S

#108
februar 2005.

Microsoft Office
Word 2003
Napredne tehnike

Dragan Grbi

vaj prirunik je deo serijala o osnovnim programima sistema Microsoft Office 2003. Poeli smo od prirunika Sistem Microsoft Office 2003: instalacija, dokumenti, struktura u PC #104 (oktobar 2004. godine), a nastavili prvim delom prie o programu Microsoft Office Word 2003, koji smo objavili u PC #106 (decembar 2004. godine). Poeljno je da imate uz sebe oba prirunika dok budete itali ovo tivo, jer
e vam vie puta biti preporueno da pogledate neke od navoda u njima.

Prirunik prati radnu povrinu na engleskom

jeziku, iako postoji lokalizovana verzija Oce-a
2003 koja radi na srpskom jeziku (i to na oba pisma). Takvu odluku smo doneli da bismo udovoljili onim korisnicima koji se dre starih navika.
Zato ovo izdanje u neku ruku smatramo pandanom knjigama Sistem Microsoft Oce 2003 na
srpskom, koju smo objavili u aprilu 2004, i PC
2005, koja izlazi ovih dana. Ukoliko koristite lokalizovani Oce 2003, te knjige moete naruiti
sa nae Web strane www.pcpress.co.yu.

Pomoni alati u dokumentu

a izvestan nain, barem jedan deo sadraja ispod ovog naslova je mogao da
bude deo prvog prirunika o Word-u 2003, gde
smo govorili o osnovnim alatima. Ipak, neke teme
smo izdvojili u posebnu celinu i postavili u ovaj
deo, zato to za njihovo sveobuhvatno predstavljanje i puno razumevanje treba najpre da upoznate strukturu dokumenta i osnovne metode rada.
Ovo su alatke koje e vam sasvim sigurno biti potrebne: dobro prouite njihovo dejstvo i opcije kojima raspolau.

Pretraivanje i zamena teksta

Pretraivanje pojmova i povremena zamena

jednog izraza drugim ine sasvim uobiajene postupke u obradi teksta. Uz malo vebe, otkriete da
se u toku pretrage
u Word-u mogu denisati i vrlo precizni uslovi pretrage.
Standardni dijalog
Find and Replace sadri tri kartice: na
prvoj kartici Find,
do koje se dolazi
preicom Ctrl+F ili
komandom menija
Edit / Find, podrazumevano se nalazi
samo jedno polje za
unos u koje se unosi
kljuni izraz za pretragu. Druga kartica je Replace
(Ctrl+H), koja osim polja za unos traenog izraza
ima i polje za unos izraza kojim e polazni biti
zamenjen. Trea kartica dijaloga je ranije pomenu-

ta Go To (Ctrl+G), koja slui za pozicioniranje na

stavku odabrane vrste.
Najprostiji nain da krenete u potragu za izrazom je prosti unos: unesite re malim slovima i kliknite na Find Next; pre poziva, moete obeleiti
neku re u tekstu i pozvati dijalog, a ta re e biti
preneta u polje dijaloga. Uslov moe biti i samo
deo rei: recimo, izraz zor e biti pronaen u
reima trezor, pozorite, Zoran. Ako kljuni
izraz ne bude pronaen, program e vas obavestiti
o tome; tada pokuajte sa drugim uzorkom za pretragu. Ako kljuni izraz bude pronaen, odmah
e biti obeleena njegova prva instanca; sledeim
uzastopnim klikovima na Find Next bie obeleavane sledee pojave teksta, sve dok vas program
ne obavesti da je pretraga zavrena.
Dok je dijalog otvoren, moete slobodno
prei u tekst i napraviti
neku izmenu, a zatim
nastaviti sa pretragom.
Ako ste zatvorili dijalog
za pretragu, preicama
Ctrl+PageUp i Ctrl+PageDown ili plavim strelicama u donjem desnom
uglu prozora moete se
direktno premestiti na
prethodnu, odnosno sledeu instancu kljunog
izraza. U dijalogu za pretraivanje postoji i stavka Highlight all items found
in, gde ete birati izmeu teksta u dokumentu, u
okvirima za tekst (ako ih ima) ili samo unutar neke selekcije teksta. U tom sluaju, taster komande
februar 2005.

PC

PC SPECIJALNI DODATAK
Kodna
oznaka

Oznaka
u regularnom
izrazu

Prelom linije

^l

^11

Prelom pasusa

^p

^13

Prelom stupca

^n

^14

Prelom odeljka

^b

^12

Prelom stranice

^m

^12

Tabulator

^t

^9

Bilo koje slovo

^$

Bilo koja cifra

^#

Belina u tekstu
(jedan ili vie razmaka)

^w

Element

e se promeniti u Find All, a po davanju komande

pojavie se obavetenje o broju pronaenih stavki;
sve one e ostati obeleene, pa nad njima moete
primeniti neku komandu (npr. podebljani ispis).
Ako klikom na More proirite dijalog Find,
pojavie se nekoliko kontrola koje slue preciznijem pretraivanju. U padajuoj listi ete odluiti
da li se domen pretrage prua na ceo dokument
ili samo na deo teksta ispod ili iznad trenutnog
mesta unosa. Opcija Match case je vana ako traite stavku po tano odreenoj kombinaciji velikih i
malih slova, a Find whole words only vie nee uvaavati delove rei, nego samo one cele. Dve poslednje opcije su namenjene posebnim oblicima rei
na engleskom jeziku i njima se neemo baviti.
Kriterijum pretrage moe biti i atribut oblikovanja ili specijalni znak. Kada je otvoren puni dijalog, pri dnu ete videti dva tastera koji slue ovoj
svrsi. U listi Format nalaze se komande za poziv
dijaloga poput onih koji slue formatiranju teksta.
Pretragu deniite slino kao kad oblikujete tekst.
Ako nije vaan tekst, nego samo oblik, polje kriterijuma ostavite prazno; mogue je i kombinovati
izraz za pretragu sa traenim oblikom (npr. sve
rei Word koje nisu podebljane). Kada postavite
sve parametre, oni e se videti kao opcije ispod
polja Find what.
Specijalni znaci pri unosu teksta, poput znaka za kraj pasusa ili sekcije, tabulatora, oznake
fusnote itd. pronalaze se postavljanjem odgovarajueg specijalnog koda kao izraza za pretragu. Da

PC

februar 2005.

ne biste morali da pamtite te kodove, postoji lista

Special, gde ete odabirom nekog elementa ubaciti
kod u polje Find What. U tabeli vidite neke este
kodove, pa ih moete upamtiti: znak karet (kapa) na tastaturi sa srpskim rasporedom se unosi
kao AltGr+3 praeno razmakom. Primer korisnog
pretraivanja specijalnim znacima je nalaenje pojavljivanja praznog pasusa (dupli znak Enter), to
se kodira kao ^p^p.
Komanda za zamenu teksta se u prvom koraku koristi isto kao i komanda za pretragu; jedina
naelna razlika je u tome to treba da postavite
i tekst kojim e pronaeni izraz biti zamenjen.
Komandom Find Next pronalazite prvu pojavu
kljunog izraza, a zatim ga komandom Replace
menjate; ako trenutno obeleenu re ne treba promeniti, samo nastavite pretragu sledeom komandom Find Next. Ako ste sigurni da nije rizino,
zadajte komandu Replace All i sve izmene e biti
obavljene odjednom. U procesu zamene takoe
moete koristiti sve vidove specijalnih pretraga: na
primer, moete pronai sve naslove stila Heading
3 i zameniti ih stilom Heading 2; sve ispise fontom
crvene boje moete zameniti fontom plave boje;
sve suvine beline u tekstu (vie od jednog razmaka) zameniete ako kriterijum pretrage bude kod
^w, a izraz za zamenu jedan razmak.
Obimniji proces zamene moe da izazove radikalne promene u tekstu, pa bi trebalo da budete
vrlo oprezni. Nemojte se uvek osloniti na operaciju opoziva da biste vratili stanje pre zamene; jer
(teoretski) bafer moe da se prepuni. Najbolje je
da pre znaajnih promena snimite kopiju dokumenta, kako biste imali rezervu ako pogreite.

Regularni izrazi

Moda neete biti esto u prilici da koristite

regularne izraze u pretrazi, ali dobro je da znate za
vrlo napredne mogunosti koje oni nude. Regularni izraz je svojevrsna jednaina za pretraivanje
teksta, a ine je delovi teksta i razni posebni operatori. Da bi regularni izrazi funkcionisali, u dijalogu za pretraivanje ili zamenu treba da ukljuite
polje za potvrdu Use wildcards.
Najprostiji operatori regularnih izraza su
dokeri ? i *, poput onih koje verovatno poznajete
iz komandne linije DOS-a i koji menjaju jedan,
odnosno vie znakova. Kada ukljuite opciju Use
wildcards i unesete izraz p??a, pronaena re
moe biti para, pola, pita, itd. Izraz s*an e

pronai rei san, sitan, specijalan; pripazite

malo, jer doker sa zvezdicom zna i da pretera: rezultat ove pretrage mogao bi biti i sve... (dva-tri
reda) ...jedan, pa se nemojte iznenaditi ako vam
takav izraz u pretrazi oznai pola ekrana teksta.
Ponavljajte klikove na Find Next dok ne dobijete
optimalno obeleeni blok teksta.
Sloeniji vidovi pretrage postiu se pomou
raznih oblika zagrada i drugih rezervisanih znakova. Uglaste zagrade slue da se u delu izraza oznai
spisak ili raspon slova koji mogu da se nau na nekom mestu. Na primer, izraz m[aeuo][t]ka moe da pronae rei maka, meka, muka ili
motka. Uzvinik ispred slova
u uglastim zagradama znai da
se prihvataju sva slova osim zadatog: izraz ??[!t]ka e pronai
rei meka, bulka i marka,
ali zaobilazi rei etka i motka. Opseg znakova se oznaava
crticom: izraz 200[2-4] daje
mogue kombinacije 2002,
2003 i 2004. Naravno, mogua je i kombinacija sa uzvinikom: izraz 20[!1-4] doputa
205, 20$, 20a..., ali ne i brojeve u opsegu od 201 do 204.
Vitiaste zagrade se odnose na broj pojavljivanja prethodnog znaka u regularnom izrazu.
Izraz 9{3}[0-9] e pronai sve brojeve od 9990
do 9999. Opseg broja pojavljivanja se denie sa
jednim ili dva broja razdvojenih separatorom:
na primer, izraz 10{2;4}1 preskae broj 101,
ali nalazi pojave brojeva 1001, 10001 i 100001.
Izraz 95{2;}9 nalazi sve brojeve u kojima se u
sredini nalazi dve ili vie cifara 5, a sa ciframa 9
na poetku i kraju. Skraeni oblik pretraivanja
broja znakova je znak @, koje oznaava potragu
za jednim ili vie pojavljivanja prethodnog znaka;
dakle, izraz ?8@? e pronai sve brojeve koji imaju jednu ili vie cifara 8 u sredini...
Prethodni primeri podrazumevaju da operator radi nad jednim kljunim znakom. Ako umesto toga elite da upotrebite vie znakova, stavite
ih u obine zagrade. Na primer, izraz (po)@
e pronai poetke rei pota, popovac; izraz
(18){2} locira brojeve koji sadre deo 1818,
itd. Pomou znakova < i > u kombinaciji sa
obinim zagradama, mogu se locirati rei sa zadatim poetkom ili krajem: na primer, izraz <(li)

pronalazi sve rei poput lipa, limun, lisica.

itd. Slino, izraz (an)> pronalazi sva pojavljivanja ovog izraza na kraju rei, poput dan, stan,
umoran. Poto se svi operatori regularnih izraza
mogu kombinovati, uz malo vetine moete formirati veoma sloene izraze za pretragu.

Bookmark (obeleje)

Obeleje (engl. bookmark) je oznaka koja e

vam pomoi pri navigaciji u dokumentu, a ima i
neke posebne namene. U dokumentu moete imati praktino neogranien broj ovakvih oznaka, a
moete ih postaviti na nekom obeleenom izrazu
ili pored njega. Novo obeleje ete
postaviti brzo: na eljenom mestu
pozovite dijalog komandom Insert /
Bookmark; preica je Ctrl+Shift+F5.
Unesite opisno ime novog obeleja:
ono se moe sastojati od slova, cifara i podvlaka; mora poeti slovom,
a ne sme sadrati razmake. Klikom
na Add, obeleje je denisano. Ako
je na kartici View dijaloga Tools
/ Options ukljuena opcija Show:
Bookmarks, novi marker e se videti kao prostor uokviren parom sivih
uglastih zagrada.
Postoje dva naina da se vratite na ovako
oznaeno mesto: prvi je isti dijalog Bookmark, u
kome ete u listi izabrati ime obeleja i kliknuti na
Go To. Drugi nain je posredstvom dijaloga Go To
(Ctrl+G): u listi tipova objekata odaberite opciju
Bookmark, a zatim u padajuoj listi odaberite traeno ime i kliknite na Go To.
Lista u dijalogu Bookmark moe biti sortirana po imenu ili po redosledu pojavljivanja u dokumentu. Opciju Hidden bookmarks neete esto
koristiti i za poetak je nemojte ukljuivati: ona
slui da bi se u spisku pojavila imena specijalnih
obeleja koje su u dokument postavili drugi alati.
Postavljeno obeleje briete na dva naina: opti
nain je klik na taster Delete u dijalogu Bookmark;
drugi nain je ziko brisanje bloka teksta u kome
se obeleje nalazi.

Podsistem AutoFormat

Dok vi kucate, Word u pozadini prati vae

aktivnosti i po potrebi izvodi razne automatske
procese, oslobaajui vas time nekih dodatnih
napora. O mnogim alatkama koje spadaju u tu
februar 2005.

PC

PC SPECIJALNI DODATAK

kategoriju govorili smo u uvodnom priruniku

o zajednikim osobinama: vratite im se naas i
podsetite se kako funkcioniu opcije automatskog
ispravljanja. Pogledajte ponovo opcije koje postoje na karticama AutoCorrect i AutoFormat As
You Type u dijalogu Tools / AutoCorrect Options.
S obzirom na to da se ove alatke najvie koriste u
Microsoft Word-u, ovaj program ima najvie opcija u ovim dijalozima.
Na kartici AutoFormat As You Type nalaze
se dve grupe karakteristinih opcija. Grupa Apply
as you type sadri polja za potvrdu gde moete iskljuiti neke opcije ukoliko nisu u skladu sa vaim
navikama u kucanju. Prve dve opcije se odnose na
automatske numerisane i liste nabrajanja; ako ih i
iskljuite, uvek vam preostaju dva tastera u traci
alatki za oblikovanje, ako poelite da primenite te

alatke. Opcija Border lines nudi zanimljiv nain da

ivinu liniju ispod pasusa: ako na poetku linije
unesete tri ili vie istih znakova -, _, =, *,
~ ili #, pa pritisnete Enter, pasus iznad mesta
unosa e dobiti donju graninu liniju odabranog
oblika; proverite sami kako funkcionie ovih est
znakova! Opcija Tables moe da prepozna zadavanje siluete tabele ako to uinite piui nizove
znakova plus i minus, kao npr +-----+---+---+.
Kada to uinite na poetku reda, pa pritisnete Enter, formirae se tabela od jednog reda, tako da
mesta znakova + odreuju granice elija. Grupa podeavanja nazvana Automatically as you type
kontrolie primenjeni format u odnosu na okolinu
i prilagoava ga da bi se postigla ujednaenost ispisanog teksta, reavajui neke probleme nejednakosti u dokumentu.
Automatsko oblikovanje u Word-u moe da
bude i odloeno, s tim to je ono ogranieno na
manje opcija; takvom nainu moete pribegnuti
u sluaju da ne elite da se automatsko oblikovanje izvodi dok kucate. Najpre pogledajte karticu

PC

februar 2005.

AutoFormat u dijalogu AutoCorrect. Dominiraju

dve grupe podeavanja: prva se odnosi na opciju
primenjivanja raznih stilova teksta, a druga na
zamenu posebnih znakova, poput tipografskih
navodnika, podebljanja umesto zvezdica i kurziva
umesto donjih crta. Ove postavke e koristiti alatka koju ete otvoriti komandom dijaloga Format
/ AutoFormat. Alatka nudi dve opcije: prva znai
bezuslovno oblikovanje celog dokumenta, a druga
dodatno ukljuuje opciju praenja promena, kako
biste mogli da redigujete ispravke; o toj praenju
promena emo kasnije govoriti detaljno, videete
kasnije koliko je korisno da ono bude ukljueno.
Ako niste potovali preporuke o strogom
odravanju stilova u toku ureenja izgleda dokumenta, mogue je da u njemu ima dosta nedoslednosti koje negativno utiu na utisak urednosti.
Program moe da reaguje na takve pojave i da
vas upozori na diskretan nain. Sistem za proveru nedoslednosti u oblikovanju ete aktivirati ako
na kartici Edit dijaloga Tools / Options ukljuite
polje za potvrdu Mark formatting inconsistencies.
Posle toga, kada program prepozna da ste u toku
kucanja runo primenili neki oblik koji je blizak
denisanom stilu, takav tekst e biti podvuen plavom talasastom linijom. Ako otvorite kontekstni
meni nad tim tekstom, uoiete tri stavke: prva
predlae da odmah zamenite neposredno oblikovanje stilom ije ime e biti navedeno; druge
dve komande dozvoljavaju da ovu nedoslednost
zanemarite samo na tom mestu ili do kraja rada
u dokumentu.

Podsistem AutoText

U celom sistemu Microsoft Oce 2003, opcije automatskog ispravljanja idu u paru sa opcijama automatskog oblikovanja. U Word-u te opcije
imaju posebno znaenje, zbog prirode tekstualnih dokumenata kao predmeta obrade. Videli ste,
a verovatno do sada i probali, kako funkcionie
tabela zamena u toku kucanja. Word 2003 raspolae jo jednom alatkom koja se pridruuje ovim
opcijama, a radi na specian nain samo u ovom
programu. To je sistem za automatski tekst koji
poiva na prepoznavanju fraza.
Kada u tipskim dokumentima esto ponavljate neke standardne fraze, poput Potovani gospodine na poetku pisma, mogue je da primenite
automatski tekst. Re je o biblioteci standardnih
izraza meu kojima moete izabrati neki i staviti

ga u dokument. To se radi pomou menija Insert

/ AutoText ili u traci sa alatkama AutoText; prva
stavka na ovim mestima je komanda za poziv
ureenja liste, kojoj moete pristupiti i kroz meni
Tools / AutoCorrect Options, kartica AutoText. U

meniju i u traci sa alatkama pronai ete uredno

sloene uzorke: izborom neke od njih, frazu ete
direktno postaviti u tekst.
Moete denisati i novu stavku automatskog teksta. Najbri nain da to uinite jeste da
oznaite kompletan tekst koji e biti prenet u tabelu i da pritisnete Alt+F3; ako je vidljiva traka sa
alatkama za automatski tekst, moete kliknuti na
New. Otvorie se mali dijalog Create AutoText u
kome e prva re ili dve biti predloene kao novo
ime stavke, to moete izmeniti. Svaka stavka biblioteke fraza e biti povezana sa trenutno
aktivnim stilom u bloku teksta
iz kojeg poinjete njeno denisanje; zato je uobiajeno da se
stavke deniu dok kucate u stilu Normal. Ovo ne znai nuno
da e automatski uneti tekst biti
i formatiran na osnovu grupisanja po stilu; na primer, da biste
automatski uneli neki naslov u
stilu Heading 1, celu frazu naslova pri denisanju morate
oznaiti zajedno sa znakom za kraj pasusa: tek tad
e automatski unos dobiti i eljeni stil.
Sa primereno formiranom bibliotekom automatskog teksta, lako ete unicirati tipske unose,
bez potrebe da pamtite tanu frazu. Jo korisnija
je mogunost automatskog dovravanja fraze; najpre proverite da li je u dijalogu sa tabelom fraza
ukljueno polje za potvrdu Show AutoComplete
suggestions. Ako je taj uslov zadovoljen, program
e pratiti ta kucate i ako pretpostavi da je to jedna
od fraza, pojavie se ekranska napomena u kojoj
se nalazi prvih nekoliko rei fraze. U tom asu samo pritisnite Enter ili F3 i fraza e biti direktno
uneta u tekst. Ako to nije ono to elite da unesete
u tekst, samo ignoriite predlog; posle nekoliko otkucanih znakova ekranska napomena e nestati.

Sortiranje

Sortiranje podataka je jedna od operacija u

kojima je raunar nezamenljiv. Word prua mogunost sortiranja sadraja u tekstu i u tabeli. Taj
postupak je povezan za lokalnim podeavanjima
u sistemu i trebalo bi da radi ispravno; ranije verzije Word-a su pravile
problem sa latininim pismom, ali
Word 2003 sa instaliranom servisnom ispravkom (SP-1) najzad ispravno sortira podatke na srpskom i na irilici i
na latinici. Pre nego to objasnimo principe sortiranja, upozoravamo vas da je poeljno da pre operacije snimite dokument. tavie, moda je dobro
da prvu probu sortiranja izvedete na posebnoj, za
to spremljenoj kopiji dokumenta.
Postupak sortiranja u tabeli je sasvim jednostavan: postavite pokaziva za unos u bilo koju eliju tabele i pozovite dijalog Table / Sort; program
e odmah prepoznati kontekst tabele, i celu e je

oznaiti. U dijalogu Sort oznaite kolonu po kojoj

elite da sortirate. Ako tabela ima zaglavlje, to e
program pokuati da prepozna na osnovu vrste podataka, u padajuoj listi e ve stajati imena kolona.
Ukoliko tabela nema zaglavlje ili ono ne bude prepoznato, interveniite u opcijama na dnu dijaloga.
Proverite da li je tip podatka koji slui za sortiranje
dobro denisan (tekst, broj ili datum) i, najzad, odaberite rastui ili opadajui redosled sortiranja. Pravilo sortiranja moe biti i sloeno: moete denisati
jo dva uslova nie vanosti; kada su dve vrednosti
u prvom uslovu iste, koristi se drugi uslov, a ako su
iste u prvom i drugom uslovu, presuuje trei. U
dodatnom dijalogu Options moete odluiti da li se
uvaava razlika izmeu velikih i malih slova. Ako
je ta opcija ukljuena, veliko slovo e biti tee od
februar 2005.

PC

PC SPECIJALNI DODATAK

istog malog slova, a lake od sledeeg slova bilo

koje veliine (npr. aAbBcCdD...).
Kada potvrdite kriterijume i opcije sortiranja, ono e vrlo brzo biti obavljeno. Ako je denisan rastui redosled sortiranja, bie sloene
najpre prazne elije, pa one koje poinju nekim
posebnim znakom (#$%^...), zatim cifrom, a na
kraju slovima. Ako ima razmaka na poetku elije, oni se ignoriu: sadraj se uvek sortira kao da
poetni razmak ne postoji.
Kada treba presloiti slobodno napisan tekst
van tabele, obeleite pasuse koje elite da sortirate i pozovite dijalog za sortiranje; primetiete da
dijalog sad ima naziv Sort Text. Odredite kriterijum, tip i redosled i potvrdite sortiranje; u optem
sluaju, to je sve jedina bitna razlika je u tome
to morate sami da oznaite sve pasuse u eljenom
opsegu. Meutim, program moe da prepozna tabelarnu strukturu slobodnog teksta, ba kao da je
pripremljen za konverziju u tabelu: ako su stavke
u redovima razdvojene taka-zarezom ili tabulatorom, bie prepoznate kao svojevrsna ad hoc tabela, pa moete odrediti koji podatak po redu e biti

upotrebljen kao uslov sortiranja. U tom sluaju,

takoe je mogue zadati vie od jednog uslova sortiranja podataka.

Praenje veliine dokumenta

Na kraju ovog skraenog prikaza pomonih

alata, pomenimo i alatku prikladnu za novinare,
pisce i ostale koji moraju da paze na veliinu teksta. Komandom Tools / Word Count pozvaete
kratki dijalog u kome se nalazi est mernih veliina dokumenta to su brojevi stranica, rei,
znakova (sa i bez razmaka), pasusa i linija; kao
opcija, data je mogunost da u to ukljuite i sadraje u fusnotama i endnotama. Ako tokom rada esto pratite ove veliine, otvorite prikladnu
traku sa alatkama i drite je aktivnom: to moete
uiniti klikom na taster u ovom dijalogu ili direktnim otvaranjem, birajui u kontekstnom meniju
trake komandi. U listi ete odabrati jednu od mera, a povremenim klikom na Recount ili preicom
Ctrl+Alt+Shift+C osveiete podatak. Naalost,
nema klasinog naina da se podaci u ovom polju
auriraju automatski.

Jezike alatke u Word-u

aktivnim komponentama za podrku

i kontrolu srpskog jezika koje dolaze
uz sistem Microsoft Office 2003 ve smo govorili u uvodnom priruniku o zajednikim osobinama sistema. Podsetiemo vas samo na jedan detalj: korisnici lokalizovane verzije sistema Microsoft Office 2003 imaju na raspolaganju jezike alatke za srpski jezik ugraene u instalacioni paket,
dok oni koji koriste englesku verziju treba da nabave nezavisni paket Office Multilanguage Interface
Pack (MUI), u kome se nalaze moduli koji proiruju mogunost sistema i za tu funkciju.
Priroda Word-a 2003 je takva da su jezike
alatke najizraenije, pa se i najee koriste. Savetujemo vam da svakako steknete naviku ovog vida
provere sadraja teksta: iako vam niko nee zameriti na omakama koje ete praviti u kucanju, ipak
e ostati nezgodan utisak neistoe ako ih italac otkrije. Zbog toga emo se malo podsetiti na
ranije pomenute stavove, pominjui vane pojedinosti na koje morate misliti dok radite u Word-u.
Tu priu emo zaokruiti opisom jedne tehnike
koju moete koristiti samo u ovom programu.

PC

februar 2005.

Atribut jezika
i opcije jezikih alata

Osim osobina oblikovanja i preloma, tekst

ima i atribut jezika i to je nosilac svih jezikih alata. Obratite panju na to da u podrazumevanim
podeavanjima sistema vai da jezik dokumenta
prati odabrani raspored na tastaturi. To je optimalno, jer verovatno ve baratate sa dve ili tri
tastature: ne bi bilo loe da najpre proverite da li
va sistem ima pripremljene tastaturne rasporede
za oba pisma na srpskom jeziku i jednu na engleskom; ako vam treba vie tastaturnih rasporeda, ne
usteite se da ih deniete.
Takoe, uoite da svi stilovi teksta sa kojima
radite deniu i atribut jezika. Iskoristite to: ako
imate potrebe da piete viejezine tekstove, za sve
one koje koristite manje od podrazumevanog deniite posebni stil; kasnije ete nauiti i kako da
deniete preice za promenu stila, pa ete omoguiti sebi da odmah, u trenutku kucanja, tekst
ispisujete sa atributom jezika koji mu pripada. To
je idealan nain da unapred pripremite valjan rad
jezikih alatki. Tokom provere, program e prepo-

znati rei denisane na drugom jeziku i one e biti proverene prema reniku tog jezika, ukoliko je
instaliran. Ako renika nema, nita zato: renik na
srpskom, engleskom ili nekom
treem jeziku barem se nee
spoticati o nepoznatu re.
Obratite panju i na to
da deo teksta moe imati atribut ne proveravaj jezik, kada
jeziki alati nee reagovati. To
ima smisla, na primer, ako
vai tekstovi sadre listinge
programa ili kataloke oznake, gde rezervisane rei nisu u
skladu sa prirodnim jezikom.
Da bi jeziki alati preskoili
kontrolu takvih rei, otvorite
dijalog Language komandom
menija Tools / Language / Set Language, pa u njemu za obeleeni deo teksta ukljuite opciju Do not
check spelling or grammar. Naravno, i ovde vai da
je najbolje je da za takve delove teksta deniete
poseban stil.
Jezik ve unetog teksta ete promeniti u istom dijalogu (moete ga otvoriti i dvostrukim
klikom mia na indikator jezika u statusnoj liniji); Na vrhu liste, iznad duple crte, nalaze se jezici
koje ste ve denisali u sistemu. Ako iz bilo kojih
razloga elite da deniete podrazumevani jezik
razliit od srpskog (u pismu koje je denisano programom Microsoft Oce 2003 Language Settings,
koji se nalazi u glavnom meniju Windows-a),
naite taj jezik u listi, obeleite ga i kliknite na
Default; program e vas upozoriti da e ovim potezom biti promenjen glavni atribut jezika u glavnom predloku NORMAL, to u datom sluaju
treba da prihvatite.
Postoji nekoliko opcija rada sistema za
proveru pravopisa od kojih zavisi kako e alatke raditi; sve one se nalaze na kartici Spelling &
Grammar u dijalogu Tools / Options. Automatska
provera pravopisa tokom kucanja moe da optereti slabije sisteme; ako je takav sluaj kod vas,
moete da iskljuite prvu opciju i da se oslonite
iskljuivo na runu proveru nakon zavretka pisanja. Slino tome, podvlaenje pogreno napisanih rei smeta nekim korisnicima; ako spadate
meu takve, ukljuite opciju Hide spelling errors
in this document, pa opet odloite proveru za
kraj. Ako kasnije, u toku generalne provere pravo-

pisa, uoite da procedura provere traje predugo

na jednom mestu, to je zbog konsultacije renika
koji trai sugestije: ako vam to smeta, iskljuite
opciju za predlaganje
ispravki Always suggest
corrections. Poto se u radu mogu koristiti i specijalni dodatni renici,
koji doista usporavaju
pretraivanje, sledeom
opcijom Suggest from
main dictionary only moete ograniiti domen sugestija iskljuivo na korpus u glavnom reniku,
koji je indeksiran i radi
bre. Konano, tri poslednje opcije u ovoj grupi
reavaju pitanje posebno zapisanih rei: ukljuite
ili iskljuite neke od njih u zavisnosti od svojih
realnih potreba.

Prilagoeni renici

Da vas podsetimo: kada u toku provere ispravnosti pravopisa sistem naie na nepoznatu
re za koju pouzdano znate da je ispravna, upotrebiete komandu Add to Dictionary i ubudue
e ona postati deo korpusa rei za jezik u kome je
uhvaena. Sve rei koje ste dodali u renik smetaju se u tekstualnu datoteku CUSTOM.DIC,
koju moete odravati dopunama i brisanjem.
Da biste pristupili tom reniku, najpre kliknite
na Custom Dictionaries u dijalogu opcija za pravopis i gramatiku. U listi renika, najverovatnije, na
poetku ete zatei samo stavku CUSTOM.DIC
sa oznakom (default). Kada kliknete na Modify,
otvorie se novi dijalog u ijem centralnom oknu
vidite rei koje ste ve dodali u renik. Ovde moete dopisivati rei, mada je najbolje da to ne inite
napamet, dok ne proverite njihovo postojanje u
osnovnom reniku; ako je neka re kriom uletela na ovo mesto, obeleite je i izbriite.
U dijalogu Custom Dictionaries moete izvesti nekoliko radnji. Predloiemo vam da izvedete
jedan trik, kako biste renik CUSTOM.DIC odrali istim i posveenim samo jednom jeziku i pismu. Najpre obeleite datoteku CUSTOM.DIC, pa
kliknite na Modify; sada u dijalogu tog renika, u
listi Language pronaite i obeleite stavku Serbian
(Latin, Serbia), pa kliknite na OK. Kad se vratite
februar 2005.

PC

PC SPECIJALNI DODATAK

\Documents and Settings\<vae ime>\Application

Data\Microsoft\Proof\. Posle toga, dodajte svoj posebni renik ostalima komandom Add u dijalogu
Custom Dictionaries.

Rastavljanje rei na kraju reda

u dijalog, uoiete da je u listi renika dolo do

promene: stavka CUSTOM.DIC je pripala jeziku
koji ste odabrali. Sada dodajte i posebni renik za
irilicu: kliknite na New, pa najpre na predloenom mestu formirajte datoteku CIRILICA.DIC;
slino kao prethodnom reniku, ovom dodelite jezik Serbian (Cyrilic, Serbia). Sada na isti nain napravite datoteku posebnog imena CUSTOM.EXC,
a njoj zadrite jeziki atribut All
languages. Ovo je datoteka posebnog znaenja: u nju treba da
unesete sve rei za koje znate da
su pravopisno neispravne, ali insistirate da one treba da ostanu u
dokumentu tako kako ste ih napisali; na taj nain, neete prljati
svoje renike.
Ovim se mogunost primene prilagoenih renika ne zavrava. Na ovom
mestu moete denisati i druge line renike za
posebne namene, pa ih tek povremeno u dijalogu
ukljuivati za potrebe provere posebnih dokumenata. Na primer, moete imati specijalnu listu katalokih oznaka proizvoda, koju ste pripremili za
potrebe izrade kataloga: uvedite je kao specijalni
renik i ukljuite u proveru dokumenta, kako biste nakon provere ispravnosti unetog sadraja bili
sigurni da su svi kataloki brojevi ispravno uneti.
Ako to radite, ne zaboravite da prilagodite opcije
provere jezika tako da se u postupak ukljue i rei
ispisane velikim slovima i one koje sadre brojeve.
Bie vam lake ako namenske renike pripremite
u programu za ureenje prostog teksta (Notepad
ili neki drugi editor teksta): pripremite datoteku
tako da u svakom redu stoji po jedna stavka i pobrinite se da sadraj na kraju bude uredno sortiran. Na kraju tu datoteku smestite u predvienu
fasciklu u kojoj se nalaze i ostali prilagoeni renici. U Windows-u XP, podrazumevano mesto je

10

PC

februar 2005.

Poravnanje pasusa u odnosu na obe margine

stranice krije rizik runog izgleda i smanjene itljivosti dokumenta, ukoliko zbog dugih rei pri
prelomu doe do prevelikih razmaka u redu. To
je posebno izraeno ako prelamate viestubane
tekstove. Jedini princip da izbegnete taj problem
je hifenacija, postupak rastavljanja rei na kraju
reda koji podlee pravopisnim pravilima na jeziku kojim piete. U paketu jezikih alata u sistemu
Microsoft Oce 2003, kao i u paketu Oce MUI,
postoji i modul za hifenaciju na srpskom jeziku.
Pre nego to opiemo ovu alatku, veoma vano je da znate: crtica koja see re nije pravi une-

ti znak -, niti je poeljno da sami rastavljate re

upisujui crtice. Vidljiva crtica je specijalni znak
(hyphen mark), koji se postavlja iskljuivo alatkom za hifenaciju kako bi rastavljena re ostala
ouvana. Videete kasnije i sami: ako ispred rastavljene rei unesete neki tekst, ona e biti pomerena u sledei red; crtica e nestati, a re e ostati
neoteena.
Proces rastavljanja moe da tee automatski
tokom unosa ili se moe izvesti kasnije, korak po
korak ili odjednom. Dijalog Hyphenation se otvara pozivom odgovarajue komande u meniju Tools
/ Language; tu se nalaze sve kontrole potrebne za
precizno denisanje postupka. Ako ukljuite opciju Automatically hyphenate document, postupak e
se obavljati automatski kako unosite tekst; ako u
dokumentu ve ima teksta, sporne rei e biti trenutno rastavljene. Ipak, uobiajeno je da se ovaj
posao obavi na kraju, kada je sav tekst ve unet i
zavrili ste sve prethodne provere, u prvom redu
kontrolu pravopisa unetog teksta.

Opcijom Hyphenate words in CAPS odluujete da li e i rei ispisane velikim slovima biti tretirane. Najbolje je da tu opciju iskljuite, jer se velika
slova koriste u skraenicama i kada treba naglasiti
neki navod, a rastavljanjem bi takva re ipak bila
manje itljiva. Vrednost u polju Hyphenation zone
se odnosi na pojas osetljivosti u kome se trae
rei koje treba rastaviti. Do prave vrednosti moete doi jedino probanjem: manja udaljenost daje
ravnomerniji slog teksta po cenu vie rastavljenih
rei u dokumentu, dok vea zona smanjuje ravnomernost po cenu manje rastavljanja rei. Pitanje
je ta je primerenije: bez obzira na bolje uravnanje
teksta, rastavljanje rei ponekad negativno utie
na brzinu itanja u kombinaciji sa nekim drugim
parametrima (npr. gust prored), pa nije uvek dobro da u dokumentu dominira ovaj oblik preloma.
Izvesno reenje ovog problema postoji ako u polju
Limit consecutive hyphens to naloite programu da
sprei da postoje vie od dva uzastopna reda u kojima se rei rastavljaju.

Ako ste se opredelili za runo rastavljanje

rei, kliknite na Manual; to jeste naporan postupak, ali ete verovatno napraviti najbolji rezultat.
Otvorie se dijalog Manual Hyphenation i u njemu e se odmah nai prva re koju treba rastaviti.
Re u dijalogu e biti prikazana kao rastavljena na
slogove (npr. ta-s-ta-tu-ra); siva uspravna linija
e pokazati mesto koje bi bilo metriki idealno za
rastavljanje rei, ali ono ne mora nuno da odgovara pravopisnom pravilu deljenja rei na slogove.
Mesto za rastavljanje koje program predlae e
treptati, a ako niste zadovoljni izborom, postavite
pokaziva na eljeno mesto. Klikom na Yes, re e
biti rastavljena na odluenom mestu; No znai da
od rastavljanja te rei odustajete. U oba sluaja,
prelazi se na sledeu re, i postupak se ponavlja
dok se ne stigne do kraja dokumenta. Klik na
Cancel zaustavlja proceduru. Vodite rauna o komandi opoziva nakon ovog postupka: komandom
Undo ete odjednom ponititi sva rastavljanja rei
obavljena u jednom prolazu.

Praenje promena u dokumentu

ada formirate neki vaan dokument, pa

vremenom doe do potrebe da promenite deo sadraja, sigurno ete poeleti da sauvate i prethodnu verziju. To e vam moda biti potrebno zbog arhiviranja, zbog praenja razvoja ili
iz nekog drugog razloga; prva ideja e biti da dokument sauvate pod drugim imenom (setite se
opcije Open As Copy!), a zatim da promene uradite na kopiji. Druga esta pojava je kontrola ispravki: poslali ste dokument svom saradniku na uvid,
ali niste sigurni da ete se sloiti sa svim njegovim sugestijama; neke izmene ete verovatno prihvatiti, a neke odbaciti. Paralelno
otvaranje dve verzije dokumenta, unakrsna
provera i dugotrajno kopiranje sadraja se
ba i ne ini efikasnim nainom izvoenja
ovog posla.
Word 2003 ima prikladne alate koji
e ekasno premostiti ove probleme, uvajui trag o promenama u jednom dokumentu. Cena upotrebe ovih alata je izvesno
uveanje veliine datoteke dokumenta. Ali,
korist u fazi pripreme dokumenta je ipak
vea: sve razlike se lako kontroliu direktno
u programu, a mogue su i sve restauraci-

je do stanja kada je praenje promena prvi put

ukljueno i promene zapisane. Kada dokument
dostigne svoj konani sadraj i izgled, podaci iz
arhive promena se mogu eliminisati.

Verzije dokumenta

Ideja ouvanja verzija dokumenta u Word-u

je vrlo prosta: kada dostignete neku fazu ureenja
dokumenta, ona se moe trajno ili privremeno
zapisati u datoteku dokumenta, pored prvobitno

februar 2005.

PC

11

PC SPECIJALNI DODATAK

sauvanog sadraja. Kasnijim radom dokument e

se menjati, a svaka kljuna faza ili varijanta moe
se zabeleiti kao sledea verzija. U bilo kom trenutku, mogue je pregledati neku od prethodnih verzija, bez bojazni da e aktuelno stanje dokumenta
biti ugroeno.
Aktuelnu verziju dokumenta ete sauvati u
dijalogu File / Versions, klikom na taster Save Now.
Otvorie se dijalog u ije polje ete uneti komentar verzije, dok e program obezbediti informaciju o autoru (ime vaeg prola), datum i
vreme zapisivanja. Potvrdom upisanog
komentara formira se nova verzija, a dokument e odmah biti sauvan na disku.
Kako vremenom budete dodavali nove
verzije, one e biti dodate u datoteku, a
spisak verzija e biti auriran i sortiran po vremenu, od novijih ka starijim verzijama.
Ako elite da se pri svakom zatvaranju dokumenta trenutno stanje istovremeno sauva i kao
aktuelna verzija, ukljuite opciju Automatically
save a version on close; u ovom sluaju, komentar
verzije e glasiti Automatic version. Onog trenutka
kada bude upisana prva verzija dokumenta, u statusnoj liniji prozora programa pojavie se sliica
koja je indikator postojanja verzija; dvostrukim
klikom mia na polje u kome se sliica nalazi, otvoriete dijalog Versions.
Ako je neki komentar predug, pa ga ne vidite u celosti, moete kliknuti na taster View
Comments i proitati ga
celog. Pregled bilo koje
od prethodnih verzija
dokumenta ete dobiti
kada u dijalogu Versions
obeleite eljenu verziju
i kliknete na Open. Potvrdom izbora verzije,
otvorie se novi prozor
Word-a i u njemu e se
nai odabrano prethodno stanje dokumenta;
u naslovnoj liniji prozora, uz ime dokumenta,
nai e se i oznaka datuma i vremena zapisa
verzije. Prozor osnovnog
dokumenta i novi prozor e podeliti povrinu
ekrana, tako da se vide

12

PC

februar 2005.

simultano. Nijedna intervencija na sadraju prethodne verzije nee uticati ni na dokument ni na

zapamenu verziju: ako poelite da sauvate prethodnu fazu dokumenta, bilo da ste neto menjali
ili niste, to moete uiniti iskljuivo uvanjem novog dokumenta u posebnu datoteku.
Kako se verzije budu dodavale, datoteka e se
znaajno uveavati. Vremenom moete brisati neke od meuverzija dokumenta (taster Delete nad
svim oznaenim verzijama u dijalogu), ali ete primetiti da se datoteka ne smanjuje odmah; ispranjeni prostor e
biti popunjen sledeim verzijama
dokumenta. Ako na kraju razvoja
dokumenta vie ne budete eleli
da uvate verzije, izbriite ih sve;
tek tad ete primetiti da datoteka ima uobiajenu
veliinu. Dobra ideja je, pak, da sauvate radnu
verziju sloenog dokumenta, a da i konano stanje
snimite kao verziju; odmah potom izvucite poslednju verziju u novu datoteku koja e sluiti kao
zvanino izdanje dokumenta u daljoj upotrebi.

Praenje i revizija promena

Postoje prilike kada je dobro imati uvid u

promene koje se prave na dokumentu, bilo zbog
naknadne analize greaka ili zbog mogunosti
da se neke od promena pojedinano odbace. Da
bi se ovo moglo izvesti u dokumentu u Word-u,
ukljuite alat za praenje revizija: otvorite dijalog

Tools / Track Changes (preica je Ctrl+Shift+E) ili

dvaput kliknite na TRK u statusnoj liniji programa; po ukljuenju praenja promena, ovaj indikator e biti ispisan pojaano. Uobiajeno je i da se
tad pojavi traka sa alatkama Reviewing. Od tog trenutka, svaka promena e biti zabeleena uz prethodno stanje. Ako elite, praenje promena moete
privremeno iskljuiti, pa ga opet ukljuiti kasnije.
Operacije koje je mogue pratiti su unos, brisanje i promena oblika teksta (podebljanje, kurziv,
itd.), to pokriva sve elementarne izmene sadraja; funkcija ne prati promene na slikama i drugim
objektima. Moete odmah odabrati ta e biti vidljivo tokom rada, ako u padajuoj listi trake sa
alatkama odaberete jednu od opcija; prva opcija
Final Showing Markup prihvata promene i ini ih
upadljivo obeleenim: dodati sadraj je podvuen,
a izbrisani tekst precrtan. Red u kome je nastala
bilo koja promena bie oznaen uspravnom linijom na levoj margini. Ako radite u reimu prikaza
rasporeda tampanja, na prividno proirenoj desnoj margini videe se baloni sa napomenama o
promeni; isprekidana linija povezuje balon sa obeleenim mestom promene.
Sve promene e biti oznaene i promenom
boje: poto alatka za praenje promena prepoznaje
korisnika koji radi u dokumentu, moete denisati
da se promene razliitih korisnika vide u
razliitim bojama; ukoliko to nije bitno,
moete promeniti boju odreenog tipa
promene. To podeavanje ete promeniti
na kartici Track Changes u dijalogu Tools
/ Options, menjajui boju prikaza neke
naznake sa opcije By author na drugu
boju iz priloene palete. Inae, u ovom
dijalogu (koji takoe moete otvoriti sa
trake alatki komandom Show / Options)
regulisaete i neka druga podeavanja. Predlaemo vam da ovde odmah prepravite podeavanje
podvlaenja izmene u oblikovanju (Formatting)
na dvostruko podvuen tekst (Double underline).
U grupi Balloons u istom dijalogu, deniite izgled
i ponaanje balona. Na kraju, omoguen je i zanimljivi oblik tampanja dokumenta sa svim napomenama u opciji poloenog papira, to moe dobro
doi ako ste prinueni da dokument kontroliete
na papiru; ako vam je to potrebno, u listi Paper
orientation odaberite stavku Force Landscape.
Ako pri unosu u fazi revizije izbriete sadraj koji ste sami nedavno dodali, promena e

biti odbaena. Kada neki drugi korisnik kasnije

otvori dokument, on moe da napravi promene
u tekstu koji je njegov kolega ve menjao, a tek
kasnije e biti odlueno ije promene se usvajaju.
Sistem praenja uredno prati ko je i kada napravio
promenu, to se vidi u balonima. Ako ste iskljuili
njihovu vidljivost ili radite u reimu normalnog
prikaza koji ne moe da ih prikae, iskoristite mogunost pojavljivanja ekranske napomene kada
pokaziva mia primaknete mestu izmene.
Tokom redovnog rada, vidljivost promena ne
mora biti ukljuena: vidljive promene prividno deformiu realni prelom teksta, to moe da vam zasmeta. Da biste iskljuili vidljive promene, u polju
opcija pregleda na traci sa alatkama odaberite opciju Final. Ako upotrebite taster Reviewing Pane,
na dnu prozora programa ukljuiete svojevrsni
dnevnik promena. Da biste suzili domen pregleda
promena na samo one koje je nainio jedan redaktor, upotrebite komandu Show / Reviewers na traci
sa alatkama, pa iskljuite polje za potvrdu uz ime
nekog od njih. U meniju Show moete privremeno iskljuiti i vidljivost pojedinih vrsta izmena,
ukoliko su one manje vane u toku postupka naknadne kontrole.
Drugi, kljuni korak nakon izvedenih prepravki je revizija, tokom koje odluujete o prihvatanju pojedinih izmena.
Pre nego to krenete u proceduru revizije ili tokom
nje, moete stei brzi uvid
u situaciju na nekom mestu: u padajuoj listi opcija
pregleda uvidite razliku
izmeu opcija Original i
Final. Poeljno je da reviziju promena radite u reimu Print Layout, jer tada sadraji u balonima
dolaze do punog izraaja. Jo dok samo pregledate
dokument pre generalne revizije, moete reagovati na pojedine izmene: desnim klikom na baloni
otvorite kontekstni meni, pa upotrebite jednu od
komandi Accept ili Reject; istu akciju moete izvesti i u oknu za redigovanje.
Sveobuhvatni postupak revizije ete izvesti pomou etiri sredinja tastera u traci sa alatkama
Reviewing. Tasterima sa strelicama ulevo i udesno
postaviete se na sledeu ili prethodnu promenu
u odnosu na trenutno mesto pokazivaa za unos.
Dok je mesto promene obeleeno, punija linija
februar 2005.

PC

13

PC SPECIJALNI DODATAK

e povezati ispravku sa baloniem, a opciona

ekranska napomena ili okno za redigovanje pride
i oznaku autora i vremena promene. Sada treba
da odluite da li e promena biti prihvaena ili odbaena, koristei jednu od dve komande u traci
sa alatkama ili u kontekstnom meniju. ta god da
odluite, taj deo teksta e
doi u svoj konani oblik
i posebna oznaka promene
e nestati, a podaci o razlici
izbrisani; tada ete oznaiti
sledeu promenu i nastaviti postupak. Ako elite da
odloite odluku o nekoj
izmeni, samo nastavite sa
pregledom. U odreenom
trenutku moete doneti
odluku da se sve preostale
promene prihvate ili odbace u jednom koraku. Poto
je to radikalan zahvat, vodite rauna: mogue je da posle ovog koraka opoziv
vie ne bude mogu, pa je moda najbolje da dokument najpre sauvate pod drugim imenom.
Ako ste zaboravili da ukljuite praenje promena u kopiji dokumenta koju ste nekome poslali
na reviziju, nita zato: vraeni dokument sauvajte
posebno, pa ga otvorite; u meniju Tools pozovite
komandu Compare and Merge Documents, pa u
dijalogu koji je nalik onom za otvaranje dokumenata pronaite originalni dokument. Ispod strelice na tasteru Merge postoje tri opcije: prva cilja
na poreenje u upravo obeleenom dokumentu,
opcija Merge into current document prenosi razlike u ve otvoreni, a trea i preporuena opcija
Merge into new document formira novi dokument,
ne dirajui polazne. Rezultat objedinjavanja e biti isti kao da je sistem za praenje promena bio
ukljuen; polazei od tog sadraja, moete proi
kroz standardnu proceduru prihvatanja i odbacivanja pojedinih promena.

Komentari

Komentari (Comments) su pasivne poruke

ija jedina namena je da, u vidu elektronskih ceduljica, sauvaju razne kratke informacije povezane
sa odreenim mestom u dokumentu. Komentar
moete napisati sami sebi, da biste se prisetili da
uradite neto, ili da biste na licu mesta napome-

14

PC

februar 2005.

nuli neto kolegi sa kojim zajedno radite na dokumentu. Ovaj element niim ne utie na sadraj ili
format dokumenta; vidi se iskljuivo na ekranu,
a na papiru se moe nai tek opciono, posebnom
komandom pri tampanju.

Iako su komentari pridrueni sistemu za

praenje promena u dokumentu, a u traci sa alatkama Reviewing ste uoili komandu Insert Comment,
znaenje ove alatke je optije i nije nuno povezano sa sistemom za praenje. Opti nain da umetnete komentar je upotrebom komande menija
Insert / Comment; u trenutku zadavanja komande,
najblia re e biti obeleena prozirnom bojom i
zagradama; ako ste u reimu Normal View, ovome
e biti dodati i vai inicijali praeni rednim brojem komentara u tekstu; u tom reimu otvara se
okno za redigovanje, a pokaziva za unos se seli
na mesto u kome ete otkucati tekst komentara.
Okno za redigovanje ete zatvoriti komandom u
traci sa alatkama ili povlaenjem granine linije
sasvim nadole. Ako ste u reimu Print Layout, uz
desnu marginu e se pojaviti balon sa naslovom
Comment praen inicijalima i rednim brojem, a
sadraj komentara ete uneti ba na tom mestu.
Kada kasnije prinesete pokaziva mia na uokvireno podruje, pojavie se ekranska napomena
sa imenom autora komentara, vremenom upisa i
prateim tekstom. Sve komentare ete najlake
pregledati zadavanjem pretrage po komentarima:
kliknite na kuglicu ispod vertikalnog klizaa i odaberite sliicu sa utom ceduljom; kasnije prelazite na druge komentare preicama Ctrl+PageUp i
Ctrl+PageDown ili klikovima na plave strelice po-

red kuglice. Komentar ete izbrisati komandom u

kontekstnom meniju na obeleenom tekstu ili u
balonu komentara.

Uporedni prikaz

Word 2003 je obogaen jednom prostom i bezazlenom alatkom koja e pomoi u sluajevima
kada ne koristite aktivne alatke za reviziju teksta,
a elite da uporedite dva dokumenta. Otvorite
dva dokumenta iji sadraj elite da uporedite, pa
u jednom od njih upotrebite komandu Window
/ Compare Side by Side with.... U tom asu, dva
dokumenta e se prikazati u dva vertikalno rasporeena prozora, u jednakom reimu prikaza i u
jednakom stepenu uveanja; pojavie se i traka sa
alatkama Compare Side by Side, koja sadri dve bitne komande.
Podrazumevano je simultano pomeranje
sadraja: u kom god oknu da se zateknete, primenom klizaa ili tokia na miu, oni e biti usagla-

eno pomerani u odnosu na poetnu taku. Ovaj

pojam valja da razumete: poetnom takom se
smatraju vrhovi stranica koje su bile aktivne u dokumentima u asu poziva komande za uporedni
prikaz. Ako pri pomeranju u bilo kom oknu doe
do kraja ili poetka dokumenta, pomeranje e se
nastaviti samo u drugom oknu; pomeranje u suprotnom smeru nee pomerati prvo okno dok ne
doe do poklapanja poetnih taaka. Mada se ovo
moe uiniti udnim, zapravo je korisno: najbolje
je da poreenje zaponete s vrha oba dokumenta;
ako u nekom asu doe do znaajnije razlike u sadraju, iskljuite simultano pomeranje klikom na
Synchronous Scrolling, runo usaglasite mesta, a
zatim kliknite na Reset Window Position da biste
uspostavili nove poetne take za poreenje. Prilikom uporednog prikaza, oba dokumenta su raspoloiva za izmene. Ovaj reim traje dok ga ne
prekinete komandom Window / Close Side by Side
ili dok ne zatvorite jedan od dva dokumenta.

Polja u dokumentu

olja u Word-u su posebno kodirana mesta u tekstu, a njihova svrha je da prikau

neki tekst kao izraunati ili preneti sadraj. U optem sluaju, to znai da jednom uneto polje moe da promeni svoju vrednost, u zavisnosti od poloaja ili na osnovu nekih svojstava dokumenta.
Ranije smo pomenuli jedan esto korieni oblik
polja: to je broj stranice koji ete postaviti u zaglavlje ili podnoje stranice. Postoji vie tipova polja, a
veina njih ima razne posebne opcije, pa je njima
mogue postii vrlo interesantne efekte.
Postoje tri naina da postavite polje u dokument: prvi je automatski, kada polje posebne namene deniete uz pomo namenskih alatki; broj
stranice u zaglavlju je oigledni primer takvog
naina, a postoje jo neki vidovi namenskih polja o kojima
e biti rei u sledeem odeljku.
Drugi nain je univerzalni:
putem dijaloga koji se otvara
komandom menija Insert /
Field, biraete tip i opcije polja, postavljajui ga na mesto
koje ste sami odabrali. Trei
vid umetanja polja ete retko
koristiti, osim da brzo prome-

nite sadraj polja: to je manuelni unos sa tastature, kada sami postavljate kljune rei i kodove u
polje. Pogledajmo najpre kako polja funkcioniu
i koje su najvanije njihove osobine: u tu svrhu
emo upotrebiti jednu od opcija automatskog unosa polja.

Princip rada polja

Osim ranije opisanog alata za postavljanje

broja stranice, u meniju Insert se nalazi jo nekoliko komandi sline namene. Prva od njih
je Date and Time, koja otvara dijalog za izbor i
unos trenutnog datuma ili vremena u raznim notacijama. U ovom dijalogu postoji opcija Update
automatically, koja je inicijalno iskljuena: u tom
sluaju, izabrani oblik podatka e biti prenet u dokument
kao prosti tekst. Meutim, ako
ukljuite tu opciju, u tekst e
biti postavljeno polje. Unesite
podatak o trenutnom vremenu
koji sadri i sekunde i pogledajte ta ste dobili. U tekstu e se
nai podatak o tanom vremenu u trenutku unosa, pa moete dalje nastaviti sa unosom
februar 2005.

PC

15

PC SPECIJALNI DODATAK

teksta. Sada postavite pokaziva za unos na ovaj

zapis: ceo podatak e trenutno dobiti sivu pozadinu. Sada pritisnite taster F9: tog trenutka, podatak
e se promeniti na aktuelno vreme.
U ovome je sutina polja: sadraj moe da
se osvei, pokazujui aktuelnu vrednost postavljenog podatka. Ako u dokumentu ima vie polja,
najbolje je da ga celog oznaite (Ctrl+A), pa da
pritisnete F9. Postoje neke podrazumevane situacije kada se polja automatski osveavaju; to su:
otvaranje dokumenta i prelazak u reime Print
Layout, Reading Layout ili Web Layout. Savetujemo vam da ovim situacijama sami pridodate jo jednu opciju, koja je inicijalno iskljuena: u dijalogu
Tools / Options preite na karticu Print, pa meu
opcijama u prvoj grupi ukljuite polje za potvrdu

Update elds, kako bi u asu tampanja automatizovani sadraji primili aktuelne vrednosti.
Vratimo se prvom unetom polju: postavite
pokaziva za unos na njega, pa pritisnite Alt+F9:
sada ete umesto podatka videti interni kodni zapis polja uokviren vitiastim zagradama. Ovo je
zapis funkcije u kodnom obliku koji interpretira
aktuelno vreme kao tekst u dokumentu. Prvi deo
zapisa je kljuna re, a zatim sledi tzv. maska ispisa; kasnije ete videti da kljunih
rei polja ima poprilino, kao i opcija dejstava mnogih od njih. Polje
vraate u prethodni oblik rezultata
ponovnim pritiskom na Alt+F9. Vrednost u polju moete privremeno
zakljuati, ime ete spreiti osveavanje sadraja: obeleite polje i pritisnite Ctrl+F11; polje ete ponovo otkljuati preicom Ctrl+Shift+F11.

Dijalog za unos polja

Opti dijalog za unos polja

otvara se komandom Insert / Field.
U listi na vrhu leve strane nalaze se
nazivi kategorija funkcija razliitih
namena, a ispod se pojavljuje lista
funkcija odabrane kategorije; krat-

16

PC

februar 2005.

ki opis ispod obeleenog imena polja naznauje

njegovu svrhu. U zavisnosti od izbora funkcije,
pojavljuje se lista opcija ili dodatnih svojstava,
ijim izborom dolazite do eljene vrednosti polja.
Ako kliknete na taster Field Codes, videete tanu
sintaksu polja. Poto moe biti mnogo varijanti
izraza, ponekad se pojavljuje i taster Options, koji otvara dijalog u kome moete videti popisane
opcije prekidaa (switches) i njihove kratke opise.
Izabrani prekida ete aktivirati klikom na taster
Add to Field.
Proverimo kako ovo funkcionie u praksi. Da
bi primer bio valjan, pretpostaviemo da ste u dijalogu File / Properties popunili najvanija polja na
kartici Summary. U dijalogu za izbor polja izaberite kategoriju Document Information, pa u listi imena polja odaberite polje Author; ako se vide kodovi polja, kliknite na Hide Codes, pa u oknu Format
odaberite opciju Uppercase; moete se vratiti na
pogled kodova polja da vidite kako oni izgledaju;
mogli ste prekida izabrati i u ovom obliku dijaloga, klikom na Options. Potvrdite izbor: rezultat e
biti vae ime ispisano velikim slovima.
Iza upravo unetog polja dopiite dvotaku
i razmak, pa opet uite u istu grupu polja: sada
odaberite funkciju Title i potvrdite izbor. Preite
u novi red dokumenta, pa unesite tekst Komentar:, a iza njega polje Comments. U sledeim redovima moete uneti kljune rei (Keywords), poslednji datum snimanja (polje DocProperty, svojstvo
LastSavedTime), ime datoteke (FileName) itd.
Kombinujui tekst i polja iz ovog primera, moe-

te formirati detaljni blok teksta koji ete postaviti na prvu stranicu nekog dokumenta. Ako ovu
konstrukciju deniete kao predloak, na dobrom
ste putu da standardizujete slubene dokumente u
svojoj rmi.
Postoje i funkcije namenjene formiranju svojevrsnih jednaina u polju, ime je mogue izvesti
veoma sloene konstrukcije. Moete ak formirati
polje unutar drugog polja i tako postii interesantne rezultate; ima mnogo kombinacija za unos polja, ali to je suvie opirna tema: u istraivanju se oslonite na dijalog za unos polja.
U toku denisanja polja ne postoji provera smisla zapisanog koda, pa moe doi
do greke u interpretaciji teksta. Takoe,
neka polja se povezuju sa sadrajem koji
se nalazi na drugom mestu u dokumentu; ako polazna referenca bude izbrisana, polje se
vie ne moe interpretirati. U raznim sluajevima
greke, polje e se videti kao upozorenje o greci,
sa kratkim komentarom o moguem uzroku.

Runi unos i ureenje polja

Ako ste esto koristili neki oblik polja, verovatno ste ve nauili konstrukciju izraza koji ga ini.
Tada e najbre biti da sledei put polje unesete
sami: pritisnite Ctrl+F9, nakon ega e se pojaviti
prazan par vitiastih zagrada sa pokazivaem za
unos u sredini. Unesite kljunu re funkcije polja
(velikim ili malim slovima, svejedno), kao i opcione argumente i prekidae; na kraju pritisnite
F9 da se polje prvi put osvei. Moete postupiti
i obrnuto: napiite izraz kao tekst, obeleite ga, a
zatim pritisnite Ctrl+F9 i osveite polje; rezultat
e biti isti.
Da biste runo uredili postojee polje, postavite pokaziva mia na njega, pa pritisnite
Shift+F9: tekst polja e se pretvoriti u kodni oblik
koji sada moete izmeniti. Nakon bilo kakve izmene, odmah osveite polje sa F9. Ovde moete otkriti i aktivno ponaanje polja: recimo, unesite polje
{AUTHOR Laza Lazi} i osveite ga. Ne samo to
e novi tekst biti taj koji ste postavili, nego e i
polje autora u dijalogu svojstava dokumenta biti
promenjeno na novu vrednost.

Primeri upotrebe polja

Mogunosti primene polja su vrlo opirne,

pa se tom zanimljivom temom ne moemo baviti
u ovom priruniku. Korienjem polja, utedeete

ogromno vreme uz postizanje dobrih rezultata. Neke proste primere smo ve pomenuli, a pomenimo
ih jo nekoliko, isto kao ilustraciju.
Ako u veem broju dokumenata esto ponavljate neki dui tekst, uz verovatnou da ga kasnije
morate promeniti (npr. neka stalna klauzula koja
zauzima ceo pasus na predraunu ili fakturi), ne
morate ga kasnije juriti po tekstu i kopirati. Najpre, deniite tekst kao stavku u tabeli automatskog teksta, pa svaki put kada zatreba da se nae

u tekstu unesite polje AUTOTEXT koje interpretira stavku i postavlja je na odabrano mesto. Kada
zatreba da se podatak promeni, promenite tekst
u uzorku dokumenta, obeleite ga (obavezno sa
znakom za kraj pasusa) i ponovo deniite stavku
automatskog teksta sa istim opisnim imenom. Na
kraju, prepustite svim dokumentima da budu osveeni pri otvaranju ili standardnom preicom F9, i
posao je zavren.
Opirniji zahvat, koji moe da utie na rad
vie korisnika u mrei, moete izvesti povezivanjem sadraja celog drugog dokumenta u svoj
dokument. Recimo da postoji neka vana pravna
klauzula, marketinki slogan ili slian standardni
tekst za ije odravanje je zaduena druga osoba.
Pretpostavimo da treba da odtampate dokument
koji sadri i takav deo, a ne znate da li su podaci
menjani. Da ne biste morali runo da proveravate
takve sadraje, upotrebite polje {INCLUDETEXT
F:\tekstovi\slogan.doc} (putanja je izmiljena,
kod vas e biti drugaija) i vie ne brinite. Ako
vam je potreban samo deo nekog drugog dokumenta, onda na ceo eljeni blok teksta postavite
bookmark i pridruite ga svom dokumentu pomou polja sa opcionim argumentom. Slino
tekstu, uz pomo polja moete povezati i spoljnu
sliku iji sadraj se moda menja; kod takvog polja je {INCLUDEPICTURE C:\slike\slika.gif };
naravno, treba da postavite pravu putanju do takve slike.
Pretpostavimo da ste napravili predloak
za izvetaj o nekom poslu, pa u njima postoje tabele sa nekim brojevima. Ako su bookmark obefebruar 2005.

PC

17

PC SPECIJALNI DODATAK

leja postavljena na kljune brojeve (npr. suma1,

suma2...), moete denisati polje sa uslovnim
izrazom, iji ispis zavisi od zadatih brojeva. To
polje moe da izgleda ovako: {IF suma1<suma2
Gubitak Dobitak}.
esto pitanje mnogih autora strunih radova
se odnosi na no denisanje zaglavlja. Da bi se u
zaglavlju uvek pojavljivao naslov aktuelnog poglavlja, postavite u njega polje {STYLEREF Heading

1}; pretpostavka je, naravno, da ste uredno denisali stilove naslova u svom dokumentu. Moete napraviti i sloeniju konstrukciju koja e ispisati i aktuelni podnaslov: postavite dva polja i razdvojte ih
crticom: {STYLEREF Heading 1} {STYLEREF
Heading 2} i dobiete zaglavlje poput Microsoft
Oce Word 2003 Polja u dokumentu, a na nekoj
od sledeih stranica neto poput Microsoft Oce
Excel 2003 Funkcije.

Sloene strukture u Word-u

ord 2003 raspolae mnogim alatkama

i tehnikama koje moemo svrstati u
kategoriju sloene strukture. Tehnika primene
polja je jedna od takvih, ali smo taj odeljak izdvojili zbog posebne vanosti koju polja imaju i zato
to se veina ovde opisanih alata oslanja na njih;
vrlo ozbiljni primeri namenske upotrebe polja su
tehnike umetanja sadraja, indeksa pojmova, natpisa, citata itd. U nastavku emo opisati neke od
tih tehnika. Poznavanje ovih alatki vam nije neophodno da biste radili u Word-u; ali, ba su to teme ije poznavanje vas moe uiniti naprednim
i veoma efikasnim korisnikom. Ove strukture se
koriste pri prelomu mnogih dokumenata u formi knjige, kataloga, tehnike publikacije itd. i dragocene su u postizanju
brzih, a vrhunskih rezultata.
Ponavljamo dva ranije izreena saveta, jer njihovo uvaavanje sada znai
vie nego na drugim mestima: dok itate, obavezno sami isprobajte tehnike
koje opisujemo; za to upotrebite kopije
datoteka za koje vam nije vano ni ako
neto u njima nehotice otetite. A kada
naiete na opciju koja ovde nije objanjena, nemojte se ustruavati da je isprobate sami ili uz pomo sadraja pomoi:
samostalno iskustvo je uvek vrednije od
svakog prirunika!

Sadraj dokumenta

Da biste ekasno napravili sadraj publikacije, neophodno je da pravilno rukujete stilovima naslova; pogledajte u prethodnom priruniku
kako se upravlja stilovima. Sadraj dokumenta u
Word-u je spisak naslova do eljenog nivoa hijerarhije stilova grupe Heading, pored kojih su opciono

18

PC

februar 2005.

ispisani brojevi stranica na kojima se ti naslovi nalaze. Sadraj se obino postavlja na poetak ili kraj
teksta i prelama se na poseban nain; najbolje je
da sve odluite u toku pripremnih radnji, poto
sadraj predstavlja jedno veliko i automatizovano
polje u dokumentu.
Da biste uneli sadraj u svoj dokument, pozovite dijalog Insert / Reference / Index and Tables, pa
na njemu aktivirajte karticu Table of Contents: ovde se nalaze sve glavne kontrole i opcije ureenja
za sastav sadraja. Dva okna prikazuju izgled koji
e sadraj primiti u reimima Print Layout (dakle,
i na papiru) i Web Layout. Iako se ne nalazi na

vrhu dijaloga, najvanije podeavanje se odnosi

na vau odluku o broju nivoa dubine do kojih e
naslovi biti preneti u sadraj; to deniite u polju
Show levels. U kraem dokumentu ima smisla postaviti do tri nivoa, a u duim prirunicima poput
ovog, bie dovoljno da odobrite prihvatanje prva

dva nivoa naslova. Poljima za potvrdu ispod okna

za prikaz deniite da li elite umetanje brojeva
stranica i da li e oni biti poravnati udesno; ako elite desno poravnanje, moda ete poeleti da dodate i liniju vodilju radi lakeg praenja. Opcija denisanja stavke sadraja kao hiperveze je zgodna
u svakom sluaju: u Web prikazu, to je klasina
hiperveza, a u klasinim prikazima uobiajeno je
da hipervezu pratite kombinacijom Ctrl+klik.
U padajuoj listi Formats moete odluiti
da sadraj postavite u nekom posebnom izgledu: osim podrazumevanog, koji je zasnovan na
namenskim stilovima, na raspolaganju je jo est
oblika. Klasini stilovi za ispis sadraja
su imenovani TOC 1 do TOC 9, a njihovi brojevi odgovaraju sadrajima naslova u stilovima Heading 1 do Heading
9; denicije parova stilova nisu u vezi.
Stilove sadraja moete menjati na
uobiajeni nain, a za to postoji preica
do dijaloga za izmenu ovih stilova u vidu tastera Modify.
Nakon to potvrdite izbor, odmah
ete dobiti pun sadraj na mestu koje
ste predvideli. Moete obeleiti itav
sadraj i pritisnuti Alt+F9 da otkrijete
njegov kodni oblik: videete da je to, zapravo, prosto polje sa funkcijom TOC,
sa parametrom nivoa hijerarhije i nekoliko opcionih prekidaa. Polje sadraja je karakteristino
po nainu osveavanja, zbog mogueg dugog
trajanja procedure u velikom dokumentu: kada
nakon neke promene u dokumentu pritisnete F9,
pojavie se dijalog sa pitanjem da li treba aurirati samo brojeve stranica posle preloma ili ceo
sadraj treba formirati ispoetka, jer ste moda
dodali nove naslove.

Indeksi

Indeks pojmova je dragocena referenca u

udbenicima, enciklopedijama i raznim strunim
publikacijama. Sutina formiranja indeksa u dokumentu je u tome da se obelee prva pojavljivanja
nekih kljunih rei ili izraza, a zatim se formira
abecedno sortirana lista tih rei, praena brojem
stranice na kojoj se rei nalaze. Indeks pojmova je
karakteristian i po tome to se prilikom postavljanja smeta u poseban odeljak dokumenta, to
je prikladno sa stanovita da se obino postavlja
na sam kraj tiva. Poslovi denisanja pojmova i

ureenja indeksa obavljaju se na kartici Index u

dijalogu Insert / Reference / Index and Tables.
Reference indeksa se obeleavaju u dijalogu Mark Index Entry koji se otvara preicom
Alt+Shift+X ili klikom na Mark Entry u dijalogu
sa kontrolu indeksa. Odabrana re oznaava se
klikom na Mark, a sve njene pojave u tekstu automatski se obeleavaju klikom na Mark All. Dijalog ostaje otvoren tokom viestrukog oznaavanja.
Mogue je denisati i referencu na drugi pojam
u indeksu (koji e biti oznaen kao kompjuter
vidi raunar); moete denisati i hijerarhiju sloenih pojmova, kombinovanjem jednog glavnog

i vie pomonih stavki u indeksu. Referenca u tekstu se obeleava kao skriveno polje (kljuna re
polja je XE), koje moete videti ako ste u dokumentu ukljuili vidljivost skrivenog teksta (Tools
/ Options / View / Hidden text). Prilikom unosa,
ukljuie se i vidljivost specijalnih znakova u tekstu. Kada je referenciranje zavreno, postavite se
na kraj dokumenta, pa uite u glavni dijalog za
kontrolu indeksa; izaberite opcije izgleda i naina
postavljanja gotovog indeksa (npr. izaberite broj
kolona); na kraju kliknete na OK i posao je zavren. Naravno, ako nastavite da ureujete dokument, bie potrebno da kasnije osveite indeks,
to ete uiniti obeleavanjem celog indeksa i pritiskom na F9. Ako ima novih kljunih pojmova,
podrazumeva se potreba da oznaite sve te stavke.
Indeks se podrazumevano oblikuje u klasi stilova
Index 1 do Index 9, koje moete preurediti na klasian nain ili u dijalogu Modify dijaloga Index.
Obeleavanje referenci indeksa je vrlo osetljiv posao, pogotovo na naem jeziku, gde zbog
padenih promena automatsko oznaavanje
februar 2005.

PC

19

PC SPECIJALNI DODATAK

nee uhvatiti sve instanci neke rei. Zbog toga,

ako zaista elite da temeljno pripremite indeks
sa probranim pojmovima i uz uvaavanje oblika
rei na srpskom jeziku, idealno je da postepeno
pripremite poseban registar sa tabelom pojmova.
Otvorite novu datoteku, pa u njoj odmah formirajte tabelu od dve kolone; nije potrebno da posebno
ureujete tabelu: vaan je samo sadraj. U elije
leve kolone unesite sve pojavne oblike neke rei ili
pojma (npr. mi, mia, miu, mievi, ... mievima).
U desnu susednu eliju unesite osnovni pojam
koji referencira sve modalitete (mi). Ako elite
da indeks sadri hijerarhiju pojmova (recimo,
stavka raunar ima podreene stavke disk, mi,
monitor,... tastatura), tada u desnu eliju unesite
par glavnog i sporednog pojma, spajajui ih dvotakom (raunar:mi). Na kraju sauvajte datoteku registra pojmova, pa u glavnom dijalogu za
kontrolu indeksa krenite u referenciranje
izborom komande AutoMark. Otvorie se
dijalog u kome treba da izaberete datoteku
registra, a im to potvrdite, proces oznaavanja kljunih pojmova e odmah biti obavljen. Ako budete naknadno dodavali rei u
registar, potrebno je da ispoetka pokrenete
automatsko oznaavanje.

e sekvencijalno rasti. To moete uiniti i naknadno, kada je dokument ve formiran; da biste ovaj
posao uradili najbre, nakon prvog postavljanja
natpisa, samo redom oznaavajte objekte istog
tipa i pritiskajte F4 (Repeat command). Kasnije,
kada dodate, obriete ili premestite neki objekat
sa natpisom bilo gde u tekstu, osveite dokument
(Ctrl+A, pa F9) da biste bili sigurni da su redni
brojevi uredno presloeni. Da se ne biste brinuli
oko dodavanja numerisanih oznaka uz objekte, naloite programu da ih sam postavlja umesto vas:
otvorite dijalog AutoCaption i u priloenoj listi deniite sve objekte za koje elite da se automatski
numeriu, dodeljujui im odgovarajui, stari ili novi natpis i poloaj. Obratite panju i na mogunost
da izaberete oblik numerisanja (arapski ili rimski
brojevi, slova), gde moete da ukljuite i opciju dodavanja broja poglavlja.

Natpisi za objekte

Kada pravite neki sloeni dokument u

kome ima mnogo slika, grakona, tabela i
slinih objekata, moete ih uredno numerisati kao Slika 1, Slika 2... Tabela 1, Tabela 2...
itd. Kada unesete neku sliku ili tabelu, najpre je oznaite (kod tabele je dovoljno ui u
neku eliju), pa primenite komandu Insert /
Reference / Caption. U dijalogu koji ete dobiti najpre odaberite ime objekta: u listi Label se
ve nalaze neke oznake, a vi moete dodati svoje:
kliknite na taster New Label i dodajte nazive Slika,
Grakon, ema itd.
Odaberite naziv za natpis objekta i poloaj njegovog ispisa (iznad ili ispod objekta, lista
Position). Klikom na OK automatski se pojavljuje
natpis sa rednim brojem, npr. Slika 1; ovaj tekst
e biti ispisan rezervisanim stilom Caption, koji
moete promeniti na standardni nain, kao i svaki
drugi stil. Ako budete postavili natpis uz sliku ili
neki drugi slobodno plutajui oblik, natpis e se
pojaviti u okviru za tekst. Kako budete unosili koji
objekat, dodajte mu odgovarajui natpis i brojevi

20

PC

februar 2005.

Objedinjena pota

Sigurno ve znate: cirkularno pismo ini jedan sadraj koji se alje na vie adresa; u poslovnoj korespondenciji, najmanja razlika u formalnom sadraju je adresa primaoca na listu pisma i
na koverti, a sve izgleda tako kao da je primaocu
upueno lino pismo. Sistem za objedinjavanje pote u Word-u, namenjen pripremi i tampanju cirkularnih pisama, ide i korak dalje: mogue je da
na osnovu nekog podatka sadraj bude promenljiv, pa se mogu postii dodatne udobnosti. Primer
takve automatike bi bilo pismo koje upuujete
svim kupcima, ali uz proveru ostvarenog prometa; ako je kupac ostvario kupovinu veu od neke

odreene sume, u pismu

ete mu moda ponuditi posebnu pogodnost (npr., dui
period odloenog plaanja).
Princip izrade objedinjene pote je u kombinovanju obinog teksta i specijalnih polja koja se povezuju sa
poljima iz neke liste ili baze
podataka. Na kraju, na osnovu eme pisma i skupa polaznih podataka, formira se
dokument sa onoliko primeraka pisama koliko ima odabranih slogova (jedininih
zapisa) u listi; pri tom svaki
primerak izgleda kao da je
napisan specijalno za tu osobu. Po slinom principu moete napraviti katalog ili pripremiti masovnu tampu koverata ili nalepnica.
Cirkularna pisma i slini masovni sadraji se
pripremaju uz pomo arobnjaka koji ete pozvati komandom Tools / Letters and Mailings / Mail
Merge. Otvorie se okno zadataka u kome ete biti voeni kroz est pripremnih koraka. Da biste
lake radili sa mnogim detaljima, otvorite i traku
sa alatkama Mail Merge, komandom Show Mail
Merge Toolbar u glavnom meniju ili izborom u
kontekstnom meniju trake komandi.
U prvom od est koraka, odabraete tip cirkularnog dokumenta; to moe biti pismo, poruka
e-pote, koverat, nalepnica ili prosta lista stavki koja slui kao adresar, katalog ili slian dokument.

U daljem primeru, radiemo sa klasinim pismom; pretpostaviemo da

e adresa primaoca biti odtampana
na mestu koje odgovara prozoretu
na koverti, pa e tako biti reeno i
formalno zaglavlje i adresiranje pisama. Drugi korak opredeljuje polazni
predloak sadraja za pismo; to moe
biti trenutni dokument koji ste upravo formirali kao pismo, neki od predloaka koje standardno koristite ili
ranije pripremljeno pismo koje ete
tek sad otvoriti.
Trei korak je kljuni sa stanovita rezultata: ovde birate izvor
podataka. Od koliine slogova liste
zavisie i broj primeraka pisma, a od
kompletnosti unetih podataka zavisie ispravnost
rezultujuih dokumenata. Mogua su tri izvora
podataka: prva je neka gotova lista, koja moe biti
u obliku Access baze, Excel liste ili proste tekstualne datoteke u obliku tabele ili liste; drugi izvor je
va standardni adresar u Outlook-u, a trei oblik
je direktni unos podataka na licu mesta u tabelu
koju ete na kraju snimiti u Access bazu za kasnije
korienje. U poslednjem sluaju, dobiete dijalog
za unos podataka, gde ete imati izvesnu kontrolu
nad poljima koja ete koristiti. U praksi, optimalno je da listu za cirkularnu potu unapred paljivo
pripremite sa svim potrebnim podacima i da je
prekontroliite pre ove operacije.
Sledi konkretno uobliavanje sadraja pisma,
gde ete napraviti poslednju proveru ksnog tek-

februar 2005.

PC

21

PC SPECIJALNI DODATAK

sta i tano postaviti promenljivi sadraj. Ako je

re o tipinoj adresi (titula, ime primaoca, ime rme i adresa), najlake je uneti polje Address Block,
koje se nudi meu opcijama arobnjaka. Pri tom
e se otvoriti dodatni dijalog u kome e se ponuditi neke opcije ispisa adrese; u oknu pri dnu
dijaloga e se pojaviti primer ispisa pa ete
lako odabrati pravu opciju. Polje Greeting
Line slui direktnom obraanju, ali ovde
imamo problema sa padenim oblicima, pa
emo to reiti u jednom kasnijem koraku;
slino tome, polje za elektronsku potarinu
jo uvek nema upotrebu u Srbiji. Poslednja
opcija ovog koraka omoguuje da na izvesna mesta u pismu postavite bilo koje polje
iz izvorne liste podataka, ako imate posebnih potreba; to ete uiniti biranjem u posebnom dijalogu Insert Merge Field.
Da biste kontrolisali rezultate dok
jo formirate pismo, moete privremeno
ukljuiti vidljivost rezultata klikom na
taster View Merged Data u traci sa alatkama; kada to uinite, umesto kodova polja
videete stvarne podatke iz liste; koristei
strelice u traci sa alatkama, moete menjati
podatke kroz listu, proveravajui rezultate.
Ako iskljuite vidljivost podataka, moete
ui u pregled kodova polja, kao to biste to
uinili sa klasinim poljima, preicom sa
tastature Alt+F9.
U ovom koraku je pravo vreme da,
ako zatreba, upotrebite posebna programirana polja Word-a iz liste koja postoji u traci sa alatkama.
Tu ete nai polja za izbor promenljivog teksta,
neka druga koja nameu direktni unos ili dodatno
pitanje pre formiranja, razne opcije za preskakanje sloga ako odgovaraju odreenom kriterijumu,
itd. Zbog ilustracije, pripremiemo jedno varijabilno polje: pretpostavimo da ste prethodno u listi
uredno obeleili titule G-din, G-a i G-ica;
ponimo pisanje pisma uobiajenom etikecijom.
Poto polje uslova obezbeuje samo dva kriterijuma, pribegnuemo triku: postaviemo tri susedna
polja, od kojih e dva sigurno biti nevidljiva! U listi polja odaberite opciju If...Then...Else. Pojavie se
dijalog u koji postavljamo kriterijum: u imenu polja odaberite Title; u polju Comparison odaberite
Equal to; u polje Compare to upiite G-din. Sad u
polje Insert this text upiite Potovani gospodine,.
Potvrdite izbor, a odmah zatim ponovite postupak

22

PC

februar 2005.

unosa polja, ovaj put za sluaj vrednosti zvanja

G-a. Potvrdite i to, pa odmah unesite i polje za
sluaj G-ica. Ukljuite vidljivost rezultata, pa
proverite kako funkcionie ovakav poetak pisma
u nekoliko slogova.

Zgodno je napraviti polje po imenu npr.

Obraanje, u koje ete uneti taan tekst poput
Potovani gospodine Petroviu; ovim ete reiti
dve stvari: svako naredno obraanje ete zahtevati
klasino polje, a varijacije padenih oblika imena
e sigurno biti ispravno izabrane.
U petom koraku ete obaviti poslednju kontrolu: ovde se automatski ukljuuje vidljivost rezultata, pa dugmadima u oknu zadataka moete
prelaziti od jednog do drugog pisma; ako elite
da iskljuite nekog primaoca iz objedinjene pote, kliknite na taster Exclude this recipient i time
ete eliminisati njegov slog. esti, poslednji korak
arobnjaka slui za izbor ciljnog rezultata. Cirkularno pismo moete odmah uputiti na tampu i
time zavriti posao, samo birajui opseg zapisa
od kojih trenutno treba formirati pisma. Ipak,
kao poslednju meru bezbednosti, bolje je da odaberete opciju Edit individual letters. Nakon toga,

sva pisma e biti upuena

u jedan novi dokument u
kome jedno pismo predstavlja pojedinani odeljak koji
poinje na novoj strani. Poto je rezultujui dokument
nezavisan od polazne strukture, moete ga sauvati,
pregledati i po nahoenju
preureivati razne detalje,
pojedinana imena i adrese,
bez bojazni da ete naruiti
polaznu strukturu. Ukoliko
primetite nekakav ozbiljniji
nesklad u rezultatu, posluite se tasterom Check for
Errors na traci sa alatkama
Mail Merge ili preicom
Alt+Shift+K, pa ete u polaznom dokumentu odabrati
vid pregleda i obavetavanja
o uoenoj greci.
Ako radite sa drugim opcijama cirkulara,
razlike su neznatne: za cirkularnu e-potu najpre
obezbedite uredne adrese primalaca, a rezultati e
biti otpremljeni u sandue odlazne pote u vaem
Outlook-u. Kada radite sa nalepnicama, treba da
deniete njihov format prema standardu koji
je obeleen na pakovanju. Jedina kljuna razlika
izmeu cirkularnog pisma i kataloga je u tome to
se stavke kataloga nabrajaju redom u dokumentu,
bez podele na odeljke na novoj stranici.

Koverte i nalepnice

Word 2003 omoguuje da uz dokument deniete i koverat u koji e odtampano pismo biti
spakovano. Otvorite dijalog Tools / Letters and
Mailings / Envelopes and Labels i upiite adresu
primaoca. Kada prvi put deniete svoju adresu u
polju Return address, program e vas pitati da li elite da ona ostane upamena. Ukoliko je odgovor
potvrdan, svaki sledei put kada budete denisali koverat, dovoljno je da odluite da li povratna
adresa ostaje ili ete je izostaviti (polje Omit). Sve
adrese koje koristite mogu biti pozvane iz adresara Outlook-a.
Klikom na taster Options dobijate dijalog
sa dva lista. Na kartici Envelope Options najvanije je da odredite format koverte iz bogate palete
standardnih formata (ili da deniete posebni);

takoe, tu ete denisati parametre fonta i taan

poloaj za obe adrese. Kartica dijaloga Printing
Options reava pitanje izvora i pravac ulaganja koverte u tampa. Inae, oba ova dijaloga dobiete
i ako kliknete na sliice Preview i Feed u glavnom
dijalogu. Kada odredite sve parametre koverte,
komandom Add to Document postaviete je na
poetak dokumenta; ako ste menjali deniciju za
ranije postavljeni koverat, komanda glasi Change
Document. Koverta e biti denisana kao posebna sekcija, a redni broj stranice bie nula. Ako
se naete u reimu Print Layout, videete da oblik
nulte stranice tri u odnosu na ostatak dokumenta. Uobiajena komanda za tampanje dokumenta
nee podrazumevati i kovertu, poto se tampanje
uvek podrazumeva od prve stranice; kada bude bilo potrebno da odtampate kovertu, u polje Pages
dijaloga Print unesite broj 0.
Pakovanje pisma moete reiti i izradom
tampanja adrese na nalepnicu koju ete zalepiti
na kovertu, umesto da tampate nju: u dijalogu
Envelopes and Labels preite na karticu Labels, pa
postavite potrebne podatke, birajui tani format
nalepnice. Kljuna razlika u odnosu na izradu nalepnica u alatu za objedinjavanje pote jeste to se
ovde rukuje samo jednom adresom. Zato postoji
opcija za denisanje tane nalepnice na tabaku na
koju treba odtampati adresu, ako je nekoliko njih
ve odlepljeno sa tabaka; upotrebite opciju tamfebruar 2005.

PC

23

PC SPECIJALNI DODATAK

panja Single label, odreujui red i kolonu prve

raspoloive nalepnice.

Obrasci

Obrazac u Word-u je struktura nalik raznim

papirnim formularima u koje unosite razne podatke. Svrha je, zapravo, ista: uz malo vetine, deniui odreena polja na precizno odmerenim mestima, biete u prilici da napravite poseban oblik
dokumenta u kome moete popunjavati samo neke promenljive podatke, a zatim ih odtampati na
blanko obrascu.
Da biste formirali obrazac, aktivirajte traku
sa alatkama Forms. Najpre formirajte standardno
okruenje obrasca (njegov ksni deo). Ako ete
zaista tampati sadraj na unapred tampanom papirnom obrascu, moda e biti najlake ako napravite tabelu koja mu odgovara. Ako vam treba vrlo
precizna kontrola, moete pokuati i sa okvirom
za tekst, koji se lake pozicionira u plutajuem
obliku; potrebne komande za tabelu i okvir teksta
se nalaze u traci sa alatkama. tavie, u toku pripreme, moda e biti najbolje da za probu namerno odtampate konturu preko blanko obrasca ili,
ako je re o overenom dokumentu (npr. bankovni
ek), da to uradite na komadu papira istih dimenzija, pa da uporedite sadraj.
Zatim treba da unesete polja; na raspolaganju su tri tipa polja za obrazac: tekstualno polje,
padajua lista sa izborom opcija i polje za potvrdu. Svako od njih ete postaviti kada na mestu
predvienom pokazivaem za unos kliknete na
jedno od prva tri tastera u traci sa alatkama. Kada
unesete polja, treba da postavite njihova svojstva:

24

PC

februar 2005.

dijalozima za postavljanje svojstava ete prii duplim klikom ili tasterom u traci sa alatkama. Svojstva za tekstualno polje su dovoljno denisana
ako kao tip postavite tekst i maksimalnu duinu,
ali moete denisati i druge posebne oblike (broj,
datum, polje za izraunavanje, itd.).
U polju Default text moete denisati podrazumevani tekst, koji opciono slui kao podsetnik
pri unosu ili kao polazna vrednost. U listi Text
format moete birati nain ispisa velikih i malih
slova. Ako je polje namenjeno za raunanje, iskoristite imena prethodnih numerikih polja, onih
koja su dodeljena ili ste ih postavili u svojstvima;
pored znaka jednakosti u polju Expression, napiite formulu poput =Broj1+Broj2; kada radite sa
brojevima, iskoristite i priliku da deniete tanu
masku ispisa, izborom u listi Number format. O
denicijama makroa ovaj put neemo govoriti.
Polje padajue liste je mnogo jednostavnije
za pripremu: dodaete sve vrednosti koje se mogu pojaviti u njoj, odrediete optimalni redosled
(prva stavka je podrazumevana u polju) i pobrinuete se da opcija Drop-down enabled ostane
ukljuena. Slino je lako postaviti i polje za potvrdu u obrazac: moda najvea briga je kako da
stilizovano X, koje znai potvreno polje, bude
uklopljeno tano u kuicu na papirnom obrascu;
zato imate mogunost promene veliine fonta kojim se znak ispisuje. Odaberite podrazumevano
stanje za polje i potvrdite izbor.
Pre angaovanja obrasca, moete se jo pobrinuti da svakom polju bude dodeljen neki tekst
pomoi. Kada u dijalogu svojstava za svako polje
kliknete na taster Add Help Text, dobiete priliku
da postavite neki sadraj
koji e se pojaviti u statusnoj liniji programa ili po
pritisku na F1; to moe
biti neka stavka automatskog teksta, ali i slobodno
otkucan tekst. Najzad, da
biste aktivirali obrazac, potrebno je da ga zakljuate,
to se radi klikom na katanac u traci sa alatkama.
Nakon toga, jedina izmenljiva opcija u obrascu je
mogunost da polja uinite
sivim da bi bila upadljivija:
siva boja pozadine se nee

tampati, nego slui samo

za navigaciju.
Sledi unos sadraja
i tampanje na belom papiru ili blanko obrascu,
u zavisnosti od potrebe.
Ako je to blanko obrazac,
a imate i neki drugi sadraj u dokumentu, treba
da spreite tampanje svega osim polja: u dijalogu
Tools / Options preite na
karticu Print i ukljuite polje za potvrdu Print data
only for forms. Kada zadate
pregled pre tampe, bez obzira na ovo podeavanje, videe se i ksirani tekst,
ali prilikom tampanja na papir e se preneti samo sadraji iz polja. Optimalni nain rada sa pripremljenim obrascima jeste da ga pripremite kao
predloak, a zatim da ga pozivate iz svoje kolekcije predloaka. Da li ete sauvati unete podatke,
drugi je problem; valja da znate da ovo ipak nije
baza podataka, pa e biti sauvano samo trenutno
stanje dokumenta.

Kontrola strukture dokumenta

Prikaz strukture dokumenta (outline view)

je karakteristini pogled posebne namene: koristiete ga za brzi pregled i strukturiranje obimnog
i sloenog dokumenta. U ovom okruenju se rukuje i jednom sloenom strukturom koja prevazilazi
domen jednog dokumenta. Prikaz ete ukljuiti
preicom Ctrl+Alt+O na tastaturi, komandom
menija View / Outline ili klikom na jedno od pet
malih dugmadi u dnu prozora programa.
U ovom reimu rada, oblikovanje teksta i stranica malo znai, pa je dokument ureen tako da
lake prikae hijerarhiju koja u njemu postoji. Uz
sadraj dominiraju karakteristine oznake koje pokazuju hijerarhiju naslova (stilizovani znak plus) i
pasusa teksta (kvadrati). Otvorie se i namenska
traka sa alatkama Outlining, koja sadri sve glavne komande koje ete pozivati u ovom reimu.
U traci sa alatkama dominiraju strelice kojima
upravljate nivoima naslova; pored njih se nalazi
i padajua lista koja proglaava aktivni pasus naslovom odabranog nivoa. Naizmeninim klikom
na preicu Alt+Shift+A ukljuie se ili iskljuiti
vidljivost svih pasusa ili samo linija naslova; pa-

dajua lista Show Level moe da suzi pogled na

naslove do odabranog nivoa. Susedni taster Show
First Line Only (Alt+Shift+L) ograniava vidljivost
pasusa na samo jednu liniju.
Prvi vaan razlog za korienje reima prikaza strukture je jednostavan: poeleete da brzo
pregledate sadraj i opseg velikog dokumenta na
kome radite. Duplim klikom na oznaku pored
naslova bie otvoren ili zatvoren celi podreeni
sadraj; ako pored nekog naslova umesto plusa
stoji minus, to je znak da u njegovom domenu hijerarhije trenutno nema nikakvog sadraja, pa ni
praznog pasusa. Mada nije ni predvieno niti udobno, ovde moete da izvedete i neki krai unos,
izmenu i brisanje teksta.
Ako imate u glavi zamiljenu strukturu nekog dokumenta na kome tek poinjete da radite,
zgodno je da novi dokument prebacite u reim prikaza strukture i da ispiete naslove i napomene uz
njih. Kako budete unosili koji red, svaki e biti u
nivou Heading 1, ali u prvi mah se ne brinite oko
toga; ako vam je lake, barem privremeno numeriite hijerarhiju naslova onako kako ste ih zamislili. Kada zavrite prvi prolaz, vreme je da odredite hijerarhiju dokumenta: kreui se od vrha
nadole, svaki pasus koji je nii od nivoa Heading
1 pomerite u nii nivo; sa tastature, to ete uraditi
preicom Alt+Shift+desno, a miem pomou strelice udesno u traci alatki (Demote); uzastopnim
ponavljanjem komande, pasus e biti premeten u
nivo hijerarhije (i stila) Heading 2, Heading 3 itd.
Obini tekst proglasite za osnovni (telo teksta, stil
Normal) preicom Ctrl+Shift+N ili tasterom sa
duplom strelicom udesno (Demote to Body Text).
Vraanje pasusa na vii nivo naslova ete izvesti
februar 2005.

PC

25

PC SPECIJALNI DODATAK

strelicom ulevo ili sa Alt+Shift+levo (Promote).

Vodite rauna o tome da e promena nivoa nekog
naslova promeniti i nivoe podreenih, odravajui
relativni odnos meu njima. Sve ove operacije, naravno, moete izvesti i nad gotovim dokumentom;
da bi ste lake izveli posao, sakrijte sve nie nivoe
naslova koji u datom asu nisu bitni.
Strukturu dokumenta moete menjati i vertikalno: naslov ili pasus moete uhvatiti miem
za oznaku (plus ili kvadrati) i prevui ga na bilo koje drugo mesto u dokumentu, zajedno sa
svim podreenim sadrajem. Pri tom e se pojaviti pomona linija sa strelicom, koja e pokazati mesto gde e se blok teksta nai kada otpustite
taster mia. Pasus moete pomerati i korak po korak, strelicama u traci sa alatkama ili preicama
Alt+Shift+gore i Alt+Shift+dole. Ove preice su,
takoe, na raspolaganju u drugim prikazima, pa
isprobajte njihovo dejstvo. Da biste premestili neki pasus preicom na tastaturi, prethodno nije potrebno da on bude oznaen.

Zdruivanje dokumenata

Ako pripremate neki vrlo obiman dokument

sa nekoliko nezavisnih celina, verovatno ete svaki
deo obraivati u posebnoj datoteci. Rad sa manjim
datotekama jednostavniji je
i bri, uz smanjeni rizik da
zbog neke neregularnosti ili
sopstvene omake izazovete
probleme. Moete slobodno
da posebno prelamate, pa
ak i tampate te delove, jer
u takvim prilikama novi deo
skoro uvek poinje na novoj
stranici, a nije teko ni da
zbog tampanja promenite
prvi redni broj stranice u
numeraciji. Meutim, pre
ili kasnije, javie se ogranienja koja ne moete premostiti ak ni metodama
grube sile; recimo, na kraju
ete poeleti da formirate
zajedniki sadraj i indeks,
a moda postoje i polja koja treba da izvedu neko
izraunavanje kroz ceo dokument, poput automatske numeracije rednih brojeva poglavlja.
Da ne biste odustali od namere da svako
poglavlje bude poseban dokument, a da biste ih

26

PC

februar 2005.

sve videli jedinstveno, formiraete zdrueni dokument ili master dokumenta. Ovo je specini
oblik dokumenta: sav tekst i objekti se nalaze u
drugim datotekama, dok u sam master sadri informacije o vezama na osnovu kojih se sadraj interpretira kao da se nalazi na jednom mestu.
Novi zdrueni dokument ete napraviti u reimu Outline Layout, uz pomo alatki koje su grupisane na desnoj strani trake sa alatkama Outlining.
Otvorite novi dokument i preite u ovaj reim;
odmah ukljuite Master Document View. Mali
trik: najpre unesite par praznih redova, dobro e
posluiti kasnije. Kliknite na Insert Subdocument
i u dijalogu pronaite prvu datoteku; potvrdom
unosa, pojavie se uokvireno podruje u kome
ete videti strukturu tog dela. Pojavie se nova
oznaka koja prikazuje da je re o podreenom
dokumentu; kasnije ete klikom mia na oznaku
oznaiti ceo dokument, a duplim klikom ga otvoriti u posebnom prozoru Word-a. Vidljivou cele
strukture upravljaete na uobiajeni nain. Postavite se na kraj dokumenta i unesite sledei deo;
ponavljajte ovaj postupak dok ne budete uneli sve
delove koji ine celinu.
Kada sauvate ovu strukturu, moete proveriti da je datoteka mastera mala, budui da se

tekst ne nalazi u njoj. Od ovog asa morate voditi rauna o imenima datoteka svih dokumenata
koji ine strukturu: ako promenite ime nekoj od
njih ili je izbriete, sadraj nee moi da se interpretira. Ako se to desi, program e vas izvestiti o

tome; kada ispravite problem, zatvorite, pa opet

otvorite master dokumenta. Otvaranjem mastera
otvoriete i svaku datoteku poddokumenta, to
znai da e se izmena na delu teksta u zdruenom
dokumentu reektovati na pojedinani dokument.
Slobodni ste da i dalje radite u pojedinanim dokumentima, ali kada je master otvoren, svaki njegov
posebno otvoreni deo je zakljuan za ureivanje,
kako ne bi dolo do kolizije.
U trenutku uvanja osnovnog dokumenta na
disk, sadraj u masteru e biti automatski osveen;
kad se master zatvori, komponenta e biti osloboena za dalje izmene. Kada sledei put otvorite
master, poddokumenti e se pojaviti u saetom
obliku i kao hiperveze: otvoriete ih klikom na
Expand Subdocuments; tokom rada moete opet
da samete pogled. Ako vam okviri poddokumenata smetaju prilikom rada, iskljuite prikaz mastera, pa radite u uobiajenom prikazu strukture, ili
preite u jedan od uobiajenih prikaza, pa radite
kao da ste u jednom dokumentu. Primetiete da
se svaki poddokument vidi kao posebna sekcija
zdruenog dokumenta.
Master dokumenta nezavisno interpretira
svoj sadraj, to znai da slobodno moete promeniti neki stil ili ak ceo ablon dokumenta kako
biste mu promenili izgled. Ovaj trik moete upotrebiti da biste napravili vizuelne varijetete istog
dokumenta: napravite nove mastere iji e jedini

sadraj biti jedan polazni dokument, pa u svakom

od njih promenite stilove i tako ih sauvajte. Ako
je osnovni dokument velik, utedeete prostor na
disku ovakvim variranjem. Sve operacije ureenja
strukture koje radite u normalnom dokumentu,
moete izvesti i u masteru. Sada i poddokument
postaje jedan nivo strukture, vii od nivoa prvog
naslova. Ako poelite da premetate delove, najbolje je da prethodno, pri ubacivanju poddokumenata, ubacite po jedan prazan pasus izmeu njih i
uvate ga do konanog oblika strukture. Razlog je
to je premetanje poddokumenata osetljiv posao,
pa e vam taj prazan pasus pomoi da naciljate
tano mesto.
Strukturama mastera dokumenta moete
i dodatno manipulisati: moete dva ili vie njih
sastaviti u jedan (Merge Subdocument) ili neki
od njih podeliti na vie poddokumenata (Split
Subdocument). Komanda Remove Subdocument
nee ziki izbrisati datoteku poddokumenta, ve
ga pretvara u interni sadraj zdruenog dokumenta; na ovaj nain, na kraju posla moete ipak sastaviti sve poddokumente u jedan pravi, objedinjeni.
Interno sauvani sadraj kasnije moete opet promovisati u novi poddokument, koji e biti sauvan
pod nekim novim imenom (koje se uglavnom uzima iz prvog naslova). Moete dodati i novi, prazan poddokument, koji ete posebno urediti, a on
e potom biti snimljen u novu datoteku.

Podeavanje okruenja

oili ste i sami: kada god smo objanjavali neku tehniku ili alatku, deo opisa
su zauzimale napomene o posebnim varijantama i
opcijama podeavanja; zbog toga smo vas, nemali
broj puta, upuivali na razne kartice dijaloga Tools
/ Options da promenite neku opciju. Neka podeavanja alatki su oigledna, jer se nalaze u dijalozima komandi. Meutim, neke opte opcije programa morate podeavati posebno, jer od njih zavisi rad programa. Najzad, postoje i neka dodatna
podeavanja koja ne utiu na osnovnu funkcionalnost, ali i te kako utiu na vau produktivnost.
Ako elite da iskoristite Microsoft Office Word
2003 do kraja, valjalo bi da prouite te varijante;
uoiete da vam ovaj program nudi vie nego drugi, pa iskoristite to. Skrenuemo vam panju samo
na najznaajnije mogunosti.

Podeavanje
preica na tastaturi

Skoro svaku komandu Word-a moete izvesti na barem dva ili tri naina, pa je program potpuno prilagodljiv vaim navikama: neko voli da
koristi mia, a neko komande pamti kao mesto
u meniju. Iskusniji korisnici Word-a vremenom
naue dovoljno preica na tastaturi, jer se operacije tako izvode na najbri mogui nain. Ako ne
budete skidali ruke sa tastature dok kucate, vaa
koncentracija nee biti naruena traenjem mia
po stolu; zato opiimo kako ete napraviti dodatne preice.
Preice komandi na tastaturi su zapisane
u posebnoj tabeli koja je formirana nakon instalacije Word-a. Svi parovi komanda-preica su
izmenljivi: moete praviti nove parove ili brisati
februar 2005.

PC

27

PC SPECIJALNI DODATAK

stare. Takoe, mogue je u jednom potezu restaurirati sve

preice na programski poetno
stanje. Svi inicijalni parovi su zabeleeni u strukturi programa, a
u sluaju kolizije, vae denicije
se ponaaju kao starije.
Dijalogu Customize Keyboard, koji slui za podeavanje
preica, pristupiete kroz dijalog koji se otvara komandom
menija Tools / Customize; u njemu treba da kliknite na taster
Keyboard. Potrebno je najpre da pronaete pravu
komandu kojoj elite da dodelite preicu na tastaturi; struktura liste Categories je nalik strukturi
menija, a postoje i dodatne opcije. Kada god izaberete kategoriju u levoj listi, u desnoj e se pojaviti sve komande koje joj pripadaju. Abecedna
lista svih komandi se vidi ako izaberete kategoriju
All commands. Pregled imena komandi moe da
predstavlja mali problem, jer nije uvek oigledno
ta koja rezervisana re znai. Ipak, imena su asocijativna, pa ete uz malo truda pronai komandu
koju traite; pomo e vam pruiti kratki opis komande pri dnu dijaloga.
Kako se budete kretali po listi komandi, tako
e se u polju Current Keys povremeno pojavljivati postojee tasterske preice. Pogledajte, recimo,
preice komande FileSave u grupi File: postoje
ak tri kombinacije kojima moete sauvati dokument; ovo je uinjeno zbog ouvanja navika bivih
korisnika drugih programa. Dakle, slobodni ste
da novu tastersku kombinaciju dodelite i komandi koja ve ima standardnu preicu. Neke preice
se mogu vezati za konkretni atribut podeavanja;
to ete uoiti ako pored imena komande postoji

28

PC

februar 2005.

dvotaka, a tada e se otvoriti

nova lista u dijalogu, gde se
nalaze opcije komande. Na
primer, pogledajte opcije komande FontSize: u kategoriji
Format kada je oznaite, pojavie se lista opcija veliine
fonta, meu kojima moete
da odaberete onu kojoj ete
dodeliti preicu.
Dodajte nove preice
komandama koje esto koristite. Na primer, Word ne
obezbeuje preicu za ukljuenje i iskljuenje reima punog ekrana: dodelimo pozivu ovog reima
tastersku kombinaciju ALT+1, koja je slobodna.
U grupi View pronaite komandu ToggleFull, koja
naizmenino otvara i zatvara puni ekran. Kliknite u polje Press new shortcut key i u njemu prvi
put pritisnite odabranu tastersku kombinaciju:
tog trenutka, u polju se pojavljuje tekst Alt+1, a
tekst ispod polja ispisuje Currently assigned to:
[unassigned], to potvruje da do sada nije bilo takve preice. Klikom na taster Assign, nova preica
je formirana. Zatvorite dijalog i odmah probajte
novu preicu: ona e odmah biti aktivna. Proverite jo neto: otvorite meni View i pogledajte
komandu Full Screen; pored imena komande, pojavila se oznaka nove preice. Ako u asu postavljanja preice vidite da je ona ve dodeljena nekoj
komandi ili se predomislite iz bilo kog drugog razloga, pritisnite taster Backspace i prva postavka
e biti uklonjena.
Pet kategorija pri dnu liste u dijalogu za prilagoavanje tastature su namenjene izboru posebnih opcija: preicu moete formirati da biste pozvali makro, promenili font i stil, preneli stavku iz
tabele automatskog teksta ili upisali znak koga
nema na tastaturi. Preica, po pravilu, poinje
tasterima Ctrl ili Alt (mogu i zajedno), kojima
se dodaje neki znak na tastaturi i, opciono,
taster Shift. Meutim, preica moe da se formira i iz dva koraka, pri emu je prvi korak
neka klasina kombinacija, a drugi neki slobodan znak. Pokuajte, recimo, sa stilovima
naslova: odaberite stil Heading 1, pri dodeljivanju preice pritisnite Alt+Ctrl+Shift+H, pa
odmah dodajte i broj 1; kao preica, pojavie
se tekst Alt+Ctrl+Shift+H,1. Osnovna svrha
ovog trika je grupisanje zbog lakeg pamenja:

na primer, svim nivoima naslova moete dodeliti

sline preice, lako pamtei Alt+Ctrl+Shift+H (H
kao Heading), praeno brojevima 1 do 9 koji odgovaraju stilovima Heading 1 do Heading 9.
Svaka nova preica moe da se uva na dva
mogua mesta: u aktivnom dokumentu, to je ini
dostupnom samo lokalno dok je dokument otvoren, i u glavnom ablonu Normal.DOT, to preicu
ini ravnopravnom sa svim ostalima u programu;
izbor ete napraviti u listi Save changes in. Preicu
ete izbrisati tako to ete pronai komandu na
koju se ona odnosi, pa je obeleiti u oknu Current
keys i kliknuti na taster Remove. Sve svoje preice
ete pobrisati, a vratiti poetne programske, ako
kliknete na taster Reset All; poto je to radikalna
operacija, odluku ete morati da potvrdite odgovorom na dodatno upozorenje.

Trake sa alatkama

Samo emo vas podsetiti na neke stavove

o trakama sa alatkama; moete se vratiti na as
u odeljak o njihovom prilagoavanju u prvom
priruniku o zajednikim osobinama sistema
Microsoft Oce 2003 i tamo proitati vie. Opcije za osnovno ponaanje trake komandi se nalaze
se na kartici Options dijaloga Customize. Poigrajte se ovim opcijama, a preporuujemo vam da
proverite da li su ukljuene korisne opcije Show
ScreenTips on toolbars i Show shortcut keys in
ScreenTips, kako bi vas program uvek podsetio da
postoji i bri nain da primenite neku komandu.
Primetili ste da se mnoge posebne trake sa
alatkama same otvaraju u vreme rada sa nekom
operacijom. Svaku traku alatki moete otvoriti i
sami, izborom u kontekstnom meniju u podruju
trake komandi: detaljnija lista se nalazi na kartici
Toolbars dijaloga Customize; recimo, obratite panju na interesantnu traku koja prikazuje funkcijske tastere. Ako radite neke posebne aktivnosti,
moete pomoi sebi ako napravite namensku traku sa alatkama, pa u nju smestite kopije dugmadi
po sopstvenom nahoenju.

Posebna podeavanja opcija

Dijalog Tools / Options je centralno mesto

za podeavanje mnogih osobina rada programa;
uoili ste da smo vas mnogo puta upuivali da
izmenite neke postavke na tom mestu. Pomenimo
nekoliko interesantnih pojedinosti ovog sloenog
dijaloga koje na drugim mestima nisu objanjene.

Takoe, ponovo emo vas upozoriti da pripazite

na nain menjanja opcija u ovom sloenom dijalogu: nepaljivim odabirom neke od njih, mogli
biste dovesti program u stanje koje ne biste umeli
da rastumaite ili popravite ako prethodno niste
dobro razumeli posledice dejstva nekih opcija.
U prvom delu prirunika rekli smo da je
reim normalnog prikaza najudobniji za pisanje
u trenucima kada je jedino bitno to pre zavriti
unos teksta; posebni prelom, koji ponekad zahteva reim prikaza Print Layout, moete uraditi i kasnije. Pa ipak, i normalni prikaz odraava izgled
pasusa tako to tano odrava prelom. Od ovoga
moete privremeno odustati: pri dnu kartice View
dijaloga Options nalazi se opcija Wrap to window,
koja e ignorisati tani prelom reda. Pasusi e se
razvlaiti ili suavati kako se dimenzije prozora budu menjale, a veliina fonta se nee menjati; ovo
je neto nalik prikazu za itanje, s tim to ovde
ipak ostaju alatke za ureivanje. Ako vam pri kucanju smeta arenilo fontova, iskljuite i njih: opcija Draft font e ukljuiti odabrani oblik i veliinu
fonta i pred vama e nai samo sirovi tekst. Naravno, ovim neete pokvariti ni prelom ni konani
izgled teksta: kada iskljuite opcije, svi oblici e se
vratiti u preanje stanje. Bez obzira na to da li
ste u ovakvom reimu kucanja ili oblike vidite normalno, moda ete hteti da imate dodatnu kontrolu stilova; moete ukljuiti traku sa opisom imena
stilova svih pasusa: kada odredite irinu oblasti stila u polju Style area width, na levoj strani prozora
u normalnom prikazu ete videti te oznake.
Moete napraviti jo jednu generalnu promenu izgleda radne povrine: na listu kartici General
postoji opcija Blue background, white text. Ova
opcija postoji zbog korisnika prenosnih raunara, koji na ovaj nain tede bateriju i poboljavaju vidljivost na slabijim LCD ekranima; postoje i
korisnici stonih raunara kojima se svia da gledaju u manje bljetav ekran; ova opcija ne utie
na izgled i boje dokumenta pri tampi. Na istoj
kartici se nalaze i dve opcije multimedijalnog ponaanja programa: opcijama Provide feedback with
sound / animation programu se nalae da svaku
kljunu operaciju proprati kratkom animacijom
ili zvukom; osim to moe da bude zabavno, ove
opcije pomau osobama sa oteenim vidom da
postignu bolju interakciju sa programom. Ove
komponente ne postoje u instalaciji programa, nego ih treba preuzeti sa Interneta.
februar 2005.

PC

29

PC SPECIJALNI DODATAK

Kartica Edit obezbeuje nekoliko opcija ponaanja programa pri unosu, obeleavanju i ureivanju teksta. Veoma je interesantna opcija Smart
cut and paste, koja jako pomae u kombinaciji
premetanja rei sa navigacijom sa tastature: program e prepoznati celu oznaenu re i prilikom
isecanja e odmah pobrisati suvine razmake. Kada se pokaziva za unos prisloni na poetak neke
rei, to se uvek desi kada se kreete sa Ctrl+levo i
Ctrl+desno, komandom za kopiranje premetena
re nee biti slepljena uz zateenu, nego e se uredno dodati i razmak izmeu njih. Ispod tastera
Settings nalazi se dodatni dijalog koji nudi mnoge
posebne opcije pri prenoenju sadraja iz drugih
programa. Use smart paragraph selection je opcija koja odluuje da li e uz obeleeni pasus biti
uhvaen i znak za kraj pasusa (znak pi), jer se

30

PC

februar 2005.

u njemu pri prenosu uvaju osobine oblikovanja

pasusa. Ako vam smeta to za praenje hiperveze
morate da pritisnete taster Ctrl, iskljuite tu opciju, pa e ubudue biti dovoljan prosti klik.
Zavirimo na tren i na karticu Save: ovde,
osim ranije opisanih opcija, obratite panju na
stavku uvanja samo podataka za obrasce, koja odgovara ranije objanjenoj opciji tampanja samo
podataka u obrascima. Opcija Embed linguistic
data ne mora da bude ukljuena, jer zasad ne podrava srpski jezik. Naime, ona slui ako ste pri
formiranju dokumenta koristili opcije diktiranja
i prepoznavanja rukopisa, a elite da tane ulazne
informacije (linije rukopisa i zvuk diktiranja) ostanu sauvane zbog eventualne revizije.
Na kartici Compatibility uglavnom neete
imati ta da traite: mnoge opcije podeavanja se

odnose samo na izgled nekih detalja u radu kako

bi oni blie odgovarali nekim drugim programima, ne utiui na sam sadraj dokumenta. Potencijalno korisnu opciju ini taster Font Substitution:
ako baratate nekim dokumentima u kojima su denisani fontovi koje nemate u svom sistemu, to
se ponekad dogaa kada dobijete dokumente sa
drugih platformi, ovde ete denisati tabelu parova za zamenu postojeim fontovima.
Word aktivno koristi nekoliko fascikli na disku, to moete proveriti na kartici File Locations
u dijalogu Tools / Options. Ranije smo vas ve

upozorili da ne menjate te opcije bez preke potrebe, osim predloga da zamenite podrazumevanu
fasciklu za dokumente Word-a. Zato ovaj dijalog
treba da koristite vie da biste doli do informacije o nekim lokacijama: recimo, otkriete gde se u
vaem prolu uvaju predloci koje ste napravili,
pa moete otii u tu fasciklu i prikupiti ih, recimo
ako elite da ih prenesete na drugi raunar. Na kraju, obratite ipak panju na lokaciju obeleenu pod
stavkom Startup: ako u tu fasciklu postavite datoteke dokumenata ili posebnih alata, pri otvaranju
Word-a sve one e biti odmah uitane.

Na kraju prie o Word-u

ko ste poetnik, moda e vam biti teko

da poverujete da ova pria o programu
Microsoft Office Word 2003 ne pokriva sve to biste o tom programu mogli da saznate. ak ni veoma opsene knjige ne pokrivaju sve mogunosti
programa! Zato smo odabrali najvanije tehnike,
drei se vie iskustva nego namere da opiemo
ba sve. Word je program u kome najpre mnogo
vremena provodite na prostim stvarima (kucajui
i prenosei razne sadraje), a zatim sledi faza dodatnog ureivanja i prelamanja koja bi trebalo da
traje kratko. Ako ste se zaputili u poslove pripreme sloenih sadraja, ne brinite: i ovaj tekst je u celosti napisan, prekontrolisan, redigovan i pripremljen za prelom u Word-u, a tek onda prenet u profesionalni softver za pripremu ofsetne tampe.

Kako ete zaista koristiti Word 2003, stvar je

vaih potreba i sklonosti u radu na raunaru. Pokazali smo vam da eksibilnost postoji na svim
nivoima upotrebe: svaku opciju moete podesiti
do detalja, a sve to standardizovati pomou predloaka i biblioteka alata. Sve je stvar iskustva: pisac
ovih redova koristi isti Normal.DOT ve 8 godina,
jo od Word-a 95, samo ga dopunjavajui sadrajima o kojima jo nije bilo rei. Vremenom ete
doi do sopstvenih iskustava, otkrivajui detalje,
istraujui alternativne tehnike kontrole dokumenata, primenjujui mnoge trikove ili ih ak sami
otkrivajui. Na asopis objavljuje stalnu rubriku
Oce bajtovi u kojoj se esto govori o Word-u,
pa ete tamo nai mnoge zanimljive teme. Budite
znatieljni i to e vam se isplatiti. Sreno!

februar 2005.

PC

31