polje? Tolerancijsko polje je podruje u kome moe da se kree stvarna mera i njegova irina je jednaka toleranciji (t ili T). 6. Navesti osnovne parametre tolerancije duinskih mera. Osnovni parametri tolerancije duinskih mera su veliina i poloaj tolerancijskog polja. 7. Za oznaavanje tolerancijskih polja osovina koriste se (velika, mala) slova, a otvora (velika, mala) slova. Napomena: Zaokruiti tane odgovore. Za oznaavanje tolerancijskih polja osovina koriste se mala slova, a otvora velika slova. 8. Od ega zavisi veliina tolerancijskog polja? Veliina tolerancijskog polja zavisi od kvaliteta tolerancije i nazivne mere. 9. Po emu su karakteristina tolerancijska polja h i H? Polja h i H dodiruju nultu liniju, i to polje h sa sa donje a polje H sa gornje strane. 1

10. Objasniti veliine u oznaci 50g7. 50 nazivna mera osovine, g- poloaj tolerancijskog polja osovine, 7 kvalitet tolerancije. 11. Navesti vrste naleganja duinskih mera. Naleganje osovina-otvor po svom karakteru moe da bude: - labavo naleganje (naleganje sa zazorom), - vrsto naleganje (naleganje sa preklopom), - neizvesno naleganje. 12. Kada nastaje labavo naleganje? Labavo naleganje ili naleganje sa zazorom nastaje kada je mera otvora i u najnepovoljnijem sluaju vea od mere osovine. 13. Dati skicu naleganja sa zazorom.

Minimalni zazor

14. Napisati izraze za maksimalni i minimalni zazor.

Zmax = D g d d = ES ei Zmin = Dd d g = EI es

15. Kada nastaje vrsto naleganje? vrsto naleganje ili naleganje sa preklopom (zadorom) nastaje kada je mera osovine i u najnepovoljnijem sluaju vea od mere otvora.

Maksimalni zazor

Z max

Zmin

16. Dati skicu naleganja sa zadorom (preklopom).

P max
Pmax = d g Dd = es EI Pmin = d d Dg = ei ES

17. Napisati izraze za maksimalni i minimalni zador (preklop).

18. Dati skicu neizvesnog naleganja.

Maksimalni zazor

Maksimalni zador

Minimalni zador

P min

P max
Maksimalni zador
3

Z max

P max

Z max

19. Sistemi naleganja (podeavanja) su? Razlikujemo dva sistema naleganja: a) Sistem naleganja zajedniki otvor tj. sistem zajednike tolerancije unutranje mere, b) Sistem naleganja zajednika osovina tj. sistem zajednike tolerancije spoljanje mere. 20. ta je navojni spoj? Veza dva ili vie mainskih delova ostvarena posredstvom navoja predstavlja navojni spoj. 21. Kojoj grupi mainskih spojeva pripadaju navojni spojevi? Navojni spojevi pripadaju grupi razdvojivih mainskih spojeva. 22. ta se obezbeuje pomou navojnih spojeva? Pomou navojnih spojeva se obezbeuje: eljeni poloaj spojenih delova, prenoenje optereenja, zaptivanje mainskih delova, meusobno relativno kretanje spojenih delova, pretvaranje obrtnog kretanja u pravolinijsko kretanje, 23. Kako nastaje zavojna linija? Dati skicu. Zavojna linija nastaje zavojnim kretanjem pravouglog trougla oko cilindra. Hipotenuza trougla ocrtava zavojnicu.

d2

d2

24. Kako se izraunava ugao nagiba zavojne linije? L tg = d2

L - hod zavojnice, d 2 - srednji prenik zavojnice. 25. ta je hod zavojnice? Hod zavojnice L je aksijalno rastojanje krajnjih taaka jednog zavojka. 26. ta je korak navoja? Korak navoja P je aksijalno rastojanje bilo koje dve karakteristine take susednih navojaka. 27. Kakav je odnos izmeu veliina koraka navoja i hoda navoja? Korak navoja je ili jednak hodu navoja, ili je manji od njega.
4

28. emu je jednak hod zavojnice? L = nP P - korak navoja, n = 1 - jednostruki navoj, n = 2 - dvostruki navoj,... 29. Kakvi navoji mogu biti prema smeru zavojnice? Prema smeru zavojnice navoji mogu biti desni i levi. 30. Koji se navoji ee koriste: levi ili desni? Mnogo ee se koriste desni navoji. 31. ta je navojni par? Navojni par je spoj spoljanjeg i unutranjeg navoja istog profila, istog nominalnog prenika, istog koraka, istog smera zavojnice i istih srednjih prenika. 32. ta je teorijski profil navoja? Teorijski profil navoja je trougao. 33. Navesti neke standardne profile navoja. Standrdni profili navoja su: metriki navoj, trapezni navoj, kosi metriki navoj, obli navoj, Vitvortov navoj, 34. Kako se oznaava metriki navoj sa krupnim korakom? Oznaka metrikog navoja sa krupnim korakom je Md, gde je M oznaka za metriki navoj, a d je veliina nominalnog (nazivnog) prenika (M6, M12,). 35. Kako se oznaava metriki navoj sa finim korakom?
Oznaka metrikog navoja sa finim korakom je MdxP, gde je M oznaka za metriki navoj, d je veliina nominalnog (nazivnog) prenika, a P je oznaka koraka (M8x1, M20x1,5).

36. Dati skicu metrikog navoja sa trouglastim ISO profilom.

H/8 H1
F
/2

5/8 H h3 H/4

Fn

60o
=60o

3/8 H

H/2 H/2 H

d D2 , d 2 D 1 , d1

H/6

37. Kako se oznaava trapezni navoj? Oznaka trapeznog navoja je TrdxP, gde je Tr oznaka za trapezni navoj, d je veliina nominalnog (nazivnog) prenika, a P je oznaka koraka (Tr28x5, Tr40x7,) 5

d3

38. Dati skicu trapeznog metrikog navoja.

Unutranji navoj

R1

ac

H1

R2

ac

R1

h3

D1

H4

R2

Spoljanji navoj

39. Napisati nazive sledeih veliina: d (D), d2 (D2), d3, , D,d nominalni, nazivni prenik navoja, D2, d2 srednji prenik, d3 prenik jezgra spoljanjeg navoja,
- ugao profila navoja, - ugao nagiba zavojnice.

40. ta se oekuje od materijala za izradu navojnih elemenata?

Od materijala za izradu navojnih elemenata se oekuje: velika izdrljivost, vrstoa i ilavost, dobre radne karakteristike na povienim i snienim temperaturama, otpornost na hemijska i elektrohemijska dejstva,...

41. Od koliko cifara se sastoji oznaka materijala navrtke i ta ona (one) predstavlja (predstavljaju)? Oznaka materijala navrtke se sastoji od jedne cifre i ova cifra pomnoena sa 100 predstavlja zateznu vrstou materijala Rm. 42. Od koliko cifara se sastoji oznaka materijala zavrtnja i ta ona (one) predstavlja (predstavljaju)? Oznaka materijala zavrtnja se sastoji od dve cifre. Proizvod prve i druge cifre oznake materijala pomnoen sa 10 predstavlja granicu teenja materijala Re, a prva cifra pomnoena sa 100 predstavlja zateznu vrstou materijala Rm. 43. Kojim vrstama optereenjima moe biti izloen navojni par? Navojni par moe biti optereen aksijalnom silom i obrtnim momentom.

D4

d d2 d3

D2

44. Dati skicu za analizu sila u navojnom paru pri pritezanju navrtke za sluaj kada postoji trenje.
F
Ft F

Fn Ft F

v
F

Fn

Ft
F

Fn

r2

Ft
T n = Ft r 2

45. Napisati izraz za moment pritezanja,Tp .

d Tp = Fp 2 tg ( + n ) + o r 2

46. Kakva je raspodela optereenja u navojnom paru i zato?

Raspodela optereenja u navojnom paru je neravnomerna i to zbog razlike u koracima zavrtnja i navrtrke kao i zbog razliitih deformacija pomenutih delova.

47. Kako se moe poboljati raspodela optereenja?

Raspodela optereenja se moe poboljati poveanjem elastinosti tela navrtke.

48. Koja optereenja se javljaju u navojcima navojnog para?

U navojcima navojnog para se javljaju optereenja na povrinski pritisak, savijanje i smicanje. Optereenja na savijanje i smicanje se retko proveravaju, dok se povrinski pritisak proverava na najoptereenijem navojku.

49. ta znai ostvariti zavrtanjsku vezu?

Ostvariti zavrtanjsku vezu znai obezbediti uslove za prenos optereenja i eljeni poloaj spojenih delova.

50. Kako deluje radno optereenje kod popreno optereenih zavrtanjskih veza ?
Radno optereenje kod popreno optereenih zavrtanjskih veza deluje upravno na osu zavrtnja.

51. Kako se prenosi radno optereenje kod nepodeenih zavrtanjskih veza ?

Radno optereenje se kod nepodeenih zavrtanjskih veza prenosi otporom trenja izmeu dodirnih povrina spojenih delova. 7

52. Dati skicu jedne nepodeene zavrtanjske veze.

53. Kakav je odnos prenika zavrtnja i prenika otvora kod nepodeenih zavrtanjskih veza ?
Kod nepodeenih zavrtanjskih veza prenik otvora je vei od prenika zavrtnja.

54. Kako se prenosi radno optereenje kod podeenih zavrtanjskih veza ?

Radno optereenje se kod podeenih zavrtanjskih veza prenosi preko nenavojnog dela stabla zavrtnja koje je izloeno naponu na smicnje i naponu na povrinski pritisak.

55. Dati skicu jedne podeene zavrtanjske veze.

56. Navoj je samokoiv ako je ( = n , < n , > n ).

Navoj je samokoiv ako je < n .

57. Navoj je na granici samokoenja ako je ( = n , < n , > n ).

Navoj je na granici samokoenja ako je = n .

58. Navoj nije samokoiv ako je ( = n , < n , > n ).

Navoj nije samokoiv ako je > n .

59. ta se postie pokretnim navojnim spojevima ?

Pokretnim navojnim spojevima se vri pretvaranje obrtnog u translatorno kretanje, odnosno obrtni moment se pretvara u aksijalnu silu. Pri tome, jednom punom obrtaju navojnog vretena (navrtke) odgovara aksijalno pomeranje navrtke (navojnog vretena) jednako hodu navoja ( L ).

60. Koji su osnovni delovi pokretnog navojnog para ?

Osnovni delovi pokretnog navojnog para su navojno vreteno i navrtka.

61. Koji navoj se najee koristi kod pokretnih navojnih spojeva ?

Kod pokretnih navojnih spojeva se najee koristi trapezni navoj.

62. Kako se dobija brzina klizanja na dodirnim povrinama navoja elemenata pokretnog navojnog spoja i emu je jednaka ? Dati skicu.
Brzina klizanja kod pokretnih navojnih spojeva se dobija slaganjem obimne i aksijalne brzine.
2 kl = 2 + a = t

a = t sin cos

a - brzina aksijalnog kretanja, t - obimna brzina.

vkl

va

vt
63. Kako klizanje utie na stepen iskorienja pokretnog navojnog spoja?
Pojava klizanja na dodirnim povrinama navoja elemenata pokretnog navojnog spoja utie na smanjenje stepena iskorienja.

64. emu je jednak stepen iskorienja pokretnog navojnog spoja?

Pk 0,5 P

Pk - korisna snaga,

P - ukupna snaga.
65. ime je optereeno navojno vreteno kod pokretnog navojnog spoja? Navojno vreteno je optereeno aksijalnom silom i obrtnim momentom.
9