VUKOV KALENDAR 1787. Na Mitrovdan, u selu Triu kraj Loznice, od oca Stevana i majke Jegde, rodio se Vuk Karadi.

1804. Prvi srpski ustanak. U godinama Vukove mladosti veliki deo nae zemlje bio je pod Turcima. U leto prve godine ustanka protiv Turaka hajduki harambaa ore urija poveo je narod Vukovog rodnog kraja u borbu za slobodu. Uz uriju je bio i Vukov otac Stevan. Kasnije, Stevana je zamenio Vuk koji je postao pisar ustanike vojske na obali reke Drine. 1807. Roak Jefta Savi postao je sovjetnik narodne uprave. Vuka je poveo u Beograd da mu bude pisar. 1808. U leto, Dositej Obradovi narodni prosvetitelj, osniva Veliku kolu u Beogradu. Kratko vreme uenik ove kole bio, je i Vuk Karadi. 1812. Karaore alje Vuka u Negotin da savetima pomogne hajduk-Veljku u borbi sa Turcima. 1813. Krajem oktobra, posle propasti prvog srpskog ustanka, Vuk sa ocem Stevanom bei od turske osvete u Austriju. Poto je zbrinuo oca u Sremskim Karlovcima, Vuk je nastavio put za Be. 1814. S prolea Vuk je doao u Budim da bi uz pomo Luke Milovanova sastavio prvu gramatiku po narodnom govoru. U Budimu Vuk radi sa Savom Mrkaljem na novoj azbuci. U leto iste godine vratio se u Be gde je tampao svoju prvu knjigu: "Mala prostonarodna slavenoserbska pjesnjarica". U tampanju prve zbirke narodnih pesama Vuku je mnogo pomogao Slovenac Jernej Kopitar. 1818. Poetkom godine Vuk se oenio u Beu Anom Kraus. Vuk i Ana su proiveli pola veka zajedno. Oktobra iz tampe izlazi Vukov "Srpski rjenik". U njemu je bilo 27.000 rei koje je Vuk, kako kae, iz Srbije u Be u glavi doneo. 1819.

Oktobra Vuk je izabran za lana Drutva ljubitelja ruske knjievnosti. To je bilo prvo priznanje Vuku iz sveta. 1820. Jula odlazi u Srbiju da bi sakupljao narodne umotvorine. Bez uspeha je pokuao da opismeni kneza Miloa i njegove vojvode. 1822. Maja je otputovao sa porodicom u rumunski Banat gde je zapisivao rumunske narodne pesme. 1823. U septembru univerzitet nemakog grada Jena dodeljuje Vuku zvanje poasnog doktora nauka. 1825. Vuk objavljuje "itije hajduk-Veljka Petrovia" jedno od najlepih dela njegova spisateljstva. 1826. Juna ruski car dodeljuje Vuku sto dukata na godinu za doprinos slovenskoj knjievnosti. 1828. Upoznao je nemakog istoriara Leopolda Rankea sa kojim je napisao knjigu "Srpska revolucija". Ovim delom uena Evropa je upoznala Srbiju i njenu borbu za osloboenje od Turskog ropstva. 1830. Boravei toga leta u Studenici Vuk je zapisivao albanske narodne pesme. 1834. Sredinom juna Vuk putuje u Petu da bi naruio slova za tampariju u Cetinju. Mesec dana kasnije, stigao je na Cetinje. 1836. Februara dovreno je na Cetinju tampanje knjige "Srpske narodne poslovice" koju je Vuk posvetio crnogorskom vladaru Petru Petroviu Njegou. 1837. Poetkom maja u Rusiji je, kao ak rudarske vojne kole umro Vukov sin Sava. Savina smrt je pogorala ionako slabo Vukovo zdravlje. Decembra u Nemakoj je tampana Vukova knjiga - "Montenegro und Montenegriner" "Crna Gora i Crnogorci." 1838.

Tokom leta Vuk putuje po Hrvatskoj i, Dalmaciji sakuplja narodne umotvorine i opisuje obiaje iz tih krajeva nae zemlje. 1843. U jesen Branko Radievi dolazi na studije u Be i postaje jedan od najveih Vukovih saboraca za pravopis i uvoenje narodnog jezika u nau knjievnost. 1845. Upoznao se sa urom Daniiem, svojim buduim uenikom i nezamenljivim pomonikom u mnogim poslovima na unapreenju pismenosti. 1847. Jula iz tampe izlazi Vukov prevod "Novog zavjeta". Ove godine pojavile su se jo tri znaajne knjige na narodnom jeziku: "Rat za srpski jezik i pravopis" ure Daniia, "Pesme" Branka Radievia, "Gorski vijenac" Petra Petrovia Njegoa. 1848. Krajem januara Vuk je izabran za lana Carske akademije nauka u Beu. 1849. Vuk je postao lan Afrikog instituta u Parizu koji se bori za ukidanje ropstva. 1850. Marta je u Beu potpisan Knjievni dogovor o jedinstvenom knjievnom jeziku Srba i Hrvata. Krajem aprila Vuk je izabran za lana Akademije nauka u Berlinu. U junu austrijski car odlikuje Vuka Vitekim krstom Franje Josifa. Poetkom oktobra Drutvo za povjesnicu i starine jugoslovenske u Zagrebu, izabralo je Vuka za poasnog lana. 1851. Vuk je dobio od austrijskog cara zlatnu medalju za nauku. 1852. Pruski car je odlikovao Vuka Ordenom "Crvenog orla". 1860. Izala je iz tampe Vukova knjiga "Prijateljstvujui Sovjet Serbskij" za vreme Karaorijeva, ili otimanje ondanjih velikaa oko vlasti. 1861. Vuka je odlikovao crnogorski knjaz Nikola "Danilovim ordenom za nezavisnost Crne Gore."

1863. Vuk je putovao na Cetinje da bi preneo poruku kneza Mihajla, poziv na zajedniku borbu Srba i Crnogoraca protiv Turaka. Na ovom putu je Vuk ozebao i od tada je poboljevao do smrti. 1864. Po starom kalendaru 26. januara, oko 4 po podne, Vuk je umro u Beu, u 77 godini ivota.