Mudrosti naroda svijeta

Avganistanske Brahman za prijatelja i govedinu jede. Kratak je put do blagostanja, samo je odvi e opasan. Ne uzdaj se u srecu, nego u samog sebe. Azerbejd anske Bestidni nema savesti, nesavesni nema stida. Iz straha pred ljudima ne sme se govoriti istina, iz straha pred save cu ne sme se lagati. Majcina kletva je molitva. Svaka reka koja tece uvek mora da nade sebi odgovarajuci put. Covek je tvrdi od kamena i ne niji od ru e. Americke Kad je bura jaka, svaka luka je dobra. Kicma malih stubi te je velikih. Na lestve ivota covek se ne mo e popeti sa rukama u d epovima. Onaj ko prislu kuje tude razgovore ne cuje o sebi nikad ni ta dobro. (poslovica amer ickih crnaca) Osim smrti i poreza ni ta nije sigurno. Arapske Ako eli da neka zemlja propadne, pomoli se da u njoj bude mnogo voda. Ako seje kaktus, ne ocekuj gro de. Bez uzroka se covek mo e nasmejati, ali ne i zaplakati. Bolje je imati hiljadu neprijatelja izvan kuce, nego jednog u kuci. Bolje je prijatelju oprostiti, nego ga izgubiti. Bolje se vidi crna buba u mrkloj noci, na crnom kamenu, nego oholost u vlastitom srcu. Budi mudar na recima, a jo mudriji na delima. Vapaj siromaha di e se do neba, ali ne sti e u ljudske u i. Vrednost coveka nalazi se u njegovom srcu i jeziku. Vreme je gospodar onima koji nemaju drugih gospodara. Da bismo nekog savr eno voleli, treba ga tako voleti kao da ce vec sutra umreti. Za razliku od ljudi, psi, kad se najedu, spremni su da prepuste jedan drugome on o to je ostalo. I izmedu zala postoji izbor. Ima stvari kojima je potreban svedok, ali i takvih koje su same za sebe svedoci. I onaj koga gone i onaj ko goni, prizivaju Boga. Kad ispusti strelu istine, njenu o tricu umoci u med. Kad se sreca penje prema nama, ona se poma e jednom vlasi, a kad nas napu ta, pokida cak i lanac. Kazna ne ispravlja nijednu nepravdu, ali mo e da spreci stotinu drugih. Ko ne zna svoje mesto, ostace bez njega. Mnogo pleve - malo hleba, mnogo reci - malo mudrosti.

Nadi opravdanje, pa i iz d amije ukradi cilim. Ne peri sircetom zdelu prijateljstva. Nemoj se ljutiti to ru in grm nosi trnje, nego se raduj to trnov grm nosi ru e. Nikad ne potcenjuj moc ljudske gluposti. Da se pameti na pazar iznesu, opet bi svako svoju kupio. Dve stvari otkrivaju svoju vrednost tek kad ih izgubimo: mladost i zdravlje. Dela svedoce o covekovoj pameti, a reci o njegovom znanju. Deca su covekova krila. I jedna noc anarhije gora je nego mnogo godina tiranije. Ima dve vrste ljudi: onih koji mogu biti srecni ali to nisu, i onih koji tra e sre cu ali je ne nalaze. Jedan prijatelj - nije malo, ako ih je hiljadu - nije mnogo. Jedno korisno iskustvo vi e vredi od svih pravila mudrosti. Jezik je kao lav: ako ga dr i - titi te, ako ga pusti - rastr e te. Kad se sa nekim svada , ostavi mesta za pomirenje. Kad se dvoje prepiru oko vere, onda je bar jedan budala. Kada nema ono to eli , eli ono to ima . Kome su dokazi kratki, jezik je dug. La je i samom la ljivcu katkad odvratna. (takode i madagaskarska) Mala je korist od ociju ako je um slep. Med u ko nici srece brzo se ukiseli. Mudrost je stablo koje u srcu raste a na jeziku donosi plodove. Nada li se pra tanju od onoga koji je iznad tebe, budi spreman da oprosti i onima ko ji su ispod tebe. Najdragoceniji su oni prijatelji koje ne poznajemo. Ne poseduje tvrdica zlato, vec zlato tvrdicu. Nijednoj stvari se previ e ne raduj, ali se i ne rastu uj, jer stvari nisu vecne. Od nauke od koje nema koristi isto je kao od leka koji ne leci bolesnika. Onaj koji eli dobro lici na onoga koji cini dobro. Po uri da ucini dobro kad mo e , jer uvek nece moci. Posecuj mudre ljude: ako si glup - oni ce te pouciti, ako si mudar - postace mudr iji. Poslu aj onoga ko te natera u plac, a ne onoga ko te zasmeje. Razlika izmedu znanja i bogatstva u tome je to nas znanje cuva, a bogatstvo mi mo ramo da cuvamo, i to znanje upotrebom raste, a bogatstvo se smanjuje. Reci koje dolaze iz srca dose u do srca, a one iz ustiju najdalje do u iju. Ruka koja daje uvek je iznad one koja prima. Svako casno dobro polako kaplje, necasno obilno pritice; ali malo i pravedno, bo lje je nego mnogo a zlo. Smrt te mo e zaboraviti jedan dan, ali te nece zaboraviti sutradan. Sporost dolazi od Boga, a brzina od davola. Tri stvari vode u propast: lakomost, po uda i samoljublje. U rasrdenom srcu mora biti mesta za izmirenje. U svadi se ne odaj jarosti; ona oduzima deo tvoje moci i predaje je tvom bespomo cnom neprijatelju. Uceni bez rada - kao oblak bez ki e. Ucenje u starosti, to je pisanje po pesku; ucenje u mladosti, to je klesanje u k amenu. Cutanje je ukras umnoga, a maska glupoga. Covek bez vaspitanja je kao telo bez du e. Covek je jo gospodar reci koje nije izgovorio, ali je rob onih koje su mu se izma kle. Cuvaj se urbe, jer ona uvek dovodi do kajanja: onaj ko uri - govori pre nego to ne to sazna, odluci pre nego to proveri, kudi pre nego to se u ne to uveri. Africke Ako ima cilj, naci ce i put. Ako ptica kljuca ito tvoga druga - oteraj je, jer ce doci vreme kad ce i tvoje kl jucati. Ako ti neko ka e da je glad bolja od sitosti, nemoj mu verovati.

Bolje je neprijatelja zadr ati van kuce, nego ga terati iz kuce. Grube ale prijatelja isto su to i izdajstvo. Za ga enje po ara ne tra i se cista voda. Znanje je kao stablo baobaba: jedan covek ga ne mo e obuhvatiti. Kada ti je te ko - placi, ali neka tvoje suze ne teku po zemlji - mogle bi je uprl jati. La ima sedam zavr etaka, a istina samo jedan. La mo e naneti bol sto puta veci nego koplje. Mudrost ne stanuje samo u jednoj kuci. Ostavi onome koji voli ono to voli, jer ako mu ka e da ostavi ono to voli, on ce i da lje voleti ono to voli, a tebe ce mrzeti. Prevelika mudrost granici se s glupo cu. Preteranom dobrodu no cu nece daleko dogurati. Samo glupog coveka mogu slomiti sitne stvari. Srecna je krtica koja ivi pod zemljom i ne vidi ovaj i ovakav svet. Srce je to koje nas vodi u raj i pakao. Srce nije koleno da bi se moglo saviti. ta ce nam bogatstvo ako zbog njega svakog trenutka mo emo izgubiti glavu. to ne postigne vikom, postici ce cutanjem. Bugarske Ako mi stane na noge, na srecu ne mo e . Ako hvali Boga - nema ta da izgubi , ako ga huli - nema Ako hoce da se udavi , ne muci se u plitkoj vodi. Vreme crni, vreme beli. Glad ne vidi ni ta osim hleba. Bog se najvi e cudio kad je video da sinovi kradu od oca. Da nema siromaha, ne bi imao ko da radi. Dok pravda tamnuje, krivda caruje. Zna konj ko ga mo e jahati. Jednima novac oduzima pamet, drugima je daje. Kad nekome cini dobro, misli i na posledice. Od jedne iskre mnogo kuca izgori. Od hodanja ne to, od sedenja ni ta. Odakle se voda zamutila, odatle treba da se izbistri. Pametna glava vredi stotinu ruku. Svaka ptica ima nad sobom svoga sokola. Snaga bez pameti sama se raspada. Tikve od jednog semena, pa jedne zrele a druge nezrele. U tude jelo ne stavljaj so. Covek jedno kroji, a Bog drugo ije. Covek nije cvet da ga pomiri e i zna kakav je. to covek sam sebi napravi, ne mo e ni davo da mu napravi. Bunjevacke ta da dobije .

Ako ne mo e da bude slavan i bogat, mo e da bude po ten i dobar. Ako nisi mio ivini, nece ni coveku. Ako se na mr nju mr njom odgovara, kako ce se mr nja zavr iti? Ako se s malim ne mo e zadovoljiti, vece nisi ni zaslu io. Bogat je ko nije du an, a mlad ko je zdrav. Bolje je voleti i izgubiti, nego nikad ne voleti. Gde brat bratu ruku pru i, tamo rod i dom ne tu i. Gde ima puta, ne idi stranputicom. I u rdavom buretu mo e biti dobro vino. Ko zlo za dobro vraca, zlo mu se nece od kuce odmaci. Najgora je ptica koja svoje gnezdo kalja. Cast tvog bli njeg neka ti bude isto tako mila kao tvoja. Cistom obrazu i suza je dosta. Covek se ne meri laktom, nego pamecu. Burmanske

Ako bude mnogo pitao, saznace ono to ti treba. Ako vi e zna , imace vi e srece. Ako uvek ide , stici ce kuda si naumio. Najva nije od svega jeste da ne lici ni na koga drugoga. Samo visina ima senku. Cak i sunce stari. Vijetnamske Bolje je biti slep ocima nego umom. Vi e vredi iveti i najbednijim ivotom sa svojom porodicom, nego iveti sam u izobilju. Dobar karakter vi e vredi nego najlep e lice. Dok je god coveku na ramenu glava, ni ta nje izgubljeno. ena bez mu a je kao barka bez jedra, a dete bez oca je kao raskr ce bez putokaza. Za jedan kuan mo e kupiti coveka, ali cestitost ne mo e kupiti ni za kakve pare. Iako je boja zlata uta, od nje, cesto, pocrni covekova du a. Kada supru nici ive u slozi, oni su kadri i vodu iz mora iscrpsti. Kuca bez domacina - kao orman bez brave. Lepe reci ne ko taju ni ta, pa ih, stoga, upotrebimo kada je rec o necijoj sreci. Mac ima samo dve o trice, a jezik ih ima na stotine. Mekano u e cvrsto u e. Ne boj se surove kole, ona ti nece ostati du na. Pakost se uvek nagraduje pako cu. Samo se obrati lekaru, on ce vec da ti pronade bolest. Sve znanje mudraca ne vredi toliko koliko vekovna mudrost jednog naroda. Stara koljka biser daje. Ciniti dobro je te ko kao penjati se na liticu, ciniti zlo je lako kao spu tati se s litice. Covecji otrov jednak je otrovu deset zmija. Gruzijske Ako nema ogledala, svet mo e poslu iti umesto njega. Bogatstvo je greh pred Bogom, a siroma tvo - greh pred ljudima. Bogatstvo je kao muva: cas sleti na smece, a cas na ru u. Dug ulazi kroz pukotinu, a onda toliko naraste da ne mo e da izade ni kroz vrata. Znanje je vrednije od novca, o trije od sablje, mocnije od pu ke. I u mleku ce naci crne mrlje ako se u njega zagleda . Ko se pokorava sudbini umire kao rob. Ljudsko prokletstvo gore je od Bo jeg. Najbolje ptice iza svih lete. Ne kupuj prve krastavce i prve glasine, jer ce im cena brzo pasti. Otvori svoja vrata, pa ce ih i kod drugih naci otvorena. Svoji nedostaci se lako prepoznaju kod drugih. Tamo gde jede so, ne razbijaj slanik. Tra i lek od onoga koji je vec preboleo bolest. Covek ne mo e da prode a da ne ostavi trag. Covek pre ostavlja veru nego naviku. Grcke Ako si jak, izazovi po tovanje svojim znanjem i dobrotom. (starogrcka) Da biste uspeli, potrebni su vam prijatelji. Da biste veoma uspeli, potrebni su vam neprijatelji. (starogrcka) Dobar mu je onaj kome je ena dobra. Jedan minut strpljenja, deset godina mira. Mudrac sve svoje sa sobom nosi. (starogrcka) Pomozi sam sebi i nebo ce ti pomoci. (starogrcka) Smrt je besmrtna, sve ostalo je smrtno. (starogrcka) Danske Vecu zahvalnost zaslu uje onaj koji coveku pomogne da ne padne, nego onaj koji ga

podi e. Vreme je svakome jednako dugo, ali ne i podjednako korisno. Zavist je kao crv koji grize samo ono drvo u kojem ivi. I onaj je besposlen ko mo e biti bolje uposlen. Kad bi zavist bila temperatura, celo covecanstvo bi bilo bolesno. Kad bi laganje bila umetnost, svet bi bio pun umetnika. Kad ti sreca pru i prst, ti joj pru i ruku. Kajanje je dobro, ali nevinost je jo bolja. Ko daje svinji kad god rokce i detetu kad god place, dobice debelu svinju i iskv areno dete. Ko dr i krst u ruci, prvo sebe blagosilja. Ko mnogo misli, malo govori. Ko ne eli da ga prevare, treba da ima oci na svakom prstu. Ko ne eli jeftino da kupi dobar savet, mora skupo da ga placa. Ljubav je kao vatra: to veca, to vi e dima. Ljubav i smrt ne mo e niko da izbegne. Male brige govore, velike su neme. Mir i dobro sagradena kuca nikad nisu skupi. Mlado drvo daje vi e dima nego vatre. Mnogi ljudi su kao satovi: pokazuju jedno vreme, a otkucavaju drugo. Mudrost bez prakse je kao vatra bez topline. Najopasnija je ona rana koja iznutra krvari. Ne postoji sreca koja nema neprijatelja. Ne uzimaj sve, ni uvek, ni od svakoga. Neka ti pamet slu i kao kormilo, a vrline kao jedro. Novac ne mo e mirno da le i, on hoce da ru i, gradi i ratuje. Prikupiti porez isto je kao prikupiti med: iz ko nice treba tako uzeti da i pcelam a ne to ostane. Rano bode ono to ce biti trn. Sa smrcu treba iveti, a ne juriti za njom. Smrt placa sve dugove. Smrt, sama po sebi, nije toliko stra na; nju je takvom ucinio ivot. Sreca mo e coveka preneti preko potoka i ako on eli da skoci u njega. Ucini lo em coveku dobro, pa moli Boga da ti ne vrati. to bolje polje, to vi e kopriva. to se precuti - mo e da se ka e, to se ka e - ne mo e da se precuti. to veci razum, to kraci jezik. Egipatske Jedna nit dobra vuce jace nego konopac sile. Mo e se bez Boga ici u pustinju, ali se bez njega ne mo e vratiti. Neuki covek lici na tupu sekiru: i njome mo e da obori stablo, ali uz mnogo truda. ( staroegipatska) Od vrane ne treba ocekivati da hvali drugu boju osim crne. Svet je ogledalo: pogledaj u njega, i ono ce ti vratiti tvoju sliku. Skrivaj dobro koje cini , kao to Nil skriva svoj izvor. Strpljivost je jaka vatra u kojoj ispari sva voda na e tuge. Engleske Ako hoce da ti koko ka nosi jaja, mora trpeti njeno kokodakanje. Bolestima se placaju zla u ivanja. Bolje ce po tenog coveka vezati jedna nit, nego nepo tenog konopac. Budi spor kad bira prijatelje, a jo sporiji kad ih menja . Vaspitaj dete prvih sedam godina, a kasnije radi s njim ta hoce . Velik i dobar retko su ista osoba. Velike mete najbr e se pogode. Veliki brodovi duboku vodu gaze. Vi e ko ta izdr avanje jednog poroka nego dvoje dece. Glasina je veliki putnik. Gde sve ruke stri u, ovce idu gole.

Dan koji dolazi cini nam se du im od godine koja je pro la. Dug je najgore siroma tvo. Zlatno vreme nikad nije bilo na e vreme. ivot bez veselja je kao uljanica bez ulja. I onaj ko ima najvi e vremena, najmanje ga ima za gubljenje. Istina ima lepo lice, ali lo u odecu. Kad je ljubav mr ava, mane su debele. Kad je srce u plamenu, neka iskra izleti i na usta. Kad se ljubav ohladi, sve mane se vide. Kad stignemo na obalu, vi e ne molimo. Ko vreda prijatelja u ali, ozbiljno ga gubi. Ko sve veruje - gre i; ko ni ta ne veruje - opet gre i. Ko se na vreme boji opasnosti, retko kad je oseti. Ko te je toliko puta prevario kao to si ti sam sebe? Lak e je naci rupe nego ih zakrpiti. Lanci od zlata jaci su od gvozdenih. Lenjost tako polako koraca, da je siroma tvo brzo stigne. Lo i izgovori su gori nego nikakvi izgovori. Malo je va no koje je vere zao covek. Mnogi bi bili kukavice, samo kad bi imali dovoljno hrabrosti. Mrlje bogata a se prekrivaju zlatom. Najveca moc vode je u enskim suzama. Ne nedostaje puteva onome koji hoce. Ne pravi jedra veca od broda. Ne uzvracajuci ljutnjom na ljutnju, spa ava i sebe i onog koji se ljuti. Neka tvoji poroci umru pre tebe. Nema slatkog bez znoja. Nema te vere koja ne bi mogla da se hvali svojim mucenicima. Nepotrebna stvar skupa je po bilo kojoj ceni. Niko nije tako dobro potkovan da ne bi mogao da se oklizne. Nu da nije nikad napravila dobar posao. Od dva zla ne biraj nijedno. Odmor je samo za mrtve. Oni koji tra e samo mane, ni ta drugo i ne nalaze. Pouke vode, a primeri vuku. Po teni ljudi ne boje se ni svetla ni mraka. Prijateljevo oko valjano je ogledalo. Prijateljstvo ne mo e uvek stajati na jednoj strani. Ru a ce pod bilo kojim imenom opet prijatno mirisati. Svet ne vodi racuna o tvojim pogocima, vec o tvojim proma ajima. Svi smo mi Adamova deca, ali je svila stvorila razlike. Sreca nam mo e oduzeti samo ono to nam je dala. Sreca ce ce stanuje u kolibi nego u palati. Upali tudu svecu, ali ne gasi svoju. Uspeh je upropastio mnogo ljudi. Uci svoje dete da dr i jezik za zubima, a da govori - brzo ce nauciti ono i samo. Cutanje je, ponekad, recitije od reci. Etiopijske Ako smrt zakasni, mislimo da nikad vi e nece doci. Vi e se mudrosti mo e naci u divljim brdima, nego u ma kojega sudije. Zlom coveku i dimu nema pregrada. Istina se postepeno razja njava, kao to postepeno nastaje jutro. Istini je sudeno da se bori protiv la i. Istina ce pobedivati, ali ce se la uvek vr acati, te ce istina uvek ponovo morati da se bori s njom. Ako to ne bude cinila, bice zauvek izgubljena. Kad bi se skupile sve gre ke umnoga, dobila bi se planina. Ko ima dete, i sam se pretvara u dete. Ne grdi Boga to je stvorio tigra, radije mu zahvali to mu nije dao krila. Srce se jace od svega raspali i br e od svega ohladi.

Rec koja je pala s jezika lici na jaje koje je palo na pod. U koga je jezik brz, u toga je um spor. Covek bez domovine - kao zemlja bez semena. Covek u domovini - kao lav u umi ili krokodil u reci. to silazi s jezika, treba da bude cistije od zuba. Indijske Ako ne znate kuda idete, svaki put ce vas tamo odvesti. Ako nekoga proklinje , pripremi dva groba. Ako covek voli sebe, neka ne cini zlo, ma kako ono malo bilo. Bolje je iveti u svojoj domovini u nevolji, nego u tudini u zadovoljstvu. Vatra koja ivi u drvetu ne mo e se videti dok se ne raspali. Dobro vaspitanje je najvece dobro koje mo emo ostaviti deci. Dobrom coveku kap vode je okean, a zlom je okean kap vode. Dr i glavu uspravno, makar se na tebe brdo ru ilo. Zlo i dobro pre ili kasnije dobiju ta zaslu e. Zmija ponekad ugrize, a zao covek na svakom koraku. I nemocan gnev vrlo je mocan. I razbesneli slon mo e se umiriti cutanjem. Izgovoreno razume cak i stoka; neizgovoreno razume samo mudar covek. Izgubio si carstvo sveta - nemoj se alostiti, nije to ni ta. Osvojio si carstvo sve ta - nemoj se radovati, nije to ni ta. Kad voli , i majmun ti se cini lep; kad ne voli , ne mari ni za lotosov cvet. Kad se covek rodi - on place a drugi se smeju, a kad umire - drugi placu a on se smeje. Kap vode koja padne na usijano gvo de, isparice. Ista kap, ako padne na lotosov cv et, blistace kao perla, a ako padne na koljku, postace biser. Tako i covek postaj e ono s cim se udru uje. Ko je opijen vinom, pre ili posle se otrezni; ko je opijen vlastoljubljem, ne tr ezni se do smrti. Lonac i u more uroni - on ce iscrpsti samo onoliko koliko u njega mo e da stane. Ljudi mogu da izbegnu posledice zlobe svojih neprijatelja, ali nikad nece izbeci posledice svojih grehova. Majka je bo anstvo, a otac bogatstvo doma. Ma tanje len tine ne vredi ni ta vi e od potonulog cupa. Mo e se probuditi covek koji spava, ali ne i onaj koji bdije. Mo e se raspuci stena, ali se ne mo e uvek omek ati srce. Mo e se upoznati dubina bunara, ali ne i dubina du e. Mrtav slon ostavlja svoje kljove, tigar svoje krzno, a covek svoje ime. Napis na celu ne mo e se izbrisati. Ne prekidaj nit prijateljstva, jer ako je bude morao vezati, ostace cvor. Neka ne cini zlo drugome onaj koji nece da ivi u brizi i alosti. Nema prijatelja kao to je brat, nema neprijatelja kao to je brat. Nemoguce je predskazati sudbinu kamena, drveta i coveka. Niko nije umro od prokletstva, ni pre iveo od blagoslova. O nebu i majci nikad ne govorimo dovoljno dobro. Onome kome nije do lo vreme umiranja, ni stotinu strela nece na koditi; onoga kome j e vreme do lo, usmrtice o trica trave. Osveta donosi zadovoljstvo za jedan dan, opro taj za ceo ivot. Prijateljstvo necasnog coveka je kao senka ujutru: najpre je velika, a zatim se smanjuje i nestaje. Prijateljstvo plemenitog coveka je kao senka popodne: najpre je mala, a potom postepeno raste. Prosjak koji tra i mrvice isprosi vi e nego onaj koji tra i kri ke. Reke ne piju svoju vodu; drvece ne jede svoje plodove; oblaci ne gutaju svoju ki u . Sve to je veliko, uvek je korist drugih. Sa istog izvora piju i mudrac i budala. Sagradenu kucu mo e svako da kritikuje, ali ne mo e svako da je sagradi. Svet laska slonu, a gazi mrava. Svojoj koljci biser je bezvredan. Sigurno ce propasti onaj koji smi lja propast drugome.

Sjedinjene, cak i male stvari postaju jake; besan, divlji slon mo e biti vezan sa malo strukova slame upredenih u konopac. Sreca le i na vrhu tvog jezika: na njemu su i prijatelji i neprijatelji, i ivot i s mrt. Srd ba prelazi u bes samo kad je neprijatelj slab. Stablo ne uskracuje svoju senku cak ni onome ko je do ao da ga obori. Suvi e brzo uzdizanje pocetak je pada. Sudbina se smeje i onima veoma odva nim i onima veoma opreznim. Treba dobro da zna ta ti mo e progutati i ta tebe mo e da proguta. Hleb siromaha sladi je od hleba bogata a, jer glad mu daje slatkocu. U velikih i glavobolja je velika. U gnevu mo emo da skocimo u bunar, ali nikakav gnev nece pomoci da se otud izvucem o. U napola punoj posudi voda igra i posuda se klati, a u punoj ona je mirna i posu da cvrsto stoji. U rasrdenog ni ociju ni u iju. Cak i bivo nece ostati u kuci u kojoj nema sloge. Cak i davo ima potrebu za drugom. Skorpionov otrov nalazi se u njegovom repu; komarcev u njegovoj glavi; zmijin u njenim zubima; covekov u celom njegovom telu. to je vo bez jarma to je dete bez nadzora. Asirijske Pametan zna da mnogo ne zna, a budala misii da sve zna. Coveka krasi odeca, a kucu metla. Dok jedna kajsija sazri, stotinu ih otpadne. Ko se mesa u tude stvari, hvata besnog psa za u i. Sengalske Ako je kormilo u Ime Boga vece je Ko je video oca, Male nesrece nas Obogacen siromah Teret sreckovica U bogatom domu i Dagestanske cvrstim rukama, brod ce izdr ati svaki uragan. i od njega samog. video je i sina. oslabljuju, a velike pretvaraju u kamen. i po danu zvezde vidi. sam Bog nosi. macka je va na osoba.

Obucu grize pas kojeg davno nisu tukli. Ako je desna ruka prazna, leva se s njom nece dru iti. Praznu ruku ni pas ne grize. Eskimske Ako mi je sudbina takva, pa cu i razbicu se. Ako ti je ena dobra, druga ti ne treba. eni se uvek sam, bez tude pomoci. Naspavao se toliko da mu se vi e ne mili da ivi. Tek kad pocne da puca led, znace ko ti je prijatelj. Hranio se kao vuk, pa je kao vuk i iveo. Zulu Dete koje ne place, mo e umreti na ledima majke. Srecna je krtica koja ivi pod zemljom i ne vidi sveta. Indijanske Ako je nama dobro, bice dobro i drugima. Moji mladici nece raditi, jer ljudi koji rade ne mogu sanjati, a mudrost nam dol azi u snu. Irske

Gorke su suze koje teku, ali jo gorce one koje ne teku. Dalje dopiru uzdasi nego krikovi. Poklone primaj s uzdahom. Izrasle li tvome teletu srebrno vime, iz njega ce lako dobiti zlatno mleko. (Belo ruska poslovica) Ljudi lice na natovarena kola: njihov teret ne mo e se videti za jedan dan. (Poslo vica iz Gane) Ako se ne ispece dobar hleb, nedelju dana je izgubljeno; ako je etva lo a, godinu d ana je izgubljeno; ako brak ne uspe, citav ivot je izgubljen. (Estonska) Kineske Ako veruje u cuda, cuda ce poceti da se de avaju. Ako znamo da smo ucinili zlo, a odbijamo da to priznamo, dvostruko smo krivi. Ako ima mana, popravi se; ako ih nema , cuvaj se. Ako je neko umoran da ti da osmeh, daj ti njemu svoj. Ako si strpljiv, i list dudov bar un ce postati. Ako srce nije na mestu, onda gleda a ne vidu, slu a a ne cuje , jede a ne oseca ukus. Ako su deca zla, ne zaslu uju nasledstvo; ako su dobra i radna, nasledstvo im nije potrebno. Ako tri dana ne cita knjige, tvoje reci gube lepotu. Ako coveku da ribu, nahranice ga za jedan dan; ako ga nauci da peca, nahranice ga za ceo ivot. Bio sam besan to nemam dobre cipele, a onda sam oti ao na trg i tamo sreo coveka be z nogu. Tek tada sam bio zadovoljan svojim ivotom koji mi je sudbina odredila. Blato mo e dragulj uprljati, ali ga ne mo e pretvoriti u blato. Bogatstvo oduzima vi e zadovoljstva nego to ga pru a, ali treba imati du u da bi se to osetilo. Bolje i koliba od slame u kojoj ima smeha, nego mermerna palata u kojoj ima plac a. Bolje je sacuvati ivot coveka, nego sagraditi hram od sedamdeset spratova. Bolje je spasiti jednoga koji umire, nego pokopati stotinu mrtvih. Br i je jedan jezik nego dve noge. Brzo otvaraj oci, sporo otvaraj usta. Budi dobar s dobrom osobom, ali joj ipak uvek ne povladuj. Budi krotak i skroman ako eli da te uzvise; hvali tude vrline ako eli da stekne prija telje. Vino ne opije coveka, nego se covek opije sam. Vino pij iz male boce, ucenost iz velike. Vrata iza kojih je dobro te ko je otvoriti, a iza kojih je zlo te ko je zatvoriti. Vrlina je lepa i u najru nijih, a porok ru an i u nalep ih. Vrline koje se kupuju uvek se skupo placaju. Gde se ni ta ne mo e pomoci, lepo je (bar) osmehnuti se. Da se nauci dobru potrebne su tri godine, da se nauci zlu dovoljno je jedno jutro. Deca su ogledalo roditelja. Dobar govor lici na umetnika koji, obradujuci ad, ne povlaci nijedan pogre an potez . Dobar trkac ne podi e pra inu za sobom. Dobro koje racuna na protivuslugu, nije dobro. Duboka reka tece mirno, pametan covek govori tiho. Dug dan je kao mala godina. ivi kako mo e , kada ne mo e kako hoce . ivot je samo most; ne gradi kucu na njemu. Zaboraviti pretke znaci biti potok bez izvora, stablo bez korena. Zavist je kao zrno peska u oku. Zalutati i pogre iti, a ne promeniti pravac, znaci konacno pogre iti Zatvor je zatvoren i danju i nocu, pa ipak je stalno pun; hramovi su stalno otvo reni, a u njima nema ni ive du e (ili: jedva da nekog ima). Zlo i dobro ne dolaze sami, vec kako ih dozovemo. Zlo koje se boji da se za njega sazna, sigurno je veliko.

Znanje je najvece blago, koje svog vlasnika na svakom putu prati. I ako hiljadu ljudi veruje u glupu stvar, ona i dalje ostaje glupa. I dobrog coveka i dobrog konja ljudi ja u. I dragom kamenu potrebna je ruka ve tog majstora. I lepi cvetovi lepi su za neko vreme. I najvece kule podi u se od zemlje. I put od hiljadu milja pocinje prvim korakom. Izgubljeno zlato mo e se naci; izgubljeno vreme - nikada. Izleciti se mo e jednim udarcem maca, ali ne i jednini udarcem jezika. Jedan dan zamenjuje tri kada se sve na vreme radi. Jedna od glavnih du nosti covekovih je da raspali u sebi ono blistavo nacelo razum a koje dobijamo od Boga. Jedno jedino "evo ti" vredi vi e nego deset "neka ti nebo pomogne". Jednom pokazati vi e vredi nego sto puta kazati. Kad izgubi ponos, nisi izgubio ni ta; kad izgubi zdravlje, izgubio si pola; kad izgu bi volju, izgubio si sve. Kad si sam, misli o svojim nedostacima; kad si u dru tvu, zaboravi na tude. Kada dugo ive skupa, ivotinje se zavole, a ljudi zamrze. Kada jedna rec ne pogodi cilj, hiljadu reci gubi smisao. Kajanje je prolece vrlina. Kao to nezahvalnik zaboravlja dobrocinstva, tako mudar covek zaboravlja uvrede. Kao to se zatvara boca da bi se vino ocuvalo, tako treba i usta zacepiti. Kao to se u ogledalu neciji lik mo e pokazati, tako se iz pro losti sada njost mo e upozn ati. Ko dobro poznaje sebe i neprijatelja - uvek pobeduje, ko samo sebe poznaje - mo e jednom pobediti, ali ce drugi put pretrpeti poraz; ko pak ne poznaje ni sebe ni neprijatelja - taj nece nikad pobediti. Ko ima mnogo novca a nema dece, nije bogat; ko ima mnogo dece a nema novca, nije siroma an. Ko ima hrabrosti da ispravi svoje gre ke, dugo ih ne ponavlja. Ko je dobar sin, dobar je i brat, dobar mu , dobar otac, dobar rodak, dobar prijat elj i dobar gradanin. Ko je sposoban da pocrveni, nema crno srce. Ko me iza leda kudi, taj me se boji; ko me u oci hvali, taj me prezire. Ko ne misli na druge, jednog dana ce utvrditi da ni drugi ne misle na njega. Ko nema nijednog prijatelja, ide kao stranac po zemlji. Ko te i vrlinama, lici na coveka koji se penje na brdo; ko se prepusti porocima, l ici na coveka koji se s visine ru i. Ko tra i istinu, mora znati da je podnese. Ko u mraku klececi moli, taj istinski moli. Ko ume da slu a, vi e vredi od onoga koji ume da govori. Koliko god bio sna an, jedan stub ne mo e nositi kucu. Lak e je premestiti reku nego joj promeniti cud. Lepe reci nisu uverijive, a uveredljive nisu lepe. Lepi putevi ne vode daleko. Ljubav se sva sastoji od ociju, pa ipak ni ta ne vidi. Ljudska srca su isto tako razlicita kao i lica. Malo volimo sebe kad nekoga mrzimo, ali kad volimo samo sebe, mrzimo pola sveta. Marljivome nedelja ima sedam dana, a lenjome sedam sutra. Mekani jezik ostaje, tvrdi zubi ispadaju. Misao je slicna kopanju bunara: voda je najpre mutna, pa se zatim polako razbist ri. Mudar covek zaboravlja sve, osim svojih pogre aka i svojih dobrocinitelja. Mudar covek je velik i u najmanjim stvarima, a zao mali i u najvecim stvarima. Nadaj se najboljem, budi spreman na najgore. Najbolje su zatvorena ona vrata koja se mogu ostaviti otvorena. Najmanje elimo da saznamo one istine koje bi nam donele najvi e koristi. Ne pitam te koliko si skocio, vec koliko skace . Ne pla i se lo ih reci, vec lo ih dela. Neznanje je noc bez meseca i zvezda.

Nemoj se brinuti to te ljudi ne poznaju, vec to ti njih ne poznaje . Nesreca je efikasan lek: odjednom leci od mnogih bolesti. Nesrecan je covek koji vidi stvari samo onakve kakve one jesu. Nesrece izlaze iz usta, bolesti ulaze kroz usta. Nesreca ulazi samo na ona vrata koja smo joj ostavili otvorena. Nece propasti covek koji poznaje svoju snagu. Ni najlep i sutra nji dan ne mo e nam vratiti onaj jucera nji. Ni ono to se dogodilo pred na im ocima nije obavezno istina, a zar se onda mo e verov ati recima izrecenim daleko iza na ih leda? Ni ta nije te ko, treba samo hteti. Novac zaraden trgovinom traje trideset godina; novac zaraden znojem i krvlju, tr aje sto hiljada godina. Novorodeno tele ni tigra se ne boji, a kad mu narastu rogovi, i vuka se boji. Od zlog coveka ostaje smrad deset hiljada godina. Oni koji lepo govore, ne govore uvek i najbolje. Onome ko zna da ceka, vreme otvara vrata. Oprezna noga mo e svuda da hoda. Planinu ce pomeriti samo onaj koji je u pocetku pomicao kamencice. Poznavati druge samo je znanje, poznavati sebe - to je mudrost. Polovina sposobnosti su od rodenja, a druga polovina od ucenja. Prvu polovinu noci misli na tude mane, drugu polovinu misli na svoje. Pre nego to krene da se osveti , iskopaj dva groba. Pretrpi malu uvredu, i bices po teden od velike. Prijatelji govore srcu, nebo du i, sve ostalo u ima, a knjige duhu. Pun cajnik cuti, napola prazan pi ti. Roditelji su ti dali ivot, a volju mora obrazovati sam. Samo tudim ocima mogu se videti svoji nedostaci. Svaki dan bez smeha, izgubljen je dan. Svako na svoj nacin tumaci nebesku muziku. Sve zablude imaju svoje vreme, a i najmanja istina i posle bezbroj pote koca, mudr ovanja i spletki ostaje uvek ono to je bila. Svi cvetovi buducnosti su u semenu sada njosti. Svoj duh obogatiti i svoje srce olak ati, svoj jezik odmoriti i svoje ruke umoriti , polako jesti i brzo spavati - u tome je sva mudrost. Senka se vidi tamo gde eli sunce. Sreca sledeceg veka gradi se u ovom veku. Srecan covek je brod koji plovi pod povoljnim vetrom. Strast kojoj ispustimo uzde lici na pijanstvo. Lek protiv toga sastoji se od dve reci: vladaj sobom. Strpljenje titi od uvrede, kao odelo od hladnoce. Srpljivom coveku vreme brzo prolazi. Tra i i naci ce , zanemari i izgubice . U casu uspeha ne zaboravljaj svoje neuspehe. Upali svetlo, umesto to se ali na tamu. Uciti, a ne misliti je glupo; misliti, a ne uciti je pogibeljno. Hladan caj i hladan pirinac jo mo emo da podnesemo, ali hladne reci nikako. Cak i onima koji vladaju znanjem, opreznost je najbolja za tita od nepredvidivog. Cim upozna bolest, blizu si ozdravljenju. Cini najbolje, ostalo ostavi. Cista savest ne boji se kucanja nocu. Covek ivi sto godina, a briga se nakupi za hiljadu. Covek koji ne menja svoje misli ili je vrlo mudar, ili je budala. Covek bez volje - kao no bez celika. Covek mo e da bude skroman a da ne bude mudar, ali je nemoguce da bude mudar a da ne bude skroman. Covek stari onako kako je iveo. Uciti je kao uzvodno plivati: zastani za trenutak i vec si vracen. Kirgizijske Dobro od dobrog coveka uvek se dobije; zlo od zlog coveka dobije se u te ko vreme.

Kad valjan covek pogre i, okrivljuje sebe, kad lo covek pogre i, okrivljuje druge. Kad vidi zlato, i prorok skrene s puta. Ko ima estoro dece, taj na est mesta ima bogatstvo. Nema hrabrih bez rana. Neosetljivom coveku rec proleti mimo u iju; osetljivom ka e rec, pa mu padne na srce. S jezika kaplju i med i otrov. Saosecati sa bolesnim, znaci vratiti mu pola zdravlja. Um je odeca koja se nikad ne iznosi, znanje je rudnik koji se nikad ne iscrpe. Korejske Ako ribu pusti u posudu s vodom, ne misli da si joj dao slobodu. Ve tina sabesednika zavisi od tvoje ve tine. Gde nema tigra, onde se i zec smatra vladarom. Dubina reke mo e se izmeriti, ali ne i dubina covecje du e. Duboka reka be umno tece. I budala radi po svom ubedenju. l za rukovanje cudotvornim macem potrebno je znanje. I najvece drvo je izraslo iz malog semena. I plitku reku prelazi oprezno. Iz rodnog kraja i gavran je mio. Jezik je bez nogu, ali juri na hiljade milja. Kad padne u vodu, ljuti se na sebe, a ne na potok. Ljubav je kadra da za jednu noc sagradi Kineski zid. Najbolje drvo pre svih seku. Naslikani hleb ne mo e se (po)jesti. Nesreca je kao reka: u nju se sliva vi e izvora. Nesrecan covek, i kad na perje padne, razbije glavu. Novac koji daje sve teniku ne dobija Buda. Otrovne gljive prve izrastu. Prosuti pirinac mo e pokupiti, ali izgovorene reci ne mo e vratiti. Ptica koja dugo stoji na jednom mestu vrlo brzo postaje plen. Reka se upoznaje plivanjem, a covek u razgovoru. Svako za svoju nesrecu okrivljuje druge. Soko slomljenih krila nije soko. Sreca je kao ptica u kavezu: kad je jednom pusti , vi e je nece uhvatiti. U ivotu nema ravnih puteva. U siroma noj kuci i bog je gladan. U srecnom domu i na paradajzima rastu tikve. Hrabrima i zvezde poma u. Cak i ako si nebrojeno puta odapeo strelu, svaki put vodi racuna kako zate e luk. Castohlepan misli da je nebo kapa njegova. Covek bez volje lici na slepca u polju. Covek koji ivi po svojim uverenjima, ne boji se kazne. to u pocetku nisi popravio malom motikom, kasnije ce popravljati velikom lopatom. Kurdske Vladari lice na zmije: poseduju i otrov i lek. Dobrim na dobro mo e svako uzvratiti, a na zlo uzvratiti dobrim mo e samo pravi cove k. avo ne ulazi u kucu punu dece. Mali dug raste kao i dete. Mu karac je kao reka, a ena kao jezero. Ne daj, Bo e, lisici snagu lava. Ne dao Bog ni planini da bude sama. Ono to pripada srcu neka u srcu i ostane. Reci su biseri, ali kad ih je mnogo, gube smisao. Svaka lepa gradevina jo nije hram. Hleb je kao vera; kad njega nema, covek je danas hri canin, a sutra musliman. Korzikanska

Jedno iskreno "da" i jedno odlucno "ne" vrede vi e nego stotinu "ako" i stotinu "a li". Kubanske Izgubljeno vreme oplakuje se do same smrti. Poslu aj ta govore o drugima i znace ta govore o tebi. to ne ude kroz oci, ne stigne do srca. Latinske Ako eli da ivi mirnim ivotom: slu aj, mnogo gledaj, pazi da mnogo ne govori . Ako hoce nekog da upozna , pitaj ga ta misli o sebi. Bez prijatelja je i najjaci covek nesiguran. Bogovi poma u onima koji rade. Bol se savladuje strpljivo cu. Budi ljubazan da bi bio voljen. Budite strogi prema sebi, a blagi prema drugima. Velike ideje tra e velike mucenike. Veruj, ali pazi kome. Vi e je ljudi pomrlo od preteranog jela i pica, nego od maca. Vreme je najkorisniji covekov savetnik. Vrlinu treba hvaliti i u neprijatelja. Vrlina je sama sebi najveca nagrada. Gde je dobro, tamo je otad bina. Gre iti je ljudski. Dvaput gre i ko porice krivicu. Dobar covek ne ume da cini nepravdu. Dobro daje, mnogo daje, onaj ko sa poklonom daje i nasmejano lice. Dok ivi , treba i da se nada . Za drugoga treba da ivi ako hoce iveti za sebe. Za tudom nesrecom se suze brze osu e. Zavist nagriza ljudsko srce. Zajednicka nesreca uteha je svima. Zakoni nu de su najgorci. Zatvori usta, otvori oci! Cuti i gledaj! Zdravi su bogatiji od bogata a. Znaj (imaj na umu) da si smrtan. Iz malih plamenova nastaju najveci po ari. Ili ne poku avaj, ili dovr i. Imanje vredi, a umenje jo vise. Istinsko prijateljstvo retka je ptica na zemlji. Istinu prihvataju malobrojni, a mnogo vi e njih laskanje i odobravanje. Kao u drami, tako i u ivotu, nije va no koliko traje, vec kako je proveden. (Va no je kako ivi , a ne koliko) Kad je odgovor blag, estok gnev se sti ava. Kada prestane uzrok, prestaje posledica. Kapljica dubi kamen ne padajuci dvaput vec cesto. Ko daje da bi dobio, ne daje ni ta. Ko je siromah? - Tvrdica. Ko je bogat? - Ko ni ta ne eli. Ko propusti priliku, bice od prilike napu ten. Ko se pravda, taj samog sebe optu uje. Ko seje vetar, po njece oluju. Ko seje strah, vi e se sam pla i; to je sudbina tiranije. Kovac postaje kovanjem. Koliko covek zna, toliko i mo e. Ko ulja ne mo e sakriti karakter. Laskav govor ima svoj otrov. Laskanje je hraniteljka mana. Lenja mladost stvara starog prosjaka. Ljubav ne zna za pote koce. Ljubav rada ljubav.

Ljudski ivot je kao mac. Ako ga upotrebljava , istro i se; ako ga ne upotrebljava , ipa k ga izjede rda. Ma ta radio, misli na kraj. Mudar covek izbegava opasnosti. Mudrost mo e liciti na pla ljivost, ali ono to lici na juna tvo, cesto nije ni ta drugo n ego nepromi ljenost. Navika je kao druga narav. Najbli i bogovima je onaj koga pokrece razum, a ne gnev. Najgora je navika na srecu. Nauci da slu a ako ne zna da govori . Nauci da ivi bez prijatelja, jer ti mo e koristiti u danima nesrece. Ne zaboravi staru stazu, ni starog prijatelja. Ne mo emo svi sve. Ne savetuj prijatelje ugodno, vec korisno. Ne tra i meko da ti ne dopadne tvrdo. Neguj mir s ljudima, a ratuj s porocima. Neka ne zapoveda onaj ko ne ume da se pokorava. Neka ti jucera nja pogre ka bude dana nji ucitelj. Nema spasa bez vrline, nema vrline bez rada. Nepravedne molbe Bog ne slu a. Nije iveti zlo, vec zlo iveti. Nije sve casno to je dopu teno. Nije sramota ni ta ne znati; sramota je ni ta ne uciti. Nije srecan onaj ko ima ono to eli, vec onaj koji ne eli ono to nema. Nijedan put nije neophodan za vrline. Nijedno doba nije kasno za ucenje. Niko nije obavezan da cini ono to je iznad njegovih mogucnosti. Ni ta ne ocekuj od prijatelja to bi mogao uraditi sam. Ni ta nije tako lo e, a da ne sadr i i ne to korisno. Od dva zla treba izabrati manje. Oboje je zlo: i svima verovati i nikome. Obuzdaj gnev, jer on zapoveda ako se ne pokori. Odluka treba da prenoci. Onog ko se obogatio za godinu dana trebalo je obesiti pre dvanaest meseci. Opreznost je majka mudrosti. Osveta je uvek u ivanje sitne i slabe du e. Patnje i radosti su prolazne. Patuljak stavljen na d ina vi e vidi nego sam d in. Pla ljivac se boji pre opasnosti, podlac u opasnosti, odva an covek posle opasnosti. Plemenit nacin osvete je pobedenom pra tati. Pobeduje nas samo ono cega se pla imo. Podnosi i ne ali se na ono to se ne mo e izbeci. Pozivati se na rdava dela drugih, znaci prati se blatom. Pocasti menjaju karakter, retko nabolje. Poceci svih stvari su mali. Pocni! Zapoceto je polovina posla. (takode i srpska izreka) Po tenje je najbolja politika. Pravda ponekad spava, ali nikad ne umire. Prva vrlina je biti bez mane. Prevelika ambicija nije bez senke zlocina. Prijatelj je najbolja imovina. Prijatelje treba ceniti po delima, ne po recima. Priroda je i u najmanjim stvarima najveca. Priroda nam je svima dala jedan jezik i dva uha, da bi nas opomenula da manje go vorimo a vi e da slu amo. Rec "mora " je pogana biljka. Reci uce, a primeri privlace. Savest je kao hiljadu svedoka. Savetuj kao starac, donosi odluke kao zreo covek, radi kao mladic. Samo je ono drvo cvrsto i jako koje cesto bije vetar.

Svada svadu rada. Svako se drvo poznaje po svom plodu. Sve ima onaj koji ne te i ni za cim. Svetlost baca senku, a istina otkriva tajnu. Silom uradeno nije pouzdano. Siroma tvo nauci sve ve tine. Slogom rastu male stvari; neslogom se i najvece raspadaju. Srebro je jeftinije od zlata, a zlato od vrline. Stavi omcu na jezik, dok je nije on tebi stavio. Stara ljubav nikad ne zarda. (takode i nemacka izreka) Suze ponekad imaju vrednost govora. Te ka vremena ubla avaj lepim vremenom. Treba da promeni duh, a ne podneblje. Treba odr ati rec ako je i neprijatelju data. Udvostrucava greh ko se greha ne stidi. Uzalud je pametan onaj koji nije pametan za sebe. Ceni stablo prema vocu (plodu), a ne prema li cu. Celo, oci i pogled vrlo cesto la u, a govor najce ce. Cisti racuni - dobri prijatelji. Covekova senka je cesto slicna prijatelju: nestane je cim sunce zade. Coveku svakog dana preti opasnost od coveka. to je prirodno, nije sramno. to je ucinjeno, ne mo e se izmeniti. Lezginska Opasan je neprijatelj koji nosi masku prijatelja. Letonske Ako konj srece stoji pred tvojom talom, odvedi ga na jasle. Gladna buva visoko skace. Da je mesec od novca, ljudi bi ga vec odavno s neba konopcem privukli na zemlju. Lepota i stid jedno drugo ne podnose. Libanska Dim je uvek veci od vatre. Litvanska Kopriva raste i neposejana, a p enica ni kad je posejana. Malajske Neka se gornji list ne smeje kad donji list opadne. Reci su kao tre nje: jedna drugu vuce. Srecnoj koko ki jastreb nije stra an. Maloruska Bila jednom jedna istina, ali ju je rda pojela. Malte ka Pravda je pobegla sa sveta jer niko nije hteo da je primi u svoju kucu. Madagaskarske Bol je kao pirinac u ostavi: svakog dana se pomalo smanjuje, dok sasvim ne i cezne . ivot je kao miris jela: nikad ne zna kada ce i ceznuti. Jezikom se mo e sav svet izorati, ali rukama se te ko boriti i s grumenom zemlje. Kad je sama, la je debela, ali cim ima svedoka, brzo smr a. Ko hoce da se obogati, mora da lovi ribu odjednom u tri reke. Kucu ne greje toplina ognji ta, vec sloga medu supru nicima. Ljubav je kao klica pirinca: ako je presaduje , bolje uspeva. Mudre reci su kao ecerna trska: secemo ih, ali njihova slast je neiscrpna.

Neka va a ljubav bude kao prolecna ki a koja sitno pada, ali preplavi obale. Nije dobro zaboraviti odjednom, bolje je zaboravljati pomalo. Nema tina i beda ne cine ljude boljima, nego ih, naprotiv, kvare. Pare su kao gosti: dodu i produ. Po tenom coveku veci bol nanosi amar nego rana. Po tenje mo e biti pobedeno, ali ono ne mo e biti uni teno. Pravedna rec je kao ecerna trska; bila duga, bila kratka, podjednako nam je slatk a. Reci su kao jaja: tek to se otvore, vec imaju krila. Svaka zemlja ima ne to svoje: u jednoj je to ljudska rec, a u drugoj lave pasa. Snaga koja nema cilja, majka je lenjosti. Sna ne pobeduje stid, a slabe strah. Sudbina je kao kameleon: trpi da se dete njime zabavlja, dok on na grani ne prom etu svoju boju. Udvoje je uvek lak e da se ivi: ako jedan padne, drugi ce ga podici. Um je poput seljackih vila: kad su previ e ravne - nose premalo, a kad su previ e sa vijene - nose i ono to ne treba. to ljudi vi e imaju, to vi e ele. Madarske Blago onome ko ima prijatelje, te ko onome kome su potrebni. Ko se dovoljno vode napio, izvoru leda okrece. Lako je odr avati mir kad je pas na lancu. Ljubav i mr nja nisu pravedne sudije. Cak i beli ljiljan baca crnu senku. Makedonske Ako me gleda s dva oka, ja cu tebe s cetiri; ako me, pak, gleda tebe nijednim. Bez vremena ni ta ne zri. Vino ne stoji u coveku kao to stoji u bacvi. Visoko drvo plod nema. Voda sve nosi, samo sramotu ne mo e. Dva ljuta kamena bra no ne melju. La ne suze Bog ne prima. Mnogi su se rodili kao ljudi, a umrli kao magarci. Na kamenu koji se kotrljao, trava ne nice. Otvori oci, da ti ih ne otvore. Samo dva puta ima: jedan nagore, jedan nadole. Mongolske jednim okom, ja cu

Ako izgubi prijatelja, sedam godina ce se secati, a ako izgubi domovinu, secace se d o smrti. Brzo se najesti - teti elucu; brzo se obogatiti - teti ivotu. Velike ptice su cutljive, a male najvi e kre te. Veliki tovar - muka za kamilu; velika ljubav - muka za srce. Vuk ostaje vuk cak i ako ovce nije pojeo. Za slepca ne postoji dan, za pijanog ne postoji vreme. Kako god zima bila topla, uvek je zima. Ko casno umre, ljudi ga pamte i stotinu godina, a onoga bez casti i rodena deca zaborave. Kad do ivi iskustvo, raduj se kao da si dobio nagradu. Medu ljudima razmisli o svojim recima, kad si sam razmisli o svojim mislima. Mudrost koja prelazi meru gora je od gluposti. Pametan skriva svoje vrline u srcu, budala ih dr i na jeziku. Rakija uleti u usta kao komarac, a izlazi kao tvrdoglavi slon. Sopstveni zadah coveku je nepoznat. Steci znanje, isto je kao u d ep staviti dragocenosti. Cega nema u mislima, nece biti ni u ocima. Njemacke

Ako detelina le i uz ru u, i ona ce mirisati kao ru a. Ako ne eli da zakasni , ne cekaj one koji za tobom idu, i nemoj da juri one koji pred tobom idu. Ako priroda hoce desno, ne idi levo. Bogatstvo je lep cilim kojim se, cesto, prekrivaju prljavi zidovi. Bol je jedini bez zavisti. Bolje je malo reci a mnogo srca, nego mnogo reci a malo srca. Bolje je na pravom putu epati, nego na pogre nom (krivom) jahati. Bolje je "ne" u pravo vreme nego "da" u nevreme. Brak dolazi posle ljubavi, kao to dim nastaje posle plamena. Briga pre vremena, briga na vreme i briga nakon toga; dve su suvi ne. Veliki lonac koji kljuca sti a se s malo hladne vode. Velicina ne oznacava i vrednost, jer bi, inace, ogroman kamen bio vredniji od di jamanata. Vi e mo e srd ba za tren da pokvari, nego razum za dan da ispravi. Vlast je kao krcma; iz nje retko ko izlazi trezan. Gde nedostaje ljudi, treba da sami budemo ljudi. Glava se poznaje po jeziku. Govori, da te vidim. Gre ka debela kao vlas odvuce od cilja stotinu milja. Grubost se cesto kajala, blagost nikada. Daj onako kako bi eleo da prima , primaj onako kako bi eleo da da . Do pete godine dete je tvoj gospodar, do desete tvoj sluga, od desete do petnaes te tvoj tajni saveznik, a zatim postaje tvoj prijatelj ili tvoj neprijatelj. Dobre mahune se same od sebe rascepe. Dobro koje na ledima nosi zlo, nije dobro. Dovoljno je srecan onaj koji nema vremena da bude nesrecan. Dugovi, starost i smrt neopa eno se uvuku u kucu. avo je napustio ovaj svet, jer je znao da ce ljudi sami na zemlji da naprave paka o. ito ne traje toliko dugo kao slama. Zaljubljeni su kao psi kad imaju buve. I najopasniji pas ma e repom. Iskustvo je dobar lek, ali on uvek dolazi kad je bolest vec pro la. Istina je kao sveta voda: svako je hvali, ali niko ne voli da mu je u oci prskaj u. Istini nije potreban sapun, ona ima prirodnu lepotu. Istini nije potrebno mnogo reci, a la ih nikad nema dovoljno. Jedni sami stvaraju svoju sudbinu, a drugi je dobijaju vec gotovu. Jo i danas umiru ljudi na putu u obecanu zemlju. Ka raju najvi e bacaju pogled oni koji su najbli i paklu. Kako Boga tra imo, tako ga i nalazimo. Kad obe laste donose blato, gnezdo je brzo gotovo. Kad se ljubavna vatra ugasi, vidi se dosta pepela, ali nimalo zlata. Kad toranj padne, on je jo uvek toranj; kad se dubri te uzdi e, ono ostaje dubri te. Ko greh ostavlja da mu pociva pred kucom, lako mu ude u kucu. Ko ide ispravnim putem, brzo ce dobiti saputnike. Ko ima briga dovoljno je bolestan. Ko ima srece - nije mu potrebna pamet, ko ima pameti - potrebna mu je sreca. Ko na prvu uvredu cuti, drugoj lomi kosti. Ko nauci decu da se zadovolje malim, ostavlja im vi e od bogatstva. Ko okleva, vec je napola izgubio. Ko sam spava, ne mo e druge da probudi. Ko se mo e radovali danas, neka ne ceka do sutra. Ko sreci ne otvori vrata, ne sme da se ali ako ona ne ude. Ko trpi staru nepravdu, taj novu poziva u kucu. Ko hoce da uci, svuda nade kolu. Kome je svakog dana dosadno, ne sme se aliti na kratkocu ivota. Kraj greha - pocetak kajanja.

Labud ostaje labud makar se i s guskama dru io. La je kao grudva snega: to se vi e valja, to je veca, a to je sunce jace, to se br e is topi. Lepa suza lako nade maramicu koja ce je obrisati. Lepe reci i blaga ki a svuda prodru. Ljubav i mr nja veo su pred ocima: prvi dopu ta da vidimo samo dobro, a drugi samo z lo. Ljudi o dobrim delima govore, a ne izvr avaju ih; naprotiv, lo a izvr avaju, i o njima ne govore. Male lopove ve amo, a pred velikim skidamo e ir. Male neprijatelje i male rane ne valja potcenjivati. Malo govori s drugima, ali mnogo sa samim sobom. (takode i ruska izreka) Mir u koljkama stvara bisere. Mnogi bi hteli da shvate svet, a videli su ga samo kroz otvor na kljucaonici. Mnogi znaju mnogo, ali samoga sebe niko. Mnogi su dobri samo dok im ne narastu rogovi i kand e. Mnogo a ova treba da se istina sahrani. (takode i srpska izreka) Mnogo srca, mnogo suza. Mu je sunce, a ena mesec: mu vlada danju, a ena nocu. Na velika jedra udara najvi e vetra. Na mlinu koji radi nema paucine. Na tocku srece cetvorica se voze: jedan se penje, drugi silazi, treci je na vrhu , a cetvrti na dnu. Nada je brod sa jarbolom od slame. Najveca je pobeda pobediti samoga sebe. Najveca je mudrost ne biti uvek mudar. Narod je kugla koja se mo e usmeriti u bilo kojem smeru. Ne valja stalno ukazivati na crnu odecu onoga ko ju je vec svukao. Ne veruj coveku koji mnogo sa mnogima prica. Ne misli ono to svi ljudi ne bi smeli da znaju, ne govori ono to svi ljudi ne bi s meli da cuju, ne radi ono to svi ljudi ne bi smeli da vide. Ne nalazi se biser u svakoj koljci, ali svaku treba pregledati. Nekad su crkve bile mracne a srca svetla, sada su crkve svetle a srca mracna. Nema gore samoce od one udvoje. Nema stabla koje bi nosilo tako zle plodove kao to je covek. Ni rak ne ostaje uvek u istoj lju turi. Nije dovoljno ljubav posaditi, treba je i zalevati. Niko se nije pokajao to je umereno jeo i malo govorio. Nisu srecni svi oni koji imaju srece. Od istog drveta te e se i svinjac i crkvena klupa. Onaj kome sreca hoce da snese zlatna jaja, treba brzo da napravi gnezdo. Orao koji eli da dosegne sunce, ne sme da opusti krila. Prerana setva cesto izneveri, zakasnela uvek. Rad je desna ruka srece, a umerenost leva. S tudom tetom jeftino se dolazi do pameti. Siromah ima samo jednu bolest, a bogata svakog dana drugu. Siroma tvo je krava bogata a. Skup je cekic koji na nakovnju pociva. Sreca i cipele ne smeju da budu ni prevelike ni premale. Srecan je onaj koji nema neprijatelja, a jo srecniji onaj koji nije nikome neprij atelj. Srecu i dugu ne vidimo iznad svoje kuce, vec samo iznad tude. Srce bolje vidi nego oci. Oci vide, a srce je vidovito. Stara zabluda (cesto) ima vi e prijatelja nego nova istina. Sumnja je zmija koju ne smemo da hranimo, vec joj odmah treba da zgnjecimo glavu . Tamo gde nijedan kljuc ne otvara, otvara strpljivost. Tude suze mogu da u tede sopstvene. U mekani vosak mo e se utisnuti i andeo i davo. (u vezi s vaspitanjem dece) Upozna li manu, vec si je pola ispravio.

U i su opasnije od jezika. Cuti ili govori ne to to je vrednije od cutanja. Cavke pricaju svrakama kako su gavrani crni. Cista savest ima odva an jezik. Covek ima mnogo prijatelja sve dok mu oni nisu potrebni. Covek mo e sve to hoce, samo kad bi hteo ono to mo e. Covek nadma uje ivotinju govorom, a ona njega cutanjem. Covek u mladosti mora da se pobrine za tap o koji ce da se osloni u starosti. Cuvaj se da ljudima ne ude u usta, jer ce iz njih te ko izici. to vekovima nije uspelo, nu da obavi za jedan dan. to ce postati kopriva, odmalena e e. Nigerijska Blato se ne pere krvlju. Nepalska Te ko je umreti, ali ni Norve ke iveti nije ni ta lak e.

Galeb koji sedi - gladuje, a onaj koji leti - nasiti se. Srecu ne upoznaje glavom, vec srcem. Sutra je uvek dan kad len tina ima najvi e posla. Osetinske U pohlepna coveka nikad nema ni posla ni praznika. U stadu bez nadzora, vuk je gospodar.

Ovako govori Bog: nebo je prijesto moj i zemlja podno je nogama mojim. Citat dana Sveto Pismo Koji se podi e, ponizice se, a koji se poni uje, podignuce se. Matej 23,12 Kur'an Neka te ne navode na uznemirenost oni koji ne vjeruju. Kuran 30,60 Bhagavad-Gita Ko odbaci zakon Pisma, pa ivi po cudi elja, niti sti e savr enstvu, ni sreci, ni meti vi njoj. Bhagavad-Gita 16,23 Slu ajte muziku dok citate