FRAGMENTA PHILOSOPHICA II

Filozofski fragmenti 2009

Priredio Dejan Anii Prevodi:

Milana Babi (italijanski, engleski), Anii Dejan (nemaki, engleski, francuski), Kristina Doen (nemaki), Ljiljana Nedeljkovi (engleski), Nikola ivkovi (nemaki), Duan Maljkovi (engleski)

Karpos 2009

SADRAJ

Predgovor Dejan Anii MINIMA FRANCFURTENSIA 1. Teodor Adorno - istinski konzervativac Tomas Ashojer 2. Surovi Nemac Adam Kir 3. Kvaritelj omladine - Herbert Markuze i 1968. Gotfrid Oj 4. Na kritiar - Jirgen Habermas Aksel Honet 5. Evropski filozof - Jirgen Habermas arls Tejlor LUMAN I TEORIJA SISTEMA 6. Otac teorije sistema Detlef Horster 7. itati Lumana je kao sluati tehno Tomas Lindeman 8. Fudbal kao simbol Niklas Luman OD SOCIJALNE DO KULTURNE LEVICE 9. emu jo Marks? Konrad Paul Lisman

3 14 20 25 34

41 45 53

59
(i)

10. Revolucionar, novinar i univerzalni uenjak - Marks iz neobjavljenih rukopisa Jens Grand 11. Socijalizam i stil Kristofer Hiens 12. Tvorac teorije - Altiser i nova levica Tim Ebner 13. Umesto uvoda - tri pitanja Luju Altiseru Intervju sa Lujom Altiserom 14. Dileme savremene levice Ernesto Laklau 15. Muka dominacija" Pjera Burdijea Rudolf Valter PHILOSOPHA PERENNIS

64 69 73 76 84 88

16. ta kulturi sreu kvari? - an-ak Ruso i kritika umetnike produkcije Lori Fendrid 95 17. Sokrat u 21. veku - da li je beskrajno istraivani ivot i dalje vredan analize? Karlin Romano 103 18. Makijaveli i sutina vladavine JozefJofe 110 19. Pismo Franesku Vetoriju Nikolo Makijaveli 120 ILLEGAL ALIEN: FRENCHMAN IN NEW YORK 20. Francuska teorija u Americi (I deo) Stenli Fi
[II]

127

21. Francuska teorija u Americi (II deo) Stenli Fi IN MEMORIAM 22. Moris Blano (1907-2003) Manfred najder 23. Simon de Bovoar (1908-1986) - izlazak iz Sartrove senke Kristina Priz 24. Jovan Duns Skot - srednjovekovni sholastiar Dirk Pile 25. Leek Kolakovski (1927-2009) Kristijan Hajdrih 26. ak Derida (1930-2004) Dudit Batler 27. Klod-Levi Stros doiveo stotu Amo Minster 28. Klod-Levi Stros (1908-2009) - odlazak putnika koji nije voleo putovanja Edvard Rotstein APPENDIX 29. Vreme za filozofiranje je isteklo Intervju sa Ernstom Tugendhatom 30. ak Lakan Meri Klejgs

137

149

154 158 162 167 174

179

187 205

[Hl]

Predgovor

Poput zbirke Fragmenta philosophica I", i ovaj dru gi tom veim delom ine tekstovi objavljivani u NINovoj nedeljnoj rubrici Global Village", koja je u ovom nedeljniku redovno izlazila vie od dve godine (tanije od 7. 6. 2007. do 5.11. 2009), i manjim delom tekstovi iz drugih rubrika (Feljton", Drutvo"). Raznovrsnost tema u tekstovima i njihova brojnost predstavljaju za sastavljaa gotovo uvek - kako bi Nemci zgodno rekli - Qual der Wahl" (muku izbora"), i bez muke", u tom smislu, nije proao ni odabir za ovu zbirku. Ipak, dve teme ili dogaaji iz 2008. i 2009. olakali su pravljenja izbora i nametnuli problematiku koja u izvesnoj meri dominira u ovoj kompilaciji - temu levice. Obeleavanje etrdesetogodinjice evropskog studentskog bunta iz 1968. i ekonomski krah iz 2008. i 2009. aktualizovali su, svaki na svoj nain, politiku levicu, ponovo postavivi pitanje o njenoj ulozi, istorijskom i savremenom identi tetu, njenoj poziciji u modernom svetu - i nadi koja se u nju, ma koliko ona velika bila, jo uvek polae. Otu da Filozofski fragmenti II" sadre tekstove o kljunim imenima u istoriji evropske levice, kako one tradicio nalne, socijalne" levice, tako i one tzv. kulturne" ili postideoloke" levice; od tekstova o Marksu, preko onih o Adornu i Altiseru, do tekstova o Deridi i Lakanu. vrsti i stabilni identiteti ne postoje, kau drutveni konstrukcionisti, oni su kao takvi samo ovetala
[V]

Predgovor___

metafizika fiksacija. Ova teza se na primera istorijskog trajanja levice uistinu da izuzetno lako verifikovati. Politiki ciljevi levice, metode borbe i borbena polja, mete napada i ciljevi odbrane, razlikovali su se od vre mena pre Marksa i nakon njega, od vremena pre Frojda i nakon Markuzea. U ovoj zbirci zastupljeni su gotovo svi vani akteri u preobraaju tradicionalnih preokupa cija i stavova intelektualne levice koje se nazire 50-ih, i utemeljuje u Zapadnoj Evropi i Americi 60-ih godina prolog veka. U eseju Kulturna levica" Riard Rorti oporo opisuje 1 salto natale kulturne levice" i njen karakter kakav se uobliavao 60-ih u Americi: S deliminom zamenom Frojda za Marksa kao izvorom drutvene teorije, sadi zam je, umesto sebinosti, postao gravna meta levice. Naslednici Nove levice iz 60-ih, stvorili su, u okviru univerziteta, kulturnu levicu. Mnogi pripadnici ove levice su se specijalizovali u onome to zovu politika razlike" ili identiteta" ili priznavanja". Kulturna levi ca vie misli o stigmi nego o novcu, vie o dubokim i skrivenim psihoseksualnim motivacijama nego o pli tkoj i oiglednoj pohlepi" 2 . Rorti Amerikoj kulturnoj levici zamera, izmeu ostalog, i neprestano nametanje

1 Smatra se daje pojam kulturne levice" poetkom 90-ih u Ame rici u iru upotrebu uveo afroameriki knjievni kritiar i teoretiar Henri Gejts, definisavi je kao promenjivi niz saveza koji su stvorili feministiki kritiari, kritiari tzv. diskursa manjine, marksistiki 1 poststrukturalistiki kritiari i oni iz koalicije duginih" boja"; v. Henry Louis Gates, Jr., Loose Canons: Notes on the Culture Wars, Oxford University Press, 1992, str. 17. 2 R. Rorty, A Cultural Left" u: Archieving our Country: Leftist Thought in Twentieth-Century America, Harvard University Press, 1998, str. 7677.

[VII

Fragmenta philosophica II

krivice Amerikancima od Vijetnamskog rata naovamo , zanemarivanje brige o alternativama trinoj ekonomiji ili problema udruivanja politike slobode sa centralizovanim donoenjem ekonomskih odluka, gubljenje interesa za sindikate i uopte bavljenje teorijom, a ne 4 praktinim pitanjima . Postoji vie razloga koji su prevashodno 60-ih uslovili preusmeravanje panje levih intelektualaca sa no vca na stigmu", odnosno na drutvene grupe koje nisu poniene samo zbog svog socijalnog statusa. Sam Rorti navodi da su Frojdovi uvidi - da e ugnjetavanja i sadiz ma biti i kada svi budu bogati, jer oni imaju dublje kore ne nego ekonomska nesigurnost - igrali vanu ulogu u tome da se na do tada zanemarene nejednakosti i diskri minacije (u odnosu na ene, crnce, strance i razne dru ge vie ili manje marginalne drutvene grupe), pone gledati drugaije, odnosno da se te diskriminacije ne posmatraju samo kao propratni efekti ekonomske ne pravde i eksploatacije, nakon ijeg ukidanja e i one po automatizmu nestati. Herbert Markuze e, tavie, upravo u marginalnim grupama i radikalnim studenti ma prepoznati revolucionarne subjekte, to proleterijat vie nije, budui da mu je pozni kapitalizam anestezi3

Izvesno pomanjkanje patriotizma kod kulturne levice Rorti vidi ak i u zanemarivanju amerike intelektualne tradicije i preteranom za nimanju za francuske i nemake filozofe. Ovo je iznenauje, budui da je esej (odnosno predavanje) nastao gotovo u isto vreme kada njemu nije odobrena viza za Srbiju, gde je trebalo da dri predavanje protiv dravnog ograniavanja akademskih sloboda, i gde verovatno ne bi domaoj levici spoitavao da puno ita strance (Francuze") i da joj manjka patriotizma. Up. ..Yugoslavia Bars Scholars Seeking to Meet Dissident in Serbia", The Chronicle of Higher Education, 22. 1.19994 The first is that the Left should put a moratorium on theory", R. Rorty, A Cultural Left", ibid. str. 91. (VII)

Predgovor

rao nezadovoljstvo lukavim manipulacijama ljudskim potrebama, sredstvima komunikacije, jezikom i milju, time to im je, izmeu ostalog, stimulisao trivijalne, materijalne elje, koje je lako zadovoljiti i integrisao ga u buroaske institucije. Markuzeova uticajna studija ovek jedne dimenzije: rasprave o ideologiji razvijenog industrijskog drutva" iz 1964. je svojevrstan kamen mea koji simbolie naputanje interesovanja levih intelektualaca za radniku klasu i poetak potrage za novim saveznitvima. Jedan od retkih teoretiara iz tog perioda, kao i ove zbirke, kod kojeg je jo uvek ivo seanje na staru levicu, odnosno na njeno fokusiranje na radniku klasu, jeste Luj Altiser. On je ujedno i jedini koji je politiku borbu vodio i na tradicionalne naine, kao aktivni lan Komunistike partije Francuske. U Filozofskim fragmentima II" su i dva teksta o Levi-Strosu, iji je doprinos trasiranju diskursivnih puteva savremene levice takoe ogroman. Senzibili tet dananje kulturne levice" za neevropske narode i kulture, odnosno njihovo ljudsko i kulturno dostojan stvo, poeo je da se raa u Levi-Strosovim spisima o primitivnim kulturama". itavo poglavlje Divlje misli" (1962) posveena je polemikom napadu na Sartrove teze iznete u Kritici dijalektikog uma", gde Sartr za stupa raireno miljenje da su pripadnici ezgotinih" drutava nesposobni za intelektualnu analizu i racio nalno obrazlaganje. Marks i Engels su, podsetimo, o Slovenima jo drastinije pisali5, i sa ovakvim modalite tima staroleviarskog razmiljanja o Drugima, odnosno neevropljanima, od vremena Levi-Strosa postoji cezura koja se uglavnom do danas potovala.
5

Upor. Volfgang Viperman, Zato su Sloveni uvek glupi i surovi", u: NIN, br. 3004, 24. 07. 2008. [ VIII )

^9Jjeji* 0 p_hHosophica II

Da li danas istinske dileme levice predstavljaju te rorizam i verski fundamentalizam", kako misli Teri Iglton, ili da li su nezaposleni" novi revolucionarni su bjekt, kako podozreva Frederik Dejmson, neka su od pitanja savremene levice, u iju istorijsku diversifikaciju ideja Filozofski fragmenti II" nude mali, ali zanimljiv i pristupaan uvid. Dejan Anii

[IX]

Minima Francfurtensia

Teodor Adorno - istinski konzervativac

Tomas Ashojer

Adornova negativnost je zastraila mnoge. Danas se upravo njegova kritika nametnutog optimizma ini ubedljivom. Adorno, istina je, nije vie na savremenik. Adornovo delo je razoblieno sredstvima kojima se sam sluio - bezobzirnom kritikom. Nakon Adorna nema vie nije dnog autoriteta koji bi trebalo priznati, ak ni autoritet samog Adorna. Danas se njegovi tragovi gube u fakul tetskim seminarima i jedna filozofska epoha se okonala s jubilejom Sto godina od roenja Adorna. Vunderkind se vraa u salu prolosti, u galeriju giganata poput Kan ta, Hegela, Niea, Hajdegera. I Adorna. Ve deset godina pre Adornove smrti, njegove misli jedva da su se mogle nai izvan univerzitetskog sekto ra. Njihova istorija delovanja se iznenada zaustavila, iz javne svesti su gotovo potpuno iezle, dok kampanje koje preduzimaju protiv njega hriansko-konzervativne dravne kancelarije i njima odani mediji, i dalje se bodro odvijaju. Jedan od najuticajnijih mislilaca 20. veka ostao je bez velikog uticaja u intelektualnom mi ljeu. Genijalna pojava, iji su uvidi vrcali od suptilno sti i nad kojima se itaoci i danas postiuju, nije nala nijednog sledbenika. ini se da ga je vreme preteklo i jedino u (muzikoj) estetici rasprava u vezi sa njego vim delom nije potpuno utihnula, kao to svedoi odjek Adornove knjige o Betovenu i njegova Teorija muzike produkcije". Jedna nova kritika patologije kapitalizma"
[3]

trai tanane veze sa Fukoom, Dudit Batler nam je ne 2 davno dala podsticajnu reinterpretacija njegove etike. Upravo su ga neki njemu verni proglasili za preteu Hartove i Negrijeve knjige Empire, mada njihovi snovi 0 samoizbavljenju jedva da bi kod Adorna izazvali ita 3 drugo do zgraavanja. Sve ostalo kod Adorna se ini utoliko udnijim. Iz crne tame u sadanjosti pomaljaju se filozofske ruine. Nita se ne ini toliko istorijski prevazienim koliko Adornove reenice o istoriji i o objektivnoj tendenciji istorijskog doba. Jezu iri rvanj njegove metode. Avetinjski zvue reenice o vremenskom toku im se izdvoje iz konteksta njihovog vremenskog nastanka i zaboravi razoarenje iz kog su potekle: Svet je sistem uasa". Ili jo jedna takva reenica, kao u kamenu isklesana: Prosvetiteljstvo se pretvara u mit". Ono se prema stvarima ponaa kao diktator prema ljudima". Ovladavanje prirodom je izvor svakog zla Od takvih velikih spekulacija danas nije mnogo ostalo - ili, sluei se Adornovom frazom: manje nego
Upor. npr: Axel Honneth, Foucault und Adorno. Zwei Formen ei ner Kritik der Moderne", u: Postmoderne" oder Der Kampf um die Zukunft, izd. Peter Kemper, Fischer Verlag 1988', str. 127-145; prevod: A. Honneth, Foucault i Adorno: dva oblika kritike moderniteta", prev. J. Perun, u: Pitanja, 18,5-6, str. 91-96; Peter Dews, Adorno, post-strukturalizam i kritika identiteta", prev. F. Filipovi, u: Trei program77-78 (1989), str. 331-352.
2 Upor. Judith Butler, Kritik der ethischen Gewalt. Adorno-Vorlesun gen 2002, Institut fr Sozialforschung an der Johann Wolfgang Goe the-Universitt, Frankfurt am Main: Suhrkamp, 2003; engl, prev.: J. Butler, Against Ethical Violence", u: Giving an Account of Oneself, Fordham University Press 2005, str. 41-82. 3 1

Upor. Michael Hardt/Antonio Negri, Empire, Cambridge, Ma ss.: Harvard University Press, 2000.

[4]

nita. Njihov beleg vremena" je oigledan. Ono to je, meutim, neokrnjeno preivelo skrajnuo je pobedniki pohod analitike filozofije i hlaenje problematike isti ne. Osloboditi se Adornove filozofije predstavljalo je osloboenje i bilo je lako zbaciti ak i ono teko. I bilo je nuno. Niko nee danas moi Adornu da ukae poast, a da se ne dotakne njegovog najranjivijeg mesta: to da je na udan nain potcenio momenat slo bode demokratije. Razlog za to se moe jasno navesti. Adorno je bio obuzet milju da su potinjavanje prirode i vladavina nad ljudima dijalektiki isprepleteni. Ono to ljudi ine prirodi, to ine i sebi samima. Od te misli sve zavisi, ona je za njega apsolutno vaila i predsta vlja srce njegove filozofije. Adorno je bio ubeen da se potinjavanje prirode reprodukuje u drutvenim prinu dama i odnosima vladanja, i to u formama neprimetnog nasilja, takoe protiv vlastitog ivota. U drutvenim okolnostima subjekt preivljava samo zato to potiskuje svoje nagone i porie vlastito sopstvo. Ova vladavina nad spoljnom i unutranjom prirodom pretvara drutvo u borbeno poprite jednog instrumentalnog uma koji sve, ukljuujui i druge ljude, deklarie kao objekte. Od Homerovog Odiseja koji se privezao za jarbol da bi umi rio svoje strasti, sve do atomske bombe - u svemu se pokazuje isto ludilo, jedna ista logika, jedan vladajui duh u civilizacijskom procesu. Na ovakom podruju prepunom kratera nije jedno stavno pronai mesto slobode. Jer kada su ovladavanje prirodom i ljudima usko isprepleteni, oni proimaju sve odnose i ini se gotovo nebitnim kakvo je politiko raspoloenje jednog drutva. Sfera socijalnog saima se u prostor za manipulaciju koji naseljavaju osobe sa slabim egom, kojim vladaju mrane sile birokratije i industrije kulture. To je upravo bio Adornov dirigova(5]

ni" svet sa svojom razorenom" sveu koja je sasvim ispunjena dezom, reklamama i popom. Shodno tome, Adorno se, po povratku iz amerikog egzila iju je slobo du do kraja branio od svih namrgoenih resentimana", susreo sa posleratnom realnou u Nemakoj s velikim nepoverenjem, do sri nesiguran u njenu egzistenciju i u to hoe li se nova sloboda pokazati kao deo one prasta re prie o ovladavanju prirodom, koja se u apsolutnom uasu odigrala u Auvicu. Jirgen Habermas je, mora se rei, u temeljnoj kri tici kristalno jasno pokazao da Adornovo razmiljanje vodi u slepu ulicu, u kontradiktornost koja se ne moe razreiti filozofskim sredstvima. Kako je u Teoriji ko munikativnog delanja (1981) napisao, Adorno ne moe da pokae normativna merila svoje kritike, te sam sebi izmie tlo pod nogama. Habermas kao daje ispod kon veksnog soiva svoje analize sprio ivotnofilozofski sadraj njegovog del. Presekao je dijalektiki vor kojim je Adorno vezivao vladavinu nad prirodom sa vla davinom nad ljudima. Sada je Adorno i u Frankfurtu bio rudar bez lampe. Ko bi jo eleo da ga sledi? No, tako je to sa prosvetiteljstvima, ona obelodanjuju i neophodna su, ali kada to ine, skrivaju neto drugo. Ponekad je njihov predmet sve manji i manji, dok putpuno ne nestane iz vidokruga i vie nema ta da se spase. Moda je danas smisleno olabaviti vezu izmeu teorije demokratije i filozofije, krenuti drugim stazama i nado vezati se upravo na mestu gde se Adorno usredsreuje na ludilo moderne, njene granice i njeno nasilje. Moda je on jo samo tamo razumljiv, gde nam se danas ini najnerazumljiviji. Na primer, u svojoj predstavi prirode kojom se ne moe raspolagati" {unverfgbare Natur). Adorno je pod tim pojmom podrazumevao svaki supstrat koji se
[6]

ne moe prosvetiti, koji prethodi ljudskoj praksi, a ipak stalno podlee njenom domaaju. Nauka i tehnika daju sve da proire svoja podruja moi, ak i na neprozi ran temelj ivog bia", dakle ne samo na ono spoljanje pojedinaca, ve i na njihovu prirodu. To danas izgleda samo po sebi razumljivo. Ali upravo zato to je nakon deifrovanja ljudskih gena bioloka priroda dospela u fokus gen-tehnikog programiranja, Adornov pokuaj da dovede u vezu ovladavanje nad prirodom i nad lju dima, poprimio je mranu aktuelnost, jer e zadiranje u ostatak ivog bia 'kojim se ne moe raspolagati', kako se i Habermas u meuvremenu pribojavao, uvui meuljudske odnose u komplikovanu situaciju. Genetska tehnika jo jedanput proiruje podruje za intervenciju i omoguava da ljudi modeliraju ostatak neodreene prirode. Za Adorna bi to bilo skandalozno, predstavljalo bi gotovo samodemaskiranje moderne racionalnosti" koja stremi tome da potinjava. Njena lepa volja da eli da vlada svim stranim i neodreenim, pomera granice do neroenog deteta, do njegovog neidentiteta. Ljudi se vie nee susretati kao autonomni su bjekti, ve kao neivo ivi proizvodi svoje volje, upravo kao neto Identino. Posledice toga bi za Adorna bile oigledne. Ako je ak i unutranja priroda oveka Neto" sto je tehniki izmanipulisano, u tom sluaju se koi proces obrazo vanja vrste i vladavina znanja nad ivim biem" je ap solutna. U Adornovim oima to ne bi bio signal slobode, ve znak trajne neslobode, deformacija duha". Ljudski duh je deformisan jer se postavlja kao apsolutan i nije slobodan da postavlja granice svojoj slobodi. U njemu prebiva jo uvek arhaina prinuda. Moderna nikada nije bila moderna. Savremenicima zvui jo neobinije ono to Adorno
[7)

naziva neutralizacijom". Neutralizacija" je naslov po4 slednjeg poglavlja njegove Negativne dijalektike, i nju bi trebalo slobodno itati kao testament. Na prvi pogled, re je o zadrtoj tubalici o zlu kapitalistike kulturne industrije i vladavini reklame. Na to ne treba troiti rei; Adornovo pesimistiko vienje je u medijski razvijenim zemljama odavno postalo realnost. Kada se u neoliberalnim, neobuzdano konkurentskim drutvima televi zijski ou-programi ne libe da ak i nezaposlene bacaju publici da ih prodire, to je nadmailo uglavnom sve to je Adorno mogao zamisliti pod divljanjem elektronskih medija. ak i lutkarsko pozorite", koje prireuje italijanski predsednik vlade, na zapanjujui nain podsea na ono to je Adorno prorekao demokratiji: mafijaku vladavinu sainjenu iz koncerna i klika. Berluskoni sebi pribavi nekoliko televizijskih kanala, slomije im kimu i pusti ih da igraju kako on svira. Po emu je to drugaije od ozloglaenog odnosa zaslepljivanja", od kulturnoindustrijske neutralizacije"? A opet, to bi bila samo polovina istine. Neosnova no je rairena tvrdnja da je Adorno u sluaju kultur ne industrije kritikovao samo politiku manipulaciju, obezbeivanje lojalnosti mase daljinskim upravljanjem. Otuda mnogima nerazumljivo zvui da on ni od ega vie nije strepeo nego od neutralizacije predanja u koji ma se raspravlja o prvim i poslednjim pitanjima oveka. Adorno kritikuje graansko drutvo" ne samo zato to ono meuljudske odnose potinjava principu razmene; on ga kritikuje jer ono vri skoro neljudski pritisak da se prilagodimo" i na taj nain spreava da se pojedincu
4

T. Adorno, Negative Dialektik, Frankfurt: Suhrkamp, 1966; T. Ad orno, Negativna dijalektika, prev. N. ainovi-Puhovski, BeogradBIGZ, 1979.

[8]

Fragmenta

phiiosophica

II

otvori svest o poslednjim pitanjima", svest o samoi i krivici, bolesti i smrti. Metafizika interesovanja lju di imaju potrebu za percepcijom ljudskog materijalnog stanja. Sve dok god im se ono zamagljuje, ive pod ve lom maye". Ovo su zapanjujue reenice, i intelektualna levica bi bila na dobitku da je sledila njihove tragove, umesto to ih je socioloki izbrisala. Adorno, koji ovde dovo di u vezu materijalistiki i metafiziki motiv, ne sudi o pravom drutvu po tome da li je ono slobodno i pra vedno; on o njemu sudi po tome u kojoj meri ono daje mogunost pojedincu da se odnosi prema najnunijem" [pitanju], a za njega je to najpre bila svest o neprav di smrti". Smrt, to je hrid na kojoj se svaka utopija, svaka kritika teorija nasuka. Nije zamislivo nikakvo drutveno poboljanje koje poiva na skandalu smrti, ili koje bi ga moglo odstraniti iz sveta. Kada ga je jed nom sociolog Arnold Gelen zgranuto upitao da li zaista sve eli da natovari pojedincu, bez institucija koje bi ga rasteretile, Adorno je rekao: Imam predstavu o objek tivnoj srei i objektivnom razoarenju, i rekao bih, da dok god ljude rastereujete i od njih ne oekujete potpu nu odgovornost i samoopredeljenje, njihova je srea na ovom svetu privid". Adornova etika se ne moe razdvojiti od kritike kapitalizma S ovim radikalnim razumevanjem metafizike i slo bode, Adorno, nezamislivi konzervativac, do ludila je doveo realno postojei konzervativizam. Radikalno je bilo to to je Adorno tvrdio da se tek pod uslovima mo derne pokazuje s t a j e preostalo od metafizike. I ako je neto i preostalo, moralo bi proi kroz iglene ui reflek[9]

sije, i nita iz nje ne bi smelo da proizae nepromenjeno, nakon to je Auvic unitio poverenje u smisao istorije. Za otroumne ovo je takoe znailo: ko nije prisvojio tradicije, a to su na prvom mestu bile estetske tradi cije, nema prava da ih kritikuje. Prisvajanjem, dakle kritikom, ostajemo vezani za njih i u njima prepoznaje mo prethodni inilac istine kako bismo ga ouvali kao onog koji se menja". Iako zvui bezazleno, ova misao je razorila vetaki svet konvencije. Adorno najiskrenije tvrdi da sudbina drutva visi na svilenim koncima njegove simbolike razliitosti, na bogatstvu njegove umetnosti, predanju i jeziku. Sve ostalo bi bila prazna sloboda - autistina moderna ui u samoizgraenoj peini i divi se slikama na zidu koje sebi sama slika. Time se moraju opovrgnuti glasine da Adorno upor no ostaje u negativnom, u melanholiji pesimistikog po gleda na svet, koji oko sebe ne vidi nita do crno u cr nom umirue kulture". Tano je, dodue, daje Adorno bio podozriv prema pozitivnom miljenju", da je bio protiv svih prinudnih konformista, koji bez svesti aminuju i svemu kau Da". Za njega je miljenje negativnog produktivnije, jer otvara prostor za refleksiju. S dru ge strane je upozoravao na to, i tu se vide tekoe koje namee svom itaocu, da se od negativnog ne stvara feti, poza intelektualca, koji kao u nekoj vrsti predujma najpre kae ne" vlastitoj tatini. Minima Moralia, Adornove Refleksije iz oteenog ivota5 poznato su mesto na kom on testira svoje miljenje, koje je u stanju da porekne i sopstvene negaUpor. T. Adorno, Minima moralia: refleksije iz oteenog ivota, prev. A. Buha, Sarajevo: Veselin Maslea, 1987 i Sremski Karlovci, 2002 2 . [10]
5

Fragmenta phiiosophica II

cije. Zbirka misaonih fragmenata izdata 1951. ne govori zapravo samo o oteenom ivotu", ve o tome kako bi bilo ispravno iveti pod uslovima koje zateknemo. Re 6 je o etici. Kako je Martin Zel pokazao, Adorno ne trpi izgovore i eli da sprei da se pravdamo negativnim, drutvom, neistinitim" ili odnosima zaslepljivanja. Koliko god da je svet skuen, ne srne se dopustiti da nam izmami smisao za pravi ivot, san o postojanju bez stida". Onaj ko to pak ini, ide na ruku otuenim od nosima, njihovom sveproimajuem principu razmene, zahladnjelom ivotu" u graanskom subjektu". I ovde, na polju etikog, ne moe da proe bez para doksa. Adornov ideal uspelog ivota skonava u subjek tivnom doivljaju slobode - a istovremeno je to, to on opisuje kao uspeh, povezano s oduzimanjem upravo te slobode, s kontemplacijom, doputanjem, uopte s pasi vnim iniocem. arobne rei su zastajanje (Innehalten) i refleksija. Pogreno za njega poinje ve tamo gde ne moemo zamisliti nita drugo osim ivota koji upravo sada ivimo. Adorno je zaista verovao da refleksija slo bode, puka samosvest, see do onoga stoje udaljeno od konanog". Stoga bi sloboda nalazila svoje dostojanstvo u obuzdavanju autonomije i otvaranju" za predanost" i ljubav" - ona je za Adorna jedina strast kojoj polazi za rukom da, nakon gnostinog pada u svet, prevazie tugu i bolesnu usamljenost u kojoj je zarobljena itava priroda". Unutranja dubina subjekta ne postoji ni u emu drugom nego u nenosti i bogatstvu spoljnog, opaajnog sveta".
Upor. Martin Seel, Adornos Philosophie der Kontemplation, Frankfurt am Main: Suhrkamp, 2004; M. Seel, Zur Dialektik von Moderne und Postmoderne. Vernunftkritik nach Adorno, Frankfurt am Main: Suhrkamp, 19851.
III)
6

Ipak bi bio pogrean zakljuak kada bismo verovali da je mogue radvojiti Adornovu etiku od njegove kri tike kapitalistike ekonomije. Ona je zaista neraskidivo vezana sa predstavom o pravom" drutvu - drutvu koje vie ne primorava svoje lanove na nepravdu i so cijalnu patnju, koji su suvini kada se ima u vidu stepen postojeeg socioekonomskog bogatstva. U tom ve odavno istorijski moguem drutvu, kapitalizam ne bi bio religija, nikakva ekonomija svetskog spasenja, ve pravedna razmena". Bilo je dovoljno svega etvrt veka da sadanjem vremenu postane potpuno stran mesijanski motiv koji su ove ideje nosile sa sobom. Jer se drutvo koje je osloboeno unutranjeg nasilja, prema Adornu, jedva razlikuje od realnog; u njemu bi sve bilo drugaije, a opet bi skoro sve ostalo isto. To su misli kojima Adorno kri zapovest zabrane slika" i predstavlja kako bi tre balo da se ostvari uspeli ivot, civilizacija bez uasa ili preneseno na nau sadanjost: svetsko drutvo bez tero ra. Beskonfliktno stanje bi svoju sreu imalo u tome to Strano ostaje u doputenoj blizini kao daleko i razliito, s onu strane heterogenog kao i linog". U vremenima sve snanijeg i tvreg Zapada", u ijim se intelektual nim debatama do sri ustaljuje pitanje kapitalizam ili varvarizam", ova reenica u sebi ima neto nadrealno. Pod pritiskom injenica izgleda nezamislivo uopte o njoj razmiljati. Ali ona pokazuje koje se pitanje u Adornovom delu pomalja iza onog zastarelog: problem nasi lja. Nasilje je granica koja prolazi posred moderne i ono predstavlja krajnju taku u kojoj Adornovo razmiljanje dotie sadanjost. Skandal modernog nasilja rui mogunosti filozofije i upuuje na estetiku. Prema Adornu, samo je umetnost ouvala nesvesnu svest o tome kako se moe obusta[12]

viti nasilje. Ona preuzima na sebe svu tamu i krivicu sveta". Kada je Adorno jedne veeri imao goste, meu posetiocima je dolo do svae koja se nije mogla resiti renikom Marksa i Engelsa. Adorno, tipini antitragiar, ustaje, seda za klavir i - svira. Prevod s nemakog: Kristina Doen DIE ZEIT, 4. 9. 2003.

[13]

Surovi Nemac
Adam Kir

Taj olo mi nee ulaziti u kuu", reklajejednom pri likom Hana Arent za Adorna. Odnosi Teodora Adorna sa intelektualnom i kulturnom elitom njegovog doba, koji nisu uvek bili harmonini, ine vaan i interesan tan deo biografije ovog mislioca i njima je konano posveena zasluena panja u novoj biografskoj stu diji o Adornu Detlefa Klausena. etajui se nedavno kraj muzeja Metropoliten, video sam momka koji je bio u godinama za diplomca i koji je nosio majcu sa natpisom Ja (srce) Adorno." Ne znam do koje mere je slogan trebalo da nosi ironinu poruku, ali je savreno pogodio dvosmislenost koja i dalje, nakon 40 godina od smrti Teodora Adorna, prati njegovo ime. S jedne strane, on je ona vrsta intelektualaca koji ne maju samo svoje itaoce, ve imaju i oboavaoce koji sebe delimice definiu privrenou njemu. irina i ap solutizam njegovih prosuivanja, nain na koji motri sa teorijske visina na kulturu i istoriju, inspirie kultnu" posveenost, koju skromniji mislioci niti privlae niti prieljkuju. Adornova kritika teorija, koja dozvoljava onom koji njome rukuje da i u najtrivijalnijim produktima kultu re otkrije peat istorije, posebno je privlana u naem postideolokom dobu kada je Marksova analiza kultu re plauzibilnija od marksistike ekonomije. (Pogledajte,
[14]

primera radi, bilo koji broj izdanja magazina n+i, gde je Adorno duhovni tutor.) ak i poznata teina Adornove proze, koja na engleskom zadrava auru apstraktnosti nemakog, doprinosi njenoj primamljivosti. Kao i kod gurua koji sedi na vrhu neke planine, njegovo uenje ine zavodljivijim muke na koje traga nailazi tokom puta. Ipak, ta majica istovremeno demonstrira - dija lektiki, kako bi Adorno rekao - samoukidajuu pri rodu njegove slave. Uzdii njegovo ime do te mere da ono postane slogan znai u isto vreme redukovati ga na brend, na jedan od promenjivih oznaitelja pomou kojih kupac konstruie svoj iluzorni identitet. To je kolski primer onoga stoje Adorno zvao reifikacijom", svoenje ivog subjektivnog iskustva na nivo mrtve stvari. Ovaj ki simbol srca zapuio je usta i izneverio skoro nepodnoljive zahteve Adornove misli, koja je brutalno konzistentna u nepoverenju u zadovoljstva, u svom odbacivanju utehe, u udnji za nepostiivom uto pijom. Ne. Adorno, koji je pisao da ak i drvo koje cveta lae da u svom cvatu moe biti bez senke terora", si gurno ne bi eleo mu se ime nae iza srca. U najboljem sluaju mrsko bi uivao u potvrivanju moi onoga to je on nazvao kulturnom industrijom, koja podreuje i najmonije izazove svojoj vladavini. I moda je fer doda ti: njegova sujeta bila bi zadovoljena. Jer kako je jednom prilikom ena Maksa Horkhajmera, njegovog kolege iz Frankfurtske kole, zapazila: Teodor je najmonstruozniji narcis kojeg moete stresti bilo u Novom, bilo u Starom svetu." Otrina ovog stava izdvaja se meu mnogim stavovi ma o Adornu citiranim u knjizi Teodor V. Adorno: Po

ns]

slednji genije" ; ali resentiman prema Adornu su i drugi delili. Fascinantna studija Detlefa Klausena nije sasvim biografska, ne izlae Adornov ivot hronoloki, tematski skae kroz vreme", a pretpostavlja i da je italac temelj no upoznat sa Adornovim radom i okruenjem. Najbolje se moe opisati kao biografija Adornovih prijateljstava - ili jo bolje, njegovih odnosa s drugima, jer su i njegovi prijatelji proli faze u kojima im se nije dopadao. Klausen, koji je imao prilike da studira sa Adornom, pie kao uenik koji se zauzima za svog mentora, a pro tiv zlobne kritike koju je on esto inspirisao. Ali ono to je vezivalo Adorna za briljantne ljude koji se nalaze u ovoj knjizi - od poznatih umetnika kao to su Alban Berg, Fric Lang i Tomas Man do idiosinkratinih mi slilaca kao to su Zigfrid Krakauer, Ernst Bloh i Valter Benjamin - bilo je neto mnogo jae od naklonosti. To je bila istorija, istorija Nemake i nemakih Jevreja u 20. veku, koja je preselila Adorna iz Frankfurta u Los Aneles i opet nazad u Frankfurt, i pretvorila njegov ivotni rad u neprekidno promiljanje katastrofe. Bliska prolost uvek nam se prikazuje kao da je ra zorena katastrofama", pisao je Adornu u radu Minima Moralia, zbirci aforizama napisanih tokom Drugog svetskog rata. Kako biste shvatili jainu ove maksime morate znati tok Adornovog ivota. Roen je u Frank furtu 1903. kao sin Oskara Vizengrunda, jevrejskog trgovca vina, i Marije-Kalveli Adorno, profesionalne pevaice iz italijanske katolike porodice. (Klausen je slabo odbranio Adornovu odluku da zameni oevo prepoznatljivo jevrejsko prezime majinim, dok je bio u izgnanstvu u Americi tokom rata). Postoje bio jedinac,
1 Detlev Claussen, Theodor Adorno: One Last Genious, Belknap Press of Harvard University Press 2008; nemaki izvornik: D. Claussen, Theodor W.Adorno. Ein letztes Genie, Fischer 2005. [16]

Fragmenta phiiosophica II

roditelji su ga izuzetno voleli i smatrali ujedno udom od deteta. Do kraja ivota suoavao se sa otrim kon trastom koji je postojao izmeu porodinog doma - sig urnosti, ljubavi i slobode - i ivota u koli gde je bio ismevan i maltretiran. U pravom smislu sam mogao", pisao je 1935, da iz vedeni faizam iz svojih seanja na detinjstvo. Kao to osvaja alje izviae u najzabaenije provincije, faizam je, mnogo pre nego to je sam umarirao, poslao svoje predstrau: moje vrnjake iz kole... Petorica domoljuba okomili su se na jednog kolskog vrnjaka, prebili su ga, a kada se on poalio nastavniku, optuili su ga da je izdajnik razreda - zar oni nisu isti kao i oni [nacisti] koji su muili zatvorenike samo da bi opovrgnuli tvrd nje stranaca da su zatvorenici bili mueni?" Klausen potvruje ono to bi trebalo da bude prilino jasno: da je Adorno deak koga su pretukli deaci iz razreda. Bio je rtva petorice deaka koji su inili takoz vani Bezazleni klub (Harmless Club), petorice deaka koji bi se okomili na druga iz razreda uz antisemitske povike: Pozdravljamo, oe Abrahame!" Manihejsko oblije njegovog detinjstva - utopija ljubavi na koju se ostrvio svet okrutnosti i strasti za vladavinom - preivljava u njegovom zrelom miljenju. Iako je doktorirao izuzetno mlad, u 21. godini, Adorno se nadao da e njegova budunost biti u muzici, da e nastaviti porodinu tradiciju svoje majke. Otiao je u Be kako bi studirao najnovije tehnike atonalne kom pozicije, gde postaje uenik Berga, sledbenika Arnolda Senberga. Ali kako to Klausen pokazuje, u izuzetno konkurentnom miljeu Druge beke kole, Adorno se nalazio u senci Hansa Ajslera, koji e postati njegov doivotni prijatelj. Konano, Adornove su se ambicije preusmerile sa
[17]

komponovanja na muziku kritiku. (Pravo je udo, a i teta to je 30-e godine 20. veka, umnogome kljune godine Adornovog ivota, Klausen potpuno zapostavio.) Ali njegovi radovi na temu muzike su od poetka bili oblikovani njegovim interesovanjem za drutvo i poli tiku. Vremenom e mu muzika, konkretno, a kultura uopte, omoguiti dobar poloaj za kritiku onoga stoje on video kao otuenje i lanu svest buroaskog drutva. Ovo je pogotovu uzelo maha kada Adorno dolazi u Los Aneles 1940, gde je mogao, iz prve ruke, da posmatra rad filmske i radio industrije. ak je i Klausena sramota Adornovog neupuenog i snobovskog odbacivanja amerike popularne muz ike, koju je jednim imenom zvao dez". Izgleda daje ovo lepa mrlja u njegovom radu", priznaje gospodin Klausen; ali zapravo je i vie od toga. Prezir koji poka zuje prema dezu i ljudima koji ga sluaju, njegovo uverenje da je popularna muzika jednostavno orue ko jim se kulturna industrija koristi kako bi porobila svest mase, sugeriu arogantni apsolutizam karakteristian za njegovu misao uopte. Poto je muziku video kao hegelovski progres od Betovena do enberga, uvek pratei stalno otuenje buroaskog drutva, Adorno je gledao na svaku muz iku koja je bila manje otuena nego to je enbergova, kao na kukaviko povlaenje, odbacivanje teko prih vatljive spoznaje. (Koliko je ovo vailo za neoklasicizam Stravinskog, toliko je vailo i za Andrews Sisters.) Na slian nain kritika teorija pokuava da objasni celokupnu savremenu istoriju kao neizbeno razvijanje" istorijske dijalektike koja kulminira u nacizmu. Adorno je izvrnuti Hegel: umesto da pokuava da dokae da is toriju pokree lukavstvo uma, on pokuava da pokae da ona marira korakom fiksiranim ka bezumlju. U
[18]

spisu Minima Moralia, Adorno je preradio Hegelovu maksimu istina je celina" u celina je lana". Ipak, pored sve intelektualne otroumnosti koju je Adorno produbio svojim radom, i svih nesumljivih uvida u istoriju i kulturu koje je stekao, upravo je tota litarna priroda njegove misli ta koja je ini tako upit nom. Adorno je pokuao da pokae, sa tankoutnou uenjaka, kako je svaki aspekt ivota u 20. veku uvuen u isti proces otuenja, eksploatacije i patnje. Pogrean se ivot ne moe voditi ispravno", objavio je, a iz toga je proisteklo da je svako ko veruje da ivi ispravno, ili uiva u lanim zadovoljstvima" buroaske kulture, bio u tekoj zabludi. Adorno efektivno porie mogunost spontanosti i pluralizma, slobode i novih poetaka - drugim recima, sve ljudske kapacitete koje humani zam kao takav ine moguim. Mesta za sreu, kako je to Adorno zamislio u svojoj maglovitoj utopiji, bie samo s onu stranu pokajanja. Mogao je da pie vrlo dirljivo o toj utopiji, esto poteui slike iz detinjstva, kada sugerie daje deja ljubav pre ma ivotinjama u vezi sa dejom nezainteresovanou za profit i gubitak. Poto postoje bez bilo kakve svrhe poznate oveku, ivotinje poseduju samo svoja imena, u potpunosti nesposobne za razmenu" tvrdio je Adorno. Najbolja stvar u vezi sa Klausenovom knjigom jeste u tome to nam pomae da razumemo krajnosti Ador novog iskustva, koje su doprineli raanju tolike nade i tolikog oajanja. Prevod s engleskog: Dejan Anii NIN, 1. 5. 2008. (The New York Sun, 9. 4. 2008.)

[19 J

Kvaritelj omladine - Herbert Markuze i 1968.

Gotfrid Oj

Za godinu 1968. se kae da se s njom moe uporediti samo jo 1789. po gustini deavanja, po tempu u kom su se vani dogaaji odvijali na raznim stranama sveta. Ona ostaje ipak najvie upamena po studentskom po kretu u Evropi, koji je svoje duhovne inspiratore imao u itavom nizu znamenitih mislilaca. Ali ini se da ni Vilhelm Rajh, ni Teodor Adorno, ni bilo ko drugi, nisu obeleeli zapadnoevropske studentske nemire u meri u kojoj je to uinio Herbert Markuze, pronicljivi kritiar kapitalizma koji po njemu produkuje viak represije", lane potrebe", oveka jedne dimenzije" itd. Njegovi politiki spisi iz 60-ih i 70-ih su tek nedavno skupljeni i objavljeni (neki po prvi put) i konano se prua celovitiji uvid u politike stavove i aktivnosti mislioca koji je gotovo pao u zaborav. Moda je sudbina intelektualaca koji su se isuvie blisko vezali za odreene drutvene pokrete da, nakon to ti pokreti utihnu, padnu u zaborav. Barem je tako u sluaju Herberta Markuzea (1898-1979); ni u rod nom Berlinu, ni u gradu Frankfurtske kole" niti na amerikim univerzitetima gde je predavao od 1934, nakon to je emigrirao iz Nemake, nije bilo, da nave demo samo jedan primer, javno uprilienog seanja na njega povodom 25. godina od njegove smrti. Naslee jednog od utemeljivaa Nove levice nije, meutim, jo uvek ni priblino u celosti izueno i tek
[20]

Fragmenta

philosophica

II

nedavno su se pojavili sabrani spisi pod imenom Stu dentski pokret i njegove posledice", u kom su skupljeni politiki tekstovi iz 6o-ih i 70-ih godina, delimice po prvi put publikovani, dakle iz decenija kada se Markuze kao ni jedan drugi predstavnik kritike teorije, solidarisao sa buntovnom generacijom. Onoliko koliko je Markuze danas tih, toliko su, za njegovog ivota, politiki protivnici uzrujano raspravlja li o opasnosti kakvu bi mogao da predstavlja: ekstrem no desne grupe su ga otro napale, nekadanji guverner Kalifornije Ronald Regan i vice-predsednik Spiro Enju lino su se zauzeli da se kao kvaritelj omladine" ukloni sa Univerziteta San Dijego. Profesorski ugovor mu je prekinut 1969. i do 1976. mogao je da predaje samo sa statusom privatnog docenta. Ali ni evropska radikalna levica - razoarana njegovim odricanjem od romantizama u vezi sa radnikom klasom - nije ga simpatisala. Kolale su prie da je dounik CIA-e, s obrazloenjem da je 40-ih radio kao istraiva u amerikoj Office of Strategic Services. Pri tom se on sasvim sluajno naao u pravo vreme na pravom mestu: konferencija koju je zakazao UNE SCO povodom 150 godina od roenja Marksa, odvela ga je u maju 1968. u Pariz, gde e biti svedok militantnih ulinih borbi u latinskoj etvrti". Neposredno nakon toga e biti gost i u Berlinu gde mu je nemaki studen tski pokret priredio buran doek. Ugled eksperta za evropski i ameriki studentski pokret e pak, nakon povratka u Ameriku, konano izgubiti. Integrisani radniki pokret Drutveno-teorijska podudaranja sa ciljevima po kreta nisu bila sluajna, kao to pokazuje tekstovi 0 studenstkom pokretu: nova opozicija ne moe vie
[21]

M i n ijt^a^FTjOm^jF^jj^t^jn^^ci

ponii iz radnikog pokreta, budui daje on integrisan u socijalno-dravni kapitalizam. Samo su nezavisni in telektualci kao i drutveno marginalne grupe u stanju da postanu, putem borbe, novi revolucionarni subjekt. To je za Markuzea znailo nedvosmisleno odricanje od masovnih partija, i otuda je preferirao spontane, decentrirane grupe umesto centralizovanih i organizovanih pokreta. Neophodni su novi politiki jezik i nove forme akcije koji pokazuju da ljudi deluju s razliitim potrebama. Na pomolu je tada video, ni manje ni vie, prvu revo luciju koja je izgraena na dostignuima industrijskog drutva: Pobeda nad potinjavanjem ljudi oruima za rad i produktivno i progresivno ukinue otuenog rada vodice ekonomskoj, politikoj i kulturnoj revolu cija - sve tri revolucije u jednoj - a mo ove dimenzije nadaleko premaa sve dosadanje revolucije". Imajui u vidu radikalne promen, kao to je recimo intelektualizovanje produkcije i porast nematerijalnog rada, valja se konano oprostiti od fetiizma rada" i mistifikacije pojma klase". Dok bezuslovna vera u predstojee revolu cionarne promen moe zvuati u nae vreme zastarelo, Markuzeova analiza preokreta u produkcionim odnosi ma danas je sve drugo do prevaziena. Socijalizam za Bliski Istok Mnogo manje su, meutim, poznati Markuzeovi sta vovi i lanci o stanju u Izraelu, gde se nalaze konkret ni zahtevi za regulisanje problema izbeglica, osnivanje demilitarizovane zone u pojasu Gaze i Sinaja pod na dzorom UN i zahtevi za vraanje proteranih Arapa. Pokuaj da se jevrejska manjina putem proterivanja naini veinom, osuen je po njemu na propast: ,,Jevrejski narod mora ostati manjina u ogromnom sve[22]

Fragmenta philosophica II

tu arapskih nacija. On se ne moe od njega definitno izdvojiti a da se ne vrati na geto-egzistenciju na viem nivou". Kao utopiju skicira socijalistiko bliskoistoni dravni savez" u kom Jevreji i Arapi ravnopravno mogu zajedno da ive - strategija reavanja konflikta koji se danas nakon povlaenja socijalistikih ideala ini jo nereivijim. Saborci Vaan deo njegovih politikih spisa i pisama iz tog perioda odnosi se na linosti s kojima se revolt s kraja 6o-ih dovodi najdirektnije u vezu. Aneli Dejvis (1944ju njegovoj najboljoj studentkinji" po vlastitim recima i Rudiju Dukeu (1940-1979) posveenje itav odlomak. Markuze je srano podravao kampanju solidarnosti protiv predrasuda o Aneli Dejvis kao teroristkinji. Bio je, meutim, uzdran prema ortodoksnoj lanici partije Dejvis, koja je odbijala da kritikuje socijalistike zemr)e. koje su se s njom solidarizovale, zbog njihovog staljinizma. Markuzeovo i Dukeovo prijateljstvo je dokumentovano u prepisci, u ije nespektakularne teme spada raspad studentskog pokreta i ortodoskni zaokret u ~oim. Nakon atentata na Dukea, o San Dijegu je takoe bilo rei kao o moguem egzilu. Kada je tamo lansirana kampanja protiv red" Dukea, odluio se, uz nagovor Eriha Frida, da se preseli u Englesku, kasnije u Dansku. Markuze je s njim vodio prepisku sve do Dukeove iz nenadne smrti. Poput drugih tekstova u zbirci, i korespodencija sa Dukeom postavlja pitanje, ta bi to danas iz njegove zaostavtine, osim politiko-istorijskih aspekata. moglo biti interesantno. Za razliku od, recimo, Miela Fukoa iji su zaostali spisi, nedavno publikovani, izazvali I V U teoretsku raspravu, u sluaju Markuzea i u ovom pogie[231

Minima F r a n c f u r t e n s i a

du vlada nezainteresovanost, stoje nepravedno imajui u vidu izuzetno aktuelnu analizu intelektualizovanja i nematerijalnosti rada u ovom postliminium delu. Bilo bi svakako i od politike koristi kada bi se nekadanji 68-ai, danas na poloajima, prisetili kritike socijal ne drave: nain na koji danas reformiu" socijalnu dravu, u ono vreme zasigurno nije bio u planu. Prevod s nemakog: Dejan Anii NIN, 22. 5. 2008. (Frankfurter Rundschau)

I 24 1

Na kritiar - Jirgen Habermas

Aksel Honet

Od svih velikih intelektualaca koje je filozofija u naem veku iznedrila, Jirgena Habermasa razdvaja podjednaka teoretska distanca bilo od an-Pola Sartra, Bertranda Rasela ili Teodora Adorna. Habermas je mnogo izraenije nego Sartr, s kojim je delio svest o vanosti intervencija intelektualaca, ubeen u nunost povezanosti filozofskog uenja i politike orijentacije. Od B. Rasela, politikog akiviste iz anglosaksonske filozofske tradicije, odvaja ga, bez obzira na sve dalje razlike, sasvim drugi pojam teorije, koji je mnogo jae zasnovan na povezivanju sa drutvenom praksom. A od Adorna, mentora iz ranih godina, ija je fotografija krasila prilino hladnjikavo nametenu radnu sobu u Institutu za filozofiju u Frankfurtu, razlikuje ga njegova tenja ka filozofski zaokruenoj, sistematski zasnovanoj teoriji. Ali i svako drugo ime, recimo Herbert Markuze ili Miel Fuko, ostavlja nam prostora da raspoznamo uvek iste, specifine razlike: u odnosu na sve ove filozo fske intelektualce Habermas se ne zadovoljava time da teorija postane praktina putem zauzimanja politikog stava. On je povezivanje (Vermittlung) teorije i prakse uinio ak unutranjim pogonom programa koji svoje sredite ima u razvoju normativno sadrajne drutvene teorije. Ovim poduhvatom, koji se u 20. veku moe verovatno nai jo samo u delu Dona Djuija, Habermas je spasao levohegelovsko naslee iz 19. veka, preko 20.
125 i

veka, za naredni vek. To da danas uopte imamo svest 0 izazovu koji je povezan s idejom praktinog ostva renja uma, imamo u velikoj meri da zahvalimo njegovim naporima da nau sadanjicu filozofski pojmi u kritici ograniene, iskrivljene i izobliene racionalnosti. Poz nato je da je Habermas klju za ovu kritiku prepolovlje ne racionalnosti pronaao u ideji komunikativnog uma. Prema postmetafizikim uslovima, ovaj komunikativni um nije morao biti samo osnova filozofske kritike, ve i istorijska odredbena veliina - dupli zadatak, koji je He gel sasvim bezbrino mogao oekivati od svog koncepta apsolutnog duha. Ali ni po emu nisu uporedivi napori, koji su Habermasu bili vani, da tako smelu i hrabru ideju istakne u jednoj naunoj kulturi, koju karakterie otrenjujua profesionalnost. Ideja o sistematskom posredovanju izmeu miljenja 1 politikog delanja ni u kom sluaju nije stajala na poetku razvojnog puta Jirgena Habermasa. Zapravo, ovaj mladi ovek, koji je 1949. godine zapoeo svoje stu dije na univerzitetu u Getingenu, koje je nakon kratkog boravka u Cirihu nastavio u Bonu kod Eriha Rothakera,1 kraj rata je video kao ansu za stvaranjem nove demokratske pravne drave; ali izmeu ove politike samorazumljivosti i interesovanja, koje je pokazivao za filozofsku antropologiju (pod uputama svog uitelja Rothakera) i za miljenje Martina Hajdegera, u prvi mah nije postojala nikakva meusobna veza. To se iz nenada menja u trenutku kada doktorant nailazi 1953. na izdanje, u kom Hajdeger prvi put predoava javnosti svoje predavanje iz 1935. godine 0 Uvodu u metafiziku - bez ijedne rei moralnog distanciranja.2 Za razliku od
1

Erich Rothacker (1888-1965), nemaki filozof i sociolog, aktivni nacista i zagovornih rasnih teorija. - Prim. prev.
2

Upor. i Martin Heidegger? Nazi, sicher ein Nazi!", razgovor sa J.

[ 26 ]

Fragmenta

philosophica

II

veine svojih filozofskih savremenika, Habermas reaguje na ovo naknadno poricanje svake politike odgo vornosti srdbom, koja mu ostavlja jake sumnje u ne vinost hajdegerovske vrste filozofiranja. Kratkim, ali upeatljivim lankom o Hajdegeru, Habermas u svojoj 3 24. godini stupa na javnu binu. Politika kultura mlade Savezne Republike nala je jedan od svojih najvanijih glasova. Ovo rano svedoanstvo politikog angamana nastalo je pak bez ikakvog izgleda da e se ono kasnije razviti u sistematsku vezu izmeu teorije i prakse. Bio je potreban itav niz daljih stanica pre nego to su se iz maglovitog poetka iskristalisali nacrti kritike drutvene teorije u praktinoj nameri. Nakon nekoliko godina saradnje sa listovima FAZ i Merkur, Haber mas 1956. godine dobija poziv za saradnju od Teodora Adorna, koji se vratio iz egzila, na ponovno otvorenom Institutu za socijalna istraivanja. Upravo ovaj obrt u njegovom intelektualnom razvoju, koji je omoguila Adornova dalekovidnost, dovodi Habermasa u kontakt sa empirijskim socijalnim istraivanjem i time mu krio put do kritike drutvene teorije. Dalji rad na disertacji o elingu 4 naveo je Haberma sa da po prvi put formulie ideju da istorijsku nepravdu moe otkloniti samo praksa, koja se i sama naslanja na slobodu vlasti. Stoga on u svom habilitacionom radu pokuava da, shodno Kantovoj ideji javne upotrebe
Habermasom, u: Die Heidegger Kontroverse, izd. Jrg Altwegg, Frankfurt a. M. 1988, str. 172-175; srp. prev. Martin Heidegger? Nacista, svakako jedan nacista!", prev. S. Zunji, u: Gledita 30,5-6 (1990), str. 152-154.
3

J. Habermas, Mit Heidegger gegen Heidegger denken: Zur Verf fentlichung von Vorlesungen aus dem Jahre 1935", Frankfurter All gemeine Zeitung, 25. 07.1953. Upor. J. Habermas, Das Absolute und die Geschichte. Von der Zwie spltigkeit in Schellings Denken (Diss.), Bonn 1954. (27]

MjnniKiJ^mc^^

uma, iskopa svaki oblik jezikog delovanja koji bi tre balo da doprinese istorijskom ostvarenju uma. Poenta ove pionirske studije o strukturnoj promeni javno 5 sti, sastojala se u rekonstrukciji drutveno-istorijskog razvoja, s kojim je ponovo pretio raspad mukotrpno osvojenoj sferi graanske javnosti, pod dejstvom sve jaih sila kapitalistikog imperativa konzumiranja. Sa druge strane, Habermas je, zahvaljujui saradnji na istraivanju koje je sprovodio Institut za socijalno istraivanje u Frankfurtu o politikom poloaju svesti zapadnonemakih studenata, dobio ansu da empirijski proveri demokratske predstave. Nastaje uvod u studiju 6 Student i politika kao bitan rezultat ove saradnje, u kojoj je po prvi put skicirao misli o nesputanom obliko vanja volje, kao sri demokratske pravne drave. Nakon uspeno zavrene habilitacije, u kojoj mu u Marburgu pomae marksistiki politiki naunik Volfgang Abendrot, na inicijativu Hansa Georga Gadamera i Karla Levita, Habermasa pozivaju na mesto vanrednog profesora filozofije na univerzitetu u Hajdelbergu; ubrzo potom prihvata poziv Geteovog univerziteta u Frankfurtu 1964. godine, i na njemu preuzima katedru od Horkhajmera. Svaka od ovih stanica otvara nove horizonte Habermasovog projekta kritike drutvene teorije i donekle pomera akcente dotadanjeg rada. U raspravi sa Gadamerom, velikodunim sagovornikom
5 J. Habermas, Strukturwandel der ffentlichkeit. Untersuchungen zu einer Kategorie der brgerlichen Gesellschaft (Habil.), Neu wied 1962 (novo izd.: Frankfurt am Main 1990); prev. na srp. Ja vno mnenje: istraivanje u oblasti jedne kategorije graanskog Drutva, prev. G. Ernjakovi, Beograd: Kultura, 1969.

J. Habermas, Student und Politik. Eine soziologische Untersu chung zum politischen Bewutsein Frankfurter Studenten (zus. mit L. v. Friedeburg, Ch. Oehler und F. Weltz), Neuwied 1961.
(28]

F j j j g m e r r t o j p h l l o i h l f t 11

iz Hajdelberga, Habermas istupa s miljenjem du M p o razumevanje biva bitno ogranieno tamo gde dru At vunu vlast spreava nesputanu artikulaciju uverenju. U NH radnji sa svojim prijateljem Karlom Otom Apelom, k o j i mu je prednjaio u prisvajanju amerikog pragmatizmu i Vitgentajnove filozofije, razvija antropoloki koncept inter subjektivne prakse koja, na osnovu jezike konce pcije, cilja na savladavanje prisile i vlasti. U diskusiji na frankfurtskom Institutu Sigmund Frojd, koji je osnovao njegov prijatelj Aleksander Mierlih, Habermas usvaja psihoanalizu, s ciljem da metodiki jasnije obuhvati ideju diskursivno posredovanog ukidanja izoblienih interakcija. Otuda u drugoj polovini 6o-ih godina svaka misao na kretnja dobija postepeno i sistematski oblik, to je u osnovnim crtama izneto u studiji o Saznanju i inte resu:7 naime, da se kritika drutvena teorija mora posmatrati kao pokuaj da se istorija ljudske vrste, voena interesom za emancipacijom, tako rekonstruie, da sa uvidom u ugnjetavanje i vlast, takoe raste spremnost za oslobaajuom samorefleksijom. Kao direktor Instituta Maks Plank u tarnbergu, Ha bermas je 1971. godine dobio mogunost da nastavi svoj rad rastereen akademskog poduavanja. Ono to je on uradio u narednim godinama na novom teoretskom prisvajanju, na pokuajima pojmovnom razjanjenja i filozofskim raspravama, kako bi u drutvenoj teoriji uvrstio ideju potencijala uma primereno jezikom sporazumevanju, u izvesnom smislu je fragmentar no: polemie sa Niklasom Lumanom o sociolokom znaaju teorije sistema8, razrauje najnovije razvoje
7

J. Habermas, Erkenntnis und Interesse, Frankfurt a. M. iy(>H; pnw. na srp. Saznanje i interes, prev. M. eki, Beograd: Nolil, 1075.
8

Upor. J. Habermas, N. Luhmann, Theorie der (Ivxellsvlmtt tuhv

IM I

Minima F r a n c f u r t e n s i a

uma, iskopa svaki oblik jezikog delovanja koji bi tre balo da doprinese istorijskom ostvarenju uma. Poenta ove pionirske studije o strukturnoj promeni javno 5 sti, sastojala se u rekonstrukciji drutveno-istorijskog razvoja, s kojim je ponovo pretio raspad mukotrpno osvojenoj sferi graanske javnosti, pod dejstvom sve jaih sila kapitalistikog imperativa konzumiranja. Sa druge strane, Habermas je, zahvaljujui saradnji na istraivanju koje je sprovodio Institut za socijalno istraivanje u Frankfurtu o politikom poloaju svesti zapadnonemakih studenata, dobio ansu da empirijski proveri demokratske predstave. Nastaje uvod u studiju 6 Student i politika kao bitan rezultat ove saradnje, u kojoj je po prvi put skicirao misli o nesputanom obliko vanja volje, kao sri demokratske pravne drave. Nakon uspeno zavrene habilitacije, u kojoj mu u Marburgu pomae marksistiki politiki naunik Volfgang Abendrot, na inicijativu Hansa Georga Gadamera i Karla Levita, Habermasa pozivaju na mesto vanrednog profesora filozofije na univerzitetu u Hajdelbergu; ubrzo potom prihvata poziv Geteovog univerziteta u Frankfurtu 1964. godine, i na njemu preuzima katedru od Horkhajmera. Svaka od ovih stanica otvara nove horizonte Habermasovog projekta kritike drutvene teorije i donekle pomera akcente dotadanjeg rada. U raspravi sa Gadamerom, velikodunim sagovornikom
5 J. Habermas, Strukturwandel der ffentlichkeit. Untersuchungen zu einer Kategorie der brgerlichen Gesellschaft (Habil.), Neu wied 1962 (novo izd.: Frankfurt am Main 1990); prev. na srp. Ja vno mnenje: istraivanje u oblasti jedne kategorije graanskog Drutva, prev. G. Ernjakovi, Beograd: Kultura, 1969. 6 J. Habermas, Student und Politik. Eine soziologische Untersu chung zum politischen Bewutsein Frankfurter Studenten (zus. mit L. v. Friedeburg, Ch. Oehler und F. Weltz), Neuwied 1961.

[28]

Frag m e n t a p h i l o s o p h i c a

II

iz Hajdelberga, Habermas istupa s miljenjem da spo razumevanje biva bitno ogranieno tamo gde drutvena vlast spreava nesputanu artikulaciju uverenja. U sa radnji sa svojim prijateljem Karlom Otom Apelom, koji mu je prednjaio u prisvajanju amerikog pragmatizma i Vitgentajnove filozofije, razvija antropoloki koncept inter subjektivne prakse koja, na osnovu jezike konce pcije, cilja na savladavanje prisile i vlasti. U diskusiji na frankfurtskom Institutu Sigmund Frojd, koji je osnovao njegov prijatelj Aleksander Mierlih, Habermas usvaja psihoanalizu, s ciljem da metodiki jasnije obuhvati ideju diskursivno posredovanog ukidanja izoblienih interakcija. Otuda u drugoj polovini 6o-ih godina svaka misao na kretnja dobija postepeno i sistematski oblik, to je u osnovnim crtama izneto u studiji o Saznanju i inte resu:7 naime, da se kritika drutvena teorija mora posmatrati kao pokuaj da se istorija ljudske vrste, voena interesom za emancipacijom, tako rekonstruie, da sa uvidom u ugnjetavanje i vlast, takoe raste spremnost za oslobaajuom samorefleksijom. Kao direktor Instituta Maks Plank u tarnbergu, Ha bermas je 1971. godine dobio mogunost da nastavi svoj rad rastereen akademskog poduavanja. Ono stoje on uradio u narednim godinama na novom teoretskom prisvajanju, na pokuajima pojmovnom razjanjenja i filozofskim raspravama, kako bi u drutvenoj teoriji uvrstio ideju potencijala uma primereno jezikom sporazumevanju, u izvesnom smislu je fragmentar no: polemie sa Niklasom Lumanom 0 sociolokom znaaju teorije sistema8, razrauje najnovije razvoji;
7

J. Habermas, Erkenntnis und Interesse, Frankfurt 11. M. i9(>8; prev. na srp. Saznanje i interes, prev. M. eki, Beograd: Nolil, 1975.
8

Upor. J. Habermas, N. Luhmann, Theorie der Gesellschaft oder [29]

Minima F r a n c f u r t e n s i a

u filozofiji jezika i teoriji znaenja, objavljuje zbirke 9 lanaka o politikim problemima kasnog kapitalizma 10 i daljeg razvoja istorijskog materijalizma i, konano, bavi se sistematskom rekonstrukcijom del sociolokih klasika. Kada je 1982. godine objavljen skup svih ovih istraivakih nastojanja - dvotomna Teorija komunika tivnog delanja," meunarodnoj strunoj javnosti od mah je postalo jasno daje time dolo do prekretnice u istoriji moderne drutvene teorije. ini se da je ovde prvi put polo za rukom da se drutveni razvoj definie ne samo na uobiajen nain kao uspon tehnike i funkcio nalne racionalnosti, ve da se kao njegova pretpostavka imenuje proces razvoja komunikativnog uma. I shodno analizi koju je Habermas u meuvremenu dao o nor mativnim implikacijama jezikog sporazumevanja, ovaj proces iznova vodi do razgradnje vlasti i tutorstva. I ovog puta se poenta del sastoji u predlogu da se jo jednom miljenje i delanje povezu tako da se politika praksa pojavi kao kooperativno ostvarenje uma. Jer Habermasova velianstvena slika o kolonijalizaciji ivo tnog sveta poziva upravo na to da se ve postojei oblici komunikativnog uma u politikoj javnosti i privatnoj sferi odbrane i utvrde protiv birokratizacije i kolonijalizacije.
Sozialtechnologie. Was leistet die Systemforschung?, Frankfurt a. M., 1971.
9

Upor. J. Habermas, Legitimationsprobleme im Sptkapitalismus, Frankfurt a.M., 1973; prev. na hrv. Problemi legitimacije u kasnom kapitalizmu, prev. M. Bobinac, Zagreb: Naprijed, 1982.
10

Upor. J. Habermas, Zur Rekonstruktion des Historischen Mate rialismus, Frankfurt a.M., 1976; prev. Prilog rekonstrukciji istorijs kog materijalizma, prev. S. Novakov, Sarajevo-Novi Sad, 1985.
11 J. Habermas, Theorie des kommunikativen Handelns (Bd. 1: Hand lungsrationalitt und gesellschaftliche Rationalisierung; Bd. 2: Zur Kritik derfunktionalistischen Vernunft), Frankfurt a. M. 1981.

[30]

Fragmenta

philosophica

II

Da lije pozni Habermas manje radikalan od ranog? Mnogo toga stoje Habermas pruio u intelektualnom smislu nakon svog povratka sa Instituta Maks Plank u tarnbergu na Frankfurtski univerzitet 1983. godine, deluje kao pokuaj da savlada izazove koje je sam opisao. Sada je ponovo u prvom planu politiki intelektualac, koji kroz publicistiki doprinos neokonzervativizmu, civilnu neposlunost i uplitanje u spor istoriara koja izbija, ukazuje na opasnosti koje bi mogle zapretiti ja vnosti kroz eroziju njenih politiko-etikih konfliktnih sposobnosti. U to vreme pada i ponovno oivljavanje poznate formule ustavnog patriotizma", koju Haber mas od tada koristi kao smernicu. Njom ne bi trebalo nita drugo da se kae do da se moralni sklad demokra tskog drutva hrani individualnim angamanom, kojim se njegovi lanovi zauzimaju za nedovrivo realizovanje svog ustava. Ova formula u isti mah ukazuje na vreme pokreta iz '68, u kome je Habermas nesretnim pojmom levog faizma" eleo da obavee studente na demokra tsku pravnu dravu. Ali uskoro se Habermas ponovo javlja za re sa si stematskim doprinosima, u kojima dalje sledi pojam komunikativne racionalnosti, kako moralno teoretski, tako i idejno istorijski. Ubrzo potom, 80-ih godina nastaje itav niz knjiga poev od zbornika lanaka o diskursnoj etici, pa sve do velike studije o Diskursu moderne.12 Ove publikacije - jo vie od voluminozne Teorije komunikativnog delanja - jesu one koje Habermasu pomau da postigne oprezni odjek u krugovima analitike filozofije u Engleskoj i SAD-u. Nemaka filoJ. Habermas, Der philosophische Diskurs der Moderne, Frank furt a. M. 1985; prev. na hrv. Filozofski diskurs moderne: dvanaest predavanja, prev. I. Bonjak, Zagreb: Globus, 1988.
[31 ]
12

zofija ponovo je pronala veliki glas, uz pomo kog njene najbolje tradicije dolaze do izraaja na meunarodnom nivou. Od sredine 8o-ih godina, njegovo sastavljanje fi lozofskih tekstova ide ruku pod ruku sa politikom dnevnom publicistikom; ini se kao da je i u vlastitoj linosti ostvario povezivanje teorije i prakse, koja mu je, na nivou njegove kritike drutvene teorije, stajala pred oima od poetka. U postizanju ove harmonije in teresa, Habermasu je privremeno pomoglo poslednje proirenje s kojim je eleo da prilagodi svoj projekat izazovima vremena. Vreme pred penzionisanje pro veo je izuavajui obimnu grau politike filozofije li beralizma, naroito del Dona Rolsa; istovremeno se udubljuje u noviji razvoj filozofije prava i obrauje socioloku literaturu o teoriji demokratije. Rezultat je ona diskursna teorija prava, koja se nalazi u knjizi injeninost i vaenje13 iz 1992; u njoj Habermas daje nacrt normativne teorije pravne drave, nadovezujui se na motive svoje ranije studije 0 graanskoj javno sti. Njena sr se sastoji u predstavi da graanska prava treba da osiguraju pretpostavke pod kojima graanke i graani mogu ravnopravno da participiraju u demo kratskom oblikovanju volje. Prelaskom na tradiciju koju je oblikovao Kant, Ha bermasu uistinu preti gubitak niza znaajnih uvida, koji su jo bili sadrani u njegovom ranom delu, nastalim pod snanim oslanjanjem na Hegela. Izgleda da u novijim spisima nema vie rei ni o patologiji kapitalistikog drutva, niti o hrabroj ideji kao to je sistematski izobliena interakcija. Ali nije upitno to da
.). Habermas, Faktizitt und Geltung. Beitrge zur Diskurstheo rie des Rechts und des demokratischen Rechtsstaates, Frankfurt a. M. 1992.
[32]
,:i

Fragmenta philosophica II

je Habermas svojim nacrtom diskursne teorije prava dao staroj viziji demokratskog egalitarizma znatno ubedljiviji koncept, nego to e to poi za rukom mnogim socijaldemokratskim predlaganjima treeg puta. Jirgen Habermas je bez sumnje jedan od najzna ajnijih filozofa i socijalnih teoretiara sadanjice. Frontovi su se, dodue, u meuvremenu znatno pomerili; dok je pre deset, dvadeset godina Habermas reagovao na postmodernistiki izazov odbranom komunikativ nog uma, danas opet imamo tako snano isticanje platonovske esencijalizacije uma i istine, da se ini da e pre doi do naglaavanja fragilnog, zabludama sklonom ka rakteru nae racionalnosti. Ali pored svih ovih kolebanja duha vremena, Habermas ostaje veran sri svog projek ta, uvidu u umni sadraj {Vernunftgehalf) jezikog sporazumevanja, na nain vredan divljenja. Zamislite samo kakva bi bila danas intelektualna kultura ove zemlje bez duhovne prisutnosti i del ovog oveka: ne samo da bi pojedinim konzervativnim duhovima nedostajao objekat za njihovu polemiko-agresivnu sklonost, nego bi kritika teorija bila samo predmet akademske istoriografije. Nemakoj filozofiji bi na meunarodnoj bini nedostajao najvaniji predstavnik njene najbolje tradi cije i politika kultura Savezne Republike verovatno bi bila siromanija za niz praktino-moralnih konflikata, koji su se kovali poslednjih 30 godina. Povodom 70-og roendana J. Habermasa. Prevod s nemakog: Kristina Doen DIE ZEIT, 1999.

[33]

Evropski filozof- Jirgen Habermas

arls Tejlor

Ve pola veka Jirgen Habermas jedan je od najslav nijih filozofa sveta. Impresionira dubina misli i iroka lepeza tema kojima se bavi. Ali u svetu je Habermas pre svega poznat kao filozof morala i politiki mislilac. Uvek se suprotstavljao rairenom relativizmu i subjektivizmu u pitanjima morala. Tekoa u sluaju stava koji se dri odreenih moralnih principa je oevidna, jer moralno znanje ne predstavlja objektivno znanje. Moralni stav moe da bude tek emocionalna reakcija ili odreena su bjektivna projekcija. Od samog se poetka Habermas suprotstavio ovak vim relativistikim stavovima. Po njemu, postoji objek tivno znanje i kada raspravljamo o moralnim pitanjima. I nadao se da e moi da prekine sa filozofskom kolom koja korene vue od Platona i Aristotela. Na osnovu ove tradicije, kada govorimo o moralnim pitanjima, odmah razmiljamo o ljudskoj prirodi. Kod drevnih Grka po stoji tana predstava o tome ta je ovek i ta on treba da bude, te koje mu mesto pripada u kosmosu. Kako bi bio u stanju da se suprotstavi subjektivizmu, moral je, prema 1 labermasu, morao da dobije drugu, racionalnu osnovu. Imanuel Kant je obavio pionirski posao. No, Haber mas je zasluan da je dolo do revolucionarne promen u odnosu na tradiciju dvojice drevnih grkih filozofa. Kantu je stalo do otkria umnih, univerzalnih mak sima. Habermasov interes usmeren je, meutim, pre
[34]

svega na nain otkrivanja ovih maksima. Kant veruje da usamljeni duh pojedinca moe da doe do otkria maksima. Habermas je uveo neto novo - dimenziju dijaloga. Prema Habermasu, jedine prihvatljive moral ne norme su one koje prihvataju svi koji su na ovoj ili onaj nain pogoeni. Drugim recima: etika je za Habermasa na prvom mestu stvar drutva i dijaloga. Ljudi se dogovoraju to e da bude moralno, a ta ne. Razume se da je mogue da svako pojedinano razmilja o moralnim pitanjima, ali principijelni sistem naeg sveta morala je stvoren preko dijaloga. ak i kada se pojedinac buni protiv mo ralnih normi drutva, nae moralno razmiljanje ima polazite i stoji pod uticajem postojeeg morala. Habermas je, dakle, uveo u filozofiju modifikovanu formu razmiljanja o moralu. Time je krajem 20. veka skrenuo panju na dve bitne stvari. Jedna nalazi izvor u filozofiji, a druga u politikoj kulturi. Filozofska di menzija njegovih zasluga lei u primeni dijaloga. Ovo moemo da pratimo u mnogim delima gde Habermas kritikuje monoloku teoriju spoznaje francuskog filozo fa Dekarta, a koju je prihvatio Vitgentajn. Habermas je kritikovao i fenomenologiju, odnosno teoriju sociologije, kakvu zastupa Herbert Mid. Umesto toga, Habermas naglaava prirodu dijaloga u razvoju pojedinca. Ovu li stu bih mogao da proirujem do beskonanosti. Drugi vaan doprinos Habermasa je u politikoj kul turi koja je dovela do renesanse dijaloga. Dovoljno je da bacimo pogled na pojave i pokrete naeg vremena kao to su feminizam, multikulturalizam, gej pokret, te ra sprava o identitetu i priznanju. Oni su nam otkrili u kojoj meri tradicionalna drutva i politiki dogovor poivaju na preutnom iskljuivau spomenutih manjina. Zato je potrebno da sklopimo neku vrstu novog drutvenog
[35]

ugovora. Ovaj zadatak moe da se uradi samo kroz dija log. I uopte, pojam dijaloga predstavlja prvi izvor koji je Habermasu doneo zasluenu slavu. Habermas je pre svega evropski filozof. I ovo pred stavlja drugu vanu stvar koju bih eleo da podvuem. Sa Maks Veberom se slae da centralni znak modernog vremena predstavlja promena naeg poimanja uma. Za ovu tvrdnju postoje brojne formulacije u njegovom delu. Spomenuu samo jednu Habermasovu i to onu, izreenu 1981. u obimnom i uticajnom delu Teorija komunika tivnog delovanja". Za Platona i veinu filozofa Zapada um predstavlja ljudsku sposobnost koja omoguava ne samo da teimo istini, ve da vidimo sta je dobro i lepo. Iz ovog proizlazi da je ljudski um u stanju da nam prui osnovu za razliite vane dimenzije ivota. Pomou uma otkrivamo to je stvarno, ta nam je initi i ta je istinski lepo. Jednostavnije reeno - od uma zavisi nauna, moralna i estetska dimenzija ivota. Habermas predlae da pojam uma proirimo i na ostale dimenzije ljudskog ivota, a pre svega na podruje morala i este tike, jer ne smemo dozvoliti da ih prepustimo samovolji oseaja i ukusa. Nauni um pokuava da dozna ta je realno. Moral ni um, meutim, kree se na podruju ljudske prirode. A to je sasvim neto drugo. Kod Habermasa moralna izjava je opravdana u momentu kada je jasno da je ona rezultat zajednikih savetovanja. Slino je i na podruju estetike. Prema Habermasu, racionalni sudovi su u nae doba izgubili neprikosnovenost. Ovo nosi u sebi i emancipa ciju oveka. Ali Habermasova misao sadri u sebi i ne dostatke i ne moemo da je tako nekritiki prihvatimo. Razlog to Habermasa uvaava ceo svet lei i u nje govoj teoriji istorije i filozofske antropologije. Sve to ne
[36]

Fragmenta

philosophica

II

bi bilo dovoljno da Habermas nije postao primer za to kako intelektualac moe i treba da deluje u javnosti. On se nije zadovoljio time da samo pie i dri predavanje na univerzitetu. Neumorno je uestvovao u vanim deba tama. Nije izbegao da kae miljenje povodom uvene nemake svae istoriara" (Historikerstreit), ili u naj novijoj raspravi o ratu protiv terorizma", ili one o budunosti Evrope. Izmeu teorije i prakse u Habermasovom miljenju postoji organska veza. On je teoretiar demokratije i zastupa otvoren, slobodan dijalog u kome nema mesta cenzuri. Habermas ivi po principima vlastite filozofije, stra stveno i isto. Njegov lini stav je konsekventan, a delovanje je kod prijatelja i javnosti ostavilo dubok trag. I to ne samo u Nemakoj i Evropi, ve i irom sveta. U nae vreme smo s pravom zabrinuti zbog ne stanka angaovanih intelektualaca. Oni su po svemu sudei ugroena vrsta. Angaovanim intelektualcima preti opasnost da postanu trivijalni, jer esto lakomi sleno potpisuju razne banalne peticije. S druge strane, intelektualce u politici potiskuju i zamenjuju sve vie visokospecijalizovani eksperti. U takvom svetu Jirgen Habermas ostaje svetao primer oveka koji na suveren nain ujedinjuje ulogu graanina i filozofa. Mi smo svi njegovi dunici, bez obzira da li ivimo u demokratskim zemljama ili ne. On predstavlja inspiraciju za sve nas. I zbog toga mu elim za njegov 8o-i roendan jo mnoge produktivne godine ivota. Povodom 8o-og roendana J. Habermasa. Prevod s nemakog: Nikola ivkovi NIN, 25. 6. 2009. (Sddeutsche Zeitung, 18. 6. 2009.)
[37)

Luman i teorija sistema

Otac teorije sistema

Detlef Horster

Gotovo da ne postoji oblast humanistikih nauka u Nemakoj na koju teorija sistema"1 sociologa Niklasa Lumana (Luhmann) nije pokuala da se primeni ili verifikuje poslednjih decenija. Del ovog slavnog sociologa, prema kome drutvo ne predstavlja skup pojedinaca nego komunikaciju", ine se zanimljivim koliko teoretiarima medija i pop kulture, toliko i filozofima i teolozima. Uvidi da su socijalne razlike odavno prestale da budu odluujui princip drutvenog strukturiranja, nego da su to razliita drutvena podruja, odnosno sistemi (ekonomija, pravo, politika, nauka, umetnost, ljubav, obrazovanje) u kojima se postupa, odnosno ko municira, prema vlastitim i meusobno nezavisnim logikama i pravilima, ine zalog teorije sistema koja i 10 godina nakon Lumanove smrti stie nove pristalice i tumae. Pred produktivnou Niklasa Lumana od divljenja se ostaje nepomino nem. Otoumni teoretiar drutva" i briljantni sociolog" kako su ga nazivali Jirgen Haber mas i Otfrid Hefe, napisao je skoro 400 naunih lanaka i objavio vie od 60 zasebnih publikacija o politici, teo riji organizacije i sociologiji znanja - njegov rad je publikovan na ukupno oko 15.000 strana. Sredite Luma nove teorije sistema ini drutvena teorija koja se tek nakon njegove smrti mogla pojaviti u celosti, tampana
1

Upor. N. Luman, Teorija sistema: svrhovitost i racionalnost, prev. Z. Franjo, Beograd: Plato, 1998 2 .
(41]

Luman i t e o r i j a sistema

u devet tomova. ta u stvari radite, kada ne piete ni jednu knjigu", pitao ga je jednom znatieljni novinar. Tad piem drugu knjigu", glasio je odgovor. Prilikom svog pristupnog predavanja na Univerzitetu u Bilefeldu 1969. godine najavio da e njegov istraivaki projekt biti razvoj teorije savremenog drutva, dodavi da bi za 30 godina trebalo da bude gotova i bez trokova (stoje univerzitetska uprava prihvatila s olakanjem). U nastupajuim godinama, Luman je izuavao najvanije drutvene podsisteme. Prema njemu, oni postoje ne zavisno jedni od drugih, sami sebe odravaju, istog su ranga i nisu strukturirani prema corpus-modelu" kao u hijerhijski izdeljenom drutvu, sa politikom kao glavom koja usmerava. Luman se distancirao od, kako je rado govorio, staroevropskog shvatanja drutva", prema kom politika utie na potpuni drutveni preokret. Politika je jedan drutveni podsistem meu drugim, koje je Luman predstavljao u zasebnim knjigama. Godi ne 1984. je izaao uvod" u drutvenu teoriju, pod nazi 2 vom Drutveni sistemi", koji sadri skoro 700 strana. U nastavku e se pojaviti posebni odeljci", po obimu slini njihovom uvodu: Ekonomija drutva" (1988), Nauka drutva" (1990), Pravo drutva" (1993), Umetnost drutva" (1995), Politika drutva" (2000, posthumno), Religija drutva (2000, posthumno), Vaspitni sistem drutva" (2002, posthumno). Svi ti sistemi, odravajui sebe same, povlae grani cu u odnosu na njihovo okruenje i u odnosu na druge sisteme, te na taj nain tite svoj identitet i samosvoj nost. Kada sistemi, bilo da su to drutveni sistemi kao to je ekonomija ili konkretna osnovna kola, vie ne funkcioniu, na nastale probleme slede strukturne pro2 N. Luman, Drutveni sistemi, prev. L. Topi, Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Z. Stojanovia, 2001.

[42]

mene. One vode ili ka odravanju sistema ili ka novim problemima. O tome ima da odlui socijalna evolucija. Ove pomalo apstraktne predstave o autonomiji siste ma, a odve bitne za Lumanovu teoriju, daju se moda najlake pribliiti na primeru knjievnog sistema kao podsistema sistema umetnosti. U doba moderne, tvrdi Luman, knjievnost preuzima ekskluzivnu drutvenu funkciju. Ona stvara alternativu, drugu, fiktivnu real nost u odnosu na prvu, stvarnu, realnost. U knjievnosti nalazimo neiscrpnu zalihu ideja koje nam pokazuju kako bi naa realnost mogla da izgleda bolje, lepe, intere santnije, ili prosto drugaije; pojedincu se predoavaju alternative da, recimo, drugaije ivi i politiki deluje, zanimljivije kupuje, da odnos sa starijom genera cijom vidi u drugaijem svetlu. Kako izgleda ova dru ga, knjievna realnost, ne zavisi od predstava drugih sistema. Politiar ili pravnik nema uticaj na to ta je knjievnost. Sta je knjievnost ne odreuje niti pravni ni politiki sistem, nego samo knjievni sistem sam, tako to knjievnost stvara i reflektuje u naponskom polju izmeu lepog i runog, inovativnog i starog. Prema teo riji sistema, sistem knjievnosti samostvaralaki" (autopoietisch) produkuje knjievnost. Luman je uivao u svom radu. Da nije roen u Lineburgu, moglo bi se pomisliti da je rajnske vesele udi: Trudio sam se da u svakoj knjizi provercujem jednu besmislicu". Najuspelija je bila ona kada je kao dokaz za svoju tezu citirao knjigu u kojoj je tu tezu tek izneo. Luman je po obrazovanju bio pravnik, a na ideju o bavljanju sociologijom je doao kada je na Harvardu su sreo uvenog sociologa Talkota Parsonsa (Talcott Par sons). Kao pravnik se suoavate sa problemima i oni se moraju resiti. Na duge staze postaje dosadno, jer se sve iznova ponavlja", objanjavao je kasnije svoju odluku
(43 )

Luman i terija s i s t e m a

da napusti posao pravnika. Onda se pitamo kako je, uprkos svim problemima, mogu drutveni poredak i da se on uvek iznova uspostavlja". Pitanje koje je za Lu mana postalo vodee. Njegov uitelj Parsons ostavio je pokolenju gigan tsku ruinu genijalne duhovne produkcije, u kom se pak moemo, kao u lavirintu, lako izgubiti. Luman je eleo, imajui Parsonsa kao upozoravajui primer pred oima, da ostavi sistematski ralanjeno i taj nain pristupano delo. eleo je takoe da se odmakne i od drugih kla sika sociologije. Ukazao je da teorija Emila Dirkema ne opisuje funkcionalno diferencirano drutvo sadanjeg momenta, nego da ona obuhvata hijerarhijski podeljeno drutvo prethodnih generacija. Deset godina nakon smrti, Luman neosporno spa da meu klasike, jer je uspeo da ostvari ono to je u svom pristupnom predavanju najavio: njegova teorija nije normativna, nego trezveno, nepristrasno procenjivanje stvarnosti, teorija koja opisuje drutvo onakvim kakvim jeste. Luman je bio miljenja da sociologija tre ba da povea sposobnost opisivanja drutva i nita vie osim toga. Povodom 10 godina od smrti nemakog sociologa Niklasa Lumana (1927-1998). Prevod s nemakog: Dejan Anii NIN, 5. 6. 2008. (Der Tagesspiegel)

[44]

itati Lumana je kao sluati tehno

Tomas Lindeman

Pre deset godina umro je veliki sociolog posleratnog doba. Niklas Luman nije tvorac teorije sistema, ali on joj je dao funkciju superoruja. est hiljada kvadratnih metara voria u tkanini. Norament 925" je naziv poda prekrivenog kauukom u glavnoj sali Univerziteta u Bilefeldu - funkcionalan i jo uvek sve kao prvog dana 1969. godine. Deluje nekako realno da je legenda nauke svakog dana hodala preko ovih voria. Niklas Luman, povueni mislilac koji je radiklano izmenio sociologiju, bio je ovde profesor od osnivanja ovog reformatorskog Univerziteta sve do svo je smrti 6. novembra 1998. Luman nije bio tvorac socioloke teorije sistema, ve ovek koji je od nje napravio ubojito oruje. Njegova teorija sistema spajala je sociologiju sa biologijom, kom pjuterskom naukom ili matematikom. Luman je mogao da govori o svemu, to je i inio: izmeu 1963. i svoje smrti objavio je 53 knjige i stotine lanaka - o ljubavi, umetnosti, ekologiji, matematikom pojmu uzronosti, nemakom pravu ili drutvu uopte. Otar pogled na drutvo Lumanova teorija je magija. Ona onglira malom, tano odreenom reenicom koja sadri osnovne poj move - poput smisla, sistema, okoline, komunikacije - i nudi otro i kao led hladno vienje modernog drutva.
[45]

Luman i t e o r i j a sistema

Njegove dve osnovne ideje: drutveni sistemi se sastoje od komunikacija, a ne od ljudi i njihovih del (pojedinac je dakle nebitan za drutvo). A drutvo se raspada na podsisteme poput prava, privrede ili umetnosti, koje funkcioniu samostalno i kojima se ne upravlja spolja. Moda nije sluajno to to sada mnoge ponovo za nima. Luman bi lako razjasnio propast finansijskog sistema: unutar privrede, kae on, postoji samo jedan medijum komunikacije, a to je pitanje profita ili ne-profita". Za sve ostalo - bilo daje u pitanju moral, poloaj nezaposlenih ili klima? - privreda je lepa. Otuda ona nikada ne moe po tome postupati. Taka. To je tako radikalno i otroumno - da mora da nas udi koliko je duboko Luman nakon smrti pao u zaborav. Moda je bio prevelik. Za mene je on figura stolea i jasno je da naslednika, u uem smislu rei, nema", kae njegov naslednik Andre Kizerling, koji danas dri Lumanovu katedru. itati Helderlina umesto ii u kafanu On sedi u tihoj sobi i gleda na travnati ivinjak ispred univerzitetske zgrade. Par koraka dalje, na prostoru U4208, iveo je Luman. Kizerling, poreklom iz Vestfalije, krajem 80-ih je doao u Bilefeld i radio zajedno sa njim. Postoji grupa uenika koji dalje interpretiraju njegovo delu, ne inei to dogmatski", kae on. Ipak, naslednici su ratrkani. Lucern je centar, gde se nalazi Lumanov uenik Rudolf tihve (Stichweh) (koji je tamo sada rek tor). Ostali teoretiari sistema - Dirk Beker, Peter Fuks, Arnim Nasehi - ratrkani su po Nemakoj. Nijedan od njih nije postao zvezda poput uitelja. Gotovo nita o njegovom privatnom ivotu nije poz nato. Nikada nije uvee pio pivo sa kolegama. Njegov uveni izgovor je bio: itam Helderlina". Kizerling ga
[46]

opisuje kao kineski-indirektnog. Luman je sociolo ge, koji se prave vani, prezrivo nazivao bosovima". Coveku koji ga je intervjuisao kratko je rekao: Moja ena je umrla, moj najbolji prijatelj je umro". Izgleda da se samo dva puta uputao u prijateljske odnose. Luman je bio radnik. Pio je puno aja i sedeo je za svojim stolom sa poznatom kutijom sa fieima, 24 fioke koje su sadrale na kraju i vie od 30.000 cedulja veliine razglednica, sa kojih je pisao svoja del. Jednom je navodno izjavio da sada pije nou. Naravno da nije mislio ni na barove ni na zabave. Kasno uvee bi popio jednu aicu, pa je tako mogao da pie bolje i due. tedionica u Bilefeldu mu odaje poast Do dan danas se za Lumana vezuje neto provin cijalno. tedionica u Bilefeldu dodeljuje nagradu za istraivaki rad u njegovu ast. Gimnazija u njegovom mestu stanovanja Erlinghauzenu je dobila ime po njemu - web sajt mesecima ne funkcionie. Potom je, u njego vom rodnom mestu Lineburgu, jedna ulica dobila ime po njemu, u novom kvartu. Nekako, sve to pristaje pra vniku koji je u tiini uzbunio nauku. Prijatni birokrata bio je obnovitelj moderne sociologije. Luman je 1969. pozvan na novoosnovani Univer zitet u Bilefeldu. Pre toga je bio pravnik u Lineburgu, a potom na Visokoj upravnoj koli pejer, kada ga je otkrio Helmut elski - jedan od osnivaa Visoke reformske kole u Bilefeldu - i ponudio mu posao profesora prvog i jedinog sociolokog fakulteta. Sociologija posleratnog doba nalazila se u tunom stanju: krajnje kompleksno, moderno drutvo nije ima lo pojma o sebi samom. Dok su mainstvo, biologija ili informatika visoko uzletale, nijedan teoretiar nije mogao da objasni kako drutvo funkcionie. Kada je u
[47]

Luman i t e o r i j a sistema

51. godini poeo da radi u Bilefeldu, napisao je u svom projektnom planu danas uvenu beleku: Istraivaki projekat - teorija drutva. Vreme trajanja: 30 godina. Trokova: nema". Luman je poeo da preobraava socioloku nauku. Upustio se u uvenu raspravu sa Jirgenom Habermasom - u poreenju sa Lumanovim idejama, filozof frankfur tske kole je iznenada delovao dosadno. Luman se kori stio terminima i idejama iz biologije elija, kibernetike, teorijom automata, rukovao je paradoksima. Drutveni sistemi kod njega vode vlastiti ivot nezavisno od svojih okidaa. Oni se uvek obnavljaju - Luman je to nazvao autopoiesis". To sebi moemo predstaviti kao kikot u vetiijem kazanu koji nikada nee prestati. itati Lumana je kao sluati tehno: sve se stalno po navlja. Isti pojmovi se uvek iznova primenjuju, na po kret zelenih, na masovne medije, svetsku privredu. U godinama pred svoju smrt pronaao je dve vizionar ske teme: globalizaciju, koju samo nije jo uvek tako nazvao, i opasne procese na ivicama modernog drutva - nemilosrdno izoptavanje odreenih osoba, kao u si romanim gradskim etvrtima June Amerike. Luman u Latinskoj Americi Nije uzalud naroito dobro prihvaen u Latinskoj Americi. Dok ga SAD, domovina naunog pragmatiz ma, nikada nije potpuno razumela, na Jugu se znalo ta znai izoptavanje iz sistema. Upravo sada poinje Lumanovo vreme u Latinskoj Americi", kae Havijer To res Nafarate, kojeg takoe moete sresti na gumenom podu menze u Bilefeldu. Meksikanac izgleda kao vesela varijanta pisca Paola Koelja i ve godinama se vraa u Bilefeld kako bi iveo kao monah" i radio na prevoenju Lumana.
[48]

Fin cinizam koji proima delo ne ini ga lakim. Lu man je mogao da se u sred visokog teoretskog izlaganja, zajedljivo osvrne na ipanje u modernim diskotekama", ili da jedan lanak nazove prosto Opaanje i komu nikacija seksualnih interesovanja". Sve se uklapa, sve je na svom mestu - to je uzbudlji vo, ali i malo prenategnuto. Vreme velikih projekata ipak je prolo", kae Othajn Ramted. Davanje smisla svetu uz pomo sociologije zapravo nikom vie ne treba". Ovaj sociolog je bio, doavi od Adorna, prvi Lumanov asistent u Bilefeldu. Njegov sin Tilman Ramted - koji je upravo dobio Bahmanovu knjievnu nagradu - za pravo je iz Bilefelda samo zbog Lumana. Jer sam grad nikoga ne privlai. Ramted senior ivi u prirodi, na Univerzitetu sagraenom na periferiji i dan danas mu treba plan grada kada neto trai u cen tru grada. Tada je samo Univerzitet u Bilefeldu vaio za obeanje. Okupljao je renomirane, veoma mlade nasta vnike. Sa svojom nazupenom glavnom halom zvanom Univerzitet kratkih puteva", bio je naglaeno interdisci plinaran. Sve je bilo moderno, bez ogranienja, nigde nieg buavog - zbog toga je Ramted, ba kao i Luman, svakog dana prelazio vorie Norament 925". I Ramted je Lumana poznavao kao stidljivog, go tovo plaljivog". Nikada- mu se nije obraao drugaije nego sa Vi". Ceni ga - ali kae: U pogledu delovanja sam skeptian". U svojoj poslednjoj deceniji, Luman je objavljivao knjige kao u akordima: Pravo drutva", Privreda drutva", Umetnost drutva" - uz svaki socijalni si stem po jednu. Na kraju je pisao protiv vremena. Krun ski zavretak, koji je planiran kao njegova celokupna teorija Drutvo drutva", predstavalja nedovreni opus magnum. Na njemu se primeuje da se Luman morao
[49]

ograniiti. Imao je koautora", kae Kizerling. To je bila smrt". Glasine o njegovoj smrti Niu se legende oko same smrti Lumana, 6. novem bra 1998. Zvanino je umro od leukemije. Mnoge ko lege do danas tvrde da je, zapravo, u pitanju bila sida. Teoretiar medija, Fridrih Kitler, napisao je u posmrt nom govoru neobinu reenicu: U Kairu je uzeo sobu u hotelu u kakvom se obino ne odseda". Tu i tamo se aptalo u svetu nauke o stvarima poput: Univerzitet u Getingenu je ubrzo nakon njegove smrti analizirao tkivo, u kom je pronaen redak oblik HlV-a. Kada su glasine u pitanju, valja imati u vidu daje Luman imao brojne neprijatelje. Do dana dananjeg na mnogim nemakim visokim kolama nije potrebno konkurisati ako ste teoretiar sistema. Kada je uitelj preminuo u 71. godini, umirila se najpre cela pria vezana za teoriju. Izdavaka kua Suhrkamp je pre godinu dana ak propustila 80. Lumanov roendan. Sada, na njegovu desetu godinjicu, pojavilo se seminarsko predavanje iz 1969. godine u vidu knjiice. Nosi naslov Ljubav" i neobino lako je itljivo, sa reenicama poput: Ljubav pomae da se rei problem seksualne konkurencije, ili da se ublai". Kao uvek, Lumanu je bitna socijalna funkcija, koja ima neto, bilo daje to strast. Kada poredite njegovu teoriju sa ostatkom sociolo gije, ona je postigla spektakularan uspeh", kae Andre Kizerling. Sve ostalo je, pored Lumana, drugoklasno". Drugi sociolozi i dalje rukuju idejama iz 19. veka i nisu shvatili da se svet promenio. Zato je Luman zapaen u pop kulturi. Ne samo u vidu majica sa likom Lumana, koje se mogu naruiti
[50]

Fragmenta philosophjca^II

na internetu. Pisac Rainhaid Gec se uvek iznova bavio jedinim merodavnim filozofom" za njega, teoriju siste ma je nazvao krajnjim umetnikim delom" i u svom anegdotskom delu Otpad za sve" pisao je: Uvek izno va me potresa Lumanova totalnost, i to zato jer sma tram da je sama po sebi potresena". Luman se prosto nikad nije interesovao da svoju misao stavi pod reflek tore, da s njom, u ijoj osnovi lei egzistencijalni potres, bombastino istupa". Svaa oko nasledstva Nakon Lumanove smrti, dolo je do svae naslednika, troje Lumanove dece, koja se upravo okonala. Tek sada je zapeaeno, sto je on i eleo, da njegova kerka Veronika upravlja itavom zaostavtinom. Iz nje e se jo pojaviti tri velika del: jedno iz 70-ih godina o sistemu obrazovanja, jedan rani nacrt drutvene teorije ijedan uvod u politiku sociologiju. A tu je i kutija sa ceduljama. Kizerling je oduevljen: Odatle se mogu itati povezano dugi odlomci". Sve bi trebalo potpuno prepisati, i da se moda pojavi na CD romu. Dakle, u narednim godinama e se pojaviti komplet no delo oveka koji je ismevao postmodernu i koji je jo jednom sve eleo: teoriju, koja moe u potpunosti da objasni drutvo. Njoj je posvetio ivot - i osigurao .seri mesto meu velikim sistematiarima, pored Kanta, Hegela i Frojda. Luman, koji se uvek izdvajao od staroevropske" tradicije, bio je kriom njen poslednji pred stavnik. Kao i njegovi veliki prethodnici, i kao moda svaki izuzetni mislilac, nije bio u pravu, barem delimino. Ali njegova teorija je i dalje itljiva, nije zastarela, a njena privlanost se zadrala. Onaj ko joj se posveti, dobija
(51)

izdano na poklon onaj eureka" doivljaj. Zapanjujua je", kae meksikim akcentom njegov prevodilac Nafarate, strast kojom neko itav svoj ivot posveuje jednoj ideji. To moe samo Nemac. Mi Latino-Amerikanci poznajemo tako neto samo kada je u pitanju ljubav". Prevod s nemakog: Kristina Doen Die Welt, 6. 11. 2008.

[52]

Fudbal kao simbol

Niklas Luman

Reklo bi se da savremena drutva vie ne pate od protivrenosti kapitalizma, bilo da je to u injeninom ili u intelektualnom smislu. ak su i nekadanje socijalistike drave poele da ue da se bez bilansa specifinih za preduzetnitvo, ne moe donositi odluka o tome ta je ekonomski racionalno, a ta nije. To iziskuje obraunavanje novanih izdataka koji su potinjeni zakonima trita, obraunavanje kotanja uloenog rada i materijala u novanom kvantitavnom medijumu. Izgleda da su u tome danas svi saglasni. Nisu time, meutim, reeni svi problemi. To zapravo moda i nije bio kljuni problem savremenog drutva. Ono to nas pre plai u savremeno doba, ili barem iznenauje, jeste estoko i zarazno istupanje plemenskih nacionalizama bez ekonomskih ansi, kojima esto reli gija slui kao korisno i lako dostupno pogonsko gorivo. Vetako konstruisanje nacija zapoeto u ranom moder nom dobu, koje ima da zahvali izumevanju tamparske tehnologije i jedinstvenom jeziku koji je stvoren za tampanu knjigu, sve vie gubi na integracionoj snazi i eksternom suverenitetu. Oigledno je, meutim, da se nije lako odrei teine i postojanosti nacionalnih pripa dnosti. One se, nalik Hidri, iznova narastaju, na mestu jedne odseene glave, izbijaju brojne druge. Ne mora se sve ovo odmah razumeti kao antimoderni anahronizam. ini se da je ovde sasvim uverljivo pribegavanje paru suprotnosti - teini i lakoi (legge[53]

rezza/pesantezza), kako ih je Italo Kalvino predstavljao u prvom od svojih est Amerikih predavanja, koje je odrao na Univerzitetu Harvard i koji su posthumno 1 objavljeni. Kalvino je, naime, u teini i lakoi video kljune rei za 21. vek. I s tim se zaista suoavamo: meunarodni odnosi i povezivanja irom sveta sastoje se od svojevrsne lakoe i povrnosti, bilo da se misli na finansijska trita ili na modu, prihvatanja ili ispitivanja naunih teorija, ili da se misli na procese hlaenja i zagrevanja politikih odnosa. Brzina i sveprisutnost masmedija i elektronskih komunikacija, imaju isti efekat. Da bi se sve to izdralo i podnelo, oigledno da je po trebna teina kao protivtea lakoi, protivtea izraena u vezivanju, u tromom, neraspoloivom oseanju, za koje niko pojedinano nije odgovoran, oseanju u kom je neko, u izvesnom smislu, roen. U sluaju ovog protivstavljanja moralo bi se sve osta viti kako jeste - kada ne bi bilo fudbala. Fudbal je pogo dan vie nego ijedna druga specijalnost moderne za to da simbolizuje jedinstvo lakoe i teine. Njegov sistem nema nikakav cilj, ali on je bistabilan, moe se izgubi ti, a moe se i pobediti. Pozicije na terenu i pozicije na tabelama neprestano se menjaju - na osnovu to veeg mogueg uloenog napora, ali i tada, pak, na izvestan nain brzo i lako. Njegova trina vrednost se ne moe potceniti, ne mogu se samo lopte kupiti, nego se isto tako mogu kupiti i igrai. Gledaoci se, meutim, mogu angaovati pomou teine svojih nacionalnih oseanja, njihovi fanovi se ak mogu angaovati pomou teine svojih tela. Lopta leti kroz vazduh - i pada na zemlju, fotografi takoe imaju oseaj za to. Oni rado fotografiu
1 Italo Calvino, Lezioni americane: Sei proposte per il prossimo millennio, 1988; srpski prevod: I. Kalvino, Amerika predavanja, prev. J. Teanovi, Novi Sad, 1989.

[54]

igrae u vazduhu, bez kontakta sa zemljom, kao to rado fotografiu igrae dok lee na zemlji, dok tre ili dok su meusobno isprepleteni, kao da bi se na taj nain elelo rei da simbol zvani fudbal valja prezentovati ne izostavljajui nijednu od njegovih strana. I okrugla for ma lopte, na kraju krajeva, simbolie upravo to: lakou i teinu saete u jednom. Niko ne moe oekivati da se problemi ove vrste koje smo skicirali mogu resiti na nivou njihove simbolizacije. Pre bi se smelo pretpostaviti da nereivost problema objanjava fascinaciju putem simbola. Preveo sa nemakog: Dejan Anii NIN, 3. 7. 2008. (Frankfurter Allgemeine Zeitung, 1990)

( 55 ]

Od socijalne do kulturne levice

emu jo Marks?
Konrad Paul Lisman

Savremene fenomene kao to su globalizacija, so cijalna i platna umanjenja ili dominacija finansijskog kapitala, Marks je, tvrdi Paul Lisman (Liessmann), takoe opisao. Ovaj austrijski filozof mlae generacije, objavio je, izmeu ostalog, i monografiju o Marksu: Karl Marks 1818-1989 - dva puta se umire" i bavio se Marksovom recepcijom i njegovom aktuelnou. Razmiljati o aktuelnosti Karla Marksa smisleno je onoliko koliko i pitati se ta nam to danas Sigmund Frojd ili arls Darvin jo uvek imaju da porue. Njihova vanost kao osnivaa monih koncepata tumaenja sve ta i nauke je neosporna, ak i kada se njihov dalji razvoj takoe mora uzeti u obzir, kao i injenica da ne mora da nam se sviaju sva stanovita i karakterne osobine tih istraivaa. Ali dinamika nagona koju je Frojd otkrio oslobodila nas je isto onoliko malo koliko i mehanizmi evolucije. Tek kada se pomene Marksovo ime, lice nam se s indignacijom mrti. Svemo novca U osnovi istorije Marksove recepcije lei ogroman nesporazum. Ako zanemarimo humanistiki naglaene rane spise ovog autora, ako izostavimo politike pam flete i novinske lanke, ukoliko po strani ostavimo nje gove line ambicije i utopije, jasnije onda uoavamo da se ovaj samostalni uenjak u egzilu bavio skoro etiri
[59]

decenije samo istraivanjem jedne jedine drutvene formacije - kapitalizmom. Jednostrano povezivanje Marksa sa radnikim pokretom i komunistikim siste mima i njegova uloga kao duhovnog pretee staljinizma, zamutili su, nakon pada sovjetske imperije, na pogled na njegov istinski doprinos. Jer on se, kao teoretiar kapitalizma, mora uvaiti kao neko ko je meu prvi ma pokuao da razume dinamiku i mehanizme svih onih segmenata drutva koje proima ekonomija, koja u meuvremenu, pod imenom globalizacije, trijumfuje irom sveta. Moda nam kod Marksa smeta to smo svi mi na neki nain kripto-marksisti: jer Marks je taj koji je utvrdio da ekonomski zakoni i nunosti predstavljaju osnovu drutva i sve drugo - politika, nauka i kultura - ima da se upravljaju prema njihovim zahtevima. I ko danas ima tome ta da prigovori? Neosporno je da drutvene teorije uvek pokazuju vi sok stepen fikcionalnih elemenata, one su takoe uvek pokuaji samotumaenja. Zauuje da nae vreme koje se inae rado bavi svim vrstama arheologija, izgleda nema nikakvog interesovanja za to kako se o kapitalizmu mislilo kada je on jo bio in statu nascendi. Ukoliko se danas Marks ita u izvesnoj meri nepristrasno, stie se do iznenaujuih otkria. On je verovatno bio prvi pri stalica globalizacije, fleksibilnosti i mobilnosti. Upravo u Manifestu komunistike partije" Marks je nadahnuto opevavao pobedniki pohod kapitalizma irom sveta: Ona [nova prozvodnja] rastvara sve vrste, zarale od nose sa svim starinskim predstavama i shvatanjimakoji ih prate; svi novi odnosi zastarevaju pre no to mogu da ovrsnu. Sve to je vrsto i ustaljeno pretvara se u dim, sve stoje sveto skrnavi se, i ljudi najzad bivaju prisiljeni da na svoj ivotni poloaj, na svoje meusobne odnose
[60]

FRAGMENTAPHILOSOPHICAII

pogledaju trezvenim oima. Potreba za sve rairenijim tritima gde e prodati svoje proizvode goni buroaziju preko cele Zemljine kugle. Svugde ona mora da se ugnezdi, svugde da se naseli, svugde da uspostavi veze... Br zim poboljanjem svih orua za proizvodnju, beskrajno olakanim saobraajem, buroazija uvlai u civilizaciju sve, pa i najvarvarskije nacije. Jevtine cene njenih roba jesu teka artiljerija kojom ona rui sve kineske zidove, kojom ona i najuporniju mrnju varvara protiv stranaca prisiljava na kapitulaciju".1 injenica da je upravo komunistika Kina ta iji se zidovi danas rue tom jeftinom robom, jeste svakako naroita lekcija svetske istorije. Marks je takoe vrlo do bro znao da se ne moe odupreti moi novca. U odnosu na to kako je Marks u svojim ranim tekstovima opisao svemo novca kao odluujueg medijuma razvijenog drutva, reklamni tekstovi velikih banaka i invensticionih fondova deluju sasvim uglaeno: Onolika kolika je mo novca, toliko je velika moja mo. Ruan sam, ali mogu da kupim najlepu enu. Dakle, nisam ruan, jer se dejstvo runoe, njena sila zastraivanja, ponitava 2 novcem." Ako prelistamo tri toma Kapitala" i druge ekonom ske spise poznog Marksa, doi emo zasigurno do otkri a vrednih panje. Marks je, primera radi, opisao kako proces koncentracije globalnih tokova kapitala tako i sve dominantiju ulogu finansijskog kapitala, on je po djednako skicirao novog samostalnog" preduzimaa koji je sopstveni poslodavac i neizbeno globalno so1

K. Marks, F. Engels, Manifest komunistike partije, prev. M. Pijade, Beograd: BIGZ, 1982, str. 11-12.
2

K. Marks, Ekonomsko-filozofski rukopisi iz 1844.godine, Beograd: Pre sveta i BIGZ, 1977.

[61]

Od s o c i j a l n e do k u l t u r n e levice

cijalno i platno smanjenje. Marks je pokazao i da je lo gika trita jaa od snage pojedinaca i njegova teorija vika vrednosti, ak i ako se o njoj moe dugo prepirati, jo uvek je, u najmanju ruku, jedan od najinteresant nijih filozofskih pokuaja da se objasni kako u jednom drutvu, u kom se navodno samo iste vrednosti razmenjuju, mogu nagomilati ogromna bogatstva. Marks u ovom kontekstu citira autora prve knjige o ekonomiji novca, cininog Abea Galianija, kog je je i Nie potovao, jednom reenicom koju bi trebalo svi koji propovedaju ,,win-win situacije" (gde obe strane stiu jednak profit, prim, prev.) dobro da zapamte: Tamo gde je jednakost, tu nema zarade". Beznadeno propale utopije U vremenima u kojima je renesansa religiozne misli postala nepregledna i imajui u vidu borbu svetskih razmera protiv terorizma koji inspirie fundamentalistika religija, vredi moda ponovo baciti pogled na nekad uvene, danas odavno zaboravljene reenice koje je Marks napisao o religiji u Prilogu kritici Hegelove fi lozofije prava": Religija je izmatano ostvarenje lju dskog bia, jer ljudsko bie ne poseduje nikakvu istin sku stvarnost. Religiozna beda je s jedne strane izraz istinske bede, a s druge protest protiv prave bede. Re ligija je uzdah progonjenog stvora, dua sveta bez srca, kao s t o j e i duh bezdunih okolnosti. Ona je opijum za narod." I onda neki govore kako bismo se lako mogli odrei itanja Marksa! Neosporno je da su socijalne uto pije koje se dovode u vezu s njim beznadeno propale. Komunistika opsesivna ideja je iziskivala vie miliona mrtvih. To meutim ne znai da se treba odrei Mark sa kao jednog od najotrijih i najbistrijih analitiara

[62]

graanskog drutva. Time bismo sebi uskratili vanu mogunost samospoznaje. A sasvim je mogue da to nije u interesu onog sistema ijem istraivanju je Marks posvetio itav ivot. Preveo s nemakog: Dejan Anii NIN, 15.11. 2007. (Die Weltwoche)

[63]

Revolucionar, novinar i univerzalni uenjak - Marks iz neobjavljenih rukopisa

Jens Grand

Nije sve to su Karl Marks i Fridrih Englels napisali poznato i objavljeno. Nakon nedavnog objavljivanja novog toma u ciklusu izdavanja njihovih Sabranih del, lancima, jo je jasnije da se o njima nije sve reklo i da su neke korekcije u recepciji, posebno u sluaju Marksa, donekle mogue. Kada je ameriki predsednik Don F. Kenedi u prisu stvu izdavaa novina svoje zemlje, eleo da oplete lovo rov venac politikom novinarstvu, poeo je, iznenadivi mnoge, da govori o Karlu Marksu. Podsetio je na ne makog saradnika dnevnog lista New York Tribune, u to vreme najvanijeg. Da je tadanji izdava Horas Grili bolje plaao svog londonskog korespodenta, kae Kenedi, i da se ovaj kapitalistiki njujorki list prema njemu bolje ophodio (...), istorija bi se drugaije odvijala. Ovu epizodu prenosi Dejs Ledbeter (James Ledbetter) u uvodu za antologiju tekstova koje je Marks objavio u New York Tribune i koja se tek pojavila pod nazivom: Dispatches for the New York Tribune. Selected Journa lism of Karl Marx. Odeljak IV Sabranih del Marks je bio 11 godina, od 1851. do 1862. uvodniar
[64]

sa neobjavljenim izvodima, belekama i novinskim

Fragmenta philosophica II

tadanjeg najtiranijeg dnevnog lista, koji je izlazio pre londonskog Times-a. Niti pre niti posle New York Tribune-a nije imao tolikog novinarskog uticaja. Ova donekla malo poznata strana njegovog del tek je nedavno dolino vrednovana, nakon novog konstituisanja izdavanja Marksovih i Engelsovih sabranih del (Marx-Engels-Gesamtausgabe = MEGA) u ujedinjenoj Nemakoj. Radna grupa koja izdaje Sabrana del na Berlinskoj-Branderburkoj akademiji nauka, koja je na poetku bila suoena s levom nevericom i desnom unakrsnom paljbom, danas vai za jedini akademski referentni centar kada su u pitanju Marks i Engels. Ona nije samo identifikovala brojne anonimne tekstove kao Marksove, njoj treba zahvaliti i za postepeno izdavanje skrivenog blaga iz trezora Meunarodne Marksovi i Engelsove zadubine u Amsterdamu, koje se sastoji iz do sada (s malim izuzecima) neobjavljenih izvoda, beleki i zapisa. Zapisi iz carstva crnog mastila, neobjavljeni za vre me ivota Marksa i Engelsa, skupljeni su u zasebnom Odeljku IV Sabranih del. Kada je za vreme politike preorijentacijie nakon 1989. nastavak projekta izdanja dospeo u krizu, raspravljalo se da li bi na planirani 31. tom trebalo da se doda etvrti Odeljak. Sada se poka zalo da je upravo izdavanje sekundarne zaostavtine omoilo nov pogled na delo i linost Marksa. Najnoviji tom iz serije Odeljaka (IV/12, septembar 1853. do januara 1855.) dokumentuje devet Marksovih svezaka o istoriji diplomatije i o istoriji panije, kao i Engelsove izvode vojno-istorijske prirode. Posebno u tome: sve ovi zapisu su nastali kao priprema i sakupljanje ma terijala za novinske lanke. Da se zakljuiti zato, kojim povodom i kako se Marks zanimao za meunarodnu po[65]

litiku. Glavna tema te decenije je bilo istono pitanje": opadanje Osmanskog carstva i Krimski rat (od 1853. do 1856.) koji je poprimio dimenzije svetskog rata. Marks se posvetio meunarodnim politikim od nosima, pri emu valja dvojako primetiti: nasuprot uobiajenom gleditu, njemu se austrijski dravni kancelar Meternih nije inio kao najvanija linost u spletkama moi, nego britanski ministar i premijer Lord Palmerston. Marksov Palmerston-Essay" spada u klasine tekstove novinarstva.' S druge strane, beleke o religioznim fenomenima pokazuju, posebno one o isto riji Ruske pravoslavne crkve, da je Marks relativirao svoj apodiktiki sud iz 1844, prema kom je kritika re ligije u sutinskom zakljuena". Iz izvoda i u njihovom odrazu u novinskim prilozima postaje jasno: religiju je drao za reenu samo u filozofskom, ne u praktinom pogledu. Marks prepoznaje kulturno zasnovanu teinu reli gije u politikim pitanjima, ali takoe razotkriva inte rese moi koji se skrivaju iza verskih stranaka i njiho vih borbi oko verskog prvenstva nad svetim mestima (neposredni povod Krimskog rata). Sledei francuskog diplomatu Cezara Famena, u New York Tribune-u zastu pa miljenje da Kuran i zakonodavstvo koje se na njega oslanja deli narode na muslimane i nevernike, ime se zasniva permanetno neprijateljstvo. Izlaz iz toga vidi u strogom odvajanju drave i crkve prema zapadnom uzoru. Marks kao da je predosetio politiki potres na Ibe rijskom poluostrvu i 1852. poinje da ui panski; usko ro e moi da ita Kalderona i Don Kihota u origina lu. U leto 1854. stvari su se zakomplikovale, oekivana vojna pobuna pod generalom Domingom Duleom do[66]

kopala se glavnog grada. Prve informacije o teko sagledivim dogaajima preneo je own correspondent" iz Londona u formi pregleda tampe; ali uskoro e se nje govi izvetaji proiriti do istorijskih eksurksa krcatim injenicama, sa temeljnim zakljucima. Da bi mogao da prosudi o posebnosti panske graanske revolucije - to je ve etvrta - Marks je priredio u biblioteci Britan skog muzeja iz spisa od 36 autora razliitih nacionalno sti izvode u obimu od 550 tampanih strana. Iz toga e proizai novinski lanak, koji u izdanju Sabranih del sadi oko 70 strana. Siloviti napori Beleke razvijaju sopstvenu dinamiku, koju potpiie autorov interes, recimo onaj koji se odnosi na ustav. Marks analizira, lan po lan, prvi panski ustav, tako zvani Ustav iz Kadiza" iz 1912, koji se zasnivao na ideji narodnog suvereniteta i karakterie ga kao ,,proto-melar" evropskog liberalizma. Isto kao to priznaje veliki uticaj na evropsku politiku, iznenadnoj, esto nasilnoj promeni vlasti u paniji, kao uostalom i veina autora njegovog doba. Odeljak IV iz Marksovih i Engelsovih Sabranih del se moe pojmiti kao ogledalo u kom se odraava istorija ideja pretprolog veka. Samo je pregled del i autora s njihovim biografskom pozadinom krajnje informativan, a Marksov nagon ka saznanju impresivan. Ako se uzmu u obzir i drugi, ve publikovani ili najavljeni tomovi, sa ekonomskim, filozofskim, matematikim, fiziolokim i drugim prirodnonaunim izvorima, moe se sagledati ogroman napor celovite misli, a tada nam se i pojavljuje slika Marksa, nepostojea u dosadanjim njegovim recepcijama, kao jednog od poslednjih univerzalnih

[67]

Od socijalne do kulturne levice

uenjaka - koji je, kao pojedinac, morao da se nasue na hridi obilja materijala. Prevod s nemakog: Dejan Anii NIN, 12. 6. 2008. (Neue Zrcher Zeitung, 15. 5. 2008.)

[68]

Socijalizam i stil
Kristofer Hiens

U Engleskoj su zatvorenici zatoeni na zadovoljstvo Njenog Velianstva", zbog ega ih ironino esto definiu i kao goste Njenog Velianstva". Nakon godina prove denih u zatvoru u Redingu, tokom kojih je prisustvovao bievanju mentalno zaostalog zatvorenika i otputanju upravnika jer je pokazao samilost prema deaku koga su zatvorili jer je ukrao nekoliko zeeva, Oskar Vajld primeuje: Ako Njeno Velianstvo ovako tretira svoje zatvorenike, onda ni ne zasluuje da ih ima". Nisam uspeo da naem taj otri komentar u obimnoj Vajldovoj biografiji Riarda Elmana, niti sam meu laskavim kritikama knjige naao bilo kakve indikacije o toj stra ni Vajldove linosti, budui da je u njima on predsta vljen kao opasno sujetni bogati dendi i personifikacija uobraenosti. A opet, glavna Vajldova karakteristika bila je eko nominost i usmerenost njegovog humora i inteligencije. Nije se razmetao svojom reitou kao drugorazredni zavodnici. Bio je vrst i odluan Irac koji je u vie na vrata pesnicama uzvratio komplimente siledijama i iji komentari u veini sluajeva - ako izuzmemo prihva tljive i provokativne opaske o plavom kineskom porcelanu ili ukrasnim zavesama - nisu bili ni snobovski ni afektirani. Pretpostavljam da ljudi imaju potrebu da ga vide kao slabanog dendija, zbog ega na pomen dragog Oskara skoro nikada ni ne pominju njegov esej Dua
[69]

ovekova u socijalizmu". Pokuajte da pronaete taj esej u bilo kojoj antologiji Vajldovih del. Tekst je prvi put objavljen 1891. godine, nakon to su ga preimenovali u jalovo Dua oveka dok je Vajld bio u zatvoru. Kroz tekst provejava Vajldov sen zibilitet koji ga je nagnao da se stavi na stranu irskih pobunjenika i, posebno, digne glas protiv pokuaja bri tanske vlade da podmetne Carlsu Stjuartu Parnelu koji je, kao i Vajld, uniten optubama za nemoral, nakon to su svi drugi pokuaji propali. To je ponovo izdvojilo Vajlda iz mase kao i onda kada je bio jedini londonski knjievnik koji je potpisao peticiju Dorda Bernar da oa za pomen stradalima na Hejmarketu (nasilno uguen protest podrke radnikom trajku organizovan 1886. na ikakom trgu Hejmarket, prim. prev.). Tekst sadri i sledeu nezaboravnu reenicu: Glavna prednost uspostavljanja Socijalizma nesumnjivo je u injenici da e nas on osloboditi bedne neophodnosti da ivimo za druge. Neophodnosti koja tako tegobno pritiska gotovo svakog pri sadanjem stanju stvari".2 Ovde nije re o neozbiljnom komentaru, kako ga filistinci obino pred stavljaju. Njega ustvari definie saoseanje, re koju su nam demokratski licemeri zgadili. Ono to ti licemeri misle kada pominju to lano saoseanje, jeste da ne smemo da zaboravimo na si romane i oajne dok koraamo stazom do svog slavnog uspeha. To je manje-vie ekvivalent stare napomene da u molitvama treba da se setimo i potlaenih. Vajld je predlagao neto daleko smelije i inteligentnije, a to je da siromatvo, runou i iskoritavanje drugih vidimo kao neto odbojno. Kada vidimo trona naselja, pro1

O. Vajld, Dua ovekova u socijalizmu, prev. D. Maljkovi, Karpos, 2009.

2

O. Vajld, Dua ovekova u socijalizmu, ibid., str. 7.

[70]

sjake ili starce koji jedu hranu za ivotinje, ne treba da traimo milost na rtve. Treba da se zauzmemo za promenu uslova koji su do takve situacije doveli zarad nas samih. Teret ivota u takvim uslovima jednostavno je prevelik. Zbog toga su zaetnici socijalizma bili ponositi kada su ih optuivali da pljuju na milostinju. Princip po kome je povreda pojedinca povreda svih nije puka fraza; re je o izrazu solidarnosti kojim se priznaje uzajamni in teres. Kao stoje Vajld napisao u svojoj kritici knjige Cha nts of Labour (Ode radu) Edvarda Karpentera: Lako je nainiti oveka socijalistom, ali je nainiti socijalizam ljudskim veliko delo". Sklonost ka paradoksu u toj izjavi poklapa se sa njegovim odbijanjem sentimentalnosti. Postoji jo jedan smisao koji bismo mogli da damo Vajldovoj opservaciji o ivotu za druge". U svom poz natom romanu o radnikoj klasi ovekoljupci u ritama (The Ragged Trousered Philanthropists) radnik Robert Tresel opisuje oseanje samilosti i zahvalnosti koje obu zima naivne rodoljubive ljude sa kojima je radio. Oni su bili sreni da itav svoj ivot provedu ivei za druge - koji su bolji od njih - u svakom trenutku vrsto uvereni u svoju nezavisnost. Taj tip ljudi nije nestao sa Indu strijskom revolucijom. Moete ih nai i danas - u oaju progresivnih intelektualaca koji naslonjeni na ank i sa stavom ne moete vi mene da prevarite" konstantno dre govorancije, povremeno koristei identine rei i tonove koje je vee pre toga u svojoj laljivoj odi tradi cionalnim vrednostima upotrebio predsednik. Ode tim ovekoljupcima, posebno kada su oni potrebni za rat ili neto drugo, jedina je zvanina retorika koja u sebi sadri re klasa. Gotovo jedino mesto na kome se u nae dane podvlai razlika meu klasama je ispred Spomen ploe veteranima Vijetnamskog rata u Vaingtonu.
[71]

Te razlike treba podvlaiti ee. Drutvo se kon stantno mui da jednako podri i neverovatno bogat visoki stale, ije su korporacije esto osloboene po reza ili imaju poreske olakice, i nii stale, koji je u konstantnom porastu, i koji se povremeno pominje u nekom patetinom kontekstu prilikom pozivanja na savesnost. Pri tome se niko nikada ne zapita emu slue ti stalei? Moralna uena se koristi na oba pola. Nakupljene nie stalee treba nekako umrtviti putem socijalne pomoi ili milostinje kako ne bi postala opasna. Sa vi sokim staleima treba uiniti isto putem donacija, kako se ne bi demoralisale i prestale da stvaraju bogatstvo. Nadolazea plima, kako smo nedavno i videli, ne podie sve brodove, niti ih sve potapa prilikom povlaenja. Kada bi ljudi shvatili da se svi nalazimo na istom bro du bolje bi se starali o njegovim delovima, udobnosti i izgledu. Na to je Vajld mislio kada je govorio o vanosti estetike. Lev radikale su uili da treba da budu podozrivi prema bilo kakvoj vrsti individualizma, a ako bi oni kojim sluajem zaboravili tu lekciju, tu su uvek bili konzervativci da im osvee pamenje. Vajlda je u zatvoru konstantno maltretirao konzervativni kapelan stalno ga optuujui da mu se elija osea na spermu (Kako li je znao ta je u pitanju?). Veoma mnogo dugujemo hrabrom oveku koji nas je nauio da postavimo pitanje da li naa visoanstva zasluuju da raspolau nama ili naom odanou. Prevod s engleskog: Milana Babi NIN, 14. 05. 2009. (Nation)

[72J

Tvorac teorije - Altiser i nova levica

Tim Ebner

Prethodnik poststrukturalizma, koji nam je dao upotrebljive instrumente za kreativno itanje klasika marksizma, danas bi napunio 90 godina. ak ni sveprisutno seanje na dogaaje iz 1968. ne moe da prekine utanje koje obavija delo francuskog marksiste Luja Altisera. Poststrukturalistiki filozof bio je, izmeu ostalog, uitelj Mielu Fukou i aku Deridi. Danas bi napunio 90 godina - i u svakom sluaju je poz nat u odreenim akademskim krugovima. Oni se, osim njegovog imena, uglavnom seaju samo biografskog skandala koji je Altisera doveo do propasti: Altiser, to je onaj strukturalista koji je ubio svoju enu. To nas, meutim, ne bi smelo navesti na to da priu priamo od kraja. Altiserovo ivotno delo nije nita manje do pokuaj konceptualnog demokratizovanja marksizma, do kog se nadao da e doi zaobilaznim pu tem preko strukturalistike teorije. Neuspeh ovog po duhvata u njegovoj epohi nije bio bezuslovno predvidiv; u epohi u kojoj je strukturalizam bio toliko en vogue da je ak i trener francuske fudbalske nacionalne reprezen tacije izjavio u jednom intervjuu da e organizovati tim po strukturalnim principima". S politike take gledita, Altiserovo polazite je kriza marksizma", podstaknuta real-socijalistikom autokratijom. Glavni uzrok staljinizma vidi u transforma ciji komunistike partije u vladalaku mainu po uzoru na dravne i vojne aparate". Kako bi izazvao promenu,
[73]

on ne vidi drugi oblik mogue politike intervencije osim isto teoretske". Oficijelni marksizam bi se morao suprotstaviti apsurdnom nainu itanja Marksa. Altiseru je polo za rukom da u svojim tekstovima iz 60-ih godina u ortodoksnom maniru razvije potpu no neortodoksno, kreativno itanje marksistikih kla siara. On obilno koristi alat postmoderne analize diskursa, ime znatno ubrzava njeno nastajanje. Izu zetan napor u teorijskoj oblasti mu pre donosi naunu slavu nego politike promen. Istina, u ranijim teksto vima se vie radilo o teoriji saznanja, nego o dnevnoj politici. Njegove teze, dodue, nalaze iroku primenu, ali se flertovanje sa strukturalizmom u marksistikom taboru esto ocenjuje kao antihumanistika" provoka cija. U Francuskoj je an Pol Sartr veliki humanistiki" protivnik Altisera. Nemiri iz 1968. su neto to e staviti marksiste na probu. Za vreme udesnog ustanka iz '68", kog je on sa oduevljenjem prihvatio, Altiser se nalazi na psihija triji. Jo od 40-ih godina bolnica je stalno mesto u koje se povlai za vreme svojih manino-depresivnih napa da. On pritom nije naunik iz kule od slonovae: ak sam zadobio i prave udarce gumenom palicom na de monstracijama [...]. Ja i ova zajednica boraca i aktivista smo bili izgubljeni u ogromnoj masi, konano sam bio svoj na svom". Spontanost majskih nemira u Francu skoj, koji su izbili u roku od nedelju dana, a kojima su prethodili viegodinji nemiri u SR Nemakoj, na kra tko uzdrmavaju strukturalistiku paradigmu. Struktu re nisu izale na ulicu" postala je deviza marksistikih humanista", koji sebe vide jaim u borbi protiv navod ne statike strukturalne filozofije. Ovo miljenje je tada prevladavalo i kod studenata: Sartr je intelektualac koji sme da govori u zaposednutoj Sorboni.
[74]

Fragmenta philosophica II

Althusser rien" (Altiser nita ne vredi ) stajalo je na zidovima fakulteta u Nanteru. U verbalnom sukobu za vreme Fukoovog predavanja 1969, psihoanalitiar ak Lakan, Salvador Dali strukturalista, prebacio mu je da majski dogaaji upravo dokazuju izlaenje struktu ra na ulicu". Na kraju ostaje utisak daje 1968. godina u Parizu bila veliki, ali neuspean san, kada je svako verovao da se pod kaldrmom moe osetiti mekoa peska", kako je Altiser formulisao u svojoj autobiografiji. Studenti koji su politizirali tokom pobune, uskoro e napustiti Sartra i umesto njega itae Altisera. On im nudi pojmove za reenje problema u Francuskoj iz 1968. godine: neuspenog pokuaja spajanja radnikog pokreta i nove levice. Luj Altiser e tek poetkom 80-ih godina, zajedno sa marksizmom i strukturalistima, biti izopten iz biblioteka. Mnogi su ga od tada ismevali. Don Kihot koji se iskrunio na rvnju komunistike partije. Ali ak i kada je primenjivanje njegovih politikih ciljeva spreeno, njegovi tekstovi predstavljaju teorijski most izmeu naizgled nespojivih svetova. On je danas jedini nestajui posre dnik" (Slavoj iek) izmeu marksizma i odnedavno po novo vaskrslog poststrukturalizma koji bi, vraanjem Altiseru, mogao samo da profitira. Prevod s nemakog: Kristina Doen Die Tageszeitung, 16.10. 2008.

[78]

Umesto uvoda - tri pitanja Luju Altiseru

Intervju sa Lujom Altiserom (1978)

U Saveznoj Republici si pre svega poznat po filo zofskom itanju klasika marksizma. Stoga e mnogi itaoci biti iznenaeni to sada, u ovoj knjizi,' pronala ze tekstove koji neposredno iznose politiku argumen taciju i koji zadiru u aktuelne ideoloke kontroverze. - Zato misli da je upravo sada mogue i neophodno otii korak dalje"? Tano je da sam u Nemakoj, kao i na drugim mestima, postao poznat zahvaljujui teoretskim esejima. Ali ipak, uvek sam se bavio politikom" ne samo kao lan KP Francuske (ulanio sam se u partiju 1948. god), ve i u teoretskim esejima. Ako je filozofija, kako ja tvrdim, u poslednjoj instanci klasna borba u teoriji", onda sam se ja u svojim tekstovima, u kojima sam zastupao filozo fske teme, takoe bavio politikom - i to jednom sasvim odreenom politikom koja je, nasuprot zvaninoj filo zofiji moje partije (ali i mnogih drugih komunistikih partija), bila veoma kritina. Niko se nije u tome preva rio: ni vodstvo moje partije koje me je nekada ignorisalo, nekada kanjavalo nipodatavanjem ili preziranjem, ni njeni protivnici - mislim na protivnike moje partije - a konano ni oni koji su se, iz razloga koji su u vezi sa
Misli se na: L. Althusser, XXIIe Congrs, Maspero, coll. Theorie", 1977; nemaki prevod te knjige (vidi izvor na kraju) ukljuuje ovaj intervju, kako se kae u uvodu, umesto predgovora. - Prim. prir. [76]
1

njihovom koncepcijom marksizma, ponekad vrlo ustro izjanjavali o meni. Mislim, primera radi, na jednu vrlo iskrenu i u mnogo emu pametnu knjigu aka Ransije2 ra, nekadanjeg saradnika na knjizi Kako itati kapi 3 tal" - njegova knjiga je pre svega bila strastvena. Ali zato se stie utisak da ja tek danas naputam te ren filozofske borbe u korist politike? Zato to su klasne borbe u Francuskoj dovele do interesantnog rezultata da su, sa jedne strane, filozofska pitanja (kao sto je predaja (Ueberlieferung) pojma diktature proletarijata, pitanja prelaza, socijalizma, komunizma, demokratije itd.) po stavljena na dnevni red" partijske rasprave i zato to su, sa druge strane, politika pitanja donela naelno teo retsku, dakle politiku prekretnicu. Politiko je ono to preovladavajuu tendenciju (u ovom sluaju tendenciju ka socijalizmu) stavlja na dnevni red klasne borbe. Dak le, za jednog marksistu (a ja pokuavam da budem jedan od njih i da to pojmim) jeste sasvim normalno da vodi politiku borbu u odnosu na pitanja koje je istorijska tendencija klasne borbe postavila na dnevni red. Tvoji su tekstovi uglavnom smatrani ortodoksnim" - najkasnije od onda kad se spoznalo da etiketa struk turalizam" nije vie dovoljna za njihovo suzbijanje. U raspravi sa Donom Luisom (John Lewis) i u tvojoj Samokritici" iz 1972. prihvatio si ovo obeleje sa izvesnom ironijom. Ipak, danas otvoreno govori o krizi marksizma. - Da li to treba razumeti kao ponovoljenu
Upor. Jacques Rancire, La leon d'Althusser, Paris: Gallimard 1974Louis Althusser, Etienne Balibar, Roger Establet, Pierre Macherey, Jacques Rancire, Lire le Capital, Paris 1965; hrv. prevod: L. Altiser et a l , Kako itati Kapital, prev. Lj. ifler, Zagreb: Centar za kulturnu djelatnost Saveza socijalistike omladine, 1975. [77]
3

Od s o c i j a l n e do k u l t u r n e levice

Samokritiku"?Ili, dapomenemojojedan aspekt: pre dmet tvojih radova do tada je bio marksizam-lenjinizam". Od pre nekoliko godina, mnogi komunisti dovode u pitanje ovaj izraz i odbacuju ga. - Staje to to se i danas moe povezati sa recima poput marksizamlenjinizam"? Godine 1972. bavio sam se Samokritikom" u tekstu 4 koji je nosio naslov: Elementi samokritike". Tu sam bio, kako kae, pomalo ironian, jer se samokritika ne moe apsolutno ozbiljno shvatiti, budui da se na kraju zahteva da se kae istina o sebi - a to se granii sa paranojom. Govorio sam o elementima" kako bih sugerisao da ne mogu da zahtevam da se pitanje u potpunosti raspravi; ali rekao sam ono to sam nakon zrelog razmiljanja - a dugo sam razmiljao - mislio da mogu da kaem (pri emu sam govorio samo u svoje ime). Tano je da sam se, kao i mnogi drugi '65. godine, previe upustio" u struk turalizam, ali to koketiranje" je kod mojih dogmatinih ili preterano revnosnih itaoca izazvalo ili pogrene prigovore ili izraenije oponaanje: oboje je za aljenje. Ali to je sudbina svake knjige. Kada se neka knjiga je danput objavi, uprkos svim pripremnim merama, nad njom nema vie kontrole. Tada same knjige postaju pre dmet diskusija ili komentara, sve do izvoenja koje u krajnjoj instanci zavise od politikih pozicija njihovih autora na osnovu trenutnih ideolokih i politikih za laganja. To samo dokazuje da je filozofija u poslednjoj instanci klasna borba u teoriji. Kada govorim o krizi marksizma, zapravo naputam lini teren. Umesto da se bavim obnovljenom Samo4

Louis Althusser, lments d'autocritique, Paris: Hachette, 1974; srp. prevod: L. Altiser, Elementi samokritike, prev. M. Kozomara, Beo grad: Beogradski izdavako-graficki zavod, 1975. (781

kritikom, koja bi bila potpuno besmislena, markiram objektivnu realnost. Dakle, ne radi se vie o neemu to sam ja mislio ili napisao. Ali, govorei o krizi marksiz ma" (pri emu sam dao samo nekoliko krajnje ematskih uputstava kako bih skrenuo panju na vanu i jo ne poznatu dalekosenu realnost) indirektno se takoe vraam povodu, koji me je pre est godina doveo do toga da napiem Elemente samokritike". Jer danas mi je jasno da sam, kao i svi drugi, iveo u krizi marksiz ma i pod krizom marksizma i da je stanje teoretskog (i praktinog) marksizma u godinama izmeu 1965. i 1972. zavisilo od krize marksizma, ije znaenje tada nisam u potpunosti shvatao. Stoga to se marksizam tada nalazio u krizi, bilo mije teko da je izbegnem i da je prepoznam. Izbegao sam je tako to sam se oslonio na jednu odreenu francusku, materijalistiku tradiciju racionalizma (Balar-Kangijem, pre svega Kangijem). Tokom vremena sam morao da izmenim svoj pojmovni aparat; otuda je 1972. nastala moja Samokritika. Nastavljam, bez oklevanja, tradiciju Marksa i Lenjina. Ne volim posebno izraz marksizam-lenjinizam", jer previe je grub" da bi odgovarao stvarnosti. Radije govorim o marksistikoj i lenjinistikoj tradiciji koja se, uostalom, ne zadrava na Lenjinu, ve se delimino nastavlja kod Gramija, a jo jae kod Maoa. Mislim da odreene formulacije kod Marksa, kod Lenjina i njiho vih sledbenika (ne govorim o Staljinu, ije je teoretsko odstupanje bilo veoma ozbiljno) sadre samo grube procene, ak zablude. Ali u osnovi se one politiki na laze ,,u istini", ak i kada se njihove teoretske formu lacije ponekad moraju preraditi i poboljati. Drugovi, koji se danas izraavaju protiv lenjinizma, imaju pravo ako pritom misle na Osnove lenjinizma", koje je Staljin fiksirao i potpuno tendenciozno komentarisao: ali ako
[79]

misle na Lenjinovo uenje, u kom ima dosta potekoa, ak i protivrenosti (up. Marksovo uenje je svemono, jer je istinito" - ovaj zvanini sovjetski prevod bi trebalo u svakom sluaju dobro uporediti sa ruskim originalom; up. i: itav marksizam je kao iz gvoa iskovan".) onda smatram da nisu u pravu. Nijedan se marksista ne moe izjasniti protiv tako shvaene Lenjinove misli, jer bi se inae na taj nain usmerio i protiv Marksove misli. Naravno da se to moe smatrati apstraktnim i pro tivno Marksovoj misli; nikome se ne moe oduzeti ovo pravo. Ali besmislica koju ire oni koji zauzimaju takav stav, jasno pokazuje ili da se ova ekstremna pozicija ne moe nekanjeno izdrati, ili da ovek mora da je veoma naivan da zaista veruje u to to je objavljeno. Izmeu ostalog mislim na tzv. nove filozofe". Oni su 6 ili 7 meseci vladali francuskom scenom: pre uz pomo maso vnih medija nego svojim filozofskim argumentima". Danas vie niko ne govori o njima, sahranjeni su ispod vlastite filozofske utnje. Da nisu imali podrku maso vnih medija, sigurno bi se na njihove tekstove obraalo upola toliko panje (samo upola toliko: jer sigurno da jedan ili drugi meu njima ima talenta ili strasti, a za ovu vrstu literature uvek se nae publika...) U centru ideoloke klasne borbe sada stoji pitanje drave. Kakav odnos prema dravi imaju komunisti u Zapadnoj ili Istonoj Evropi? O tome sada postoje osnovna objanjenja i knjige veine komunistikih partija i njihovih vodstava. Meni se ini da ti u svojim tekstovima drugaije prilazi ovim pitanjima, da im menja poziciju. Sa jedne strane pita: kakav odnos komunisti - ukoliko su jo marksisti - ne mogu imati prema dravi? A dalje pita: kakav odnos komunisti moraju imati prema ne-dravi, prema politici izvan
[801

pravila igre" (buroaske i socijalistike) drave i buroaske politike ideologije? - Naglaavajui na taj nain vandravni karakter komunistike politike, zar neprotivrei svojim sopstvenim tezama o nainu funkcionisanja politikih i ideolokih aparata? I zar takvo jedno orijentisanje ne sadri vrstu voluntarizma u svojoj politikoj primeni? Drava, to je zaista odluujue pitanje: komunistike partije (dakle, pre svega njihovo vostvo) zauzimaju stav, koji - bar u verbalnom smislu - predstavlja predaju sutinskih principa Marksa i Lenjina: predaju pojma diktature proletarijata, predaju razbijanja" buroaske drave i poluoportunistiko utanje o odumiranju drave", koje oni zamenuje pojmom demokratizacije drave". I Marks i Lenjin su eleli demokratizaciju drave, ali su mislili da je mogua samo uz dve pretpostavke: razbijanjem buroaskog dravnog aparata i osnivanjem revolucionarne drave koja je, usled dejstvovanja kla sne borbe radnika i naroda predvoenih partijom (ili drugim revolucionarnim organizacijama) u poziciji da odumre". O ovoj drugoj, revolucionarnoj dravi Engels je, osvrui se na dravu Parike komune, rekao da ona mora daje ne drava", i to ne u anarhistikom smislu (= anti drava), ve u smislu stare nemake rei: Ge meinwesen (zajednica), tj. komuna. Naravno da ni Marks ni Lenjin nikada nisu redukovali politiku na dravu. Naprotiv: svako zna da: i) par lamentarna demokratija ni u kom sluaju nije iscrpela politiku klasnu borbu, ve predstavlja samo njenu pri vremenu pravnu formu, i 2) da tek nije iscrpela eko nomsku klasnu borbu, koja se ak moe odigravati unu tar dravnog aparata (razni trajkovi slubenika, ak i
[81]

policijaca itd), i da konano nije iscpela ni ideoloku kla snu borbu. Ako komunistike partije Zapadne Evrope i nekoliko drugih regiona u svetu zastupaju npr. tezu o parlamentarnom prelasku u socijalizam, njima je manje ili vie jasno da se klasna borba odigrava u beskrajno vanijim oblicima od samih (parlamentarnih) izbora. Ali nisu imali hrabrost da priznaju da ako se bezuslovnim obavezivanjem unapred veu ruke, to znai ili da si siguran, apsolutno siguran da je parlamentaristiki put dovoljan i da je u svakom sluaju bolji u pogledu raspoloivih odnosa snaga - ili pak, da se daje obeanje koje e sami razvoji dogaaja pretei, tako da se klasna borba razoruava. I da se osvrnem na poslednju taku koju si pomenuo; ne mislim da postoji protivrenost u mojim tvrdnjama da bi komunistika politika u osnovi morala biti vandravna (a posebno van-parlamentarna) i moje teze o nainu funkcionisanja politikih i ideolokih dravnih aparata. Jer van-dravno podruje je mnogo vee od podruja ideolokog dravnog aparata, a pogotovo re presivnog ili politikog dravnog aparata. Podseam da bazu klasne borbe (u strogo marksistikom smislu baze) ini ekonomska klasna borba, koja se uprkos di rektnom uplitanju drave (podravljavanje, investicije, javni" sektor, institucionalizacija i pravilnik o pravima trajka, dravna potpora radnoj snazi: pomo porodica ma, zdravstveno osiguranje itd.) odvija u osnovi izvan drave - a danas zavisi sve vie i vie od multinacio nalnih monopola. Ekonomska se klasna borba (takoe u javnom" sektoru itd.) ne moe redukovati na borbu u politikim i ideolokim dravnim aparatima, niti se moe itav ensemble klasne borbe u ekonomiji, poli tici i ideologiji (Engels dodaje: i teoriji) redukovati na politiku klasnu borbu, onako kako se ona, izmeu osta[82]

log, izraava u izbornim i parlamentarnim borbama. Ne znam zbog ega bi ovde trebalo govoriti o volun tarizmu". Pre bi se moglo i moralo govoriti o volunta rizmu" kada bi se jedan aspekt klasne borbe (bilo daje ekonomski, politiki, ideoloki ili teoretski) izolovao i onda posmatrao kao celina klasne borbe. Ali onda onaj ko govori o voluntarizmu mora biti konsekventan i da govori i o avanturizmu. U ovom smislu sam, u pogledu odreenih formulacija Dvadeset drugog dana partije, govorio o tendenciji ka demokratskom avanturizmu". Prevod s nemakog: Kristina Doen Izvor: Louis Althusser, Statt eines Vorworts: vier Fragen an Louis Althusser", u: Die Krise des Marxi smus, VSA-Verlag Hamburg, 1978, str. 7-13; etvrto pi tanje, koje se odnosi na 22. Dan partije KPF, izostavili smo u prevodu. - Prim. prir.

183]

Dileme savremene levice

Ernesto Laklau

Jedan od najznaajnih predstavnika postideoloke i postmarksistike levice", argentinski teoretiar Er nesto Laklau u razgovoru za aprilski broj francuskog Philosophie magazine", najavljuje novu knjigu o aktuelnim problemima odnosa univerzalnih ipartikularnih vrednosti i principa. Razgovor vodila Zuliet Serf. Na zahtevno pitanje: koja je to logika koja vlada stvaranjem drutvenih i politikih identiteta?" Ernesto Laklau (Ernesto Laclau) se neprestano vraa s entuzi jazmom. Mislilac internacionalnog renomea, uticajni politiki teoretiar, Laklau je izumitelj ontologije soci jalnog. Roen je u Argentini 1935, danas je profesor u penziji Univerziteta Eseks u Engleskoj, ivi u Londonu ali vie meseci provodi na univerzitetetima San Mar tin, u Buenos Airesu i Northwestern u blizini ikaga. U Eseksu je odbranio disertaciju 1982, naslovljenu kao Ideologija i analiza diskursa". Diskurs se za njega ne svodi na njegovo uobiajeno znaenje (govor); on obuh vata drutvenu praksu: drutveni prostor bi trebalo shvatiti kao diskurzivni prostor ako se pod diskursom ne oznaava samo govor i pismo, nego i veza rei sa drutvenim praksama koje su s njima povezane". Interesovanje za diskurs ovaj argentinac ilustruje u raspravi koja oscilira od najapstraktnijeg do aljivog stila, polupsihoanalitikog, polupolitikog; tako je s njim voleo da razgovara njegov prijatelj Slavoj iek,
[84)

s kojim je vodio raspravu, zajedno sa Dudit Batler, u knjizi Contingency, Hegemony, Universality: Contem porary Dialogues On the Left (2000). Ljudi su", kae, politika kategorija a ne prosta datost drutvene struk ture. Moja nova knjiga (bouquin) eli da rehabilituje populizam". Sluite se argonom, kaete bouquin"? Nikada nisam zapravo pravio razliku izmeu argona i normalnog govora. Seam se da sam na ulici pitao, kada sam prvi put boravio u Parizu: Izvinite gospodine pan dur, gde se nalazi bulevar Sen-ermen?" Ukoliko se Ernesto Laklau esto etiketira kao postmarksista, to je iz razloga to je za njega drutveni prostor antagonistiki. Njegova misao se temelji u kon tekstu koji je istorijski odreen: Demokratski diskurs se usredsreivao na ravnopravnost s onu stranu razlike. To je sutina Rusove elje, u optem smislu, kao i jakobizma ili univerzalne emancipatorske klase u marksiz mu. Danas, nasuprot tome, demokratija je povezana sa priznanjem pluralizma i razlika", pie Laklau, osetljiv na diversifikaciju sukoba i umnoavanje demokratskih borbi. On insistira na injenici da pokret globalizacije nije uopte vodio univerzalizaciji drutvenih snaga i identiteta: Kapitalizam koncentrie mnotvo efekata, umnoavanje antagonizama". Antiglobalista? Da, ali s nijansama, jer ne verujem da se moe zanemariti osvajanje moi. Mora se artikulisati vertikalna logika moi i horizontalna logika drutvenog protesta". Sa ovim razlikama Laklau se svakodnevno sree, dolazei u kontakt sa studentima raznih nacionalno sti, od onih iz June Amerike, Afrike, Evrope, Srednjeg Istoka, Japana, Kine itd. Poput tih studenata koji dolaze iz celog sveta, primeri kojima Laklau objanjava svoju teoriju se ne ograniavaju na jedno geografsko podruje. S lakoom prelazi sa latino-amerikog kontinenta na
(85)

britansku realnost, poljsku ili iraku. Peronizam" u Ar gentini mu prua priliku da ilustruje bitnu taku svoje teorije, koju zove logika hegemonije. Nakon dravnog udara 1955. kada je zbaen Huan Domingo Peron, Argentina ulazi u dugi period institu cionalne nestabilnosti, obeleene zabranom peronizma i drugih narodnih stranaka. Demokratski zahtevi ostaju neudovoljeni. Poticajui iz razliitih grupa, bez nekog a priori jedinstva, oni se ujedinjuju na osnovu proste injenice da su bili odbaeni od vladajueg reima. Ova logika ekvivalentnosti", uvodi jednu dimenziju relati vne univerzalnosti", budui da su razlike meusobno razliite ali ekvivalentne u odnosu na elemenat koji je iskljuen. Upravo je to mehanizam koji doputa iden titetima da se politiki konstituiu, kao to je pokazao u knjizi Hegemonija i socijalistika strategija"1, koju je napisao zajedno sa antal Muf, belgijankom koja je bila njegova studentkinja u Eseksu. Knjiga je postala klasik postmarksistike misli i prevedena je na dese tine jezika. Na mestu na kom posebnost dobija funkciju repre zentacije, logika hegemonije artikulie dva suprotsta vljena pojma - partikularizam i univerzalizam. U lanku Univerzalizam, partikularazam i pitanje iden titeta", Laklau podsea daje poetkom 90-ih godina, anglosaksonski svet bio uzdrman pojavom nove le vice, koja je govorila o zahtevima i tradiciji crnaca, ikanosa na istonoj obali SAD, homoseskualaca i dru gih iskljuenih grupa". Taj multikulturalizam je oslabio univerzalni koncept potekao od prosvetiteljstva, koji tu jedva da je neto vie video do ekskluzivnu sferu uticaja zapadnog imperijalizma". I potom dodaje: Tradi1

Ernesto Laclau and Chantal Mouffe, Hegemony and Socialist Stra tegy, 1985.
[86]

Fragmenta philosophica II

cionalna levica je bila na najvioj taki univerzalistika, ova nova levica se pokazuje kao partikularistika i bila posveena kultu razlike. Na taj su se nain otvarale nove mogunosti za kolektivnu akciju, ali su se isto tako poja vile sve opasnosti koje su svojstvene ekstremnom par tikularizmu" Ta interakcija izmeu univerzalnog i partikularnog pasionira Laklaua. Njegov naredni spis e saeto izneti njegov pristup, izmeu krutog odbacivanja apstraktnog univerzalizma principa, koji je branio Ha bermas, i distance u odnosu na partikularizam razlika, koji je zastupao Liotar. Univerzalno kod Laklaua ostaje prisutno ali na relativan, nestalan nain. Univerzalnost se definie kao nedovrenost svih diferencijalnih iden titeta", kao prazno mesto koje ujedinjuje skup ekviva lentnih odnosa". Kada budem zavrio knjigu Elusive Universality", najavljuje, biu spreman na veliko puto vanje". Univerzalno? Ne, sasvim partikularno...". Prevod s francuskog: Dejan Anii NIN, 24.4. 2008. (Philosophie magazine, br. 18, april, 2008.)

[87]

Muka dominacija" Pjera Burdijea

Rudolf Valter

Pre tano deset godina, francuski sociolog Pjer Burdije (1930-2002), za kojeg se bez sumnje moe rei da je bio jedan od najcenjenijih svetskih intelektualaca s kraja prolog veka, objavio je neveliku knjigu Vladavi na mukaraca (La Domination Masculine). Uperena protiv naivnog i trijumfalistikog uverenja daje enski pokret na Zapadu gotovo ispunio sve svoje ciljeve, ili da e to neizbeno uiniti u doglednoj budunosti, Burdije je trezveno i ubedljivo iznosio da muka dominacija u modernim drutvima u osnovi nije uzdrmana i da uspeva i dalje da se skoro neometano reprodukuje, uprkos prividu temeljnih drutvenih promena. Iako je knjiga tada izazvala polemike, one su bile tie nego polemike povodom mnogih drugih Burdijeovih studija. Njegovi uvidi tek danas, poto je umnogome izbledela vera u progres i u neposredno ostvarenje nenasilnijih i ravno pravnijih meuljudskih odnosa, postaju jasniji i zaoku pljaju sve veu panju uene javnosti, posebno kada je u pitanju mukost" u irem, javnom drutvenu polju. Ako Burdije donekle priznaje pomake u emancipaciji ena, u prilog emancipaciji mukaraca jedva da ima ta da kae: arhaini ideali mukosti, za koje brojne primere nalazi u predmodernoj zajednici alirskih Kabila, ne iezavaju u industrijskim drutvima - njih sasvim dobro mogu da otelovljavaju i neoliberalni poslodavci i menaderi koji u ispoljavanju svoje nadmoi muki" otputaju na desetine svojih slubenika.
[88]

Zato je, pita se Pjer Burdije u knjizi Vladavina mukaraca, muka dominacija nad enama preivela vekove i kako to da se ona i dalje odrava s takvom lakoom"? Najpristupaniji i najstariji odgovor na ovo pitanje glasi: muka dominacija nad enama se vekovima objanjavala kao prirodna ili bogom data. Ali nije bilo dovoljno, Burdije u svojoj studiji neprestano podsea, da u prirodnost i nunost muke dominacije nad enama veruju samo mukarci; da bi se nad nekim uspeno vladalo mogue je samo uz pomo tog nad kojim se vlada. Dugovenost muke dominacije ima da zahvali simbolikom nasilju, odnosno enskom preuzi manju i usvajanju mukih dominantnih stanovita. Ovo je jedna od glavnih, sveproimajuih teza Burdijeove knjige, vieslojne anatomije muke vladavine, koja se fokusira na razliite aspekte kako predmodernog tako i modernog patrijahata. Pristup sloenoj tematici muke dominacije Burdije bira uz pomo etnologije. Arhaina agrarna drutva su bez sumnje organizovana oko muke prevlasti i domina cije. Putem analize etnografskog materijala iz berberske Kabilije u Aliru (koji je sakupljao jo 6o-ih, dok je tamo boravio), Burdije zauzima izvesno odstojanje u odnosu na moderna drutva i uspeva jasnije da izdvoji osnovne strukture dominacije nego u nama prisnom drutvu u kom su odnosi meu polovima u velikoj meri prekriveni velom. Neravnopravne odnose meu polovima u agrar nim drutvima ne stvara, prema Burdijeu, bioloki pol, nego podela rada izmeu mukaraca i ena: mukarci otresaju masline sa drvea, ene ih kupe. Drutveni od nosi su ti koji stvaraju osnovu za hijerarhizaciju polova, a ne telesne razlike izmeu mukaraca i ena. Hijerarhizacija prema polnim razlikama izraava se uopteno u sistemu suprotnosti: visok/nizak, jak/
[89]

slab, javan/privatan, aktivan/pasivan, prav/kos, krut/ savitljiv, otvoren/zatvoren. Ove binarne suprotno sti proimaju sve drutvene sfere, misao, delovanje i oseanje ljudi, i oblikuju ono to Burdije naziva ha bitus". Burdije potvruje izuzetnu dugovenost i delotvornost polnih shema tumaenja na upeatljivim primerima kako u predmodernim tako i modernim drutvima. U toku istorije su se porodica, kola, crkva i drava brinuli na razliite naine da drutveno konstruisana polna hijerarhija bude prihvaena kao prirodna i nor malna. Dolazi do biologizacije drutveno-istorijskog procesa (u kom se mukarci ne raaju kao mukarci, nego postaju mukarcima a ene postaju enama"), kao da razlog muke vladavine lei u mukim polnim telesnim delovima. Koliko je uspeno ovakvo naturalizovanje moe se uvideti u injenici da su ene, potinjene mukoj dominaciji, u velikoj meri same usvojile misao ne okvire i obrasce ponaanja koje su mukarci unapred zadali. Drutveni poredak", kae Burdije, funkcionie kao jedna gigantska simbolika maina za ratifikovanje muke dominacije, na kojoj je zasnovan." U tradicionalno poslunom dranju ena ili u po niznosti kao tobonjoj prirodnoj enskoj vrlini, Bur dije prepoznaje, primera radi, posledice vlastitog oma lovaavanja. Ono funkcionie putem simbolikog nasilja", odnosno funkcionie tako to oni nad kojima se vlada razmiljaju, deluju i oseaju sa pozicija onih koji vladaju. Burdije ne eli time da brani postojei po redak", nego prosto da ukae na to da on kao sociolog mora da obraa panju na drutvene injenice: u pitanju su ljudi i strukture koji su onakvi kakvim ih je obliko vala svojevrsna vladavina, a da u to spada i injenica da oni koji su potinjeni vladavini svesno ili nesvesno
[90]

Fragmenta

pshilosophica

II

doprinose njenom produenju. I mukarci se s druge strane se deformiu putem strukture dominacije i bivaju njeni vlastiti zatoenici. Pred ene se dodatno postavlja posebna dilema: ako po stupaju kao mukarci onda gube - u oima mukaraca kao i u vlastitim - svoju enskost. Ako postupaju kao ene, onda su na taj nain ve izgubile. Polno fiksirane strukture nisu nikakve istorijske kon stante, odnosno, one se menjaju, ali mnogo sporije nego to se menjaju ekonomske strukture. Burdije, naravno, ne tvrdi da postoji nepoljuljana postojanost u odnosi ma meu polovima od arhainih drutava do danas. On najvaniju ulogu u procesu promen pripisuje enskom pokretu i sindikatima, kojima valja zahvaliti na tome to muka dominacija danas ne vai za neto to je prosto samorazumljivo. kola i drava, s druge strane, igraju ambivalentnu ulogu. Pristup devojica, odnosno ena, sistemu obrazovanja bez sumnje je unapredilo njiho ve anse za posao i time ekonomsku nezavisnost. kola istovremeno moe, odnosno misaoni, opaajni i delatni obrasci koji se u njoj ue i privileguju, da sasvim dobro doprinosi perpetuiranju muke dominacije. Prema rezultatu uloenog truda u sticanje ravnopra vnosti ena, Burdije je ipak vrlo skeptian. Nema razlo ga za preterano radovanje uspesima enskog pokreta i konano ak upozorava na to da: Vidljive promen u poloaju ena maskiraju istrajavanje nevidljivih struk tura". Preveo s nemakog: Dejan Anii NIN, 17. 7. 2008. (Tages Anzeiger)

[91]

Philosophia perennis

ta kulturi sreu kvari? - an-ak Ruso i kritika umetnike produkcije

Lori Fendrid

Nedavno sam predavala, na nekoliko seminara za stu dente, Rusoovo Pismo d'Alamberu o pozoritu, najprovokativniji esej o umetnosti ikada napisan. On govori o nenamernim uticajima pozorita (za Rusoa sinonim za eelokupnu umetnost) na publiku. Esej predstavlja stra stveno opovrgavanje d'Alamberovog spisa o enevi, za jedan ogroman projekat prosvetiteljstva - Encyclopdie, u kome kae da bi Zeneva bila ak i bolji grad, samo kad ne bi postojali zakoni koji zabranjuju pozorite. Ruso, naprotiv, tvrdi da bi pozorite, zapravo, bilo kodljivo za graane kalvinistike eneve i pokuava da dokae da je zabrana dobra stvar. 1 Za moje studente , Rusoov zapanjujui stav direkt no se kosi sa svetom preplavljenim televizijom, I Pod ovima, urkama, zavisan od filmova, a u kome veina njih provede dobar deo ivota. Nije im ni na kraj pameti ideja da njihov svet pria i zabave moe biti kodljiv po njih, ak i u svojim cenjenijim aspektima kao to su Masterpiece Theatre ili dobrotvorni koncerti grupe U2. itajui Rusoov esej, studenti su direktno suoili njihove burne ljubavne afere/sa masovnom kulturom. Ue do koje mere su njihove mladalake vrednosti ve u dubokom konfliktu same sa sobom. Proivljavaju, iako
1 Lori Fendri (Laurie Fendrich) je profesor primenjenih umetnosti na amerikom univerzitetu Hofstra. - Prim. prev. [95]

Philosophia perennis

kroz grevite napade, oseaj prolaznosti svojih ivota, shvatajui, sa jednom vrstom strahopotovanja, da njihove godine provedene na koledu obeleavaju je dan od najznaajnijih ivotnih poglavlja sa kojima e se ikada susresti. Rusoova preokupacija u Pismu jeste kako odrati vrlinu" u modernom dobu. Vrlina" (virtue) je re o koju se skoro svi moji studenti inicijalno spotiu, poto se njeno savremeno znaenje uglavnom odnosi na arhaini pojam enske ednosti. Niko od njih nije nikada mno go razmiljao o vrlini, ali Ruso, crpei inspiraciju iz starogrke politike filozofije, korenito je povezan sa tom idejom. Za njega, vrlina je postojala samo u zajedni cama iji su graani znali kako da ostave po strani lini interes zarad dobrobiti celine. Ipak, mesta na kojima je Ruso mogao da pronae vrlinu bila su ograniena na nekolicinu: slobodne republike ratrkane kroz istoriju, kao to su Sparta ili eneva iz 18. veka, a ne raskalane metropole kao stoje Pariz, okupan urbanim luksuzom. Ruso tvrdi da su dva bratska poroka, sujeta i konkuren cija, roeni kada je ovek napustio prirodu" i oformio drutva, neizbeno unitavaju vrlinu i sreu. Ruso kvari zabavu Prosvetiteljima okirajui stu dente odbacivanjem obrazovanja i razuma, nauke i umetnosti, celokupnog napretka znanja uopte. Veina studenata je upisala fakultet kako bi, barem delimino, nainila sebe boljim". Izgleda da im Ruso poruuje da se ne zavaravaju. Njihovi istinski motivi su zapravo sujeta i ambicija. A nita ne potpaljuje ta dva poroka, kae Ruso, kao umetnost. Takav kontraintuitivni napad na umetnost ponajvie okira studente umetnosti. Jo od ranog detinjstva, ueni su da pravljenjem crtea, igranjem u dramskim komadima, nastupanjem sa kolskim bendom i hvali[96]

sanjem tim istim dostignuima rade veoma dobru stvar za njih same, a i za ljude oko njih. Iako moji studenti spremno prihvataju Rusoovu poetnu premisu, da je svrha pozorita da zabavi (tj. da prui zadovoljstvo), i da je to luksuz pre no potreba, malo im je tee da prihvate mogunost da ono zaista moe biti tetno. Ali Ruso tvrdi da je zadovoljstvo koje pozorite nudi bazirano na prikazivanju razuzdane strasti i njenog efekta stvaranja zavisnosti: skoro svako ko se susretne sa pozoritem eljan ga je sve vie i vie. Jo gore, tvr di Ruso, pozorite tei svugde da promovie i povea nejednakost sree" zato to podstie stvaranje mnotva vetakih elja. Pa ak i kada je pozorite odlino, i pu bliku ine pristojni ljudi, da li e nas pozorite nainiti boljim zavisi od toga ta mi pre svega jesmo, raspra vlja Ruso. Mnoge od nas je pozorite iskvarilo upravo zbog toga to nas je upoznalo sa loim idejama o kojima nikad ranije nismo razmiljali. Savremeni mediji stalno odjekuju Rusoovom tvrdnjom, pogotovo posle raznovr snih tragedija: negativci privikavaju ljude na strahote za koje ne bi ni trebalo da znaju i na zloine za koje ne bi trebalo ni da pretpostave da su mogui". Pozorite takoe budi u nama mutno oseanje da postajemo dobri ljudi prosto posmatrajui druge ljude - od kojih nikoga ne poznajemo lino - kako se na po zornici pretvaraju da su dobri ili loi, da bi se zatim identifikovali samo sa dobrima: Neprekidno oseanje koje se doivljava u pozoritu pobuuje nas, iznuruje nas, i smanjuje nau sposobnost da se odupremo strasti ma. A jalovo interesovanje koje srno pokazali za vrlinu slui samo kako bi zadovoljilo nau sujetu, a da nas ne obavee da vrlinu i praktikujemo". Ukratko reeno, pozorini dim i ogledala iskuavaju nas da moralno delanje zamenimo umetnou. I pored
[97]

toga to pozorite moe da ometa bestidne ljude iz gra dova i da ih dri donekle pod kontrolom, Ruso smatra da ono prouzrokuje da se dobri ljudi oseaju nespokojno i nesreno u vezi sa svojim ivotima, jer im se njihovi ivoti doimaju dosadnim. Zapravo, stoje pozorite bolje, to je tetnije. Da sumiramo: pozorite je zanemarljivo dobro za loe ljude, a poprilino loe za dobre ljude. Ovakav zakljuak dovodi moje studente u filozo fsku dilemu jer su ubeeni u ispravnost Rusoovog zakljuivanja, ali i dalje vide sebe, zaljubljenike u pozorite, kao sutinski dobre. Oni misle da su dobri zbog toga to su razumni ljudi koji se obrazuju kako bi postali jo razumniji. Ali Ruso, uzimajui dosta od Pla tona, tvrdi da je razum, u poreenju sa intenzivnom na vikom, prilino slab u odreivanju ljudskog ponaanja. Navike proistiu iz tri izvora, kae Ruso: zakon, uivanje i, najmonije od svih, javno mnjenje. A navike su po de finicije otporne na promenu. ak je i zakon neefikasan kada pokua da natera ljude da na brzinu izmene svoje ponaanje. Najbolji nain da se izmene ukorenjene na vike jeste blaga manipulacija javnim mnjenjem. Veina studenata je razmiljala veoma malo o sopstvenim navikama ili navikama uopte. U zatvorenim drutvima, onakvim kakvima se Ruso divio - male republike sa jakom cenzurom i aktivnim graanima punih vrline, u kojima svako svakog poznaje - svaki lan zajednice pijunaom" prinudno stvara navike drugih. Studenti vide zajednice u kojima je zastupljena pijunaa" ili u zloudnim inostranim teokratijama ili u malim, ruralnim amerikim gradovima. ivoti koji se vode u takvim zajednicama, njima se ine ogranienim, ako ne i potpuno represivnim. Meutim, Ruso nas ui obratno - da su ovakvi ivoti dobri. Sujetni umetnici eljni slave nemaju ta da se mcaju u njih. Njihovo na[98]

metanje - izvoenje predstava, recimo - moe jedino da dovede do nestabilnosti i destrukcije. Mnogi studenti se estoko opiru ovoj ideji. Upisuju fakultete mislei da su obrazovanje i distribucija znanja, prima facie, dobre stvari. Ideja daje suprotno moda istinito - da umetnost i nauka unitavaju radost u mno gim ljudima inei da njihov nain ivota izgleda glup i neprefinjen - zabrinjava sve u sluaonici. Zbijena u sred Rusoovog napada na pozorite, nalazi se rasprava o enama koja ini da seksistike opaske Lerija Samersa, biveg dekana Harvarda, izgledaju vrlo bledim. Ruso tvrdi da je jednakost polova neozbiljna, moderna ideja. Razlike meu polovima su tu, za sve jasno uoljive, povezane, kao to i jesu, sa anatomijom. Ruso se nee svaati sa prirodom. On tvrdi da su ene sutinski slabiji pol. Ali, dodaje Ruso, priroda je enama podarila oruje kojim bi se titile od nadmonijih mukaraca: skromnost. Za Rusoa, pomou skromnosti one odbijaju ne poeljne mukarce, i ohrabruju samo one koje okarakteriu kao potencijalne partnere. A kada je pogodan partner upecan", Ruso trvdi da se ene koriste drugom alatkom kako bi partnere, koji inae funkcioniu zaje dno vee", zadrale pokraj sebe na due staze - ljubav. Ljubav je domen ena. One su te koje u njemu nuno donose zakone jer, po sklopu prirode, izdrljivost pri pada njima, a mukarac moe da stekne ovu izdrljivost jedino po cenu svoje slobode". Ruso pretura naglavake ideje koje moji studen ti imaju o polovima. On izgleda da kae kako su ene podesne da postanu samo vredne domaice, rasplo dne" supruge iz Stepforda. Mnogi od studenata su bili zaprepaeni posle prvog itanja ovog del Pisma. Tokom jednog od seminara, studenti su se jednoglasno
[99]

borili za stav da je skromnost nametnuta enama od strane nesigurnih mukaraca. Ma koliko nepodnoljivi Rusoovi propisi o enama bili, ipak su kljuni za njegov argumenat o pozoritu, i ma koliko ja to elela, ne mogu prosto da ih zanemarim. On tvrdi da poseivanje pozorita razara ensku skrom nost i zamenjuje je sujetom (uvek pomenem neukrotivu ensku enju za kupovinom nove haljine za zabavu). Kada enske skromnosti nestane, mukarci prestanu da vole ene jer im vie ne veruju, kae Ruso. Za koga se to jo moja ena ulepava?" mu poinje da se pita. Ruso tvrdi da takvo neverstvo na kraju uspe da ugui ljubav. Kada moji studenti u diskusijama protestvuju da je Ruso zastareli ovinista, ja ih pitam zato veina ena u modernom drutvu nosi minku a veina mukaraca ne, i zato ne postoji radnja pod imenom Victor's Secret. Govorimo o enama Dejn Ostin, njihovim kompromi snim zamenama prave ljubavi mukarcima koji, ma ko liko odvratni bili, obezbeuju sigurnost, i o tome koliko se ta vrsta socijalnog preivljavanja i danas praktikuje. Ove rasprave su ak i za mene uznemirujue. Ali bilo to iz navike ili zbog moje prirode, ja uvek nosim karmin na predavanjima. Ostavljajui ideje o polovima po strani, moji studen ti brzo uoavaju da, kada Ruso napada pozorite, on takoe napada i njihove filmove, muziku i televiziju. On napada veinu njihovih neproverenih ideja: da je ivot u malom gradu dosadan i da upravo ta dosada ini da gubi svoju inventivnost, a da je ivot u velikom gradu tu gde jeste; da su umetnici i intelektualci superiorniji od svih ostalih, da je cenzura loa; da umetnost uzdie drutvo i da je generalno dobra. Najuznemirujue je to to ih Ruso tera da preispitaju svoje razloge za upisi vanje fakulteta. Otrcana fraza koja im se ponavljala jo
[100]

od obdanita - obrazovanjeje kljuno - sada izgleda da nema smisla. Kljuno - za ta? Bez obzira koliko ueni i umetniki prefinjeni postali, kae Ruso, mi emo dalje imati slabo poimanje o tome sta je zapravo potrebno da bi smo bili dobri ili sreni. Veina studenata se na kraju sa ustezanjem sloi sa Rusoom. Njegova retorika strast prema vrlini, uparena sa injenicom da njegove opte opservacije prate konkretni, dobro izabrani primeri, ne moe se lako opo vrgnuti. Ali slaganje sa Rusoom ini ih nesposobnim da opravdaju svoje ivote. Kako bih zapoela kritiku Rusoa, istai u ono za ta mislim da su mane u njego vom argumentu - na primer, on ignorie koliko esto mali gradovi ine da se dobri ljudi, koji su bar i malo drugaiji, oseaju jadno, zbog ega oni brzo odlaze u velike gradove. Postavljam i pitanje koliko esto dobri ljudi imaju uske vidike. Nema srenog pomirenja izmeu umetnosti i morala na kraju Rusoovog del, kao to je to sluaj kod Kan ta ili ilera. Zavrava se prostim pitanjem: ta izabrati - umetnost ili vrlinu? Uopteno govorei, studenti su puni kontradikcija. Oseaju da se suoavaju sa moral nim problemom kako da utemelje svoja ubeenja, ali ih mladalaki intelektualni procvat zbunjuje oko upravo onoga to njihova ubeenja jesu. Ruso nas ui da esto postoji tenzija izmeu razuma i moralnih ubeenja, i da njihovo pomirenje moda nije mogue. Ruso ima jednu sveobuhvatnu tezu po kojoj uzima ljude da su po prirodi dobri, ali pokvareni od strane drutva. Studentima se ovo dopada, poto ih uverava da nisu oni u potpunosti krivi svaki put kada uine neto loe, ve da ih je neka jaa drutvena sila naterala da to urade". Ruso artikulie udnju u mojim studentima za boljim razlozima zbog kojih vredi iveti, boljim od
[101]

takmienja za najlepeg i najpametnijeg, ili takmienja u kome pobeuje onaj ko ima najvie igraaka. Mnogi mi studenti govore da itajui Rusoa postaju svesni injenice da fascinantna ljudska nedela neizbeno skoro uvek nadjaaju dosadnu vrlinu, i da su ljudi koji veselo ljube umetnost (pogotovu onu vrstu umet nosti koja pretvara nedolino ponaanje u vid zabave) slepi i za mo koju umetnost poseduje, a i za opasnost koja je prati. Jedan od lanova mog skoranjeg semina ra mi je napisao da mu je drago to je proitao Pismo d'Alemberu, jer je iz njega nauio da, na kraju, vie voli da bude nesrean i da voli umetnost od stanja iz njego vog detinjstva u kome je bio srean i u kome nije poz navao umetnost. Bar ovaj student je bio jasan: izabrao je umetost umesto vrline. Kakvo god njihovo konano miljenje bilo, mislim da Rusoov esej bar malo, i na pravi nain, ini moje studen te skromnijim, i to ba u pravom trenutku u njihovim ivotima. Podsea ih da lini moralni razvoj nema veze sa dobijanjem fakultetske diplome. Prevod s engleskog: Dejan Anii NIN, 31.1. 2008. (The Chronicle of Higher Education, 25.1. 2008.)

[1021

Sokrat u 21. veku - da li je beskrajno istraivani ivot i dalje vredan analize?

Karlin Romano

Izmeu mrtvog i ivog Sokrata, zapadni mislioci uvek su davali prednost mrtvom. U najmanju ruku kao simbolu. Ali - simbolu ega? Odgovor na to pitanje pokazao se veoma zamrenim. Skoro svi zapadni intelektualci smatraju ivot i smrt Sokrata (470-399. p.n.e.) kamenom-temeljcem kultur ne pismenosti. Ipak, Luis Navija, profesor filozofije na njujorkom institutu za tehnologiju, tvrdi u svom ne davno objavljenom Sokrat: Istraen ivot1 daje malo injenica" o Sokratu koje mogu biti prihvaene bez oklevanja. Za svaku osobinu sa kojom se povezuje, za svaku ideju koja mu se pripisuje moe se tvrditi suprot no, pozivajui se na citate iz razliitih izvora." A profe sor Navija bi trebalo da zna znanje" - on je jedan od izdavaa njegove bibliografije: Socrates -An Annotated Bibliography (1988). Zauzimajui takvo stanovite, oslanjamo se na opteprihvaene injenice o Platonu i, kao sekundarnim izvorima, Aristofanu i Ksenofonu. Zahvaljujui njima znamo da je fiziki neprivlaan, bedno obuen i kompulzivno priljiv Atinjanin proveo itav ivot u rodnom gradu nervirajui sugraane, hodajui ulicama i radei
1 Luis E. Navia, Socrates: A Life Examined, Prometheus Books 2007.
[103]

ono to ga je uinilo slavnim: uvlaio je ljude u filozofski dijalog (tako danas vidimo te razgovore), iako sam nije pisao filozofska del. Godine 399, nakon obnove atinske demokratije, Sokrata su optuili da ne potuje gradska boanstva, izmilja nove bogove i kvari omladinu. Porotnici su ga proglasili krivim, veinom od 280 glasova, prema 220. Odbio je ponudu da pobegne i tako izbegne smrtnu kaznu, pravdajui to principijelnim stavom da je oba vezan pokoriti se zakonima Atine, bili oni pravedni ili ne. Ispio je au kukute, ostavljajui zapadnoj kultu ri lik i delo koji nisu buei i huei", ali su sigurno dugotrajniji od sledbenitva odreenog pogleda na svet". Tri najslavnija Platonova dijaloga - Odbrana Sokratoua, Kriton i Fedon - najbolje oslikavaju njegovo suenje, razmiljanja u zatvoru i smrt, u tom redosledu. Oni su nam ostavili plemenitog otpadnika koji predsta vlja usamljenog intelektualca dok se opire uklapanju u drutvo, pobornika racionalizma, liberalizma, indi vidualizma i sekularizma", kako Emili Vilson, asistentkinja na klasinim naukama Univerziteta u Pensilvaniji, opisuje u Sokratovoj smrti2, danas preovlaujue vienje njegovog lika. Prihvatajui Navijine prigovore, Sokrata takoe smatramo nosiocem skromne tvrdnje da njegova mudrost lei u njegovom neznanju, kao i ubedljivijeg pravila da, kako kae Navija, upotreba razuma za ispitivanje sopstvenog ivota neumoljivo vodi pravednosti, a pravednost srei". Predstave o Sokratu pojavile su se odmah nakon smrti i nisu iezle ni u potonjim vekovima, i moemo zahvaliti Vilsonovoj to ih je istraila u novoj knjizi, kao to smo zahvalni Naviji na stalnom podseanju da
2

Emily Wilson, The Death of Sncralrs, Harvard university Press 2007. I 104)

postojei izvori daju suprotstavljene prikaze iste figure. U klasinom dobu, pie Vilsonova, Sokrat je impresio nirao Platona kao do suza smenog i duboko ozbiljnog... armantnijeg, iritantnijeg i pametnijeg od bilo koga". Ciceron je kasnije ustvrdio da je Sokrat spustio filo zofiju na zemlju s nebesa", a Seneka je isticao - Ako elite uzor, izaberite Sokrata". ire posmatrano, kinici su cenili Sokrata zbog nedostatka zanimanja za mate rijalne posede. Stoicima je predstavljao ideal mudrog oveka koji moe da izdri bol, politiki pritisak i strah od smrti", pie Vilsonova. U ranoj renesansi, Marsilio Fiino umnogome poredi Sokrata i Isusa, a Erazmo pie da emo ,,u Sokratovom ivotu nai ono to je u skladu sa Hristovim ivotom", iako je Tertulijan jo ranije ustro odbacio takvo poreenje, kao i Luter, i mnogi drugi nakon njega. Montenj, uprkos mnogim razlikama, ocenjuje Sokratovu duu kao najsavreniju koju je upoznao". Do 18. veka, po Vilsonovoj, Sokratova smrt postaje kulturnom opsesijom svuda u Evropi, Engleskoj i Ame rici." Mislioci prosvetiteljstva videli su je kao vrhunac njegovog ivota - trenutak koji otkriva pravi karakter, ili iskupljuje sve njegove mane". Sokrat je uinio da Didro rida s divljenjem i sreom". Za Rusoa on je bio potovanja vredan predstavnik filozofskog neznanja", iako previe individualista. Volter, autor komada Smrt Sokratova", objanjava da je smrt ovog muenika u stvari bila velianje filozofije". Od tada, sve do danas, objanjava Vilsonova, Sokratov lik postao je sloenijim, delimino zbog filozo fa 19. veka, koji prema njemu nisu zauzeli jednostran stav. Hegel, pojanjava ona, smatra Sokrata zaslunim za pojavu ideje da svi moraju zasebno odluiti ta da ine", i-ako je drao atinsku presudu pravednom, dok je
105

Nieov odnos istovremene ljubavi i mrnje zahtevao - i dobio - objanjenje veliine jedne biblioteke. Doavi do 20. veka, Vilsonova prebrzo pokuava da naznai sve one koji su, kroz knjievne, umetnike i fi lozofske radove, uobliili poimanje savremenog Sokrata, od Bertolda Brehta do Valtera Mozlija, tako da deluje kao uurbani doktorant, zavravajui poglavlje, ne bi li to pre odradila posao. Opisujui Mozlijevog detektiva iz prie, Sokrata Fortlava, Vilsonova pie: Izlazei iz zatvora, nakon odsluenja doivotne robije zbog ubistva, Sokrat hoda prljavim ulicama Los Anelesa..." Ups - ini mi se da bi neki atinski sofista moda i naseo na ovo! Sposobnost Vilsonove, da uini smislenim sve de talje na koje nailazi, umanjuje njen uski fokus na Sokratovu smrt (to je razumljivo, budui da je njena knjiga deo edicije naslovljene Profili u istoriji", istraujui ikonike dogaaje" u istoriji i njihov ivot nakon smr ti"). Takvo posmatranje iz samo jednog ugla - za raliku od Navije, Vilsonova nije duboko zala u sokratovsku filozofiju - ini da ona zvui nesigurno u vezi sa trenut nim statusom njene teme. Sjedne strane, ona istrajava na poziciji da jedina smrt, od slinog znaaja u naoj istoriji, jeste ona Isusova" i da je Sokrat, za mnoge ljude u 21. veku, lini, intelektualni i politiki heroj, jedan od najistaknutijih dobrih momaka" istorije." S druge strane, ona primeuje da je vrlo upadlji vo da su, tokom 20. veka, mnogi kljuni pisci, filozofi i umetnici, obratili srazmerno malo panje na Sokrata. Nekolicina njih, kojima je bilo stalo do Sokrata i njegove smrti u 20. veku, imali su intelektualni i kulturni status nalik Erazmu, Volteru ili ak Fukou. Umirui Sokrat iz gleda je nestao sa sredinje pozicije u zapadnoj kulturi." Ona pita: Da li se naa kultura u toj meri izmenila od
[106]

vremena drevne Atine ili od 18. veka, te nam Sokratova smrt vie nije od velike vanosti?" Ako je to sluaj, teko da e tihi entuzijazam Vilsonove preokrenuti ovaj trend. Kada razmilja o Sokratovoj smrti, ona pronalazi da je rastrzana izmeu velikog di vljenja i podjednako nabujalog oseaja besa". Naravno, Vilsonova ceni Sokrata kao oveka koji je sili govorio istinu" i onog koji nije ostavio ni jednu tradicionalnu ideju nepreispitanom". Ali ona ne odobrava to to nika da nije svoja uverenja ozbiljno doveo u pitanje", a izgleda da je bio istovremeno arogantan i neiskren", nadmen i iritantan". tavie, teko je potovati oveka koji je zanemarivao svoju enu i sinove da bi mogao provodi ti vie vremena sa svojim prijateljima, razgovarajui o definicijama obinih reci". Ukoliko poslednja tvrdnja zvui pajtonovski, ona to zapravo nije, to ukazuje na jedan od problema ove knji ge - njen udan ton, posebno na poetku. Tu Vilsonova nastoji da zvui usklaeno i ubedljivo, ali dostie samo aljenja vredan pokroviteljski izraz: Moda se Sokrat drao podalje od nae kulture previe dugo. Vi, itaoci ove knjige, razmiljaete 0 njenoj temi u kontekstu vla stitih interesovanja. Nadam se da e vam to pomoi da razumete Sokratovu smrt kao istorijski dogaaj koji se desio davno. [...] Morate pronai sopstvenu viziju So krata." Navedeno Vilsonovu pozicionira blizu stava izrae nog u epigrafu Tomasa Makolija na poetku knjige: to vie itam o Sokratu, to me manje iznenauje to da su ga otrovali". Ona neuvijeno tvrdi da su Atinjani moda imali dobre razloge da na smrt osude ovog udnog, ra dikalnog mislioca" i nalazi da je kriv za optube" zbog nepotovanja gradskih bogova. Uprkos angaovanim naporima, uprkos poglavljima u kojima verno skicira
[ 107 ]

Philosophia perennis

Sokratovu misao, drutveni kontekst suenja i gomilu reakcija na njega, ne stie se utisak da joj se Sokrat dopa da. Nasupprot tome, Navija - shvatajui da akademski istraivai proizvode" odreenog Sokrata dajui pred nost jednom izvoru, jednom nizu Sokratovih osobina ili odreenoj doktrini o njemu - nalazi vie potovanja za manje svetovno nastrojene mislioce, kojima i zavrava svoju studiju. Moda ponajvie razoarava manjak panje koju Vil sonova obraa na nalaze akademskih istraivaa u preispivanju drevnog trijumfa u odnosima sa javnou", kojim je Platon poistovetio filozofiju sa navodnom su tinskom naklonjenou Sokrata ka apsolutistikim de finicijama pojmova. Da bi to izveo, Platon je delegitimizovao pragmatiniji pristup filozofiji, kao i pravo na tu re (pragmatino), velikog govornika i filozofa Isokrata (436-338 p.n.e), Sokratovog mlaeg savremenika, koji, zauujue, ne biva pomenut nijednom u knjizi. (Navija primeuje obostrano uvaavanje Sokrata i Isokrata.) Temeljna otkria u istraivanjima Jun Li Tua, Dona i Takisa Poulakosa, Edvarda iapa i drugih, ustanovila su da se savremeni pojam filozofije, sagraen na Plato novom Sokratu nasuprot Isokratu (mislite o njemu kao o atinskom Donu Djuiju), oslanja na pojednostavljeno usvajanje Platonovog Sokrata kao merila prave filozo fije. Vilsonova, dodue, aludira na istinu koju su uinili vidljivom navedeni istraivai. Ona pie da ,,u 5. veku p.n.e. niko nije mogao znati da e Sokratov organien skup interesovanja biti poistoveen sa celokupnom mudrou filozofije (ljubavi prema mudrosti)." Budui da - kako tvrdi Vilsonova, slaui se sa Navijom - ne posedujemo neposredan pristup istorijskom Sokratu", ovde nije re o pogrenom ili ispravnom razumevanju Sokrata. To je pedagoko i didaktiko pitanje:
[108]

Fragmenta

philosophica

II

treba li uiti o Sokratu i Platonu u 21. veku uvaavajui ideoloki rat o prirodi filozofije izmeu Platonovog So krata i Isokrata, koga je najbolje razumeti kao atinskog proto-pragmatistu"? Ili emo nastaviti sa zastarelom, ali nikada naputenom tradicijom, u kojoj klasiari daju Platonu za pravo, iskazujui iskljuivo njegovo vienje filozofije u kulturnom ratu njegovog vremena? Istina. Vilsonova potom tvrdi da je Platon, piui nakon Sokratove smrti, redefinisao uiteljev rad, raz dvajajui filozofsko" prouavanje etike i metafizike od sofistikog" traganja za naukom i govornitvom." Naalost, navedeno pre daje za pravo Platonu, koji iz gleda kao da postavlja intelektualne aktivnosti na pravo mesto i nita vie od toga. U stvari, Isokrat je takoe upranjavao filozofsko prouavanje etike, ali bez dog matizma koju Vilsonova ispravno otkriva iza privi da Platonovog Sokrata kao slobodoumnog istraivaa ideja. Ostaje li Sokrat od znaaja u 21. veku manje e za visiti od pomodnih obzira koje Vilsonova ima - na primer, od njegovog loeg kotiranja u vremenu rodne ravnopravnosti" i ve prokaenog dovoenja u vezu sa zapadnom tradicijom mrtvih, belih mukaraca" - nego od filozofskog prtljaga koji mu pripisujemo u modernoj kulturi, vie nego ikada skeptinoj prema Platonovim veitim istinama. Karlin Romano (Carlin Romano) je profesor filozo fije i teorije medija na Univerzitetu u Pensilvaniji. Prevod s engleskog: Dejan Anii NIN, 4.12. 2008. (The Chronicle of Higher Education, 15. 2. 2008.)
[109]

Makijaveli i sutina vladavine

Jozef Jofe

Italijanski filozof Nikolo Makijaveli je, razotkrivaju i mehanizme moi, postavio temelje politike nauke pre 500 godina. Njegova analiza i danas moe da objasni zato drave tonu u haos i kako se demokratije odravaju. U crkvi Santa Kroe u Firenci nalazi se spomenik Makijaveliju. Natpis glasi: Tanto nomini nullum par elogium, to bi znailo: Nijedan hvalospev nije dovoljan za ovog velikog oveka". Ipak, 14 godina pre svoje smrti (1527), Makijaveli je bio na mukama: urotio se protiv Mediijevih koji su, branei se panskim orujem, doli glave Republici Firenci. Imao je sree, i prognali su ga samo delimino u egzil: nekadanji dravni inovnik nije vie smeo da kroi u centar moi, palatu Vekio, niti da napusti tlo Firence. Povukao se na svoj skromni po sed u Santa Andreji, u Perkusini. Ovde, u vinogradima Kjantija, nekoliko kilometa ra udaljenim od Firence, danas je gotovo sve u znaku Makijavelija. Restoran, hotel, pansioni - sve nosi nje govo ime. Ko razmeni par ljubaznih rei sa Gvidom Falkoneom, efom restorana, obezbedie sebi obilazak paljivo restaurirane vile ovog velikana. Radna soba ima est kvadratnih metara: na ovom pisaem stolu preko puta ogromnog kamina, Makijaveli je stvarao svoje uveno delo Il Principe (Vladalac). Sa prozora je mogao da gleda svoju voljenu Firencu, grad koji mu je,
[110]

pod vladavinom Mediijevih, oduzeo slubu i slavu. Zato Makijaveli, zato veliko ime", za kog bi svaka pohvala bila nedovoljna? Zato to se on, s punim pra vom, moe smatrati osnivaem politike nauke. Ali kako to? Zar Aristotel nije bio prvi koji je razmiljao o oblicima vladavine, kako oni nastaju i nestaju - o despotiji, oligarhiji, republici. Ili, 200 godina nakon Makijavelija, Sari de Sekonda, poznatiji kao Monteskje, koji je diskutovao o utkaju klime i geografije na razvoj politikih sistema. Ili zar to nije uinio ak i Platon sa svojim najznaajnijim delom Drava"? Ovi veliki i najvei, pripadaju carstvu politike fi lozofije koja se bavi dobrim, istinskim i uzvienim u politici, dakle vrednostima. Politika nauka ima drugi zadatak. Ona eli da zna ta i zato - a ne ta bi treba lo da bude. Ona sakuplja injenice kako bi ih uzrono povezala - posle A dolazi B - ne da bi ih proklela ili hvalisala. Platon i sledbenici govorili su o dobroj dravi, politolozi ele da znaju kako vlast funkcionie. Naravno, i Makijaveli se bavio smislom i ciljem poli tike. Inae ne bi u svojoj knjizi delio dobre savete svom vladaocu ulijanu II Mediiju - niti bi napisao Discorsi, zrelije i mirnije delo, naune rasprave o prvih deset knji ga Tita Livija koje pevaju pesmu nad pesmama republici, pretei demokratije. Ali kako je i napisao u egzilu 1513, u esto citiranom pismu Franesku Vetoriju: Bavio sam se pitanjem ta bi bila vlast, na koji nain i kako se stie, kako je zadrati i kako da se nikada ne izgubi" U sreditu je dakle stajala mo - a ne moral, vera ili telos (cilj"). Makijaveli je eleo da obrazloi tehniku i sutinu vlasti i to je ono to je neobino originalno kod njega. I ujedno poetak politike nauke. Svakoj nauci treba temelj, centralni koncept koji dozvoljava posmatranje i ispitivanje. Hemija ima svoje elemente i valence.

[111]

U fizici se sve vrti oko mase i energije, oko prostora i vremena - varijabli koje se bar principijelno mogu ve zati za brojeve. Ekonomija pokuava da svede privredno ponaanje miliona na zajedniki imenilac, na novac kao platenu jedinicu, gradei tako ekonometrijske modele. Platena jedinica" politike nauke je mo. Ona eli da odgovori na kljuno pitanje politike, koje je ameriki politikolog Harold Lasvel turo saeo u poznatoj reenici: Ko ta dobija, kada i kako"? Mo umesto morala - ovakvo predstavljanje poli tike nije ba proslavilo Makijavelija, a pogotovo ne u Nemakoj gde jo od Kanta i Hegela preovladava ideal no shvatanje politike. Ironija se pobrinula da upravo Fridrih Veliki (tada je jo bio mladi krunisani princ) sa stavi grubu polemiku protiv Makijavelija, Anti-Makijaveli", koju je anonimno izdao Volter. Veliina jedne zemlje", ljutio se 1740. mladi Fridrih ne donosi (vladaocu) ast; nekoliko milja vie zemlje nee ga proslaviti". To je bio isti onaj Fric koji je neko liko meseci kasnije, odmah nakon svog krunisanja, oteo leziju od Marije Terezije, od Austrije. A zato? Le d sir de faire parler de moi", odgovara on u Histoire de mon temps - ukratko: udnja za slavom. Potom, u "AntiMakijaveliju": Kada bi se od Makijavelija zahtevalo da u koli za zlikovce poduava poroke, ili da poduava neverstvo na univerzitetu izdajica, ne bi bilo nikakvo udo da on raspravlja o takvim temama. ta je sramotnije i besramnije nego ih poduavati neverstvu?" Fridrih II je uao u istoriju, Makijaveli je iz nje prognan Veliki Fric je saveznike menjao poput iznoenih pe rika, izdavao ih je, pa ih ponovo grlio - na primer, smrt nu neprijateljicu Mariju Tereziju sa kojom je u ratnom
[112]

zatiju ak delio Poljsku. Fridrih se ponaa onako kako Makijaveli pie; ipak, Makijaveli ima mnogo loiju re putaciju od ovog Prusa koji se sve do smrti neprestano borio ne bi li osvojio ono to eli ili da zadri ono to je osvojio. U svakom sluaju, Makijaveli je bio licemeran jer je ponovo pokuao da se dodvori Mediiju (Vlada lac je jedna vrsta molbe za ponovni prijem u slubu, posveena ulijanu). Fridrih II je uao u istoriju kao Veliki". Ipak, usa mljenik iz Sant Andreje, odakle je smeo da posmatra Firencu, ali ne i da kroi u nju, proklet je u elizabetskoj literaturi kao murderous Machiavelli"; jezuiti su ga nazivali avolji drug". Filozof Bertrand Rasel okarakterisao je uputstvo za vlast kao Prirunik za gangste re". Ovde je agitprop zauzeo mesto analize. Makijave li nije bio izaslanik pakla. On je pokuao da obrazloi praktine istine", a ne da juri za nekakvim fantazija ma", kako je opisao u svom projektu; eleo je jednu realistinu nauku o politici. U te fantazije" ubrajali su se metafizika, hrianska teologija i idealizam - stubovi srednjevekovne filozo fije. Ali, Makijaveli se bavio ovekom onakvim kakav on jeste, ne kakav bi trebalo da bude. Ovaj nemilosrdni realista unapred poinje da stvara sliku o oveku, koju mu rado spoitavaju kao cinizam: ljudska elja je neu moljiva", te je ovek stoga konstantno nezadovoljan". Iz ovoga proistie pohlepa za posedom, slavom i moi - ali i nemoral. U sutini", govorio je ljudi su nezahvalni, neverni i dvolini; plae se opasnosti i stre me pobedi". Ljubav? Ovi okovi obaveze raskomadae tc jadne kreature, kad to njima odgovara". Kako te kreature mogu da se uklope u zajednicu, a da jedni drugima ne naprave pakao od ivota? Strah ih sputava - uas od kanjavanja, koji nikada ne nestaje".
[113]

PM|OJ>OJPJTK(JPJ5J^

Svi totalitaristi bi odmah razumeli ovaj savet. Strah je bio instrument vlasti Staljina i Hitlera, kao i njihove mlae brae, Franka i Musolinija. Strah, danas su to Kuba, Burma i Severna Koreja. Ili se pojavljuje u obliku muhabarat drave, dakle, policijske drave na koju se oslanjaju sve arapske voe - u blaem obliku u Jordanu, u eem obliku u Siriji. Kod Makijavelija je strah, meutim, samo deo moi - zbog ega ga ne smemo posmatrati kao preteu totali tarista. Mo, a ne strah, jeste temelj svih vladavina, ali ona je kompleksno dobro". Ako ju je vladalac osvojio, ta mora da radi? Makijaveli unapred prezentuje krajnje moderno saznanje, koje se dobro uklapa u agendu za 2010. godinu: Nijedan poduhvat nije tei ni nezgodniji od pokuaja da se stvori novi poredak. Reformatoru su neprijatelji svi koji profitiraju od starog, a samo su mu mlaki branioci oni koji bi mogli da izvuku dobit iz re formi". Jer ljudi veruju u novo samo ako su ga i sami doiveli". ta treba uiniti da se mo zadri? Evo reenice iji prvi deo esto citiraju kolumnisti, kada ele da daju do bre savete novom predsedniku vlade: Osvaja mora u jednom mahu poiniti sve okrutnosti, kako ne bi mo rao svakog dana da poinje iz poetka; na taj nain moe umiriti ljude i pridobiti ih dobrim delima". Ova bi trebalo, meutim, iznova pokazivati, kako bi bila sve ukusnija". To nam, takoe, poruuje moderna te rapija ponaanja: da bismo zadrali pacijenta, moramo ga stalno hvaliti. Makijaveli je, takoe, i tvorac populizma. Vladalac ne bi trebalo da vlada sluei se samo strahom, ve da se stalno trudi u korist naroda". Zar to nije recept savremene politike? Svaki demokratski predsednik vlade deli poklone pre i posle izborne kampanje; ak i autori1114]

teti poput Huga aveza ili saudijskog kralja Abdulaha poklanjaju milijarde. Jer: prijateljstvo naroda" bi bilo pod znakom pitanja; u suprotnom, nema nieg na ta se on moe osloniti u loim danima". Kada mase cene vlast vladaoca uvek e mu ostati verni". On treba i da se izbori za svoje ratove, a da ne optereti suvie" svoje podanike. Modernije reeno: ratove treba voditi tako da narod nita ne primeti, kao danas u Iraku - nema poveanja poreza, nema vojne obaveze. Vladalac moe da veba budetsku disciplinu, ali da sa druge strane izbegava rasko i rasipnitvo. Da li je strah bolji od privrenosti? Oboje su dobri, ali ako ve ne moe da pridobije ljubav naroda vladao ca bi trebalo da se boje, kako bi izbegao mrnju." A ako nekome oduzme ivot? To sme da uradi ako ima dobar i razborit razlog. Ali nikada ne bi trebalo da napada posed drugoga" - ni iz moralnih, ni iz krajnje praktinih razloga, jer ljudi pre zaboravljaju smrt svog oca nego gubitak svog nasledstva." Griza savesti je znak konfuzije i slabosti" Jasna hijerarhija vrednosti: ma je nekada i opra vdan, pljaka nikad. Sve ove mudrosti vladanja Makija veli izvodi iz iskustva - uz brojne primere iz istorije, od Aleksandra i Darija, preko Rimljana, pa sve do renesan se. Po dananjim merilima, metoda je gruba; Makijaveli nije poznavao ni korelaciju, ni regresiju; on istrauje injenice koje odgovaraju, ali ostavlja oprenosti po strani. Pa ipak, ovaj mislilac je olienje poetka politike nauke jer ne gradi katedralu ambicioznih misli na te melju neproverenih pretpostavki iz pukih zakljuaka, ve stavlja jedan injenini kamen na drugi. Mo je poput maltera koji sve dri zajedno - ske[ 115 ]

let teorije politike nauke kao realno postojee drave. ta je onda mo? Najbolji odgovor je: snaga koja dru gog navodi da neto uini ili da dopusti ono to bi inae uskratio. Ova snaga dolazi iz nekoliko izvora: autoritet i ugled, nagrada i mito, strah i iznuda, primoravanje i nasilje. Ipak, u krajnjoj konsekvenci, mo proizilazi iz sposobnosti za nasilje. Da li je Makijaveli, dakle, krvoloni teoretiar, pre tea Hajnriha Himlera? Nita apsurdnije od toga. Kako pie jedan od najpoznatijih poznavalaca Makijavelija, Seldon Volin sa univerziteta Prinston, njemu je mnogo vie stalo da osnuje ekonomiju nasilja", nauku o kontrolisanoj primeni moi". Moderna drava je u ovom smislu makijavelistika". Kod nasilnih demonstracija, recimo, policija se najrae odluuje na zastraivanje ili potiskivanje; nasilje gde se gube ivoti praktino vie ne postoji. Demokratska drava, spolja gledano, barem vie ne vodi totalne ratove; nasilje ostaje u izvan granica, kao u Avganistanu ili Iraku. Makijaveli u Raspravama (Discorsi) pie: Prekoravati treba onog oveka, koji koristi nasilje kako bi po kvario stvari, a ne onog koji pokuava da ih izlei". I: to je njegova okrutnost vea, to je njegova vladavina slabija". To je gvozdeni jezik realizma ali koji ipak, po Maksu Veberu, daje etiku odgovornosti: razmisli o posledicama svojih del. Nova nauka bi trebalo, analogno sa medicinom, da prepie preciznu dozu nasilja koje e odravati politiki organizam. Ponekad, kada se haos ionako ne moe zaustaviti, mora se primeniti ok terapija - kratka, ali estoka. U lakim sluajevima moe pomoi i samo pretnja. Ni u kom sluaju vladalac ne bi smeo da prekomerno i uvek iznova posee za nasiljem; to bi mu donelo jo goru pobunu oajnika. Ali ni lekar ne bi smeo da
[116]

bude bez jakog uverenja, pie Isaja Berlin, filozof sa Oksforda, u lanku The Question ofMachiavelli. Zbog toga bi on morao biti spreman da sagori i amputira, ako to bolest zahteva. Gria savesti je znak konfuzije i slabosti; ona proizvodi najloiji od svih svetova". Da li je makijavelizam zaista toliko nemoralan? On da bi to bila i hirurgija gde hirurg odstranjuje kancerozna plua, kako bi spasao oveka. Sam Makijaveli ovako odgovara na pitanje u Raspravama: Vladalac ne treba da prezire moralne propise kada moe da ih izvrava, ali bi trebalo da zna kako da rukovodi zlom kada je primo ran na to". To je fino uravnoteeno ali ne i pakost", koju mu sa zadovoljstvom mladi Fridrih pripisuje na svakoj strani Anti-Makijavelija". Ako se raspadne drava, onda okrutnost vie ne poznaje granice Makijaveli je bio prvi koji je rigorozno razdvojio pri vatni moral od vieg dravnog razloga": Drava i na rod slede drugaije principe od pojedinaca". ovek moe biti dobar i plemenit kada je ouvan poredak koji titi. Ali drava mora sama da se pobrine za sigurnost - to se desilo tek oko 1500. godine u Italiji. To je bila Makijavelijeva epoha - procvat renesanse, horor u politikom smislu - kada je Italija bila igraka velikih sila pre sve ga Francuske i Habsburgovaca, kada su strane vojske pustoile Firencu i itavu zemlju, a gradovi-drave sk lapale paktove sa neprijateljima i meusobno ratovale. To nije bilo vreme platonskih dijaloga ili sholastikih diskursa. Makijaveli je otuda u Raspravama sa neponovljivom hladnoom pisao: Kada preivljavanje zemlje visi o koncu ne bi smela da prevladaju razmiljanja o pravdi i nepravdi, ljudskosti i svireposti, slavi ibeau. Jedino
[117]

pitanje mora da bude: ta spaava ivot i slobodu zem lje?". Tada cilj opravdava sva sredstva. Ako se drava raspadne, kao nekada u Italiji - vidi Angolu, Kongo ili Ruandu - svirepost vie ne poznaje granice. Budui da Evropa uiva u najduem miru svih vre mena, postaviti samo golo pitanje egzistencije danas prouzrokuje neizreciva gnuanja. U Makijavelijevo vreme Italijani bi uglavnom odgovorili u ovom smislu: bez sigurnosti u slobodi sve drugo je nita. Ni robovi ni mr tvi ne mogu da delaju moralno, jer moral pretpostavlja slobodnu volju, pa tek onda egzistenciju. Dakle, mo mora biti ta koja uva oba. Otuda stoji u Makijavelijevom pismu Franesku Vetoriju iz decembra 1513. godine, iz egzila u Sant Andreji koji se danas nalazi usred ured nog vinograda na sunanoj strani istorije, daje eleo da obrazloi staje vlast, kako se osvaja, zadrava i gubi". Ipak, ovaj naizgled nemilosrdni tehniar moi, nije mogao ostati do kraja veran svom pozivu. U poslednjem poglavlju traktata Vladalac, strastveni lekar drave je utihnuo; stupio je pasionirani patriota koji apeluje na ulijanija: Stati na kraj pljakanju i otimanju koja besne u kraljevini Napulj i u Toskani". Sada bi bio raomenat jer Italija konano moe da nae svog spasioca". Na poslednjoj strani moralista Makijaveli citira Petrarkinu pesmu: Vrlina protiv besa Uzee oruje i bitka e biti kratka, Jer stara hrabrost U italskim srcima jo nije umrla'. Hladni politikolog kao vatreni patriota? Ova mea1

Prema prevodu Jugane Stojanovi, u: N. Makijaveli, Vladalac, Be ograd: Moderna, 1989, str. 91. [118

vina pokazuje da ni politikologija, ni bilo koja druga drutvena discipina, nisu prosto samo nauke. Ideologija i predrasuda e se uvek iskrasti, jer istraiva sa sobom unosi vlastite strasti. To nije nauno, ali je neizbeno. Jer se politikolog, psiholog ili sociolog bavi ovekom i drutvom, a ne molekulima i lancima DNK. Kod njih dobro i zlo, pravinost i okrutnost ne igraju nikakvu ulogu. Sa nemakog: Kristina Doen NIN, 28. 5. 2009. (DIE ZEIT, 24. 07. 2008.)

[119]

Pismo Franesku Vetoriju

Nikolo Makijaveli

Firenca, 10. decembar 1513. Velikom firentinskom govorniku Franesku Veto riju, pri Uzvienom Papi, njegovom zatitniku i dobro initelju. Potovanom ambasadoru. Boija milost nikada ne stie suvie kasno". Kaem to, jer mi se inilo da sam iz gubio, ili barem zagubio Vau milost, budui da mi dugo niste pisali, zbog ega sam se zamislio nad moguim razlozima. Mnogi od njih su mi se inili nevanim, osim onoga da sam Vas nekako obeshrabrio da mi piete, jer sam napisao da nisam dostojan tuma Vaih pisama; znam da, osim Filipa i Pagola, niko od mojih nije video ta pisma. Poslednje Vae pismo primio sam 23. prolog meseca, sa radou proitavi da svoje dravne dunosti obavljate u miru i redu; ja Vas ohrabrujem da nastavite tako, jer ko umesto da udovolji sebi udovoljava drugom, gubi svoje dobro, a drugi njegov trud ne cene. A postoje Fortuna navikla da radi svata, treba je ostaviti da ini to joj je volja, i biti miran i ne uznemiravati je, ekajui trenutak kada ona stvar preputa ljudima; tada e Vama valjati da se vie potrudite i budno pratite deavanja, a meni da se maknem iz ove vile i kaem: evo me. Zbog toga ne mogu, u elji da Vam uzvratim ljubaznost, da napiem u ovom pismu drugo do kako tee moj ivot ovde, a ako Vi zakljuite da treba da ga zamenim za Va, ja u ga rado promeniti. Boravim u vili, ali budui da su se izdeavale sve one stvari, jasno je da nisam u Firenci proveo svih 20 dana.
[120]

Svojim sam rukama poeo da gajim drozdove. Budio sam se pre zore, mazao se lepkom za ptice i izlazio s nekoliko kaveza na ramenu da sam izgledao kao Geta koji se iz luke vraa s Amfitrionovim knjigama; dnevno sam hvatao najmanje dva a najvie est drozdova. Tako sam proveo itav novembar; posle je ta moja razono da, ma kako smena i udna izgledala, na moju alost, prestala i evo kako je potom izgledao moj ivot. Budio sam se u zoru i odlazio u svoju umicu iz koje sam uzi mao drva i ostajao sam tamo po dva sata razmiljajui o dogaajima od prethodnog dana, provodei vreme sa drvoseama, koji su uvek imali neku muku, ili meu so bom ili sa susedima. I u vezi s tom umom bih imao da Vam prepriam hiljadu zanimljivih zgoda koje su mi se dogodile i sa Frozinom da Pancanom i sa drugima koji su odavde drva uzimali. Jedan od sluajeva je i taj s Fro zinom koji je uzeo nekoliko gomila drva, a da mi nita o tom nije rekao, i kada je dolo vreme da plati, pokuao je da zadri 10 lira rekavi da mu ja tu sumu dugujem ima ve 4 godine, otkako me je pobedio kod Antonija Gviardinija. Ja se tu potpuno razjarim; spremao sam se da koijaa koji je za njega prevozio optuim za lopo vluk, kada se umeao ovani Makijaveli i izdejstvovao dogovor. Batista Gviardini, Filipo Dinori, Tomazo del Bene i drugi neki graani, dok je taj severac duvao, uzeli su mi gomilu drva. Ja sam ih obeao svima, i Tomazu sam poslao jednu gomilu, ali je u Firencu stigla samo polovina, jer su doli da je podignu i on, i ena i sluga 1 sinovi, i svi su izgledali poput Gabura kad etvrtkom sa svojim momcima mlati vola. Tako da sam, kada sam video ko e iz svega toga da izvue zaradu, drugima rekao da nemam vie drva; na to su se svi poeli aliti, a naroito Batista, koji ovaj dogaaj svrstava uz svoje najvee nesree u Pratu.
[121]

Posle ume idem do jednog izvora, a odatle i do raesta na kome posmatram ptice. Uvek nosim neku knji gu, bilo Dantea, bilo Petrarku, ili nekog od manje poz natih pesnika, poput Tibula, Ovidija i slinih: itajui o njihovim ljubavnim strastima i njihovim ljubavima, priseam se svoje i uivam u toj misli. Posle idem u krmu, razgovaram s namernicima, pitam ih za novo sti iz njihovih mesta, i tako doznajem mnogo toga, uim 0 razliitim ukusima i nadama ljudi. U meuvremenu doe i vreme ruku, pa se sretnem sa svojom druinom 1 jedemo onu hranu koju ova siromana vila i skromni prihodi mogu da nam priute. Nakon ruka vraam se u krmu, u kojoj, po obiaju, zatiem krmara, mesara, mlinara i dva ciglara. S njima se zamajavam ceo dan igrajui karte, i odatle nastane hiljadu zamerki, svaa i nedostojnih rei, i iako se svaamo oko sitnia, viemo tako da nas uju sve do San Kaana. Tako, izmean sa tim vaima, nastojim da vebam mozak i izbacujem svu gorinu koju oseam zbog svoje sudbine. Uvee se vraam kui, odlazim u svoju pisau so bu, i tamo skidam svakodnevnu odeu, punu blata i prljavtine, i oblaim carsko i papsko ruho; obuen kako dolikuje odlazim u drevne palate drevnih ljudi i od njih ljubazno ugoen hranim se onim to je samo moje i za ta sam roen; razgovaram s njima i pitam da mi objasne svoje postupke; a oni mi ljubazno odgovaraju; i etiri sata prou a da ja nijednom ne osetim dosadu, zaboravljajui sve muke, ne plaei se siromatva, ne drhtei pred smru: sav se kod njih prebacim. A poto je Dante rekao da nema znanja ako se misao samo uje ali kasnije zaboravi, zabeleio sam ono to sam tokom razgovora s njima nauio i sastavio sam tekst naslovljen De principatibus, gde se udubljujem, koliko mi moje sposobnosti doputaju, u tu temu, diskutujui o tome
[122]

ta je vladavina, na koje vrste se deli, kako se stie i kako odrava i zbog ega gubi. A ako Vam se ikada do padalo ijedno moje piskaranje, i ovo e Vam sigurno biti po volji; svaki bi vladar, naroito ako je mlad, trebalo da ga prihvati; ipak, ja ga sastavljam za Velianstvenog ulijana. Filipo Kazavekja ga je proitao; on e o tekstu moi da Vam kae vie i detaljnije, kao i o razmiljanjima koja sam tamo izneo, iako i dan danas nastavljam da do dajem i popravljam tekst. Vi elite, uzvieni predstavnice, da ja napustim ovaj ivot i doem da u Vaem s Vama uivam. Ja u to svakako da uinim, ali ono to me trenutno zaokuplja je ovaj moj posao koji u za est nedelja privesti kraju. Ono to me muci je to je tu i Soderini, i ako bih prolazio tuda, morao bih i njega da posetim i sa njim govorim. Plaim se da bih u povratku, umesto kui sjahao u za tvor, jer iako je njegova vlada jo uvek stabilna i sigurna, nova je i zbog toga sumnjiva, a ne fali ni mudrijaa koji bi zarad pozitivnog utiska, kao Pagolo Bertini, drugi ma sto za veeru postavili a nevolje ostavili meni da reavam. Molim Vas da mi reite tu muku, a ja u onda u obeanom vremenu svakako doi da Vas posetim. Razgovarao sam s Filipom o ovoj svojoj knjiici i da li, po njemu, treba da mu je dam ili ne; a poto smo zakljuili da je valja dati, sad valja resiti da li da mu je donesem sam ili da je poaljem. Ako mu je ne dam, ulijano je, po svemu sudei, nee ni proitati a onaj e Ardingeli profitirati od mojih muka. Sve me tera da mu ovu knjiicu dam, jer troim svoj novac i ne mogu jo dugo iveti ovako a da ne postanem prezren zbog siromatva. Osim toga izgaram od elje da me Mediijevi uzmu u slubu pa makar i da valjam kamenje; jer ak i ako posle toga ne pridobijem njihovu naklonost za to u moi da krivim samo sebe; kada proitaju ovu
[123]

knjiicu shvatie da sam 15 godina prouavao vetinu dravnitva, a ne da sam ih prespavao ili proerdao; a svakom bi trebalo da bude drago da moe da se na raun drugog obogati iskustvom. U moju vernost ne treba su mnjati, jer, budui da je se nikad nisam odrekao, ne nameravam to ni sad da uinim; koje bio dobar i veran 43 godine, koliko ih ja imam, ne moe da menja svoju prirodu; a o mojoj dobroti i o mojoj odanosti svedoi moje siromatvo. Zeleo bih stoga da mi Vi odgovorite ta mislite o ovoj temi, uzdam se u Vas. Sis felix. Prevod s italijanskog: Milana Babi NIN, 28. 5. 2009. Iz: Niccol Machiavelli, Opere II (a cura di Corrado Vivanti), Torino 1999, str. 294-297.

[124]

Illegal Alien: Frenchman in New York

Francuska teorija u Americi (I deo)

Stenli Fi

Amerikanci bi trebalo sve francuske mislioce da bace u bostonsku luku, da se plivajui vrate, i da Ame rika, kao i 1776. povrati svoju nezavisnost", pozivala je jo 1992. ekscentrina Kamil Palja svoje sunarodnike. U pojedinim kampusima su kasnije uistinu odravane demonstracije protiv zloglasne francuske teorije", osumnjiene da kvari osnovne vrednosti amerikog drutva. Istovremeno broj pristalica francuske teorije" uigde nije tako visok kao u Americi i to je inilo plodno lio za kulturne ratove koji su obeleili ameriki inte lektualni ivot poslednjih decenija. Ameriki se filozof Stenli Fi (Stanley Fish) nedavno u New York Times-u pozabavio fenomenom francuske teorije", odnosno nje nom histerinom recepcijom u Americi, povodom naja vljene knjige F. Kusea Francuska teorija: Kako su Fuko, Derida, Delez i ostalo drutvo preobrazili intelektualni 1 ivot SAD" u engleskom prevodu. Bilo je to 80-ih godina kada sam jednom prilikom uo nekog na radiju kako govori o filmu Bronko Bili Klinta Isvuda iz 1980. To je jedan lepi, mali film u
1 Franois Cusset, French theory: Foucault, Derrida, Deleuze & Cie el les mutations de la vie intellectuelle aux Etats-Unis, Paris: La Dcouverte, 2003; engl, prevod: Franois Cusset, French Theory: How Foucault, Derrida, Deleuze, & Co. Transformed the Intellectual Life of the United States, prev. Jeff Fort, Univ. of Minnesota Press, 2008.

[127]

kome Isvud dekonstruie svoju sliku iz Prljavog Harija", rekao je. To svakako nije bio prvi put da se glagol dekonstruisati" koristi u svakodnevnom govoru kako bi se opisalo delo popularne kulture, ali to je bio prvi put da sam ga ja susreo. Seam se da mi je palo na pamet da je vreme teorije sigurno prolo, kada je jedan od kljunih teorijskih termina prilagoen svakodnevnom govoru, odomaen i pretvoren u robu. Takoe, bio je upotrebljen sa odreenom preciznou. Ono stoje kritiar na radiju hteo da kae jeste da bezoseajni muki realizam filmova Prljavog Harija - ovo je teak svet i iziskuje teke" ljude da se izbore sa njegovim nedaama - sad se afektivno parodira priom o bivem prodavau cipela iz Nju Derzija koji se oblai i govori u stilu opakog kauboja, ali je i dobronamerni vlasnik putujueg pozorita za decu Divlji Zapad. Sve je to gluma, izmiljena pria, kao to je i Prljavi Hari; kao to je i sve ostalo. Ako je dekonstrukcija neto sto je izvela muka amerika iko na, onda nije bilo razloga da je se bojimo; istina, razum" i ameriki nain" bili su na sigurnom. Naravno, ispostavilo se da je moj zakljuak bio pre nagljen i nezreo, jer su poetkom 90-ih kulturni rato vi uzeli maha, a glavna meta neokonzervativne stra ne bila je upravo ova teorija za koju sam verovao da je odsluila svoje". Postalo je jasno da je ponovo oivela, ili daje imala drugu premijeru, kao negativac u kultur noj melodrami koju su postavili i bili joj postava Alen Blum, Dine D'Suza, Roder Kimbal i ostali novopeeni desniari - iako je uticaj dekonstrukcije u akademskim krugovima opadao. To je odlina pria, puna obrta, uspona i padova, a sad je i ispriana do neverovatnih detalja u knjizi koja treba da uskoro izae: Francuska teorija: Kako su Fuko,
[128]

Fragmenta

philosophica

II

Drida, Delez i ostalo drutvo preobrazili intelektualni ivot Sjedinjenih Drava. Autor knjige je Fransoa Kuse (Franois Cusset), koji se upustio u objanjavanje oko ega se podigla tolika buka, kao i zbog ega su se jaki ljudi" tresli pred utva rom francuske teorije, i konano - zato nikada zapravo nije postojalo nita oko ega treba brinuti. Intelektualci glavne struje ili intelektualci centra" smatrali su pak da postoji mnogo toga zbog ega tre ba brinuti. Sloili su se sa Alanom Sokalom i Dinom Brikmontom, koji su se alili da su ideje koje proistiu iz Francuske dovele do odbacivanja racionalistike tradi cije Prosvetiteljstva" ak do te mere da smatraju nauku za nita vie nego do ,naracije' ili ,mita' ili jednog od mnogih drutvenih konstrukata." Ovo nije u potpunosti tano; nije to bilo odbacivanja racionalistike tradicije u potpunosti, ve je bilo rei o ispitivanju njenih kljunih komponenti: nezavisan, samostojei, saznajni subjekat, Ja", nasuprot nezavi snom, samostojeem svetu. Problem je bio u tome kako spojiti Ja" i svet, kako premostiti jaz koji ih razdvaja jo od kada je stara slika univerzuma, svuda ispunjegog znaenjem poteklim i podranim od Boga, prestala da bude ubedljiva. Prema racionalistikoj tradiciji, reenje problema je podrazumevalo proirenje ovekovih razumskih moi kako bi se proizveo to finiji opis prirode, opis ija se preciznost moe pojaati tehnolokim inovacijama (te leskopima, mikroskopima, razbijanjem atoma, kompju terima), koje su same po sebi proirenje ovekovih razumskih sposobnosti. Takva vizija podrazumevala je stalni progres sa ciljem da konani rezultat bude kom pletan i taan opis prirodnih procesa, do poslednjeg detalja. Frensis Bekon, koji se smatra pokretaem ovog
[129]

projekta, verovao je u ranom 17. veku da se sve ovo moe postii za 6 generacija. Upravo je Bekon bio taj koji je ubrzo uoio da opa snost za ovaj projekat predstavlja njegov kljuni deo, a to su opisi i eksperimenti koji bi trebalo da predstavljaju prozor ka stvarnosti koju su pokuavali da zahvate". Problem je u tome, kako je Bekon objasnio, da sve, pa ak i okvir eksperimenata, poinje jezikom, tj. recima; a rei imaju fatalnu tendenciju da zamenuju injenice koje treba iskljuivo da reflektuju ili evidentiraju. Dok su lju di verovali da njihov razum upravlja recima", upravo je bilo obratno - rei utiu na nae razumevanje"; drugim recima, rei pre oblikuju razum, nego to mu slue". ak i tane definicije ne pomau, jadao se Bekon, jer se i te definicije sastoje od rei, a te rei stvaraju nove rei", i kako se niz hipoteza i prorauna proiruje, istraiva se jo vie udaljava, umesto da se pribliava nezavisnom objektu koji pokuava da dokui. Opasnost koju rei stvaraju, potpuno slobodne, neo meene svetom, prema Bekonu, jeste samo jedan pri mer nedostatka koji smo nasledili od greha Adama i Eve. U zanosu ljubavi prema svojim recima (stoga i pre ma sebi) video je uinak tog otrova koji mu je zmija ubrizgala... i koji ini ovekov mozak oteenim". Kao protivotrov je predloio svoj uveni induktivni metod koji usvaja vrlo spore, male, eksperimentalne korake; nijedna tvrdnja ne sme se prihvatiti dok ne proe test negativnih primera koji su tu da bi je opovrgli. Na ovaj nain, Bekon se nada da e itav posao razumevanja" biti zapoet iznova" i to sa veim izgledima da uspe jer se razumu nee dozvoliti da krene svojim putem, ve e biti voen na svakom koraku, i posao e biti obavljen kao da ga je izvela maina." Razum e biti zatien od sklonosti tenje ka greci i oticanju",
[130]

a orua koje razum neizbeno koristi, orua repre zentacije - rei, tvrdnje, predvianja, mere, simboli (ukljuujui i matematike simbole) - bie zauzdana, potinjena i u slubi primarnog" sveta neposrednih injenica. Francuska teorija (i veliki deo misli koji joj je pretho dio) ovim oekivanjima odgovara: Zaboravite na sve to!"; ne zato to ne postoji metodoloka obazrivost koja e biti na visini zadatka", ve zato to razlike koje odreuju zadatak - Ja", svet, i forme opisa ili oznaavanja koje bi se koristile da ih spoje - nisu meusobno nezavisne na nain koji bi nainio taj zadatak zamislivim, a kamoli ostvarivim. Umesto toga (i to je kljuna prepreka), i Ja", ili onaj koji saznaje, i svet, koji treba saznati, sami nisu ono to jesu, ve su nestabilni produkti posredovanja samih diskurzivnih jezikih formi koje se u racionalistikoj tradiciji smatraju tek sekundarnim i instrumentalnim. Ja" ili subjekt, pre nego to je samosvojni stvaralac i gospodar sopstvenih misli i percepcija, jeste prostor koji konstituiu i presecaju - uzimajui u obzir njegov prelazni i stalno promenljiv oblik - ideje, vokabulari, sheme, modeli, razlike koje mu prethode, ispunjavaju ga i omoguuju mu (tekstualno) postojanje. Kartezijski trik - da se pone iz poetka i da se promisle stvari do kraja - nije mogue izvesti jer je pokreta misli, sama svest, upisana" diskurzivnim formama koje ona" (pod navodnicima, jer je svest bez upisa prazna, pa samim tim i nepostojea) nije iznedrila i ne moe da stoji po strani" bez obzira na to do kog mikro-nivoa dosee. Ukratko, ono ime mislimo promilja nas (i to je ujedno ona vrsta formulacije koja neprijatelje francuske teorije izluuje). Takoe promilja i svet. Ovim ne elim da kaem da
[131]

ne postoji svet izvan mehanizama ljudske percepcije i konceptualizacije; elim samo da kaem da ono to mi znamo o tom svetu proistie iz onoga to moemo o nje mu da kaemo, pre nego od bilo kakvog neposrednog susreta sa njim i iz njega. Na ovo je Tomas Kun mislio u 2 svom delu Struktura naunih revolucija kada je rekao da posle promen paradigme - poto je jedna nauna terminologija, sa svojim prateim aparatom eksperi menata i evidencija, zamenila drugu - naunici ive u drugaijem svetu; ime se opet ne tvrdi (jer bi to bilo suludo) da je svet promenjen naim opisom istog, ve da samo kroz nae deskriptivne mehanizme mi imamo pristup onome to se zove svet. Ovo moe da zvui neverovatno kontraintuitivno i iritirajue novotarijski, ali je manje-vie isto to je Tomas Hobs rekao 300 godina pre nego to je dekonstrukcija bila i primisao u glavi Deride ili Hajdegera: Istinito i lano su karakteristike govora, a ne stvari." Drugim recima, sud o istini i neistini zavisi od formi potvrivanja koje su ustanovljene u javnom/institucio nalnom diskursu. Kada iznesemo sud - ovo je istinito ili ovo je lano - potvrda za njega dolazi od tih formi (Hobs ih je zvao ustanovljena znaenja"), a ne od sveta koji govori sam za sebe. Mi znamo, nastavlja Hobs, ne apsolutno" ve uslovljeno"; nae znanje ne proistie iz uticaja jedne stvari na drugu", ve od uticaja jednog imena na drugo. Tri veka kasnije, Riard Rorti tvrdio je isto kada je izjavio da tamo gde ne postoje reenice, ne postoje ni istine... svet jeste tamo napolju, ali opisi sveta nisu". Mi kreiramo opis sveta, a mi smo, sa druge strane, stvoreni kategorijama opisa koje su sadraj nae percepcije. To
T . Kun, Struktura naunih revolucija, prev. S. Novakovi, Beograd: Nolit, 1974. [132]
2

Fragmenta

philosophica

II

nisu kategorije koje biramo - da one nisu ve usposta vljene ne bi bilo nieg to bi moglo da bira; vie bi ima lo smisla (ali ne savrenog smisla) rei da su nas one izabrale ili kolonizovale. I Ja" i svet koje bi poznavale u funkciji su jezika. Ili, kako bi to Derida rekao: Nema niega izvan teksta. (Tanije, ne postoji ono-izvan-teksta.) Oigledno je da racionalistiki program Prosvetiteljstva nije proao ovu dekonstruktivnu analizu neozleen, to ne znai da ga treba odbaciti (tvrdnja da ste u mogunosti da ga odbacite sa pozicije superiorne u odnosu na taj projekat u stvari ga samo ponavlja), ili da ne daje rezultate (ja piem o jednom od njih); to samo znai da progresivni program za koji se mislilo da ga prihvata i sprovodi - program primicanja sve blie i blie istini nezavisnoj od nae diskursivne prakse, isti ni koja e se prikazati i izai iza reprezentativne zavese samo ako smo spori i strpljivi u bakonovskom maniru - nije, po ovom modelu miljenja, ostvariv. To je gubitak, ali nije gubitak nieg konkretnog. Ne uzima nita od nas. Moemo i dalje raditi stvari koje smo uvek radili; moemo i dalje rei da su neke stvari istinite, a neke lane, i verovati u to; moemo i dalje ko ristiti rei kao to su bolje" i gore", i imati opravdanje za njihovu upotrebu. Jedino to gubimo u izvesnom smislu (tj. ako nas je ubedila kritika dekonstrukcije) je ste izvesna racionalna vera da e jednog dana postojati zavrna re, poslednji opis stvarnosti koji e je tano prikazati u potpunosti. Sve to moe da se desi jeste da e jedno objanjenje onog to znamo i naina na koji ga poznajemo - jedna epistemologija - biti zamenjeno drugim, to zapravo znai da ako Vas neko pita Koju epistemologiju Vi usvajate?" (to je malo verovatno), Vi ete dati drugaiji odgovor od onoga koji biste ranije
[133]

dali. Svet i Vi ete ostati u vrlo slinom odnosu kao i ranije. Ovo nije zakljuak do koga bi doli bilo kritiari francuske teorije, bilo akademski uposlenici koji su je prigrlili u Americi. Za obe strane bile su bitne politike posledice francuske teorije u Americi i jedna od Kuseovih glavnih teza je - i ovde se u potpunosti slaem sa njim - da takvih posedica nije ni bilo. Kada analiza dekonstrukcije ispituje ono to izgleda kao jedinstvo - pesmu, manifest, propoved, proceduru, program - i otkrije, kao to uvek ini, daje sklad na povrini posti gnut potiskivanjem pitanja koje ne sme da postavi ako eli da odri fikciju o sopstvenom identitetu, rezultat nije otkrie anomalije, odstupanja od norme koje moe biti uklonjeno ili ispravljeno; jer nijedna struktura koju ovek izgradi (dakle nijedna struktura uopte) ne moe biti drugaija. Ako su prisutnosti", jasne i nezavisne entitete, na inile diskurzivne forme koje su neizbeno parcijalne i iskrivljene, izjava da se bilo koja od tih prisutnosti za sniva na iskljuenju koje (nuno) blokira, ne moe da bude izjava o nepostojanju ili greci. Nijedan norma tivni zakljuak - ovo je loe, ovo se mora opovrgnuti - ne moe se legitimno izvesti iz injenice da je neto otkriveno kao drutveno konstruisano; jer po logici dekonstruktivistike misli sve je drutveno konstrui sano, to ne znai da se drutveni konstrukti ne mogu kritikovati, samo se ne mogu kritikovati zbog toga to jesu to to jesu. Kritikovati neto zbog toga to je to drutveno kon struisano (i tako nainiti politiki preokret) predstavlja opasnost kojoj se pribliavaju Dudit Batler i Doan Skot objanjavajui da dekonstrukcija nije pozicija striktno govorei, ve kritiko ispitivanje iskljuujuih opera[134]

cija na osnovu kojih se .pozicije' uspostavljaju." Ali te iskljuujue operacije" mogu se smatrati krivim" samo ako bi bile neobine, samo ako bi na pragu analize ekala pozicija koja je iskonski ukljuujua. Dekonstrukcija nam govori (ne moramo da joj verujemo) da ne postoji takva pozicija. Tehnika dekonstrukcije, u kojoj se uvek ide dublje, nema svoje prirodno mesto" na kome se zaustavlja, ne vodi ka istini ili lai koja bi mogla da po stane osnova programa reforme. Samo stalnim preispi tivanjem i zamrzavanjem" u odreenom okviru onoga stoje Derida zvao neprekidnom igrom oznaitelja neko moe da pretvori dekonstrukciju u politikog pokretaa, koja tada vie nije dekonstrukcija, ve je samo jo jedna pozicija koja eka vlastitu dekonstrukciju. Kuse otuda izvodi zakljuak: Dekonstrukcija sto ga sadri u sebi... beskonani metateorijski regres koji se vie ne moe zaustaviti nikakvom praktinom odlukom niti efektivnim politikim angamanom. Kako bi je iskoristili kao osnovu za subverziju... Amerikanci su resili da je preusmere... da je odvoje od same sebe." Ameriki akademski krugovi prisili su dekonstrukciju protiv same sebe kako bi proizveli politiki ,viak', ime su zamenili Deridinu strpljivu filoloku dekonstrukciju ratobornom dramom". Dekonstrukcija je u toj drami ili u ulozi pozitivnog oruja ili objekta koji se napada, ali uinci te drame su na drugom mestu (u svakidanjem, neteorijskom svetu ekonomskog/socijalnog interesa), jer dekonstrukcija ne proklamuje, niti ovlauje bilo kakvu akciju. Uesnici drame prizivaju dekonstrukciju kao opravdanje za re formu ili kao uzrok zla; ali odnos izmeu onoga to je ili slavljeno ili osuivano bie retoriki, a ne logiki. Dekonstrukcija ne moe nikako biti ni generator poli tike koju favorizujete, ni uzrok politike koje se gnuate.
[135]

Jednostavno se ne moe nita uiniti, a da ne doe do izdaje onoga to dekonstrukcija jeste. Kuse, s druge strane, primeuje: Amerikanci ne prihvataju mirno da postoje nemogue stvari", te iako sama logika francuskih teorijskih tekstova zabranjuje njihovu upotrebu u odreenim kontekstima", oni se nisu uzdrali od kritike svih metoda koje bi tekst sprovodile u delo i koje bi pokuale da to uine." Rezultat je pria koju Kuse pria o proteklih 40 godina. Gomila ljudi koja preti raznoraznim subverzijama sredstvima kojima je to nemogue ostvariti, i gomila ljudi sa druge strane koji ih dre za re" i tako vode kulturni rat. Ni komedija, ni tragedija, vie farsa, ali farsa sa posledicama. Stvorene i unitene karijere, pocepana odeljenja, programi pisanja pretvoreni u seminare za senzibilizaciju, politiki lov na vetice, javne bruke, medijski napadi injeni iz nez nanja, sve i svata. itajte i smejte se ili itajte i plaite. I jedva ekam da o tome snime film. Preveo s engleskog: Dejan Anii NIN, 22. 5. 2008. (The New York Times, 4. 6. 2008.)

[136]

Francuska teorija u Americi (II deo)

Stenli Fi

Izgleda da nije ba sve potroeno. Moj je urednik smatrao da e na kolumnu o francuskoj teoriji biti mali broj komentara, samo od italaca koji se interesuju za kontinentalnu filozofiju. Nakon 600 pristiglih komenta ra postaje jasno da pojmovi kao to su dekonstrukcija" i postmodernizam" jo uvek izazivaju i uzbuenje i bes. Neki od komentara su meusobno opreni. Znaajan broj komentatora je moj tekst smatrao nerazumljivim, previe argonskim i loe napisanim. Isto toliko njih je kolumnu ocenilo kao jasnu i korisnu za osvetljavanje teme koja im se ranije inila komplikovanom i hermetinom. Trea grupa komentatora je izjavila da jasnost kojom sam izloio argument izdaje uvide koje teorija nudi, jer samu dekonstrukciju predstavlja kao objekat koji spoljni posmatra s lakoom moe da mapira, te stoga i njime ovlada. Moj esej nije dohar, kae Defri Z, jer bi samo rekurzivno pisanje po put Deridinog... bilo u stanju da umakne nametnutom strukturalistikom okviru". Pretpostavljam da on pod rekurzivnim pisanjem" podrazumeva pisanje koje konstantno samo sebe dublira i koje odbija da linearno vodi ka nekom izdrljivom reenju. To je zasigurno sluaj sa mnogim Deridinim tekstovima, koji su, kako je poznato, poinjali analizom pojma poetka, svakih nekoliko stranica nagovetavajui da je poetak zaista poetak, da bi potom rasprio nade onih italaca koji su uistinu (na kratko) povero[137]

vali da e za par reenica imati potpunu kontrolu nad sledeim argumentom. Deridino takozvano opskurno pisanje nije plod svesne namere niti pomuenog uma; re je o (anti)ekspozitivnom ekvivalentu (ne)lekcije kojoj nas dekonstrukcija ui, i, sudei po Defriju Z, ja sam se ogreio o tu (ne)lekciju jer sam pokuao da je sprovedem. Svi mi" naravno inimo istu stvar, kae on. D. to zasigurno radi kada nam kae da je Deridin jezik performativan", tj. daje njegovo razvijanje, ili bolje njegovo odbijanje da se razvija, ustvari njegova glavna poruka: poenta nije u kazivanju", ve u kazivanju" kao ,,delanju"." D-ova upotreba navodnika nam govori da rei koje oni obeleavaju ne treba da shvatamo na nain na koji to obino inimo kada itamo ili piemo, ali nam ni ne daje alternative, ili bolje, njihova znaenja; ako bi to uinio, proizveo bi novo, jednostavno znaenje koje bi opet moralo da bude pod navodnicima. Drida je ovo ponekad nazivao pisanjem pod bri sanjem": rei nam stiu, ali smo mi ipak u nemogunosti da se zadovoljimo njihovim standardnim ili konvencio nalnim znaenjem, niti da iz njega saznamo neto novo. Deridin stil, stoga, izraava dekonstruktivistiku poentu da je znaenje uvek drugde, poentu koju su uvek iznova podvlaili teoloki mislioci (sv. Avgustin) upozoravajui nas na skoro neizbeni greh idolopoklonstva, greh zamene istorijskog, ogranienog znaenja za ono istinsko koje uvek izmie svojim trenutnim instancama i prevazilazi ih. Poput rigoroznog teolokog odbijanja obogotvorenja (ili opredmeenja, reifikacije) onoga to je sekundar no ili stvoreno, dekonstrukcija nam ne doputa da se opustimo uz ono to Rob naziva slikom prisutnosti", opominjui nas da postoji trag nezamislivog unu[138]

tar zamislivog", kao i da je nemogue dopreti do sa mog nezamislivog. Rob doputa da sam ja spoznao tu nemogunost na odreenom nivou, ali da, kako kae, ne uspevam to i da potvrdim jer se previe trudim (kao recimo sad) da to dobro uradim. Mnogi komentatori smatrali su da greim, naroito kad kaem da dekonstrukcija nema politike implika cije, te da ne nalae, autorizuje ili podriva odreeni tok akcije. Neki su taj stav saeli u albu: ovim se nita ne postie" ili jedno vodi drugom, drugo treem i tako dalje, a kraja nigde". Ken Nilson kae da dok knjievna kritika po mom miljenju u najboljem sluaju... dopri nosi boljem razumevanju del" to sa teorijom nije sluaj. Ne, to nije sluaj. Teorija, bar ona francuska, ne ini nita; barem ja tako mislim. Nije tano, ini - odgovo rili su mnogi komentatori, od kojih jedna polovina misli da je re o neemu loem, a druga o neemu dobrom. Prva grupa smatra da teme koje se nau u centru dekonstruktivistike argumentacije rizikuju da izgube najdragocenija uverenja. B. D. Prajor primeuje da je za mnoge istinitost odreenih stavova temelj njiho vih sistema vrednosti i poetna taka svake akcije" i ako profesori govore da ne postoji nikakva istina koja bi se mogla spoznati i da je svako ljudsko iskazivanje .drutveni konstrukt', kako onda roditelji da ne misle da ti ,profesori podrivaju' veru dece u te istine"? Ali dekonstruktivistiki argumenti ne podrivaju nikakve istine ili stavove, osim onih stavova koji predstavljaju opte objanjenje istina, koji nastoje da objasne nasta nak istina u koje se veruje i nakon sto je dato objanjenje koje se pokazalo ubedljivim. Objanjenje istine je sasvim posebno dostignue. Ve lika veina onih koji se ne bave filozofijom nije u stanju da to postigne. To jest, oni ne potvruju istine jer im teo[139]

rija istine to nalae; oni jednostavno veruju da su neke stvari istinite (a neke ne); a ako biste ih pitali: Zbog ega to mislite?", odgovorili bi vam citirajui neki auto ritet, ili neko istraivanje, statistike podatke ili neto to su uli na radiju. Ne bi odgovorili izlaui teoriju istine, a ako bi to uradili, vi biste opravdano mogli da odgovorite sa ne traim teorijsko objanjenje istine generalno, traim tvrdnju koja e da dokae daje ovaj poseban iskaz - da se rat u Iraku odvija po planu, da je globalno zagrevanje posledica ljudske aktivnosti, da regulisanje noenja oruja smanjuje nasilje, da je kriza stambenih kredita gotova - istinit". Opta objanjenja istine spadaju u kategoriju epistemologije - istraivanje naina na koji saznajemo injenice i istine koje rutinski potvrujemo. Ali, ma koliko paradoksalno izgledalo, objanjenje naina na koji saznajemo nee imati nikakvog efekta na ono to znamo. Ja mogu menjati epistemologije - mogu zameniti svoje staro realistiko objanjenje istine ili teoriju korespodentnosti za neko drugo objanjenje u kome su istine i injenice rezultati sistema oznaitelja pre nego direktnog susreta s neposrednom realnou - ali ta zamena nee uticati na moje vienje neega kao istinitog ili ne. injenica da ja sad imam novu epistemologiju (u smislu da mogu da je primenjujem) nee promeniti moje verovanje (pod uslovom da je moje) da je glo balno zagrevanje posledica ljudskog delovanja; zbog mojih linih razloga ta pozicija ne bi ukljuila apstrak tnu filozofsku tezu o krajnjem izvoru mog verovanja; pre bi ukljuila jednostavno uzimanje u obzir nauna istraivanja, podatke o klimatskim ciklusima, teorije priznatih strunjaka itd. Nijedna ubeenost u datu isti nu - nijedno ubeenje koje je rezultat uobiajenog pro[140]

cesa sakupljanja, klasifikovanja i vrednovanja podataka iz ogranienog istraivakog domena - ne moe da bude ni potvrena ni poreknuta optom teorijom istine. Kao to kae RBK, pragmatizam do nas dopire kroz ivot, a ne kroz spoznaju istine". Nijedan konkretan stav", pie Don Djui, ne proizilazi iz uoptenih tvrdnji niti veza izmeu njih". Pogrean je zakljuak da je teorija istine, zbog svog uoptenog cilja, relevantna za sva pitanja istine, ma gde ona nastala. Ali teorije istine su relevantne samo u are ni u kojoj se takmie sa drugim teorijama istine, gde argumentacija nije testirana u odnosu na svet, ve u odnosu na argumentaciju suparnikih teorija. Jedina razlika kada u sluajevima kad jedna teorija istine po tisne drugu (u umu pojedinca ili po hodnicima fakul teta) jeste injenica da e pitanja epistemologije dobiti razliite odgovore; odgovori na bilo koje drugo pitanje ostaju nepromenjeni sve dok se u datom polju - u koju ne spada teorija istine - ne pojavi neki drugi, ubedljiviji dokaz. Kada je Alan Sokal osobe koje su potezale dekonstruktivistike i postmoderne argumente izazvao da skoe kroz prozor njegovog stana na vrhu zgrade, pretpostavio je da e im njihovo teorijsko uverenje da su injenice posledice diskursa, a ne direktne poruke sveta pomoi da se uspeno odupru zakonu gravitacije. Ali njima gravitacija kao injenica nije poznata zahvaljujui njihovoj privrenosti bilo kojoj teoriji istine - teorije korespondentnosti, koherentnosti, perspektive ili bilo kojoj drugoj - ve zahvaljujui iskustvu u kome su pri sustvovali padanju posude sa ruba prozora ili posledi cama gubitka ravnotee etaa po konopcu. Ta iskustva su, naravno, identina iskustvima lju di koji o teoriji istine nemaju pojma, i nema apsolutno
[141]

nikakve razlike izmeu razloga za neskakanje kroz pro zor takve osobe i jednog teoretiara postmodernizma. Razlozi su razlozi unutar odreene arene istraivanja i prakse (i sama teorija je po sebi odreena arena praksi); oni ne idu od jedne prakse do druge; oni nisu na snazi svuda i uvek (osim, moda, onda kada je re o razlozima vezanim za veoma snanu teologiju). Ukratko (i nemam nameru da se izvinjavam zbog ovog izraza), dekonstruktivistika i postmodernistika argumentacija ne oduzimaju nikome nita (osim spo sobnosti da potvruju argumente koje su istisnuli). Ali ako dekonstruktivistika i postmodernistika argumen tacija nemaju negativne efekte na koje se pozivaju njiho vi oponenti, onda isto tako nemaju ni pozitivne efekte 0 koje istiu njihovi zagovornici. One nam, na primer, ne pomau da budemo manje dogmatini jer, sluajui ih, zauzimamo ,blai' stav u vezi s onim to smatramo ,istinitim'. Prestajemo da verujemo daje naa istina ona PRAVA, tako da smo uvek otvoreni za dijalog". Ali (da ponovo ukaemo) stepen u kome je nae verovanje u istinitost ,blago' ili ,vrsto' zavisie od koliine 1 kompletnosti dokaza, a opis istine koji nadlee sve predstavljene injenice na zemlji nee biti relevantan; od toga se u diskusiji ne stie ni do jedne pozicije. to se otvorenosti za dijalog tie", mi smo manje-vie uvek otvoreni za dijalog u zavisnosti od stepena do koga se, po nama, dolo s reavanjem datog pitanja. U sluaju potrebe za ponavljanjem jednog istog pitanja, do toga nee doi ne zbog opte dekonstruktivistike sumnje, ve zbog sumnje koja je rezultat ponitenja odreenog dokaza (imajmo na umu da opte teorije ne treba treti rati kao dokaze) za koji se smatralo da je konaan. Ako opte teorije istine ne dovode do stvaranja odreenih psiholokih stanja, onda ne dovode ni do
[142]

stvaranja politikih tendencija koje su navodno potak nute tim stanjima. Nelson Aleksander kae da ,,u poli tici teoretiar koherentnosti mora da bude tolerantniji i inkluzivniji od teoretiara korespondentnosti." Ne, tolerantnost je rezultat (ili nije) procene da li je odreeno ponaanje tetno ili ne, a tu procenu teo rija istine niti nalae niti utie na nju, bez obzira na njen sadraj; procena e biti rezultat razmatranja em pirijskih uzroka i posledica. U zavisnosti od svog isku stva, odgoja ili politike situacije, osoba koja je verovala da istine nastaju iz direktnog suoavanja s okrutnim svetom moe biti najtolerantnija na svetu; s druge stra ne, osoba koja veruje da su prihvaene istine zavisne od renika koji koristimo u datom trenutku mogu biti veoma konzervativne i okrutne. Ne postoji ni nuna ni mogua veza izmeu neijih dostignua kao teoretiara i kao politiara. Pol de Man je mogao napisati one kontroverzne eseje, koje su neki komentatori slavodobitno citirali, da je bio kljuni analitiki filozof koji prati tradiciju Fregea i Rasela; njegovi rani kulturni/politiki stavovi i njegovi kasniji teorijski stavovi nezavisne su varijable. Odgovor na pi tanje ta o dekonstrukciji govori injenica da je jedan od njenih najvanijih predstavnika podravao naciste?" jeste - Nita". Ipak, iako dekonstruktivistika argumentacija ne nalae niti stvara odreene politike stavove, zar nije tano da nas one vie upuuju na progresivne pre nego na konzervativne politike programe konstantno nas podseajui na drutveno konstruisanu prirodu svake pozicije? Politika mo dekonstrukcije", kae Robert Sigi, lei u njenoj sposobnosti da denaturalizuje ono za ta se uglavnom smatra da je prirodno ili dato". Gla vna ideja je da spoznaja da naa ubeenja ne poivaju
[143]

na vrstim osnovama ve na pretpostavkama koje su podlone reviziji i istorijski stvorene, moe da bude upotrebljena za osporavanje tvrdnji da je ta i ta prak sa (ropstvo, mizoginija, antisemitizam) odraz onoga kako stvari treba i moraju da budu, da moe da posta ne pokretaka snaga protiv autoriteta. Kada jednom konano shvatimo daje re o konstruktima... moemo da ponemo da preispitujemo ono to nam je reeno". Ali lekcija da uvek imamo posla s konstrukcijama i da ivimo u njima je suvie uoptena da bi nam bila od neke znaajne pomoi. Ako elimo da kritika usta novljenog autoriteta ima efekta, treba nam dokaz daje konstrukt na kome se taj autoritet bazira opasan; samo dokazivanje nije dovoljno, jer, kao to sam rekao u svom prvom lanku, ne moemo kritikovati neto zbog toga to je drutveni konstrukt, ako je sve drutveni kon strukt. Kao opta teza o znanju, dekonstrukcija ne postie nita. Moe biti protumaen kao poziv na delanje, ali delanje, iako se ikada sprovede, moe da dove de do spoznaje da su sporne pretpostavke na kojima se konzervativni politiki stavovi zasnivaju pretpostavke koje smo sami spremni da prihvatimo. I dalje stojim iza tvrdnje da dekonstrukcija nema niti moe imati svoju politiku. Oni koji tvrde suprotno moraju da posmatraju konstruisanost kao element krivice kao to to ini A kada kae da Epistemologija koja tako odseno podvlai neodrivost temelja ideja nije sklona ouvanju tih ideja". Ali renik odrivog i neodrivog (tenable and untenable) zahteva osmatraku poziciju sa koje se ta razlika moe uoiti. Dekonstrukcija ne moe da se koristi u dokazi vanju neodrivosti osnove nita vie nego to moe da se koristi u dokazivanju njene odrivosti. Dekonstrukcija nije prisutna u donoenju sudova i politikom delanju.
[144]

Ona nije odgovor na bilo koje empirijsko pitanje. Tom pogaa centar kada kae: dekonstrukcija je ,samopregorno' nezaposlena". To ustvari znai da nas dekonstrukcija, budui da ne moe da nam pomogne u pravljenju razlike izmeu drutveno konstruisanih konteksta koje vidi svuda, vraa na one kontekste, standarde, protokole i procese evidencije koji se, makar i privremeno, unutar njih nala ze. Ne samo da dekonstrukcija niemu ne preti niti bilo ta postie, ona takoe nita ni ne menja. To ne znai da je ona beskorisna, ve da je njena korist, kako sleduje, ograniena na konstantni dijalog o epistemologiji u kojoj uestvuje. Dakle, emu tolika galama? Galama je delom izazva na posledicama novog, seksi naina razmiljanja koji je uleteo u veliki broj naunih disciplina. Neto slino se odigralo krajem 50-ih i ranih 60-ih kada je Transformativna gramatika Noama omskog u nekoliko meseci rasturila dotadanje autoritete. U pitanju je odavno poznata pria - novi klinac u liloku koji osvaja sve klikere - koja je imala i svoje rtve: doktore nauka specijalizovane u oblastima koje vie ne nude zaposlenje, naunike koji vie nisu imali gde da objavljuju svoje radove, programe koji su umrli po roenju jer studenti vie nisu bili zainteresovani za njih, studente koji su kljukani stvarima koje nisu mogli da svare. Pria je imala i svoje svetle trenutke: svakog dana pokretana su nova istraivanja, novi heroji postavljani na pijedestal, nove rei primenjivane na stare tekstove, nove prostore za objavljivanje radova, uzbudljive kon ferencije, od kojih su mnoge odravane na egzotinim mestima. Oni koji su uhvatili taj talas mogu da se identifikuju s Vordsvortovim recima: Blaeni su oni koji su te zore

[145]

I l l e g a l A l i e n : F r e n c h m a n in New York

iveli". Ali sve te posledice, pozitivne i negativne, srene i nesrene, nisu proistekle iz dekonstrukcije kao neko njeno pravo ili svojina; oni su posledice okolnosti koji ma je dekonstrukcija posluila kao prilika. To je moglo biti i neto sasvim drugo, a siguran sam da e u bliskoj budunosti to i biti sluaj. Prevod s engleskog: Milana Babi The New York Times, 4. 20. 2008.

1146]

In memoriam

Moris Blano (1907-2003)

Manfred najder

Pre sto godina rodio se Moris Blano (Maurice Manchot, 1907-2003), tihi francuski knjievnik koji ('(! dati vaan podsticaj, po nekima presudan, jednom od najbunijih filozofskih pravaca u drugoj polovini 20. neka - poststrukturalizmu. U vreme kada je Blano uio da srie slova, Kafka je pisao Proces". Oba dogaaja ne stoje ni u kakvoj neposrednoj vezi, pa ipak je Kafkino pisanje posta lo razlog Blanoovog. Kafka je bio taj kome je Blano posvetio prvu veliku reenicu nakon Drugog svetskog rata. I poslednja knjiga iz 1981. nosila je naslov Od Kafke ka Kafki". Zajedniki razlog pisanja bilo je isku stvo samoe. Kao to se zna, zbog samoe se Kafka nije oenio i retko je naputao Prag. Zbog samoe, kojoj je u knjizi Knjievni prostor" posvetio impresivno pogla vlje, Blano je jedva putovao i u javnosti se pojavljivao veoma retko. ini se da, poput Kafke, svoje ogrom no dejstvo duguje toj povuenosti. Jer Kafkino spisa teljsko zraenje u 20. veku moe se porediti samo sa Blanoovim knjievno-kritiarskim zraenjem. Roenje 1907. u Kenu, malom burgundijskom mestu gde je, pored Pariza i Normandije, proveo detinjstvo. Nakon studija filozofije i knjievnosti u Strazburu i Pa rizu, pie za novine i bavi se knjievnom kritikom. U 30i m godinama pie i za desniarske novine ,a tokom rata je stupio, na neko vreme, u slubu viijevskog reima.
[149]

In tnemoriam

Ta blizina Viiju, saradnja sa isuvie nacionalistikim i antisemitskim orijentisanim novinama, kasnije e baciti senku, kratkog trajanja, na njegov rad. Nakon rata, rehabilitovan od samog Sartra, okree se levici; suprotstavljao se alirskom ratu, prikljuio se 1968. stu dentskom protestu, da bi se potom ponovo povukao u knjievnost? Ovim dogmatskim i zapravo neodgovorenim pitanjima, posveen je Blanoov dugoveni rad. Na Blanoov ivot su snano uticala prijateljstva: sa Emanuelom Levinasom, kolegom sa studija, orom Batajem, osnivaem asopisa Critique, sa an Polanom, izdavaem Nouvelle Revue Franaise. Ako zanemari mo romane, Blanoove knjige su veinom sastavljene iz lanaka objavljenim najpre u asopisima njegovih prija telja. Tu lei razlika izmeu Blanoovog pripovedakog i teoretskog del. Ako bi se, meutim, elelo da utvrdi cilj njegovog du gotrajnog pisanja, onda je on posveen prevazilaenju razlike izmeu knjievnosti i kritike. Godine 1941. se pojavio Blanoov prvi romaneskni tekst Tomo mrani" (Thomas l'obscur), opskurna pria o Tomi mranom" (prema Heraklitu Mranom, prim, prev.), koja se 1950. ponovo pojavila u preraenoj, kraoj i jo opskurnijoj verziji. Mranost lika i romana ima da zahvali jednoj od poslednjih reenosti - da se knjievnost dovede do svog kraja, naime, do njene istine. Na tom kraju ona ne prestaje, nego pomera kosmika rastojanja izmeu sebe i svakog drugog govora, koji nije knjievnost. Zato dospeva u ono utanje, iz ije supstance je sainjena. Tomo nije nikav knjievni lik, nikakv heroj, nikakva empatina figura, nego ime koje se dovodi u vezu sa preobraajima, iskustvima, dogaajima, ime ija realistina vrednost ostaje nejasna. Kao i u Beketovim romanima, italac
[150]

samou itanja i pisanja. Ali staje pisanje? Staje itanje,

se susree sa priom o traganju, sa priom o traganju pripovedanja za samim sobom. Usledio je Aminadab (1942), pripovest ija radnja podsea na Kafkine teme, u kojoj je ponovo jedan Tomo glavni lik, zatoen u dubini hotelskog lavirinta gde ne dolazi, po svemu sudei, do oekivanog razjanjenja situacije. U romanu Veoma visoko" (Le trs haut") glavni lik, koji nosi hajdegerijansko ime Helmut Zorge (na nem. Sorge - briga, prim, prev.), gubi orijentaciju u isti mah u porodinom i dravnom lavirintu. I za Blanoove romane vai, poput Kafkinih, da se njihove tajne daju deifrovati samo kao topoloka struktura: oba pripovedaka sveta se sastoje iz niza blokada i prelaza izmeu unutra i spolja, koji nisu nikakva stranputi ca, nego univerzalni prenosnik (relais). Pripoveda uvek ostaje zateen na horizontu neizvesnosti svojih likova, te njihovu dezorijentaciju i neuspeh doivljava kao vla stitu sudbinu. Svi Blanoovi romani govore o pisanju, delu, neuspehu, nemoguem, o kretanjima i prelazima pisanja. To su ujedno i teme njegove knjievne kritike. Knjievnoj formi se iznova vraa i do kraja ivota objavljuje brojna knjievna del: Zaustavljanje smrti" (L'arret de mort", 1948), Onaj koji me nije pratio" (Celui qui ne m'accompagnait pas", 1953), Poslednji ovek" (Le dernier homme", 1957), ekanje, zabora vljanje" (L'attente l'oubli" 1962), Trenutak moje smr ti" (L'instant de ma mort", 1995). Njegov veliki dopri nos se pak sastoji u tome to je krajnje izotrio pojam knjievnosti. Nema sumnje daje Malarmeov naslednik, da je bio podstaknut nadrealizmom, Hajdegerom i pre svega Kafkom. Ali on, ipak, kreira sopstveni esejistiki stil, razvija vlastitu misao, autentinu tvrdokornost koja je u 20. veku traila sebi ravne. Blano je kasno otkriven. Tek kada mu je asopis
[151]

In

memoriam

Critique posvetio tematski broj 1966. sa lancima Pulea, Starobinskog, Fukoa, Levinasa i Pola de Mana, bilo je jasno koliko je postao uticajan. Rad Pola de Mana se ne moe bez njega zamisliti, ne moe se zamisliti bez njega ni Deridino radikalno preispitivanje fonocentrizma, kao i Fukoovi romani" o zapadnim institucijama i moima, o ludilu, prestupnitvu, seksualnosti. To nezamislivo ima pak da zahvali Blanoovom neumoljivom odreenju knjievnosti kao govora koji svemu izmie: smislu, istini, razumevanju. uvena francuska poststrukturalistika misao potie umnogome od Blanoovog itanja savremene knjievnosti. Veliina i radikalnost ove koncepcije knjievnosti da se sagledati kada se uporedi sa onom starinskom naukom o knjievnosti, poput one iz Sartovog pera ili poput one teorije recepcije iz Konstanca. Kod Blanoa nema vie nikakvog tumaranja izmeu pesnikove i itaoeve svesti, loe maskiranog potomka genija i na rodnog duha, nego je knjievnost samopreispitivanje knjievnosti. Ona je, kako je Blano primetio piui o Prustu, drhtava ruka koja pie. Na njenom horizontu ne stoji nikakvo autorsko-ja, nikakav italac, istorija, svet, nego oscilirajue, monomano strujanje energije koja eli da stvori knjievnost. Blanoove zbirke eseja Deo vatre" (La part du feu", 1947), Knjievni prostor" (L'espace littraire", 1955), Budua knjiga" (Le livre venir" 1959), Beskonani razgovor" (L'entretien infini", 1969), Od Kafke ka Kafki" (De Kafka Kafka", 1981), vraaju se uvek iznova na ovu tematiku knjievnosti kao knjievnosti: knjievnost kao jedini, jedinstveni govor koji se gasi radi svoje mogunosti, zarad svog dobrostanja (Ergehen). Postoji meutim jo jedno pozno Blanoovo delo, zapravo pretposlednje, objavljeno pre Trenutka moje
[152]

Fragmenta

philosophica

II

smrti", koje jo dublje ponire u utnju: Pismo nesree" (L'ecriture du dsastre", 1980). Ono je pokuaj, u du gom nizu meditacija i citata, da obuhvati u jednom pi smu nesreu 20. veka, u pismu koje samo pie nesreu te nemogunosti. I ovde Blano Kafki daje ponovo re, kojom je njegov vlastiti govor - straa nad odsutnim smislom" - nekad otpoeo. Sve je, meutim, priprema za kraj. Poslednje rei te knjige glase: Svetlea samoa, praznina neba, odgoena smrt: nesrea". Prevod s nemakog: Dejan Anii NIN, 27.12. 2007. (Frankfurter Rundschau)

[ 153 ]

Simon de Bovoar (1908-1986) - izlazak iz Sartrove senke

Kristina Priz

Bila je zasigurno bolji pisac i mnogi su u meuvreme nu ubeeni daje bila i darovititiji filozof. Ipak nijedno odavanje poasti Simon de Bovoar (Simone de Beau voir) povodom jubileja 100 godina od njenog roenja nije zaboravilo da pomene ime an-Pol Sartra: Simon de Bovoar je u duhovnu istoriju ula kao Sartrova saputnica. Legendarni pakt" koji su sklopila dva mlada apsol venta na cole Normale Suprieure 1929, izgledao je sa svim drugaije od normalnog graanskog braka. Bovoar i Sartr su iveli, kako bi se to danas reklo, u otvorenoj vezi": u zasebnim stanovima odnosno hotelskim soba ma, obostrano su titili svoju nezavisnosti, ukljuujui i onu seksualnu. Sartr je sve do duboke starosti imao slabost prema mladim devojkama, dok je lepa i viso ka Bovoar pored mukaraca kao Nelson Algren i Klod Lanzman volela i ene, ali nikad nisu eleli da napuste jedno drugo, niti su to ikad uinili. Danas je taj glamur, koji je za itave generacije po ticao iz ovog modela podele uloga, nadaleko iezao; u meuvremenu se zna daje Bovoar u paktu" vie patila nego Sartr i da njegovo oponaanje ne bi preporuila nijednoj drugoj eni. Ni Sartrova zvezda ne sija vie kao nekada, tako da tek sada Bovoarova pojava izla zi iz njegove svemone senke - zahvaljujui pre svega injenici daje nepresuan izvor za feministiku misao. Kao knjievnici i esejistkinji, pak, preti joj donekle za borav.
[154]

Muki duhovni svet Dug je put koji je Simon de Bovoar prevalila od lepo vaspitane devojke", kako glasi i prvi tom njenih memoa ra, do samostalne misliteljke. Taj put je uzorno opisan u etvorotomnim memoarima (predivnim za itanje, uz gred) koji se uprkos mnogim drugim, takoe u velikoj meri autobiografski intoniranim knjigama, moraju videti kao deo njenog autentinog del. Bovoar je, naravno, bila i dete svog vremena, na to ve ukazuju i epiteti koji je neprestano prate - Sartrova saputnica", uenica" ili uopte sartrienne". Ali njeni memoari nemaju samo istorijsku vrednost. Oni ne po kazuju samo u kakvim se okvirima i granicama odvijao ivot polemine intelektualke u prvoj polovini 20. veka; imajui upravo u vidu nove restaurativne tenje, savremeni itaoci iz njenog ivota mogu da izvuku i pouke o tome koliko je bilo (i jeste) teko da se ena potvrdi u duhovnom svetu u kom dominiraju mukarci. Bovoar je to uspelo, ali ipak i pored vlastite beskompromisnosti i strogoe (prema sebi takoe), nikada nije preutkivala koliko je taj proces esto bio muan. injenica da danas znamo da u svojim seanjima nije bila sasvim iskrena, kako je tvrdila, ne menja nita u ovom sluaju. Veliki romani Bovoarove, pre svega Goa" (1943), ,,'l\ia krv" (1945, srp. prev. 1989.) i dobitnik Gonkurove nagrade Mandarini" (1954), ija vrednost i po red toga nije dovoljno ocenjena, odiu bez sumnje egzistencijalistikim patosom ondanjeg vremena. Za razliku od Sartra, meutim, Bovoar nije u potpunosti prenosila svoje teoretske uvide u knjievnost, tako da ne udi da su joj del danas itljivija nego mnogi Sartrovi knjievni pokuaji. Njeni romani su, pored filozofskih pitanja koji im lee u osnovi, ispunjeni istovremeno i ivotom, tako da
[155]

In memoriam

se sukobi do kojih njihovi protagonisti, u svojoj bezuslovnoj slobodi, dolaze sa egzistencijom drugih, mogu dokuiti i bez teorije. U drugom delu svojih memoara U najboljim godinama" (i960), sama Bovoar je govorila o uloenom trudu" da egzistencijalistikom moralu do stavi materijalni sadraj". Za nju se egzistencijalistika etika" moe iskusiti usred realnosti ivota" i shodno tome se njeni, u stvarnom smislu, teoretski spisi po put Treba li spaliti Sada?" ili Za moral dvosmislenosti" (prev. 1989), odlikuju vrstom uzemljenja" apstraktnih filozofskih misli, po emu im nita drugo nije ravno. S polititiziranjem je, poput mnogih intelektualaca njene generacije, poela kasnije, ali zato temeljnije. Nje no angaovanje za socijalizam vodilo ju je - uglavnom u pratnji Sartra - u mnoge zemlje: u Kinu, Kubu i iznova u Sovjetski Savez, mada su i njeni izvetaji sa putovanja po SAD vredni itanja (Amerika, no i dan", 1948); valja, meutim, istai da uprkos ekstremnim pozicija ma koje je esto zauzimala i uprkos mnogim prekinutim prijateljstvima koji su oteavali njen politiki i lini put, nikada nije bila ideolog. Pisanje protiv depresije Drugi pol" Simon de Bovoar, koji mnogi smatraju biblijom feminizma, pojavio se ve 1949. Budui da je dugo bila uverena da e se s promenom klasnih odnosa promeniti i poloaj ena, sama je dugo vremena bila rezervisana prema feminizmu kao pokretu i pridruie mu se tek poetkom 70-ih, kada je uoila svoju greku. Uprkos velikoj distanci koja se danas osea prema militantnosti tih godina, na teoretske uvide Simon de Bovoar koji se odnose na probleme emancipacije, moe se i dalje pouzdano oslanjati. Njena uvena izreka da se enom ne raa, nego se enom postaje, njeno, dakle,
[156]

negiranje fiksnog enskog identita", iz dananjeg ugla deluje upravo kao dugi pas za mlae teorije roda koji slede Dudit Batler. Ali i njeno praktino upozoravanje na mogui backlash, kao i upozoravanje na opasnost mrnje prema mukarcima, njeno zastupanje jednakih plata, vie mesta u obdanitima i pravednih raspodela kunih poslova zarad unapreivanja enske nezavi snosti, takoe su pozicije koje i u dananjem, bez su mnje post-feministikom" dobu, nita nisu izgubili od svoje vanosti. U vreme u kom se ocrtava duboka de mografska promena, njen veliki esej o Starosti" (1970, prev. 1986.) iekuje ponovno otkrivanje. Simon de Bovoar je umrla 14. aprila 1986. i sve do kraja ivota radila je na asopisu Les Temps Modernes koji je osnovao Sartr; bila je i ena koja je do kraja ivota polarizovala. Okrutnost s kojom se ophodila prema sebi i drugima, na mnoge je ostavila utisak - a mnoge je od bila. Naposletku joj je zamereno i zbog neulepanog opi sa Sartrovih poslednjih godina u Ceremoniji oprotaja" (1981, prev. 1984). Da je ta knjiga, slino Blagoj smrti" (1964) u kojoj govori o umiranju majke, bila njena vlastita forma opratanja od drage linosti, padalo je na um samo oni ma koji nisu bili fiksirani na Sartrov oreol. Kako je Toril Moi pokazala u svojoj velianstvenoj knjizi Psihografija intelektualca", pisanje je za Bovoar bilo tokom itavog ivota i nain borbe protiv depresije; sudei po njenom velikom opusu, ona je za nju bila ozbiljna i neprestana pretnja. Prevod s nemakog: Dejan Anii NIN, 28. 2. 2008. (Frankfurter Rundschau, 9.1. 2008.)
[157]

Jovan Duns Skot - srednjovekovni sholastiar

Dirk Pile

Tano pre sedam stotina godina umro je jedan najveih srednjovekovnih mislilaca Zapada - Duns Skot. Njegova misao i danas inspirie ali i polarizuje. Kada je papa Benedikt XVI (Racinger) odrao, sada ve uveni Regenburki govor", osvrnuo se na komplikovan odnos izmeu hrianske vere i razuma. Bilo je pritom rei o odnosu biblijske poruke i grke misli. Ne postupati razumno, mrsko je Boanskom biu", ka zao je tada papa. To zvui bezazlenije nego to zapravo jeste. Jer\Benedikt XVI je optuio razbijanje sinteze sainjene od vere i znanja, to je nazvao dehelenizovanjem", pogi beljnom raskrsnicom u razumevanju Boga i sveta. Z prvi, odluujui i kobni korak, papa Benedikt XVI je prozvao tano jedno ime: Jovana Dunsa Skota (Johan nes Duns Scotus), ija se sedamstogodinjica smrti upravo navrila 8. novembra. Sa Skotom, kako kae papa, poinje razlaganje temelja onog to se s pravom naziva Evropom": razdvajanje jedinstva razuma i vere, jedinstva spoznaje sveta i otkrovenja. Duns Skot je uisti nu raskinuo ovo jedinstvo, tako stoje kako filozofiji tako i teologiji pokazao njihove granice. Teologija postaje kod njega praktina" nauka, koja se odnosi na ivotna pi tanja, filozofija pak teoretska" kritika saznanja. Njego va osnova evropskog duha je razum koji je prosvetljen verom. Ovo je u sri ve protestantska misao.
[158]

Uloivi na sve to prigovor, Benedikt XVI ini ono to mu je u opisu posla: kritikuje filozofsku tenden ciju koja je u odluujuim takama u suprotnosti sa rimokatolikim slikom sveta i milju. Interesantno je da papa time protivrei svom prethodniku Jovanu Pavlu II, svakako ne poimence, ali u sutini sasvim jasno. Jovan Pavle II je Dunsa Skota proglasio 1991. blaenim. Skot je za njega blaeni, njegove su se herojske vrline" ali i uenje, pokazale sa sigurnou kao istinite". Benedikt XVI sve to, nema sumnje, vidi drugaije, ali ne moe, meutim, jednom proglaeno blaenstvo da poniti. Spor oko Skota se zasniva u formi kritike razuma, koja je uzdrmana u grkim" temeljima. S uspehom: vera uz pomo Skota gubi naivnost, a razumna misao polaganje prava na sveoptost. Na Skotovoj filozofskoj teologiji su se oduvek razilazili duhovi - nijedan dru gi srednjovekovni mislilac nije izazivao protivrenija itanja nego to je on. Martin Hajdeger je o njemu na pisao rani, pre svega epistemoloki rad, ameriki filozof Carls Senders Pirs (Charles Sanders Piers) otkrio je kod njega savremenu teoriju znakova, Hans Blumenberg ga je pre svega pogreno razumeo. Razlog nije samo u izvornim predlocima koji sve do danas zbunjuju (poev od 1950. objavljuje se novo, ni blizu dovreno izdanje Skotovih del) i u tekstovima na latinskom koji su izuzetno komplikovani i za verzirane filozofe, koji se ne daju smestiti u bilo koji opti sistem - njega su jo i njegovi uenici zvali doctor subtilis". Jovan Duns Skot je, po svemu sudei, roen 1266. godine, verovatno u kotskom mestu Duns u blizini engleske granice. Zna se daje poduavao u Oksfordu i l'arizu, najverovatnije i u Kembridu. Iz njegovog ivota su izvesna samo dva datuma: 17. marta 1291. godine je zareen kod franjevaca u Northemptonu, umro je 8. no[159]

vembra 1308. godine, verovatno od kuge, u Kelnu gde je pre toga doao u kolu franjevakog reda. Njegov grob se nalazi u Minoritenkirche" u Kelnu, a u katedrali u Kelnu moe se viditi reljef sa njegovim likom. On otelovljuje jedno od sedam darova Svetog duha - razum. Oskudni izvori o njegovom ivotu tipini su za vreme visoke sholastike; ali ovo takoe ve govori neto o Skotovom uenju: on sam je prvi etablirao filozofski pojam individue, koji je izazvao interes za biografiju. U svojim studijima, Skot zauzima perspektivu, s kojom linost iz bija u sredite. Za tadanje vreme je prevratnika pozi cija bila ta to Skot eli da zna koji su uslovi za spoznaju, ta je potrebno da bi se uopte moglo verovati. On ih nalazi u predstavi individue koja se ne moe definisati putem optih pojmova - to uistinu nije vie nikakva grka" misao, nego u osnovi moderna", naime ona koja se koncentrie na subjekt. Imanuel Kant se otuda nado vezao na ovu Skotovu teoriju saznanja i promislio je do/ kraja. A Benedikt XVI poznaje svog Skota veoma dobro i prebacuje mu ovaj saznajno-teorijski preokret: vera e na taj nain biti neto u ta se moe sumnjati, ona gubi svoju dogmatsku vrstinu. Posledica koja iz ovoga sledi jeste da odnos izmeu Boga i oveka (i obrnuto) nije vie ureen prema jed nom boanskom, najviem, neupitnom razumu. Za Sko ta uzrok svakog sveta - Bog, nije prvi princip, kao kod Grka" Aristotela kojeg je iscrpno komentarisao, Bog je dobra volja". Njegov Bog postupa kako postupa, jer on to tako hoe, ma iz kojeg razloga da je tako. Jedan takav Bog se ne moe, meutim, razumno spoznati, nego se moe samo iz slobode voleti. Ovaj primat ljubavi" znao, je da hvali Jovan Pavle II, dok je s druge strane Benedikt XVI prepoznao u tom stavu jednog svojevoljnog Boga", gledano iz njegove pozicije - sasvim s pravom. Od Sko[160]

tovog razumevanja Boga do protestantskog Boga mi losra" samo je mali korak. Luterova sloboda Hristovog oveka", smeti da se veruje a to ne morati iz razloga razuma, svakako bi i katoliku Skotu bila shvatljiva. Kod obojice vera nije vie nikakva slaba, neprosveena for ma znanja, nego jedan samostalni nain usvajanja sveta. Ovaj pledoaje za slobodu vere je nema sumnje i danas izuzetno aktuelan. Jer biti slobodne volje znai dati pro stor kontigentnom, znai da se mora imati poverenja u dobru volju drugog. U reakciji na govor iz Regenburga pape Benedikta XVI, Jirgen Habermas je otuda ukazao na Dunsa Skota i izdvojio ovaj kakljiv odnos izmeu vere i znanja: oboje spadaju u istoriju razvoja sekularnog razuma. Njiho vo dostignue je moderan pojam slobode, njihova cena je sumnja. Upravo uvid da veri bez razuma podjedna ko nedostaje neto kao i razumu bez vere, karakterie (evropski) duh. U kojoj meri je njihov poroaj bio teak, da se oitati na primeru Dunsa Skota. Prevod s nemakog: Dejan Anii NIN, 13.11. 2008. (Berliner Zeitung, 7.11. 2008.)

[161]

Leek Kolakovski (1927-2009)

Kristijan Hajdrih

Svetenik i luda Sredinom 60-ih Kolakovski je bio istinska zvezda varavske intelektualne scene. To je vailo ne samo za uske krugove akademskih filozofa, nego i za vojsku onih koji nisu eleli da se nagode bilo sa komunistikom ortodoksijom, bilo sa sholastikom katolike crkve. Povo dom upadljive injenice daje mnotvo ljudi poseivalo njegova javna predavanja, izveta u jednom asopisu je zakljuio da u Varavi ne vlada samo potranja za te levizorima, friiderima, nametajem i govedinom, nego oigledno i za filozofijom". Toj potrebi je mladi profespr filozofije izlazio u susret milju koja se na reit, razu mljiv i nedogmatski nain doticala velikih pitanja egzi stencije; takoe i milju koja je skopala nauni pristup s umetnikim habitusom. Kada je Kolakovski govorio o slobodi i nunosti, o Tejar de Sardenu ili smrti, nije pri tom beao u peine strunih pojmova i kritikog aparata. On je mnogo pre iskazivao pohvalu nekonsekventnosti", vodio razgo vore sa avolom", podseao na Hrista, proroka i re formatora". Onaj ko ita te pokuaje nakon decenija, ne moe tvrditi da su smanjili cenu filozofiji, da su na bilo koji nain relaksirajui"; oni pre otkrivaju varavskog Sokrata, kojem je zavoenje na miljenje bilo vanije nego sledei debeli spis, koji e u strunim krugovim naii na topli prijem.
[162]

Filozofija, teologija Tumaenje filozofske egzistencije Kolakovskog se da najpogodnije saeti pojmovnim parom, kojim je nazvao jedan svoj esej: Svetenik i luda". Ovaj spis, objavljen 1958, poinje poentiranom tvrdnjom: Filozofija se nikad nije oslobodila naslea teologije". Jer ona, gla si argumentacija, neprestano preuzima pitanja koja su iskonski svoje udomljenje imala u teologiji i svoj drev ni kolorit nisu izgubila ni pod izmenutim predznakom. Otuda je i u filozofiji postojao poriv ka laicistikoj eshalologiji", potraga za apsolutnim poetkom", elja da se odredi sutina ljudskog bia u formi nalik otkrovenju. Kolakovski govori o permanentnoj potrazi za kame nom mudraca" koja se ne obeshrabruje nakon uzastop nih neuspeha. Pored potrage za apsolutnim, postoji svakako i beg od njega, potreba da se preispituju ti postulirani apsoluti". Kolakovski tu situaciju naziva antagonizmom izme u svetenika i lude, nadmetanjem izmeu uvara ap solutnog" i skeptika" koje karakteristie nau duhovnu kulturu. Kao to u nastavku eseja postaje jasno, Kolako vski sebe vidi kao pripadnika esnafa luda, dakle onih iji je zadatak da stalno razmiljaju o tome da li su protne ideje imaju pravo". On ipak iznosi da i svetenici imaju opravdanje postojanje, ako sve ne bi trebalo od leti u vazduh". Svetenik i luda" se pokazuju iz vie perspektiva kao stoer njegove misli. Krajem 50-ih Kolakovski zavrava marksistiku fazu, koja bi se tanije mogla nazvati prometejskom. Nakon katastrofe Drugog svetskog rata, za ovog filozofa roenog 1927, re je bila o rastanku s zapadnim tradicijama koje su izgubile snagu. Preciz nije: o novom svetu u kom bi drutvene suprotnosti i protivrenosti iskakanjem iz dosadanje" istorije bile
[163]

ukinute. Marksizam je bila najvea fantazma naeg stolea", rezimirao je nakon vie decenija u monumen talnom delu Glavni tokovi marksizma". To je pak bilo lice otrenjenog mislioca, koji je kao bi blijski Jakov tek sutradan ujutro shvatio da no nije pro veo sa lepom Rahiljom, nego krivookom Lijom. Za Kolakovskog je najkasnije 1956. svanulo jutro otrenjenja. To je bila godina u kojoj je Hruev obznanio zloine staljinizma i godina kada su se narodi socijalistikih zemalja usprotivili novim knezovima. Kolakovski je morao da uvidi da je konsekventno" deljenje sveta na crni i beli, na revolucionarni i antirevolucionari, bila izmiljotina. Jo gore - da je ona bila polazite za fun damentalno nepotovanje ljudskih prava i za stvaranje nove elite i potmule aparate moi. Osvrui se na to vre me, Kolakovski e govorito o postepenoj spoznaji pro ste istine", 0 tome da nasilje nasilje stvara, i nikakvu slobodu, da je teror teror i nikakav put u pravednost, ukratko, da sredstva odreuju nuno smisao cilja". Conditio humana Kada je Kolakovski objavio spis Svetenik i luda", svoje mesto u kraljevstvu filozofije jo nije bio naao. Na motive koji su nagoveteni u njemu, vraae se i kasnije. Od levog" mislioca e postojati sve vie pr voklasni kritiar marksistike ideologije (nije sluajno da delo Osipa Flehtajma iz 1978. bilo naslovljeno: Od Marksa do Kolakovskog"); od nereligioznog egzistencijaliste postae filozof koji se sve vie priklanja vrednosti mita, ali i hrianskim tradicijama. Praktino u svakoj od brojnih publikacija se probija misao o tome da naa egzistencija potrebuje kako sveteniko, tako i luako, da se pri svakoj praktinoj pri meni jo uvek tako uzvienih ideala ne srne zaboraviti da je ljudska [164]

Fragmenta philosophica II

egzistencija s pukotinama", daje lomljiva. Konsekvence iz te naizgled banalne spoznaje, obia vao je da predoava povikom varavskog tramvajskog radnika: Molim vas, napred se vratite!" Ovo parado ksalno obraanje prilii naoj conditio humana. Jer: Da nisu nove generacije neprestano revoltirale protiv nasleene tradicije, bili bismo i danas u peinama. A kada bi revolt protiv nasleene tradicije bio univerzalan, nalazili bismo se opet u peini". Kasnije je Kolakovski ovaj uvid izraavao preuzimanjem pojma naslednog greha". U jednoj od brojnih varijacija o ovom motivu, primeuje: Za svaki komad, koji nazivamo progres, moramo platiti, a ne moemo meusobno uporediti I rokove i zaradu. To da ne moemo izvui takav bilans, jeste deo naeg neizleivo osakaeneg bia." Kada je varavskr mislilac napustio Poljsku 1968. kao emigrat s vaeim pasoem", njegova slava ga je sauvala od egzilantske bede. Dodue, marskistiki studentski esnaf je uspeno" odbio predlog J. Habermasa da se Kolakovski primi na Adornovu katedru u Frankfurtu, ali je on ipak uskoro naao trajno mesto delovanja na All Souls College" u Oksfordu. Ovde je mogao, neometan stalnim obavezama predavanja, da se posveti temama svog ivota. Ovde je dovrio Glavne tokove marksizma", mogao je sjaj i bedu svoje profesije da izloi u Uasu metafizike", tu je izmeravao puteve i stranputice teologije i svoj rad posveivao skoro zabora vljenim recima Dostojevskog Kad boga ne bi bilo...". Kada je u oktobru 1977. bio poastvovan nagradom /.a mir Berzanskog udruenja nemakih knjiara, skup se suoio s teroristikim ograncima marksizma. To su dani kada se Nemaka nalazila u senci Mogadia i ki dnapovanja Hansa Martina lejera. U jednoj udnoj koincidendiji, Kolakovski je izabrao temu govora o
[165]

In memoriam

suprotstavljenosti mrnje i dostojanstva, tanije: Vaspitavanje za mrnju" i Vaspitavanje za dostojanstvo". Samo je nekolicini uspelo, iznosio je, da se u potpunosti uzdre od razorne mrnje. Ali upravo tim ljudima Ko lakovski dodeljuje znaaj koji see daleko iza povrnog uticaja: Na leima tih malobrojnih poiva zgrada nae civilizacije, i za ono malo zato smo sposobni, imamo njima da zahvalimo." Dve decenije pre toga, u Sveteniku i ludi", formulisao je slinu maksimu koja bi se s dobrim razlogom mogla razumeti kao lajtmotiv njegovog sokratovskopraktinog miljenja: Stalo nam je do vizije sveta u kom su najtee pomirljivi elementi ljudskog delovanja meusobno povezani, reju, stalo nam je do hrabrosti bez fanatizma, dobrote bez popustljivosti, inteligencije bez razoarenja i nade bez zaslepljenosti. Svi drugi plo dovi filozofskog miljenja su nebitni". Prevod s nemakog: Dejan Anii Neue Zrcher Zeitung, 18. 7. 2009.

[166]

ak Drida (1930-2004)
Dudit Batler

Kakvu odgovornost imamo pred svojim ivotom i svojim imenom?"- pitanje je koje je Derida postavio u svom poslednjem intervjuu za Le Mond, objavljenom 18. avgusta 2004. godine. Ako bi ovek bio u stanju da pojmi svoj ivot, onda bi morao pojmiti i svoju smrt kao neto jedinstveno i apsolutno, bez uskrsnua i isku pljenja. Interesantno je daje Derida, kao filozof, u tom trenutku spoznaje pronaao svog prethodnika u So kratu: interesantno je to to se on, u svojoj 74. godini, okrenuo Sokratu, jer jo uvek nije znao kako najbolje iveti svoj ivot. Mi ne moemo, rekao je, shvatiti svoj ivot, a da pri tome ne pokuamo pojmiti sopstvenu smrt, da se ne zapitamo kako se uimo ivotu i smr ti. Veina je Deridinih kasnijih del posveena alosti, on nam javne inove aljenja nudi kao neku vrstu po1 sthumnog poklona. U zbirci lanaka Delo aljenja" on pokuava da pojmi smrti drugih pisaca i mislilaca pokuavajui da otkrije svoje dugove prema njihovim recima, njihovim tekstovima; samo njegovo pisanje pre dstavlja in aljenja, in koji nam on, avant le lettre, nudi kao poetak alosti za misliocem koji ne samo da nas je nauio da itamo, nego je tom inu dodao i novo znaenje i novo obeanje. U tom delu Derida otvoreno ali za Rolanom Bartom (koji je preminuo 1980. godi ne), Polom de Manom (1983), Mielom Fukoom (1984), i
1

Jacques Derrida, The Work of Mourning, ed. by Pascale-Anne Brault, University of Chicago Press, 2001. [167]

mnogim drugima, meu kojima su i Edmon abe (1991), Luj Marin (1992), Sara Kofman (1994), Emanuel Levinas (1995), an-Fransoa Liotar (1998). U poslednjem od tih eseja, ono to Liotara zaokuplja nije sama nje gova smrt, ve njegovi dugovi". Ti su autori za Deridu bili najvaniji, to su bili autori sa kojima je Derida razmiljao i kroz kojeje razmiljao. On pie samo zbog toga to ita, a ita samo zbog toga to postoje ti autori kojima se uvek iznova vraa. On njima duguje neto, ili, moda ak i sve, ako ni zbog ega drugog, a onda zbog toga to, da nije njih, on ne bi imao o emu da pie: njihovi su tekstovi pretea njegovih; njihovi su tekstovi sredstva kroz koja se njegov lini glas formira i snai, glas koji izbija na povrinu, glas koji je obraanje. Oktobra '93, dok sam sa Deridom delila podijum na Njujorkom univerzitetu, imala sam prilike da privatno porazgovaram sa njim; tada smo se dotakli i ovih tema. Primetila sam da je oseao potrebu da oda priznanje svima onima koji su ga prevodili, itali njegova del, branili ga u javnim debatama, onimakoji su umeli da na pravi nain iskoriste njegova razmiljanja i rei. Prila sam mu i pitala ga da li ima mnogo dugova koje treba da namiri. elela sam da mu kaem da ne treba da se osea zaduenim, jer sam tada naivno nieovski verovala da je svaki dug neka vrsta ropstva: zar nije shvatao da su svi oni koji su mu ponudili neto, to uinili svojom voljom? inilo se da nije razumeo moj engleski. Kada sam rekla Vai dugovi" (your debts"), on je od govorio: Moja smrt?" (my death"- razlika u izgovoru rei debts"- i death" je u jednom zvuku, prim. prev.). Ne"- ponovila sam - dugovi!", da bi on ponovo rekao: Moja smrt?!" U tom sam trenutku shvatila da su ta dva pojma povezana i to na nain koji moj jasan izgovor nikako nije mogao kompromitovati, ali tek kada sam
[168]

proitala neke njegove kasnije radove uspela sam da proniknem u stvarnu vanost te povezanosti. Nastu pi trenutak" - pie Derida - kada, kako alost nalae (deuil oblige), osoba osea obavezu da sabere sve svoje dugove. Oseamo potrebu i dunost da obznanimo ono to dugujemo svojim prijateljima". Derida pazi da nje gove rei ne budu protumaene na pogrean nain, da se ne pomisli da onog trenutka kada kaemo" da smo duni ti dugovi budu automatski i namireni. tavie, on skree panju na neprocenjiv dug", dug koji osoba ne eli da vrati: Budui da sam svestan toga, ja to i elim". On svoj esej o Liotaru zavrava direktnim obraanjem: Upravo je to, an-Fransoa, ono to ja sebi konstantno govorim i ono to bih danas tebi eleo da kaem". U tom eseju, u tom pokuaju obraanja, postoji neispunjiva enja za komunikacijom sa nekim ko nam vie nije dostupan, enja koja uprkos svojoj prirodi ne izneverava samu sebe. Stoga in alosti predstavlja nepresta no nastojanje da se razgovara" s onima koji su otili, iako su otili, uprkos injenici da su otili, upravo zbog toga to su otili. Mi sada moramo rei ak" da bismo imenovali onoga koga smo izgubili, i u tom smislu ak Derida" postaje ime naeg gubitka. I tako ne smemo prestati da pominjemo njegovo ime, ne samo da bismo obeleili njegov prelazak, ve i zbog toga to nastavlja mo da mu se obraamo u svojim tekstovima; zbog toga stoje za mnoge od nas, dok piemo, oslanjanje na njega neizbeno, neizbeno koliko i nae razmiljenje sa njim i kroz njega. ak Derida" je stoga ime budunosti onoga to piemo. Rei da je ak Derida jedan od najuticajnijih filo zofa 20. veka sigurno ne predstavlja kontroverzan in; njegova meunarodna reputacija zasigurno prevazilazi reputaciju bilo kog francuskog intelektualca njego[169]

In

memoriam

ve generacije. I ne zavrava se na tome, njegov je rad u mnogome promenio nain na koji razmiljamo o je ziku, filozofiji, estetici, slikanju, knjievnosti, komuni kaciji, etici i politici. On je u svojim ranim radovima dao kritiku strukturalistikog stava da se jezik moe opisati kao statian set pravila pokazavi da ta pravila dozvoljavaju izuzetke i zavise od vremenskog kontek sta, koji je u stanju dakompromituje njihovu efikasnost. Pisao je protiv filozofskih pozicija koje su totalitet" i sistematinost" nekritiki propisivali kao vrednosti, odbacivi prethodno bez ikakvog razmatranja sve alter native toj samoinicijativnoj valorizaciji. Insistirao je na tome da se itanje ne zaustavlja na knjievnim teksto vima, ve da ide i dalje od toga: do filmova, umetnikih del, popularne kulture, politikih scenarija, same fi lozofije. On kroz pojam itanja" insistira na injenici da se naa sposobnost da razumemo zasniva na inter pretiranju znakova. On takoe pretpostavlja da znaci ostvaruju znaenja nezavisna od namere bilo kog autora ili govornika. To ne znai da jezik uvek kompromituje nae namere, ve da nae namere nisu uvek u stanju da kontroliu znaenje onog to je izreeno ili napisano. Deridini su radovi od kritika filozofskih pretposta vki, ponuenih u knjigama kao to su 0 gramatologiji" (1967, hrv. prev. 1976), Pismo i razlika (1967), Diseminacija (1972), Mamuze (1978) Razglednica (1980), doli do pitanja teoretizacije problema razlike". On je taj termin zapisivao kao 'diffrance' ne samo da bi podvukao nain na koji oznaavanje funkcionie, ve i da bi okarakterisao i jednu etiku relaciju, relaciju vezanu za polne razlike i relaciju sa Drugim. itaoci koji su Deridu sma trali konstruktivistom kada je lingvistika u pitanju, za sigurno su smetnuli s uma injenicu da su upravo imena kojima oznaavamo neto, kojima oznaavamo sebe ili
[170]

druge ta koja ne uspevaju da obuhvate svoje referente (stoje razliito od njihovog stvaranja ili konstrukcije). Derida se kritiki postavio prema radu Emanuela Levinasa kako bi insistirao na Drugom kao feno menu prema kome imamo bezgraninu odgovornost, fenomenu koji nikada ne moe biti potpuno odreen drutvenim kategorijama ili dodeljenim imenima, feno menu kome dugujemo odreene odgovore. Taj je kon cept postao baza njegove neumorne kritike aparthejda u Junoj Africi, njegovog protivljenja totalitaristikim reimima i intelektualnoj cenzuri, njegovih teoretizacija problema nacionalne drave nevezane za teritorijal nost, njegove borbe protiv evropskog rasizma, i njegove kritike diskursa terora" kojim se vlast koristila u po drivanju osnovnih ljudskih prava. Deridina se politika etika moe videti na delu u borbi za prava ivotinja, u njegovom protivljenju smrtnoj kazni, pa ak i u njego vim razmiljanjima o jevrejskom poreklu" i fenomenu prihvatanja ljudi koji potiu iz drugih kultura i govore jezik drugaiji od naeg. Derida je u svojoj knjiici o Valteru Benjaminu, Sila zakona (1994, srp. prev. 1995), jasno stavio do znanja da je pravda koncept koji tek treba da bude stvoren. To ne znai da treba da prestanemo da se nadamo institu cijama pravde za svoga ivota, niti da emo tek u nekom od narednih ivota uspeti da je iskusimo. To jednosta vno znai daje pravda, kao ideal, neto emu nepreki dno stremimo. Prestati stremiti pravdi samo zato to ona nikada ne moe biti u potpunosti ostvarena bilo bi pogreno koliko i in nekoga ko, uveren da je dostigao pravdu, odluuje da se dobro naorua kako bi uvrstio njen reim. Prvi primer je primer nihilizma (kome se Derida suprotstavljao), dok drugi predstavlja dogmati zam (kome se Derida takoe opirao). Derida nas je stal[171]

In memoriam

no poduavao kriticizmu, objanjavao da drutvena i politika transformacija predstavljaju projekat bez kraja, projekat koji nikada ne sme biti naputen, projekat ije se postojanje poklapa sa nastankom ivota i susretu s Drugim, projekat koji pretpostavlja tumaenje pravila putem kojih se sistem gradi kroz iskljuenje i potiranje. Na koji se nain pravda izvrava? Kakvu to pravdu du gujemo drugima? I ta tano znai delati u ime pravde? To su pitanja koja sebi moramo postaviti bez obzira na posledice, i to znai da se ta pitanja postavljaju onda kada uspostavljena vlast ne eli da se ona postavljaju. Njegovi kritiari zabrinuti zbog toga to, u Deridinom sluaju, nisu postojale osnove na koje bi se autor mogao osloniti - zasigurno su greili. Derida se kon stantno oslanjao na Sokrata, verovatno vie nego na bilo koga drugog, oslanjao se na filozofsku analizu koja je pitanje shvatala kao najiskreniju i najintenzivniju for mu miljenja. Kako se na kraju odgovara pred svojim ivotom i svojim imenom?". To je pitanje Derida sam sebi postavio, kao daje on, u ovom intervjuu, sa sobom bio dovoljno blizak da bude na tu", ali ne i dovoljno prisan da bi bio ,,moi". On je sebe shvatio kao drugog, promenio je refleksnost, pitajui se da lije mogue obja sniti neiji ivot ili neiju smrt. Da li je mogue poneti se pravedno prema ivotu? injenica da on postavlja to pitanje veoma je bitna, moda ak i fundamentalna jer ostavlja otvorenim znaenje datog ivota i datog imena. Obavezuje nas da veno potujemo ono to ne moe biti dostignuto znanjem, ono to nam za ivota uvek izmie. Zaista, sada kada je Derida, kao osoba, umro, njegovi tekstovi pred nas postavljaju zadatak. Mi mu se moramo obratiti na nain na koji se on obraao samom sebi, mo ramo se zapitati ta znai prii nekome i upoznati neko ga, ta znai spoznati ivot i smrt, pokuati formulisa[172 J

Fragmenta

philosophica

II

ti njihova znaenja, spoznati veze koje postoje izmeu njih i ostalih stvari, i uiniti sve to na pravedan nain. Derida nam je tako oduvek nudio mogunost da prei spitamo svoje ivote, bilo pojedinano bilo kolektivno, vraajui se na pitanje, iz koga je nastala filozofija, dok je on sam, na sebi svojstven nain, i uz par neplaenih dugova, uvek iznova stvarao neku novu filozofiju. Prevod s engleskog: Milana Babi NIN, 30. 8. 2007. (London Review of Books, 4.11. 2004.)

[173]

Klod-Levi Stros doiveo stotu

Arno Minster

Francuski etnologog i antropolog Klod Levi-Stros e uskoro napuniti sto godina. On je redak francuski intelektualac koji je doiveo da vidi svoja del u uvenoj Galimarovoj ediciji Plejade", koja su se, njemu u ast, upravo pojavila. Klod Levi-Stros (Claude Lvi-Strauss), osniva stru kturalne antropologije, verovatno ne bi mogao zamisliti lepi poklon za svoj stoti roendan od onoga to ga je dobio od francuskog izdavaa Galimara: objavljivanje reprezentativnog izbora iz njegovog del na tankom papiru u luksuznoj biblioteci Plejade (Pliade), u renomiranom i u svetu najcenjenijem izdanju poznatog izdavaa, koje je namenjeno samo za izuzetno velike francuske pisce i intelektualce. Zvanina Francuska na taj nain ukazuje ast - pu nih est meseci pre njegovog roendana 28. novembra ove godine - nauniku i intelektualcu najvieg ran ga. I to onom koji nije samo izvanredno puno doprineo etnolokim i antropolokim istraivanjima, nego i onom Levi-Strosu koji je jako mnogo uticao na savremenu filozofiju svojom strukturalnom metodom". Re je, bez svake sumnje, o naknadnom ovenavanju naune karijere koja je i960, s pozivom Levi-Strosu da zauz me mesto predavaa Socijalne antropologije" na pa rikom Kole de Fransu, dosegla svoj prvi vrhunac. To je bio i poetak slavnog pohoda njegovih antropolokoetnolokih studija i pre svega studija o mitologiji tzv.
[174]

primitivnih naroda, koja su imala takav odjek da od tada antropologija nije vie ono stoje bila ranije. Levi-Stros je roen 1908. u Briselu kao sin francu skog slikara Remona Levi-Strosa i erke elzakog ra bina Eme, roene Levi. Godine 1925. polae prijemni ispit za cole normale Suprieure, kolu namenjenu francuskoj eliti. Godinu dana kasnije zapoinje studije prava na Sorboni. Iste godine, kao 18-ogodinjak, po staje aktivni lan Socijalistike studentske grupe". Za nima se za Marksa, Spinozu i pacifistiki orijentisanog filozofa Alena. Nekoliko godina kasnije daje ostavku na sve funkcije u Socijalistikoj partiji i 1934. se povlai zauvek iz politike. Iste godine mu je ponueno mesto gostujueg profe sora na Univerzitetu Sao Paolo. Godinu dana po prispeu u Brazil, 1935. kree na prvu ekspediciju iji je cilj da istrauje obrede, mitove i ivotne navike Kaduveo In dijanaca u saveznoj dravi Gojas u sreditu Brazila. To je bio, meutim, samo uvod" u njegovu drugu ekspediciju u novembru 1937, u do tada potpuno nepoznatu oblast Mato Groso, iji je cilj bio da istrai ivot i obiaje pleme na Bororo. Maloj istraivakoj grupi je polo za rukom da avanturistikim putevima preko Kuiaba - raju ,,garimpeirosa", brazilskih tragaa za zlatom i dijamantima, dospe u centar ove zabaene regije. Levi-Stros ovde za pravo zapoinje rad kao antropolog i etnolog. Uspeva da uspostavi prijateljski odnos sa Bororoima, koji ive u skromnim kolibama, podeljeni u vie porodinih klanova, i koji se u sutini izdravaju od pro daje keramikih objekata. Levi-Stros otkupljuje od njih keramiku, fotografie, istrauje jezik, gestove i brana pravila. Na kraju ekspedicije je imao ve skupljen mate rijal za knjigu Osnovne strukture srodstva" (1949), kao
[175]

i za knjigu Tuni tropi" koja e se pojaviti 1955. Veliki odjek koje su obe knjige - koje su 1958. do punjene i u meuvremenu postale standardna del Stukturalna antropologija" - nadaleko izazvale, imao je svoj razlog u tome stoje Levi-Strosov pristup odstupio od metoda tradicionalne etnologije i antropologije. On je radikalno raskrstio sa klieima i dogmama koje su vladale u ovim istraivakim granama i koje su bile skutonoe kolonijalne vladavine. Na mesto etnocentrinih kliea o divljim", uasnim" i nerazvijenim", postavio je objek tivan opis strukture porodinih odnosa, obreda i mitova ovih naroda i plemena. Nasuprot svojim prethodnici ma koji su bili zaraeni ideogijom kolonijalizma, bilo mu je vanije da uporeuje obrede, obiaje i navike, da pronae strukturalne slinosti i razlike i da tako odredi invarijante koje reguliu drutveni ivot pod prirodno odreenim uslovima. Kao odluujui protivnik funkcionalizma i pozitivizma, osnovao je vlastitu strukturalnu antropologiju" i definisao antropologiju, naslanjajui se na semioloku lingvistiku" Ferdinanda de Sosira, kao sistem znako va i gestike, iz kojeg se izvode obredi, brana pravila, porodini sistemi, obiaji i odreene forme ekonomske razmene". Umesto da se iscpljuje u mehanikom klasifikovanju, gradi most izmeu zapadne civilizacije i arhainijih drutava. Ako je s jedne strane upravo ovaj aspekt Levi-Strosovog del bio privlaan i za filozofe - treba pomisliti samo na njegov uticaj koji je izvrio na aka Lakana, Miela Fukoa ili Luja Altisera - on je s druge bio meta otre kritike. I to ba kritike onih koji su, poput marksistikog filozofa Anri Lefevra, otro napadali antropoloki strukturalizam zbog njegove antidijalektike", njegovog antihumanizma" i njegovog
[176]

neprijateljstva prema subjektu". Na vrhuncu majske pobune iz 1968, francuski sociolog an Duvinjo je na Sorboni, koju su studenti zaposeli, pobedonosno objavio kako maj '68 predstavlja kraj i smrt strukturalizma". U poslednjem poglavlju etvrtog toma Mitologika", Levi-Stros je odgovorio na razliite zamerke i podvukao da ga iznenauje kritika strukturalizma izvesnih filo zofa, njihov prigovor daje strukturalizam ukinuo ljude i unitio njihove najsvetije vrednosti". Ovo za mene ima isti efekat", istakao je, kao kada bi neko eleo da sta vi pod sumnju kinetiku teoriju gasa, jer objanjavanje fenomena, da se zagrejani vazduh die uvis i da se ra sprostire, remeti porodini ivot i kuni moral, poto bi tako njegova demistifikovana toplota izgubila svoje simboliko i afektivno dejstvo." Mistikom isparenju" jedne filozofske refleksije koja polazi iskljuivo od subjekta, sada energino i apodiktiki suprotstavlja strogo empirijski usmerenu metodiku prirodnih nauka. U toku 1.500 godina, od vremena Plutarha, filozofi nisu nita drugo o mitovi ma govorili do opta mesta", glasila je njegova osuda. ( )vo je, naravno, za posledicu moglo samo imati to da sc sada Levi-Stros optuuje, da od sebe ini apologetu antifilozofije koja ignorie socioekonomski orijentisanu marksistiku analizu i eli da zameni dijalektiku subjekta-objekta substancijelnim identitetom". Uprkos svemu ovom, ne moe se osporiti da je Levi-Strosu polo za rukom da bolje ispita i opie od bilo kog drugog, pomou strukturalistikih istraivanja mitologije naro da plemenskih zajednica, razvoj ovih drutava. Preko mita se, napisao je jednom, priroda kulturalizuje, dok s (Iruge strane mit naturalizuje kulturu, jer se eksplicitno poziva na prirodu da bi objasnio naine funkcionisanja
[177]

drutva ili da bi ih zakrio". I upravo stoga mit slui kao posrednik za neto to bismo mogli nazvati pozitivni moral". Preveo s nemakog: Dejan Anii NIN, l i . 9. 2008. (Die Tageszeitung, 15. 7. 2008.)

[178]

Klod-Levi Stros (1908-2009) - odlazak putnika koji nije voleo putovanja

Edvard Rotstein

Klod Levi-Stros, francuski antropolog koji je tezom 0 vajkadanjoj jedinstvenosti ljudske misli temeljno preo brazio zapadno poimanje prirode kulture, obiaja i civi lizacije, umro je u 101. godini. Bio je uveren i dokazivao je da plemenska mitologija poiva na suptilnom sistemu logike, svedoei o racionalnim mentalnim odlikama plemenskih naroda koje po svojoj savrenosti ni naj manje ne zaostaju za logikom na kojoj poivaju zapadna drutva. Odbacivao je ideju da razlike meu drutvima nisu ni od kakvog znaaja, ali se prvenstveno usredsreivao na zajednike aspekte pokuaja oveanstva da pojmi svet. Bio je prvi zagovornik strukturalistike kole, po kojoj u osnovi svih ovekovih aktivnosti lee univer zalne strukture", smislene celine koje oblikuju ak i naizgled disparatne kulture i del. Njegov rad je temeljno uticao ak i na njegove k ritiare, a tih je kritiara, mora se priznati, uvek bilo na pretek. Za njim ostaje praznina. Nema naslednika koji bi se sa njim mogao uporediti. A njegova del - kombinacija pedanterije i pesnitva, puna odvanih sapostavljanja, intrigantnih argumenata i rafiniranih metafora toliko su samosvojna da im je gotovo nemogue nai nekakav prethodni struni uzor. Poeo je da osporava konvencionalna verovanja i pre ci rasude o takozvanim primitivnim drutvima kada je
[179]

I n memoriam

30-ih godina prolog veka krenuo u svoja antropoloka istraivanja. To iskustvo je posluilo kao osnova knjige koja ga je ovenala slavom - Tuni tropi", neke vrste meditativnih zapisa s putovanja po Brazilu. U to vre me bilo je uvreeno miljenje da su primitivna drutva intelektualno nematovita i iracionalna po tempera mentu, te se njihov pristup ivotu i religiji temelji na zadovoljavanju najpreih potreba za hranom, odeom i stanitem. Levi-Stros je odbacio tu ogranienu perspektivu i, to je jo vanije, postarao se daje i drugi odbace. Poev od plemena Kaduveo i Bororo u brazilskom Mato Grosu, ustanovio je da ti ljudi ne ele samo da zadovolje nasune materijalne potrebe, ve i da spoznaju svoje poreklo, ravnajui se pri tom prema razvijenoj logici koja lei u osnovi ak i naizgled najbizarnijih mitova, to svedoi o implicitnom oseaju za red i sistem, pa i meu plemenima poznatim po nemilosrdnom ratovanju. udnja za objektivnim znanjem", pisao je Levi-Stros, jedan je od ponajvie prenebregavanih aspekata misli ljudi za koje kaemo da su 'primitivni'." Svet primitiv nih plemena brzo je nestajao. Od 1900. do 1950. godine samo u Brazilu nestalo je vie od 90 plemena i vie od 15 jezika. To je bila jo jedna tema kojoj se Levi-Stros neprestano vraao. Strahovao je od rasta masovne civi lizacije", plaio se moderne monokulture". Ponekad bi izrazio zgaenost Zapadom koji sopstvenu prljavtinu baca u lice oveanstvu". Ovaj stav koji na prvi pogled deluje kao uzdizanje na pijedestal primitivnog oveka i nipodatavanje za padne modernosti potpuno se uklapa u tradiciju fran cuskog romantizma, na tragu Rusoa, koga je Levi-Stros cenio, mada mu se nije nekritiki divio. Zahvaljujui takvom naunom stavu stekao je svetski ugled u doba
[180]

romantiarske kontrakulture 6o-ih i 70-ih godina 20. veka. Meutim, pojednostavljeni neoromantizam i kultur ni relativizam koji su se razvili tokom potonjih dece nija zapravo su predstavljali, deformaciju, ak potpuno izopaenje njegovih ideja. Za Levi-Strosa divlja misao nije sama po sebi plemenita niti je na bilo koji nain blia prirodi". On nije krio gnuanje kada je opisivao, na primer, pleme Kaduveo, koje je veito ratovalo protiv prirode i zato i bilo osueno na propast; ili su toliko da leko da su smatrali daje najbolje reenje problema re produkcije" otimanje dece od neprijateljskih plemena. Levi-Strosovi opisi severnoamerikih i junoamerikih indijanskih plemena nemaju skoro nikakve veze sa sentimentalnim i pastoralnim klieima koji su oda vno postali opte mesto. Pravio je jasnu razliku izmeu primitivnog i modernog, usredsreujui se na razvoj pisma i buenje istorijske svesti. Po njegovom miljenju, upravo je ta svest o istoriji omoguila razvoj nauke i razvoj i ekspanziju Zapada. Meutim, Levi-Stros je bio zabrinut zbog dalje sud bine Zapada. Svojevremeno je napisao da Zapad sebi dozvoljava da zaboravi ili da uniti sopstvenu batinu". ujednom od poslednjih intervjua kazao je da svet srlja u propast. Meni je blisko oveanstvo od dve i po mi lijarde jedinki. Ono sutranje, od devet milijardi, moe samo da me plai." Odbacivao je, meutim, Rusoovu ideju da problemi oveanstva proistiu iz injenice da drutvo remeti pri rodu. Po njegovom miljenju, nema alternative za takvo ejstvo. Svako drutvo mora da se uoblii iz sirovog ma terijala koji prua priroda, a pravo i razum su osnovne alatke pomou kojih je moguno sprovesti to obliko vanje. Zahvaljujui razumu nastaju univerzalije koje se
[181]

mogu nai u svim kulturama i svim dobima. U osnovi ljudskog stvaranja mitova lei strukturalno jedinstvo; ti univerzalni motivi igraju ulogu u svakom drutvu, ak i u tome kakav je prostorni plan svakog naselja. Svaka mitologija gradi se oko suprotnosti: vrue i hladno, sirovo i skuvano, ivotinjsku i ljudsko. Kroz ta sapostavljanja dihotomija, kroz te binarne pojmove oveanstvo spoznaje svet. Do tada je antropologija tradicionalno nastojala da razotkrije razlike meu kulturama, a ne da otkriva univerzalije. Bila je zaokupljena detaljima, sitnicama koje ine pojavni oblik rituala i obiaja, prikupljala je i kata logizirala te podrobnosti, ne marei za apstraktne ideje. Strukturalistiki pristup Kloda Levi-Strosa, njegovo traganje za univerzalijama ljudskog uma, u potpunoj je suprotnosti sa takvim poimanjem antropologije. On nije nastojao da ustanovi sve svrhe nekih drutvenih rituala; nikada nije bio zainteresovan za posmatranje i analizu drutva iznutra. Zato nije ni udo to Tuni tropi" poinju iskazom: Mrzim putovanja i istraivae". O sebi je govorio kao o oveku koji se bavi etnografskim istraivanjima u smeru psihologije, logike i filozofije". U ciklusu javnih predavanja za kanadsku dravnu televiziju Si-Bi-Si 1977. godine, pod naslovom Mit i znaenje: Razbijanje kulturne ifre", Levi-Stros je po kazao kako se moe pristupiti strukturalnom razma tranju mita. Naveo je neki izvetaj po kome je u Peruu u 17. veku, kada je vreme postalo nepodnoljivo hladno, svetenik imao obiaj da okupi sve one koji su na svet doli u karlinom poloaju, dakle, naopako, ili su imali zeju usnu, ili su blizanci. Optuio bi ih da su odgovorni za vremenske nepogode i naredio im da se pokaju. Ali, zastoje zvao upravo pripadnike tih grupa? Zastoje zvao one sa zejom usnom i blizance?
[182]

Levi-Stros je naveo itav niz severnoamerikih mito va u kome se blizanci povezuju sa meusobno suprotstavljenim prirodnim silama: pretnja i obeanje, opasnost i oekivanje. U jednom mitu, na primer, postoji zecvolebnik kome je njuka pocepana u borbi tako da on stvarno ima zeju usnu, a ta rascepljenost usne, asocira na blizanatvo. Peruanski svetenik je tako, pozivajui na ovaj nain obeleene ljude, pokazivao da je svestan povezanosti izmeu nereda u kosmosu i latentno opa sne moi blizanaca. Ovakve ideje zaista su potresle svet. Kritiara je, meutim, bilo tusta i tma. Napadali su ga tvrdei da ignorie istoriju i geografiju, da koristi mitove nastale ujedno doba i najednom mestu da bi osvetlio mitove iz drugog doba i s drugog mesta, a da se pritom i ne trudi da pokae kako meu njima postoji neka direktna veza ili uticaj. Roenje 28. novembra 1908. godine u Briselu, da bi potom odrastao u Francuskoj, u blizini Versaja, gde je njegov deda bio rabin, a otac portretista. Pradedu Isaka, violinistu, Berlioz pominje u memoarima. U detinjstvu je voleo da skuplja udne predmete, potpuno razliite meu sobom i onda ih postavlja jedne naspram drugih. Od 1927. do 1932. godine studirao je i diplomirao pravo i filozofiju u Parizu, onda je predavao u lokalnoj gimna ziji, gde su mu kolege, takoe srednjokolski profesori, bili Zan Pol Sartr i Simon de Bovoar. Docnije je postao profesor sociologije na univerzitetu u Sao Paolu i poeo da putuje u unutranjost Brazila. Od 80-ih godina strukturalizam kakav je zamiljao i izgradio Levi-Stros zamenjen je delima francuskih mi slilaca poststrukturalista: Miela Fukoa, Rolana Barta i aka Deride. Oni su odbacili ideju bezvremenih univer zalna tvrdei da su istorija i iskustvo daleko znaajniji
[183]

In memoriam

u oblikovanju ljudske svesti nego to su to univerzalne zakonitosti. Francusko drutvo, posebno ono pariko, izuzetno je prodrljivo", odgovorio je Levi-Stros svojim kritiarima. Otprilike svakih pet godina to drutvo mora neto novo da proguta. Tako je pre pet godina na redu bio struktu ralizam, sada je na redu neto drugo. Vie se skoro i ne usuujem da upotrebim re 'strukturalistiki', sasvim je izvitoperena." Meutim, lako se moe dogoditi da upravo LeviStrosova verzija strukturalizma nadivi poststrukturalizam, isto onako kao to je on sam nadiveo mno ge svoje oponente. Njegove Mitologike" mogu ga ak predstaviti kao tvorca, a ne samo tumaa mitologije. U zavrnom tomu Mitologika" Levi-Stros pie daje logika mitologije toliko mona da mitovi skoro da imaju svoj ivot, nezavisan od ivota ljudi koji ih priaju. Po tom vienju, mitovi nam se obraaju kroz ljudski medijum i postaju sredstva pomou kojih oveanstvo moe da se pomiri s najveom misterijom: mogunou nestanka, bremenom smrtnosti. Prevod s engleskog: Ljiljana Nedeljkovi NIN, 12. u. 2009. (The New York Times, 4.11. 2009.)

[184]

Vreme za filozofiranje je isteklo

Intervju sa Ernstom Tugendhatom

Ernst Tugendhat je roen u jevrejskoj porodici u Brnu 1930. godine. Studirao je klasinu filologiju i filozofiju u Frajburgu, kod Martina Hajdegera, iju e filozofiju kasnije kritikovati u svojim radovima. Bio je profesor filozofije u Berlinu, Hajldelbergu i Tibingenu, saradnik na Maks-Plankovom institutu i gostujui profesor na mnogim univerzitetima u Evropi i Americi. Jedan je od najeminentijih predstavnika analitike filozofije u Nemakoj a poslednjih godina je skrenuo panju ire javnosti svojim inovativnim esejima o smrti i antropo logiji (poslednja mu knjiga nosi naziv Antropologija umesto metafizike", 2007). Povodom njegove najave potpunog povlaenja iz akademskog i filozofskog sveta, razgovor s njim vodila Ulrike Herman. Intervju je trebalo da oduzme svega dva popod nevna sata, ali se nastavio skoro do ponoi. Poeo je ajem, a zavrio se viskijem. Ernst Tugendhat, sada u svojoj 77 godini, imao je dilemu da li uopte da ga obja vi. Konano, javio se pismom iz Tibingena napisanim zaobljenim slovima stare pisae maine: Smatram da je tekst, kakav je sada, u redu". Filozof oigledno ne voli elektronsku potu: njegove misli jo uvek nam stiu u jjotansko sandue. Vaa se filozofija u poslednje vreme bavi stra[187]

Rppendix

hom od smrti. Kada ste prvi put osetili taj strah? - Prvi rad o smrti napisao sam kada sam imao 64 godine. U to sam vreme boravio u ileu potpuno sam i oseao sam daje smrt jedino to me eka. No, moda sam ve bio otvoren za tu temu, s obzirom da sam poeo upravo kao Hajdegerov student, a smrt u njegovoj misli igra vanu ulogu. Kada god pomislim da mi je preo stalo jo samo malo vremena, ja se najeim. Ne zato to elim da ivim veno po svaku cenu, ve zato to oseam da sam protraio svoje vreme i da je trebalo iveti drugaije, veoma drugaije. A kako? - Nemam odgovor na to pitanje. Imam samo strepnju da sam mogao da propustim ono najvanije. U meuvremenu sam ovaj oseaj potisnuo misticizmom. Kako misticizam moe da pomogne? - Misticizam pomae da shvatite kako vi niste pre vie vani. To je u vezi sa uenjem pred onim to Hajdeger naziva biem ili, kako je to Vitgentajn kazao, pred injenicom da ovaj svet uopte postoji. Ako smatrate sebe potpuno nebitnim, odakle crpite volju za ivotom? Nije li obeshrabrujue verovati daje sve vano, sem nas samih? - Ne, ja sam vaan koliko i bilo ta drugo, ali upra vo to - ni vie, ni manje. Pored toga, imam i filozofske ambicije i srean sam kada uspevam u onome ime se
[188]

bavim, ali tu vrstu sree zapravo prezirem. Pokuavam da sebe ne shvatam previe ozbiljno, ali u stvari samo doivljavam koliko sebe uzimam za ozbiljno. Nije li to razlog za preispitivanje vae teo rije da ne bi trebalo sebe shvatati previe ozbi ljno, da bi sebe trebalo relativizovati? - Ne. Misticizam i egocentrizam nisu alternative koje se meusobno iskljuuju. Verujem da ovek nikad nee moi da prevazie to, takoe kao mistik, da sebe uzima za ozbiljno. Jer u praktikovanju misticizma, on je zainteresovana za injenicu da ON praktikuje misticizam. Postoji taj jaz izmeu preteranog pridavanja znaaja sebi samom i smirene relativizacije samoga sebe. Kada neko kae da nije vaan on takoe ka e da ni drugima nije vaan. Da li moe onda postojati ljubav? - Naravno, ljubav podrazumeva meusobno razumevanje, da ljudi jedni druge vide kao vane. Jedino verujem da u jednoj taki dolazi do osamostaljivanja log momenta. Meni se ipak ini daprevazilaenje straha od smrti kod Vas zahteva da budemo osloboeni svih strasti. - Da. Nije li to ipak previsoka cena? - Gledajte, te suprotnosti su samo suprotnosti u okvi[189]

Appendix

ru napetog odnosa, tenzije. Uzmite, na primer, sujetu. Ona je svima udna jer predstavlja preuveliavanje sopstvenog znaaja. Da li ste vi sujetni? - Svi smo mi egocentrini. Samo su neki toga vie svesni od drugih. A elite su toga posebno nesvesne. Sme li neko da se raduje svom uspehu? - Odlino pitanje. Rekao bih da sme, sve dok u tome ne preteruje. Kojim uspehom ste Vi bili najzadovoljniji? - Kada sam odrao svoje prvo predavanje kao profe sor u Hajdelbergu. Tada sam odahnuo. Godinama pre toga, svih tih godina dok sam bio asistent u Tibingenu, nisam verovao u sebe. itao sam oglase za posao u novi nama, ali nikada nisam naao nita za ta sam se oseao sposobnim. Nisam imao vere u sebe kao u filozofa. Imao sam kompleks nie vrednosti - to vai za veliku veinu ljudi - koji su s druge strane gordi. * Bili ste gordi? - U sutini uvek sam imao visoko miljenje o sebi. Postepeno sam sticao samopouzdanje, ali i dalje u izvesnoj meri zavisim od toga kako drugi reaguju na moja predavanja, to vidim kao preterano. To me deprimi ra. Moja predavanja su, meutim, uvek bila vrlo dobro primljena u Nemakoj, za razliku od anglosaksonskih zemalja.
[190]

U emu je razlika? - Na ovdanjim univerzitetima ima puno zavarava nja, naduvavanja ako hoete. U Engleskoj i SAD ljudi imaju drugaiji pristup formulaciji pitanja, posebno sa mnom, jer je moj stil miljenja prilino anglosaksonski. Mnogim nemakim kolegama lake je u SAD jer ljudi tamo misle - oh, pa to je neka nemaka dubokomislenost, toliko duboka" da se ionako ne moe shvatiti. Danas se, dakle, filozofijom ozbiljno bave sa mo u Engleskoj i SAD? - Ne. Verujem da su ljudi u Nemakoj danas svesniji ta zaista jesu krupna pitanja. S druge strane, meutim, ne poklanjaju dovoljno panje metodologiji i jo manje disciplini diskusije. Nakon predavanja u Nemakoj, mnogi e ustati i poeti da priaju o ovome ili onome, bez ikakve veze sa onim to je predava upravo izneo. Nemaka publika je sklona da sebe vidi kao uesnike nekakve panel-diskusije. Kakav je Va odnos sa Jirgenom Habermasom? Znate se veoma dugo. - To je previe komplikovano pitanje. Mogu li onda da ga preformuliem? Haber mas takoe otkriva religiju. - Da, ali na drugaiji nain. On sam nema potrebe za religijom, on to otvoreno priznaje. ta ga tano u njoj interesuje ja ne bih znao da vam kaem. U svakom sluaju to nije ono to mene zanima. Ja svakako imam potrebu
[191]

za religijom. On je zainteresovan za moralne kompo nente religiozne tradicije, ne za religiju kao takvu. Vaa nova knjiga ini se paradoksalnom. Sa snanim naglaskom na smrt, ona deluje kao rastanak ali i kao novi poetak. Kako to da imate utisak novog poetka? Jer pokuavate da date nove odgovore na pitanje ta je filozofija. Kakav je Va metod? Postoji li neko opte pitanje koje moe da prevazie individualne filozofske discipline? - U predgovoru kaem da mi se ono to sam do sada rekao u vezi sa odreenim problemima ini nedovolj nim. Ve sam bio rekao u sluaju moje prethodne knjige da je i moja poslednja. Nakon toga, napisao sam ove lanke, koji su objavljeni u martu. Ali ovog puta, ve rujem, to je zaista moja poslednja knjiga. Zato to se zadovoljni sobom? - Ne, ve zato to oseam daje moje vreme za filozo firanje isteklo. Uskoro se selim u Brazil. Poneete i Vau pisau mainu? - Mogu da razmiljam samo kada sedim pored pisae maine. Imam malo pare papira, veliine pola normal ne strane. Broj strane je desno, datum stoji levo. Slaem ih hronoloki. Imate gomilu listova u rukopisu koja broji
[192]

Fragmenta philosophica II

skoro 2000 strana. Kako pronalazite ponovo svoje misli? - To je ponekad teko. Sve sam bacio pre odlaska iz ilea 1999. godine i rasprodao sve to je jo uvek imalo vrednost. Ne vezujem se za stvari. ak ni za vlastite misli? - Kada napiete lanak moete dabacite beleke. To je prilino nezgodno za potencijalnog bio grafa. - Treba sve pobacati neposredno to umrete. Ne elim da bilo ko doe u iskuenje da bilo ta objavi. Hajdegerova pisma njegovoj eni upravo se tampaju. Mislim da se on ne bi s tim sloio. Ne mogu da shva tim zato ljudi misle da ne duguju nikakvo potovanje preminulom i da mogu javno da prevru po njegovom privatnom ivotu. Uprkos svemu, traim jo jedan trag" za potencijalnog biografa: kako ste provodili slo bodno vreme? Kau daje Ludvig Vitgentajn itao detektivske romane. - Vei deo svog ivota nisam se bavio niim drugim do filozofijom. Moda sam pomalo sluao muziku, ili sretao ljude. Mislim da sam bio radoholiar. Da li ste imali uzore u tome? - Svoje roditelje, moda. Moj otac bio je vrlo smiren,
[193]

vrlo strog, zraio je autoritetom. Dvadeset pet godina preokupirala Vas je etika, a sada, u poznim godinama, okrenuli ste se antropologiji. Kako je dolo do te pro men tema? - Bavio sam se odreenim problemima u vezi sa Hajdegerom u lanku koji sam napisao 1999. godine, konkretno njegovom upotrebom pojma Man (neologi zam koji referira podjednako na Mann (ovek) i man (neko), prim. prev.). Pokuao sam da pokaem da je Hajdeger razvio pogrenu antropologiju i da ne moe da objasni vlastite pojmove. Do toga je dolo relativno sluajno, ali sam krenuo time i dalje da se bavim. Moe li se Va itav filozofski ivot opisati kao prevazilaenje Hajdegera? - Da. Proitao sam Bie i vreme" kada mi je bilo 15 godina. U to vreme esto sam prouavao filozofske tekstove sa majkom, vie iz ljubavi prema njoj. Bilo joj je veoma vano da neto radimo zajedno. U Nemaku sam doao im je to moglo, 1949. god. i sve vreme sam studirao u Frajburgu. Hajdeger je vaio za veoma rezervisanog oveka. - Znate, kao osoba on mi nikad nije previe znaio. Kada je rehabilitovan - bio sam tada, mislim, na drugoj godini - radio sam tri vebe koje je ponudio. Od tada sam ga, s vremena na vreme, poseivao u Frajburgu i ili bismo zajedno u etnju. Uvek sam bio ukoen od
[194]

straha jer sam se oseao potpuno nespremnim. Onda mi je poslao dopisnicu o tome kada da doem i dodao: Nema potrebe da se pripremate". A nakon toga? - Imali smo jedan zaista dobar razgovor nakon to sam kritikovao njegov pojam istine u mojoj habilita ciji. Bio je to poetak kratkog perioda kada je bio obu zet mnome. Ali na lini odnos meni je bio potpuno nevaan. U to vreme nisam smatrao Hajdegerov naci zam dovoljno vanim, to je bilo pogreno. Bilo je i nai vno. Kasnije sam sebi zamerao zbog toga. Jer ste se zbog njega vratili tako brzo iz emi gracije u zemlju zloinaca? - Bio je to veoma problematian potez. Moj gest pomirenja sada mi izgleda skandalozan prema rtvama. Jer ja nisam stradao od nacizma. Nisam emigraciju doiveo ni kao lini gubitak. Plovidba do Venecuele bila je za mene avantura jer sam imao 11 godina. Ali morali ste da napustite jednu od najpoz natijih kua u istoriji moderne umetnosti, Vilu Tugendhat", koju je za Vaeg oca izgra dio bauhaus arhitekta Mis van der Roe (Mies ran der Rohe) u Brnu. - Ta kua nikad nije igrala vanu ulogu u mom ivotu, a ako i jeste, odigrala je negativnu. Menije sasvim svejedno gde ivim. Moda je to posledica toga to je moja porodica preko svake mere izdizala tu kuu.
[198]

Zato Vam je trebalo tako dugo da pomislite da se Va povratak u Nemaku desio preuranje no? - Odrastao sam u krugu Jevreja emigranata koji su studirali kod Hajdegera. Svi su se oni ponaali kao da mogu da odvoje njegovu linost od njegovog rada. To da sam se ja kao Jevrej vratio u Nemaku isuvie rano - s tim sam se suoio u svakom sluaju. Niko drugi Vam nije to zamerao, samo Vi sami sebi? - Ne, nije bilo prebacivanja ili optubi. Ali su ljudi bili izenaeni. A Vaa porodica? - Moja porodica mi je tada zamerala. Ali imao sam prijateljicu u Berlinu sa kojim sam se viao u kafeu Ajntajn" sredinom osamdesetih. Bila je poreklom En gleskinja, i pitala me je zato sam se zapravo vratio u Nemaku. I tada sam primetio da, govorei sa distance, ne mogu da dam dobar odgovor na to pitanje. To je bio jedan od razloga zbog ega sam iz Nemake otiao za Junu Ameriku 1992. godine. Mogue je ispraviti postupak star 50 godi na? - Bilo je to krajnje iracionalno. Verovatno je to bila agresija protiv sebe samog koju sam ispoljio. Odjednom, bio sam pun mrnje prema Nemakoj i eleo sam daje se oslobodim.
[196]

Fragmenta philosophica II

Vratili ste se drugi put u Nemaku 1999' go dine. Kako se danas oseate? Normalno? - Doao sam u Tbingen samo zbog biblioteka i one e mi nedostajati kada ponovo odem u Junu Ameriku. Bili ste dekan u Hajdelbergu 1968. godine. Kako Vam se tada inila Nemaka? - Studentski pokret mije omoguio da se pomirim sa Nemakom. Tih prvih godina oseao sam se kao stra nac. Ali onda sam se u potpunosti poistovetio sa studentskim protestima. Bio sam zastraen udnom reakcijom veine svojih kolega. Nisu eleli da im se remeti mir. To je ipak bilo za mene neverovatno iskustvo. Bio sam tretiran kao normalno ljudsko bie! Mi profesori smo se prosto meusobno svaali. Moje kolege nisu bile ni antisemitski, ni prosemitski nastrojene. Do dananjeg dana nisam to razumeo. Sve su to bili ljudi koji su isku sili period nacizma. Kako je bilo nakon svega toga? Ja lino nisam iskusio bilo kakav antisemitizam. Ali lo nije objektivna tvrdnja, moda je to samo sluajnost. Ono to sam svakako doiveo jeste filosemitizam, kada mi, na primer, Nemci kau da nemaju prava da kri likuju Izrael na nain na koji jato inim, kada opisujem, izmeu ostalog, cionizam kao nacionalistiki. Mnogi Nemci ne bi smogli hrabrosti da urade nita slino. te? Vratimo se Hajdegeru. Kako ga sada vidi

11971

- Izdavaka kua C. H. Beck predloila mi je da napiem knjigu o Biu i vremenu". Ali to bi mu uinilo preveliku ast. Nije samo njegovo ponaanje bilo uasno u doba nacizma, ve je i ono stoje izgovarao nakon 1945. takoe bilo odvratno. Mislim da je bilo neeg laljivog, neasnog u vezi sa njim. U ljudskom i politikom smislu svakako, ali i u filozofskom. esto Vas citiraju kako govorite da je pro blem sa Hajdegerom nedostatak koncepta nei stinitosti. - On je razvio svoj koncept istine, pojam neskrivenosti" (Unverborgenheit), kome suprotnost pogreivosti vie nije sutinski pripadala. To je relativno komplikovano kod njega. Uvek je imao naina da se verbalno izvue". Ali je, u principu, kritika dimenzija bila kod njega izgubljena. Pa ipak, i Vi ste ostali fascinirani Hajdege rom itavog ivota. - Ne itavog ivota. Prekretnica se dogodila kada sam dobio pozivnicu da odem u An Arbor u Miigenu, ne posredno pred zavretak habilitacije o Huserlu i Hajdegeru. Tada mi je bilo 35 godina. Tamo sam uvideo da se uz pomo analitike filozofije mogu lake objasniti stvari, za koje je Huserl izmiljao imena kao to je ,,kategorijalni pogled" {kategoriale Anschauung). Bio je to za mene kljuni metodoloki proboj. Nastavio sam da se posveujem pitanjima koja je Hajdeger postavio, ali ni sam ga vie nalazio fascinantnim. Hajdeger je pokuao da primeni svoje metafizike koncepte na Aristotela. Ja
[198]

sam, s druge strane, hteo da pokaem da se Aristotel ve kretao ka filozofiji zasnovanoj na analizi jezika. Va okret ka antropologiji 1999. godine istovremeno i odvajanje od Hajdegera - ipak pokazuje koliko je velik uticaj on imao na Vas. - Toga sam svestan. Na predavanju ovde, u Tibingenu, nedavno sam pokuao da raspletem sta je to to je odrivo u Hajdegerovoj filozofiji. I stalno sam morao lju dima da naglaavam da se tako ne moe postupati. Zbog toga ne mogu da napiem knjigu o Biu i vremenu". Zato to bi to bilo previe destruktivno? Da. Da biste pisali komentare na knjigu, va odnos prema knjizi mora biti primarno pozitivan. Stoga ne moete da napiete da, na kraju krajeva, sve to Hajdeger ima da ponudi jeste omu, mantra indijskih mistika, kao to ste to uinili u svojoj poslednjoj knjizi. Neki ljudi Vas optuuju da upravo polemiki nastupate kada kritikujete. Nalazim da mi je lake da kritikujem, nego da odajem poast. Habermas mi je jednom rekao: Ti ne krilikuje, ti pokuava da ubije"! Mnogi od Vaih studenata i asistenata pate od tugendhatske traume". Vaa primedbaTo ne razumem" kada bi neko imao izlaganje postalaje legendarna. [199]

To je prosto bilo tako, nije postojala nikakva strateka namera iza toga. Upravo je zato bila i smrtonosna. - Moda sam je nasledio od majke. Ona je bila isto tako naivna kao ja. Imali ste puno studenata koji su sada i sami profesori. Imate li oseaj da ste iza sebe osta vili neku vrstu kole? - Ne. Mnogo godina video sam svoju ulogu nemakog profesora kao onu koja bi trebalo da obezbedi jasnou spram nemake dubokomislenosti. Ukoliko sam ita po stigao, verujem da je to razvijanje metodoloke svesti. Ali skoro da i nema ljudi koji se bave slinom proble matikom. Da li ste eleli da osnujete kolu? - Ne, to mi nikad nije palo na pamet. Zato to odbijate izvesnosti? - Ja odbijam izvesnosti?! Nazivate ih opovrgljivostima" (Retraktio nen). Stalno kritikujete svoje stare publikacije u novijim lancima. - Da, to mi esto deavalo u etici. Ona me preoku pira.
[200]

itaocu se moe uiniti da Vam je prvo potrebno da objavite lanak da biste bili u mogunosti da ga dalje razvijete i na kraju odbacite. - Ne! Tako se ne razmilja. Samo ponekad sam obja vio neto za ta sam unapred znao da nije sasvim u redu, ali svejedno je. Neka se drugi znoje" nad tim. To bi onda bila nekakva podela rada? - Ali niko se u stvari time i ne bavi. Nemam oseaj da je puno mojih ideja prihvaeno. Da li ste imali utisak da se moda bavite pogrenom temom? - Ne, nikad nisam imao takav utisak. Mislim da su neke leme vane, a za druge mislim da o njima mogu tek neto da kaem, s obzirom na to kakva sam osoba. Kakva ste osoba? U izvesnom smislu, ja sam veoma kratkovid ovek. Nisam neko ko ima sposobnost irokog pregle da drutvenih odnosa. Mogu samo da istrajavam na svojim malim problemima. S druge strane, imam prednost koju drugi nemaju, jer radim veoma preciz no. Striktno govorei, ne mogu nita da kaem u vezi sa temama koju su znaajne za drutvo jer su one za mene previe sloene. Govorim iskljuivo o stvarima koje su deo linog identiteta. Dugo vremena sam patio od nemogunosti da radim empirijski. Onda sam napu[201]

Appendix

stio univezitet, Hajdelberg, da bih to nauio. ta podrazumevate pod empirijskim radom? Hteli ste da se bavite sociologijom? - Sociologijom i istorijom. Ali to je bila apsurdna ide ja. Imao sam tada tu sreu da mije Habermas ponudio posao na ovom institutu u tarnbergu. Da sam stvar no radio bez mree saradnika, bilo bi mi loe. Ali eleo sam da nauim da radim empirijski. U meuvremenu sam od toga odustao. Sada radim stvari koje znam da mogu da radim i jednostavno izbegavam da radim one koje ne mogu. Pa ipak ste komentarisali Prvi zalivski rat, na primer. - Bila su to verovatno pitanja koja je relativno lako precizirati. Takoe, govorio sam o opasnosti od nukelarnog rata. Ali, bio sam uplaen i tresao sam se kada sam prvi put govorio o tome. U to vreme ak i Vai protivnici su Vampriznavali da imate najbolje argumente, iako niste uvek na pravoj strani. - Pa ipak sam se tokom 8o-ih rasplinuo. Odrao sam dva ili tri predavanja u Berlinu koja su imala smisla - ali ne vie od toga. Kakva je uopte uloga filozofije danas? Po staje li ona suvina uzimajui u obzir razvoj bihejvioralnih nauka, istraivanja mozga i evo[202 ]

lucione biologije? - Bio bih veoma oprezan u vezi s tim. to se tie bihejvioralnih nauka, mislim da se prebrzo trae ana logije, na primer izmeu ljudskog morala i ivotinjske portvovanosti, altruizma. To je ono to je, izmeu ostalih, radio i Konrad Lorenc. Kada su u pitanju istraivanja mozga, mislim da je ono to se danas zbiva sasvim blesavo. Zato? - Moe samo da se utvrdi kakva se vrsta procesa odvija u pojedinim delovima mozga. Ali onda dolaze li profesori modane fiziologije i iznose teorije o nepo stojanju ljudske slobode. Takve teorije temelje samo na osnovu toga to oni govore da su naunici i to veruju u determinizam. Uopte ne uzimaju u obzir filozofsku literaturu iz protekle decenije, koja pokuava da ne po smatra determinizam i slobodnu volju kao suprotnosti. To smatram za potpuno neodrive spekulacije. Ali istraivanje mozga je i dalje na svom poetku. - Istraivanje mozga e moda postati zanimljivo fi lozofiji za stotinak godina, ali do sada to nije bio sluaj. Priznajem da sam naturalista; posmatram ljudska bia kao deo biolokog razvoja. Ali ono to bioloke nauke govore u vezi sa ljudima teko da ima smisla. Ako istraivanje mozga toliko malo nudipostoji li onda izvesno filozofsko znanje?
[203]

- Ne, i nije nam ni potrebno. elja da budemo na vrstoj zemlji zaostatak je autoritarnog naina miljenja. To je relikt vremena u kome su ljudi verovali da e sve sutinske spoznaje dobiti posredstvom boanskih otkrovenja. Prevod sa nemakog: Dejan Anii NIN, 4.10. 2007. (Die Tageszeitung, 28. 07. 2007.)

[2041

ak Lakan
Meri Klejgs

U raspravi o potpunoj odvojenosti nesvesnog i svesnog (ida i ega), Frojd uvodi ideju ljudskog sopstva ili subjekta, kao radikalnog rascepa, subjekta podeljenog izmeu ova dva podruja svesnog i nesvesnog. S jed ne strane, naa uobiajena (zapadno-humanistika) ideja o sopstvu ili personalnosti odreena je delov a n j e m svesnog, ukljuujui racionalnost, slobodnu volju i samosvest. Meutim, za Frojda i psihoanalizu uopte, postupci, misli, uverenja i koncepti sopstva" su odreeni ili oblikovana nesvesnim, njegovim nagonima i eljama. ak Lakan (1901-1971), po obrazovanju psihijatar, ra dio je tokom 30-ih i 40-ih godina 20. veka sa psihotinim pacijentima; 50-ih je poeo da razvija sopstvenu ver ziju psihoanalize, zasnovanu na idejama obrazovanim u strukturalistikoj lingvistici i antropologiji. O njemu se moe misliti kao o spoju Frojda i Sosira, sa doda tkom Levi-Strosa i pomalo Deride. Meutim, njegov kljuni prethodnik je Frojd, koji je ostavio na njega daleko najvei uticaj. Lakan ponovo tumai Frojda u svetlu strukturalistikih i poststrukturalistikih teo rija, preusmeravajui psihoanalizu sa pozicija sutinski humanistike filozofije ili teorije na poststrukturalizam. Jedna od osnovnih pretpostavki humanizma je da postoji neto kao stabilno sopstvo, koje poseduje sve one lepe osobine, kao to su slobodna volja i samoodreenje (self-determination). Frojdovo predstava nesvesnog bi la je jedna od ideja koja je poela da dovodi u pitanje,
(205)

odnosno da destabilizuje humanistiki ideal sopstva; u tom smislu, bio je jedan od pretea poststrukturalizma. Meutim, Frojd se nadao da e prenosom sadraja iz nesvesnog u svesno moi da smanji represiju i neurozu - on daje uvenu izjavu o odnosu svesnog i nesvesnog, govorei Wo Es war, soll Ich werden" tj. Gde je bilo To, treba da bude Ja". Drugim reima, to" ili id" (nesve sno) bie zamenjeno jastvom", svesnim i vlastitim iden titetom. Frojdov cilj bio je da osnai ego tj. Ja", svesni/ racionalni identitet, tako da bude jai od nesvesnog. Za Lakana, taj projekat nije izvodljiv. Ego nikada ne moe zauzeti mesto nesvesnog, ili ga isprazniti, ili ga kontrolisati, zato to, po Lakanu, ego ili Ja" nije nita do iluzija, proizvod samog nesvesnog. U lakanovskoj psihoanalizi, nesvesno je temelj itavog bia. Dok je Frojd zainteresovan da istrai kako polimor fno perverzno dete izgrauje nesvesno i superego, i po staje civilizovana i produktivna (kao i ispravno" hete roseksualna) odrasla osoba, Lakan tei da otkrije kako dete zadobija iluziju koju nazivamo sopstvom". Njegov esej o stadijumu ogledala opisuje taj proces, pokazujui kako dete izgrauje iluziju ega, jedinstvenog svesnog sopstva koje se identifikuje sa rei Ja". Ono to je po Lakanu sredinje za koncept lju dskog bia jeste uvid da je nesvesno, koje upravlja svim iniocima ljudskog postojanja, strukturirano kao je zik. Ovu tezu zasniva na Frojdovom objanjenju dva glavna mehanizma nesvesnih procesa, zgunjavanju i izmetanju (Verdichtung i Verschiebung). Oba meha nizma su u sutini jeziki fenomeni, gde je znaenje ili zgusnuto (u metaforu) ili izmeteno (u metonimiju). Lakan primeuje da Frojdova analiza snova, kao i veina njegovih analiza nesvesnog simbolizma koji koriste nje govi pacijenti, zavisi od igre rei - od kalambura, aso[206]

cijacija itd. koje su prevashodno verbalne. Lakan kae da su sadraji nesvesnog zapravo svesni" jezika, i po sebno strukture jezika. On sledi ideje koje je izneo Sosir, ali ih neznatno menja. Sosir govori o odnosu oznaitelja i oznaenog, koji formiraju znak, i insistirao na tome da je struktura jezika zasnovana na negativnom odnosu znakova (je dan znak je to to jeste jer nije neki drugi), dok se Lakan usredsreuje na odnose izmeu oznaitelja. Elementi nesvesnog - elje, udnje, slike - obrazuju oznaitelje (najee izraene govornim reima) i oni grade oznaiteljski lanac" - jedan oznaitelj ima znaenje zato to nije neki drugi. Za Lakana, nema oznaenih; nema nieg na ta se oznaitelj nuno odnosi. Ako bi takva nunost postojala, onda bi znaenje bilo kog oznaitelja bilo relativno stabilno - postojao bi oznaiteljski od nos oznaitelja i oznaenog, i taj odnos bi stvarao ili bi jamio nekakvo znaenje. Lakan kae da takvi odnosi oznaavanja ne postoje (bar u nesvesnom); pre su pri sutni negativni odnosi, odnosi vrednosti, gde je jedan oznaitelj to to jeste zbog toga to nije neto drugo. Zbog ovog nedostatka oznaenog, kae Lakan, lanac oznaitelja: x = y = z = b = q = o = %= | = s (itd.) - stal no klizi", pomera se i krui. Ne postoji sidro", nita to nuno daje znaenje ili stabilnost elom sistemu. Lanac oznaitelja je stalno u igri (kao kod Deride); ne postoji nain da se zaustavi klizanje niz lanac - nema nain da se kae 0h, pa x znai to-i-to!" i da to bude tako vo vjek i vjekov. Pre e biti da jedan oznaitelj samo vodi do drugog, a nikada do oznaenog. To nalikuje reniku - jedna re iskljuivo vodi do druge rei, ali nikada do stvari koje bi te rei trebalo da predstavljaju. Lakan kae da tako izgleda nesvesno - stalno kruei lanac (ili viestruki lanci) oznaitelja, bez utemeljenja
[207]

Appendix

- ili, da upotrebimo Deridin izraz, bez centra. Ovo je Lakanov prevod u jezik" Frojdove slike nesvesnog kao haotinog podruja stalnog izmetanja nagona i elja. Frojd je zainteresovan za dovoenje tih haotinih na gona i elja u svesno, da bi mogli da imaju nekakav red i smisao i znaenje, kako bi se razumeli i nainili smi slenim, dok Lakan kae da je tok odrastanja, postajanja sopstvom", proces pokuaja da se uvrsti, utemelji i zau stavi lanac oznaitelja tako da se stabilno znaenje uini moguim - ukljuujui i znaenje Ja". Iako, naravno, Lakan dodaje da je ova mogunost samo iluzija, privid stvoren pogrenim opaanjem odnosa tela i sopstva". Ali, ve sam otila predaleko od cilja. Frojd govori o tri faze polimorfne perverzije kod dece: oralne, analne i genitalne. Edipov kompleks i kastracioni kompleks (strah od kastracije) ukidaju po limorfnu perverziju i stvaraju odraslo" bie. Lakan obrazuje drugaije kategorije da bi objasnio slinu pu tanju razvoja, od deteta do odraslog. On govori o tri kon cepta - potrebi, zahtevu i elji (need, demand and de sire) - koji grubo odgovaraju trima razvojnim fazama, ili trima podrujima u kojima se ljudska bia razvijaju - Realnom, Imaginarnom i Simbolikom. Simboliko polje, obeleeno konceptom elje, jeste ekvivalent zre losti, ili, to je specifino za Lakana, Simboliko polje je struktura samog jezika, u koju treba da uemo kako bismo postali govorni subjekti, s ciljem da kaemo Ja" i da to Ja" oznaava neto to izgleda stabilno. Kao i Frojdovo, Lakanovo dete zapoinje ivot kao neto neodvojivo od svoje majke - ne postoji podela na sopstvo i drugo, podela izmeu bebe i majke (ba rem iz bebine vizure). Beba zapravo (i za Frojda i za Lakana) jeste neka vrsta grudve" bez svesti o sebi ili o zasebnom identitetu, i bez oseaja vlastitog tela kao
[208]

Fragmenta philosophica II

koherentne, jedinstvene celine. Ovakva beba-grudva" voena je Potrebom; potrebna joj je hrana, sigurnost/ udobnost, da joj neko promeni pelene itd. Ove potrebe su zadovoljive i neki objekt ih moe zadovoljiti. Kada beba trai hranu, dobija grudi (ili flaicu), kada joj je potrebna sigurnost, ona se grli. Beba, u ovakvom stanju Potrebe, ne prepoznaje nikakvu razliku izmeu sebe i objekata koji izlazi u susret njenim potrebama; ona ne prepoznaje da je objekat (kao to su grudi) deo druge celovite linosti (zato to jo uvek nema nikakvu ideju 0 celovitoj linosti"). Ne postoji razlika izmeu bebe 1 bilo koga/ega drugog; postoje samo potrebe i stvari koje ih zadovoljavaju. Ovo je prirodno" stanje, koje bi trebalo prekinuti da bi se obrazovala kultura. To vai i za Frojdovu psihoa nalizu i za Lakanovu: dete se mora razdvojiti od svoje majke, obrazovati zasebni identitet, da bi ulo u civiliza ciju. Ovo odvajanje uzrokuje neku vrstu Gubitka (Loss); kada dete spozna razliku izmeu sebe i majke, i poinje da postaje samosvojno bie, ono gubi taj iskonski oseaj jedinstva (i sigurnosti/zatienosti) koje je u poetku imalo. To je elemenat tragikog, elemenat ugraen u psihoanalitiku teoriju (i frojdovsku, i lakanovsku): postajanje civilizovanim odraslim" uvek povlai temeljni gubitak izvornog jedinstva, nepodeljenosti, stopljenosti sa drugima (naroito majkom). Beba koja jo nije prola kroz ovo razdvajanje, koja ima samo potrebe koje mogu biti zadovoljene, i koja ne pravi razliku izmeu sebe i objekata koji zadovoljavaju njene potrebe - postoji, po Lakanu, u podruju Real nog. Realno je mesto (psihiko mesto", a ne fiziko) gde se nalazi ovo izvorno jedinstvo. Iz tog razloga ne postoji nita odsutno, gubitak ili nedostatak. Realno jeste potpunost i celovitost, gde ne postoji potreba koja
[209]

ne moe biti zadovoljena. I zbog toga to ne postoji nita odsutno ili gubitak ili nedostatak, u Realnom ne postoji ni jezik. Dozvolite mi da zastanem za trenutak, da pojasnim prethodno. Lakan ovde prati Frojdovu analizu ideje gu bitka. U studiji sluaja, koja se pojavljuje u Frojdovom radu S one strane principa zadovoljstva, on govori o svom neaku, starom oko 18 meseci, koji se igra kalemom oko koga je namotan kanap. Dete baca kalem od sebe, i kae fort", to na nemakom znai tamo", dalje". Zatim, dete povlai kalem nazad, i kae da", to na nemakom znai ovde". Frojd kae da je ova igra imala simboliki znaaj za dete, obradu" anksioznosti izazvane odsustvom njegove majke. Kada je odbacio ka lem i rekao fort", on je ponovio iskustvo gubitka volje nog objekta, a kada ga je ponovo namotao i rekao da", proizveo je uitak zbog ponovnog zaposedanja objekta. Lakan analizira ovaj sluaj i usredsreuje se, nara vno, na jedan aspekt jezika koji je lepo pokazan. Kae da igra fort/da - koju je, prema Frojdu, njegov neak igrao kada je imao oko osamnaest meseci - stoji u vezi sa ulaskom u Simboliko, ili u strukturu samog jezika. Lakan kae da jezik uvek govori o gubitku ili odsustvu; rei su nam potrebne samo kada je objekat koji hoemo odsutan. Kada bi tvoj svet bio u potpunosti pun, bez od sustva, tada ti jezik ne bi ni trebao. (Donatan Svift, u (Guliverovim putovanjima, iznosi svoju verziju ove teze, piui o kulturi bez jezika, tako da ljudi nose na svojim leima sve objekte na koje ele da ukazu). Stoga, u podruju Realnog, po Lakanu, nema jezika zato to nema gubitka, nema nedostatka, nema odsu stva; postoji samo potpuna punoa, potrebe i zadovoljenje potreba. Stoga je Realno uvek-ve s one strane jeziku, nepredstavljivo unutar jezika (i stoga bespovrat

210)

Fragmenta philosophica II

no izgubljeno kada se u jezik ue). Realno, i period potrebe, traju od roenja do negde izmeu 6 i 18 meseci, kada beba-grudva" poinje da razlikuje svoje telo od svega ostalog u svetu. U tom pe riodu, beba prelazi sa potreba na Zahteve. Zahtevi se ne mogu zadovoljiti objektom; zahtev je uvek-ve zahtev za priznavanjem upuen drugom, zahtev za ljubavlju dru gog. Taj proces izgleda ovako: beba poinje da shvata daje odvojena od majke, i da postoje stvari koje su od nje odvojene; tako nastaje ideja drugog". (Primetimo, ipak, da binarna opozicija sopstvo/drugi" jo uvek ne postoji, zato to beba jo uvek ne opaa svoje sopstvo" kao koherentno). Ta svesnost o odvajanju, ili injenica drugosti, stvara anksioznost, oseaj gubitka. Beba tada zahteva ponovno sjedinjenje, povratak tom izvornom oseaju punoe i nerazdovojenosti, koji je imala u Real nom. Ali to nije mogue kada beba zna (a ovo znanje, upamtite, deava se na nivou nesvesnog) da postoji ideja drugog". Beba zahteva ispunjenje drugim, nastoji da povrati oseaj izvornog jedinstva; beba eli da ideja drugog" nestane. Zahtev je stoga zahtev za punoom, celinom, upuen drugom da zaustavi nedostatak koji beba doivljava. Ali to je naravno nemogue, zato to taj nedostatak, ili odsustvo, oseaj drugosti", jeste uslov da beba postane sopstvo/subjekat, funkcionalno bieu-kulturi. Zato to je zahtev za priznanjem upuen drugom, on ne moe biti stvarno zadovoljen, zbog toga to dete izmeu 6 i 18 meseci ne moe da kae ta hoe. Beba plae, i majka joj daje flaicu, grudi, igraku ili neto drugo, ali nijedan objekat ne moe da zadovolji zahtev - zahtev trai odgovor na drugom nivou. Beba ne moe da prepozna naine na koje majka zaista i odgovara na njene zahteve, zato to jo uvek ne poima sebe kao stvar
211

- ona samo zna da postoji ideja drugog" i da je ona odvojena od drugog", ali jo uvek nema ideju o tome ta bi bilo njeno sopstvo". Na ovom mestu poinje da se odvija Lakanov stadijum ogledala. U ovom dobu - izmeu 6 i 18 meseci - beba ili dete nije jo uvek ovladala/o sopstvenim telom; jo uvek nema kontrolu nad svojim pokretima, i jo uvek nema oseaj tela kao celine. Pre e biti da beba doivljava sopstveno telo kao raskomadano, ili u delovima - bilo koji deo tela u vidnom polju prisutan je sve dok ga beba moe videti, ali nestaje svaki put kada ga beba ne vidi. Ona moe da vidi svoju ruku, ali ne zna da ta ruka njoj i pripada - ruka moe pripadati bilo kom, ili nikom. Ipak, dete u ovoj fazi moe da zamisli sebe kao celinu - zato to je videlo druge ljude i opazilo ih kao celovita bia. Lakan kae da e u nekom trenutku u ovom perio du beba videti sebe u ogledalu. Gledae u svoj odraz, a onda e pogledati u stvarnu osobu - svoju majku, ili nekog drugog - da bi opet pogledala u svoj lik u ogle dalu. Dete se u ovoj radnji pomera" od nedostaka do nasluivanja"; ogledalo, zatim pomeranje pogle da napred-nazad od svog lika do drugih ljudi - sve to proizvodi u detetu oseaj da je ono, takoe, celovito bie, potpuna linost. Dete, jo uvek u nemogunosti da bude celo, i tako odvojeno od drugih (iako poseduje znanje o odvojenosti), u stadijumu ogledala poinje da nasluuje da je celovito. Pomera" se od podeljenog tela" do orto pedskog vienja sopstvene celovitosti", do vienja sebe kao celog i objedinjenog, koje je ortopedsko" jer slui kao taka", kao korektivni instrument, ispomo detetu da bi dostiglo stanje celovitosti. Dete nasluuje da ono sebe moe videti kao obje dinjenu i zasebnu celinu; dete uvia da izgleda kao to
[212]

Fragmenta philosophica II

izgledaju i drugi". Konano, entitet koje dete vidi u ogledalu, to celo bie, postae sopstvo", entitet oznaen reju Ja". Ipak, ono to se zaista deava jeste pogreno prepoznavanje. Dete vidi lik u ogledalu i misli - to sam Ja". Ali to nije dete, to je samo lik. Meutim, druga oso ba (najee majka) tu je da potvrdi tu greku. Beba gleda u ogledalo, gleda nazad na majku, a majka govori: Da, to si ti!". Ona jami stvarnost" veze izmeu deteta i njegovog lika, kao i misao o objedinjenom celovitom telu koje dete vidi i sa kojim se identifikuje. Dete smatra da je odraz u ogledalu njegovo celokupno bie, njegovo sopstvo". Ovaj proces pogrenog prepoznavanja sebe u ogledalnom liku stvara ego, stvar koja kae Ja". Lakanovim jezikom govorei, ovo pogreno prepoznavanje stvara oklop" subjekta, iluziju ili pogreno vienje celine, iluziju objedinjenosti i tota liteta koji okruuje i zatiuje podeljeno telo. Za Lakana, ego ili sopstvo, ili identitet Ja" jeste uvek na nekom ni vou Fantazija, identifikacija sa spoljanjom slikom, a ne unutranji oseaj posebnog, celovitog identiteta. Zbog toga Lakan naziva fazu zahteva i stadijum ogledala podrujem Imaginarnog. Ideja sopstva stvara se kroz imaginarnu identifikaciju sa likom u ogleda lu. Imaginarno je podruje u kome nastaje i odrava se otueni odnos sopstva i njegovog lika. Imaginar no je podruje slika, bilo svesnih i nesvesnih. To je prelingvistiko, preedipalno podruje, ali je preteno zasnovano na vizuelnoj percepciji, ili kako ih Lakan na ziva, ogledalnim zamiljanjem (specular imaging). Ogledalski lik, celovita linost koju beba pogreno idetifikuje kao svoje ja, u psihoanalizi se naziva ego ideal", savrena celina koja nema nedostataka. Ovaj ,,egoideal" postaje internalizovan; mi gradimo nau perce pciju sebe", identitet naeg Ja" tako to ga (pogreno)
[213]

identifikujemo sa ovim ego-idealom. Stoga, po Lakanu, mi zamiljamo sebe bez nedostataka, bez predstave o odsutnosti ili nepotpunosti. Stabilno, celovito, jedin stveno sopstvo koje vidimo u ogledalu je fiktivno i po staje kompenzacija za gubitak izvornog jedinstva sa telom majke. Ukratko, prema Lakanu, mi gubimo nae jedinstvo sa telom majke, prirodno stanje", da bismo uli" u kulturu, ali se branimo od spoznaje tog gubitka tako to pogreno vidimo sebe kao one kojima nita ne fali - kao potpune u sebi. Lakan kae da se detetov koncept sopstva (njegov ego ili identitet onog Ja") nikada nee poklapati sa nje govim biem. Njegov Lik u ogledalu je i manji i stabilniji od deteta, i uvek je drugo" u odnosu na dete - neto van njega samog. Dete, do kraja svog ivota, pogreno e prepoznavati svoje sopstvo kao drugo", kao lik u ogle dalu koji obezbeuje iluziju sopstva i moi nad sobom. Imaginarno je psihiko mesto, ili faza, gde dete projektuje svoje zamisli sebe" na ogledalnijik koji posmatra. Ogledalna faza cementira dihotomiju sopstvo/ drugi, gde je dete prethodno znalo samo drugo", ali ne i sopstvo". Za Lakana, identifikacija sopstva" uvek je odreena drugim". To nije prosto binarna opozi cija, gde je sopstvo" jednako onome to nije drugo", a drugo" jednako onome to nije sopstvo". Pre e biti da sopstvo" jeste drugo", kako smatra Lakan; ideja sop stva, unutranjeg bia koje oznaavamo sa Ja", zasno vana je na liku, na drugom". Koncept sopstva oslanja se na nau pogrenu identifikaciju sa (s)likom drugog. Lakan koristi termin drugo" na vie naina, to ga ini tee razumljivim. Prvo znaenje, i moda najjedno stavnije, jeste u kontekstu sopstvo/drugo, gde je drugo" zapravo ,,ne-ja"; meutim, kao to smo videli, drugo" postaje ja" u stadijumu ogledala. Lakan takoe kori[214]

Fragmenta philosophica II

sti ideju Drugog, sa velikim D, da bi napravio razliku izmeu koncepta drugog i stvarnih drugih. Lik koji dete vidi u ogledalu je neki drugi, i prua detetu ideju Dru gog kao strukturne mogunosti, onaj koji omoguava strukturnu mogunost za Ja" odnosno sopstvo. Dru gim recima, dete susree stvarno postojee druge - svoj lik, druge ljude - i shvata ideju Drugosti", stvari koje nije ono samo. Prema Lakanu, predstava Drugosti, koja se sree u imaginarnoj fazi (a u vezi je sa zahtevom), dolazi pre nego percepcija sopstva", koje se zasniva na ideji Drugosti. Kada je dete formulisalo nekakvu ideju Drugosti i svog sopstva identifikovanog sa svojim drugim", sopstvenim ogledalnim likom, tada dete ulazi u domen Simbolikog. Simboliko i Imaginarno se preklapaju, za razliku od Frojdovih razvojnih faza; ne postoji ja sna granica ili podela izmeu ova dva domena, i oni na izvestan nain uvek koegzistiraju. Simboliki pore dak predstavlja strukturu samog jezika; moramo ui u njega da bismo postali subjekti koji govore i da bismo oznaili sebe sa Ja". Osnova za izgradnju sopstva lei u imaginarnoj projekciji sopstva na ogledalni lik, drugog u ogledalu, a imati sopstvo izraava se kada govorimo Ja", koje moe da se pojavi iskljuivo u Simbolikom, te zbog toga ovda dva domena koegzistiraju. Igra fort/ da koju, po Frojdu, igra neak, u Lakanovoj vizuri predstavlja taku ulaska u Simboliko, jer Hans koristi jezik da bi zahvatio" ideju odsustva i ideju Drugosti kao kategoriju ili strukturnu mogunost. Kalem, prema Lakanu, slui kao objekat malo a", ili objekat malo drugo" - objekat koji je mali drugi", drugi sa malim d. Kada ga odbacuje, dete prepoznaje da drugi mogu da nestanu; kada ga privlai, dete prepoznaje da drugi mogu da se vrate. Lakan naglaava prvo, tvrdei
[215]

da se mali Hans prevashodno bavi idejom nedostatka ili odsustva objekta malog drugog". Mali drugi" ilustruje deiju ideju nedostatka, gubi tka i odsustva, pokazujui detetu da nije potpuno za sebe i po sebi. To je i kapija za ulazak u Simboliki po redak, u jezik, jer je sam jezik zasnovan na ideji nedo statka ili odsustva. Lakan kae da se sve ove ideje - drugog i Drugog, nedostatka i odsustva, pogrene identifikacije sopstva sa d/Drugim - obrazuju na individualnom nivou, kod svakog deteta, ali i da obrazuju osnovne strukture simbolikog poretka i jezika, u koje dete treba da ue" ne bi li postalo punopravni lan kulture. Tako je drugost ispoljena u igri fort/ da (kao i u razlici stvorenoj u ogledalnoj fazi, izmeu sopstva i drugog, majke i dete ta) postala niz kategorikih odnosno strukturnih ideja. Stoga, u Simbolikom, postoji struktura (ili princip strukturacije) Drugosti, kao i princip Nedostatka koji strukturie. Drugo (sa velikim D) jeste strukturno mesto unutar Simbolikog poretka. To je pozicija koju svi pokuavaju da dosegnu, da se s njom spoje, ne bi li se oslobodili odvojenosti izmeu sopstva" i drugog". To je, kako bi Derida rekao, Centar sistema, centar Simbolikog i/ ili jezika samog. Kao takvo, Drugo je stvar" u odnosu sa svakim elementom sistema. Ali, budui daje centar, Drugo (ne osoba, ve pozicija) ne moe da se s njim spoji. Nita ne moe biti u centru sa Drugim, iako sve unu tar sistema (npr. ljudi) to hoe. Stoga, pozicija Drugog stvara i odrava beskrajni Nedostatak, koji Lakan zove elja. elja je elja da se bude Drugi. Po definiciji, elja nikada ne moe biti ispunjena: to nije elja za nekim objektom (to bi bila potreba) ili elja za ljubavlju ili priznanjem druge osobe (to bi bio zahtev), ve elja da
[216]

Fragmenta philosophica II

se bude u centru sistema, sreditu Simbolikog, centru jezika samog. Centar u Lakanovoj teoriji ima mnogo imena. Naziva se Drugi, takoe i Falus. Na tom mestu Lakan opet po zajmljuje" od Frojdoive izvorne edipalne teorije. Stadijum ogledala je preedipalni. Sopstvo je izgra eno u odnosu na drugo, na ideju Drugog, i sopstvo eli da se spoji sa Drugim. Kako je, u Frojdovom svetu, najvaniji drugi u detetovom ivotu - majka, ono eli da se spoji sa njom. Govorei Lakanovom terminolo gijom, to je zahtev deteta da se rascep izmeu sopstva i drugog ukine. Dete odluuje da je to mogue, ako po stane ono to majka eli da ono postane - dete pokuava da ispuni majinu elju. elja majke (stvorena njenim ulaskom u Simboliko, jer je ona ve odrasla) jeste da nema nedostatak, ili Nedostatak (tj. da bude sa Dru gim, centrom, mestom gde nita ne nedostaje). Ovo odgovara frojdovskoj verziji Edipovog kompleksa, gde dete eli da se spoji sa majkom kroz sekusalni odnos sa njom. U Frojdovom modelu, ideja nedostatka predsta vljena je nedostatkom penisa. Deak koji eli da spava sa majkom eli da ukine svoj nedostatak tako to e nju ispuniti" svojim penisom. Iz Frojdove perspektive, ono to slama" ovu elju, bar to se deaka tie, jeste otac, koji preti kastracijom. Otac preti da e deaka naterati da doivi nedostatak tj. odsustvo penisa, ako pokua da ga upotrebi da na doknadi majin nedostatak penisa. Lakanovim jezikom govorei, opasnost od kastracije je metafora za celu ideju Nedostatka kao strukturnog koncepta. Za Laka na, nije otac taj koji preti kastracijom. Pre e biti da otac postaje funkcija strukture jezika - zbog toga sto je ideja nedostatka, ili Nedostatka, sutinska za koncept jezika, zato to je koncept Nedostatka deo osnovne struktu[217]

re jezika. Otac nije prisutan kao osoba, ve pre postaje strukturiui princip Simbolikog poretka. Za Lakana, Frojdov ljutiti otac postaje Ime Oca, ili Zakon Oca, ili samo Zakon. Pokoravanje pravilima sa mog jezika - Zakonu Oca - neophodno je da bi se ulo u Simboliki poredak. Da bismo postali govorni subjekti (subjects), treba da se potinimo (subjected to), da se povinujemo zakonima i pravilima jezika. Lakan odreuje ideju strukture jezika i njena pravila kao izrazito oin sku. On naziva pravila jezika Zakonom Oca da bi pove zao sa Frojdovom idejom Edipovog i kastracionog kom pleksa ulazak u Simboliko, tj. strukturu jezika. Zakon Oca ili Ime Oca jeste druga re za Drugog, za centar sistema, za stvar koja upravlja elom struktu rom - njenim oblikom i time kako svi elementi mogu da se kreu i obrazuju odnose. Njihov centar takoe se naziva i Falusom, da bi se dodatno potcrtala pa trijarhalna priroda Simbolikog poretka. Falus, kao centar, ograniava igru elemenata, i daje stabilnost itavoj strukturi. Falus usidruje" lanac oznaitelja koji su, u nesvesnom, iskljuivo lebdei" i nestabilni, uvek se pomerajui i izmetajui. Falus obustavlja ovu igru, tako da oznaitelji mogu da imaju neko stabilno znaenje. Zbog toga to je Falus u centru Simbolikog poretka tj. jezika, re Ja" oznaava ideju sopstva (zbog toga i druge rei imaju stabilno znaenje). Falus nije isto to i penis. Penis pripada individuama, Falus pripada strukturi samog jezika. Niko ga ne poseduje, kao to niko ne vlada i ne upravlja jezikom. Pre e biti da je Falus taj centar. On upravlja elom struk turom, on je ono to svi ele da budu (ili poseduju), ali niko ne moe tamo da dopre (ni jedan element siste ma ne moe da zauzme mesto centra). Lakan to naziva eljom: elja, koja nikada nije zadovoljena, jer nikada
[218]

ne moe biti zadovoljena, elja da se bude centar, da se vlada sistemom. Lakan kae da deaci misle da mogu pokuati da budu Falus, da zauzmu poziciju centra, jer imaju penise. Devojice su u teem poloaju, pogreno percipirajui da mogu pokuati da zauzmu mesto Falusa, jer su (kako Frojd kae) zasnovane na nedostatku i kao nedosta tak, jer im nedostaje penis, a Falus je mesto gde nema nikakvog nedostatka. Ali, kae Lakan, svaki subjekat u jeziku je zasnovan na nedostatku i kao nedostatak, ili Nedostatak. Jedini razlog postojanja jezika je gubitak, ili nedostatak, jedinstva sa telom majke. Ustvari, ova neophodnost da se postane delom kulture" tj. subjek tom u jeziku iznuuje to odustvo, gubitak, nedostatak. Razlika izmeu polova je vana za Lakanovu teo riju, iako ne na isti nain kao kod Frojda. O tome Lakan govori u Ulozi pisma u nesvesnom". Tamo se nalaze dva crtea. Jedan je crte rei drvo" i stoji iznad slike drveta, sto je osnovni Sosirov koncept oznaitelja (re) iznad oznaenog (objekat). Tu je jo jedna slika dvoja istovetna vrata (oznaeni). Ali iznad svakih vrata stoji druga re: jedna je Dame", a druga Gospoda". Lakan objanjava: Voz ulazi u stanicu. Mali deak i mala devojica, brat i sestra, sede u kupeu licem u lice pored prozora kroz koji gleda na zgrade koje promiu du perona dok se voz zaustavlja. ,Pogledaj', kae brat, ,mi smo u delu za dame'. ,Idiote', odgovara sestra, ,'zar ne vidi da smo u odeljku za gospodu?'." Ova anegdota pokazuje kako deaci i devojice razliito ulaze u Simboliki poredak tj. strukturu je zika. Po Lakanu, svako dete moe da vidi oznaitelj dru[219)

gog pola: svako dete stvara svoj pogled na svet, svoje razumevanje odnosa izmeu oznaitelja i oznaenog prilikom oznaavanja, kao posledicu vienja drugog". Kako Lakan kae, za ovu decu, Dame i Gospoda bie od sada dve zemlje ka kojima e svaka od njihovih dua leteti na razliitim krilima...". Svako dete, svaki pol, ima poseban poloaj unutar Simbolikog poretka; iz te pozicije, svaki pol moe da vidi (oznai) drugost drugog pola. Moete shvatiti Lakanove crtee dvoja vrata bukvalno: ovo su vrata, svaka sa svojim polnim razlikama, kroz koje svako dete mora proi da bi ulo u podruje Simbolikog. Da rezimiramo. Lakanova teorija poinje idejom Re alnog; ono predstavlja jedinstvo sa telom majke, priro dno stanje, koje mora biti prekinuto da bi se izgradila kultura. Kada se izmestimo iz Realnog vie ne moemo da se u njega vratimo, ali to uvek hoemo. Ovo je prva ideja o bespovratnom gubitku ili nedostatku. Sledei je stadijum ogledala, koji utemeljuje Imagi narno. Ovde ovladavamo idejom o drugima i poinjemo da shvatamo Drugost kao koncept ili strukturiui prin cip, i stoga poinjemo da obrazujemo predstavu sop stva". Ovo sopstvo" (kao ono opaeno u ogledalu) je zapravo drugi, ali ga pogreno prepoznajemo kao nas same, i nazivamo sopstvom". (Ili, govorei obinim je zikom, kada pogledamo u ogledalo i kaemo Hej, pa to sam ja!" ustvari greimo - to je samo na lik.) Ovakvo opaanje sopstva, i njegovih odnosa sa dru gima i Drugim, omoguava da se zauzme mesto u Sim bolikom poretku, u jeziku. Takva pozicija dozvoljava da kaemo Ja", da budemo subjekti koji govore. Ja" (i sve ostale rei) imaju stabilno znaenje jer su fiksirane, usidrene" Drugim/Falusom/Imenom Oca/Zakonom, koji je sredite Simbolikog, centar jezika.
[220]

U zauzimanju mesta u Simbolikom, mi prolazimo kroz vrata koja su rodno obeleena; poloaj devojica razliit je od poloaja deaka. Deaci su blie Falusu nego devojice, ali niko nije Falus i ne poseduje ga - on je centar. Na poloaj u Simbolikom, kao i poloaj svih drugih oznaujuih elemenata (oznaitelja) fiksiran je Falusom; za razliku od nesvesnog, lanac oznaitelja u Simbolikom ne krui i ne izmeta se beskrajno, jer Fa lus ograniava tu vrstu kretanja. Paradoksalno - kao da ovo nije dovoljno loe! - Fa lus i Realno su veoma slini. Oboje su mesta gde je sve celovito, potpuno, jedinstveno, gde nema nedostatka tj. Nedostatka. Oboje su mesta nedostupna ljudskom subjektu-u-jeziku. Meutim, ona su istovremeno i suprot na: Realno je ono materinsko, tlo odakle svi nastajemo, priroda od koje treba da se odvojimo ne bismo li imali kulturu; Falus je ideja Oca, patrijarhalnog poretka kul ture, osnovna ideja kulture, pozicije koja upravlja svim i svakim u svetu. Prevod s engleskog: Duan Maljkovi

[221]