Lingvistika (pitanja i odgvori) 1.Lingvistika i njen predmet Lingvistika je nauka o jeziku. Covek bez jezika ne bi bio covek.

U prirodi je jezika da se menja ali i da kroz sve te promene zadrzi i neka konstanta obelezja koja ga odredjuju i po kojima se moze prepoznati. Jezik nastaje,opstaje i evoulira u neprekidnom medjudejstvu sa svetom o kojem govori. Ljudski jezik mora da bude slozen,da poseduje stalnost ali i promenljivost. Jezik je sistem znakova tj.svojevrstan kod vezan za opsteljudsku sposobnost simbolicke glasovne komunikacije. Istovremeno, jezik je drustvena pojava, narocito vezana za postojanje jezickih zajednica. Najzad, jezik je pshicka pojava vezana za umni i dusevni zivot coveka. 2.Lingvisticki znak Jezik je sistem znakova zasto sto pociva na principu simbolizacije. Covek putem znakova izdvaja i imenuje pojedine segmente,aspekte i relacije sveta koji ga okruzuje. Dok se druga bica samo sluze znakovima, jedino covek ih i proizvodi. Drustveno ustanovljeni znakovi kakve nalazimo u jeziku, pripadaju podvrsti znakova koje zovemo simboli. 3.Sta je semiotika i koji su osnovni pojmovi istazivanja komunikacionih sistema? Semiotika je opsta nauka o tipovima,strukturi i funkcionisanju znakovnih sistema. Ovaj pojam obuhvata sisteme zivotinjske komunikacije, kao i sve one kojima se u tu svrhu opstenja a sluze ljudi, ukljucujuci i relaciju covek-masina. Tu spadaju i znakovni sistemi koji se mogu otkriti u slikarstvu, ikonografiji, kostimografiji, pozoristu, filmu itd. Daleko najvazniji podskup cine prirodni ljudski jezici-istorijiski izrasli opsti sistemi verbalne komunikacije unutar i izmedju ljudskih zajednica. 4.Koja su glavna svojstva prirodnih jezika sa semioticke tacke gledista? Drugi znakovni sistemi koje je covek razvio u najvecoj meri podrazumevaju sposobnost jezickog opstenja, pa se zato pojam jezika odnosi samo na prirodne jezike. Samo tako shvacen jezik cini predmet lingvistike. 5.Jezicko ponasanje i jezicki sistem. Jezici hvataju korak sa drustvenim promenema, zanemarujuci ono sto prestaje da bude od vaznosti a razvijajuci sredstva za izrazavanje svega sto postaje aktuelno. Nas danasnji jezik ima vise reci za apstraktne pojmove nego jezik Vukovog doba. Jezici se radjaju jednaki ali odrastaju nejednako. Dok jedni ostaju u okvirima uskih potreba

pojedinih zajednica drugi moraju da traze nova izrazajna sredstva. 6.Kopetenca i performanca. 7.Podela lingivstike i odredjenje lingvistike u uzem smislu. Razlikujemo teorisku i primenjenu lingvistiku. Lingvistika u uzem smislu je teoriska sinhro mikro lingvistika. Sinhroni opis jezickog sistema je gramatika. 8.Sinhronija i dijanhronija. Sinhronija se tice jezickih stanja u datom vremenskom preseku. Dijahronija iskazuje sve opste zakonitosti evolucije jezickih sistema u vremenskom sledu. Sinhronija je grcka rec i znaci istovremeno , a Dijahronija znaci period. Sva tri plana egzistencije coveka i njegovog jezika su u stvarnosti isprepletena. Svaki od njih ispoljava se u dva pojavna vida : Sinhroniskom ili istovremenom , odnosno Dijahroniskom ili raznovremenom. Sinhroniski se manifestuje kao postojanje covecanstva, drustva i pojedinca u bilo koje datom trenutku dok se Dijahroniski ogleda u kontinuitetu razvoja vrste, grupe i jedinke. 9. Preskriptivni i deskriptivni pristup proucavanju jezika. Deskripcija mora se potvrditi empirijski (na konkretom materjalu). U tradicionalnoj pedagoskoj gramatici pravila se shvataju kao preporuke za ispravno izrazvanje. Tu se npr. Upozorava da je pravilno reci u vezi s tim , dok je u vezi toga ne pravilno. Ovo su preskriptivna pravila. Medjutim za gramatiku pravila su postupci kojima se jezicki elementi dovode u medjusobnu vezu u procesu proizvodjenja iskaza. Gramatiku interesuje ceo raspon mogucnosti koje dopusta jezicki sistem, a ne samo onaj izbor iz tog raspona koji se iz drustvenih razloga ocenjuje kao dobar i preporucljiv, pa ona operise deskriptivnim pravilima. 10.Sta je razilka izmedju imanetnih (konstitutivnih) i trascedetnih (regulativnih) pravila. 11.Jezicki sistem : struktura i ziva rec. Strukturom jezika bave se semantika, sintaksa i fonologija koje analiziraju stvarni govor da bi tako upoynali njegovu strukturu. Semantika se bavi znacenjem reci i recenica, sintaksa strukturom recenica i nacinima njihovog pravilnog formiranja a fonologija proucava zvuk i zvucne sisteme. Saussure nije insistirao na strogom razlikovanju govora pojedinca ("parole") od jezika koji je svojina cele zajednice i koji, nalazeci se u govornoj svesti svakog pojedinca, regulie konkretnu strukturu individualnog govora ("langue"). Jezik (langue) je svojina kolektiva,a pojedinac ga

neposredno ostvaruje govorom (parole).Mada je zaista ukazivao na potrebu da se ta dva pojma u jezickom fenomenu teorijski precizno razgranie, Saussure je istovremeno bio svestan toga da je u praksi ovako precizno razgranicavanje neizvodljivo. : Govoreci o organizovanoj strukturi jezika Saussure je naglaavao da se adekvatni opis ovakve strukture moe postici tek uvodenjem matematickih formula u analizu. 12.Sta sadrzi svaki jezicki sistem? Sistem je opis i celina. Sastoji se od elemenata i pravila i ne moze se ceo promeniti. Jezik je sistem znakova medusobno povezanih tako da vrijednost jednog znaka biva uslovljena prisustvom ostalilih. Jezicki sistem je, u stvari, zasnovan na opozicijama, tj. na medusobnom suprotstavljanju jezickih znakova. Jezicki znak je kompleksne prirode. To je spoj glasovnog fenomena kojim se neto oznacava (signifiant) sa znaenjskm,tj sa oznaenim pojmom (signifie). Iz izrade odnosa signifiant / signifie izrasla je nova lingvitika grana semiologija (= nauka o jezickom znaku).

13.Objasni razliku izmedju fonetike i fonologije. Fonologija prouava glasove a fonetika znakove. a ( , phone = /) ( ). ( ) , , . , ( ( ). . . . 14. Podela i predmet fonetike. : , , , , , , () . ( , phone = /) (). ( ) ,

, . . 2500 , . 2 () 55 () 6 () 117 () . , , . 10 , 11 , 12 30 , 141 ( , ). 13 24 ( ) . 15. Pismo i glas. Glas je artikulisani zvuk u govoru. To je primarni medijum u kome se jezik realizuje. Pismo je nastalo iz potrebe da se neke stvari zabeleze. Postoji slikovno (nizanje stilizovanih crteza) , pojmovno ( belezi apstraktne pojmove ) , slogovno ( simboli koji predstavljaju slogove odredjenog jezika ) , Glasovno ( jedan znak predstavlja jedan glas datog jezika ). 16.Segmentacija (odredjivanje fonema) i varijacija. Izdvajanjem distinktivne funkcije vrsimo segmentaciju. U govoru se foneme pojavljuju u tzv. kontinuumu. Da bi se izovoga mogle izdvojiti potrebno je da se govorni niz podeli nadiskretne jedinice. Ta procedura se naziva fonetska segmentacija.Kao i sve druge jedinice u jeziku i foneme imaju 2 vida postojanja : utekstu i u sistemu i u vezi sa tim postoje fonoloka sintagmatika ifonoloka paradigmatika. Sintagmatika- centralna Segmentacija govornog niza, deli se govorniniz na fragmente razliitog karaktera uz upotrebu pauze kaoosnovnog sredstva; pomou pauze se druge celine dele na reenice aove na manje celine tj. vrlo esto se segmentacija vri I bez prisustva pauze. 17.Distinktivna Obelezja Pod DISTINKTIVNIM OBELJEJEM treba razumjeti ono svojstvo jednog glasa na osnovu kojeg taj glas stoji u fonolokoj opoziciji prema drugom glasu. Npr.odnos prisustva/odsustva zvunosti kod eksplozivnih konsonanata.On je rekao da foneme stoje u opoziciji: jedna neto ima, to druga nema.Pravilno sagledati distinktivno obiljeje znai pravilno odrediti samu prirodu foneme. Ona izvire iz konkretnih artikulaciono-akustikih svojstava glasova. Dele se na relevantna i redundantna.

Relevantna su kada datom fonoloskom sistemu razlikuju 2 foneme a redundantna ako isto fizicko obelezje ne pravi funkcionalnu razliku u sistemu. 18. Kako mozemo podeliti morfologiju, koja je osnovna jedinica gramaticke strukture sa morfoloske tacke gledista? Morfologija se bavi strukturom, oblicima i gradje reci. Ona je deo sintakse a dopunje se leksikologijom. Moze se podeliti na flektivnu vezanu za oblicke promene u okviru pojedinih vrsta reci kao izraz gramatickih kategorija i tvorbnenu morfologiju koja proucava procese gradjenja leksickih jedinica. Rec je srediste cele gramatike a nje fonoloski izraz je morph. 19. Fleksija i derivacija. . , . , . : 1. , (.: ++ = ); 2. ( ) . : + = . 20. Sintagma i paradigma Sintagma je grupa od dve ili vise gramaticki povezanih reci koje same ne izrazavaju predikaciju. Sintagme se dele na imenicke ( mlada devojka ) , glagolske ( napisati pismo ) , pridevske ( bogat znanjem ) , priloske ( vrlo brzo ) , predloske ( na stolici ) i slicno. Prema ulozi koja im pripada mogu se deliti na subjekatske, predikatske objekatske, odredbene itd. Skup svih odlika jedne leksme cini njenu paradigmu. 21.Vrsta reci kriterijumi za njihovu kalsifikaciju , forma i funkcija. Reci se mogu podeliti na promenljive i nepromenljive vrste. Promenljive su imenice, zamenice , pridevi , brojevi , glagoli. A nepromenljive su one koje imaju samo po 1 oblik a to su prilozi , predlozi , veznici , uzvici i partikule. Imenice su reci kojima se imenuju ljudi , zivotinje , stvari , mesta itd. Mogu biti vlastite , opste , gradivne , zbirne i sl. Zamenice upucuju na lica , stvari ili osobine. Dele se na licne , upitne , odricne , odnosne , odredjene , neodredjene , prisvojne , pokazne itd. Pridevi su reci koje stoje uz imenice i blize ih odredjuju. Slazu se sa njima u rodu , broju i padezu. Dele se na opisne , prisvojne , gradivne itd. Brojevi koliko ima necega. Dele se na glavne redne i zbirne. Glagoli oznacavaju radnju , stanje ili zbivanje. Dele se na

dinamicke i staticke , svrsene i ucestale , pravilne i nepravilne , glavne i pomocne , prelazne i neprelazne , i povratne. Prilozi blize odredjuju glagole prideve , druge priloge pa i cele recenice u pogledu nacina , mesta , vremena , kolicine i uzroka. Predlozi stoje ispred imenickih reci , sintagme ili recenice. Dele se na zavisne i ne zavisne. Uzvici izrazavaju licna osecanja i raspolozenja. Partikule su manje jedinice sa gramatickom funkcijom koje se tesko uklapaju u izlozene klasifikacije. 22.Sta su neposredni konstituenti? Prikazi IC analizu sledecih izraza. U sintaksi se tokom analize konstrukcija putem sukcesivnih preseka na svakom stepenu izdvajaju neposredni konstituenti , sve dok se ne dodje do krajnih konstituenata pojedinih reci kao najmanjih jedinica tog plana strukture. 23.Objasni pojmove kongruencija agreement i dependencija (reakcija goverment). Pod imenom slaganja ( kongruencije ) govori se o formalnoj u saglasenosti medjusobno povezanih delova recenice u gramatickim katergorijama pa se npr.pridevi slazu s imenicom u rodu broju i padezu , glagoli upravne zavisne klauze mogu se slagati u vremenu. Ovome je srodna pojava upravljanja ( reakcije ) , gde upotreba jedne reci namece izbor oblika druge reci. Tako glagol traziti zahteva imenicu u akuzativu (npr : kavgu ) itd, kod predlosko-padeznih veza gde predlog upravlja izborom padeza. Goverment odredjuje broj vrsta recenica. 24. Gramaticke kategorije glagola , tipovi glagola , po subkategorizaciji. Gramaticke katergorije glagola su dinamicke i staticke , trajne , svrsene i ucestale , pravilne i nepravilne , glavne i pomocne , prelazne , neprelazne i povratne. Subkategorizacija glagola odredjuje koliko ima recenica u nekom jeziku. Mozemo redukovati na tri ili pet. 25.Sta sve moze biti konstituent sa tacke gledista sintaticke analize? Mogu biti pojedine reci kao najmanjih jedinica tog plana strukture. 26.Sta je strukturna deskripcija? 27. Generativna gramatika. Generativna gramatika ne polazi od analize vec gotovih recenica nego se interesuje upravo za procese njhovog formiranja. Ona zeli da izgradi jednu koherentnu opstu teoriju jezike strukture na svim njihovim nivoima.

28.Hipotaksa i parataksa (struktura slozenih recenica). Ako recenica sadrzi 2 ili vise klauza ona je slozena. Pojam reda reci odnosi se na redosled sinatksickih jedinka (reci u sintagmama , sintagmi u klauzama , u slozenim recenicama ) ili funkcija. Uz vezane morfeme i gramaticke reci , red reci je jedan od tri glavna pokazatelja sintaksicke strukture , koje signalizuju sintaksicke odnose strukture , koje signalizuju gramaticke odnose izmedju leksickih reci , kao nosilac sadrzaja iskaza. 29.Sta obuhvata gramatika u tradicionalnom smislu? Tradicionalna gramatika uglavnom se bavila ispitivanjem sastava i oblika reci , njihovom podelom na vrste , te analizom i klasifikacijom recenica , preteznom sa stanovnistva znacenja. 33.Znacenje recenica i znacenje izjava. Recenice stoje u raznim vrstama znacinskih odnosa. Neke ilustruju odnos ekvivaletnosti ili parafraze (sto je sinonimija na nivou recenice npr aktivna : Sagradili su most i pasivna : Most je sagradjen) ; Druge , odnose logicke kontradikacije ( npr : Ovaj nezenja je ozenjen.) ili tautologije ( npr : Ovaj nezenja je neozenjen.) a neke su opet sitaksicki dvosmislene. Kriterijum istinitosti recenica nije presudan za znacenje. Znacenje je tesno vezano sa upotrebom jezika , tokom koje se ono uveliko konstituise. 34.Govorni cinovi Treba razlikovati recenicu kao jedinicu jezickog sistema , od iskaza kao realizaciju te jedinice u govoru. Pri ovom razlikovanju , odredjivanje raspona mogucih znacenja neke recenice pripada semantici dok je pripisivanje nekog od tih znacenja takvoj recenici u kontekstu pitanje pragmatike discipline koja proucava upotrebu jezika. Recenicno ostvarenje moze da bude potpuno ili ne potpuno gramaticki ispravno ili ne ispravno. 38.Kojoj jezickoj porodici pripada engleski jezik i na koja 3 perioda delimo njegovu istoriju? Pripada indoevropskoj grupi.

39.Koje su karakteristike i znacaj komprativnih metoda proucavanja jezika? 40.Glasovni znakovi i varijacija analogija i pozajmljenice. Potpuno odomacene i zapravo ne zamenljive reci iz drugih jezika ne bi trebalo ni nazivati stranim recima nego domacim recima stranog porekla. One cija je adaptacija podmakla mogu se nazivati pozajmljenicama. 41.Jezicki razvoj pojedinaca i ucenje jezika kao prevazilazenje razlika. Dve glavne mogucnosti prevladavanja jezickih razlika bez njihovog ukidanja pruzaju ucenje jezika i prevodjenje. Ovladavanje stranim jezicima predstavlja obogacenje licnog i drustvenog zivota. Kada je rec o nadilazenju jezickih granica radi opstenja govora sa sto vecim brojem nosilaca drugih jezika posebne prednosti pruza koriscenje jezika sire komunikacije. Postoje i vestacki jezici medjunarodne komunikacije planske tvorevine pojedinaca koje nisu niciji maternji jezici nego sluze kao dopunska sredstva opstenja izmedju predstavnika raznih jezika. Trebalo bi intezivnije uciti strane jezike , birajuci unutar postojecih alternativa. 42.Primenjena lingvistika i problemi proucavanja jezika stranog i maternjeg. Primenjena lingvistika primenjuje se na ucenju ideja da naucimo odrednjene stvari. 43.Jezicka norma i standardizacija. Zastupljeni jezici mogu biti u raznim vrstama odnosa. Oni mogu biti ravnopravni , moze da postoji neki oblik , zvanicnog ili drzavnog jezika. Ovakvu privilegiju najcesce imaju po 1 ili 2 jezika. Na drustveno politickom planu vise jezicnost je bremenita razlicitim problemima. Organizovana strucna i drustva nastojanja u ovom pravcu nazivaju se jezickim planiranjem , a ovo se obavlja u sirim okvirima. Kao politike jednog drustva u svim pitanjima koja se ticu jezicke komunikacije medju njegovim clanovima. 44.Jezik i njegove varijacije dijalekt i idiolekt. Teritorijalno raslojavanje manifestuje se u cinjenici da isti jezik donkle razlicito upotrebljavaju ljudi koji poticu sa razlicitih delove njegovog govornog podrucija. Te se razlike lako primecuju narocito ako govornici nisu dobro savladali standardni oblik datog jezika. U vezi sa ovakvim osobenostima , gramatici i recniku tradicionalno se upotrebljava termni dijalekt. Dijalekt moze da obuhvati vise govora i izgovora.

45. Diglosija i bilingvizam pojam zamene koda. Jedan jezik istim govornicima sluzi npr : za svakodnevno opstenje a drugi za vise kulturne funkcije. Ovakav funkcionalni rascep naziva se diglosija. Uporedna upotreba 2 ili vise jezika u jendoj drustvenoj zajednici naziva se bilingvizam. 46.Lingua franca , pidzin i kreolski jezici. Siroj komunikaciji izmedju predstavnika razlicitih jezika sluze teritorijalno raspostranjeni jezici tipa lingua franca. U ovu kategoriju spadaju kontaktni jezici tj.jezici bez sopstevenih govornika. Oni se nazivaju pidzini. Pidzini koji steknu sopstevene govornike tako sto ih kao maternje jezike usvajaju deca ciji su roditelji medjosobno pricali na njima jer su inace pripadali razlicitim jezicima zovu se kreoli. 47.Argument fickije homogenosti jezicke zajednice. Popularno glediste je liseno naucnog osnova koji je u jezickom , rasno etnicikim i kulturnim obelezjima vidi tri lica istog drustvenog organizma a potom taj organizam indetifikuje sa nacijom. Ova fikcija sama po sebi bezazlena je u modernom svetu cesto se koristi kao orudje politicke propagadne. Ipak ostaje cinjenica da jedna vrsta drustvene zajednice koju jezik odista podrazumeva jeste jezicka zajednica , definisana kao kolektiv koja govori datim jezikom : da bi neki jezik postojao ocigledno je neophodno da ima ljudi koji se njime sluze ali oni ne moraju ziveti na istom mestu , niti pripadati istoj rasno etnickoj , kulturnoj ili nacionalnoj formaciji. 50.Prevodjenje kao sredstvo prevazilazenja kulturnih razlika. Kulturna blaga natalozena u mnogobrojnim jezicima sirom sveta mogu se putem prevodjenja uciniti dostupnim i onima koji te jezike neznaju. Narocito za manje narode, prevodjenje znaci uvod u svet. U mnogim oblastima sve vaznije mesto zauzima strucno prevodjenje bilo pismeno ili usmeno ma medjunarodnim skupovima raznih vrsta.Usmeno prevodjenje moze da bude simulantno kada prevodilac govori istovremeno sa izvornim govornikom, ili konsekutivno , kada se prevodi u blokovima razlicite duzine - obicno po nekoliko recenica.Prevodjenje se moze siroko odrediti kao oblik komunikacije pri kom se neki sadrzaj, predhodno izrazen sredstvima jednog jezika, prenosi u neki drugi jezik. Leksicki problemi, kojinastaju usled nepodudarnosti u recnicima dvaju jezika, cesto poticu od pojmova specificnih za jednu zajednicu i nepoznatih u drugoj.Leksicke poteskoce se mogu resiti uz pomoc objasnjenja.