GENADIJ PETROVI MALAHOV

OSNOVNE ZAPOVESTI ZDRAVLJA

(PREVOD S RUSKOG)

BEOGRAD
2010.

SADRAJ
UVOD OSNOVNE GREKE, KOJE IZAZIVAJU OBOLJENJA OTKLANJANJE NEPOVOLJNOG UTICAJA OKOLINE I ZEMLJITA NA MESTU VAEG IVLJENJA Geopatogene zone Socijalna sredina Karmiki problemi MORALNOST (MORAL) PRVA ZAPOVEST ZDRAVLJA Vlastita ili individualna karma Karmiki odgovor i njegov trag u pameti oveka Kako pravilno sadrjstvovati s prostorom - Bogom Kako pravilno sadejstvovati s ljudima oko vas 77 PSIHIKA AKTIVNOST OVEKA DRUGA ZAPOVEST ZDRAVLJA Nastanak oveje svesti Prostorno-vremenski nivoi svesti (uma) oveka Psihika aktivnost oveka 9

13

29 29 44 53

57 68 71 75

79 79 85 96

FIZIOLOGIJA ORGANIZMA TREA ZAPOVEST ZDRAVLJA Postanak ovejeg organizma Glavni blokovi" spoljanjih manifestacija ivota i graa ovejeg organizma Konstrukcija (ureenje) spoljanjih manifestacija ivota s take gledita drevnih mudraca Konstrukcija (ureenje) spoljanjih manifestacija ivota sa savremene take gledita Karakteristike ivotnih principa Individualna konstitucija oveka Odreivanje vlastite konstitucija Promena ivotnih principa tokom ivota BIORITMOLOKI FAKTORI ETVRTAZAPOVEST ZDRAVLJA Dnevni bioritmovi Funkcionalna bioritmologija organizma Uticaj meseca na dnevne bioritmove Nedeljno-meseni bioritmovi Godinji bioritmovi Aktivnost organa i funkcija ovejeg organizma prema godinjim dobima SAVLADAVANJE KRIZA OZDRAVLJENJA PETA ZAPOVEST ZDRAVLJA Krize ienja Krize leenja Energetske krize Moralne krize

113 113 115 118 122 127 132 139 142

ZAKON OGRANIAVANJA I UVEBANOSTI FUNKCIJA OVEJEG ORGANIZMA ivot od zaea do roenja ivot od roenja do polnog sazrevanja Zreli period ivota Transformacija biosinteze u procesu ovejeg ivota Zavrni period ivota ZAKLJUAK

236 236 243 256 258 265 266

145 146 153 165 173 207 213

221 222 226 229 232

UVOD
Izuavanje drevnih tibetskih knjiga (konkretno ,,ud-i" - u Srbiji je izdata pod nazivom Tajne tibetske medicine) po budilo me je da napiem ovu knjigu. Materijal se u poetku izlae veoma kratko i namenjen je za otroumne (inteli gentne) ljude. Uz to, to mi omoguava da izdvojim glavno i da ne zbunim itaoca u narednom izlaganju teme. Sutina date knjige sastoji se u tome, da su osnovi ovejeg zdravlja duhovnost, psiha i fiziologija. Svaka od tih kom ponenti zahteva specifian pristup reavanju nastalih prob lema. Duhovnost je pridravanje moralnih zakona. Zdrav lje psihe moe se odravati ukoliko se ovlada znanjima o oblicima i radu svesti. Radi odravanja zdravlja fizikog tela treba poznavati osnove fiziologije oveka, uzimati u obzir i uvaavati njene zakone. Harmonina kombinacija svih kom ponenti omoguava oveku da se oslobodi bolesti i da due vremena sauva svoje zdravlje. Knjiga daje neophodna znanja o duhovnosti i radu na njenom usavravanju, psihologiji i njenim problemima, fiziologiji i njenim osobenostima. Svestran rad nad sobom nemogu je, ukoliko se ne pridravate osnovnih zakona zdravlja. Oni se sastoje u sledeem: O Covek ivi u Ogromnom ivom organizmu, kojeg mi nazivamo Bogom. Covek prihvata (shvata) Boga kao pros tor koji ga okruuje (Zemlja, biljke, ivotinje, ljudi, Kosmos). Sudbina i zdravlje oveka zavise od toga, kakav uticaj on ispoljava na taj Organizam. Da bi pravilno sadejstvovali s okolnim prostorom, treba da se pridravate religioznih normi.

Na taj nivo ivljenja uzdie se sudbina i karma svakog pojedinanog oveka. Iz toga proistie prvi i glavni zakon ivota i ozdravljenja: pravilno sadejstvovati s Bogom posredstvom religioznih i moralnih zakona. 0 Drugi zakon ozdravljenja glasi: kontrolii svoje vlas tite misli, emocije i elje; naui se da razlikuje, gde si stvaran, a gde - laan. Jedna od najvanijih komponenti ozdravljenja je usavravanje svesti. Misli, emocije, elje stalno uvlae oveka u jedne ili druge avanture, iskuenja, postupke. I loe je, ukoliko ovek ne moe da razlikuje sebe, stvarnog, od misaonog, emocionalnog ili senzibilnog procesa, koji se u datom trenutku odvija u njegovoj svesti. Najprostiji primer: iskuenje da neto ukusno pojede. Potinjavanjem ukusu, ovek jede bez ogranienja. Stalno prejedanje iza ziva gojaznost. Potinjavanjem emociji gneva, ovek podie ruku, a potinivi se oseaju sladostraa - ispoljava nasilje. Rezultat je, d a j e sve stoje uraeno na planu ozdravljenja precrtano neznanjem (neumenou) da radite sa vlastitim umom. O Svest, ili spoljanje manifestacije ovejeg ivota, je primarna tvorevina i rukovodi graenjem i funkcijama fizikog tela. U vezi s tim vano je znati, kako su formirane i kako del uju spoljanje manifestacije ivota. Graa i funkcija spoljanjih manifestacija ivota objanjavaju pojave, koje se javljaju u fizikom telu, i uz roke nastajanja raznih oboljenja. Iz saznanja o spoljanjim manifestacijama ivota proistiu i saznanja o individualnoj konstituciji oveka, njegovim fiziolokim i psihikim oso binama.

Trei zakon ozdravljenja glasi: upoznaj individualnu konstituciju i njene osobine; lei se i ozdravljaj u skladu s njenim osobinama. Treba znati, da ivotni principi, koji ine osnovu spoljanjih manifestacija ivota, starenjem oveka trpe promene. Zbog toga povremeno treba unositi odgovarajuu korekciju u pro gram ozdravljenja. O Rad sa fizikim telom je zavrna etapa programa ozdravljenja. Glavno na toj etapi je odravanje dovoljne koliine ivotne energije i stalnog procesa samoobnavljanja u fizikom telu. Razliite mere ozdravljenja izazivae u organizmu razliite uzvratne reakcije (kontrareakcije). Na to treba biti pripremljen. Prema tome, rad sa fizikim telom podinjen je sledeim zakonima ozdravljenja: etvrti zakon ozdravljenja, usaglaavati ivot i mere za ozdravljenje s biolokim ritmovima. Peti zakon ozdravljenja, krize ozdravljenja su prirodni deo procesa leenja i ozdravljenja. esti zakon ozdravljenja: deficit energije u organizmu je glavni uzrok, koji izaziva oboljenja i prevremenu sta rost. Sedmi zakon ozdravljenja: odravanje biosintetikih procesa na potrebnom nivou. Ukratko u ukazati kakve vas neprijatnosti oekuju, uko liko se ne pridravate nekog od navedenih zakona. Nepotovanje moralnih zakona dovodi do toga, da samoozdravljenje daje nitavan rezultat ili privremeno i ne znatno olakanje.

 Neznanje kontrolisanja svojih misli, elja i oseaja svodi na nulu sve postignute rezultate. Na primer, tokom nekoliko meseci znalakog (strunog) rada na ozdravljenju postigli se eljeni efekat. Meutim nastupa sledei praznik, jubilej, roendan i vi se potinjavate iskuenju ukusa i mno go jedete, pijete. To se posebno uoava posle gladovanja. Rezultat je da se sve bolesti ponovo javljaju. Ozdravljenje i leenje bez uzimanja u obzir vlastite kon stitucije dovodi do toga, da posle kraeg ili dueg perioda poboljanja nastupa postepeno pogoranje zdravlja; posle primene jedne ili druge terapije ozdravljenja, preduzetih mera, stanje zdravlja se naglo pogorava. U prvom sluaju vi ste pravilno poeli sa leenjem, ali ste, produavajui sa leenjem, neprimetno suvie pobudili suprotne ivotne prin cipe. U drugom sluaju odmah na poetku ste zaotrili situ aciju, stimuliui ionako prepobueni ivotni princip. Usaglaavati svoj ivot s biolokim ritmovima. Ukoliko to ne radite vi naruavate i razarate bioloke procese u orga nizmu. Leenje e u tom sluaju davati krajnje neznaajne i nestabilne rezultate. Krize ozdravljenja ukazuju na to, da primenjene mere leenja i ozdravljenja dobro utiu na vas i izleenje e nas tupiti brzo. Njih se ne treba bojati, ve ih treba prihvatiti i znalaki sprovoditi. Deficit energije u organizmu javlja se u sluaju kada ivite stihijski" (neorganizovano), neredovno i nepravovre meno sprovodite program leenja. To spreava da postignete stabilan efekat leenja. Odravanje biosintetikih procesa na potrebnom nivou mogue je samo pri redovnoj primeni sredstava za leenje.

Ukoliko to ne radite, doi e do prevremenog starenja orga nizma. Pri tanom pridravanju tih zakona moete stei eljeno zdravlje i sreu.

OSNOVNE GREKE, KOJE IZAZIVAJU OBOLJENJA

Mnogi ljudi ele, da ih izlee drugi ili da se to uradi pomou nekog instrumenta, ne priznavajui svoju krivicu i ne trude se da pronau svoju greku, koja je uzrok njihove bede" Z. Osava Zato ovek oboljeva, u emu se sastoji njegova krivica, kakve greke on pravi? Da bi odgovorili na ta pitanja tre ba da se obratimo vlastitom umu. Zdrav um informie, da ovek ivi u sredini koja ga okruuje, da ima svest i fiziko telo. Shodno logici stvari, moe se zakljuiti, da se bolest javlja usled nepovoljnih promena u okolnoj sredini, svesti ili fizikom telu. Krivica oveka sastoji se u tome, to su nepovoljne promene posledica greaka koje on ini tokom nekog vremenskog perioda u sadejstvu s prostorom oko nje ga, nepravilnim razmiljanjem ili nepotovanja fiziologije organizma. Kakve greke kod oveka izazivaju jedno ili drugo obolje nje? Da bi odgovorili na to pitanje, treba znati, makar nakra tko, na koji nain okolni prostor utie na organizam oveka,

osobenosti misaonog procesa, promena koje se deavaju u fizikom telu oveka. Naveu oigledne primere. Prostor koji okruuje oveka moe uticati na njegovo zdravlje posredstvom sledeih faktora: O Osobenosti klime. Hladnoa, toplota, vlanost, vazduna strujanja (vetar) i njihove razliite kombinacije na vie naina utiu na zdravlje oveka. Postoje tetni i povo ljni klimatski uslovi za ivljenje, tetna i povoljna godinja doba. U datom sluaju krivica oveka u nastajanju oboljenja sastoji se u tome, to on ivi u tetnim klimatskim uslovima za zdravlje. Primer. Zena, koja boluje od bronhijalne astme. Bolest joj se javila pri promeni mesta boravka - iz suve stepske klime u vlanu morsku klimu. Leenje ne pomae. Kratkovremeni odlazak u prethodno mesto ivljenja dovodi do poboljanja linog oseanja bez leenja lekovima. Jo jedna greka, koja izaziva oboljenja: neblagovremeno suprotstavljanje nepovoljnim faktorima godinjih doba. Primer. U prolee i u jesen, posebno kada je hladno, vlano i vetrovito vreme, esto se javljaju oboljenja izazva na prehladom. Ona se mogu spreiti, ukoliko se primenjuju terapije, koje neutralizuju tetan uticaj nepovoljnih faktora. Hladnoi se treba suprotstavljati toplim terapijama, vlazi - suvoom, vetru - vodom ili uljima (primena toplih kupki, utrljavanje maslinovog ulja u kou). 0 Energetske osobenosti lokalnog zemljita. Postoje geopatogene zone, ivljenjem u kojima se javljaju jedna ili druga oboljenja. U zavisnosti od kvaliteta energije, koja se ispoljava u jednoj ili drugoj zoni, njih dele na dve velike grupe - prirodne i tehnogene. Prirodne geopatogene zone

- geobioloka mrea (GBM), vodeni tokovi, pustoi, isparavanje raznih gasova i slino. Tehnopatogene zone - viso konaponske linije za prenos elektrine energije, podzemni kolektori, metro, radio i televizijske stanice, osobenosti izgradnje i slino. Primer. Ket Bahler (Austrija), naunica iz oblasti bioenergologije 20 godina je izuavala uticaj geopatogenih zona (GPZ) na oveka. Ona je ukupno ispitala oko 11 hiljada lju di, meu kojima 6 hiljada odraslih, 3 hiljade tinejdera i 1,5 hiljadu beba iz 14 zemalja sveta. Prema njenim podacima, 5% ispitanika, koji su se nalazili u geopatogenoj zoni, bili su podloni oboljenjima. Patologija kod ljudi, koji su se due vremena nalazili u GPZ, veoma je raznovrsna - od lakih psihikih poremeaja do onkolokih oboljenja, infarkta, insulta, difuzne skleroze i slino. Pojam energetske osobenosti zemljita" moe se primeniti na vau sobu, stvari, odeu. U zavisnosti od toga, kako je vaa soba smetena u odnosu na strane sveta, kakvog je oblika, u njoj se nalaze posebne energetske kondenzacije - snopovi geobioloke mree. Ukoliko, na primer, preko vaeg kreveta prolazi negativni energetski snop, tada e loe uticati na vae zdravlje. Ako se u vaoj sobi nalazi mnogo vetakih materijala - na podu vetake pokrivke, nametaj od iverice (lepljivi materijal - hemijska materija), tkanina sa velikim sadrajem vetakih vlakana, - to je nepovolj no za zdravlje. Ukoliko se nalaze predmeti od roga, kosti, koljki - to je takoe minus za vae zdravlje. Domae biljke i ivotinje, u zavisnosti od vrste, mogu jako negativno delovati na zdravlje oveka. Slike, sitne izraevine (rukotvor ine, biuterija), knjige, u zavisnosti od informacija i energije

sakupljene u njima, mogu pozitivno ili negativno uticati na lino oseanje oveka. Rublje, odea, ukrasi mogu energetski pothranjivati, jaati organizam, suprotstavljati se tetnim uticajima okoline ili, obrnuto, pojaavati njihovo ruilako (razorno) dejstvo. Ignoriui te faktore, ovek sebe postavlja u takve uslove, koji neminovno dovode do pojave ozbiljnih oboljenja. Ekoloka situacija. Pojam ekologija" podrazumeva kvalitetno stanje vazduha, vode i zemlje. Ukoliko normalne karakteristike vazduha, vode itd. poinju da se menjaju, to se negativno ispoljava na zdravlje oveka. Na primer, kod ljudi koji rade u rudniku i udiu vazduh, koji sadri ugljenu prainu, vremenom se javljaju oboljenja plua. Na zemlji zatrovanoj hemikalijama raste voe i povre zasieno ni tratima, ija upotreba izaziva najraznovrsniju patologiju. Trave, ubrane oko autoputeva, sadre veliku koliinu olova, pa leenje" sa njima izaziva suprotan efekat. Glasan um u proizvodnim halama, puenje na javnim mestima i slino slabe oveji organizam i ine ga podlonim na oboljenja. Sve te faktore treba otkloniti, da bi se povratilo izgubljeno zdravlje. Bioritmoloke osobenosti. Smatra se da Priroda pos toji sama po sebi, a ovek - odvojeno od nje. To je velika zabluda. oveji organizam potinjen je svim informaciono-energetskim oscilacijama, koje se deavaju u Kosmosu. Magnetne bure na Suncu utiu na zdravlje i raspoloenje oveka. Lunarni ciklusi utiu na procese, koji se odvijaju u enskom organizmu (kod mukaraca to nije tako uoljivo). Smena dana i noi takoe ispoljava dejstvo na rad svih orga na i sistema. Vie od toga, Priroda zadaje ritmove njihovim funkcijama: odreeno vreme svojom energijom povoljno

utie na tok odgovarajueg biolokog procesa. Ukoliko se ti ritmovi narue, dolazi do poremeaja, komplikacija, a zatim se pojavi bolest. Posledice greaka, nastalih usled iskuenja i elja (da se due spava, da se dobro pojede uvee itd.) su stvaranje krivice pred svojim organizmom, ruenje veza sa Prostorom. Ljudima koji ive slinim nainom ivota obezbeeno je prevremeno starenje organizma. Moralnost i fini prostorni nivoi". Pod finim pros tornim nivoima" podrazumevaju se posebne informacionoenergetske strukture, koje prodiru kroz Kosmos. (Smatram, da deo tih informaciono-energetskih struktura, ostavljajui svoj trag na zemaljskoj povrini, stvaraju geobioloku mreu.) Te strukture se delimino razaraju usled dejstva iroko rasprostranjenih radio i televizijskih veza. U jo veem stepenu one se razaraju usled haotinog, negativnog razmiljanja oveka. Sve to izaziva masovne psihoze - kraj nje tetne pojave za zdravlje i ivot ljudi. One se javljaju u vidu modnih zanosa (entuzijazama), fanatizma, terorizma, agresije. Normalna informaciono-energetska struktura prostora" veoma je zagaena radio i televizijskim talasima, mislima, povezanim s agresijom, prodrljivou, uivanjem, patnja ma i nezadovoljstvom. Zato nije udno, da u elom svetu, ak i u materijalno naprednim zemljama, ljudi boluju i mue se. Ljudi protiv Prirode, koja im daje ivot, ine jednu greku za drugom i njihova krivica se nagomilava, prenosei se na plea novih pokolenja. Retko ko to shvata, a sve manje je ljudi koji poinju da ive na drugi nain. Da bi se izbegle te greke, treba reavati moralne probleme.

Savetujem vam da se oprezno i paljivo odnosite prema Prostoru, da ga ne izobliavate loim mislima i eljama. Ob rnuto, himna, uzviena pesma i sluenje njemu pomoi e vam da ne samo steknete zdravlje, ve i da resite mnoge druge probleme. Primer. Na Zemlji ivi jedinstvena srena narodnost Hunze, koji ne znaju za bolesti, a proseni ivotni vek im je 110-120 godina! Oni ive veoma bedno; oni na kraju zime - poetkom prolea gladuju. Gde oni ive praktino nema vegetacije - brda (planine), kamenje, malo trave, bunovi, kaj sije. Vode ima veoma malo, pa se poslednje hunze ne ku paju i nemaju kupatila (banja). Narod je nepismen prema naim shvatanjima - ne znaju ni da piu, ni da itaju. Svi lanovi porodice ive u bednim, slabo zagrejanim kuama. Deca sve vide, ta rade odrasli,- to im nije zabranjeno, to je prirodan ivot. Oni meusobno nemaju tajni, niti ta kriju od suseda (komija). Oni veinu vremena provode pod ot vorenim nebom, kombinujui rad i igre. Bez obzira na takve uslove ivota, oni se uvek raduju i vesele ivotu. U kontaktu sa zemljom rukovode se principom krunog kretanja: oda kle su ubrali produkat za ishranu, tu polau i otpad od nje ga. Rezultat je, da se taj deo zemlje ne iscrpljuje. Kod njih nema podele imovine, a zemlja im nije potrebna ni da im je besplatno date. Neoptereenost, odsustvo prodrljivosti, neprijateljstva, paljiv odnos prema Prirodi daruje im zdrav lje, srean i dug ivot. To je zapanjujui efekat moralnog ivota. 0 Paralelni svetovi. Prostor koji okruuje oveka nase ljen je kako vidljivim i opipljivim biima (virusi, mikrobi, biljke, protozoe, insekti, vodozemci, ivotinje), tako i nevi dljivim i neopipljivim u obinom smislu.

Svima je poznato, da niz vidljivih i opipljivih bia na or ganizam razmatra" s take gledita da li je to za jelo - i nita vie. Nas ele da pojedu" virusi i bakterije, razliiti paraziti (sve mogue protozoe, crvi i insekti) i mesoderi. ovek je prinuen da se od svega toga stalno (od virusa i bakterija) ili povremeno (od velikih mesodera) titi. Slina agresija na oveka uoava se i od strane bia", koja imaju samo en ergetsko telo". Meu njima postoje svoji udavi, krokodili, vukovi, lavovi i tigrovi", kojima je potrebna ivotna energija za ishranu, a isto tako visoko razumna bia, koja nas mogu koristiti, kao to mi koristimo domae ivotinje. Od njih se takoe treba znati zatititi. Moda vi itate ove redove s nepoverenjem (sumnjom), smatrate, da se to ne moe desiti vama. Na svakom spolja zdravom" oveku ivi ogromna koliina materijalnih paraz ita, a postoji i nita manja koliina energetskih parazita. Osobenosti misaonog procesa. Govorei o misaonom procesu, mi u oveka unosimo" njegove temelje (primarnu osnovu) - informaciono-energetsku strukturu, koja nam je poznata kao svest. Svest oveka obino se razmatra kao celokupno ispoljavanje ulnih organa, uma i karaktera. U stvari, to je krajnje pojednostavljena karakteristika. Svest oveka, kao poseb na informaciono-energetska struktura sadri u sebi auru (omota oko fizikog tela u vidu jajeta), holografsko telo (svetlosni ablon, kojim se popunjava fiziko telo), ivotne principe Sluzi, ui i Vetra, ulne organe, memoriju, um, osobenosti karaktera, nadograenu (zaraenu) karmu i niz drugih kvaliteta. Meutim glavna osobina svesti, kao informaciono-energetske strukture, je u tome, stoje ona mnogo jaa" i postojanija od fizikog tela. Setite se, koliko puta

ste zadobijali razliite ranice i ogrebotine, i sve to je bilo obnovljeno prema ablonu holografskog tela. Da bi bolje predstavili informaciono-energetske strukture svesti, uporedimo svest sa magnetnim poljem. Moe li se videti magnetno polje, njegova struktura? Ne. Ali kada se u magnetno polje unesu eljezni opiljci, oni formiraju odreeni oblik, na osnovu kojeg moemo suditi o njegovoj informaciono-energetskoj strukturi. Primitivno govorei, magnetno polje je svest oveka, a eljezni opiljci u njoj - fiziko telo. Poimo malo dalje. Na eljezne opiljke u magnetnom po lju moe se fiziki uticati: razruiti oblik, kojeg su oni zau zeli pod dejstvom linija sile (silnica) magnetnog polja. im prestane fiziko dejstvo, eljezni opiljci ponovo formiraju stari oblik. To govori o tome, da se na magnetno polje isto fiziki ne moe uticati. Meutim ukoliko se tom magnetnom polju prinese drugo magnetno polje, tada e se usled nji hovog uzajamnog dejstva oblik promeniti. Odavde se moe izvui jednostavan zakljuak: na magnetno polje se moe uticati samo magnetnim poljem. Vratimo se svesti i misaonom procesu u njoj. Iz prethod nog izlaganja ustanovili smo, da svest predstavlja posebne informaciono-energetske strukture. Miljenje oveka zas novano je na tim strukturama i upotrebljava njihovu ener giju. Ono se moe uporediti sa malim magnetnim poljem u velikom magnetnom polju. Pojava malog magnetnog polja u velikom ukazuje na to, da su kompaktnost, stabilnost i snaga velikog magnetnog polja oslabljeni. eljezni opiljci, koji su ranije zauzimali oblik velikog polja, izobliili su se pod uticajem malog polja. Prema tome, jaki i/ili dugotrajni misa oni procesi ruilaki deluju na strukture svesti, a preko njih - na fiziko telo. Uzbuenja, preivljavanja, strahovi, velika

radost ostavljaju nepovoljne tragove" u organizmu. To se pojaava time, stoje njihovo energetsko dejstvo mnogo jae od fizikog. Na taj nain, oveji um je glavni krivac" i ruilac vlastitog organizma. Zakljuak: treba priznati i odstraniti greke u oblasti miljenja i emocija. To za vas niko drugi nee uraditi. Promene, koje se deavaju u fizikom telu. Pored toga, to na oveka utie prostor koji ga okruuje i misaoni pro ces, u njemu samom odvijaju se vlasi ti ti procesi. Od njiho vog funkci oni sanja takoe zavisi zdravlje oveka. Osobenosti procesa ivotne aktivnosti u organizmu sva kog konkretnog oveka su: O Svi procesi u ovejem organizmu zasnovani su na tri ivotna principa - Sluzi, Vetra i ui. ivotni princip Sluzi - svi materijalni elementi, koji sainjavaju fiziko telo i utiu na njegovu vrstou". U njih spadaju: kosti, tetive, miii, tkiva, unutranji organi, tenosti, elije tela i hormonalni sistem, koji upravlja pro cesima grae i obnavljanja organizma. ivotni princip Vetra - svi procesi, koji u organizmu ost varuju neko kretanje. U njih spadaju: misaoni i nervni pro cesi, kontrakcije srca, disajni pokreti, kretanje krvi, limfe, meutkivne tenosti, peristaltika creva, kretanje u svakoj eliji, brzina bilo kojih biolokih procesa. ivotni princip ui - toplotne, probavne, imune, inte lektualne i druge cepajue" sposobnosti organizma. Smatra se, da su ivotni principi Sluzi i Vetra - antago nisti. Ukoliko prvi stvara fiziko telo, tada ga drugi razara. Ravnotea tih ivotnih principa podstie normalan tok pro cesa obnavljanja organizma. Ukoliko preovladava ivotni princip Sluzi, tada se ovek popravlja, postaje sporiji, svi

procesi u organizmu se usporavaju. Preovladavanje ivotnog principa Vetra dovodi do mravljenja, lakoe u organizmu i aktivnog toka procesa ivotne aktivnosti. ivotni princip ui nalazi se ,,u sredini" i upravlja svim biolokim procesima. Sluz usporava te procese, a Vetar ih ubrzava. Prekomerno pojaanje ui izaziva razlaganje vlastitih tkiva organizma, a smanjenje - nesposobnost probavnog trakta da razlae hranljive materije. Proporcije ivotnih principa kod svakog oveka su st rogo individualne. Taj faktor lei u osnovi individualne kon stitucije oveka. Na primer, jedan ovek ima 50% ivotnog principa Sluzi, 20% - Vetra i 30% - ui. To uslovljava njegovu masu (teinu) i oblik (figuru) tela, osobenosti biolokog rada organizma, nain razmiljanja, karakter, navike i sklonosti, a isto tako predodreuje specifinu sla bost organizma i sklonost odreenim oboljenjima. Ukoliko ovek ima druge proporcije ivotnih principa (na primer, Sluzi - 20%, Vetra - 50% i ui - 30%), tada se sve (masa i oblik tela, bioloki rad organizma, nain razmiljanja itd.) korenito menja. I sve mere leenja (ozdravljenja), koje povoljno utiu na oveka u prethodnom sluaju, kod oveka ovog konstitucionog tipa su tetne i razorne za njega. lako su ivotni principi dodeljeni oveku u odreenoj individualnoj proporciji, oni se ravnomerno (ritmino) menjaju tokom ivota i naglo - u zavisnosti od oscilacija godi njih doba. Ukratko emo to razjasniti. Ravnomerna promena ivotnih principa zasnovana je na tome, to u prvoj treini ovejeg ivota organizam dobro zadrava vodu. Voda spada u ivotni princip Sluzi i pojaava ga. U drugoj treini ovejeg ivota smanjuje se sposobnost organizma da zadrava vodu. Grubo govorei, zagrevanje

manje koliine vode sa istom koliinom toplote izaziva po dizanje temperature. To izaziva pojaanje ivotnog principa ui i delimino Vetra. U poslednjoj treini ovejeg ivota organizam jo u veem stepenu gubi sposobnost dranja vode, ali i stvaranja toplote. Organizam starijeg oveka posta je suv i hladan. Upravo to ukazuje na pojaanje ivotnog principa Vetra. Pojaanje i slabljenje ivotnih principa tokom ivota dovodi do pojave specifinih starosnih oboljenja. U prvoj treini ivota ljudi, uglavnom, boluju od oboljenja izazvanih prehladom. U drugoj treini - eludanih (irevi, goruica) i psihosomatskih oboljenja (jake i neuravnoteene emo cije slabe organizam). U poslednjoj treini ivota javljaju se oboljenja, vezana za smanjenje toplotnih sposobnosti i dehidracije organizma - srano-vaskularna, slabo varenje, taloenje soli, teka pokretljivost zglobova, slabljenje imu niteta. Nagle, sezonske oscilacije aktivnosti i pojaanja ivotnih principa zasnovani su na tome, da hladno i vlano vreme pojaava ivotni princip Sluzi, suvo, hladno i vetrovito pojaava Vetar, a arko i suvo vreme - pojaava u. Zato nije nita udno, to su pri kiovitom i vlanom vremenu uestala oboljenja izazvana prehladom; za vreme arkog i suvog godinjeg dobajavljaju se eludano-crevni i psihiki poremeaji; pri suvom, hladnom i vetrovitom vremenu stradaju srce, probava, zglobovi i miii. Krivica oveka se sastoji u tome, to on ivi ne uzimajui u obzir vlastitu konstituciju, ne koriguje pojaane ili osla bljene ivotne principe merama leenja, usled ega oboleva od oboljenja, prema kojima ima najvee sklonosti.

Te osobenosti procesa ivotne aktivnosti u ovejem or ganizmu su najglavnije. Pored toga, normalan rad organizma umnogome zavisi od njegove unutranje istoe, pravilne ishrane, optimalnog reima fizikih optereenja i odmora. Pri emu se rad u tom smeru treba planirati i odvijati uzi manjem u obzir individualne konstitucije oveka. Primer. Imam 43 godine. Lekari su smatrali, prema recima roditelja, da ja nisam stanovnik ovog sveta. {Glavno je, da vi sami to ne smatrate.) Odrastao sam kao krljav, boleljiv deak. Nabavio sam sve Vae knjige. Od 1. septembra poeo sam da istim organizam od ljake. Sproveo sam nekoliko 24satnih gladovanja, a zatim - potpuno suvo trodnevno glado vanje. Bio sam zapanjen time, koliko se svakojake neistoe nalazilo u meni. Prilikom drugog trodnevnog gladovanja (na 4 sata pre zavretka) nekoliko puta padao sam na pod. Poelo me je griti i upati, pri emu se to deavalo pri potpuno jas noj svesti. Zakljuio sam, daje poelo ienje spoljanjih manifestacija ivota. (Ozbiljnijiproblemi sa zdravljem uvek su povezani s problemima u spoljanjim manifestacijama ivota. I oni su ozbiljniji, ukoliko se ispoljavaju kod tako kratkih rokova gladovanja. Meutim to i ukazuje na to, da upravo gladovanje najbolje deluje na te probleme.) Tri puta sam istio jetru, dva puta sam istio zglobove i or ganizam od soli lovorovim listom. Rezultati su zapanjujui. Prvo, postao sam gipkiji, radim takve gimnastike vebe, kakve nisam mogao raditi ni kada sam imao 16 godi na ivota. Praktino mi je iezla osteohondroza. Komplikacije su bile sledee: na kimi na donjem delu lea stvorilo mi se masno tkivo; oko vrata mi se stvorila krasta, koja je ve prola; masno tkivo se takoe pomalo smanjuje. Smrao sam, ranije

sam nosio odelo veliine 54, a sada nosim 48. Fizike vebe sam radio u kompleksu sa motivacijama za zdrav ivot aka demika Sitina. (Emocionalno-voljne motivacije su efikasan metod leenja. Savetujem da ihprimenjujete redovno.) Sada sam teak 70 kilograma, arterijski pritisak mi je 110/70, a puis - 64. Jednom meseno vrim potpunu analizu krvi, analize su dobre, kardiogram srca je normalan. (Ne bih vam savetovao da idete u bolnicu iz razloga, to je to mesto gde je velika koncentracija boli i patnji ljudi. Zato da se utapate u takvu atmosferu, da privlaite na sebe njenu nega tivu?) Svi, koji me poznaju, interesuju se, kako sam postigao tako zapanjujue rezultate; svima sam preporuio Vae knjige. Vebe su promenile ne samo moje fiziko telo, ve i unutranji ivot. Promenio mi se karakter, postao sam strpljiviji i paljiviji u kontaktu s ljudima, nauio sam da se kontroli em, postao sam vernik". (Istinsko izleenje je pot puna promena oveka. Bolesti se raaju, uglavnom, naim nerazumnim navikama i eljama. Upravo nas one vode pre ma odgovarajuem nainu ivota. Promenivi svoje navike i elje, mi menjamo i nain ivota. Eto u emu je sutina.) Na kraju svake moje knjige navodim svoju adresu i mo lim itaoce da sa mnom razmenjuju rezultate samoizleenja; delimino objanjavam greke, nastale potekoe, dajem preporuke (od savremenih autora slino niko ne radi). Prema tome, ja sam stalno u toku toga, kako deluju metodi leenje koje sam opisao (ali to ne znai da sam ja njihov autor). I znate, ta me najvie zauava u negativnim ocenama? Bavei se samoozdravljenjem, ljudi idu linijom manjeg ot pora (obino poinju s urinoterapijom), ne uzimajui u obzir osobenosti individualne konstitucije i pri prvim simptom-

ima krize ienja ili ozdravljenja oni se preplae, sve ba caju i ure u bolnicu. Lekari, sa svoje strane, ne shvatajui sutinu procesa ozdravljenja, krstili su to poboljanje po Malahovu". Evo jednog takvog pisma. Tekst pisma ispisan je kurzivom, a moja objanjenja - obinim iftom. Uvaeni Genadij Petrovi, kupila sam sve vae knjige i htela sam da obnovim zdravlje, ali nita nisam postigla. Ove godine napunila sam 60 godina ivota. (Kod te ene u vezi sa starosnim dobom treba da su u organizmu jako izraeni vetroviti" simptomi. Tako, sa starenjem stvrdnjavaju se zidovi krvnih sudova, to moe izazvati poveanje krvnog pritiska.) Prijavljena sam i leim se u dispanzeru hipertonija. Rezultat oboljenja je da su se pojavili problemi sa srcem: uestalo lupanje srca i hipertrofija leve srane komore. (Vidite, kako jedan problem raa drugi. A u emu je primarni uzrok - nejasno je. Mogue, zagaena jetra, to izaziva venozni zastoj; da bi ga probili", poveava se arteri jski pritisak.) Oseam se veoma loe, pritisak mi je 250/150 i 230/140. Svakog dana uzimam lekove - protiv pritiska i srane. Ukoliko ne uzmem odreenu koliinu tableta, priti sak mi se naglo poveava. Dva puta sam leala u bolnici. Veoma loe spavam, nou mi se naglo podie pritisak, srce poinje uestalo da lupa i javlja se bol u srcu. Poinje kriza, pozivam hitnu pomo " ili sama neto preduzimam. (Najverovatniji uzrok povienog arterijskog pritisak je napregnutost u spoljanjim manifestacijama ivota oveka, koje ja nazivam sveu u irem smislu rei. Primarni uz rok sline napregnutosti vezanje za neko jako emocionalno preivljavanje, od pre nekoliko godina. To je ostavilo svoj trag u vidu koljke", koja provocira podizanje pritiska.)

Tri meseca pohvala sam se hladnom vodom (prema Iva novu), ali sam samo zube prehladila. Leila sam se kapima Zubickih, ali nije pomoglo. (Slini izleti-eksperimenti, bez poznavanja mehanizma dejstva lekovitih terapija, mogu naruiti zdravlje. Hladna polivanja jako tonizuju organizam, a njega, obrnuto, treba - opustiti.) U vaim knjigama je napisano, da za vreme leenja le kov ima ne treba primenjivati urinoterapiju, ali sam ja pokuala da se leim urinoterapijom. (Upravo taj nain" leenja ja nazivam ii putem najmanjeg otpora".) Popila sam svoj urin i javilo mi se jako povraanje. (To ukazuje na izopaenost unutranje energije organizma i zagaenu je tru. U normalnom organizmu urin se brzo asimiluje u krv. eludano-crevni trakt ga ne osea".) Zatim sam poela da pijem urin unuke (15 godina). U poetku sam se klistirala sveim urinom i nekoliko puta - ukuvanim do 1/4 prvobitne zapremine. Pila sam po 100-200 grama urina dnevno oko 15 dana. Jo sam se masirala ukuvanim urinom od 11-13 sati, takoe nekoliko puta. Nita nije pomoglo, ta da radim? A kako su ti ljudi, to su se izleili (primeri iz vaih knjiga) - oni su bili bolesni, znai, uzimali su lekove, i urin im je ipak pomogao. Ja nisam shvatila, iji su oni urin uzimali: svoj ili tui? Pomozite mi, molim vas, savetom. (Sve, stoje radila ta ena na planu leenja, nije uticalo na primarni uz rok hipertonije. Da, primarni uzrok nam nije poznat, ali nam je poznato nekoliko varijanti od ega se on moe javiti. Zato treba uraditi sledee: * istiti spoljanje manifestacije ivota pomou odgo varajueg metoda i posmatrati ta se deava. Oistiti jetru i posmatrati ta se deava.

Primenjivati razliite metode za oputanje, autogeni trening, vrue kupke, saunu sa parom - posmatrati ta se deava i ta pomae. r Promeniti ishranu, primeniti gladovanje, ukoliko je to f potrebno. Neto od nabrojanog obavezno e pomoi. Uspeh uvr ujemo pomou mirnog naina ivota i razumne motorne aktivnosti.) Stalno me je bolelo grlo, nisam mogla da popijem ni dva gutljaja hladne vode. Isprala sam grlo urinom, sada bez bojazni pijem hladnu Pvodu. Na desnom tabanu imala sam mamuzu, nekoliko puta sam parila noge u toplom urinu i sada ne oseam bolove pri hodanju. (U navedenom sluaju postignut je efekat leenja zato, to je bolesnica u prvom sluaju kiselim svojstvima urina spreila trulene procese u grlu, a u drugom - toplotom i rastvarajuim svojstvima urina odstranila soli.) Ali eto ne mogu da izleim pritisak. Pomozite mi, molim vas, ukoliko moete. Spotovanjem Ga lina P, Ub-ajina, grad Nikopolj. Preporuka: potpuno proitajte tu knjigu. Pristup leenju mora biti kompleksan, sa svih pozicija. Samo u tom sluaju garantovan je stabilan rezultat.

OTKLANJANJE NEPOVOLJNOG UTICAJA OKOLINE I ZEMLJITA NA MESTU VAEG IVLJENJA

Leenje je beskorisno poinjati na geopatogenom zemlji tu i u nepovoljnom, a ponekad i neprijateljskom okruenju. Osim tete za vae zdravlje takvo leenje nee nita vie dati. Da bi otklonili navedene faktore, treba dobro poznavati sutinu problema.

GEOPATOGENE ZONE
ta su geopatogene zone i kako se stvaraju? Geopatogene zone prirodnog porekla stvaraju se na raun energije Kosmosa i planeta sunevog sistema. Energetske struje iz Kosmosa i planeta sunevog sistema meusobno se kombinuju i usled interferencije obrazuju snopove, koji u vidu mree prekrivaju zemljinu povrinu. Povrina Zemlje, u zavisnosti od reljefa zemljita, kvalite ta nataloenih minerala, prisustva vodenih ila (tokova) i upljina (praznina) ispod povrine, na svojevrstan nain koncentrie i preraspodeljuje energiju dobijenu iz Kosmosa. Rezultat tog procesa je da se iznad povrine zemlje stvaraju posebne energetske zone, koje mogu negativno, pozitivno ili neutralno da utiu na zdravlje oveka. Zone sa negativnom energijom za oveka nazivaju se geopatogene zone. Neke geopatogene zone imaju takvu energiju, da se u njima rue

graevinske konstrukcije. Zone sa pozitivnom energijom smatraju se blagim (dobrim) mestima"; u njima obino grade crkve.

Geopatogene zone (GPZ) prirodnog porekla Te zone su povezane s razliitim geolokim strukturama, ije se dimenzije mere od metara do stotina kilometara. Te zone se stvaraju na sledei nain. Kosmiki zraci (elektromagnetni talasi), padajui na zemaljsku povrinu, prodiru u planinske minerale, gde se upijaju. Intenzitet upijanja odreuje se koeficijentom upijanja, koji zavisi od frekven cije elektromagnetnog polja i provodljivosti planinskih min erala.

Slika 1.- Nastanak zemaljske geobioloke mree Tehnogene zone. S razvojem nauke i tehnike pojavile su se tehnogene zone, koje ruilaki deluju na oveji orga nizam, ukoliko ovek u njima ivi. To su televizijske i ra diostanice, visokovoltne linije za prenos elektrine energije, kanalizacije, metro, arhitekturne i graevinske konstrukci je. Rad na elektrostanicama, u elektrinim lokomotivama, na kompjuterima i slino takoe tetno utie na zdravlje oveka. Vetake zone. Raznovrsna umetnika dela (slike, skulp ture, rukotvorine, muzika), sve u emu su uestvovale oveje ruke i um, nose energetski peat autora. On moe biti kako pozitivan, tako i negativan. Bioloke zone. Izvori anomalnog zraenja su bioloki ob jekti: bakterije, insekti, biljke, drvee i ivotinje. Nalazei se pored njih, ovek sa njima stupa u bioenergetskoinformacionu razmenu, koja moe biti kako povoljna za njega, tako i negativna.

O Ukoliko planinsko tlo sadri sadri eljeznu rudu, tada se na povrini zemlje javlja elektrini potencijal. Njegov maksimum je neposredno iznad naslaga rude. Veliina elektrinog potencijala GPZ zavisi od suneve aktivnosti, godinjeg doba i doba dana, geografske irine i mesta posmatranja, geoloke strukture regiona. Maksimum se javlja u godinama poveane suneve aktivnosti. 0 Tektonska naprsnua (pukotine u zemljinoj kori) tako e su uzrok nastajanja GPZ. Postoje dve vrste tih pukotina: kompaktne (popunjene mineralima razliitog sastava) i ot vorene (koje, po pravilu, sadre vodu).

Otvorene pukotine, ispunjene vodom, stvaraju najtetnije i najjae GPZ, koje su veoma opasne kako za oveka, tako i za objekte na zemlji. U narodu je odavno poznato upozoren je - ne gradi kuu na vodenoj ili. To je vezano s tim, to se podzemne vode, koje se nalaze u tektonskim pukotinama, kreu velikom brzinom, stvarajui pri tom znatno elektrino polje filtracije. Elektrino polje, povezano s podzemnim vodama, menja se po snazi tokom dana. Maksimalnu vrednost ono postie u jutarnjim satima, a minimalnu - u drugoj polovini dana. Polja filtracije su uzrok stvaranja GPZ. U prirodnim uslovima voda se nalazi u dva stanja: vezana sa esticama minerala i tena, koja se filtrira kroz pore i pukotine mine rala. Prva obino ima negativni potencijal, a druga - pozi tivni. Zbog toga se u smeru kretanja tenosti javlja pozitivni potencijal. Takve GPZ uoavaju se u planinskim (brdskim) rejonima, renim dolinama i nekim drugim mestima. O Reljef zemljita - geoloke tvorevine mogu ili da koncentriu zraenje, ili da ga rasejavaju. Rezultat je stvaranje GPZ. Uoeno je, da se na breuljcima i uzvienim delovima zemljita (posebno koja imaju konusni oblik) uoava pozitivno dejstvo polja na oveka. U dolinama, obr nuto - negativno. Pri emu oblik doline i mesto nalaenja (lokacija) oveka u njoj u mnogome pojaavaju to dejstvo. Posebno snano oduzima se energija, ukoliko se ovek na lazi u toj zoni pod otrim uglom. Najrasprostranjeniji po povrini i najtetniji za oveka je peti oblik GPZ - geobioloka mrea (GBM), koja prekriva svu zemaljsku povrinu. Neki naunici smatraju, da je ta en-

ergetska mrea rezultat interferencije kosmikog zraenja, koje prekriva povrinu Zemlje. Prekrivanje kosmikim zraenjem vri se analogno prekrivanju razliitih predmeta biopoljem u vidu kvadrata sa polarizacijom, rasporeenom prema tipu ahovske ta ble. Na ivicama (granicama) kvadrata dolazi do pojaanja polja prekrivanja, to stvara presecanja linija sa poveanim (anomalnim) zraenjem. Na presecima linija dolazi do tur bulencije (vrtloenja) polja. Te vrtlone struje, dospevajui u spoljanje manifestacije ivota oveka, izobliavaju njeg ovu strukturu, to izaziva izobliavanje funkcija organizma, analognih psihikim stegama. Geobioloka mrea (GBM) naziva se linijama Hartmana (po imenu nemakog doktora medicine, koji je istraivao uticaj geopatogenih zona na oveji organizam). Prema po dacima Hartmana, tetna zraenja nalaze se na presecima linija koje anomalno zrae sa irinom pojasa 0,2-0,4 metra i meusobnom rastojanju od 2 metra u smeru sever-jug i 2,5 metra u smeru istok-zapad. Mnogobrojna istraivanja GBM, koja je vrio naunik I. Pavlovec, pokazuju, da se klasina ema linija Hartmana (2-2,5 metra) sa irinom pojasa 0,20,4 metra odrava samo u istom polju. U bilo kojim objektima GBM je, po pravilu, orijentisana paralelno sa zidovima (stranicama), a rastojanje izmeu linija retko prelazi granice 1-2 metra, dok se irina pojasa menja od 0,2 do 1,2 metra. Posebno veliki dijapazon irine linija i rastojanja izmeu njih je u panelnim armirano-betonskim zgradama. Tu se veoma esto uoavaju pojasevi du zidova irine u proeku 0,6-0,8 metara. 0 Ne preporuuje se graditi kue na movarnim mestima, na starim nasipima rudarskih preduzea. U prvom sluaju

na oveji organizam tetno dejstvuju pare od trulei organ skog porekla, a u drugom - gasovi radona (Rn - radioaktivni element). Simptomi, koji ukazuju da se ovek nalazi u GPZ. Prvi simptomi ispoljavanja tetnog uticaja geopatogene zone bilo koje vrste na oveka su: glavobolja, nesanica, vrtoglavica, komarni snovi, buenje s oseajem prisustva opasnosti, poviena uzbudljivost. oveka, kojeg ne izvedete iz GPZ, ne moete izlei ti i bolest e progresirati, ispoljavajui se novim kvalitetima. Lekari esto povezuju prisustvo glavobolje i nesanice sa psihikim uzbuenjem i strahom, da ne mogu zaspati. Meutim ukoliko nemate nikakvih povoda da se nervirate, a loe spavate, mrznete,- to ukazuje na to, da se nalazite u GPZ. Neoekivana vrtoglavica, pojava zeia" u oima ukazuje na to, da se ovek nalazio u GPZ, a zatim je izaao iz nie.

Na slici je priikazan plan stana. Duplim linijama naveden je raspored GBM. Na slici se vidi spavaa soba sa duplim krevetom, dnevna soba sa jednim krevetom, okruglim sto lom i divanom, kupatilo i kuhinja. Crnim krugovima nave dena su mesta presecanja GBM: na suprunikom krevetu, centru divana, odvojenom krevetu, u kadi i pored kuhinjskog stola. Upravo ti preseci GBM ispoljavaju najtetniji uticaj na stanare tog stana, poto u njemu ljudi provode mnogo vremena. Tako suprunici vie vole severni" krevet. Dete moe ozbiljno da oboli (grudi i noge). Preporuljive su kraj nje fotelje pored divana. U kuhinji, pored stola, stanari e se brzo zamarati. Tuiranje e izazivati depresiju. Neki specijalisti tvrde, da se svaki peti ovek nalazi u jed noj ili drugoj varijanti GPZ. O tome se moe suditi i na os novu broja ljudi, koji se obraaju lekarima zbog glavobolje ili nesanice. Tako se, prema podacima navedenim sredinom 80-ih godina prolog veka, na glavobolju i nesanicu alilo: u SAD - oko 20 miliona ljudi ( 8 % stanovnitva), u Nemakoj - 7 miliona (12% stanovnitva), u Francuskoj - 9 miliona ljudi (16% stanovnitva). A koliko ljudi se nije obratilo lek arima? Naveu karakteristian primer posledica lokacije stam bene zgrade u GPZ u gradu Kijevu (iz knjige I. Pavlovec
Bioenergija i patogene zone u ivotu oveka, 1994). Peto-

Slika 3 - Plan stana i linije geobioloke mree (GBM) 34

spratna zgrada hruevskog tipa" s a 4 ulaza, useljena 1979. godine. U vezi sa velikim brojem oboljenja i smrtnih ishoda stanovnici zgrade obratili su se u rejonsku administraciju s molbom da se izvri ispitivanje zgrade. Prema zakljuku operativaca za biolokaciju (J. Suhomlinov i N. Sevenko iz udruenja Geoprognoza"), zgrada se nalazi na jakoj GPZ

tektonskog porekla. U periodu od 1979. do 1993. godine u njoj su umrla 52 oveka, meu kojima od insulta - 16, raka - 12, infarkta - 11, srano-vaskularnih oboljenja - 10, od drugih oboljenja - 3. etiri oveka starosti od 18 do 40 go dina izvrila su samoubistvo. GPZ ispoljava ruilako dejstvo na razliite objekte. Proces ruenja zgrada dobro su demonstrirala istraivanja inenjera S. Nogina, koji je ustanovio, daje 90% zgrada u gradu Noriljsku, koje se nalaze u GPZ, podlee ruenju ili kapitalnom remontu. Kako izbei tetan utkaj GPZ? Zone u kojima je zraenje anomalno mogu biti regionalne (zahvataju vee teritorije) i lokalne (prisutne su u svakoj prostoriji). Kako se zatititi od njih? Najprostija varijanta - promeniti mesto stanovanja, posebno ako je GPZ velika i snana. Ukoliko je ona mala, moe se primeniti ureaj za neutralizaciju. Kao prost i efi kasan ureaj za neutralizaciju GPZ iskusni operator za biolokaciju iz Bugarske Ivan Milev preporuuje da se primeni skelet od ice, koji prema svom obliku podsea na egipatske piramide. Prema njegovom zakljuku, taj ureaj (sprava) vri neutralizaciju GPZ u radij usu 50 metara.

Radi ozdravljenja" prostorija u zgradama, koje se nalaze na zemljitu sa povienom emanacijom (isparavanjem) radona, treba briljivo popuniti pukotine na podu i na zidovi ma, a isto tako postaviti ureaje za ventilaciju u podrumskim prostorijama. Emisija radona iz zidova moe se smanjiti 10 puta, ukoliko se pri oblaganju (prekrivanju) zidova primene plastini materijali tipa poliamida, polihlorida ili se zidovi oboje slojem boje na epoksidnoj bazi.

Slika 5.- Uticaj linija za prenos elektrine energije Elektrino polje se koncentrinim linijama iri od lini ja za prenos elektrine energije (dalekovoda). U zonu tog elektrinog polja ulaze i stambeni objekti koji se nalaze u njihovoj neposrednoj blizini, kao i ljudi koji ive u tim ob jektima. Najozbiljniji problemi se javljaju ukoliko se ovek nalazi u zonama presecanja globalne geobioloke mree (GBM). Pri neutralizaciji preseka GBM glavni zadatak se sastoji u tome, da se otkloni tetno dejstvo energetskog snopa. To se lako postie na poznati nain iz fizike, stvaranjem neu tralnog magnetnog polja u eljeznom ili elinom prstenu,

Slika 4 - Figure, koje neutralizuju tetno dejstvo GPZ (egipatska piramida i eljezni prsten)

u kome se zatvaraju linije sile magnetnog polja. U vezi s tim geofiziar Anatolij Cekunov preporuuje da se za sani ranje preseka GBM primene obini zatvoreni prstenovi od eljezne ili eline ice. Mnogobrojni eksperimenti s prs tenom pokazuju njegovu veliku efikasnost. Kada nemate mogunosti da izaete iz preseka GBM ili ne znate, da li oni postoje na mestima vaeg dueg boravka, stavite ispod kreveta (na pod ili ispod madraca) ili privrstite ispod stolice prsten prenika 0,4-0,5 metara, napravljen od ice debljine 4-6 milimetara. Tehnogene zone U tehnogene zone spada veliki broj objekata. U zavis nosti od konstrukcije i oblika, oni mogu da rasejavaju ili koncentriu linije sila (silnice) poljakosmikog i zemaljskog porekla. Bitan uticaj na planinske minerale i objekte ispoljavaju elektrina polja, vezana za rad radiostanica velike snage. One stvaraju tehnogena polja i polja lutajuih stru ja". Frekvencija oscilacija polja radiostanica je IO 4 IO 5 Hz, to u znatnom stepenu utie na zdravlje oveka. Stoje vea talasna duina aktivne stanice, tim vie se u najudaljenijim rejonima, u odnosu na nju, uoava elektrino polje, kojeg ona stvara. Lutajue struje u zemlji nastaju u vezi s radom elektri ficiranog eleznikog transporta, metropolitena, linija vi sokog napona, distributivnih i transformatorskih podstanica, kablovskih mrea, elektrinih generatora i slino. Linije vi sokog napona ispoljavaju patogeni uticaj na ive organizme. Pri emu se njihovo negativno dejstvo ne uoava ispod same

linije, ve na rastojanju 25-30 metara od linije i zavisi od visine linije i elektrine snage u njoj. Snane tehnopatogene zone su del ovi zemlj e, koj i se nalaze iznad kanalizacionih kolektora, galerija, treka (eljeznikih pruga - prim, prevodioca). U tehnopatogene zone spada 'zraenje od televizijskih ekrana i displeja kompjutera. S ciljem izuavanja uticaja radnog ekrana monitora na oveka u SAD je grupa ekspe rata intervjui sal a 2700 ljudi. Vie od jedne treine intervjuisanih smatra svoju profesiju glavnim uzrokom oboljenja. Najtipinije albe su: glavobolja (70% ispitanika), bolovi u miiima i kimi (60%), bolovi u oima (40%). Uoava se direktna proporcionalna zavisnost izmeu duine rada na kompjuteru i nastankom patogenih simptoma. Specijalisti smatraju, da neprekidan rad ispred ekrana kompjutera ne srne da bude dui od etiri sata. Najbezopasnije rastojanje pri radu sa kompjuterom je vie od jednog metra od ekrana. Prema podacima I. Prokoljeva, opasno zraenje od televi zora ruske proizvodnje dostie: kod crnobelih televizora - 2 metra, kod televizora u boji - 3 metra od ekrana. Kod japan skih i amerikih televizora tetan uticaj se rasprostire na 1,2 (crnobeli) i 2 metra (televizori u boji). I. Prokofjev je takoe ustanovio, ukoliko se ekran kompjutera ili televizor nalaze u prirodnim geopatogenim zonama, tada se njihov uticaj na zdravlje ljudi oko njih pojaava. Bioloke i vetake patogene zone Veliku ulogu u njihovom nastajanju ima situacija u so bama, gde ive ljudi. Tako, na primer, ak i sobne biljke

mogu pozitivno ili negativno da utiu na zdravlje oveka. Zato je korisno znati njihovo dejstvo. Paprat dobro raste na bilo kom mestu u stanu, zato to za svoje preivljavanje sama upija energiju iz okolne sredine. Na primer, ukoliko se biljka postavi na televizor ona e upi jati za oveka tetna elektromagnetna zraenja i od toga e biti bujnija. Na taj nain paprat ispoljava korisno dejstvo - otklanja tetno zraenje kunih elektrinih ureaja. Tradeskancija (Tradescantia) daje oveku veliku korist. Ta biljka ima pozitivnu energiju, koja pothranjuje oveka. Na raun toga poboljava se lino oseanje oveka, koji se nalazi pored tradeskancije. Pomou tradeskancije moe se u kui odrediti prisustvo tetnog energetskog bia (parazita spoljanjih manifestacija) za oveka. Na to ukazuju listovi biljke, koji se naglo menjaju, postaju uti i sitniji. Da biljka ne bi uginula od iscrpljenosti, potrebno je pronai izvor negativne energije i neutral i zovati ga. Koristite tradeskanciju kao indikator, na osnovu kojeg ete odreivati energetsku situaciju u svojoj kui, stanu. Kaktus umereno pothranjuje oveka energijom. Pored toga, kaktus upija negativna energetska polja i pretvara ih u energiju povoljnu za oveka. To svojstvo kaktusa moe se koristiti, ukoliko se za vreme dnevnog spavanja biljka postavi pored postelje. Ci stei prostor oko oveka koji spa va, kaktus podstie njegov kvalitetan odmor i obnavlja mu snagu. iva trava (Geranium robertiamim) ima anestezirajua svojstva, smiruje razliite vrste bolova. Taj cvetak efikasno prikuplja energetsku neistou i isti je, a isto tako isputa dobru energiju neto slabiju od kaktusa. Biljka se moe koristiti kao energetski filter. Uoeno je, da je u prostori-

jama, gde raste iva trava-geranijum, uvek sve i aromatian vazduh (posebno za vreme njenog cvetanja). Preporuljivo je koristiti geranijum crvene boje. U tom sluaju navedenim svojstvima se prikljuuje povoljno dejstvo crvene boje. Fikus se smatra pomonikom u jaanju porodice, podstie zaee i raanje dece. To je povezano s tim, to je kod te biljke jako izraen ivotni princip Sluzi (veliki, soni lis tovi), koji iri svoj uticaj na ljude. Fikus odrava u prostori jama stabilnu atmosferu, spreava razdraljivost. Ne izlazite fikus suncu. On ne voli jarku sunevu svetlost i vie voli tamnije uglove prostorije, u kojima su izraena prohladna, vlana svojstva, neophodna za njegovu ivotnu aktivnost. Monstera je krupna lij ana puzavica, koja ima mnotvo vazduastog korenja; listovi su joj veliki, konati, areni (ukraeni arama). Gledajui spolja to je veoma lepa biljka, ali, kao i sve lijane, ima svojstva da ivi na raun drugih. Rastei u stanu, monstera koristi svoje prirodno svojstvo delovanja protiv svega ivog - crpi ivotnu energiju iz lju di. Mnogi ljudi, koji su postavili monsteru u spavau sobu, nali su se u bolnici sa velikom iznemoglou, izazvanom slabljenjem sranog miia. Kiparis, koji raste u stanu, opasan je za oveka. Nai pre ci smatrali su ga drvetom smrti. Kiparis u prostoriji stvara teku, pri tiskaj uu energetsku situaciju. Zato ga ni u kom sluaju ne smete drati u svojoj spavaoj ili dnevnoj sobi. Tuja ima slino dejstvo kao i kiparis. Pored toga biljka je otrovna, posebno njeni plodovi. Egzudati (izlivi) otrova negativno utiu na ivotnu aktivnost ljudi. Zato tuju ne treba odgajati u prostorijama, gde se odmarate, jedete i spavate. Mnogi ljudi na prozorima odgajaju rasadu - papri ie, krastavce i paradajz. Paradajz spada u vrstu paslena (krompi-

ra) i ima tetna svojstva za oveka. Ta biljka e negativno delovati na vae lino oseanje. Zapamtite glavno: sobne biljke ne treba stavljati u spavau sobu, jer one nou upijaju kiseonik, isputaju ugljen-dioksid i oslobaaju se negativne energije. Njihov energetski ciklus podeen je na dnevno upijanje loe energije i nono ienje - izbacivanje negativne energije. U tom pogledu posebno je tetna monstera: nou njeni veliki listovi izbacuju ogromnu koliinu ugljen-dioksida i bujice negativne energije. Razliiti predmeti i ukrasi, napravljeni od ivotinjske sirovine (koljke, rukotvorine od roga, koe ivotinja, perje i slino), stvaraju poseban kanal, koji povezuje taj predmet s prostornim slojevima, u kojima se nalazi energetsko-informaciona osnova uginule ivotinje. Kroz taj kanal istie en ergija iz naeg prostornog nivoa na taj nivo. ivotna energija oveka moe nehotice (sluajno) dospevati u sline levkove, to izaziva slabljenje organizma. Koliko snano to moe da se deava, ilustruje pria J. Longoa o tome, koliko je on predao energije, da bi primorao telo oveka da se kree. Tako ju je, na poetku, da bi predao en ergiju telu, on pomou specijalnih vebi nagomilavao. im je osetio da ima dovoljno energije (ruke su postale vrue), poeo je misaono daje preliva u telo. Kada se telo pokrenu lo, Longo je osetio, daje kroz njega pola narastajua bujica energije u mrtvo telo. Javio se oseaj, daje prostor izmeu njegovih ruku i mrtvog tela postao gust, u vidu tene, sive, lepljive mase. Meutim na taj nain ne utiu samo proizvodi od uginulih ivotinja. Knjige, koje sadre ilustracije mrtvih ivotinja (na primer, Knjiga o ukusnoj i zdravoj hrani), gledanje filmova uasa, uvanje video kaseta s takvim filmovima i slino,

takoe stvaraju nepoeljne energetske kanale. U vezi s tim moete eksperimenti sati: odabrati predmete i knjige koje povoljno utiu na vas, a sve ostale sklonite to dalje i s njima rede kontaktirajte. Izborom drvne grae za ureenje sobe, u kojoj provodite najvie vremena, moe se oplemeniti bioenergetska situaci ja, postii dejstvo jaanja svog organizma. Na primer, parket i nametaj od hrasta davae vrstou vaem organizmu. U drevnosti su branu postelju smetali na otpiljenom hrastu, oko kojeg su postavljali zidove i gradili kuu. (Detaljnije opisano u Homerovoj Odiseji.) Pored toga, ovek pomou odee, ukraavanja formira oko sebe posebnu energetsku sredinu. Neznalaki (nepis meno) oformljena energetska sredina moe se izjednaiti sa patogenom mini-zonom i naruavati zdravlje. Evo proverenih injenica. ene esto niu prstenje na sve prste. Da li je to bezazle no? Na rukama ima mnogo osetljivih taaka, koje su pove zane s jednim ili drugim unutranjim organima. Inostrana istraivanja pokazala su: tesno prstenje nije bezopasno, posebno za one, koji ih nose stalno. Burma na domalom prstu provocira nastajanje mastopatije, oboljenja polnih organa i endokrinih lezda. Prsten na srednjem prstu izaziva aterosklerozu, hipertoniju, prsten na kaiprstu - osteohondrozu i radikulitis, na malom prstu - patologiju dvanaestopalanog creva. Prema tome ne preoptereujte ruke prstenjem i obavezno ih skidajte s ruku preko noi, ak i burmu. S vremena na vreme potpuno odmorite ruke. Preporuka za ozdravljenje (odgovara apsolutno svim ljudima): uinite sve stoje mogue, da bi iveli u normal-

nom prostornom okruenju. Neutralizujte bilo koje geopa togene zone.

SOCIJALNA SREDINA
Covek ivi u drutvu. Hteo on to ili ne hteo, na njega se stalno vri mentalni (tj. misaoni, idejni, ivotni, porodini, proizvodni, seksualni, materijalni, moralni i slino) pritisak. Do ega to dovodi? Do toga, da ovek od trenutka zaea postaje lan drutva, koje podrava sva njegova naela (prin cipe). Meutim ti principi su daleko od istinskih zahteva i zdravih ivotnih potreba oveka. Na kraju drutvo, koje je izopaeno formiralo oveka, izaziva veinu oboljenja. Narkomanija, pijanstvo, puenje. Koliko zla i patnji oni nanose ljudima. Pa zato to zlo ne moe da se istrebi? Neki na tome zarauju velike novce. Drugi ih upotrebljavaju zbog toga, stoje to uobiajeno u drutvu - tradicija, da budete kao svi ostali, modno itd. Mi jedemo hranu, koju nabavljamo u prodavnici. Prodavnicama su pogodni takvi produkti, koji se mogu dugo odravati. Meutim to ne znai, da oni postaju korisniji. Ukoliko se ovek hrani neto drukije, nego ostali, na njega popreko gledaju - on je udak. U hladno godinje doba nije uobiajeno da ljudi hodaju po ulici odeveni u ore. Samo zbog toga psihiki zdravog i oelienog Porfirija Ivanova vie puta su odvozili u psihi jatrijsku bolnicu. Reklamiraju se razni lekovi, koji neutraliu simptome, ali ne dotiu uzroke bolesti,- mi verujemo. Modernaje odvoje na ishrana - mi se tako hranimo, iako ishrana treba da bude pravilna. Moderno je da se tri - trimo. Posle izvesnog

vremena postaje jasno, da reklamirani lekovi daju sporedne efekte. Odvojena ishrana veini ljudi ne odgovara i stvora im niz problema. Trati treba takoe pametno, da ne bi bilo ogovaranja. U vlastitoj porodici, ukoliko se ozbiljno ponete baviti oz dravljenjem (leenjem), na vas e gledati kao na duevnog bolesnika (luaka). U kolektivu ete postati stranac. U naem ivotu ukorenila se udna i protivrena pojava pod nazivom drutveni ivot". Puna je lai i meusobnih lai (neprijateljstava). Najstranije u tome je, to se mi ne borimo protiv takvog ivota, ve mu se prilagoavamo. Um toliko sve izobliava, daje teko odrediti od ega je sve poelo i kakav je krajnji cilj? Slina tendencija sada se uoava i u leenju. Na tezgama se pojavilo mnogo literature o leenju, koja sadri del ove (fragmente) podataka, zastarele preporuke, koje ne odgovaraju realnom ivotu. U drutvu se stalno neto menja, u zavisnosti od mode. as svi igraju fudbal ili hokej, as se bave aerobikom, as uestvuju u dvobojima, as se bave jogom, as neim dru gim. as gladuju prema Bregu, hrane se prema Seltonu, iste prema Malahovu i slino. Meutim treba raditi toliko, koliko vam je potrebno, da bi bili zdravi. Treba voditi rauna o tome, da vas drutvo ne lomi, da ne plivate stihijski". Probajte da ivite svojom pameu (umom), ne radite to, to e izazvati patnje i oboljenja. Evo nekoliko primera iz moje pote. Hou da sa Vama podelim svoju nesreu. U svojoj 26. godini ivota ja sam ve ozbiljno bolestan. U bolnici su mi postavili dijagnozu: paranoidna izofrenija (iako ja sumnjam u pravilnost postavljene dijagnoze). Medikamentno leenje

nije mi donelo nikakvu korist, tako da sam izgubio svako poverenje u lekare. Pre par meseci nabavio sam Vae knjige i pojavila mi se nada u to, da nije sve izgubljeno, da jo uvek mogu povratiti izgubljeno zdravlje. Neto o sebi. Sa 12 godina ivota poeo sam se zanimati toksikomanijom, onanizmom, voleo sam da se ludiram s alkoholom. Ziveo sam samo od zadovoljstava. Tada nisam razmiljao o tome, da se sve moe izokrenuti. U 16. godini ivota poeo sam da primeuj em, da se sa mnom neto loe deava. Poela je da mi opada kosa, koa glave bila mi je prekrivena suvim krastama i u bukvalnom smislu odvaljivala se u pariima. Priblino sam znao od ega to sve dolazi, ali sam se trudio da ne obraam panju na to. Mislio sam, da e to sve vremenom proi. (Evo izvora toga, staje ovek preduzeo, prilagodio se drutvu, ne shvatajui na to e se sve to svesti za njegovo zdravlje i ivot.) Posle zavretka kole zaposlio sam se na gradilitu. Poeo sam esto da pijem, a ponekad sam se tako napijao, da su me donosili kui. Bilo je trenutaka, kada sam na izvesno vreme odbacivao tetne navike, ali glavobolja koja me je muila nije prolazila, ruke su mi se tresle, telo me je bolelo, noge su mi se vukle tako, da sam tekom mukom koraao. Tako je trajalo sve dotle, dok mi alkohol nije prestao pomagati. (ovek treba da pronae neku radost, cilj u ivotu. To, to se desilo s tim mladim ovekom na datoj etapi ivota je od oseaja bezizlaznosti i praznine.) Glava me je veoma jako bolela, posebno na zatiljku i temenu. Javio se otar bol u oima, poeo mi se pogoravati vid. Vilica mi se zaokretala tako, da mi se na licu pojav ljivala neprijatna grimasa. Oseao sam se tako sputano i

napregnuto, da sam svojim spoljanjim izgledom i svojim ponaanjem negativno delovao na ljude. Pri svakom neznat nom pokretu ili zvuku poinjao sam da se trzam kao nenor malan. ak su meni bliski ljudi poeli da me izbegavaju. Nisam shvatao ta se sa mnom deava, a moje stanje se sve vie pogoravalo. To se izraavalo kroz sve jau glavobolju. Ponekad sam imao takav oseaj, kao da su mi potiljak zalili u liveno gvoe (tu), a glavu prikljetili u stege (mengele). U oima sam imao takav pritisak, da mi se inilo, da one samo to nisu ispale napolje. Poremetila mi se koordinaci ja pokreta, imao sam oseaj da ne hodam, ve da plivam. eludac mi se prevrtao (upao) tako, da mi ni pare hrane nije ulazilo u grlo, a i to sam pojeo, sve se vraalo nazad. Morao sam da se obratim neurologu. Posle hospitalizacije postavili su mi dijagnozu: posledice organskog oteenja centralnog nervnog sistema (CNS) s neuralgijom, poremeajem linosti. Leenje mi nije pomo glo. Odluio sam da se obratim psihijatru. Smestili su me u psihijatrijsku bolnicu. Nisam znao ta su mi tamo davali, ali znam samo jedno: umalo nisam postao aknut. Posle otpusta saznao sam svoju dijagnozu: paranoid na izofrenija. Samo je Gospod Bog znao, ta sam morao da preivim za poslednje vreme. (Evo paradoksa - drutvo je u poetku nauilo tog mladia raznim gadostima, napravilo ga bolesnikom, a zatim je odluilo da ga malo leci prema svojim metodima".) ta sve nisam probao, da bih olakao svoje stanje. Obraao sam se za pomo nadrilekarima (vidarima), polivao se hlad nom vodom prema metodu Ivanova, trao ujutro i uvee, ali koristi od svega toga nisam imao, ve obrnuto, bilo mi je jo gore. inilo mi se, da mi niko i nita ne moe pomoi.

Tako sam se izbezumio, da jednostavno nisam eleo da ivim i jednog divnog trenutka odluio sam da zavrim sa sobom, da bih prekinuto sva ta muenja. Uzeo sam britvu i sebi prerezao vene. Ne znam, ime bi se to sve zavrilo, da kod mene nije tada u stan ula kominica. Ona je pozvala hitnu pomo". U bolnici su mi dali transfuziju i posle nedelju dana otpustili me kui. Sedei u kui, razmiljao sam, kako dalje da ivim i ta da radim? {Samo u takvim situaci jama, kada se opee " i shvati, da tako dalje ne moe iveti, ukljuuje se razum oveka.) I eto nedavno sam nabavio Vae knjige. Iz njih sam neto shvatio, ali, istina nisam sve. Prema Vaim preporukama poeo sam svakog dana da primenjujem tople kupke, istina, jo uvek ne mogu da nabavim maslinovo ulje za utrljavanje. Posle jela poeo sam da uzimam vitamine i minerale. Sva kodnevno u mislima prilagoavam sebe na sve stoje dobro, trudim se da se inspiriem (sugeriem sebi), da e se sve dalje normalizovati. Poeo sam da idem u crkvu. I ini mi se, da sam neto postigao. Pojavio se duevni mir. Glavobolja mi je skoro prestala. Posavetujte me, kako pravilno da stvorim vlastiti sistem leenja. Moda nisam potpuno pravilno priao svom oz dravljenju?" Glavno je shvatiti i poeti. Ta knjiga dae odgovore na vaa pitanja i pomoi e vam da stvorite vlastiti sistem leenja. Za Vae knjige saznala sam u septembru prole godine. Odmah sam u sve poverovala, prestala sam da jedem hleb i meso, poela sam da pijem sokove (od argarepe, jabuke,

cvekle), smanjila sam koliinu hrane. Imam 59 godina, vi soka sam 168 centimetara, telesna teina 77 kilograma (bila je). Smrala sam 7 kilograma, na alost, opustili su mi se obrazi i pojavile bore. I pre toga sam se dobro oseala, ali mije postalo jo bolje. (Greka je u tome, tosu u uzrastnom periodu Vetra" nagloprimenjene mere ozdravljenja, koje izazivaju njegovoprepobuivanje.) ta me je uznemiravalo: visei mladei na vratu, ispod pazuha i na vrhu stomaka, kao i slabljenje vida. Ponekad, ukoliko kasno veeram, goruica. Zatvore nikada nisam imala, stolica mi je svakodnevna i ak skoro uvek pomalo tena. Odmah sam poela da se klistiram s urinom, da bi se izgubili mladei. 1 tu su poele moje muke. (Klistiri su pojaali ivotni princip Vetra.) Izlazi samo mokraa - i to je sve. Posle narednog klistiranja zabolelo me je na desnom boku oko apendiksa (slepog creva), i sada na tom mestu oseam tupi bol. Zatim sam, kada sam proitala sve Vae knjige, shvatila, da nije sve tako jednostavno, kako sam mislila. Dok sam itala knjige, samo sam ispirala oi i nos mokraom. Ali, na alost, poj avila mi se nesanica i neodreeni bolovi. Svi ukuani mi se smcju i rugaju mi se. (Evoprimera mentalnog pritiska od strane najbliih, koji psiholoki pri premaju enu da se vrati u krug gnezda - da ivi stihijski.) Iako sam se umivala mokraom, lice mi je uto (istina, nikad nisam imala crvene obraze) i izgledam premoreno. Zato su me svi sa saoseanjem pitali, staje s tobom, da nisi bole sna? I moj izgled mojim poznanicima ne uliva nadu u Vae knjige. I sama sam se zbunila, ta dalje da radim? Lekarima nikada nisam verovala, a Vama potpuno verujem".

Ta ena treba da primenjuje terapije, koje snabdevaju or ganizam vlagom i toplotom, ne insistirati na uzimanju sirove hrane. Nije tajna, da se nesuglasice u porodici veoma odraavaju na zdravlje njenih lanova. Usamljenost (povuenost), uvreda, nezadovoljstvo, neshvatanje stvaraju napetost u spoljanjim manifestacijama ivota i izazivaju razliite sla bosti i oboljenja. im se porodina mikroklima pobolja, napetost nestaje i ovek ozdravlja. Ukoliko se sve deava obrnuto (iz dobre sredine dospevate u nepovoljnu), bolesti se javljaju same od sebe - kako kod suprunika, tako i kod dece. Imam 36 godina, razvedena sam (mu je mnogo pio i pravio skandale), imam kerku staru 8 godina. Od januara sam poela da se odvojeno hranim, da vebam gimnas tiku, povremeno primenjujem urinoterapiju, leenje uljem, disajnu gimnastiku, masae i vie se nalazim na sveem vazduhu. Za tri meseca smrala sam sa 75 do 64 kilograma, viso ka sam 164 centimetra. Prvi put za vie godina zima mi je prola bez bronhitisa, oi su mi poprimile sjaj posle ienja creva, misli su mi postale jasnije, oslobodila sam se oseaj a zbunjenosti, stenjenosti, strahova, usamljenosti. Nemam problema sa crevima, prestala su da me bole kolena, disanje je postalo ujednaeno, nema astme pri tranju, sanje postao mirniji i dublji". Likvidirana je patoloka situacija, koja je ispoljavala ugnjetavajue dejstvo na spoljanje manifestacije ivota te ene. Emocionalne stege" sada ne aktivira mu-kavgadij a,

kretanje energije se normalizovalo, to je i dovelo do nesta janja bronhitisa; misli su postale jasnije; prola je zbunje nost, stenjenost, strahovi, usamljenost. Kombinacij a ienj a i j aanj a fizikog tela, koj a se pokla pala s likvidacijom ugnjetavaj ue situacije na spoljanje manifestacije ivota, dali su odline rezultate za svega 3 meseca. Ukoliko vam nita ne ide za rukom s ozdravljenjem, traite uzrok u ugnjetavanju spoljanjih manifestacija ivota i likvidirajte ga, ma kako da vam to bude bolno. Bavim se sistemima leenja ve pet godina. Na sebi sam isprobala mnogo metoda. Pre dve godine poela sam da se hranim odvojeno - prestala sam da gladujem. Gladovala sam po 3,5, 7 dana i dve godine po 32, 42 sata jednom nedeljno. Gladovanje - to je dobro, ali posle izvesnog vremena bolesti su ponovo ukazivale na sebe. I tada sam shvatila, da bez odvojene ishrane sva ta muenja nemaju smisla. Pre pola godine prela sam na odvojenu ishranu. Oistila sam jednom creva, a jetru - dva puta. Smrala sam. Imam 55 godina, visoka sam 158 centimetara, teka 55 ki lograma, a imala sam 62 kilograma. To je za mene mnogo i ne svia mi se. esta pitanja poznanika i bliskih (ti boluje? kako si mrava!) traumiraju mi psihu. Slina pitanja ljudi iz bliskog okruenja izazivaju kod te ene emocije uvrede, koju ona ne eli da ispoljava naglas. Prisutna je jaka emocionalna stega" - to ve nije u redu, od toga se treba osloboditi. Sto se tie telesne teine, ona je kod nje normalna. Zelja da ima raskonu" figuru i neuspesi, vezani s tim su nova psihika stega nezadovoljstva. Uz to je ovek preao u staraki period Vetra, stoje prirodno podsuilo figuru.

Da bi se ta ena popravila, treba da otkloni emocionalne stege, primenjuje autogeni trening, fizike vebe, da isti je tru (dva puta - to nije ienje), uzima hranu koja stiava Vetar, primenjuje terapije sa vruim kupkama, utrljava u kou maslinovo ulje. Imam 40 godina i troje dece (8, 10 i 17 godina starosti). Posle poroaja loe se oseam. Poremeaj razmene materija: visoka sam 171 centimetar i teka 105 kilograma (norma je 73-75 kilograma). Poeo je da me boli pankreas. Zatim je sledila operacija - odstranjivanje une kese. Stroga dijeta dve godine. Posle toga sam pokuala da se raznovrsnije hra nim, i ponovo - pogoranje pankreatitisa. Poela sam da pijem mokrau. Evo ve skoro dve godine pijem ujutro po au urina. Poela sam da jedem sve (ranije nisam mogla sa mojom guteraom). Nestala su oboljenja izazvana prehladom (angina, kijavica, maksilarni sinusitis - gajmoritis). Ukoliko se i pojavi kijavica, tada prolazi za dva dana. Kada sam primenila klistire s urinom, iz mene je poela da izlazi ogromna koliina sluzi u obliku meduze. Efekat tih klistira, u poreenju sa klistirima s limunovim sokom, je zapanjujui. Kada sam kupila Vae dve knjige, itala sam ih bez pre stanka. Ukuani su poeli da me gledaju kao na nenorma lnu". Preporuka za leenje. Ukoliko se neko od lanova poro dice bavi ozdravljenjem ili leenjem prirodnim sredstvima, ne rugajte mu se i ne alite se na njegov raun. Njemu je i tako teko.

Ukoliko elite da ubedite svoje najblie u prednosti zdravog naina ivota, nemojte ih nasilno vui za sobom. Saekajte da oni sami sazru". Najbolji primer je va uspeh.

KARMIKI PROBLEMI
Najozbiljniji problemi, koji se odnose na samoozdravljenje, vezani su s karmom. Gresi - nai vlastiti, naih pre daka - tako prepliu (obru) ivotnu situaciju, da nam se ini daje sve gotovo - orsokak. Vano je uvideti karmiki problem, shvatiti njegovu vanost i resiti ga. Karmiki prob lemi spadaju u oblast moralnosti ovejih odnosa i povezani su sa spoljanjim manifestacijama ivota oveka. Njihovim reavanjem nestaju mnogi problemi sa zdravljem. Evo kako opisuje svoje izleenje od epilepsije naslednica Porfirija Ivanova - Valentina Leontjeva Suharevskaja. Ve 20 godina imam napade epilepsije, uz to menin gitis i tromboflebitis. U mladosti sam uestvovala na kon jskim trkama - pala sam s konja i razbila se. (Uee na takmienjima sline vrste ukazuje na ponosnu, samouverenu linost. Prkosno ponaanje je posledica formiranja posebne strukture u svesti oveka, koja povoljno deluje na razvoj karme i formira karmiki odgovor - pad sa konja i isku pljivanje zaduenosti u vidu patnje, nemoi, ljudskog prezi ra.) Od tada mi se u glavi magli i imala sam takve napade, da se sva izubijam do krvarenja, i do dananjeg dana ostali su mi oiljci na telu. ivim u takvim uslovima, da moram i kravu opsluiti, i batu zasaditi, iscepati drva itd. Desilo se to 1950. godine, pola sam na pijacu prodavati vinje. Samo to sam izala na vrata - i pala sam. Napad me je obuzeo: prosule su se moje vinje, a sama se borim. Pritrali su mi

ljudi, i jedna ena kae: Niko joj ne moe pomoi, osim jednog oveka, koji i leti i zimi ide samo u gaicama. On ivi u Sulinu - on je i mene spasio u ivotu". I mi smo od mah tamo krenuli, a kada smo stigli kod njega u Sulin, on nije bio kod kue - odveli su ga u Kazansku psihobolnicu na 4 godine. To je bio Uitelj. A bolesti me ne naputaju - sve mi je gore i gore. Odrekla sam se svih mikstura, svih prakova - trudila sam se da ivim bez toga. Sedmog Januara 1954. godine Uitelj j e doputovao - dobi la sam tu vest. Doputovala sam u Sulin, pozdravljamo se. Uitelj ne poznaje te ljude, a i mene ne poznaje. Kada sam putovala Uitelju nisam razmiljala, da e me takvu primi ti i rekla sam mu: Uitelju, ti me verovatno nee primiti - ja nikoga ne molim; ja sam svojoj majci rekla, da me ne venavaju u crkvi, kada se budem udavala, i ako umrem, da ne bude popa! Ja sam se te komedije nagledala jo kad sam bila devojica". Uitelj mije odgovorio: Da, ti Valen tina ima iste krvne sudove. Staje kod tebe? Ja mu kaem: Imam napade, pogledajte: i ruke, i noge su mi izubijane; pa jo meningitis i tromboflebitis, pa i radikulitis. Ja se ve vie godina ne mogu sageti, ve samo prisednem; vie godina ja se ne izuvam - ne mogu da izdrim da stanem bosom nogom na pod". A on mi kae: Izuj se!" Izula sam se. Oprao mi je noge hladnom vodom, izveo me bosu na sneg, proveo me je po snegu oko stoia na dvoritu i poli smo u seljaku kuu. Uitelj me pita: Pa kako je? Odgovorila sam: Dosta dobro" Tada mi je rekao: Pa, sagni se! Poela sam da se saginjem - nita me ne boli: probam i tako, i onako - ne boli! Tako sam pocrvenela od stida, jer sam se, verovatno, ceo ivot nastrano ponaala (budalasala). A Uitelj mi kae: Ne, ti se nisi nastrano ponaala, idemo jo". Ponovo me je

poveo na sneg, tri puta me obveo oko stola, ponovo oprao noge i rekao: Dva puta dnevno, ujutro i uvee prati noge; ne pljuvati ne iskaljavati - gutati kao produkt; obavezno siromanom dati neto od steenog radom, koliko moe - ne ali! Kada se vrati kui, moli za oprotaj na elom salau, ne zaobii ni jednu kuu". Ja mu odgovaram: Uitelju, pa ja sam tako prozi vela svoj ivot, nikada se ni s kim nisam svaala..." A on mi kae: Ja sam ti rekao!" - okrenuo se i otiao od mene. (Tu preporuku Ivanov joj je dao radi toga, da bi ona iz svoje svesti, tanije iz spoljanjih manifestacija ivota, izbrisala korenje oholosti, nepopustljivosti, koji su joj provocirali bolest.) Ja sam to sve izvrila zbog toga, da me ne bi nita bolelo. Ljudi sa salaa su rekli mome muu, daje Leontjeva ve gotova - poremetila je pameu, ranije je imala samo napade, a sada je jo i psihiki nenormalna: ide do svake kue, klanja se, moli za oprotaj. Ali od tada nisam imala nijedan napad, i do dananjeg dana!" Preporuka za leenje. Ma kako da razmatramo proces samoizleenja, i ma ta da radimo za obnavljenje vlastitog zdravlja, moramo odstraniti primarni uzrok oboljenja. Kada pristupamo tim primarnim uzrocima, tada vidimo, da se sve zasniva na moralu. Nae elje stavljaju nas pred izbor (di lemu): uraditi sve skromno i ne otetiti nikoga, ili se po kazati - znai, nekoga otetiti, podvrgnut nasilju, oformiti negativne crte karaktera. Ukoliko izaberete drugu varijantu dejstva, tada stvarate karmu i zatim ete je odraivati. A odraivanje je kroz patnje i bolesti. Ni jedan ovek ne stie normalno zdravlje sve dotle, dok se moralno ne promeni. Primer. ,,S dubokim uvaavanjem odnosim se prema Vama i Vaim knjigama. Umirao sam od bolesti u potpunom

smislu reci. I eto 8 meseci marljivog rada doneli su ogro man rezultat. Postao sam potpuno drugi ovek - od ruevine sa stomakom pretvorio sam se u tridesetogodinjeg mladia (u svojoj 46. godini ivota). Intenzivno se bavim sportom, polivam se hladnom vodom, preko cele godine kupam se u moru. U maju i junu gladovao sam 3, 4 dana, zatim u avgustu 8 dana". To su bile prve tri preporuke za pravilno samoizleenje: O odstraniti tetan uticaj geopatogene zone (ukoliko takva postoji); O stvoriti normalnu mikroklimu u najbliem okru enju (makar u porodici); ) moralno se promeniti.

MORALNOST (MORAL) - PRVA ZAPOVEST ZDRAVLJA

ivot se raa u ivotu i moe se razvijati samo tamo, gde ga okruuje ivot. Svako od nas (iz naivnosti ili neznanja) moe postaviti pitanje, da li je okolni prostor - Kosmos, zemlja, kamenje, voda, vazduh i slino - iv? Da. ovek je svojim umom podelio materiju oko njega na ivu (sve to raste, kree se, govorei naunim jezikom - sve to se, uglavnom, sastoji iz materije koja ima levi smer okretanja, nalazi se u asimetriji) i ustajalu (konzervativnu), neivu (to se vremenom ne menja, osim razaranja, a govorei naunim jezikom - to se sastoji od materije koja se okree u levom i desnom smeru, ima simetrinu grau). Meutim u stvarnosti sve, to nas okruuje, protkano je ivotom, makar esto i ne shvatljivim za nas. Ponimo od toga, ta nam je svima dobro poznato. ivot oveka nastaje u jajnicima ene i testisima mukarca. Nauka priznaje, da budui ovek postoji u vidu odvojenih polovi na - muke i enske, koje ak pri spajanju u epruveti daju mogunost stvaranja (formiranja) ovejeg bia. Da li se seate te ivotnog etape, kada ste bili razdeljeni na dve polovine i postojali u dva razliita organizma? Mnogi od vas e odgovoriti sa ne, jer je to bila cela ivotna etapa razvoja jajane elije i semena. Sve, to ima svoj poetak, ima i svoj kraj. Glavno u datom sluaju je istai, daje to bio na ivot, iako nama potpuno neshvatljiv. Kakvim procesima, ijoj volji se potinjavao na ivot na datoj etapi? Ciklinim procesima sazrevanja jajne elije i semena u organizmu ene i mukarca. Dalje je sve zavisilo

od obostrane (uzajamne) elje za zadovoljavanjem seksual nih potreba, tj. voljne komponente naih roditelja, ali ne nas samih. I tu mi shvatamo, kakva je velika srea, da su nai roditelji poeleli da stupe u polni akt upravo u to vreme, jer bi se na svetu pojavio neko drugi, a ne mi. Prema tome, nae raanje potpuno je podvrgnuto sluajnosti" i ne zavisi od nas. Posle spajanja jajane elije i spermatozoida, poinje pot puno nova etapa naeg ivota. Jajana elija, iji je prenik 115-150 mikrona, kree se u ogromnom Prostoru - falopijevim kanalima, a zatim u materici. Dimenzije majinog organizma mogu se uporediti sa kosmikim. Izraavajui se uobiajenim jezikom, embrion (zametak) u tom pros toru nalazi sve - mesto za smetaj, hranu, svuda on izluuje svoje otpatke. Majin Prostor obezbeuje ga sa svime i sve prima od njega. Unutarmaterini razvoj - to je samostalna ivotna etapa oveka sa svojim osobenostima, problemima i sloenostima. Istina, mi tu ne rasuujemo, staje ivo, a ta mrtvo, mi jednostavno ivimo. I, na kraju, mi se pojavljujemo u naem sadanjem - ovejem obliku. Rastemo i rasuujemo - to je ivo, to je mrtvo i slino. Mi jednostavno nismo u stanju da svo jim umom shvatimo, da se kao i ranije nalazimo u ivom Prostoru, koji se brine o nama, kao i pre, i u kojem treba da izvravamo neku korisnu funkciju. Kada ovek proivi njemu odreeni rok, on umire. ta znai umreti? ovek nastaje iz dve polovine u organizmu ene i mukarca. Jajana elija i spermatozoidi treba da porastu ili sazru", pre nego to napuste mesta svog ivota i krenu u susret jedno drugom. Njihovo formiranje i rast bie jedna

ivotna etapa. Njihov odlazak sa mesta sazrevanja" i njiho va pojava na mestu drugih elija znai smrt za mlade elije. Jer oni ne znaju" kuda su nestale prethodne elije. To je na prvi ivot i smrt". Meutim ispostavlja se da umrle" elije (jajana elija i spermatozoid) produavaju da ive van mesta svog rasta (ivota), dok se ne objedine u jedinstvenu celinu. Stvaranje iz dve elije jedne oznaava njihovu konanu smrt" kao samostalnih tvorevina i raanje" novog orga nizma. Taj organizam se razvija u potpuno drugim uslovima - prostorima", nego njegovi prethodni sastavni del ovi". Sada imamo nov ivot, koji nazivamo unutarutrobni. Dostigavi zrelost", mi naputamo majinu utrobu. ta to znai za nas? To oznaava nau smrt" za unutarutrobni - vodeni ivot i raanje za suvo-vazduni ivot. To je na drugi ivot i smrt". Kada proivimo na Zemlji odreeno vreme, mi ponovo umiremo". Da li se na tome zavrava na ivot ili pak ovek produava da ivi u nekom drugom obliku? Odgovor na to pitanje daju religija, joga i druga okultna uenja (doktrine). Evo kako stvaranje oveka i njegovu smrt objanjavaju tibetanci. Tibetanci smatraju, da postoje tri strukture", koje sainjavaju trojstvo ovejeg organizma i linosti. Prva strukturaje ne ispoljeno (manifestovano) telo apso lutne istine", ili fina svest, koja se sastoji iz finih energetskih tokova. Fina svest dospeva u sastav svesti u celini iz stadijuma bardo (drugih prostornih nivoa) u centar za slivanje oevih i majinih embrionskih tenosti, oduhovljuje embri on i daje temelje njegovom razvoju, stimuliui formiranje finog tela". To je duhovni deo ovejeg bia.

Druga struktura je fino telo", koje se javlja u prva dva meseca razvoja embriona i sastoji se iz mnotva (u raznim tradicijama od 72 hiljade do 13,5 miliona) finih sudova zajedno s finim psihikim strujama, koje nose ivotne sutine", a koje stvara fina svest, kao i tokove-kanale feno menalne fine svesti i grube svesti, vezane za ulne organe. To je psihiki deo ovejeg bia. Trea struktura je grubo telo" (fiziko), ije se formira nje stimulie ivotnim sutinama finog tela". Dalje ivotne sutine" odravaju ivotni tonus organizma. To je fiziki deo ovejeg bia. Fino telo" ponavlja strukturu svesti, koja je preivela stanje bardo u obliku misaonog (mentalnog) tela, a koje predstavlja nerazruivo jedinstvo individualne svesti kao takve i energetskih tokova - njegovih nosioca (spoljanja manifestacija ivota). Smatra se, da mentalno telo ima razmere peto-estogodinjeg deteta, hrani se mirisima i neometano (slobodno) se premeta kroz prostor u traenju novog mesta raanja. Otkrivi takvo mesto, ono se kolabira (skuplja) u energetski ugruak veliine malog zrna graka i prodire u centar slivanja muke i enske embrionske tenosti za vreme polnog snoaja (u trenutku orgazma mukarca). Zatim se deava neto slino ispravljanju" - obrnuto pretvaranje iz malog zrna graka u oveji organizam. Neto obrnuto deava se u trenutku smrti. U to vreme energetski tokovi, svest koju oni pokreu i ivotne sutine" skupljaju se prvo u tri glavna suda koji formiraju fino telo", zatim u centralnom sudu i, na kraju, kolabiraju se (zgunjavaju) u centru akre srca u ener getski ugruak. Nakon tri dana posle fizike smrti kolapsirana (skupljena) svest kroz centralni sud i otvor Brahme"

naputa grubo telo" i tu se realizuje u vidu mentalnog tela, da bi pristupila traenju novog mesta raanja. Shodno izloenom, smrt uopte ne postoji, ali moe li se u to verovati? Evo staje poznato iz poslednjih naunih istraivanja po pitanjima roenja i smrti oveka. Navodim skraene citate iz razliitih nauno-popularnih lanaka, komentariui ih. Godine 1975. otkriven je Fenomen elektrotalasnog fantoma - tako su naunici uslovno nazvali duu oveka. (Fantom" - precizna zapreminska kopija. U naem sluaju to je kopija ovejeg organizma - Primedba autora) Prvi eksperimenti vreni su na tankim listovima jasike, koje su cepali popola. Jedan deo su odbacivali, a drugi zraili jakim elektromagnetnim zracima. Kada je list poinjao da truli (da se raspada), tada su videli trulenu konturu celog lista, ukljuujui i odbaeni deo. (Drugim recima, na list su prenosili veoma jaku energiju, koja ga je, cirkuliui prema fantomu, inila vidljivim.) Rezultati narednih istraivanja pokazali su: takvi elektrotalasni fantomi postoje kod svih ivih bia. Njihovu po javu naunici su objasnili holografskim efektom. Prema nji hovim gleditima, u molekuli ive DNK postoje izvori jakog zraenja, koji isputaju solitonske zrake. Solitonski zraci reprodukuju zapreminsku sliku celog molekula. To i jeste solitonski fantom, koji je vidljiv samo u elektromagnetnom polju. Solitonsko zraenje toliko je jako, da ak deo molekula DNK reprodukuje fantoma celog organizma. Zato kada se biljka, ivotinja ili ovek liavaju nekog svog dela, nje gov fantom produava da ivi" kao da se nita nije desilo. Covek gubi ruku, a fantom ruke ostaje. Eto zato invalidi

posle operacije odstranjivanja uda jo due vremena oseaj u svoju ruku ili nogu, kao da ih tupo boli" pri promeni vre mena, kao da ih bole" nepostojei zglobovi... Vie od toga, ivi organizam moe da pogine, a njegov fantom ostaje! Istraivanja, sprovedena na elektrotalasnom spektometru u laserskoj sredini, pokazala su, da fantom produava da ivi tano 40 dana posle smrti, a zatim ga in strumenti prestaju da registruju. (Stop. Kako se to deava: ranije se govorilo, da se fan tom stvara kao rezultat jakog solitonskog zraenje molekula ivog DNK, a eksperimenti potvruju, da fantom moe da ivi jo 40 dana bez ikakvih molekula DNK? Postavlja se zakonito pitanje: ta je primarno - molekuli DNK sa nji hovim zraenjem, ili fantom? Verovalno, da se naunici, koji su istraivali tu pojavu, nisu mogli odrei starih materijalistikih predstava i da okarakteriu sve tako, kako su videli. A upravo: fantom - samostalna iva tvorevina, koji nema potrebe za solitonskim osvetljenjem i ivi sam po sebi- Primedba autora.) Naunici tu pojavu objanjavaju time, to elektrotalasni fantom ovejeg organizma funkcionie kao iv. On osea promenu temperature, pritiska i slino. (Koliko je potrebno hrabrosti i smelosti, da bi se prosto reklo, da je fantom - iva tvorevina, u kojoj se sadri svest oveka- Primedba autora.) Funkciju elektronskog fantoma u organizmu naunici po vezuju sa nestvarnim skeletom" - zapreminskom kopijom ili crteima organizma, koji ukazuju, gde da se smeste jedni ili drugi organi, elije, kako i kojim redosledom izvravati jedne ili druge funkcije u organizmu. Upravo zahvaljujui

elektronskom fantomu organizam je sposoban da obnavlja manje povrede tipa ogrebotina, posekotina. (Kakva protivurenost. Ranije se govorilo, da je nosi lac nasledne informacije DNK, pomou koje se stvaraju belanevine i organizam u celini. Meutim iz prethodnog teksta moe se zakljuiti, da je sve obrnuto - fantom ukazuje belanevinama, kakve da budu i kakve funkcije da izvravaju. Naunici ne mogu ak pravilno prikazati istinu. Za ljubav ogranienog materijalizma" oni sve s nogu prevru na glavu.- Primedba autora.) Naunici su pedantni ljudi, daj im samo potrebne instru mente za istraivanje, oni e istraivati sve to treba. Tako su oni poeli istraivati proces zaea i trudnoe. 1 znate, ta su otkrili? Pre nego se u materici majke pojavi embrion, on ve ima fantoma! U poetku je to elektronskotalasni oreol, po dimenzijama malo vei od samog embriona. (Dakle doli smo do istine. Tibetanci govore o finim teli mo, svesti, koja ulaze u matericu, privruju se uz oploenu jajanu eliju i poinju da stvaraju fantoma, koji, sa svoje sirane, stvara fiziko telo oveka. O tome govore i eksperi menti naunika.) Fantom raste bre i prethodi razvoju embriona na nekoliko dana. Na taj nain, budua beba se razvija, formirajui se i dograujui pod vlastitim elektronskotalasnim fantomom. Beba ga po veliini dostie tek pred sami poroaj, i oni se na svet pojavljuju istovetnim (jednakim po veliini). (Dakle ko koga formira: fantom - telo ili telo - fantoma? Najverovatnije, fantom formira telo.- Primedba autora.) Istraivani su i sluajevi, kada je dolazilo do prekida trudnoe. Sve interesuje pitanje, ta se deava s fantomom u tom sluaju?

Ispostavilo se, da u tom sluaju fantom produava da ivi u materici majke toliko vremena, koliko bi trebalo detetu da se pojavi na svet. Zbog toga mnoge ene posle abortusa dugo oseaju pokrete malog organizma u materici. U dane, kada bi trebalo da doe do poroaja, ene se oseaju posebno loe: oseaju jake bolove u donjem delu stomaka, muninu, depresiju, koja moe izazvati ozbiljne poremeaje psihe i zdravlja. Sve to je izloeno u referatu amerikog fiziologa Hermana Hajtija, koji je vrio istraivanja na amerikim klinikama od 1979. do 1994. godine. {Kada su iz materice istrugali svu belanevinu, ta moe da da solitonsko zraenje za formiranje fantoma deteta, on se razvija, raste i ivi oko 8 meseci. Svest je primarna i moe postojati i ak se razvijati bez ikakvog belanevinastog no sioca- Primedba autora.) U novinama Argumenti i fakti" broj 44 za 1966. godinu objavljenje lanak Presaivanje due". U njemu se govo ri o raspravi autora lanka Pavla Vasiljeva s akademikom, doktorom medicinskih nauka, direktorom laboratorije VNIIRP Viktorom Hromovim. Akademik pria, da oni u labora toriji ne samo vide duu umrlog oveka na ekranu specijal nog kompjutera, ve su poeli daje love (hvataju) pomou posebnog polja i ak... presauju u telo drugog oveka. U tom lanku direktno se govori o dui i o tome, da se ona moe presaivati u telo, koje ona oivljava. A sada konkretno: staje dua i kako ona izgleda. ... Na ekranu specijalnog kompjutera ona je izgledala kao bie, koje izdaleka podsea na novoroene - s neproporciona lnom velikom glavom, siunim telom, zgrenim udovima, koji vie lie na ogrizke krila, i... lepezastim repom, koji je u osnovi vidljiv potpuno jasno, a zatim, prema stepenu uda-

ljavanja " od tela, sve vie se razliva i iezava, bukvalno se rastvara u prostoru ".

Raanje oveka nastaje iz tri samostalne supstance": 1 - dua oveka, koja stvara materiju u organizmu; 2 - enska komponenta"; 3 - muka komponenta;" 4 - ivi prostor" - materica, gde se formira oveji or ganizam; 5, 6 - enski organizam, koji svojim energijama i materijom pomae dui da formira organizam; 7- tako se po javljuju mukarci i ene; 8 - kada odive dodeljeno vreme, ljudi umiru, i dua se oslobaa za novi ciklus utelovljenja. Tu se uoava podudarnost opisa fine svesti oveka, kojeg daju tibetanci, s tim, to su videli naunici na ekranu speci jalnog kompjutera.

Ispitivanja due omoguila su da se razjasni, da se ona moe razlivati" u prostoru do nezamislivih dimenzija. (Dua, ili svest, ima svojstva proizvoljnog jakog skupljan ja i irenja. Ukoliko se ovek naui da upravlja time, on stie sposobnosti shvatanja Stvari, saznanja o tome, ta se i gde deava.- Primedba autora.) U lanku Putovanje u drugi svet (AIF 48-96) opisuje se, kakvi su eksperimenti vreni u jednoj od laboratorija vojno-industrijskog kompleksa. Pomou odreenih materija, koje se pomou inekcije unose u oveji organizam, uspeva se koncentrisati duu u maloj zapremini i, izdvojivi je iz tela, uputiti je na putovanje. Meutim pri tom se istie, da je za izdvajanje due iz tela potrebno savladati neku ener getsku barijeru. Ukoliko je energija due slaba, tada ona ne moe izai iz tela. Ukoliko pak dua, kada izae iz tela, za vreme putovanja potroi mnogo energije, to e se katastro falno odraziti na zdravlje oveka. Evo kako opisuje poetak putovanja due" sam korespondent (dopisnik) AIF. Poloili su me u sarkofag, koji je veoma podseao na barokomoru. Pored mene u taj sarkofag je legao i moj pratilac-kontrolor - general Kalinienko. Dve inekcije, neoekivane i veoma bolne. Svest propada u svetlucavi mrak. Telo se najeilo" i oseaj smanjio, ali se nije potpuno izgubio. Noge su se uprle" u zemlju, a glava se nadula do gigantskih razmera i podigla se iznad oblaka. Snana struja - skoro kao nalet vetra - iupala me je iz vlastitog tela i odnela u svet koji je blistao". Sada nam je ostalo da savladamo poslednje varijante toga, to znamo. Fina svest, ili dua, ima oblik i veliinu mnogo manju od oveka (u prvom sluaju 5-godinjeg deteta, a u drugom - novoroeneta). Ona (dua, fina svest) stvara en-

ergetskog fantoma, u kome se nalaze ulni organi za orijent aciju u fizikom svetu, i koji slui kao energetski skelet" za grau i upravljanje fizikim telom. Fizika smrt oveka u stvarnosti je odbacivanje" is crpljenog fizikog tela i produenje ivota po obliku izmenjene svesti oveka u okolnom Prostoai (na tibetskom jezi ku - barda). Shodno tim pogledima, ovek stalno prolazi kroz cikluse: raanja, ivota, smrti, ivota u obliku svesti i ponovnog raanja u fizikom telu. ta se deava tokom ciklusa ivota i smrti? Radi lakeg izlaganja i boljeg shvatanja uporedimo Kosmos koji nas okruuje sa ovejim organizmom (pri tom ne zaboravite, da se on sastoji iz due i tela), a samog oveka - sa elijom, koja se nalazi u tom Organizmu. Susedne elije" su sline nama,- to su ljudi. Druge, koje se razlikuju od vas,- to su zemlja, voda, vazduh, kamenje, biljke, insekti, ivotinje, planete, Sunce i slino. Kako je elijama potrebno vezivno tkivo za oslonac", tako je nama potrebna zemlja za smetaj itd. Sami moete pronai neophodne analogije i uporeenja. Najvanije u tome je, da svaka elija, svaka grupa elija itd. izvrava odreenu funkciju, neophodnu za ceo organizam, i da za to dobija sve to joj je potrebno za ivot. Tano tako treba da ivi i ovek. Ali ta se u stvarnosti deava? Jedan ovek ugnjetava drugog. Celo oveanstvo ugnjetava svet Prirode, unitava zemlju itd. Postoje svaki ovek - elija u ogromnom Organizmu, tada ugnjetavajui svog blinjeg, mi preko njega ugnjeta vamo Celinu. Ukoliko jedna grupa ljudi ugnjetava drugu, tada preko nje ugnjetava Celinu. Ukoliko je oveanstvo radi svojih ciljeva, koji nisu vezani za ishranu, uzoralo zem lju za uzgoj duvana, iseklo ume za saenje penice u svrhu

proizvodnje alkohola, istrebilo ivotinje, unakaava nedra zemlje buevinama (rudnicima), vri nuklearne probe - ono ugnjetava Celinu. Rezultat je da mi tokom svojih ivotnih ciklusa (raanje, ivot i smrt) nepovoljno delujemo na taj Ogromni ivi Organizam, ije je ime - BOG. On, sa svoje strane, del uje na nas. Tako se javlja karmika aktivnost i, kao posledica,- odgovor na nju. Pri emu nastaje individu alna karma, karma socijalne grupe, naroda, drave i celog oveanstva. Dodajem, sve to se preliva" iz jednog naeg ivota u naredni. Razmotrimo pojam karme i njen uticaj na oveka.

VLASTITA ILI INDIVIDUALNA KARMA

Stvara se iz dva oblika: karme steene u prolim ivotima i zaraene u tekuem ivotu. U Joga-Sutrama" Panatdali postoji klasifikacija indi vidualne karme u zavisnosti od nagomilanog ivotnog iskustva. U vezi s tim individualnu karmu dele na crnu, belo-crnu, belu i ni belu-ni crnu". Najgora od sve etiri karme - crna - stie se u procesu nemoralnog, zloinakog ivota (tj. pri prisustvu krajnje ispoljenog egoizma kod oveka). Kleveta, egoistike intrige, koje imaju za cilj ruenje plodova tueg rada, poniavanje estitih ljudi, vreanje, kraa, ine spoljanju" crnu karmu. Unutranja" - umna - crna karma obuhvata takva stanja due, kao to su skepticizam, koji ne vodi prema znanju, bezbonost, ljutita upornost u neznanju, zavist i slino. Slina misaona negodovanja (revolti, protesti), irei se" kroz Prostor u vidu blesaka vraaju se svom izvoru i u njemu izazivaju dejstva, koja je on eleo drugome. (Ne osuujte i

neete biti osuivani. Ne kopaj jamu drugom, sam e u nju upasti. Ne pljuj u bunar, sam e iz njega piti.) Bela karma - rezultat dobronamernih dela (postupaka), koja podstiu jaanje Prostora. Pri povratku u svoj izvor oni ga jaaju, donose mu blaenstvo i uspeh. Belo-crna karma stvara se usled nagomilavanja dobrih i zlih dela u odnosu prema drugim ljudima, ivim biima, Planeti - a to znai, prema elom Prostoru. U zavisnos ti od sume (ukupnog broja) navedenih dela, ovek ima odgovarajuu sudbinu. Neto mu polazi za rukom, a neto ne. Stoje vie blaenih dela, time se u oveku bolje formira sudbina, i obrnuto. Ni bela-ni crna karma opisuje se kao delatnost putujuih isposnika (pustinjaka), koji borave u svom poslednjem telesnom ovaploenju (utelovljenju). Meutim taj oblik karme moe se primenjivati i u svakodnevnom ivotu, ukoliko se odnosi na posao kojeg ste sami naruili ili odabrali i ne veete se za njegove plodove. Porazgovarajmo o tome, kako se ispoljava karma. Mi ve znamo, da karma predaka del uje na nekoliko pokolenja, dok se potpuno ne iscrpi. A kako deluje karma zaraena u tom ivotu - bela ili crna? Shodno Joga-Sutrama" Panatdali proces karmikog odgovora odvija se razliito. Odgovor moe da drema" u Prostoru sve dotle, dok se stvore povoljni uslovi za njego vo ispoljavanje. Taj oblik karme naziva se dremajuom". Na primer, ovek je u sebi (po prirodi) veoma agresivan i stalno ugnjetava bliske ljude. Na kraju krajeva njima to dosadi; neko od njih, ne izdravi sledeu pakost, poinje da ga udara time, to mu je dolo pod ruku. Poznato je mnogo sluajeva, kada su se u zatvoru jedni ljudi izrugivali nad dru-

gim. Kasnije, pri neoekivanom susretu, uvreeni su unakazivali te koji su ih vreali. ovek je prema Prostoru napravio prestup, ali je kasnije svojim dobrim delima izazvao blaen odnos prema sebi; dolazi do slabljenja karmikog odgovora za taj prestup. Taj oblik karme naziva se oslabljenom" karmom. Na pri mer, ljudi koji su imali saobraajni udes, pri emu su jedni zadobili teke povrede, a drugi su se izvukli samo sa lakim povredama ili su samo preplaeni. Najtipinija varijanta karmikog odgovora je, kada ovek posle napravljenog prestupa posle izvesnog vremena na sebi oseti njegovo povratno dejstvo u vidu neuspeha, pogoranja zdravlja i slino. Taj oblik karme naziva se potpuno izraenom" karmom. Posebno jako kanjava se abortus - boluje sama ena, pogorava se situacija u porodici. I, na kraju, postoji takva varijanta karmikog odgovora, kada se proces povratnog dejstva odlae na izvesno vreme zbog toga, to trenutna situacija podstie ispoljavanje jaeg karmikog duga - kako pozitivnog za oveka, tako i nega tivnog. im se zavri dejstvo tog karmikog odgovora, pono vo se aktualizuje ranije prekinuti odgovor. Taj oblik karme naziva se prekinutom". Kao primer seam se sluaja iz jednog filma. Mladi ovek iz siromane porodice druio se s deacima iz bogatih porodica. Njega su uvukli u lo posao i svu krivicu svalili su na njega. U zatvoru, gde je dospeo, nad njim su se jako izrugivali. To je u njemu stvorilo jaku elju da se osveti bogataima". Kada je izaao na slobodu, poeo je da ostvaruje svoj plan, ali je bio otpisan" i ponovo mu je podmetnuto. Ponovo zatvor, isti zatvorenici. Na kraju je mladi izvrio samoubistvo. Da nije imao elju da se osveti svima koji su ga vreali, da im je oprostio, tada ga ne bi sti-

gla karma. Meutim on to nije shvatio i informacija uvrede stvorila je sve neophodne preduslove za karmiki odgovor. Da bi izbegli karmu, treba da se u moralnom smislu promenite - da u svesti postanete sasvim drugi ovek, s drugim karakterom. To je jedini put rada sa karmom. Razjasnili smo, da postoji raznolikost karmikih od govora. Razmotrimo, kako oni utiu na sudbinu i zdravlje oveka.

KARMIKI ODGOVOR I NJEGOV TRAG U PAMETI OVEKA

Dakle, razjasnili smo, da posle postupka oveka sledi karmiki odgovor Prostora. Po pravilu, karmiki odgovor u ivotu oveka predstavlja jedan ili drugi dogaaj koji se pamti (strah kada ugleda vatru, ukoliko su pred njim spalili ivog oveka; strah kada ugleda no, ukoliko je od noa pretrpeo ozbiljnu traumu; pojaani oseaj nepravde, kada su ga poniavali itd.). Taj dogaaj ili oseaj taloi se" na prostorno-vremenskim nivoima" svesti (uma) oveka i pri odgovarajuim uslovima (u zavisnosti od toga, u kom ivotu se desio dogaaj; u kom periodu - pred samu prolu smrt, u utrobnom razvoju, za vreme poroaja, u periodu novoroeneta - bebe, mladosti itd.) jako utie na sudbinu, ponaanje i zdravlje oveka. Na primer, mlada ena je za pobaaj dobila karmiki odgovor u prolom ivotu - iva je spaljena na lomai. Izgleda kao d a j e karmiki incident iscrpljen, ali na prostorno-vremenskim nivoima" svesti (uma) oveka ostao je jak trag" (ja to nazivam psihikom stegom"), koji je pri odgovarajuoj situaciji (kada ugleda plamen) uzbuivao i menjao ponaanje ene. Jer um oveka

sastoji se iz mnotva prostorno-vremenskih nivoa", koji su se nagomilali u prolim ivotima. Zato nije dovoljno odraditi svoj karmiki dug. Vano je pronai u svojoj memoriji (kartografiji psihikog prostora) karmiki trag" i shvatiti ga (izvesti iz podsvesti u svest). Samo u tom sluaju potpuno ete se oistiti od prole karme, i ona e prestati da utie na vas. Za ienje memorije (kar tografije psihikog prostora) odgovaraju razliiti metodi: holotropna terapija, rebifing, hipnoza, dianetika i slino. Nauka, koja objanjava oveku kako treba da sadejstvuje s Prostorom-Bogom, da ne bi zaradio (stekao) karmu, je re ligija s njenim moralnim zapovestima. Religija (kod indusa - j o g a ) je propisivala svakom oveku, porodici, narodu da radi tako, da nanosi minimalnu tetu Bogu (Prostoru koji nas okruuje) i maksimum dobra oveku, porodici, narodu. Biblija (Kuran, Talmud) je upravo takvo uputstvo u kome je opisano, kako je Bog bio blagonaklon prema narodima, koji su se pridravali njegovih zapovesti, i kako je kanjavao neposlune. To je detaljnije izloeno u induskim Svetim knjigama. Za nas je vano to, da zbog pravilnih meusobnih odnosa s Prostorom moramo pravilno da kontaktiramo jedan s drugim - mukarci sa enama, bogati sa siromanim, je dan narod s drugim narodom. To znai pridravati se moral nih zakona. Pored toga, svaki ovek treba da se paljivo odnosi prema neivom" okolnom prostoru: zemlji (kako moe zemlja biti neiva, ukoliko na njoj rastu biljke, ive ivotinje, ona to sve stalno reprodukuje), njenim nedrima, mineralnom, biljnom i ivotinjskom carstvu. U svemu treba da vlada harmonija. Ukoliko se to ne potuje, tada itavo oveanstvo boluje (to se i uoava), javljaju se problemi u svakoj dravi (i to se deava), postoje problemi u svakoj

socijalnoj grupi (i to se deava), vlada neshvatanje izmeu mukaraca i ena, u porodici, i svaki ovek i porodica pate od neega. Bez reavanja pitanja o pravilnom sadejstvu s Prostorom u dimenzijama jednog oveka, porodice, grupe, naroda i slino nemogue je kvalitetno ozdravljenje, a svetska medicina je osuena na potpuni neuspeh. U religioznim knjigama u vezi s tim, da u davnim vremen ima nije bilo jakih ekolokih intervencija oveka u Priro di, date su samo moralne preporuke za sadejstvo oveka s Prostorom. Danas pak moralnim preporukama treba dodati ekoloke preporuke - razuman odnos prema Zemlji i svemu, to postoji na njoj. Svaki ovek je duan da reava ekoloke probleme: oko kue, u gradu i oko njega, u svojoj zemlji (dravi). Neki istaknuti naunici smatraju, daje oveji um - glavni zatitnik majke-Zemlje. Njegova aktivnost treba da na planeti Zemlji formira sferu razuma". Meutim svedoci smo ispoljavanja ovejeg egoizma, koji unitava planetu i sve ivo na njoj. Dakle, krug pitanja koja se reavaju na tom nivou deli se na tri grupe: odnos prema Prostoru uopte; odnos prema lju dima; odnos prema zemlji, biljkama, ivotinjama i slino. Primer. Imam 61 godinu. Moje bolesti su: kamen u ui, pankreatitis, holecistitis, polipi u debelom crevu, gljiv ice na desnoj nozi (20 godina), gubitak sluha na desnom uhu (gluvoa 12 godina), jak um u uima, osteohondroza, hronini gastritis, vegeto-vaskularna distonija (18 godi na) posle smrti majke. (Nabrojane su posledice stihijskog ivota.) Tokom 18 godina leio sam se u Tuli i Moskvi, gde sam dopunski od tableta ogluveo na desno uho. Dobio sam 11 grupu invalidnosti. Za 18 godina leenja popio sam nekoliko

kilograma tableta i nita nisam izleio. (Naivno je misliti, da e vas bilo ko izleiti, posebno savremeni lekari i farmaceu ti. To je njihov posao, njihova zarada. Sto vie bude bolesn ika, tim je unosnije za lekare i farmaceute. Sto su ozbiljnija oboljenja, sloenije operacije, presaivanje organa i tako dalje, tim vie zarauju lekari. A medicina se sada plaa.) Nabavio sam Vae knjige. Od tada je poelo moje ozdrav ljenje. Poeo sam piti sve urin uvee od 200 do 400 grama, a kada sam gladovao 36-42 sata, tada sam ispijao sav dnevni urin. Disanje sree" vebao sam po 10-15 minuta,- vie nisam mogao, stezalo mi je glavu i grudi, ak mi je bilo teko da diem. (Tako se aktivira psihika stega. Nju treba obavezno izbaciti napolje.) Imao sam jake krize, ali posle 8 meseci sam vaskrsnuo (povratio se u ivot). Smrao sam 12 kilograma, sada je za mene bilo koje godinje doba prelepo - zavolio sam nebo, zemlju, ptice, prirodu. (Kada je ovek bolestan, tada se vremenski periodi tokom godine, koji provociraju njegove bolesti, shvataju kao psiholoki mrani.) Lakoa u telu. Volim da pleem, ak ni mladi ljudi ne mogu tako da pleu kao ja. Gljivino oboljen je sam zaustavio. (Natapanje mesta obolelih od gljivinog oboljenja tokom celog dana treba da izlei to oboljenje.) Kosa mi je potamnela. Oi su mi na hladnoi prestale da suze i bolje vidim na daleko, polna snaga mi je u normali, prola je osteohondroza. Boja lica mi se poboljala (svakog dana uvee masiram lice urinom)". (Kakav delija - koristi kozmetike efekte urina. Primenite saunu, oistite orga nizam i bie te jo zdraviji.)

KAKO PRAVILNO SADEJSTVOVATI S PRO STOROM - BOGOM

O Ja sam Gospod, Bog tvoj, da ne bude kod tebe drugih bogova pred licem Mojim. Odnosite se prema Prostoru, prema svemu to vas okruuj e (ljudima, zemlji, ivotinjama, biljkama, graevinama i slino), kao prema ispoljavanju Jedinog i Velikog. Re zultat je da e vaa svest biti jedinstvena, celokupna, a ne rasparana. O Ne pravi sebi idola (kumira) i nikakve slike toga, to je gore na nebu, i to je dole na zemlji, i to je u vodi ispod zemlje; ne klanjaj im se i ne slui im, jer sam Ja Gospod, Bog tvoj, Bog revnitelj (ljubomorni), koji kanjava decu za kri vicu oeva do treeg i etvrtog kolena, koji Me mrze, i dajem milost do hiljadu kolena onima koji Me vole i pridravaju se Mojih zapovesti. U toj zapovesti navodi se, na koliko pokolenja moe delovati negativna i pozitivna karma. Ona pokazuje, koliko je svaki ovek odgovoran za svoja dela pred Prostorom. Stvarajui idola u svom umu, ovek stvara stranog misa onog fantoma idola (kumira) u Prostoru, koji je nesvojstven, stran i ruilaki za Celinu. Upravo zbog toga javlja se jedna od najjaih karmikih kazni. Sluenje svakodnevnom molitvom jedinom Bogu, posveivanje plodova svog rada Njemu jedinom - najvea je sluba oveka na Zemlji. Ne izgovaraj ime Gospoda, Boga tvog, bez potrebe, jer Gospod ne ostavlja bez kazne nikoga, ko izgovara njegovo ime bez potrebe.

Ta zapovest ukazuje, koliko je ozbiljno misaono optenje oveka s Prostorom. Ne treba ga misaono trzati" zbog sit nica. Dobro razmislite i sve izvagajte, pre nego mu se ob ratite. O Zapamti subotnji dan, da bi ga posveivao; est dana radi i ini (u njima) razna tvoja dela, a sedmog dana - subo ta Gospodu, Bogu tvom: ne ini tog dana nikakva dela ni ti, ni sin tvoj, ni ki tvoja, ni rob tvoj, ni robinja tvoja, ni (vo tvoj, ni magarac tvoj, ni bilo ko) stoka tvoja, ni doljak, koji je u h>ojim prostorijama; jer je za est dana Gospod stvorio nebo i zemlju, more i sve, to je u njima, a sedmog dana je poinuo; zato je Gospod blagoslovio subotnji dan i posvetio gaVeoma vana zapovest, koja ukazuje na to, ukoliko ovek posveti jedan dan u nedelji predanom sluenju Bogu, tada e to izazvati pozitivan odgovor s njegove strane. Ta zapovest ne znai jednostavno odmor, prazno provoenje vremena. Ne, to je posveivanje sebe u celini Gospodu - molitvom, radom za opte dobro, pomoi onima, kojima je potrebna.

KAKO PRAVILNO SADEJSTVOVATI S LJU DIMA OKO VAS

O Potuj oca tvog i majku tvoju, (da bi ti bilo dobro i) da bi se produili tvoji dani na zemlji, koju Gospod, Bog tvoj, daje tebi. Preko roditelja ostvaruje se ivotna i karmika naslednost. Ukoliko se budemo pozitivno odnosili prema osnovi tog procesa, tada emo postii sve pozitivno u sadanjosti i budunosti. Ne ubij. Tu zapovest treba razmatrati mnogo ire. Na primer, abor tus je iste teine, kao i ubistvo odraslog oveka. ivot nam daje Prostor-Bog za nae specifine ciljeve. Aktom ubistva mi se meamo u Njegov posao, zamisli. Za to sledi najjai karmiki odgovor kako samom ubici, tako i njegovoj deci. Ne vri preljubu. Preljuba, kao najjaa od elja, ne omoguava oveku da predano slui Gospodu. Ona stvara lani ego. Osetljivi um oveka postaje nekontrolisan i vue celo telo da vri prestup na bazi preljube. Ne kradi. Ta zapovest ukazuje na elju sticanja materijalnih dobara. Znai, ovek u potrazi za njima gubi iz vida Gospoda, koji ga obezbeuje svim to mu je potrebno. elja za kraom, nezadovoljstvo svojim materijalnim poloajem izaziva odgovarajue misaone oblike, koji se negativno ispoljavaju na ekologiju Prostora-Boga, a isto tako stvara negodovanje (protest) u umovima pokradenih ljudi, to takoe nije svoj stveno za ekologiju Prostora-Boga. Ne svedoi lano protiv blinjeg svog.

Svedoei lano, ovek izaziva negodovanje postradalog. Sve to odraava se na harmoniju Prostora-Boga, a to znai, pojaava karmiki odgovor. Da do toga ne bi dolo, pridravajte se te zapovesti. O Ne poeli kuu blinjeg svog; ne poeli enu blinjeg svog, (ni polja njegovog,) ni roba njegovog, ni vola njegov og, ni magarca njegovog, (ni bilo koje stoke njegove,) nita, to ima blinji tvoj. Ta zapovest ukazuje na materijalne elje koje razlazu linost oveka. Priziva tome, da ovek jednostavno ivi i dobij a to, to zasluuje. Materijalno zaklanja duu od Boga, ini oveka nesrenim. Ma koliko da imate imovine, sve jedno je malo. elja za materijalnim dobrima i nezadovoljstvo svojim poloajem izaziva jake poremeaje u harmoniji ProstoraBoga. Moralnost - prvi i glavni zakon ivota i zdravlja oveka. Mnogo se promenilo od vremena Starog i Novog Zaveta, ali to nije uticalo na moralnost. Ispostavilo se da su moralni zakoni veiti. Svako pokolenjeljudi, svaki konkretni ovek susretao se s njima. Od toga, kako se oni izvravaju, zavisi ivot, blagostanje i zdravlje oveka.

PSIHIKA AKTIVNOST OVEKA - DRUGA ZAPOVEST ZDRAVLJA

Evo staja, na primer, ne mogu da shvatim: Dua i telo su spojeni nerazdvojivo. Pa zato ih njihov tesni savez Nije ogradio od smrtnog neprijateljstva?

Gete NASTANAK OVEJE SVESTI

U savremenom shvatanju svest" podrazumeva oseaje, um i misaone sposobnosti oveka. Razmotrimo taj problem dublje, poevi od samog roenja. Tek roena beba ima ulne organe i reaguje na njihovo nadraivanje: uje, osea dodir, promenu poloaja tela u prostoru, ukus, miris, a kasnije razlikuje predmete (vidi). Dakle, svest oveka na prvoj etapi razvoja ima samo ulne organe. Zato su oni neophodni? Covek se devet meseci razvijao u zatvorenom prostoru, koji gaje sigurno titio, on nije imao potrebe za ulnim organima. Ali s roenjem on dospeva u drugu sredinu i uslove, u kojima treba da se orijentie i ivi. ulni organi su mehanizam", koji omoguava da se to radi. Dete pomou ulnih organa shvata svet koji ga okruuje, nagomilava informacije o njemu. Na osnovu toga formira se banka, ili biblioteka memorije". Porazgovarajmo o tome detaljnije.

O Pomou organa vida dobij amo informaciju o obliku, razmerama, boji, intenzitetu osvetljenja. Banka memorije vida" nagomilava ogromnu koliinu slinih informacija. Upravo zahvaljujui tome moemo da razlikujemo okrugle predmete od kocki, jednu boju od druge, jedan predmet, ivo bie, jednog oveka od drugog i slino. Pomou organa sluha dobij amo informaciju o zvu k o v i m a - frekvenciji, intenzitetu, duini trajanja itd. Banka memorije sluha" nagomilava informaciju o najrazliitijim zvukovima. Zahvaljujui tome moemo da razlikujemo zvu kove, glasove i slino. Pomou organa mirisa dobij amo informaciju o miri sima. Banka memorije mirisa" nagomilava i klasifikuje najrazliitije mirise i njihove nijanse. Zahvaljujui tome ra zlikujemo najrazliitije mirise. O Pomou organa pipanja dobij amo informaciju o kva litetu i snazi dejstva na kou tela. Banka memorije taktil nih nadraaja" omoguava nam da razlikujemo golicanje od milovanja, dodir od udara i slino. Pomou organa ukusa dobij amo informaciju o unu tranjoj strukturi predmeta koji nas okruuju, s ciljem njihove pogodnosti za ishranu. Banka memorije ukusa" omoguava nam da iz okolnog prostora odabiramo takve predmete, koji se mogu upotrebljavati za ishranu. Pored optih ulnih organa postoje i drugi organi. Na primer, vestibularni aparat omoguava da ovek sauva ravnoteu; specijalni nervni zavreci u zglobovima, tetiva ma i miiima omoguavaju da se oceni prostorni poloaj ekstremiteta i tela, kao i stepen spontanog miinog napre zanja (miinog tonusa).

Dakle, svest oveka na drugoj etapi svog razvoja ima ulne organe i banke informacija - memorije ", zasnovane na tim ulnim organima. Dakle, to oigledno nije dovoljno. Jer jedan te isti oseaj referie" nam da moe biti koristan ili, obrnuto,- opasan. Drugim recima, u bankama memorije" treba da se vri kla sifikacija informacija. Takva klasifikacija vri se u svakoj banci memorije" konkretnog ulnog organa i ona uglavnom informie o tome, staje prijatno i ta je neprijatno. Na toj etapi razvoja svesti dolazi do formiranja i usavravanja aparata za uporeivanje". Na primer, dete razlikuje svoju majku od druge ene. To je ve najprostije ispoljavanje uma - kao funkcije uporeivanja informacije, koja dolazi od ulnih organa, s informacijom, koja postoji u bankama memorije". Dakle, u svesti oveka na treoj etapi razvoja postoji regulisanje ili klasifikacija prikupljene informacije na prijatnu i neprijatnu, i dejstvuje aparat za uporeivanje. Posle toga, kada se dete nauilo da razlikuje prijatno i neprijatno, da raspoznaje predmete, poinje razvoj uma, to jest sposobnost da efikasno reava jedan ili drugi ivotni za datak, da pravilno postupa u jednoj ili drugoj situaciji. Drugim recima, pod umom treba podrazumevati informaciono-energetski proces, ija je sutina u sledeem: ulni organi dostavljaju u svest informaciju; ta informacija se uporeuje s informacijama koje se nalaze u bankama memo rije. Ukoliko je informacija prijatna", tada donosi odluku da je prihvati; ukoliko je informacija tetna", tada donosi od luku daje izbegava. To je delovanje uma u njegovom istom obliku. Starenjem taj proces mogu naruavati raznovrsne smetnje, o kojima u neto izneti u narednom tekstu.

Na etvrtoj etapi razvoja svesti javlja se um i usavrava se sposobnost oveka (na raun umnog procesa) da efikasno sadejstvuje s okolnom sredinom radi postizanja konkretnih ciljeva. Upravo zahvaljujui toj karakteristici svaki ovek ima svoju vrednost". Na petoj etapi razvoja svesti pojavljuje se aparat za ana lizu i kontrolu. Grubo govorei, to je daljnji razvoj uma, koji poinje da kontrolie sam sebe, svoju efikasnost, da donosi odluke. U zakljuku, pojam um" sadri tri znaenja: analitiki rad na obradi informacije, koja dolazi od ul nih organa, i njeno uporeivanje s tim, to se nalazi u banci informacija, kao i donoenje neke odluke, zasnovane na an alizi situacije (analitiki um); radni um, koji aktivira mehanizam prenosa informacije s misaonog na energetski nivo, iji je rezultat ostvarenje ra nije zamiljenog; reaktivni um, kada ovek reaguje na spoljanji stimulans ili situaciju bez ikakve analize (na primer, na preplaenost, strah, gnev). Svako od tih ispoljavanja uma ima svoje znaenje, prema njima se moe suditi o psihikom zdravlju oveka. Istovremeno s pojavom aparata za analizu i kontrolu dolazi do formiranja jo jedne banke informacija - banka informacija o efikasnosti dejstava". Na primer, ovek radi neki posao nekoliko puta, i svaki put - razliito. Rezultat je da se u njegovu svest odlae sledee: ukoliko posao odradi na odreeni nain, tada se konani rezultat postie bre i lake, a ukoliko radi na drugi nain - due i tee. Ubudue ovek e birati efikasniju varijantu. Izbor te varijante upravo je i zasnovan na banci informacija o efikasnosti dej stava" i analitikoj sposobnosti uma.

Dakle, propratili smo etape formiranja svesti i uma oveka u istom i najprostijem obliku. Na samom poetku novoroene samo osea. Dalje se ono ui da raspoznaje predmete, da ih deli na dobre i loe. Posle toga poinje da ispoljava zaetke uma i shvatanja: prvo - da izvrava najprostije funkcije da se vesto igra, da opsluuje sebe, za tim - da postie najprostije ciljeve, da opti s ljudima, da suzbija svoje elje itd. Na kraju se ovek obuava da sadej stvuje sa svetom koji ga okruuje. U procesu formiranja svesti i razvoja uma oveka veliku ulogu ima mozak. Ja sam jo ranije ukazivao na to, da se informaciono-energetsko obrazovanje ne moe ispoljavati u fizikom svetu bez materijalnog posrednika. Mozak oveka je specijalni posrednik u kojem se spajaju materijalno i in formaciono-energetsko. Na to, daje mozak stvarno posred nik, ukazuje njegov hemijski sastav. Siva materija mozga se 81-87%, a bela 67-74% sastoji iz vode (ostalo su uglavnom masti, luina je neto manje od 3%). Od svih materija voda se najbolje potinjava energetskom dejstu i njegovom prenosu (energetskoj stukturizaciji i slino). Svi ulni organi imaju ureaje"-receptore, koji reguju na najraznovrsnije fizike stimuluse (svetlost, zvuk, miris, ukus, oseaj itd.). Ti stimulusi u ulnim organima pretvaraju se u energetske signale, koji se obrauju u ovejem mozgu (materijalni analog svesti). U odgovarajuim delovima kore mozga ti signali stvaraju banke memorije". Drugim recima, informacija se zapisuje na materijalni nosa - strukture kore mozga. Pored toga, ona postoji i kao informaciono-energetska tvorevina u spoljanjim manifestacijama ivota. Sa za pisanih" materijalnih struktura mozga informacija se lako oitava i obrauje. Ukoliko se otete odgovarajui del ovi

mozga (kora, unutranje strukture), tada nestaje posrednik, i postojeu informaciju je nemogue reprodukovati (prisetiti se). Rezultat toga je da ovek gubi neki deo memorije (uma) ili sposobnost da neto radi (ali informacija o tome zadrava se u energetskim strukturama svesti i moe biti reprodukovana - na primer, pomou hipnoze). Treba shvatiti, da nam mozak i informacija o elom naem ivotu (uglavnom banke memorije), zapisana na njegovim tenokristalnim strukturama (to, to je uobiajeni pojam svesti), slue samo tokom sadanjeg ivota. U svakom no vom ivotu treba ponovo da odradimo obinu svest, iako in formacija o prethodnim ivotima postoji u komprimiranom informaciono-energetskom obliku u posebnim strukturama spoljanjih manifestacija ivota i lako se prisea" (reprodukuje) pomou posebnih tehnika (hipnoze i slino). Zakljuak: mozak i procesi, koji se deavaju u njemu, bitno mogu uticati na stanje nae svesti. Zato o mozgu tre ba voditi brigu na materijalnom nivou - uvati neophodni hemijski sastav tenosti koja zapljuskuje mozak i uvati ga od mehanikih povreda.

PROSTORNO-VREMENSKI NIVOI SVESTI (UMA) OVEKA

Poto smo saznali o spoljanjim manifestacijama ivota i svesti oveka, vano je propratiti, kako se informacija (ivotno iskustvo, preivljeno) u prostorno-vremenskim slojevima" taloi u ovejoj svesti (tanije, u spoljanjim manifestacijama ivota " ) , kako je ovek moe osetiti ili shvatiti, i kako se to odraava na njegovo zdravlje i ponaanje. O Izdvojimo nivoe uma (memorije): Prvi nivo. Stvarni ivot oveka je od dana roenja do dananjeg dana. Sve, stoje ostalo u pamenju za taj vremen ski period (uspomene, preivljavanja i slino). Drugi nivo. Poetak i zavretak raanja konkretnog o veka. Sve, stoje ovek preiveo za vreme poroajnog pro cesa. Trei nivo. Seanja o unutarutrobnom ivotu od trenutka zaea do poetka poroajnog procesa. Sve, stoje ostalo u memoriji" za taj period. Cet\>rii nivo. Seanja o procesu zaea. Sva etiri prostorno-vrcmenska nivoa" odnose se na stvarno (poslednje) utelovljenje oveka. S obzirom da su dogaaji o njima zapisani" na materijalnim strukturama, njih je lake obnoviti u pamenju. Peti nivo. Seanje na period do utelovljenja. esti nivo. Preivljavanja umiranja i smrti, raspada holograma i komprimiranja" spoljanjih manifestacija ovejeg ivota u informaciono-energetsku kapsulu". Vreme, prove deno do novog utelovljenja. (Ispostavlja se, da i to pamti skoro svaki ovek. 0 tome dobro pie S. Grof.)

Dalje sve sledi iz poetka: seanje na proli ivot, roenje, period unutarutrobnog ivota, zaee itd. Drugim recima, svo iskustvo iz prolih ivota oveka moe se svrstati u j e dan opti sedmi nivo. Seanja o petom, estom i sedmom nivou ivota" oveka zapisana su na energetskim strukturama spoljanjih mani festacija ivota; pristup njima je teak (komplikovan) i mogu je tada, kada su prva etiri nivoa iskljuena (to se postie pomou odreenih psihotehnika - na primer, hipno ze). U suprotnom sluaju oni svojim sveim informacijama gue informacijske signale o prethodnim ivotima. Osmi nivo. Sadri ogromnu informaciju o prostorno-vremenskom periodu evolucionog razvoja spoljanjih mani festacija ivota - od atoma do oveka. Deveti nivo. U njemu se sadri informacija o Celini, Vasioni - jednom reju o Ogromnom Organizmu, u kojem ivimo i koji se jednostavno naziva Bogom. U kakvim se strukturama spoljanjih manifestacija ovejeg ivota " mogu nalaziti nivoi memorije, i na to oni utiu. Prvi, drugi, trei i etvrti nivo memorije spadaju u sred stva za upravljanje" (ulni organi, memorija i um) i veoma aktivno utiu na njeno funkci oni sanje. Peti, esti i sedmi nivoi spadaju u Razum" i veoma aktiv no utiu na formiranje (oblik) fizikog tela, vitalnost (spo sobnost za ivot), daju individualne karakteristike i sposob nosti, odreuju sudbinu oveka. Osmi nivo memorije takoe se odnosi na Razum", ali je on jo vie zatvoren za svesno razotkrivanje. Taj nivo utie na voljne sposobnosti oveka, optu tenju za utelovlje-

njem, obezbeuje optu vrstinu" spoljanjih manifestacija ivota. Deveti nivo memorije otkriva se vrlo retko i daje mogunost da se setite svog Jedinstvenog (ili Boanskog) Zaetka. Stvara se psihika (svesna) individualnost oveka. Boanski (deveti nivo memorije) zaetak (boja iskra") kod svakog oveka treba da bude isti, bitne razlike ukorenjene su u Razumu" (osmi nivo memorije). Upravo u nje mu, na bazi memorije o evolucionom razvoju (osmi nivo), sadre se razliite voljne sposobnosti oveka, a upravo: ko liko energino je ovek spreman da sebe utelovi u ivot, ko liko jako eli da sam sebe istakne. Taj nivo odreuje ponos (gordost), sujetu (oholost), umenost (vetinu) da savladava prepreke. Sedmi, esti i peti nivoi govore o moralnoj osnovi oveka, njegovim religioznim tenjama, naklonostima, eljama i drugim kvalitetima, koji sainjavaju pojam karaktera. Pored toga, upravo ta informacija obezbeuje da ovek dobije svoj oblik (rast, proporcije figure, crte lica), da odabere okolinu drugih ljudi i da formira raznovrsne karmike zaplete", koji utiu na njegovu sudbinu. etvrti, trei, drugi i prvi nivo odnose se na stvarni ivot i odreuju stvarni ivot oveka. etvrti nivo (zaee) u celini se odreuje karmom svakog konkretnog oveka; na obinom nivou razvoja ovek na tom planu ne moe nita uraditi - on se raa u toj porodici, ija je karma bliska njegovoj karmi. to se tie unutarutrobnog ivota, poroaja i besvesnog dela (prve godine ivota, kada se formiraju banke informacija i um) obinog ivota (kada

se vre neizbeni karmiki uticaj i za prola dela-postupke), tu ovek moe dobro da odradi i da mnogo toga ispravi. Vano je istai, da na svakom prostornom nivou moe da postoji svoj problem, koji dalje utie na ivot i zdravlje oveka. Ti problemi mogu se resiti samo specifinim putem. Vremenom oni postaju toliko ozbiljni, da oveku ine ivot komarom. U osnovi, ti problemi su povezani s moralnou i sastoje se u ranijim postupcima oveka, za koje treba platiti u sadanjem ivotu (odraivanje karmikih dugova). Ponekad je dovoljno znati uzrok neobjanjivog ponaanja, da bi se naglo poboljao ivot i zdravlje oveka. Evo primera. Istorija Anele, ene, koja je na pola puta odbacivala sva zapoeta dela - iz straha, da i tako od toga nita nee biti. im se zauzela za neto, ona je ve znala, da to ne moe zavriti. Ma ta daje nameravala - da napie pismo, opravi kuu ili da pree na novi posao, - retko je to dovodila do kraja. Ona ivi u stalnom strahu, da e ljudi biti nezadovoljni njenim radom. U poslednje vreme situacija se pogorala. Za vreme uzletanja (Anela je radila kao stjuardesa) ona je oseala uzbuenje tek tada, kada je predlagala putnicima napitke posle uzletanja aviona. To stanje se negativno odraavalo na njen posao, zbog ega je Anela odluila da se leci udu bljivanjem u prole ivote. Anela - plavua, malog rasta, pokretljiva (vitalna), s oseaj em vlastitog dostojanstva. Njena stvarnost je bila u potpunoj protivurenosti s tim, to je isplivalo u procesu udubljivanja u proli ivot. im su je uveli u hipnotiki trans, Anela je videla sebe kao razjarenog gladijatora. Evo kako je ona opisala svoj prethodni ivot:

Odmah sam se osetila hrabrom i jakom. Pogledala sam na sebe i uoila, da sam odevena u teku viteku opremu (ok lop). U ruci mi je bio ma i uvebavala sam razliite udarce i istupe nogom. Pored mene se nalazio instruktor, koji mi je govorio ta treba da uradim, da bih ovladala tehnikom vladanja orujem. Zatim sam se obrela u prljavoj areni, tu su me uili da ubi jam ljude. Bila sam rimski gladijator. Sudei prema tome, kako su sa mnom postupali, nisam bila obian gladijator. Ostali, vojnici, trenirali su po grupama. Ja sam imala svog vlastitog trenera. U sledeoj epizodi videla sam, da ak je dem za posebnim stolom, a ne za zajednikim. Jelo na mom stoluje bilo takoe posebno, bolje. Zatim sam videla, kako su me vozili po gradskim ulicama. Ljudi su se skupljali uz put, da bi me videli makar krajikom oka. Bila sam sportski idol, i ljudi su smatrali daje srea vi deu* me. Ja sam na to bila veoma ponosna. Zatim je nastupio poslednji dan mog ivota. Videla sam sebe sa strane. Utisak je bio takav, kao da gledam televiziju. Leala sam u prljavoj areni, a oko mene je vritala i besnela gomila ljudi. Ranili su me, iz rane na boku ikljala je krv. Iznad mene se nadneo gladijator, koji me je konano pobedio. Drao je ma iznad moje glave i pitao publiku, da li da me ubije ili ostavi u ivotu! Jo mi je strasnije bilo, kada sam shvatila da gomila hoe moju smrt. Shvatila sam, da sam bila njihov idol samo zbog toga, to sam umela da zabavim gomilu (masu sveta) bolje od drugih gladijatora. Moj ivot je za njih bio ravan nuli. Sada su se oni okomili protiv mene i slavili su moju smrt, kao da sam ja neki proseni gladijator nie klase!

Anelaje posle seanse udubljivanjau proli ivot ispriala, daje taj trenutak doivela kao potpuno ponienje. Za vreme umiranja u areni ona se zaklela da nikada vie nee dospeti u situaciju, u kojoj je neko moe javno poniziti. Ta infor macija se sauvala u njenom dubokom podsvesnom pros toru psihe i delovala je kao strah od toga, daje mogu javno poniziti za njen rad. im je dospevala na javno mesto, ili ak samo razmiljala otome, duboko ukorenjenabojazan od poniavanja isplivavalaje na povrinu, i Anelaje postupala potpuno drugaije, nego stoje zahtevala situacija. Posle razjanjavanja uzroka situacija se brzo promenila. Posle pet seansi udubljivanja u prole ivote Anelaje pos tala drugi ovek - praktino neustraiva. Vie nije oseala da je svo vreme neto zaustavlja. Ona je iznova otkrivala svet za sebe. Oslobaanje od karmikih problema iz prolih ivota omoguava da se lece oboljenja nepoznatog porekla. To je istorija o tome, kako se ovek oslobodio bolova u ramenima, laktovima i zglobovima ruku pomou udubljivanja u prole ivote. ena, koja je patila od oboljenja zglobova, koristila se udubljivanjem u prole ivote, da bi razjasnila uzrok. I evo staje saznala. ,,U jednom od prolih ivota bila sam lekar (mukarac) u Italiji, u XVI veku. Leila sam osmogodinju devojicu, koja je slomila ruku u predelu lakta. Trebalo je postaviti kosti na svoje mesto. Naglo sam uvrnula deju ruku. Kost je prela po kosti, dete je zavritalo, a ja sam znao, da sam joj speci jalno nainio bol. Bio sam zbunjen i ponien. Nisam voleo da se naem u liku grubog oveka. Moja zbunjenost bila je izazvana shvatanjem toga, to sam se, kao dobar lekar koji

voli decu, ponaao tako uasno. Moje ponaanje za mene je bila zagonetka. Iz tog prolog ivota sam saznala, da imam nesrean brak sa enom, koja ne eli decu i tera to dalje ak i pomisao o velikoj porodici. Moj brak je bio prepun zlobe i gorine, i te oseaje prenosio sam na svoje pacijente. U zre lim godinama moja ena je umrla. Osetio sam, da se s moje due svalio kamen. Mogao sam da ivim kako elim. Ali u to vreme bolovao sam od artritisa. Zbog svojih nepokretnih zglobova vie nisam mogao da se bavim lekarskom praksom i preselio sam se u selo, gde sam tiho iveo u maloj kuici, radei u vrtu. Kao starac sprijateljio sam se s jednom malom svetloplavom devojicom, koja je ivela u komiluku. Ona je dolazila kod mene i zajedno sa mnom kopala u vrtu. Bio sam vezan za nju svim srcem. Devojica je imala pet ili est godina, kada je dolo moje vreme za umiranje. Pred smrt ona mi je donela buketi cvea i poljubila me u obraz. Ispostavilo se, da ona zna da umirem i prihvatala je smrt kao neto prirodno. Kada je moj duh naputao telo, video sam, d a j e devojica otrala da pozove odrasle. Setio sam se celog svog ivota i shvatio, da sam ga zloupotrebljavao svojom lekarskom umetnou. Sam sam dozvolio, da vei deo mog ivota proe u gorini (jadu) i zlobi. I to, to sam se s vremenom oslobodio te zlobe, nije bilo dovoljno (ostao je karmiki dug). To nisam oprostio svojoj eni. Posle njene smrti osetio sam neko olakanje". Zatim se pojavila epizoda iz drugog ivota, u kojem je ena videla sebe kao monaha u mukom manastiru. Za vreme kovitlanja" tog ivota nala sam se u jo jed nom ivotu, takoe vezanom za artritis. Ali ovaj put sam bila monah, koji je iveo asketskim ivotom u manastiru i radio

u vrtu. Stalno mi se inilo, da drugi monasi samo razmiljaju kako da me ponize. Zalio sam se na njih, stalno sam korio same monahe, jo sam ih prekorevao za to, to su prestali da potuju Boga. U tom ivotu za mene je najkarakteristinije bilo nezadovoljstvo drugim ljudima i cepidlaenje (sitniavost). I tako sam postao stari, ozlojeeni i usamljeni monah. Mladi monasi smejali su mi se iza lea. Sto sam se vie alio, oni su sve manje skrivali svoj prezir. Postao sam jo vie deprimiran i poeo sam se aliti Bogu na nedostatke, koje sam uoavao kod drugih. Nekoliko poslednjih godina ivota nisam izlazio iz svoje manastirske elije. Moje telo bilo je izmueno bolovima. Hladna vlanost manastirske elije samo je pojaavala moje patnje. Umro sam u samoi i muenjima, ni kod koga nisam izazvao saaljenje". Dva ivota te ene pokazala su, daje ona nepravilno sadejstvovala s okolnim prostorom, pravila moralne prestupe. Zloba, ogorenja, ne prihvatanje drugih ljudi, nepopustlji vost (to je izazvalo arita energetskog zastoja, koja su stvorila bolest tela) i zloupotreba svojih vetina (umenosti) - dejstva, koja formiraju crnu karmu. Produavanje njenog odraivanja u vidu oboljenja i patnji poelo se ispoljavati u stvarnom ivotu. Pored toga, u tom ivotu ena je prepozna la svoju suprugu iz prolog ivota u svom sadanjem muu. On takoe nije eleo da u porodici ima decu. Vidite, kako se odvija karmika situacija s tim istim ljudima i situacijama, da bi oni doli do pravilnih zakljuaka i ugasili karmiki dug, moralno se usavrili. Evo ta je ta ena ispriala posle toga, kako je saznala uzrok svoje bolesti: elim da kaem, da sam se na udotvoran nain izleila, izmenila i nalazim se u blaenstvu od trenutka udubljivanja

u prole ivote, ali ako bih rekla tako, tada ne bih razot krila sutinu dogaaja u celini. Moj artritis nije iezao bez traga. Stvara se utisak, da se on pogorava, kada postajem zla, nestrpljiva, razdraljiva ili nepopustljiva. Bol mi slui za podseanje. Ukoliko se zaustavim i oslukujem bol da bih ga spreila, on bre nestaje sam od sebe. Da li je istina, da sam bila lekar u XVI veku u Italiji i usamljeni, ozlojeeni monah u manastiru? Ne znam. Znam samo, da su te i storije bitno promenile moj pogled na ivot, moj nain ivota, kao i sve moje misli o ljudima oko mene i o meni samoj... Produavam da ivim smireno i s ljubav lju, trudim se da budem strpljiva i oseaj na... i uim se da pratam sama sebi, ukoliko naruavam te zahteve". Obratite posebnu panju: moralni ivot lei u osnovi naeg zdravlja i sree. Ne dozvolite da vama ovi ada ze//a da budete zli, da mrzite, da vreate, da ne pratate - jednom reju, ne uvajte u sebi informacionu i emocionalnu starudiju. Uvek i u svemu pridravajte se moralnih zakona. Primer. Ve je godina dana kako se bavim leenjem pre ma Vaim knjigama. Poeo sam od ispiranja nosne duplje i oiju urinom, a zatim sam poeo da pijem urin. Imam 59 godina. Bolujem od epikondilitisa lakatnih zglobova, imao sam napade osteohondroze, este greve u miiima nogu (ee leve noge), posebno nou, takoe sam imao este napade glavobolje (spazme krvnih sudova mozga). Epikondilitis mi je bio propisan za ceo ivot - leenje nije pomagalo. Oistio sam creva (produavam da to radim svakih 15 dana, elja mi se sama javlja), etiri puta sam istio jetru (pi jem ulje naiskap). Kakve samo pogani nije iz mene izlazilo. Nakupio sam kamenia oko jedne ae, veliine od 3 do 15

milimetara, sitnice su prolazile kroz cediljku. Ujutro pijem urin, a ukoliko postoji mogunost i danju pre ruka. Ujutro i uvee masiram se od glave do pete diuretikom (urin ukuvan do jedne etvrtine prvobitne zapremine), najmanje jed nom dnevno. Ve mi telo samo to trai. Primenjujem kupke za stopala. Sada ne mogu sebe zamisliti bez toga. Terapija 40-50 minuta, a zatim gimnastika. Nekoliko puta sam istio zglobove lovorovim listom (po sle pijenja odvara-aja u zglobovima se pojavljuju prijatni bolovi). Izbacio sam mnogo soli - cenim prema talogu na staklenim teglama, u kojima uvam mokrau. (ivot stihijski pretvara oveji organizam u ubrite, koje je hrana" za sve mogue bolesti. Kada sklonimo iz organizma ubre, tada sklanjamo i njegove posledice - bolesti. Nije vano od koje bolesti bolujete,- odvano pristupajte ienju organizma i garantovan je pozitivni rezultat.) Rezultati postignuti za godinu dana: O Iz nosa i plua izalo je mnogo sluzi (ute, zelene, crne) i jo uvek izlazi, lake se die. Godinu dana nisam bolovao od prehlade, otorinolaringolokih oboljenja (ORL oboljenja), gripa. (Crna sluz je razblaena sluz, koja je bila presovana, zelena gnoj od bakterijskog razlaganja sluzi, uta - sveza" sluz.) Prestale su (skoro potpuno) glavobolje. (Kod mnogih ljudi glavobolje su izazvane obilnim taloenjem sluzi u glavi.) Ponovo mogu fiziki da radim, bolovi u zglobovima ne javljaju se posle fizikih optereenja. Mogu se dii na laktovima do 10 puta, mogu da podignem teg od dva puda (mera za teinu ravna 16,38 kilograma - primedba prevo dioca) svakom rukom! Bez boli! (Oistili su se zglobovi i

vezivno tkivo. Tvrdi taloi u vezivnom tkivu zglobova traumiraju tetive za vreme naprezanja. Zamislite elastinu gumu, u kojoj se nalaze kristali peska. Kada se guma rastee, tada kristali poinju da je reu. Neto slino se deava i u teti vama, u kojima postoji proces taloenja ljake. im se javi naprezanje odmah se osea bol.) O Figura: visina 176 centimetara; pre poetka vebanja: ramena - veliine 52, struk - veliine 52. Posle godinu dana: ramena - 52, a struk - 48 centimetara. Morao sam suziti sve pantalone! (Uspostavljanje normalnih proporcija tela pot puno je prirodno za samoozdravljenje.) ienje kroz kou vri se bez naglih izliva - polako, ali sigurno. Koa se ne ljuti, postalaje meka, ak na stopali ma nogu kao kod deteta. Na glavi nemam peruti, poela je da mi raste kosa na mestu gde je opala. (Sve to ukazuje na to, da ranije zagaena koa nije mogla normalno da izvrava svoje funkcije i bolovala je - Ijutila se, bila je gruba, nije proputala ivotne sokove za rast kose.) O Nakon 4 meseca od poetka vebanja spontano se oistio eludac, preokrenulo se tako, da mi se zamrailo pred oima. Sve se odigralo veoma brzo, odmah sam se osetio normalno. To se vie nije ponovilo. (Deavaju se tre nuci isto energetskog obnavljanja. Funkcija eluca bila je neprirodna, ali se eto pojavila dovoljna koliina energije, koja je tu funkciju naglo obnovila, prevodei je na norma lan reim rada. To prevoenje je propraeno izvrtanjem " eluca.) O Glava mi je sada ponovo jasna, um normalan." (Kod zagaenog oveka, punog sluzi u glavi je uvek tamno i s umom neto nije u redu.)

PSIHIKA AKTIVNOST OVEKA

Pre nego preem na dalje izlaganje, oznaite sebi sledee: postoje spoljanje manifestacije ivota (1), u njima se na lazi svest, koja se sastoji od ulnih organa (2), banki infor macija (3) i uma (4). Izmeu ta etiri sastavna dela vri se neka energetska aktivnost, koju mi nazivamo psihika ak tivnost". Psihika aktivnost u mnogom uslovljava zdravu psihu oveka. Da bi to bolje predstavili, uporedimo sve sastavne delove s elektrinom lampom (sijalicom). Sama sijalica - to su spoljanje manifestacije ivota oveka, spirala u njoj - svest, a neka energetska aktivnost" (psihika aktivnost) - elektrina struja. Bilo koja elektrina sijalica izraena je na bazi proputanja kroz spiralu elektrine struje odreene jaine. Ukoliko je struja normalna, tada sijalica svetli ravnomerno i dobro; ukoliko je nedovoljna jaina struje, tada se spirala slabo ari (usijava) i osvetlenje je nedovoljno; uko liko je jaina struje prekomerna, tada se radni vek spirale naglo skrauje. Ukoliko se to uporeenje prenese na oveka, tada se is postavlja, da je za normalnu ivotnu aktivnost potreban odreeni nivo psihike aktivnosti. Ukoliko je on nedovoljan - ivotna ispoljavanja oveka su mlitava i apatina (slabo svetli"), ali ukoliko je on prekomeran, tada brzo dovodi do smanjenja ivotnog resursa (emocionalno pregoreo"). O tome govori poznati kanadski naunik G. Selje: normalna ivotna aktivnost oveka nezamisliva je bez odreenog stepena nervno-psihikog naprezanja (stresa). Zato je sva kom oveku svojstven svoj optimalni psihiki tonus. Otuda sledi, da svaki ovek treba da izui sebe i da pronae taj

nivo psihike aktivnosti, pri kojem se osea komforno", ma kakvo zanimanje da izabere. U suprotnom sluaju moe se razviti distres nerada ili distrespreoptereenja, koji se nega tivno ispoljavaju na zdravlje oveka. Prema tome, pod psihikom aktivnou shvataemo ener getske procese, koji se javljaju izmeu spoljanjih mani festacija ivota oveka i njegove svesti, kao i procese koji se odvijaju u samoj svesti. Ti energetski procesi izraavaju se u oseajima, emocijama, mislima, slikama, raspoloenjima, eljama itd. Dalje je potrebno da analizirate ispoljavanje psihike ak tivnosti imajui u vidu snagu njenog izraavanja. Samo na osnovu toga moe se zakljuiti o tome, staje za nas korisno, a ta tetno. Razmotrimo psihiku aktivnost oveka s pozicije snage energetskog procesa, koji se odvija u svesti i spoljanjim manifestacijama ivota. Smanjeni nivo. Energetski procesi u svesti koji se usporeno odvijaju nazivaju se depresijom (od latinskog - utuenost, potitenost). Nivo energetske razmene izmeu svesti i spoljanjih manifestacija ivota oveka smanjenje, a u vezi s tim ivotna ispoljavanja, koja nisu niim stimulisana, kra jnje su slaba. Nalaenje u takvom stanju opasno je za oveji organizam: on slabi i lako moe podlei oboljenjima koja se javljaju na tom fonu. Od depresije najee boluju (i umiru od nje) ljudi, koji su prezasieni ulnim uivanjima. Normalni nivo. Nivo energetskih procesa koji se normal no odvija u svesti formira se od ulnih oseaja, misli, slika, emocija i raspoloenja. Grubo govorei, navedene kompo nente su hrana" za svest. Ukoliko ih nema, tada svest slabi i degradira.

ulni oseaji. Oni su taj stimulans, koji odrava svest u aktivnom stanju. Od ulnih organa u mozak stalno dospevaju elektrini signali. Upravo oni zadaju radne frekven cije" mozga i svesti. im oni ieznu, kod oveka se razvija stanje pospanosti i on se udubljuje u san. Glavni sastavni delovi ulnog energetskog toka su: O Senzorna (ulna) elija. Nervni (elektrini) impuls, koji se javlja pri nadraaju (od svetlosti, zvuka, mirisa, dodira itd.). Centar za percepciju, koji registruje tekue dogaaje. Frekvencija impulsa, opta koliina pobuenih senzornih elija odraavaju snagu i razmere tog dogaaja ili toga to ste percipirali (na primer, moete da ne obratite panju na tih razgovor, ali ete se obavezno okrenuti na stranu bliske eksplozije). O Primarna zona obrade informacije (detektovanje). Sekundarna zona obrade informacije (jak zvuk). Uporeivanje s tim, to se o tome nalazi u bankama memorije. Prenoenje" informacije i preporuka za daljna dejstva. Prema tome, ulni oseaji predstavljaju energetski tok. Uko liko je on slab, tada ovek nema dovoljno stimulansa; uko liko je adekvatan (stoje potrebno) - sa stimulansom je sve u redu; ukoliko je prekomeran (stalno sluati glasnu muziku) - gui, slabi i razara. Misli. Postoji logino i slikovito miljenje. U prvom sluaju ovek operie s apstraktnom informacijom (na prim er, vri razne proraune), u drugom - slikama, koje on moe videti" unutranjim vidom u obliku raznih slika (meu ko jima i pokretnih).

Misli oveka imaju sloeniju prirodu, nego oseaji, koji dolaze od ulnih organa. One se javljaju iz nedara" vakuma i sastoje se od neke rezerve energije, koja zauzima neki deo prostora i postoji neko vreme. To se posebno odnosi na slikovito miljenje. Slikovito miljenje. Neto detaljnije u govoriti o energi jama, koje sainjavaju misaonu sliku. Prvo, slici treba dati oblik. Na to se troi ista takva energija (psihika), koja daje oblik ovejem telu. Dalje se slika puni" sumom raznih en ergija, koje obrazuju spoljanje manifestacije ivota oveka i daju informacioni smisao slike. U zavisnosti od zasienosti slike psihikom energijom, ona ima razliiti rok postojan ja i predstavlja autonomnu tvorevinu. Rezultat je da slika, odvojivi se od svog stvaraoca, ivi" izvesno vreme samo stalnim ivotom, dok se ne potroi psihika energija, koja je podrava. ovek moe staviti" (nadgraditi) misaonu sliku, koju je stvorio, na sebe ili na drugi predmet, oveka itd. po svojoj elji. U tom sluaju misaona slika e predati svoju infor maciju datom predmetu, oveku ili samom sebi. Stoje due i intenzivnije stvaranje misaone slike, time je jae njeno na knadno dejstvo. Za samoizleenje pomou slikovitog miljenja treba stvor iti jarku, po mogunosti vie ivu" i stabilnu ulnu sliku. Radi toga misaono reprodukujte potreban oblik, boju, zvuk, miris, konzistenciju (vrstou), svojstva itd. zamiljenog organa ili celog ovejeg organizma. Kao rezultat tog rada vaa misaona slika e poprimiti aktivna svojstva, koja ima iv organ ili organizam, i izazvae te realne promene u vaem organizmu, koje ste uloili u njega.

Poznataje izreka: ja mislim, znai, postojim. Misaoni pro ces je poseban energetski proces, koji se odvija u suprotnim smerovima - iz vakuma u trodimenzionalni svet i iz trodi menzionalnog sveta prema vakumu. Upravo on i predstavlja elektrinu struju", koja primorava da svetli" svest svakog oveka. U vezi s tim ovek se stalno nalazi u misaonom toku i to je normalno, radno" stanje oveje svesti. Drevni mudraci su veliku panju poklanjali tome, da nas tala misao postane razgovetna i jasna. Zatim je nju trebalo realizovati posredstvom volje u vidu nekog fizikog akta, to jest izvesti je iz svesti. Smatralo se, da samo fiziko dejstvo dovodi misli do kraja. Ukoliko je misao razmazana" (nema jasne oformljenosti) ili se iz nekog razloga ne realizuje u vidu fizikog dejstva, tada se u spoljanjim manifestacijama ivota javl jaju markeri", koljke", koje su ispunjene energetskim sadrajem, koji je sastavni deo tog ili drugog informacionog smisla tih misli. Markeri" i koljke" meusobno se sjedinjavaju prema principu slinosti energija, stvaraju opirnije zapremine (ili zadebljanja) i razmetaju se oko akri, koje stvaraju analognu energiju. Rezultat toga je jako izoblienje unutranje strukture spoljanjih manifestacija ivota, kao i poremeaj rada akri. Tako dolazi do stvaranja i taloenja misaonog otrova" - imperila. Tkiva organizma natoplje na" imperilom, vie ne vre regulaciju spoljanjim mani festacijama ivota, ve energijama, koje sainjavaju informacioni smisao umnog otrova". Rezultat toga je da oni ne samo nepravilno funkcioniu, ve su i sposobni da se lako reprodukuju u skladu s tom informacijom, koja je sadrana u opsegu (zapremini) misli koje nisu uklonjene. Da bi izbacili

te neistoe iz organizma, potreban je poseban metod, koji nema nieg zajednikog sa savremenom medicinom. Da bi shvatili svu ozbiljnost neprijatnih posledica ne izbaenih misli iz organizma, naveu naune dokaze, koji objanjavaju tu pojavu. U gradu Habarovsku ivi naunik-prirodni talenat Czjan Kanjenj. On je izgradio bioloko-VVF laboratoriju" (VVF - vrlo visoke frekven cije) i vrio sledee eksperimente: skidao" je informaciju polja (spoljanjih manifestacija ivota) sa patke i njome ozraavao" kokoije jaje, ili informacijom polja, skinutog sa koze, ozraavao pitomog zeca (kunia). Rezultat je da se iz jajeta izleglo pile-pae, a kod kunia zubi rastu kao rogovi. Ukoliko se sada vratimo zadranoj" misli, ona ozraava" tkivo organizma na isti nain, kao i instrument Czjana Kanjenj ana, menjajui njegovu normalnu struk turu, funkciju i tako dalje. Misaonu ljaku" treba obavezno odstraniti pomou posebnih metoda. Emocije ovek shvata kao kvalitetni oseaj ulnog ili misaonog procesa uz ukljuivanje analitikog mehanizma uma, koji u svesti izaziva talas uzbuenja. Re emocija" u prevodu s latinskog znai uzrujavati se", uzbuivati se". Emocija ne izaziva u svesti sliku predmeta ili pojave, ve preivljavanje. Radost i tuga, uivanje i odvratnost, gnev i strah, melanholija i zadovoljstvo, uzbuna i razoaranje - to su sve razliita emocionalna stanja. Emocije su uglavnom odreene mentalnim presama". Na primer, neoekivano ste dobili poklon i u vezi s nastalim mis aonim procesom povodom toga dolo je do ocene njegovog kvaliteta, koja vasje uzbudila i izazvala efekat preivljavanja radosti. I obrnuto, naglo i neoekivano su vas uvredili: javio se misaoni proces, zatim ocena njegovog kvaliteta, koja vas

je uzbudila i izazvala efekat preivljavanja, negodovanja, odvratnosti ili gneva. Emocije mnogo snanije deluju na oveji organizam od ulnih oseaja i misli, jer je energetika ulnih oseaja i misli njihov sastavni deo. Razmotrimo, kako se energetski efekat emocija preno si preko posebnih mehanizama na fiziko telo. To se deava na sledei nain: u hipotalamusu, koji je povezan sa stvaranjem emocija, nalaze se strukture, koje reguliu funkcije svih nivoa vegetativnog nervnog sistema. Vegeta tivni sistem obezbeuje regulaciju funkcija unutranjih or gana, krvnih sudova, endokrinih lezda (titasta, pankreas, polne, nadbubrene itd.), lezda spoljanje sekrecije, koe, sluzokoa, miia i drugih tkiva organizma. On ima dva dela: simpatiki i parasimpatiki. Regulacija kroz simpatiki deo vegetativnog sistema uslovljava irenje enica, uestalo lupanje srca, podizanje arterijskog pritiska, irenje bronhija, oteava rad creva, iza ziva bledilo koe i pojaanje procesa razmene. Pojaava se koagulacija krvi, poveava se sadraj crvenih krvnih zrnaca, eera i, to je posebno vano, kora nadbubrenih lezda pojaano reprodukuje posebne hormone - kortikosteroide. Kortikosteroidi imaju snano protivupalno dejstvo i sma njuju upalne procese kod mnogih oboljenja. Pored toga, poveava se produkcija i drugih hormona: hormona pred njeg dela hipofize - ACTH (adeno-kortikotropni hormon), titaste lezde, polnih hormona i nekih drugih hormona.

Slika 7- Dejstvo emocija Emocije, raspoloenja, koja se javljaju u svesti oveka, veoma jako deluju na spoljanje manifestacije ivota, stvarajui u njima energetske reakcije, zastoje. Vremenom se energetsko dejstvo prenosi na fiziko telo, izazivajui u njemu arita patogenih promena. Tako svest razara orga nizam. Gnev naruava radjetre i probave u celini i slino. Regulacija preko parasimpatikog dela vegetativnog nervnog sistema daje suprotne reakcije u odnosu na simpatiki deo. Zato se funkcija simpatikog dela ispoljava tada, kada je potrebna poveana aktivnost ogranizma- bor ba ili bekstvo", a funkcija parasimpatikog dela aktivira se za vreme odmora, sna, jela.

U zavisnosti od toga, koji se deo nervnog sistema odreene emocije aktiviraju, uobiajeno je da se one dele na stenine (od grke rei stenos" - sila) i astenine (dodatak a" oznaava negaciju). Stenine emocije obezbeuju orga nizam energijom, tonizuju nervni sistem, pobuuju zatitne sile. Astenine emocije, obrnuto, gue aktivnost oveka, slabe, koe. U stenine emocije spadaju: radost, zloba i gnev, a u astenine - tuga, uzbuenost, dobroudnost. Emocije se mogu podeliti na proste i sloene. Proste emocije su radost, tuga, bes, gnev itd. Sloene emocije nazivaju se oseajima (ne meati ih sa ulnim organima i oseajima koji idu od tih organa). Oseaji odraavaju nae Vie potrebe, ostvarujui sadejstvo linosti sa ljudima oko nas, sa Prirodom, oseaj ljubavi, saoseanja, asti, stida, nenosti, solidarnosti itd. Oseaji se uslovno dele na etike (moralne - kako ovek treba da se ponaa u drutvu), in telektualne (preivljavanja, koja se javljaju za vreme proc esa doivljavanja nekog otkria; na primer, kada je Arhimed otkrio u kupatilu zakon izbacivanja vodom tvrdih tela, on je doivljavao intelektualni oblik emocija) i estetske (vezane za preivljavanje lepote, elegancije, odvratnosti, gaenja itd.). Raspoloenje. Pod raspoloenjem se podrazumeva emo cionalno stanje koje obino nije previe istaknuto (markant no), ali se zato karakterie relativnom stabilnou tokom nekog vremena (sata, dana, nedelje). Raspoloenje moe biti tuno ili mirno-spokojno, uzbueno ili setno, sveano ili veselo. Na energetskom planu pod raspoloenjem se podra zumeva energetska razmena izmeu svesti i spoljanjih manifestacija ivota, koja stimulie ceo organizam. Ukoliko

je taj energetski tok normalan, to ukazuje na ravnomerno raspoloenje (ivotni nivo organizma je normalan), ukoliko je smanjen - raspoloenje je smanjeno (depresija, ivotni nivo snien), ukoliko je povien - raspoloenje je ivahno (ivotni nivo je povien). Raspoloenje se moe okarakterisati i kao svojevrsni emocionalni fon (pozadina), koji odraava koliko je ovek uravnoteio svoje bioloke i socijalne potrebe. Povieni nivo. Povieni nivo energetskih procesa u svesti karakterie se naglim, nenormalnim bleskom energetskog toka (nit usijanja sijalice radi do maksimuma) ili (to je jo gore) njegovim odravanjem na mnogo viem nivou, nego to je potrebno za normalan rad organizma (ovek sagoreva" iznutra). Takva stanja svesti oveka nazivaju se afek tima i strastima. Afekti. Pod nj ima se podrazumevaj u kratkotrajni, ali maksi malno istaknuti, burni emocionalni blesci (oduevljenje, gnev, bes, uas i slino), stanja emocionalnog uzbuenja vieg stepena. Afekti se javljaju u vezi s odreenim nadraiteljima i zato su uvek konkretno usmereni. Po pravilu, u stanju afekta ovek del uje pod uticajem najsnanijeg energetskog toka, koji prolazi kroz njegovu svest i usmeren je napolje. U vezi s tim on nije svestan niega, sve dok se energija ne izlije napolje. Evo kako L. N. Tolstoj opisuje stanje afekta kod Pjera Bezuhova u romanu Rat i mir": On se fiziki muio tog trenutka: grudi su ga stezale i nije mogao da die. (lb ukazuje na to, da se nakupio veo ma snaan energetski potencijal, koji je blokirao normalnu cirkulaciju u organizmu.) On je znao, da treba neto da uradi, da prekine to muenje, ali to, stoje on hteo da uradi, bilo je

suvie strano. (Popravilu, ovek intuitivno zna kako treba da postupi, da bi se oslobodio tog tetnog vika energije.) - Nama je najbolje da se rastanemo - progovorio je on isprekidano. (Tu je jo vidljiva kontrola analitikog razuma i elja da smiri situaciju na konicama".) - Rastati se, izvolite, samo ukoliko mi date i m o v i n u reklaje Jelena... - Rastati se, eto ime ste me preplaili! (Ta fraza je bila mehanizam za okidanje afekta Pjera. Dolo je do procene kvaliteta reenog, to je naglo povealo ranije nagomilani energetski potencijal. Tu snagu energije um nije u stanju da kontrolie i zadrava. I ona je pola tim pute, koji je ranije bio blokiran analitikim umom - to to je eleo da uradi bilo je suvie strano.) Pjer je skoio s divana i, teturajui se, bacio se na nju. - U b i u te! -zavritaoje on, i, dohvativi sa stola mramor nu plou, sa njemu do sada nepoznatom snagom napravio je korak prema njoj i zamahnuo na nju. (Nepoznata snaga" to i jest izlazak nagomilane mone energije, koja ini oveka mnogo snanijim, nego u obinom stanju.) ... Bacio je plou, razbio je, i sa rairenim rukama prilazei Jeleni, zavritao: Napolje!!" takim stranim glasom, da su svi u kui sa uasom sluali taj krik". (Sva ta dejstva odraavaju nekontrolirani izlazak energije afekta.) Strast. Taj pojam obuhvata snano i dugotrajno emocio nalno stanje. Strast sebi potinjava glavnu usmerenost misli i postupaka oveka, stimuliui ga na aktivnu delatnost, iji je cilj zadovoljavanje potpuno odreenih elja. Pri tome u svesti linosti stalno dominiraju ne samo sadraj pokretakog motiva strasti, ve emocije, koje tu strast podravaju. Rezul tat toga je da ovek sagoreva" iznutra.

Mehanizam javljanja strasti veoma dobro je opisao Nil Sorskij. (Nil Sorskij iveo je u poslednjoj etvrtini XV poetkom XVI veka, kaluer Kirilsko-Belozernog manasti ra, koji je koristio veoma bogat knjini fond tog manastira. Boravio je u Konstantinopolju i Afonu, gde je izuavao grki jezik i upoznao se s knjinim fondom afonskih manastira.) O Poetak svake strasti je prilog' - utisak, koji ostav lja predmet pri njegovom posmatranju, ili pak slika pred meta, nastala pred misaonim pogledom pri seanju na nje ga. Uopte, kratkotrajni (letimini) oseaji i misli, koji pod odreenim uslovima postaju izvor strasti, javljaju se neza visno od nae volje, a zatim se ne mogu analitiki oceniti. (Ja to nazivam primarnim energetskim tokom u svesti oveka.) Povezivanje" - prikljuivanje primarnoj slici i mis lima novih psihikih komponenti - zaetaka volje i oseaja. To se deava tada, kada ovek zaustavlja i usmerava panju na misli, predmete ili ideje. Na tom stepenu ve po vlastitoj volji donosi se odluka. Na tom stadij umu mogue je svesno resiti problem na tri naina: dati zeleno svetio" izvoru strasti, to e omoguiti izbacivanje energije napolje, ali e vezati oveka za objekat strasti i uvui ga u poroni krug posledica; voljnim naporima uguiti strast i samim tim uzidati" je u vlastite spoljanje manifestacije ivota, st\>orivi pri tom koljku "; prema skali unutranjih vrednosti, razmotriti strast sa razliitih taaka gledita i odluiti, da li to treba raspravlja ti; i ako treba - tada, ocenivi situaciju, pronai najoptimalniju varijantu za neometano izlivanje strasti, ne nanosei tetu ni sebi, ni ljudima oko sebe.

 Sabiranje" - sada analitiki um aktivira energiju za realizaciju zamiljenog. To je poetak strasnog zanosa (entuzijazma) pojavljenom milju, usplamtelim oseajem, osmiljenom idejom. Na toj etapi energija oveka troi se na zadovoljavanje postavljenog cilja. To je moan energetski tok u svesti oveka i poetak sagorevanja" oveka iznutra. O Stadij um osvajanja" (oaravanja) - oznaava pot puno potinjavanje vlastite aktivnosti na zadovoljavanje zamiljenog. Covek koristi sve za dostizanje predmeta stras ti: intelekt, unutranje rezerve itd. Stadij um aktivnog sago revanja" - preusijavanja spirale svesti". Razlikuju se dva oblika osvajanja" strau: dobrovoljni ili sluajan. Kako u prvom, tako i u drugom sluaju deava se jedno te isto - ovek je potpuno potci njen strasti. I, na kraju, nastupa poslednji stadij um, koji je karakteristian po dugotrajnosti. Kao rezultat snanog i du gotrajnog energetskog rada u ovejem organizmu stvara se stabilno energetsko-informaciono arite strasti, koje, slino ivom biu, poinje da crpi energiju iz organizma, stvarajui odgovarajuu motivisanost s ciljem dobijanja kvalitetne i dovoljne koliine energije. U zavisnosti od trajanja sagore vanja" u organizmu se javljaju jedni ili drugi poremeaji. Razmotrimo stanje afekta i strasti s pozicije toga, to se javlja za vreme njihovog pojavljivanja u spoljanjim mani festacijama ivota oveka. U tim stanjima psihika energi ja (ta, koja odrava oblik holograma ovejeg organizma) odvaja se i troi na otkrivanje jedne ili druge akre s nak nadnim poveavanjem energije koju stvara ta akra, dok se za to vreme druge akre zatvaraju ili rade na minimumu. Rezultat takve aktivnosti je da dolazi do razbalansiranja en ergije u spoljanjim manifestacijama ivota s preovladavan-

jem te energije, koju stvara preaktivirana akra. llustrujmo to primerima. Afekat i strast radosti uglavnom se sastoje iz elektromagnetne energije i stvara ih akra Anahata. (akra - poseban energetski centar u spoljanjim manifestacijama ivota, koji stvara odgovarajui oblik energije.) Anahata regulie rad nervnog sistema, sranog miia, upravlja disanjem i produk cijom krvi. Prekomerno stvaranje te energije prenapree srce i kodi mu, pomera optu energiju organizma uvis (radost dobij a krila). Vegetativni nervni sistem prekomerno aktivira svoj simpatiki deo, menjajui pri tome stanje organa i tki va. U i storiji postoji mnogo primera, kada su ljudi umirali od radosti koja se na njih neoekivano svalila". Afekat i strast gneva uglavnom se sastoji od svetlosne i toplotne energije i stvara ih akra Manipura (kontrolie je tru, eludac, dvanaestopalano crevo, pankreas). Kada je ovek obuzet afektom ili strau gneva, o njemu kau: zaslepljen je, plamti" i kipi" od gneva. Prekomerno stvaranje te energije teti svim probavnim organima, jer aktiviranje simpatikog dela vegetativnog nervnog sistema blokira rad probavnih organa. Hormoni i druge visokoaktivne materije (na primer, adrenalin), koje se produkuju u velikoj koliini, ne troei se kako je to predvieno prirodom - boriti se ili beati, ispoljavaju tetno dejstvo na organizam. To izazi va slabo varenje, goruicu, ir na elucu i na crevima. U povienoj koliini, zbog prekomernog stvaranja toplotne energije u jetri, u njoj se razaraju crvena krvna zrnca, na gomilavaju taloi ui. Rezultat je da ovek poinje da uti i zeleni od gneva. Poveana koliina stvaranja svetlosne en ergije izobliava holografsko telo organizma, gui analitiki um, pogorava pamenje.

Afekat i strast tuge, kao i samosaaljenja sastoji se iz gravitacione energije i stvaraju se dvema donjim akrama - Svadhistanom i Muladharom. Narod je zapazio, da se od tuge, samosaaljenja sve sputa nadole" (stvara se poveana koliina gravitacione energije, to izaziva povean oseaj teine u donjoj polovini tela). U stanju tuge, samosaaljenja, uznemirenosti, dugotrajnog straha priguuje se aktivnost simpatikog dela vegetativnog nervnog sistema, to izaziva slabljenje peristaltike, smanjuje produkciju hormona, koji aktiviraju organizam. Sve to se izraava u smanjivanju opte vitalnosti organizma, pojavi zatvora, atonije creva, sman jenju polne potencije, poremeaju menstrualnog ciklusa kod ena (sve do potpunog prestanka). Kod ena-dojilja afekti mogu izazvati prestanak luenja mleka. Energetski zastoj. Pored smanj enog, normalnog i povi enog odvijanja informaciono-energetskih procesa miljenja u svesti i spoljanjim manifestacijama ivota oveka, postoji energetska blokada", ili preokupiranost" misaonog proc esa. Ona se moe javiti na sva tri nivoa (smanjenom, nor malnom, povienom) i podravati njihovo trajanje. Razmotrimo detaljnije energetsku blokadu misaonog procesa". Energetska blokada misaonog procesa ima neko liko osobenosti: stanje orsokaka", kruga" i nerviranja" (dominante). Stanje orsokaka" u miljenju karakterie se time, to ovek nikako ne moe da rei problem. Misaoni proces od vija se as u jednom, as u drugom smeru, ali na kraju ,,dospevau orsokak". To se uglavnom deava tada, kada ovek nema dovoljno informacija na datu temu. Rezultat takvog misaonog procesa je da energetski potencijal miljenja ,,ti-

nj a" u svesti oveka i usled toga moe da bukne (provali) nestandardnim, originalnim reenjem problema. Stanje kruga" u miljenju karakterie se time, to se jed na te ista misao stalno vrti u svesti oveka, ometajui ga da normalno razmilja (na primer, moderna melodija pesme ili neki ivotni problem). Stanje kruga" u miljenju znai, da ovek na njegovo odravanje troi vlastitu ivotnu energiju. Takvo nametljivo miljenje krajnje nepovoljno deluje na or ganizam oveka. Od njega se treba osloboditi. Stanje nerviranju" (dominante) karakterie se time, to se miljenje odvija kao u prethodnom sluaju, po krugu", ali se sa svakom novom zavojnicom (krugom) sve vie en ergetski zasiuje. Na kraju, takvo komprimiranje (sabijanje) energije misaonog procesa dovodi do njenog nekontrolisanog prodora u neka konkretna dejstva (aktivnosti). Pored snanog sagorevanja ivotne energije, taj proces obino dovodi do nekih karmikih i sudbonosnih postupaka. Pozna vanje tog procesa omoguava oveku da izbegne velike ne prijatnosti u ivotu. U svakidanji pojam stresa - naprezanje" - mogu se ukljuiti sva opisana stanja (orsokaka, kruga i nervira nja), jer se misaona energija zadrava u spoljanjim mani festacijama ivota, to izaziva pojavu napregnutosti u njoj, zapuavanje, koljke" i naknadnog lomljenja" jedne ili druge funkcije organizma. Ja to smatram glavnim mehaniz mom u pojavi psihosomatskih oboljenja (oboljenja tela zbog nepravilnog miljenja). Znanje o tome, kako funkcionie vlastita svest, omoguie vam da je ne unitavate i da je kontroliete. U tome se i sastoji drugi zakon samoozdravljenja. Ukoliko se on ne primenjuje, tada e oseaji i elje pokoriti vau duu i telo.

Vi ete ih samo opsluivati, a oni e vas, sa svoje strane, unitavati. Uzgred reeno, veina ljudi na planeti upravo je time zauzeta. Oh, i uska su vrata, koja vode u zdrav ivot. Zato je irok put prema smrti, a put je potpuno prekriven uivanjima. Birajte.

FIZIOLOGIJA ORGANIZMA TREA ZAPOVEST ZDRAVLJA

Nauka o grai ovejeg tela je najdostojnija oblast znanja za oveka i zasluuje posebno odobravanje. A. Vezalij

POSTANAK OVEJEG ORGANIZMA

Snimci, koji registruju proces zaea, napravljeni pomou odreene aparature, pokazali su, da oploenu jajnu eliju okruuje posebni energetski oblai, koji poinje da se uveava, pretvarajui se postepeno u oblik ovejeg bia. Fiziko telo samo popunjava taj energetski oblik. Jo vie, ukoliko je izvren abortus i odstranjeni materijalni delovi embriona (zametka), energetski oblik kao i ranije (po starom) produava da se samostalno razvija u materici ene sve dotle, dok ne dostigne veliinu novoroenog deteta. U odreeno vreme ena raa", ali ne materijalno telo, ve spoljanje manifestacije ivota. Pri tom se ona osea slabo (takva istraivanja vrena su nekoliko godina u jednoj od klinika SAD). Nauni podaci govore o tome, da se oveji organizam sastoji iz dve komponente": informaciono-energetskog ob lika i fizikog tela. Pri tom informaciono-energetsko telo (nazovima ga spoljanje manifestacije ivota" oveka, skraeno SMZ) je primamo i glavno, a fiziko - sekundar no i njime se moe upravljati. To ukazuje na dva potpuno razliita pristupa procesu ozdravljenja i leenja.

Iz navedenog slede zakljuci: O Spoljanje manifestacije ivota oveka su primarne u odnosu na fiziko telo. Jo vie, spoljanje manifestacije ivota oveka pomou svojih energija formiraju ili mode liraju" prema sebi fiziko telo. Prema tome, telo je odraz spoljanjih manifestacija ivota (visina, telesna konstrukcija itd.). Ukoliko doe do promene ili promena u spoljanjim manifestacijama ivota, tada se one posle izvesnog vremena ispoljavaju i u fizikom telu. Sam ivot i linost oveka sadre se u spoljanjim manifestacijama ivota, koje egzistiraju samostalno (u vidu informaciono-energetske tvorevine), ali u takvom obliku, koji nije dostupan obinim ulnim organima.
V

GLAVNI BLOKOVI" SPOLJANJIH MAN IFESTACIJA IVOTA I GRAA OVEJEG ORGANIZMA

Navikli smo da se vidimo u obliku koji nazivamo ovekom. Ali to je ve krajnji rezultat ogromnih prome na, koje su se deavale s nama od trenutka zaea do sadanjeg stanja. Na poetku ivota svaki ovek je bio mikroskopski mali i imao je oblik slian kugli, koji se stalno menjao dotle, dok nije poprimio oveji oblik. Razmotrimo od samog poetka kako se to deava. Energetski oblai" okruuje oploenu jajnu eliju, akti vira je i poinje dajoj pridaje oblik, koji odgovara oveku. Da bi se neemu pridavao oblik treba imati: program raz voja, energiju za realizaciju toga i sredstva za upravljanje. Na kraju krajeva, energetski oblai" - budue spoljanje manifestacije ivota oveka - sastoji se iz: osnove (moete je nazvati razliito: dua, boja iskra i slino); programa razvoja (um); sredstava upravljanja (razmetena su u cei oj zapremini-prostoru); energije i ureaja, koji se dobijaju ili koji ih stvaraju. Uproeno: da bi se poelo sa stvaranjem ovejeg orga nizma, potrebni su dua - energetski oblai", i materijal, na koji e on dejstvovati - jajna elija. Energetski oblai" tre ba da aktivira program stvaranja ovejeg organizma. Radi toga u dui postoji um, u kojem se uva u komprimiranom obliku program stvaranja organizma, sredstva za upravljanje i energije za grau. Dakle, um pristupa formiranju ovejeg organizma. Prvo, sam program iz komprimiranog informacionog stanja treba da se razvije u radni ablon, koji, dejstvujui na elije koje

Covek je savez spoljanjih manifestacija ivota sa fizikim telom. Fiziko telo je materijalni elemenat, preko kojeg spoljanje manifestacije ivota mogu da ispoljavaju svoj uticaj u fizikom svetu. Ukoliko se iz bilo kojih uz roka izgubi deo materijalnog tela, tada se gubi i sposobnost spoljanjih manifestacija ivota da se ispoljavaju preko tog dela tela.

se dele, treba da ukazuje - kako da one rastu, kakve funk cije da vre, kakav oblik da poprimaju. Da bi do toga dolo, treba da se pojave odgovarajue energije i sredstva, koja ih stvaraju. Prvo se aktivira intelektualna (psihika) energija i centar njenog stvaranja - Adna akra (akra" oznaava toak). Na poetku se javlja intelektualni crte", koji zahteva pros tor za stvaranje organizma. Da bi se stvorio potrebni prostor, aktivira se energija vremena" i centar za njeno stvaranje - Viuddha akra (analogna primarnom elementu Pros tora"). U vezi s tim, da elije organizma koje se dele treba premetati, potrebna je energija kretanja. Radi toga stvara se centar za njeno stvaranje - Anahata akra (analogna primar nom elementu Vazduh"). Dalje je za formiranje organizma potrebna toplotna, svetlosna, elektromagnetna i gravitaciona energija. Pojavljuju se centri za njihovo stvaranje - Manipura (analogna primarnom elementu Vatra"), Svadhistana (analogna primarnom elementu Voda") i Muladhara akre (analogna primarnom elementu Zemlja"). Tako nastaje pet blokova za sklapanje" ovejeg organizma. Tih petblokova za sklapanje" obrazuju svojevrsni kristal, koji ima 12 grana. ivotna energija naizmcnino prelazi iz jednog bloka u drugi i stoje mogue bre obilazi 12 grana. Pet blokova za sklapanje" meusobno se kombinuju je dan s drugim i ine temelj za tri ivotna principa (doe), a 12 grana ine temelj glavnim organima i akupunkturnom sistemu. Fiziko telo se gradi prema holografskim crteima, koji mu prema zadatoj zapremini pridaju oblik, a prema boji uka zuju, gde i koja tkiva da se razmetaju i kakve funkcije da izvravaju.

Prema tome, fiziko telo je stvoreno i obnavlja se zahvaljujui holografskom ablonu, koji ukazuje, gde i ta treba da radi jedno ili drugo tkivo i konkretno svaka elija. ivotna ispoljavanja ostvaruju se na raun elektromagnetne i toplotne energije (oksidacija produkata, na kraju krajeva, svodi se na predaju potencijalne energije od strane elek trona). Upravljanje ivotnim procesima vri se na raun nervnog i endokrinog sistema. Drugim recima, postoji itav lanac prenosa stvaranja i upravljanja organizma - od informacionog prema energet skom nivou, a zatim od energetskog - prema materijalnom. Anomalije u lancu upravljanja na informacionoenergetskom nivou ispoljavaju se na materijalno telo i izazivaju pojavu raznih oboljenja. Pri tom treba imati u vidu i to, da su glavne funkcije organizma sinhronizovane s Kosmikim, Lunarnim i Zemaljskim ciklusima i uslovima. Poremeaj tih veza iza ziva poremeaj zdravlja i pojavu oboljenja.

KONSTRUKCIJA (UREENJE) SPOLJANJIH MANIFESTACIJA IVOTA S TAKE GLEDITA DREVNIH MUDRACA

Drevni mudraci davno su uoili zakon stvaranja bilo kojeg ivog organizma. U prvom redu treba da se pojavi upljina", u kojoj poinju da se razvijaju ivotni procesi. Ta upljina dobila je naziv prostor" (etar). U prostoru" poinju da se odvijaju vlastiti procesi. To su raznovrsna premetanja, koja su dobila naziv vazduh". Kombinacija prostora" i vazduha" izaziva pojavu svetlosti i toplote. To je trea kvalitetna razlika, ili karakteristika, kojaje dobila na ziv vatra". Dalje sadejstvo te tri komponente izazivaju po javu etvrte karakteristike - vode". Trenje, vatra i hlaenje stvaraju polumaterijalne materije tipa plazme. Dalje sade jstvo sada ve etiri komponente izaziva kretanje, toplotu, zgunjavanje, spajanje, usled ega se stvara peti kvalitet - zemlja". Tih pet kvalitetnih meusobnih kombinacija i prelazak materije iz jednog u drugi oblik dobili su naziv primarni elementi" - prostor", vazduh", vatra", voda" i zemlja". Ja dugo nisam mogao da sebi slikovito predstavim i prodrem u sutinu tih primarnih elemenata i itavog procesa u celini. Pomogao mi je jednostavan sluaj. Da bi shvatili i razmotrili opisano, napravite sledei eksperiment. Sipajte u kadu vodu - najmanje 20-30 i ne vie od 50 centimeta ra. Upalite u kupatilu svetio (svetiost osvetljava kupatilo donekle sa strane i odozgo - tako i treba), to je neophodno za na eksperiment. im se voda u kadi potpuno smiri, iz vadite ep i posmatrajte stvaranje vrtloga i senku od tog vrt loga na dnu kade.

Posmatrajui taj proces, treba praviti zakljuke i analogi je. Sva masa vode u kadi je nepobuen prostor". Ukoliko je voda dovoljno ista, mi je ne moemo videti. Vidimo dno kade. Ali mi smo otvorili ep za slivanje vode. To je bilo svesno, voljno dejstvo. Sada je proces poeo da se odvija bez naeg uea - voda se ustremila prema slivniku i stvo rila levak. ta mi vidimo? Vidimo odreeni oblik - pros tor", koji se sastoji iz kretanja vode po spirali - vazduh". Pogledajte na senku vrtloga na dnu kade. Videete tamnu konturu senke, oko koje se po krajevima javlja blistava svetlost - vatra". Ako stavite prst u vrtlog, osetiete neto gusto (kompaktno) - vodu", kao i pojavu sile tee", koja vue nadole i predstavlja odraz adhezije - zemlja". Slian proces odvija se u stvaranju kako Vasione, tako i oveka. Evo ta tim povodom pie u tibetskoj knjizi o leenju, koju je diktirao sam Bog leenja. Iz vlastite due javlja se svest sa ulnim organima. Od Zemlje - meso, kosti, nos i ulo mirisa, od Vode - krv, jezik, oseaj ukusa i vlage, od Vatre - toplota, boja, oi i vid, od Vazduha - disanje, koa i ulo dodira, od Prostora - otvori, ui i glas, od ranijih navika - sposobnost za rad. Sticanje tih uslova i karma (uzrono-posledine veze) stvaraju telo." Prema tvrdnji drevnih lekara, elemenat PROSTOR pred stavljen je najrazliitijim upljinama u organizmu - u us tima, u nosu, u eludano-crevnom traktu, disajnim putevima, grudnom kou, kapilarima itd. Uopte, Prostor nam daje upljinu za razvoj organizma.

Elemenat VAZDUH u ovejem telu ispoljava se u raznovrsnim pokretima miia, pulsiranju srca, irenju i skupljanju plua, u pokretima zidova eluca i peristaltici eludano-crevnog trakta. Nervni impulsi, misaona delatnost i uopte sve, to se kree u organizmu, upravljaju se Vazduhom. Elemenat VATRA u telu oveka je razmena materija. El emenat Vatra deluje u sistemu varenja hrane, ispoljava se kao intelekt (razum) u sivoj materiji elija mozga, zadejstvovan u mrenjai oka. koja opaa (percipira) svetlost. Od njega zavisi stabilnost imunog sistema i aktivnost fermenata celog organizma (od kojih zavisi pretvaranje jednih materija u druge). Elemenat VODA ispoljava se kroz sekreciju eludanog soka, pljuvanih lezda, plazmu krvi, protoplazmu elija. Elemenat ZEMLJA - to su tvrde strukture tela: kosti, hrs kavice, nokti, kosa, tetive, miii i koa. Pored toga, svih pet primarnih elemenata ispoljavaju se kroz funkcije pet ulnih organa oveka, a preko ulnih or gana oni su povezani sa pet aktivnosti. ETARje povezan s funkcijom sluha. Uho kao organ sluha ispoljava dejstvo preko organa govora, koji pridaju smisao ovejem jeziku. VAZDUH je povezan s ulom pipanja; organ pipanja je koa: organ, koji prenosi oseaj pipanja, je ruka. VATRA se ispoljava kao svetlost, toplota i boja; ona je povezana sa vidom. Oi kao organ vida upravljaju hodanjem i, na taj nain, povezane su s nogama. VODA je povezana s organima ukusa. Jezik je tesno povezan s funkcijama genitalija (penis, klitoris). U Ajurvedi (Nauci o ivotu") penis (klitoris) smatra se donjim jezikom,

a jezik u ustima - gornjim. ovek, koji kontrolie gornji jezik, prirodno, kontrolie i donji, to jest upravlja svojim polnim ponaanjem. ZEMLJA je povezana s ulom mirisa. Nos - organ mirisa - funkcionalno je povezan s aktivnostima anusa, organa za luenje. Ta povezanost se posebno ispoljava kod oveka, koji boluje od zatvora ili ima neisto pravo crevo (zavrni deo debelog creva). On ima odvratno disanje, zbog ega je miris oslabljen. Naravno, oveje telo kao iv organizam moe da egzistira samo u vidu harmonino uravnoteenog sistema od 5 ele menata. Drevni mudraci su u objanjavanju fenomena ivota sva ivotna ispoljavanja organizma podelili na tri temeljna ivotna principa - doe". Elementi Prostor i Vazduh, pri meusobnom spajanju, stvaraju u organizmu telesni vetar" (prema ajurvedskoj terminologiji - dou Vata). Elementi Va tra i Voda pri spajanju u naem organizmu stvaraju u", ili telesnu vatru" (prema Ajurvedi - dou Pitta). Elemen ti Zemlja i Voda pri spajanju stvaraju u organizmu ivotni princip sluzi" (doa Kapha).

KONSTRUKCIJA (UREENJE) SPOLJANJIH MANIFESTACIJA IVOTA SA SAVREMENE TAKE GLEDITA

Covek, a shodno tome i njegove spoljanje manifestaci je ivota (SMZ), zauzima odreenu zapreminu u prostoru. U tom prostoru odvijaju se privremeni procesi svojstveni toj zapremini, koji se izraavaju u vidu odreenog kreta nja (kruno-oscilatornog i cirkularnog). Prostor je zasien raznovrsnim energijama i zraenjima: svetlosnom, elektromagnetnom, gravitacionom, toplotnom, plazmom (kombi nacija elektrona i protona) i mnogim drugim. Kao primarna osnova za stvaranje spoljanjih mani festacija ivota oveka javlja se univerzalna ivotna energija (Kundalini). Upravo ona u prvom redu pobuujue del uje na vakum i stvara u njemu upljinu - zapreminu, u kojoj dolaze do izraaja sva ivotna ispoljavanja ovejeg orga nizma. U poetku Kundalini stvara oveji organizam, a za tim ga odrava. Njenim troenjem poinju procesi starenja u organizmu. Potencijal" ivotne energije kod svakog oveka strogo je individualan i zavisi od karmikih zarada. Dakle, ispoljavanje ivotne energije i njeno dejstvo na va kum obezbeuje nastajanje sledeih pojava i energija, koje sainjavaju spoljanje manifestacije ivota oveka: O Vreme, njegova energija, je primarni osnovni faktor pobuivanja, kojim se deluje na vakum i u njemu se stvara pobuena upljina ili prostorna zapremina. Energija vreme na karakterie dve glavne osobine: O rok ivota" te zapremine i O brzina i ritam odvijanja energetskih procesa u toj za premini.

Prema tome, u svakoj posebnoj zapremini prostora vreme tee razliito. U Vasioni vreme tee veoma polako, u galak sijama - bre, u sunevom sistemu - jo bre, na planetarna - j o bre itd. Razliito vreme tee i kod svakog oveka. Prostor, kojeg zauzima oveji organizam, na kraju krajeva, predstavlja vakum. S pozicije gledanja savremenih fiziara, vakum sainjava neshvatljivu kompaktnu, super tenu, energetsku i materijalnu supstancu. Kada se u nje mu pojavi napon (uzbuenost), vakum na to odgovara iz bacivanjem" kvanta. Pod kvantima" se podrazumeva osnovnajedinica materije ili energije, koja je 1 0 - 1 0 0 miliona puta manja od atoma vodonika. Na tom nivou materija i ener gija postaju meusobno zamenjive. Kretanje u vidu obrtno-oscilatornog i cirkularnog kretanja vri se u svakom prostoru. Pri tom ono zavisi od veliine zapremine prostora, oblika prostora i koliine" vremena, koje podrava kretanje u stabilnom obliku (vreme za kretanje je neto kao opruga, koja odrava kretanje kaza ljke na satu). O Svetlosna energija prisutna je u ovejem organizmu i izvrava dve funkcije: stvara holografsko telo (takozvani solitonski" ablon, u koji se ugrauje fiziko telo); lei u osnovi organa ovejeg organizma, bojei ih u razliite boje (svaki organ ima svoju boju, koja odreuje nje govu specifinu aktivnost).

Prvo primami uzrok" pobuuje prostor, usled ega se stvara uzbueni" prostor i vreme - 1. Usled pobudenosti u prostoru dolazi do raznovrsnih energetskih procesa. Javljaju se: kretanje - 2, svetlost - 3, magnetno polje - 4, temperatura - 5, gravitacija - 6, materija - 7.

Elektromagnetna energija suprotna je od gravita cione. Ukoliko bi postojala samo gravitaciona energija, tada bi ona stisnula (komprimirala) sva tkiva, elijske strukture u vrstu tvorevinu (upravo tako se deava sazrevanje" pihtija - iz mase, koja sadri 99% vode one se pretvaraju u korice kserogela, a oveje telo - u mumiju), i ne bi moglo biti ni rei o bilo kom obliku ivota. Pomou elektromagnetne energije micelije elija imaju potencijal i zadravaju" oko sebe vodu, suprostavljajui se steuoj i sueoj sili gravit acije. Toplotna energija stvara neophodne uslove za rad fermenata celog organizma. Poveanje ili smanjivanje tem perature tela ispoljava se na brzinu fermentativnih reakcija i njihove aktivnosti. Leptonski gas (ili plazma) - popunjavaju prostor u i oko oveka, stvarajui opnu-zatitu (auru) u obliku jajeta, a isto tako izvrava niz drugih vanih funkcija. Gravitaciona energija omoguava da se materija odrava" u zapremini holografskog tela. Zahvaljujui toj energiji sve estice organizma se meusobno privlae i dre. Ukoliko ne bi bilo te energije, tada bi se nae telo raspalo jo na atomsko-molekularnom nivou. Fenomen dejstva ivotne snage (Kundalini) na vakum (prostor) i njegov odgovor u vidu pojavljivanja upljina s opisanim energijama, uoili su drevni mudraci i nazvali ga doama" (u prevodu znai eksudat - gnojni izliv"). Zato, da bi pravilno izrazili sutinu opisane pojave u ruskom jezi ku, ja sam ga nazvao ivotnim principima". Autor Opte teorije" A. T. Vejnik ukazuje, da postoji 7 primarnih osnova Vasione. Autor Teorije Fundamentalnog polja" 1. L. Gerlovin kae, da ih ima devet. ta su to pri-

marne osnove? Pomou eksperimenata Vejnika je zasada ustanovio sledee elementarne materije" Vasione: hronalnu" - povezanu sa vremenom; metriku" - povezanu s prostorom; oscilatornu" - daje telima oscilatorno kretanje; obrtnu" - pridaje telima obrtno kretanje; termiku" - pri daje toplotna svojstva; elektrinu" - pridaje elektrina svo jstva; magnetnu" - pridaje magnetna svojstva. Svaka od tih materija je specifina, neponovljiva i neuporediva ni s kakvom drugom materijom. Ulazei u sastav nekog tela, ona mu pridaje svoja specifina svojstva. Ukoliko telo nema u svom sastavu bilo kakvu materiju, tada ono nema svojstva povezana s njom. Na primer, foton ne sadri del ove (kvante) elektrine materije, zbog ega nema elektrina svojstva. Ako sada ivotne principe (to oznaava izbacivanje" razliitih vrsta energije iz vakuma pod dejstvom ivotne snage) Sluz, u i Vetar prevedemo (pretvorimo) na razmotrena polja i energije, tada se ispostavlja, daje ivotni princip Sluzi u najboljem uzajamnom odnosu s plazmom plus gravitacijom; ui - s plazmom plus svetlosnom, elektromagnetnom i toplotnom energijom (u principu, to je jedna te ista energija, ali razliite talasne duine); Vetra - s pros torom plus kretanje. Sama ivotna snaga (Kundalini) moe se okarakterisati vremenom, koje je primarna osnova tih en ergija i podrava ih. Bilo koja patologija, koja se javlja u ovejem organizmu, u veini sluajeva stvara se u spoljanjim manifestacijama ivota. Usled toga javlja se priguenje i izoblienje opisa nih komponenti spoljanjih manifestacija ivota. Na pri mer, kada se ovek goji, to izaziva poveanje inertne mase materije, poveava adheziju (privlaenje, srastanje), koja oteava odvijanje procesa cirkulacije, i izobliava oblik nje-

govog tela. Rezultat toga je da se u organizmu oteava bilo koji motorni proces: smanjuje se aktivnost umnih procesa, peristaltike creva, javljaju se zastoji u pojedinim delovima tela. Ukoliko se prekomerno stvara toplotna energija, tada ona razara tkiva samog organizma (za vreme podizanja tem perature tela s mokraom se izbacuje mnogo raspadnutih materija). Ukoliko ovek mravi i pojavljuje se mnogo pro stora", tada se pojaavaju motorni procesi - hrana ne uspeva da se svari i asimilira (pretvori u organsku materiju), a telo brzo gubi vodu (dehidrira).

KARAKTERISTIKE IVOTNIH PRINCIPA

ivotni princip Vetrcu Taj ivotni princip odgovoran je za cirkulaciju u organizmu. U taj pojam spadaju celokupna kretanja: kretanje vazduha za vreme udisaja i izdisaja, brzi na misaonih procesa, kretanje krvi, limfe i drugih tenosti, brzina odvijanja hemijskih reakcija u elijama i biolokih procesa uopte, odstranjivanje ekskrementa, mokrae, izluevina iz nosa itd. To se najbolje moe izraziti (okarak terisati) kao apstraktni princip kretanja. O kretanju sudimo prema premetanju neeg materijalnog u prostoru, ali mi ne vidimo silu koja to pokree. To je upravo ivotni princip Ve tra u organizmu. U vezi s tim, to se ivotni princip Vetra sastoji iz pri marnih elemenata Prostora" i Vazduha", koji u sebi ne sadre nikakve tvrde niti tene supstance, ali imaju osobine suvoe" i hladnoe", ivotni princip Vetra pri svome viku vri isuujue i rashlaujue dejstvo na organizam.

Osnovom" (glavnom lokacijom) tog ivotnog principa smatra se donji deo tela - od pupka do stopala (uglavnom, pravo crevo). Ukoliko je Vetar u normali - razmiljanje je brzo, orga nizam ima mnogo energije, creva funkcioniu normalno, sve cirkulacije u organizmu su u normali. Simptomi poveanja ivotnog principa Vetra: O Mokraa je prozrana (providna) kao voda, jako se peni, posle odstajavanja ostaje ista. Jezik je suv, crven, hrapav: u ustima je opor ukus. Kaalj s mutnim lajmom (sluzi), zatvori. O Progresiranje vetrovitih" poremeaja uoava se leti: tokom dana preovladava uvee i u zoru. U slabinama, sakrumu (krstima) i stenoznim dupljama, kao i u mnogim drugim zglobovima javljaju se bolovi, kao od udaraca. Mravljenje, suvoa koe, otri bolovi na potiljku, u grudima i u vilicama. Javlja se elja za kretanjem, disanje je neujednaeno (poremeeno), svest pobuena. Glava trne i javlja se vrtoglavica, um u uima, nesa nica, drhtavica i protezanje. ivotni princip ui ivotni princip ui odgovoran je za odravanje temperature tela i odvijanje svih fiziolokih reakcija (probava, razmena materija, imunitet itd.).To je ap straktna toplota, otrgnuta od materijalnog tela. Jer mi obino oseamo toplotu prema stepenu zagrevanja nekog materijal nog tela, ali ne kao takvu. To je vatra" organizma.

S obzirom na to, da se u sastoji iz primarnih elemena ta Vatra" i Voda", ona je vrua" i vlana" tvorevina uz preovladavanje vruih" svojstava nad vlanim". Pri prekomernom poveavanju te doe u organizmu se nagomi lava vrelina (ar)", podie se temperatura tela, dolazi do poremeaja probave. Zato se njenim temeljem" smatra srednji deo tela - od dijafragme do pupka. Eto takvo je miljenje Tibetanaca o tom ivotnom prin cipu. Od toplote zavisi zdravlje, bodrost, ten (boja koe), dugovenost i rezerva snage tela... Ta toplota je osnova, koja svaku hranu koristi za pojaanje i razvoj snage tela i boje koe". Simptomi prekomernog poveanja ivotnog principa ui: O Mokraa crveno-uta, s jakim mirisom i parom. Jezik prekriven debelim naslagama, u ustima kiseo ukus. Ispljuvak (lajm) crveno-ut, prilino slan; e. 0 Progresiranje unih poremeaja uoava se u jesen; to kom dana - u podne i u pono. Glavobolja, telo gori, suvoa u nozdrvama. Pred oima uto-crveni oblai (mrena), neoekivani grevi. Nou nesanica, a danju je nemogue zaspati. Znojenje, neprijatan miris.

Lokacija Sluzi. VISAK tog ivotnog principa izaziva pojavu sluzne ljake na tim mestima u organizmu. Lokacija ui. VIAK tog ivotnog principa izaziva pojavu une ljake na tim mestima u organizmu i poremeaj probave. Lokacija Vetra. VISAK tog ivotnog principa izaziva zatvore, ovji ekskrement", bolove u krstima, karlino-bedrenim zglobovima, dehidrira organizam. Slika 9.- Osnovno mesto nalaenja (lociranja) ivotnih principa. Pojava poremeaja, bolova u tim delovima tela ukazuje na nji hovo prepobuenje. Treba hitno menjati program leenja s ciljem uravnoteivanja prepobuenog ivotnog principa. ivotni princip Sluzi. ivotni princip Sluzi odgovoran je za materijalni deo tela, toj est za adheziju (spajanje) moleku la i njihovo oblikovanje. Pri emu taj princip funkcionie

na nivou molekula, elije, organa i celokupnog tela. To je oslonac" organizma. S obzirom na to, da se Sluz sastoji iz primarnih elemenata Zemlja" i Voda", ona je hladna" i sluzna" tvorevina. Pri prekomernom poveanju tog ivotnog principa u organizmu se nagomilava hladna sluz, koja se u prvom redu nagomila va u gornjem delu tela - od temena do dijafragme. Zato se ta mesta smatraju temeljem" ivotnog principa Sluzi. Evo ta misle Tibetanci o tom ivotnom principu: Sluz uveava telo i um; spreava spavanje; spaja zglobove kostiju, obezbeuje njihovu povezanost; odravajui istu nit svesti, poveava strpljenje u poslovima i sposobnost da ovek lake podnosi nainjenu mu tetu; obezbeuje belinu i mekou spoljanjih i unutranjih del ova tela". Simptomi prekomernog poveanja ivotnog principa Sluzi: O Mokraa je bela, s neznatnom parom i mirisom. Jezik i desni su beli, u ustima bljutav (neslan) ukus. Luenje iz nosa i sluz u grudima i glavi, potiteno stan je, teina u telu. Progresiranje sluznih poremeaja uoava se u prolee (uopte - za vreme vlanog i hladnog vremena); tokom dana - uvee ili rano ujutro. Oni kapci oteeni, oi pobelele. Apetit poremeen, probava oslabljena. Nema toplote, telo otie, javljaju se bubuljice na koi. Bole bubrezi i krsta, zglobovi su teko pokretljivi, koa svrbi. Slabo pamenje; pospanost i slabost.

Sve izloeno o ivotnim principima ukazuje na to, daje temelj zdravlja - njihovo harmonino stanje. Zadatak oveka se svodi samo na to, da odrava tu harmoniju i ne naruava lanac regulacije organizma.

INDIVIDUALNA KONSTITUCIJA OVEKA

Individualne razlike kod ljudi sastoje se u spoljanjim po dacima, fiziolokim i psihikim osobenostima organizma. One su zasnovane na razliitim proporcijama tri ivotna principa - Vetra, ui i Sluzi. Kombinacija ivotnih principa kod svakog oveka je indi vidualna i odreuje se pri zaeu. U momentu spajanja sper matozoida i jajne elije odreuje se formiranje individue kombinovanjem premetanja (permutacija) telesnog vetra, ui i sluzi, koji se manifestuju u telima roditelja. Raznovrsna zraenja i drugi uticaji iz spoljanje sre dine: znaci Zodijaka, poloaj Sunca, Meseca i drugih pla neta, godinje doba itd., u tom momentu dodaju kosmiki klie na tu kombinaciju ivotnih principa, fiksirajui ih za ceo ivot. Na taj nain fiksirani ivotni principi odreivae kostur (skelet) i oblik tela oveka, umne zadatke i karak terne crte, navike, ukuse, duinu ivota i mnogo drugog. U ajurvedskoj terminologiji to se naziva istinska priroda oveka" (Prakriti). U procesu ivotne aktivnosti mi moemo aktivno da utiemo na odnos ivotnih principa, da stvaramo samog sebe. Ali im mi prestanemo da se namenski bavimo tim poslom, kombinacija doa se dosta brzo vraa na onu koja je bila pri roenju. U zavisnosti od toga, koji od ivotnih principa preovladava u oveku, formira se njegova konstitucija (telesni sastav).

Shodno Aj urvedi, ud-ij u i ak savremenim i strai vanj ima, postoji sedam osnovnih tipova ljudi i bezbroj meutipova. Tri jednodona tipa, kod kojih je najvie izraena jedna od doa; tri dvodona tipa: vetar-u, vetar-sluz i u-sluz i je dan uravnoteeni tip - kod koga su sve doe relativno jed nake. Razmotrimo ove konstitucije detaljnije.

Slika 1 0 - Osnovne konstitucije ljudi: a - ljudi sa izraenom konstitucijom Vetra; b - ljudi sa izraenom konstitucijom ui; c - ljudi sa izraenom konstitucijom Sluzi. Konstitucija Vetra Ljudi roeni od vetra su pogrbljeni, suvonjavi, bledi, priljivi, slabo podnose hladnou, pri njihovom kretanju uje se prasak zglobova. Oni su siromani, nedugoveni, te lom mali, vole pesme, smeh, borbu, pucnjavu, daju prednost slatkom, kiselom, vruem, po navikama su slini supovima, jastrebovima i lisicama. Cud-i Ljudi sa vrlo izraenom konstitucijom ovog tipa obino su fiziki slabo razvijeni. Imaju spljoten grudni ko, ispod koe se dobro uoavaju vene i tetive (ile). Oni su crnpurasti

(mrke boje koe), njihova koa je hladna, gruba, suva i ispucala. Na telu imaju nekoliko mladea tamne boje. Rastom su ili suvie niski ili visoki, nene su telesne konstrukcije, i dobro im se istiu zglobovi i kosti zbog slabo razvijenih miia. Njihova kosaje retka, kovrdava, trepavice su tanke (fine), oi su bezstrasne. Oi mogu biti upale, male, suve, sa mutnim i suvim spoljanjim i unutranjim opnama (koicama). Nokti su grubi i lomljivi (krhki). Vrh nosa je izvijen i zadignut. Fizioloki procesi se odvijaju brzo. Cesto se javljaju problemi sa probavom hrane. Vrlo teko se debljaju. Oboavaju slatko, kiselo i slano, vole vrue napitke i alkohol. Stvaranje mokrae je nedovoljno, stolica je suva, oteana i u maloj koliini. Skloni su znojenju (naroito leti) vie, nego drugi tipovi konstitucija. San im je brz, povran i zahteva manje vremena nego kod drugih. Ruke i noge su im esto hladne. Svojstveni su im entuzijazam i ivost, opreznost i smirenost. Oni hodaju i govore brzo, ali se brzo umaraju. Psiholoki, oni se karakteriu brzim shvatanjem (percipiranjem), ali slabim pamenjem. Tako, momentalno shvativi neto, oni to mogu brzo zaboraviti. Imaju slabu volju sa sklonou ka psihikoj neuravnoteenosti, malo dunosti, strpljivosti i smelosti. Trude se da brzo zarade novac, odmah, i isto tako brzo ga troe. Vole da se bave onim vrstama sporta u kojima se zahteva brzina sa naizmeninim odmaranjem.

Konstitucija ui Ljudi sa konstitucijom ui skloni su ei i gladi; kosa i telo kod njih su ukaste boje, izotrenog su uma, oholi. Oni se znoje i zaudaraju. Bogatstvo i telo kod njih su proseni. Skloni su slatkom, gorkom, oporom, prohladnom. Po navikama su slini ti grovima, majmunima ijakasima (demonima). Cud-i Ti ljudi su srednjeg rasta, vitki, elegantni. Njihov grudni ko je iri nego kod ljudi konstitucije vetra. Kod njih su manje izraene vene i tetive. Prema nekim podacima imaju mnogo mladea i pega, plaviastih ili braonkasto-crvenih po boji. Miii su im srednje razvijeni, zbog ega je njihov kos tur manje izraen u poreenju sa ljudima vetra. Boja lica im moe biti ukasta, crvenkasta, sa nijansom boje meda, a moe biti i svetla. Koa im je meka, topla i prijatna pri dodiru. Kosa je tanka (fina), svilenkasta, ria ili je braon, sa tendencijom da rano sedi i opada. Njihove oi mogu biti sive, zelene ili medeno-braonkaste; pogled im je otar, prodoran, a one jabuice umereno isturene. Konjuktiva (venjaa) ovih ljudi je vlana, crvenkasta, a nokti meki; oblik nosa zaotren, vrh nosa sa tendencijom da pocrveni. Fizioloki procesi u organizmu odvijaju se bolje nego kod lica sa konstitucijom vetra. Razmena materija je ug lavnom aktivna, creva dobra, to se ispoljava kroz odlian apetit. Lica sa ovom konstitucijom su sklona uzimanju vee koliine hrane i napitaka. Vole hranu slatkog, gorkog i oporog ukusa, u prohladnom stanju, a takoe hladne na pitke. San im je srednje duine i normalan. Oni stvaraju ve liku koliinu mokrae i ekskrementa (uglavnom ute boje

i tenog). Skloni su znojenju. Temperatura tela na povrini tela im je malo poviena, ruke i noge su im obino tople (ak i pri jakom mrazu). Ne podnose mnogo sunevu svetlost, ne vole vruinu (kupanje u parnom kupatilu) i izbegavaju teak rad. Ljudi sa navedenom konstitucijom su astoljubivi, inteli gentni, otroumni, skloni su da budu dobri govornici. Svoju emocionalnost ispoljavaju burno, naroito emocije gneva, mrnje i zlobe (po navikama su slini tigrovima, majmu nima i demonima"). Oni vole da demonstriraju svoj materijalni procvat, iako ne raspolau velikim bogatstvom. Vole da se bave onim vrstama sporta u kojima se ispoljavaju individualne osobine linosti (lepota tela, osobine volje, misaone sposobnosti, kultura): boks, auto trke, tenis, umetniko klizanje, ah. Konstitucija Sluzi Kod ljudi sa konstitucijom sluzi telo je prohladno, zglo bovi i kosti se ne istiu, oni su mesnati i beli. Po obliku su okrugli. Glad, e, patnje podnose lako. Jela su kod njih krupna, ive dugo, bogato, imaju vrst san. Imaju iroku duu, po prirodi imaju dobru narav. Slini su po navikama lavovima i bivolima. ud-i Telo kod lica te konstitucije je dobro razvijeno (kao kod lavova i bivola"). Grudni ko im je irok, vene i tetive se ne vide, muskulatura je dobro razvijena, kosti se ne ispolja vaju. Oni, po pravilu, imaju sklonost da pribavljaju suvine kilograme.

Njihova lica su vesela, ivahna i svetla, koa meka, blistava, masna (moe biti hladna i bleda). Kosa je gusta, meka, tamne boje. Oi su kod njih plave ili braon, beonjae vrlo velike, bele i privlane, a konjuktiva (venjaa) bez ten dencija za crvenilom. Fizioloki procesi u organizmu ovih ljudi se odvijaju us poreno, apetitje umeren. Oni vole hranu ljutog, gorkog i opo rog ukusa (nemaju nita protiv da popiju alkohol i popue). Stolica im je meka, blede boje, evakuacija se odvija polako. Znojenje je kod njih umereno, san zdrav i dugotrajan. Ruke su na dodir prohladne i vlane. Oni imaju veliku ivotnu sposobnost, raspolau dobrom samokontrolom. Vole terapije vezane za toplotu: parna kupatila, masae. Prema mnogim liavanjima, nestaicama (ivotnim, u ishra ni) i tekom radu odnose se suzdranije, nego prethodni tipovi. Oni su obino zdravi, sreni i miroljubivi. Psiholoki su skloni strpljenju, spokojnosti, pratanju i ljubavi. Ali umeju da budu gramzivi, privreni sopstvenom posedu. Njihovo shvatanje je sporije nego kod prethodnih tipova konstitucija, ali zato kada jednom neto shvate, oni to pamte celog ivota. Oni umeju da zarauju pare i da ih razumno troe. Kao rezultat toga, oni uspevaju da se obogate. Fizikom kulturom i sportom oni se vrlo malo bave, vie vole da posmatraju sa strane. Meoviti tipovi konstitucija 1. Zucni + sluzni tip. Ovi ljudi sjedinjavaju u sebi sve prednosti i nedostatke ovih tipova. Oni su visoki rastom, prekrasne telesne konstrukcije. Upravo takva kombinacija omoguava da

se dugotrajnim radom zadovolji svoja sujeta. Mnogi idoli savremenosti, kao na primer Elvis Prili i Silvester Stalone, predstavljaju ovu kombinaciju. 2. uni + vetroviti tip. Uglavnom su to ljudi srednjeg rasta (ogromna veina stanovnitva), lako se oduevljavaju, ali dalje od svoje etvrti ili grada oni ne ele nita da znaju. Zadovoljavaju se malim i trenutnim stvarima. 3. Vetroviti + sluzni tip. Po pravilu, to su jake linosti, na promenu situacije reaguju brzo, nepokolebljivo, uporni su u sprovoenju svojih ideja, dre situaciju (i ljude) u svojim rukama. To su politiari (Staljin, Ceril), vojnici (ukov), veliki i mali naelnici, lideri velikih i malih grupacija (Ar nold Svarceneger). 4. Uravnoteeni tip. Drevni mudraci su ga smatrali najboljim, i kod njega su doe vetra, ui i sluzi priblino jednake. To su, po pravilu, dugovenici, koji intuitivno oseaju i ive, ne uputajui se ni u kakve krajnosti. Oni veoma dobro oseaju prirodu, kosmos, vole harmoniju u svemu. Mnogi duhovni uitelji oveanstva bili su ovog tipa konstitucije. Prirodno, izmeu opisanih sedam tipova konstitucija na lazi se bezbroj najraznovrsnijih kombinacija vetra, ui i sluzi. Evo ankete, pomou koje moete samostalno odrediti svoju konstituciju.

ODREIVANJE VLASTITE KONSTITUCIJE

I - Spoljanji podaci VETAR 1. Tankokoat, suvonjav ovek. 2. aka tanka, na dodir hladna i suva. 3. Pokreti brzi, hod lagan, vazduast. U 1. Srednjatelesnagraa; kosa ria, svilenkasta ili proseda, elavost. 2. aka osrednja, na dodir topla, prijatna. 3. Pokreti uravnoteeni, hod normalan. SLUZ 1. irokokoat i gojaznosti sklon ovek. 2. aka iroka, na dodir hladna i vlana. 3. Pokreti gipki, usporeni, hod bez urbe. II - Fiziologija tela VETAR 4. Procesi se odvijaju brzo. 5. Bez obzira na normalnu ishranu, teko se goji i ima probleme sa probavom hrane. 6. San brz, povran. U 4. Procesi u telu teku impulsivno: as brzo, as sporo. 5. Probava dobra, ali ako na vreme ne jede osea se razdraenim. 6. San normalan, ispunjen sanjanjem. SLUZ 4. Procesi u telu spori.

5. Bez obzira na oskudnu ishranu, goji se i teko gubi teinu. 6. Spava vie od 8 sati, san spokojan. III - Psihologija i umne sposobnosti VETAR 7. Meni su svojstveni entuzijazam i ivost. 8. Brzo shvatam informaciju i brzo je zaboravlja. 3. 9. Ljudi me smatraju velikom prialicom - "torokuom". U 7. Trudim se da budem taan i organizovan. 8. Informaciju pamtim razliito: povremeno vrlo dobro, a povremeno sa tekoom (ne ulazi u glavu"). 9. Mogu lako da se naljutim zbog sitnica. SLUZ 7. Teko se odluujem na raznovrsne poduhvate. 8. Informaciju usvajam teko, ali je zato dobro pamtim. 9. Spokojan i nerazdraljiv (teko izvesti iz takta). IV - Preporuljiva hrana, godinja doba i sklonost prema oboljenjima VETAR 10.Topla, masna, voli mnogo da jede. 11. Slabo podnosi hladno godinje doba; zimi koa pos taje suva. 12. Uurbanost, mravost, suvoa koe, zatvori, artritis. U 10. Prohladna, jedem umereno. 11. Loe podnosim vruinu, leti se brzo umaram. 12. Patim od razliitih upala propraenih temperaturom: goruice, ira na elucu, uznemirenosti i razdraljivosti.

SLUZ 10. Topla, suva, nemasna, jedem malo. 11. Uznemirava me kino vreme, naroito vlano godinje doba. 12. Gojaznost, depresija, oseaj hladnoe u telu, bledilo koe, kijavica i lajm. Ocenite se prema sistemu ocenjivanja do 5: 0 - karakteristika nije za vas; 1 - neto postoji kod vas; 2 - ima, ali slabo; 3 - srednje izraena; 4 - dobro izraena; 5 - ta karakteristika kod vas je jako izraena. Upiite ocene, koje smatrate da vam odgovaraju. Zatim posebno saberite ocene doe Vata, Pitta i Kapha i pogledajte, koja doa ili doe sumarno preovladavaju. Ako je suma jedne doe vea za 10 ocena od najblie, ona kod vas preovladava i vi pripadate monodonom tipu; ako su sume dve doe priblino jednake, spadate u dvodoni tip; ako su sve tri priblino iste, vi ste uravnoteeni tip. Znajui, ta su ivotni principi, kakvu ulogu imaju u orga nizmu, gde se koncentriu itd., moemo preko njih regulisati svoje lino oseanje.

PROMENA IVOTNIH PRINCIPA TOKOM IVOTA

oveji ivot moe se podeliti na tri velika perioda: pe riod Sluzi - od roenja do 25. godine ivota; period ui - od 25. do 60. godine ivota; period Vetra - od 60.godine ivota do smrti. Period Sluzi. U tom periodu preovladavaju anaboliki procesi, organizam raste, u njemu je jo mnogo vode. ivotni princip Sluzi sastoji se iz primarnih elemenata Vode" i Zemlje", koji u tom periodu oblikuju budui organizam. Oni ne podstiu razvoj toplote u organizmu, ve obrnuto, spreavaju je. Bilo kakvo unoenje vlage i hladnoe spolja (promena vremena) ili s hranom podstie nagomilavanje vika sluzi i izaziva oboljenja sluzne" prirode. To je poseb no jako izraeno kod dece sa preovladavanjem ivotnog principa Sluzi u njihovoj konstituciji i progresira u prolee i jesen (za vreme prohladnog i vlanog vremena). Kod dece sa ivotnim principom Vetra, obrnuto, taj period ivota moe proi bezbolno. Period ui. U tom periodu procesi sinteze i raspada tki va uravnoteuju se, organizam se nalazi u relativno stabil nom stanju. ivotni princip ui, koji se sastoji iz primarnih elemenata Vode" i Vatre", postaje dominantan. Pri emu, ukoliko u ivotnom principu Sluzi preovladava Voda", tada ovde Vatra" preovladava nad Vodom". Umni i probavni procesi su najjai. Bilo kakav uticaj toplote u tom periodu - arko godinje doba, hrana koja zagreva", neadekvatne emocije - podsticae nagomilavanje ui u organizmu i iza-

zivati une" poremeaje - podizanje telesne temperature, upale, oboljenja organa za varenje, psihike poremeaje. Ti poremeaji su posebno izraeni kod ljudi kod kojih preovla dava doa ui, s maksimumom progresije u letnje godinje doba. Kod ljudi u ijoj konstituciji preovladava doa Sluzi taj period prolazi veoma jednostavno, poto se pojaavaju probavne i umne sposobnosti i izvlae" slabe funkcije na potpuno normalan nivo rada. Period Vetra. U tom periodu preovladavaju kataboliki procesi (raspadanje tkiva posle njihove sinteze, organizam dehidrira), jer se ivotni princip Vetra sastoji iz primarnih elemenata Prostora" i Vazduha", koji daju su vou i hladnou telu. Bilo kakvo unoenje suvoe i hladnoe (hlad no i suvo godinje doba, suva hrana itd.) podsticae sman jivanje toplote i dehidraciju organizma. To je najloiji period za ljude sa izraenim ivotnim principom Vetra. Kod njih e se javljati krize za vreme suvih i hladnih zima. Ljudi kod kojih u vlastitoj konstituciji preovladava Sluz i u imae prednost i provee ostatak ivota u dobrom stanju. Iz sadraja ovog poglavlja proistie trei zakon ozdrav ljenja: samo uzimanjem u obzir individualne konstitucije birajte ishranu, sredstva za leenje, optereenje i mnogo drugog, od ega zavisi vae zdravlje. Individualna konstitucija - to je VAS vodi kroz ivot. Redovno radite na svo jim slabim stranama, ne stimuliite jake strane i uspeh e biti zagarantovan. Iz treeg zakona ozdravljenja proistie preporuka za oz dravljenje - stvarati vlastiti program ozdravljenja imajui u

vidu individualnu konstituciju, kao i promene u organizmu koje se javljaju starenjem. Na zadatak je da ne dopustimo prepobuivanje dominirajueg ivotnog principa (doe) i da na sve mogue naine jaamo slabe. Zapamtite: opta usmerenost indivi dualnih programa ozdravljenja treba da se postepeno menja sa smenom perioda ivota.

BIORITMOLOKI FAKTORI ETVRTA ZAPOVEST ZDRAVLJA

Ja vidim i sluam kako u tiini svaki as zvone nebeska zvona" i kako se sve ivopotinjava tom ritmu... Odakle pet li i uopte ptice znaju kada treba dapevaja? Odakle cvetzna kada treba da se probudi i raspusti svoje latice? Sve se potinjava tom glasu.

Vna ag Ova glava je nastala sasvim iz praktinih potreba vezanih za realizaciju programa leenja. Na primer, mnogi ljudi su na sebi isprobali, da nekim danima mogu lako otpoeti gla dovanje i podnositi vee fiziko optereenje i obrnuto, da se drugim danima ne mogu primorati na gladovanje, a fiziko optereenje podnose mnogo tee. Kod nekih ljudi ienje jetre uspeva odmah, izbacuje se mnogo kamenia; kod dru gih obrnuto, moe doi do potpunog neuspeha. U emu je uzrok? U tome to se u organizmu povremeno menja ak tivnost organa i sistema. Najvaniji fizioloki procesi organizma sinhronizovani su s povremenim sunano-lunarno-zemaljskim, kao i kosmikim uticajima. I to nije udno, jer svaki ivi sistem, meu kojima i ovek, stalno se nalazi u stanju razmene informacija, en ergije i materije s okolnom sredinom. Ukoliko se iz nekih razloga ta razmena (na bilo kom nivou - informacionom,

energetskom i materijalnom) izobliava ili naruava, to se negativno ispoljava na razvoj i ivotnu aktivnost organiz ma. Razmotrimo najvanije bioritmove, koji deluju na elijskom nivou, na nivou organa i na nivou celog organiz ma.

DNEVNI

BIORITMOVI

Unutarelijski bioritmovi Sastavni deo elije je protoplazma u kojoj se neprekidno odvijaju dva procesa: anabolizam i katabolizam. Anabolizam - to je bioloki proces, pri kome se proste materije meusobno sjedinjavaju i stvaraju sloenije materi je, to dovodi do formiranja nove protoplazme, poveanja i nagomilavanja energije. Katabolizam - to je proces suprotan anabolizmu, razlag anje sloenih materija na prostije, pri emu se ranije nagomi lana energija oslobaa i javlja se spoljanja ili unutranja aktivnost. Anaboliki procesi vode ka poveanju protoplazme, a kataboliki obrnuto - ka smanjenju i njenoj destrukturizaciji. Ali ta dva procesa, sjedi nj avaj ui se, meusobno pojaavaju jedan drugog. Tako, procesi raspada elijskih struktura stimuliu njihovu naknadnu sintezu, a to se vie sloenih struktura nagomilava u protoplazmi, time se aktivnije moe odvijati naredno razlaganje sa oslobaanjem velike koliine energije. U tom sluaju se uoava maksimalna ivotna ak tivnost elije, a prema tome i itavog organizma. Tim ritmom upravljaju sveti ost i temperatura. Sto su ta dva faktora jaa, time je izraenije meanje protoplazme i

aktivniji su fermenti. Osim toga, od 3 do 15 sati dolazi do pomaka unutranje sredine organizma prema kiseloj strani. Umereno fiziko optereenje dopunski podstie pomak KAR-a (kiselo-alkalne ravnotee) na kiselu stranu. Na taj nain, dnevna svetlost podstie aktivnost katabolikih proc esa u svakoj eliji ovejeg organizma. Sa smanjenjem svetlosti i sniavanjem temperature smanjuje se i fizika aktivnost. Sve to zajedno prouzrokuje zgunjavanje protoplazme elija, smanjenje cirkulacije u njima. Kao rezultat toga, elije prelaze u neaktivno stanje (stanje mirovanja). Sada se u njima realizuje program ob navljanja, nagomilavanja, to potpomae pomak KAR na alkalnu stranu od 15 sati do 3 sata (slika 11). Prema tome , glavni vodi i sinhronizator unutarelijskih bioritmova jeste smena dana i noi. Bioritmove elija naruava nekoliko faktora. Prvo. Elementarno nepridravanje ritma budnosti i sna. Danju spavati, nou raditi. Treba se obavezno odrei nonih smena i neprirodnog naina ivota. Postoji podela ljudi na sove" i eve". Polazei od izloenog, sove" vode neprirodan nain ivota, koji naruava usaglaenost ritma elija sa dnevnom svctlou. Prosudite sami: suneva energija (infracrveno, fotonsko, ultravioletno, elektromagnetno zraenje, a takoe snopovi drugih estica) kroz poveanje temperature tela, stvaranje vitamina (na primer, vitamin D stvara se pri osvetljavanju tela), jonizaciju tenih sredina organizma i druge faktore pojaava biohemijske reakcije, to dovodi do poviene ak tivnosti organizma.

Slika 11. - Dijagram koji pokazuje kako kisela i alkalna faza utiu na tok razliitih procesa tokom dana U tamno vreme dana tog prirodnog pothranjivanja nema; uz to se nou organizam hladi, a veina fermenata optimal no su aktivni pri temperaturi od 37 - 38C. Smanjenje tem perature tela znatno smanjuje njihovu aktivnost, suavaju se krvni sudovi. Samo ta dva faktora pogoravaju probavu hrane koja se uzima uvee ili preko noi, a takoe podstiu odstranjivanje proizvoda metabolizma iz organizma. Kao rezultat takvog izopaenog naina ivota, dolazi do jakog zagaivanja organizma. Osim toga, ovek mora da ulae vlastite dopunske napore na podsticanje" neprirodnog ritma bdenja. Prirodno, to u znatnoj meri prevremeno iscrpljuje (stari) organizam.

Drugo. Organizam ima svoj vlastiti elektrini naboj. Zbog toga, to povrina Zemlje i slojevi atmosfere oko Zemlje imaju negativni naboj, noge (kod oveka) dobijaju negativan naboj. Glava na raun udisanja vazduha, koji ima pozitivni naboj, u kontaktu s njim poprima pozitivni naboj. Meutim proseni naboj trupa treba da bude neutralan, a time i opti naboj tela oveka pri razlici potencijala izmeu stopala nogu i temena glave dostie u proeku 210 - 230 volti. Ti pokazatelji su veoma vani pri normalnoj ivotnoj aktivnosti organizma, to utie na unutranju sredinu i bioloke struje. Budui da je savremeni ovek izolovan od Zemlje (obua sa elektroizolacionim onom, sintetika odea, vetake pokrivke na podovima, nametaj od plastike itd.), napajanje organizma negativnim nabojima preko nogu veoma je oteano. Zbog toga organizam dobija viak pozi tivnog naboja, koji pomera unutranju sredinu prema kiseloj strani i orijentie makromolekule organizma u prostoru na stranu koja je nepovoljna za njihovo funkci oni sanje. Kada je oveji organizam veoma nabijen pozitivnim elektricite tom, ljudi doivljavaju strujni udar pri doticanju uzemljenih predmeta. Kako utie pomak unutranje sredine organizma prema kiseloj strani? Pomak pH unutranje sredine samo za 0,4 0,5 (kako tvrdi medicina) dovodi do tekih poremeaja funk cija organizma. Usled promene unutranje sredine u prvom redu menja se aktivnost fermenata u svakoj eliji. One ne mogu da kvalitetno razlazu materije koje u njih dospevaju do njihovog konanog stanja u kome se one lako izbacuju iz organizma. Na primer, belanevine se zaglavljuju" na stadij umu mokrane kiseline, ne pretvarajui se u mokrau; ugljeni hidrati se zaglavljuju" na stadijumu ugljen-monok-

sida, ne pretvarajui se u ugljen-dioksid. Usled toga javlja se mnotvo bolesti i poremeaja zbog povienog sadraja mokrane kiseline u organizmu, ugljen-monoksida i drugih materija. Medikamentno leenje takvih bolesti je uzaludno. Uzgred reeno, otklanjanje tih faktora je najbitnije u pro filaksi protiv onkologije. Kako utie promena orijentacije makro mole kula u or ganizmu na njihovo funkcionisanje? U ivom organizmu postoje ogromni molekuli, koji se sastoje iz hiljada i miliona obinih molekula. Karakteristike molekula umnogome za vise od toga kako su one orijentisane u prostoru. Po pravilu, ti makromolekuli imaju magnetno polje, tj. predstavljaju magnete. Na primer, pod uticaj em vika pozitivnog naboja opteg magnetnog polja oveka, molekuli DNK menjaju svoju orijentaciju, odstupaju od potrebnog smera i ne mogu normalno izvravati svoje funkcije. Od toga strada ceo or ganizam. Kako utiu promene opteg naboja tela oveka na cirku laciju elektrona u akupunkturnom sistemu? Viak pozi tivnog naboja oteava cirkulaciju elektrona po kanalima. To opet oteava koordinirani rad organa i sistema, izaziva zas toje u pojedinim del ovima tela, to se nepovoljno odraava na zdravlje. Na primer, mnoge ljude krajem dana poinje da boli glava - to je posledica vika pozitivnog naboja u gorn jem delu trupa.

Slika 12 - Dijagrami dnevnih promena na Zemlji i u atmosferi: a - dijagram dnevnih oscilacija koncentracije aerojona: nou je njihova koncentracija mala, to se pozitivno odraava na punjenje organizma tim jonima; b - vreme poveanja ili smanjivanja potencijala atmosferskog elektriciteta: 1 - poveanje; 2 - smanjivanje; za vreme poveanja najbolje je raditi, trenirati s ciljem nagomilavanja energije: joga dis anje, cigun; 3 - dnevne oscilacije parcijalne gustine kiseonika. Dakle, mi smo razmotrili dva faktora koji remete normal ni tok bioritmova na nivou elija. Medikamentno leenje tih poremeaja je neefikasno, ak moe dovesti do medikamentnog zaguenja organizma. Potreban je sasvim drugi pristup. Zato je za izjednaavanje unutarelijskih bioritmova potrebno postupiti na sledei nain.

Prvo. Strogo se pridravati ritma budnosti i sna. Na vreme ii na spavanje, a buditi se u zoru. Umereno fiziko optereenj e u toku dana dopunski e stimuli sati unutarelij ske procese raspada i sinteze - osnove postojanja ivota. Jang prelazi uJin, a.Jin prelazi u Jang. Jedno se smanjuje - drugo se poveava i obrnuto. Samo pri takvoj dinamici moe post ojati kvalitetan ivot i odravati se zdravlje u najboljem redu. Drugo. U toku dana treba regidisati opti naboj or ganizma. Radi toga, treba manje leati danju, jer je kod ovejeg organizma dobra cirkulacija energije mogua samo u vertikalnom poloaju. U horizontalnom poloaju naboj se rasporeuje na sasvim drugi nain, naruava se raz lika potencijala izmeu stopala i glave. Ako pri vertikalnom poloaju snopovi elektriciteta koji idu od povrine Zemlje u stratosferu, potpomau cirkulaciju energije, tada e oni u horizontalnom poloaju to ometati. Uz to, ti snopovi su danju i nou potpuno razliiti - danju su oni povoljni za ver tikalni poloaj tela, a nou - za horizontalni. Ujutru i uvee treba primenjivati kupke (ne moraju biti hladne), tuiranje, polivanje, to omoguava da se ravnomerno rasporedi naboj po telu. To potpomae i uzemljenje organizma - hodanje bez obue (bos), trljanje tela obinim ili ukuvanim urinom (najjaa terapija od svih na energetskom planu), dranje nogu u slanoj vodi. Primenom tih jednostavnih i prirodnih mera, moete se izbaviti od mnogih bolesti i poremeaja i ak izleiti medikamentno neizleive".

FUNKCIONALNA BIORITMOLOGIJA OR GANIZMA

To je veoma interesantno i vano pitanje. Razmotrivi ga, shvatiemo zato sve treba raditi na vreme, i ako se toga ne pridravamo, tada e nae zdravlje brzo nestajati. Analizirajmo taj problem sa nekoliko pozicija. U poetku - u razliito vreme dana, a zatim emo ve moi razmatrati kako se ti procesi odraavaju na funkci oni sanje naeg orga nizma. Kakvi se procesi odvijaju na zemaljskoj povrini tokom dana? Ako analiziramo pojave koje se deavaju u prirodi to kom dana (24 sata), tada moemo uoiti sledee: u procesu sunevog zagrevanja povrine Zemlje i atmosfere uoava se kretanje vazdunih masa, njihovo podizanje usled zagrevan ja i opadanje, kondenzacija od hladnoe. Pogledajmo kako se ti parametri menjaju tokom dana. Pre izlaska Sunca, povrina Zemlje i vazduh iznad nje najvie se hlade. U vezi s tim nastaje kondenzacija vlage, koja je ranije isparila. Vodena para sc pretvara u maglu, magla - u male kapljice i pada rosa. Pri kondenzaciji vode na para otputa energiju koju je ranije apsorbovala tokom isparavanja iz okolnog prostora. Na taj nain, u predsvanue, uoava se teak vazduh, njegovo sputanje nadole, padanje rose i otputanje ranije nagomilane energije u okolni prostor. Postaje ne tako hladno, ve vlano. Taj period se karakterie relativnim mirom - nema vetra, priroda pred svitanje kao da zamire.

Sunce izlazi i postepeno zagreva povrinu Zemlje i slo jeve vazduha iznad nje. Poinju procesi isparavanja - apsor pcija suneve, toplotne energije za isparavanje, postepeno se vazduh podie. Sto je blie podne, time je jae zagrevanje vazdunih masa i povrine Zemlje. Topao vazduh se iri, nje gov pritisak se poveava i on poinje da potiskuje prizemni hladni sloj. Kao rezultat toga, vazdune mase poinju da se kreu i, po pravilu, posle podne uoava se intenzivno premetanje vazdunih masa - nastaje vetar. Posle zalaska Sunca, povrina Zemlje i sloj vazduha koji je okruuje postepeno se hlade, kretanje vazdunih masa se usporava dok ne nastupi potpuna ravnotea izmeu toplote i hladnoe. im do toga doe, nastaje zastoj u kretanju vazdunih masa, i u veernjim asovima se uoava zatije u prirodi, kao i ujutro. Ohlaeni vazduh poinje postepeno da pada na Zemlju, da se kondenzuje. Zato se i u veernjim asovima javlja neka vlanost, prohladnost, otputanje en ergije. U poslednoj treini noi povrina Zemlje i vazduh iznad nje sve vie se hlade i, prema tome, zgunjavaju. Stvara se slobodan prostor, prema kome se ustremljava topliji vazduh. Tako se neposredno pred svitanje uoava kretanje vazdunih masa u prirodi. U predjutarnjim asovima kretanj e vazdunih masa prouz rokovanoj e hlaenjem, a u predveerj e (druga polovina dana) - zagrevanjem. Smer kretanja vazdunih masa ujutru je od hladne - none strane prema jutarnjoj - zagrejanoj. Danju se one podiu uvis kao rezultat zagrevanja i irenja. Uvee se vazdune mase kreu od tople veernje strane prema hlad noj - nonoj. Nou prestaje kretanje vazdunih masa kao rezultat hlaenja. Na taj nain prisutna je smena suprotnosti

u kretanju: ujutro i uvee - zdesna nalevo; danju i nou odozgo prema dole. Ako se danju aktivnost podstie svetlosnim i toplotnim zraenjem Sunca, tada nou - hlaenjem i hronalnim zraenjem (u odreenom vremenu), koja razliito utiu na ivotnu aktivnost organizma. Danju to dovodi do aktivnosti organizma, raspadu njegovih struktura, uzimanju i probavi hrane - to jest do gubitka energije (katabolizma). Nou se odvija suprotan proces - prelazak organizma u pa sivno stanje, obnavljanje razruenih tokom dana struktura i prihvatanje prethodno preraene hrane (anabolizam). Na taj nain, prisutna je pojava dijalektikog zakona jedinstva i borbe suprotnosti ili, po drevnoistonom, Jin smenjuje Jang, a Jang smenj uj e Jin. Pre nego to nastavimo dalje izlaganje, razmotrimo jednu vanu primedbu. Mi smo navikli da posmatramo svoj orga nizam kao daje koom zagraen od okolne sredine. To je iz osnove nepravilno. Pri velikom uveanju mi predstavljamo gomile atoma i molekula, izmeu kojih postoje ogromni meuprostori. Kada u prirodi doe do bilo kakvih kretanja, promena, tada se to, prirodno, deava i u prostoru naeg or ganizma. Kroz njega duvaju" vetrovi, u njemu se konden zuje vlaga, nastaje suvoa, hladnoa i mnotvo drugog. Naa koa nas titi samo od grubih materijalnih uticaja (dejstava), za sve ostale, finije, uticaje mi smo takoe otvoreni kao rib arska mrea na vetru, premda smo i zatieni spoljanjim oblogama - ljuskama. Zato sve to se deava u prirodi - prom ena strujanja vazdunih masa, suvoe, vlanosti itd. - deava se i u naem organizmu. Tu osobinu - sinhronizaciju proc esa koji se deavaju u prirodi i njihovo odraavanje u or ganizmu - uoile su rie (drevni mudraci Indije), stvorivi nauku o ivotu -Ajurvedu.

Rie su izdvojile tri perioda, koji se tokom dana dvaput ponavljaju, priblino po etiri sata svaki. Tako su oni izdvo jili period teine, mirovanja i vlage", koji su nazvali Sluz i koji odgovara jutru pred izlazak Sunca, kada pada rosa. U dane jesenje i prolenje ravnodnevice, kada je izjednaeno trajanje dana i noi, taj period traje 4 sata i to od 6 do 10 sati ujutro. Na ivotnu aktivnost taj period se odraava mirovan jem i teinom. Ako se probudite u tom periodu, tada se oseaj teine i inercije zadrava ceo dan. U to vreme aktivira se sluz u elucu, koja potpomae razlaganje hrane i njeno pretvaranje u gustu lepljivu masu. To jest, to je najpovoljniji period dana za uzimanje prvog obroka hrane. Sledei period, od 10 do 14 sati, karakterie se najveom energetikom i naziva se Zu. U tom periodu, pod uticaj em toplote, isparavanja, kretanja, lakoe koja proima nae telo, aktiviraju se procesi probave. Probavni organi upravo rezonuju tim vrstama energije, akumuliraju ih i poinju da rade. U to vreme kod nas se javlja posebna elja za jelom i hrana uneta u organizam u tom periodu bie kvalitetno probavljena. To je najpovoljnije vreme za uzimanje vee koliine hrane i njenu probavu. Period od 14 do 18 sati karakterie se poveanim kreta njem, lakoom premetanja vazdunih masa itd. Slini procesi deavaju se i u naem organizmu. To je period ispoljavanja najvee radne sposobnosti, motorne aktivnos ti, i on se naziva Vetar. Uz to, kako istiu rie, vetar spolja aktivira dva funkcionalna vetra" unutar organizma: eludanog pobuivaa vatre", koji se lokalizuje u elucu, dvanaestopalanom crevu i cirkulie kroz tanko crevo (nje gova funkcija je probava hrane, odvajanje sokova i taloga, asimilacija u tankom crevu), i vetra", koji isti nadole", a

koji se nalazi u anusu, mokranom mehuru i u nekim drugim organima (njegove funkcije su odstranjivanje ekskrementa, mokrae i neke druge). ak i plod u utrobi majke uvee se vie pokree nego danju. To je najpovoljnije vreme za ispoljavanje fizike aktivnosti, bavljenje sportom, to e, takoe, davati podsticaj u zavrnim fazama probave hrane i ienja organizma. Dalje se periodi ponavljaju, ali svoje dejstvo na organizam ispoljavaju neto drugaije. Period Sluzi traje od 18 do 22 sata. Ponovo se kondenzuje vlaga, vazduh postaje sve, prohladan. Priroda se umiruje, nastupa tiho i mirno vee. Na nivou fiziologije organizma, posle prethodnog burnog perioda Vetra, nastupa koenje. U tom vremenu aktivira se zadovoljavajua" sluz u glavi. ovek postaje zadovoljan od prolog dana, glava je puna utisaka od prolih dogaaja. Sve se to ispoljava u vidu sloenog psihikog stanja zado voljenja i mirovanja. Osim toga, u tom periodu se aktivi raju dva procesa povezana sa obnavljanjem organizma. Prvi proces - aktiviranje posebne vrste sjedinjavajue" sluzi, koja se lokalizuje u svim zglobnim jamama, vrei funkciju meusobnog spajanja zglobova. Kombinacija oputanja or ganizma sa poveanjem pokretljivosti zglobova je najpovo ljniji faktor za vebanje vebi za istezanje i oputanje. Lju bitelji joge ne smeju ni u kom sluaju propustiti to vreme za vebanje asana. Drugi proces - to je aktiviranje obnavljanja razruenih struktura u toku dana u elijama i tkivima. Orga nizam prirodno prelazi u fazu obnavljanja i nagomilavanja. Kraj perioda Sluzi najpovoljniji je za odlazak na spavanje. U to vreme ovek se dobro oputa i mirno zaspi. Sanje, po pravilu, spokojan, i ovek se dobro odmori preko noi.

Od 22 do 2 sata noi nastupa energetski period ui sa znakom minus. U tom vremenu javlja se apetit, ukoliko niste legli da spavate. Zato bez nude ne ekajte taj period, ve na vreme idite na spavanje. U to vreme hrane se ivotinje koje vode noni nain ivota, dolazi do transformacije (pretvaran ja) hranljivih materija u jetri, nagomilavanja hranljivog sup strata izmenjenog oblika. Energiju za svoj rad (anabolizam - to je vezivanje energije, znai za njegovo normalno od vijanje potrebna je slobodna energija) organizam dobij a od aerojona, jer je njihova koncentracija nou najvea. I sada na raun energije koju su aerojoni nagomilali u organizmu odvijaju se opisani pocesi. Od 2 sata do 6 sati ujutro ponavlja se period kretanja Vetra. Sada je to kretanje prouzrokovano hlaenjem. Na fiziolokom nivou, ako je ovek budan, to je najtee vreme, koje iscrpljuje organizam. Po pravilu, u to vreme se snivaju jutarnji snovi, ovek lako izlazi iz svog fizikog tela. Akti vira se vetar koji proiava odozgo nadole". Eto zato mi trpimo prirodnu nudu - pranjenje creva i mokranog mehura. Ako se ustaje krajem tog perioda, tada e lakoa i sveina, koji su njemu svojstveni, ostati u organizmu preko celog dana. Otuda - radi pravilnog ukljuivanja u dnevni ritam - ustajte izmeu 5 i 6 sati ujutro. Kretanje energije (slobodnih elektrona) kroz kanale akupunkturnog sistema, aktivnost organa, i njihova povezanost sa procesima koji se deavaju na povrini Zemlje u toku dana. Svetio vreme dana, prema kineskoj narodnoj medicini, naziva se Jang-periodom, a tamno Jin-periodom. Uopte, pod terminom Jang, podrazumeva se muki zaetak, ak-

tivnost, dan, energija. Pod terminom Jin podrazumeva se enski zaetak, pasivnost, nagomilavanje, no, krv. Ali postoji jo detaljnija podela Jang i Jin. Tako, ako razmatramo dan u celini, tada period od jutarnjeg sumraka do podneva odgovara Jang u Jangu". Drugim recima, or ganizam ivi samo na raun vlastite energije i energije koju dobij a od Sunca. Period od podneva do veernjeg sumraka odgovara Jin u Jangu", tj. tada se vlastiti energetski pro cesi organizma kombinuju sa energijom koja je stvorena pri deliminoj probavi hrane. Sada je organizam iz potpuno vlastitog energetskog stanja, na raun apsorbovane hrane preveden u kombinovano, tj. ivi na raun vlastite energije i energije od hrane. U celini, oba dnevna perioda odnose se na Jang, ali pokazuju energetsku i materijalnu proporciju dana. Period od veernjeg sumraka do ponoi odgovara Jin u Jangu". U to vreme dana najizraeniji su materijalni procesi, a zatim u krvi, vezani za obnavljanje organizma. Period od ponoi do jutarnjeg sumraka odgovara Jang u Jinu". Tada se energetski procesi uravnoteuju materijalnim. Na taj nain, u naem organizmu se stalno deavaju, naizmenino, dva procesa - energetski Jang i materijalni - Jin. Ako preovlauju Jang-procesi, tada to dovodi do smanjenja Jin (naruavanja strukture tela). Ako se poveava Jin (telo), to zahteva dopunsku energiju za sintezu, sman juje se Jang (ovek postaje gojazan i slabo pokretan). Porast i smanjivanje Jin i Jang, njihova uzajamna naizmeninost, glavni su uslovi za razvoj i ivot ovejeg organizma. itava kineska medicina zasnovana je na tome i zadatak leenja je uspostaviti naizmeninost tih procesa u organizmu, sinhronizujui ih sa prirodnim.

Postoji 12 glavnih energetskih kanala: 6 - Jang i 6 - Jin. Jang-kanali povezani su sa Jang-organima, a Jin-kanali sa Jin-organima. U est Jang-organa spadaju radni organi, koji slue za uzimanje hrane, njeno usitnjavanje, asimilaciju i izluivanje. U est Jin-organa spadaju organi za nagomi lavanje, uvanje i preradu stranog u vlastito. Kao rezultat rada tih organa organizam popunjava svoje rezerve, obnav lja razruene strukture. Postoji sutinska razlika u cirkulaciji energije kroz Jang- i Jin-kanale. Tako, energija u est Jangkanala kod oveka koji stoji sa podignutim rukama navie prolazi odozgo nadole. U suprotnom smeru energija prolazi kroz Jin-kanale. Kao primer, razmotrimo etiri glavna Jangorgana, odgovorna za uzimanje i izluivanje hrane, a takoe etiri glavna Jin-organa, odgovorna za uvanje i nagomila vanje hranljivih materija. JANG-organi Debelo crevo odstranjuje otpatke hrane iz organizma. Nji hova funkcionalna aktivnost je od 5 do 7 sati ujutro. U tom periodu zavrava se dejstvo Vetra i poinje dejstvo Sluzi - period taloenja i oblikovanja. Kao rezultat svega toga, u debelom crevu se odvijaju procesi oblikovanja ekskrementa, njegovo kretanje nadole, to odgovara jutarnjem procesu padanja rose. eludac izvrava funkciju nagomilavanja i primarne pre rade hrane. Vreme njegove aktivnosti je od 7 do 9 sati ujutro. To je vreme aktivnosti Sluzi, koji se karakterie teinom, na gomilavanjem, kao i otputanjem (predajom) ranije nagomi lane energije. Setite se, kada dolazi do kondenzacije vodene pare, tada se izdvaja energija koja je ranije utroena na njeno

isparavanje. Otuda je upravo taj period najprirodniji za prvi obrok hrane, to aktivira sluz koja se nalazi u elucu. Tanko crevo izvrava funkciju razlaganja hrane do monomera i amino-kiselina i njihovog prenoenja kroz crevnu barijeru unutar organizma. Njegova funkcionalna aktivnost je od 13 do 15 sati. Tada u prirodi gospodare dva perioda - ui i Vetra. Prvi period je najpogodniji za razla ganje hranljivih materija, poto se intenzivno koristi ener gija sunevog zraenja, koja, shodno unutranjoj rezonansi organa, stimulie probavne procese. Drugi period, period kretanja i meanja - Vetar - potpomae meanje hranljive mase u upljini creva i njeno aktivno prenoenje kako unutar upljine, tako i prenoenje razloenih materija kroz zidove tankog creva u krv. Mokrana beika lui zavrne produkte metabolizma belanevina i soli iz organizma. Funkcionalna aktivnost mu je od 15 do 17 sati. To je vreme aktivnosti perioda Vetra, koji podstie razlaganje, odvajanje sokova i taloga i izbacivanje nepotrebnog iz organizma. JIN-organi Bubrezi vre funkciju odravanj a primarne ivotne energije u organizmu, vodeno-slanog bal ansa i izbaci vanj a zavrnih produkata belanevina. Njihova funkcionalna aktivnost je od 17 do 19 sati. To je vreme aktivnosti dva perioda - Vetra i Sluzi. Period Vetra potstie razlaganje belanevina i nji hovo izluivanje iz organizma. Period Sluzi ima taloea" svojstva, od prethodno razloenog taloi i izbacuje napolje sve stoje nepotrebno, a potrebno se vraa u krv. Zna se, da se iz 100 litara krvi koja proe kroz bubrege u mokrau pret-

vara samo jedan litar. Odmah postaje oigledno, kakav se gigantski posao u njima obavlja na razdvajanju nepotrebnog od potrebnog. Kao to vidite bolji period za rad bubrega u toku dana ne postoji. Perikard - to nije organ ve posebna funkcija organizma za odravanje konstantnog hemizma u krvi. Funkcionalna aktivnost mu je od 19 do 21 sati. To je vreme aktivnosti perioda Sluzi, ija je jedna od karakteristika stabilnost. Na taj nain, u procesu poviene aktivnosti organizma u svetio doba dana, apsorpcije hrane itd. dolazi do promene hemizma krvi i unutranja sredina organizma moe promeniti svoje konstante. Da do toga ne bi dolo, potreban je poseban pe riod mirovanja, tokom kojeg se obnavljaju puferni sistemi krvi, plazme itd. Pokazalo se daje to najbolje raditi uvee, kada je sva dnevna hrana ve unesena, apsorbovala se u krv i raspodeljena po elijama organizma. Veernje zatije je ide alno za kvalitetno izvravanje te funkcije. Jetra - glavna laboratorija, gde se vre sve vrste razmene, raspodele krvi i energije. Hranljive materije koje dospevaju u krv strane su za organizam i samo ako prou kroz jetru, promenivi svoju strukturu, one postaju srodne organizmu. Funkcionalna aktivnost jetre je od 1 do 3 sata nou. U to vreme su aktivne none varijante ui i Vetra. U emu se
v v

vie nego u bilo koje drugo vreme. Kao to vidite, i ta funk cija je idealno povezana sa ritmom prirode. Plua izvravaju funkciju odravanja odnosa kiseonika i ugljen-dioksida u unutranjoj sredini organizma. Ali, prema kineskoj medicini, a takoe uenju jogista, plua su organ, koji nagomilava energiju i rasporeuje je po elom orga nizmu. Kako se to deava? Ispostavlja se daje nou najvea koncentracija aerojona u atmosferi. U svakom aerojonu na gomilana je masa energije dobijena tokom dana od Sunca. Ali danju je energija troena na irenje, kretanje. Nou je ona, usled nonog hlaenja, koncentrisana oko molekula vodene pare, na granici razdvajanja sredina voda - vazduh. Dospevajui kroz plua, aerojoni predaju svoj naboj orga nizmu. Plua imaju posebnu uplju strukturu, koja cedi", mete" sve od sebe, stvarajui posebne stojee zone, pa se zato ti naboji na raun pomenutog efekta rasporeuju po elom organizmu. Tome doprinosi i period Vetra, koji uz rokuje meovito (turbulentno) kretanje u organizmu.

sastoji njihova aktivnost? U periodu none ui javlja se snaan snop hronalne energije, koji nam je i potreban, da sauvamo rezerve svoje energije. Period Vetra je potreban u radu jetre da bi se razloili stari eritrociti i stvorila u. Stvorena u ima alkalnu pH vrednost. Kao rezultat toga, kada jetra radi, dolazi do najjaeg pomaka pH sredine orga nizma prema alkalnoj strani, to poboljava zarastanje rana

UTICAJ MESECA NA DNEVNE MOVE

BIORIT

Slika 13. - Dijagram, koji pokazuje povezanost aktivnosti ovejeg organizma sa Atmosferskim procesima na povrini Zemlje

Kako su pokazala posmatranja, periodini procesi u priro di i u organizmu oveka veoma su povezani sa vremenom obilaska Meseca oko Zemlje. I u tome nema nieg udnog. Mesec za 29,5 dana napravi jedan krug oko zajednikog centra tee (baricentra) Zemlje i Meseca, koji se nalazi un utar Zemlje, blie njenoj povrini, lako je masa Meseca za 27 miliona puta manja od mase Sunca, ona je za 374 puta blia Zemlji i utie na nju jae nego Sunce. U emu se sas toji uticaj Meseca na Zemlju, a otuda na ivotnu aktivnost organizama koji je naseljavaju? Prvi efekat uticaj a Meseca na Zemlju je gravitacioni. Mesec napravi puni obrtaj oko Zemlje za 24 sata i 50 minu ta. Pod dejstvom sile privlaenja Meseca, tvrda povrina Zemlje se deformie, razvlai se u smeru Meseca za oko 50 centimetara vertikalno i oko pet centimetara horizon talno. Prirodno, taj uticaj se jo jae ispoljava na vodenom omotau Zemlje, izazivajui plimu i oseku. Kao rezultat toga, u toku dana, kroz jednake vremenske intervale uoavaju se dva velika i dva mala talasa, priblino jednaki po visini, a takoe jedan veliki i jedan mali talas, ako ne raunamo kom bi novane. Na taj nain, pojava plime i oseke ispoljava se u tome to u priobalnim zonama okeana voda nakon sva kih 12 sati i 25 minuta poinje da nadolazi, obrazujui talas plime. Taj razbesneli gravitacioni uticaj (dejstvo), prirodno, ispoljava se na ponaanje atmosfere, to opet utie na mnoge meteoroloke pojave. Dejstvo gravitacionog polja Meseca u vidu plime i oseke oseaju i tene sredine naeg organizma. To se posebno ispol-

java na raspodelu krvi u organizmu oveka. Drevna kineska medicina kae da 12 organa povezanih sa odgovarajuim energetskim kanalima jedanput dnevno doivljavaju dvoasovnu plimu aktivnosti, kada kuca puis tog organa, i suprotno - oseku, kada se organ minimalno oroava krvlju. Drugi efekat uticaja Meseca na Zemlju izraen je takoe u dejstvu gravitacije, ali je mehanizam njegovog dejstva drugaiji. Lenjingradski naunik B. S. Borhsenius dao je pretpostavku o kristalnoj prirodi atomskog jezgra. Tu hipot ezu potvrdio je francuski naunik Kervran (vidi G. A. Sergejev. Bioritmi i biosfera. M.: Znanje, 1976). Na taj nain, povrinu Zemlje, kao i sve to se na njoj nalazi, treba razma trati kao kristalne tvorevine. Ranije smo rekli da pod uti caj em gravitacije Meseca preko Zemljine povrine prelaze talasi, koji izvlae omota Zemlje za 50 centimetara prema Mesecu. Naravno, sve to utie na stanje kristalnih reetki, iz kojih se sastoji materija Zemljine povrine. Kao rezultat toga, u kristalnim reetkama se javlja varirajui napon, koji je u tesnom sadejstvu sa elektrinim i magnetnim poljima. Od toga nastaje piezo-efekat i magnetostrikcija, koji utiu na magnetna svojstva Zemljine atmosfere. Nama je ve poznato da promena magnetnog polja utie na brzinu odvi janja biohemijskih procesa. Opisani efekat je primer ener getskog uticaja na funkci oni sanje organizma. Sada nam ostaje da uporedimo dva Meseeva uticaja gravitacioni i elektromagnetni i pogledamo ta se deava. Ispostavlja se da su elektromagnetni efekti najizraeniji u teno-kristalnoj sredini zasienoj mikroelementima. Osn ovu teno-kristalne sredine, zasiene mikroelementima u telu oveka, ine krv, meuelijska i unutarelijska tenost. Na taj nain, gde se u datom momentu nagomilava krv i

vanelijska tenost, tamo se aktiviraju elektromagnetni efekti, koji prouzrokuju bioloku aktivnost fermenata na datom delu organizma. Odavde se dobij a da Mesec upravlj a dvoasovnim ritmom naizmenine aktivnosti 12 ovekovih organa, stoje ranije istaknuto u kineskoj narodnoj medicini. Tek sada nam postaje jasno zato su unutranji organi ak tivni samo dva sata u toku dana, a u protivfazi isto toliko vremena se nalaze u stanju mirovanja. Sada moemo sa potpunom pouzdanou rei da se cirkadni (dnevni) ritmovi aktivnosti ovejeg organizma stvaraju pod uticajem procesa koji se odvijaju na povrini Zemlje i koji usaglaavaju datu funkciju organizma sa spoljanjim kretanjem (setite se - sputanje vazduha ujutro i aktivnost debelog creva itd.), a Mesec daje snagu tim procesima, punei aktivni organ hranljivim materijama (posredstvom krvi) i elektromagnetnom energijom, koja aktivira bioloke procese datog organa. Eto kako se na jednostavan nain u oveku realizuje to najvee udo prirode - bioritmologija. Kao primer nemarnog odnosa prema bioritmologiji, razmotrimo uzimanje hrane uvee. Postoji preporuka Herberta Seltona da se uvee upotrebljava belanevinasta hrana. To se objanjava time to preko noi organizam odmara i moe kvalitetno razlagati i preraivati belanevine. Ali is tovremeno postoji preporuka ajuverdista i makrobiotiara koja glasi da poslednji obrok hrane treba uzeti do zalaska Sunca. Kao dopuna tim dvema preporukama postoji de taljniji savet majstora ciguna koji glasi da jutarnji obrok hrane mora biti najvei od svih obroka.

Slika 14 - Uticaj Meseca na povrinu Zemlje: a) raspodela vode na Zemlji za vreme punog Meseca; b) najvee plime za vreme mladog Meseca; c) meusobna neutralizacija gravitacionih uticaja Meseca i Sunca. Hajde da paljivo izuimo dijagram koji sam sastavio, a koji pokazuje podudarnost ritma prirode ajurvedskih perioda i aktivnosti organizma. Dakle, preporuka Seltona je upotre bljavati belanevine uvee, posle napornog dana. Po pravi lu, radni dan se zavrava u 17-18 sati i veera je priblino izmeu 19 i 20 sati. 1. Sredina u organizmu je alkalna, to ne potpomae raz laganje tako sloenih, termiki obraenih materija kao to su belanevine.

2. Priblino u to vreme u organizmu nastupa mirovanje, poinje period obnavljanja i nagomilavanja energije. Pro bava belanevina treba da odvoji deo energije za sebe. 3. Prema lunarnom ritmu, u dato vreme najaktivniji su bu brezi, a eludac se nalazi u fazi energetskog opadanja. Pre ma tome, ni o kakvom kvalitetnom razlaganju belanevina ne moe biti rei. ta mi, u stvari, dobij amo kao rezultat veernjeg uzimanja belanevinaste hrane? Belanevine, kao uostalom i bilo koja druga hrana, unesene u organizam u to vreme, ne probavl jaju se kvalitetno, ne asimiliraju se, ve stvaraju polufabrikat" - sluz (ajurvedski ama), koja postepeno popunjava ceo na organizam, taloi se u vidu kristala mokrane kiseline, zapuava sudove i istu tu sluz mi ujutro i tokom dana redov no iskaljavamo. Naruava se faza mirovanja i odmora. Or ganizam ne moe kvalitetno, mirno da nagomilava energiju, poto mu je oduzima probava hrane. Kao rezultat toga, orga nizam se nou ne odmara, on radi, srce lupa oteano, teko se die. Sve to postepeno dovodi do umaranja, sa prelaskom u hronini oblik. Covek ujutro ustaje trom (mlitav), razbijen, oteen i, da bi se osveio, pije kafu, kakao, aj, pui i tome slino, to ga sve vie uvlai u krug bolesti i rane starosti. Tu lei uzrok tenje za stimulatorima i njihovoj optoj upotre bi. Probava hrane u veernjim asovima zahteva preraspodelu energije i krvi u organizmu, to se delimino odraava i na rad bubrega, koji su aktivni u to vreme. Oni ne mogu kvalitetno da izvravaju svoju glavnu funkciju: regulisanje belanevinaste i vodeno-slane razmene. Postoji vaan fizioloki zakon: kada je aktivan jedan organ, jedna funk cija, drugi organi i funkcije nalaze se u potinjenom stanju.

Eto uzroka rasprostranjenog poremeaja rada bubrega, ije je leenje beskorisno pri takvom nainu ivota lekovima, inekcijama i tome slino. To je jedan od uzroka tako iroko rasprostranjenog i neizleivog" eernog dijabetesa i dru gih slinih poremeaja. Tako na prvi pogled bezazleno uzimanje hrane uvee, jedenje tokom noi u stvari unitava na organizam, preki da itav proces leenja. Opet, s druge strane, pridravanje naina ivota koji je proveren tokom hiljadu godina vodi ka jaanju organizma i spreavanju svakojakih oboljenja. Sada razmotrimo preporuku drevnih mudraca o pravil noj ishrani. Najobilniji obrok hrane treba uzimati oko 9 sati ujutro. U to vreme eludac je pun energije i krvi, od koje se stvaraju sluz i eludani sok. Sredina organizma je kisela, to je povoljno za bolje razlaganje hrane. Dalje se u pro bavu hrane ukljuuju slezina i guteraa (pankreas), ija je aktivnost u to vreme maksimalna. Drugim recima, ta etapa probave hrane obavlja se u najpovoljnijim uslovima, apso lutno neograniavajui ni u emu druge procese. Poveana koliina suneve energije, shodno rezonantnoj raspodeli u organizmu, razgara" do maksimuma vatru probave hrane" - sve gori", razlae se. To su upravo procesi koji su i potrebni za tanko crevo. Dalje, spoljanji uslovi pokretlji vosti i energetske aktivnosti tankog creva dovravaju ranije zapoeto delo, pri emu sve faze probave hrane protiu u kiseloj etapi organizma - najpovoljnijoj za probavu hrane. Sa svoje strane, fizika aktivnost organizma i poslednji pe riod probave hrane samo potstiu tu etapu. Sledei obrok hrane, koliinski manji i koji se lako asimilira, moe se uzeti izmeu 15 i 17 sati. Praksa pokazuje, da se potpuno moe hraniti i jednom dnevno - u podne. Kako u prvom, tako i

u drugom sluaju bioritmovi e biti potpuno ispotovani, a ovek e biti zdrav i pun snage. Ishrana 3-4 puta dnevno nije fizioloka i uvebava (trenira) egoistine oseaje ukusa. Rezultat je da ovek postaje rob svih moguih poslastica". Prema tome, mi smo razmotrili kako su usklaeni procesi koji se odvijaju na Zemlji sa funkcijama organizma, i uverili smo se daje skladnost stoprocentna. Pri emu spoljanji uslovi diktiraju organizmu ritam funkcionisanja, a ne obr nuto. Organizam od svakog perioda dana ima posebnu ko rist, ukljuuje se ritmino i postepeno u reim aktivnosti i isto tako prelazi u reim mirovanja i stvaranja zaliha. Ovo poglavlje nam je oigledno pokazalo koliko malo znamo o sebi i u kakve zablude mogu zapadati pismeni ljudi (Selton i drugi prirodnjaci) koji apsolutno ne poznaju bioritmologiju. Utvreno je, da je jedan od glavnih uzroka bolesti i neuspeha u prirodnom ozdravljenju organizma - neusaglaenost ovejeg ivota s prirodnim ritmovima - vozaima (vodiima) funkcija organizma. Jelo nou, kada je prestala aktivnost svih funkcija probave i aktivirale se potpuno druge funkcije, bdenje i bilo koja aktivnost nou, spavanje danju, kada treba aktivirati Jang-procese i slino, brzo troe oveji organizam. Mnogi ljudi mogu prigovoriti, da uvee imaju posebno elju za jelom i da ne mogu zaspati dok neto ne pojedu. Cime se to objanjava? Ukoliko ste zdravi, tada ete lako prei na stvarni ritam ivota i dobiete od njega sve pogodnosti. Ali ukoliko je ovek bolestan, posebno ako je oboleo eludanocrevni trakt, postoje polipi i druga patologija, tada e vas upravo to primoravati da jedete nou, da bi se stvarala trule - njihova omiljena hrana" i osnova ivota (preivljavanja). Predstoji vam uporna borba protiv te patologije, koja izaziva

jak apetit uvee. Kada je isterate, osetiete kako je lako i prijatno pridravati se prirodnog ritma. Odraavanje vremenskih uslova na zdravlje oveka Uoeno je, da sunano vreme ispoljava na oveji orga n i z a m pobuujui, tonizujui efekat, koji je najbolje izraen pri jasnom izlasku Sunca. Zimi, kada je sunano vreme, dolazi do kombinacije (sjedinjavanja) svetlosne i hladne pobuenosti, stoje pojaano odbijanjem suneve svetlosti od snenog pokrivaa i blagim vetrom. Vlaan, tmuran dan deluje smirujue, ali gusta niska oblanost donekle zama ra. Oblaci, olujna pranjenja deluju depresivno na nervni sistem. Vlano vreme sa mrazom, oluja podstiu depresiju. Zakljuujui o izloenom u ovom poglavlju, moe se sme lo rei, da su otkrivena nebeska zvona", ijim se udarima potinjava sve ivo na Zemlji. Iz toga proistie etvrti zakon ozdravljenja: pridravaj se ritmova prirode i usaglaavaj svoju aktivnost s njima.

NEDELJNO-MESENI

BIORITMOVI

Kao osnove za razmatranje nedeljno-mesenih bioritmova izdvojiemo dve: uticaj magnetnog polja Sunca i gravitaciono-energetski uticaj lunarnog meseca na ivot oveka. Nedeljni bioritmovi Sunce zrai u svim pravcima snopove nabijenih estica, koje se nazivaju sunevom plazmom (sunev vetar"). Suneva plazma vue" za sobom magnetno polje, koje kao rezultat stvara meuplanetarno magnetno polje. Naunici su ustanovili da to polje koje potie od Sunca ima sektorsku strukturu. Tako se negativne estice pod njegovim uti caj em kreu prema Suncu, a pozitivne - obrnuto. Kao re zultat toga, brzina sunevog vetra" i gustina estica koje se zrae od Sunca sistematski se menjaju. Poto se Sunce okrene oko vlastite ose za 27 dana, Zemlja, u proeku, preseca razliite sektore meuplanetarnog magnetnog polja to kom sedam dana. Posle svakih sedam dana Zemlja se nalazi as u pozitivnom, as u negativnom sektoru tog polja. Sve se to odraava na magnetosferu Zemlje, usled ega se menja i vreme. Ve je bilo rei o tome kako razliite promene u mag netnom polju Zemlje, pozitivni i negativni elektricitet utiu na organizam. Napomenimo da je to promena unutranje pH sredine u kiselu i alkalnu. Kisela sredina je povezana sa aktivnou organizma, a alkalna - sa njegovom pasivnou. Promena unutranjeg magnetnog polja na odreeni nain orijentie molekule organizma, to se odraava na njihovo funkcionalno stanje. Na taj nain se organizam oveka to kom sedam dana nalazi u fazi poviene aktivnosti. Tome

pogoduju kisela sredina i poveani dotok plazme od Sunca (Jang-period); sedam dana otpada na pasivnu fazu, kada pre ovladava alkalna sredina i smanjeni dotok sunane plazme (Jin-period). U praksi se promena sektora meuplanetarnog magnet nog polja manifestuje u sledeem: nedelju dana kod vas je raspoloenje poboljano, lako podnosite fizika i intelek tualna optereenja, lako se uzdravate od hrane tokom 24 - 48 sati. I obrnuto, druge nedelje veoma vam je teko da se uzdravate od hrane, raspoloenje je loe, a fiziki na pori se podnose sa kripom". Naroito nepovoljno utiu dani kada se vri smena sektora meuplanetarnog polja. U te dane, da biste pomogli organizmu da se prilagodi, treba da vodite veoma umeren ivot: fiziko naprezanje treba da bude minimalno, jedite koliinski malo i hranu koja se lako vari i ap sorb uje itd. Da biste samostalno odredili svoj ritam aktivne i pasivne nedelje, treba paljivo pratiti oscilacije svog raspoloenja, fizike i intelektualne aktivnosti. Zbog toga tokom 1-2 meseca vodite dnevnik, u koji ete zapisivati svoje fiziko optereenje, po redosledu kako ga obavljate, oscilacije raspoloenja, polnu aktivnost itd. Dalje, analizirajui te po kazatelje, vi ete uvideti da se oni menjaju. U dane kada ste aktivniji, vama pomae meuplanetarno magnetno polje i obrnuto.

Meseni bioritmovi Na kalendarski mesec, koji broji 30-31 dan, ne odgovara nikakvim periodinim procesima prirode. Zato je lunar ni mesec koji traje 29,5 dana prirodni period, sa kojim su pove zane sve cikline promene u prirodnim procesima na Zemlji. Tokom lunarnog meseca javljaju se plime i oseke na morima i okeanima, pri emu se njihova snaga poveava ili smanjuje u zavisnosti od dana lunarnog meseca; menja se ponaanje atmosfere, to se odraava na mnoge meteoroloke pojave; pri prolasku Meseca kroz magnetosferni zatitni omota Zemlje, menjaju se parametri magnetosfere; odbijanje suneve svetlosti od povrine Meseca takoe se periodino menja i sve te promene odraavaju se na organizam biljaka, ivotinja i oveka. Tako od lunarnog ciklusa zavisi intenz itet vrenja vina, pretvaranje kiseonika kod poljoprivrednih kultura (argarepa, krompir), periodi razmnoavanja kod ivotinja (naroito morskih), mesena periodinost ovulacije kod oveka. Savremena nauka je utvrdila veze, posredstvom kojih Mesec utie na oveka. Tako, zbog jakog gravitacionog uti caja Meseca na omota Zemlje (tvrdi i teni) u dane mladog i punog Meseca, mnogo se menjaju sledei fiziki parame tri: vlanost, atmosferski pritisak, temperatura, elektrino i magnetno polje. Ispostavlja se da ak najmanje promene tih parametara ispoljavaju uticaj na oveji organizam. Ali ako do toga dolazi naglo i snano, a organizam oveka je prethodno oslabljen, pun neistoa itd., tada to prouzrokuje raznovrsna oboljenja. Na primer, nagle oscilacije atmosfer skog pritiska naruavaju stabilnost funkcija stvaranja krvi, prouzrokujui oboljenja kao to su hipertonija i razliiti reci-

divi srano-vaskularnih poremeaja. Mozak veoma oseaj no reaguje na promene vlanosti atmosfere, to se ispoljava na njegovu aktivnost. Jo izraenije na bioelektrinu aktivnost mozga utiu promene napona magnetnog polja, to moe prouzrokovati mnotvo psihikih poremeaja. Ameriki psi hijatar Leonard D. Ravic, poetkom sedamdesetih godina XX veka, vrio je merenja razlike elektronskih potencija u mozgu i u grudima duevno obolelih ljudi. Pokazalo se da se ta razlika menja iz dana u dan u zavisnosti od faza Meseca. Menjala se i uznemirenost (razdraenost) bolesnika. Ravic je ovako objasnio tu pojavu: Mesec direktno ne utie na ponaanje oveka ali, menjajui odnos elektromagnetnih sila Vasione, on moe prouzrokovati katastrofalne reakcije kod neuravnoteenih ljudi." Na prvi pogled izgleda da savremena nauka sve zna o Mesecu, mehanizmima njegovog uticaj a na oveka itd. Ali ako se obratimo razliitim drevnim izvorima, u kojima se iznosi mnotvo preporuka o tome kako najbolje iskoristiti lunarni ciklus, zalazimo u orsokak. Na emu se te preporuke zas nivaju? Mada je njihova vanost neuporedivo dragocenija od strogo naunih. Tako, tibetska medicina preporuuje da se profilaktiko leenje i druge uoptene mere za jaanje or ganizma sprovode od prvih dana lunarnog meseca. Navodi se da bolesti zlih duhova" (izliv krvi u mozak, paraliza, infarkt miokarda, akutna psihika oboljenja, epilepsija i druge) najee nastaju 4, 8, 11, 15, 22. i 29. dana lunar nog meseca. Kineska narodna medicina preporuuje da se pri izlasku Meseca, prvog dana, uradi jedno spaljivanje (rana), drugog dana - dva i tako do 14 spaljivanja sredinom lunarnog meseca. Zatim talas nestaje na isti nain kao to je i doao. Tako se sprovoenje uvene terapije moksapo

dzn-san-li" (ispaljivanje take dugovenosti, koja se nalazi u predelu zgloba kolena) preporuuje samo prvih osam dana lunarnog meseca. Avestijska astrologija tvrdi da za vreme mladog Meseca prekomerna fizika aktivnost nije tako opasna kao za vreme punog Meseca. Jer za vreme mladog Meseca energija je koncentrisana u dubini organizma i teko se izbacuje napolje. Za vreme punog Meseca - obrnuto, ona se nalazi spolja i lako se gubi. Zato prekomerna motorna aktivnost u to vreme moe mnogo da opustoi energetski budet" oveka. U Kini i Indiji ljudi i danas ive po fazama lunarnog kalen dara, koji je sastavni deo graanskog kalendara. Naunici smatraju da lunami bioloki ciklus po svom znaaju ne zaostaje za dnevnim, a ezoterijska astrologija tvrdi da su lu narni ciklusi njen klju, a faze Meseca-prvi stepen spoznaje tog kljua. Sada nam ostaje da samostalno razmotrimo da li treba dausaglaavamo svoju aktivnost salunarnim ciklusom i u emu se sastoji tajna lunarnih faza? Razmatranje ovog pitanja otpoeemo sledeim redosledom: staje to lunarni mesec; iz ega se sastoje faze Mese ca i njihov uticaj na Zemlju? I tek posle toga vriemo uoptavanje, davati zakljuke i preporuke. Pri svome kretanju u odnosu na Sunce, Mesec mu se as pribliava, as udaljava. Povratak Meseca u jedan te isti poloaj kosmikog prostranstva u odnosu na Sunce obavi se za 29,5 dana. To se zove sinodian mesec - od latinske rei zbliavanje". Upravo tih 29,5 dana predstavljaju lunarni ciklus. Ali postoji i siderni (zvezdani) mesec, koji traje 27,3 dana. Za to vreme Mesec napravi puni krug oko Zemlje. Zato to se periodi okretanja Meseca oko Zemlje i okretanja Mes eca oko svoje ose poklapaju, prema Zemlji je uvek okrenuta

jedna te ista strana Meseca. Tu stranu Meseca, u zavisnosti od kretanja, Sunce osvetljava razliito: as se vidi desna po lovina koja se svakim danom sve vie poveava dok Me sec ne postane potpuno osvetljen - okrugao; zatim nastaje smanjivanje osvetljenosti povrine Meseca i osvetljava se samo leva polovina dok potpuno ne iezne. Promena os vetljenosti Meseca ukazuje na njegove faze, kojih ima etiri, i svaka traje po 7,4 dana. Sada detaljno razmotrimo razliite poloaje i faze Meseca i njihov uticaj na vodeni omota Zemlje. Mlad Mesec. Kada se Sunce, Mesec i Zemlja nalaze na jednoj liniji, tako da se Mesec nalazi izmeu Sunca i posmatraa koji se nalazi na Zemlji, tada Sunce obasjava samo suprotnu stranu Meseca, i tada on postaje nevidljiv. To je mlad Mesec. Kada se Sunce i Mesec nalaze na jed noj strani u odnosu na Zemlju, njihove gravitacione sile se poklapaju i deluju u jednom smeru. Upravo u to vreme na Zemlji se uoavaju najvee plime i oseke. A promena sile tee, koja nastaje kao rezultat plima u tvrdom telu Zemlje, iznosi priblino 20% osnovnih promena, uslovijenih snagom privlaenja Meseca i Sunca, i dejstvuje na tu istu stranu! Dodajmo to da se u taci mladog Meseca, kada je maksi mum plime i oseke, uoava suprotno kretanje prema promeni smera dej stva. Prva faza. Prema stepenu kretanja Meseca od Sunca na is tok (suprotno od kretanja kazaljke na asovniku), on ponovo postaje vidljiv - u vidu mladog Meseca na zapadnom delu neba. I osvetljeni (desni) deo Meseeve polulopte poveava se dok nakon 7,4 dana ne bude osvetljena tano polovina Meseca. To je upravo prva faza. Za vreme te faze dolazi do sledeih promena na vodenom omotau Zemlje. Poto

Mesec na zavretku te faze zauzima poloaj pod uglom od 90 u odnosu na Sunce, tada je gravitacioni efekat njihovog rezultirajueg dejstva najmanji. Meseeve plime pokla paju se sa sunevim osekama, a meseeve oseke, obrnuto, sa sunevim plimama. Na taj nain, u toj fazi se uoavaju tendencije prelaska od maksimalnih uticaja plima - oseka prema potpunom smirivanju. Prva etvrtina. U dane kada je osvetljena desna polovina Meseca, nema nikakvih gravitacionih reakcija od Meseca i Sunca. To je posebna taka, u kojoj se u malom vremenskom intervalu mirovanja menja smer kretanja u drugi - koji se iri. Druga faza. Mesec produava svoje kretanje posle take prve etvrtine, udaljavajui se sve vie i vie od Sunca. Os vetljena povrina Meseca poveava se iz dana u dan. I na kraju, kada Mesec zauzima poloaj pod 180 u odnosu na Sunce, a Zemlja se zajedno sa posmatraem na njoj nalazi izmeu njih, u potpunosti je vidljiva strana Meseca koju osvetljava Sunce. Nastupa pun Mesec. Od momenta prve etvrtine do punog Meseca prolazi jo 7,4 dana (od mladog Meseca - 14,8). To je dinga Jaza. Tokom nje rezultujua sila gravitacionog uticaja Meseca i Sunca poinje da razdvaja vodeni omota Zemlje, dok se sa punim Mesecom ne zavri i taj proces. Na taj nain, posle take prve etvrtine u toj fazi uoava se tendencija ka razjedinjavanju, irenju. Pun Mesec (utap). Za vreme punog Meseca dolazi do maksimalne podele vodenog omotaa Zemlje izmeu Mese ca i Sunca. Pod uticaj em Meseca i Sunca nastaju posebne plime. Izmeu tih talasa plime uoavaju se oseke. Prema tome, pun Mesec - to je posebna taka maksimalnog razd-

vajanja i irenja vodene povrine, posle koje dolazi do obr nutog procesa. Trea faza. Posle take punog Meseca - maksimalnog udaljenja od Sunca - Mesec poinje da se ponovo pribliava Suncu. Potpuno osvetljeni deo Meseeve polulopte poinje da se smanjuje dok sa leve strane ne ostane tano polovina. To je trea faza, koja u lunarnom mesecu traje od 14,8 do 22,1 dana. U toj fazi dolazi do promene poloaja Meseca u odnosu na Sunce sa 180 na 90. Za vreme promene poloaja Meseca gravitacione sile Meseca i Sunca sjedinjavaju vode ni omota Zemlje. Plime se postepeno smanjuju, skoro do potpunog nestanka. Na taj nain, u toj fazi uoava se tenden cy a prelaska od irenja prema sabijanju. Trea etvrtina. Onih dana kada je osvetljenja tano leva polovina Meseca isto tako kao i u prvoj etvrtini, nema ni kakvih gravitacionih reakcija. To je posebna taka u kojoj se kroz kratak interval mirovanja menja tendencija od sabijanja u drugu vrstu kretanja. etvrta faza. Mesec se sve vie i vie pribliava Suncu, dok ne zauzme srednji poloaj izmeu Zemlje i Sunca. To obuhvata period od 22,1 do 29,5 dana, tj. do mladog Mes eca. Spolja se to izraava u sve veem nestajanju meseevog srpa skoro do pojave mladog Meseca, kada se nita ne vidi. To je poslednja, etvrta faza. U toj fazi Mesec iz poloaja 90 u odnosu na Sunce prelazi u nulti poloaj. Za vreme tog kretanja, gravitacione sile poinju da se nadograuju jedna na drugu, da se meusobno pojaavaju i da vuku" vodeni omota Zemlje u jednom smeru, stvarajui za vreme mladog Meseca najvee plime i oseke. Na taj nain, u toj fazi se uoava usmereno na cilj meusobno pojaavaj ue kretanje od stanja mirovanja do maksimalne aktivnosti.

Sada razmotrimo kako se odraava uticaj faza Meseca i posebnih taaka na kretanje energije i tenosti u ovejem organizmu. Pri tome emo koristiti drevnu terminologi ju Jang-Jin. Ali pre nego to preemo na razmatranje tog vanog pitanja, sledi nekoliko bitnih napomena. 1. Terminom Jang oznai emo zemaljsku gravitaciju, a Jin - meseevu i sunanu. 2. Poloaj: Jang - unutranji, Jin - spoljanji. 3. Smer: Jin - uzlazi (izlazi), Jang - sputa se (zalazi). 4. Tendencija: Jin - iri, Jang - skuplja. 5. Teina: Jin - lagan, Jang - teak. 6. U ovejem organizmu Janska energija ide odozgo prema dole, a Jinska odozdo prema gore. Gravitacione sile Meseca i Sunca delovae na oveka koji stoji na povrini Zemlje na sledei nain. Prvo. Za vreme mladog Meseca, tene sredine orga nizma, na raun sloene gravitacije Meseca i Sunca, bie privuene prema glavi. Zemalj ska gravitacij a vie ne privlai toliko oveka, poto na suprotnu stranu dejstvuje meseevosuneva gravitacija. Kao rezultat toga, ovek postaje laki" za 20%. Pun Mesec je prva posebna taka u kojoj pri maksi mumu Jin dolazi do raanja suprotnosti - Jang. Jer sada se procesi irenja i podizanja navie smenjuju suprotnim - skupljajuim i usmerenim nanie. Takva nagla promena intimnih (linih) procesa postavlja poveane zahteve orga nizmu. Drugo. U prvoj fazi poinje smanjivanje zajednike gravi tacije Meseca i Sunca, skoro do njihove potpune meusobne neutralizacije. Na taj nain, spoljanje - Jin dejstvo gravi tacije na tene sredine slabi, zbog ega se pojaava Jang dejstvo, zemaljsko. To dejstvo se ispoljava u tome to se

tenosti iz predela glave ustremljuju nanie i ravnomerno se raspodeljuju po organizmu. Zbog toga to spoljanja gravi taciona sila - Jin - prestaje da dejstvuje, zemaljska - Jang gravitacija jae privlai telo oveka, to se ispoljava kroz poveanje njegove teine. Prva faza Meseca - to je porast Jang (Veliki Jang), to se manifestuje kroz postepeni porast aktivnosti ovejeg organizma. Tree. Taka prve etvrtine karakterie se maksimal nom aktivnou organizma - Jang manifestacijom. Gravi tacije spolja nema - ona se meusobno ponitila, Zemlja se iz rastegnutog stanja u obliku jajeta povratila u okruglo stanje. Teina oveka u tom momentu je najvea, organizam je zbijen. U toj prelaznoj taki, kada je Jang maksimalan, raa se njegova suprotnost - Jin. Procesi u organizmu pod dejstvom narastajue sile Jin - gravitacije Meseca i Sunca - poinju delovati na irenje organizma. Smena tih kretanja, meusobno kontradiktornih, predstavlja ogroman unutranji rad - stres za organizam. etvrto. Druga faza se odlikuje postepenim poveanjem spoljanje gravitacije od Meseca i Sunca. Jin se poveava, a Jang - zemaljska gravitacija - slabi. Pri punom Mesecu, spoljanje Jin dejstvo na Zemlju je maksimalno. Pri tome su Mesec i Sunce svojom gravitacionom energijom podelili vodeni omota na dva dela, koja su meusobno suprotna. Slian proces se uoava i u ovejem organizmu zbog toga to je opti tok razdeljen na dva dela - on je oslabio. U kineskoj filozofiji to se izraava terminom Mala Jin. Ener gija i tene sredine organizma, podvrgnute Jinskom uticaju, usmeravaju se iznutra prema spolja, organizam se iri. Zbog toga to sve iznutra ide napolje, taj period je najpovoljniji za

ienje organizma. Fiziku aktivnost treba smanjiti da se ne bi rasejavao energetski snop. Peto. Period punog Meseca se karakterie maksimal nim kontradejstvom Meseca i Sunca na Zemlju. Zemlja je rastegnuta, rairena. U organizmu oveka energija se slo bodno izliva iznutra prema spolja, tene sredine su, takoe, blie povrini tela. Maksimalni Jin u to vreme raa svoju suprotnost - Jang. U toj taki dolazi do zaokreta, od irenja prema sabijanju (skupljanju), vodi se borba, preokret na najtananijim nivoima ovejeg organizma. To je ogroman stres. esto. Posle stresnog preokreta (loma) od irenja prema sabijanju, procesi sabijanja - Jang - poinju da preovlauju. Sada energija i tene sredine iz spoljanjeg, rairenog stanja organizma tee da se koncentriu, prodru u dubinu orga nizma. Centripetalno, sabijajue kretanje je znak (simptom) aktiviranja Jan-procesa. Na taj nain, za vreme tree faze, aktiviraju se svi Jang-procesi i organi vezani za njih. Kod oveka se javlja snaga, on eli da se aktivno kree, bavi sportom, uopte da bude optereen. I to je u potpunosti celishodno - to je najbolji period za vea fizika optereenja, koja organizam prihvata bez problema. Taj period se naziva Mali J a n g jer ranije razdvojene, oslabljene bujice tenosti i energije tee da se meusobno spoje. Po pravilu, u toj fazi se ispoljava poveana polna aktivnost, koja je u potpu nosti opravdana. Jer tokom prve dve faze dolazi do sazrevanja i oslobaanja jajne elije, njenog ulaska u falopijeve tube (jajovode) i dospevanja u matericu. Otuda se zaee moe kvalitetno ostvariti u toj fazi. Kao to vidite, sve je usaglaeno, u emu se i sastoji mudrost prirode.

Sedmo. Trea etvrtina - to je taka maksimalnog sabijanja organizma Jangskom, to jest zemaljskom, gravitacionom energijom. U njoj, kao i u prethodnim posebnim takama, dolazi do unutranjeg zaokreta od sabijanja prema irenju. Taj dan unutranje bure", kao i period mladog Meseca, prvu etvrtinu i punog Meseca treba provesti u mirovanju. Tog dana izbegavajte vea optereenja, suzdravanja od hrane i drugih stvari koje predstavljaju stres za organizam. Dva stresa - unutranji: od zaokreta sabijanja ka irenju - i stres od optereenja (na primer, parnog kupatila) -moe se dogoditi da organizam ne izdri. Osmo. etvrta faza Meseca - to je ponovni porast Jin energije, poveanje zajednikog dejstva gravitacije Meseca i Sunca u jednom smeru. Bujica energije i tenosti unutar organizma oveka ustremljava se prema glavi, teina tela se smanjuje, ono se iri. To povoljno utie na odvijanje svih Jin-procesa, aktivira Jinske organe. Zbog toga to se u toj fazi uoavaju najvee plime, a sile tee dejstvuju u jednom smeru, prema kineskoj terminologiji ta faza se naziva Ve liki Jin. Spolja se taj period odlikuje porastom pasivnosti, neke oteenosti, isticanjem ljaka i tenosti iz organizma. Drugim recima, to je period prirodnog ienja organizma - menstruacije kod ena, zavretak ivotnog ciklusa - kraj menstrualnog ciklusa, okonanje svih procesa u prirodi. Lunarni mesec (ciklus) drevni mudraci su uvek razmatrali kao zavrenu celinu, shodno Velikom zakonu slinosti sa drugom celinom, makar to bio dan, godina, oveji ivot ili grandiozna epoha postojanja Vasione. Lunarni ciklus pokazuje: ta, zato i kada treba uraditi. Iz tog ciklusa, putem logikih rasuivanja, moemo za sebe izraunati" to to nam je do sada nepoznato. Najvanije je

da sada moemo samostalno korigovati program vlastitog leenja (ozdravljenja), usaglaavajui se sa silama prirode, a ne sa preporukama razliitih autora, razliitih sistema". Ja sam pobornik drevnih Veda. oveku je potrebno znan je, a ne sistem. Izmenili su se uslovi i sistem" koji se ranije odlino pokazao poinje da daje suprotne rezultate, a ovek ne moe da shvati zato? Zato stiite znanje, uverljivo znanje, pravo i primenjujte ga. Ostalo e doi samo od sebe - i zdravlje i materijalni uspeh, a vi ete zauzeti svoje mesto u velikoj harmoniji Vasione. Kako pravilno rasporediti mere leenja u lunarnom ciklusu Da bismo shvatili kako gravitacione sile utiu na oveji organizam, treba shvatiti prostu ali vanu pojavu. Sunce, Zemlja, Mesec i druge planete stvaraju oko sebe gusti omota zahvaljujui tome to oni, na raun gravitacije, privlae, sakupljaju i zadravaju oko sebe materiju, to jest njihovo gravitaciono polje zadrava masu materije. Na raun ega se materija sadri u telu? Gravitaciona energija je jedna od glavnih energija ovejeg organizma. Da gravi tacija ne bi prekomerno sabijala (stezala) na organizam, u naem telu postoji druga vrsta energije - elektromagnetna. Nae telo ima odreeni opti potencijal, svaka elija ima svoj vlastiti potencijal (naboj), a unutar elije svaki molekul ima odreeni naboj (potencijal), da bi se zadravala voda i spreilo lepljenje jednih materija sa drugim. Kao to vi dite, u telu oveka se nalazi jedna sila - Jang (gravitaciona, saimajua, teka) koja je u ravnotei sa drugom -Jin (elek tromagnetna, rairujua, laka).

Centar tee tela kod normalno graenog oveka nalazi se u predelu pupka. A poto se on, u stvarnosti, nalazi izmeu nesrazmemo veih centara tee (gravitacionih sila) Zemlje, Meseca i Sunca, on stalno varira, pratei paljivo spoljanja dejstva - sabiranje, oduzimanje, meusobno podudaranje gravitacionih sila Zemlje, Meseca i Sunca. To dovodi do toga da se centar tee kod oveka, kao baricentar (teite) izmeu Zemlje i Meseca, neprestano premeta u telu: gore - dole, u krug itd. Ako pri prolasku bari centra Zemlja - Me sec na povrini Zemlje nastaju razliite reakcije - talas plime itd., tada na potpuno isti nain dolazi do premetanja vlastitog centra tee po organizmu oveka, a zajedno s njim - tenosti, energije i to prouzrokuje aktiviranje ili slabljenje funkcija. Sada razmotrimo, kako podizanje i oputanje, sabijanje i irenje, koji se deavaju u organizmu usled spoljanjeg de jstva (uticaja), utiu na samooseanje i zdravlje naeg orga nizma. Prva faza Meseca. Opte primedbe: odmah posle peri oda mladog Meseca tenosti organizma i centar gravitacione energije premetaju se po telu oveka u najirim razmerama - od temena glave do stopala nogu. To se deava zbog toga to zajednika gravitacija Meseca i Sunca del uje plimom i osekom na oveka koji stoji; plima - kada se ovek nalazi na nonoj strani. Ali poto ovek nou lei, koncentracija tenosti i energije nije u stopalima, ve je rasporeena po telu vie-manje ravnomerno. Zato se uopte mnogo vie stimulie gornji deo oveka, nego donji. To je jo jedno za" protiv nonih smena, nonih aktivnosti, zato to se, zbog

gravitacione oseke, mozak slabo snabdeva tenostima, i ovek se brzo umara upravo u to vreme. Na taj nain, tokom prve faze Meseca, naroito u njenoj prvoj treini, aktivirae se glava, lice, mozak, gornja eljust i oi; u drugoj treini - grlo, vrat, eustahijeva truba, vratni prljenovi, a u poslednjoj treini - ramena, ruke (do lakata), plua, nervni sistem. Ali ako kod vas na tim mestima postoji skrivena patologija, tada e ona kulminirati (pogorati se). Tako, u prvoj treini dolazi do: oteenja (poremeaja) vida, migrene, nesanice, poremeaja funkcije zadnjeg dela hipo fize, upale mozga, psihikih poremeaja, opadanja kose; u drugoj treini - akutnog gnojnog tonzilitisa i faringitisa, bo lova u nogama i stopalima, onih oboljenja, menstrualnih poremeaja; u poslednjoj treini - otoka plua, reumatizma u ramenima i rukama do lakata, bronhitisa, astme, pneumonije i aneurizmi. Komplikacije su, uglavnom, vezane za to, to organizam zbog zagaenosti ne moe brzo da reaguje na proces irenja". Tako krvni sudovi ne uspevaju da na vreme pro puste pojaanu cirkulaciju krvi, to dovodi do spazama, bolova, zaguenja u pojedinim del ovima krvotoka i tome slino. Opte preporuke. U ovoj fazi preporuuje se otpoeti sa bilo kojim ciklusom leenja posle mladog Meseca. Sa mim tim vi ete se prilagoditi poetku lunarnog ivotnog ciklusa i na raun njegove energije usaglaavajte i jaajte vlastite funkcije organizma. Ta faza Meseca je najpovoljnija za stimulaciju organizma spaljivanjem take dugovenosti - moksapo dzu-san-li". To se vri na sledei nain: prvog dana posle mladog Meseca - jedno zagrevanje u toku 5 - 1 0 sekundi;

 drugog dana - dva zagrevanja; treeg dana - tri zagrevanja. Narednih dana treba dodavati po jedno zagrevanje, sve do osmog dana. Posle toga terapija se prekida i ponavlja samo u sledeem lunarnom ciklusu. Ukoliko ovek hoe da se oslobodi loih navika koje podrivaju njegovo zdravlje, na primer, obedovanja kasno uvee, tada obavezno otpoeti ponaanje u skladu sa lunarnim ciklusom. Tako, u etvrtoj fazi Meseca vi treba sami sa sobom da obavite intelektualni rad - zbog ega hoete da se oslobodite loe navike, koju korist ete od toga imati i da svesno zaelite da promenite svoj nepravilni nain ivota. Programirajte se u poslednoj fazi Meseca intelektualno, emocionalno, i donesite vrstu odluku. I im nastupi mlad Mesec, ponite da realizujete svoj program - uvee pijte samo od var (aj) od trava, a za ruak ili ujutro - neto vie pojedite. Prema stepenu pojav ljivanja Meseca sve vie e se javljati iskuenje da se vratite na stari nain ivota, a najvee iskuenje je - u dane punog Meseca. Ali vi morate sve to da pretrpite, da slomite stari stereotip i uvrstite novi, da se fizioloki prestrojite. Zapam tite da snaga starih navika deluje samo do sledeeg mladog meseca. Kada je Mesec u utapu (pun), napon e opadati, a sledeeg lunarnog ciklusa vi ete iveti po novom i neete imati nikakvih potekoa, poto se fiziologija prestrojila i funkcionie sasvim drugaije. Konkretne preporuke u prvoj fazi Meseca: 1. Fiziko optereenje se mora postepeno poveavati do petog dana. Petog, estog i sedmog dana moete se solidno opteretiti. 2. Fizioterapija. Zbog toga, to se u ovoj fazi vri sabi janje, a kretanje je usmereno nadole, treba pomoi orga-

nizmu da se bre prilagodi tom nainu kretanja, neutralisati prethodno irenje i kretanje nagore. Za to su veoma dobre kontrastne vodene terapije: topao tu jedan minut, naglo po livanje hladnom vodom u trajanju 5 - 1 0 sekundi. Hladnoa potpomae sabijanje organizma i usmeravanje svih procesa prema unutranjosti. 3. Ishrana. U tom periodu treba jesti vie Jangske hrane, koja utie na sabijanje organizma, a posle etvrtog dana, da ne bi dolo do prekomernog sabijanja i spazma organizma, jedite vie hrane sa energetskim potencijalom" - to je hrana koja ima elektrini potencijal, to jest termiki je neobraena, sveza, sona, vodnjikava, prohladna; na primer, svee isceeni sokovi od argarepe, cvekle sa jabukama itd. 4. Terapije ienja. U tom periodu, naroito pred nje gov kraj, dobro je istiti kou, a takoe vriti pothranjivanje organizma mikroelementima. Zbog toga primenjujte tople kupke, a u drugom sluaju - sa ekstraktima trava ili urinom (ukuvanim urinom). Tenosti se dobro apsorbuju kroz kou i dospevaju u dubinu tela. Osim toga, u prvoj treini te faze, trljanjem koe glave urinom moe se stimulisati rast kose; u drugoj treini - treba se oistiti od nagomilavanja sluzi u nosnim (frontalnim) i gajmorovim (maksilarnim) sinusima, istiti krajnike - ispiranjem urinom i zauzimanjem poze lava"; u poslednjoj treini - treba leiti plua pomou kupki i stavljanja kompresa (obloga) na grudi i lea od vunene tkanine sa urinom ili slanom vodom. 5. Sakupljanje trava. U toj fazi najbolje je sakupljati korenje i plodove, naroito estog i sedmog dana. Energija i mikroelementi u to vreme nalaze se maksimalno u korenju. Posebne preporuke se odnose na etvrti dan lunarnog meseca. Taj danje veoma teak za oveka, zato to se tada

ispoljava umor organizma posle tako burnog rada kojeg je organizam odradio prethodno na prestrojavanju unutranjeg toka na suprotni. To je dan odmora i molitvi. Druga faza Meseca. Opte napomene: osmog dana lu narnog meseca, zahvaljujui neutralisanju spoljanjih gravi tacionih dej stava, tenosti organizma i gravitacioni centar energije nalaze se u grudnoj duplji. Na taj nain, tokom dru ge faze Meseca, naroito u njenoj prvoj treini, aktiviranje deo iznad stomaka, grudi, stomak, zglobovi na laktovima; u drugoj treini - srce, uni mehur, grudni ko i grudni deo kime; u poslednoj treini - organi trbune duplje, vezani za probavu hrane - eludac, tanko i debelo crevo. Ako u tim del ovima tela postoji skrivena patologija, tada e se ona ispoljiti: u prvoj treini - eludane bolesti, vodena bolest, poremeaji u probavi hrane, gojenje (to je povezano sa guteraom), neuravnoteeno ponaanje; u drugoj treini bolovi u leima, srana oboljenja, poremeaj u krvotoku i u poslednjoj treini - otoci trbune duplje (polipi), poremeaj rada creva, apendicitis, proliv. Takvi poremeaji, kao to je vodena bolest, poremeaj krvotoka, proliv, ukazuje na to da su svi oni povezani sa nesposobnou organizma da apsorbuje i koristi tenosti. Kao rezultat gravitacije tenost je dospela u te delove, a oni su veoma zagaeni, oslabljeni od upotrebe hrane koja nije u stanju da zadrava vodu, to prouzrokuje navedene pojave. Opte preporuke. U toj fazi dolazi do irenja" ovejeg organizma, usmeravanja bujice tenosti i energije iznutra napolje, to veoma podstie ienje organizma, lak gu bitak energije i obilne gubitke krvi. Zato se manje fiziki optereujte u tom periodu - srednje i malo optereenje omoguie nam da lepo preivimo tih 7,4 dana. Sve opera-

cije, ako su potrebne, prebacite na treu fazu, najbolje na njen zavretak; veu panju poklonite terapijama ienja. Konkretne preporuke u drugoj fazi Meseca: 1. Fiziko optereenje treba postepeno smanjivati do pu nog meseca, od srednjeg ka malom. 2. Fizioterapija. Poetak te faze vezan je za to da se po mogne organizmu da bre i lake pree na irenje. Za to su dobre tople i vrue kupke: tople - za osobe sa konstitucijom sluzi, a vrue - za lica sa konstitucijom vetra, to jest za debele i mrave. Odlino pogoduje parno kupatilo (sauna) devetog i desetog dana. Prohladna i hladna polivanja na poetku te faze treba vriti krajnje umereno, a zatim pojaati na kraju faze, pred pun Mesec, da bi se ugasilo" prekomerno irenje koje dovodi do apatije, oputanja. Pri tome treba imati u vidu individualnu konstituciju. 3. Ishrana. Na poetku faze jedite Jinsku hranu, koja iri, da biste to bre preokrenuli proces od sabijanja ka irenju, a posle desetog dana Jinske proizvode zamenite sa Jangskim: kae, dinstano povre. Masnou dodajte u minimalnim koliinama. Lica sa konstitucijom sluzi u to vreme uopte treba da jedu suvu hranu, sa manje vlage. Za osobe sa kon stitucijom vetra, kod kojih organizam slabo zadrava vodu, ovaj period je veoma povoljan. Oni mogu da normalno jedu kuvane kae, blago dinstano povre, hleb od proklijalog zrna. Taj period je najpovoljniji za njihov organizam. 4. Terapije ienja. Ta faza j e naj povolj nij a za sprovoenj e terapija ienja - ljake (neistoe) zajedno sa bujicom tenosti same tee da izau napolje. Zato to su u drugoj treini te faze aktivni uni mehur i jetra, sve terapije vezane za ienje tih organa treba podesiti u dato vreme. Tada se

postie izvanredan efekat, a doza komponenata za ienje moe biti mala, to se lako podnosi. Prema tome, to je najbolji fizioloki period za ienje jetre. U to vreme je veoma dobro vriti ienje organiz ma kroz kou - pariti se u parnom kupatilu (sauni), ulazei nekoliko puta u toku jedne posete kupatilu. Sank-prakalana koja se uradi u to vreme izvanredno isti ceo probavni trakt, naroito jetru i guterau (pankreas), to potpomae njihovo naknadno aktiviranje. Klistiri, naroito koji se sprovode u poslednjoj treini tog perioda, omoguavaju da se oisti de belo crevo i uopte izvlae" svu pogan (ubre) iz trbune duplje. Na tu fazu otpada najvie povoljnih dana za ienje organizma. Na primer, devetog dana dobro je vriti ienje ne samo od ljake (neistoa), ve i finije vrste ienja - ot klanjanje baksuzluka, uroka i nametnutih programa. Jedan od dana ekadai" (neradnih, prazninih dana) - je danaesti dan lunarnog kalendara, najsnaniji od svih dana lunarnog ciklusa, uopte je namenjen samo za ienje: gla dovanje se podnosi lako i efikasno, a efekat ienja je kao da ste gladovali tri dana. etrnaesti dan se tako i naziva dve cevi" i simbolizuje odvodne cevi, kroz koje treba izbaciti ljake iz organizma. On idealno odgovara za klistire ank-prakalane. Tog dana se moe gladovati ali ne jednostavno, ve nasuvo", to jest uopte ne piti vodu. Shodno drevnim traktatima, tenost uneta u tom periodu zagauje organizam, pa je najbolje uopte je ne piti. Ako bismo uopte govorili o tome kada je najbolje poeti i zavriti gladovanje da bi ono dalo najbolji efekat ienja, tada bi trebalo istaci da nema boljeg perioda za to od druge faze Meseca. Odgladovavi nedelju, vi ete se

oistiti prirodno i bez stresova dva-tri puta bolje nego u bilo kojoj fazi sabijanja. 5. Sakupljanje trava. Ta faza je najpovoljnija za sakupljan je nadzemnog dela biljki. Energija koja ide odozdo nagore i dejstvuje na irenje izbacuje masu mikroelemenata napolje, pri emu je najbolje sakupljati biljke kada je meseina. Posebne preporuke: Prvo, to je osmog dana, u kome dol azi do unutranjeg zaokreta energije organizma. To je dan stresa, dan transformacije (preobraavanja) energije bukval no na svim nivoima. Uz odgovarajuu pripremu tog dana se moe kvalitetno prestrojiti vlastita egzistencija, koristei na glu promenu spoljanje gravitacione energije. Obian ovek, koji ne tei dostizanju maksimuma duhovnog preobraenja, taj dan treba da provede mirno, bez preterivanja. Trinaestog dana energija snano cirkulie po kanalima, i to se moe is koristiti za ienje, za svoenje crne (negativne) energije na predmete-upijae, na primer, na topolu, jasiku itd. Sledei veoma vaan dan - to je pun Mesec (utap). Tog dana energija izbija kao snana fontana, oveka privlai suprotni pol, iskuenja su najvea. Ali treba se uzdrati od bilo kakvih seksualnih veza, jer je predaja energije tog dana ogromna i ovek posle toga treba due da se oporavlja. Dru ga karakteristika tog dana je to treba prei iz reima irenja na sabijanje i, po pravilu, na taj prelazak odlazi mnogo vie vremena nego od sabijanja na irenje. Glavni uzrok zato se ovek moe isprazniti" polnim aktom je taj to se cen tar gravitacione energije nalazi u predelu polnih organa, a ustave" su u to vreme maksimalno otvorene; otuda orgazam u to vreme predstavlja vrata kroz koja u ogromnoj koliini odlazi naa energija, i tog dana, kao ni jednog drugog, or gazam je najsladostrasniji i naroito odgovara enama.

Trea faza Meseca. Opte napomene: Posle punog Me seca, spoljanje gravitaciono Jin-dejstvo poinje da slabi, dok u treoj etvrtini, u posebnoj taki ne postane nulto. Ta faza se karakterie prelaskom ovejeg organizma iz stanja irenja u stanje sabijanja. Propratimo kako se gravitacioni centar premeta u organizmu oveka, a uporedo s njim se aktiviraju jedni ili drugi organi. U prvoj treini te faze aktiviraju se bubrezi, deo oko bubrega i slabina (krsta); u drugoj treini - polne lezde, prostata, mokrani mehur i pravo crevo; u poslednjoj treini - zadnjica, butne kosti, trtini prljenovi. Ako na tim mes tima postoji skrivena patologija, tada e se ona ispoljavati kroz sledee poremeaje i komplikacije: u prvoj treini - poremeaj rada bubrega, uremija, guavost, apscesi, glavobolja, izobliene polne sklonosti (homoseksualizam); u drugoj treini - bolesti organa za raanje dece, upala mokranog mehura, kila, vodene ciste jajnika, neredovne menstruacije kod ena, bolesti grla; u poslednjoj treini povrede i oboljenja u predelu karlice, neuralgija iijadinog nerva (iijadikusa), paraliza, astma. Kao to se vidi iz pregleda poremeaja i oboljenja, oni su, uglavnom, povezani sa zagaenou organizma, od ega stradaju tkiva koja su nesposobna da kvalitetno proputaju bujicu energije i tenosti. Shvativi glavni uzrok, moe se veoma uspeno dejstvovati na te del ove sa ciljem njihovog izleenja i obnavljanja (regeneracije). Tako, na primer, na oteene delovi i del ove gde je nagomilana tenost mogu se stavljati komprese od mokrae i ona se moe piti. To e potpomoi brzo odstranjivanje suvine tenosti, jer urin je - prirodni diuretik. Lokalne terapije na slabine (krsta) u vidu

zagrevanja, kompresa itd. potpomoi e izleenje tih delova organizma. Opte preporuke. U toj fazi dolazi do sabijanja: Jang se poveava, Jin smanjuje. Na samom poetku, radi breg za okreta prema sabijanju, primenjujte jednostavnije terapije, koje su ranije opisane: polivanja, uzimanje Jangske hrane, a pred kraj te faze, da biste spreili prekomerno sabijanje, odravajte balans pomou ishrane, terapija i drugih sred stava. U tom periodu mogu se izvriti i uspeno izdrati velika fizika optereenja. Za one koji se bave vrstama sporta gde je potrebna snaga, to je vreme udarnih trenin ga, a oni koji rade na uvebavanju gipkosti (elastinosti), to je nepovoljan period - telo je neosetljivo (kruto). Ali to je privremena pojava, i ne treba oajavati ako odjednom zglobovi na kolenima nisu tako elastini kao to su bili pret hodne nedelje. U stvari, vebanje asana joge upravo se i ne preporuuje tada kada ste najvie elastini (gipki), ve kada se ta elastinost u Jangskim periodima donekle gubi -radi spreavanja prekomernog sabijanja. Joga, prava joga, sve usaglaava samo sa prirodnim ciklusima. U suprotnom, vebajui korisnu asanu i postiui sa njom efekat u jednom periodu, moe doi do traume u drugom periodu. Na primer, kod oboavalaca stajanja na glavi bez uzimanja u obzir raspodele krvi u organizmu po fazama Meseca, dolazi do pu canja krvnih sudova oiju, trauma na vratnim prljenovima i mnogih drugih poremeaja. Kompleks asana mora da se menja od faze do faze radi harmonizacije spoljanjeg dejstva unutranjim svesnim naporom, ali ne treba poveavati spoljanje dejstvo unutranjim. U tome je sva razlika izmeu pravog jogiste i oboavaoca asana".

Konkretne preporuke u treoj fazi Meseca: 1. Fiziko optereenje. Dolazi do poveanja fizikog optereenja i najintenzivniji treninzi, na primer, u atleti ci, sprovode se na kraju faze, pred treu etvrtinu. Vi ete oseati kako se lako borite sa poveanjem obima i intenz iteta treninga i bukvalno ete imati elju da stalno trenirate. 2. Fizioterapija. Ona je priblino ista kao u prvoj fazi. U poetku treba pomoi organizmu da pree na reim sabijan ja, a pred kraj treba spreavati to sabijanje - odravati balans izmeu Jang i Jin. To se posebno odnosi na lica u starijem dobu. Oteenost, vodena bolest, koje se javljaju kod njih, to je posledica neelastinosti tela. Vama predstoji da se mnogo potrudite da biste povratili izgubljeno. Ako to ne radite, tada e se vae stanje vremenom samo pogoravati. 3. Ishrana. Preporuke su iste kao i za prvu fazu. Zbog aktiviranja Jangskih organa: eluca, creva - procesi probave hrane odvijaju se daleko bolje, moe se upotrebljavati grublja hrana, ali se ne treba prejedati. Razumna mera potrebna je u svemu. Pothranjivanje" organizma sa ciljem regeneracije bubrega, srca itd. najbolje sprovoditi u treoj fazi Meseca. Materije nanesene na kou aktivnije e se prenositi u dubinu organizma i ispoljavati svoje lekovito dejstvo. Prva i trea faza Meseca najpovoljnije su u te svrhe. Sprovoenje tih is tih terapija u drugim fazama nee doneti uspeh. To se odnosi i na primenu urinskih kupki, vivatona (lek) i drugih sredstava za podmlaivanje organizma. Uz to se u prelaznim takama, danima izmeu faza, treba hraniti krajnje umereno. 4. Terapije ienja. Isto kao i u prvoj fazi. 5. Sakupljanje trava. Isto kao stoje opisano u prvoj fazi. Radi maksimalnog zadravanja svih materija, trave treba

suiti upravo u tom periodu. Mikroelementi i druge potrebne materije kao da se same konzerviraju u Jangskim fazama. Primena trava se takoe preporuuje sa uzimanjem u obzir faznog stanja organizma. Na primer, trave koje drobe kamen najbolje je koristiti u prethodnoj, drugoj fazi, kada se odvija prirodno irenje, razreivanje svega to postoji u organizmu. Efekat takve upotrebe bie daleko vei. U stvari, pri izbacivanju kamenia nee biti nikakvih komplikacija, poto su svi kanali i prolazi oputeni i raireni. U Jangskom periodu mogu se lako pojaviti grevi, zaepljenja, kom plikacije. Iskoristite te nijanse u svoju korist. Posebne preporuke: One se odnose, uglavnom, na sedamnaesti dan lunarnog meseca. Tog dana veoma je poeljno da mukarac ima polni odnos sa enom poto je u toku preobraaj enske energije, koja moe pothraniti mukarca i neoekivano za njega samog dovesti ga na nove nivoe percepcije (opaanja). Upravo tog dana odravane su svete bahanalije u drevnoj Grkoj, sprovoene su tantrike vebe sa partnericama. Dvadeset prvi dan lunarnog ciklusa veoma je dobar za udarni trening. Dvadeset drugi dan je dan posebne take, u kojoj dolazi do energetskog zaokreta, prestrojavanja organizma. Njega treba sprovesti blago, spokojno, da bi do zaokreta energije dolo bez ikakvih komplikacija.
V

etvrta faza Meseca. Opte napomene: Posle dvadeset drugog dana lunarnog meseca nastupa nova etapa irenja, ali nj eno dej stvo j e svoj evrsno. Zbog toga to se spolj anj a - Jinska - dejstva gravitacionih sila Meseca i Sunca meusobno nadopunjuju, sabiraju energija i tenosti podiu se nagore prema glavi. Poto se Mesec tokom svetiog vremena dana

nalazi sa suprotne strane Zemlje, gravitaciona energija or ganizma, a zajedno sa njom i tene sredine, vre kretanje u suprotnom smeru, to jest prema stopalima nogu, i stimuliu te delove tela. Prema tome, tokom etvrte faze Meseca, u njenoj prvoj treini, aktiviraju se sledei delovi tela - kolena, uopte kotani sistem, koa i probavni sistem; u drugoj treini - glenjevi nogu i ruku, kosti donjih ekstremiteta, vid; u poslednjoj treini - stopala nogu, tenosti tela, eludanocrevna peristaltika. Komplikacije u toj fazi ispoljavaju se u sledeem: u prvoj treini - deficit podmazujue" tenosti u zglobovima, reumatizam, poremeaji probave hrane, ospe na koi, psorijaza; u drugoj treini - poremeaj krvotoka, naroito u donjim ekstremitetima, varikozno proirenje vena na nogama, vodena bolest, nesvestice; u poslednjoj treini - slaba cirkulacija krvi u ekstremitetima, vodena bolest, bo lovi i spazme u stopalima, psihosomatske bolesti. Kao to se vidi iz pregleda poremeaja, stradaju gornji i donji delovi organizma - as prekomerna plima (priliv) u stopala prouzrokuje zastoje u njima, komplikaciju varikoze, a deficit krvi u mozgu dovodi do nesvestica; as oseka (odliv) krvi u ekstremitetima prouzrokuje spazme, slabu pokretljivost, reumatine pojave; pojaana bujica tenosti koja cirkulie od glave prema nogama ispira itavo telo, izvlai sve ljake (neistoe) napolje toliko snano da se u ienje ukljuuje koa, pa se otuda na njoj pojavljuju ospe i drugi poremeaji. Opte preporuke povezane sa osobenou te faze. To je zavretak lunarnog ciklusa, pa zato sve poslove, cikluse tre niranja i leenja treba u to vreme zavravati. Ne isputajte ga radi leenja donjih ekstremiteta, oslobaanja od taloenja

soli, mamuza na stopalima. Naizmenino dejstvo kompresa sa ukuvanim urinom i pijenje sokova koji alkalizuju orga nizam, trava, stavljanje ispod stopala preko dana razliitih trava (ladole poljski, brljan, sipanica - Herniaria gla bra) pomagae brzo ienje tih del ova tela. Uopte, ta faza pomae ienje organizma, sprovoenje gladovanja, raznovrsnih ispiranja. Zato paljivo pratite srp Meseca. im se on izgubi iza horizonta, nakon tri do pet sati moe se vriti Sank-prakalana, raditi klistiri ienja itd. Pojaane gravit acije Meseca, Sunca i Zemlje koje dejstvuju u jednom smeru pomoi e vam da lako i prijatno uradite Sank-prakalanu, ako vam do tada to nije uspevalo. Licima, koja pate od gu bitka (isticanja) tenosti u glavi, za to vreme se preporuuje da rade obrnute asane joge: plug", breza", polubreza", stoj na glavi" i njihove varijante. Konkretne preporuke u etvrtoj fazi Meseca: 1. Fiziko optereenje. Zbog otvaranja energetskih ustava (brana)" spolja i opasnosti od gubitka energije, fiziko optereenje mora biti umereno, skoro do njegovog smanjivanja pred mlad Mesec. Vie hodajte, manje sedite da se krv ne bi zadravala u donjim ekstremitetima. ee primcnjujte vibrogimnastiku, vie koristite obrnute poze joge. 2. Fizioterapija. Na poetku faze usmerena je na to da se pomogne organizmu da pree sa sabijanja na irenje, ali zatim se mora izvriti takva korekcija da bi se kompenzovalo odsustvo krvotoka usled veoma jakog prilivno-odlivnog dejstva Jinske gravitacije. Na primer, patite od nesvestice usled odliva krvi u noge. Da bi u to vreme normalizovali krvotok, primenjujte prohladne kupke za noge, dalje, leite i umotajte ramena da biste potpomogli dotok krvi u gornji

deo tela. Prohladno polivanje se vri sledeim redosledom: u poetku mlaz usmerite na stopala pa na kolena, bedra, sto mak, a tek posle toga na glavu. Takav redosled pomoi e potiskivanje krvi nagore i unutra. Ako se pone obrnutim redosledom, to jest od glave, tada e, obrnuto, krv otii iz mozga i vi ete se loe oseati. Naravno, te preporuke se odnose na starije, iscrpljenije osobe. Mladim, zdravim oso bama to, takoe, nije na odmet da znaju. 3. Ishrana. U ishrani se pridravati uputstava za drugu fazu Meseca. Manje jedite masnu hranu, nepoznatu i koja se slabo vari. Organi za probavu hrane nisu tako snani kao u Jangskim fazama, a gravitacija varira" gore-dole po orga nizmu, naruavajui samim tim normalno prenoenje hrane kroz eludano-crevni trakt. Eto odakle nastaju mnogobro jni poremeaji probave hrane u toj fazi, a takoe ospe na koi od nesvarene hrane. Upotreba Jangskih proizvoda u poslednjoj treini te faze veoma je dobra; korisni su, takoe, razliiti zaini, koji usmeravaju energiju organizma nagore, potpomau zagrevanje organizma i razreivanje krvi. 4. Terapije ienja. One su posebno efikasne upravo u toj fazi. Veoma uspeva ienje kroz kou pomou parnog kupatila (saune). Raznovrsne komprese primenjene lokalno privlaie na sebe svu neistou iz organizma i sa povreenih del ova tela. U to vreme veoma je dobro oslobaati se manjih (finih) neistoa, svodei ih na glinene kataplazije (obloge od gline). Kao to je ranije istaknuto, to vreme posebno odgovara za Sank-prakalanu i ienje klistirima. Ne dolazi sluajno u to vreme do menstruacija kod ena - otvara se donji kanal za ienje. To se, analogno, deava i sa mukarcima, ali ne u tako ispoljenom obliku. Pomou tog kanala moe se bitno poveati efikasnost ienja organizma. Na primer, dobro je

postupiti na sledei nain: pariti se u banji (sauni) i dopunski posle toga vriti klistiranje sa ukuvanim urinom. Terapija sa parom potpomae bolje odvajanje ljaka (neistoa), koje se, shodno sili tee koja del uje u to vreme, nagomilavaju ispod stomaka, a mikroklistiri sa 100 grama ukuvanog urina izvanredno e dejstvovati na izbacivanju tih gadosti iz tela. Postupajui na taj nain, vi ete dejstvovati zajedno sa priro dom i postizati odline rezultate. Taj period je povoljan za gladovanje. Energetika, koja se kree iznutra prema vani, veoma odgovara gladovanju, ienje koje dejstvuje nadole dopunski pojaava njegovo dejstvo, a poto se ciklus odvija prema svom prirodnom kra ju, to glad samo potpomae njegov bezbolni zavretak. Za sprovoenje gladovanja, tanije uzdravanja od hrane, povoljni su sledei dani: 23. - dan pokajanja, drugih opratanja i posta; 26. dan - drugi dan ekadai" (neradni dan), za vreme kojih se prema vedskim pisanjima poseb no preporuuje uzdravanje od uzimanja hrane; zato ne proputajte povoljnu mogunost koju vam daju ti dani. Nije loe da se uzdrite od uzimanja hrane i 29. dana, da biste pomogli organizmu da pree na novi ciklus. Ako ste odluili da sprovedete ncdcljno gladovanje u tom periodu, tada ga obavezno zavrite 29. dana lunarnog meseca, da bi se poetak vae regeneracije poklopio sa poetkom ciklusa. U tom sluaju e se procesi za obnavljanje organizma poduda riti sa energetskom osnovom lunarnog ciklusa i odvijae se mnogo bolje. Dugotrajno gladovanje, ako ste se odluili na to, takoe uskladite po rokovima sa lunarnim fazama. Praksa je poka zala daje veoma teko otpoeti gladovanje u prvoj i treoj fazi Meseca. Organizam punom snagom angauje Jangske

organe za preradu hrane, a zbog usmerenosti unutranjeg toka na sabijanje, ienje organizma je oteano. Zato je efekat krajnje minimalan, ak i pri sedmodnevnom glado vanju. A neki ljudi tvrde da su celu nedelju imali potrebu za jelom. Najbolja je za poetak dugotrajnog gladovanja druga ili etvrta faza Meseca. Hranjiva veza se prekida mnogo lake i bezbolnije, a ienje je mnogo efikasnije. Kombinovanjem aktivne nedelje (vidite nedeljni ciklu si") sa drugom ili etvrtom fazom lunarnog ciklusa postiu se najbolji efekti pri gladovanju. Obnavljanje (regeneraciju) uvek poinjite sa poetkom Jangske faze Meseca (prva i trea faza lunarnog ciklusa). U to vreme prirodno se ukljuuju organi za probavu hrane, aktivira se energija i obnavljanje se vri samo od sebe. Zapamtite, zapoinjanje gladovanja i izlazak iz njega u dane posebnih taaka je kontraindikovano. Veina komplikacija i neprijatnosti deava se tada kada dolazi do takve podudarnosti. 5. Upotreba trava. Svoj evrsnostte faze daje nam mogunost uspene primene berbe trava za ienje organizma od ka menja u bubrezima, mokranom i unom mehuru. Tako se svojstva trava da drobe kamenje nadopunjuje sa irenjem or ganizam, to zajedno pojaava efekte usitnjavanja kamena i njegovog izbacivanja. Da biste iskoristili tu fazu lunarnog ciklusa za izbacivanje razdrobljenog kamenja, treba shvatiti sledee. Sila zajednike gravitacije Meseca, Sunca i Zemlje u tom periodu je najvea kada se ovek nalazi sa suprotne strane. Na taj nain, ako je Mesec (stari srp) bio u zenitu u 12 sati danju, tada e u 12 sati nou Mesec i Sunce upravo biti ispod vas, sa druge strane. Zato terapiju izbacivanja ka menja treba otpoeti na 1,5-2 sata pre nastupanja tog vre mena. Sedite u kadu sa toplom vodom i pojaano ponite da

primenjujete sredstva za otkidanje i drobljenje kamena. Sve to se u vama razdrobilo lako e izlaziti, bez ikakvih bolova i spazmi. U Jangskim fazama (prva i trea faza lunarnog ciklusa, kada telo tei da se sabije i sve stoje dospelo u organizam ima ten denciju da ide unutra" i da se tamo akumulira, preporuuje se primena berbe lekovitih trava za izjednaavanje funkcija organizma, nagomilavanje mikroelemenata i drugih koris nih materija. Vievekovno iskustvo astrologije pokazuje da je ljudi ma roenim u jednom ili drugom znaku zodijaka potrebna poveana koliina odreenih materija, i samoseutom sluaju ovek osea potpuno zdrav. Sada, znajui da u prvoj i treoj fazi lunarnog ciklusa dolazi do akumulacije raznovrsnih ma terija u organizmu, mi moemo dopunski, pomou ishrane, trava i tome slino, unositi u organizam nedostajue materi je. Evo preporuka prema znacima zodijaka. Ovan (21. marta - 19. aprila). Potreba za hranom koja sadri fosfat kalijuma. Trave - goruica, aloja, beli luk (enjak). Vitamini - A, B C; mikroelemenat - organsko gvoe. Preporuljivi proizvodi - cvekla, jabuke (naroito je dobra smesa svee isceenih sokova od cvekle i jabuka u odnosu 1: 4), celer, argarepa, spana, orasi. Bik (20. aprila-21. maja). Potreba organizma za hranom koja sadri sulfat natrijuma. Trave - zova, alfija, kisel jak (kiselo zelje). Vitamini - A i E; mikroelement - med. Preporuljivi proizvodi - kupus, luk, cvekla, tikva (bunde va); za one koji ive pored mora - morski plodovi. Blizanci (22. maja - 21. juna). Potreba za hranom koja sadri hlorid kalijuma. Trave - celer, hmelj, val eri Jana. Vita mini - grupe B, C, E i D. Preporuljivi proizvodi - proklijalo

zrno, orasi, celer, kaj sije (naroito suene), sirevi i posno meso. Rak (22. juna - 21. jula). Potreba za hranom koja sadri fluorid kalcijuma. Trave - rumarin, ugas {Nasturtium offi cinale). Vitamini - B 2 , C, E. Preporuljivi proizvodi - lisnati kupus, proklijalo zrno i hleb od njega, limun, suvo groe. Lav (22. jula -21. avgusta). Potreba za hranom koja sadri fosfat magnezij uma. Trave - kleka, aromatina rutvica, mirodija, perun. Vitamini - C i E. Mikroelemenat zlato. Preporuljivi proizvodi - kukuruz, jaja, plodovi mora, salata, golubika (Vaccinium uliginosum). Devica (22. avgusta - 22. septembra). Potreba za hranom koja sadri sulfat kalijuma. Trave - cikorija, letnji ubar. Vitamini grupe B. Mikroelemenat - organsko gvoe. Preporuljivi proizvodi - hleb od proklijalog zrna, salata endivija (Cichorum Endivia), lenik. Vaga (23. septembra - 22. oktobra). Potreba za hranom koja sadri fosfornokiseli natrijum. Trave - ubar, ljubiica. Vitamini - A i E. mikroelement - mangan. Preporuljivi proizvodi - hleb od proklijalog zrna, jaja, riba, zelen, suva smokva, agrumi. korpija (23. oktobra - 21. novembra). Potreba za hranom koja sadri sulfat kalcijuma. Trave - pelen, bazi lika. Vitamini - grupe B, C i E. Mikroelemenat - organsko gvoe. Preporuljivi proizvodi- pargla, rotkvica, ljive, svee isceeni sokovi od cvekle sa jabukama. Strelac (22. novembra - 21. decembra). Potreba za hranom koja sadri dioksid silicijuma. Trave - alfija, slez, crvena detelina. Vitamini - C i E. Mikroelemenat - kalaj (kositar). Preporuljivi proizvodi- hleb od proklijalog zrna, zelen od peruna, argarepa, pastrnjak, jetra.

J a r a c (22. decembra - 20. Januara). Potreba za hranom koja sadri fosfornokiseli kalcijum. Vitamini - A, C i E. Mikroelement - olovo. Trave - divizma (Verbascum thapsus). Preporuljive namirnice - soivo (lea), agrumi, jaja, brokuli. Vodolija (21. Januara-19. februara). Potreba za hranom koja sadri hlorni natrijum. Trave - vrati, gavez. Vitamini - C i E. Preporuljivi proizvodi - med, jabuke, tvrdi sir, li mun, zelen od repe. Ribe (20. februara - 20. marta). Potreba za hranom koja sadri fosfat gvozda. Mikroelement - organski jod. Vitamini E, D i C. Trave - morski kupus, apotekarski borac (Borago officinalis). Preporuljiva hrana - krastavci, bobovi, badem ili lenik, govea jetra. Posebne preporuke u etvrtoj fazi lunarnog ciklusa: za kontakte izmeu suprunika nepoeljan je 23. dan, a povo ljan je 24. dan. Suzdrite se od bilo kojih energetskih gu bitaka 28. i 29. dana lunarnog meseca. Sauvajte snagu za uspean zaokret smera kretanja energije i tenosti u orga nizmu, jer za gaenje najveeg prilivnog talasa organizmu je potrebno i vie energije, nego u drugim posebnim takama. Otuda - umerenost tih dana mora biti u svemu. Nesposobnost organizma da se na vreme potini gravi tacionim silama, da pree sa sabijanja na irenje, i obrnuto, promena bujica (energije i tenosti) - dovodi do naglih i ve likih neprijatnih posledica u dane posebnih taaka: 8, 15, 22. i 29. dana lunarnog ciklusa. Vievekovna praksa tibetanske i indijske medicine samo to potvruje. Teoretsko obrazloenje tih nepovoljnih dana sa naune take gledita prvi put je za iri krug italaca dao autor ove knjige.

Sada, poznavajui sastavne delove vanijeg lunarnog ciklusa, mi moemo izbei do 90% raznovrsnih greaka i ne prijatnih (neugodnih) neuspeha u stvaranju vlastitog proc esa leenja. Pridravati se neijih krutih instrukcija, propisa predstavlja besmislicu. Prirodni lunarni ciklus - to je vaan zakon ivota i ozdravljenja, ukoliko ga se pridravate vodi vas prema stabilnom zdravlju i procvatu. Primer. Sa sistemom ishrane i ienja organizma upo znala sam se, proitavi lanke N. A. Semjonovoj. Od tada je poeo moj entuzijazam: Breg, elton, Vostokov, atalova, Knejp, Armstrong itd. Trudim se da sistemu pridruim svoje poznanike. Izvrila sam ienje organizma. Zdravlje mi je dobro (imam 53 godine). Odavno se hranim pravilno i nikada nisam gladna, bez naprezanja - takoe. Mislim, da svako od nas mora da odradi svoje bolesti, ivotne nedae, da shvati smisao svog ivota. Svakog dana vebam gimnastiku prema Ni iju, itam molitve, Jevanelje, idem u crkvu, venana sam sa svojim muem. To jest vrsto verujem, da smo mi na Zemlju doli po volji Boga i, kako kae moja mama - Ni jedna dlaka ne otpada s oveka bez volje Boga".

GODINJI BIORITMOVI
Onaj koji hoe da zaslui stvarno i puno priznanje u umetnosti teenja treba, pre svega, da ima u vidu karakteristike godinjih doba ne samo zbog toga to se ona razlikuju jedno od drugog, ve i zato to svako od tih doba moe izazvati najrazliiti]e posledice... Od atmosferskih pojava zavisi veoma mnogo, jer se stanje organizma menja u skladu sa naizmeninou godinjih doba.

Hipokrat Zemlja se okree oko Sunca ne po krunici sa centrom na Suncu, ve postoji ekscentrinost. Zato je poetkom Januara Zemlja najvie pribliena Suncu, a poetkom jula najudaljenija od njega. Kao rezultat toga, rastojanje izmeu Zemlje i Sunca menja se tokom godine priblino za 4,8 miliona kilometara. Otuda se menjaju i dva najvanija suneva uticaja: gravitacioni i svetlosni, to jest Jang - teki i Jin laki. Na primer, godinje promene energije koja dospeva na Zemlju u vidu toplote i svetlosti iznose 7%. Uticaj osobina godinjih doba na organizam oveka
Imao sam tri dvorca: jedan za zimski boravak, drugi - za letnji i trei - za kino godinje doba. I u poslednjem sam boravio etiri kina meseca ne izlazei.

Buda

Do smene godinjih doba dolazi zbog promene koliine energije koja dolazi od Sunca. U dane letnjeg solsticijuma (suneve prekretnice, M) svetlosni dan je najdui i na povrinu Zemlje pada maksimum suneve energije. U dane zimskog solsticijuma, premda se Zemlja nalazi najblie Suncu, ona je tako postavljena u odnosu na sunani snop, da su dani najkrai i njena povrina dobij a minimum en ergije. U dane prolene i zimske ravnodnevice, dani i noi su izjednaeni. Koliina suneve energije koju Zemlja dobij a srednje je veliine, izmeu maksimuma i minimuma, to je najoptimalnije za ive organizme i aktivira njihovo razmnoavanje. Pored promene sunanog snopa koji dospeva na povrinu Zemlje, menjaju se i drugi parametri koji zavise od njega: vlanost, aerojonizacija, parcijalna gustina kiseonika i niz drugih. Na primer, maksimum aerojona uoava se od avgusta do oktobra, minimum - od februara do marta. To se odraava na aktivnost organa i sistema oveka. Poto plua aktivno rade kada je u atmosferi mnogo aerojona, i njihova najvea aktivnost se ispoljava ujesen. Parcijalna gustina kis eonika najvea je zimi u Januaru, a minimalna - u junu-julu. Te oscilacije se veoma odraavaju na rad celog organizma, naroito bubrega. Oni su najaktivniji u zimskom periodu. Drevni Indusi i Tibetanci su itavu godinu podelili na tri godinja doba: Sluzi (Kapha), ui (Pitta) i Vetra (Vata). Da biste bili zdravi i da biste se uspeno titili od nepovo ljnih dej stava svakog godinjeg doba, propisuje se voenje posebnog naina ivota, ishrana hranom sa odgovarajuim ukusima, konzistencijom (gustinom) itd. Godinje doba Sluzi karakterie se vlanou i sveinom, tj. vlagom; godinje doba ui - toplotom i vlanou, a

godinje doba Vetra je suprotnost dobu Sluzi, ono je suvo i hladno. Poto se kod nas klimatski uslovi srednjeg pojasa Rusije mnogo razlikuju od tibetskih i indijskih, uradio sam prilog u zavisnosti od kolebanja temperature, vlanosti itd. na naim geografskim irinama tokom godine. Kao rezultat dobio sam sledei dijagram (slika 15). Godinje doba Sluzi kod nas se javlja dva puta godinje - u prolee i ujesen, pri emu drevnomski nazivi meseci odgovaraju sutini prirodnih procesa. U prolee, u godinje doba Sluzi spadaju sledei meseci: vodolija (april) sa obuhvatanjem manjeg dela protaljnika (mart) i travnja (maj). Ujesen to su meseci: grjaznik (oktobar) i manji deo listo pada (septembar) ipoluzimnika (novembar). Godinje doba ui obuhvata itavo leto i manji deo prolea i jeseni. U tom dobu temperatura je u plusu i dovoljno visoka - iznad +10C. Sutinu tog godinjeg doba odraava mesec grozovik (juli) - burno odvijanje atmosferskih procesa u prirodi. Godinje doba Vetra obuhvata svu zimu: hnnirenj (decem bar), prosinac (Januar) i Ijutenj (februar), a takoe obuhvata deo poslednjeg meseca jeseni poluzimnika (novembra) i deo prvog meseca prolea protaljnika (marta). Po pravilu, u tom godinjem dobu temperatura je najnia u toku godine, suvo je i vetrovito. Svako od navedenih godinjih doba odlikuje se time to se u periodu njegove aktivnosti karakteristike doba preno se na organizam. Tako, pod uticaj em godinjeg doba Sluzi hladnoa i sveina nagomilavaju se postepeno u organizmu i poinju da ometaju njegovu normalnu ivotnu aktivnost. To se ispoljava kroz niz patolokih simptoma, koji su opisani u poglavlju Individualna konstitucija oveka. U godinjem dobu ui zapara i vrelina nagomilavaju se u organizmu, a u

godinjem dobu Vetra - hladnoa i suvoa. esto se deava da sveina (vlanost) koju je organizam prethodno nagomi lao u godinjem dobu Kapha prelazi u sledee godinje doba - Pitta ili Vata, nadograujui se na nepovoljne akumu lacije tih godinjih doba: vreline ili hladnoe. Kao rezultat toga javljaju se sloena oboljenja, koja se mnogo tee lee. Na primer, obina prehlada u prolee-leto komplikuje se u vidu upale plua; prehlada ujesen-zimi ispoljava se u suvom pleuritisu. Jer svi se simptomi meaju, a patogeni uzronici sluzi, ui i suvoe (dehidracije) pojavljuju se na mestima koja im nisu svojstvena.

Slika 15. - Dijagram godinjih doba Sezona ui - leto. 1. Produava se podizanje tempera ture to izaziva isparavanje vode. Samo isparavanje oduzima deo toplote, a isparena voda se kondenzuje u oblake, koji ne proputaju suneve zrake. Rezultat je da se sredinom perioda ui odvija snaan energetski proces. 2. Na nivou fizikog

tela oveka to se ispoljava u vidu drhtavice i poremeaja probave. 3. Rast biljaka se stabilizuje. 4. Sila tee Sunca je najmanja, to izaziva smanjivanje" mase tela. Sezona Sluzi - prolee. 1. Podizanjem temperature dola zi do otapanja leda i stvaranja vode. U tom periodu je pro hladno i svee. 2. Poinju da rastu biljke; proleno teranje kod ivotinja. Najpovoljnije vreme za zaee. 3. U to vreme javljaju se oboljenja izazvana prehladom, tj. prisutno je prepobuivanje ivotnog principa SLUZI. 4. Gravitaciona energija Sunca je uravnoteena. Sezona Sluzi - jesen. 1. Sa zahlaenjem dolazi do zgunjavanj a vodenih para i padaju kie. U to vreme je prohladno i svee. 2. Semena biljaka poinju da klijaju, sazreva druga letina; jesenjsko teranje kod ivotinja. 3. Sklonost prema prehladama. 4. Gravitaciona energija Sunca povoljna je za ivot. Sezona Vetra - zima. 1. Sa smanjenjem spoljanje temperature dolazi do kristalizacije vode. Sve se sui od vetra i hladnoe. 2. Prestaje aktivnost biljnog ivota. Orga nizam oveka se nalazi u najnepovoljnijim spoljanjim uslovima. 3. Veoma jako skupljanje usled sunane gravitacije i spoljanje hladnoe izaziva raznovrsne spazmove u orga nizmu: iijasi, insulti, infarkti, ukoenost, teka pokretlji vost itd. Deo oboljenja ispoljava se akutno u vidu naglog podizanja telesne temperature. Da bi se spreili tetni uticaji godinjih doba na orga nizam oveka, narodna mudrost je ukazivala na pridravanje sistema profil akti kih mera radi odstranjivanja iz organi zma vika sluzi, ui i suvoe. Iz ega se sastoji taj sistem profil akti kih mera?

1. ienje organizma - Pana-karma" (pet dejstava) ajurvedista; pet uputstava" Tibetanaca; sistem postova kod slovenskih i muslimanskih naroda. 2. Voenje odreenog naina ivota u svakom godinjem dobu - U godinjem dobu Sluzi, kada je sve okolo svee i prohladno, treba iveti u toploj i suvoj prostoriji, stimuli sati se na aktivni nain ivota, koji spreava nagomilavanje sluzi u organizmu; u godinjem dobu ui, obrnuto, potrebno je nalaziti se u prohladnoj, provetrenoj prostoriji, raspraivati osveavajue aromate, fiziki se mnogo ne zamarati; u godinjem dobu Vetra, kada je suvo i hladno, treba se grejati pored vatre, poseivati parno kupatilo (saunu), trljati telo uljem (maslinovim ili pretopljenim maslacom), da or ganizam ne dehidrira i da sauva toplotu. Uzimanje odreene hrane - U godinjem dobu Sluzi treba uzimati suvu, toplu hranu, zainjenu zagrevajuim zainima, koji spreavaju nagomilavanje sluzi u organizmu oveka; u godinjem dobu ui - prohladna, vodnjikava hrana, bez zaina, kiselog ukusa, koja pomae organizmu da sauva vlagu i spreava njegovo pregrevanje; u godinjem dobu Vetra - vrua, vodnjikava, masna hrana, zainjena zagrevajuim zainima, na primer, jak bor (orba sa cveklom i ostalim povrem) ili supa, slanina sa senfom itd., koji ne dozvoljavaju organizmu da se ohladi i izgubi vlagu. Naravno, to su najprostiji saveti u ishrani, koje omoguavaju da se jednostavno suprotstavite tetnim uticajima godinjih doba. Veoma je vano znalaki izvravati sve preporuke za ozdravljenje u skladu sa godinjim dobima. ovek, koji usaglaava svoj ivot s bioritmovima Prirode, dobij a

ogromne prednosti u produenju ivota, stvaralatva i samorealizacije.

AKTIVNOST ORGANA I FUNKCIJA OVEJEG ORGANIZMA PREMA GODINJIM DOBIMA

Zbog promene dnevnog i nonog vremenskog intervala (to jest pristizanja odreene koliine suneve energije) i dejstva sile tee Sunce - Zemlja - Mesec, godinja doba ispolj avaj u bitan uticaj na aktivnost 12 energetskih kanala, a kroz njih na funkcionisanje organa vezanih za njih. Tako, stoje dui svetlosni deo dana, tim je jai rad kanala (i organa ve zanih za njih) koji rade" u to vreme. Stoje dua no, tim snanije rade" kanali tamnog doba dana. Savremena me dicina statistiki potvruje prisustvo te injenice bez opisiv anja mehanizma uticaja. Tako, do prekida rada srca (infarkta) najee dolazi u Januaru nou; vrhunac infarkta miokarda javlja se u periodu od kasne jeseni do zime, a minimum na vedene patologije javlja se u avgustu-septembru. Prema po dacima duodenoskopije, upalne promene na sluzokoi probavnog trakta najmanje su leti i poetkom jeseni, a najvee zimi i poetkom prolea. Teina novoroenadi je najvea (3040 - 3120 grama) u januaru, februaru, martu; u junu, julu, avgustu - najmanja (1940 - 3060 grama). Prisustvo navedenih fenomena objanjava se: a) oscilacijama snopa suneve energije i b) oscilacijama gravitacionog uticaja Sunca. Razmotrimo sluaj infarkta miokarda u januaru. U to vreme (nou) na oveka deluje najvea sabijajua gravita ciona energija Sunca, Zemlje, a ako je mlad Mesec, tada i

Meseca. Kao rezultat toga, kod oveka sa tkivima ogrubelim od neistoa gubi se elastinost miia, i oni se prosto kidaju pod dejstvom krvnog pritiska ili spreavaju kvalitetan protok krvi, a kao rezultat toga dolazi do odumiranja dela sranog miia. Ta oboljenja su minimalna leti, zato to su tkiva maksimalno rairena i nema nikakvih prepreka za kvalitetan krvotok. Raanje dece sa najveom teinom zimi moe se objasniti sa postepeno narastajuom gravitacijom ploda, koju spolja potpomae suneva gravitacija koja je u porastu. Kao rezul tat tog zajednikog dejstva gravitaciono polje deteta moe oko sebe da zadrava vie materija nego leti, kada je gravi tacija Sunca minimalna. Ve na osnovu tih pojava godinjih doba mogu se izvesti odline praktine preporuke. Na pri mer, enama iji su kanali za raanje uski, uska karlica itd., moe se preporuiti da raaju decu leti, a onima koje raaju decu male teine - da planiraju raanje sredinom zime. U ud-i" nalazi se sledei opis aktivnosti organa u razliitim godinjim dobima: Tri prolena meseca - sezona rasta trava, drvea, sokova iz drvea i bujanja pupoljaka. Rta-ba, Nag-po reguliu vreme. U toj sezoni poinju da pevaju eve. Sedamdeset dva dana drvo - jetra pojaava svoj puis; Kao glas eve, on je tanan i napregnut. Preostalih osamnaest dana pojaan je puis zemlje - slezine. U tri letnja meseca otvara se lie, poinju kie. Sa-ga, Sion, hu-stod reguliu vreme. uje se pevanje kukavice - carice pernatih. Sedamdeset dva dana vatra - srce pojaava svoj puis;

Kao glas kukavice, on je pun i otegnut. Preostalih osamnaest dana pojaan je puis zemlje - slezine. Tri jesenja meseca - sezona sazrevanja itarica, plodova. Gro-bin, Khurums-stod, Dbjub reguliu vreme. U vazduhu se uje um krila ptice ur-ba. Sedamdeset dva dana gvoe - plua pojaavaju svoj puis; Kao glas ptice bied-po, on je kratak i estok (odsean). U preostalih osamnaest dana bije puis zemlje - slezine. Tri zimska meseca - sezona zamrzavanja tla i vode. Smin-drug, Mgo, Rgjal reguliu vreme. U vazduhu odjekuje rika crnih jelena. Sedamdeset dva dana voda - bubrezi pojaava svoj puis; Kao glas ptice mthing-ril, on je mekan, monoton. Preostlih osamnaest dana pojaan je puis Zemlje - sle zine." U tom poetinom obliku sadri se glavna tajna svemira (vasione), a upravo i redosled stvaranja osnove celogpros transtva i cirkulacija energije u tom prostranstvu. Ukratko u opisati taj redosled: 1. Cetverodimenzionalniprostor. Osnovu etverodimenzionalnog prostora predstavlja ravnostrana etvorostrana piramida. Napravite tu piramidu od ravnog crtea (slika 16 pod a). Kao rezultat toga dobiete piramidu prikazanu na crteu 16 pod b.

Slika 16. - Osnova etverodimenzionalnog prostora 2. Sada na stranicama te piramide napravite po jo jednu istu takvu piramidu. Kao rezultat takve konstrukcije dob i ete figuru koja se sastoji od pet jednakih piramida, u ijem cen tru se nalazi prva piramida kao osnova. Prema tome, central na piramida je upravo primarni elemenat zemlja - koja pred stavlja temelj (osnovu) i nalazi se u centru, a na stranicama - etiri druge piramide: drvo, vatra, metal i voda. Grafiki, na ravnoj povrini to se prikazuje kao na slici 16. Ali zapreminska konstrukcija, kao to sam naveo, sadri mnogo vie informacija. Figura, koja se sastoji od pet pirami da, omoguava da se shvati Veza pet primarnih elemenata, dvanaest kanala, osam posebnih (akumulirajuih) kanala, vreme rada svakog primarnog elementa, a takoe organa ve zanih za primarne elemente. Na toj figuri nalazi se 12 strani ca, tj. kanala, kroz koje cirkulie energija, osam uglova na kojima se ta energija prikuplja (tj. udesnih meridijana"); jedna piramida sastoji se od 720 (etiri trougla pomnoeno sa 180) - eto odakle se dobij a broj 72; broj piramida - pet. To je u celini 360. Zato u takvoj figuri energija cirkulie na sledei nain: obilazi etiri stranice jedne piramide (na

primer, drvo) za 72 dana; prolazi kroz jednu stranicu cen tralne piramide (zemlja) za 18 dana i ulazi u sledeu pirami du (vatra), cirkuliui po njoj takoe 72 dana i tako dalje. U Kalagiji" se razmatra pitanje o povezanosti prostranstva i energije koja cirkulie u njemu, ali u tako komplikovanom obliku, da se postavlja pitanje o tanosti izvora i verodostojnosti informacije. Bez dobrog objanjenja (komentara) ta knjiga e predstavljati gomilu papira na ijim se koricama nalazi nepoznati amblem. Eto tako, oveji organizam kao prostorna tvorevina sainjen je po tom istom principu (princip ili zakon slinosti), i u njemu isto tako cirkulie energija, a unosi je" ujedan ili drugi primarni elemenat" gravitaciona energija. Leti ona vue centar tee naeg tela nagore (jug) - aktivira srce (bije puis); zimi vue nadole (sever) - aktivira bubrege; u prolee vue udesno (istok) - aktivira jetru i, na kraju, ujesen vue ulevo (zapad) - aktivira plua. U intervalima (nakon 72 dana aktivnosti jednog ili drugog primarnog elementa" i za njega vezanog organa) po 18 dana ona, prolazei kroz centar, aktivira slezinu (pankreas i eludac). Ta teoretska pretpostavka predstavlja uputstvo kako i ta da radimo u periodima aktivnosti srca, plua, slezine, jetre i bubrega, a od ega da se suzdravamo. Prvo emo konkretno razmotriti kako otkrivati periode aktivnosti organa tokom godine. Za to je potrebno da se ko ristite istonjakim kalendarom. Poetak godine kod njih varira od 20. januara do 20. februara i povezuje se sa mla dim Mesecom, kada Sunce ulazi u sazvee Vodolija. Evo datuma nastupanja Nove godine u istonjakom stilu: 1999. godina - 16. februara; 2000. godina - 5. februara; 2001. godina - 24. Januara. Od tih datuma raunajte 72 dana ak-

tivnost drveta - jetre; dodajte tome 18 dana aktivnosti zem lje - slezine i tako dalje. Na primer, evo kako je raspodeljena aktivnost organa u 2001. godini: Bubrezi i mokrani mehur. Aktivni su od 1. do 11. janu ara. Slezina, pankreas i eludac. Aktivni su od 12. do 24. j anuara. Jetra i una kesa Aktivni su od 24. Januara do 5. aprila. Slezina, pankreas i eludac. Aktivni su od 6. do 23. aprila. Srce i tanko crevo. Aktivni su od 24. aprila do 4. jula. Slezina, pankreas i eludac. Aktivni su od 5. aprila do 22 jula. Plua i debelo crevo. Aktivni su od 23. jula do 2. oktobra. Slezina, pankreas i eludac. Aktivni su od 3. do 20. ok tobra. Bubrezi i mokrani mehur. Aktivni su od 21. oktobra do 31. decembra. Kao dopunu mojim knjigama ja svake godine posebno izdaj em kalendar pod nazivom Lunarni kalendar za 200... godinu. Koristite te kalendare. Praktine preporuke: 1. Najpovoljnije vreme za leenje bilo kog organa - to je vreme njegove najvee aktivnosti tokom godine. 2. Profilaktiki odravajte svoje slabe organe u periodima slabe aktivnosti. Na primer, srce odravajte zimi, bubrege - leti, jetru - ujesen, plua - u prolee. 3. ienje ili obnavljanje (regeneraciju) organa vrite u njihovom najaktivnijem periodu. Za jetru je to prolee, za srce - leto, za bubrege - zima, za plua - jesen, za eludac - meusezona.

4. Nikada ne stimuliite po prirodi jak organ, jer e, po zakonu antagonizma, on jo vie guiti suprotni slabi organ. Na primer, stimulacija bubrega zima jo vie gui srce i obr nuto, stimulacija srca leti jo vie gui slabe bubrege. To isto se odnosi na jetru i plua. Pristupajui obnavljanju organa, treba izabrati vreme koje je najpovoljnije za to (za srce - leto itd.). Lino vam savetujem da primenjujete sledei redosled za kvalitetno obnavl janje jednog ili drugog organa: 1. Kapitalno oistite svoj organizam. Bez toga, bez obzira na to o emu se radi, raunajte daje kvalitetno obnavljanje potpuno beskorisno. Kako istiti organizam opisano je u knjizi ienje organizma" istog autora. 2. Izaberite povoljan godinji period; uskladite ga sa Jangskom fazom lunarnog meseca (I ili III); pristupite samoj terapiji za vreme maksimalne aktivnosti organa kojeg elite da obnovite. Drugim recima, vi morate svesno da uskladite tri faktora najvee aktivnosti: godinje, mesene i dnevne. Tek tada e vam sve poi kao po maslu. Ukoliko ne budete prilagoavali svoj nain ivota u skla du s bioritmovima, tada ete brzo izbaciti svoj organizam iz stroja. Primer. Primenjujem urinoterapiju godinu i 4 meseca. Uspesi su sledei: oslobodila sam se hroninog hol eci titi sa, hroninog gastritisa sa smanjenom kiselinom, hroninog kolitisa i hemoroida. Roena sam 1939. godine, penzioner, radila sam kao profesor istorije u srednjoj koli. Oistila sam creva od ljake prvo obinim urinom, a za tim ukuvanim. Posle 2 meseca osulo mi se celo telo, poela sam da gladujem jednom nedeljno po 24 sata. Meutim osip

se zadrao vie od tri meseca. Razmiljala sam da prekinem sa manipulacijom mokraom, ali sam odluila da oistim jetru. Posle ienja jetre ospe su nestale i poboljalo se samooseanje. Od marta do jula 5 puta sam istila jetru i 2 puta debelo crevo (u februaru i avgustu) ank-prakalanom. U desnom bubregu izdrobio mi se kamen, ostali su sitni parii, tj. pesak. Sada se oseam mnogo bolje, nego kada sam imala 40 godina ivota, bez preuveliavanja".

SAVLADAVANJE KRIZA OZDRAVLJENJA - PETA ZAPOVEST ZDRAVLJA

Jedne bolesti se tiho, neprimctno potkradaju (unjaju) u organizam i postepeno, malo-pomalo ga osvajaju. Druge drsko (na silu) prodiru i odmah se ponaaju kao domaica. Izbaciti napolje te goste" nije tako jednostavno. Osetivi gonjenje, one se smiruju, skrivaju, ine se na izgled kao da su se predale. U stvari one samo ekaju da se organizam opusti, da bi sa dvostrukom snagom razruile organizam. Samo odluna i planska dejstva primoravaju ih da napuste telo. Ali pre nego to odu, one biju poslednju bitku. Samo taj, ko izdri tu bitku, isteruje bolest zauvek. Pouka Genee Data tema bila je bela mrlja" na karti" procesa ozdrav ljenja. Neke napomene o krizama ienja i ozdravljenja ponekad se susreu u popularnoj medicinskoj literaturi. Meutim kada se ovek u praksi sukobi s tom pojavom, kada se odjednom iz neobjanjivih razloga zdravlje naglo pogora, podigne se telesna temperatura, poinje da obilno tee iz nosa itd., kod oveka se pojave razne misli. Najee su sledee: Dakle, neke bolesti sam izleio. Bilo je potpu no podnoljivo, a postalo je veoma loe". ovek se obraa za pomo lekarima, koji grde njega i naine leenja, a zatim ga lece" svojim oprobanim sredstvima. Kada prou kroz

takvo iskustvo leenja" veina ljudi prekida sa svakim pokuajima samoozdravljenja. S obzirom, da pristupamo razmatranju veoma jakih sred stava za leenje, koji izazivaju snane i nagle promene u or ganizmu, pojava raznih kriza kao rezultata takvih dej stava je neizbena. Kada prebrodite takvu krizu, vi se podiete na novi nivo ozdravljenja (leenja). Da bi se znalaki borili s tom pojavom i da je se ne bi plaili, treba znati uzroke i fiziologiju kriza. Znalaka primena terapija, variranje optereenja, a najvanije, pret hodno ienje organizma pomoi e vam da, ukoliko ne izbegnete krize, znatno smanjite njihovu snagu. Sve krize mogu se klasifikovati u tri velike grupe: krize ienja, leenja i energetske krize. Razmotrimo ih tim redosledom sa svim njihovim osobenostima.

KRIZE IENJA
Ni za koga nije tajna da mi ivimo u otrovanom svetu. Vazduh je veoma zagaen. Tako se oko 60 tona praine svakog meseca obruava na svaku kvadratnu milju (milja = 1609 metara) grada Njujorka. Pijemo hlorisanu vodu i sa njom pripremamo hranu. Zemlja je zatrovana miner alnim ubrivima, povre - pesticidima. Hranljive namir nice su rafinirane, sadre u sebi sve mogue dodatke i vie podseaju na hemijski, nego na prirodni produkt. Rezul tat je da se u svakoj eliji naeg organizma nagomilava mnotvo tetnih materija za organizam. Sistemi organizma za izluivanje rade maksimalno. Tu dodajte slabo pokretan (neaktivan) nain ivota i shvatiete, u kakvo se blato pret vara oveji organizam.

Kada ovek poinje da se aktivno kree, pravilno die, gladuje, elici se, sva ljaka, ugurana" u skrovite uglove organizma, poinje da se pokree. Ona kao lavina dospeva u krv, menjajui njene fizioloke konstante. Samo to izazi va napade slabosti (nemoi), mlitavosti, opte boleljivosti i podie telesnu temperaturu. Organi za luenje ne uspevaju da izbace ljaku i otrove iz krvotoka. Ukljuuju se svi organi za luenje: bubrezi, nosna duplja, eludano-crevni trakt, koa. Rezultat je da je mokraa mutna, zagaena, javljaju se bolovi u bubrezima i mokranoj beici. Stolica postaje retka, bolovi u stomaku. Javljaju se obilna luenja iz nosa, kao kod gripa. Koa se prekriva ospama, miteserima, pa i furunkulima (irevima). To je veoma neprijatno, a u ne kim sluajevima ak opasno po ivot. Upravo zbog toga sva sredstva za leenje koja imaju jako dejstvo treba da se prvo primenjuju u manjim dozama i poeljno je posle terapija ienja (posebno posle ienja jetre). Po pravilu, posle izbacivanja porcije" ljake zdravlje se naglo poboljava, osea se priliv snage. Evo kako Pol Breg opisuje krizu ienja kod sebe: Jednom prilikom, kada sam gladovao 21 dan, devet naestog dana sam osetio jake bolove u mokranoj beici, posebno neprijatne pri mokrenju. Dao sam mokrau na analizu i ispostavilo se, d a j e ona prezasiena DDT i dru gim toksinima. Kada su ti otrovi izali iz mene, osetio sam ogromni priliv snage. Beonjae mojih oiju postale su bele kao sneg, a koa je poprimila prijatnu boju". Povraanje i toksikoze kod trudnica ukazuju na proces ienja. Jer se, prema prirodnim zakonima, novi ivot moe kvalitetno razvijati samo u istom organizmu. ene sa istim organizmom nemaju nikakvih neprijatnosti za

vreme trudnoe. Meutim poto sada svako u sebi sadri neistoe, to se navedene pojave uoavaju svugde i lekari ih smatraju kao normalne". Za koji vremenski period se mogu uoiti krize ienja? S obzirom da do odstranjivanja ljake iz organizma dola zi po slojevima i postepeno (ona se prvo ispira sa mesta taloenja, nagomilava se oko organa za luenje i, na kraju, izbacuje se napolje), proces ienja je vremenski veoma otegnut. Zato budite strpljivi, posebno ljudi, koji su ranije koristili hemijske preparate. Krize ienja mogu nastupiti tokom prvih 3-8 godina sprovoenja programa leenja. Primena terapija ienja, stroga ishrana, elienje, tranje itd. znatno skrauju te rokove. Neredovnost, neurednost u sprovoenju mera leenja, ne pridravanje pravila ishrane, obrnuto, znatno produavaju rokove, a u nekim sluajevima uopte ne postiete eljene rezultate. Obratimo se ponovo pounom iskustvu Pola Brega: Moj organizam je bio toliko zatrovan, zbog toga to sam kao dete bukvalno preboleo sve deje bolesti: zaunjake, male bogJine, veliki kaalj. Moete izgovoriti bilo koje deje oboljenje i neete pogreiti: bolovao sam od toga. Za svo to vreme primao sam velike koliine lekova pod nazivom kalomelj", koji su u sebi sadravali ivu. Obnovivi zdrav lje u sanatorijumu doktora Avgusta Roljea, pristupio sam vlastitom programu redovnog gladovanja. To je trajalo pet godina. Jednom prilikom zapoeo sam desetodnevno gladovanje i tu se desilo udo. Odjednom su se javili strani bolovi u elucu, takvo neto mi se u ivotu nije nikada desilo. Uz velike napore uspeo sam da doem do obale, povraao, a zatim sam osetio, kako je iz mene izala treina oljice ive

iz kalomelja", koji sam uzimao u detinjstvu. Taj sluaj je naglo promenio moje fiziko stanje. Od tog dana sam, konano, saznao staje to predivno zdravlje. Moja ivotna snaga je znatno porasla kao rezultat pridravanja programa ishrane prirodnom ivom hranom, gladovanja i korienja svih sila prirode, kao to su sve vazduh, sunce, fizike vebe i kupanje. Ubeen sam, da sam tih godina odstranio ostatke mnogih lekova, kojima su leili moja deja oboljen ja". (Citati su uzeti iz knjige P. Brega udo gladovanja, M.: Mlada garda, 1990). Primer. Ve je druga godina kako se leim prema Vaim knjigama. Za prvih pola godine, poteno reeno, vaskrsnuo sam. Boleli su me zglobovi, izvrtale noge, esti grevi, koili su mi se zglobovi na rukama i nogama. Raspadao sam se. Dijabetes, reumatizam, ekcem, pomalo psorijaza, gljivina oboljenja - to me je sve praktino ostavilo na miru; postao sam neumoran u plesanju, naglo se poveao moj ivotni tonus... Dva puta sam istio jetru. ienje je bilo veoma suro vo. Uvee me je malo proteralo, a ujutro, priblino od 4 sata i do 7 sati, stezalo me je i cedilo (proterivalo) skoro neprekid no. Bio sam zaprepaen time. Iz mene je teklo neprekidno - i braon, i crno, i pahuljice, i neki komadii su izlazili. Za nedelju dana smrao sam 12 kilograma. Drugo ienje ura dio sam u novembru. Efekat je bio mnogo skromniji".

KRIZE LEENJA
Krize leenja imaju neto drugaiju prirodu, iako jako podseaju na prethodne - krize ienja. Pristupivi sprovoenju programa ozdravljenja, postepeno ete poboljavati svoje zdravlje. Porastom unutranje energije u organizmu doi e do izjednaavanja svih procesa. Jer boles ti, koje su nastale u organizmu, naruavaju razmenu materi ja, energije, naruavaju unutranji sklad skoro do elijskog nivoa. Narasla snaga organizma postepeno normalizuje sve funkcije, odstranjuje patogena arita. Ukoliko odjednom, neoekivano, na fonu opteg dobrog samooseanja doe do pogoranja zdravlja, to jest neto slino pojavi prethod nih oboljenja, ali samo obrnuto - njihov izlazak iz tela. Covek moe misliti, da se davno oslobodio tih oboljenja, ali u stvarnosti tragovi" bolesti ostaju u organizmu i samo se sada ispoljavaju kroz pogoranje, da bi zauvek nestali. Neka oboljenja mogu proi odmah, a druga - posle 5, 10 i vie godina. Proces ozdravljenja obino se odvija obrnutim putem u odnosu na nastanak bolesti, samo 10 puta bre. Na primer, ukoliko je bila pneumonija, kriza ozdravljenja moe biti propraena temperaturom do 40 C. Ali sada to nije upala, ve antiupala. U pluima se resorbuje skleroza. To moe da traje od 1 do 8 dana. Za to vreme usled poviene tem perature ubrzavaju se procesi razmene, produkuje se vie antitela. Uopte, poviena temperatura ukazuje na aktivi ranje zatitnih sila i uspean tok procesa ozdravljenja. Uko liko se temperatura suzbije lekovima, time se onemoguava prirodni proces ozdravljenja, a u nizu sluajeva moe doi i do smrtnog ishoda. To odlino zna doktor Butejko.

Poviena temperatura do 40 C potpuno je dozvoljena, a do 41 C ve je opasno. Zbog toga visoku temperaturu gase" estim polivanjem hladnom vodom - 515 puta dnevno i ee. Rezultat je da sve prolazi bez komplikacija. Potpu no je prirodno, da ete imati i glavobolju, i bolove u svim zglobovima i miiima (posebno na mestima preloma). Goree" dlanovi i stopala nogu, obilno e tei znoj, suze, sluz. Oseae se gubitak snage, jer se sva energija troi na izbacivanje bolesti. U zavisnosti od oblika bolesti ispoljava se i vlastita simptomatika kriza ozdravljenja. Kod astmatiara u poetku izlazi crna sluz, zatim uta i, na kraju, penuava, koja ukazu je na konani izlazak bolesti i ienje plua. Kod oboljenja eludano-crevnog trakta i jetre javlja se povraanje, koje moe da traje do 6 sati. Masa koja se povraa takoe moe imati oblik crnih pahuljica. Uestalo je mokrenje. Mokraa poprima boju crepa, zelenu boju, s neprijatnim mirisom. Pljuvaka je gusta i lepljiva, s neprijatnim mirisom. Uestala je stolica, poinje proliv. Takoe mogu izlaziti crna, kao ka tran, pranjenja (isti se jetra). Izbacivanje crnila ukazuje da je organizam otrgnuo patogeni uzrok. Moe se iskaljavati sluz s krvlju ili da ide krv iz nosa. Takve pojave mogu da traju jedan dan, dva, tri, nedelju. Sve je to - kriza ienja, sve je to - burni izlazak bolesti iz organizma. To treba znati, pozdraviti, trpeti. Kod blae obolelih ljudi do takvog jakog ispoljavanja moe i da ne doe. Kod srednje obolelih ljudi sve reakcije su ublaene: preznoje se, zaboli ih glava, miii, protera ih, mokraa odjednom postane mutna - i to je sve. Meutim to je bolest bila tea, tim su jasnije sve reakcije ozdravljenja. Ni u kom sluaju ne prekidajte program oz dravljenja, dovedite posao do kraja - likvidirajte bolest.

Primer. Apotekar sam, magistar farmaceutskih nau ka, glavni sam nauni saradnik u Moskovskoj Medicins koj akademiji I. M. Seenova. Na put prema Vaim ra dovima ukazala mi je drugarica, kolega sa posla. Uzgred budi reeno, zahvaljujui Vaim knjigama ona je vie od godinu i po dana zdrava, nije popila ni jednu tabletu, iako je ona nasledni hipertoniar (od 14. godine ivota boluje), dijabetiar; u detinjstvu je prebolela pielonefritis. Poslednjih 15-20 godina, iznosei njene rei, ivela je u zagrljaju s lavoriem-noom". Stalne glavobolje, hipertonine krize jedna za drugom; tablete je gutala pregrtima - i tako dan za danom. Evidentirali su je kao dijabetiara. Nije sve prolo bez tragova. Prema njenim recima, ona se tako oseala do 25. godine ivota (sada ima 44). U mom sluaju ienje organizma posle 2 meseca dalo je vidne rezultate. Zbog toga sam promenila svoj nain ivota za 180 C. Posle 2 nedelje imala sam prvu krizu - teka angina s visokom temperaturom. Zbunila sam se i nisam shvatila, daje to kriza. Poetkom oktobra poela sam da primenjujem urinoterapiju prema potpunom programu. Sredinom oktobra - druga kriza: ponovo angina, ali sam ve drugog dana bila zdrava i do dananjeg dana nije bilo ni jednog recidiva (vie od godinu dana!). Kontrastno tui ranj e izazvaloj eupalu koe na gol enj aama (veliine dlana): bol, svrab, ali sam produila da se tuiram. Na upaljena mesta stavljala sam obloge s ukuvanim urinom do jedne etvrtine prvobitne zapremine. Posle 4 meseca sve se normalizovalo (izala je gadost). Skoro za godinu i po dana uradila sam 7 kura ienja creva, 6 ienja jetre (dve od njih nisu uspele). Od marta 1995. godine primenjujem jednodnevna gladovanja 2 puta

meseno (povoljnim danima). Oseam se obnovljenom, la kom, pokretnom, kao u 25-30. godini ivota, a imam 57 godina. Drhtavica mi je prola. U kui sam zimi odevena skoro kao leti". Kada savladate te krize, ubediete se d a j e prirodno oz dravljenje - najbolje. Bi ete tvorac svog zdravlja, verujte u svoju snagu i razum. Vai lini napori, uloeni u borbu protiv bolesti, obogatie vas iskustvom i duhovno oeliiti. Leenje hemijskim preparatima, leenje kod ekstrasensa i druge sline seanse uinie vas zavisnim, bezvoljnim lju dima.

ENERGETSKE KRIZE
U energetske krize moe se svrstati niz specifinih po java, koje se javljaju u organizmu pri dostizanju odreenog nivoa uvebanosti. U te pojave u prvom redu spadaju blesci", kao od udara elektrine struje, i spontani pokreti u vidu manjih, pojedinanih trzaja, razliitih po snazi, i velikih, sloenih (komplikovanih), usled kojih ovek moe da se grevito bije, tri, skae, plae, smeje se itd. Uzrok te pojave je prost. Kao rezultat redovnih vebanja znatno se pojaava cirkulacija kroz energetske kanale. U tim delovima organizma, gde postoji arite bolesti, kanali su, po pravilu, neprohodni ili teko prohodni. Narasli prilivni talas" energije udara u mesto takvog zapuenja (to jest patogeno arite), to izaziva spontane pokrete: trzaje, konvulzije, skokove, smeh itd. Usled toga kanali postaju pro hodni (to se ne deava odjednom), i bolest se isteruje.

Kada se takav proboj" kanala javlja u predelu glave (esto za vreme gladovanja, disanja), u tom trenutku ovek osea blesak" u glavi, kao pranjenje munje. Kada su energetski kanali zapueni na delovima tela is pod pojasa (o emu govore artritisi, oduzetost donjih eks tremiteta i tako dalje), udar energije u epove" ispoljava se kao elja da hodate na petama ili vrhovima prstiju, da trite ili skaete. Ukoliko su zapueni gornji kanali (vrata, trupa), tada ovek vrti glavom, pravi naklone, vrti ramenima i vri niz drugih pokreta. Neki ljudi plau. To je rezultat toga, to u jetri postoji zastoj - zaepljenje kanala jetre. To se uoava kod obolelih od hepatitisa posle napada gneva, koji je izazvao energet ski poremeaj funkcije jetre. U trenutku prolaska energije kroz to zaepljenje spontano se javlja napad plaa. Drugi ljudi ele da se smeju. Radost i smeh - ispoljavanje sranih oseaj a, koji ukazuju na to, da su razliite vrste energije (na primer, hranljiva, zatitna itd.) na kraju poele slobodno cirkulisati, jer su meusobno regulisane. To je spoljanji znak resorpcije zaepljenja, odlaska bolesti i nastupanja dugo oekivanog zdravlja. Neki ljudi imaju elju da gledaju u Mesec, drugi - u Sunce ili vatru. Kada se u organizmu osea nedostatak Jinske, stvaralake energije, koja je usmerena na nagomilavanje rezervi, ovek instinktivno gleda u Mesec. Kada se osea nedostatak Jangske, aktivne energije, koja daje toplotu i aktivira sve procese u organizmu, ovek voli da posmatra Sunce ili vatru. To nije nita drugo, nego samopothranjivanje, koje jo jednom potvruje povezanost oveka s Priro dom. Drevni mudraci su veoma davno uoili sposobnost

oveka da dobija energiju kroz oi, kao i daje zrai. Savremena istraivanja samo su potvrdila tu injenicu. Primer. Ve drugu godinu leim se prema Vaim knjigama, i radiu to uvek, svaki dan zahvaljujui Gospodu i Vama. Nauili ste me da ivim iz zahvalnosti i da sluim ljudima, to jest pravoj srei. (Sline promene su veoma retke u svesti ljudi i govore o dobroj vezi oveka s Prirodom, Bo gom. ) Sada o svojim rezultatima i gleditima. Posle istovre menog ienja spoljanjih manifestacija ivota i fizikog tela oseam veliki priliv energije, ponekad ak ne znama, ta da radim s njom; tada je predajem Bogu sa sledeim mo litvama: Moda je nekome sada loe, ja u sa zadovoljst vom podeliti svoju energiju, a kada meni bude loe, moliu za pomo". (To je rezultat pravilnog pristupa - istovremeno ienje spoljanjih manifestacija i tela.) Veoma sam Vam zahvalna za knjigu o seksualnim prob lemima ena i mukaraca; tek kada sam proitala tu knjigu postala sam prava ena. Takve oseaje nisam imala ranije, a ve imam 40 godina. Ushienje i radost su neobini! (Re je o mojoj knjizi Ljubav i zdravlje. Moj naziv te knjige je Male tajne velikog seksa. Ispostavlja se, da mnogi ljudi ne znaju kako da prue sebi i drugima seksualnu radost i da pri tom razmenjuju energije. To je deo naeg ivota, naeg zdravlja. Ukoliko nema intimne usaglaenosti, tada ivot gubi tu radost.) Veoma dobro oseam svoje spoljanje manifestacije ivota, kako se one pokreu, kako se postavljaju na svo ja mesta. Upuujem molitve zahvalnosti za svako Boje dobroinstvo".

MORALNE KRIZE
S obzirom da se u mnogim sluajevima primarni uzrok bolesti sastoji u moralnosti, to su opisane krize propraene i moralnim preivljavanjima. ovek se isti od razne vrste umne gadosti (poroka), karmikih dugova. Po pravilu, kod ljudi, koji imaju slina preivljavanja, poboljava se zdrav lje i sudbina. Primer. ,,U Januaru sam poela istiti spoljanje mani festacije ivota. Tu je i poelo moje muenje. Neto takvo u svom ivotu nisam doivlj avala. Ja sam veoma emocionalna, a kroz ivot sam to morala prikrivati, s obzirom na situacije i vaspitanje. {Upravu tako se formiraju psihike stege.) U poetku sam osetilajak, otar bol kao od cepanice u predelu materice i jajnika, zadihala sam se. Pri sledeim seansama bol se podigao oko 3 centimetra iznad pupka - otar, straan. Samo sam disala i ponavljala: Gospode spasi me". Zatim mi se grilo lice, vrat oko titaste lezde, ruke, noge, krsta. Jednom sam videla Bogorodicu s prekrivenim licem. Imala sam potrebu za povraanjem, tucanjem, lile su mi iz oiju suze, iz mene su izlazili razni neprijatni mirisi, javljale se uspomene, jecala sam - izrazita skala oseaja. (Doloje do aktiviranja razliitih nivoa uma, gde su postojali problemi koji su uticali na zdravlje. Prvo se javlja neka informacija u pameti - dolo je do aktiviranja psihike stege. Zatim dolazi do enegetskog pranjenja uma. To se izraava kroz izrazit raspon oseaja ", i prema stepenu b'etanja energije iz organizma javlja se odgovarajui refleks - potreba za povraanjem, tucanje, suze itd.) Dalje sam se oseala kao da me je neko vodio. (Moralno ienje, iskrene elje za tim daju oveku Uitelja.) Bila sam na ispovedi, molila se

na kolenima (to nikad ranije nisam radila), na svakoj seansi u suzama sam molila oprost od Boga. Zatim sam, ne znam zato, poela da gladujem (ve je proao post). U meni se neto deavalo. (Izjednaavala se energetika spoljanjih manifestacija ivota posle oslobaanja od prihikih koljki".) Oprostila sam svima na koje sam bila ljuta. U to vreme oko mene je sve postalo drukije: okruivali su me dobri ljudi; poela sam da trim na skijama (ve 10 godina nisam hodala, nisam imala snage); poeli su me pozivati na posao, da mi telefoniraju kui ljudi, koje sam skoro zaboravila. Imala sam 3 predloga za posao, odavno sam bez posla i u svojoj 43. godini ivota ve sam izgu bila nadu. Poslednji predlog, veoma zahvalno sam prihva tila. Otila sam u firmu, odgladovavi pre toga 3 dana (kod kue bih produila sa gladovanjem, nisam imala elju za jelom). (To je efekat moralnog ienja - sudbina oveka se poboljala.) Ujutro prvog dana mog rada u firmi, posle tri dana gla dovanja, klistira i ienja iz eluca sam izbacila krvavi ugruak s izraslinama i mnogo krvi u vidu pahuljastih iz raslina, bila sam zbunjena. Uvee uoi tog dana imala sam jak energetski udar u elucu, kao da mi je neko zario ilet, nisam se probudila, mislila sam da to sanjam. Izraslina je bila veliine palca. Nisam znala, da li me boli eludac, neprijatne oseaje sam pri davala jetri. Svo to vreme leila sam miom materice prema Vaem metodu leenja raka, plus ienje spoljanjih manifestacija ivota. U to vreme preivela sam sve simptome raka - i povraanje, i odvratnost prema mesu, jela sam sve kiselo, jo u januaru sam jela mnogo gline, kada sam izgubila dosta

krvi,- imala sam potrebu za tim. Upravo taj tumor, koji je izaao iz eluca (mislim daje to bio rak, ali nisam bila kod lekara) bio je omotan dlaicama od gline. (Kao to sam ra nije ukazivao - proradila je Velika nauka. Nestanak ener getske stege, uspostavljenje cirkulacije energije - ener getski udar " - odstranili su koljku. A im nema energetske strukture, koja je stvorila i odravala materijalnu patolog iju, ta patologija izlazi sama po sebi - krvavi ugruak iz eluca veliine palca. Gladovanje oksidacijom i aktiviran jem imuniteta podstie proces obnavljanja organizma.) Kod kue sam uradila klistir - jo je mnogo slinog izalo. Pet dana sam jednostavno bila u oku. Prema znaku Zodijaka ja sam Devica. eludac je moje slabo mesto, itav ivot sam prikrivala tugu i strah, nezadovoljstvo, eto odakle je rak. Nabavila sam boliglav (Conium maculatum), poela sam piti aj od njega, produavam i dalje, poto oseam da ima jo izraslina i iznad i ispod pupka; leim miom, poto ve 50 dana nakon izlaska iz bolnice nemam menstruaciju. Iz materice, posle eluca, 3 dana je izlazila uta sluz, ponekad sa krvlju, i imala sam kontrakcije. (Radipovoljnog ishoda treba 2-3 puta odg/adovatipo 14-20 dana.) Snage i energije imam u izobilju, malo spavam, mno go radim, misli su mi jasne. (To su simptomi oienih spoljanjih manifestacija ivota. Nema koljki, na koje je troena vaa energija, bila je oteana cirkulacija u spoljanjim manifestacijama ivota.) U kui su svi spokoj ni, u mojoj dui je mir, uim, pored posla, engleski, svega se seam to sam pre 20 godina uila, ve teno govorim engleski. Smrala sam 10 kilograma, kada se pogledam u ogledalu vidim lice drugog oveka. (Veoma vana karak teristika, jer promene morala su promene u energetici, koje

izazivaju promene u materijalnim strukturama i oblicima tela. 'To je jedno od uda moralnog ienja i rasta.) Nestali su mi krugovi ispod oiju i bore, narasla mije nova kosa - 5 centimetara i gusta. Emocije su prestale da me zapljuskuju, vladam njima. Svakog dana se zahvaljujem Bogu i Vama. Oseam, da trebajo mnogo da radim". Energetskih kriza, kao i kriza ienja, ozdravljenja i moralnih kriza, ne treba se bojati. Naprotiv, pozdravite ih - to su putokazi vaeg samoozdravljenja. Ali da bi izbegli traume, kontroli site spontane pokrete, kada su oni suvie jaki. Nemojte ih nasilno prekidati i vetaki izazivati. Iz sadraja navedenog poglavlja proistie peti zakon ozdravljenja - pri pojavi kriza ienja, ozdravljenja i energetskih kriza ne treba panici ti, ve ih nepokolebljivo savlaivati. Kod svakog oveka one e se odvijati strogo individualno, u zavisnosti od konstitucije, starosnog doba, teine obolj enj a i niza drugih uzroka. Savladavi ih, stupiete na potpuno nove, neviene granice zdravlja i stvaralatva.

ZAKON OGRANIAVANJA I UVEBANOSTI FUNKCIJA OVEJEG ORGANIZMA

Ostalo nam je da razradimo esti i sedmi zakon ozdrav ljenja - deficit energije u organizmu i gaenje njegovih biosintetikih mogunosti. Oba zakona mogu se pred staviti jednim - zakonom o ograniavanju i uvebanosti funkcija ovejeg organizma. Da bi bolje shvatili sutinu tog zakona, razmotrimo bioloki ivot oveka od raanja do starosti. Radi toga emo izdvojiti nekoliko bitnih perioda: zaee, roenje, period polnog sazrevanja, period polne aktivnosti, gaenje polne funkcije i smrt. Naravno, svaka od njih ima svoje osobenosti, koje treba imati u vidu pri leenju. Pored toga, stvarajui uslove, pod kojima je ra nije ovek iveo, moe se efikasno obnavljati organizam, objanjavati dejstvo sredstava i metoda leenja.

se odvija period nagomilavanja energije (uoava se mir), zatim nastupa period brzog pretvaranja, deljenja i ponovo period mirovanja. (Taj mehanizam lei u osnovi kriza oz dravljenja.) Za taj kratak period telo uspeva da se formira, a sam embrion putuje" i privikava se" novim uslovima ivljenja. U poetku on ivi u jajovodu i materinoj sredini; zatim nastupa implantacioni period; dalje - predplacentni i, na kraju,- placentni. Svi ti periodi zahtevaju naprezanje i propraeni su poveanom smrtnou embriona. Uopte, osetljivost embriona na tetne agense je tako velika, da ak privremeni poremeaj normalnih uslova ivota majke (za nju neprimetno pregrevanje, umor, slabost) izaziva ozbiljne posledice, koje dovode do smrti embriona, ili se ispoljavaju u zrelom dobu. (To pomae da se shvati, koliko snano okolni prostor utie na oveka i u odraslom stanju.) Za to vreme posebno su kritina dva perioda: do implacentacije - prva nedelja, i do zavretka placentacije - od este do devete nedelje. Razjanjenje mehanizma intimnih veza omoguava da se shvati, zato prljavtina najednom mestu izaziva simptome na drugom. Na primer, neist analni otvor daje simtomatiku u vidu bubuljica oko usta, stomatitinih gnojnih ranica u ustima. Delujui na jedne delove tela, mogu se stimulisati i jaati drugi. Na primer, delujui na kou, mi stimuliemo nervni sistem. Treba poznavati grau fizikog tela. Posle sedam dana iz embrionskog vora javljaju se tri embrionska listia, iz kojih se formiraju organi i delovi tela. Spoljanji (ektoderm) embrionski listi formira: kou, kosu, znojne, loj ne i mlene lezde; epitel usne duplje, pljuvane lezde i zubnu gle, analni otvor, povrinski

IVOT OD ZAEA DO ROENJA

Prenik neoplodenog jajeta je oko 0,1 milimetar. Kako su pokazala istraivanja naunika, neoploena elija nalazi se u pasivnom stanju. Posle oploavanja ona prelazi u ak tivno stanje. U njoj se javlja centar za oblikovanje i poinje deljenje. Embrionski stadijum traje od oploenja do osam nedelja. U poetku embrion poprima oblik lopte, u ijoj se unutranjosti uz zid privruje embrionski vor. Razvoj na tom stadij umu je neravnomeran (s prekidima). Prvo

deo vagine; itav nervni sistem; sve ulne organe; sr nadbubrenih lezda, hromatski sistem, hipofizu, epifizu, hrskavice unutranjeg dela lobanje. (Otuda se - uko liko imate hemoroide, javljaju problemi sa zubnom gledi, koom; ili, obrnuto, to ukazuje na oteenje svega, stoje povezano s tim embrionskim listiem. Unutranji (endoterm) embrionski listi formira: kimenu modinu, epitel celog eludano-crevnog trakta od usta do anusa, sa svim lezdama (pankreasom, jetrom); plua, traheju, uvo, tonzilarne kripte (depaste jamice), titastu i paratitastu lezdu, viljukastu lezdu (timus), mokranu beiku. Srednji (mezoderm) embrionski listi formira: vei deo skeletne muskulature, kimu, vezivno tkivo dela koe. Iz bonih ploica - peritoneum (trbunu maramicu), pleuru (plunu maramicu), perikard (sranu kesu), mezenterijum, ceo krvni i limfni sistem; skelet trupa i ekstremiteta, organe za reprodukciju krvi, limfne vorove, koru nadbubrenih lezda, pol ne lezde. S tih pozicija moe se objasniti injenica, zato ljude privlai lepa oveja figura. S obzirom na to, da polne lezde imaju opti koren" sa skeletom i muskulaturom, oni mogu meusobno uticati jedno na drugo, i prema spoljanjem izgledu oveka moe se suditi o njegovoj polnoj snazi. Re zultat je, da mi, divei se figuri, podleemo arima njegove polne snage. Svi organi ovejeg organizma potpuno se formiraju do kraja treeg meseca. Razvoj embriona, a zatim i ploda, od vija se u vodenoj sredini. Embrion oveka pomou posebne embrionske opne - amniona - stvara vlastiti rezervoar", u kome slobodno pliva do zavretka svog razvoja. Tena

sredina je najpovoljnija za razvoj. Ona je sterilna, reakcija je blago alkalna ili neutralna. Sastav tenosti oko ploda je veoma sloen i zasien raznovrsnim materijama: hormo nima, vitaminima, mineralima i organskim materijama, a takoe sadri manju koliinu radioaktivnih elemenata. Neki naunici smatraju, da se plod, pored ishrane iz krvi matere, hrani kroz kou iz vode oko ploda. Jedan od glavnih iz vora za stvaranjue tenosti oko ploda je luenje iz bubrega. Prema tome, vlastiti rezervoar" se u znatnom stepenu sas toji iz vlastite mokrae ploda! Meutim treba istaci, da se mokraa ploda veoma razlikuje od mokrae odraslih lju di, pa i dece. (Ta osobenost objanjava blagotvorni efekat primene vodenih terapija i urina za odraslog oveka.) Prema stepenu razvoja kvalitativno se menja sastav tela. To se posebno oigledno odraava u odnosu na sadraj vode u embrionu. Tako, estonedeljni embrion sadri 97,5%, etveromeseni - 90%, sedmomeseni - 73,5%, a u trenutku raanja sadraj vode se smanjuje do 70,9%. (To oigledno pokazuje, da glavnu panju pri leenju treba pokloniti zadravanju i uvanju tenosti u organizmu. To se posebno odnosi na ljude starijeg doba.) Menja se i boja (ten) koe. Tako, kod petomesenog em briona ona ima tamnocrvenu boju, kod sedmomesenog je crvena, a krajem devetog meseca postaje roze. (To se objanjava time, to tamna boja upija vie energije iz okolne sredine i zadrava je u sebi, to je vano na etapi burnog rasta organizma. Crvena boja podstie ispoljavanje odreenih svojstava, povoljnih za formiranje organizma i njegovih funkcija. Time se objanjava jak lekoviti efekat dejstva bojom i naini leenja bojama.)

Masa tela, oblik i poloaj ploda znatno se menjaju. Masa ploda neuobiajeno brzo raste u prva dva meseca. Iako je embrion dugaak svega 4 centimetra i teak 4 grama, on se do tada uveao nekoliko miliona puta! Od dva meseca do roenja on se poveava za 800 puta, a za devet meseci unutarutrobnog ivota njegova teina se od trenutka oploenja poveava za 6 milijardi puta! (Radi uporeenja: za dvadeset godina posle roenja do zrelosti teina se poveava za svega 20 puta.) Takav tempo rasta od zaea podsea na eksploz iju ili stvaranje vodenog vrtloga, zreli period podsea na stabilizaciju te eksplozije ili vodenog vrtloga; starost - ras turanje. Za vreme unutarutrobnog ivota nekoliko puta se menja nain ishrane". Tako se, prve nedelje ishrana vri na raun rezervi, koje se sadre u jajacu. To je ishrana umancetom - masti, belanevine i pigmenti. Od druge-tree nedelje, kada se odvijaju glavni procesi formiranja embrionskih opni, ishrana se vri pomou trofoblasta. Trofoblast je spoljanja opna embriona, koja svojim fermentima topi tki va majinog organizma i apsorbuje njihove produkte. (Time se moe objasniti efekat gladovanja za jedenje" svega stra nog u organizmu. Pri tom je glavno izdrati rok gladova nja, da bi se u potrebnoj meri aktivirali ugaeni trofoblastni mehanizmi.) Od etvrte do osme nedelje ishrana se vri na raun materija, koje dostavljaju dlaice hori ona (prototip placente) iz krvi majinog organizma. I, na kraju, od osme nedelje do roenja ishrana i disanje se vre iz krvi majke kroz placentu, u kojoj su tesno povezani kapilari majinog i embrionskog sistema krvotoka. Istovremeno poinje da se usavrava i eludano-crevna probava hrane. Plod guta amnionsku tenost (tenost oko ploda), to podstie razvoj

probave hrane u utrobnom periodu. (Time se moe objasniti zato pijenje urina povoljno utie na obnavljanje probavnog trakta.) U treem mesecu utrobnog ivota u crevima se po javljuje poroajni ekskrement (mekonijum), ija koliina pri poroaju iznosi 70-90 grama. Cirkulacija krvi u plodu ima drugi smer, nego posle roenja, kada se presee pupana vrpca. Srce bije dva puta bre, nego kod odraslog oveka. Disanje se takoe vri kroz placentu, zbog ega je u krvi ploda 4 puta manje kiseonika, nego kod odraslog, ali se zato kiseonika bolje iskoritava. (Taj fenomen objanjava, zastoje poeljno rede disati, da bi se izleila astma, pojaali procesi oksidacije u organizmu.) U 6-7. mesecu kod ploda se registruju disajni pokreti - 50-60 puta u minutu, koji se zatim smenjuju periodima mirovanja. (To je objanjenje zato se moe disati esto i povrinski.) Kao to je ve reeno, prvobitna sredina ivljenja budueg oveka je voda, zasiena njegovom vlastitom mokraom. Ona je topla, sadri mnogo hranljivih materija, sterilna, smanjuje silu tee, ublaava udare, trenje, podstie cirkulaciju krvi i limfe. (Vlane terapije sa parom podstiu stvaranje slinih uslova i povoljno utiu na organizam. Ta kav mehanizam uticaja imaju i tople mineralne i urinske kupke.) Ako na poetku plod slobodno pliva u vlastitom bazenu", to se pred poroaj u 97% sluajeva okree glavom nadole. Takav poloaj podstie bolju cirkulaciju krvi i limfe, bolje snabdeva mozak hranljivim materijama. (To objanjava, zato su korisne obrnute poze joga.) Iz navedenog postaje oigledno, da je to najburnija i naj sloenij a etapa ovej eg ivota. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, do 30% embriona ugine u prvim

danima posle oploenja, a kod 1% novoroenadi uoavaju se mane u razvoju. Kod znatnog procenta uenika javlja se patologija, iji je uzrok u defektima, nastalim pre roenja. Budue majke treba da zapamte da sve, to podstie ubrza nje (pojaanje ivotnog principa Vetra u organizmu majke - na primer, usled uzbuenja, boravka u suvim, hladnim uslovima) ili usporava usitnjavanje jajaceta (pojaanje ivotnog principa Sluzi - na primer, usled pasivnog naina ivota, obilne upotrebe slatkog) izaziva anomalije u razvoju budueg deteta. U te faktore spadaju: uzimanje lekova (ap solutno svih - antibiotika, za smirenje, protiv povraanja itd.), vetakih vitamina, tetnih hranljivih dodataka i do dataka tipa alkohola, kafe; glupe navike (puenje itd.); rad s isparljivim materijama, um, vibracije, energija koja zrai, none smene; nepovoljno psiholoko okruenje u porodici, na poslu itd. Zbog toga se ene moraju posebno uvati u prva tri meseca trudnoe. Poznavanje osobenosti tog perioda ivota pomae vam da se snaete u mehanizmu urinoterapije, gladovanja, vodenih terapija i drugih originalnih" metoda leenja. Primer. Imam 48 godina. U penziji sam, a radila sam 27 godina kao vaspita u dejem vrtiu. Penzionisana sam zbog zdravstvenog stanja, iako bih mogla jo raditi do pune penzije. Poslednjih nekoliko godina muile su me glavobolje, esto mi se poveavao arterijskih pritisak, oticala su mi kolena tako, da sam teko hodala, a imala sam jo mnogo dru gih oboljenja (.Normalne " posledice stihijskog ivota.) Poela sam da primenjujem urinoterapiju. Redovno pijem vlastiti urin jednom ujutro, priblino po 100-150 grama. Masiram sveim urinom lice, vrat, ruke, noge, ponekad

celo telo. U oktobru sam uradila 8-10 kupki za noge. Sada se oseam dobro. Oslobodila sam se od taloga soli (lako se kreem na bilo koje rastojanje), normalizovao se pritisak, nestala je glavobolja, smrala sam 4 kilograma. Sada sam pri visini 158 centimetara teka 62 kilograma". (Savetnjem da promenite ishranu i da proitate ostale moje knjige ~ bie jo bolje.)

IVOT OD ROENJA DO POLNOG SAZREVANJA

Taj dugaak i vaan period naeg ivota moe se podeliti na nekoliko podperioda. Detaljnije emo razmotriti vanije od njih. Period novoroenja traje od trenutka prvog udisa ja do 3-4 nedelje ivota. Smatra se, da su u tom periodu najvaniji prva 3 sata i prva 3-4 dana. Upravo u to vreme javlja se manje optereenje, vezano za prelazak na nove uslove ivljenja i rad glavnih fiziolokih sistema: disanja, krvotoka, ishrane, termoregulacije. O Dete poinje da die posredstvom plua. Tip disanja - dijafragmalni i trbuni. O Odstranjivanjem pupane vrpce (ne preporuuje se odstraniti je odmah, ve im se zavri pulsiranje izmeu nje i tela, u suprotnom dete gubi deo krvi; neki preporuuju da se ona stavi u oljicu s vodom i saeka da sama otpadne) u organizmu se odmah menja krvotok: javlja se mali krug krvotoka, koji snabdeva organizam arterijskom krvlju odozgo, a ne odozdo, kako je pre toga bilo. Ukljuuje se probavna funkcija, to organizmu postav lja nove, neobine zahteve, iako se ona priprema pri unutar-

utrobnom razvoju deteta (gutanje i varenje vode oko ploda, zasiene vlastitom mokraom). Uz to, istovremeno u prvih 24-48 sati dolazi do naseljavanja razliitih bakterija u eludano-crevni trakt. One se unose u organizam uglavnom hranom. Otuda je veoma vano, kakva e biti hrana. (Ne pravilno aktiviranje" probavnog trakta - vetaka hrana, a ne mleko - izaziva kasnije probleme s probavom.) O Prelazak ivljenja iz vodene sredine na suvo-vazdunu moe izazvati pregrevanje novoroeneta. Gravitacija pos taje znatno opipljivija, a krvotok i limfotok jo neusavreni. Otuda su mogui raznovrsni zastoji i rane od leanja sa svim nepovoljnim posledicama. Pored toga, to vie nije sterilna sredina, zbog ega su poveani zahtevi za poveanje imu niteta. Otkidanje novoroeneta od majinog organizma je ogroman stres. Dete se liava majine zatite, zbog ega u tom periodu ono treba stalno da osea zatitu biolokim poljem i pothranjivanje" od majke. Vodena sredina ima najveu srodnost s elektronima i preko akupunkturnih taaka dete iz tenosti oko ploda dobij a slobodne elektrone i materije koje su mu potrebne. Organizam deteta je okruen i zatien aurom majke. Ukoliko se dete otrgne od majke, ono se svega toga liava. Ne uzimanje u obzir tih elementarnih uslova izaziva katastrofalne posledice: veliku smrtnost u tom periodu ivota, utemeljavanje straha i agresivnosti za ceo ivot, oboljevanje od spoljanjih parazita, ozbiljne poremeaje u sistemu probave i mnogim drugim, koji se odjednom" po javljuju u starijem dobu. Evo nekoliko jednostavnih preporuka, koje omoguavaju da se izbegnu te negativne posledice:

Ni u kojem sluaju ne treba odvajati majku od deteta. Tada ni dete, ni majka nee oseati strahove i preivljavanja. Dete e biti mirnije i dobro e se razvijati. S ciljem naseljavanjapotrebnemikrofloreueludanocrevni trakt deteta, treba mu dati da sisa odmah posle roenja. Klinika ispitivanja pokazuju, da novoroenad koja su od prvih sati ivota liena kolostruma (prvog mleka posle poroaja) svoje majke, lako oboljevaju od poremeaja probave. Kolostrum, koji se lui u prva 2-3 dana laktacije, je tenost ute boje, guste i lepljive konzistencije. (Gustoa i lepljivost ukazuju na obilje sluznih" svojstava, koja su potrebna za dobijanje mase organizma. uta boja ukazuje na prisustvo unih" svojstava, potrebnih za kvalitetnu probavu i obezbeenje imuniteta. Zaista, kolostrum je bo gat mastima, belanevinama, karotenoidima, mikroelementima, a to je najvanije - antitelima, fermentima i vitamin ima.) Ukoliko se pravilno pone sa ishranom, dete lako i prirodno prelazi sa unutarutrobnog ivota na spoljni. Dalja ishrana treba da se vri samo mlekom majke. Nikakvih kuvanih jela i zamena! Kratkotrajno dejstvo prohladnom vodom na kou de teta (u vidu brzog zagnjurivanja ili trljanja) neuobiajeno snano stimulie zatitne sile i razvoj beba. Krtavanje vo dom kod mnogih naroda je terapija, namenjena upravo s tim ciljem. Period dojenja poinje sa zavretkom perioda raanja i zavrava se kada dete napuni godinu i po dana ivota. U tom uzrastu produava se intenzivni razvoj organizma: poveava se masa tela i usavravaju svi organi i sistemi. Potreba za hranom je poveana, funkcionisanje eludano-crevnog

trakta jo je nedovoljno. Zbog toga bilo kakvo odstupanje od prihranjivanja (kako po koliini, tako i po kvalitetu) od mah izaziva akutne i hronine poremeaje probave. Nama je vano da znamo uzroke, zato se to deava, i tada ih moemo lako izbegavati. Zbog ogromne vanosti tog pitanja razmotriemo ga detaljno i strogo nauno. Posto je tri tipa probave. Svaka od njih ima svoje prednosti i nedostatke. Po pravilu, one meusobno sadejstvuju i u za visnosti od jednih ili drugih uslova perioda ivota svaka od njih moe postati dominirajuom. Prvi tip probave je upljinski, ostvaruje se probavnim fermentima, koji se lue u upljinu eludano-crevnog trakta (lezde creva, eluca, sekrecija ui, pankreasa itd.). Ti fermenti rastvaraju prethodno isitnjenu i denaturisanu hranu do krupnih molekula i njihovih blokova. Drugi tip probave je membranski, vri se na struktura ma elijskih membrana (na zidovima creva postoji ivicarub u vidu etke). Tu se molekuli hrane, koji su prethodno obraeni i isitnjeni do monomera, podvrgavaju zavrnom razlaganju i apsorbuju u zidove creva. Krupne molekule, kao i parii hrane ne prodiru u prostor ivice u vidu etke. Trei tip probave je unutarelijski, kada razloeni ili delimino razloeni supstrat hrane dospeva u eliju (ona ga grabi), gde se podvrgava razlaganju. Kod novoroeneta preovladava unutarelijska probava. Membrane elija creva hvataju (grabe) makromolekule hrane i unose ih u unutranju sredinu. Ukoliko se mleko ma jke zameni kravljim, kozjim mlekom ili bilo ime drugim, tada pomou unutarelijske probave u unutranju sredinu organizma dospevaju strane belanevine-antitela i izazivaju patoloke reakcije.

Posle nekoliko dana unutarelijska probava potpuno nestaje i javlja se membranska probava. S obzirom d a j e hrana deteta - majino mleko, na membranama elija po javljuju se i aktiviraju fermenti, koji razlazu molekule mleka do monomera, pogodnih za apsorpciju. U stvari, u enskom mleku se sadri velika koliina mlenog eera - laktoze. Deo laktoze dospeva do debelog creva deteta i tu obezbeuje povoljnu sredinu za razvoj mlenokiselih bak terija. Pri upotrebi kravljeg mleka i drugih zamena, zbog njihovog razliitog kvalitetnog sastava (u kravljem mleku nalazi se dva puta vie belanevina) umesto mlenokiselog vrenja odvijaju se truleni procesi (truli suvina belanevina kravljeg mleka), koji stalno truju organizam i izazivaju disbakteriozu. Shodno istraivanjima naunika, deca, koja dobijaju samo majino mleko, imaju normalnu mikrofloru, a deca koja se vetaki hrane ili se hrane isceenim mlekom ene imaju mikrofloru mnogo loijeg sastava i nalaze se u stanju stalne subinfekcije. ta se u stvari deava. Ako deca u prva dva-tri meseca ivota retko boluju, tada se u uzrastu etiri-est meseci oni mogu lako inficirati dejim infekcijama (male boginje, ospice, arlah i druge), kao i trulenim infekcijama, koje napadaju kou, sluzokoe disajnih i probavnih kanala. To se smatra smanjenjem pasivnog imuniteta" i slabom re produkcijom aktivnih imunih svojstava". Nita posebno! Jednostavno za prva dva-tri meseca (pa i ranije) grekama u ishrani mi uspevamo da tako upropastimo (naruimo) pasivni imunitet" i smanjimo reprodukciju aktivnih imunih svojstava", da se posledice toga u vidu opte sla bosti, poremeaja fizikog i intelektualnog razvoja ispolja-

vaju dugo godina. (Vidite, koliko su roditelji odgovorni za budue zdravlje odraslog oveka.) Sledea vana etapa je prelazak na hranu za odrasle. Ta etapa nastupa prema stepenu formiranja probave. Pri tom se postepeno menja sastav i aktivnost probavnih fermenata. Sinteza i aktivnost jednih fermenata se pojaava, a drugih - slabi. Veoma je vano, to se u tom periodu usporava sinteza laktoze (probavnog fermenta, koji razlae mleni eer); majino mleko i, naravno, mleko ivotinja zbog toga postaju tetni. Ono prestaje da se apsorbuje i iskoriava. Dete poinje da odbija mleko i prelazi na hranu za odrasle ljude. Na taj nain sama Priroda pomae majci da prekine ve za nju teku i da dete nepotrebu vezu preko hrane. (Eto fiziolokog objanjenja tetnosti upotrebe mleka u starijem dobu.) Postavlja se pitanje: kada poeti prihranjivanje i ime prihranjivati (hraniti) dete? Krajem prve godine ivota dojene ve moe da bude bez fermenata, hormona, antitela, koje dobija sa majinim mlekom. Njih u dovoljnoj koliini stvara njegov vlastiti organizam. Upravo od tog uzrasta i treba poeti s prihranjivanjem (dodatnom ishranom). S obzirom daje voda u organizmu strukturirana, a sam organizam deteta ima veliki procentni sastav vode, hrana treba da bude tene konzistencije i da u sebi sadri struk turiranu vodu. Poto je probava kod dojeneta jo slaba, njemu je potrebna pomo u vidu fermenata, vitamina, min eralnih soli, koji se sadre u hrani. Probava hrane u znatnoj meri treba da se vri na raun samih fermenata hrane. U tu svrhu idealno odgovaraju svee isceeni sokovi od voa i povra. Sto je dete starije, tim vie u sokovima treba da bude mesnatog dela ploda. Sokove u poetku treba davati

u manjim koliinama - 1-2 kafene kaiice, i postepeno dovesti porciju do 30-50 grama. Veoma je dobro ako majka u poetku izvesno vreme zadri sok u svojim ustima, pa ga zatim da detetu. To omoguava da se sok prethodno blago obradi i uini nekodljivim. Posle godinu dana ivota moe se prelaziti na tvru hra nu, koja ne sadri krob i mnogo belanevina. Hrana, kao i pre toga, treba da sadri mnogo fermenata (za samoprobavu), vitamina i mineralnih soli. Za to idealno odgovara proklijalo zrno penice. Ali i tu majka treba da pomae de tetu. Ukoliko dete jo ne moe kako treba da vae, ona treba briljivo da sve savae, pretvori penicu u hranljivo mleko i u takvom stanju da ga da detetu. Na isti nain dete se moe prihranjivati orasima, svee pripremljenim pireom od voa, manjim koliinama prirodnog mladog kravljeg sira. Naravno, prihranjivanje treba da se primenjuje poste peno. Kasnije, kada dete moe briljivo da vae, moe mu se davati hrana bez prethodne obrade. Period od jedne do tri godine ivota, kada se vri prelazak na ishranu za odrasle, krije u sebi velike neprijatnosti. Po pravilu, veina eludano-crevnih oboljenja utemeljava se" u to vreme. Postarajte se da u tom periodu iz dnevnog obroka deteta iskljuite sledee namirnice: Mleko. Ve je bilo rei o tome, da sama priroda prekida aktivnost fermenta laktoze s tim, da se dete samo odrekne mleka. Zavren je mleni period. Njegova upotreba sada iza ziva razne poremeaje eludano-crevnog trakta, poremeaj bakterijske flore i stvara mnogo sluzi u organizmu. Kae, proizvodi od brana. Probavni sistem jo nema dovoljno snage za njihovu kvalitetnu preradu i apsor pciju. Organizam se puni sa sluzi od kroba, na kojoj se

razmnoavaju patogeni organizmi, izazivajui oboljenja plua, grla, nosa, dijatezu itd. Lekari su ustanovili, da rano prihranjivanje dojenadi kaama od preienih prekrupa (nema ljuske) i jelima od brana izaziva veliku smrtnost i oboljenja, posebno kamen u bubregu. Koncentrovane belanevinaste namirnice - meso, mlad kravlji sir (ukoliko se esto hrani njime), jaja - ne mogu se kvalitetno razlagati slabim probavnim fermentima deteta. Zbog toga belanevinasta hrana truli i truje orga nizam deteta. Rafinirane i vetake namirnice: eer, bombone, keks i slino vre udarno" optereenje na pankreas (guterau). Apsorbujui se brzo u krv, oni imaju potrebu za nekim do datkom - mineralne soli, vitamini itd. Sve to se uzima iz tkiva samog organizma: kalcij um - iz zuba, vitamini - iz je tre. Rezultat je da se brzo kvare zubi i dolazi do poremeaja u radu pankreasa. Najveu pretnju u tom periodu predstavlja meanje u jednom obroku raznovrsnih namirnica (na primer, belanevine i krob, belanevine i eeri). Svaka namirnica podvrgava se preradi u svojoj sredini i svojim fermentima. Probava raznovrsnih namirnica ak kod zdravog odraslog oveka vri se oteano. Kod dece takvo optereenje izbacuje iz stroja probavni sistemu odmah i na due vremena. Dajte detetu maksimum 2-3 namirnice u jednom obroku hrane. U poetku mu predloite tenosti, zatim - svezu hranu u vidu voa ili salata od povra i tek posle toga neto kuvano (belanevine ili krob), a najbolje - proklijalu penicu ili oraie. Sami se odrecite hleba sa kvascem i nikada ga ne dajite detetu. (Kvasac unitava normalnu mikrofloru, podriva na

imunitet i podstie razvoj raka i drugih tumora.) Ukoliko se dete tako hrani do 4-5 godina ivota kod njega se stvaraju zdrave navike o ukusima i druge potrebe. Meutim, naalost, praksa hranjenja deteta je daleko od savrenstva. Prema po dacima Svetske zdravstvene organizacije, prelazak na beli eer i belo brano oslabio je imuni sistem kod celog pokolenja ljudi. Kod nas se raaju deca sklona najrazliitijim oboljenjima. Eto tako socijalna sredina, zbog svog ne znanja, podriva nae zdravlje od samog poetka ivota. Evo nekoliko pozitivnih primera iz prakse. elim da Vas zamolim da mi date dete da ga nahranim prvih sati posle roenja. - Kakva je to udna molba? - zaudila se upravnica. - Kada treba, tada u i da dam! 1 tada smo joj ispriali o tome, da su svih naih estoro dece imali veoma jaku dijatezu, i mi, roditelji, ve smo se pomiri s tim, mislei, da se dijateza (sklonost prema nekom oboljenju) nasledno prenosi. Meutim za nau nesreu saznao je uveni naunik, profesor I. A. Aravskij, i uporno je preporuivao da se kao profdaksa protiv dijateze to je mogue ranije dete prisloni uz grudi, da bi isisalo te kapi mleziva, koje ima samo majka. (Naune preporuke se ne koriste, one su samo na papiru i sakrivene.) - No, dobro,- sloila se upravnica. Malu Ljubicu su doneli na prvo hranjenje nakon dva sata posle roenja... I ta? Devojica je rasla, pola u kolu, i svo to vreme ne moemo da joj se naradujemo - nema nikakvih tragova dijateze. Da smo o tome znali ranij e... Koliko bi neprij atnosti mogli izbei. Dijateza se ne smatra boleu, ali priinjava mnogo patnji i detetu i roditeljima. Ve kod tro-petomesene bebe

javljaju se vlane bubuljice, a zatim i kraste na nenom licu, ispod kolena. Na toplom one neizdrljivo svrbe, beba ih ponekad ee do krvi, plae, joguni se (postaje kapri ciozna). 1 to traje godinu, dve i vie, i ni lekovi, ni dijeta ne daju stabilan rezultat. Dolazi do privremenog poboljanja, a zatim odjednom ponovo gore od prethodnog. I eto od svega toga mi smo se oslobodili i, uz to, tako jednostavno! Nismo mogli ni pretpostaviti, da prvi sati ovejeg ivota mogu tako jako uticati na njegov daljnji razvoj". (V. P. Nikitin, L. A. Nikitina. Mi i naa deca. Rostov-na-Donu, 1991) Trebala sam da rodim svoje prvo dete u 32. godini ivota. Jednog predivnog dana salate od povra, koje sam jako volela, postale su mi bezukusne, kao drvenaste, i prela sam na potpuno drugu hranu, a upravo: prvog, drugog i treeg meseca trudnoe nije mi se nita jelo, osim grejpfruta i umskih lenika,- tri puta dnevno. etvrtog, petog i estog meseca trudnoe, osim grejpfru ta, jela sam i drugo voe, kao to su ljive, kruke, jabuke i jagode, uzgojene bez hemijskih ubriva. Proitali smo, da je aj od listova maline s medom koristan kod trudnoe i zato smo osuili mnogo tog lia. Celu zimu sam svakog dana pila ekstrakt od listova maline s medom i 500 grama soka od argarepe. Lini oseaj mi je bio toliko dobar, da nisam ila kod lekara do estog meseca trudnoe. Kada me j e doktor pregle dao, zaudio se jakom udaranju srca deteta i tome, da nisam imala suvinih kilograma i intoksikacije. Verovao je u moj prirodni poroaj i bio je zadovoljan mojom jednostavnom, prirodnom hranom.

Svakog dana sam etala, radila vebe za prirodni poroaj i radila po kui. I, na kraju, Erik se rodio. Njegova glava je bila prekrivena gustom, dugakom, crnom kovrdavom kosom. Kosa se posebno isticala, jer veina novoroenadi u dananje vreme ima malo kose ili je uopte nema. Prekrasna boja koe bila je predmet razgovora lekara i medicinskih sestara. Na sveopte uenje (divljenje), ja sam bila u stanju da dojim Erika: prvo je mleko curilo po lako, ali je ubrzo poteklo obilno, masno mleko. Bolnika ishrana, budui d a j e skoro potpuno bila kuvana, naravno, nije mi odgovarala, i ja sam zamolila da mi iz kuhinje donose samo ivu hranu. Pasterizovano mleko koje su mi davali svaka tri sata prolivala sam u lavabo. Moj mu i sestra donosili su mi svakodnevno litar sveeg soka od argarepe i vreicu svee oienih lenika, kao dodatak mojoj jednolinoj hrani. Suvo voe koje su mi mu i sestra donosili bolniki personal je proglasio opasnim", jer, kako su oni govorili, dete e od toga dobiti proliv. Nisam mo gla da shvatim, kako moe suvo voe naneti tetu detetu ili meni, jer ja ga upotrebljavam vie od 10 godina, a dete se odlino razvijalo u utrobi 9 meseci. Kada sam se vratila kui, poudno sam se bacila na suvo voe. Voe je sainjavalo ezdeset procenata biljne sirove hrane, koju sam uzimala. Creva su kod Erika proradila tek petog dana od roenja. Stolicajebila normalna. Brinula me je njegova retka stolica. Tajnu sam razreila posle itanja jedne stare knjige o ishrani dojenadi. U njoj se tvrdilo, da bebe tako dobro apsorbuju hranu, da se ne treba ni zato brinuti. Retka stolica bila je sve dotle, dok je Erik sisao; majino mleko organizam je

dobro vario hranu. Kada je imao est meseci Eriku su dali sok od argarepe. Prva tvrda hrana" sastojala se iz sitno narendanih banana i malo avokada (U naoj zemlji dajte mu savakanuproklijalupenicu.- Primedba autora.), koju smo mu dali u devetom mesecu ivota. Posle toga stolica mu se normalizovala. Do godinu dana ivota, pored majinog mleka, Erik je jeo banane i avokado plus sok od argarepe. (Banane i avokado zamenjujeproklijala penica i savakane jezgre oraha.) Zatim smo poste peno poeli da mu dajemo natopljene i kroz cediljku propasirane svee ljive, smokve i kaj sije. Ubrzo je poeo da jede svee voe. Kako smo primetili, Erik je sam birao hranu. Ponekad je jeo samo jabuke nekoliko dana uzastopce, zatim je prelazio na drugu hranu i tako dalje. Jedino mleko, koje je dobijao, bilo je majino (do dve i po godine ivota). Sada on pije sok od argarepe, orahovo mleko i jede voe. Nikada nije bio naduven (podbuo), nikad mu se nije luila sluz i nije imao naduven stomak. Veina mojih drugarica kljukale su svoju decu kaama i davale pasterizovano mleko iz flae. Zbog toga, to deca nisu u stanju da svare krob (Isto tako mleko - nema tih fermenata, koji su bili ranije.-Primedba autora.), ona su se stalno prehlaivala, oboljevala od gripa, upale plua, ospi, alergija i tako dalje. Kod naeg deteta toga nije bilo, jer smo se mi pridravali jednostavnih, ali nepokolebljivih zakona Prirode. Erik ima tri godine. Njegova hrana se sastoji iz sveeg i suenog voa, sveeg povra, sokova, semenki i meda. On je umno i fiziki dobro razvijen, pun energije i veoma eljan znanja" (N. V. Voker. Lekovita svojstva sokova od povra. 1992).

U dejem uzrastu vano je izdvojiti jo jednu etapu raz voja, koja ispoljava bitan uticaj na psihiko i opte zdrav lje oveka. Dok se formira organizam deteta i uspostav lja se svest - sve je normalno (ukoliko ne unitavate dete nepravilnom ishranom . Javljaju se prvi zubi i oni su, po pravilu, ravni. Kada napuni 4 godine ivota kod deteta se javlja svestan odnos prema ivotu, a do 7-9. godine ivota njegov organizam se potpuno formira i stabilizuje, kao be spolno bie. Priblino u to vreme ispadaju mleni zubi i poinju da rastu stalni. Meutim oni su najee krivi - u jednom ili drugom stepenu. To ukazuje na to, da se normalni program razvoja i rasta organizma poeo jako izobliavati umnim procesom. Vie od toga, nezrela psiha deteta u to vreme veoma je podlona traumiranju. Ukoliko dete od 5. do 12. godine ivota preivljava jake emocionalne potrese, dola zi do blokade jedne ili druge funkcije organizma. Kod takve dece javlja se mucanje, vitiligo, dijabetes i niz drugih oboljenja. U tom periodu ivota treba uvati psihu deteta, jaati je. U starijem uzrastu slina oboljenja od psihikog stresa jav ljaju se mnogo rede. Sledea etapa poveane ranjivosti deteta uoava se za vreme polnog sazrevanja - od 12 do 16 godina. Da bi se formirala i aktivirala polna funkcija, na to se mora potroiti odgovarajua energija. Troenje energije slabi organizam. To se komplikuje i time, to se u psihi takoe odvijaju procesi, koji formiraju odgovarajue polno ponaanje,- od nezainteresovanog, jednolinog, deijeg prema zainteresovanom i odvojenom enskom i mukom. Na bazi psihe i fiziologije esto se javljaju poremeaji, koji ostavljaju dubok ranjivi

trag u organizmu. Da do toga ne bi dolazilo, treba na vreme shvatiti i regulisati rad vlastite svesti, organizma i razumno se odnositi prema svemu to se deava oko vas i sa vama. Zapamtite, kakvi ste bili u uzrastu 16-18 godina (stepen gipkosti, stas, masne naslage itd.) i trudite se da sve te kvalitete odravate tokom ivota, jer od tog uzrasta poinje njihovo postepeno gaenje.

ZRELI PERIOD IVOTA

Dakle, posle polnog sazrevanj a poinj e postepeno gaenj e fizikih kvaliteta. Smanjuje se nivo imune zatite; lezda timus, koja je u predpolnom uzrastu obezbeivala elijski imunitet, produkujui T-limfocite, atrofira. I to prirodno, prestrojava organizam na zatitu biolokog polja. Istovre meno energetsko (plazmeno) telo treba da postane vrsto i da odguruje, odstranjuje" od sebe sve patogene uzronike. Meutim, umesto da jaamo i usavravamo energetsko telo pomou kretanja, ishrane, terapija elienja, mi smanju jemo motornu aktivnost, prejedamo se, sedimo u toplom, stiemo tetne navike odraslih" (puenje, upotreba alko hola), zato nema nikakvog kvalitetnog prelaska sa jednog naina zatite na drugi. Obrnuto, mi gubimo to, ime nas je Priroda dareljivo nadarila. I u organizmu se spontano ukljuuje zakon smanjivanja (redukcije) funkcija zbog nepotrebnosti (beskorisnosti). Zakon smanjivanja (redukcije) funkcija zbog bes korisnosti glasi: ukoliko se u procesu ivotne aktivnosti or ganizma neka funkcija (organ) ne koristi, ona (on) se gasi, skoro do nestanka. I stvarno, praksa nam pokazuje, da, na primer, letovi u kosmos, gde vlada druga sila tee, dovode

do toga, da potpuno zdrav ovek, kada se vrati na Zemlju, ne moe normalno da se kree, jer se njegov organizam odvikao od zemaljske gravitacije i preorjentisao se na lake uslove besteinskog stanja. Isto se deava s ovekom, kada due vremena ostaje u nepokretnom stanju,- on mora da se ponovo ui hodati, skupljati snagu, jer su miii atrofirali usled due neaktivnosti. Suprotnost tom zakonu je zakon uvebanosti, jaanja funkcija, koji glasi: ukoliko se u procesu ivotne aktivno sti organizma neka funkcija (organ) redovno i intenzivno koristi, ona (on) se usavrava i jaa. Oigledan primer iz prakse - vebe s tegovima, koje izazivaju rast miia. Pri tom dolazi ne samo do kvantitativnih, ve i kvalitativnih pro mena u aktivnom organu. Tako se, kvalitativni preobraaj u miiima odraava u njihovom boljem snabdevanju krvlju, ishrani, disanju, pojaanju fermentnih procesa, poboljanju inervacije itd. Kvantitativne - u pojavi veeg broja kapilara, stvaranju zaliha vee koliine glikogena, poveanju belanevinastih struktura itd. Primer. Penzionisan sam u 55. godini ivota. Uoio sam, da sam stekao itav buket hroninih oboljenja: hiper tonija, radikulitis, pankreatitis, gajmoritis (maksilarni si nusitis), bronhitis. (A ta ste Vi hteli, da ivite stihijski i da ne bolujete? Uobiajeni nain ivota samo tome i vodi.) Godinu dana posle odlaska u penziju preiveo sam dva infarkta. Poele su komplikacije: stenokardija, aritmija i drugo. Posle drugog infarkta nabavio sam Vae knjige i ve dve godine, postupajui prema Vaim preporukama, vrim ienje debelog creva i jetre, odvojeno se hranim, primenjujem urinoterapiju. Jo nisam istio spoljanje mani-

festacije ivota, verovatno u poeti istiti posle narednog ienja jetre. Rezultati su oigledni: ne uzimam tablete od trenutka prvog ienja jetre, normalizovao mi se arterijski pritisak, san, napadi stenokardije skoro su prestali, nestale su arit mije (poremeaj u radu srca), poveala se radna sposob nost. Pojavila se sigurnost i vera u korisnost terapija, koje primenjujem".

TRANSFORMACIJA BIOSINTEZE U PROCESU OVEJEG IVOTA

Kako se moe saznati istina, ukoliko sebi ne predstavite mehanizme ili drage procese, ne vrite sistematska posmatranja, ne analizirate ih i ne uoptavate. V. M. Diljman Razmotrimo te mehanizme, koji se ispoljavaju i snano funkcioniu u jednom periodu ivota i smanjuju se (redukuju) zbog beskorisnosti ili se transformiu u drugi. Kakvi mehanizmi ohezbeuju veoma snaan razvoj u prva dva meseca ivota? U svakoj eliji naeg tela zatvore na je genetska informacija, dovoljna da bi se pomou nje mogao reprodukovati ceo organizam. Zbog toga, da bi po budili eliju na delenje, treba aktivirati njen genetski aparat, dati graevinski materijal" i energiju. Promena okolne sredine elije na kiselu stranu (u fiziolokim oblicima) podstie u njoj nagomilavanje ugljendioksida i azota, koji su ne samo graevinski materijal",

ve i pobuivai biosinteze. Energetsko polje majinog or ganizma, ija je najjaa koncentracija u upljini materice, neprekidno snabdeva elije rastueg organizma energijom (slobodnim elektronima) i aktivira genetski aparat. Usled toga dolazi do snane biosinteze. Pri tom se ugljenik iz ugljen-dioksida pretvara u ugljenik organskih jedinjenja, sjedinj avaj ui se s azotom, a dve molekule kiseonika izdvajaju se za disanje. Slobodna energija, koja se stvara pri odvajanju kiseonika od ugljenika, dopunski pojaava biosintetike procese. Na taj nain, kisela sredina u upljini materice podstie u elijama, koje se dele, nagomilavanje ugljenine kiseline i azota, kojih ima previe u sluzi na zidovima materice. Snano energetsko polje, koncentrisano u upljini materice, i sama kisela sredina aktiviraju genetski aparat elija do maksimuma. Poinje proces biosinteze, koji zahteva energ iju i kiseonik. Ugljen-di oksid, koji se razlae, daje slobodni kiseonik za disanje i energiju. Svi procesi ne samo da su maksimalno aktivirani, ve su i meusobno izbalansirani. Celokupnost tih faktora podstie brz i snaan razvoj. Navedena informacija potvruje se sledeim: Epidemije (pojave) kuge i kolere bile su povezane s promenama suneve aktivnosti, to ukazuje na aktiviranje genetskog aparata mikroorganizama sunevim zraenjem. * Radovi akademika M. F. Guloga potvruju da elije apsorbuju ugljeninu kiselinu pri promeni kiselo-alkalne reakcije prema kiseloj sredini. Radovi profesora M. I. Volskog potvruju to isto i za azot. Jaja, na kojima lei kokoka, ne upijaju toplotu, ve je zrae. Za 20 dana inkubacije izdvoji se 380 kalorija na 1 gram teine jajeta. Uloga kokoke je regulatorska: odrava

temperaturu, potrebnu za razvoj jajeta (oko 40 C). Stvore na toplota ukazuje na proces stvaranja dopunske energije pri razlaganju ugljen-dioksida u procesu biosinteze. Kakvi mehanizmi ohezbeuju razvoj organizma od dva meseca do roenja? Sada budui ovek ne predstavlja prosto grupu elija koje se dele, ve sloeni organizam, u kome je pojedinano potinjeno celini. Vie nema potrebe za neobuzdanim (nekontrolisanim) delenjem elija, potre ban je svrsishodan, harmonian rad na razvoju celog orga nizma. Biosinteza se u znatnom stepenu priguuje, ali je jo dovoljno jaka. Priguuju je sledei faktori: O Ranije su elije bile okruene kiselom sredinom, a sada plod pliva u amonijanoj tenosti, koja ima slabu alkalnu reakciju. 0 Krv, koja okruuje elije tela, takoe je daleko od te kisele sredine, kojaje bila ranije. Priliv kiseonika s krvlju i alkalisanje meuelijske tenosti pogorava procese nagomilavanja i fiksiranja u nji ma ugljen-di oksida i azota. Rezultat je da se gui genetiki aparat elije, koi biosinteza, usled ega elije prestaju da se brzo dele. O Centralizovano unoenje hranljivih materija s krv lju ini nepotrebnim njihovo razlaganje fermentima na povrini membrana elija. U eliji atrofira mehanizam za reprodukciju belanevina i drugih materija iz rastvorenih gasova (ugljen-dioksida i azota) u protoplazmi elija. Zato sintezirati belanevinu u eliji, kada ona dospeva u nju iz okolne sredine? Eto tako, neprimetno, ali sigurno atrofira mehanizam za reprodukciju energije i biosinteze materija u eliji iz ras tvorenih gasova. Pratei logiku razvoja, to je i shvatljivo,

jer produavajui intenzivno delenje i poveanje mase preanjim tempom, plod bi jednostavno razorio majin organizam. Zato je prebacivanje programa upravljanja raz vojem organizma s unutarelijskog nivoa na vanelijski (humoralni i nervni) prirodan i blagovremen korak, kojeg je Priroda predvidela. Kakvi mehanizmi obezbeujurazvoj organizma od roenja do starosti? Priroda je veoma mudro postupila, smanjivi do minimuma samostalnu ulogu elija, potinivi njihov rad, rast i druge funkcije (to jest genoregulacioni aparat elije) jedinstvenoj kontroli, koja se vri pomou nervnog i en dokrinog sistema. Nervni sistem stimulie elije i upravlja njima pomou elektrinih impulsa. Na primer, od nervne elije kimene modine prema periferiji se alje u proeku do 50 impulsa u sekundi. Pri tom u elijama se poveava membranski potencijal, to izaziva hiperpolarizaciju. Sa svoje strane, hiperpolarizacija membrane, ma ime da je izazvana, aktivira genetski aparat elije, koji stimuli e biosintezu. U starosti se smanjuje koliina elektrinih impulsa koje alju nervne elije, to izaziva priguivanje biosinteze. Ukoliko se iz bilo kog razloga prekine tok impulsa, tada elije atrofiraju, to se i uoava pri presecanju nerava. Endokrini sistem vri svoj uticaj na elije posredstvom hormona. Membrana elije ima specifinu osetljivost na razne hormone. Ispostavlj a se, da niz hormona izaziva hiperpolarizaciju elijske membrane, to dovodi do aktiviranja genetikog aparata i poveanja biosinteze u elijama. Zabeleimo sebi, da je mehanizam nervne stimulacije elija mnogo efikasniji od humoralnog. Jer atrofija elija se javlja uz prisustvo snabdevanja organizma krvlju i ostalim, ali pri odsustvu elektrine stimulacije.

ta izaziva oboljenja u ovejem organizmu? Promena naina ishrane i disanja (kroz usta i plua, a ne kroz placen tu) jo u veem stepenu odraava se na unutarelij skoj biosintezi. U organizam dospeva 4 puta vie kiseonika, nego u period od dva meseca do roenja, a hrana na raun svojih sastojaka (belanevina, soli, ugljenih hidrata) naglo menja unutranju sredinu, koja zapljuskuje elije. Kao rezultat guenja unutarelijske biosinteze elija gubi sposobnost da kvalitetno prerauje hranljive materije. Organizam se pre plavljuje suvinim belanevinama, ugljenim hidratima, so lima i drugim inertnim i tetnim materijama. To izaziva to talno nagomilavanje sluzi, masti, taloenje materija u vidu vrstih konglomerata, smanjenje aktivnosti elija i gubitak vode. Rezultat je smanjivanje zatitne i ivotne funkcije, stvara se povoljna sredina za naseljavanja bakterija i virusa u organizmu. Kiseonik, koji odrava ivot oveka, istovremeno je toksian! Na primer, ukoliko se ivotinje smeste u atmos feru s povienom za 5-10 puta koncentracijom kiseonika to izaziva njihovu brzu smrt. Kiseonik nije toksian sam po sebi. Stvar je u tome, to se u procesu njegove regeneracije do vode stvaraju reaktivna jedinjenja - slobodni radikali. Zbog poviene reaktivnosti te materije stupaju u reakciju s biolokim makromolekulima - nukleinskim kiselinama, belanevinama, mastima, ugljenim hidratima, menjajui njihovu strukturu. S promenom strukture te ma terije ne mogu kvalitetno izvravati svoje funkcije. Javlja se mnotvo oteenja u elijama: kvari se struktura mem brana, inaktiviraju se fermenti, priguuje se biosinteza, na gomilavaju se balastne belanevine, koje, sa svoje strane, pogoravaju svojstva protoplazme da proputa elektrone.

Takva oteenja na elijskom nivou toliko su velika, da iza zivaju oboljenja jetre, aterosklerozu i rak. Zbog obilja neistoa smanjuje se osetljivost receptora hipotalamusa - glavnog regulatora unutranje sredi ne organizma, dirigenta" hormonalnog sistema. Sada za obezbeenje normalne povratne sprege, koja lei u osnovi svih regulacija i korekcija organizma, lezde za unutranju sekreciju treba da produkuju veu koliinu hormona. To se posebno odnosi na polne lezde, koje u 45-50. godinama ivota reprodukuju 5 puta vie polnih hormona, nego u 20im godinama ivota. Prekomerno navodnjavanje organiz ma hormonima, prvo, brzo troi hormonalni aparat, drugo, hormoni, dejstvujui po principu svima, svima, svima", stimuliu nekontrolisano delenje elija, koje izazivaju raz voj najraznovrsnijih tumora, posebno u tkivima, koja su najosetljivija na dejstvo tih hormona. Na primer, polni hor moni najbolje stimuliu grudne lezde, jajnike, prostatu. I, po pravilu, na tim mestima se uoava najvea koliina tu morske patologije. Napravimo manje uoptavanje. Biosinteza je sloen proces, u kojem glavnu ulogu igraju tri faktora: stimu lacija genetskog aparata, obezbeenje energijom i tiran iji vim materijama. U procesu ovejeg ivota svi oni se progresivno priguuju. Genetski aparat - zbog promene okolne sredine elije prema alkalnoj strani, smanjenja hiperpolarizacije membrana tetnim dejstvom kiseonika i ispiranjem ugljenine kiseline. Smanjivanje sposobnos ti elija da reprodukuju energiju javlja se usled promene beskiseonikog naina disanja, pri kojem se slobodna en ergija stvara razlaganjem C 0 2 ; promene spoljanje sredine, bogate elektrinim kontaktima (amonijana tenost), na

suvovazdunu; smanjenja motorne aktivnosti. Pogoranje apsorpcije i iskoriavanja hranljivih materija od strane organizma izraava se u tome, to te materije dospevaju u organizam u vidu sloenih jedinjenja, u neizbalansiranom obliku i obilnoj koliini. Sve to treba prvo razloiti, meusobno izbalansirati, odstraniti suvino i tetno. Pri emu to sve treba raditi svakodnevno i po nekoliko puta na dan na fonu progresivno opadajueg energetskog i fermentacionog obezbeenja. Tako se postepeno, neprimetno stvaraju uslovi, koji podrivaju nae zdravlje i skrauju ivotni vek. Preporuka za dobro zdravlje. Planirajte svoj program ozdravljenja (leenja) tako, da opteretite glavne funkcije or ganizma. Ne dozvolite da prevremeno oslabe. S obzirom, da se posle prestanka rasta organizma u njemu neprimetno nagomilava metabolika i druga ljaka, od uzrasta 20-25 godina ivota treba primenjivati terapije ienja organizma i pridravati se postova. Posle 30 godina ivota treba stvoriti individualni sistem ienja i primenji vati kraa gladovanja od 1 do 8 dana. Motornu aktivnost ne smanjivati. Posle 40 godina ivota radi kapitalnog re monta holografskog tela", podsticanja aktivnosti fermenata organizma, odstranjivanja ljake iz razliitih tkiva tela treba primenjivati gladovanje u trajanju 7 i vie dana, uzimajui pri tom u obzir individualnu konstituciju. Redovno profilaktino ienje organizma potrebno je radi odravanja dobrog zdravlja. Bez njihove redovne primene dolazi do gaenja upravljanja (kontrole) organiz ma, smanjivanja bioenergetskih i biosintetikih procesa.

ZAVRNI PERIOD IVOTA

U starosnom dobu 35-40 godina javljaju se bore, a to govori o tome, da organizam gubi vodu i soli. Elastinost tkiva i gipkost koe zavisi od turgora. Turgor je pritisak vode u tkivima. Ukoliko je on u normali - koa je gipka (obrazi kod dece). Kada on slabi, tkiva postaju mlitava, slino izduvanoj lopti,-javljaju se nabori (obrazi staraca). Da bi spreili te pojave, treba redovno, ali pomalo piti strukturiranu vodu - od 1 do 2 litra dnevno. Koliina vode zavisi od konstitucije - nekome je potrebno vie (Vetru), a drugom - manje (Sluzi). U tom periodu treba se vie kre tati umerenim tempom. Da bi se voda zadrala u organizmu pomau terapija sokovima i urinoterapija. Takav program ozdravljenja e na dui period odgurnuti pribliavanje sta rosti i produiti stvaralaki period. Poslegaenjapolnefunkcijeindividualni program ozdravlj enj a treba usmeriti na kompenzaciju gubitaka strukturirane vode i toplote. O tome, kako zadravati strukturiranu vodu, ve je bilo govora. Toplotu treba razbuktavati" u sebi ume renim, ali dugotrajnim pokretima. Primena tih postupaka omoguie vam da se borite protiv utrnulosti (ukoenosti) tetiva i zglobova, da odravate cirkulaciju toplote na do brom nivou. Aktivnije primenjujte terapije toplotom, koje ispravljaju zglobove, pothranjuju telo vodom i toplotom. U dnevni obrok hrane ukljuite svee isceene sokove od povra i voa, produkte s povienom biolokom aktivnou (proklijalo zrno, produkte pelarstva). Promenite klimu na vlaniju i topliju, mesto stanovanja,- koje je najzasienije energijom (odreuje se pomou biolokacije; ili tamo gde se

izvanredno oseate). Sve to omoguie vam da ivite dugo i da ne bolujete. Preporuka za dobro zdravlje. to ste stariji, tim redovnije primenjujte vodene terapije. uvajte vlagu i toplotu u organizmu. Gladujte samo u toplo i vlano godinje doba.

ZAKLJUAK
Detaljno smo izuili osnovne zakone ozdravljenja. Tema je esto ispresecana i u neemu se ponavlja, ali sam se tru dio da tako iznesem materijal, da bi se jedno te isto pitanje moglo razmotriti s raznih strana, uz meusobnu dopunu. Smatram, da e vas knjiga podii na vii nivo znanja, da ete razumnije pristupati vlastitom ozdravljenju, na vreme uoavati svoje greke i znalaki ih otklanjati.