Susret Astrologije i Fizike

(preuzeto iz knjige Nauna astrologija, tajna mo Znaenja)

Lea Imiragi Danas su ortodoksne nauke limitirane na eksplicitni poredak. Time se fokusiramo iskljuivo na ono to vidimo oko sebe i grekom pretpostavljamo da je to celokupna realnost. S druge strane, astrologija i druge ezoterine nauke su nauke implicitnog poretka i, pre nego da je suprotstavljena fizikim naukama, astrologija i fizika su dva aspekta vee celine

a mene, a elim ovo da kaem kao fiziar, astrologija ima mnogo dublje znaenje ona je na reima teko opisiv nain otvorila moje itavo razumevanje stvarnosti, Kosmosa i obogatila ga.1 Dr Vil Kipin

Astrologija i fizika su dva aspekta jedne vee celine

Pre nekoliko godina istaknuti naunik dr Vil Ki pin (Will Keepin) javno je obelodanio da astrolo giju prihvata kao validno uenje. Kipin veruje da su i drugi fiziari na putu da ovo uenje prihvate. Vil Kipin je doktorirao matematiku fiziku i mno go doprineo izuavanju moderne fizike. Astrolo giju mu je predstavio eki psihijatar dr Stanislav Grof, a zatim i doktor filozofije Riard Tarnas. Ipak, glavna prekretnica kod njega nastala je na kon prouavanja horoskopa njegove roake koja je nekoliko godina bila u problematinom zdrav stvenom stanju (bolovala je od depresije). Prou avanje njenog natalnog horoskopa kao i tranzita Plutona, koji je i aktivirao ovakvo njeno stanje, a kasnije doveo i do izleenja, za njega je bilo pravo otkrovenje. Sasvim se moglo oekivati da on, kao i najvei broj naunika (posebno iz oblasti pri rodnih nauka), nije mogao ni sanjati da e se jed
1

nog dana baviti astrologijom, a kamoli da e ak drati i predavanja na astrolokoj konferenciji. U stvari, do pre est godina nije mi ni na kraj pameti bilo da u se nai u poziciji da govorim o astrologiji ili na astrolokoj konferenciji. Obuavan sam kao naunik u matematikoj fizici, a astrologija je apsolutno poslednja stvar za jednog rigoroznog naunika. To je veoma interesantno, jer sada oseam da upravo kroz oblast astrologije nauka moe doiveti jedno od svojih najveih otvaranja u narednih nekoliko decenija ili vekova, u zavisnosti od toga koliko bude pravila otpor. Dr Kipin smatra da vodea nauka zapravo nema dokaz protiv astrologije, pri emu se uglav nom navode dva uobiajena argumenta nauke, a to su da ne postoje dokazi za astrologiju, kao i da ne postoji mehanizam koji bi mogao da objasni na koji nain ona deluje. Kipin smatra da se pria o mehanizmu njenog delovanja posmatra previe pojednostavljeno i da se uglavnom vrti oko gravitacionog efekta koji doktor ima na bebu, a koji je vei od gravitacije Plutona. Ipak, ovaj dokaz nije dokaz toga da astrologija nije validna, ve pokazuje da meha nizam delovanja astrologije nije zasnovan na sili gravitacije.

William Keepin, Ph. D, Astrology and the New Physics Part 1, Integrating Sacred and Secular Science, u asopisu The Mountain Astrologer

Dejvid Bom
Kako onda dr Kipin vidi objanjenje ovog meha nizma? Za ovo objanjenje on se poziva na radove i istraivanja Dejvida Boma (David Bohm)2. Pre ma Dejvidu Bomu, u bazinoj prirodi realnosti je holomovement (od rei holo, holografski kao hologram, celovit, gde svaki deo holograma ima sve, kao i movement pokret, dinamika, proces). Za Boma je stvarnost jednostavna nedeljiva ce lina u pokretu. Dakle, sve je povezano sa svim u dinaminom toku, te svaki deo toka na neki nain sadri i ceo tok. Bom je kasnije predloio tezu da se koncept holograma sastoji iz dva dela, implicitnog poretka (nemanifestovana stvarnost, ureenje), koji se moe pomeriti u ono to Bom naziva eksplicitni poredak (fizika realnost, tj. vremenski i prostor no odreen univerzum kome i mi pripadamo). Najjednostavnije reeno, eksplicitni poredak je ono to mi doivljavamo kao primarnu realnost, gde je red vidljiv i manifestovan, dok je implicit ni poredak finija, sekundarna realnost. Ipak, za Boma je ovo opozitno, jer on kae da je osnovna realnost implicitni poredak (unutranji), a da je eksplicitni poredak skup talasa na povrini implicitnog poretka. Dakle, sve to moemo da vidimo i opipamo samo je talas na povrini okeana impli citnog poretka. Za Boma je unutranji poredak iza celokupnog manifestovanog vremena, on navodi da svaki moment vremena sadri u sebi celokupnu prolost i sadanjost. Po njemu, vreme nije tok koji stalno tee u jednom smeru, kao to deluje da je sluaj u manifestovanoj realnosti (eksplicitnom poretku), ve je vreme odreeni tip eksplicitnog pore tka koji se odmotava u vidu sekvenci dogaaja, sa prolou i budunou, koje se, pak, mere ,,du binom iskazanosti. Odavde se vidi da svaka ma
2

nifestacija (eksplicitni poredak) ima svoju dublju realnost (implicitni poredak). Upravo ovde lei tajna onoga to nam astro logija omoguava, a to je da pratimo dogaaje na neispoljenom, dubljem nivou, pre nego to se ispolje, i da svesno odaberemo na koji nain emo ih manifestovati. Naposletku, za razumevanje astrologije vero vatno najvanija teorija koju iznosi Bom, a na koju se poziva dr Kipin, jeste teorija da se stvarnost sastoji od materije, energije i znaenja (standardno shvatanje je da se univerzum sastoji od materije i energije, kao to je pokazano u Ajntajnovoj jednaini E = MC2). Bom kae da znaenje ima isti on toloki znaaj kao i materija i energija, te navodi: Energija obuhvata (uvija u sebe, sadri u sebi) materiju i znaenje, dok materija sadri u sebi energiju i znaenje. Ali isto tako znaenje sadri u sebi svu materiju i energiju, tako da svaki od tri glavna pojma sadri u sebi druga dva. Bom tvrdi da ovo, dalje, ukazuje na to da je znaenje neodvojivo svojstvo nae realnosti, pri emu su materija i energija deo eksplicitnog po retka ili manifestovane realnosti, dok je znaenje deo implicitnog poretka. Stoga, kada zakoraimo u polje implicitnog (nemanifestovanog) poretka, zakoraujemo u polje koje lei ispod ispoljene, manifestovane realnosti, to nas vodi u centar kreativnog pro cesa koji nam omoguava da radimo na ovom dubljem nivou, ime smo sposobni da utiemo na razmotavanje (odvijanje) dogaaja. Tek kada postanemo svesni ove dublje realnosti, iz koje nadolaze dogaaji koji se kasnije manifestuju na spoljnom planu, moemo govoriti o smanjenju stepena predodreenosti ljudskih postupaka i veem ispoljavanju slobodne volje. Ovde takoe otvaramo sebi vrata za kreaciju i stvaranje (mani festovanje) svesnim izborom (nazovite to i prakti kovanjem slobodne volje), a upravo je astrologija ta koja nam otkriva polje znaenja, odnosno ono polje koje nam omoguava da otkrijemo kd in d d formacije koja je sadrana u svekolikoj materiji i energiji koja se nalazi svuda oko nas. Razumeva jui ovaj kd imamo i stvarnu mogunost da me d d njamo inerciju materije/energije sistema. Dr Kipin navodi da ni galaksije nisu postojale do jednog momenta, a zatim su se one iznenada iskristalisale i kondenzovale u formu odnosno, 2

Dejvid Bom je briljantni fiziar koji je studirao na Berkliju kod Openhajmera. Kasnije je preao na Prinston i postao kolega Ajntajnu. Napisao je knjigu o kvantnoj teoriji, koja je objavljena 1951. i za koju je Ajntajn rekao da je najjasnije izlaganje kvantne teorije koje je on ikada video. Bomov doprinos nauci jo nije dovoljno prepoznat, a njegove ideje reorganizuju nauku i daju nov odgovor na pitanje ta ona znai. Bavio se nelinearnom dinamikom, teorijom haosa i fraktalnom geometrijom. Bom je imao goruu elju za dubokim razumevanjem prirode stvarnosti i postojanja i to ga je odvelo preko granica fizike.

u biti su se one manifestovale iz nemanifestova nog (implicitnog) poretka. Na isti nain ljudi mogu da manifestuju neto, i kada to pojedinci ine, drugi to nazivaju udom ili boanskim uplitanjem, ali to je u stvari boansko ustrojstvo Univerzuma, nain na koji je realnost strukturisana i ureena. I stoga znajui ovo i delujui na nivou procesa, umesto samo na manifestovanom nivou, zakoraiemo u dublji poredak realnosti. Kada je sama astrologija u pitanju, dr Kipin dalje navodi: Dakle, u dananjoj ortodoksnoj nauci bavi mo se materijalnom stvarnou iz ugla materije i energije. Astrologija je nauka u poretku znaenja. Ali ono to je tako duboko kod astrologije jeste posredna veza sa planetama i zvezdama, te ovo na precizan nain daje model meusobnog proima nja izmeu nevidljive realnosti znaenja i fizikog univerzuma vreme-prostor. Horoskop prikazuje nau realnost na jo neis poljenom unutranjem poretku, ali istovremeno je povezan sa realnim geocentrinim pozicijama planeta na nebu, te na taj nain astrologija pove zuje neispoljeni, dublji poredak sa spoljnim ma nifestovanim svetom.

ta ja predviam, ili bolje reeno za ta se molim u budunosti nauke?, pita se Vil Kipin. Primarno, za veliku sintezu eksplicitnih i implicitnih nauka. Danas su ortodoksne nauke limitirane na eksplicitni poredak. Time se fokusiramo iskljuivo na ono to vidimo oko sebe i grekom pretpostavljamo da je to celokupna realnost. S druge strane, astrologija i druge ezoterine nauke su nauke implicitnog poretka i, pre nego da je suprotstavljena fizikim naukama, astrologija i fizika su dva aspekta vee celine. Ovo e vremenom, nadam se, dovesti do velike sinteze tajnih i klasinih nauka u jednu mnogo dublju nauku nego to je imamo danas.3 Postoji ta neverovatna opsesija da se, opisujui njihovu masu, hemijski sastav, orbitalne periode itd., planete shvataju kao nita vie od divovskih mrtvih stena. Ovo je beivotna ontologija. Dr Kipin veruje da razumevanje ovih principa predstavlja nadu za ouvanje Zemlje. Jer, kako on kae: Svi koji radimo na nivou implicitnog poretka moemo potencijalno da utiemo na proces od kojeg e nastati naa manifestovana realnost.
3

William Keepin, Ph. D, Astrology and the New Physics Part 1, Integrating Sacred and Secular Science, u asopisu The Mountain Astrologer