Mudrosti naroda svijeta

Avganistanske
Brahman za prijatelja i govedinu jede.
Kratak je put do blagostanja, samo je odvie opasan.
Ne uzdaj se u sreu, nego u samog sebe.
Azerbejdanske
Bestidni nema savesti, nesavesni nema stida.
Iz straha pred ljudima ne sme se govoriti istina, iz straha pred saveu ne
sme se lagati.
Majina kletva je molitva.
vaka reka koja tee uvek mora da na!e sebi odgovarajui put.
"ovek je tvr!i od kamena i ne#niji od ru#e.
Amerike
Kad je bura jaka, svaka luka je dobra.
Kima malih stubite je velikih.
Na lestve #ivota ovek se ne mo#e popeti sa rukama u d#epovima.
$naj ko prislukuje tu!e razgovore ne uje o sebi nikad nita dobro.
%poslovi&a amerikih &rna&a'
$sim smrti i poreza nita nije sigurno.
Arapske
(ko #eli da neka zemlja propadne, pomoli se da u njoj bude mnogo vo!a.
(ko seje kaktus, ne oekuj gro#!e.
Bez uzroka se ovek mo#e nasmejati, ali ne i zaplakati.
Bolje je imati hiljadu neprijatelja izvan kue, nego jednog u kui.
Bolje je prijatelju oprostiti, nego ga izgubiti.
Bolje se vidi &rna buba u mrkloj noi, na &rnom kamenu, nego oholost u
vlastitom sr&u.
Budi mudar na reima, a jo mudriji na delima.
)apaj siromaha di#e se do neba, ali ne sti#e u ljudske ui.
)rednost oveka nalazi se u njegovom sr&u i jeziku.
)reme je gospodar onima koji nemaju drugih gospodara.
*a bismo nekog savreno voleli, treba ga tako voleti kao da e ve sutra
umreti.
+a razliku od ljudi, psi, kad se najedu, spremni su da prepuste jedan
drugome ono to je ostalo.
I izme!u zala postoji izbor.
Ima stvari kojima je potreban svedok, ali i takvih koje su same za sebe
svedo&i.
I onaj koga gone i onaj ko goni, prizivaju Boga.
Kad ispusti strelu istine, njenu otri&u umoi u med.
Kad se srea penje prema nama, ona se poma#e jednom vlasi, a kad nas
naputa, pokida ak i lana&.
Kazna ne ispravlja nijednu nepravdu, ali mo#e da sprei stotinu drugih.
Ko ne zna svoje mesto, ostae bez njega.
Mnogo pleve , malo hleba, mnogo rei , malo mudrosti.
Na!i opravdanje, pa i iz d#amije ukradi ilim.
Ne peri siretom zdelu prijateljstva.
Nemoj se ljutiti to ru#in grm nosi trnje, nego se raduj to trnov grm nosi
ru#e.
Nikad ne pot&enjuj mo ljudske gluposti.
*a se pameti na pazar iznesu, opet bi svako svoju kupio.
*ve stvari otkrivaju svoju vrednost tek kad ih izgubimo- mladost i zdravlje.
*ela svedoe o ovekovoj pameti, a re&i o njegovom znanju.
*e&a su ovekova krila.
I jedna no anarhije gora je nego mnogo godina tiranije.
Ima dve vrste ljudi- onih koji mogu biti sreni ali to nisu, i onih koji tra#e
sreu ali je ne nalaze.
.edan prijatelj , nije malo, ako ih je hiljadu , nije mnogo.
.edno korisno iskustvo vie vredi od svih pravila mudrosti.
.ezik je kao lav- ako ga dr#i , titi te, ako ga pusti , rastr#e te.
Kad se sa nekim sva!a, ostavi mesta za pomirenje.
Kad se dvoje prepiru oko vere, onda je bar jedan budala.
Kada nema ono to #eli, #eli ono to ima.
Kome su dokazi kratki, jezik je dug.
/a# je i samom la#ljiv&u katkad odvratna. %takode i madagaskarska'
Mala je korist od oiju ako je um slep.
Med u koni&i sree brzo se ukiseli.
Mudrost je stablo koje u sr&u raste a na jeziku donosi plodove.
Nada li se pratanju od onoga koji je iznad tebe, budi spreman da oprosti
i onima koji su ispod tebe.
Najdrago&eniji su oni prijatelji koje ne poznajemo.
Ne poseduje tvrdi&a zlato, ve zlato tvrdi&u.
Nijednoj stvari se previe ne raduj, ali se i ne rastu#uj, jer stvari nisu vene.
$d nauke od koje nema koristi isto je kao od leka koji ne lei bolesnika.
$naj koji #eli dobro lii na onoga koji ini dobro.
0o#uri da uini dobro kad mo#e, jer uvek nee moi.
0oseuj mudre ljude- ako si glup , oni e te pouiti, ako si mudar , postae
mudriji.
0osluaj onoga ko te natera u pla, a ne onoga ko te zasmeje.
1azlika izme!u znanja i bogatstva u tome je to nas znanje uva, a
bogatstvo mi moramo da uvamo, i to znanje upotrebom raste, a
bogatstvo se smanjuje.
1ei koje dolaze iz sr&a dose#u do sr&a, a one iz ustiju najdalje do uiju.
1uka koja daje uvek je iznad one koja prima.
vako asno dobro polako kaplje, neasno obilno pritie2 ali malo i
pravedno, bolje je nego mnogo a zlo.
mrt te mo#e zaboraviti jedan dan, ali te nee zaboraviti sutradan.
porost dolazi od Boga, a brzina od !avola.
3ri stvari vode u propast- lakomost, po#uda i samoljublje.
4 rasr!enom sr&u mora biti mesta za izmirenje.
4 sva!i se ne odaj jarosti2 ona oduzima deo tvoje moi i predaje je tvom
bespomonom neprijatelju.
4eni bez rada , kao oblak bez kie.
4enje u starosti, to je pisanje po pesku2 uenje u mladosti, to je klesanje u
kamenu.
5utanje je ukras umnoga, a maska glupoga.
"ovek bez vaspitanja je kao telo bez due.
"ovek je jo gospodar rei koje nije izgovorio, ali je rob onih koje su mu se
izmakle.
"uvaj se #urbe, jer ona uvek dovodi do kajanja- onaj ko #uri , govori pre
nego to neto sazna, odlui pre nego to proveri, kudi pre nego to se u
neto uveri.
Afrike
(ko ima &ilj, nai e i put.
(ko pti&a klju&a #ito tvoga druga , oteraj je, jer e doi vreme kad e i tvoje
klju&ati.
(ko ti neko ka#e da je glad bolja od sitosti, nemoj mu verovati.
Bolje je neprijatelja zadr#ati van kue, nego ga terati iz kue.
6rube ale prijatelja isto su to i izdajstvo.
+a gaenje po#ara ne tra#i se ista voda.
+nanje je kao stablo baobaba- jedan ovek ga ne mo#e obuhvatiti.
Kada ti je teko , plai, ali neka tvoje suze ne teku po zemlji , mogle bi je
uprljati.
/a# ima sedam zavretaka, a istina samo jedan.
/a# mo#e naneti bol sto puta vei nego koplje.
Mudrost ne stanuje samo u jednoj kui.
$stavi onome koji voli ono to voli, jer ako mu ka#e da ostavi ono to voli,
on e i dalje voleti ono to voli, a tebe e mrzeti.
0revelika mudrost granii se s glupou.
0reteranom dobrodunou nee daleko dogurati.
amo glupog oveka mogu slomiti sitne stvari.
rena je krti&a koja #ivi pod zemljom i ne vidi ovaj i ovakav svet.
r&e je to koje nas vodi u raj i pakao.
r&e nije koleno da bi se moglo saviti.
7ta e nam bogatstvo ako zbog njega svakog trenutka mo#emo izgubiti
glavu.
7to ne postigne vikom, postii e utanjem.
Bugarske
(ko mi stane na noge, na sreu ne mo#e.
(ko hvali Boga , nema ta da izgubi, ako ga huli , nema ta da
dobije.
(ko hoe da se udavi, ne mui se u plitkoj vodi.
)reme &rni, vreme beli.
6lad ne vidi nita osim hleba.
Bog se najvie udio kad je video da sinovi kradu od o&a.
*a nema siromaha, ne bi imao ko da radi.
*ok pravda tamnuje, krivda &aruje.
+na konj ko ga mo#e jahati.
.ednima nova& oduzima pamet, drugima je daje.
Kad nekome ini dobro, misli i na posledi&e.
$d jedne iskre mnogo kua izgori.
$d hodanja neto, od sedenja nita.
$dakle se voda zamutila, odatle treba da se izbistri.
0ametna glava vredi stotinu ruku.
vaka pti&a ima nad sobom svoga sokola.
naga bez pameti sama se raspada.
3ikve od jednog semena, pa jedne zrele a druge nezrele.
4 tu!e jelo ne stavljaj so.
"ovek jedno kroji, a Bog drugo ije.
"ovek nije &vet da ga pomirie i zna kakav je.
7to ovek sam sebi napravi, ne mo#e ni !avo da mu napravi.
Bunjevake
(ko ne mo#e da bude slavan i bogat, mo#e da bude poten i dobar.
(ko nisi mio #ivini, nee ni oveku.
(ko se na mr#nju mr#njom odgovara, kako e se mr#nja zavriti8
(ko se s malim ne mo#e zadovoljiti, vee nisi ni zaslu#io.
Bogat je ko nije du#an, a mlad ko je zdrav.
Bolje je voleti i izgubiti, nego nikad ne voleti.
6de brat bratu ruku pru#i, tamo rod i dom ne tu#i.
6de ima puta, ne idi stranputi&om.
I u r!avom buretu mo#e biti dobro vino.
Ko zlo za dobro vraa, zlo mu se nee od kue odmai.
Najgora je pti&a koja svoje gnezdo kalja.
"ast tvog bli#njeg neka ti bude isto tako mila kao tvoja.
"istom obrazu i suza je dosta.
"ovek se ne meri laktom, nego pameu.
Burmanske
(ko bude mnogo pitao, saznae ono to ti treba.
(ko vie zna, imae vie sree.
(ko uvek ide, stii e kuda si naumio.
Najva#nije od svega jeste da ne lii ni na koga drugoga.
amo visina ima senku.
"ak i sun&e stari.
Vijetnamske
Bolje je biti slep oima nego umom.
)ie vredi #iveti i najbednijim #ivotom sa svojom porodi&om, nego #iveti
sam u izobilju.
*obar karakter vie vredi nego najlepe li&e.
*ok je god oveku na ramenu glava, nita nje izgubljeno.
9ena bez mu#a je kao barka bez jedra, a dete bez o&a je kao raskre bez
putokaza.
+a jedan kuan mo#e kupiti oveka, ali estitost ne mo#e kupiti ni za
kakve pare.
Iako je boja zlata #uta, od nje, esto, po&rni ovekova dua.
Kada supru#ni&i #ive u slozi, oni su kadri i vodu iz mora is&rpsti.
Kua bez domaina , kao orman bez brave.
/epe re&i ne kotaju nita, pa ih, stoga, upotrebimo kada je re o neijoj
srei.
Ma ima samo dve otri&e, a jezik ih ima na stotine.
Mekano u#e vrsto u#e.
Ne boj se surove kole, ona ti nee ostati du#na.
0akost se uvek nagra!uje pakou.
amo se obrati lekaru, on e ve da ti prona!e bolest.
ve znanje mudra&a ne vredi toliko koliko vekovna mudrost jednog naroda.
tara koljka biser daje.
"initi dobro je teko kao penjati se na liti&u, initi zlo je lako kao sputati se
s liti&e.
"oveji otrov jednak je otrovu deset zmija.
Gruzijske
(ko nema ogledala, svet mo#e poslu#iti umesto njega.
Bogatstvo je greh pred Bogom, a siromatvo , greh pred ljudima.
Bogatstvo je kao muva- as sleti na smee, a as na ru#u.
*ug ulazi kroz pukotinu, a onda toliko naraste da ne mo#e da iza!e ni kroz
vrata.
+nanje je vrednije od nov&a, otrije od sablje, monije od puke.
I u mleku e nai &rne mrlje ako se u njega zagleda.
Ko se pokorava sudbini umire kao rob.
/judsko prokletstvo gore je od Bo#jeg.
Najbolje pti&e iza svih lete.
Ne kupuj prve krastav&e i prve glasine, jer e im &ena brzo pasti.
$tvori svoja vrata, pa e ih i kod drugih nai otvorena.
voji nedosta&i se lako prepoznaju kod drugih.
3amo gde jede so, ne razbijaj slanik.
3ra#i lek od onoga koji je ve preboleo bolest.
"ovek ne mo#e da pro!e a da ne ostavi trag.
"ovek pre ostavlja veru nego naviku.
Grke
(ko si jak, izazovi potovanje svojim znanjem i dobrotom. %starogrka'
*a biste uspeli, potrebni su vam prijatelji. *a biste veoma uspeli, potrebni
su vam neprijatelji. %starogrka'
*obar mu# je onaj kome je #ena dobra.
.edan minut strpljenja, deset godina mira.
Mudra& sve svoje sa sobom nosi. %starogrka'
0omozi sam sebi i nebo e ti pomoi. %starogrka'
mrt je besmrtna, sve ostalo je smrtno. %starogrka'
Danske
)eu zahvalnost zaslu#uje onaj koji oveku pomogne da ne padne, nego
onaj koji ga podi#e.
)reme je svakome jednako dugo, ali ne i podjednako korisno.
+avist je kao &rv koji grize samo ono drvo u kojem #ivi.
I onaj je besposlen ko mo#e biti bolje uposlen.
Kad bi zavist bila temperatura, &elo oveanstvo bi bilo bolesno.
Kad bi laganje bila umetnost, svet bi bio pun umetnika.
Kad ti srea pru#i prst, ti joj pru#i ruku.
Kajanje je dobro, ali nevinost je jo bolja.
Ko daje svinji kad god roke i detetu kad god plae, dobie debelu svinju i
iskvareno dete.
Ko dr#i krst u ru&i, prvo sebe blagosilja.
Ko mnogo misli, malo govori.
Ko ne #eli da ga prevare, treba da ima oi na svakom prstu.
Ko ne #eli je:tino da kupi dobar savet, mora skupo da ga plaa.
/jubav je kao vatra- to vea, to vie dima.
/jubav i smrt ne mo#e niko da izbegne.
Male brige govore, velike su neme.
Mir i dobro sagra!ena kua nikad nisu skupi.
Mlado drvo daje vie dima nego vatre.
Mnogi ljudi su kao satovi- pokazuju jedno vreme, a otku&avaju drugo.
Mudrost bez prakse je kao vatra bez topline.
Najopasnija je ona rana koja iznutra krvari.
Ne postoji srea koja nema neprijatelja.
Ne uzimaj sve, ni uvek, ni od svakoga.
Neka ti pamet slu#i kao kormilo, a vrline kao jedro.
Nova& ne mo#e mirno da le#i, on hoe da rui, gradi i ratuje.
0rikupiti porez isto je kao prikupiti med- iz koni&e treba tako uzeti da i
pelama neto ostane.
1ano bode ono to e biti trn.
a smru treba #iveti, a ne juriti za njom.
mrt plaa sve dugove.
mrt, sama po sebi, nije toliko strana2 nju je takvom uinio #ivot.
rea mo#e oveka preneti preko potoka i ako on #eli da skoi u njega.
4ini loem oveku dobro, pa moli Boga da ti ne vrati.
7to bolje polje, to vie kopriva.
7to se preuti , mo#e da se ka#e, to se ka#e , ne mo#e da se preuti.
7to vei razum, to krai jezik.
Egipatske
.edna nit dobra vue jae nego konopa& sile.
Mo#e se bez Boga ii u pustinju, ali se bez njega ne mo#e vratiti.
Neuki ovek lii na tupu sekiru- i njome mo#e da obori stablo, ali uz
mnogo truda. %staroegipatska'
$d vrane ne treba oekivati da hvali drugu boju osim &rne.
vet je ogledalo- pogledaj u njega, i ono e ti vratiti tvoju sliku.
krivaj dobro koje ini, kao to Nil skriva svoj izvor.
trpljivost je jaka vatra u kojoj ispari sva voda nae tuge.
Engleske
(ko hoe da ti kokoka nosi jaja, mora trpeti njeno kokodakanje.
Bolestima se plaaju zla u#ivanja.
Bolje e potenog oveka vezati jedna nit, nego nepotenog konopa&.
Budi spor kad bira prijatelje, a jo sporiji kad ih menja.
)aspitaj dete prvih sedam godina, a kasnije radi s njim ta hoe.
)elik i dobar retko su ista osoba.
)elike mete najbr#e se pogode.
)eliki brodovi duboku vodu gaze.
)ie kota izdr#avanje jednog poroka nego dvoje de&e.
6lasina je veliki putnik.
6de sve ruke stri#u, ov&e idu gole.
*an koji dolazi ini nam se du#im od godine koja je prola.
*ug je najgore siromatvo.
+latno vreme nikad nije bilo nae vreme.
9ivot bez veselja je kao uljani&a bez ulja.
I onaj ko ima najvie vremena, najmanje ga ima za gubljenje.
Istina ima lepo li&e, ali lou odeu.
Kad je ljubav mrava, mane su debele.
Kad je sr&e u plamenu, neka iskra izleti i na usta.
Kad se ljubav ohladi, sve mane se vide.
Kad stignemo na obalu, vie ne molimo.
Ko vre!a prijatelja u ali, ozbiljno ga gubi.
Ko sve veruje , grei2 ko nita ne veruje , opet grei.
Ko se na vreme boji opasnosti, retko kad je oseti.
Ko te je toliko puta prevario kao to si ti sam sebe8
/ake je nai rupe nego ih zakrpiti.
/an&i od zlata jai su od gvozdenih.
/enjost tako polako koraa, da je siromatvo brzo stigne.
/oi izgovori su gori nego nikakvi izgovori.
Malo je va#no koje je vere zao ovek.
Mnogi bi bili kukavi&e, samo kad bi imali dovoljno hrabrosti.
Mrlje bogataa se prekrivaju zlatom.
Najvea mo vo!e je u #enskim suzama.
Ne nedostaje puteva onome koji hoe.
Ne pravi jedra vea od broda.
Ne uzvraajui ljutnjom na ljutnju, spaava i sebe i onog koji se ljuti.
Neka tvoji poro&i umru pre tebe.
Nema slatkog bez znoja.
Nema te vere koja ne bi mogla da se hvali svojim mueni&ima.
Nepotrebna stvar skupa je po bilo kojoj &eni.
Niko nije tako dobro potkovan da ne bi mogao da se oklizne.
Nu#da nije nikad napravila dobar posao.
$d dva zla ne biraj nijedno.
$dmor je samo za mrtve.
$ni koji tra#e samo mane, nita drugo i ne nalaze.
0ouke vode, a primeri vuku.
0oteni ljudi ne boje se ni svetla ni mraka.
0rijateljevo oko valjano je ogledalo.
0rijateljstvo ne mo#e uvek stajati na jednoj strani.
1u#a e pod bilo kojim imenom opet prijatno mirisati.
vet ne vodi rauna o tvojim pogo&ima, ve o tvojim promaajima.
vi smo mi (damova de&a, ali je svila stvorila razlike.
rea nam mo#e oduzeti samo ono to nam je dala.
rea ee stanuje u kolibi nego u palati.
4pali tu!u sveu, ali ne gasi svoju.
4speh je upropastio mnogo ljudi.
4i svoje dete da dr#i jezik za zubima, a da govori , brzo e nauiti ono i
samo.
5utanje je, ponekad, reitije od rei.
Etiopijske
(ko smrt zakasni, mislimo da nikad vie nee doi.
)ie se mudrosti mo#e nai u divljim brdima, nego u ma kojega sudije.
+lom oveku i dimu nema pregrada.
Istina se postepeno razjanjava, kao to postepeno nastaje jutro.
Istini je su!eno da se bori protiv la#i. Istina e pobe!ivati, ali e se la# uvek
vraati, te e istina uvek ponovo morati da se bori s njom. (ko to ne bude
inila, bie zauvek izgubljena.
Kad bi se skupile sve greke umnoga, dobila bi se planina.
Ko ima dete, i sam se pretvara u dete.
Ne grdi Boga to je stvorio tigra, radije mu zahvali to mu nije dao krila.
r&e se jae od svega raspali i br#e od svega ohladi.
1e koja je pala s jezika lii na jaje koje je palo na pod.
4 koga je jezik brz, u toga je um spor.
"ovek bez domovine , kao zemlja bez semena.
"ovek u domovini , kao lav u umi ili krokodil u re&i.
7to silazi s jezika, treba da bude istije od zuba.
Indijske
(ko ne znate kuda idete, svaki put e vas tamo odvesti.
(ko nekoga proklinje, pripremi dva groba.
(ko ovek voli sebe, neka ne ini zlo, ma kako ono malo bilo.
Bolje je #iveti u svojoj domovini u nevolji, nego u tu!ini u zadovoljstvu.
)atra koja #ivi u drvetu ne mo#e se videti dok se ne raspali.
*obro vaspitanje je najvee dobro koje mo#emo ostaviti de&i.
*obrom oveku kap vode je okean, a zlom je okean kap vode.
*r#i glavu uspravno, makar se na tebe brdo ruilo.
+lo i dobro pre ili kasnije dobiju ta zaslu#e.
+mija ponekad ugrize, a zao ovek na svakom koraku.
I nemoan gnev vrlo je moan.
I razbesneli slon mo#e se umiriti utanjem.
Izgovoreno razume ak i stoka2 neizgovoreno razume samo mudar ovek.
Izgubio si &arstvo sveta , nemoj se #alostiti, nije to nita. $svojio si &arstvo
sveta , nemoj se radovati, nije to nita.
Kad voli, i majmun ti se ini lep2 kad ne voli, ne mari ni za lotosov &vet.
Kad se ovek rodi , on plae a drugi se smeju, a kad umire , drugi plau a
on se smeje.
Kap vode koja padne na usijano gvo#!e, isparie. Ista kap, ako padne na
lotosov &vet, blistae kao perla, a ako padne na koljku, postae biser.
3ako i ovek postaje ono s im se udru#uje.
Ko je opijen vinom, pre ili posle se otrezni2 ko je opijen vlastoljubljem, ne
trezni se do smrti.
/ona& i u more uroni , on e is&rpsti samo onoliko koliko u njega mo#e da
stane.
/judi mogu da izbegnu posledi&e zlobe svojih neprijatelja, ali nikad nee
izbei posledi&e svojih grehova.
Majka je bo#anstvo, a ota& bogatstvo doma.
Matanje lentine ne vredi nita vie od potonulog upa.
Mo#e se probuditi ovek koji spava, ali ne i onaj koji bdije.
Mo#e se raspui stena, ali se ne mo#e uvek omekati sr&e.
Mo#e se upoznati dubina bunara, ali ne i dubina due.
Mrtav slon ostavlja svoje kljove, tigar svoje krzno, a ovek svoje ime.
Napis na elu ne mo#e se izbrisati.
Ne prekidaj nit prijateljstva, jer ako je bude morao vezati, ostae vor.
Neka ne ini zlo drugome onaj koji nee da #ivi u brizi i #alosti.
Nema prijatelja kao to je brat, nema neprijatelja kao to je brat.
Nemogue je predskazati sudbinu kamena, drveta i oveka.
Niko nije umro od prokletstva, ni pre#iveo od blagoslova.
$ nebu i maj&i nikad ne govorimo dovoljno dobro.
$nome kome nije dolo vreme umiranja, ni stotinu strela nee nakoditi2
onoga kome je vreme dolo, usmrtie otri&a trave.
$sveta donosi zadovoljstvo za jedan dan, oprotaj za &eo #ivot.
0rijateljstvo neasnog oveka je kao senka ujutru- najpre je velika, a zatim
se smanjuje i nestaje. 0rijateljstvo plemenitog oveka je kao senka
popodne- najpre je mala, a potom postepeno raste.
0rosjak koji tra#i mrvi&e isprosi vie nego onaj koji tra#i krike.
1eke ne piju svoju vodu2 drvee ne jede svoje plodove2 obla&i ne gutaju
svoju kiu. ve to je veliko, uvek je korist drugih.
a istog izvora piju i mudra& i budala.
agra!enu kuu mo#e svako da kritikuje, ali ne mo#e svako da je sagradi.
vet laska slonu, a gazi mrava.
vojoj kolj&i biser je bezvredan.
igurno e propasti onaj koji smilja propast drugome.
jedinjene, ak i male stvari postaju jake2 besan, divlji slon mo#e biti vezan
sa malo strukova slame upredenih u konopa&.
rea le#i na vrhu tvog jezika- na njemu su i prijatelji i neprijatelji, i #ivot i
smrt.
rd#ba prelazi u bes samo kad je neprijatelj slab.
tablo ne uskrauje svoju senku ak ni onome ko je doao da ga obori.
uvie brzo uzdizanje poetak je pada.
udbina se smeje i onima veoma odva#nim i onima veoma opreznim.
3reba dobro da zna ta ti mo#e progutati i ta tebe mo#e da proguta.
;leb siromaha sla!i je od hleba bogataa, jer glad mu daje slatkou.
4 velikih i glavobolja je velika.
4 gnevu mo#emo da skoimo u bunar, ali nikakav gnev nee pomoi da se
otud izvuemo.
4 napola punoj posudi voda igra i posuda se klati, a u punoj ona je mirna i
posuda vrsto stoji.
4 rasr!enog ni oiju ni uiju.
"ak i bivo nee ostati u kui u kojoj nema sloge.
"ak i !avo ima potrebu za drugom.
korpionov otrov nalazi se u njegovom repu2 komarev u njegovoj glavi2
zmijin u njenim zubima2 ovekov u &elom njegovom telu.
7to je vo bez jarma to je dete bez nadzora.
Asirijske
0ametan zna da mnogo ne zna, a budala misii da sve zna.
"oveka krasi odea, a kuu metla.
*ok jedna kajsija sazri, stotinu ih otpadne.
Ko se mesa u tu!e stvari, hvata besnog psa za ui.
engalske
(ko je kormilo u vrstim rukama, brod e izdr#ati svaki uragan.
Ime Boga vee je i od njega samog.
Ko je video o&a, video je i sina.
Male nesree nas oslabljuju, a velike pretvaraju u kamen.
$bogaen siromah i po danu zvezde vidi.
3eret srekovia sam Bog nosi.
4 bogatom domu i maka je va#na osoba.
Dagestanske
$buu grize pas kojeg davno nisu tukli.
(ko je desna ruka prazna, leva se s njom nee dru#iti.
0raznu ruku ni pas ne grize.
Eskimske
(ko mi je sudbina takva, pau i razbiu se.
(ko ti je #ena dobra, druga ti ne treba.
9eni se uvek sam, bez tu!e pomoi.
Naspavao se toliko da mu se vie ne mili da #ivi.
3ek kad pone da pu&a led, znae ko ti je prijatelj.
;ranio se kao vuk, pa je kao vuk i #iveo.
!ulu
*ete koje ne plae, mo#e umreti na le!ima majke.
rena je krti&a koja #ivi pod zemljom i ne vidi sveta.
Indijanske
(ko je nama dobro, bie dobro i drugima.
Moji mladii nee raditi, jer ljudi koji rade ne mogu sanjati, a mudrost nam
dolazi u snu.
Irske
6orke su suze koje teku, ali jo gore one koje ne teku.
*alje dopiru uzdasi nego krikovi.
0oklone primaj s uzdahom.
Izrasle li tvome teletu srebrno vime, iz njega e lako dobiti zlatno mleko.
%Beloruska poslovi&a'
/judi lie na natovarena kola- njihov teret ne mo#e se videti za jedan dan.
%0oslovi&a iz 6ane'
(ko se ne ispee dobar hleb, nedelju dana je izgubljeno2 ako je #etva loa,
godinu dana je izgubljeno2 ako brak ne uspe, itav #ivot je izgubljen.
%<stonska'
"ineske
(ko veruje u uda, uda e poeti da se deavaju.
(ko znamo da smo uinili zlo, a odbijamo da to priznamo, dvostruko smo
krivi.
(ko ima mana, popravi se2 ako ih nema, uvaj se.
(ko je neko umoran da ti da osmeh, daj ti njemu svoj.
(ko si strpljiv, i list dudov barun e postati.
(ko sr&e nije na mestu, onda gleda a ne vidu, slua a ne uje, jede a
ne osea ukus.
(ko su de&a zla, ne zaslu#uju nasledstvo2 ako su dobra i radna, nasledstvo
im nije potrebno.
(ko tri dana ne ita knjige, tvoje rei gube lepotu.
(ko oveku da ribu, nahranie ga za jedan dan2 ako ga naui da pe&a,
nahranie ga za &eo #ivot.
Bio sam besan to nemam dobre &ipele, a onda sam otiao na trg i tamo
sreo oveka bez nogu. 3ek tada sam bio zadovoljan svojim #ivotom koji mi
je sudbina odredila.
Blato mo#e dragulj uprljati, ali ga ne mo#e pretvoriti u blato.
Bogatstvo oduzima vie zadovoljstva nego to ga pru#a, ali treba imati duu
da bi se to osetilo.
Bolje i koliba od slame u kojoj ima smeha, nego mermerna palata u kojoj
ima plaa.
Bolje je sauvati #ivot oveka, nego sagraditi hram od sedamdeset
spratova.
Bolje je spasiti jednoga koji umire, nego pokopati stotinu mrtvih.
Br#i je jedan jezik nego dve noge.
Brzo otvaraj oi, sporo otvaraj usta.
Budi dobar s dobrom osobom, ali joj ipak uvek ne povla!uj.
Budi krotak i skroman ako #eli da te uzvise2 hvali tu!e vrline ako #eli da
stekne prijatelje.
)ino ne opije oveka, nego se ovek opije sam.
)ino pij iz male bo&e, uenost iz velike.
)rata iza kojih je dobro teko je otvoriti, a iza kojih je zlo teko je zatvoriti.
)rlina je lepa i u najru#nijih, a porok ru#an i u nalepih.
)rline koje se kupuju uvek se skupo plaaju.
6de se nita ne mo#e pomoi, lepo je %bar' osmehnuti se.
*a se naui dobru potrebne su tri godine, da se naui zlu dovoljno je
jedno jutro.
*e&a su ogledalo roditelja.
*obar govor lii na umetnika koji, obra!ujui #ad, ne povlai nijedan
pogrean potez.
*obar trka ne podi#e prainu za sobom.
*obro koje rauna na protivuslugu, nije dobro.
*uboka reka tee mirno, pametan ovek govori tiho.
*ug dan je kao mala godina.
9ivi kako mo#e, kada ne mo#e kako hoe.
9ivot je samo most2 ne gradi kuu na njemu.
+aboraviti pretke znai biti potok bez izvora, stablo bez korena.
+avist je kao zrno peska u oku.
+alutati i pogreiti, a ne promeniti prava&, zna&i konano pogreiti
+atvor je zatvoren i danju i nou, pa ipak je stalno pun2 hramovi su stalno
otvoreni, a u njima nema ni #ive due %ili- jedva da nekog ima'.
+lo i dobro ne dolaze sami, ve kako ih dozovemo.
+lo koje se boji da se za njega sazna, sigurno je veliko.
+nanje je najvee blago, koje svog vlasnika na svakom putu prati.
I ako hiljadu ljudi veruje u glupu stvar, ona i dalje ostaje glupa.
I dobrog oveka i dobrog konja ljudi jau.
I dragom kamenu potrebna je ruka vetog majstora.
I lepi &vetovi lepi su za neko vreme.
I najvee kule podi#u se od zemlje.
I put od hiljadu milja poinje prvim korakom.
Izgubljeno zlato mo#e se nai2 izgubljeno vreme , nikada.
Izleiti se mo#e jednim udar&em maa, ali ne i jednini udar&em jezika.
.edan dan zamenjuje tri kada se sve na vreme radi.
.edna od glavnih du#nosti ovekovih je da raspali u sebi ono blistavo
naelo razuma koje dobijamo od Boga.
.edno jedino =evo ti= vredi vie nego deset =neka ti nebo pomogne=.
.ednom pokazati vie vredi nego sto puta kazati.
Kad izgubi ponos, nisi izgubio nita2 kad izgubi zdravlje, izgubio si pola2
kad izgubi volju, izgubio si sve.
Kad si sam, misli o svojim nedosta&ima2 kad si u drutvu, zaboravi na tu!e.
Kada dugo #ive skupa, #ivotinje se zavole, a ljudi zamrze.
Kada jedna re ne pogodi &ilj, hiljadu rei gubi smisao.
Kajanje je prolee vrlina.
Kao to nezahvalnik zaboravlja dobroinstva, tako mudar ovek zaboravlja
uvrede.
Kao to se zatvara bo&a da bi se vino ouvalo, tako treba i usta zaepiti.
Kao to se u ogledalu neiji lik mo#e pokazati, tako se iz prolosti
sadanjost mo#e upoznati.
Ko dobro poznaje sebe i neprijatelja , uvek pobe!uje, ko samo sebe
poznaje , mo#e jednom pobediti, ali e drugi put pretrpeti poraz2 ko pak ne
poznaje ni sebe
ni neprijatelja , taj nee nikad pobediti.
Ko ima mnogo nov&a a nema de&e, nije bogat2 ko ima mnogo de&e a nema
nov&a, nije siromaan.
Ko ima hrabrosti da ispravi svoje greke, dugo ih ne ponavlja.
Ko je dobar sin, dobar je i brat, dobar mu#, dobar ota&, dobar ro!ak, dobar
prijatelj i dobar gra!anin.
Ko je sposoban da po&rveni, nema &rno sr&e.
Ko me iza le!a kudi, taj me se boji2 ko me u oi hvali, taj me prezire.
Ko ne misli na druge, jednog dana e utvrditi da ni drugi ne misle na njega.
Ko nema nijednog prijatelja, ide kao strana& po zemlji.
Ko te#i vrlinama, lii na oveka koji se penje na brdo2 ko se prepusti
poro&ima, lii na oveka koji se s visine rui.
Ko tra#i istinu, mora znati da je podnese.
Ko u mraku kleei moli, taj istinski moli.
Ko ume da slua, vie vredi od onoga koji ume da govori.
Koliko god bio sna#an, jedan stub ne mo#e nositi kuu.
/ake je premestiti reku nego joj promeniti ud.
/epe rei nisu uverijive, a uveredljive nisu lepe.
/epi putevi ne vode daleko.
/jubav se sva sastoji od oiju, pa ipak nita ne vidi.
/judska sr&a su isto tako razliita kao i li&a.
Malo volimo sebe kad nekoga mrzimo, ali kad volimo samo sebe, mrzimo
pola sveta.
Marljivome nedelja ima sedam dana, a lenjome sedam sutra.
Mekani jezik ostaje, tvrdi zubi ispadaju.
Misao je slina kopanju bunara- voda je najpre mutna, pa se zatim polako
razbistri.
Mudar ovek zaboravlja sve, osim svojih pogreaka i svojih dobroinitelja.
Mudar ovek je velik i u najmanjim stvarima, a zao mali i u najveim
stvarima.
Nadaj se najboljem, budi spreman na najgore.
Najbolje su zatvorena ona vrata koja se mogu ostaviti otvorena.
Najmanje #elimo da saznamo one istine koje bi nam donele najvie koristi.
Ne pitam te koliko si skoio, ve koliko skae.
Ne plai se loih rei, ve loih dela.
Neznanje je no bez mese&a i zvezda.
Nemoj se brinuti to te ljudi ne poznaju, ve to ti njih ne poznaje.
Nesrea je e:ikasan lek- odjednom lei od mnogih bolesti.
Nesrean je ovek koji vidi stvari samo onakve kakve one jesu.
Nesree izlaze iz usta, bolesti ulaze kroz usta.
Nesrea ulazi samo na ona vrata koja smo joj ostavili otvorena.
Nee propasti ovek koji poznaje svoju snagu.
Ni najlepi sutranji dan ne mo#e nam vratiti onaj jueranji.
Ni ono to se dogodilo pred naim oima nije obavezno istina, a zar se
onda mo#e verovati reima izreenim daleko iza naih le!a8
Nita nije teko, treba samo hteti.
Nova& zara!en trgovinom traje trideset godina2 nova& zara!en znojem i
krvlju, traje sto hiljada godina.
Novoro!eno tele ni tigra se ne boji, a kad mu narastu rogovi, i vuka se boji.
$d zlog oveka ostaje smrad deset hiljada godina.
$ni koji lepo govore, ne govore uvek i najbolje.
$nome ko zna da eka, vreme otvara vrata.
$prezna noga mo#e svuda da hoda.
0laninu e pomeriti samo onaj koji je u poetku pomi&ao kamenie.
0oznavati druge samo je znanje, poznavati sebe , to je mudrost.
0olovina sposobnosti su od ro!enja, a druga polovina od uenja.
0rvu polovinu noi misli na tu!e mane, drugu polovinu misli na svoje.
0re nego to krene da se osveti, iskopaj dva groba.
0retrpi malu uvredu, i bies pote!en od velike.
0rijatelji govore sr&u, nebo dui, sve ostalo uima, a knjige duhu.
0un ajnik uti, napola prazan piti.
1oditelji su ti dali #ivot, a volju mora obrazovati sam.
amo tu!im oima mogu se videti svoji nedosta&i.
vaki dan bez smeha, izgubljen je dan.
vako na svoj nain tumai nebesku muziku.
ve zablude imaju svoje vreme, a i najmanja istina i posle bezbroj
potekoa, mudrovanja i spletki ostaje uvek ono to je bila.
vi &vetovi budunosti su u semenu sadanjosti.
voj duh obogatiti i svoje sr&e olakati, svoj jezik odmoriti i svoje ruke
umoriti, polako jesti i brzo spavati , u tome je sva mudrost.
enka se vidi tamo gde #eli sun&e.
rea sledeeg veka gradi se u ovom veku.
rean ovek je brod koji plovi pod povoljnim vetrom.
trast kojoj ispustimo uzde lii na pijanstvo. /ek protiv toga sastoji se od
dve re&i- vladaj sobom.
trpljenje titi od uvrede, kao odelo od hladnoe.
rpljivom oveku vreme brzo prolazi.
3ra#i i nai e, zanemari i izgubie.
4 asu uspeha ne zaboravljaj svoje neuspehe.
4pali svetlo, umesto to se #ali na tamu.
4iti, a ne misliti je glupo2 misliti, a ne uiti je pogibeljno.
;ladan aj i hladan pirina jo mo#emo da podnesemo, ali hladne rei
nikako.
"ak i onima koji vladaju znanjem, opreznost je najbolja zatita od
nepredvidivog.
"im upozna bolest, blizu si ozdravljenju.
"ini najbolje, ostalo ostavi.
"ista savest ne boji se ku&anja nou.
"ovek #ivi sto godina, a briga se nakupi za hiljadu.
"ovek koji ne menja svoje misli ili je vrlo mudar, ili je budala.
"ovek bez volje , kao no# bez elika.
"ovek mo#e da bude skroman a da ne bude mudar, ali je nemogue da
bude mudar a da ne bude skroman.
"ovek stari onako kako je #iveo.
4iti je kao uzvodno plivati- zastani za trenutak i ve si vraen.
"irgizijske
*obro od dobrog oveka uvek se dobije2 zlo od zlog oveka dobije se u
teko vreme.
Kad valjan ovek pogrei, okrivljuje sebe, kad lo ovek pogrei, okrivljuje
druge.
Kad vidi zlato, i prorok skrene s puta.
Ko ima estoro de&e, taj na est mesta ima bogatstvo.
Nema hrabrih bez rana.
Neosetljivom oveku re proleti mimo uiju2 osetljivom ka#e re, pa mu
padne na sr&e.
jezika kaplju i med i otrov.
aoseati sa bolesnim, znai vratiti mu pola zdravlja.
4m je odea koja se nikad ne iznosi, znanje je rudnik koji se nikad ne
is&rpe.
"orejske
(ko ribu pusti u posudu s vodom, ne misli da si joj dao slobodu.
)etina sabesednika zavisi od tvoje vetine.
6de nema tigra, onde se i ze& smatra vladarom.
*ubina reke mo#e se izmeriti, ali ne i dubina oveje due.
*uboka reka beumno tee.
I budala radi po svom ube!enju.
l za rukovanje udotvornim maem potrebno je znanje.
I najvee drvo je izraslo iz malog semena.
I plitku reku prelazi oprezno.
Iz rodnog kraja i gavran je mio.
.ezik je bez nogu, ali juri na hiljade milja.
Kad padne u vodu, ljuti se na sebe, a ne na potok.
/jubav je kadra da za jednu no sagradi Kineski zid.
Najbolje drvo pre svih seku.
Naslikani hleb ne mo#e se %po'jesti.
Nesrea je kao reka- u nju se sliva vie izvora.
Nesrean ovek, i kad na perje padne, razbije glavu.
Nova& koji daje sveteniku ne dobija Buda.
$trovne gljive prve izrastu.
0rosuti pirina mo#e pokupiti, ali izgovorene rei ne mo#e vratiti.
0ti&a koja dugo stoji na jednom mestu vrlo brzo postaje plen.
1eka se upoznaje plivanjem, a ovek u razgovoru.
vako za svoju nesreu okrivljuje druge.
oko slomljenih krila nije soko.
rea je kao pti&a u kavezu- kad je jednom pusti, vie je nee uhvatiti.
4 #ivotu nema ravnih puteva.
4 siromanoj kui i bog je gladan.
4 srenom domu i na paradajzima rastu tikve.
;rabrima i zvezde poma#u.
"ak i ako si nebrojeno puta odapeo strelu, svaki put vodi rauna kako
zate#e luk.
"astohlepan misli da je nebo kapa njegova.
"ovek bez volje lii na slep&a u polju.
"ovek koji #ivi po svojim uverenjima, ne boji se kazne.
7to u poetku nisi popravio malom motikom, kasnije e popravljati velikom
lopatom.
"urdske
)ladari lie na zmije- poseduju i otrov i lek.
*obrim na dobro mo#e svako uzvratiti, a na zlo uzvratiti dobrim mo#e samo
pravi ovek.
>avo ne ulazi u kuu punu de&e.
Mali dug raste kao i dete.
Mukara& je kao reka, a #ena kao jezero.
Ne daj, Bo#e, lisi&i snagu lava.
Ne dao Bog ni planini da bude sama.
$no to pripada sr&u neka u sr&u i ostane.
1ei su biseri, ali kad ih je mnogo, gube smisao.
vaka lepa gra!evina jo nije hram.
;leb je kao vera2 kad njega nema, ovek je danas hrianin, a sutra
musliman.
"orzikanska
.edno iskreno =da= i jedno odluno =ne= vrede vie nego stotinu =ako= i
stotinu =ali=.
"ubanske
Izgubljeno vreme oplakuje se do same smrti.
0osluaj ta govore o drugima i znae ta govore o tebi.
7to ne u!e kroz oi, ne stigne do sr&a.
#atinske
(ko #eli da #ivi mirnim #ivotom- sluaj, mnogo gledaj, pazi da mnogo ne
govori.
(ko hoe nekog da upozna, pitaj ga ta misli o sebi.
Bez prijatelja je i najjai ovek nesiguran.
Bogovi poma#u onima koji rade.
Bol se savla!uje strpljivou.
Budi ljubazan da bi bio voljen.
Budite strogi prema sebi, a blagi prema drugima.
)elike ideje tra#e velike muenike.
)eruj, ali pazi kome.
)ie je ljudi pomrlo od preteranog jela i pia, nego od maa.
)reme je najkorisniji ovekov savetnik.
)rlinu treba hvaliti i u neprijatelja.
)rlina je sama sebi najvea nagrada.
6de je dobro, tamo je otad#bina.
6reiti je ljudski.
*vaput grei ko porie krivi&u.
*obar ovek ne ume da ini nepravdu.
*obro daje, mnogo daje, onaj ko sa poklonom daje i nasmejano li&e.
*ok #ivi, treba i da se nada.
+a drugoga treba da #ivi ako hoe #iveti za sebe.
+a tu!om nesreom se suze brze osue.
+avist nagriza ljudsko sr&e.
+ajednika nesrea uteha je svima.
+akoni nu#de su najgori.
+atvori usta, otvori oi? 5uti i gledaj?
+dravi su bogatiji od bogataa.
+naj %imaj na umu' da si smrtan.
Iz malih plamenova nastaju najvei po#ari.
Ili ne pokuavaj, ili dovri.
Imanje vre!i, a umenje jo vise.
Istinsko prijateljstvo retka je pti&a na zemlji.
Istinu prihvataju malobrojni, a mnogo vie njih laskanje i odobravanje.
Kao u drami, tako i u #ivotu, nije va#no koliko traje, ve kako je proveden.
%)a#no je kako #ivi, a ne koliko'
Kad je odgovor blag, #estok gnev se stiava.
Kada prestane uzrok, prestaje posledi&a.
Kaplji&a dubi kamen ne padajui dvaput ve esto.
Ko daje da bi dobio, ne daje nita.
Ko je siromah8 , 3vrdi&a. Ko je bogat8 , Ko nita ne #eli.
Ko propusti priliku, bie od prilike naputen.
Ko se pravda, taj samog sebe optu#uje.
Ko seje vetar, po#njee oluju.
Ko seje strah, vie se sam plai2 to je sudbina tiranije.
Kova postaje kovanjem.
Koliko ovek zna, toliko i mo#e.
Koulja ne mo#e sakriti karakter.
/askav govor ima svoj otrov.
/askanje je hraniteljka mana.
/enja mladost stvara starog prosjaka.
/jubav ne zna za potekoe.
/jubav ra!a ljubav.
/judski #ivot je kao ma. (ko ga upotrebljava, istroi se2 ako ga ne
upotrebljava, ipak ga izjede r!a.
Ma ta radio, misli na kraj.
Mudar ovek izbegava opasnosti.
Mudrost mo#e liiti na plaljivost, ali ono to lii na junatvo, esto nije nita
drugo nego nepromiljenost.
Navika je kao druga narav.
Najbli#i bogovima je onaj koga pokree razum, a ne gnev.
Najgora je navika na sreu.
Naui da slua ako ne zna da govori.
Naui da #ivi bez prijatelja, jer ti mo#e koristiti u danima nesree.
Ne zaboravi staru stazu, ni starog prijatelja.
Ne mo#emo svi sve.
Ne savetuj prijatelje ugodno, ve korisno.
Ne tra#i meko da ti ne dopadne tvrdo.
Neguj mir s ljudima, a ratuj s poro&ima.
Neka ne zapoveda onaj ko ne ume da se pokorava.
Neka ti jueranja pogreka bude dananji uitelj.
Nema spasa bez vrline, nema vrline bez rada.
Nepravedne molbe Bog ne slua.
Nije #iveti zlo, ve zlo #iveti.
Nije sve asno to je doputeno.
Nije sramota nita ne znati2 sramota je nita ne uiti.
Nije srean onaj ko ima ono to #eli, ve onaj koji ne #eli ono to nema.
Nijedan put nije neophodan za vrline.
Nijedno doba nije kasno za uenje.
Niko nije obavezan da ini ono to je iznad njegovih mogunosti.
Nita ne oekuj od prijatelja to bi mogao uraditi sam.
Nita nije tako loe, a da ne sadr#i i neto korisno.
$d dva zla treba izabrati manje.
$boje je zlo- i svima verovati i nikome.
$buzdaj gnev, jer on zapoveda ako se ne pokori.
$dluka treba da prenoi.
$nog ko se obogatio za godinu dana trebalo je obesiti pre dvanaest
mese&i.
$preznost je majka mudrosti.
$sveta je uvek u#ivanje sitne i slabe due.
0atnje i radosti su prolazne.
0atuljak stavljen na d#ina vie vidi nego sam d#in.
0laljiva& se boji pre opasnosti, podla& u opasnosti, odva#an ovek posle
opasnosti.
0lemenit nain osvete je pobe!enom pratati.
0obe!uje nas samo ono ega se plaimo.
0odnosi i ne #ali se na ono to se ne mo#e izbei.
0ozivati se na r!ava dela drugih, znai prati se blatom.
0oasti menjaju karakter, retko nabolje.
0oe&i svih stvari su mali.
0oni? +apoeto je polovina posla. %tako!e i srpska izreka'
0otenje je najbolja politika.
0ravda ponekad spava, ali nikad ne umire.
0rva vrlina je biti bez mane.
0revelika ambi&ija nije bez senke zloina.
0rijatelj je najbolja imovina.
0rijatelje treba &eniti po delima, ne po reima.
0riroda je i u najmanjim stvarima najvea.
0riroda nam je svima dala jedan jezik i dva uha, da bi nas opomenula da
manje govorimo a vie da sluamo.
1e =mora= je pogana biljka.
1ei ue, a primeri privlae.
avest je kao hiljadu svedoka.
avetuj kao stara&, donosi odluke kao zreo ovek, radi kao mladi.
amo je ono drvo vrsto i jako koje esto bije vetar.
va!a sva!u ra!a.
vako se drvo poznaje po svom plodu.
ve ima onaj koji ne te#i ni za im.
vetlost ba&a senku, a istina otkriva tajnu.
ilom ura!eno nije pouzdano.
iromatvo naui sve vetine.
logom rastu male stvari2 neslogom se i najvee raspadaju.
rebro je je:tinije od zlata, a zlato od vrline.
tavi omu na jezik, dok je nije on tebi stavio.
tara ljubav nikad ne zar!a. %tako!e i nemaka izreka'
uze ponekad imaju vrednost govora.
3eka vremena ubla#avaj lepim vremenom.
3reba da promeni duh, a ne podneblje.
3reba odr#ati re ako je i neprijatelju data.
4dvostruava greh ko se greha ne stidi.
4zalud je pametan onaj koji nije pametan za sebe.
@eni stablo prema vou %plodu', a ne prema liu.
"elo, oi i pogled vrlo esto la#u, a govor najee.
"isti rauni , dobri prijatelji.
"ovekova senka je esto slina prijatelju- nestane je im sun&e za!e.
"oveku svakog dana preti opasnost od oveka.
7to je prirodno, nije sramno.
7to je uinjeno, ne mo#e se izmeniti.
#ezginska
$pasan je neprijatelj koji nosi masku prijatelja.
#etonske
(ko konj sree stoji pred tvojom talom, odvedi ga na jasle.
6ladna buva visoko skae.
*a je mese& od nov&a, ljudi bi ga ve odavno s neba konop&em privukli na
zemlju.
/epota i stid jedno drugo ne podnose.
#ibanska
*im je uvek vei od vatre.
#itvanska
Kopriva raste i neposejana, a peni&a ni kad je posejana.
Malajske
Neka se gornji list ne smeje kad donji list opadne.
1ei su kao trenje- jedna drugu vue.
renoj kokoki jastreb nije straan.
Maloruska
Bila jednom jedna istina, ali ju je r!a pojela.
Malte$ka
0ravda je pobegla sa sveta jer niko nije hteo da je primi u svoju kuu.
Madagaskarske
Bol je kao pirina u ostavi- svakog dana se pomalo smanjuje, dok sasvim
ne iezne.
9ivot je kao miris jela- nikad ne zna kada e ieznuti.
.ezikom se mo#e sav svet izorati, ali rukama se teko boriti i s grumenom
zemlje.
Kad je sama, la# je debela, ali im ima svedoka, brzo smra.
Ko hoe da se obogati, mora da lovi ribu odjednom u tri reke.
Kuu ne greje toplina ognjita, ve sloga me!u supru#ni&ima.
/jubav je kao kli&a pirina- ako je presa!uje, bolje uspeva.
Mudre rei su kao eerna trska- seemo ih, ali njihova slast je neis&rpna.
Neka vaa ljubav bude kao prolena kia koja sitno pada, ali preplavi obale.
Nije dobro zaboraviti odjednom, bolje je zaboravljati pomalo.
Nematina i beda ne ine ljude boljima, nego ih, naprotiv, kvare.
0are su kao gosti- do!u i pro!u.
0otenom oveku vei bol nanosi amar nego rana.
0otenje mo#e biti pobe!eno, ali ono ne mo#e biti uniteno.
0ravedna re je kao eerna trska2 bila duga, bila kratka, podjednako nam
je slatka.
1ei su kao jaja- tek to se otvore, ve imaju krila.
vaka zemlja ima neto svoje- u jednoj je to ljudska re, a u drugoj lave#
pasa.
naga koja nema &ilja, majka je lenjosti.
na#ne pobe!uje stid, a slabe strah.
udbina je kao kameleon- trpi da se dete njime zabavlja, dok on na grani ne
prometu svoju boju.
4dvoje je uvek lake da se #ivi- ako jedan padne, drugi e ga podii.
4m je poput seljakih vila- kad su previe ravne , nose premalo, a kad su
previe savijene , nose i ono to ne treba.
7to ljudi vie imaju, to vie #ele.
Ma%arske
Blago onome ko ima prijatelje, teko onome kome su potrebni.
Ko se dovoljno vode napio, izvoru le!a okree.
/ako je odr#avati mir kad je pas na lan&u.
/jubav i mr#nja nisu pravedne sudije.
"ak i beli ljiljan ba&a &rnu senku.
Makedonske
(ko me gleda s dva oka, ja u tebe s etiri2 ako me, pak, gleda jednim
okom, ja u tebe nijednim.
Bez vremena nita ne zri.
)ino ne stoji u oveku kao to stoji u bavi.
)isoko drvo plod nema.
)oda sve nosi, samo sramotu ne mo#e.
*va ljuta kamena brano ne melju.
/a#ne suze Bog ne prima.
Mnogi su se rodili kao ljudi, a umrli kao magar&i.
Na kamenu koji se kotrljao, trava ne nie.
$tvori oi, da ti ih ne otvore.
amo dva puta ima- jedan nagore, jedan nadole.
Mongolske
(ko izgubi prijatelja, sedam godina e se seati, a ako izgubi domovinu,
seae se do smrti.
Brzo se najesti , teti #elu&u2 brzo se obogatiti , teti #ivotu.
)elike pti&e su utljive, a male najvie krete.
)eliki tovar , muka za kamilu2 velika ljubav , muka za sr&e.
)uk ostaje vuk ak i ako ov&e nije pojeo.
+a slep&a ne postoji dan, za pijanog ne postoji vreme.
Kako god zima bila topla, uvek je zima.
Ko asno umre, ljudi ga pamte i stotinu godina, a onoga bez asti i ro!ena
de&a zaborave.
Kad do#ivi iskustvo, raduj se kao da si dobio nagradu.
Me!u ljudima razmisli o svojim reima, kad si sam razmisli o svojim
mislima.
Mudrost koja prelazi meru gora je od gluposti.
0ametan skriva svoje vrline u sr&u, budala ih dr#i na jeziku.
1akija uleti u usta kao komara&, a izlazi kao tvrdoglavi slon.
opstveni zadah oveku je nepoznat.
tei znanje, isto je kao u d#ep staviti drago&enosti.
"ega nema u mislima, nee biti ni u oima.
&jemake
(ko detelina le#i uz ru#u, i ona e mirisati kao ru#a.
(ko ne #eli da zakasni, ne ekaj one koji za tobom idu, i nemoj da juri
one koji pred tobom idu.
(ko priroda hoe desno, ne idi levo.
Bogatstvo je lep ilim kojim se, esto, prekrivaju prljavi zidovi.
Bol je jedini bez zavisti.
Bolje je malo rei a mnogo sr&a, nego mnogo rei a malo sr&a.
Bolje je na pravom putu epati, nego na pogrenom %krivom' jahati.
Bolje je =ne= u pravo vreme nego =da= u nevreme.
Brak dolazi posle ljubavi, kao to dim nastaje posle plamena.
Briga pre vremena, briga na vreme i briga nakon toga2 dve su suvine.
)eliki lona& koji kljua stia se s malo hladne vode.
)eliina ne oznaava i vrednost, jer bi, inae, ogroman kamen bio vredniji
od dijamanata.
)ie mo#e srd#ba za tren da pokvari, nego razum za dan da ispravi.
)last je kao krma2 iz nje retko ko izlazi trezan.
6de nedostaje ljudi, treba da sami budemo ljudi.
6lava se poznaje po jeziku.
6ovori, da te vidim.
6reka debela kao vlas odvue od &ilja stotinu milja.
6rubost se esto kajala, blagost nikada.
*aj onako kako bi #eleo da prima, primaj onako kako bi #eleo da da.
*o pete godine dete je tvoj gospodar, do desete tvoj sluga, od desete do
petnaeste tvoj tajni saveznik, a zatim postaje tvoj prijatelj ili tvoj neprijatelj.
*obre mahune se same od sebe ras&epe.
*obro koje na le!ima nosi zlo, nije dobro.
*ovoljno je srean onaj koji nema vremena da bude nesrean.
*ugovi, starost i smrt neopa#eno se uvuku u kuu.
>avo je napustio ovaj svet, jer je znao da e ljudi sami na zemlji da naprave
pakao.
9ito ne traje toliko dugo kao slama.
+aljubljeni su kao psi kad imaju buve.
I najopasniji pas mae repom.
Iskustvo je dobar lek, ali on uvek dolazi kad je bolest ve prola.
Istina je kao sveta voda- svako je hvali, ali niko ne voli da mu je u oi
prskaju.
Istini nije potreban sapun, ona ima prirodnu lepotu.
Istini nije potrebno mnogo rei, a la# ih nikad nema dovoljno.
.edni sami stvaraju svoju sudbinu, a drugi je dobijaju ve gotovu.
.o i danas umiru ljudi na putu u obeanu zemlju.
Ka raju najvie ba&aju pogled oni koji su najbli#i paklu.
Kako Boga tra#imo, tako ga i nalazimo.
Kad obe laste donose blato, gnezdo je brzo gotovo.
Kad se ljubavna vatra ugasi, vidi se dosta pepela, ali nimalo zlata.
Kad toranj padne, on je jo uvek toranj2 kad se !ubrite uzdi#e, ono ostaje
!ubrite.
Ko greh ostavlja da mu poiva pred kuom, lako mu u!e u kuu.
Ko ide ispravnim putem, brzo e dobiti saputnike.
Ko ima briga dovoljno je bolestan.
Ko ima sree , nije mu potrebna pamet, ko ima pameti , potrebna mu je
srea.
Ko na prvu uvredu uti, drugoj lomi kosti.
Ko naui de&u da se zadovolje malim, ostavlja im vie od bogatstva.
Ko okleva, ve je napola izgubio.
Ko sam spava, ne mo#e druge da probudi.
Ko se mo#e radovali danas, neka ne eka do sutra.
Ko srei ne otvori vrata, ne sme da se #ali ako ona ne u!e.
Ko trpi staru nepravdu, taj novu poziva u kuu.
Ko hoe da ui, svuda na!e kolu.
Kome je svakog dana dosadno, ne sme se #aliti na kratkou #ivota.
Kraj greha , poetak kajanja.
/abud ostaje labud makar se i s guskama dru#io.
/a# je kao grudva snega- to se vie valja, to je vea, a to je sun&e jae, to
se br#e istopi.
/epa suza lako na!e marami&u koja e je obrisati.
/epe rei i blaga kia svuda prodru.
/jubav i mr#nja veo su pred oima- prvi doputa da vidimo samo dobro, a
drugi samo zlo.
/judi o dobrim delima govore, a ne izvravaju ih2 naprotiv, loa izvravaju, i
o njima ne govore.
Male lopove veamo, a pred velikim skidamo eir.
Male neprijatelje i male rane ne valja pot&enjivati.
Malo govori s drugima, ali mnogo sa samim sobom. %tako!e i ruska izreka'
Mir u koljkama stvara bisere.
Mnogi bi hteli da shvate svet, a videli su ga samo kroz otvor na kljuaoni&i.
Mnogi znaju mnogo, ali samoga sebe niko.
Mnogi su dobri samo dok im ne narastu rogovi i kand#e.
Mnogo aova treba da se istina sahrani. %tako!e i srpska izreka'
Mnogo sr&a, mnogo suza.
Mu# je sun&e, a #ena mese&- mu# vlada danju, a #ena nou.
Na velika jedra udara najvie vetra.
Na mlinu koji radi nema pauine.
Na toku sree etvori&a se voze- jedan se penje, drugi silazi, trei je na
vrhu, a etvrti na dnu.
Nada je brod sa jarbolom od slame.
Najvea je pobeda pobediti samoga sebe.
Najvea je mudrost ne biti uvek mudar.
Narod je kugla koja se mo#e usmeriti u bilo kojem smeru.
Ne valja stalno ukazivati na &rnu odeu onoga ko ju je ve svukao.
Ne veruj oveku koji mnogo sa mnogima pria.
Ne misli ono to svi ljudi ne bi smeli da znaju, ne govori ono to svi ljudi ne
bi smeli da uju, ne radi ono to svi ljudi ne bi smeli da vide.
Ne nalazi se biser u svakoj kolj&i, ali svaku treba pregledati.
Nekad su &rkve bile mrane a sr&a svetla, sada su &rkve svetle a sr&a
mrana.
Nema gore samoe od one udvoje.
Nema stabla koje bi nosilo tako zle plodove kao to je ovek.
Ni rak ne ostaje uvek u istoj ljuturi.
Nije dovoljno ljubav posaditi, treba je i zalevati.
Niko se nije pokajao to je umereno jeo i malo govorio.
Nisu sreni svi oni koji imaju sree.
$d istog drveta tee se i svinja& i &rkvena klupa.
$naj kome srea hoe da snese zlatna jaja, treba brzo da napravi gnezdo.
$rao koji #eli da dosegne sun&e, ne sme da opusti krila.
0rerana setva esto izneveri, zakasnela uvek.
1ad je desna ruka sree, a umerenost leva.
tu!om tetom je:tino se dolazi do pameti.
iromah ima samo jednu bolest, a bogata svakog dana drugu.
iromatvo je krava bogataa.
kup je eki koji na nakovnju poiva.
rea i &ipele ne smeju da budu ni prevelike ni premale.
rean je onaj koji nema neprijatelja, a jo sreniji onaj koji nije nikome
neprijatelj.
reu i dugu ne vidimo iznad svoje kue, ve samo iznad tu!e.
r&e bolje vidi nego oi. $i vide, a sr&e je vidovito.
tara zabluda %esto' ima vie prijatelja nego nova istina.
umnja je zmija koju ne smemo da hranimo, ve joj odmah treba da
zgnjeimo glavu.
3amo gde nijedan klju ne otvara, otvara strpljivost.
3u!e suze mogu da utede sopstvene.
4 mekani vosak mo#e se utisnuti i an!eo i !avo. %u vezi s vaspitanjem
de&e'
4pozna li manu, ve si je pola ispravio.
4i su opasnije od jezika.
5uti ili govori neto to je vrednije od utanja.
"avke priaju svrakama kako su gavrani &rni.
"ista savest ima odva#an jezik.
"ovek ima mnogo prijatelja sve dok mu oni nisu potrebni.
"ovek mo#e sve to hoe, samo kad bi hteo ono to mo#e.
"ovek nadmauje #ivotinju govorom, a ona njega utanjem.
"ovek u mladosti mora da se pobrine za tap o koji e da se osloni u
starosti.
"uvaj se da ljudima ne u!e u usta, jer e iz njih teko izii.
7to vekovima nije uspelo, nu#da obavi za jedan dan.
7to e postati kopriva, odmalena #e#e.
&igerijska
Blato se ne pere krvlju.
&epalska
3eko je umreti, ali ni #iveti nije nita lake.
&orve$ke
6aleb koji sedi , gladuje, a onaj koji leti , nasiti se.
reu ne upoznaje glavom, ve sr&em.
utra je uvek dan kad lentina ima najvie posla.
'setinske
4 pohlepna oveka nikad nema ni posla ni praznika.
4 stadu bez nadzora, vuk je gospodar.