Prelom teksta programom InDesign

Pripremio Bojan Stojanovi

...nastavak iz prolog italita Upotreba ligatura Pritiskom na trouglasto dugme u gornjem desnom uglu palete Character prikazuje se meni sa nekoliko unikatnih opcija koje premijeru doivljavaju u programu InDesign. Ukoliko je aktivirana opcija Ligatures, InDesign e pojedine parove slova automatski zamenjivati sa posebnim slovnim oblikom pri emu semantika teksta nee biti ugroena. Ligature su naslee klasine tipografije i namenjene su usklaivanju izgleda slova koja, kada se nau jedno pored drugog, naruavaju vizuelni sklad rei. Najpoznatija ligatura je "fi" - luk na slovu f se u mnogim fontovima preklapa sa takom na slovu i. U ovoj situaciji promena kerninga ne pomae, a reenje pronaeno tokom vekova razvoja tipografije sastoji se u dizajniranju posebnog slovnog oblika koji integrie luk slova f i taku slova i. Ovaj slovni oblik je ligatura "fi", a srodna ligatura je "fl". U naem jeziku javljaju se u reima "finoa", "fizika", "kifla"... Engleski jezik sadri i ligature ff, ffi, ffl.

Iako su "f" ligature kao slovni oblici prisutni gotovo u svim fontovima, njihova upotreba na PC raunarima je do pojave InDesigna bila mogua samo uz posebnu, expert verziju fonta. Na Macintosh raunarima mogu je pristup samo "fi" i "fl" ligaturama u standardnim fontovima. Razlog je u tome to ligature nisu sastavni deo osmobitnih kodnih strana. Iako slovni oblici postoje u fontu, nisu vidljivi operativnom sistemu i aplikacija i na taj nain su nedostupni korisniku. Primena Unicode standarda samo donekle reava problem - Word 2000 koji radi u Windows 2000 okruenju moe da pristupi svakom karakteru u fontu posredstvom copy & paste mehanizma iz pomonog programa Character Map. Na taj nain se runo mogu uneti i ligature, ali je tekst sada drugaije kodiran od originala poto su pojedini parovi karaktera zamenjeni jednim karakterom. InDesign uvodi veoma elegantan mehanizam automatskih ligatura koji omoguava da na ekranu bude prikazan doteran slovni oblik, a da kodiranje teksta bude nepromenjeno.

InDesign podrava napredne osobine OpenType fontova u kojima moe da bude definisan proizvoljan broj ligatura. Tako se u nekim fontovima mogu javiti i ligature "fj", "Th" i mnoge druge. Ispravljanje teksta u kome postoje ligature ne razlikuje se od rada na obinom tekstu, poto e se kurzor pozicionirati u sredini ligature, kao da se radi o nezavisnim slovnim oblicima. Ako nam u odreenom delu teksta ligature nisu potrebne, obeleiemo taj segment i ukinuti potvrdu opcije Ligatures. U normalnim okolnostima ova opcija e biti potvrena jer nema razloga da se odreknemo napredne tipografije. tampana slova (small caps) Sa stanovita klasine tipografije upotreba velikih slova u osnovnom tekstu je nepoeljna pojava. Velika slova skreu panju i odskau od ostatka teksta tako da njihova nekritika primena ometa itanje i negira transparentnu ulogu tipografije kao sredstva za komunikaciju izmeu autora i itaoca. Velika slova se, meutim, povremeno moraju upotrebiti za skraenice, lina imena ili prezimena, uvodne rei u pasusu... Da bi se pojavni oblik velikih slova uskladio sa malim slovima upotrebljavaju se tampana slova ili umanjeni verzal (engleski termin je small caps). tampana slova po obliku odgovaraju velikim slovima (verzalu), a po veliini malim slovima (kurentu). tampana slova nisu dobijena prostim smanjivanjem velikih slova, to nude odgovarajue opcije u veini DTP programa. Takve varijante small caps slova su primetno tanje od ostatka teksta to kompromituje itav postupak, jer nema razloga da koristimo slovne oblike koji takoe bespotrebno odudaraju od osnovnog teksta. Prava tampana slova su specijalno dizanirani karakteri kod kojih je debljina stubova i serifa, kao i veliina itavih slova, proraunata tako da bude usklaena sa malim slovima. Upotreba tampanih slova je jedan od dokaza tipografske rafiniranosti koja obezbeuje vrhunsku itljivost teksta.

Da bi se izabrani tekst pretvorio u small caps slova neophodno je da, pored

promene opcije Small Caps, slova budu otkucana kurentom. Ovo je na prvi pogled nelogino, jer je small caps neka vrsta zamene za velika slova. Objanjenje ove pojave je u strukturi expert fontova koji su do pojave OpenType pro familija predstavljali jedino reenje za upotrebu tampanih slova. Velika slova u expert fontovima zauzimaju svoje uobiajene pozicije, dok se small caps oblici nalaze na poziciji malih slova. Prema tome, ukoliko elimo da skraenicu DTP ispiemo tampanim slovima, najpre treba da je pretvorimo u dtp i da onda primenimo opciju Small Caps. U programu QuarkXpress bi za takav zahvat bilo potrebno prekucavanje teksta, dok InDesign i na ovom mestu korisniku nudi delotvornu opciju. Ukoliko obeleimo deo teksta i pritisnemo desni taster mia pojavie se meni koji pored ostalog sadri i skup opcija pod nazivom Change Case. Na ovom spisku nalazi se nekoliko opcija koje transformiu tekst na relaciji kurent-verzal, a za nas je u ovom trenutku interesantna opcija lowercase koja e velika slova pretvoriti u mala, ba kao to nam je i potrebno.

Standardni i renesansni (old style) brojevi Na prethodno razmatranje se nadovezuju i renesansni (old style) brojevi. U svom standardnom obliku brojevi su usklaeni sa velikim slovima u fontu. U tabelama nam je potreban upravo takav izgled brojeva, pri emu je uobiajeno da sve cifre imaju istu irinu. Publikacije kojima je u prvom planu tipografija zahtevaju drugaiji izgled brojeva, tako da se oni vizuelno integriu u tekst. Za old style brojevi koristi se i termin non-lining jer su cifre nejednake visine: neke od njih su visoke kao mala slova u fontu, pojedine cifre se sputaju ispod bazne linije, dok su neke cifre visine velikih slova. Ukoliko odgovarajui slovni oblici postoje u fontu InDesign e im automatski pristupiti upotrebom opcije Old Style. Svi OpenType Pro fontovi sadre i standardne i old style brojeve, a zadatak dizajnera i tipografa je da proceni koji od dva tipa odgovara prelomu date publikacije.

Onim slovnim znakovima koji se ne mogu uneti tastaturom pristupamo pomou palete Insert Character (aktiviramo je opcijom menija Type). Prikazae se kompletan sadraj fonta, a pritiskom na pojedine karaktere dobijamo i estetske varijacije. Karakteristina slova srpskog irilinog kurziva nalaze su u okviru estetskih varijacija standardnih irilinih slova, a na ovom mestu su karakteri grupisani i sistematizovani. Oznake valuta su, na primer, grupisane, a slino vai i za varijante brojeva. Pored standardnih i old style brojeva, OpenType fontovi za svaki od ova dva tipa sadre karaktere proporcionalnih irina koje upotrebljavamo u osnovnom tekstu i neproporcionalne karaktere namenjene upotrebi u tabelama, kada je uravnavanje brojeva od presudne vanosti.

Pronalaenje slovnih oblika u paleti Insert Character moe da bude prilino sporo, tako da je odreenim karakterima mogue pristupiti mnogo bre. Dovoljno je pozicionirati kurzor, pritisnuti desni taster mia i izabrati neku od Insert opcija, meu kojima su Insert Special Character, Insert White Space i Insert Break Character. Na ovaj nain moemo brzo i lako uneti nekoliko tipova crtica i razmaka, runu hifenaciju, navodnike ili polunavodnike i jo mnogo drugih simbola koji se relativno esto koriste. Slaganje pasusa i hifenacija Tokom prelom teksta slova se grupiu u rei, rei u redove, redovi u pasuse, pasusi u stupce... Pasus je veoma vana funkcionalna celina koja utie na izgled prelomljene stranice. Najbitna karakteristika pasusa je nain uravnanja teksta. Najee koristimo levi blok i pun blok, to jest obostrano uravnat tekst. Prelom obostrano uravnatog teksta je najkomplikovaniji, ali je ovaj tip uravnanja daje "urednu" levu i desnu ivicu, veoma je uobiajen, a ujedno i neophodan za viestubane tekstove kakvi se javljaju u novinama i asopisima. Upotreba levog bloka je mogua, ali treba imati u vidu da su rei u srpskom jeziku due od rei engleskog jezika tako da e ak i uz intenzivnu upotrebu hifenacije, desna ivica imati velike oscilacije.

Standardni nain slaganja teksta u pasuse primenjen u DTP programima je zasnovan na principu red-po-red (Single Line Composer). Program rasporeuje rei sve dok neka re ne moe da stane u tekui red. Zatim se smanjuje razmak izmeu rei do zadate granice, i ukoliko se poslednja re ne uklopi u tekui red, program pokuava sa poveavanjem razmaka izmeu rei kako bi "problematinu" re pomerio u sledei red. InDesign potuje tipografska pravila koja korekciji razmaka izmeu rei daje prednost nad deljenjem rei. Tek ako ni jedan od preduzetih koraka ne dovede do rezultata, re e biti podeljena. Razmak izmeu slova e se promeniti jedino u sluaju da se re ne moe pravilno rastaviti na slogove. Ako do korekcije razmaka izmeu rei ili slova neizostavno mora da doe, onda je bolje da se razmak smanji nego da se povea. Pravila koja smo opisali su plod vievekovnog iskustva majstora tipografije i njihovo potovanje garantuje vizuelno usklaen i ist prelom teksta.

Za svaki red u pasusu modul za slaganje teksta (composer) mora da donese odgovarajue procene i da izabere jednu iz potencijalnog niza mogunosti. Veoma je zanimljivo to da - bez obzira na to to program prelomi red najbolje to moe u skladu sa definisanim parametrima, zatim pree na sledei red, ponovi itav proces i tako do kraja pasusa - takav metod ne garantuje najbolji mogui prelom pasusa. Dakle, svi redovi su kao samostalne celine optimalno prelomljeni, ali pasus moe da izgleda i bolje. O emu se zapravo radi? Zamislimo situaciju u kojoj jedan red nije prelomljen na najbolji mogui nain ali je to omoguilo da sledei red bude prelomljen bolje, a to je uticalo i na jo neke redove u pasusu, tako da je ukupan utisak povoljniji. Polako se nazire slika o tome da optimalan prelom ukljuuje generisanje stabla moguih varijanti, njihovo procenjivanje i izbor one grane koja prua najbolju ukupnu ocenu. Upravo smo skicirali Adobe Multi Line Composer vrhunsku tehnologiju za prelom teksta ugraenu u InDesign.

Pronalaenje svih moguih varijanti preloma redova, njihova procena i dodeljivanje "negativnih poena" su osnova za rad vielinijskog slagaa teksta. Ovaj modul takoe koristi skup sopstvenih pravila za vrednovanje preloma. Najvei prioritet daje se ravnomernoj distribuciji rei i slova, a procena se vri na osnovu odstupanja od idealnog rasporeda. Podela rei se izbegava dok god je to mogue, tako da se hifenacija tretira kao tei "prekraj" nego korekcija razmaka. Dobri prelomi se, naravno, vie vrednuju nego loi, ali InDesign jo vie podcrtava vrednost dobrog preloma tako to negativne poene kvadrira. Na osnovu zadatih parametara InDesign e kreirati stablo procena za mogue prelome redova u pasusu i na osnovu dodeljenih poena e se pratiti one grane koje garantuju najbolji prelom. Da bismo podeavanjem opcija multi-line composera dobili rezultate koje elimo, vano je da detaljnije prouimo nain dodeljivanja kaznenih poena. Multi-line composer uvek pokuava da liniju prelomi najbolje to moe, u skladu sa postavljenim zahtevima. Iako na prvi pogled moe da izgleda da zadavanje uskog opsega izmeu minimalnih i maksimalnih vrednosti za razmak izmeu slova i rei poveava kaznene poene zbog odstupanja, realno stanje je sasvim suprotno. Poto se kazneni poeni kvadriraju pre nego to se odredi najbolji prelom za tekui red, smanjivanje opsega od najmanjeg do najveeg razmaka zapravo smanjuje relativnu razliku izmeu prihvatljivog i neprihvatljivog preloma. Prema tome, ako promenite osnovne vrednosti pobrinite se da ostavite dovoljno "prostora" za nesmetan rad modula za slaganje teksta. Postojanje dva modula za slaganje teksta svakako dovodi do nedoumice - koji je od njih najprikladniji za nae potrebe? Kao generalno pravilo moe se uzeti da multiline composer prua najbolji odnos izmeu kvaliteta i performansi. Iako se njegovim aktiviranjem moe dogoditi da InDesign postane neto sporiji, produktivnost nee biti ugroena poto emo utedeti vreme koje bismo inae utroili za runu optimizaciju preloma. Kada je u pitanju vea koliina teksta, vielinijski modul e nai idealan balans izmeu razmaka i podele rei tako da emo dobiti tekst koji je ravnomernije rasporeen.