Strana 548 ORIGINALNI LANAK

VOJNOSANITETSKI PREGLED

Volumen 67, Broj 7 UDC: 616.89-008.441.44-02::355.11

Faktori rizika od samoubistva kod vojnika Vojske Srbije

Soldiers suicides risk factors in the Serbian Army Forces
Gordana Dedi, Milivoj Pani
Vojnomedicinska akademija, Klinika za psihijatriju, Odeljenje za mentalno zdravlje i vojnu psihologiju, Beograd, Srbija

Apstrakt Uvod/Cilj. Poznavanje faktora rizika od samoubistva daje mogunost preduzimanja odgovarajuih preventivnih mera u okviru Programa prevencije suicida uvedenog 2003. godine u Vojsci Srbije (VS). Cilj rada bio je identifikacija najznaajnijih faktora rizika od samoubistva vojnika VS u periodu od 1998. do 2007. godine. Metode. Istraivanje je sprovedeno na osnovu podataka dobijenih psiholokom autopsijom suicida. Kontrolnu grupu inili su adaptirani vojnici VS ujednaeni sa suicidantima po sociodemografskim karakteristikama. U radu je koritena deskriptivna statistika dok je znaajnost razlika izmeu grupa utvrena t-testom i Pearsonovim 2-testom. Rezultati. Samoubistvo je izvrilo 35 vojnika prosene starosti 21,76 1,76 godina. Pri tom, 2/3 suicida izvreno je u kasarni, 1/3 van kasarne. Vie od polovine vojnika izvrilo je samoubistvo nakon zavrene vojnike obuke. Suicidanti su poticali iz nekompletne, disfunkcionalne porodice (p < 0,05). Pre dolaska na odsluenje vojnog roka karakterisali su ih nia socijabilnost (p < 0,001) i sociopatski obrasci ponaanja (p < 0,05). Tokom sluenja vojnog roka ree su konzumirali alkohol (p < 0,05), ispoljavali separacione probleme (p < 0,05) i manje bili nagraivani (p < 0,001) u odnosu na adaptirane vojnike kontrolne grupe. Vojnika koji je izvrio samoubistvo najee su karakterisale crte emocionalne i socijalne nezrelosti. Najei motivi samoubistva bili su: iscrpljenost adaptacionih kapaciteta za sluenje vojnog roka, akutne psihike smetnje, prekid emotivne veze, strah od osude okoline, aktuelni porodini problemi, a kod petine suicida motivi su ostali neprepoznati. Zakljuak. Faktori rizika od samoubistva kod vojnika nalaze se prvenstveno u strukturi linosti (emocionalno i socijalno nezrela linost) i njenom odnosu sa faktorima porodine i vojne sredine koji u sadejstvu sa aktuelnim ivotnim dogaajem imaju za posledicu izvrenje samoubistva. Program prevencije samoubistva vojnika VS treba da bude usmeren na prevenciju viestrukih faktora rizika od samoubistva. Kljune rei: kadar, vojni; samoubistvo; faktori rizika.

Abstract Background/Aim. Analyses of suicide risk factors enable to undertake appropriate preventive measures within the Suicide Prevention Program in Military Environment, which was fully applied in 2003 in the Serbian Army Forces. The aim of our study was to identify the most important suicide risk factors in soldiers within the period from 1998 to 2007. Methods. Analysis of suicide risk factors was carried out on the basis of data obtained by psychological suicide autopsy. The control group was matched with adapted soldiers by socio-demographic factors. A descriptive statistical analysis was used. Comparison of groups of soldiers was done by the t-test and Pearsons 2-test. Results. A total of 35 soldiers aged 2249 years (21.76 1.76 years on average) committed suicide within the period 19992007, the 2/3 within, and 1/3 out of a military compound. More than one half soldiers committed suicide after transferring to a different post. Soldiers who committed suicide had come from uncompleted, dysfunctional families (p < 0.05). In comparison with the adapted soldiers, in premilitary period they had more interpersonal problems with their comrades (p < 0.001) and problems with law (p < 0.05). During military service, alcohol consumption was less presented; they used to have fewer separation problems (p < 0.05) and to be rarely awarded (p < 0.001) in comparison with the adapted soldiers. A soldier who committed suicide was emotionally and socially immature persons. The commonest motives for suicide were: decreased capacity of adaptation to military service, actual psychic disturbance, emotional interruption, fear of environment judgment, actual family problems, but in the one fifth, motive stayed unrecognized. Conclusion. Suicide risk factors in soldiers are primary in their immature personality organization, its relation with family and military environment factors which, in coexistence with actual life accidents, result in suicide as a consequence. A suicide prevention program in Serbian Army Forces should be designed to prevent multiple suicide risk factors. Key words: military personnel; suicide; risk factors.

Correspondence to: Gordana Dedi, Gandijeva 100/44, 11070 Novi Beograd, Srbija, Tel.: +381 64 129 20 36.

Volumen 67, Broj 7

VOJNOSANITETSKI PREGLED

Strana 549

Uvod Suicid u vojnoj sredini je predmet izuavanja i praenja vie od 60 godina, najpre u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, kasnije u Vojsci Jugoslavije, odnosno u Vojsci Srbije i Crne Gore i moe se podeliti na tri perioda. Iskustva iz prvog perioda (od 1945. do 1998. godine) dobijena praenjem razliitih oblika neprilagoenog ponaanja vojnika, ukljuujui i suicid, inkorporisana su u metodologiju regrutacije i selekcije, to podrazumeva upuivanje u vojsku samo fiziki i psihiki zdravih i sposobnih regruta i njihovo dalje praenje u vojnoj sredini od strane primarnih mentalnohigijenskih timova (lekar garnizonske ambulante, trupni psiholog i stareina). Drugi period poinje 1998. godine kada u Odeljenju za mentalno zdravlje i vojnu psihologiju VMA poinje da se radi psiholoko-psihijatrijska autopsija svakog suicida pripadnika vojne sredine. Treu fazu karakterie uvoenje Programa prevencije suicida u vojnu sredinu 2003. godine, koji je usmeren na preduzimanje odgovarajuih preventivnih mera tokom regrutacije i selekcije kandidata za profesionalnu vojnu slubu i kolovanje, kao i u sistemu podrke vojne sredine, kada se uoe vojnospecifini faktori od samoubistva 1, 2. Suicidno ponaanje je rezultat postojanja vie razliitih faktora (konstelacija) koji postoje istovremeno i variraju od osobe do osobe. Faktor rizika od samoubistva je karakteristika varijabla koja poveava verovatnou razvoja negativnog ishoda suicidnog ponaanja. U faktore rizika od samoubistva spadaju godine ivota, pol, bioloka krizna razdoblja, zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci, razliite vrste stresa i kriznih stanja, depresija, organske bolesti infaustne prognoze, prethodni pokuaji samoubistva, direktne ili indirektne pretnje suicidom, suicid kod lanova porodice ili suicid u bliem socijalnom okruenju, stil ivota koji karakterie gubitak obaveza i smisla ivota, usamljenost, te pripadnost etnikim i supkulturnim grupama i dr. 35. Faktori rizika od samoubistva mogu se klasifikovati na distalne i proksimalne. Distalni faktori rizika od samoubistva predstavljaju osnovu na kojoj se gradi suicidno ponaanje. Predstavljaju prag koji poveava individualni rizik od pojave proksimalnih faktora rizika od samoubistva. Distalni faktori rizika od samoubistva nisu ogranieni samo na suicid, jer mogu proizvesti i druge nepovoljne fizike i mentalne probleme. Njihov odnos prema suicidu je fundamentalan, ali indirektan. Smatra se da su oni neophodni, ali ipak nedovoljni da bi se dogodio suicid. Proksimalni faktori rizika od samoubistva su, sa druge strane, mnogo vie vremenski povezani sa suicidnim dogaajem i mogu mu prethoditi. Tek kombinacijom monih distalnih faktora sa proksimalnim dogaajima i karakteristikama, mogu se stvoriti potrebni uslovi da se dogodi samoubistvo 5, 6. Poznavanje proksimalnih i distalnih faktora rizika od samoubistva ima znaaja u planiranju Programa prevencije suicida vojnika Vojske Srbije (VS), obzirom na strategiju delovanja i njen potencijalni efekat, to omoguuje da se napravi razlika u delovanju, zavisno od prirode ciljnih faktora rizika od samoubistva. S druge strane, kompleksna priroda suicida sugerie da je potrebno formulisati kompleksni plan aktivnosti koji je neophodan za prevenciju to daje moguDedi G i Pani M. Vojnosanit Pregl 2010; 67(7): 548557.

nost da se intervenie jo tokom regrutacije i eliminiu regruti za sluenje vojnog roka kada se uoe vojnospecifini faktori rizika od samoubistva 1, 2. Cilj naeg rada bio je identifikacija najznaajnijih faktora rizika od samoubistva kod vojnika VS. Metode U istraivanju smo koristili nalaze psiholokih autopsija suicida vojnika VS koji su u periodu od 1998. do 2007. godine izvrili samoubistvo. Nakon svakog samoubistva vojnika VS, ekspertni tim Odeljenja za mentalno zdravlje i vojnu psihologiju Vojnomedicinske akademije, u sastavu psihijatar i psiholog, 2 do 3 dana nakon izvrenog samoubistva odlazio je u jedinicu u kojoj je vojnik sluio vojni rok, a zatim i u njegovu porodicu, sa ciljem utvrivanja motiva koji su doveli do samoubistva. Takoe, koristili smo medicinsku i personalnu dokumentaciju o svakom vojniku koji je izvrio samoubistvo, kao i heteroanamnestike podatke dobijene od pretpostavljenih stareina i drugova iz jedinice, kao i od roditelja i lanova porodice. Kontrolnu grupu inilo je 35 sluajno odabranih vojnika VS koji su se nalazili na odsluenju vojnog roka u periodu 19982007. godine i nisu ispoljavali probleme u adaptaciji na vojnu sredinu. Vojnici obe grupe bili su ujednaeni po godinama ivota, obrazovanju, branom stanju i mestu ivljenja pre dolaska na odsluenje vojnog roka. Za istraivanje koriten je Upitnik suicida vojnika koji je konstruisan za potrebe naeg istraivanja. Upitnik se sastoji od 50 pitanja podeljenih u pet grupa: sociodemografski podaci, lina i porodina anamneza, adaptacija na vojnu sredinu, podaci o izvrenom samoubistvu. Za vojnike koji su izvrili samoubistvo upitnik je popunio ispitiva na osnovu podataka dobijenih iz nalaza psiholokopsihijatrijske autopsije suicida, dok su ispitanici kontrolne grupe sami popunjavali Upitnik. Obrada podataka izvrena je u statistikom paketu programa Statistical Package for the Social Science version 10 for age Windows (SPSS Inc.2000). Za statistiku obradu podataka koritena je deskriptivna statistika metoda: srednja vrednost (X), standardna devijacija (SD), frekvencije (f). Znaajnost razlika izmeu grupa ispitanika utvrena je t-testom i Pearsonovim 2-testom, za nivo znaajnosti p < 0,05. Rezultati U periodu od 1998. do 2007. godine 35 vojnika Vojske Srbije izvrilo je samoubistvo, od toga 20% vojnika martovske, 25,7% junske, 31,4% septembarske i 22,9% decembarske klase vojnika. Na slici 1 prikazana je uestalost suicida vojnika u periodu od 1998. do 2007. godine. U tabela 1 prikazane su sociodemografske karakteristike vojnika koji su izvrili samoubistvo u posmatranom periodu.

Strana 550
12 10 8 6 4 2 0 vojnik

VOJNOSANITETSKI PREGLED

Volumen 67, Broj 7

1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2 1 3 10 4 6 2 4 2 1

Sl. 1 Uestalost suicida kod vojnika Vojske Srbije u periodu od 1998. do 2007. godine

U tabeli 2 prikazani su podaci iz line i porodine anamneze vojnika. Prikazani su faktori porodine sredine, odnos prema iroj socijalnoj zajednici i zdravstvene smetnje suicidanata i vojnika kontrolne grupe pre odlaska na odsluenje vojnog roka. U posmatranoj grupi suicidanata, 28,6% odrastali su u nekompletnim porodicama i to 14,3% van roditeljskog doma. Vojnici koji su izvrili samoubistvo najee su bili drugoroeno dete u porodici, a 17,1% suicidanata bili su jedinci. Lo odnos sa ocem imalo je 37,1% suicidanata, a lo odnos sa
Tabela 1

Sociodemografske karakteristike vojnika Sociodemografske karakteristike Godine ivota Godine kolovanja suicidanti SD 21,76 1,76 10,29 3,13 kontrolna grupa SD 20,46 1,75 10,31 2,54 t-test p 0,819 0,162

Tabela 2 Faktori porodine sredine, odnos prema iroj socijalnoj sredini i zdravstveni problemi vojnika pre odlaska na odsluenje vojnog roka Faktori porodine sredine Mesto stanovanja porodice selo Struktura porodice (nekompletna) Odrastanje van roditeljskog doma Red roenja prvo dete drugo dete tree dete etvrto dete Lo odnos sa ocem Lo odnos sa majkom Svae izmeu roditelja Teka materijalna situacija u porodici Somatske bolesti roditelja Psihotina oboljenja bliskih roaka Alkoholizam oca Odnosi sa irom socijalnom sredinom Problemi uklapanja u drutvo vrnjaka Nikada nije ostvario emotivnu vezu Ponavljao u koli Problemi sa zakonom Privoenje Uslovno kanjavanje Pritvor (do 2 dana) Zdravstveni problemi Somatske bolesti Povreda glave u detinjstvu Konzumiranje alkohola Suicidanti n % 20 10 5 15 16 3 1 13 5 10 17 10 3 6 7 13 4 14 10 2 7 6 16 57,1 28,6 14,3 42,9 45,7 8,6 2,9 37,1 14,3 28,6 48,6 28,6 8,6 17,1 20,0 37,1 11,4 40,0 28,6 5,7 20,0 17,1 45,7 Kontrolna grupa n % 15 2 3 20 14 1 0 7 2 3 22 12 1 5 4 14 9 8 2 0 3 5 11 42,9 5,7 8,6 57,1 40,0 2,9 20,0 5,7 8,6 62,9 34,3 2,9 14,3 11,4 40,0 25,7 22,9 5,7 0 8,6 14,3 31,4 Pearsonov 2 test 1,034 6,437 2,848 p 0,596 0,011 0,416

2,520 1,429 4,629 1,447 0,265 1,061 0,108 54,133 3,660 2,362 2,386 6,437 2,059 1,867 0,108 1,507

0,112 0,232 0,031 0,229 0,607 0,303 0,743 0,001 0,056 0,124 0,122 0,011 0,151 0,172 0,743 0,220

Prosena starost vojnika koji su izvrili samoubistvo iznosila je 21,76 1,76 godine, od toga je najvie (42,9%) suicidanata bilo starosti 21 godinu ivota (prema Zakonu o Vojsci Srbije vojnici se pozivaju na sluenje vojnog roka u godini kada navravaju 21 godinu ivota). Vojnici koji su izvrili samoubistvo imali su proseno 10,29 3,13 godina kole. Najvie suicidanata imalo je zavrenu srednju kolu (45,7%), zatim osnovnu kolu (34,3%), a najmanje viu kolu ili fakultet (20,0%). Vie od polovine suicidanata (57,1%) ivelo je na selu pre dolaska u vojsku. Nijedan suicidant nije bio oenjen.

majkom 14,3% suicidanata. Svae meu roditeljima bile su prisutne kod 28,6% suicidanata. Priblino polovina suicidanata (48,6%) ivela je u tekoj materijalnoj situaciji u porodici, pre dolaska na odsluenje vojnog roka. Kod 28,6% suicidanata bio je oboleo lan porodice, a kod etvrtine (25,7%) dogodio se smrtni sluaj bliskog lana porodice u detinjstvu. Psihotina oboljenja bliskih roaka bila su prisutna kod 8,6% suicidanata, 17,1% suicidanata imalo je oca alkoholiara, a 11,4% bliskog lana porodice koji je izvrio samoubistvo.
Dedi G i Pani M. Vojnosanit Pregl 2010; 67(7): 548557.

Volumen 67, Broj 7

VOJNOSANITETSKI PREGLED

Strana 551

U odnosu na vojnike kontrolne grupe, vojnici koji su izvrili samoubistvo pokazali su visoko statistiki znaajne razlike u strukturi porodice i svae meu roditeljima (p < 0,05). Probleme uspostavljanja interpersonalnih odnosa sa vrnjacima imala je petina suicidanata, to daje statistiki znaajnu razliku u odnosu na kontrolnu grupu vojnika (p < 0,001). Vie od treine (37,1%) suicidanata i vojnika kontrolne grupe nikada nisu imali devojku. U koli je ponavljalo 11,4% suicidanata. Probleme sa zakonom imalo je 40,0% suicidanata koji su privoeni zbog tue ili krae, uslovno je kanjeno 28,6% suicidanata, a u pritvoru (do 2 dana) bilo je 5,7% suicidanata. Statistiki znaajna razlika izmeu suicidanata i vojnika kontrolne grupe postojala je u uslovnom kanjavanju (p < 0,05). Pre odlaska na odsluenje vojnog roka 20,0% suicidanata je bolovalo od razliitih somatskih bolesti. Povredu glave u detinjstvu imalo je 17,1% suicidanata. Pre vojske skoro polovina suicidanata (45,7%) konzumirala je alkohol. Izmeu grupa vojnika nisu uoene statistiki znaajne razlike u posmatranim varijablama. U tabeli 3 prikazana je adaptacija na vojnu sredinu suicidanata i vojnika kontrolne grupe.

Na slici 2 prikazan je nain izvrenja samoubistava vojnika u periodu od 1998. do 2007. godine. Vojnici su najee izvravali samoubistvo vatrenim orujem (65,7%), ree veanjem (22,9%) i skakanjem sa visine (8,6%), najree bacanjem pod voz (2,9%).

Sl. 2 Nain izvrenja samoubistva kod vojnika Vojske Srbije u periodu od 1998. do 2007. godine

U tabeli 4 prikazane su karakteristike izvrenog samoubistva. Oko 2/3 suicidanata (62,9%) izvrilo je samoubistvo u krugu kasarne, a treina van kasarne (37,1%). Najee, samoubistvo je izvreno izmeu 36. meseca sluenja vojnog roka, a zatim u prva tri meseca i izmeu 612.
Tabela 3

Adapatacija vojnika na vojnu sredinu Oblici neprilagoenog ponaanja Problemi sa spavanjem Problemi sa apetitom Konzumiranje alkohola u vojsci Samovoljno naputanje jedinice Procena uspenosti sluenja vojnog roka objektivna nagraivanje subjektivna tekoe u adaptaciji na vojnu sredinu tekoe zbog odvajanja od kue Suicidanti n % 8 22,9 5 14,3 5 14,3 3 8,6 13 11 3 37,1 31,4 8,6 Kontrolna grupa n % 8 22,9 8 22,9 13 37,1 4 11,4 32 14 11 91,4 20,0 31,4 Pearsonov 2 test 0,000 0,850 4,786 0,159 22,462 1,197 5,714 p 1,000 0,356 0,029 0,690 0,001 0,274 0,017

Probleme sa apetitom ispoljavalo je 14,3% suicidanata, a 8,6% suicidanata samovoljno je napustilo jedinicu, to je manje u odnosu na vojnike kontrolne grupe. Probleme sa spavanjem imalo je 22,9% suicidanata, kao i vojnika kontrolne grupe. Alkohol je konzumiralo 14,3% suicidanata, 2,5 puta manje u odnosu na vojnike kontrolne grupe, to daje statistiki znaajnu razliku meu grupama u konzumiranju alkohola u vojsci (p < 0,05), Tekoe u adaptaciji na vojnu sredinu, po sopstvenoj proceni, imalo je 31,4% suicidanata. Za vreme sluenja vojnog roka 8,6% suicidanata nikada se nisu odvajali od kue pre odlaska na odsluenje vojnog roka, to je skoro 4 puta manje u odnosu na vojnike kontrolne grupe i ini statistiki znaajnu razliku meu grupama vojnika (p < 0,05). Od ukupnog broja suicidanata 37,1% bilo je nagraeno, to je trostruko manje u odnosu na vojnike kontrolne grupe i ini visoko statistiki znaajnu razliku meu grupama u nagraivanju u vojsci (p < 0,001).
Dedi G i Pani M. Vojnosanit Pregl 2010; 67(7): 548557.

meseci sluenja vojnog roka, a najree izmeu 912. meseca sluenja vojnog roka. Najee, samoubistvo je izvreno u decembru (17,1%), januaru i junu (14,3%), a najree u maju (2,9%) i julu (5,7%). Najee doba dana izvrenja samoubistva bilo je izmeu ponoi i 6 sati ujutro (37,1%). U prva tri dana nakon povratka sa redovnog odsustva izvreno je 11,5% samoubistava i to petina prvog, a 14,3% poslednjeg dana straarske dunosti. Povezanost datuma izvrenja samoubistva sa znaajnim ivotnim dogaajima bila je prisutna kod 17,1% suicidanata. Najea lokalizacija ulazne rane od metka bila je predeo glave (48,6%). Presuicidni sindrom bio je prisutan kod vie od polovine suicidanata (54,3%), a tzv. minimalne zdravstvene smetnje kod 42,9% suicidanata, dok je oprotajno pismo ostavilo 14,3% vojnika koji su izvrili samoubistvo.

Strana 552

VOJNOSANITETSKI PREGLED Karakteristike izvrenog samoubistva

Volumen 67, Broj 7 Tabela 4

Karakteristike izvrenog samoubistva Mesto izvrenja samoubistva kasarna van kasarne Duina sluenja vojnog roka u vreme izvrenog samoubistva (meseci) 1 2 3 4 5 6 7 8 10 12 Mesec izvrenog samoubistva decembar januar, juni septembar februar, april, avgust, oktobar juli maj Vreme izvrenog samoubistva 0 do 6 asova 6 do 12 12 do 18 18 do 24 Vreme od povratka sa redovnog odsustva do izvrenog samoubistva do 3 dana Dan strae 1. 2. 3, 4, 5, 6. 7. Povezanost datuma samoubistva sa znaajnim ivotnim dogaajem Lokalizacija ulazne rane od metka glava Pisutan presuicidni sindrom Minimalne zdravstvene smetnje Ostavljeno oprotajno pismo Motiv samoubistva iscrpljenost adaptacionih kapaciteta za sluenje vojnog roka akutne psihike smetnje prekid emotivne veze strah od osude okoline aktuelni porodini problemi (svae i sl) nejasni motivi

n 22 13 3 4 1 10 6 2 4 2 1 2 6 5 4 3 2 1 13 8 7 7 4 5 0 1 5 6 17 19 15 5 10 5 6 4 2 8

% 62,9 37,1 8.6 11.4 2.9 28.6 17,1 5.7 11,5 5,7 2,9 5,7 17,1 14,3 11,4 8,6 5,7 2,9 37,1 22,9 20,0 20,0 11,4 20,0 0,0 2,9 14,3 17,1 48,6 54,3 42,9 14,3 40,0 20,0 17,1 11,4 5,7 22,9

Najei motivi za izvrenje samoubistva kod vojnika bili su: iscrpljenost adaptacionih kapaciteta za sluenje vojnog roka (40%), akutne psihike smetnje (20%), prekid emotivne veze (17,1%), strah od osude okoline (11,4%), aktuelni porodini problem (5,7%), a kod 22,9% motivi su ostali neprepoznati. Diskusija Stopa suicida u Vojsci Srbije za period do 1998. godine iznosila je 16 na 100 000, a od 2003. godine, nakon uvoenja Programa prevencije suicida u Vojsci Srbije, iznosi 13 na 100 000 1. Istraivanja u stranim armijama pokazuju da je stopa suicida u vojnoj sredini do 20% nia nego u civilnoj mukoj

populaciji 612. Istovremeno, Amerika armija belei trend poveanja stope suicida zadnje etiri godine 13, 14. Poreenjem stope suicida u Vojsci Srbije u periodu od 1998. do 2007. godine sa stopom suicida muke populacije Beograda, na osnovu podataka Instituta za informatiku i statistiku u Beogradu koji se za period od 1997. do 2004. godine kretao od 9,1 (2004. godine) do 19,7 (2000. godine), uoene razlike mogu se objasniti razlikom u starosnim skupinama suicidanata, koja u civilnoj populaciji obuhvata sve uzraste muke populacije, dok u vojnoj samo mukarce uzrasta od 20 do 49 godina (vojnici i profesionalna vojna lica) 1517. S obzirom na to da je suicid u vojnoj sredini redak dogaaj, te da je veoma teko prikazati statistike podatke retkih dogaaja, u naem radu istraivanje suicida vojnika prikazujemo kao apsolutne brojeve.
Dedi G i Pani M. Vojnosanit Pregl 2010; 67(7): 548557.

Volumen 67, Broj 7

VOJNOSANITETSKI PREGLED

Strana 553

U periodu od 1998. do 2007. godine, godinje 110 vojnika izvrilo je samoubistvo. Najvei broj samoubistava izvren je 2001. godine, godinu dana nakon transformacije drave i vojske i poetka socijalnoekonomskih promena. Uoen je pad u apsolutnom broju samoubistava kod vojnika za vreme NATO bombardovanja 1999. godine, to je u saglasnosti sa nalazima dobijenim i u drugim dravama zahvaenih ratom, dok je blagi porast broja samoubistava zabeleen nakon tog perioda 2. Naglaavamo da 2003. godine, nakon uvoenja Programa prevencije suicida u Vojsci Srbije, dolazi do naglog pada apsolutnog broja samoubistava kod vojnika, kao i do tendencije snienja broja samoubistava vojnika u prva tri meseca sluenja vojnog roka. Nii broj samoubistava kod vojnika u vojnoj sredini, u odnosu na optu populaciju kao i snien broj samoubistava u periodu adaptacije na vojnu sredinu u prva tri meseca sluenja vojnog roka mogao bi biti rezultat primene mera koje su se odnosile na organizaciju mentalnohigijenske slube i propisivanje metoda i metodologije koje se sprovode pri regrutaciji u toku selekcije i popune jedinica fiziki i psihiki zdravim vojnicima, kao i u samoj vojnoj sredini praenjem adaptacije vojnika i ouvanjem njihovog psihikog zdravlja. Oko 2/3 vojnika izvrilo je samoubistvo u krugu kasarne. Najei nain izvrenja samoubistva vojnika u kasarni bio je vatrenim orujem (pukom), za vreme obavljanja straarske dunosti, to je takoe u skladu sa istraivanjima u stranim armijama 18. Skoro polovina samoubistava izvrena je pucanjem u glavu. Vie od 10% vojnika izvrilo je samoubistvo tokom prva tri dana od povratka sa redovnog odsustva i preuzimanja straarske dunosti, i to najee prvog, a zatim poslednjeg dana obavljanja straarske dunosti. Ovako dobijen nalaz moe se objasniti problemom adaptacije vojnika na vojnu sredinu nakon povratka sa odsustva, s obzirom na razliku u nainu ivota u civilnoj i vojnoj sredini, to je jo vie potencirano neposrednim upuivanjem na straarsku dunost, esto ve prvog dana po povratku sa odsustva u jedinicu. Oko 1/3 samoubistava izvrena je van kruga kasarne, a najei nain bio je veanjem. Samoubistvu esto je prethodilo samovoljno produenje odsustva, to ukazuje na iscrpljene kapacitete za prilagoavanje, smanjenu motivaciju za povratak u vojni kolektiv, uz vrlo esto prisutan negativan stav vojnika prema sluenju vojnog roka. S obzirom na to da je samoubistvo vojnika analizirano u 10-godinjem periodu, kada su vojnici sluili vojni rok 12 meseci, odnosno 9, a od 2005. godine 6 meseci, distribuciju suicida po mesecima, treba uzeti sa rezervom, poto je prikazana za celu grupu suicidanata ije je trajanje vojnog roka bilo razliite duine. Meutim, ono to je zajedniko za sve vojnike, bez obzira na duinu sluenja vojnog roka, jeste da je vie od polovine izvrilo samoubistvo nakon zavrene vojnike obuke, u prekomandi, to prate problemi adaptacije na novu sredinu. Postoje dva pika u odnosu na mesec izvrenja samoubistva, zimski, decembar-januar, kada je treina vojnika izvrila samoubistvo, i drugi tzv. letnji, jul-avgustseptembar, kada je vie od etvrtine vojnika izvrilo samoubistvo, to bi se moglo objasniti uticajem klimatskih faktora
Dedi G i Pani M. Vojnosanit Pregl 2010; 67(7): 548557.

(visoke i niske spoljne temperature) na izvrenje samoubistva, to je u skladu sa istraivanjima drugih autora 19, 20. Najee samoubistvo izvrava se u vremenu od ponoi do jutra. Kod estine suicidanata datum izvrenja povazan je sa znaajnim ivotnim dogaajem: 11 dana pre enidbe, 6 dana nakon svog roendana, na roendan svoje devojke, dan uoi sestrinog roendana. Kod jednog suicidanta nailazi se na simboliku broja 7 (roen 7. dana u mesecu, 7. doao u jedinicu, 7. otiao na kuno odsustvo, 7. izvrio samoubistvo). Motive za izvrenje samoubistva moemo posmatrati u smeru integracije vie faktora rizika od samoubistva, klasifikovanih kao distalne i proksimalne. Faktori porodine sredine, faktori vojne sredine kao i karakteristike linosti vojnika ine tzv. distalne faktore rizika od samoubistva i predstavljaju osnovu na kojoj se gradi suicidno ponaanje. Najznaajniji distalni faktori rizika od samoubistva vojnika su nekompletna i disfunkcionalna porodica, problem uklapanja u drutvo vrnjaka i kanjavanje zbog tue i krae pre dolaska na odsluenje vojnog roka. Posmatrajui faktore porodine sredine uoava se da su vojnici koji su izvrili samoubistvo znaajno ee nego vojnici kontrolne grupe poticali iz nekompletnih, disfunkcionalnih porodica koje karakteriu problematini interpersonalni odnosi, kako roditelja meu sobom, tako i vojnika sa majkom ili ocem. Iskustva iz razvojnog perioda, posebno ona koja se odnose na emocionalnu nestabilnost, nesigurnu ili haotinu privrenost u detinjstvu, kao posledica odnosa sa majkom koja je izbegavajua u procesu mentalizacije, uz odsustvo modela identifikacije i formiranja sistema vrednosti u ivotu i radnih navika, bitni su prediktori naina reavanja problema i reagovanja u ivotno tekim situacijama, to ima znaaja i kod izvrenja samoubistva 2123. Vie od etvrtine vojnika koji su izvrili samoubistvo navodili su smrtni sluaj oca ili majke koji se dogodio 45 godina pre njihovog odlaska na odsluenje vojnog roka, odnosno nakon njihove 15. godine ivota. U svim sluajevima, smrt oca ili majke bila je posle krae i teke bolesti (najee karcinom plua), kod jednog vojnika bio je izvren homicid majke, dok je jednom vojniku iznenada, nakon njegovog povratka sa redovnog odsustva, umro deda za kojeg je bio veoma vezan. Gubici bliskih osoba u detinjstvu, kao i nedavni aktuelni gubici voljenih osoba predstavljaju veoma znaajnu predispoziciju za pokuaj ili izvrenje samoubistva, posebno jer su bili neoekivani i iznenadni, to je vojniku koji je izvrio samoubistvo davalo predstavu o labavoj granici, tankoj niti koja postoji izmeu ivota i smrti i preko koje se moe veoma lako prei 24. Pozitivan psihijatrijski hereditet bio je prisutan kod treine vojnika koji su izvrili samoubistvo i odnosio se na samoubistva bliskih roaka, psihotine poremeaje roditelja ili najbliih roaka, ukljuujui i alkoholizam oca. To sve ini faktore rizika od samoubistva kod adolescenata, to potvruju i druga istraivanja 35, 12. Vie od etvrtine suicidanata bili su uslovno kanjavani zbog krae i tue pre dolaska na odsluenje vojnog roka, dok je neto manje od etvrtine suicidanata, takoe, kanjavano zbog disciplinskih prestupa i tokom sluenja vojnog roka, to ukazuje na kontinuitet sociopatskih obrazaca ponaanja.

Strana 554

VOJNOSANITETSKI PREGLED

Volumen 67, Broj 7

Posmatrajui faktore vojne sredine uoava se da je vojnik koji je izvrio samoubistvo manifestovao hiperadaptirano ponaanje u vojnoj sredini, s obzirom na to da su problemi sa apetitom, samovoljno udaljavanje iz jedinice, kao i konzumiranje alkohola tokom sluenja vojnog roka manje izraeni u odnosu na dobro adaptirane vojnike kontrolne grupe, dok su problemi sa spavanjem podjednako bili prisutni i kod suicidanata i kod vojnika kontrolne grupe. Takoe, vojnici koji su izvrili samoubistvo ee su se odvajali od kue pre dolaska na odsluenje vojnog roka nego vojnici kontrolne grupe to pokazuje da su suicidanti ispoljavali manje separacione probleme nego vojnici kontrolne grupe. Vojnika koji je izvrio samoubistvo, drugovi iz jedinice najee su opisivali kao osobu prijatne naravi, dobroudnog, simpatinog, nasmejanog, uvek spremnog da pomogne u svakoj situaciji. U vojnom kolektivu bio je utljiv, tih, neupadljiv, povuen, slabo je razgovarao, ni sa kim nije dolazio u konflikt. Sa drugovima je lako ostvarivao kontakt, ali povran, bez produbljivanja odnosa, dok svoja intimna oseanja nije nikome poveravao. Ostavljao je utisak osobe bez znaajnih tekoa u ivotu, a prisustvo problema maskirao je humorom. Bio je primeran vojnik, nikada nije odbijao zadatak, savesno je i na vreme izvravao sve postavljene zadatke i time se dodatno iscrpljivao. Meutim, svega treina je pohvaljivana i nagraivana za obavljanje vojnikih dunosti (straa, gaanje), to je znaajno (tri puta) manje u odnosu na vojnike kontrolne grupe, to ukazuje na nesklad izmeu angaovanja suicidanata i objektivne procene njihove efikasnosti. Vojnik koji je izvrio samoubistvo delovao je kao osoba koja nikada na sebe ruku ne bi podigla, tako da su svi bili iznenaeni veu, uz veoma est komentar drugova i stareina da je on poslednja osoba koja bi to uinila. Vojnik koji je izvrio samoubistvo bio je starosti 21 godine, neoenjen, sa zavrenom srednjom kolom, najee tehnike struke i poticao je iz seoske sredine. Vojnika koji je izvrio samoubistvo najee su karakterisale crte socijalno i emocionalno nezrele linosti, koje su tipine za adolescentni period u kome se nalazi vojnik za vreme sluenja vojnog roka, i u izvesnoj meri doprinose inu samoubistva. Mogu biti udruene sa slabijim obrazovanjem, skromnijim intelektualnim nivoom, uz slabije ego potencijale, inferiornost, nisko samopotovanje, to oteava adaptacione sposobnosti u uslovima pojaanih zahteva spoljne sredine kao to je vojna. Takoe, u okviru strukture linosti suicidanta nalazimo i introvertne obrasce ponaanja koje karakterie socijalna izolovanost i povlaenje i problemi uspostavljanja interpersonalnih odnosa sa drugovima u vojnom kolektivu. Pri tome, 80% suicidanata imalo je samo dva prijatelja pre dolaska na odsluenje vojnog roka, to ukazuje da su imali probleme uklapanja u drutvo vrnjaka i pre dolaska na odsluenje vojnog roka. Znaajnu ulogu u izvrenju samoubistva imaju i vojnospecifini faktori: dostupnost i pristup oruju tokom obavljanja straarske dunosti na izdvojenom objektu, usamljenost na strai, psihofiziki zamor, izostajanje socijalnopsiholoke podrke (ne postoji trupni psiholog u jedinici), koji su superponirani na vulnerabilnu strukturu linosti vojnika 25. Ni u

jednom sluaju samoubistvo vojnika u naem istraivanju nije bilo direktne odgovornosti vojne organizacije. Iako je prisustvo distalnih faktora rizika od samoubistva neophodno za izvrenje samoubistva, ukoliko postoje izolovano, oni su nedovoljni da bi se izvrilo samoubistvo. Tek prisustvo proksimalnih faktora rizika od samoubistva koji su vremenski povezani sa suicidnim dogaajem i koji mu mogu prethoditi, dovode do pojave suicidnog ponaanja. Proksimalni faktori suicidnog rizika predstavljaju iznenadne i neoekivane promene ivotne situacije koja je bila doivljena kao stabilna ili pak narcistika trauma i gubitak koji se ne moe prebroditi kao alost i vodi u reaktivno depresivno stanje ili ok. Procena pretnje prua vojniku odgovor da li je promena koja se zbiva relevantna za njega i njegovu dobrobit, emu daje odreenu subjektivnu interpretaciju. Svojom iznenadnou ili intenzitetom, ivotni dogaaji u trenutku odigravanja dovode do stanja nesklada izmeu organizma i spoljanje sredine i stavljaju na probu adaptacione mogunosti individue. Ukoliko vojnik u krizi procenjuje da moe uspeno da kontrolie ivotni dogaaj, tada bira mehanizme prevladavanja koji kod njega jaaju uverenje da se dogaaj moe kontrolisati. Meutim, ukoliko bira manje adaptivne mehanizme prevladavanja koji su neuspeni, situacija se procenjuje kao kriza. U najteem sluaju, neposredni stresogeni agens dovodi do sloma adaptacionih odbrambenih mehanizama sa suicidnim ishodom. Najei ivotni dogaaji koji su prethodili izvrenju samoubistva bili su iscrpljenost adaptacionih kapaciteta za sluenje vojnog roka, akutne psihike smetnje, prekid emotivne veze, strah od osude okoline (roditelja i prijatelja), aktuelni porodini problem, a u petini samoubistava, motivi su ostali nejasni. Iscrpljenost adaptacionih kapaciteta za sluenje vojnog roka bila je prisutna kod 40% vojnika koji su izvrili suicid. Zbog prevelikih zahteva porodice koja gratifikuje sluenje vojnog roka kao deo porodine tradicije, dolazi do emocionalne istroenosti koja je posledica manifestacije hiperadaptiranog ponaanja vojnika u vojnoj sredini za ta on realno nema kapaciteta da mu odgovori. Slom adaptacionih kapaciteta, s jedne strane, posledica je prevelikih optereenja u jedinici, posebno nakon velikih fizikih napora (teren) gde ovi vojnici redovno pokazuju izuzetne rezultate u gaanju i za ta su nagraivani od strane pretpostavljenih stareina, a, s druge strane, rezultat je sve veeg slabljenja, ve uveliko istroenih kapaciteta za adaptaciju. U prilog navedenog idu karakteristike tzv. anominog suicida kada kod vojnika nastaje pad ivotnih dinamizama i iscrpljenost psihofizikih resursa, te vojnik pod uticajem individualnopsiholokih i socijalnih inilaca gubi smisao ivljenja, i izvrava samoubistvo. Prekid emotivne veze motiv je za samoubistvo kod oko 20% vojnika. Vojnici koji su iskusili traumu odvajanja u detinjstvu, osetljivi su na bilo koji oblik naputanja, posebno u situaciji kada su realno odbaeni od osobe sa kojom su u emotivnoj vezi. U nemogunosti da prevlada separaciju, destruktivne elje usmerene ka internalizovanom objektu vojnik usmerava ka sebi, tretirajui sebe kao objekat i usmeravajui neprijateljstvo ka sebi, to rezultira samoubistvom 26.
Dedi G i Pani M. Vojnosanit Pregl 2010; 67(7): 548557.

Volumen 67, Broj 7

VOJNOSANITETSKI PREGLED

Strana 555

Strah od osude drugih znaajan je provocirajui faktor za samoubistvo, jer kod vie od 10% suicidanata postojala je pretnja drugova da e obelodaniti istinu stareinama, kada su saznali da ih on potkrada u kasarni. Slino, i slika o sebi bi bila sruena kada bi roditelji saznali da je vojnik ponovo poeo da konzumira heroin na odsustvu. Iz straha od osude zbog obelodanjivanja istine koja bi dovela do njihovog ponienja i srama, na kojoj je poivalo vojnikovo socijalno funkcionisanje, vojnik je izabrao samoubistvo kao izlaz iz situacije. Porodini problemi kao neposredni motivi za samoubistvo, imaju hronian tok, najee potiu jo iz perioda pre odlaska na odsluenje vojnog roka, ali se aktuelizuju za vreme sluenje vojnog roka i vezani su za aktuelni sukob sa ocem alkoholiarom, aktuelne svae meu roditeljima, materijalne probleme u porodici. Vie od petine samoubistava izvrena su zbog nejasnih motiva. Nejasni motivi postoje kod impulsivnog suicida, kao posledica trenutne odluke i manifestovanog acting out ponaanja. Prisutna emocionalna nestabilnost, uz dominantni mehanizam odbrane potiskivanja, koja u situaciji iscrpljenja moe imati za posledicu neadekvatno razreavanje konfliktne situacije, u okviru ponaanja acting out dovodi do samoubistva. Impulsivno ponaanje moe se ispoljiti protestno, teatralno, ponekad i u prisustvu drugih vojnika. Ne iskljuuje se ni zades, odnosno da je samoubistvo izvreno akcidentalno, provocirano nesmotrenim reakcijama vojnika za vreme obavljanja straarske dunosti. Iako je pre upuivanja na odsluenje vojnog roka svaki vojnik pri regrutnom pregledu pregledan i ocenjen kao sposoban za vojnu slubu, kao i da tokom sluenja vojnog roka ni kod jednog vojnika nije bilo uoeno psihopatoloko ponaanje niti poremeaj koji se razvio tokom sluenja vojnog roka, a da su bili neprepoznati od strane vojne organizacije i medicinske slube, ne treba iskljuiti mogunost da su se mentalni poremeaji ispoljili tek u momentu odluke za samoubistvo. U prilog navedenog idu i istraivanja koja pokazuju da se 2030% mladih ljudi ubija u prodromalnoj fazi prve psihotine epizode, odnosno pre postavljanja psihijatrijske dijagnoze, odnosno u vreme ispoljavanje prve psihotine epizode koja je ostala neprepoznata 5. Nesposobnost vojnika da se suoe sa aktuelno nastalim problemima i da ih uspeno ree manifestuju se kao emocionalni poremeaj, uglavnom hipersenzitivnost na egzogene stimuluse, anksioznost, promene ponaanja i raspoloenja, depresivnost koju prate oseanja bespomonosti (vojnik se predaje jer vie nema spoljnih izvora emocionalne podrke i gratifikacije), a zatim oseanje beznadenosti (vojnik se osea lino odgovornim za sve to ga snalazi i smatra da nije zasluio pomo drugih), to predstavlja uvod u presuicidnu psihopatoloku dinamiku. Pod uticajem individualno-psiholokih i socijalnih inilaca, kada vojnik gubi smisao ivljenja, uz pad ivotnih dinamizama i iscrpljenosti ivotnih resursa za adaptacijom, dolazi do gubitka poverenja u mogunost da se prevaziu tekoe, to dovodi do pogrene procene situacije i okruenja koje ukljuuju i pokuaj samoubistva 26, 27. Kao odgovor na pretnje iz spoljanje sredine, vojnik u krizi ispoljava psihike, somatske i bihejvioralne simptome.
Dedi G i Pani M. Vojnosanit Pregl 2010; 67(7): 548557.

Dominantni simptom je anksioznost, koja se odnosi na preedipanalni strah. Ka progresiji suicida vodi eskalacija nemogunosti podnoenja bolnih oseanja koje vojnik vie ne moe da tolerie, percepcija bespomonosti, evolucija beznadenosti kao sekundarnog afekta, poveanje fantazija o suicidu kao nainu izbavljenja. Kada nagoni ivota ne nalaze sebi dovoljno spoljanjeg i unutranjeg prostora za ispoljavanje, zadovoljavanje i potvrivanje, okreu se protiv sebe. Proces napada na sebe moe dovesti do pojaanja anksioznosti koji vojnik ne mora da saopti nikome u svojoj okolini. Preplavljujuu anksioznost i depresivnost vojnik u krizi teko podnosi, te ima elju da pobegne iz nepodnoljive situacije, kada sa ciljem smanjenja napetosti razmiljanja o nainu izvrenja samoubistva ili u stanju disocijativnog miljenja gubi kontrolu nad svojim ponaanjem. Kada se vojnik izgubi u lavirintu svoje unutranje i spoljanje realnosti, samoubistvo vidi kao jedini izlaz. Preduzima sve mere opreza da ne bi bio otkriven, a samoubistvo planira paljivo kako bi eliminisao i najmanju mogunost za bilo iju intervenciju. Glavne fenomenoloke karakteristike su konceptualizovane u presuicidni sindrom: oseaj progresivne stenjenosti zbog snienja motivacije, interesa i aktivnosti, s objekata pomerena i na samog sebe usmerena autoagresija, te esto i konkretno matanje o samoubistvu 26. Suicidne fantazije javljaju se na idealizovan nain, suicidni vojnici planiraju i razmiljaju o smrti, tako da to postaje njihov tajni nain ivljenja dok se konano njihovi planovi i ne ostvare. Presuicidni sindrom bio je prisutan kod vie od polovine vojnika koji su izvrili samoubistvo, ali retrogradnom analizom shvaeno je da on naalost nije bio na vreme prepoznat. Kao najupadljivije bihejvioralne reakcije koje je registrovala okolina bili su usamljivanje i izolacija. Naalost, sve ove promene u ponaanju vojnika, stareine i drugovi, odnosno lanovi porodice nisu prepoznali kao mogunost da se moe intervenisati, te da se pravovremeno upute psihijatru na pregled i time sprei samoubistvo koje su kasnije izvrili. U periodu do 30 dana koji je prethodio samoubistvu, lekaru garnizonskih ambulanti obratilo se vie od 40% vojnika koji su izvrili suicid. Radilo se o razliitim somatskim smetnjama (prehlada, subfebrilna temperatura, gljivino oboljenje nogu, ulj na nozi od izama i sl). Ove bolesti razlikuju se od somatskih bolesti od kojih su bolovali pre dolaska na odsluenje vojnog roka (pneumonija, varices cruris et femoris, srane smetnje i sl.), kao i od psihikih smetnji (neurotska reakcija), a jedan vojnik je redovno koristio sedative. Obraanje lekarima opte prakse u garnizonskim ambulantama pre izvrenja samoubistva ukazuje na apel vojnika koji su u krizi i trae pomo, ispoljavajui simptome somatskih, tzv. malih oboljenja iza kojih se krije psihiko oboljenje, depresivno raspoloenje (larvirana, maskirana depresija). S obzirom na to da su lekari opte prakse u garnizonskim ambulantama u kontaktu sa vojnicima, oni su i u prilici da prepoznaju simptome presuicidnog sindroma. To ukazuje na potrebu da se lekari opte prakse ukljue u programe kontinuirane medicinske edukacije (KME), sa ciljem sticanja znanja iz oblasti ranog prepoznavanja simptoma presuicidnog sindroma i pomoi vojniku u krizi, to je u skladu sa programom prevencije samoubistva u svetu 4, 28.

Strana 556

VOJNOSANITETSKI PREGLED

Volumen 67, Broj 7

Jedan od naina da se shvate motivi vojnika za pokuaj samoubistva predstavljaju oprotajne poruke. Vojnici ih piu kao pisma, ali i kao SMS (Short Message Service) poruke koje upuuju preko mobilnog telefona. I ritualno opratanje u vidu poklanjanja linih stvari (sata, pribora za brijanje, vraanje dugova) moe imati karakter oprotajne poruke. Uprkos mnogobrojnim ogranienjima, oprotajno pismo predstavlja nain da se otkrije sadraj miljenja vojnika u trenutku kada je pokuao samoubistvo. U oprotajnim porukama sreu se direktne, verbalne poruke vojnika koje nedvosmisleno ukazuju na razlog zbog kojeg je odluio da izvri samoubistvo: Ovako je moralo biti. elim trubae na sahrani..., dok se ree sreu indirektne poruke u kojima ispoljavaju ambivalenciju prema suicidnom pokuaju, ili nedostatak kapaciteta da nastave dalje: Pukao sam, ne mogu vie.... Vojnik koji namerava da izvri samoubistvo roditeljima ili devojci upuuje oprotajnu poruku punu emocija u kojoj optuuje sebe, manje druge osobe. U poruci nailazi se na sadraj u kojem vojnik govori o nepodnoljivom psihikom bolu, oseanju beznadenosti, frustraciji, iscrpljenosti i ambivalenciji. U posmatranoj grupi vojnika koji su izvrili samoubistvo nismo naili na oprotajne poruke u kojima narcistiki ozlojeeni vojnici alju negativne poruke poznanicima, optuujui ih za svoje samoubistvo 29. U prevenciji samoubistva vojnika, neposredne stareine imaju centralnu ulogu u radu primarnog mentalnohigijenskog tima. Svaka promena u ponaanju i izgledu vojnika zahteva neposredan razgovor stareine sa vojnikom u krizi. Posebno je vano da stareina reaguje na uoene promene u ponaanju vojnika (usamljivanje, neraspoloenje, potitenost, uznemirenost, povlaenje u sebe, utljivost, izdvajanje iz kolektiva, odbijanje hrane, poremeaj sna, prekomerno puenje cigareta i konzumiranje kafe ili alkoholnog pia, oteano prilagoavanje u vojniki kolektiv), kao i na promene u spoljanjem izgledu vojnika (zanemarivanje spoljanjeg izgleda, gubitak telesne teine, promene u izrazu lica, dranju tela i sl), u smanjenoj efikasnosti vojnika, kao i na samopovreivanje (tetoviranje i samopovreivanje po rukama pre vojske) koje predstavlja znaajan faktor rizika od samoubistva u adolescenciji 30. Veoma je vano obratiti panju na verbalne izjave vojnika, suicidne najave pretnja samoubistvom, nejasno ili otvoreno prianje o namerama, traenje pomoi, demonstrativna ili apelna povreivanja i sl. Kada stareina identifikuje vojnika sa problemom, potrebno je da ukljui trupnog psihologa koji e mu u jedinici pruiti psiholoku pomo u krizi. Ako ova pomo ostane bez efekta, trupni lekar takvog vojnika upuuje s pratiocem sekundarnom mentalnohigijenskom timu (psihijatar i kliniki psiholog). Stareina, po potrebi, moe da zatrai i pomo roditelja, kada neposrednim kontaktom nije dolo do razreenja kon-

flikta. Veliku pomo u praenju ponaanja vojnika u jedinici mogu pruiti i sami vojnici koji mogu ukazati stareini na neprilagoeno ponaanje svog druga. Zapaanja i informacije od drugova vojnika dragocene su za stareinu, koji treba da registruju i prijavljuju pretpostavljenom stareini nepravilnosti i odstupanje od uobiajenog ponaanja svojih drugova koja mogu izazvati vanredne dogaaje. Na osnovu naih iskustava praenja samoubistva vojnika i utvrenih faktora rizika od samoubistva, neke od mera prevencije ukljuene su u Program prevencije suicida Vojske Srbije: obavezan pratilac pri upuivanju vojnika na pregled psihijatru, zabrana korienja mobilnih telefona za vreme obavljanja straarske dunosti, neupuivanje vojnika na straarsku dunost odmah po povratku sa odsustva od kue, predlog za profesionalizaciju sastava u Kopnenoj zoni bezbednosti (KZB), regrutni pregled do est meseci pre upuivanja vojnika na odsluenje vojnog roka i dr. Zakljuak Samoubistvo vojnika ne moe se posmatrati kao trenutni dogaaj ve kao proces koji se razvija tokom vremena i ima svoju dinamiku. Samoubistvo vojnika rezultat je istovremenog prisustva vie dogaaja koji su postojali i pre sluenja vojnog roka, i posledica je meusobno zavisnih i povezanih problema akumuluranih tokom dueg vremenskog perioda. Pri pokuaju utvrivanja faktora rizika od samoubistva kod vojnika nismo uoili jasno prepoznatljive faktore rizika, ve se oni mogu traiti u interakciji vie faktora koji su uticali na izvrenje samoubistva, to je u skladu sa savremenim modelima razumevanja suicidnosti koji idu u smeru integracije vie faktora rizika, klasifikovanih kao distalni i proksimalni. Na osnovu naih iskustava u praenju suicida, faktore rizika od samoubistva moemo traiti prvenstveno u strukturi linosti suicidanata (emocionalno i socijalno nezrela linost) koja ispoljava snienu socijabilnost i sociopatske obrasce ponaanja pre dolaska u vojnu sredinu, i njenom odnosu sa faktorima porodine (nekompletna i disfunkcionalna porodica) i vojne sredine (iscrpljenost adaptacionih kapaciteta) koji u sadejstvu sa aktuelnim ivotnim dogaajem imaju za posledicu izvrenje samoubistva. Dobijeni rezultati imaju izvesna ogranienja s obzirom na to da su izvedeni na relativno malom uzorku vojnika koji su izvrili samoubistvo u posmatranom 10-godinjem periodu. S obzirom na navedeno, smatramo da je potrebno nastaviti sa istraivanjem problema suicida u vojnoj sredini, kako bismo i u narednom periodu transformacije vojske, neprekidno radili na utvrivanju faktora rizika od samoubistva u vojnoj sredini i radili na prevenciji njihove pojave.

Dedi G i Pani M. Vojnosanit Pregl 2010; 67(7): 548557.

Volumen 67, Broj 7

VOJNOSANITETSKI PREGLED

Strana 557

L I T E R A T U R A
1. Dedic G, Panic M. Suicide prevention program in the Army of Serbia and Montenegro. Mil Med 2007; 172(5): 5515. 2. Dedi G. Milinkovi-Fajgelj O, Kolundzi D, ivi B. Suicid prevention in military settings. Beograd: Vojnoizdavaki zavod; 2003. (Serbian) 3. Gould MS, Greenberg T, Velting DM, Shaffer D. Youth suicide risk and preventive interventions: a review of the past 10 years. J Am Acad Child Adolesc Psychiatry 2003; 42(4): 386405. 4. Qin P, Agerbo E, Mortensen PB. Suicide risk in relation to socioeconomic, demographic, psychiatric, and familial factors: a national register-based study of all suicides in Denmark, 19811997. Am J Psychiatry 2003; 160(4): 76572. 5. Bonner R. Moving suicide risk assessment into the next millennium: lessons from our past. In: Lester D, editor. Suicide Prevention: resources for the millennium. Philadelphia, PA; Bruner-Routledge; 2000. pp. 83102. 6. Allen JP, Cross G, Swanner J. Suicide in the Army: a review of current information. Mil Med 2005; 170(7): 5804. 7. Desjeux G, Labarre J, Galoisy-Guibal L, Ecochard R. Suicide in the French armed forces. Eur J Epidemiol 2004; 19(9): 8239. 8. Florkowski A, Gruszezynski W, Wawrzyniak Z. Evaluation of psychopathological factors and origins of suicides committed by soldiers, 1989-1998. Mil Med 2001; 166(1): 447. 9. Scoville SL, Gubata ME, Potter RN, White MJ, Pearse LA. Deaths attributed to suicide among enlisted U.S. Armed Forces recruits, 1980-2004. Mil Med 2007; 172(10): 102431. 10. Bodner E, Ben-Artzi E, Kaplan Z. Soldiers who kill themselves: the contribution of dispositional and situational factors. Arch Suicide Res 2006; 10(1): 2943. 11. Eaton KM, Messer SC, Garvey Wilson AL, Hoge CW. Strengthening the validity of population-based suicide rate comparisons: an illustration using U.S. military and civilian data. Suicide Life Threat Behav 2006; 36(2): 18291. 12. Mandi-Gaji G. Secondary depression in alcoholics clinical significance. Vojnosanit Pregl 2005; 62(9): 6717. (Serbian) 13. Levin A. Dramatic increase found in soldier. Suicides Psychiatr News 2007: 42(18): 9. 14. Kuehn B. Soldier suicide rates continue to rise: military, scientists work to stem the tide. JAMA. 2009; 301(11): 11113. 15. Nikoli-Balkoski G, Pavlicevi V, Jasovi-Gasi M, Leposavi L, Milovanovi S, Laskovi N. Suicide in the capital of Serbia and Montenegro in the period 1997-2004 - sex differences. Psychiatr Danub 2006; 18(12): 4854. 16. Kerr D, Owen L, Pears K, Capaldi D. Prevalence of suicidal ideation among boys and men assessed annually from ages 9 to 29 years. Suicide Life Threat Behav 2008; 38(4): 390 402. Shah A. The relationship between population growth and elderly suicide rates: a cross-national study. Int Psychogeriatr 2009; 21(2): 37983. Balci Y, Canogullari G, Ulupinar E. Characterization of the gunshot suicides. J Forensic Leg Med 2007; 14(4): 2038. Toro K, Dunay G, Bartholy J, Pongracz R, Kis Z, Keller E. Relationship between suicidal cases and meteorological conditions J Forensic Leg Med 2009; 16(5): 2779. Disenhammer EA, Kemmler G, Parson P. Association of meteorological factors with suicide. Acta Psychiatr Scand 2003; 108(6): 4559. Pfeffer CR, Normandin L, Kakuma T. Suicidal children grow up: relations between family psychopathology and adolescents' lifetime suicidal behavior. J Nerv Ment Dis 1998; 186(5): 269 75. Herring M, Kaslow NJ. Depression and attachment in families: a child-focused perspective. Fam Process 2002; 41(3): 494518. Stevenson-Hinde J. Attachment theory and John Bowlby: some reflections. Attach Hum Dev 2007; 9(4): 337429. Wienforth J. Suicid behavior and transmission of death experiences in the family. Z Psychosom Med Psychoanal 1985; 31(4): 36579. (German) Mahon MJ, Tobin JP, Cusack DA, Kelleher C, Malone KM. Suicide among regular-duty military personnel: a retrospective casecontrol study of occupation-specific risk factors for workplace suicide. Am J Psychiatry 2005; 162(9): 168896. Gabbard G. Psychodynamic psychiatry in clinical practice. The DSM. Washington, DC: American Psychiatric Press; 1994. Schnell M. Suicidal crises in children and adolescents. Prax Kinderpsych Kinderpsychiatr 2005; 54(6): 45772. Mann J, Apter A, Bertolote J Beautrais A, Currier D, Haas A, et al. Suicide prevention strategies. JAMA 2005; 294: 206474. Pusztai A, Bugn A. Analysis of suicide notes form persons committing completed suicides. Psychiatr Hung 2005; 20(4): 27180. Byrne S, Morgan S, Fitzpatrick C, Boylan C, Crowley S, Gahan H, et al. Deliberate self-harm in children and adolescents: a qualitative study exploring the needs of parents and carers. Clin Child Psychol Psychiatr 2008; 13(4): 493504. Primljen 24. IV 2009. Revidiran 22. V 2009. Prihvaen 2. VII 2009

17. 18. 19. 20. 21.

22. 23. 24. 25.

26. 27. 28. 29. 30.

Dedi G i Pani M. Vojnosanit Pregl 2010; 67(7): 548557.