SEMINARSKI RAD

Tema: Energetska efikasnost ravnih prijemnika solarne energije za konverziju u toplotnu energiju

Uvod
Planeta Zemlja dobija energiju iz tri razliita izvora: od Sunca, iz svoje unutranjosti i iz dalekog svemira. Dok se ova trea moe uoiti samo instrumentima, a ova druga retko (ali ponekad veoma intenzivno) utie na povrinu planete, prvi izvor nas stalno i bez prestanka bombarduje energijom, i to dosta ravnomerno. Praktino sva energija, koju mi koristimo, osim nuklearne i geotermike, potie od Sunca. Termoelektrane, vozila, pa i ivotinje biljojedi koriste energiju Sunca, koju su biljke fotosintezom pretvorile u hemijsku. Vetar, koji danas sve vie i vie koriste kao izvor energije, postoji zbog Suneve energije, koja se u atmosferi pretvara u kinetiku. Sva ta energija potie od Sunca i ovek je koristi od pamtiveka. Arhimed je koncentriui sunevo zraenje pomou primitivnih ogledala palio rimske brodove, Sokrat je u svoje vreme davao uputstva za gradnju osunanih kua, Lavoazje je krajem XVIII koristio sunevu energiju za topljenje metala... Medjutim pronalazak nafte i razvoj motora sa unutranjim sagorevanjem oznaili su kraj komercijalnim solarnim mainama krajem XIX veka koje su zbog glomaznosti postale preskupe. Organizovanije korienje solarnog zraenja dobija tek poslednjih decenija znaajniji zamah, kada je civilizacija napokon postala svesna njenog znaaja kao alternativnog energetskog izvora.

Energija
Energija je sposobnost vrenja rada. Prema prvom zakonu termodinamike energija se ne stvara ni unitava ve samo prelazi iz jednog oblika u drugi. Energija i materija mogu da prelaze jedna u drugu i da ine nerazdvojnu celinu. Ajntajnova teorija nam govori da je energija tela proporcionalna njegovoj masi i kvadratu brzine svetlosti i jednaka je: E=mc Energija se pojavljuje u dva osnovna oblika: u nagomilanom i prelaznom obliku energije. Nagomilani oblik energije se javlja kao: kinetika, potencijalna i unutranja energija. A u prelazni oblik energije spadaju: elektrina energija, mehanika energija i toplotna energija. Za prelazni oblik energije je karakteristina kratkotrajnost pojave i to se javlja samo u sluajevima kada oblik nagomilane energije prelazi s jednog tela na drugo. Pored ve pomenute podele, razliiti oblici energije se mogu podeliti na: prirodne, transformisane i korisne oblike energije. Prirodni oblici energije su oni oblici koji se pojavljuju u prirodi ili se u njoj nalaze i mogu se podeliti u dve grupe: - prirodni oblici koji se obnavljaju, i - prirodni oblici koji se ne obnavljaju. U prvu grupu spadaju: vodene snage, energija vetra, energija morskih struja, energija plime i oseke, toplota mora i okeana, biomasa, drvo, biogas i energija solarnog zraenja. U drugu grupu spadaju: fosilna goriva, uljni kriljci, nuklearna goriva, unutranja zemljina toplota i unutranja zemljina toplota koja se pojavljuje na povrini. Skoro svi prirodni oblici energije se ne mogu upotrebiti u prirodnom obliku za dobijanje korisne energije pa je za njihovo korienje potrebno izvriti transformacije u pogodniji oblik energije. Prema uestalosti primene primarni oblici energije se dele na: - konvencionalne, i - nekonvencionalne. U konvencionalne oblike primarne energije, ubrajaju se: sirova nafta, ugalj, drvo, vodeni resursi, toplotni izvori i zemni gas. U nekonvencionalne oblike primarne energije, ubrajaju se: potencijalna energija plime i oseke, toplotna energija zemljinog jezgra, unutranja toplotna energija mora i okeana, energija fuzije lakih atoma, nuklearna energija, ulja iz uljnih kriljaca i bituminoznog peska, kinetika energija vetra i solarna energija. Jedinica za energiju je dul (J) po SI sistemu, a na nivou atoma eV. Dul je jednak radu koji izvri sila od 1N kada se njena napadna taka pomeri u pravcu i smeru sile za 1m. Prema tome je: J=Nm=kgms Jedinica za snagu je vat (W). Vat je snaga kojom se obavi rad od 1J u sekundi. Prema tome je: W=J s =kgms J=Ws

Suneva energija i sunevo zraenje

Sunce je jedna od tipinih zvezda kakvih ima na desetine milijardi u naoj galaksiji. Ono je sferno uareno i gasovito telo, iji prenik iznosi 1,39x10(na6)km a srednja udaljenost od zemlje 1,495x10(na8)km.Temperatura na njegovoj povrini ima efektivnu vrednost od 5762K, dok prema sreditu sve vie raste dostiui, prema raznim procenama, vrednost od 8x10(na6) do 40x10(na6)K. Energija zraenja sunca definisana je donekle termonuklearnim reakcijama pri emu je najvaniji proces transmutacije vodonika u helijum. Prelaz od vodonika ka helijumu je slozeniji i nastaje indirektno, preko vie intermedijalnih tela. Najvei deo suneve energije se emituje u prostor u obliku elektromagnetnih talasa. Vei deo tih talasa se nalazi u vidljivoj i infracrvenoj, a manji u ultraljubiastoj oblasti spektra. Spoljni slojevi sunca (solarna atmosfera) se sastoje iz: fotosfere, hromosfere i korone. Najvei deo svetlosti dospeva na zemlju iz sfere sunca, koja se naziva fotosfera. Energija koju sunce izrui u vasionski prostor odgovara snazi od 3,5x10(na20)MW, a samo 1,75x10(na11)MW dospeva na zemlju. I pored toga to iznosi 15000 puta vie od svetske potronje energije iz svih primarnih izvora. Snaga sunevog zraenja na zemlji u toku zime je vea za 5,8% od snage zraenja leti. To je zato to je sunce, za severnu poluloptu blie zemlji zimi za oko 3% nego leti. Ukupni efekti zraenja energije su, ipak, leti vei za odgovarajua podneblja zbog due putanje sunca preko neba (dueg vremena trajanja obdanice). Osim godinjih, mesenih i dnevnih promena intenziteta sunevog zraenja na odredjenoj povrini zemlje, promene nastaju i u zavisnosti od meteorolokih uslova atmosfere, kao i ugla upada zraka na zemlju odnosno na povrinu do koje dospeva. Ukupno sunevo zraenje na povrini zemlje naziva se globalnim zraenjem, a sastoji se iz dve komponente: - Direktno zraenje predstavlja komponentu koja direktno dospeva na povrinu zemlje pri jasnom i neoblanom danu. - Difuzina komponenta je deo ukupnog zraenja koja se prilikom prolaska sunevih zraka kroz atmosferu rasipa zbog nailaska na estice vode, praine i drugih oblika aerozagaenja. U zavisnosti od doba godine i klimatskog podruja, difuzno zraenje premauje i 30 % od globalnog, te postaje znaajna komponenta Sunevog energetskog priliva. Intenzitet reflektovanog zraenja je u direktnoj zavisnosti od konfiguracije objekata i tla u okolini indikatorske povrine. Kod zelenih povrina koeficijent refleksije se kree u granicama od 0,2 do 0,3 to znai da reflektuju od 20 do 30 odsto Sunevog zraenja. Poseban oblik zraenja koje se detektuje na odreenu povrinu u ravni zemlje, nastaje reflektovanjem sunevog zraenja sa povrina iz okoline. Najznaajnija osobenost energije sunca je omoguavanje ivota, putem fotosinteze biljaka.

Zelene biljke mogu da uz pomoc suneve energije pretvaraju neorganske materije u organske (vodu i mineralne soli u ugljene hidrate, belanevine i masti). Time ujedno zapoinje lanac ishrane i odrava se ivot svih ivih bia na planeti. 3

Rezerve konvencionalnih izvora energije i negativne posledice upotrebe

U neposrednoj budunosti podmirivanje veeg dela potreba energije zadovoljavae se, uglavnom iz konvencionalnih oblika (ugalj, nafta i zemni gas). Budui da su navedeni oblici dar prirode i da se nalaze u ogranienim koliinama, to e u neposrednoj budunosti izazvati preraspodelu potronje (vie u korist uglja i zemnog gasa). Rezerve uglja su vrlo neravnomerno rasporedjene. Vie od 80% rezervi uglja nalazi se u SAD i dravama biveg SSSR-a. Tako bi dugorono i preveliko korienje uglja moglo mnoge zemlje dovesti u neeljeni poloaj. Ako se i predpostavi spremnost tih zemalja da bez ogranienja snabdevaju ostale drave ugljem, ostaje problem iskopa i prevoza potrebnih ogromnih koliina. Razvoj novih (alternativnih) izvora energije potreban je i zbog vrlo ozbiljnih uticaja na okolinu, koje ve izaziva dugotrajna upotreba fosilnih goriva. Zagadjenje atmosfere esticama pepela i proizvodima sagorevanja raznih primesa koje se nalaze u uglju, najvie sumpora, veoma je ozbiljan problem. Sumpor se moe odstraniti, iako to poskupljuje proizvodnju. Ostaje, medjutim, potencijalno ozbiljan, dugoroan problem, emisija ugljen-dioksida (CO2). Koliine su tolike da praktino reenje zadravanjem emisije nije zamislivo. Zadnjih deset godina svetski klimatolozi istrauju taj problem i upozoravaju da poveane koliine CO2 u atmosferi moe vrlo nepovoljno uticati na klimu. Masa i energija CO2 izaziva poremeaj vrlo osetljive prirodne ravnotee. Novi (alternativni) izvori energije treba da uine svet manje zavisnim od uglja i zbog mogueg, pa i sve verovatnijeg nepovoljnog delovanja CO2.

Alternativni izvori energije

Poslednjih godina sve je vei interes za alternativne energetske izvore, naroito za solarnu energiju. Nakon energetske krize 1973. godine, ljudi su postali svesni problema energije u budunosti. Da bi se energetska kriza uinila podnoljivom, potrebno je razviti nove izvore energije, delotvornije iskoriavati energiju, u skladu sa tim menjati nain ivota. Pored toga to su dostupni svakom i svima (u manjoj ili veoj meri) alternativni energetski izvori pri eksploataciji ili pri nekoj daljoj transformaciji imaju vrlo mali ili gotovo neznatan negativan uticaj po oveka i ivotnu sredinu. Ta osobina je vrlo znaajna upravo danas, kada je ivotna sredina sve vie degradirana, izmedju ostalog i ba neopreznim korienjem konvencionalnih energetskih izvora.

U alternativne energetske izvore moemo da svrstamo: geotermalnu energiju, energiju biomasa, energiju vodotokova, energiju plime i oseke, unutranju toplotnu energiju mora i okeana, energiju vetra i solarnu energiju.

Toplotna konverzija
Fizike osnove toplotne konverzije sunevog zraenja nalaze se u direktnoj apsorciji sunevog zraenja na ravnim kolektorima. Apsorbovana energija se pomou toplotnih vibracija materijala apsorbera i elektrona sa poveanom energijom prenosi na radni fluid solarnog sistema a preko ovoga na potronu vodu.

Slika 1. Apsorcija i refleksija sa apsorbera solarnog zraenja: 1. apsorber, 2. solarno zraenje, 3. reflektivno zraenje, 4. apsorbovano zraenje Koeficijent apsorcije sunevog zraenja predstavlja odnos zraenja koje je apsorbovala data povrina i ukupnog sunevog zraenja koje je palo na povrinu. Apsorcija zavisi od prirode materijala, talasne duine i upadnog ugla zraenja. Pod spektralno selektivnim povrinama (apsorberima) podrazumevaju se apsorberi koji imaju visok koeficijent apsorpcije sunevog zraenja (0>0,90) i nizak koeficijent toplotne emisivnosti (Z<0,20). Spektralno selektivne povrine za toplotnu konverziju sunevog zraenja treba da imaju dobre i stabilne optike i mehanike karakteristike, da su otporne na dejstvo atmosferskih promena i da su jeftine. Spektralno selektivne boje se sastoje od organskog vezivnog materijala i pigmenata koji je dispergovan u vezivnoj osnovi. Spektralna selektivnost boja zavisi od vrste sastojaka boje, njihovog odnosa u boji, granulacije pigmentnih estica, debljine prevlake, njene mikrohrapavosti itd. Koeficijent apsorpcije sunevog zraenja 0.85 0.97 0.95 0.95 0.90 Koeficijent emisivnosti 0.60 0.97 0.95 0.90 0.10

Grafit boja Mat crna boja Crna boja za grejna tela (piroksal) Specijalna crna boja za kolektore Spektralno selektivna boja (crni hrom)

Toplotni prijemnici sunevog zraenja

Prijemnici kod kojih se energija sunevog zraenja direktno transformie u toplotu su danas tehniki, tehnoloki i ekonomski najjednostavniji i najprimenljiviji za iroku upotrebu. U ovoj grupi se razlikuju dve osnovne vrste prijemnika u zavisnosti od temperaturnog nivoa radnog medijuma koji se u njima moe dostii: - niskotemperaturni prijemnici, i - visokotemperaturni prijemnici. U grupu niskotemperaturnih prijemnika spadaju svi prijemnici kod kojih se radna temperatura radnog medijuma kree u granicama do 200 stepeni C, ali najee ispod 100 stepeni C. Kod visokotemperaturnih prijemnika se sunevi zraci, zahvaeni sa vee povrine, koncentriu na neku manju povrinu, pri emu se, u zavisnosti od konstrukcije, ostvaruju temperature i do nekoliko hiljada stepeni Celzijusa. U zavisnosti od konstrukcije koncepcije prijemnika postoji niz podela prema odredjenim karakteristikama konstrukcije - oblika ili upotrebljenog materijala ali u ovom kontekstu one se dele na: - elementne prijemnike, i - integralne prijemnike. U pricipu postoje dve mogunosti za energetsko iskoriavanje Sunevog zraenja: - pretvaranje solarne energije u toplotnu, i - direktno pretvaranje u el.energiju. Prema konstrukciji i nainu rada, razlikujemo dve osnovne vrste prijemnika : ravne i fokusirajue. Sistemi za korienje suneve energije za zagrevanje mogu biti otvoreni sistemi ili solarni bojleri, zatvoreni sistemi i aktivni sistemi grejanja prostorija sunevom energijom.

Solarni kolektori za zagrevanje vode

Materijali koji imaju osobine crnog tela (potpuno apsorbuju sunevu energiju) pogodni su za izgradnju kolektora. Oni se mogu postavljati na krov (kao krovni pokriva), fasadu ili noseu konstrukciju. Stepen korisnog dejstva pri pretvaranju solarne energije u toplotnu je od 60 do 70%. Sastavni delovi kolektora su: kuite (od Al profila), termoizolacija (mineralna vuna debljine 50mm), apsorber (od Al lemela kroz koje su provuene bakarne cevi), stakleni pokriva debljine 4mm i ram kolektora (od Al profila). Ovo su neki tehniki podaci solarnog kolektora NAIS 80 firme Nisal iz Nia.

U sistemima za iskoriavanje suneve energije razlikujemo dva cirkulaciona kruga: primarni i sekundarni. U primarnom krugu, toplota apsorbovana u apsorberu kolektora se prenosi do izmenjivaa toplote (IT). Prenosilac toplote u primarnom krugu je najee smea vode sa 30-40% etilenglikola. U sekundarnom krugu se preko IT toplota predaje akumulatoru toplote, a odatle posredno ili direktno potroau, kao topla

sanitarna voda ili voda za grejanje prostorija. Meutim, moramo imati dodatni sistem za grejanje i toplu vodu, jer solarna energija nou i zimi ne moe zadovoljiti nae potrebe. Ugradnjom kolektora u startu imamo dodatne investicije, ali kasnije tedimo novac za gorivo ili elektrinu energiju. Tip kolektora izgleda ravne ploe proizvodi nie temperature i manje elektrine energije, dok vakumski model ima specijalna koncentrujua ogledala i mnogo je efikasniji! Cene su okvirno od 100 eura pa do 400 eura po komadu u Srbiji. U inostranstvu su daleko jeftinije. Ovaj sistem se isplati za neto vie od 2 godine. Procene su da bi solarna energija mogla podmiriti oko 5% energetskih potreba nae zemlje. Leti bi mogla obezbediti 80% potreba za toplom vodom, a zimi izmeu 35 i 50%. Sistemi za grejanje i toplu vodu mogli bi obezbediti 35% potreba u severnoj i centralnoj Evropi, oko 50% juno od Alpa, a na jugu Evrope ak 70%. Prema predvianjima ukupna povrina kolektora u EU dostii e 2010. cifru od 75 miliona km2, a u zemljama Evrope van EU jo 40 miliona km2. To znai da sadanja godinja prodaja treba da se udesetostrui, to odgovara ciframa od 2.5 milijarde godinje.

Ravni solarni kolektori

Ravni kolektori hvataju sunevo zraenje preko lima koji provodi toplotu, a naziva se apsorber. Izgradjen je od bakra ili aluminijuma. U limu su utisnute bakrene cevice kroz koje tee kolektorska tenost kojom se toplota prenosi do toplotnog rezervoara. Staklo na prednjoj strani kolektora, kao i toplotna izolacija na poledjini smanjuju nekorisne gubitke toplote. Namaz na kolektorskoj gornjoj apsorpcionoj povrini, bitno utie na poveanje aposorpcione sposobnosti kolektora. Uz nanos crno obojenog hroma i nikla, pojavio se i materijal zvan "tinox". Prednost mu je poveanje apsorpcione moci za otprilike 15 posto, a na lim se nanosi na ekoloki prihvatljiviji nacin (proces nanoenja sloja u vakuumu) nego to je situacija kod drugih metala koji se nanose galvanskim postupkom. Ravni kolektori mogu biti integrisani u krovite ili postavljeni u sanduk koji se montira na krovni pokrov. U principu, radi se o jednoj te istoj vrsti kolektora, a razlika je samo u postupku montae. Kolektori ugradjeni u krovite preporuuju se kod novogradnji jer se time smanjuju krovopokrivaki trokovi. Ravni kolektori monitraju se prvenstveno na krov, no ukoliko je krov previe pljosnat i nije okrenut prema jugu, kolektore je moguce staviti na krov garae ili drvarnice, ili ak integrisati u fasadu. Ukoliko kua ima zimski vrt okrenut prema jugu njegov krov je idealno mesto za solarne kolektore.

Princip funkcionisanja i delovi sistema

Solarni uredjaji za zagrevanje potrone vode sastoje se iz vie komponenti. Najvanija komponenta, a i najuoljivija, je krovni kolektor. Vie kolektora, prema potrebi, mogu biti spojeni serijski ili paralelno. Oni su deo zatvorenog krunog sistema tekue vode kojeg nazivamo kolektorski kruni tok. U njemu se nalazi tenost koja

sunevu toplotu s kolektora putem izmenjivaa toplote prenosi na bojler. Iz bojlera se direktno uzima topla voda prema potrebi. 7 Ukoliko nema sunca, vodu dodatno zagreva konvencionalni sistem za zagrevanje vode do eljene temperature. Automatsko delovanje sistema osigurava se uobiajenim armaturama koje se koriste u klasinim sistemima centralnog grejanja, odnosno grejanja sanitarne vode. Kolektori sa ravnom ploom prikupljaju solarno zraenje na apsorpcionoj ploi. Ova ploa je napravljena od termoplastinih polimernih kompozitnih materijala. Njihove osobine su:
- da su neotetive usled spoljanjih uticaja i klimatskih promena, - da su dugotrajne, - da su lako obradive, - da ne menjaju svoje termomehanike osobine tokom dueg vremenskog intervala, - da su male teine, - da su lake za montau, i da im se lako pristupa..itd. - da im je niska cena. Uz ravne ploaste kolektore, tipina instalacija za zagrevanje vode ili komforno grejanje ukljuuje cirkuliue pumpe, temperaturske senzore, automatske kontrolne prikljuke za aktiviranje cirkulacione pumpe i uredjaj za skladitenje toplote. Tipina ema solarnog kolektora izgleda ovako:

Cevni solarni kolektori

Cevni kolektori sastoje se od staklenih cevi u koje su uvueni uski metalni apsorberi. U cevi je vakum, ime se spreava povratno zraenje apsorbera, a time se stepen delotvornosti kolektora znatno poveava. Stepen iskoristivosti ovog sistema je cca. 35 posto vei nego kod ploastih kolektora, no i cena ovakvih kolektora je za cca. 70 posto vea od cene ploastih kolektora. Prednosti cevnog kolektora dolaze posebno do izraaja u vreme slabog sunevog zraenja i u sluajevima kad kolektor moramo montirati na mestima koja nisu idealna u odnosu na poloaj Sunca. Pokretanjem cevi

kolektor se moe montirati na razliitim mestima u uspravnom, horizontalnom ili kosom poloaju, a da se pri tome ne umanji njegova delotvornost. 8 Veliina i izbor kolektora i solarnog sistema vezani su za potronju tople vode potrebne po lanu domainstva. Tako se kod ravnih kolektora rauna na 1 do 1,5 kvadratnih metara kolektorske povrine po osobi kao i s kapacitetom tople vode od 80 do 100 litara po osobi. Uredjaj s cevastim kolektorom zbog bolje iskoristivosti moe biti 25-30 posto manji. Nepovoljne kosine i orjentacija krova izravnavaju se odgovarajuim "predimenzioniranjem" sistema. Potronja tople vode kao i predgrejavanje vode u sistemu centralnog grejanja zahtevaju u zavisnosti od udela u grejanju, za jednu porodinu kuu 10-15 kvadratnih metara kolektorske povrine i kapacitet rezervoara od 700-1500 litara.

Konceptualno razliite vrste kolektora (efikasniji od ravne ploe)

Novi trendovi: Low-Flow princip

Najnoviji solarni sistemi rade na Low-Flow principu. Tenost kolektorskog krunog toka i s malim protokom krece se izmedju kolektora i rezervoara toplote, pa se na vie mesta prikljuuje na rezervoar toplote. Sistemi koji koriste ovaj princip funkcioniu kao niz paralelnih kolektorskih tokova. Svaki pojedini tok zagreva samo jedan deo tenosti koja polako tee cevima i kolektorom. To omoguuje vee zagrevanje manjih koliina tenosti, a time i veu ukupnu koliinu tople vode. Ovde se ne greje celokupni sadraj tenosti kao kod konvencionalnih rezervoara ve se koristi i relativno slabo sunevo zraenje za zagrevanje dela kolektorske tenosti. Ovo znai smanjenu upotrebu konvencionalnog sistema za dogrevanje tople vode i utedu energije. Da bi se osiguralo delotvorno funkcionisanje ovakvog sistema nuna je besprekorna toplotna izolacija rezervoara i dovodnih i odvodnih cevi sistemu. Nedovoljna ili nekvalitetno izvedena toplotna izolacija rezultuje velikim gubitcima toplote koji odgovaraju efektu 2-3 kvadratna metra kolektorske povrine.

Proces proizvodnje ravnih solarnih kolektora

Donja zatitna ploa : Aluminijum debljine 0,5 mm Ram : Al profil debljine 2 mm Izolacija : Mineralna vuna tvrdo presovana debljine 40 mm

Izolacioni sloj je presvuen Al reflektujuom folijom

10 Al - profil specijalno oblikovan (patentno zatien) el. hemijski presvuen selektivnom prevlakom. Na preseku profila se moze videti da je debljina aluminijuma 2 mm. Solarni kolektor je prekriven staklom debljine 5 mm.

Pretvaranje solarne energije u elektrinu

Fotonaponske elije slue za direktno pretvaranje solarne energije u elektrinu sa veoma malim stepenom korisnog dejstva. One rade na pricipu fotoelektrinog efekta. Vrlo tanke ploice kristala silicijuma sa primesom arsena izloeni zraenju Sunca ponaaju se kao puluprovodniki spoj. estice svetlosti, fotoni, atomima silicijuma

izbijaju elektrone i kao rezultat imamo da se na jednoj strani poluprovodnikog spoja stvara viak negativnog, a na drugoj viak pozitivnog naelektrisanja usled ega imamo protok struje. Velika mana je nizak stepen iskorienja (oko 15%). Druga mana je tzv. niska energetska isplativost. Naime, izrada ovih elija zahteva specifino veliki utroak energetski najskupljih materijala (Al,Si,Cu) tako da je vreme vraanja uloene energije oko 20 godina. Ako je vek ovakvih ureaja manji od 20 godina ne moemo tvrditi da je ovo obnovljivi izvor energije. Njih ima smisla koristiti samo tamo gde je to jedini nain za snadbevanje el.energijom nekih izolovanih, vanih i skupih ureaja, kao to su kosmiki brodovi, geostacionarni sateliti ili udaljene metoroloke stanice, to se i upravo ini. Fotonaponske elije proizvode se tokom poslednjih decenija, zbog reavanja energetskih problema kosmikih programa, te se njihova cena smanjivala i sada iznosi oko 10 USD/W. Na ovaj nain je mogue obezbediti struju u objektima ili ureajima gde nije dostupna elektrina energija iz elektrine mree. To su najee vikendice ili kue u nepristupanim mestima, plovni objekti, karavan kuice kao i razni telekomunikacioni ili ureaji na planinskim vrhovima ili signalni ureaji du puteva. 11

Kolektor i rezervoar treba dobro uskladiti

Osnova dobrog delovanja sistema je dobra uskladjenost kolektora sa rezervoarom tople vode i izmenjivaem toplote. U rezervoaru tople vode nalaze se slojevi vode razliite temperature od dna (hladna voda) prema vrhu (topla voda) pa su stoga dobri rezervoari uski i visoki to omoguava optimalno delovanje i strujanje toplote. Topla voda struji prema vrhu rezervoara (odakle se uzima za potronju), pa je njena temperatura na vrhu vea im je rezervoar dui i ui. Ukoliko sunevo zraenje nije dovoljno, voda se dodatno zagreva sistemom konvencionalnog grejanja vode.

Postupci odravanja solarnih kolektora

Solarni kolektori predvieni su da rade na otvorenom prostoru u svim vremenskim prilikama. Poto nemaju pokretne delove, solarni kolektori se retko kvare ali je ipak potrebno periodino i preventivno odravanje zbog produetka eksploatacije i efikasnosti celog sistema. U osnovne postupke preventivnog odravanja kolektora spadaju: - Osnovno odravanje od strane rukovaoca, - Preventivni periodini pregledi, - Tehnika dijagnostika, - Traenje i otklanjanje slabih mesta, - Preventivne zamene delova, - Preventivne periodine opravke, - Popravljanje i obnavljanje delova kolektora i dr.

Ekonominost solarnog grejanja

Uz cenu sistema treba raunati i trokove izrade, ugradnje i prlagodjavanja sistema. Kombinovani sistemi centralnog grejanja su jasno, skuplji za cenu konvencionalnog sistema grejanja. Danas je cena energije iz solarnih sistema jo uvek via nego kod klasinih sistema zagrevanja no njihova velika prednost je ekoloka istoa sistema. Solarni sistemi za zagrevanje tople vode jednog doma u proseku tede 50-60% godinje potrebne energije. To znai, da se u leti konvencionalni sistem zagrevanja tople vode moe iskljuiti i time ukloniti tetna emisija gasova kao nusprodukt sagorevanja klasinih energenata. Kombinovani sistemi mogu, zavisno o sistemu, uobiajenu upotrebu gasa ili ulja smanjiti za oko 25 posto. To znai utedu od cca. 450 litara nafte ili 450 kubnih metara gasa, ali samo ako je kua dobro toplotno izolovana. Treba naglasiti da je solarno grejanje ekoloki najbolji sistem za zagrevanje (pripremu) tople vode i predstavlja vidljivi simbol ekoloke svesti vlasnika kue. Iskoristivost sistema je vea u podrujima s veom prosenom dnevnom koliinom sunevog zraenja, pa bi stanovnici primorja trebali posebno razmiljati o ovakvim sistemima. 12

Zakljuak
Iz priloenog se vidi da sve vea kriza energetskih izvora inicira primenu solarne energije za zagrevanje stanova i korienja tople vode za sanitarne uredjaje. Glavna pitanja koja zaokupljuju svakog budueg korisnika takvog grejanja su: - Da li kod nas ima uslova za takvu eksploataciju suneve energije? - Koliko e kotati i koliko e se utedeti? - ta je sa grejanjem u danima kada je oblano i slino? Moe da se kae da usled oslobadjanja energije sagorevanjem fosilnih goriva zemlja dobija suvie mnogo toplotne energije. Sve to prouzrokuje poveanje temperature na povrini zemlje. Treba iskoristiti takav izvor energije koji e biti neiscrpan a nee poveati temperaturu zemlje i njene atmosfere. S poverenjem moemo da kaemo da je takav izvor energija sunca.

13

LITERATURA

1. www.google.co.yu 2. Dr Tomislav M. Pavlovi, Dr Branislav D. abri, Solarna energetika 3. Slavia Djukanovi, Solarna energija, Ekonomski institut, Beograd 4. Jasmina M. Radosavljevi, Tomislav M. Pavlovi, Miroslav R. Lambi, Solarna energetika i odrivi razvoj 5. Energetski procesi i okruenje, slajdovi sa predavanja o solarnoj energiji

14

SADRAJ

Uvod...............................................................................................................................1 1. Energija.....................................................................................................................2 2. Suneva energija i sunevo zraenje.......................................................................3 3. Rezerve konvencionalnih izvora energije i negativne posledice upotrebe.....................................................................................................................4 4. Alternativni izvori energije......................................................................................4 5. Toplotna konverzija..................................................................................................5 6. Toplotni prijemnici sunevog zraenja...................................................................6 7. Solarni kolektori za zagrevanje vode......................................................................6 8. Ravni solarni kolektori.............................................................................................7 9. Princip funkcionisanja i delovi sistema..................................................................7 10. Cevni solarni kolektori...........................................................................................8 11. Novi trendovi: Low-Flow princip..........................................................................9 12. Proces proizvodnje ravnih solarnih kolektora....................................................10 13. Pretvaranje solarne energije u elektrinu...........................................................11 14. Kolektor i rezervoar treba dobro uskladiti.........................................................12 15. Postupci odravanja solarnih kolektora..............................................................12

16. Ekonominost solarnog grejanja.........................................................................12 17. Zakljuak...............................................................................................................13 18. LITERATURA......................................................................................................14