IMPRESSUM: GLAVNA UREDNICA: Dijana Ljubanovi ZAMENIK GLAVNE UREDNICE: Marko Stanisavljevi GRAFIKI UREDNIK: Dane Popovi LEKTORI:

Marko Stanisavljevi i Vladislava Stojmenovi NOVINARI/KE: Aleksandar Gaji, Aleksandra Jovanovi, Bojana Mileti, Dijana Ljubanovi, Gabor Lepe, Lazar Milovi, Ljubinka Ljuji, Maja Joki, Vladimir Brebri, Vladislava Stojmenovi.

UVODNIK
Dragi/e i potovani/e itatelji/ke kripa, Zakoraili smo u novu kalendarsku godinu krupnim i odlunim koracima grabimo ka realizovanju naih stremljenja. Kao to imate priliku da primetite novo izdanje ovog asopisa koji podstie kritiko promiljan je nainilo je zaokret u formi, pristupu obraivanja tema, ali i u ljudskim resursima. U ovom broju, bavili smo se drutvenom stvarnou novinarskim pristupom, ali nismo zaboravili niti na umetnost, to znai da ete i vi, ljubitelji poezije, i na novim stranicama moi da uivate u beletristiki pisanoj rei i pomaku od realnosti. Naa elja je, i u ovom sluaju, da vas podstaknemo da skupite hrabrosti i ne prilagoavate se onome to ne elite kako ne biste suzbijali svoju linost ve da kroz uenje, istraivanje i matovitost izgraujete i nadograujete nove i lepe svetove iz vae imaginacije i uinite ih moguima. Vano je da uvek imamo na umu da rad krepi mladost i da samo uloenim trudom moemo da stvorimo bolje, kvalitetnije i pravednije uslove ivota. Odgovarajua drutvena svest nee biti mogua bez zadovoljavajueg medija koji ima potencijal da osigura prostor za njen razvitak i jaanje. Svedoci smo i savremenici moralne, kulturne, ekonomske i politike krize koja ostavlja utisak da je ljudsko bie lieno pronalaska izlaza iz nje. No, ukoliko on postoji (a zato ne bi) morao bi da doe iz svesti omladine za koju ne postoji jedinstveno i adekvatno predavanje i uenje ve je nuno da ona sama sklopi mozaik od stvaralakih inicijativa iz najrazliitijih iskustava i znanja. Vano je da ne izgubimo energiju koja tinja u naim biima i da ne oekujemo reenja iz budunosti ve da budunost ivimo sada, i u ovom trenutku upravljamo njome samoinicijativno i strastveno, predano i upueno. Entuzijazam je kljuna kvalifikacija ispunjavanja sopstvenih oekivanja. Nadamo se da je i stvaranje asopisa koji ne poznaje tabu teme samo prva faza plodnosti potencijala koji imamo. Zdravlje ljudskog duha i naprednih ideja neka nam bude podsticaj za samoaktualizaciju. Kroz itanje o ljudskim pravima, odnosu snaga dravnih tvorevina u regionu, o ekonomiji, istoriji, umetnikim pravcima, graanskoj neposlunosti i reformama, pomirenju sukobljenih duhova ratnih vremena i snazi individualizma, verujemo da ete i sami osloboditi polje delatnosti koje su u skladu s vaim interesovanjima te postojeim, novonastalim te buduim idejama i misijama. Hvala to nas primeujete. Srdaan pozdrav od redakcije kripa.

POSLEDNJI POZDRAV MARKU

Aneli
Robbie Williams Sedim i ekam Da li neki aneo ima u vidu moju sudbinu I da li znaju Mesta na koja odlazimo Kada osedimo i ostarimo Jer, meni je reeno Da spaavanje iri njihova krila Tako da, kada leim u svom krevetu Misli mi se vrte po glavi I oseam da nema vie ljubavi Umesto nje, volim anele A u svemu tome, ona mi nudi zatitu Puno ljubavi i panju Bilo da sam u pravu ili da greim I dole niz vodopad Gde god me odveo Znam da me ivot nee slomiti Kada moje vreme doe, ona me se odrei nee

Umesto nje, volim anele Kada se oseam slabo I moja bol ide jednosmernom ulicom Pogledam gore I znam da u uvek biti ljubavlju blagoslovljen I dok to oseanje raste Ona ini da se oseam ivim I kada ljubavi nema vie Umesto nje, volim anele A u svemu tome, ona mi nudi zatitu Puno ljubavi i panju Bilo da sam u pravu ili da greim I dole niz vodopad Gde god me odveo Znam da me ivot nee slomiti Kada moje vreme doe, ona me se odrei nee Umesto nje, volim anele A u svemu tome, ona mi nudi zatitu Puno ljubavi i panju Bilo da sam u pravu ili da greim I dole niz vodopad Gde god me odveo Znam da me ivot nee slomiti Kada moje vreme doe, ona me se odrei nee Umesto nje, volim anele Sadraj

Novogodinji broj kripa, na alost, zapoinjemo tunim vestima. Na dragi kolega i prijatelj, Marko Stanisavljevi, preminuo je u toku nastanka ovog broja. Malo je rei koliko smo mu zahvalni na saradnji i podrci koju nam je pruao ne samo u radu ve i istinski, prijateljski delei nam savete i konstruktivne kritike kako bismo bili produktivniji, efikasniji, ali povrh svega bolji i snaniji ljudi. Je li potrebno traiti razloge u njegovom nainu ivota, nesrenim okolnostima koje su ga pratile u toku sazrevanja, sada je manje bitno. Vano je da je svoj bol i borbu sa samim sobom kanalisao na nain da pomae mladim ambicioznim ljudima koji tek formiraju svoj profesionalni put i linost. Zbog toga smo mu izuzetno zahvalni. Njegova poduavanja o identitetu, suoavanju s prolou, predrasudama te ulozi i vanosti ljudskih prava za razvoj zdrave drutvene celine zauvek su obeleila nae vienje sveta i dala nam krila da radimo na implementaciji vrednosti kojima nas je Marko poduavao. Njegov prefinjeni smisao za humor, oseaj za lepo i pravedno, bogatstvo informacija koje je posedovao iz raznih sfera nauke i umetnosti, napredno poznavanje nekoliko svetskih jezika (ukrajinski, poljski, ruski, engleski)odlike su izuzetnog oveka i intelektualca irokih shvatanja. Ne samo da nam je bio sjajan kolega ve je bio i iskren prijatelj na koga smo uvek mogli da raunamo. Njegovo umee plesnog trenera dalo je poseban peat njegovoj zanimljivoj linosti. U svemu je bio nadprosean i jedinstven. Iako vie nije s nama, uvek emo ga se rado seati i ivee kroz nae osmehe, a njegov uticaj bie utkan u svaki na rad. Poivao u miru, dragi Marko. Tvoji omladinci.

SMAK SVETA I NOVI IVOT SVETSKA EKENOMSKA KRIZA 1929-1939 RECENZIJE FILMOVA ISPITIVANJE GRANICA UMETNICKI PRAVCI - DADAIZAM REGIONALNA PUTUJUCA KOLA POEZIJA

MLADI AMBASADORI POMIRENJA NORDIJSKI MODEL SARADNJE LjUDSKA PRAVA DEJTONSKI SPORAZUM PALESTINSKO PITANJE RAZGOVOR SA MATIJOM MEDENICOM RAZGOVOR SA ALEKSANDROM SIMICEM NEPISMENOST BORBA PROTIV KORUPCIJE PROBLEM ZVANI ZDRAVSTVENI ODGOJ

krip

broj 8

MLADI AMBASADORI POMIRENJA Come to Belgrade, meet the region

Pie: Bojana Mileti Omladinski Odbor za Obrazovanje je, pod pokroviteljstvom Ambasade Velike Britanije, zapoeo projekat Omladinski Ambasadori Pomirenja, koji obuhvata odravanje intenzivnog, edukativnog petodnevnog seminara u Beogradu sa nazivom Come to Belgrade- meet the region za dvadeset drutveno aktivnih mladih ljudi, od 18 do 30 godina, iz Srbije, Bosne i Hercegovine i sa Kosova. Prvi dan seminara poinje meusobnim upoznavanjem uesnika, razmenjivanjem iskustava i znanja, informisanjem polaznika o predstojeim aktivnostima za naredna etiri dana, a zavrava se organizovanjem interkulturalne veeri, gde se predstavljaju gurmanski specijaliteti krajeva odakle dolaze uesnici. Tokom trajanja, svaki naredni dan pokriva jednu od tema seminara: Istorija i Ljudska prava, Ljudska prava i Konflikt, Evropa i Realnost te Etika i Odgovornost. Sa uesnicima razgovaraju predstavnici/e Ambasade Velike Britanije, dravnih institucija (Tuilatvo za ratne zloine, Agencija za borbu protiv korupcije, Poverenik/ca za zatitu ravnopravnosti, Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti, potpredsednik Parlamenta Republike Srbije, Visoki /e slubenici Vladine Kancelarije za evropske integracije), nevladinih organizacija ( Fond za Humanitarno pravo),istoriari/ke(Dubravka Stojanovi, Aleksandar Gaji, Srdjan Miloevi),i drutveni aktivisti/ kinje (Marko Stanisavljevi, Simon Simonovi, Neboja Tasi, Tamara Tomaevi). Predavai/ce imaju zadatak da u skladu sa svojim poljem strunosti prenesu strune informacije i line utiske o datoj temi a u vezi sa ostvarenjem regionalnog procesa pomirenja. Seminar je zamiljen tako da svakog dana polaznici sluaju predavanja, aktivno i konstruktivno uestvuju u razgovoru sa predavaima, koji bi trebao da bude u formi dijaloga a ne klasinog predavanja. Osim predavanja koja se odvijaju u konferencijskoj sali hotela gde su smeteni uesnici, svakog dana se realizuje studijska poseta dravnim ustanovama (Parlament Republike Srbije, Poverenik/ca za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti, Poverenik/ce za zatitu ravnopravnosti, Agencija za borbu protiv korupcije), i nevladinim organizacijama (FHP) to na jo jasniji nain upoznaje budue ambasadore sa institucijama i njihovim mogunostima. Poslednjeg dana se odrava ceremonija sveanog uruenja sertifikata od strane Izvrnog Direktora Omladinskog Odbora za Obrazovanje Naima Lea Beirija i prvog sekretara Ambasade Velike Britanije James Moor o pohaanju seminara i dobijanja zvanja Omladinskog Ambasadora Pomirenja. U skladu sa svojim novim zvanjem, svaki od ambasadora je duan da se zalae za ideje i principe regionalnog pomirenja u svojoj zemlji, da promovie uspostavljanje dijaloga, tolerancije i konstruktivnog uestvovanja u javnoj sferi i meu svojim vrnjacima. S tim u vezi, mladi ambasadori su obavezni da u roku od dva meseca nakon zavretka seminara napiu esej na temu linog doprinosa procesima pomirenja u regionu ili na bilo koju temu o kojoj su diskutovali tokom seminara, deset najboljih e biti publikovani u knjizi,zbirci eseja koja e biti u bibliotekama vanih institucija na lokalnom, nacionalnom nivou kao i u biblioteci amerikog Kongresa. Sledee obaveze su dva medijska pojavljivanja (TV, radio, novine, intenet portali) na lokalnom i(li) nacionalnom nivou gde e govoriti o seminaru i svojim utiscima i konano organizovanje i obavljanje vrnjake edukacije o seminaru ili o nekoj diskutovanoj temi ( fakultetska tribina za kolege, studentska itaonica za iri krug studenata, predavanje u srednjoj koli...). Cilj ovog programa je omoguavanje susreta mladih iz razliitih, doskoro meusobno sukobljenih zemalja, otpoinjanje procesa dijaloga, sa akcentom na mehanizme multiperspektivnosti i komparacije stanja u drutvu i dravi -odnos NVO i ire javnosti, kao i dravne politike prema zloinima,odnosima sa susednim dravama i Evropskim integracijama, i na kraju dolaenje do zajednike strategije o pomirenju i prevazilaenju antagonistike dravne matrice ratne prolosti. Omladinski Odbor za Obrazovanje je nevladina organizacija koja nastoji da mladima prui odgovarajue neformalno obrazovanje kao osnovno oruje u borbi protiv, u nekim sluajevima, nedostataka formalnog obrazovanja koje je obino autoritarno i konzervativno i kao takvo, najbolji pokazatelj istovetnog karaktera samog drutva u kojem ivimo. Do sada su odrana dva seminara Omladinski Ambasadori Pomirenja od 3. do 9. septembra 2012 i od 23. do 29.decembra 2012 i tako stvorene dve generacije Omladinskih Ambasadora Pomirenja, dve generacije mladih ljudi koji ele da zastupaju ideje i vrednosti pomirenja u regionu, tolerancije i zatite ljudskih prava kao mehanizme stvaranja drutvene solidarnosti i konsenzusa oko nae zajednike regionalne budunosti. Za dodatne informacije redovno pratite na sajt www. ooo.org.rs i na FB profil https://www.facebook.com/ odbor, tamo ete nai sve potrebne informacije u vezi programa Omladinski Ambasadori Pomirenja i blagovremene informacije vezane za prijavu (pozivno pismo I aplikacioni formular).

Sadraj

krip

broj 8

NORDIJSKI MODEL SARADNJE

Mogucnosti primene na prostor bive Jugoslavije deo I
Piu: Lazar Milovi i Jelena orevi Zemlje bive Jugoslavije jo uvek predstavljaju najnestabilniji deo u Evropi. U cilju poboljanja ekonomskog poloaja stanovnitva, izgradnje mira i dobrosusedskih odnosa izmeu drava jugoistone Evrope pokrenute su brojne inicijative koje podstiu saradnju i partnerske odnose. Regionalna saradnja na Balkanu, a posebno izmeu zemalja potpisnica Dejtonskog sporazuma (Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska i Srbija) napredovala je tokom poslednjih godina ali jo uvek nije na zadovoljavajuem nivou i suoena je sa brojnim preprekama i problemima. Neslaganja u vezi sa statusom Kosova i ustavnim likom Bosne i Hercegovine, oslobaajue presude optuenih za ratne zloine, ponovno jaanje poltikog nacionalizma, rast broja nezaposlenih lica i loa ekonomska situacija samo su neke od primera prepreka za dalju saradnju. Drave Dejtonskog etvorugla imaju mnogo toga zajednikog. Imaju sline kulture, dele zajedniku prolost i tenju ka evropskim integracijama. Mogu bez tekoa da razumeju jedni druge zahvaljujui jezikim slinostima. Upravo ova injenica predstavlja posebnu pogodnost i olakava i omuguava nesmetanu komunikaciju izmeu ljudi sa ovih prostora. Regionalna saradnja ima posebnu vanost na podruju bive Jugoslavije, bilo da se posmatra kao sredstvo koje omoguava dalji napredak u EU integracijama ili kao fakor stabilnosti. Tokom poslednje decenije najvei doprinos u ovoj oblasti je dao Savet za regionalnu saradnju, formiran februara 2008. godine. Zamenjujui Pakt stabilnosti za jugoistonu Evropu, Savet je uneo jednu novinu: postao je okvir za kontinuiranu i neposrednu kooperaciju u velikom broju oblasti. Unapreivanje prekogranine saradnje, promocija evropskih i evroatlantskih integracija, stvaranje politikog okruenja koje e omoguiti ekonomski i drutveni napredak svih graana sa ovih prostora predstavljaju ciljeve koje tei da ostvari. U svom lanstvu ima ukupno 45 zemalja, organizacija i meunaronih finansijskih institucija.Pored Sadraj Saveta ima vanu ulogu ima i Proces saradnje u jugoistonoj Evropi koji predstavlja glavni politiki forum za dijalog drava regiona. Drave bive Jugoslavije ukljuene su i u mnoge druge regionalne inicijative poput Centralno-evropske (CEI) i Jadransko jonske (AII). Saradnja se ostvaruje se i kroz Dunavsku i Meunarodnu komisiju za basen reke Save, kao i kroz Crnomorsku ekonomsku saradnju(BCES). Uprkos postojanju velikog broja inicijativa i organizacija koje se bave ovom tematikom, izmeu njih ne postoji dobra koordinacija. Model saradnje koji predlae Igmanska inicijativa ima za ideju da postojeu kooperaciju drava podigne na naredni, vii i kvalitetniji nivo. Korienje nordijskih iskustava na ovim prostorima Igmanska incijativa je lansirala na svojoj 22. sesiji, odranoj oktobra 2011. godine u Beogradu. Primenom ovog modela doprinelo bi se reavanju preostalih otvorenih pitanja izmeu zemalja Dejtonskog sporazuma. Nordijski model je samo jedan od primera dobre saradnje i mogui uzor dalje kooperacije na prostorima Dejtonskog etorougla .

Nordijski model saradnje

Moe li nordijski model saradnje da poslui kao primer dravama Zapadnog Balkana i da li one mogu da iskoriste iskustva skandinavskih zemalja i izdignu svoje odnose i saradnju na najvii nivo? Nordijska saradnja obuhvata pet drava: Dansku, Finsku, Island, Norveku i vedsku, kao i tri autonomne oblasti: Farska ostrva, Grenland (obe oblasti u okviru Danske), te Alandska ostrva, koja pripadaju Finskoj, ali stanovnici Ostrva su vedske nacionalnosti. Saradnja izmeu ovih drava Severne Evrope je dovoljno jaka bez obzira to nisu sve zemlje lanice Evropske unije, nemaju sve kao valutu imaju evro, niti su sve zemlje lanice NATO alijanse. Ovaj svojevrsni savez uiva iroku podrku svojih lanica i spada u najrazvijenije oblike regionalne saradnje u svetu. Neka od najznaajnijih dostignua su bila sporazum o slobodi kretanja sa poetka 50-tih godina prolog veka, nakon ega je prestalo korienje

krip
pasoa izmeu drava lanica. Ovaj sporazum smatra se preteom engena. Ubrzo nakon usvajanja ovog sporazuma, uspostavljeno je zajedniko trite rada, zatim su potpisane Jezika konvencija i Konvencija o socijalnom osiguranju. Iako su podruja Skandinavije bila zahvaena konfliktima, ratovima i nesuglasicama ove drave uspele su prevaziu prepreke zahvaljujui jakoj politikoj volji za bliskom saradnjom i i potovanjem razliitosti. Njihov odnos karakterie visoki nivo meusobnog poverenja. Meuparlamentarna saradnja je oblast nordijske saradnje za koju je zaduen Nordijski savet, dok je meuvladina saradnja u nadlenosti Nordijskog saveta ministara. Svrha nordijske saradnje je da sa jedne strane stvori uslove za kvalitetniji i atraktivniji ivot i rad, a sa druge da ojaa poziciju nordijskih drava na meunarodnom planu. U fokusu zajednikog nastupa su: klimatske promene, ekologija , energija, istraivanje, obrazovanje, inovacije, sloboda kretanja, jaanje prisustva i uticaja nordijskog regiona.

broj 8
raju svake godine. Samo lanovi nacionalnih parlamenata mogu biti i lanovi delegacije. Nacionalna delegacija bira predsedavajueg i njegovog zamenika iz svojih. Izabrani lanovi Nordijskog saveta mogu da formiraju partijske grupe. U Savetu funkcioniu etiri grupacije: socijaldemokratska, konzervativna, socijalistika i grupacija centra. Generalni sekretar zajedno sa Sekretarijatom priprema procedure i materijale vezane za rad Saveta. Pripreme se odvijaju u konsultacijama i saradnji sa Sekretarijatom za nacionalne delegacije i partijskim grupama.

Nordijski savet ministara:

Savet ministara, osnovan 1971. godine, zaduen je meuvladinu saradnju i pravno gledano predstavlja najjae telo nordijskih institucija. Za njegov rad je odgovoran premijer svake od vlada drava lanica, ali u praksi je ta odgovornost delegirana na ministra za nordijsku saradnju. U okviru nacionalnih vlada jedan ministar po pravilu pokriva portfelj nordijske saradnje, najee uz druga zaduenja. U radu Saveta uestvuju i drugi ministri iz nacionalnih vlada, zavisno od tema koje se razmatraju. Odluke koje se donose moraju biti jednoglasno usvojene da bi zapoela realizacija i zavisno od ustava nacionalnih drava imaju obavezujuu snagu. Savet ministara svake godine podnosi izvetaj Nordijskom savetu, a njegov rad se finansira doprinosima drava lanica. Nordijski savet ministara je zaduen za finansiranje oko 30 razliitih institucija irom nordijskog regiona. Aktuelno funkcionie jedanaest saveta ministara u razliitim oblastima. To su: trite rada i radni odnosi; industrija, energija, regionalni razvoj; ribarstvo, poljoprivreda, umarstvo; kultura; rodna ravnopravnost; zakonodavstvo, ekologija; socijalna i zdravstvena zatita; obrazovanje, istraivanje; ekonomska, fiskalna politika. Da bi ovakav model saradnje zaiveo na ovim prostorima potrebna je, pre svega, snana politika volja, koja, ini se, jo uvek nedostaje aktuelnim vlastima u regionu. Pored toga, nezavidna ekonomska situacija dodatno komplikuje implementiranje ovakvog vida kooperacije, s obzirom da zahteva pozamane svote novca. Konano, nizak nivo politike kulture graana i jo uvek prisutan nacionalistiki naboj u meunacionalnim i meuetnikim odnosima moe se nepovoljno odraziti na prihvatanje ove ideje. Bez obzira na navedena ogranienja, ovaj model predstavlja ideal kome bi svakako trebalo teiti. Naravno, nije realno oekivati njegovu implementaciju u celini, ali uspostavljanje saradnje na pitanjima kao to su ekologija, kultura ili sport, svakako predstavlja znaajan iskorak u odnosu na trenutne odnose u regionu.

Nordijski savet: organizacija i struktura

Nordijski savet, osnovan nakon Drugog svetskog rata, funkcionie poput parlamenta. Ima 87 lanova, koji se svake godine biraju u nacionalnim parlamentima. lanovi, partijske grupe, Savet ministara ili nacionalne vlade podnose predloge koji se razmatraju na redovnim sednicama Saveta. Predlozi se prvo podnose Predsednitvu, a potom se prosleuju komitetima. Nadleni komitet razmatra predlog i usvaja preporuke za sednicu Nordijskog saveta ili moe da zatrai dodatne informacije i da ga prosledi na nacionalne parlamente ukoliko je to potrebno, odnosno da ga uputi nadlenoj nordijskoj organizaciji. Nakon toga se predlog razmatra na sednici Saveta i glasa se o upuivanju preporuke Savetu ministara. Ukoliko je predlog preporuke usvojen od strane Saveta ministara, nacionalne vlade su u obavezi da odlue o implementaciji odluke. Vlade su u obavezi da izveste Savet o preduzetim merama za sprovoenje predloga. Na elu Nordijskog saveta je predsednik koji se bira na rok od godinu dana. On rukovodi sastancima Predsednitva, a potpredsednik ga zamenjuje u sluaju odsutnosti. Potpredsednik se takoe bira na rok od godinu dana i po pravilu dolazi iz drave iz koje je i predsednik. Predsednik je odgovoran za pripreme sastanaka Predsednitva i predstavlja Savet u nordijskim dravama i inostranstvu. Predsednitvo je odgovorno je za politika pitanja, planiranje i budet, kao i za parlamentarnu saradnju u spoljnoj i bezbednosnoj politici. Svaka nordijska drava alje delegaciju u Savet. Delegacije obezbeuju da se odluke koje se usvoje u Savetu i Savetu ministara sprovode na nacionalnom nivou. Njih ine poslanici koje nacionalni parlamenti bi-

Sadraj

krip

broj 8

LJUDSKA PRAVA Koji je znacaj 10. decembra?

Pie: Vladislava Stojmenovi Nije na cilj da postanemo kao drugi, potrebno je da se meusobno razlikujemo, da nauimo da vidimo drugaije ljude od sebe i da ih potujemo zbog toga to su. Herman Hese Deseti decembar je Meunarodni dan ljudskih prava. Na ovaj dan je Generalna skuptina Ujedinjenih nacija usvojila Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima u palati ajo, u Parizu, kao odluan korak u spreavanju daljeg krenja ljudskih prava. Generalna skuptina je proglasila ovu optu Povelju o pravima oveka kao zajedniko merilo postizanja za sve narode i sve drave zbog toga da bi svaki organ drutva, imajui Povelju stalno na umu, teio da uenjem i odgojem doprinese potovanju ovih prava i sloboda i da bi progresivnim nacionalnim i meunarodnim merama osigurali njihovo opte i delotvorno priznavanje i odravanje, kako meu narodima samih drava lanica, tako i meu narodima svih podruja koja su pod njihovom ingerencijom. Deklaracija nije pravno obavezujua i ne predstavlja deo meunarodnog prava jer je stvorene kao cilj kojeg treba da se pridravaju vlade. Ona ima svrhu moralnog pritiska na drave koje kre ljudska prava. Koncept ljudskih prava zapravo predstavlja ideju da ljudska bia imaju univerzalna i neotuiva prirodna prava zasnovana na uroenom ljudskom dostojanstvu. Cilj ovog koncepta je uspostavljanje zajednikih standarda u poloaju ljudi koji e vaiti za sve nacije. Ve u 1. lanu garantuje se jednak poloaj svim ljudskim biima: Sva ljudska bia raaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i sveu i treba da jedno prema drugom postupaju u duhu bratstva. Korene ideje o ljudskim pravima moemo nai u ideji o prirodnom pravu ( koju zastupaju Sofisti, Aristotel, Toma Akvinski, Hugo Grocijus, ak ak Ruso, Tomas Hobs i mnogi drugi) i u uenjima religija da je sve ljude Bog stvorio jednake po uzoru na samog sebe. Meutim, da li je postojanje formalne zastite ljudskih prava zaista dovoljano da se krenja istih ne bi dogaala u praksi!? Mnogi primeri pokazuju da nije. Ponimo od aparthejda (aparthejd-odvojenost) koji je bio na snazi od 1948 - 1990, i koji je legalno krio ljudska prava, tako to je vladajua bela manjina u Junoj Africi donosila zakone koji su direktno bili usmereni ka uskraivanju odreenih politikih i ekonomskih prava crnakoj veini. Meu poznatijim zakonoma koji su omoguili aparthejd su Zakon o popisu stanovnitva ( Population Registration Act) iz 1950, kojim se stanovnitvo delilo na bele , obojene i indijce na osnovu porekla, izgleda i obiaja; Zakon o zemlji koji je ne-belom stanovnitvu onemoguavao posedovanje zemljita u odreenim oblastima; Zakon koji je zabranjivao brakove izmeu belaca i ne-belaca. Interesantno je da je Juznoafrika republika od 7.11.1945. lanica Ujedinjenih Nacija koje svojim rezolucijama i raznim pokuajima nisu uspele da spree aparthejd. Ako se osvrnemo na sadanjost, dok se meunarodni sporazumi o ljudskim pravima potpisuju, drave nastavljaju da optuuju jedna drugu za krenje ljudskih prava. Amerika optuuje Egipat, Kubu, Venecuelu, Kinu, Iran i Severnu Koreju za teka krenja ljudskih prava a ona sama je od 9 osnovnih meunarodnih ugovora i konvencija o ljudskim pravima, potpisnica samo tri. Takoe, jedna je od dve drave na svetu koje nisu ratifikovale Konvenciju UN-a o pravima deteta. Optuene drave smatraju, da bi SAD trebalo pre svega da pogledaju u svoje dvorite jer je stanje ljudskih prava u ovoj demokratskoj dravi daleko od sjajnog. One bi morale vie da se posvete spreavanju ekonomske i socijalne nejednakosti u dravi, porastu ekstremistikih grupa kao i prekomernoj upotrebi sile od strane policije, a manje da upiru prstom u druge. Ni u Srbiji situacija nije bolja. Formalno smo potpisnici brojnih sporazuma o zatiti ljudskih prava, ali se malo ko brine o njihovo sprovoenju. Istraivanje Beogradskog centra za ljudska prava je pokazalo da je stanje ljudkih prava u 2012. godini gore od prologodinjeg. Sam broj predstavki Evropskom sudu za ljudska prava protiv Republike Srbije, odnosno nepoverenje graana u domae pravosue, prema ovom istraivanju, ukazuje na loe stanje ljudskih prava u Srbiji. Iako se iz redova ministarstva zaduenih za ljudska prava tvrdi da je stanje ljudskih prava u Srbiji zadovoljavajue i da su nai zakoni i propisi u skladu sa najviim standardima, mnogi graani i direktno ugroeni se sa tim ne bi sloili. Primeri su mnogobrojni, poevi od poloaja Roma, LGBT populacije, preko nasilja u kolama, stanja lica lienih slobode pa sve do prekomerne upotrebe sile od strane police. Odgovornost drave u mnogim sluajevima je ne direktno u krenju ljudskih prave ve u nesankcionisanju istog. U nedostatku kanjavanja krenja ljudskih prava, drava daje vetar u lea njenim poiniocima. Takoe, odgovornost je i na svima nama. Veliki problem je u nedostatku znanja i interesovanja ljudi o tome ta zapravo predstavlja koncept ljudskih prava i koja su to prava njima zagarantovana Ustavom, zakonima i meunarodnim ugovorima. Sa porastom svesti ljudi o znaaju ovog koncepta, svesti o znaaju prijavljivanja sluajeva krenja ljudskih prava a i sa porastom pozitivnog reagovanja drave i odgovarajueg sankcionisanja krenja ljudskih prava, nadamo se da ce se i situacija u zemlji povodom ovog problema u velikoj meri popraviti.

Sadraj

krip

broj 8

DEJTONSKI SPORAZUM
Bosna i Hercegovina vs. Republika Srpska

Pie: Ljubinka Ljuji I sedamnaest godina nakon potpisivanja, konstitutivni narodi BiH razliito gledaju na sporazum. Za Federaciju je Dejton prolazna faza, za Republiku Srpsku jedino reenje opstanka, a za Hrvatsku zajednicu u BiH konica za stvaranje treeg entiteta. Dejtonski sporazum, odnosno Opti okvirni sporazum za mir u BiH parafiran je 21. novembra 1995. godine u amerikoj vojnoj bazi Rajt Peterson u Dejtonu. Ovim sporazumom okonan je troipogodinji graanski rat u BiH, kao i tronedeljni pregovori suprotstavljenih strana: BiH, Hrvatske i tadanje SRJ. Uz prisustvo tadanjeg dravnog sekretara SAD-a Vorena Kristofera i posrednika Riarda Holbruka i Veslija Klarka, predsednici zemalja potpisnica, Alija Izetbegovi, Franjo Tuman i Slobodan Miloevic obavezali su se na meusobno potovanje suverene jednakosti, reavanje pitanja mirnim sredstvima i uzdravanje od bilo kakvih akcija protiv teitorijalnog inegriteta ili politike nezavisnosti Bosne i Hercegovine. Sporazumom koji je zvanino potpisan u Parizu 14. decembra, teritorija BiH je podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku po kljuu 51:49. Nakon 17 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma nijedan od potpisnika sporazuma nije meu ivima, a pre etiri godine je objavljeno da je original dokumenta izgubljen. Tri konstitutivna naroda su jedinstveni u stavu da je dobra strana sporazuma to je zaustavio rat, ali u pogledu njegove dalje primene, od konsenzusa su jo uvek daleko. Slovo Dejtona Republika Srpska je, reklo bi se po izjavama njenih zvaninika, nikad dalja od Sarajeva. Najglasniji zagovornik Dejtonskog sporazuma, premijer RS Milorad Dodik je istrajan u stavu da je potovanje sporazuma jedini nain za opstanak i da se Srpska kree u okviru ovog mirovnog sporazuma, ali ne krije tenje ka stvaranju konkretnih uslova za nezavisnost. Upravo iz Srpske stiu najvee kritike na raun visokih predstavnika koji su po njihovom miljenju nametali reenja i menjali Dejtonski sporazum to im je omogueno Bonskim ovlaenjima. Profesor medjunarodnih odnosa i spoljne politike na FPN-u u Beogradu, Predrag Simi za krip kae da je paradoks to je Republika Srpska sada najvei branilac Dejtonskog sporazuma. Republika Srpska je u vreme kada se potpisivao sporazum bila najvie pogoena, bila je bombardovana i njena teritorija ja smanjena za vie od dvadeset posto. Tadanja RS nije imala ni pravo glasa u Dejtonu, njih je predstavljao Miloevi. Medjutim, RS brani Dejton, jer ne eli da odustane od svog statusa. Srbi u Bosni imaju istorijski snaan oseaj za nacionalnom dravom.

Sadraj

krip

broj 8

U Republici Srpskoj 21. novembar se slavi kao republiki ravnopravnosti. Gledita su da je sporazum konica za praznik i neradan je dan. odrivost i stabilnost BiH i njihove tenje su da se u pogodnom trenutku izdejstvuje stvaranje treeg entiteta sa Prelazna faza veinskim hrvatskim stanovnitvom. U Federaciji se 21. novembar ne slavi kao praznik, ve (Polu)suverena drava je 25. novembar, kao dan dravnosti BiH, neradni dan. Zvaninici su miljenja da Dejtonski sporazum treba da U BiH trenutno o sprovoenju Dejtonskog sporabude prevazien i da su glavni cilj BiH kao suverene i zuma brinu institucije OHR-a i oko 1200 pripadnika meunarodno priznate drave evroatlantske integracije. EUFOR-a zaduenih za mir i bezbednost. 2008. goNajotriji kritiari sporazuma su lanovi Nezavisne asoci- dine u Luksemburgu EU i BiH su potpisale sporazum jacije intelektualca Krug 99, koji smatraju da je BiH zaro- SSP i privremeni trgovinski sporazum, a 2010. EU je bljenik Dejtona kojim je ukinut ustav Republike BiH, ukinula vize za putovanja dravljana BiH. Meutim, kao i da bi to pre iz dejtonske trebalo prei u briselsku prema poslednjem izvetaju Evropske komisije, BiH je fazu. zbog unutarpolitikih previranja ostvarila malo napre Tokom istorije Bosna je bila celovita samo u imperija- tka u pribliavanju EU. Profesor Simi smatra da BiH u ma ili vienacionalnim dravama . Bosnom se prvo vlada- ovakvom statusu predstavlja jednu anomaliju u Evropi. lo iz Istanbula, pa se vladalo iz Bea, pa iz Beograda za Bosna nee biti suverena drava iako lanica UN, dok vreme dve Jugoslavije. Bosna tu ravnoteu izgleda teko god su u njoj predstavnici MZ i dok god u predstavnitvu moe da postigne sama pa nije nelogino da bi moda nema konsenzusa ime se paralie pun kapacitet funksutra Brisel mogao da bude prestonica koja bi mogla da cionisanja jedne drave to se u krajnjoj liniji vidi i po napravi tu ravnoteu. injenica je da je Zapadni Balkan njenom ponaanju u meunarodnim odnosima. Sarajevo trenutno daleko od EU, ali i da je EU sada u najdubljoj bi moda podralo Palestinu, ali bi Banjaluka podrala krizi od svog nastanka i da se struktura moi unutar nje Izrael i prosto nema konsenzusa. menja, pa bi za Zapadni Balkan jezgro moi bio Berlin, a ne Brisel. Najbolje bi bilo kada bi i Hrvatska i Srbija stu- Najmanje loe reenje pile i EU, pa bi se u tom srpsko-hrvatskom paketu moglo nai neko reenje za Bosnu., navodi Simi. ini se da se situacija u BiH za sada nee bitnije pro meniti. Prema Simievim reima, Dejton opstaje ne zbog Trei entitet prevelike politike volje naroda koji tamo ive, ve zbog volje Meunarodne zajednice koja drugo reenje nema i Stav Hrvatskih politikih stranaka HDZ BiH i HDZ zato to od toga zavisi ravnotea u regionu. Zbog toga je 1990 je da Dejtonski sporazum treba da bude revidiran Dejton najmanje loe reenje jer je zaustavio rat, ali nije i da sva tri konstititivna naroda budu isto pozicionirana reio probleme koji su doveli do rata, ve je zamrznuo kada je re o teritorijalnoj organizaciji i institucionalnoj konflikt i takvo stanje e trajati na neodreeno.

FBIH RS Brko distrikt BIH

Bosna i Hercegovina se sastoji iz dva entiteta - Federacije BiH i Republike Srpske, te jednog Distrikta Brko

Sadraj

krip

broj 8

DRAVA POSMATRAC NECLANICA UN-A

PALESTINSKO PITANJE
Pie: Lazar Milovi Glasanjem u Generalnoj skuptini UN-a, Palestini je unapreen status u ovom telu - od entiteta posmatraa evoluirala je u dravu posmatraa nelanicu. I to prilino ubedljivo. Naime, ak 138 zemalja je glasalo za ovaj predlog, uz 41 uzdranu i svega 9 protiv. Pored Izraela i SAD-a, kao i etiri pacifike zemlje koje su pod snanim uticajem Amerike, protiv su glasale jo samo Kanada, Panama i eka Republika. I dok zvaninici Izraela i Sjedinjenih Amerikih Drava govore da je ova odluka preuranjena, Ban Ki Mun smatra da je prilino zakasnila. A samo glasanje nosi neverovatnu simboliku - Palestini je unapreen status u meunarodnom telu koje je na isti dan, est i po decenija pre, izglasalo podelu britanske mandatne teriorije i dalo zeleno svetlo za stvaranje nove drave na ovom prostoru. Skoranji sukobi Izraela i Palestine su samo nastavak davnog neprijateljstva koji vue korene jo iz vremena nakon Drugog svetskog rata i nastanka Izraela kao nezavisne drave. I jedni i drugi pravdaju svoje pravo na teritoriju Palestine istorijskim razlozima - Izraelci iz vremena pre uspostavljanja rimske uprave na ovom podruju, dok druga strana istie da je u periodu nakon Prvog svetskog rata na ovoj teritoriji ivelo oko 90% Arapa. Demografska slika regiona se nije bitno menjala sve do raspada Otomanskog carstva i uspostavljanja britanskog mandata nad ovom teritorijom, a naroito nakon dolaska Nacionalsocijalistike partije na vlast u Nemakoj. Ve do 1936. godine, Jevreji su inili oko 40% stanovnitva Palestine. Nakon holokausta, ideja o stvaranju zajednike drave Jevreja dobija sve vie podrke i u meunarodnm krugovima, a
Jevrejska naselja Palestina Izrael Palestina

ozvaniena je 1948. godine. Ujedinjene Nacije su predloile podelu Palestine godinu dana pre proglaenja nezavisnosti, ali Arapi nisu pristali na ovaj plan. Interesanto je da je plan, koji su Izraelci prihvatili, podrazumevao znatno manji Izrael nego to je danas. Nedugo nakon proglaenja nezavisnosti Izraela zapoinje i rat izmeu Jevreja i Arapa, koji, uz povremena primirja, traje praktino do danas, a Izrael, uprkos injenici da je bio bio brojano slabiji (smatra se da je odnos bio 40:1 na strani Arapa) zauzima oblasti koje bi prema planu UN trebalo da budu arapske. Posebnu podrku u naseljavanju Palestine, Izrealci su imali od evropskih zemalja. No, izgleda da su tokom ovog viedecenijskog sukoba, evropske drave promenile stranu. Jedan deo njih je, poput Francuske, Italije i panije, 29. novembra ove godine glasao za unapreivanje statusa Palestine i tako preutno dao legitimitet palestinskim zahtevima za dravnou. Druge su, predvoene Velikom Britanijom i Nemakom, ostale uzdrane prilikom glasanja, ne elei da ulaze u konflikt sa Sjedinjenim Amerikim Dravama. Sama promena statusa svakako nee doprineti boljem ivotu Palestinaca. Verovatno ni zavravanju decenijskog sukoba. Moda ga, naprotiv, i rasplamsa. Ali je vana, jer Palestini daje pravo da izvodi pred meunarodne sudove dravljane Izreala, i dokae da je njihovo delanje bilo u suprotnosti sa meunarodnim pravom. Takoe, veina kojom je izglasana, pokazuje da palestinska stvar ima znaajnu podrku meu lanicama Generalne skuptine, uprkos snanom protivljenju Sjedinjenih Amerikih Drava.
Izrael Palestina

Faze u preuzimanju palestinske zemlje

Izrael i podruja pod okupacijom
Palestina

Sadraj

krip

broj 8

Razgovor sa Matijom Medenicom

GRADANSKA NEPOSLUNOST
Razgovarala: Dijana Ljubanovi
Aktivno ili pasivno deo smo globalnih drutvenih, ekonomskih, politikih tokova. Dok na jednom kraju sveta pokuavaju da se priblie tim istim globalnim tokovima uvodei liberalnu demokratiju, na drugom (koji se do sada smatrao srenijim, uspenijim, boljim mestom za ivot) razliiti masovni pokreti pokuavaju doi do reenja koja bi doprinela poboljanju kvaliteta ivota. Bore se protiv pasivnog poverenja o kojem je govorio Entoni Gidens; onog poverenja koje podrazumeva prihvatanje simbola vlasti koja je utemeljena na navikama i tradiciji. Bore se protiv utanja i slaganja s odlukama vladajuih koje idu na tetu graana. Nakon panevropskih protesta, ali i onog najglasnijeg Occupy pokreta, sada je ipak dovedena u pitanje legitimnost gigantskih demokratija koje su artikulisale globalnu politiku. Namee se i pitanje ko to i na koji nain radi na uvoenju Evropskog socijalnog modela? Stabilne demokratske zemlje, lanice Evropske unije, ili je pak re o velikom broju nezadovoljnih ljudi koji protestvuju traei svoja prava, uglavnom prava druge generacije. U postindustrijskom drutvu kom su svojstveni svakodnevna demokratizacija, individualizam, kulturna raznolikost, logino je da se javlja kritika masa koja tei i zahteva da se njihova drava, a tako i svaka drava koja je prigrila u svom ustoliavanju moderno poimanog poretka, odgovorno odnosi prema svojim dravljanima. Tokom krize kao da je ta ista drava zaboravila na obinog oveka, radnika; bilo intelektualnog ili manualnog. U pokuajima da se spase ekonomije i donoenjem mera tednje direktno i bespotedno su pogoeni upravo oni koji su i pre krize iveli iskljuivo od svog rada. Sada kada je on degradiran, degradirana je i njihova uloga, ugroen pristojan nain ivota koji se sada granii sa siromatvom. Graanska neposlunost ukazuje na nepravdu i pre svega je nenasilni akt. Njenu esenciju je vrlo dobro definisala nezaposlena omladina panije (Indignadosi) parolom: Mi nismo protiv sistema, sistem je protiv nas. Drutvene pozicije, prema Rolsu, trebalo bi da budu jednako dostupne svima. To se onemoguuje nepovoljnom ekonomskom politikom koja u ovom vremenu ne ide u korist najnie stojeih. Nasilnim guenjem graanske neposlunosti i sloboda je dovedena u pitanje. Akti partikularnih grupa unutar drutva jo uvek su pod znakom pitanja. Imaju li graani snagu da iznesu promene kojima tee? Cilj pobunjenih grupacija je specifian, da svoja stremljenja ostvare nenasilnim putem, bez ugroavanja javnog dobra i dovoenje u pitanje ustavnog poretka. Ukoliko drava odbije da sledi njihov puls, onda bismo mogli da se zabrinemo. Najpopularniji nain borbe protiv ugroenosti (nekog) ljudskog prava, a pokazalo se i najefikasniji, bila je

Sadraj

krip
graanska neposlunost. O njoj su govorilii mnogi eminentni naunici poput Rolsa, Habermasa, Volcera, arpa, Roze Luksemburg, Kanta, Rastina itd. Upravo iz razloga to je graanin temelj i potpora svake zajednice koja tei ka funkcionalnosti i odrivosti. Da ne govorimo samo o pravima, jasno je da graanin, odnosno dravaljanin, ima i dunosti prema dravi u vidu plaanja poreza, potovanja zakona, konstitucionalizma i sl. No, legitimitet lei u osnovi ovog odnosa. Ukoliko nema legitimiteta, nema ni moderne drave. Ona mora imati podrku onih koji je ine, koji svojim glasovima ovlauju izabranu elitu da njima upravlja. Ukoliko ta elita radi protiv njih, drava je u opasnosti. Upravo iz tog razloga jaka drava mora da poseduje kapacitet da saslua glas naroda, u ovom sluaju, vapaj. I da pronae reenje za probleme koji ih more. No, nije jedini mehanizam graanske neposlunosti protest. On jeste najglasniji, najvidljiviji, ali postoje i drugi naini u graanskoj borbi za svoja prava, poput peticija, socijalne, ekonomske i politike nekooperativnosti i sl. To se oituje kroz blokadu puteva, odbijanje plaanja poreza, bojkot parlamentarnih ili drugih izbora i sl. U svemu tome, javlja se i komponenta savesti moralne dileme. Treba li i u kojim sluajevima posezati za ovakvim oblicima napada na dravu. Kada i treba li uopte graanin savest staviti iznad potovanja zakona? Ipak, ini se da je moralna obaveza da se reaguje ukoliko neto nije u redu s funkcionisanjem same drave koja bi svima trebalo da bude garant sigurnosti i blagostanja. Svojevremeno, Srbija je postala simbol nenasilne graanske revolucije. Graanske neposlunosti koja je odstranila nevaljalog vou i krenula evropskim putem modernizacije oteene drave, u materijalnom i svakom drugom smislu. Nakon te revolucije, nije ostala zabeleena znaajnija graanska akcija koja je ostvarila svoje namere u poboljanju drutva u kojemu bivstvuje. Nezadovoljstvo raste i javljaju se malena ostrva jasno definisanih zahteva koja se pojave s vremena na vreme, ali vrlo brzo bivaju uguena. ini se da borba jo nije zavrena. Zbog protesta koji obeleavaju dnevnu politiku, ali i ne ba povoljne situacije u kojoj se u dananjici nalazi Srbija potraila sam komentare i odgovore na pitanja koja su usko vezana za temu graanske neposlunosti od osobe koja je postala simbol studentske borbe za kvalitetnije i dostupnije obrazovanje. Matija Medenica iz organizacije Marks21 iznosi teze i komentare drutvene stvarnosti u tekstu koji sledi. Da li je Arapsko prolee posluilo kao inspiracija mladima u zapadnim demokratijama da se angauju oko pitanja socijalne pravde, ekonomske krize i jaza izmeu bogatih i siromanih? MATIJA: Svakako, Arapsko prolee je pokazalo da je mantra o kapitalizmu kao kraju istorije daleko od istine. Nove generacije kojima klasne nejednakosti nisu servirane s ljudskim likom, koje nemaju perspektivu da e nai posao od kog mogu da ive ivotom dostojnim oveka, mnogo se lake identifikuju sa narodima na (polu)periferiji sistema, nego sa svojim sunarodnicima iz viih klasa. Kao to Egipanima ili, uistinu, nama na Balkanu ne sleduje nikakav drugaiji, bolji kapitalizam, tako su i mladi na Zapadu sve vie svesni svoje besperspektivne pozicije. Zato prihvataju radikalne ideje i metode u borbi koja se najsaetije moe opisati kao borba za slobodu i budunost. Arapsko prolee je pre svega pokazalo da se i u XXI veku stvari ponovo mogu, tavie moraju, reavati zajedniki,

broj 8
sredstvima koja nam zvanino ne stoje na raspolaganju: masovnim pobunama, graanskom neposlunou, pa i otvorenom borbom sa aparatima postojeeg reima protiv kog narod die glas. Doba revolucija nije vie stvar istorijskih udbenika nego neposredno ivotno iskustvo stotina hiljada mladih ljudi. Zato je Arapsko prolee ostavilo traga od Afrike do Volstrita. Okupacije trgova su se odatle preko Grke i panije preselile u SAD. To je nova forma protesta, posebno vana u situacijama u kojima ne postoje unapred dovoljno snane i nezavisne strukture koje mogu da rukovode procesom borbe. Tu se bezbroj diskusija pretvara u veliki plenum na kom se odluuje kako dalje. Trg postaje mesto gde ljudi mogu da se javljaju i izraze svoje ideje i razmiljanja i mahom po prvi put u ivotu uestvuju u tako vanom procesu donoenja odluka. Tu demokratija dobija sasvim novo znaenje. Pritom, narod po pravilu ne trai neke, uslovno reeno, komplikovane stvari. Parole su Hleb i posao, ili Prava demokratija, ali sistem ni to ne moe da im obezbedi. Panevropski protesti izbili su u trenutku kada su mnogi poverovali da je Evropa pronala reenje za krizu. (Evropska centralna banka je umirila trite obeanjem da e u sluaju nude kupovati obveznice zaduenih zemalja...) Ljudi iz ugroenih zemalja nisu poverovali u ponueno reenje? Zato? MATIJA: Pitanje je koliko su tim reenjem trita umirena. Poslednji izvetaj Svetske banke predvia da e se u 2013. nastaviti recesija u evrozoni. Prvo su se drave zaduile da bi pootkupljivale toksine pakete i time spasile banke. Sad banke pritiskaju drave da te dugove vrate. To samo seli krizu s jednog mesta na drugo, ali je ne reava. Postavlja se pitanje ko e onda ECB da primora da vrati dug kad na to doe red? Kriza e trajati sve dok se u nekom sektoru ne uspostavi ponovna profitabilnost, to bi pokrenulo investicije, a da bi se to desilo mora doi do ogromnog unitenja loeg kapitala ili eventualno do nekih revolucionatnih inovacija u rangu pronalaska parne maine. Za sada nema nikakvih naznaka toga. Naprotiv, svaki plan koji dolazi iz centra evrozone i dalje podrazumeva da je javna potronja ono to je problem i zato ljudi gube radna mesta, prava, standard plan je da za krizu plati svet rada, a ne svet kapitala. Drugim reima, umesto da se unitava, lo kapital se podupire javnim novcem jer je jasno da bi njegovo putanje niz vodu u sistemu koji je umreen kao dananji globalni kapitalizam to otvorilo vrata pakla. Meutim, pored ekonomske krize, dolo je i do krize legitimiteta dravne vlasti. Svaka opcija koja dolazi na vlast primorana je da primenjuje nepopularne mere tednje. Uzmimo za primer Grku. Tamo su partije koje su tradicionalno decenijama na vlasti sada ozbiljno ugroene ili propadaju, kao Pasok. Narod vie ne veruje tim politiarima. Ni kod nas im narod uglavnom ne veruje, ali u Grkoj nepopularnost politiara nije puki odraz apolitine slike besa kombinovanog sa oajem, ve politiki zahtev za drugaijim drutvom koji se investira u novi politiki projekat levice, ono to danas predstavlja koalicija radikalne levice Siriza. Pokret u Grkoj i njegov politiki izraz u vidu Sirize ukazuju na to na koji nain moemo kombinovati borbu unutar i van postojeih institucija kako bismo drutvene protivrenosti razreavali u korist naroda, odnosno kako se ne bi ponovila situacija da se svrgne jedna vlast ali da u nedostatku mase nekih novih, revolucionarnih tela narodne demokratije, ostavimo tron da ga popune

Sadraj

krip
visoki izaslanici i eksperti iz EU kao to je nedavno bio sluaj u Grkoj i Italiji ili da na vlast dou neke druge snage koje bi da ugue revoluciju, uglavnom pomognute nekim imperijalizmom kao to je bio sluaj u Tunisu i Egiptu, da i ne spominjemo tragine primere Libije i Sirije. To je zadatak koji stoji i pred za sada skromnim levim snagama u Srbiji. Nije dovoljno vikati Lopovi, lopovi, moramo da pruimo alternativu. Demokratija prilagoena tritima je nova kovanica Angele Merkel. Kako to komentarie? MATIJA: To drugim reima znai, zaboravite na demokratiju. Diktatura drava centra EU sprovodi se tako to se dunikim zemljama sve vie oduzima pravo nad rukovoenjem nacionalnom privredom. Narod vie ni nominalno nema suverenitet nad, niti ikakav dodir sa upravljanjem onim drutvenim sektorom od kog nam svima zavisi opstanak, nad proizvodnjom. To upravljanje se sad preselilo u ono to je postalo poznato kao Trojka: Evropska komisija, Evropska centralna banka i Meunarodni monetarni fond. Oni su mesije trita, oni znaju ta trina mistika poruuje i tu su da sprovedu njegovu Re u delo. Demokratija prilagoena tritima su brutalne mere tednje podrane dravnom represijom protiv onih koji se ovom uruavanju demokratije i unitavanju nae budunosti protive. ak je i MMF nedavno priznao da su mere tednje prouzrokovale vie tete nego koristi. Ali to nije bitno. Potrebno je naplatiti dugove po svaku cenu. Politike elite istiu da su krizu izazvale javna potronja i nekontrolisani rast zarada. Slae li se s takvim objanjenjem? MATIJA: Kako ne, posebno kad to tvrde elite koje u sred krize dobijaju milionske bonuse, ak i onda kad se ispostavi da su banke ili preduzea kojima su rukovodili bacili u ambis. To su lai na nivou tvrdnji o lenjim Grcima, a prema svim statistikama Grci imaju dui radni dan od Nemaca. Iza krize lei konstantan pad profitne stope. To je ono to je Marks pokazao da stoji u korenu svake krize u kapitalizmu. Akumulacija kapitala dovodi do sve veih ulaganja u tehnologiju kako bi rasla konkuretnost firme na tritu, do momenta u kom vie nikome nije isplativo ita da proizvodi. Sistem onda staje. Ekonomski analitiar Majkl Roberts pokazuje kako se u razvijenim zemljama profitna stopa nikada nije vratila na nivo na kom je bila tokom posleratnog buma. Tek je finansijski sektor, sa besomunim pekulacijama i klaenjem na neke zamiljene budue vrednosti stvarao sliku o naizgled glatkom funkcionisanju sistema. Onda kada se predskazanjenije ispunilo, kao to je bio sluaj u SAD 2007, upali smo u najdublju krizu od 1930-tih kojoj se kraj ne nazire. Zato svi moramo da shvatimo situaciju koja je ispred nas kao jako ozbiljnu. Levica mora da se da u izgradnju zajednikog pokreta otpora, ili e oaj i represija dunuti vetar u lea radikalnoj desnici, kako je to ve sluaj u dobrom delu Evrope. Iako je za sada kontrolisana od strane drave i koristi se kao ispomo dravnoj represiji, ekstremna desnica napada i izoluje kritike glasove i u Srbiji. To se desilo nama tokom blokada fakulteta 2011, kao i nekim trajkaima, poput onih iz kragujevakog 22. decembra. Zato su sindikati nefunkcionalni i neefikasni? Vostva su uglavnom korumpirana i manje zavise od lanarina a vie od plata koje primaju od sopstvenih lanstava po raznim telima koja slue odranju socijalnog mira. Sindikalne centrale u 99% sluajeva rade na tome

broj 8
da kontroliu ili ugue otpor koji se javi u bazi, unutranja demokratija u sindikatima bazdi na smrt, strukture su im okotale i ne obnavljaju se sveom krvlju: jer sve manje mladih nalazi posao, a i to je uglavnom u privatnom sektoru koji je mahom nesindikalizovan. Sindikalnom scenom zato mogu da vladaju profesionalni demagozi u sto mandata, dobri sa svakom vlau i servilni svakom tajkunu i preduzetniku. S druge strane, u bazi postoji veliki broj iskrenih sindikalnih aktivista, ali oni esto ne dobijaju podrku centrale i ne radi se na tome da se oni meusobno umreavaju. esto i dobijaju otkaze, a centrala gleda na drugu stranu. Borbe koje se vode ostaju atomizovane. Potrebno je ii ka spajanju tih sindikata na niim nivoima, kojim god centralama ili savezima pripadali, kako bi se razmenjivala iskustva i stavljao pritisak na vie instance, kako bi se gurala unutranja demokratizacija, kako bi se birali delegati koji odgovaraju onima koji su ih izabrali umesto da podleu pretnjama i podmiivanju s vrha. Kako okupiti, motivisati i ubediti u snagu graanske neposlunosti ogroman broj nezaposlenih koji s prestankom radnog odnosa prestaju i da budu lanovi sindikata? Tu dobar primer daju udruenja poput onog koje okuplja bive radnice i radnike Trudbenik gradnje sa kojima godinama saraujemo. Mogue je ofomiti udruenja graana koja okupljaju radnike i nezaposlene. Ako ima bive radnike neke fabrike koji zato vie ne pripadaju sindikatu, onda se oni mogu okupiti u nova udruenja i nastaviti borbu. To se mahom tie borbi za raskid privatizacije, isplatu zarada itd. Ljudi iz Trudbenika su samo neki od onih koji danas rade na tome da se spoje borbena radnika i sindikalna udruenja i da se stvori novi centar otpora. Meutim, velika odgovornost stoji na sindikatima javnog sektora koji trpi sve veu seu. Ako ele da sauvaju radna mesta i plate, morae da svoj problem postave ire, kao ono to i jeste problem itavog drutva. Valjda je jasno da npr. svi moramo da branimo zdravstvo od napada neoliberalizma, od mera tednje, jer ono ne slui samo onima koji su u njemu zaposleni nego svima nama, posebno nama koji nemamo novca za privatne klinike. Problem nezaposlenosti se tu mora strukturno reavati: sve dok smo u poziciji dunike drave na periferiji evrozone ovde nee biti novih radnih mesta. Dakle, moramo graditi alternativu na zahtevima za nacionalizacijom industrije i stavljanjem proizvodnih pogona pod upravu onih koji u njima treba da rade, za nacionalizacijom bankarskog sektora i njegovom podvrgavanju demokratskoj kontroli, za eksproprijacijom tajkuna i ulaganjem tog kapitala u nova radna mesta, u zelene poslove, u proizvodnju, za odbijanjem isplate nametnutih spoljnih dugova...to e najbolje inspirisati nezaposlene da se organizuju i bore, a graanska neposlunost je onda samo jedan od metoda koji su nam na raspolaganju i kom e se ljudi prirodno okretati kako bude opadalo poverenje u postojei sistem. Jugoremedija je pozitivan primer radnike borbe. Kakva je budunost te fabrike obzirom na dug od 643 mil. RSD, hipoteku, teke uslove rada... Misli li da radnici mogu da se izbore za renesansu ove fabrike? Radnice i radnici Jugoremedije su do sada zaista uinili udo i inspiracija su mnogima u Srbiji i regionu. Imali su i hrabrosti da se osim sindikalno organizuju i politiki. Pokrenuli su pokret Ravnopravnost, u nadi da e da ponude glas svim obespravljenim u svojoj okolini, uestvovali su u radu Koordinacionog odbora radnikih

Sadraj

krip

broj 8

protesta, borili su se sa privatnim batinaima i na sudu, jalnosti i jednakosti, oko problema koji su nam zajedniki. solidarisali su se sa drugima. Meutim drava je namer- Zato unutar plenuma ne postoji hijerarhija, vai pravilo ena da ih slomi, jer time s jedne strane pomae svojim jedan ovek-jedan glas, zajedno se dogovaramo oko taaka uvoznicima i pakerima iz farmaceutske mafije, a s druge za diskusiju, demokratski ih raspravljamo i onda glasamo poraava kljunu pobedu koje je radnitvo odnelo protiv o tome ta emo konkretno po tim pitanjima preduzimati. privatizacije. Predvodnik njihove borbe, Zdravko Deuri, Ovo je veoma slino ve pomenutim okupacijama trgova hapen je i protivpravno zadravan u pritvoru, paljen mu i drugih javnih prostora, a i proistie iz slilnih razloga. je auto... Drugom istaknutom uesniku protesta, Robertu Problem sa plenumom na Filozofskom je to do sada nije Faiu, na spavanju je baen kameni blok kroz prozor kue, uspeo da podstakne ljude van fakulteta na borbu. Studentkoji mu je pao na nekoliko cenitimetara od glave. Oni sada kinje i studenti Filozofskog i jo par fakulteta ne mogu prolaze kroz izuzetno teku situaciju, gurnuti su u steaj i izboriti za promenu celokupne dravne politike prema potrebna im je to ira solidarnost. Mi danas sa njima i dru- obrazovanju, koja je u konanici diktirana neoliberalnim gim radnikim, levim i drugim progresivnim kolektivima zahtevom za obustavom javnog finansiranja javnih servisa radimo na postavljanju temelja za ono to vidimo kao neku kako bi se vraali dugovi. Studentkinje i studenti zato treba buduu srbijansku Sirizu. Plenum Filozofskog fakulteta je kljuna formacija stu- da vre takvu ulogu da pokrenu druge koji su pogoeni dentskih protesta. Moe li da nam (insajderski) objasni krizom na solidarnost i otpor. Plenum je tu dobra osnova, njegovo funkcionisanje? Koliko si zadovoljan njegovim de- ali sam po sebi ne moe biti reenje. Problem je to to lovanjem? to se u ovom trenutku deava s Plenumom, se teko prenose iskustva s generacije na generaciju, jer u periodima bez masovnije borbe plenum i ne moe da koliko je aktivan? MATIJA: Plenum je neophodna institucija studentske funkcionie. U proteklih godinu dana bilo je pokuaja da borbe na fakultetu, posebno danas kada ne postoje stu- plenum neto radi i bez protesta, ali kada je plenum zadentske organizacije kroz koje bismo mogli da se organizu- pravo skup 20 ljudi podeljenih u nekoliko frakcija prema jemo i borimo za svoja prava. One koje postoje, ukljuujui stvarnim ili umiljenim ideolokim razlikama, bez ijedne i Studenstske parlamente, problemima dostupnosti obra- zajednike ideje o tome oko ega se konkretno angaovati, zovanja, izbacivanja univerziteta na trite i uopte komer- to nije ona atmosfera koja uvlai nove ljude i pomera stvari cijalizacije obrazovanja se ne bave. Ukratko, ideja plenuma unapred. Tako da je plenum za sada ponovo u zimskom je pokuaj da se u jeku promocije ideologije individualizma snu, a dosadanja iskustva i analize e, nadam se, pomoi i linog postignua koja prati prodor neoliberalizma u vi- da se naredna studentska jesen doeka tako da se dosadanji soko obrazovanje, samoorganizujemo na osnovama kolegi- nedostaci ponu prevazilaziti. Sadraj

krip

broj 8

Mladi ne smeju da ponavljaju greke svojih oceva i pradedova

Piu: Vladislava Stojmenovi i Bojana Mileti Renomirani kompozitor i pijanista Aleksandar Simi, poznat je po mnogobrojnim delima koja su obeleavala znaajne istorijske godinjice; Delo koje je poruila Ruska Federacija Portret marala ukova i kojim je obeleeno 50 godina pobede nad faizmom; Misa Solemnior koju je 2004. Komponovao povodom 950 godina raskola izmeu Katolike i Pravoslavne crkve; Pod istim krovom,kompozicija koja je nastala 2011. Povodom obeleavanja 66 godina od osnivanja UN-a. Takoe, autor je muzike i teksta za himnu Univerzijade u Beogradu 2009. Srce Univerzuma. Izvoenje njegovog poslednjeg dela, koje je imalo srpsku premijeru 29. Novembra u SKC-u, nekonvencionalnog naziva 12 znakova zodijaka za klavir i orkestar bilo je upotpunjeno gostovanjem amerike astronautkinje Mare Ajvins i video instalacijama koje je obezbedila NASA. Razgovarali smo sa njim o tome kako on razume uspeh, koji su to ideali i ciljevi kojima tei u ivotu i ta bi savetovao mladima kako da se suoe sa postojeim problemima u naem drutvu. 1. Kojim vrednostima teite u ivotu i zbog ega? ALEKSANDAR: Mislim da svi od poetka teimo onim vrednostima koje nam postavi porodica. Kako se razvija na kritiki odnos prema okruenju, tako se dodaju i novi reperi, ali osnova na kojoj gradimo najee ostaju temelji koje su postavili nai roditelji. U tom smislu, mogu da Vam kaem kako je mojim roditeljima uvek bilo jednako vano da od mene naprave i uspenog i asnog coveka. Jo jedan ekvilibrijum koji je teko postii, a na kome ovek mora sam da radi ceo ivot, je onaj izmeu pameti i sree. esto se ini da nam je teko da budemo istinski sreni, ako smo iole pametni i

Razgovor s kompozitorom i pijanistom Aleksandrom Simicem

svesni okrutnosti i nepravednosti sveta u kome ivimo. Opet, ako nismo u stanju da budemo sreni, odnosno zahvalni na ivotu koji nam je dat, onda emo teko uiniti bilo ta da svet u kome ivimo uinimo boljim. Zato verujem da treba raditi na zahvalnosti, empatiji, mudrosti i pravinosti...i treba se radovati. Znate kako kae sadanji Dalaj Lama, njegova Svetost Tenzin Gyatso: Osmeh je krivina koja nam pomae da ispravimo sve to poelimo. 2. esto drite predavanja studentima. Da li prepoznajete u njima prave ciljeve i ideale i ta je to to oni smatraju uspehom i postignuem?

ALEKSANDAR: Morau ponovo nekoga da citiram, da bih zapoeo odgovor na ovo pitanje - ovoga puta Henrika Ibzena, koji kae Manjina moe i ne mora biti u pravu, ali veina nije nikada. U tom smislu ni studenti nisu izuzeti od ovog pravila. Treba da teimo svetu u kome e veina svakog uzorka populacije biti prosveena, ali su visoka svest i odgovornost, na alost jos uvek neke vrste incidenata na koje su ljudi u veini imuni. S druge strane, od mladih ljudi bi trebalo da se oekuje da budu osetljiviji na nepravdu od onih starijih i oguglalijih, i omladina je iz tog razloga uvek i bila jedno od izvorita drutvenih promena. Naravno, treba imati u vidu da na sve nas utiu opte vrednosti vremena u kome ivimo, a znamo da su vremena sve tea. Zato je vano gajiti objektivnu individualnu, empatinu i odgovornu svest, nasuprot kolektivnoj svesti, koja veoma esto raa i pogrene ideale. Ne moete oekivati od mladih da budu mnogo bolji od zvanine elite koja je potpuno estradizovana i tabloidizovana. Moete se samo nadati da e imati vei stepen odgovornosti i ukusa od

Sadraj

krip
starijih i pokuati da svoj svet izgrade na boljim principima. Za to im je potrebna svesrdna pomo drave, medija, njihovih roditelja i profesora i generalno svih onih koji trenutno drze barjak koji bi oni trebalo da preuzmu za koju godinu i da ga u sledeoj turi predaju nekim novim, nadamo se jo kvalitetnijim generacijama. ALEKSANDAR: Svaki ovek ima svoju linu definiciju uspeha i divno je to je tako, jer u idealnoj varijanti moemo imati drutvo prepuno uspenih i zadovoljnih ljudi. Predpostavljam da se ja oseam uspenim kada znam da sam uradio nesto dobro. Postoji divna kabalistika pria o tome kako je svet u poetku predstavljao savrenstvo stvaralakog ina Tvorca i kako je ulaskom greha, odnosno zla, u univerzum, ta savrena sfera pukla poput nekog staklenog suda, usled ega je po vasioni raspreno na milione sitnih estica i krhotina. To je bilo prvo pucanje sudova. Drugo pucanje se desilo kada je Adam pao u greh. Zato se veruje da svaki put kada uinimo dobro delo, vraamo po jedno parence nekada savrenog svemira na svoje mesto. Cela filozofija popravljanja sveta dobrim delima zove se tikkun olam, sto na hebrejskom znai upravo to, ali ve odavno kao pokret prevazilazi granice jevrejske religije i kulture. 4. Bili ste motivacioni govornik mladim liderima
arapskog prolea. Koje su bile Vae poruke za njih? 3. ta za Vas predstavlja uspeh?

broj 8
dina. Smatrao sam njegov poziv ogromnom au i naravno odgovornou. Dogovarajui se ta emo im rei, pre svega smo imali u vidu da su narodi koji misle da su izvojevali promene, veoma esto upravo u tom trenutku najdalje od pravih promena. Jako je opasno poverovati da totalitarni reimi koji su svoje korenje putali decenijama, uivajuci podrku svih elemenata drustva, mogu da budu iskorenjeni odlaskom jednog oveka koji taj reim oliava. Promene, ako se one postavljaju kao cilj, uvek moraju da se sprovode temeljno i uporno, inae se posle nekog vremena shvati da do njih sutinski nije ni dolo. Oseate, predpostavljam, blagu aluziju i na na 5. Oktobar, ali naravno svaka zemlja i svako drutvo ima svoje specifikume. Ono to je po mom miljenju i dalje vano za narode koji su za vreme arapskog prolea zamenili svoje reime jeste da shvate da su promene jako opasne i da je mit o pandorinoj kutiji zapravo mnogo aktuelniji i mnogo konkretniji nego to mislimo. Ve sada je jasno da bi promene na nekim mestima u regionu mogle da dovedu do snanijih podela na globalnom nivou i do uspostavljanja ekstremistikih reima koji bi svoje graane u krajnjoj instanci uinili jos neslobodnijim, a toga ne sme da doe ak ni ako je neko na Zapadu smislio da bi se tako lake eksploatisala njihova energetska bogatstva. 5. Da li smatrate da su mladi u Srbiji dovoljno
drutveno angaovani i da imaju dovoljno prilika i naina da utiu na promene u zemlji?

ALEKSANDAR: Prvi put sam se sa njima sreo jo poetkom septembra 2011., kada me je u Lisabon pozvao predsednik Sampaio, u funkciji efa Alijanse Civilizacija Ujedinjenih Nacija. On je svoju politiku karijeru zapoeo kao voa studenata u borbi protiv Salazarovog rezima, da bi par decenija kasnije, kada ga je sruio zajedno sa Soareom, zauzeo mesto efa drave, koje je drao sledeih deset go-

ALEKSANDAR: Mislim da su mladi daleko vie ispolitizovani nego to su autentino angaovani. Partokratija je jedna od najstranijih manifestacija negativne selekcije, koja nas je kao jedan od osnovnih principa vodio kao drutvo kroz razliite periode. U tom smislu mislim da je daleko vei broj mladih koji su shvatili da e bolje proi ako se ulane u

Sadraj

krip
neku od partija nego onih koji ele svojim angaovanjem da promene poraavajue loe stanje u dravi. Partije su, kao to znamo, prepune poslunika koji vode rauna da ne talasaju kako ne bi ugrozili svoju trenutnu poziciju i put ka vrhu. O onima koji se ve nalaze na vrhu i o njihovom integritetu nema potrebe govoriti. Kako onda promeniti bilo ta, rei ete? uvanjem integriteta i potovanjem sopstvenih principa, ak i onda kada se to plaa. Na kraju krajeva, to je i jedna od definicija hrabrosti, a bez zaista hrabrih i asnih ljudi nikada neemo imati budunost. Hrabri ovde, i kada se pojave, zavravaju loe ali to ne sme da nas obeshrabruje, inae emo i za dvesta godina itati Domanovia, Zmaja ili Disa, zgraavajui se nad aktuelnou Stradije, Mrtvog mora, Jututunske Juhahahe ili Naih dana. 6. Na koji nain, po Vaem miljenju, mladi mogu

broj 8

ALEKSANDAR: U martu mesecu ove godine sam se, na poziv tadanjeg predsedavajueg, g. Al Nasera, obraao Generalnoj Skuptini Ujedinjenih Nacija na temu mobilisanja mladih u reavanju globalnih problema. To je bila fantastina privilegija, i po meni neverovatno vana tema. Obraajuci se delegatima, rekao sam da moramo prestati sa afektiranjem koje politiari generalno demonstriraju kada priaju o ogromnom poverenju koje imaju u mladost. Mladost, sama po sebi ne znai nita. Mogla bi da znai, kao to sam ve rekao - veu agilnost, moda finiji oseaj za pravdu i nepravdu, ali ako pogledamo iza sebe, sve generacije na kraju lie jedne na druge i samo ponavljaju greke koje su napravili njihovi prethodnici. Sa generacijama koje dolaze, takva praksa bi morala da se prekine, prosto zato to su izazovi sa kojima se trenutno suoavamo tako veliki da najvie doprineti pozitivnim promenema u dutvu? je njihovo reavanje izuzetno urgentno i ne moemo ih os ALEKSANDAR. Na bezbroj razliitih naina. Svakoj taviti sledeoj generaciji - usudiu se da kaem, zato to je pozitivnoj promeni prethodi svest o problemu koji moramo pitanje da li e u tom sluaju i biti sledee generacije. To

reiti. Zato moramo raditi na buenju svesti i otvaranju oiju. Jednostavno reeno, da bi reavali probleme u kojima se nalazimo, moramo promeniti nain razmiljanja i ponaanje koje nas je do njih i dovelo. Dakle mladi ne smeju da ponavljaju greke svojih oeva ili pradedova. 7. Pored muzike bavite se humanitarnim radom i
veoma ste drutveno angaovani. ta Vas motivie na to?

ALEKSANDAR: Ako imate malo srca, ono mora da zadrhti pred stranim nedaama sa kojima se ljudi svaki dan suoavaju. Ako shvatite da moete bilo ta da uradite da pomognete makar jednom ivom biu, onda bi to morala da bude i Vaa obaveza. Drutveni angaman je samo malo iri vid bavljenja humanitarnim radom, pogotovo ako se ima u vidu da smo kao drutvo u celini svi zajedno unesreeni i zreli za spaavanje. 8. Koji je Va savet mladima koji poinju aktivno da se
ukljuuju u reavanje goruih problema u zemlji i svetu?

to ve decenijama sedimo na stotinama hiljada nuklearnih bojevih glava, ne treba da znai da smemo da verujemo da jedna od njih ne moe u jednom trenutku i da eksplodira, ma kakva bila kontrola stratekog naoruanja. Manjak ivotnog prostora, hrane i najvanijih resursa i energenata, na koje smo se navikli, iziskuje drastinu promenu ponaanja ljudi na zapadnoj hemisferi. Nema mesta za ratove ili versku netoleranciju ako emo se hvatati u kotac sa izazovima poput demografske eksplozije ili klimatskih promena. Reavanje veine ovih problema trai jedinstvo na nivou oveanstva. To nikada do sada nijedna garnitura stanovnika ove planete nije uspela da postigne. Da bi se postiglo jedinstvo moraemo da pronaemo snage, vere i mudrosti u svojim srcima i da pokrenemo jedan evolucioni mehanizam koji e nas od autodestruktivnih bia kakva trenutko jesmo, pretvoriti u ljude koji zasluuju da budu gospodari i domaini ove fantastine i tako jedinstvene planete.

Sadraj

krip

broj 8

PRST UMESTO OLOVKE

Vie od osam odsto graana Republike Srbije i danas se potpisuje palcem, ili slovom iks, umesto imena!

Pravo na obrazovanje zagarantovano je Ustavom, ali ga ne ostvaruje ak 1,35 miliona graana Srbije, i to kada je u pitanju samo osnovna kola koja je zvanino i besplatna. Meu obrazovanim stanovnitvom najvie je onih sa srednjom kolom (49,7 odsto), dok je sa visokim obrazovanjem svega 6,5 odsto graana, navode u Republikom zavodu za statistiku. Najnoviji podaci su poraavajui - oko 8,7 odsto graana RS nije zavrilo osnovnu kolu, dok 34,9 odsto ima samo osam razreda! Beograd je prema zvaninoj statistici najpismeniji grad u Srbiji. Nepismenost je najuestalija kod starije populacije, kod ena i kod pripadnika nacionalnih manjina - pogotovo Roma. Tri centralne gradske optine, Savski venac, Stari grad i Vraar prve su u republici po broju pismenog stanovnitva, sa samo 0,4 odsto onih koji ne poznaju azbuku, prema podacima Republikog zavoda za statistiku. Najloija situacija je sa beogradskim Romima kod kojih je ak etvrtina nepismena. Nedostatak dokumenata i teka materijalna situacija spreavaju ukljuenje ove manjine u sistem obrazovanja - est od deset nema zavrenu osnovnu kolu. itanje i pisanje im zbog toga ostaju nedostine vetine. Zbog slabog pohaanja osnovne kole veliki broj starih sugraana nije pismen. Slina je situacija i sa enskom populacijom. Starijim sugraankama, u patrijarhalnoj Srbiji bilo je mnogo tee

da se opismene nego njihovim vrnjacima. Proseno, 3,9 posto pripadnica lepeg pola nije u stanju da se potpie, dok je kod jaeg pola taj procenat svega 1,6. Prema poslednjem popisu stanovnistva, u Srbiji ima vie od 250.000 ljudi koji ne znaju ni da se potpiu. U kolu se najee uopte ne upisuju najsiromaniji, Romi, deca sa invaliditetom ili smetnjama u razvoju, ali sve vie i deca iz seoskih sredina. Oni koji se upiu, najee naputaju kolske klupe zbog nematine, nemogunosti da dou do kole jer daleko stanuju, zato to ve u kolskom uzrastu poinju da rade. Drava ulae napore zajedno sa pojedinim lokalnim samoupravama: olakava se upis dece bez dokumenata u kolu, obezbeuje prevoz, besplatni udbenici, ali sve to i dalje prati neumoljivi podatak da se za obrazovanje izdvaja nedopustivo malo novca iz republikog budeta. Bogatije optine mogu sebi da priute da kupe osnovcima i po dva kompleta udbenika, ali one siromane ne mogu da im obezbede ni da stignu do kole. Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) proglasila je 8. septembar za Meunarodni dan pismenosti 1967. godine, sa ciljem da se istakne vanost itanja i pismenosti u ivotu pojedinca i drutva u celini. A prema podacima od ukupng broja nepismenih u svetu dve treine su ene, a 113 miliona dece.

Sadraj

krip

broj 8

BORBA PROTIV KORUPCIJE

Pie: Maja Joki
Medjunarodni dan borbe protiv korupcije, 9. de- ski okviri ne doputaju Agenciji veliku izvrnu mo tako cembar u je Srbiji protekao u analiziranju izvetaja orga- da ova institucija jo uvek nije zakonski zatiena kako bi nizacije Transparentnost Srbija koja je iznela najnovije mogla valjano i do kraja da obavlja svoj posao. Ono to je rangiranje zemalja prema percepciji korupcije za 2012. vrlo bitno, a ini se, malo poznato jeste upravo pomenuGodinu, a isti je pripremila medjunarodna nevladina or- ta, preventivna aktivnost Agencije tj. mehanizmi koje ona ganizacija Transparency International. koristi kako bi se sistemska korupcija, ne sankcionisala, Srbija je, po indeksu percepcije korupcije za 2012. nego spreila i otklonili njeni uzroci, a ovakva politika godinu, na 80. mestu od 176 zemalja koje su ukljuene u zasigurno daje dugorone rezultate ukoliko se do kraja istraivnje, to je est mesta bolje nego prethodne godine, sprovede i ukoliko postoji saradnja svih dravnih instiali ne zbog sopstvenog napretka nego zbog nazadovanja tucija koje su u nadlenosti Agencije. Neki od sutinski drugih zemalja koje su bile bolje rangirane. Ovaj rezultat vanih mehanizama u borbi protiv korupcije o kojima se nije ohrabruju jer ovakav plasman, zapravo, znai da se u javnosti malo govori i malo zna jesu planovi integriteta. nivo korupcije u naoj zemlji nije smanjio kao rezultat Planovi integriteta su planovi koje su dravne insitucije odgovarajue politike ili plana koji vlada sprovodi. Borba dune da, u saradnji sa Agencijom, izrade i potom dostave protiv korupcije je dug i mukotrpan proces koji iziskuje Agenciji najkasnije do 31. marta 2013. (ovo je produeni saradnju sve tri grane vlasti, izvrne, zakonodavne i sud- rok, prvobitni rok je bio da kraja 2012. godine, ali cilj ske. Srbija kao zemlja koja jo uvek nije izala iz procesa Agencije je da to vie insitucija izradi plan pa je shodtranzicije teko izlazi na kraj sa ovom boleu drutva, no tome rok produen). Plan integriteta je mehanizam prvenstveno zbog neprofesionalne javne i dravne uprave samoprocene institucije, jaanje njenog integriteta i loci(jer su na elima institucija partijski kadrovi), nezain- ranje onih slubi gde je potencijalno postojanje korupcije teresovanosti vladajueg sloja, ali i loe ekonomske situ- najizvesnije. Ovaj mehanizam borbe protiv korupcije je acije u kojoj se Srbija nalazi jer je upravo siromatvo je- vrlo vaan jer se ovim putem dolazi do podataka koliko je dan od bitnih faktora koji utie na stepen korumpiranosti neka institucija korumpirana i na kojim mestima najvie jednog drutva. pa se lako moe suzbiti, a pored toga u okviru institucija Prema istraivanju, Srbija ima 39 od 100 moguih se formiraju radne grupe koje sarauju sa Agencijom pa poena, to znai da je zastupljena endemska korup- je jasno da unutar same institucije postoje ljudi koji aktivcija tj. sistemska korupcija koja je zastupljena u svim no i predano rade na ovom problemu jer su u obavezi da porama drutva i koja je zastupljena na svim nivoima, tako postupaju. Agencija za borbu protiv korupcije ovom od onih najniih do najviih. Ipak prema podacima ko- mehanizmu posvetila je dosta panje tako da se institucijima raspolae Agencija za borbu protiv korupcije meu jama olaka posao prilikom izrade planova integriteta, pa graanima Srbije najmanje poverenje uiva sudstvo, ali tako postoji elektronska baza podataka kojoj institucije i zdravstvo, jer prosean graanin smatra da je u ovim pristupaju prilikom izrade planova jer tu nalaze konkretsektorima korupcija najzastupljenija i to je jo bitnije, na uputstva za izradu kao i modele planova koji postoje ima najkobnije posledice po pojedinca koji koristi usluge u vie varijanti u zavisnosti od toga o kakvoj instituciji ovih ustanova. je re. Naime, Agencija ima ogroman broj poslova koje Borba protiv korupcije je jedan od preduslova za obavlja u cilju suzbijanja korupcije, a ipak se malo govori ulazak Srbije u Evropsku uniju, to je vrlo vano za nas i zna o tome. Agencija pored planova integriteta, izrauje jer je ulazak u Evropsku uniju osnovni cilj koji je u svojoj i registar imovine javnih funkcionera, edukuje dravne politici odredila i prethodna i aktuelna vlada. Pored toga, slubenike o mehanizmima borbe protiv korupcije, isstrani investitori veoma vode rauna o stepenu korup- pituje eventualno postojanje sukoba interesa i obavlja jo cije u nekoj dravi pre nego to ponu da investiraju na niz poslova koji staju na put korupciji. Pored toga, vlast odreeno trite to je Srbiji takoe oteavajua okolnost ne odvaja dovoljno panje za probleme na koje ova injer visok stepen korupcije odbija potencijalne investicije. I stitucija nailazi tokom obavljanja svojih dunosti, a ini pored svih oteavajuih okolnosti koje korupcija donosi, se i da ne ukljucuje dovoljno Agenciju u priu o borbi ini se da graani malo znaju o tome koji su to mehaniz- protiv korupcije koju svakodnevno sluamo i vidimo na mi koje drava koristi da bi se korupcija spreila, pogo- ekranima. Da bi borba protiv korupcije dala konkretne tovo malo znaju o nadlenosti Agencije za borbu protiv rezultate pored represivnog pristupa koji je trenutno na korupcije koja postoji od 2009. godine. Iako je trenutno snazi i koji se servira u medijima, potrebno je da se vie panja javnosti orijentisana na problem korupcije zbog panje posveti upravo prevenciji korupcije jer se samo vanosti koju aktuelna vlada pridaje ovoj bolesti drutva, spajanjem ove dve metode moe voditi uspena politika ostaje utisak da Agencija za borbu protiv korupcije i njena borbe protiv korupcije. Zato se o prevenciji korupcije na uloga, koja je sutinski bitna za ovaj problem, prosenom sistemskom nivou tako malo govori i zna, ostaje pitanje graaninu Srbije nije poznata. Uloga Agencije je prvenst- za aktuelnu vlast, ali i medije koji se ovom temom ne veno preventivna, a potom i represivna, meutim zakon- bave. Sadraj

Na putu prema konsolidaciji demokratije

krip

broj 8

Vesti iz regiona
Pie: Dijana Ljubanovi

PROBLEM ZVAN ZDRAVSTVENI ODGOJ

Ukoliko posegnemo za povijesnom analogijom moemo doi do zakljuka da je izvor mnogih konflikata gotovo bez presedana bilo neznanje i strah od nepoznatog. Averzija prema razliitostima kao nusprodukt ima betoniranje predrasuda koje drutvo ine zatvorenijim i siromanijim. Oduvijek je konzervativna veina pokuavala razliitim sredstvima moi (manipulacija, zastraivanje, cenzura...) initi postojee stanje odrivim. Ono to ima negativne posljedice za razvoj individua, ali i napredak drutva jeste strah od istupanja i promjene onog to truje razvitak i naruava vrijednosti koje su propisane meunarodnim zakonodavnim aktima. ovjeanstvo se boji promena jer smatra da im one nuno oduzimaju sve to smatraju pozitivnim u postojeem poretku, a s podozrenjem i opreznou komentiraju inventivnosti. Sumnja u plemenite sklonosti promena ne ide u prilog razvoju. Strah od nepoznatog je usaen u postojee ideologije s kojima se identificiraju. Kao slamku spasa konzervativne struje koriste ideologiju kao mehanizam koji je vjekovnu kulturu neznanja pod krinkom obiteljskih vrijednosti i vjerskih sloboda implementirao unutar zajednice. U ovom sluaju tu ideologiju protumait u kao lana svijest nedovoljno obavijetene mase. Ukoliko argument u obrani postojeih vrijednosti poslui Kantov kategoriki imperativ, odnosno moralni zakon, opet oponenti programa gube jainu svoje argumentacije jer je u sri moralnog zakona zapravo zahtjev od moralnog subjekta da ostane u suglasnosti sa samim sobom kao umnim biem. Budui da su teorije katolike crkve neopovrgljive tj. ne dozvoljavaju preispitivanje i dogmatine, ne moemo govoriti o relevantnosti njenog uenja jer namee da se u njihovo uenje veruje bez razmiljanja i kritikog pristupa. Da bi drava uistinu bila simbol zajednice jednakosti i harmonije, ona mora tititi potrebe i prava svakog njenog lana, bez obzira na simpatije i antipatije. Potovanje vrijednosti zajednikog ivota je klju uspjeha. Crkva odrie ljudska prava nekim lanovima dravne zajednice i jedinku tretira kao produkt tradicije i religije. Potie pravila masovnog drutva i protivi se alternativnom karakteru istog tog drutva. Tko se buni i protiv ega U sri socijaldemokracije je potreba i tenja razvojnog djelovanja na postojei drutveni poredak. Reforma je sredstvo pomou koje daje svoj doprinos u evoluciji drutva. Sasvim je oekivano, ali i nuno da partija koja se naziva socijaldemokratskom, uz pomo koalicijskih partnera s kojima trenutno upravlja dravom, ponudi plan i konkretno rjeenje problema s kojim se suoava zajednic a unutar koje postoji. Budui da se nedostatak informiranosti detektirao kao jedan od problema graanstva u Hrvatskoj, promjene u obrazovanju su logian slijed aktivnosti za kojima poseu vladajui. Ministarstvo znanosti, obrazovanja i porta trebalo bi dati legitimnost pokuajima u ispravljanju greaka i nedostataka koji su godinama rezultirali nedovoljno i pogreno poduavanim uenicima. Pod pojmovima greke i nedostaci mislim na stereotipe i predrasude koje su formirali udbenici namjenjeni osnovnokolcima i srednjokolcima, ali i potpuno iezavanje podataka o nekim ranjivim skupinama ljudi, koji su, iako u manjini inili i ine hrvatsku populaciju. Gotovo uvijek dolazi do polarizacije drutva kada se naziru promjene. Ono je gotovo po definiciji bipolarno. Podjele na sjever i jug, ruralnu i urbanu populaciju, lijeve i desne prisutne su i svakodnevnoj ljudskoj interakciji, u medijima, institucijama itd. Gotovo svemu se pristupa ostraeno i svaki stav je emotivno obojen. To je, naprosto, dio politike kulture. Dodue, ovakav pristup djeluje pomalo naivno, zar ne? Rekla bih da je posrijedi, ipak, dublji problem. A kada se dodaje prefiks dublji uglavnom u pozadini svega poiva interes. Uglavnom materijalni. Mo se povezuje sa sinekurom, drutvenim poloajem ili ekonomskom sigurnou, barem nas je tako uio Max Weber. Naravno da je bio u pravu. Na nama je samo da dokuimo koji konkretan oblik laskavosti moi ui u motivu kritiara ovog programa. Ne mogu da se otmem dojmu da upravo najglasniji buntovnici protiv Zdravstvenog odgoja, u formi koju propisuje Ministarstvo znanosti, obrazovanja i sporta na elu sa eljkom

Sadraj

krip
Jovanoviem, zapravo nisu proitali kurikulum istog, a pogotovo se nisu bavili preporuenom literaturom. Ne elim vjerovati da nemaju dovoljan intelektualni kapacitet da shvate. Svaki ozbiljni uenik potraio bi savjet eksperta da mu se objasni i rasvjetli nejasnoa. Zatim, sluajui jednog od lana strunog tima pisaca ovog nastavnog programa, eminentnog znanstvenika Aleksandra tulhofera dobijam potvrdu svoje sumnje. On, naime, kae da svatko tko je detaljno proitao rad, kojemu je dotini sociolog dao svoj doprinos, ne bi trebao imati bilo kakve dvojbe u relevantnost ponuenih informacija do kojih se moe doi bavei se ovom problematikom. Stoga je tulhofer vidno iznenaen koliinom negativnih reakcija u javnosti. Naravno, jer kao intelektualac polazi od stanovita da je potrebno prije svega pomno razmotriti problem i materiju, pristupiti joj kritiki i analitiki, a tek onda reagirati. U ovom sluaju relevantna protuargumentacija je potpuno izblijedila iz diskursa kritiara Zdravstvenog odgoja. uli su da tulhofer sarauje s Kinsley institutom, a osniva tog instituta je, bio biseksualne orijentacije, a i bavio se istraivanjem pedofilije. To ga, prema miljenju oponenata ovog programa, svrstava u kategoriju manijaka. Sam tulhofer naglaava kako se spomenuti institut ne oslanja samo na Kinsleyevu hermeneutiku jer je u meuvremenu znanost napredovala i usavravala se. No, sve da je i ostalo na Kinseyevom prouavanju, ovi podaci su od perifernog znaaja za predmet u cjelosti. Pozivanjem na katoliko nasljee na ijim temeljima poiva hrvatsko drutvo djeluje kao buan i, u trenucima, atraktivan medijski nastup. Kao to komentira saborski zastupnik SDP-a Nenad Stazi kako znanost dokazuje da je svijet nastao velikim praskom, katolika crkva se opredjeljuje za stav da je svijet stvorio bog u sedam dana. Djeca u koli ue teoriju Velikog praska i potpuno je legitimno da se netko s njom ne slae, ali opet ona se ui na satovima geografije. Politizacija ili zabrinutost? Katolika crkve se nedvojbeno priklonila podrci politikih stranaka koji su opozicijske u aktualnoj politikoj areni. Njihovo kritiziranje nastavnog programa za koji je inicijativu pokrenula vladajua koalicija podsjea na ranu predizbornu kampanju i prikupljanje politkih bodova pokuavajui vratiti kredibilitet koji su godinama uivali. Dok GROZD pokuava zaraditi prodajom svojih udbenika. Hoe li uspjeti u tome i hoe li Katolika crkva uloeni trud moi naplatiti ukoliko opozicija na sljedeim izborima preuzme vlast, pokazat e vrijeme. Ili se varam? Zanimljivo je da u obrani svog poloaja i stavova, desne struje, pozivanjem na bojkot Zdravstvenog odgoja, tj. nagovarajui roditelje da ne putaju djecu u sudjelovanje u nastavi poseu za metodama koje se pripisuju ljeviarskim pokretima jer su gotovo etatistike. Zagovornici ovog nastavnog sadraja upozoravaju da hrvatska politika opozicija (HDSSB, HDZ...) sa katolikom crkvom i udrugom GROZD upravo ini mini dravni udar. O grotesknosti situacije svjedoi beskrupuloznost ovih drutvenih aktera koji instinktom za samoodranje uz pomo spinova zbunjuje javnost i stvaraju izofrenu atmosferu u podruju znanosti i odgoja gdje joj nikako nije mjesto. Ono to je takoer revolucionaran i pionirski potez graanskog drutva jesu protesti koji zapravo nisu usmjereni protiv vlasti ve je podravaju javnim ukazivanjem za vanost njenog nastojanja u boljitku obrazovanja. Emancipatorski karakter koji poiva u pozadini obrazovne reforme izloen je utjecaju kulturnog raskida dviju struja politike borbe.

broj 8
Kontraverznost Ne mogu se oteti dojmu da HDZ kada izgubi izbore ili mu pada popularnost, posee za najtrivijalnijim nainima podrivanja sustava. Kritike koje upuuje suprotstavljenoj strani su uglavnom galamdijsko pozivanje na domoljublje, rodoljublje, kranstvo i veliku opasnost crvenog neprijatelja kojemu je cilj ugroza hrvatskog naroda. Zaboravljajui pritom i na ostale dravljane Republike Hrvatske, tzv. nehrvate. Dokaz tome su protesti na splitskoj rivi u toku Raanove vlasti pod vodstvom Ive Sanaderam, opet uz podrku katolike crkve i kontroverznog umjetnika Marka Perkovia Thompsona koji je karijeru i izgradio izazivanjem najniih strasti u svakom pravom Hrvatu i domoljubu. Danas je HDZ opozicijska stranka koja nije ba najbolje prihvatila krah na prolim parlamentarnim izborima i sada pod svaku cijenu pokuava vratiti svoju popularnost. Nemogue je ne zapitati se, vjeruje li spomenuta stranka uistinu u argumentaciju koju plasira. Ukoliko Darko Milinovi, bivi ministar zdravstva, uistinu vjeruje u to to govori, koliko je on, zapravo, struan i objektivan lijenik. GROZD- Glas roditelja za djecu. Oni su, dodue, obnarodovali udbenik Zdravstvenog odgoja i pokuali ga uvesti u kolski sustav jo 2007. Meutim, njihov plan nije zaivio tj. program koji su osmislili nije preivio pilot fazu. Bavljenje ovom temom postalo je nebitno za kolski sustav i drutveni prostor ve sljedee godine, 2008. Ni tada nije raspisan referendum za koji se trenutno zalae ova udruga uz HDZ i crkvene velikodostojnike. Sada se postavlja pitanje glasa roditelja. Odnosno, navedeni protivnici ovakvog nastavnog plana inzistiraju na sudjelovanju roditelja u formiranju plana i programa Zdravstvenog odgoja. Jerbo je glavna kritika, upuena ministarstvu i autorima, nepotovanje volje i uloge roditelja u nastanku udbenika i pravo na odluku o nainu odgoja vlastite djece. Teko mi je shvatiti ovaj argument jer

Sadraj

krip
bi konkluzija izvedena iz ovih premisa bila, ako govorimo o pravima i (ne)jednakosti, da se takav pristup instalira za svaki nastavni predmet. Predlaem da Ladislav Ili, predsjednik udruge GROZD da svoj doprinos u formiranju udbenika za matematiku za osnovne i srednje kole sazivanjem agore gdje e svi dravljani s pravom glasa oformiti udbenik na nain da bude prilagoen njihovom vienju pristupa matematici u odgoju djece. U ovom sluaju, ponovno, nailazim na argumentaciju iz strunog tima (Marina Kuzman i Aleksandar tulhofer) koji objanjavaju kako sve udbenike piu eksperti iz oblasti kojom se bave. Naime, to im je u opisu posla. Pozivanjem na demokraciju i pravo glasa direktnih i indirektih steakholdera, prisjeam se imenovanja Jadranke Kosor (HDZ) na funkciju premijerke kojom nije potovana volja naroda ve ju je na mjesto predsjednice vlade imenovao prethodnik Ivo Sanader. to se tu dogodilo s potovanjem miljenja i volje graana RH? Moduli Vano je naglasiti razliku izmeu seksualnog i zdravstvenog odgoja jer dolazi do zamjene teza. Ovdje se ne radi iskljuivo o seksualnom odgoju ve je on samo jedna od komponenata ovog programa. Ponavljam, radi se o pro-

broj 8
gramu zdravstvenog odgoja koji jeste obavezan dio nastave osnovnog i srednjeg obrazovanja, ali nije zaseban nastavni predmet. I naravno, podrazumijeva se, da u jesen 2013. kree eksperimentalno razdoblje u trajanju od dvije godine, nakon ega slijedi evaluacija i uvoenje izmena. Ideja je da se isti uklopi u program drugih nastavnih predmeta. Tu se navode predmeti Sat razredne zajednice, Biologija i Tjelesna zdravstvena kultura u okviru kojih e uenici imati pristup informacijama od znaaja za njihov bioloki i kulturoloki rast i razvoj te formiranje tolerantnog svjetonazora i upoznavanje s mehanizmima nenasilne komunikacije. Oformljeni su timovi strunjaka koji pomau uiteljima i nastavnicima da lake shvate i usvoje tematiku koju e predavati uenicima, ali i organizirati radionice i panele u kojima e uenici interaktivno moi sudjelovati. Zdravstveni odgoj podrazumijeva obuavanje uenika o zadanim temama izmeu 10 i 12 sati godinje. Budui da se program sastoji od etiri modula, za svaki modul je predvieno tri sata upoznavanja s materijom. O kojim modulima je rije? Naime, obrauju se cjeline pod nazivom 1. ivjeti zdravo, 2. Prevencija nasilnikog ponaanja, 3. Prevencija ovisnosti te 4. Spolna i rodna ravnopravnost i odgovorno spolno ponaanje. Navest u jedan od problema koji je vezan za prvi modul. Budui da se drutvo susree s problemima pretilosti djece koja jedu nezdravu hra-

Mila Jelavi

Aleksandar Stulhofer

Josif Bozani

Marina Kuzman

Darko Milinovi

eljko Jovanovi

Ladislav Ilii

Zoran Milanovi

nu i mnogo vremena provode pred raunalima i televizorom, objasniti odgovoran pristup razvoju svog tijela i duha ini se kao razumna i korisna ideja. Nadalje, ono to zabrinjava jest mobing u kolama od strane vrnjaka, ali i nasilniko ponaanje na ulicama. Prije nekoliko godina bili smo svjedoci stravinog napada na srednjokolca Luku Ritza na autobusnoj stanici u blizini zagrebakog jezera Bundek koji je preminuo od posljedica premlaivanja od strane mladia koji su objasnili svoje ponaanje kao rezultat dosade. Ovo je samo jedan od sluajeva koji su sablanjivi i koji bi trebali biti dovoljan motiv da se kolski sustav pobrine za prevenciju ovakvih izljeva bijesa kod adolescenata. No, nije samo dosada glavni pokreta agresije. Ono to bi se moglo navesti kao jedan od akutnih problema u dravi jeste i ogromna koliina netrpeljivosti prema razliitostima. Etnocentrizam, kulturocentrizam (...) prijete da se razviju u faizam i ksenofobiju, a posljedica su neznanja i zatvaranja oiju pred diverzitetom gotovo do potpunosg negiranja. Rjeava li se problem tako to negiramo da postoji? Hoe li svi pripadnici LGBT populacije postati heteroseksualni pojedinci ukoliko sto puta ponovimo da ne postoje ili bivstvuju na nekom drugom planetu, u nekoj dalekoj zemlji? U Hrvatskoj 27% djevojica nikada ne razgovara s majkom o seksualnom odgoju, 53% djeaka takoer,

dok s ocem nikada o toj temi ne govori 76% djevojica i 57% djeaka. Ukoliko informaciju o seksualnom odgoju ne dobiju u koli, ukoliko ih se ne usmjeri na literaturu koja je preporuena od strane strunjaka, odgovorni smo za njihovo posezanje za informacijama na drugim, neadekvatnim mjestima koja mogu rezultirati neeljenim ishodom. Koliko demokratski zrelo drutvo moe nastaviti svoju konsolidaciju ukoliko poslua zagovaranje klera, lanova Biskupske konferencije da je homoseksualnost bolest i istovremeno zanemari znanstveno dokazane injenice od strane psihoanalitiara (1973. homoseksualnost je slubeno izbrisana s liste psihikih poremeaja) da ona to nije. Jednako kao to nije pitanje opredjeljenja individue ve jednako vrijedna i jaka privlanost ka istom spolu koju osjeaju i heteroseksualci prema suprotnom. Ukoliko se prihvati stajalite konzervativnih predstavnika hrvatskog drutva kako iz redova politiara, tako i onih iz redova nekih nevladinih organizacija te crkve, dolazimo do zakljuka da fleksibilnost ovjeka i njegova potreba za uenjem i napredovanjem ne bi trebala biti jedna od temelja napretka i dobrobiti buduih generacija. Poznato je da znanje potie kreativnost i individualnost. Ukoliko ne pomognemo novim generacijama da je razviju,

Sadraj

krip
koji je to supstitut za iste? Moe li se napredak bazirati na ideologiji koja propagira srednjovjekovni diskurs. Kako pomoi mladim ljudima eljnim znanja da razviju egzegezu i na taj nain svoju svijest unaprijede dolazei do novih i/ili drugaijih teorija, zakljuaka i sl. Ukoliko dovodimo u pitanje dodatnu literaturu od 16 knjiga koju preporuuju strunjaci; tvorci programa Zdravstvenog odgoja i zabranimo da je koriste kako bi tezama s kojima e upoznati svoje uenike dali kognitivnu komponentu, izgubit e kontekst injenica kojima poduavaju. Trebamo li, u tom sluaju, strahovati od irenja dezinformacija i nazadovanja u intelektualnom smislu? Razvojna tendencija savremenog drutva dovela je do zakljuka kako su udbenici iz kojih su generacije uile, prepuni stereotipa i predrasuda. O tome je vrlo konstruktivno govorila i Pravobraniteljica za djecu, Mila Jelavi. Ona smatra da stigmatiziranje osoba s invaliditetom, pripadnika drugih nacija ili vjeroispovjesti, LGBT populacije, ena i ostalih ranjivih grupa primarno dolazi ne samo iz obitelji ve i iz kolskih udbenika u kojima se te skupine uope ne spominju ili ih se postavlja u vrlo hermetian prostor. Tako nastaju drutveni konstrukti koji ne mogu zadovoljiti elje, potrebe i prava svih na jednak nain jer se svi u njima ne mogu jednako snalaziti ili osjeati ugodno. Djeca tako dobijaju sliku o svijetu u kojemu ive na nain koji je izuzetno bipolaran i koji diskriminira i omalovaava one koji ne ine mainstream. Ukoliko uenicima predstavimo rod i spol uistinu kao drutvene konstrukte gdje se jasno naglaava koja je ija uloga, ne moemo oekivati da e djeca razviti tolerantan i afirmativan stav prema razlikama koje ih okruuju. Novi udbenici objanjavaju da je svaki ovjek potpuno slobodan izabrati ulogu koju e imati u drutvu i da nije nuno da majka kuha ruak, a otac vozi kamion ve je drutveno

broj 8
prihvatljivo i da otac kuha ruak, a majka vozi kamion. Ovo je pomak u izgradnji drutva koje vie nema pravo na greke i diskriminaciju jer su to elementi koji su inkopatibilni s odrivom demokracijom, dakle destruktivni. Drugaijim pristupom je mogue stvoriti miroljubiviji drutveni habitat, ali je potreban izvjesni vremenski period da se on aklimatizira. Ukoliko Hrvatska uini pomak od potrebe za isticanjem pobonosti i religioznosti njenih dravljana, ovo e biti i vrst dokaz sekularizacije ove zemlje. Na taj nain e se izbjei izjave poput saborske zastupnice HSP-a, Rue Tomai koja je zagovarajui zabranu donoenja Zakona o istospolnim zajednicama, kao argument u zakonodavnom tijelu iznijela tvrdnju da je Hrvatska katolika zemlja i da to stoji u Ustavu. Na mjestu gdje sveenstvo jo uvijek ne razumije podjelu vlasti, ulogu institucija, a niti svoju ulogu, zasigurno postoji potreba za obrazovanjem i edukacijom. Razumljivo je da se katolika crkva u Hrvatskoj na elu sa zagrebakim nadbiskupom Josipom Bozaniem zabrinula za vlastiti poloaj i blijeenje indoktrinacije za kojom posee, ali je nedopustivo da njihova rije i govor mrnje pobijedi elju i napor usmjeren ka izgradnji uspjenog i obrazovanog sustava. Kristovo tumaenje Mosijevog zakona ljubavi i vjere dijametralno je suprotno nerafiniranom jeziku netolerancije i uniavanja razliitih i manjiskih lanova drutva. Napredak civilizacije sa sobom nosi i promjene koje pojedinac nuno mora procesuirati i u svoje ime kako bi bio sposoban razumjeti svoju ulogu i ulogu ostalih aktera koji su direktno i/ili indirektno involvirani u proces sazrijevanja drutva. Znanje i uvaavanje su osnovni naini politike integracije svake zajednice. Iskljuivanje nekih njenih lanova poricanje je fundamentalnih ljudskih prava, ali i konsenzualnosti jedne drave.

Sadraj

krip

SMAK SVETA I NOVI IVOT

Pie: Gabor Lepe

Vojvodansko cose

broj 8

U doba Svetske ekonomske krize koja nas je zahvatila Tako na primer u Francuskoj za 1,6 evra moete pre nekoliko godina i koja nikako ne jenjava, uspeli smo sebi da priutite najkvalitetniji puter iz Bretanje dok da preivimo i 2012-tu godinu koja je po mnogima bila kod nas za 270 dinara kupujete najobiniji maslac od veoma duga. Od januara 2012-te godine, preko dva Sma- 250 grama. Kilogram sira Komte (Comte) je skromno ka i poetka 2013.godine oepili smo i prazninu 2013tu reeno najkvalitetniji sir u Francuskoj, on se kupuje godinu. Prologodinji smak sveta, je teatralno trebao biti za 8,5 evra, dok se kod nas po istoj ceni kupuje sir odran 21.12.2012.godine, pa su neke televizije od toga prosenog kvaliteta. Cena Nutele je u naoj maloj i napravili itav spektakl i poveali svoju gledanost bar dva skromnoj dravi 600 dinara, dok u Francuskoj za 3,6 puta, dok se sa druge strane pravi Smak odigrao u Kom- evra kupite jednu teglu ovog slatkia a drugu dobijete bank areni 30og decembra. Da je Smak imao pesmu sa gratis, kada je taj artikal na akciji. Akcije su uglavnom nazivom Svet ili Sveta definitivno bi se pekulacije oko organizovane nekoliko puta u toku meseca, dok se nai smaka sveta pomerile za taj famozni 30ti decembar pro- sugraani raduju kada dobiju popust od 10% na pojetekle godine. dini artikal jednom meseno. Nije ovo prvi smak sveta koji se tako dugo najavljivao. Smak Nedavno pregledane slike od pre pet godina (avgust sveta se ve nekoliko desetina godina unazad predvia, ali 2007.godina) podstaklo me je da jo vie razmiljam izdrljivi smo mi ljudi na planeti Zemlji, ne dozvoljavamo o krizi koja je nastupila u zemlji Srbiji. Cena goriva nikakvim Majama, Nostradamusima i baba Vangama da za bezolovni benzin je tada iznosila 86,50 dinara, dok nam pokvare planove i ubace crv sumnje u nae obitavanje danas fluktuira na oko 150,00 dinara po litri. Da li su na ovoj planeti. i plate poveane skoro 100% u odnosu na pre pet go Iako u Cernu tvrde da se bozon raspada na dva fotona, dina? Nisu! Ali stisnimo zube ili proteze, progunajmo to nama obinim graanima ne znai mnogo, ali kada Maje neto samo nama poznato u bradu i nastavimo dalje. najave smak, ljudi pomisle odmah na smak sveta, ali su Zamiljam kakva bi se revolucija podigla u Franoni verovatno na krajnje benigni nain predvideli koncert, cuskoj kada bi im se cene prehrambenih namirnica samo to su omanuli za 9 dana, ali i to se da oprostiti obzi- izjednaile sa naim cenama ovde. Mi Vojvoani smo rom na odstupanja u kalendarskom raunanju vremena, miroljubiv narod i nastojimo sve mirnim i nenasilnim onda i sada. putem da reimo. Nadamo se da e biti bolje jednog Dodue, neke kompanije su i profitirale od nagaanja o dana. Do tada emo umesto urbanim iveti ruralnim smaku sveta, proizvodei set za prvu pomo, kapsula ot- nainom ivota. pornih na smak sveta, kao i agencije koje su organizovale Danas su nam usta puna prava graana, a kada neko prevoz do najbezbednijih destinacija na zemlji kao to su od tih prava zamislimo da isteramo na istac, pravi se francusko selo Bugara, planina Rtanj u Srbiji....Meutim, drastian zaokret. Sa druge strane nameti od strane dok su drugi ubirali plodove ove manifestacije, Vojvoani drave se poveavaju, kroz razne poreze, obaveze i su mirno sedeli u svojim kuama, jer ih tema o smaku dunosti koje smo primorani da platimo koje su doneli sveta ne tangira. Kao da ive na drugoj planeti. Odgovor u Skuptini u vidu uredbi, odredbi i zakona. Dok se porodice Doroslovaki iz jednog malog Vojvoanskog sela, veina sugraana trudi da ispotuje jedan takav zakon, na pitanje kako e doekati smak sveta, bi o je: Obezbedili kao to je Zakon o bezbednosti saobraaja koji se odnosmo dovoljnu koliinu slanine, varaka i luka, koju emo si na obavezno korienje zimskih guma na automobilkonzumirati u narednim danima jer oekujemo bogat pro- ima, drugi nastoje na neprimetan nain, pod okriljem gram za smak sveta, kao i novogodinji program. Kako noi, te iste da skinu i prodaju za vikend na Najlon dalje navodi ova porodica unka je u puari a kobasice ve pijaci i omaste svoje brke. Uglavnom se poinioci istog na tavanu, tako da su spremni na surove zimske uslove, u retkim sluajevima uhvate a jo ree procesuiraju. osim ako ih komija Pera i ove godine ne iznenadi, pa zalu- Porezi i rauni koje plaamo tokom svakog mesta na njihov tavan. U tom sluaju napominju da e to biti eca se uveavaju, pa su i redovi za plaanje sve vei. smak za Peru, a ne za svet!. Slubenice koje rade na alterima sve su nervoznije, Dok se u tim malim seoskim naseljima sve zna jer su sa sve manje razumevanja prema krajnjim korisnicima. vojvoanski orovi protkani klupama u gradovima je ipak Stoga i ne udi podatak da se ponaaju na nain koji malo drugaija situacija. Gradovi su postali urbani i nastoje oni smatraju kao ispravan, jer ih niko u tome ne provda prate svetske tokove i postanu, u najmanju ruku, evrop- erava, dok su sa druge strane u dravnim institucijama ske metropole. Uprkos tome to ne uspevaju da odre stan- zatiene kao beli medvedi (svaka ast pojedincima). dard nekog Minhena, Amsterdama ili Pariza, cene namir- Ovakvo ponaanje i dovodi do toga da se neki graani i nica nastoje da nadomeste taj nedostatak sa cenama i viim zakljuaju u poti, zbog alterske groznice odlaska kui nego u pomenutim gradovima. i pre svretka radnog vremena, do dolaska policije. est sluaj je da stanovnici nae male, skromne i voljene Vraamo se u period apatinosti koji nas polako ali zemlje otputuju preko granice trbuhom za kruhom, sigurno vraa jedan ili dva veka unazad. Ponovo traei azil neke druge zemlje, ali se oni mnogo bre vrate postaje aktuelna izreka Budi pametan-ostani glup! nego to su tamo i otili, ili se uopte ne vrate, pa ne mogu Teleportujui se unazad i potujui stare vrednosti da vre komparaciju dve zemlje. nekolicina novosaana je bila vrlo uspena. Ne bunei Mnogo rei su stanovnici ove nae skromne zemlje koji se mnogo oko svakodnevice, oprobali su se u starom legalno borave u nekoj od evropskih zemalja i daju sebi tu Vojvoanskom sportu, banatskim orama, i postali privilegiju da se vrate u nau zemlju i prave komparacije. veoma uspeni u tome, osvojivi laskavu titulu Prvaka E ti ljudi su nama interesantni, jer nam donose informacije sveta u Tomaevcu. Ne bi nas iznenadilo da se oformi o duplo skupljim cigaretama i alkoholu, ali opet sa druge nova nekolicina kojoj je pun kufer i koja e se oprobati strane nas informiu o mnogo jeftinijim namirnicama koje u likim klisama ili u nekoj drugoj obanskoj igri koju mogu tamo da se kupe. u budunosti planiraju da otrgnu od zaborava. Sadraj

krip

broj 8

Sjedinjene Americke Drave i Velika svetska ekonomska kriza 1929-1939

Pie: ma. Aleksandar M. Gaji Odsek za istoriju - Filozofski fakultet Novi Sad Monografija, SAD i Velika svjetska ekonomska kriza 1929-1939, predstavlja rezultat jednog kompleksnog, sustavnog istraivanja, koje je inspirirano nedostatkom literature, kako u srpskom tako i u jugoslavenskoj historiografiji, o najveem socijalno-ekonomskom potresu koji se iz Sjedinjenih Amerikih Drava prenio na cijeli svijet. Tema prouavanja se proima kroz jednu sintezu tumaenja uzroka, duine trajanja i posljedica krize, koje je autor, preko ekonomsko-socijalne analize, pokuao sagledati, kako bi najprije definirao drutvene obiaje liberalnog kapitalizma, a takoer i predstavio svijest ekonomske i politike elite, tj. njihovo nerazumijevanje cjelokupnog laissez-faire sustava, kojim su gotovo samouvjereno manipulirali. U pogledu na bibliografiju, itatelj ima uvid na brojne reference koje su najbolji pokazatelj o ozbiljnosti ovog istraivanja. Uvodni dio knjige, Portret Amerike u XIX stoljeu (15-62. Str.) Podijeljen je kronoloki na dvije cjeline koje obuhvaaju razdoblje od Rata za neovisnost te sve do Prvog svjetskog rata. Naime, obje cjeline zasebno gradativno prikazuju tijek i razvoj amerikog drutva i gospodarstva, uzimajui prije svega u obzir ekonomske imbenike, koji su indirektno utjecali na politiku i industriju i njenu ekspanziju unutar nacionalnih okvira. Zbog velikih socijalnih i ekonomskih poremeaja koje je izazvao rat, prvi ministar financija, Aleksandar Hamilton, preuzeo je odgovornost na sebe da bi rijeio nastale probleme, koji su se najprije ogledali u inflaciji, koja je prema njegovom miljenju bila upravo direktan atak na imovinu, a samim tim i na slobodu. Zaetak dravnog protekcionizma se svakako ogleda u osnivanju emisione banke, koji e biti kratkog vijeka, jer 1832. one gube povlastice, ime nestaje dravni nadzor nad komercijalnim bankama, a to uvjetuje sve rast malih i srednjih poduzetnika. U daljnjem tekstu, navode se karakteristike uspjenosti amerike privrede koja je predstavljala el dorado za europske doseljenike: melioracija kanala i njihovo meusobno povezivanje, osnivanje berze u Njujorku 1817. godine, izgradnja eljeznike infrastrukture, industrijski i komercijalni rast itd.. Sa druge strane, pisac posebno istie vanost monetarne politike, koja je bila esencijalna za sve vei i nezaustavljivi rast potreba gospodarstva. Opisuje uvoenje i kasniju modifikaciju nacionalnog, bimetalnog novanog sustava, kao i postepenu potrebu za uvoenje banknota. Razdoblje razvoja amerikog gospodarstva izmeu Graanskog i Prvog svjetskog rata, doba liberalnog kapitalizma, predstavljen je kao jedna ekonomska etap u kojoj dolazi do potpune modernizacije i jednog industrijskog poleta, gdje zapoinje proces monopolizacije amerike privrede. Industrijalizaciju karakterizira stvaranje gigantskih tvrtki fuzijama vie manjih, i to stvaranjem poverilakih ugovora-trusta. Deklarirane su promjene u strukturi i djelovanju amerikog bankarstva, gdje dolazi do uvoenja papirnog novca, ai do bimetalne borbe u monetarnom sustavu SAD-a. Radi lakeg razumijevanja i

Sadraj

krip
uvida, autor daje analogiju gospodarstvo velikih sila 1914. godine, u vidu tablice, gdje su kao osnovni parametri uzeti nacionalni dohodak, stanovnitvo i dohodak po stanovniku. U ovom vremenu drutvena nestabilnost je veoma prisutna i vidljiva, a najvee posljedice se uoavaju kod farmera i radnika, gdje je koorporativizam uslijed razvoja urbanizma poprimio izuzetno negativnu konotaciju meu spomenutim socijalnim skupinama, te je pozornost pisca usmjerena na drutvo, koje promatra s vie gledita: farmera, radnika, ena, monopolista, politiara. Ekonomski procvat dvadesetih godina XIX stoljea (65148. Str.), Predstavlja SAD kao novu svjetsku silu koja nakratko izlazi iz svog dugogodinjeg izolacionizma i ukljuuje se u svjetski ratni sukob. I pored negativnih efekata koji su utjecali na ameriku privredu, mora se istaknuti podatak da su SAD svoje trine interese ostvarivale upravo zahvaljujui ratu u Europi. Na unutarnjem planu, opisana je politika situacija u dravi tijekom vladavine Warrena Hardinga i Calvina Kulida, a zatim uloga SAD-a u meunarodnoj ekonomskoj politici nakon Prvog svjetskog rata, koja se prije svega odnosila na povrat ratnih dugova, ali i na ratnu reparaciju. U pogledu na drutvo, specifian je sveprisutni preobraaj amerikog drutva tijekom ludih dvadesetih. Naime, istie se pojava tzv. Patriotske ksenofobije koja se najprije odnosila na progon komunista, zatim i rasna netrpeljivost prema Afroamerikancima. Osamnaest amandmanom u SAD-u je zabranjena trgovina, transport i prodaja alkohola. Autor kroz ovaj dio knjige objanjava situaciju drutva u kojem se ono nalo uslijed uvoenja prohibicije. Naime, pored oekivanih mjera koje su predviale suzbijanje nemoralnosti u svakodnevnom ivotu graana, dolo je do kontraefekta, odnosno do pojave korupcije, verca, ilegalne trgovine i uvoza alkohola u zemlju. Sa razvojem obrazovanja i mas medija, ameriko drutvo tree decenije XX stoljea, svakako dostie najosnovnijim, najbri i najvei preobraaj u zabiljeenoj povijesti. Ovakav prosperitet odraavao se kroz konstantni porast proizvodnje i poboljanje ivotnog standarda, naroito srednje klase. inilo se da se moe vrlo lako doi do novca, pa je u javnom mnjenju prevladalo miljenje da reforme u gospodarstvu po prvi put nisu potrebne i da sve savreno funkcionira, takorei ovo je predstavljalo zlatno doba amerike privrede. Ipak, kao paradoksalne imbenike, pisac navodi niz nedostataka postojeeg sustava koji su na prvi mah bili nevidljivi za obinog ovjeka, a koji su opet toliko bitno utjecali da privreda doivi, do tada nezabeleenu, enormnu depre siju. Na prvom mjestu je evidentna hiperprodukcija, u kojoj najznaajniju ulogu ima automobilska, elektronska i kemijska industrija. Naime, ogromnu proizvodnju i pored rastueg standarda, nacionalno trite nije imalo kome plasirati, jer nacionalni dohodak nije ravnomjerno rasporeivan stoga obian graanin nije uspijevao isprati industrijsku produktivnost. Veliki znaaj u tome ima i oligopol, koji predstavlja ugovor izmeu vie korporacija po pitanju cijena, tako da jedino preostaje utrka u kvaliteti na tritu. Sve vie je zastupljeno odvajanje vlasnitva od upravljanja to izaziva probleme u administraciji, dolazi do sve zamrenije gospodarstva, jer sada zbog svoje obimnosti plan nije mogao da se pravi kratkorono ve iskljuivo dugorono. Dolazi do stvaranja birokracije u velikim korporacijama, menaderi se ponaaju kao obini inovnici u dravnim tvrtkama kojima je samo stalo da zadre svoj poloaj. Iz tog razloga nije vie postojalo rizinih poslova, ve se sve standarizuje, a preuzimanje poslova od poduzetnika od strane menadera, autor definira kao menadersku revoluciju. Pisac analizira i usporeuje doho-

broj 8
dak i promjene u sastavu radne snage, uzimajui kao relevatne faktore godine 1900. i 1929. Kroz tu analogiju primjetan je pad radne snage, poboljanje obrazovanja, nedovoljan porast dohotka, stabilan demografski rast, ukljuivanje ena u gospodarski sustav itd.. U pogledu masovne potronje, pojedini pisci toga vremena su ovu pojavu izjednaavali s religijom, jer je cjelokupni drutveni, pa i dravni sustav bio podreen industriji i gospodarstvu. Omasovljavanje je bilo prisutno u svim sferama ivota, najzad je mogla u potpunosti primijeniti reenica Endrjua Kartagija: kapitalizam je pretvaranje luksuza u potrebu. tednja je ipak vie nego zastupljena kako u gornjim, tako iu donjim slojevima stanovnitva. Ovakva situacija moe biti dvosjekli ma, jer ta uteevina moe biti samo korisna ukoliko se dalje investira u ekspanziju industrije, a opet ekspanzija je korisna samo ako ljudi mogu kupovati proizvedene artikle. Ovo je najvaniji razlog zbog kojeg e cjelokupni ameriki sustav zapasti u duboku depresiju. Elem, ovakvom stanju bitno e doprinijeti i spekulativne aktivnosti starih dioniara, koji su prodavanjem dionica po najviim cijenama i neulaganja u novu proizvodnju ruili dividendnu stopu namijenjenu za preraspodjelu, a samim tim i vrijednost dionica na tritu. Ekonomski sunovrat tridesetih godina XX stoljea (151214. Str.) Opisuje dolazak predsjednika Herberta Hoovera na vlast i situaciju u amerikom gospodarstvu u razdoblju od 1929-1939, odnosno potpuni kaos u ekonomiji. Naime, nekontrolirano spekulisanje akcijama na berzi, potpuno je obmanulo ljude na taj nain da su oni izgubili osjeaj za granicu i smatrali su da nagli rast cijena akcija nee prestati, a da e svoje bogatsvo nekoliko puta udvostruiti. No, dana 19. listopada 1929. godine cijena akcija su prele najviu toku i poele padati, toliko brzinom da izvjea nisu mogi da isprate pad vrijednosti, te zbog neobavetenosti spekulanata, brokeri su rasprodali njihove akcije. Iako je bilo traginih dogaaja, poput 11 samoubojstava na samom Wall Streetu, veliki broj ljudi, a sa njima i predsjednik Hoover, vjerovao je da je novonastala situacija samo privremena, to je i godinu dana nakon sloma burze potvrivala i tampa. Pisac nakon ovog opisa stanja, uvodi itaoca u jedno potpuno gospodarsko i industrijsko rasulo i to poevi od dogaaja koji je bio uvertira u katastrofu globalnih razmjera, a to je slom amerikog bankarskog sustava. Sa druge strane, porast carina uvjetovan donoenjem Smut-Holijevog zakona, kao i povlaenje amerikog kapitala iz sredinje Europe, kasno donoenje jednogodinjeg moratorija na ratne reparacije, prenijeli su depresiju u Europu, ime s pravom ova situacija nazvana Velika svjetska ekonomska kriza. Hooverova administracija je pokuala nizom poteza koji su se bazirali na osnivanju brojnih korporacija, udvostruavanje federalnih sredstava za javne radove, smanjenjem poreza i drugim modelima dravnog intervencionizma prevladati krizu. Subjektivno miljenje autora je ovdje veoma prisutno, te on ocjenjuje da je Hoover napravio pogreku protokom novca kroz bankarstvo, a ne kroz gospodarstvo. Dalje, pisac primjeuje da je u tijeku Huverovog etvorogodinjeg mandata zapoeto vie javnih radova nego u proteklih 30 godina, to upravo predstavlja uvod u Nju Dil. Vremenom je on ukinuo javne radove, te se na taj nain poeo javljati konzervativizam jer je sam Hoover smatrao da slamka spasa lei u zlatnom standardu. Nasuprot njegovom konzervativizmu isticao se reformizam Franklina Roosevelta, koji je svojom retorikom i pristupom problemu plijenio povjerenje i panju stanovnitva. Tako je na izborima 1932. Hoovera porazila Velika depresija pred kojom je tri godine zatvarao oi. Odmah po dolasku na

Sadraj

krip
vlast, Roosevelt se prvo posvetio bankarskom sustavu. Uveo je bankarski praznik na federalnoj razini, regulirao je rad burze ime je smanjio mogunost pekulacija. Drugi korak u realizaciji svog projekta bio je usmjeren ka poljoprivredi. Prema autorovom navoenju, Roosevelt je hiperprodukciju nastojao rijeiti subvencioniranim unitavanjem treine ratarskih i stoarskih proizvoda, kako bi cijena na tritu porasla. Novom intervencijom administracije ublaena je situacija u ruralnim sredinama, organizirajui javne radove koji su prije svega vrili poumljavanje i melioraciju zemlje. Nakon spomenutih promjena, slijedila je reforma industrije. Juna 1933. donesen je Zakon o ozdravljenju nacionalne industrije, koji je imao za cilj da oivi proizvodnju stabilizacijom cijena i ograniavanjem konkurencije. Radi daljnjeg ozdravljenja gospodarstva, administracija predsjednika Roosevelta je odobrila ogromne sume novca namijenjene za javne radove, a kao primjer autor navodi izgradnju sedam elektrana u dolini Tennessee, koja se proirila na ostale dijelove zemlje. Nova depresija je nastupila 1937/38. godine, kojoj su najvie pridonijeli Sustav federalnih rezervi i rapidno poveanje nadnica. Prvi faktor je kroz rast kamatnih stopa uvjetovao neizravno pad vrijednosnih papira, a drugi je pridonio padu gospodarskog investiranja, jer konstantan rast nadnica dovodi gospodarstvo u novu depresiju. No, monopolska snaga korporacije je prevladala, tako da je proizvodnja ubrzo poela rasti i gospodarstvo da se oporavlja. Glede meunarodne ekonomske politike, SAD su postupno, kako se pribliavao novi svjetski sukob, naputale princip nacionalne ekonomije i sve vie suraivale s gospodarstvom V. Britanije i Francuske. Posljednje poglavlje, Ameriko drutvo u borbi s depresijom (217-248. Str.) Objanjava odnos cjelokupnog amerikog drutva prema depresiji. Autor kronoloki rekonstruirati postupan pad proizvodnje tijekom godina hiperproduktivnosti, navodi broj otputenih radnika, smanjen broj radnih sati, totalnu transformaciju zemlje, pekulacije na burzi, nemo zajednice da isplate nadnice i ostale imbenike koji utjeu depresivno na obinog ovjeka, a najvie se reflektiraju na srednju klasu stacioniranu u gradovima. Prikazan je slom lokalnog sustava socijalne pomoi koji se ogledao u nastojanju da se nahrane gladni ljudi. Okolnosti kao to su prirodne nepogode i nerodna godina uz Veliku depresiju dovoljan su razlog za potpuno bankrotstvo dobrotvornih organizacija diljem SAD-a. Ipak, kao sutu suprotnost, pisac istie sve bogatije i inovativnije reklame korporativne Amerike. Obini ljudi uslijed nemogunosti plaanja renti gubili su itava imanja, tako da su formirana itava naselja nastala od kartona nazvana Hooverova sela, koja su ime dobila zbog

broj 8
konstantnog predsjednikovog insistiranja da se ne radi o velikoj krizi, ve samo o privremenom gospodarskom padu. Dolaskom novog kursa demokrata i Roosevelta, situacija se mijenja na bolje, predsjednik svojim postupcima osvaja popularnost kod naroda, a svojim razgovorom uz kamin privlai panju gotovo estmilionskog auditorijuma. U borbi za povratak nacionalnog dostojanstva, Roosevelt je inzistirao na ukljuivanju radnika u javne radove, ime je znatno pridonio ne samo obnovi gospodarstva i poboljanju ivota graana, ve i itavoj rekonstrukciji zemlje, pritom gradei mostove, brane, tunele, ceste, eljeznice itd.. Kraj knjige autor posveuje kulturnoj politici Nju Dila, gdje deskriptivno istie teko stanje umjetnika i njihovo angairanje u novom projektu, prije svega slikara koji su imali za zadatak da oslikaju veinu federalnih zgrada i ostalih dravnih ustanova, dok je glazbenicima dodeljivano mjesto uitelja glazbe u kolama i amaterskim drutvima. SAD i Velika svjetska ekonomska kriza 1929-1939 predstavlja jednu tematsku cjelinu prikazanu u povijesnom kontekstu, gdje su glavni uzroci deavanja promatrani s ekonomskog stajalita. Posebna pohvala je usmjerena glede temeljne predstave problema kroz vrijeme, jer je autor detaljno razmotrilo sve pojave u ekonomiji i gospodarstvu od nastanka SAD te sve do Drugog svjetskog rata. Pritom, iako je naglasak stavljen na ekonomske faktore, isto tako autor je obratio panju i na politike, povijesne, industrijske, zemljopisne, socijalne, kulturne i demografske utjecaje. Ono to itatelj moe uoiti jeste da je piscu drutvo vrlo bitan segment, to je veoma znaajno jer se na taj nain primjeuje da je autoru prije svega veoma bitna ta refleksija na obine ljude, koja je nastala uslijed stvaranja evidentne depresije. Kroz analizu cjelokupnog djela, a naroito epiloga gdje autor zakljuuje da je zapravo Drugi svjetski rat i masovna proizvodnja oruja i ostalih industrijskih proizvoda zapravo preporodila ameriku privredu, implicitno se moe uoiti da pisac dovodi u pitanje i laissez-faire sustav i dravni intervencionizam a zajedno s njim i realnu uinkovitost Nju dila, tako da je na itatelju ostalo donijeti vlastitu konkluziju o funkcionalnosti oba sustava. Ono to isto interesantno, jeste nedostatak informacija o utjecaju krize na ekonomiju u Europi, ali imajui u vidu naslov monografije, oigledno je da pisac nije imao namjeru da se bavi tim pitanjem. Na samom kraju, moe se slobodno konstatirati da je Vesna S. Aleksi napravila odlinu sintezu ekonomije i povijesti i kroz uzrono-posljedinu korelaciju itatelju je predstavila ovu globalnu, ekonomsko-socijalnu pojavu, kao i njezinu refleksiju na obinog ovjeka. Budui da je mala panja, do sada, bila posveena ovoj tematici, ova monografija e svakako predstavljati klasik i osnovu za daljnja istraivanja.

Sadraj

krip

broj 8

Recenzija filmova

Casablanca ivjece ovaj narod Slavica

Pie: Vladimir Brebri
Casablanka, kao i druga dva filma (ivjee ovaj narod, Slavica), predstavljaju simbolike sustave. Simboli po definiciji nisu jednoznani, s vremenom se njihova znaenja mijenjaju, meutim, nesumnjivo, u vrijeme nastanka, kreatori simbola i ira publika (oni kojima su ti simboli namijenjeni), takorei govore istim jezikom koji je nama i danas, po svemu sudei, razumljiv. Sva tri filma imaju vrlo jasno definirane sukobljene strane jedni predstavljaju sile dobra, drugi sile zla. To je jedan od najjednostavnijih simbola , izmeu ostalog, utemeljen je u gotovo svim religijama i takva bipolarna podjela aktera i ciljeva ini osnovni kostur ovih filmova (Casablanka tu predstavlja iznimku s Francuzom iji egoizam i pragmatinost dovode njegov lik do moralno dvojbenih djela, meutim, ak niti tada njegov lik nije lien odreenog arma to svakako olakava njegovu rehabilitaciju u oima gledatelja na kraju filma). to se tie one prve i najjednostavnije razine tumaenja znaenja simbola, jasno je koja je osnovna poruka Casablanke pridobivanje amerike javnosti za rat. Gotovo svaki lik u filmu simbolizira neku dravu, kao da se pojedina drava doslovno utjelovila u osobi. Rick je, dakako, SAD. Hrabar, inteligentan, duhovit i rezerviran prije svega, gleda na svoje interese to simbolizira ameriku politiku izolacionizma. Isto tako, injenica da je, unato takvom stavu kojeg se trudi nametnuti drugima (drugim dravama), vercajui oruje pomagao republikanskim snagama u panjolskom graanskom ratu (koje se zanimljivo, u filmu naziva lojalistima, to su oni nesumnjivo bili, meutim, nije posebno naglaeno, s dobrim razlogom, kojoj su to ideji ili vlasti bili lojalni). O njegovoj plemenitosti i nesebinosti svjedoi i injenica da su republikanci slabije plaali oruje nego druga strana, to meutim ne sprjeava Ricka do oruje prodaje samo njima. Dakle, rtvujui dio profita, Rick ili Amerika stavlja se na stranu slabijih, ili moralno ispravnijih. Ista stvar je i kad Rick sprijei da francuski ef policije seksualno iskoristi mladu i atraktivnu Bugarku; pomae joj iako on nema apsolutno nikakve koristi od toga, samo je na gubitku. Rickov bar, ini se, paradigma je svijeta ili barem amerikog svijeta. Njegovi zaposlenici, sve odredi pripadnici potlaenih europskih naroda koji uostalom i simbolioziraju te narode (Rus, Austrijanac, Bugarin), u odnosu prema Ricku nalaze se u nesumnjivo niem poloaju, meutim, iako je odnos hijerarhijski, on se ne bazira na gruboj demonstraciji moi vei ve

Sadraj

krip
je vie paternalistiki. Rick je svojim radnicima superioran, kao i Amerika tim dravama, meutim, on se prema njima odnosi kao naelno strog, ali poten otac, koji nagrauje njihovo izvravanje naredbi i lojalnost. Ako je Rickov bar doista paradigma svijeta, tada Rick ili Amerika ima viu moralnu poziciju od svih koji se nalaze unutar bara. Nijemci i francuska viijevska kolaboracionistika vlast dodue, u naelu, imaju dominaciju nad Rickom zbog toga to oni mogu zatvoriti bar kad god poele, meutim, vano je da se ta dominacija bazira na zloupotrebi njihove moi, odnosno nasilju; dok Rickova dominacija poiva na njegovom bogatstvu (on je poslodavac) i njegovim karakternim osobinama (potenje, nesebinost, dobrota) koje skriva ispod gube vanjtine koja mu je potrebna da bi parirao u igri s Nijemcima (Sartre je jednom izjavio da bi pobijedio neprijatelja, mora se pretvoriti u njega). Nijemci su doarani upravo onako kako se eljela doarati nacistika Njemaka nasilni, ne prezaju ni pred im da ostvare svoj cilj, nekorumpirani i usmjereni samo na izvravanje svojih zadataka. Francuski ef policije je prikazan kao tadanja viijevska Francuska korumpiran, priklonio se jaemu, bitno mu je samo da preivi. Na kraju ipak se pokae kao osoba koja ima nekakve ideale ili barem njuh za pobjednika te se stavlja se na pravu stranu tako to popije gutljaj Vichy vode i zatim je baci u smee simbolika tog ina je vrlo jasna, a kamera koja zumira bocu u kanti za smee samo dodatno naglaava simboliku odvajanja Francuza od uloge nacistikih kolaboracionista da bi i onim najmanje bistrim gledateljima bilo jasno o emu se u sutini radi. to se tie druga dva filma, oni su vrlo slini, ali se u odreenim stvarima i razlikuju; naime, razliito naglaavaju vanost pojedinih ideolokih elemenata. Ono to je slino je snaan naglasak na klasnom jazu izmeu radnika i seljaka s jedne strane te buroazije s druge (zanimljvo je da je pojava predstavnika graanstva u filmu vrlo srameljiva) te isticanje izdajnika iz vlastitih redova, tzv. pete kolone. Oni su prikazani kao sebine i pokavarene osobe, klasno neosvijetene. Zajedniko je isto tako i povlaenje enskog pitanja. U oba filma, glavna enska junakinja eli ravnopravno sudjelovati u antifaistikoj borbi i revoluciji pri emu nalazi na negativne reakcije konzervativne sredine, najee vlastitih krvnih srodnika (djeda u ivjee ovaj narod i majke u Slavici). Naposljetku ipak bivaju ukljuene kao dokaz superiornosti novog sustava za kojeg se bore; sustava gdje su ene ravnopravne. Isto tako, zajednika stvar

broj 8
u svim tim filmovima je ljubavna pria sa svojom romantino-seksualnom dimenzijom, na to u se osvrnuti kasnije. Jo jedna stvar koja je zajednika jest gotovo potpuna dehumanizacija, deindividualizacija i jednodimenzionalnost neprijatelja. Neprijatelj se ne prikazuje kao to se prikazuju partizani, pojedinci koji imaju ljudske osobine; ve kao masa ljudi, liena svega ljudskog, koja iz puke zlobe i pakosti ini odvratne zloine. Kult Tita je isto tako zajedniki u oba filma. Prikazuje ga se prvenstveno kroz karizmu ratnog voe sposobnog, hrabrog i uspjenog vojskovou. Inae, po nekim izvorima, legitimnost vlasti i karizma ratnikog voe, u politkim kulturama balkana, mnogo je vea od legitimnosti i karizme obinog politiara ili dravnika. Nije navano i to to se Tita, za razliku od buroaskih dravnika koji su distancirani od naroda i izmeu ostalog tako dokazuju svoju superiornost, Tita se prikazuje kao ovjeka iz naroda i za narod iako je moan i vaan, nije mu problem doi u najzabitije selo na Kozari meu taj isti narod. U filmu ivjee ovaj narod naglaavaju se i odreeni dijelovi slubene ideologije kao to je egalitarizam (scena gdje djeaci paljivo mjere gdje je sredina olovke prije nego je presijeku i podijele), bratstvo i jedinstvo (glavni protagonisti u ljubavnoj prii su Srpkinja i Hrvat), velianje SSSR-a i Crvene armije u koju polau velike nade te motiv opravdane osvete. Ono to je specifino za film ivjet e ovaj narod je suptilna kritika intelektualaca kao drutvene grupe i tu je opet simbolika od velikog znaenja. Intelektualac je prikazan kao istroeni starac, nemoan, zbunjen i apatian to zacijelo treba simbolizirati poziciju i reakciju inteligencije na nove drutveno-politike okolnosti. Nadalje, starac je etnolog koji je napisao bezbroj knjiga koje su sve unitene. Simbolika tu je isto tako jasna. Etnolog, kao ovjek koji prouava narod (njegove obiaje, pjesme, nain ivota i sl.) kad se zaista nae u tom narodu, u potpunosti je izgubljen i ne moe se prilagoditi. Ne zna nacijepati drva niti bilo to drugo to je od izravne koristi u tom trenutku. Odvojen je od naroda i njegov posao, za opu, narodnu stvar, je beskoristan to simbolizira unitenje njegovih knjiga. Meutim, on svoju korisnost nalazi u pouavanju naroda itanju i pisanju i to je njegova konkretna korist i zadaa kao intelektualca gdje ponovo pronalazi smisao i zadovoljstvo to je zacijelo putokaz za one obrazovane ljude kojima je ta kritika i namijenjena. Dok je u filmu ivjee ovaj narod vei naglasak stavljen na borbu protiv okupatora i njihovih suradnika, dakle na antifaistiki element; u Slavici je

Sadraj

krip
vie naglaen revolucionarni nego antifaistiki element ustanka. Dva buruja, vlasnici tvornice sardina, predstavljaju odnaroenu elitu eksploatatora koja svoje povlastice i bogatstvo uvaju u vrstom savezu sa Crkvom i represivnim organima (scena gdje se buruju i sveenik dijabolino smiju izrugujui se injenici da radnici sami grade svoj brod). Crkva, utjelovljena u mjesnom sveeniku, prikazuje se kao jedan od stupova starog eksploatatorskog sustava koji svoju povlatenu poziciju uva tako da ulazi u savez najprije s buroaskom vlau, a potom s faistikom. Kritika takvog ekonomsko-politikog sustava nalazi se i u tome to vlasnici tvornice vre pritisak na slaviinu obitelj da se Slavica uda za osobu koju su joj oni namijenili pri emu se metoda mrkve i batine izmjenjuje (poklon koare i otkaz s radnog mjesta u tvornici). Poanta je po svemu sudei u tome da je sustav nepravedan jer oni koji imaju novac i mo u potpunosti kontroliraju one koji nemaju, nameui im ak i brane partnere to je svojevrsna kontrola nad samim tijelom i reproduktivnom funkcijom onih koji novca nemaju. Gradnja broda, isto tako, simbolizira novi sustav za koji se partizani bore sustav u kojemu su sredstva za proizvodnju kao i konani proizvod u kolektivnom vlasnitvu onih koji su u taj proces direktno ukljueni pri emu je konana raspodjela profita ravnomjerna i potena. Kritika starog sustava u filmu odnosi se i na monarhistiku vosjku koja je, kako kae jedan lik u filmu, bez ispaljenog metka doekala okupatore. Onda ima scena gdje kolaboracionist i uhoda, Nika, dospije u ruke partizana nakon ega ga slaviina majka Luce pusti to bi trebalo simbolizirati injenicu da drutvo nije kirurki precizno klasno odijeljeno i da uvijek dolazi do razliitih vrsta preklapanja koje mogu kod proletera izazvati osjeaje lojalnosti prema buroaziji ili njihovim pomagaima. Zbog toga je Luce i pustila Niku jer joj je, nadajui se da e nagovoriti Slavicu na brak, onomad donio koaru punu hrane. Zapovjednik partizana, Ive, brani Luce od estokih napada Marina te sprjeava svaki eventualni pokuaj kanjavanja Luce da bi se ona naposljetku sama od sebe pokajala i takorei klasno osvijestila, ali uz pomo komunista, ne na prisilu. Isto tako, scena kad su partizani u okruenju na planini i kad im je jedini izlaz more te brod koji je zadruga napravili, simbolizira samodostatnost i samostalnost partizanskog pokreta gdje se oni vlastitim snagama i vlastitim resursima bore za razliku od ustaa koji koriste njemako oruje i tehnologiju. Isto tako, Marinovo napredovanje u vojnoj hijerarhiji simbolizira velike mogunosti napredovanja za pojedinca skrom-

broj 8

nog porijekla koje ne bi bile mogue u starom sustavu. Nakon analize ovih simbola na najelementarnijoj razni, sad bih neto rekao o jednom simbolu koji povezuje sva tri filma, a koji, smatram, nije stavljen u te filmove s namjerom, ve podsvjesno. Naime, radi se o konceptu rtve i rtvovanja ali ne u smislu rtve kao nevine osobe koja je stradala, ve svjesnog ili tonije reeno podsvjesnog pridonoenja rtve da se udobrovolje bogovi rata i pobjede. to se tie samog objekta rtvovanja, on je u pravilu neto dragocjeno i vrijedno to se unitava da bi se viim silama, obino boanstvima, dokazala lojalnost, to je rijee ili da bi se od njih iskamilo neto jo vrijednije kao nagradu za vlastitu rtvu. Takav ekonomian odnos pojedinca

Sadraj

krip
prema viem biu u kojeg vjeruje, karakteristian je za neke poganske religije, ali niti monoteistike religije nisu toga liene to je vrlo vjerojatno dokaz uklapanja starih ili prastarih kulturnih obrazaca i vjerovanja u religijske prakse monoteizma. to se tie Casablanke, Rick bogovima prilae rtvu koja je apstraktna, dakle, on, odriui se od voljene ene, rtvuje izglednu mogunost dugogodinjeg monogamnog romantino-seksualnog odnosa s enom za koju ga veu snane emocije. Dok, primjerice, u Slavici, rtva nije apstrakcija ve je u svom najelementarnijem obliku mesu rtva je dakle mlada i fiziki atraktivna ena. Ono to je po meni kljuno za dominantnu poziciju Ricka nije samo njegovo privilegirano mjesto u ekonomsko-drutvenom sustavu to mjesto se nalazi u sklopu industrije zabave ili industrije dokolice on je dakle vlasnik kluba, a ljudi mu plaaju da se zabavljaju kroz ispijanje alkoholnih pia, kockanje, socijalizaciju i sl. Osim injenice da ima odreeni kapital koji mu je omoguio otvaranje kluba i injenice da je poslodavac dakle, fizika egzistencija njegovih zaposlenika ovisi o njemu ona kljuna stvar zbog koje je Rick dominantan, odnosno, zbog ega svi drugi priznaju tu dominaciju, jest injenica da Rick kontrolira ili upravlja spolnim odnosima drugih mukaraca i ena u filmu. Kao prvi primjer, tu je ona pijana Ruskinja koja pati za Rickom, meutim, on je vie ne eli i kae francuskom efu policije da je moe imati ako eli dakle, stavlja je na seksualno raspolaganje drugima (francuzu, barmenu, nekom treem). Nadalje, kad francuski ef policije namjerava seksualno iskoristiti mladu Bugarku koja nema novac za putovnice, Rick to sprjeava tako to namjeta rulet i omuguuje njenom suprugu da doe do potrebne svote novca. Na taj nain, Rick uskrauje francuskog efa policije za spolni in. A kao vrhunac svoje kontrole nad spolnim ivotom drugih ljudi, predstavlja Rickovo odricanje od voljene ene koju na taj nain stavlja u trajno seksualno raspolaganje njenom muu. To je ista ona superiornost koju figura Oca ima u frojdovoj teoriji o prvobitnoj hordi. Otac je apsolutni i neupitni autoritet koji ima seksualni monopol u hordi, on polae seksualno pravo na sve ene u hordi i uspostavlja Zakon koji brani sinovima spolne odnose sa enama u hordi. U prii, naravno, sinovi se udruuju, ubijaju Oca i rue Zakon. Svako od njih pretendira na mjesto oca, ali je isto tako i svaki od njih preslab da bi se sam za to mjesto izborio. Borba za tron donijela bi samo destrukciju, smrt i bezvlae stoga se oni pokaju za ubojstvo oca, oca se uzdie na poloaj boanstva

broj 8
i ponovno se uspostavlja Zakon. Figura oca u Casablanki, Rick, iako ima prvenstvo to se tie spolnih odnosa pred drugim mukarcima, njegovo prvenstvo ne poiva na snazi ili sili ve na njegovim karakteristikama. Isto tako, u svojoj hordi, on koristi ene za spolne odnose, ali nema monopol ne uskrauje sinovima to isto pravo nakon to on zavri s njima. Isto tako, zakon koji u hordi postoji preutno je priznanje Rickove seksualne dominacije ostalih mukim i enskih lanova horde. Temelj Rickove superiornosti nad svima drugima je, dakle, injenica da je Rick seksualni alfa mujak koji je u stanju dominirati tijelima ostalih lanova horde koristiti ih u seksualne svrhe, uskraivati im spolne odnose ili ih dozvoljavati. Upravo zbog te njegove seksualne nesebinosti, ne postoji potrebe da se Oca ubije ve nasuprot, njegova dominacija i supremacija se uvruje. Kraj filma gdje se on odrie enke i dodjeljuje je drugom mujaku na trajno seksualno koritenje samo je krunski dokaz te dominacije i supremacije. U suprotnom, da je ostao s njom, njegova visoka moralna pozicija i dominacija dole bi u pitanje. to se tie Slavice, tu rtva nije apstraktna, ve je, kao to sam rekao, od krvi i mesa i radi se o mladoj i atraktivnoj djevici. U filmu, ispod maske ljubavne prie, radi se zapravo o ronantino-seksualnom trokutu izmeu Slavice, mladog Marina i starijeg Ive. Pria o revoluciji i antifaizmu zapravo je samo metaforika ekstenzija, prava sutina prie je ponovno emotivno spajanje oca i sina u disfunkcionalnoj obitelji (na tetu keri) koju na simbolikoj razini utjelovljuju upravo ove tri osbe. Ive je prikazan kao stariji, sposobniji i dominantniji mujak oinska figura na samom poetku filma, oigledna je slaviina fascinacija Ivom koja svoju posljednju instancu dobija upravo u seksualnoj privlanosti koju ona osjea prema njemu. On je olienje novog poretka koji je u nastajanju, koji se kuje, on je, da citiram Majakovskog, medvjedkomunista. Apsolutni autoritet. Meutim, poto se stara horda raspala, a nova je u nastajanju, figura Oca, koji je Ive, zaokupljen je borbom za supremaciju u hordi i uspostavom novog zakona, i odgaa do konane pobjede koritenje svoje dominacije u seksualnom mislu. U to vrijeme, figura sina koju predstavlja Marin, koristi priliku dok je otac odsutan i uspostavlja dodue krhki seksualni monopol nad sestrom Slavicom, svjestan koliko je taj monopol krhak zbog slabosti vlastite pozicije u hijerarhijskom lancu horde, tj. obitelji. Tijekom filma on napreduje u hordi i time se legitimacija tog seksualnog monopola poboljava, meutim, to e trajati samo do konane

Sadraj

krip
pobjede u ratu, uspostave oevog zakona i ustolienja oca na vlast u hordi. Tako e pravo nad seksualnim koritenjem tijela Slavice ovisiti o hiru i elji oca to e dovesti do konflikta i sukoba izmeu sina i oca, Ive i Marina, ime se ponovno poredak dovodi u pitanje, a u simbolici obitelji, dovodi se u pitanje odnos izmeu oca i sina. Da bi se to sprijeilo, prije samog kraja rata, mlada i atraktivna djevica se rtvuje i time ne samo da su se udobrovoljili bogovi ve je i nestao razlog za sukob dva snana mujaka. injenica da je mlada i atraktivna i injenica da je djevica, samo naglaava veliinu rtve. Time to je djevica i seksualno netaknuta, iznimno je vrijedna mukim lanovima horde na individualnom novou a tu mislim na sve muke likove u filmu. Svakako je vrijednija jer postoji, barem u teoriji, mogunost spolnog odnosa, izmeu svih mukih lanova horde i Slavice, mlade ene koja je u oima pojedinca neokaljana spolnim organima drugih mujaka. rtvovanje Slavice u tom kontekstu, zaista je odricanje svakog mukarca u hordi od same mogunosti spolnog odnosa sa Slavicom. to se tie odricanja cijelog kolektiva horde, to se ogleda u slaviinoj mladosti koja je naprasno prekinuta ime je onemoguena njena vana reproduktivna funkcija, tj. stvaranje novih lanova horde koji ojaavaju hordu. rtva Slavice identina je rtvi razbijanja skupe boce ampanjca u sceni porinua broda. U takvim siromanim uvjetima, takva boca skupog pia stvar je luksuza i ona je dragocjena; meutim, ritual rtvovanja nalae da se boca razbije od brod radi veeg cilja da brod prati srea i da donosi korist za iri kolektiv. rtvovanje Slavice, isto tako potencijalno dragocjene za svakog lana horde i za hordu u cjelini, ne samo da dopridonosi konsolidaciji novog zakona u hordi i sprjeavanju sukoba, ve je i nuna rtva koja omoguuje udobrovoljavanje bogova i ratnu pobjedu. Meutim, ta profitabilna dimenzija rtve smo je njena prva funkcija. Druga funkcija rtve u ovom kontekstu je ustvrditi da li zaista postoji neki Drugi koji, na ovaj ili onaj nain, odgovara na tu rtvu. Nakon to film zavri ratnom pobjedom, oigledno je da taj Drugi zaista postoji. Iako je film u naelu komunistiki, on je u svojoj biti premreen simbolima kranstva i skriva u sebi sasvim drugu poruku nego onu koju su autori filma svjesno namijenili svojoj publici. Slavica, u trenutku svoj smrti ili rtvovanja, na brodu koji nosi njeno ime, nalazi se u procjepu izmeu dvije sfere postojanja, Simbolinog i Realnog, Realna sfera je ona kao osoba od krvi i mesa i kao seksualni objekt elje oca i brata, a brod je simbol njene nove uloge ravnopravnog borca u

broj 8
ratu koji je inae muka stvar. Posljedino tome, da bi dolo do ponovnog spajanja oca i sina i uspostave novog/starog poretka, simboliko mora umrijeti isto kao i realno. Ako promatramo ideologiju kao narativ o tome kako su stvari krenulo po krivu, dakle, narativ koji ima ideju Jedinstva i jasno oznaava krivce za naruavanje Jedinstva u obliku vanjske prepreke (ta prepreka moe biti klasni neprijatelj, nacionalni neprijatelj, idov, okupator), u tom kontekstu, Slavica jest ta prepreka. Umjesto da Marin, u revolucionarnom duhu radikalnih promjena, tei smrti oca Ive te da promatra Jedninstvo kao mogunost preuzimanja obitelji i neometanog uivanja u tijelu svoje sestre, Marin na Jedinstvo gleda kao na podvrgavanje autoritetu oca i uspostavljanje vrste ali hijerarhijske veze s njim pri emu Slavica, kao subjekt seksualne elje oca i sina, svojom smru i rtvom ukida sukob dovodi do spajanja oca i sina i Jedinstvo mukog poretka. Ako se film promatra na taj nain i ako se zagrebe ispod njegove propagandistike povrine i taloga nove ideologije, duboko ispod tog taloga nalaze se stare kulturne naslage, vrsto ukorijenjene, kao to su kranski elementi, ovinizam, konzervativizam, patrijarhalnost, podvrgavanje autoritetu i nasilje kao najlegitimnije sredstvo osvajanja moi. Kad se pogleda s drugog kuta, sam in rata isto je tako samo jedan ritual rtvovanja koji je samo veih proporcija. Dvije drutvene skupine odabiru najbolje vojnike ili rtve, svoju najsnaniju i najsposobniju mladost. Meutim, umjesto da sam kolektiv koji daje rtve uini i sam ritual rtvovanja, tj. ritualnih ubijanja tih mladia taj dio se ostavlja neprijateljskoj drutvenoj grupi, dok ovi prvi, ubijaju i rtvuju mladie ove druge grupe. Da vlastita grupa ubija rtve iz vlastitih redova, to bi izgledalo besmisleno i barbarski ovako je to ureeno, ideoloki, da izgleda sasvim normalno. U toj cijeloj prii nerijetko se izostavlja onaj znanstveno nemjerljivi ili nepriznat element ljudske seksualnosti koji sadri elemente kreacije i destrukcije, erosa i tanatosa, koji se isprepliu i prikriveno manifestiraju u samom inu rata, ubijanja i rtve. I za sam kraj ostavio sam jedan citat crnogorskog pisca Nikolaidisa koji govori upravo o samoj sutini herojske smrti, smrti kao rtve i ispreplitanju erosa i tanatosa: Erekcija je savrena metafora herojstva mozak je tada stavljen van funkcije jer sva krv hita drugdje; i kao to se eli prodrijeti u enu, hita se da se penetrira u smrt. Kasnije sve splasne, u miru mlohave i vlane zemlje, tamo gdje smo se probili, kriknuli, prosuli sjeme i krv i napokon pali.

Sadraj

krip

broj 8

ISPITIVANJE GRANICA
Piu: Vladislava Stojmenovic i Ljubinka Ljuji Predstave koje navode na razmiljanje ali i akciju, performansi koji ispituije telesne i granice uma uz kreativne instalacije koje re pretvaraju u sliku su obeleile ovogodinji, drugi po redu Limit - live art festival. - Voleo bih da Limit bude vee uporite naim umetnicima, naroito onim koji stvaraju na nezavisnoj sceni. eleo bih da opet budemo ta neka ruka pomirenja, a opet institucija koja zna da napravi autokorekciju unutar jedne vee organizacije i institucije kulture - ovim reima je Milan Lui, umetniki direktor festivala i direktor DOB-a, sa ponosom otvorio festival. Tokom cetiri dana, od 22-25. novembra, posetioci su mogli da vide ali i uestvuju u avangardnim predstavama i performansima. 22. novembar - Vee u znaku popodneva Predstava Popodne (LAprs-midi) nemakog dramaturga Rajmunda Hogea predstavlja spoj klasine muzike, baleta i pozorne drame. Oslanjajui se na Debisijevu kompoziciju Preludijum za popodne jednog fauna i uveni balet Vaclava Niinskog, posle jednog veka Hoge daje novo vienje ovog dela na sceni. Emanuel Egermont, lan Hogeove grupe, je svojim plesom prikazao neobino popodne jednog mitskog bia. Nakon predstave publika je mogla da uiva u performansu Mladena Tuupa Pria za sebe koji je nastao po motivima Molijerovog Tartifa. Performer je uspeo da likove sa filmskog platna ana Koktoa oivi i uini prisutnim na sceni. 23. novembar Transformacija PredstavomBalade vonjaka (The Orchard Ballads) na Limit live art festivalu, predstavila se je Norveanka Ingri Midgard Fiksdal. Uz pomo Ingvild Langord (muzika) , Signe Beker (scenografija i kostim) i Tobias Lejra (dizajn svetla) poruke predstave prenete su na publiku. Umetnici su raznim efektima doaravali promene koje se deavaju svuda oko nas. Takoe, kroz promene percepcija posmatraa uspevaju da prenesu transformaciju i na sve prisutne. Fantastinim pokretima na sceni, Ingri je omoguila da se na trenutke ini se da se ispod velikog platna pokree gumena lutka a ne ivo bie. 24. novembar No performansa 329. dan lutke svetle budunosti Trista dvadeset devetog dana u godini, upravo pred oima posetila kluba DOB-a, nastaje i stvara se kompozicija. Svaki nastup, Neneda i Alena Sinkauza uz pomo dizajnera zvuka Miroslava Pikulia, plod je interakcije i improvizacije stvaralaca. Tok graenja kompozicije u potpunosti zavisi od inspiracije u datom trenutku i kao takav performans je jedinstven i neponovljiv. Kada ujete lutka na naduvavanje, prva asocijacija je objekat koji upotrebite kako i kad vam je volja. Iako nije iva, sa njom moete podeliti emocije, nekada strahove i razmiljanja, a nekada ljutnju i bes. Ona je tu da vam bude lake. Umetnica Bojana Radulovi je na kratko postala lutka na naduvavanje ija je komunikacija svedena na dva otvora. Poloeno telo na stolu, okrueno belim zidovima, izloeno je pogledu, dodiru i zloupotrebi posmatrau. Ovoga puta, prisutni su se zaustavili na pogledima i fotografisanju. Sigurno ste bar jednom u ivotu gradili kulu od karata. Onda znate koliko panje, preciznosti i oseaja treba. I najmanja nesmotranost, ak jedan uzdah, dovoljni su da kulu srue do temelja. Da li je graenje svetle budunosti isto tako teek i zahtevan posao, mozda sizifovski? Autorka ovog performansa, Miljana Babi, pokuava da zajednikim snagama sa publikom izgradi kulu. Razliiti stilovi i kolektivni duh odve su jaki temelji.

Live art festival

Sadraj

krip
25. novembar Ko je sledei? Limit festival zavren je predstavom slovenakog reditelja Janeza Jane Ko je sledei? ( Who is next? ) . Od kontroverznog umetnika, oekivano i predstava koja postavlja ali i daje odgovore na kontroverzna pitanja. Ko je odgovoran u savremenom i demokratskom drutvu? Da li beskonane, isprazne dijaloge treba zameniti akcijom? Da li je nasilje jedino reenje? Da li je pozorite mesto za akciju? Glumci na kredom ispisanoj sceni, pokretima i muzikom uz dokumentarne deonice prenose sliku naeg drutva, ali i alju poruku da se neto mora preduzeti odmah. Delovanjem na sceni mame od publike (re)akciju: Na poetku smeh koji prelazi u zajedniko uzvikivanje i demonstriranje. Na kraju poinje odbrojavanje. ekajui da se ono zavri shvatate da odbrojavaju vama pred evakuaciju.

broj 8

Na poetku bee re
Pratei program koji je izazvao veliko oduevljenje posetioca, jeste ILLUMAT ( automat za ilustracije). Ova maina na neobian nain povezuje elje i ilustracije tako to umetnici, korisei svoju matu, elju posetioca pretvaraju u crta. Naime, dovoljno je bilo da svako zainteresovan zapie svoju elju i zajedno sa novcem po izboru ubaci u automat. Par minuta nakon toga, iz automata bi izala slika koja je plod umetnikove kreativnosti i pisane rei naruioca. Umetnici, koji su svojim talentom pomogli realizaciji ovog projekta su studenti umetnike kole Bauhaus kojima su se pridruili i lokalni umetnici.

Sadraj

krip

broj 8

Umetnicki pravci
DADA JE I PROTIV DADE

Pie: Maja Joki

Dadaizam je umetniki pravac koji nastaje 1916. godine u Cirihu u vajcarskoj, a javlja se kao odgovor na tragediju koju je oveanstvu doneo Prvi svetski rat. Grupa umetnika okupljena u kafeu Kabare Volte pokrenula je asopis Dada to predstavlja same poetke stvaranja u ovom umetnikom pravcu, a rei pisca manifesta dadaizma Tristana Care najbolje opisuju drutvene okolnosti koje su podstrek za pojavu ovog pravca : Da bi se razumelo kako je nastao dadaizam, valja zamisliti s jedne strane duhovno stanje skupine mladih ljudi koji su se nalazili u nekoj vrsti zatvora, kakav je bila vajcarska u vreme Prvog svetskog rata, i s druge strane intelektualni nivo umetnosti i knjievnosti u to doba. Dakako, ratu je morao doi kraj, a posle smo videli i druge. Sve to se zbivalo u poluzaboravu koji se po navici naziva istorijom. No, oko 19161917. inilo se da se rat nikada nee zavriti. Dadaizam je roen u znaku borbe protiv tradicije i njenih umetnikih kanona, protiv graanskog drutva i njegovih

kriterijuma, a u cilju preimenovanja vrednosti, umetnikog i kulturnog, ali i politikog, socijalnog, naunog i tehnolokog procesa. Sam naziv dadaizam smatra se da potie od rei dada koja je onomatopeja deijeg tepanja, a zaista, kako dadaisti tvrde, nema nikakvo znaenje. Pored toga, postoji i stanovite da naziv potie od francuske rei dada to u prevodu znai drveni konji. Ovaj pravac zasniva se na relativno novim formama izraavanja, a to su uglavnom asopisi, subverzivni i alternativni vidovi umetnikog diskursa. Jedan od karakteristinih formi u slikarskom izrazu jeste kola, koji su dadaisti esto koristili kao formu koja omoguava da se na najbolji nain iskau osnovne ideje dadaizma, ideje o nitavnosti i besmislu svega postojeeg. Dadaizam zagovara destrukciju tradicionalnih vrednosti, ironiju, paradoks, grotesku, velia nagone i nihilistike postupke, raunajui na izazivanje oka u publici. Umetnika dela koja je dadaizam iznedrio zaparavo su predstava svakidanjih predmeta koji su predstavljeni na

Andre Breton

Philippe Soupault

Jean Arp

Louis Aragon
Sadraj

Richard Huelsenback

Hugo Ball

krip
jedan potpuno zapanjujui nain koji menja njihovu prvobitnu funkciju i smisao postojanja i daje im novu dimenziju pritom izazivajui zauenost kod posmatraa. Dada se ne moe identifikovati ni sa jednom osobom, takom gledita ili stilom, niti je ikad stekla jedinstven, koherentan program. Ipak, najpoznatiji dadaisti su: Jean Arp, Hugo Ball, Philippe Soupault, Andre Breton, Richard Huelsenback, Louis Aragon itd. Svi oni imali su zajedniki stav da sve to je dotadanja kultura, umetnost, knjievnost, politika i itavo drutvo propagiralo bila velika nemoralna i besmislena predstava o svetu i svrsi postojanja tako da je dadaizam kao avangardni pokret ponudio jedan novi pogled na svet koji je dao mogunost, uglavnom mladim ljudima, da kritikuju postojei poredak i iskau revolt i bunt na koji imaju pravo. Najbolji opis osnovne ideje i svrhe dadaizma jesu rei njegovog, uslovno reeno, tvorca Care: Dada je nastala iz moralne potrebe. iz neutoljiive elje da se postigne apsolutni moral, iz dubokog oseaja da bi ovek, koji je u sreditu svih tvorevina duha, morao potvrditi svoju nadmo nad osiromaenim spoznajama o ljudskoj bitnosti, nad mrtvim stvarima i loe steenim dobrima. Dada je nastala iz pobune koja je u to doba bila zajednika svim mladima iz pobune koja je od pojedinaca traila prihvatanje potreba svoje prirode, bez obzira na istoriju, na logiku...

broj 8

Jugoslovenski dadaizam

Kao deo evropskog, jugoslovenski dadaizam je radikalno obeleio posleratni period i veoma brzo svoje mladalako raspoloenje i internacionalni karakter ukljuio u kulturna deavanja u Srbiji i Hrvatskoj. Ovaj pravac naziva se yugo-dada, a njegovo pojavljivanje na naim prostorima vezuje se za linost Dragana Aleksia (1901-1958). Aleksi je bio saradnik mnogih srpskih i hrvatskih novina i asopisa, poput revije Zenit. Objavljivao je sopstvene publikacije kao to su Dada Tank i Dada Jazz. Bio je revolucionar umetnosti, pesnik, kritiar, novinar i scenarista.

Sadraj

krip

broj 8

Dragan Aleksi (1901-1958)

Aleksi je u Vinkovcima okupio grupu dadaista koja je aktivno delovala, a to su bili Antun Tuna Milinkovi, Dragan Sremac, Slavko lezinger i Vido Lastov, a u Zagrebu je u okviru svoje redakcije oformio dadaistiki klub. Saradjivao je u asopisu Ljubomira Micia Zenit od 1. do 13. broja, od 1921. do 1922, u njemu je objavljivao dada-eseje i poetske i programske tekstove koje je prilagoavao zenitskim naelima. U februaru 2011. godine u Biblioteci grada Beograda odrana je projekcija filma Poslednja dadaistika predstava u ast Dragana Aleksia, zaetnika dadaizma u Srbiji tj. yugo-dadaizma. Dadaizam, zapravo ak i svaku interpretaciju njega kao umetnikog pravca negira jer je svaka klasifikacija i uklapanje u postojee podele za dadaiste neprihvatljivo i uvredljivo. Najispravnije je za dadaizam rei da je negacija umetnosti tj. antiumetnost jer on, u svojoj sutini , to i jeste - ismevanje njene uloge u drutvu i ruganje umetnicima koji je stvaraju. Dadaisti su bili kritiari svega postojeeg, ukljuujui i same sebe i svoja dela, pa su vrlo esto svoju sveobuhvatnu kritiku od koje nita i niko nije bio zatien branili tezom da ni oni nisu izopteni jer kako su tvrdili: Svaki je istinski dadaist protiv Dade!

Simetricna komedija
Moni-u de Buli Zvao se nekad leopard gaa bee ljigava slanina ovna i krtina gazele rad bi znao vae miljenje kako mu kima oseae zvezde kroz ice zubi kroz tunel glista. Na leaju no u noi strvinar zvezde su blesak uminuenog uma zvezde ubeskrajene lirski zvezde pod logaritmom junog pola lete akalski heksametri jambi elefanta saksofonski signal hijene za meseeve mane u kulisama pod atorima omare ja vas volim kao ris risa (ab)normalno. U amalgamu enje ulno u vetrovitim vodama senaste lirike tako ti kobi ti tako? eli se smrt atinskom radou svetlog krezubog sisaneta rugobom telasastih eljusti kutnjakim vilicama rakidiskim glasnicama sulundarskim silaskom creva okarniastim eludcem spelunkom dejekcije plavom kao Kapri zbog lirske teze abnormalne zvezde zbog delata ljigavog ovna krte gazele rskave zvezde zdenaste laste stegnutog gnua agnusa dei oatane
Sadraj

krip

broj 8

Regionalna putujuca kola - maj/jun 2008 Hrvatska, Bosna i Hercegovina

Molimo Te Boze Svemogui, Neka tuga postane nada! Neka osveta bude pravda! Neka majina suza bude molitva: Da se nikome nikad Ne ponovi Srebrenica
Pie: Marko Stanisavljevi Koliko je ljudskih sudbina na ovom svetu, i koliko je svakome njegova ivotna pria najtea, o tome nema smisla ni govoriti Ono to u ja po svemu sudei nauiti na ovoj koli je kako da se suoim sa svojom prolou i gubicima koje sam doiveo Znam da ovo nije ni tema kole, kao i da sigurno ima ljudi ije su sudbine traumatinije od moje, ali to i nije poenta ovog teksta ili moje price.. Ono to je mene nateralo na razmiljanje i nateralo da shvatim da ja nisam u sebi probavio linu priu i strah od smrti u neposrednoj blizini, neizbrisiv trag koji to u nama ostavlja, i oseaj gubitka i praznine koji nakon tog gubitka ostaje. Moji roditelji nisu nestali u vihoru rata, ali sam provodio sa njima njihove poslednje dane i mesece, gledajui kako bolest moe da slomi nekoga, ostavi oveka bez dostojanstva i da ga ponizi, da ubije ono osnovno u njemu, pravo na ivot i pravo na donoenje odluka, mogunost da pomogne sebi i drugima. Oseao sam se loe jer sam smrt blinjih doiveo kao olakanje, kao kraj jednog terora prirode nad samom sobom, pokuavajui da naem odgovor na pitanje kako je to mogue, zato se to deava, prvi, a onda i drugi put bio u situaciji da stojim pred problemom, a da pritom ne postoji nita to je u mojoj moi, nita to bih ja mogao da uradim, uinim, stajao sam nemoan da bilo ta promenim, bez obzira na svu elju za akcijom, za promenom Prolazio sam kroz faze oaja i besa, i shvatio da je nemo najvea ljudska slabost, nemo da se utie na sudbinu ljudi koji su ti podarili ivot, nemo da se izbori sa ogromnom prazninom koja nakon toga ostaje. U kontaktu sa ljudima kojima drugi, neljudi, uskratili pravo na ivot, shvatio sam da, bez obzira koliko mislimo da smo jaki i sposobni da se uhvatimo u kotac sa ljudskim problemima, sa svim zlom koje se pojavljuje na svakom koraku i u svakom obliku, shvatio sam da je strah moda i osnovna pokretaka sila svakog zla. Strah od nepoznatog, strah od drugaijeg, strah od mogunosti da bude ugroen, strah od sopstvene slabosti i strah od sopstvene prolaznosti, strah od toga da posle tebe nee ostati niko ili nita to bi moglo da obezbedi nae mesto u istoriji ljudskog postojanja I sve vreme sam trazio odgovor na to ta je to to nas moe naterati da i nakon siline udaraca koje primimo, mi nastavimo da hodamo uspravno i da, kao sa nekim prkosom, i dalje koraamo kroz ivot, i shvatio sam da je to Ljubav, ona sila koju osetimo kada radost i bol nekog drugog oseamo kao svoje i kada je ceo orkestar koji svira u nama natimovan tako da zajedno sa drugim orkestrom svira jednu istu melodiju. Ljubav je ta udesna sila koja nas natera da dozvolimo da nas bujica ivota odnese daleko od patnje i bola, da nam da ansu za svaki novi poetak i da nam mogunost da ponovo i ponovo osetimo ivot kako nam struji kroz vene, oseamo radost kad se budimo i oseamo spokoj kad kreemo na spavanje. Jer ovek koji je izgubio neto to mu je drago e uvek mnogo bolje ceniti svaki sekund anse da se osea ivim, dok je onaj koji ne zna da mu je ivot poklonjen, i to ba iz ljubavi, bedniji od pua golaa, iako sam moda drugaije misli.

LIFE BEGINS WITH A LOVE SO SPREAD YOUR WINGS AND FLY...

Sadraj

krip

broj 8

SVUDA CE ME BITI
Pie: Dijana Ljubanovi Bila sam tu i jue Za dve godine i tri Uvek Kad doe da zaboravi sve lepo Kad uje da plaem Da te dozivam pesmom Biu tu i kad otvori oi i shvati da niega nema Biu kao brat propalice u telu propadanja Pod lampom u senci jeseni Biu u staroj fotografiji i u rifovima iz tvoje gitare U bojama mrtvila, istrunulog lia U svakom obodu starih izjedenih eira U svojoj nemoi, u svojoj slabosti Ali slau ti snagu pesmama Pisau ti uvek I tebi i svima koji me okrznu Ali tebi posebno i najvie Strasno Sve najbolje tebi bie upueno I posle svega. I nakon sebe same Naroito tada Kad ne bude vie mog lika u jutrima Ja biu u drugom svemu A nee me biti U lelujanju gospodskog vina Kao vitra moj lik e da treperi pod plamenom U svemu to dodirne, a nee me biti ni za jue Ni za novo doba Videe me u pouteliim noktima prosjaka U ispucaloj koi svoje maehe U kapima parfema jeftine kurve U otpacima hrane iz loeg hotela Svuda e me biti U oiljcima i izgrebanim tragovima ludila Da te podignem I da se spustim Skloniu se u prikrajcima margina I u svetlosti u uvati sve to imam da ti dam Sve to ostaje od mene Kad ne mogu ja da trajem Neka traje to to elim da ima od mene I tako uvek biu tu negde oko tebe

Sadraj