Florinda Donner - Biti U Sanjanju

CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd
133.3
DONERFlorinda Bitusanjanju /Florinda Doner; prevod s engleskog Borko Petrovi. (l.izd.). Beograd: Esotheria, 1996 (Beograd: Junior). 284 str.; 21 cni (Grifon: edicija okultne i epske fantastike) Prevod dela: BeinginDreaming / Florinda Donner ISBN 8681585630 159.961 398.4 a) Magija b) Spiritizam ID=48873484
BITI U SANJANJU
Florinda Doner
Prevod s engleskog: Borko Petrovi
Beleka autora
Moj prvi kontakt sa svetom arobnjaka nije bio neto to sam planirala ili za ime sam tragala. Vie je to bio sluajan dogaaj. Jula 1970. sam, u severnom Meksiku, upoznala grupu ljudi za koje se ispostavilo da su sledbenici arobnjake tradicije koja pripada indijancima predkolumbovskog Meksika. Taj prvi susret sa njima je na mene ostavio snaan i dugotrajan utisak. Upoznala sam se sa drugim svetom koji koegzistira paralelno sa naim. Provela sam dvadeset godina svog ivota posveena tom svetu. Ovo je izvetaj o tome kako sam bila ukljuena u njega i kako sam bila podsticana i usmeravana od strane arobnj'aka koji su bili odgovorni za moje bivstvovanj'e u tom svetu. Najuveniji arobnj'ak medu nj'ima bila j'e jedna ena pod imenom Florinda Matus. Ona je bila moj mentor i vodi. Takoe, ona je bila ta koja mi je dala svoje ime: Florinda, kao poklon ljubavi i moi arobnjacima ih nisam nazvala po sopstvenom nahoenju. Brujo ili Bmja, na panskom arobnjak, odnosno vetica, su termini koje oni sami upotrebljavaju da bi oznaili mukog odnosno enskog pripadnika. Mene je uvek vreala negativna konotacij'a ovih rei. arobnjaci su me smirih, jednom za svagda, kada su mi objasnili da je ono to se podrazumeva pod poj'mom arobnjatva, u stvari neto sasvim apstraktno: sposobnost, koj'u neki ljudi razviju, da proire granice normalne percepcije. Ova apstraktna osobina arobnjatva automatski ponitava svaku negativnu ili pozitivnu konotacijupojmova koji se koriste da opiu one koji ovu vetinu upranjavaju.
7
irenje granica normalne percepcije je koncept koji proistie iz verovanja arobnjaka da je izbor naih ivotnih mogunosti ogranien zbog toga to je definisan dnitvenim uredenjem. arobnjaci veruju da nam drutveno ureenje postavlja spisak opcija ali mi sami inimo ostalo: prihvatajui iskljuivo te opcije, mi sami ograniavamo izbor naih mogunosti koje su skoro neograniene. Ova ogranienja, kau oni, sreom vae samo za nau drutvenu stranu linosti a ne i za onu drugu, praktino nepristupanu stranu koja ne pripada kraljevstvu obine svesti. Stoga su njihovi napori usmereni ka tome da otkriju tu drugu stranu. Oni to ine probijajui nean ali elastian oklop, sainjen od ljudskih pretpostavki o tome ta mi jesmo i ta smo sposobni da budemo. arobnjaci priznaju da u naem svetu svakodnevnih deavanja postoje Ijudi koji istrauju nepoznato, u pot razi za drugaijim vienjima stvarnostL Oni tvrde da bi idealna posledica takvih istrarvanja trebalo da bude sposobnost da crpimo, iz sopstvenih izvora, energiju potrebnu da se promenimo i da se odvojimo od nae definicije stvarnosti. Ali na nesreu, tvrde oni, ta istraivanja su samo na nivou mentalnih nastojanja. Nove misli, nove ideje, skoro nas nikada ne promene. Jedna od stvari koje sam otkrila u svetu arobnjaka bila je da arobnjaci uspevaju da izvre velianstveni zadatak raskidanja sporazuma kojim se definie stvarnost a bez povlacenja iz sveta i bez povreivanja sebe u tom procesu.
8
ledeci svoju intuiciju, odluila sam da, posle posete krtenju deteta jedne prijateljice u gradu Nogales, u Arizoni, predem preko granice, u Meksiko. Dok sam naputala kuu svoje prijateljice jedna od njenih goi, ena po imenu Dila ja Flores, zamolila me je da je povezem do Hermosilja. Bila je to ena tamne puti, verovatno u sredini svoje etvrte decenije, srednje visine i snane grae. Bila je krapna i jaka a njena prava crna kosa je bila upletena u debelu kiku. Tamne, sjajne oi isticale su njeno prepredeno a ipak pomalo mladalako, okruglo lice. Uverena da je ona Meksikanka roena u Arizoni, upitala sam je da li joj za ulazak u Meksiko treba turistika viza. "Zato bi mi trebala turistika viza za ulazak u svoju zemlju?" odgovori ona, irom otvorivi oi, sa izrazom prenaglaene iznenaenosti. "Va nain ponaanja i akcenat su mi stvorili utisak da ste iz Arizone," rekoh. "Moji roditelji su bili indijanci iz Oaksake," objasni ona. "Ali ja sam ladhm." "ta je to ladina?" "Ladinosi su prepredeni indijanci koji su odrasli u gradu," rasvetli mi ona. Bilo je nekog udnog uzbuenja u njenom glasu koje mi je bilo nerazumljivo. "Oni oponaaju belce i toliko su dobri u tome da mogu sa lakoom svakoga da prevare i svuda da se promuvaju." Dodade ona. "To ba i nije neto ime bi se trebalo ponositi," rekoh, optuivakim glasom." "To Vam svakako nije kompliment, gospoo Flores."
9
Florinda Doner
iroki osmeh je zamenio pokajniki izraz na njenom licu. "Za pravog indijanca ili pravog belca moda i nije," ree ona veselo. "Ali lino sam savreno zadovoljna time." Ona se okrenu prema meni i dodade, "Zovi me Dilaja. Imam oseaj da emo biti veliki prijatelji." Ne znajui ta da kaem, skoncentrisala sam se na vonju. U tiini smo se vozile do granice. Graniar je zatraio da vidi moju putnu ispravu ali ne i Dilajinu. Izgledalo je kao da je i ne primeuje nisu razmenili ni re, ni pogled. Kada sam pokuala da seobratim Dilaji ona me je grubo spreila zapovednikim pokretom ruke. Graniar me upitno pogleda ali poto nisam nita rekla, on samo slegnu ramenima i mahnu mi da proem. "Kako to da ti nije traio papire?" upitah kada smo malo odmakli. "O, pa on me poznaje," slaga ona. Znajui da ja znam da lae, ona prasnu u drzak smeh. "Mislim da sam ga uplaila i da nije smeo da mi se obrati," slaga ona ponovo. I ponovo se nasmeja. Odluila sam da piomenim temu, makar samo da bih je spasila od daljeg uplitanja u lai. Poela sam da priam o akmelnim dogadajima u svetu, ali smo se uglavnom vozili u tiini. Nije to bila neprijatna ili napeta tiina; bila je kao pustinja oko nas, iroka i potpuna i udno umirujua. "Gde da te odbacim?", upitah kada smo uli u Hermosiljo. "U centar," ree ona. "Uvek odsedam u istom hotelu kad sam u gradu. Dobro poznajem vlasnika. Sigurna sam da mogu da ti sredim istu cenu koju i ja plaam." Prihvatila sam njenu ponudu sa zahvalnou .Hotel je bio star i oronuo. Soba u koju sam bila smetena, gledala je na neko pranjavo dvorite. Ogroman brani krevet i masivni, starinski orman, smanjivali su dimenzije sobe do klaustrofobije. Postojalo je i kupatilce mada je nona posuda jo stajala pod krevetom; bila je ista kao i porcelanski lavor na komodi. Prva no je bila grozna. Spavala samvrlo nemirno a usnovima sam bila svesna aputanja i senki koje su se kretale po zidovima. Neobine prikaze i monstruozne ivotinje, provirivale su iza nametaja. Ljudske prilike su se materijalizovale po okovima, blede, nalik na duhove. Sledei dan sam provela vozei se po gradu i okolini. Uvee, iako iscipljena, trudila sam se da ostanem budna. Kada sam najzad zaspala, imala sam jezivu moro. Videla sam tamnu kreaturu, nalik na amebu, 10
BITIUSAMJANJU
kako me vreba sa drugog kraja kreveta. Pipci duginih boja su virili iz upijina na njenom telu koje su liile na peine. Dok se kretala ka meni ula sam je kako die kratkim, hrapavim udisajima koji su se zavravali kriputavim stenjanjem. Moj vrisak je bio priguen tim svetlucavim pipcima koji su mi se obmotavali oko vrata. Onda je to bie za koje sam nekako znala da je ensko leglo na mene, gnjeei me svojom teinom. Tada mi se smrailo pred oima. Taj vanvremenski trenutak izmeu sna i jave, bio je najzad prekinut upornim udaranjem po vratima i zabrinutim glasovima hotelskih gostiju okupljenih u hodniku. Upalila sam svetlo i promrljala neka izvinjenja i objanjenja kroz vrata. Jo uvek sam oseala komar slepljen na mojoj koi kao znoj, dok sam ila ka kupatilu. Priguila sam krik kada sam se videla u ogledalu. Crveni tragovi na mom vratu i pravilno rasporeene crvene take po grudnom kou, izgledale su kao nedovrena tetovaa. Izbezumljena, poela sam uurbano da pakujem svoje stvari. Bilo je tri sata ujutru kada sam sila do praznog foajea, sa namerom da platim svoj raun i odem. "Kuda e, u ove sitne sate?" upita Dilaja Flores, pojavivi se kroz vrata iza recepcije. "ula sam za tvoj komar. Zabrinula si ceo hotel." Bila sam toliko srena to je vidim da sam je zagrlila i po ela da jecam. "De, de," mrmljala je uteno, mazei me po kosi. "Ako hoe, moe da doe da spava u mojpj sobi. Ja u da pazim na tebe." "Nita na svetu me nece naterati da ostanem u ovom hotelu," rekoh. "Ovog trenutka se vraam u Los Aneles." "Ima li esto komare?" upita ona neobavezno, vodei me prema starom, kriputavom kauu u uglu. "Pa, periodino sam patila od komara ceo ivot," rekoh. "Nekako sam se i navikla na njih. Ali ovo veeras je bilo neto drugo. Bila je ovo najstvarnija, najgroznija mora koju sam ikada imala." Uputila mi je dug, procenjivaki pogled a onda rekla, oteui rei, "Da li bi volela da se otarasi tih komara?" Dok je to govorila osvrnula se preko ramena prema vratima, kao da se plaila da bi tamo moglo biti nekog ko prislukuje. "Znam nekog ko bi stvarno mogao da ti pomogne."
11
Florinda Doner
"Jako bih to volela," proaptah odvezujui maramu na vratu da bih joj pokazala crvene tragove. Ispriala sam joj sve detalje svog komara. "Da li si ikada videla ovako neto?" upitah. "Deluje vrlo ozbiljno," izgovori ona, ispitujui paljivo linije na mom vratu. "Stvarno ne bi trebalo da ode pre nego to vidi tu isceliteljku. Ona ivi oko sto milja juno odavde. Oko dva sata vonje." Prilika da vidim iscelitelja mi je bila dobrodola. Roena sam u Venecueli i od roenja sam bila pregledana od strane raznih iscelitelja. Kad god sam bila bolesna moji roditelji su pozivali doktora a im bi on otiao, naa kuna pomonica, Venecuelanka, bi me spakovala i odnosila kod iscelitelja. Kada sam odrasla i vie nisam elela da me lee nadrilekari jer nikog od mojih prijatelja nisu oni leili ona me je ubedila da nikako ne moe da mi kodi da budem dvostruko zatiena. Ta navika se toliko ukorenila kod mene da sam se i kasnije, kad sam se preselila u Los Aneles, uvek trudila da vidim i doktora i iscelitelja, kad god sam bila bolesna. "MLsli li da bi htela da me primi danas?" upitah. Videvi njen zbunjen izraz, podsetih je da je ve nedelja. "Primie te bilo kog dana," uveravala me je Dilaja. "to ne bi sela tu i priekala me, poveu te kod nje. Treba mi samo trenutak da pokupim svoje stvari." "Zato bi se ti maltretirala da mi pomogne?" upitah je, iznenada uznemirena njenom ponudom. "Ja sam ipak potpuni stranacza tebe." "Tano!" ree ona ustajuisa kaua. Gledala me je popustljivo, kao da je oseala skrivene sumnje koje su narastale u meni. "Kud' e bolji razlog?" upita ona retoriki. "Pomoi potpunom strancu je in ludosti ili in velike kontrole. Moj je in velike kotrole." Ostavi bez teksta, nisam mogla drugo nego da gledam unjene oi koje su izgledale kao da posmatraju svet uz uenje i radoznalost. Bilo je u njoj neega to mi je ulivalo sigurnost. Nije samo da sam joj verovala nego sam se oseala kao da sam je poznavala ceo svoj ivot. Osetila sam neku vezu meu nama, neku bliskost. I pored toga, dok sam je posmatrala kako zamie iza vrata da uzme svoje stvari, razmiljala sam da lida zgrabim svoje stvari izadim prema kolima. NLsam elela da upadnem u nevolju ponaajui se hrabro, kao i mnogo puta pre toga. Ali neka neobjanjiva radoznalost mejezadrala uprkos tinjajuem oseaju upozorenja. 12
BlTIUSATUArUU
ekala sam skoro dvadeset minuta kada je kroz vrata iza recepcije kroila ena u crvenom odelu i cipelama sa platformom. Zastala je pod svetlom. Uvebanim pokretom je mahnula glavom tako da su plave lokne njene perike zasjale na svetlu. "Nisi me prepoznala, zar ne?" oduevljeno se nasmeja. "Dilaja, ti si," izustih, buljei u nju otvorenih usta. "ta kae?" jo uvek se kikotala dok smo izlazile na ulicu idui ka mom autu parkiranom ispred hotela. Ona ubaci svoju korpu i ranac na zadnje sedite mog malog vozila, sede pored mene i ree, "Isceliteljka kod koje te vodim kae da samo vrlo mladi i vrlo stari mogu sebi priutiti da izgledaju skandalozno." Pre nego to sam stigla da je podsetim da ona nije ni jedno ni drugo, ona mi poveri da je mnogo starija nego to izgleda. Lice joj je zrailo kada se okrenula prema meni i izjavila, "Nosim ovo odelo jer volim da zapanjim svoje prijatelje!" Nije objasnila da li je mislila na mene ili na isceliteljku. Ja sam svakako bila zapanjena. Nije samo npnaodea bila drugaija; njeno celokupno ponaanje se promenilo. Nije bilo ni traga onoj povuenoj, obazrivoj eni koja je putovala sa mnom od Nogalesa do Hermosilja. "Bie ovo arobno putovanje," proglasi ona, "pogotovo ako spustimo krov." Njen glas je zvuao sreno i sneno. "Oboavam da putujem nou sa sputenim krovom." Spremno sam je posluala. Bilo je skoro etiri sata ujutru kada smo napustile Hermesiljo. Nebo je bilo meko i crno, posuto zvezdama i izgledalo je vie od bilo kojeg neba koje sam ikada videla. Vozila sam brzo a ipak je izgledalo kao da se uopte ne kreemo. vornovate siluete kaktusa i meskito drvea beskrajno su se pojavljivale i nestajale pred farovima; izgledalo je kao da su sve ove biljke bile istovetnog oblika i veliine. "Spakovala sam neto slatkih kiflica i pun termos champurada" ree Dilaja, pruajui ruku da dohvati koipu sa zadnjeg sedita. "Svanue pre nego to stignemo do isceliteljkine kue." Sipala mi je pola olje guste, tople okolade pripravljene sa kukuroznim branom i hranila me je, pare po pare, kiflicom. "Putujemo kroz arobnu zemlju," ree ona sipajui ukusnu okoladu. "arobnu zemlju naseljenu ratnikim narodom."
13
Moj prazan pogled izazva njen osmeh. Naslonila se na sedite, prekrstivi ruke na gruidima. "Seks otupljuje ene," dodade tiim, ali odlunim glasom. "ene su tako temeljno zatupljene da ne mogu da predvide mogunost da je njihov niski ivotni status direktan rezultat onoga to im se ini na polju seksa." "Ovo je neto najbesmislenije to sam ikada ula," objavih. Onda se, pomalo nespretno, upustih u dugu, vatrenu govoranciju o dratvenim, ekonomskim i politikim razlozima niskog statusa ena. Nairoko sam priala o promenama koje su se dogodile poslednjih decenija. O tome kako su ene sve uspenije u svojoj borbiprotiv muke dominacije. Ozlojedena njenim podrugljivim izrazom, nisam se mogla uzdrati od primedbe da je ona, bez sumnje, ograniena predrasudama zbog sopstvenih iskustava, zbog svoje line perspektive. Dilaja se tresla celim telom od suzdranog smeha.Nainila je napor da se savlada i rekla, "Nita se stvarno nije promenilo. ene su robovi. Mi smo odgajane da budemo robovi. Robovi koji su obrazovani se danas bave socijalnim i politikim zlostavljanjem ena. Nijedan od tih robova, meutim ne moe da spozna uzrok svoje porobljenosti seksualni in osim ukoliko on ukljuuje silovanje ili je u vezi sa nekim dragim oblikom fizikog zlostavljanja." Usne joj se iskrivie u blagi osmeh dok je govorila o tome kako su religiozni ljudi, filozofi i naunici upevali vekovima, i naravno jo uvek uspevaju, da odre uverenje da mukarci i ene moraju da potuju bioloki, bogomdani imperativu vezi sa njihovim sposobnostima seksualne reproduktivnosti. "Mi smo vaspitavane tako da verajemo da je seks dobar za nas," istaknu ona. "Ovo verovanje, nerazdvojivo od oseanja odgovornosti, onemoguilo nam je da sebi postavimo pravo pitanje." "A koje je to pitanje?" upitah, trudei se da se ne nasmejem njenim potpuno pogrenim ubeenjima. Dilaja kao da me nije ula; utala je toliko dugo da sam pomislila da je zadremala tako da sam se trgla kada je progovorila, "Pitanje koje se niko ne usuuje da postavi je, kako seks utie na nas?" "Dilaja, stvarno," izgrdih je, zapanjena njenom izjavom. "Otupljivanje ena je toliko sveobuhvatno da smo mi sklone da se usmerimo prema bilo kojem domenu nae inferiornosti osim tom jednom koji je uzrok svemu ostalom," produi ona.
"Ali Dilaja, ne moe se bez seksa," nasmejah se ."ta bi bilo sa ljudskom rasom kada ne bismo..." Ona zaustavi moje pitanje i smeh zapovednikim pokretom ruke. "Danas ene kao ti, u svom revnosnom nastojanju da budu ravnopravne, imitiraj*u mukarce." ree ona. "Zene imitiraju mukarce do te mere da dolazi do apsurdne situacije da taj seks koji njih interesuje nema nikakve veze sa reprodukcijom. One poistoveuju seks i slobodu i ne pomiljajui na to kako seks utie na njihovo psihiko i emotivno stanje. Mi smo toliko potpuno indoktrinirane da stvarno vemjemo da je seks dobar za nas." Gurnula me je laktom i dodala melodino, kao da recituj'e neku pesmicu, "Seks je dobar za nas. On je zadovoljstvo. Onje potreban. On ublaava depresiju, represiju i frustraciju. Lei glavobolju, visok i nizak pritisak. Otklanja bubuljice. ini da sise i dupe porastu. Regulie menstrualni ciklus. Ukratko, fantastian je! Koristan je za ene. Svi tako kau. Svi ga preporuuju." Napravila je kratku pauzu a onda izgovorila dramsku zavrnicu, "Seks glavu uva a ubara je kvari." Njena tirada mi je bila vrlo zabavna ali sam se iznenada otreznila kada sam se setila kako su mi i prijatelj'i i porodica, uklj'uuj'ui i naeg porodinog lekara, preporuivali seks istina, indirektno i oprezno kao lek za sve adolescentske probleme koje sam imala odrastajui u represivnoj okolini. On je govorio da u, kada budem udata, imati redovne menstrualne cikluse. Dobiu u teini. Spavau bolje. Imau blau narav. "Ne vidim zato je pogreno eleti seks i Ijubav," branila sam se. "ta god sam ja iskusila od toga, svidelo mi se. I niko me ne gul Slobodna sam! Sama biram koga hou i kada hou." U Dilajinim oima se video radostan sjaj kada je rekla, "To to ti sama bira partnera niukoliko ne menja injenicu da si ti jebana." Zatim dodade uz smeak, kao da hoe da ublai grubost svoje izjave, "Poistoveivanje seksa i slobode je najvea ironija. Otupljivanje od strane mukaraca je tako kompletno, tako potpuno da nas je liilo energije i mate koje su nam potrebne da se usmerimo ka istinskom uzroku naeg ropstva." I istaknu, "eleti mukarca seksualno ili se zaljubiti u mukarca, to su jedina dva izbora pniena robovima. A sve to nam je reeno o ta dva izbora su samo izgovori koji nas uvlae u sauesnitvo i neznanje."
17
Bila sam ogorena njenim ponaanjem. Nisam mogla da ne pomislim da je ona neka isfrustrirana goropadnica koja mrzi mukarce. "Zato toliko mrzi mukarce, Dilaja?" Upitah je najcininije mogue. "Ne mrzim ih," uveri me ona. "Ono emu se ja snano protivim je nae odbijanje da ispitamo koliko smo temeljno indoktrinirane. Pritisak kome smo izloene je toliko snaan i pravian po svome ubeenju da smo svojevoljno postale sauesnici. Koja god se usudi da bude drugaija, biva odbaena i ismejana kao da mi"zi mukarce ili da j'e udakinja." Pocrvenelih obraza, bacih skriven pogled na nju. Zakljuila sam da ona moe tako omalovaavajui da govori o ljubavi i seksu zato to je bila, na kraju krajeva, stara. Fizike elje su prole. Tiho sekikoui, Dilajastavirukeizaglave. "Mojefizikeelje nisu prole zato to sam stara, poveri mi se ona, "nego zato to sam dobila priliku da iskoristim energiju i upotrebim svoju matu tako da postanem neto drugaije nego to je rob koji sam odgajana da budem." Osetila sam se vie uvreenom nego to sam bila iznenaena time to mi je proitala misli. Poela sam da priam u svoju odbranu ali su moje rei samo izazivale jo vie smeha. im je prestala da se smeje, okrenula se prema meni sa izrazom lica ozbiljnim i strogim kao kod uitelja koji se sprema da izgrdi uenika. "Ako nisi rob, kako to da su te odgojili da bude HausfrauT upita ona. "I kako to da je sve o emu ti misli heiraten i tvoj budui//e/r Gemahl koji e Dich initnehmenT Toliko jako sam se nasmejala na njenu upotrebu nemakog da sam morala da zaustavim auto da ne bismo skrenule sa puta i udarile u neko drvo. Poto sam bila vrlo zainteresovana da saznam gdeje tako dobro nauila nemaki, zaboravila sam da se odbranim od njenih, nimalo laskavih, primedbi o tome kako sve to elim u ivotu jeste da naem mua koji e me oboriti s nogu. Ali koliko god da sam je molila, ona je prezrivo ignorisala moje interesovanje za njen nemaki. "Imaemo ti i ja dovoljno vremena da razgovaramo o mom nemakom, kasnije," uveravala me je. Pogleda me izazivaki i dodade, "Ili o tome da si ti rob." Pre nego to sam stigla da se usprotivim, ona predloi da priamo o neem manje linom. "O emu, na primer?" upitah ponovo palei motor. Nametajui sedite u skoro leei poloaj, Dilaja zatvori oL "Rei u ti neto o etvorici najpoznatijih voda Jakija," ree ona tiho. Mene interesuju vode, njihovi uspesi ili porazi."
Pre nego to sam imala priliku da progunam kako nisam ba zainteresovana za ratne prie, Dilaja ree da je Kaliksto Muni bio prvi Jaki voa koji je privukao njenu panju. Nije bila posebno talentovana za prianje pria; njen opis je bio iskren, gotovo apstraktan. Ipak, upijala sam svaku njenu re. Kaliksto Muni je bio indijanac koji je godinama plovio Karipskim morem, pod gusarskom zastavom. Po povratku u rodnu Sonoru poveo je oruani ustanak protiv panaca, tridesetih godina osamnaestog veka. Poto je bio izdat, panci su ga zarobili i pogubili. Dilaja je zatim pruila dugako i sofisticirano objanjenje o tome kako se, dvadesetih godina devetnaestog veka, poto je Meksiko dobio nezavisnost a meksika vlada nameravala da isparcelie zemlju Jakija, pokret otpora pretvorio u masovni ustanak. Huan Bandera je bio taj, ree ona, koji je, voen samim duhom, organizovao vojne jedinice medu Jakijima. esto naoruani samo strelama, Banderini ratnici su se borili protiv meksikih tnipa blizu deset godina. 1832., Huan Bandera je poraen i pogubljen. Dilaja zatim ispria da je sledei slavni voda bio Hoze Maria Leiva, poznatiji kao Kaheme onaj koji ne pije. On je bio Jaki indijanac iz Hermosilja. Bio je obrazovan ovek i stekao je veliko znanje vojne vetine borei se u meksikoj armiji. Zahvaljujui toj vetini, uspeo je da ujedini sve Jaki gradove. Od prvog ustanka koji je podigao 1870.ih, Kaheme je drao svoju vojsku u aktivnom stanju revolta. Poraen je od meksike vojske 1887., u bici kod Buataive, planinskog utvrdenja. Uspeo je tada da pobegne i sakrije se ali je kasnije izdat i pogubljen. Poslednji od velikih Jaki heroja je bio Huan Maldonado, poznat kao Tetabiate kotrljajui kamen. On je sakupio ostatke Jaki vojske i reorganizovao ih u Bakatete planinama, odakle su polazili u neustraive i smele, oajnike napade protiv Meksikanaca, vie od deset godina. "Na prelazu izmeu dva veka," Dilaja privede svoju priu kraju, "diktator Portofirio Diaz je poveo kampanju za istrebljenje Jakija. Indijance su ubijali i dok sukopali na poljima. Hiljade njih su skupijani i odvodeni na prinudni rad na poljima agave u Jukatanu ili tranim poljima Oaksake."Bila sam impresionirana njenim znanjem ali mi i dalje nije bilo jasno zato mi je sve to ispriala. "Zvui kao profesor, istoriar specijalizovan u oblasti istorije naina ivota Jaki indijanaca,"
Florinda Doner
rekoh sa puno potovanja. "Ko si ti u stvari?" Za trenutak kao da je bila iznenaena mojim pitanj'em koje je bilo isto retoriki upueno ali se brzo povratila. "Pa rekla sam ti ko sam ja. Ja samo, eto znam dosta o Jakijima. Ja ivim medu nj'ima, zna." utala je nekoliko trenutaka a onda klimnula glavom kao da j'e dola do nekog zakljuka i dodala, "Ispriala sam ti sve ovo o Jaki indijancima zato to* mi, ene, moramo poznavati snagu i slabosti voe." "Zato?" upitah zbunjeno. "Koga je briga za voe? to se mene tie, oni su svi budale." Dilaja se poea ispod perike, kinu nekoliko puta uzastopce i onda ree, sa suzdranim osmehom, "Naalost, ene moraju da se medusobno okuplj'aju ako ele da vode." "Koga e to one da vode?" upitah sarkastino. Ona me zapanjeno pogleda i poea se po ruci gestomkoji je, kao i njeno lice, bio detinjast. "To je prilino teko objasniti," promrmlja. udna blagost se pojavi u njenom glasu, delom nenost, delom neodlunost a delom nezainteresovanost. "Bolje i da ne pokuavam. Mogla bih potpuno da te izgubim. Sve to mogu da kaem u ovom trenutku je da ja nisam profesor niti istoriar. Ja sam pripoveda, i nisam ti jo ispriala naj'vaniji deo moje prie." "A ta bi to bilo?" Upitah, zaintrigirana njenom elj'om da promeni temu. "Sve to sam ti do sada rekla su informacije o injenicama," ree. "Ono to nisam pomenula je svet magije iz koga su delovale ove Jaki vode. Za njih su kretanja radnje biljaka i ivotinja, vetrova i senki bile podjednako vane kao i ono to su radili lj'udi. To j'e deo koji mene najvie interesuje." "Radnje biljaka i ivotinja, vetrova isenki?" ponovih podrugljivo. Ne uzbuujui se zbog mog tona, Dilaja potvrdno klimnu glavom. Uspravi se na seditu, skide svoju plavu loknastu periku i pusti vetar da se poigrava njenom pravom, crnom kosom. "Ovo su planine Bakatete," ree ona pokazujui planinski masiv na naoj levoj strani koji se ocrtavao na polutamnom jutarnjem nebu. "Jel' mi tamo idemo?" upitah. "Ovoga puta ne," ree ona, ponovo se zavaljujui u naslon sedita. Tajanstveni osmeh joj zaigra na usnama dok se okretala prema meni.
20
Florinda Doner
"Ne. Upravo sam izmislila da suremi vole plavue," ree ona utenim tonom. "Oni uopte ne vole plavue." Iako se nisam okrenula da je pogledam, osetila sam nj'en smeak i podsmeljiv sjaj u oku. To me je beskrajno razdraivalo. Pomislila sam za nj'u da j'e ili vrlo otvorena ili vrlo prepredena. Ili, to j'e jo gore, vrlo luda. "Valj'da ne veruje stvarno u postoj'anj'e stvorenja iz drugog sveta?" brecnuh se zlovoljno. Onda se uplaih da samj'e uvredila i pogledah je, spremna da se izvinim. Ali pre nego to sam stigla bilo ta da izustim, ona mi odgovori istim, zlovoljnim tonom koji sam ja malopre upotrebila "Naravno da verujem u njihovo postojanj'e. Zato oni ne bi postojali?" "Jednostavno ne postoje!" odbrusih autoritativno, potom se brzo izvinih. Ispriah joj o mom pragmatinom vaspitanju o tome kako mi je otac obj'anjavao da su udovita iz moj'ih snova, kao i drugari u igri nevidljivi za bilo koga osim mene bili samo proizvod previse bujne mate. "Od najranijeg detinj'stva sam bila vaspitavana da budem objektivna i da sve mogu da okarakteriem," rekoh. "U mom svetu postoj'e samo injenice." "To j'e problem sa ljudima," primetiDilaja. "Ljudisu toliko razumni da mi se smanjuj'e vitalnost i kada samo sluam o tome." "U mom svetu," nastavih j'a ignoriui njen komentar, "Ne postoj'e nikakve inj'enice o bilo kakvim stvorenj'ima iz drugih svetova, samo postoje pekulacij'e, elje i," naglasih, "fantazije poremeenih umova." "Nemogue da si tako tupa!", uzviknu ona oduevljeno, izmeu dva napada smeha, kao da j'e moj'e objanj'enje prevazilo sva njena oekivanja. "Moe li se dokazati da ta stvorenja postoje?" izazvah je. "Od ega bi se sastojao dokaz?" upita ona sa izrazom oigledno lanog snebivanja. "Ako bi neko dnigi mogao da ih vidi, to bi bio dokaz," rekoh. "Misli da, ako bi na primer ti mogla da ih vidi, bi to bio dokaz njihovog postojanj'a?" upita ona, primakavi svoju glavu blie mojoj. "To bi, svakako bio poetak."
22
BITIUSANJANJU
Uzdiui, Dilaja zabaci glavu na naslon sedita i zatvori oi. utala je toliko dugo da sam bila potpuno sigurna da je zaspala tako da sam se trgla kada se naglo uspravila i traila da zaustavim kola. Morala je da se olaka, rekla je. I ja sam iskoristila tu pauzu da odem u bunje. Kada sam htela da navuem farmerke, zauh iza sebe jak muki glas koji je rekao, "Opa, vrlo ukiisno!" i zvuno uzdahnuo. Zadih prema mestu na kome je bila Dilaja, sa j'o nezakopanim licem. "Bolje da se to pre izgubimo odavde!" viknuh. "Neki ovek se krije u bunju." "Gluposti," odbaci ona moje rei. "Jedino to se krije u tom bunju je magarac." "Magarci ne uzdiu kao pohotljivi mukarci," objasnih i rekoh joj ta sam ula da je ovek rekao. Dilaja se bespomono srui na zemlju, pod napadomsmeha, a onda napravi rukom pomirljiv gest. "Jesi li zaista videla tog oveka?" "Nisam ni morala da ga vidim," odgovorih. "Bilo je dovoljno uti ga." Zadrala se jo koji trenutak a onda se uputila prema kolima. Ba kada smo prekoraili nasip pored puta ona naglo zastade i, okrenuvi se prema meni, proaputa, "Desilo se neto vrlo misteriozno. Moram da ti ukaem na to." Uzela me je za ruku i povela natrag do mesta gde sam uala. Tamo, odmah iza buna, ugledala sam magarca. "Nije bio ovde malopre." insistirala sam. Dilaja me pogleda sa vidnim zadovoljstvom, zatim slegnu ramenima i okrenu se prema ivotinji. "Mali magare," zaguguta ona oponaajui glas bebe, "Jesi li gledao njeno dupe? "Ona je trbuhozborac, pomisiila sam. Uinie da ivotinja progovori. Medutim, sve to je magarac izustio, bilo je glasno, uzastopno njakanje. "Hajdemo odavde," zamolih, vukui je za rukav. "Sigurno je njegov vlasnik taj koji vreba iz bunja." "Ali ovo milo bie nema vlasnika," gugutala je ona i dalje tim blesavim bebeim glasom, ekajui magareve duge, mekane ui. "Naravno da ima vlasnika," brecnuh se. "Zar ne vidi kako je dobro negovan i uhranjen?" Glasom koji je postajao promukao od nervoze i nestrpljenja, ja jo jednom naznaih koliko je opasno za dve ene da budu same na naputenom putu u Sonori. Dilaja me je posmatrala u tiini, zamiljena. Onda je potvrdno kiimnula glavom i dala mi znak da je pratim. Magarac je iao tik iza
23
mene, gurkajui me njukom po butinama. Promrmljah psovku i okretoh se ali magarac je nestao. "Dilaja!" viknuh uplaeno. "ta se desilo sa magarcem?" Uznemireno mojim uzvikom, jedno jato ptica buno uzlete. Ptice obletee jedan krug oko nas a zatim odletee u pravcu istoka, prema tananoj pukotini u nebu koja je obeleavala kraj noi i poetak dana. "Gde je magarac?" upitah, jedva ujnim apatom. "Ovde, pravo ispred tebe," ree ona tiho, pokazujui na kvrgavo drvo bez lia."Ne vidim ga." "Trebaju ti naoari." "Mojim oima nita ne fali," rekoh otro. "Vidim ak i ono divno cvee na drvetu." Oarana lepotom svetlucavih, sneno belih cvetova divnog oblika, pridoh blie. "Koje je ovo drvo?" "Palo Santo." U jednom momentu zbunjenosti, pomislila sam da je to rekao magarac, koji se pojavio iza satenskog, srebrnosivog stabla. Okrenuh se da pogledam Dilaju. "Palo Santo!" ree ona kroz smeh. A onda mi je sinulo da Dilaja izvodi trikove sa mnom. Magarac verovatno pripada isceliteljki koja, bez sumnje, ivi u blizini. "ta j'e toliko smeno?" upita Dilaja primetivi moju grimasu. "Imam straan gr," slagah. unuh, drei se za stomak. "Molim te saekaj me u kolima." im se ona okrenula da ide, skinula sam maramu i vezala je magarcu oko vrata. Uivala sam predviajui Dilajino iznenaenje kada otkrije, j'ednom kada stignemo do isceliteljkine kue, da sam odavno prozrela nj'enu alu. Meutim, svaka nada da u ponovo videti tog magarca ili svoju maramu j'e uskoro bila izgubljena. Trebalo nam je jo skoro dva sata da stignemo do iscelitelj'kine kue.
24
II
ilo je oko osam sati ujutru kad smo stigli do isceliteljkine kue, na periferiji Siudad Obregona. Bila je to velika, stara kua, belo okreenih zidova sa krovom od crepova posivelih od starosti. Imala je prozore od kovanog gvoda i lunu kapiju. Teka kapija je bila otvorena. Sa sigurnou nekoga ko dobro poznaje svoju okolinu, Dilaja Flores me je povela preko mranog predvorja, zatim kroz dugaak hodnik prema zadnjem delu kue , do jedne sobe, oskudno nametene. Bio je ru jedan uzan krevet, sto i nekoliko stolica. Ono to je bilo vrlo neobino kod te sobe je bilo to da je imala po jedna vrata na svakom od etiri zida; Sva su bila zatvorena. "ekaj ovde," naredi Dilaja, pokazujui glavom prema krevetu. "Odremaj malo dok ja odem po isceliteljku. Moda e to malo due potrajati," dodade, zatvarajui vrata za sobom. ekala sam' dok zvuk njenih koraka nije zamro niz hodnik, pre nego to sam ispitala najneobiniju sobu za isceljivanje koju sam ikada videla. Zidovi su bili okreeni u belo i goli; Podne ploice su bile svetlo braon i sijale su se kao ogledalo. Nije bilo nikakvog oltara, figura svetaca, Device Marije ili Isusa, za koje sam uvek smatrala da su obavezan dekor u sobama za isceljivanje. Zavirila sam kroz svaka od etvoro vrata. Dvoja su vodila u mrane hodnike; Druga dvoja su izlazila na dvorite oivieno visokom ogradom. Dok sam se unjala na prstima kroz mraan hodnik, prema drugoj prostoriji, zauh duboko, neprijatno reanje iza sebe. Polako sam se okrenula i videla ogromnog, crnog psa, opasnog izgleda, jedva pola metra udaljenog od mene. Nije me napao vec je
25
Florinda Doner
samo stajao tu i reao, pokazujui onjake. Ne gledaj'ui ga direktno u oi ali ne gubei ga iz vida, povukoh se unatrake do sobe za isceljivanje. Pas me je pratio sve do vrata. Paljivo sam ih zatvorila, pravo pred nosem te zveri, a zatim sam stajala naslonjena na zid dok mi se lupanje srca nije vratilo na normalu. Onda sam legla na krevet, a nekoliko trenutaka nakon toga mada to uopte nisam nameravala duboko sam zaspala. Probudio me je nean dodir po ramenu. Otvorih oi i ugledah nad sobom izborano, ruiasto lice starice. "Ti sanja," ree ona. "A ja sam deb tvog sna." Instiktivno, klimnuh porvrdno glavom. Medutim, nisam bila uverena da sanj'am. Ta ena je bila neobino mala. Nij'e bila patuljak niti kepec; samo je bila veliine deteta, mravih ruku i uskih, krhkih ramena. "Jeste li Vi isceliteljka?" upitah je. "Ja sam Esperanca," odgovori ona. "Ja sam ona koja donosi snove." Njen glas j'e bio prijatan, mek i neobino dubok. Imao je udnu, egzotinu osobinu, kao da je panski koji je teno govorila bio jezik na koji miii njene gornje usne nisu bili naviknuti. Postepeno, zvuk njenog glasa j'e rastao sve dok nije postao bestelesna sila koja je ispunjavala prostoriju. Taj zvuk me je podseao na vodu koja tee kroz duboku peinu."Ona nije ena," promrljah sebi u bradu. "Ona je zvuk mraka." "Sada u ukloniti uzrok tvojih komara," ree fiksirajui me zapovednikim pogledom dok su se njeni prsti ovla sklapali oko mog vrata. "Izvui u ih jednog po j'ednog," obea ona. Njene ruke su se kretale po mom grudnom kou poput talasa. Trijumfalno se nasmeila, i pokazala mi svoje otvorene ake. "VidL? Lako su izali" Piljila je u mene sa takvim oduevljenim izrazom oiglednog uspeha da nisam mogla da se nateram da joj kaem da nisam nita videla u nj'enim rukama. Uverena da je seansa zavrena, zahvalila sam joj se i uspravila u sedei poloaj'. Ona prekorno zatrese glavom i neno me gurnu natrag na krevet. "Tispava," podseti me. "Ja sam ona koja donosisnove, sea
se?
"v Zelela sam da izj'avim kako sam potpuno budna ali sve to sam
uspela da uinim je da se budalasto nasmejem dok sam padala u dubok, utean san.
26
BITIUSATUATUU
Svuda oko mene gomilab se saputanje i smejanje, kao senke. Morala sam da uloim veliki napor da otvorim oi, uspravim se i pogledam ljude okupljene za stolom. Neobicna pomrina u sobi mi je oteavala da ih jasno vidint Dilaja je bila medu njima. Htedoh da zovnem njeno ime ali me je uporan zvuk grebanja naterao da se okrenem. ovek koji je nesigurno uao na stolici, zvuno je ljutio kikiriki Na prvi pogled je delovao mladoliko ali sam nekako znala da je star. Bio je mravog tela i mekog lica, bez brade. Njegov osmeh je bib meavina prepredenosti i nevinosti "'Oe malo?" upita me.Pre nego to sam stigla da klimnem glavom, usta mi se otvorie. Bila sam u stanju samo da zurim u njega dok je prebacivao teinu na jednu niku i, bez ikakvog napora podigao svoje malo, ilavo telo u stoj na jednoj ruci Iz te pozicije me je gaao kikirikijem; upao je pravo u moja irom otvorena usta. Kikiriki me je priguio. Otar udarac meu lopatke, trenutno mi je povratio disanje. Zahvalno sam se okrenula da vidim ko od prisutnih, koji su sada svi stajali pored mene, je tako brzo reagovao. "Ja sam Mariano Aureliano," predstavi se ovek koji me je potapao po leima. Rukovasmo se. Prijatan ton njegovog glasa i armantna formalnost njegovog gesta, ublaila je svirep izraz njegovih oiju i strogost njegovog orlovskog lica. Uspravna kosina tamnih obrva davala mu je izgled ptice grabljivice. Njegova seda kosa i preplanuk) lice bakarne boje, su odavali starost ali je miiavo telo odisalo mladalakom vitalnou. Bilo je est ena u grupi, ukljuujui Dilaju. Sve su se rukovale sa mnom sa istom reitom formalnou. Nisu mi rekle svoja imena; samo su rekle da im je drago lo smo se upoznali Fiziki, nisu liile. Ipak, postojala je neka frapantna slinost meu njima,kontradiktorna meavina mladosti i starosti, meavina snage i osetljivosti koja me je zbunjivala poto sam bila naviknuta na vrstinu i direktnost moje patrijarhalne, muki orijentisane, nemake porodice. Kao i kod Mariana Aureliana i akrobate na stolici, ni kod ovihena nisam mogla da odredim starost. Mogle su biti etrdesetih, isto koiiko su mogle biti ezdesetih godina.
27
Florinda Doner
Osetila sam trenutnu bojazan dok su ene zurile u mene. Imala sam jasan utisak da mogu da me vide iznutra i da razmiljaju o tome to vide. Zamiljeni, veseli osmesi na njihovim licima, nisu mi ulivali poverenje. urei da prekinem tu uznemirujuu tiinu, na bilo koji nain, okrenula sam se od njih, prema oveku na stolici. Upitala sam ga da li je on akrobata. "Ja sam gospodin Flores," odgovori on i napravi salto unatrag sa stolice, zaviivi na podu u sedeempoloaju sa ukrtenim nogama. "Ja nisam akrobata," objasni. "Ja sam arobnjak." Na licu mu se pojavi smeak neskrivenog oduevljenja kada je iz depa izvukao moju svilenu maramu, onu koju sam bila vezala magarcu oko vrata. "Znam ko ste Vi. Vi ste njen mu!" uzviknuh optuivaki, upirui prstom u Dilaju. "Vas dvoje ste me ba pametno nasamarili." Gospodin Flores ne izusti ni re. Samo me ljubazno pogleda u tiini. "Nisam ja niiji mu," ree najzad a onda izae iz sobe, premeui se preko glave, kroz jedna od dvoja vrata to su izlazila na dvorite. Nagonski skoih sa kreveta i podoh za njim. Momentalno zaslepljena dnevnim svetlom, stajala sam par sekundi, omamljena bljetavilom, zatim preoh preko dvorita i strah pranjavim puteljkom u nedavno poorano polje, pregradeno eukaliptusovim drveem. Bilo je vrue. Sunce je prilo plamenim zracima. Brazde na njivi su se presijavale na vrelini poput dinovskih, sjajnih zmija. "Gospodine Flores," pozvah. Nije bilo odgovora. Uverena da se on krije iza nekog eukaliptusa, potrala sam preko polja. "Pazi te svoje bose noge!" upozori me glas koji je dolazio odozgo. Zateena, podigoh pogled pravo u lice g. Floresa koji je visio sa grane, glavom na dole i klatio se. "Opasno je i vrlo budalasto, hodati unaokolo bez cipela," opomenu me strogo, njiui se napred, nazad kao na trapezu. Na ovom mestu vrvi od zvearki. Bolje mi se pridrui ovde gore. Prijatno je i sigurno." Iako sam znala da su grane previsoko da bi ih mogla dohvatiti, pruih ruke uvis, sa detinjastim poverenjem. Pre nego to sam shvatila ta namerava, g.Flores me zgrabiza ruke i povue uvis, sa lakoom, kao da sam kipena lutka. Zaprepaena, sedela sam pored njega buljei u utavo lie koje se presijavalo na suncu poput dukata. "uje li ta ti vetar govori?" upita g. Flores nakon dueg utanja. On okrenu glavu tako da sam mogla da vidim neobian nain na koji je mrdao uima.
28
BITIUSAHJATtJU
"Zamurito!" rekoh apatom dok su mi navirala seanja. Zamurito, mali miar, je bio nadimak jednog mogdruga iz detinjstva, u VenecuelL Gospodin Flores je imao isto, delikatno, pticoliko lice, ziftcrnu kosu i oi boje senfa. I, to je bilo najudnije, on je, kao i Zamurito, umeo da mrda uima, jednim po jednim ili sa oba istovremeno. Ispriala sam g.Floresu o tom svom drugu koga sam poznavala jo iz vrtia. U drugom razredu smo sedeli u istoj klupi. Za vreme dugih podnevnih odmora nas dvoj'e smo se, umesto da jedemo svoj' ruak u kolskom dvoritu, iskradali napolje, penjali na vrh oblinjeg brda ijeli u senci drveta za koje smo verovali da je najvece mango drvo na svetu. Njegove najnie grane su dodirivale zemlj'u a najvilj'e su dopirale do oblaka. U sezoni voa, prederavali smo se plodovima manga. To brdo je bilo nae omiljeno mesto sve dok nismo jednog dana otkrili telo domara iz nae kole kako visi o grani. Nismo se usuivali da odemo ili zaplaemo; nijedno od nas dvoj'e nije htelo da se osramoti pred drugim. Tog dana se nismo peli na drvo ali smo pokuali da jedemo svoj ruak na zemlji, praktino ispod mrrvog oveka, pitaj'ui se ko ce prvi da odustane. Bila sam to ja."Jesi li nekad razmiljala o smrti?" upitao me je Zamurito apatom. Pogledala sam uvis, prema obeenom oveku. U tom trenutku j'e vetar zautao kroz granje, neobinom jainom. Kroz to utanj'e sam jasno ula mrtvaca kako mi kae da je smrt umirujua. To je bilo toliko zastraujue da sam ustala i odjurila vritei, potpuno nezainteresovana za to ta e Zamurito da misli o meni. "Vetar je uinio da ti grane i lie govore," ree g. Flores kada sam zavrila svoju priu. Glas mu j'e bio tih i mek. Oi su mu grozniavo svetlucale dok mi j'e objanjavao da su u trenutku smrti, u jednom trenutnom bljesku, seanja i emocij'e starog domara bile oslobodene i apsorbovane od strane mango drveta. Zavrteh glavom, nerazumevajui. "Stvarno ne znam o emu govorite," rekoh a moj glas je odavao narastajui oseaj neprij'atnosti. "Ovo je kao san. Da ne traje toliko dugo, mogla bih da se zakunem da je to jedan od mojih komara." Njegovo dugo utanje me j'e iritiralo. Oseala sam kako mi lice crveni od besa. ta ja to radim ovde, sedei na drvetu sa ludim starcem?" pitala sam se. U isto vreme, uplaila sam se da sam ga, moda, uvredila. Odluih da mu se izvinim zbog svoje nabusitosti."Jasno mi je da moje
29
Florinda Doner
rei za tebe nemaju mnogo smisla," ree on. "To je zato to ima previe kore na sebi. Ona te spreava da uje ta ti vetar govori." "Previe kore?" upitah, zbunjeno i sumnjiavo u isti mah. "Mislite, od prljavtine?" "To, takoe," ree on i uini da se zacrvenim od stida. On se nasmeja i ponovi da sam ja umotana u suvie debelu koru i da se ta kora ne moe sprati vodom i sapunom, bez obzira koliko se kupala. "Ti si puna predrasuda," objasni. "To ti onemoguava da shvati i to to ti ja priam i to da ti je vetar dat da bude pod rvojom komandom." Pogleda me suenim oima, kritiki. "Pa?" zahtevao je nestrpljivo. Pre nego to sam se snala, on me uze za rake ijednim brzim, gipkim pokretom me okrete i neno ispusti na zemlju. Uinilo mi se da vidim njegove ruke i noge kako se isteu, kao da su od gume. Bila je to trenutna slika koju sam sebiodmah ob'jasnila kao poremeaj percepcije izazvan vruinom. Nisam dalje razmiljala o tome jer je, upravo u tom trenutku, moju panju skrenula Dilaja Flores koja je, uz ostale, rasprostirala veliki platneni arav pod susednim drvetom. "Kada ste vi doli ovamo?" upitah Dilaju, zbunjena time to ih nisam ni videla ni ula da dolaze. "Napraviemo piknik u tvoju ast," ree ona. "Zato to si nam se danas pridruila," dodade jedna od ena. "Kako sam vam se ja to, pridruila?" upitah nervozno. Nisam uopte videla koja od njih je to rekla. Gledala sam ih ispitivaki, jednu po jednu, oekujui da mi neko objasni tu izjavu. Ignoriui moju nelagodnost, ene su bile zabavljene prostiranjem arava, pazei da bude fino poravnat to sam ih due gledala, postajala sam sve zabrinutija. Sve to je bilo nekako udno. Mogla sam sebi da objasnim zato sam prihvatila Dilajinu ponudu da me dovede kod isceliteljke ali nisam mogla da razumem svoje potonje ponaanje. Kao da je neko preuzeo sve moje racionalne sposobnosti i terao me da ostanem tu i reagujem na nain koji mi je stran i da priam stvari koje nisam htela. A sada su jo namerili da naprave slavlje u moju ast. Sve to je bilo, u najmanju ruku, uznemirujue. Koliko god sam razmiljala, nisam uspela da shvatim ta ja tu radim. "Ja sigurno nisam zasluila nita od ovoga," promrmljah, pod uticajem svog nemakog vaspitanja. "Ljudi ne ine takve stvari za druge tek tako".
30
BITIUSATiJAIUU
Tek kada sam zaula veseli smeh Mariana Aurelia, shvatih da svi bulje u mene. "Nema razloga da se toliko baca u razmiljanje o ovome to ti se danas deava," ree tapui me neno po ramenu. "Mi pravimo piknik jer volimo da radimo stvari bez razmiljanja, bez posebnog povoda a poto te je danas Esperanca izleila, moji prijatelji su, eto, odluili da ovo bude u tvoju ast." Govorio je neobavezno, skoro nezainteresovano, kao da se radi o neemu potpuno nebitnom. Ali njegov pogled je govorio drugaije; bio je tvrd i ozbiljan, kao da mu je bilo vano da ga vrlo paljivo sasluam. "Mojim prijateljima je zadovoljstvo da kau da je piknik u tvoju ast," nastavi. "Prihvati to ba onako kako je i reeno, jednostavno i bez predumiljaja." Njegov pogled postade blag kada je pogledao prema enama, zatim se okrenuo prema meni i dodao, "Ovaj piknik uopte nije u tvoju ast, uveravam te. Pa ipak," nastavi on, "i jeste u tvoju ast. To jekontradikcija koju e moi da razume tekposle dueg vremena." "Ja nisam ni od koga traila da bilo ta radi za mene," rekoh mrzovoljno. Postajala sam zamiljena i teka, kao uvek kada sam bila u opasnosti. "Dilaja me je dovela ovde i ja sam joj zahvalna." rekoh i osetih potrebu da dodam, "Volela bih da platim za usluge koje su mi praene." Bila sam sigurna da sam ih uvredila. Znala sam da e me, svakog trenutka, zamoliti da odem. Osim to bi mi povredilo sujetu, to mi uopte ne bi smetalo. Bila sam uplaena i bilo mi ih je dosta. Na moje neprijatno iznenaenje, onime uopte nisu ozbiljno shvatili. Smejalisu mi se. to sam ja bila ljua, oni su bili veseliji. Njihove sjajne, vesele oi su me fiksirale kao da sam nekakav nepoznati organizam. Gnev je uinio da zaboravim na svoj strah. Razvikala sam se na njih, optuujui ih da me smatraju budalom. Napala sam Dilaju i njenog mua nisam znala zato ali sam ih uporno smatrala parom to su pravili neslane ale na moj raun. "Ti si me ovde dovela," rekoh Dilaji,"da biste me ti i tvoji prijatelji koristili kao svog klovna." to sam ja vie besnela, oni su se glasnije smejali. Bila sam ve na ivici plaa od samosaaljenja, besa i frustracije kada mi je Mariano Aureliano priao. Priao mi je i poeo da mi govori kao da sam dete. Htela sam da mu kaem da sam sposobna da se sama brinem o sebi, da 31
Florinda Doner
mi ne treba njegovo saalj'enje i da idem odmah kui ali me je neto u njegovim oima smirilo, tako efikasno da sam bila sigurna da me je hipnotisao. A ipak sam znala da nije. Ono to mi je bilo najudnije i najvie me uznemiravalo, bila je naglost i potpunost moje promene. Ono to bi, u normalnim uslovima trajalo danima, desilo se u momentu. Ceo svoj ivot sam se uputala u razmiljanje o svakoj uvredi ili ponienju stvarnom ili umiljenom koje sam doivela. Sistematino i ozbiljno, ja bi ih preispitivala sve dok svaki detalj' ne bi bio razj'anjen do tanina. Dok sam gledala Mariana Aureliana, dolo mi je da se nasmejem sebi zbog preanjeg ispada. Jedva da sam mogla da se setim zbog ega sam se uopte razbesnela do ivice plaa.Dilaja me uze za ruku i zamoli da pomognem ostalim enama da raspakuju porcelanske tanjire, kristalne ae i srebrno posude sa ornamentima, iz raznih korpi koje su donele. One se nisu obraale meni, niti jedna drugoj'. Samo su isputale uzdahe divljenja kada je Mariano Aureliano otvarao posude sa hranom; bilo je tu tamalesa, enilada, gula od Ij'utog ilija i domaih toitilja. Ne od peninog brana koje su se u severnom Meksiku obino pravile a koje ja ne volim mnogo ve od kukuruza. Dilaja mi dodade tanjir na kome je bilo po malo od svega. Jela sam tako halapljivo da sam zavrila pre svih. Ovo je naj'ukusnija hrana koj'u sam ikada okusila," rekoh, nadajui se repeteu ali ga niko ne ponudi. Da bi sakrila svoje razoarenj'e, hvalila sam lepotu antike ipke kojom je bio oivien arav na kojem smo sedeli. "To sam ja napravila," ree ena koj'a j'e sedela levo od Mariana Aureliana. Ona je izgledala staro, sa licem skrivenim pod razbaruenom sedom kosom. Uprkos vruini, nosila je dugaku suknju, bluzu i demper. "To je prava belgijska ipka," objasni ona blagim, sanj'ivim glasom. Njene duge, mrave ruke na kojima je svetlucalo vredno prstenje sa dragim kamenjem, klizile su lagano niz ipku. Opisivala mi je svoj' rad, do u detalje, priala o tehnici runog rada, pokazuj'ui mi petlje i vrste konca koje je koristila. S' vremena na vreme sam uspevala da bacim kratak pogled na nj'eno lice ali zbog razbaruene kose nisam uspela da razaznam kako je izgledala. "To j'e prava belgij'ska ipka," ponovi ona. "To je deo mog miraza." Ona podie kristalnu au, otpi malo vode iz nje i dodade, "Ovo je, takoe, deo mog miraza; ovo su Bakaratanjiri."
32
BITlUSANJATUU
Nisam sumnjala u to. Ti divni tanjiri svakije bio drugaiji su svi bili od najfinijeg porcelana. Pitala sam se da li bi diskretan pogled na poledinu mog tanjira proao nezapaeno, a ena koja je sedela desno od Mariana Aureliana me podstaknu da slobodno pogledam. "Nemoj da se stidi. Baci pogled," nagovarala me. "Medu prijateljima si." Ona podie svoj tanjir, smekajui se. "Limo," oglasi ona, zatim podie i moj otkrivi da je Rozental. Imala je neno, deije lice. Bila je malog rasta, okruglih, crnih oiju sa dugim trepavicama. Kosa joj je bila crna, osim na temenu gde je bila seda i skupljena u malu, vrstu pundu. Zraila je nekom otrinom, snagom koja me je pomalo ispunjavala jezom, dok me je ona obasipala direklnim, linim pitanjima. Nije mi smetao njen ispitivaki ton. Bila sam naviknuta na bombardovanje pitanjima od strane mog oca i brae kada god bih imala sastanak sa nekim dekom ili se uputala u bilo kakve poduhvate na sopstvenu inicijativu. Nisam to volela ali je to u naoj kui bio normalan vid komunikacije. Stoga, ja nikada nisam nauila normalno da razgovaram. Razgovor je za mene predstavljao pariranje verbalnim napadima i odbranu po svaku cenu. Bila sam iznenaena to me ovakvo direktno ispitivanje ove ene nije izazivalo da priam u svoju odbranu. "Jesi li udata?" upita ona "Nisam,"odgovorih tiho ali odluno, nadajui se da e promeniti temu. "Ima li nekog mukarca?" insistirala je."Ne. Nemam," odgovorih, poevi da oseam buenje svog uobiajenog odbrambenog sistema. "Postoji li tip mukarca kome si naklonjena?" nastavi ona. "Ima li nekih osobina kod mukarca kojima daje prednost?" U trenutku sam se zapitala da li me ismejava ali je ona delovala ozbiljno zainteresovano kao i njeno drutvo. Njihova ljubopitljiva lica, puna iekivanja, umirila su me. Zaboravivi svoju ratobornost i injenicu da su te ene bile dovoljno stare da mi budu babe, razgovarala sam sa njima kao da su prijateljice mog godita i da priamo o mukarcima. "Mora da bude lep i visok," poeh. "Mora da ima smisao za humor. Mora da bude oseajan ali ne i tunjav. Mora da bude inteligentan ali ne i intelektualac." Spustih glas i dodah poverljivim tonom, "Moj otac
33
Florinda Doner
je govorio da su intelektualci slabii i izdajice, svi do jednog. Mislim da je bio u pravu." "To je sve to ti eli od mukarca?" interesovala se ena. "Nije," pourih da kaem. "Pre svega, ovek mog ivota mora da bude sportski tip." "Kao i tvoj otac," upade jedna od ena. "Naravno," rekoh odbrambeno. "Moj otac je odlian sportista. Sjajno pliva i odlino skija." "Da li se dobro slae sa njim?" upita ona. "Sjajno," rekoh veselo. "Oboavam ga. Na samu pomisao na njega mi naviru suze u oi." "Zato nisi sa njim?" "Previe smo slini," objasnih. "Ima neto u meni to me odvlai a to ne mogu potpuno da razumem niti da kontroliem." "A tvoja majka?" "Moja maj'ka." uzdahnuh i napiavih malu pauzu kako bihpronala rei kojima u je najbolje opisati. "Ona je veoma jaka. Ona je onaj trezveni deo u meni. Taj deo je tih i nema potrebu za pojaanjem." "Jesi li vrlo bliska sa roditeljima?" "Duhovno, jesam," rekoh tie. "U principu, ja sam samotnjak. Nisam mnogo privrena." Tada, kao da se neto u meni probijalo da izae napolje, ja otkrih jednu crtu svoje linosti koju se ni u trenucima najstroeg samopreispitivanja ne bih usudila da priznamsamoj sebi. "Ja koristim ljude radije nego to ih negujem i tetoim," rekoh, zatim odmah dodah u svpju odbranu, "ali sam sasvim sposobna da oseam ljubav." Sa meavinom olakanja i razoarenja, pogledah u njih. Niko nije izgledao kao da pridaje bilo kakvu vanost mom priznanju. ene me, dalje, upitae da li bih sebe opisala kao hrabru ili kao kukavicu. "Ja sampotvrdena kukavica," izjavih. "Naalost, moj kukaviluk me nikada ne zaustavlja." "Zaustavlj'a od ega?" raspitivala se ena koja meje ispitivala. Njene crne oi su bile ozbiljne a iroka linija obrva koje su izgledale kao nacrtane ugljenom, izvi se u izraz skoncentrisane panje. "Od bavljenja opasnim stvarima," rekoh. Zadovoljno primetih da paljivo sluaju svaku moju re iobjasnihda jejo jedna od mojih mana, velika sposobnost da upadam u nevolje.
34
BITIUSANJANJU
"U kakve si nevolje upadala o kojima bi mogla da nam ispria?" upita ona. Njeno lice, do tada ozbiljno, rairi se u sjajan, skoro zloban osmeh. "Na primer, nevolja u kojoj sam sad." rekoh aljivo, iako sam se pomalo plaila da e me pogreno razumeti. Na moje olakanje, onise svi glasno nasmejae na nain na koji se ljudi sa sela smeju kada im se neto uini drsko i zabavno. "Kako si dospela u Ameriku?" upita me ista ena kada su se smirili. Slegnuh ramenima, ne znajui ta da kaem. "elela sam da se kolujem," najzad promrmljah. "Prvo sam bila u Engleskoj ali nisam nita postigia osim to sam se dobro zabavljala. Zapravo ne znam ta bih elela da uim. U potrazi sam za neim iako ne znam tano za ime. "To nas vraa na moje prvo pitanje," ree ena. Njeno usko, ivahno lice je imalo krajnje zainteresovan izraz a njene tamne oi su kiljile kao u neke ivotinje. "Da li si u potrazi za mukarcem?" "Verovatno jesam," priznadoh, zatim dodadoh nestrpljivo "Koja ena to nije? I zato me toliko uporno ispitujete o tome? Imate li nekoga na umu? Da li je ovo nekakav test?" "Imamo nekoga na umu," upade Dilaja Flores. "Ali on nije mukarac." Ona, zajedno sa ostalima, vrisnu od smeha sa takvom razuzdanou da ni ja nisam odolela da se ne zakikoem. "Ovo, svakako, jeste test," potvrdi ena koja me je ispitivala kada su svi ponovo dosli do daha. utala je trenutak, usredsreenogpogleda, punog panje. "Iz svega to si nam ispriala, ja mogu da zakljuim da ti potpuno pripada srednjoj klasi," nastaviona. Rairi iiike u gestusiljene dobrodolice. "Najzad, ta drugo i moe da bude Nemica, roena u zemlji Treeg Sveta?" Onaprimeti besan izraz mog lica i dodade, jedva savlaujui smeh, "Ljudi si'ednje klase imaju i snove srednje klase." Videvi da u da eksplodiram, Mariano Aureliano mi objasni da mi je ona postavljala sva ta pitanja jer su oni, jednostavno, radoznali. Vrlo retko imaju posetioce a skoro nikada mlade. "To ne znai da mora da me vrea," poalih se.Kao da nisam nita rekla, on je nastavio da opravdava ene. Njegov blagiglas i ohrabrujue tapanje po leima je istopilo moj bes, ba kao i prethodni put. Njegov osmeh je bio tako dirljivo aneoski da ja nisam ni za trenutak posumnjala u njegovu iskrenost kada je poeo da mi laska. Rekao mi je da sam ja jedna od najzanimljivijih, najneobinijih osoba koju su ikada
35
Florinda Doner
upoznali. Bila sam toliko dirnuta da sam ga podsticala da me pita ta god bi eleo da sazna o meni. "Da li se osea vanom?" interesovao se on. Klimnuh glavom, potvrdno. "Svi smo mi veoma vani za sebe," ustvrdih. "Da, mislim da jesam vana, ne u nekom uoptenom smislu, nego specifino, samo za sebe." Raspriah se nadugako i nairoko o pozitivnoj slici koju ovek mora imati o sebi, linim vrednostima i o tomekako jestrano bitnoda ojaamosvoju vanostkako bibilipsihiki zdrave linosti. "A ta misli o enama?" upita on. "Da li misli da su one vie ili manje vane od mukaraca?" "Prilino je oigledno da su mukarci vaniji," rekoh. "ene nemaju izbor. Moraju da budu manje vane da bi se porodini ivot kotrlj'ao na podmazanim tokovima, da se tako izrazim." "Ali, da li je to pravedno?" insistirao je Mariano Aureliano. "Naravno da je pravedno," izjavih. "Mukarci su nepobitno superiorni; zato i vladaju svetom. Mene je vaspitao jedan vrlo autoritativan otac koji mi je, iako me je odgajao slobodnjaki kao i moju brau, ipak objasnio da neke stvari nisu toliko vane za enu. Zato ja ne znam ta radim u koli ni ta hou u ivotu." Pogledah Mariana Aureliana i dodadoh, bespomonim glasom poraenog, "Pretpostavljam da traim mukarca koji je siguran u sebe isto koliko i moj otac." "Ona je budala!" upade jedna od ena. "Ne,ne, nije," Mariano Aureliano uveri prisutne. "Ona je samo zbunjena i zadrta, kao i njen otac." "Njen nemaki otac," ispravi ga g. Flores uzbueno, naglasivi re nemaki. Spustio se sa drveta kao list koji pada, lagano i bez zvuka. Zatim se posluio neskromnom koliinom hrane. "Potpuno si u pravu," Mario Aureliano, se slpi i nasmei. "Budui indoktrinirana kao i njen nemaki otac, ona samo ponavlja ono to je sluala ceo svoj ivot." Moj bes, koji j'e rastao i splanj'avao kao neka misteriozna temperatura, nije bio prouzrokovan iskljuivo onim to su o meni govorili ve i time to su o meni priali kao da nisam prisutna. "Ona je nepopravljiva," ree druga ena. "Dobra je za ono to se od nje trai," odbrani me Mariano Aureliano autoritativno.
36
G. Flores je drao stranu Marianu Aurelianu. A jedina ena koja do tada nije nita rekla, sada ree dubokim, hrapavim glasom da se slae sa njima dvojicom, da sam ja dobra za tu svrhu koja mi je namenjena. Ona je bila visoka i tanka. Lice joj je bilo bledo, koato i strogo, uokvireno sedom, upletenom kosom i izuzetno velikim, sjajnim oima. Uprkos njenoj iznoenoj, jednolinoj odei, videlo se da poseduje neku urodenu eleganciju. "ta mi to svi vi radite?" viknuh, nepososobna da se dalje kontroliem. Zar ne shvatate koliko je meni strano da vas sluam kako priate o meni kao da nisam prisutna?" Mariano Aureliano me surovo pogleda. "Ti i nisi prisutna." ree on, potpuno bezoseajnim glasom. "Bar za sada. 1, to je najvanije, ti se ne rauna. Niti sada niti ikada." Skoro sam se onesvestila od besa. Niko, nikada nije sa mnom razgovarao tako grabo i sa toliko nezainteresovanosti za moja oseanja. "PQviaamiseodvas! Piam.se,Kkeajamseaasvevas,prQkleti,jebeni prdei!" izdrah se. "O, boe! Nemaka prostakua!" ree Mariano Aureliano i svi se nasmejae. Skoih i htedoh da odjurim odatle ali Mariano Aureliano opet poe da me lupka po leima, kao bebu kada treba da podrigne. I, kao i ranije, umesto da se uvredim zbog toga to se sa mnom postupa kao sa malim detetom, moj gnev nestade. Osetih se lakom i srenom. Zavrteh glavom, zbunjeno, nasmejah se i rekoh,gledajui ih. "Nauila sam da govorim panski na ulicama Karakasa, druei se sa oloem. Umem uasno da psujem." "Sigurno si oboavala slatke tamales?" Dilaja ree, zatvorivi oi sa izrazom uivanja. Njena reenica, kao da je bila lozinka; ispitivanje se zavri "Naravno da ih je oboavala!" odgovori g. Flores umesto mene. "Jedino joj je ao to joj nisu nudili vie. Ona je nezasita." On prie i sede pored mene. "Mariano Aureliano je prevaziao samoga sebe, skuvao je divne stvari" "Hoete da kaete da je on kuvao tu hranu?" upitah sa nevericom. "Pored svih ovih ena, on kuvaT Uasnuta, shvativi kako moje rei mogu biti shvaene, pourih da se izvinim. Objasnih da sam jako iznenadena da ujem da meksikanac kuva kada su ene u kui Njihov smeh mi pokaza da ni to nije trebalo da kaem.
37
Florinda Doner
"Posebno ako su to njegove ene. Da li si to htela da kae?" upita me g. Flores, jedva nadglaavajui smeh svih prisutnih. "Potpuno si u pravu, one j'esu Marianove ene. III, da budem precizniji, Mariano pripada njima." On se veselo pljesnu po kolenu, zatim se okrete eni koja je bila najvia u grupi onoj to je samo jednom progovorila i ree, "to joj ti ne ispria o nama?" "Naravno, g. Aureliano ne moe imati toliko supruga," poeh, jo uvek se sramei zbog svog ispada. "to da ne?" usprotivi se ona i svi se ponovo nasmejae. Bio je to mladalaki, veseo smeh ali me ipak nije oputao. "Svi mi ovde smo povezani naom borbom, naom meusobnom ljubavlj*u i shvatanjem da ako nismo zajedno, nita nije mogue." ree ona. "Niste li vi deo neke religiozne grupe?" upitah glasomkoj'i je odavao moju rastuu zebnju. "Pripadate U nekakvoj sekti?" "Mi pripadamo moi," odgovoriena. "Moji drugovi i ja smo naslednici jedne prasfare rradicije. Mi smo deo mita." Nisam razumela o emu ona pria. Pogledah ostale, bojaljivo; svi pogledi su bili uprti u mene. Gledali su me sa meavinom oekivanja i interesovanja. Usmerih ponovo svoju panju na visoku enu. Ona me je, takoe, posmatrala sa istim izrazom Lekivanja. Oi su joj se sijale kao da su iz njih vrcale varnice. Nagnula je svoju kristalnu au i lagano pijuckala vodu. "Mi smo, u sutini, sanjai," objasni ona blago. "Svi misada sanjamo i, injenicom da si dovedena medu nas, i ti sanj'a sa nama." Rekla je to tako tiho i milozvuno da gotovo nisam razumela njene rel "Mislite, ja sada spavam i sanjam sve vas?" upitah podrugljivo i s nevericom. Nije to ba tano ono to radi, ali je blizu," priznade ona. Ignoriui moje nervozno kikotanje, ona nastavi da mi objanj'ava da je to to mi se deava vie nalik neobinom snu gde mi svi oni pomau time to sanjaju moj san. "Ali to je idio," poeh ali me ona zaustavi mahnuvi rukom. "Svi mi sanjamo jedan isti san," uveravala me je. Bila je u ekstazi od oduevljenja koje je meni bilo potpuno nerazumljivo. "A ta je sa divnom hranom koju sam upravo pojela?" upitah, traei mrlju od ili sosa koji mi je kapnuo na bluzu. Pokazah joj fleke.
38
BITIUSANJANJU
"To ne moe biti san. Ja sam jela tu hranu!" insistirala sam, glasno i iznervirano. "Jesam! Lino sam jela tu hranu." Ona me pogleda kao da je oekivala ba takvu moju reakciju. "A to to te je g. Flores podigao na vrh eukaliptusovog drveta?" upita, staloeno. Htela sam da odgovorim da me on nije podigao na vrh drveta ve samo na granu ali me ona prekide apatom, "Da li si razmiljala o tome?" "Nisam," odbrusih. "Naravno da nisi," sloi se ona, potvrdno klimajui glavom kao da je znala da sam se upravo tog trenutka setila da je i najniu granu drvea koje se nalazilo oko nas bilo nemogue dohvatiti sa zemlje. Zatim ree da je razlog zbog koga nisam razmiljala o tome bio u tome to snovi nisu racionalni. "U snovima moemo samo da delamo," naglasi ona. "ekajte malo," prekidohje. "Moda sam malo oamuena priznajem. Na kraju, ipak ste vi najneobiniji ljudi koje sam ikada srela. Ali ja sam budna koliko god je to mogue." Videvi da mi se ona smeje, ja povikah, "Ovo nije san!" Neprimetnim pokretom glave, ona dade znak g.Floresu, i on me brzim pokretom uhvati za raku i skoi, povukavi i mene sa sobom, na granu oblinjeg eukaliptusa. Sedeli smo na grani nekoliko trenutaka a zatim, pre nego to sam mogla bilo ta da izustim, on me spusti natrag na zemlju, na isto mesto gde sam pre toga sedela. "Vidi?" upita visoka ena. "Ne, ne vidim!" vrisnuh, svesna da sam upravo imala halucinaciju. Moj strah se pretvori u bes i ja izustih dug niz najgorih psovki. Izbacivi gnev iz sebe, upala sam u talas samosaaljenja i poela da plaem. "ta ste mi to uradili?" upitah izmeu jecaja. "Jeste li stavili neto u hranu? Ili u vodu?" "Nita slino nismo uinili," ljubazno. "Ne treba ti nita..." ree visoka ena,
Jedva sam je ula. Moje suze su bile kao neki taman, debeli veo; enin lik i njene rei su dopirale do mene kao kroz maglu. "ekaj," ula sam je kako govori, iako vie nisam mogla da vidim ni nju ni njene prijatelje. "ekaj, nemoj jo da se probudi." Bilo je neegvrlo ubedljivogu njenomglasu. Znalasamda miivot zavisi od toga da li u je ponovo videti. Nekom nepoznatom i potpuno 39
Florinda Doner
neoekivanom silom, probih se kroz veo svojih suza.Zauh tih zvuk pljeskanja i tada ih ugledah. Smekali su se a njihove oi su tako intenzivno sijale da su im zenice izgledale kao da su obasjane nekom unutranjom vatrom. Izvinila sam se, prvo enama a zatim i mukarcima, zbog svog budalastog Lspada. Ali oni nisu hteli ni da uju. Rekli su da sam se izuzetno dobro pokazala. "Mi smo ivi delovi mita." ree Mariano Aureliano, zatim skupi usne i dunu u vazduh. "Sada u te oduvati osobi koja sada dri mit u svojim rukama. On e ti pomoi da razj&sni sve ovo." "A ko bi to mogao biti?" upitah, frapirana. Htela sam da pitam da li e i taj neko biti indoktriniran kao moj otac ali me je Mariano Aureliano prekinuo. Jo uvek je duvao. Njegova seda kosa je bila nakostreena; obrazi su mu bili crveni i naduti. Kao da je bio odgovor na njegove napore, lagani povetarac poe da uti kroz lie eukaliptusa. On klimnu glavom, potvrujui moju neizreenu misao i zbunjenost. Neno me okrenu tako da sam gledala u pravcu Bakatete planina. Povetarac se pretvori u vetar, tako jak i hladan da je svaki udisaj boleo. Spiralnim okretom, kao da je bez kostiju, visoka ena ustade, zgrabi me za ruku i povue sa sobom kroz uzorano polje. ZaustavLsmo se, iznenada, na sredini njive. Mogla sam da se zakunem da je rairenim rukama pokrenula prainu i mrtvo lie u spiralni kovitlac. "U snovima, sve je mogue," proaputa ona. Smejui se, rairih mke da prizovem vetar. Praina i lie su igrali oko nas takvom estinom da mi se sve zamutilo pred oima. VLsoka ena je odjednom bila daleko od mene. Njeno telo kao da se rastapalo u crvenkastom svetlu sve dok nije potpuno nestalo iz mog vidnog polja. Tada nastade tama.
40
III
tom trenutku nisam mogla da odredim da li je piknik bio san ili se stvarno dogodio. Nisam bila u stanju da se setim, po redu, svih dogadaja u kojima sam uestvovala od trenutka kada sam zaspala na krevetu u sobi za isceljivanje. Sledee ega se jasno seam je da sam se obrela za stolom u toj istoj sobi, razgovarajui sa Dilajom. Poto sam bila naviknuta na takve gubitke memorije koji su mi se esto deavali u detinjstvu, nisam se u poetku mnogo uzrujala zbog toga. Kao dete sam se esto, eljna igre, polusnena izunjavala iz kue kroz prozor. Mnogo puta sam se zaista probudila na trgu, igrajui se sa dragom decom koju nisu stavlj*ali u krevet tako rano kao mene. Nisam uopte sumnjala da je piknik bio stvaran mada nisam mogla da mu naem mesto u hronolokom sledu dogaaja. Pokuala sam da razmislim, da rekonstruiem deavanja ali me je plailo razmatranje uspomena o mojim gubicima memorije u detinjstvu. Oklevala sam da ispitam Dilaju o njenim prijateljima a ona nije svojevoljno davala nikakve informacije. Upitah je, meutim, o isceliteljskoj seansi za koju sam znala da je bila san. "Imala sam veoma detaljan san o isceliteljla," poeh oprezno. "Ne samo da mi je rekla svoje ime, nego me je i uveravala da je uinila da svi moji komari ieznu." "Nije to bio san," ustvrdi Dilaja, glasom punim oiglednog nezadovoljstva. Zurila je u mene takvim intenzitetom da sam poelela da se izvuem, da odem odatle. "Isceliteljka ti jeste rekla svoje ime," nastavi ona. "I svakako te je izleila od nevolja sa snovima." "Ali to je bio san," navaljivala sam ja. "U mom snu, isceliteljka je bila veliine deteta. To nije mogla biti stvarna osoba." 41
Florinda Doner
Dilaja dohvati au vode sa slola ab' ne otpi. Dugo ju je okretala u ruci a da nije prosula ni kap, zatim me pogleda, sa sjajem u oku. "Isceliteljka ti se samo prikazala malom, to je sve," ree, klimajui glavom zadovoljna to je u pravom trenutku nala zadovolj'avaj'ue rei. Glas joj" postade mek i zamiljen. "Morala j'e da bude mala da bi te izleila." "Morala je da bude mala? Hoe da kae mi se samo uinilo da j'e mala?" Dilaja nekoliko puta potvrdno klimnu glavom a zatim se nae prema meni i ree apatom, "Vidi, ti si to sanjala. Medutim, to nije bio san. Isceliteljka je stvarno dola i izleila te, ali ti nisi bila na mestu na kome si sada." "Ma daj, Dilaja," protestovah. "ta pria? Znam da j'e to bio san. Ja sam uvek potpuno svesna kada sanjam, iako svoje snove vrlo realno doivljavam. To je moj'a bolj'ka, zar si zaboravila?" "Moda sada, kada te je ona izleila, to vie nij'e tvoja bolj'ka nego talenat," ree Dilaja, smeei se. "Ali da se vratimo na rvoje pitanje. Isceliteljka je raorala biti mala jer si ti bila vrlo mlada kada su se tvoj'i komari pojavili." Njena izjava j'e bila toliko neobina da nisam mogla ak ni da se nasmejem. "A sada sam izleena?" upitah aljivo. "Jesi," uveri me ona. "U sanjanju se izleenje postie vrlo lako, gotovo bez napora. Ono to je teko je, da se ovek natera da sanj'a." "Teko?" upitah glasom grubljim nego to sam nameravala. "Svako ima snove. Svi moramo da spavamo, zar ne?" Dilaja podrugljivo prevrnu oima ka plafonu, pogleda me i ree, "To nisu snovi o kojima ja priam. To su obini snovi. Sanjanje ima svrhu; obini snovi nemaju nikakvu svrhu." "Naravno da imaju!" odluno se suprotstavih, zatim otpoeh dugako izlaganje o psiholokom znaaju snova. Citirala sam psihologe, filozofe i umetnike. Dilaja nije nimalo bila impresionirana mojim znanjem. Sloiia se da obini snovizaista pomau u odravanju mentalnestabilnosti oveka ali je tvrdila da ona za to nije zainteresovana. "Sanjanje ima svrhu; obinisnovi je nemaju," ponovi ona. "Kakvu svrhu, Dilaja?" upitah nestrpljivo. Ona okrenu glavu u stranu, kao da je htela da sakrij'e lice od mene. Trenutak kasnije vrati pogled ka meni. Neka hladnoa, ravnodunost,
42
BITIUSANJATUU
videla se u njenim oima a ta nagla promena njenog izraza je bila toliko drastina da sam se uplaila. "Sanjanje uvek ima praktinu svrhu," objavi ona. "Ono slui sanjau na jednostavne ili komplikovane naine. Tebi je posluilo da se oslobodi svoje boljke. Posluilo je veticama na pikniku da spoznaju tvoju sutinu. Posluilo je meni da se izbriem iz svesti graniara koji je traio da vidi tvoje papire." "Pokuavam da razumem to to govori, Dilaja," promrmljah. "Hoe da kae da ti i tvoji prijatelji moete da hipnotiete ljude i protiv njihove volje?" upitah estoko. "Nazovi to kako god hoe," ree ona. Na licu joj je bio izraz mirne ravnodunosti koji nije budio simpatije. "Toto ti nikako da shvati je da i ti lino moe da ue, bez ikakvih napora, u ono to ti naziva hipnotikim stanjem. Mi to zovemo sanjanjem: to je san koji nije san, san u kome moemo da radimo gotovo sve to nam padne na pamet." Skoro da sam uhvatila smisao u tome to je rekla, ali nisam mogla da naem rei kojima bih izrazila svoje misli, svoja oseanja. Tupo sam gledala u nju, zaprepaena. Iznenada u seanje mi navre jedan dogaaj iz puberteta. Kada mi je najzad bilo doputeno da uzimam asove vonje u dipu moga oca, silno sam iznenadila celu porodicu pokazavi da ve umem da menjam brzine. Ja sam to godinama radila, u svojim snovima. Sa samouverenou i sigurnou koja me je i samu zbunila, vozila sam starim putem od Karakasa do pomorske luke La Guaire, na svom prvom asu. Premiljala sam se da li da ispriam Dilaji ovo svoje iskustvo ali je umesto toga ispitah o veliini isceliteljke. "Ona nije visoka ena. Niti je onoliko mala kakvu si je ti videla. U njenom isceliteljskom snu, ona je projektovala svoju veliinu u tvoju korist i inei to, bila je mala. To je priroda magije. Mora da bude ono to eli da dragi vide da jesi." "Da lije ona maioniar?" upitah, sa puno nade. Pomisao da su oni svi radili u cirkusu, da su deo neke magine predstave, vie puta mi je prolazila kroz glavu. Verovala sam da bi to objasnilo mnoge stvari u vezi sa njima. "Ne, ona nije maioniar," ree Dilaja, "Ona je arobnjak." Dilaja me tako prezrivo pogleda da sam se postidela svog pitanja. "Maioniari uestvuju u cirkuskim predstavama," objasni, gledajui me prodorno. "arobnjaci postoje u svetu, a nisu deo tog sveta." Nakon dueg utanja, ote joj se uzdah. "Da li bi sada elela da vidi Esperancu?" upita ona."Da,"izjavih radosno. "Volela bih da je vidim."
43
Florinda Doner
Zavrtelo mi se u glavi na pomisao da je isceliteljka bila stvarna a ne samo san. Nisam potpuno verovala Dilaji a ipak sam oseala jaku elju da joj verujem. Misli rai se ubrzae; Iznenada shvatih da ja uopte nisam pomenula Dilaji da je isceliteljka iz mog sna rekla da se zove Esperanca. Toliko sam se bila zanela razmiljanjem da nisam ula kada je Dilaja poela da govori. "Izvini, ta si rekla?" "Jedini nain da nae smisao u svemu ovome je da ponovo prizovemo sanjanje," nastavi ona. Tiho se smejui, ona mahnu rukom kao da nekom daje znak da doe. Njene rei mi nisu nita znaile jer sam ve bila zadubljena u novi tok misli. Esperanca je bila stvarna. Bila sam sigurna da e mi ona sve razjasniti. Osim toga, ona nije bila na pikniku; nije se ponaala prema meni onako gnusno kao sve ostale ene. Gajila sam blagu nadu da sam se svidela Esperanci. Ta pomisao mi je nekako povratila samopouzdanj'e. Da bih sakrila svoja oseanja od Dilaje, rekoh joj da sam nestrpljiva da vidim isceliteljku." Volela bih da joj se zahvalim i naravno, da joj platim za sve to je uinila za mene." "Ve je plaeno," ree Dilaja. Podrugljiv izraz u nj'enim oima je jasno govorio da je upoznata sa mojim mislima. "Kako to misli, ve je plaeno?" nekontrolisano visokim glasom. "Ko je platio?" upitah,
"Teko je to objasniti," poe ona, sa hladnom ljubaznozu koja me j'e momentalno umirila. "Sve je to poelo na zabavi kod tvoje prijateljice, u Nogalesu. Odmah sam te zapazila." "Stvarno?" upitah, iekujui da ujem neki kompliment u vezi moj'e ukusne i paljivo odabrane garderobe. Nastade neprijatna pauza. Nisam mogla da uhvatimDilajinpogled jer su j'oj kapci bili napola zatvoreni. Bilo je neeg blagog a ipak vrlo uznemirujueg u njenom glasu dok je priala kako je tada primetila da sam ja svaki put kada sam morala da razgovaram sa bakom svoj'e prijateljice, bila odsutna duhom, kao da spavam. "Odsutna duhom je suvie blag izraz," rekoh. "Nema pojma kroz ta sam morala da proem da bih ubedila tu staricu da nisam inkarnacija samog avola."
44
BITIUSANJAMJU
Dilaja je izgledala kao da me nije ula. "Odmah sam znala da ti ima veliku sposobnost za sanjanje." nastavi ona. "I tako, pratila sam te kroz kuu i posmatrala te u akciji. Nisi bila potpuno svesna toga ta radi i govori. Pa ipak si se dobro snalazila, priajui, smejui se i strano laui da bi se dopala ljudima." "Naziva me laljivicom?" upitah aljivo ali odajui da sam povredena. Osetih impuls da se naljutim. Zurila sam u bokal sa vodom na stolu dok taj pretei oseaj nije nestao. "Ne bih se usudila da te nazovem laljivicom," izgovori Dilaja pompezno. "Nazvala bih te sanjaem." Glas joj je zvuao sveano alisu joj se u oima videli blaga pakost i eretski sjaj, dok je govorila, "arobnjacikojisu mene odgajali, govorilisu mida nije vano ta ovek kae, sve dok ima mo da to kae." Njen glas je bio pun odobravanja i entuzijazma, tako da sam bila sigurna da neko stoji iza jednih od vrata i slua nas."A nain da se stekne ta mo je sanjanje. Ti ovo ne zna jer ti to radi prirodno, ali kada si u kripcu, tvoj um odmah odlazi u sanjanje." "Zar su tebe odgojili arobnjaci?" upitah da bih promenila temu. "Naravno da jesu," odgovori ona, kao da je to bila najprirodnija stvar na svetu. "Jesu li tvoji roditelji bili arobnjaci?" "O, ne," ree, nasmejavi se. "arobnjaci su me nali jednog dana i odgajali me od tada." "Koliko si tada bila stara? Jesi li bila dete?" Dilaja se nasmeja, kao da sam tim pitanjem dosegla maksimum duhovitosti. "Ne, nisam bila dete," odgovori. "Bila sam, moda tvojih godina kada su me nali i poeli da me odgajaju." "Kako to misli, poeli da te odgajaju?" Dilaja je gledala prema meni ali nam se pogledi nisu susreli. Na trenutak sam pomislila da me nije ula ili ako jeste, da nema nameru da mi odgovori. Tada, ona slegnu ramenima i nasmei se. "Odgajali su me kao to se i deca odgajaju," najzad ree. "Nije vano koliko si star; u njihovom svetu, ti si dete." Iznenada uplaena da nas neko prislukuje, osvrnuh se preko ramena i upitah apatom, "Ko su ti arobnjaci, Dilaja?" "To je vrlo teko pitanje," ree ona zamiljeno, "U ovom trenutku, ne mogu ni da ponem da ti objanjavam. Sve to mogu da ti kaem o
45
Florinda Doner
njima je da su oni ti koji su mi govorili da nikada ne treba da laem da bi mi ljudi poverovali." "Zbog ega drugog se lae?", upitah. "Treba lagati samo iz istog zadovoljstva," odmah odgovori Dilaja. Ustade sa stolice i doe do vrata koja su vodila na dvorite. Pre nego to je zakoraila napolje, ona se okrete i uz smeak me upita, "Zna li za izreku: 'Ako ne Iae da bi ti verovali, moe rei ta god hoe, bez obzira na to ta e neko misliti o tebi?" "Nikada nisam ula takvu izreku." Verovala sam da ju je izmislila; imala je njen peat. "I pored toga ne razumem ta hoe da kae," dodadoh, zbunjeno. "Sigurna sam da razume," ree ona, gledajui me iskosa, kroz pramenove kose koji su joj padali preko lica. Dade mi, zatim, glavom znak da poem za njom. "Hajde, idemo sada da vidimo Esperancu." Skoih i pojurih za njom, ali naglo zastadoh na vratima. Momentalno zaslepljena svethu, stajaia sam nepomino, pifajui se ta se dogodilo. inilo mi se da nije prolo nimalo vremena otkako sam trala za g. Floresom kroz ovo polje. Sunce je, kao i tada, bilo u zenitu. Spazih krajiak Dilajine crvene suknje kako zamie iza ugla. Potrah za njom, zasvoenim kamenim koridorom koji je vodio do prelepog dvorita. U poetku nisam mogla nita da vidim, toliko je bio jak kontrast izmeu suneve svetlosti i senke u koju sam ula. Bez daha sam stajala tu, kao okamenjena, udiui vlaan vazduh, teak od mirisa narandinog cveta, bagrema i mirisne panske lozice. Lozica je visila o icama koje kao da su bile okaene o nebo. Delovala je kao neka tapiserija ivih boja meu gustim kronjama, bunjem i paprati. Isceliteljka koju sam videla ranije, u svom snu, sedela je u stolici za ljuljanje, na sredini dvorita. Bila je mnogo starija od Dilaje i ostalih ena sa piknika mada ne bih mogla da objasnim kako sam to zakljuila. Ljuljala se napred, nazad u stolici. murila je i delovala potpuno oputeno. Neka bolna munina je zahvatila celo moje bie kada sam, potpuno iracionalno, shvatila da je njeni ljuljajui pokreti odnose sve dalje i dalje od mene. Talas agonije i oseaj neopisive usamlj'enosti me preplavi dok sam tupo gledala u nju. Htela sam da joj priem i uhvatim je ali je bilo neto u tamnim ploicama koj'ima je dvoritebilo poploano a koje su bile rasporeene u viio komplikovan mozaik, to me j'e dralo prikovanom u mestu.
46
BITIUSANJAIUU
"Esperanca," najzad uspeh da izustim, glasom tako tihim da sam ga i sama jedva ula. Ona otvori oi bez ikakvog iznenaenja, kao da me je oekivala. Ustade i krenu prema meni. Nije bila veliine deteta ve otprilike moje visine, oko metar i ezdeset santimetara. Bila je mrava i krhke grae ali je zraila vitalnou zbog koje sam se osetim inferiornom. "Tako sam srena to te ponovo vidim." Glas joj jezvuao iskreno. Pokaza mi mkom da uzmem jednu od tranih stolica i sednem pored nje. Osvrnuvi se oko sebe, ugledala sam ostale ene, ukljuujui i Dilaju. Sedele su na tranim stolicama, poluskrivene bunjem i drveem i radoznalo me posmatrale. Neke od njih su se smekale a neke su jele tamale iz tanjira koje su drale na kolenima. Pod zelenkastim svetlom u senci uprkos prizemnom inu obedovanj'a ene su delovale nestvarno, nematerijalno. Ipak, svaka od njih je delovala nestvarno ivotno. Izgledalo je kao da su upile tu zelenkastu svetlost koj'a se obavij'ala oko nas, kao prozirna magla. Kroz glavu mi prolete misao da sam u kui nastanjenoj duhovima. "Da li bi elela neto da pojede?" ponudi Esperanca. "Dilaj'a je napravila hranu kakvu samo moe da zamisli." "Ne, hvala," promrmljah glasom koji nije liio na moj. Videvi njen upitan izraz, pourih da dodam, "Nisam gladna." Bila sam toliko nervozna i uzbuena da ne bih mogla da pojedem ni zalogaj, sve i da sam umirala od gladi. Esperanca mora da je osetila moj strah. Nagnula se prema meni i potapala me prijateljski po rucl "ta si elela da me pita?" "Mislila sam da sam te sanjala," izjavih a zatim, primetivi osmeh u njenim oima, dodadoh, "Da h' ja sada sanjam?" "Sanj'a ali ne spava," odgovori ona, izgovaraj'ui rei sporo i razgovetno. "Kako mogu da sanjam a da ne spavam?" "Neke ene to mogu bez tekoa," ree. "Mogu da sanjaju a da ne spavaju a ti si jedna od tih ena. Druge moraj'u na tome da rade ceo ivot." Osetih trag divljenja u njenom glasu ali nisam bila nimaio polaskana. Naprotiv, zabrinula sam se vie nego ikada. "Ali kako j'e mogue sanjati bez spavanja?" insistirala sam. 47
Florinda Doner
"Ako ti budem objanjavala nee razumeti," izjavi. "Vemj mi na re, sada je mnogo bolje da ostavimo objanjenja za kasnije." Ponovo me potapa a nean osmeh joj obasja lice. "Za sada je dovoljno da zna da sam ja za tebe ona koja donosi snove." Ja nisam mislila da je to dovoljno ali se nisam usudivala da joj to kaem. Umesto toga, upitah je, "Jesam li bila budna kada si me izleila od mojih komara? I, da li sam sanjala kada sam sedela u polju sa Dilajom i ostalima?" Esperanca me pogleda i klimnu glavom mudro, kao da je odluila da mi otkrije neku monumentalnu istinu. "Ti si suvie tupava da bi shvatila misteriju ovoga to mi radimo." Rekla je to potpuno bez osude, kao injenino stanje, tako da mi nije palo na pamet da se uvredim ili da pokuam da opovrgnem njenu izjavu. "Ali ti bi mogla da mi pomogne da je shvatim, zar ne?" eljno upitah. Ostale ene se zakikotae. Nije to bio podrugljiv smeh ve vise kao mrmljanje koje je odjekivalo unaokolo kao prigueni refren. Zvuk kao da nije dolazio iz njihovog pravca ve iz senki okolnog drvea. ak je vie liio na apat nego na kikot; bilo je to blago upozorenje koje je izbrisalo misli koje su me muile i moju elju da sve saznam. I znala sam, bez trunke sumnje, da sam oba puta sanjala i bila budna u isto vreme. Bilo je to saznanje koje nisam mogla da objasnim. Bilo je to neto to se nij'e moglo izraziti reima. Posle nekoliko trenutaka, meutim, osetila sam potrebu da analiziram to svoje saznanje, da ga stavim u nekakve logine okvire. Esperanca me je posmatrala sa vidnim zadovoljstvom. Onda ree, "Obj'asniu ti ko smo mi i ime se bavimo. Ona mi uputi upozorenje pre nego to je poela svoje objanjenje. Opomenu me da je u to to e mi ispriati vrlo teko poverovati. Zbog toga moram da se uzdrim od prosuivanja i da je sasluam bez prekidanja, bez pitanja, "Moe li to?" "Naravno," odgovorih. Cutala je neko vreme, odmeravajui me pogledom. Verovatno je osetila moju nesigurnost i pitanje koje mi je bilo na vrhu jezika. "To nije zbog toga to ja ne elim da odgovorim na tvoja pitanja," nastavi ona. "Samo, u ovom trenutku bilo bi ti nemogue da razume moj'e odgovore."Ja klimnuh glavom, uplaena da e, ako samo jedan glas pustim od sebe, ona potpuno odustati od bilo kakve prie.
48
BITIUSAIUATUU
Glasom koji je bio tiho mrmljanje, ona mi ispria neto to je bilo fascinanto i neverovatno. Rekla je da je ona duhovni potomak arobnjaka koji su iveli u dolini Oaksaka, hiljadama godina pre panske okupacije. Nastade duga pauza. Esperancin pogled, uperen u arenu lozicu, kao da se nostalgino vraao u prolost. "Deo aktivnosti tih arobnjaka, vaan za mene kao i za tebe, zove se sanjanje." nastavi ona, "Ti arobnjaci su bili mukarci i ene koji su posedovali ogromne sanjake moi i izvodili stvari van dometa mate." Sluala sam je, obgrlivi kolena rukama. Esperanca je bila izuzetan pripoveda i odlian mimiar. Lice joj je menjalo izraz sa svakom promenom u prii. Povremeno se pretvaralo u lice devojke, povremeno u lice stare ene, lice mukarca ili je pak poprimalo izraz nevinog ili vragolastog deteta. Priala je kako su, pre vie hiljada godina, Ijudi i ene posedovali znanje koje im je omoguavalo da ulaze i izlaze iz naeg normalnog sveta. Stoga su oni podelili svoje ivote na dve oblasti; na no i dan. Danju su se ponaali kao i svi dnigi ljudi: uestvovali su u normalnim, oekivanim, svakodnevnim aktivnostima. Nou su, meutim, postajali sanjal Sistematski su sanjali snove koji su pomerali granice onoga to mi nazivamo stvarnost. Ponovo je napravila pauzu, dajui mi vremena daupijem njene rei. "Upotrebljavajui tamu kao plat," nastavi ona, "oni su uspeli da ostvare neostvarljivo; bili su sposobni da sanjaju budni."Predviajui pitanje koje sam se spremala da uputim, Esperanca objasni da je sanjati budan znailo t'o da su oni mogli da urone u san koji im je davao snagu da izvedu zapanjujue podvige, dok su bili potpuno svesni i u budnom stanju. Zbog agresivnog naina komunikacije u mojoj kui, ja nikada nisam razvila sposobnost da dugo sluam. Ako nisam u mogunosti da se umeam ratobornim, direktnim pitanjima, svaka pria, bez obzira koliko bila zanimljiva, postajala mi je besmislena. Spreena da se raspravljam, postala sam nemirna. Umirala sam od elje da prekinem Esperancu. Imala sam na umu gomilu pitanja ali uzrok moje potrebe da je prekinem nije bila elja za odgovorima. Ono to sam ja elela je da popustim pred snanim nagonom da se dobro isvaam sa njom kako bih se ponovo osetila normalnom.
49
Florinda Doner
Kao da je osetila moju uzburkanost, Esperanca se za trenutak zagleda u mene a onda mi dade znak da kaem ta imam. Iii se meni uinilo da mi je dala takav znak. Orvorila sam usta da kaem kao i obino prvo to mi padne na pamet makar to i nemalo veze sa temom razgovora ali nisam mogla da izgovorim ni re. Upinjala sam se da progovorim, isputajui udne grlene zvuke, na oduevljenje ena u pozadini. Esperanca nastavi svoju priu kao da nije primetila moje uzaludne pokuaj'e. Iznenadila sam se, postavi svesna da mij'e sva panja ponovo bila usmerena ka nj'oj. Ona j'e priala da poreklo znanj'a arobnjaka moe biti shvaeno samo u okvirima legende. Neko superiorno bie, saoseaj'ui sa tekom sudbinom oveka da bude pokretan kao ivotinje, glau i nagonom za reprodukcijom dalo mu je mo da sanja i nauilo ga kako da koristi svoje snove."Legende, naravno kazuju prikrivenu istinu," obj'asni ona. "Njihov uspeh u prikrivanj'u istine poiva na ubeenju ljudi da su iegende samo prie. Legende o Ij'udima koji se pretvaraj'u u anele ili ptice, su obj'anj'enja prikrivene istine koja izgleda kao fantaziranje ili jednostavno, prividenj'e primitivnog ili poremeenog uma. "Stoga je hiljadama godina zadatak arobnjaka bio da prave nove legende kao i da otkrivaju skrivene istine u starim legendama. Tu sanjanje stupa na scenu. ene su najbolj'e u sanjanju. One imaju sposobnost da se odvoj'e od sebe, sposobnost da se otkace. "ena koja je mene nauila da sanjam, mogla je da odridvestotine snova." Esperanca me je gledala kao da procenjuje moju reakciju koja je bila potpuna preneraenost. Nita mi nije bilo jasno. Ona miobjasnida odravati snove znai sposobnost da se sanja jedan odreeni san o sebi i da se svojevoljno ulazi u taj' san. arobnica koja j'e uila Esperancu, mogla je da svoj'evolj'no ulazi u dve stotine razliitih snova o sebi. "ene su sanjai bez premca," uveravala me je Esperanca. "ene su izuzetno praktine. Da bi produio san ovek mora da bude praktian jer snovi moraju da se tiu praktinog aspekta osobe. Omiljeni san moje uiteljice je bio da sanja o sebikao jastrebu. Drugi je bio da sanj'a sebe kao da je sova. Tako je mogla, u zavisnosti od doba dana, da sanja j'edan od ta dva sna a poto je sanjala u budnom stanju, ona je stvarno i apsolutno bila jastreb ili sova."
50
BITIUSATiJATUU
Bilo je u njenim oima i glasu toliko iskrenosti i ubedljivosti da sam bila kao omaijana. Ni jednog trenutka nisam sumnjala u nju. Nita to je priala nije mi u tom trenutku zvualo neobino. Ona mi dalje objasni da ena mora da ima gvozdenu disciplinu kako bi ostvarila takavsan. Ona mi se primaknu i ree poverljivim apatom, kao da nije htela da ostali uju, "Pod gvozdenom disciplinom ne podrazumevam nekakvu napornu rutinu, ve naprotiv, ene moraju da razbiju rutinu koja se od njih oekuje. "I to ena mora da uradi u mladosti," naglasi ona. "I, to je najvanije, njena snaga mora biti netaknuta. Zene esto, kada su dovoljno stare da iza sebe ostave enske poslove, odlue da se pozabave mislima i aktivnostima van sveta ili iz drugih svetova. One obino ne znaju, ili ne ele da veraju da retko koja ena uspe na taj nain." Ona me pljesnu po stomaku kao da je udarila po bubnju. "Tajna enine snage je u njenoj materici." Esperanca klimnu glavom kao da je ula moje neizgovoreno pitanje, "U materici?" "ena mora poeti time to e sagoreti svoju matericu," nastavi ona, "ena ne sme biti plodno zemljite koje mora biti oploeno od strane mukarca, po bojoj zapovesti." Gledajui me izbliza, ona se nasmei i upita, "Da nisi ti sluajno religiozna?" Odmahnula sam glavom. Nisam mogla da govorim. Grlo mi je bilo tako stegnuto da sam jedva disala. Bila sam oduzeta od straha i zapanjenosti, ne toliko time to je govorila, koliko njenom iznenadnom promenom. Niam primetila kada se to desilo ali njeno lice je odjednom bilo mlado i zrailo je mladalakom unutranjom vatrom. "Odlino!" ree ona. "Ne mora da se bori protiv svoje vere," objasni. "To je vrlo teko prevazii. Ja sam odgajana da budempobona katolkinja. Jedva sam ostala iva kada sam morala da preispitam svoj stav prema religiji." Ona uzdahnu a glas joj postade zamiljen i tihkada je dodala, "Ali to nije bilo nita prema borbi koju sam morala da vodim pre nego to sam postala bona fide sanja." Iekivala sam nastavak nestrpljivo, bez daha, oseajui trnce koji mi prolaze kroz celo telo. Oekivala sam priu o surovoj borbi izmeu nje i nekih grozomornih stvorova. Tekom mukom sam sakrila svoje razoaranje kada sam ula da se borila protiv sebe same. 51
Florinda Doner
"Da bih postala sanja, morala sam da pobedim svoje ja," objasni Esperanca. "Nita, ama ba nita nije tee od toga. Mi ene smo najjadniji zatvorenici svojeg ja. Ono je na kavez. Taj kavez je napravljen od naredbi i oekivanja kojima smo obasipane od roenja. Zna kako to izgleda; ako je prvo dete muko, slavi se. Ako je ensko, slee se ramenima i kae: 'nema veze. Svejedno u je voleti iuiniti sve za nju.'" Nisam se glasno nasmejala, iz potovanja prema starijoj osobi. Nikada ranije nisam ula takve izjave. Sebe sam smatrala nezavisnom enom. Ali u svetlu Esperancine prie, nisam bila u nita boljoj situaciji od bilo koj'e druge ene. Suprotno od onoga kako bih obino reagovala na takve ideje, sloila sam se sa njom. Uvek mi je bilo stavljano do znanja da je biti zavistan, sinonim za biti ensko. Uili su me da se ena moe smatrati veoma srenom ako moe biti poeljna te e mukarci raditi svata za nju. Reeno mi je da je poniavajue za moju enstvenost da se za bilo ta napreem da uradim sama ako mi to moe biti dato. Objanjavano mi je da je enino mesto u kui, uz mua i decu. "Mene je, kao i tebe, odgajao autoritativan a ipakblagotac," nastavi Esperanca. Ja sam, kao i ti, mislila da sam slobodna. Da bih shvatila arobnjaki nain razmiljanja da sloboda ne znai biti ono to jesi skoro sam umrla. Biti ono to jesam znailoje afirmisati svoju enskost. A da bih to uradila, potroila sam svu svoju energiju, trad i vreme. "Nasuprot tome, arobnjaci shvataju slobodu kao sposobnost da se uradi neto nemogue, neto neoekivano da se sanja san koji nema nikakvu osnovu u svakodnevnom ivotu." Glas joj se opet utia do apata kada je rekla, "Znanje arobnjaka jeono to je novo iuzbudljivo. Mata je ono to eni treba da bi promenila svoje ja i postala sanja." Esperanca ree da bi, da nije uspela da pobedi svoje ja, vodila ivot obine ene: ivot za koji su je pripremili njeni roditelji. ivot pun poraza i ponienja. ivot bez ikakve misterije. ivot koji je programiran obiajima i tradicijom. Esperanca me iznenada utinu za niku. Ja bolno uzviknuh, no ona me samo izgrdi, "Sluaj paljivo!" "Sluam, sluam," promrmljah, trljajui mesto gde me je utinula; biia sam sigurna da niko nije primetio da mij'e interesovanj'e opalo. "Nee biti namamljena ili prevarena da ue u svet arobnjaka," ree ona. "Mora sama to da izabere, znajui ta te eka."
52
BITIUSANJAMJU
Promene u mom raspoloenju su me zbunjivale, jer su bile potpuno iracionalne. Trebalo je da se osecam uplaeno a bila sam smirena, kao da je to gde sam se nalazila bilo neko najobinije mesto. "Tajna enine snage je u njenoj materici," ponovi Esperanca i jo jednom me pljesnu po stomaku. Zatim mi objasni da ene sanjaju svojim matericama, zapravo, iz svojih materica. injenica da poseduju materice ini ih savrenim sanjaima. Pre nego to sam stigla da pitam zato je materica toliko vana, Esperanca mi odgovori. "Materica je centar nae kreativne energije," objasni, "u toj meri da, kada bi svi mukarci nestali sa lica zemlje, ene bi nastavile da se razmnoavaju. Tada bi svet bio naseljen iskljuivo enskim primercima ljudskog roda." Dodala je jo da biene, kada bise same razmnoavale, mogle da raaju samo svoje klonove. Bila sam iskreno iznenaena njenim znanjem o toj tematici. Morala sam da je prekinem da bih joj rekla kako samitala o partenogenezi i aseksualnom razmnoavanju, jo u gimnaziji. Ona samo slegnu ramenima i nastavi svoje objanjenje. "Tako ene, kao to imaju organe isposobnost za reprodukciju ivota, takoe imaju i sposobnost stvaranja snova, tim istim organima," ree. Videvi trag sumnje u mojim oima, upozori me, "Nemoj da razbija glavu razmiljajui o tome kako je to mogue. Objanjenje je veoma jednostavno i, bazato to jejednostavno, teko gaj'e razumeti. Ja jo uvek imam tekoa da to potpuno razumem. Stoga, na pravi enski nain, ja delam. Ja sanjam i ostavljam objanjavanje mukarcima." Esperanca je priala da su arobnjaci koje je pomenula, u poetku prenosili svoj*e znanje na svoje bioloke potomke ili ljude po svom linom izboni ali su rezultati bili katastrofalni. Umesto da unapreuju steeno znanje, ti novi arobnjaci, izabrani proizvoljnim favorizovanjem, zadovoljavali su se time da ga koriste za lino napredovanje. Na kraju su bili uniteni a kao posledica toga, njihovo znanje je nestalo. Nekolicina preostalih arobnjaka je tada odluila da nikada vie ne prenosi svoje znanje na svoje potomke niti na ljude po svom izbom ve na Ijude izabrane bezlinom energijom koju su oni zvali duhom. "I sada nas ovo dovodi do tvog sluaja," objavi Esperanca. "arobnjaci starog doba su odluili da se mogu kvalifikovati samo oni koji budu pokazani. Ti si nam bila pokazana. I evo te! Ti si rodeni sanja.
53
Florinda Doner
Sada zavisi od sila koje upravljaju nama kuda e dalje ii. To ne zavisi od tebe. Niti od nas, svakako. Ti moe jedino da pristane ili da odbije. Iz uzbuenosti njenog glasa i agresivnog svetlucanja u oima, zakljuila sam da je ona ovo objanjenje dala potpuno ozbiljno. Ta njena ozbiljnost me je spreila da se glasno ne nasmejem. Takoe, bila sam previe iscrpljena. Mentalna koncentracija koja mi je bila potrebna da pratim njenu priu, bila je suvie velika. Zelela sam da spavam. Ona mi predloi da se ispruim, legnem dole i opustim se. Tako sam i uradila i uskoro zaspah. Kada sam otvorila oi, nisam imala predstavu o tome koliko dugo sam spavala. Potraila sam Esperancu ali ni ona ni ostale ene nisu bile tu. Bila sam sama u dvoritu ali se nisam oseala usamljenom; na neki nain se njihovo prisustvo osealo u zelenilu oko mene i ja sam se oseala zatienom. Povetaracje lagano utao kroz lie. Oseala sam njegovu toplinu i blagost na onimkapcima. Duvao je oko mene, zatim je proao pored mene kao to prolazi i kroz pustinju, brzo i bez zvuka. Pogleda prikovanog za poploano zemljite, etala sam se po dvoritu pokuavajui da razumem komplikovani dizajn ploica. Na moje oduevljenje, linije su me vodile od jedne trane stolice do druge. Pokuala sam da se prisetim ko je u kojoj stolici sedeo ali nisam uspela bez obzira koliko sam se trudila. Bila sam prekinuta u razmiljanju divnim mirisom hrane, zainjene belim i crnim lukom. Voena mirisom, pronaoh put do kuhinje, velike pravougaone prostorije. Bila je prazna kao i dvorite. Nisam dalje o tome razmiljala jer sam otkrila hranu ostavljenu na velikom drvenom stolu, u sredini prostorije. Pretpostavljajui da je ostavljena za mene, sedoh za sto i pojedoh sve. Bio je to isti pikantni gula koji sam jela na pikniku. Podgrejan, bio je jo ukusniji. Kada sam podigla tanjir da ga odnesem u sudoperu, otkrih ispod njega ceduljicu i nacrtanu mapu. Bila je to poruka od Dilaje. Predlagala mije da se vratim u Los Aneles, putem koji prolazi kroz Tuson, gde emo se sresti u jednoj kafani, obeleenoj na mapi. Tek tamo, pisalo je, ispriae mi vife o sebi i svojim prijateljima.
54
IV
"Oadoznala da uj'em ta je Dilaja imala da mi kae o svojim pril\jateljima, vraala sam se u Los Aneles, kroz Tuson. Stigla sam do kafane, naznaene u Dilajinoj poruci, u kasno popodne. Neki starac mi pokaza prazno mesto na parkingu. Tek kada je otvorio vrata od mog auta, shvatih ko je. "Mariano Aureliano!" uzviknuh. "Kakvo iznenaenje. Ba se radujem to te vidim. ta ti radi ovde?" "ekao sam tebe," odgovori on. "Moj prijatelj i ja smo ti uvali ovo mesto za parking." Primetila sam krupnog indijanca u crvenom kamionetu koji je izlazio sa parkinga kada sam ja ulazila. "Naalost, Dilaja nije mogla da te saeka," ree Mariano Aureliano, izvinjavajui se. "Morala je neoekivano da otputuje u Oaksaku." On mi uputi irok osmeh i dodade, "Ja sam ovde umesto nje. Nadam se da nema nita protiv." "Nema pojma koliko mi je drago to si tu," rekoh iskreno. Bila sam uverena da e mi on, bolje nego Dilaja, pomoi da naem neki smisao u onome to mi se deavalo u poslednjih nekoliko dana. "Esperanca mi j'e objasnila da sam bila u nekoj vrsti transa kada sam se srela sa svima vama." rekoh. "Zar je to rekla?" upita odsutno. Njegov glas, njegov stav i kompletno ponaanje, bili su toliko drugaiji od onoga to sam ja upamtila da sam se zagledala u njega, pokuavajui da otkrijem ta se promenilo. Njegovo grubo isklesano lice je izgubilo svu svoju strogost. Meutim, ja sam bila suvie zaoku
Florinda Doner
pljena svojim sopstvenim unutranjim nemirom da bih se due bavila razmiljanjem o tome. "Esperanca me je ostavila samu u kui," nastavih. "Ona i sve ostale ene su otile bez pozdrava. Ali nisam se mnogo uznemirila," pourih da dodam. "Iako se, obino, uvredim kada su ljudi nepristojni." "Stvarno?" ree on kao da sam rekia neto izuzetno znaajno. Uplaena da bi on mogao da se uvredi zbog toga to sam govorila o njegovim prijateljima, odmah poeh da objanjavam kako nisam mislila da kaem da su Esperanca i ostali bili neprijateljski raspoloeni. "Naprotiv, bili su vrlo ljubazni i prijatni," uveravala sam ga. Htela sam da mu ispriam ta mi je Esperanca rekla ali me njegov pogled zaustavi. Nije to bio ljutit ni pretei pogled. Bio je, samo, prodoran i proao je kroz sve moje odbrambene sisteme. Bila sam sigurna da je video svu zbrku koja mi je bila u glavi. Skretoh pogled da bih sakrila svoju neivozu a zatim mu rekoh, polualjivim tonom, da mi srvarno nije bilo krivo to sam bila ostavljena sama u kui. "Bila sam zapanjena kada sam otkrila da mi je svaki oak te kue poznat," poverih mu i napravih krau pauzu da bih videla kakav e utisak na njega ostaviti moje rei. On je i dalje zurio u mene. "Otila sam u kupatilo i shvatila da sam ve bila nekada u tom kupatilu. "Nije bilo ogledala u kupatilu. Setila sam se svakogdetalja pre nego to sam zaista ula unutra. Onda sam se setila da nije bilo nijednog ogledala u celoj kui. Stoga sam obila sve prostorije i, zaista, nisam nala nijedno." Primetivi da jo uvek ne izazivam nikakvu reakciju, ispriah kako sam sluajui radio u kolima, na putu do Tusona, shvatila da je dan kasnije nego to sam mislila. "Mora da sam prespavala jedan itav dan," zavrih, malo napetijim glasom. "Nisi ba spavala itav dan," Mariano Aureliano ree nezainteresovano," Muvala si se po kui i dugo razgovarala sa nama pre nego to si zaspala kao klada." Poeh glasno da se smejem. Moj smeh je bio" vrlo blizu histerinom alionto, izgleda, nijeprimeivao. Onse, takoe, nasmeja ija seopustih. "Ja nikada ne spavam kao klada," osetih se obaveznom da objasnim. "Ja imam izuzetno lak san." On je utao neko vreme a kada je najzad progovorio, njegov glas je bio ozbiijan, zahtevan. "Zar se ne sea da si se pitala kako se ene oblae i prave frizure, bez gledanja u ogledalo?"
56
BITIUSANJANJU
Nisam mogla da odgovorim i on nastavi, "Zar se ne sea ni koliko ti je bilo udno to nije bilo nikakvih slika na zidovima niti" "Ne seam se da sam bilo s'kim priala," prekinuh ga usred reenice. Pogledah ga oprezno, pomislivi da mi je moda, da bi mistifikovao ceo dogaaj, priao da sam razgovarala sa svima u kui a da se, u stvari, nita slino nije dogodilo. "To to se ti ne sea, ne znai da se to nije dogodilo," ree on osorno. Osetih trnce u stomaku. Nije meuznemirio njegov tonvecinjenica da je odgovorio na moje neizreeno pitanje. Sigurna da e moj neprijatan oseaj zebnje nestati ako nastavim da govorim, ja poeh opirno i konfuzno da objanjavam svoja oseanja. Priala sam ta mi se sve deavalo. Bilo je rupa u redosledu dogaaja dok sam pokuavala da rekonstruiem deavanja u periodu izmedu seanse isceljivanja i mog puta u Tuson, gde sam shvatila da sam negde izgubila ceo jedan dan. "Vi, Ijudi, heto udno radite sa mnom, neto udno i opasno." zavrih, oseajui opravdanu ljutnju. "Ne budi luda," ree Mariano Aureliano i nasmei se po prvi put. "Ako ti je sve to udno i opasno, to je samo zato to si ti nova u tome. Ti si vrsta ena. Razumee, pre ili kasnije." Iznerviralo me je kako je rekao zena. Bilo bi mi lepe da je rekao de\'o]ka. Naviknuta da mi svuda trae isprave da bi proverili jesam li punoletna, iznenada sam se osetila starom. "Mladost mora biti samo u oima posmatraa," ree on, kao da mi je ponovo proitao misli. "Ko god te pogleda treba da vidi tvoju mladost i snagu; ali pogreno je da se ti osea kao dete." "Mora biti nevina, ali ne i nezrela." Iz nekog neobjanjivog razloga, njegove rei su me toliko pogodile da poeh da plaem, ne zato to sam bila povreena ve zbog jakog oseaja utuenosti. Poto nisam znala ta dalje, predloih da idemo da jedemo. "Crkavam od gladi," rekoh, pokuavajui da zvuim razdragano. "Ne crkava," ree on strogo. "Samo pokuava da promeni temu." Iznenadena njegovim reima, pogledah ga zaprepaeno. Moja zbunjenost se brzo pretvori u bes. Ne samo da sam bila gladna, nego sam bila i umorna i ukoena od duge vonje. Htela sam da se izviem
57
Florinda Doner
na njega i tako ispraznim svoj gnev i frustraciju ali mi njegove oi nisu dale da se maknem. Bilo je neeg zmijskog u tim goruim oima koje su me gledale bez treptanja; za trenutak sam pomislila da bi mogao da me proguta, kao to zmija guta hipnotisanu, bespomonu pticu. Osetih navalu krvi u obrazima, od besa i straha koj'i su rasli u meni. Znala sam, po njegovom zauenom pogledu, da mi je lice postalo Ijubiasto. Jo od detinjstva sam patila od strasnih napada besa. Niko me nikada nije spreavao da se preputam tim napadima, osim to su pokuavali da me utee, tako da sam ih ja usavravala, sve dok ih nisam dovela do nivoa ultrabesnih izliva. Ti izlivi nisu nikada izazivani time to mi je neto uskraeno iii zabranjeno ve stvarnim ili umiljenim povredama mog dostojanstva. Ovoga puta me j'e, meutim, bilo sramota zbog ispoljavanja te svoje navike. Svesno sam uloila ogroman napor da se kontroliem koji je iscrpeo skoro svu moju snagu ali sam uspela da se smirim. "Ti si provela sa nama jedan ceo dan koj'eg sada nemoe da se seti," nastavi Mariano Aureliano, ravnoduan prema mojim naglim promenama raspoloenja. "Toga dana si bila vrlo komunikativna i oseajna. To nam je vrlo prijalo i koristilo da te bolje upoznamo. Kada sanja, mnogo sibolja osoba, prijatna i vrlo snalaljiva. Dopustila sinam da se upoznamo (vidimo) sa velikom dubinom tvoje linosti." Njegove rei me uznemirie. Odrastajui tako da sam morala stalno da se potvrujem u drutvu, postala sam vrlo veta u otkrivanju skrivenih znaenja u razgovoru. To to su se "upoznali sa velikom dubinom moje linosti" me je beskrajno zabrinulo, posebno "velikom dubinom". To moe znaiti samo jedno, pomislih, ali odmah odbacih tu pomisao kao suvie apsurdnu. Toliko sam se zadubila u svoje misli da sam prestala da obraam panju na ono to je Mariano Aureliano priao. On je nastavio da govori o danu koji sam izgubila, ali sam ja preula vei deo njegove prie. Verovatno sam ga tupo gledala, jer je iznenada zautao. "Ne slua me." prekori me on, strogo. "ta ste radili sa mnom dok sam bila u transu?" brecnuh se. Bilo je to izreeno vie kao optuba nego kao pitanje. I sama sam bila iznenaena time to sam rekla, jer to nisam nameravala; rei su mi same izletele iz usta. Mariano Aureliano je bio jo vie iznenaen. Skoro da se uguio od napada smeha koji je usledio, posle oka od iznenaenja.
58
BITIUSAnJATiJU
"Mi ne idemo unaokolo i iskoriavamo mlade devojke," uveravao me je. Ne samo da je zvuao ozbiljno ve je izgledalo da je uvreen mojom optubom. Esperanca ti je rekla ko smo mi. Mi smo veoma ozbiljni ljudi," naglasi on, zatim aljivim glasom dodade, "Imamo ozbiljne namere." "Kakve namere?", upitah ratoborno. "Esperanca mi nije rekla ta vi hoete od mene." "Naravno da ti je rekla," odgovori on sa takvom sigurnou da sam se zapitala da li je on, skiiven, prisustvovao naem razgovom. To me od njega ne bi udilo. "Esperanca ti je rekla da si nam bila pokazana," nastavi on. "I mi smo time sada voeni kao to si ti voena strahom." "Nisam ja niim voena!" uzviknuh, zaboravljajui da mi jo nije odgovorio ta je to to oni hoe od mene. Uopte se ne uzbujui zbog mog besa, on ree da mi je Esperanca dobro objasnila da su oni obavezni da me, od sada, odgajaju. "Da me odgajate!" vikala sam, "Ti si lud. Ja sam dobila sav odgoj koji mi je bio potreban!" Ignoriui moj napad, on produi da mi objanjava kako je njihova obaveza potpuna i kako za njih nije vano da li sam ja to razumela ili ne. Piljila sam u njega, nesposobna da sakrijem svoj strah. Nikada ranije nisam doivela da mi se neko obraa sa takvom ravnodunou i zabrinutou, u isto vreme. U pokuaju da sakrijem svoju uzbuenost, pokuah da unesem to vie hrabrosti, koju nisam oseala, u svoj glas kada sam pitala, "Na ta misli kada kae da ete me odgajati?" "Na to to uje," odgovori on. Mi imamo obavezu da te vodimo." "Ali zato?" upitah, uplaena i radoznala u isto vreme. "Zar ne vidi da meni ne treba nikakvo vostvo, ja ne elim nikakvo..." Moje rei su bile uguene veselim napadom smeha. "Tebi, svakako treba vostvo. Esperanca ti je ve pokazala koliko je besmislen tvoj ivot." Predvidajui moje sledee pitanje, dade mi znak da utim. "A na pitanje zato ti a ne neko drugi, ona ti je ve odgovorila da mi putamo da nam duh pokae koga da vodimo. Duh nam je pokazao tebe." "ekaj malo," protestvovah. "Ja stvarno ne elim da budem gruba ili nezahvalna, ali mora da shvati da ja ne traim pomo. Ne elim da me iko vodi, iako mi je moda potrebno vostvo. I sama pomisao na to mi je odvratna. Razume li? Da li sam dovoljno jasna?"
59
Florinda Doner
"Jesi, i dobro sam te razumeo." odgovori on, povlaei se ispred mog uperenog prsta. "AJi, ba zato to tebi nije nita potrebno, ti si najadekvatniji kandidat." "Kandidat?" povikah, sita njegove upornosti. Pogledala sam oko sebe, pitajui se da li su me uli ljudi koji su ulazili i izlazili iz kafane. "ta je ovo?" nastavih da viem. "Ti i tvoji kompanjoni ste gomila ludaka. Da ste me ostavili na miru, jesi ii uo? Ne treba mi ni ti, ni iko drugi."Na moje iznenaenje i morbidno oduevljenje, Mariano Aureliano je konano izgubio kontrolu i poeo da me grdi, kao to su to moj otac i braa radili. Izvreao me je, strogo kontrolisanim glasom koji ni u jednom trenutku nije bio dovoljno glasan da bi ga uo iko osim mene. Nazvao mejeglupomirazmaenom. Zatimje, kaodamujetodalojo vei podstrek, rekao neto neoprostivo. Viknuo je da je jedina moja vrednost to to sam roena sa piavom kosom i plavim oima, u zemlji u kojoj su te stvari cenjene i poeljne. "Nikada nisi morala da se bori ni za ta," dodade. "Kolonijalistiki mentalitet cholosa u tvojoj zemlji je uinio da te svi gledaju kao da stvarno zasluuje posebnu panju. Privilegija, zasnovana na posedovanju plave kose i plavih oiju, je najgluplja privilegija koja postoji." Pomodrela sam od gneva. Ja nisam tip oveka koji trpi uvrede. Godine treninga u svaanju u kui i bogat renik vulgarnosti koje sam nauila i nisam nikada zaboravila u detinjstvu na ulicama Karakasa isplatile su se tog popodnev. Rekla sam stvari od kojih me je i dan, danas sramota. Bila sam toliko besna da nisam primetila (kada nam se ?) onog krupnog indijanca iz crvenog kamioneta, kada nam se pridruio. Postala sara svesna njegovog pfisustva tek kada sam ula njegov glasan smeh. On i Mariano Aureliano su se valjali po podu, drei se za stomake i vritei od smeha. "ta je toliko smeno?" viknuh, zatim se okrenuh prema krupnom indijancu i ispsovah i njega. "Kakav renik ima ova ena," ree on, na savrenom engleskom. "Da sam ti ja tata, isprao bih ti usta sapunom." "Ko je tebe ta pitao, govno debelo?" Zaslepljena besom, utnuh ga u cevanicu.On jeknu od bola i opsova me. Pokuala sam da ga zgrabim za ruku i ugrizem ali me Mariano Aureliano uhvati odpozadi i baci uvis.
60
BITIUSATiJAnJO
Vreme stade. Moj pad je bio tako spor i neprimetan da sam pomislila kako u zauvek ostati da lebdim u vazduhu. Nisam zavrila na podu, polomljenih kostiju, kao to sam oekivala, ve u rukama kmpnog indijanca. On se nije ak ni zateturao ve je doekao mojih etrdest osam kiia kao da sam nekijastuk. Videvizloesto svetlucanje u njegovim oima, bila sam sigurna da e me ponovo baciti. On je verovatno osetio moj strah te se samo nasmeio i neno me spustio na zemlju. Poto su i moja snaga i moj bes iileli, naslonih se na kola i zajecah. Mariano Aureliano me je zagrlio i mazio po kosi i ramenima, kao to je to moj otac inio kada sam bila dete. Mrmljajuiuteno, uveravao me je da nije nimalo ljut to sam se tako grubijanski ponaala prema njemu. Oseaj krivice i samosaaljenja me je terao da plaem jo vie. On odmahnu rezignirano glavom mada su mu se oi smekale. Onda, u oiglednom pokuaju da me zasmeje, ree kako nije mogao ni da zamisli da bih ja mogla da znam, a kamoli da koristim takve gnusne psovke. "Ali, valjda jezik i slui da bi ga koristili kada se pokae prilika za to." ree on vedro. Nije uspeo da me zasmeje. A kada me je proao napad samosaaljenja ja poeh, na moj uobiajeni nain, da analiziram njegovu izjavu o tome da su moje jedine vrednosti plava kosa i plave oi. Mora da je Mariano Aureliano osetio moje razmiljanje jer je krenuo da me ubeuje kako je to rekao samo da bi me iznervirao a da u tome nema ni tranke istine. Znala sam da lae. Na trenutak sam se osetila dvostmko uvreenom ali ubrzo shvatih da je moja odbrana razbijena. Sloilasamsesanjim. Biojeupravuuvezisvegatoj'erekao. Jednim jedinim udarcem me je razotkrio, probio moj tit. Niko me ne bi, ak ni moj najljui neprijatelj, mogao pogoditi tako preciznim, razornim udarcem. Pa ipak, ta god sam mogla misliti o Marianu Aurelianu, znala sam da mi on sigurno nije neprijatelj. Uhvatila me je vrtoglavica od tog saznaja. Bilo je to kao da je neka nepoznata sila slamala neto u meni: ideju mojeg ja, moju predstavu o sebi. Ono to mi je nekada davalo snagu me je sada iscrpljivalo. Mariano Aureliano me uze za ruku i povede prema ulazu u kafanu. "Hajde da potpiemo primirje," ree on veselo. "Treba da mi uini jednu uslugu." 61
Florinda Doner
"Samo kai," odgovorih imitirajui njegov glas. "Pre nego to si ti stigla, uao sam u ovu kafanu, da pojedem sendvi ali su odbili da me uslue. Kada sam se alio, kuvar me je izbacio." On me potiteno pogleda i dodade, "To se deava kada si indijanac." "Prijavi tog kuvara gazdi," uzviknuh pravdoljubivo i ogoreno, potpuno zaboravljajui sve svoje muke. "To mi ne bi nimalo pomoglo," ree. Jedini nain, uveravao me je, na kojibih mogla da mu pomognembi bio da ja uem u kafanu, sednem za ank, namim obilnu porciju hrane i onda ubacim mrtvu muvu u svoje jelo. "I optuim kuvara," zavrih umesto njega. Ceo plan je izgledao toliko besmislen da sam se nasmejala. Meutim, kada sam videla njegovo lice, puno iekivanja, obeala sam da u uiniti to trai."Saekaj ovde," ree Mariano Auraliano, zatim ode sa kmpnim indijancem, kojeg mi jo nije predstavio, do onog crvenog kamioneta, parkiranog na ulici. Vratili su se vrlo brzo. "Usput," ree Mariano Aureliano, "ovo je Don. Onje Juma indijanac, iz Arizone." Htedoh da pitam da li je i on arobnjak, ali me Mariano Aureliano preduhitri, "On je najmlai lan nae gmpe," poveri mi on. Nervozno se kikoui, pruih raku i rekoh, "Drago mi je." "Takoe," odgovori Don, dubokim rezonantnim glasom i toplo prihvati praenu ruku. "Nadam se da se vie nikada neemo tui," nasmeja se on. Iako nije bio mnogo visok, odavao je vitalnost i snagu dina. ak su i njegovi zubi, veliki i beli, izgledali neunitivo. Don mi, zafrkavajui se, opipa bicepse. "Kladim se da moe da obori oveka jednim udarcem," ree. Pre nego to sam stigla da mu se izvinim za utiranje i psovanje, Mariano Aureliano mi stavi jednu malu kutiju u aku. "Muva," proapta. "Don je predloio da stavi ovo," ree vadei crnu, kovrdavu periku iz torbe. "Ne brini, potpuno je nova," uveravao me je dok ju je nametao na moju glavu. Tada, odmaknuvi se od mene jedan korak, odmeri me kritiki. "Nije loe," bio je zadovoljan, uukavajui pramen moje plave kose koji je virio. "Ne elim da te neko prepozna."
62
BITIUSAriJANJU
"Nema potrebe da se preruavam," rekoh. "Veruj mi na re, ne poznajem nikoga u Tusonu." Okrenuh retrovizor na kolima i pogledah se. "Ne mogu tamo da uem ovakva," protestvovah. "Izgledam kao pudlica."Mariano Aureliano se odlino zabavljao, popravljajui mi frizuru. "I nemoj da zaboravi, treba da nadigne to veu dreku, kada otkrije muvu u svojoj hrani." "Zato?" Pogledao me je kao da sam idiot. "Mora da privue to vie panje da bi ponizila kuvara," ree. Kafana je bila prepuna ljudikoji su doli rano na veeru. Ipak nisam dugo ekala na slobodno mesto. Usluila me je neugledna ali ljubazna, postarija kelnerica. Poluskriven iza pulta, stajao je kuvar. Kao i njegova dva pomonika, izgledao je kao da je Meksikanac ili Amerikanac, meksikog porekla. Radio je svoj posao tako veselo da sam bila sigurna da je bezopasan i dobroudan. Ali kada sam se setila starog indijanca koji me eka na parkingu, nisam osetila nimalo srama kada sam ispraznila sadrinu kutije ibica takvom brzinom da nije bilo anse da iko primeti na savreno pripremljen hamburger koji sam dobila. Moj kiik gaenja je bio vrlo iskren, kada sam ugledala ogromnu, mrtvu bubavabu na mojoj hrani. "ta se desilo, draga?" zabrinuto upita kelnerica.. "Kako ovaj kuvar oekuje da ja ovo jedem?" poalih se. Nisam morala da glumim bes. Bila sam Ijuta, ne na kuvara nego na Mariana Aureliana. "Kako moe to da mi uini?" glasno sam pitala. "To je sairio neka nezgoda," objasni kelnerica dvojici zabrinutih gostiju koji su sedeli do mene, zatim pokaza moj tanjir kuvaru. "Vrlo zanimljivo!" uzviknu kuvar glasno. ekajui se po bradi, zamiljeno, gledao je hranu. Nije bio nimalo uzbuen. Imala dam nejasan oseaj da mi se potsmeva. "Ova bubavaba mora da je pala sa plafona, objavi on, radoznalo gledajui moju kosu, ili moda sa njene perike." Pre nego to sam stigla da ga izvream, ponudio mi je da odaberem, bilo ta sa jelovnika. "Bie na raun kue," obea on. Traila sam niclu sa krompirom koja mi je donesena skoro istog trenutka. Dok sam zainjavala salatu, koju ja uvek poslednju pojedem, otkrih povelikog pauka koji se krio u njoj. Bila sam toliko zapanjena
63
Florinda Doner
takvom oiglednom provokacijom da nisam mogla ni da vrisnem. Dignuh pogled. Iza anka je stajao kuvar sa irokim osmehom na licu i mahao mi. Napolju, Mariano Aureliano me je nestrpljivo ekao. "ta se desilo?" upita. "Ti i tvoja odvratna bubavaba!" brecnuh se, zatim dodadoh, ozlojeeno, "Nita se nije desilo. Kuvar se uopte nije potresao. Divno se zabavljao, na moj raun naravno. Jedina osoba koja je poniena sam ja." Ispriala sam mu sve to se unutra deavalo. to sam due priala, on je bio zadovoljniji. Uznemiiena njegovom reakcijom, smrknuto ga pogledah. "Ne vidim ta je tu smeno." rekoh. On se usiljavao da zadri ozbiljnan izraz lica ali su mu usne poigravale. Lagani kikot eksplodirao je u grohotan smeh. "Ne sme da shvata sebe tako ozbiljno," izgrdi me on. "Odlian si sanja ali si jako loa glumica." "Ja sada uopte ne glumim. I svakako nisam glumila tamo, unutra," povikah, u svoju odbranu. "Ja sam aunao na tvoju sposobnost da deluje uverljivo," ree on. "Trebalo je da ubedi kuvara u neto to nije istina. Ja sam stvarno mislio da ti to moe.""Kako se usuuje da me kritikuje!" uzviknuh. "Napravila sam od sebe budalu, zbog febe, a sve to ti ima da kae je da sam loa glumica!" Strgoh periku sa glave i bacih je prema njemu. "Sigurno sam dobila vake." Ignoriui moje ponaanje, Mariano Aureliano ree da ga je Florinda upozorila da sam j'a nesposobna da se pretvaram. "Ali, morali smo da proverimo, da bi te stavili na pravo mesto," dodade on staloeno. "arobnjaci su ili sanjai ili tragai. Neki su i jedno i drugo." "ta pria? Kakve su to besmislice? Kakvi tragai i sanjai?" "Sanjai se bave snovima," objasni on blagim glasom. "Oni svoju snagu i mudrost crpu iz snova. S' dmge strane, tragai se bave ljudima, svakodnevnim ivotom. Oni cipu svoju snagu i mudrost, kroz komunikaciju sa drugim ljudima." "Ti me oigledno ne poznaje dobro, rekoh podrugljivo, "Ja odlino komuniciram sa ljudima." "Nije tano," suprotstavi se on. "I sama si rekla da ne ume da razgovara sa ljudima. Dobar si laov, ali lae samo da bi dobila ono
64
BITlUSAMJANJU
to eli. Tvoje lai su suvie odredene, suvie line. A zna li zato?" On napravi kratku pauzu, kao da hoe da mi da vremena da odgovorim, ali pre nego to sam stigla bilo ta da izustim, on ree, "Zato to su, za tebe, sve stvari ili crne ili bele, bez ikakvih meunijansi. I to ne zbog moralnosti ve prema potrebi. Onako kako tebi odgovara. Ti si pravi diktator." Mariano Aureliano i Don razmenie brze poglede, zatim obojica ispravie ramena, Iupnue tiklama i uradie neto neoprostivo: Podigoe ruke u faistiki pozdrav i uzviknue uglas, "Mein Fuehrer!" to su se oni vie smejali, moj bes je bio veLOsetila sam kako mi krv juri u obraze i ui. Ovoga puta nisam nita uinila da se smirim. utirala sam svoj auto i udarala rukama po njemu, iz sve snage. Njih dvojica, umesto da pokuaju da me utee kao to bi to moj'i prijatelji ili roditelji sigurno uinili stajali su i smejali mi se, kao da sam ja predstavljala najzabavniji mogui spektakl. Njihova 'oezoseajnost i po.tpuno odsustvo brige za mene, okiralo me je toliko da se moj bes smirio, sam od sebe. Nikada se nisam oseala toliko zapostavljenom. Bila sam izgubljena. Tada sam shvatila da mi nije preostao ni jedan dalji manevar. Toga dana sam shvatila da, ako svedoci mojih ispada besa ne pokazuju zabrinutost, ja ne znam ta sledee da uinim. "Mislim da smo je zbunili," ree Mariano Aureliano Donu. "Ne zna ta sada da radi." Onzagrli krupnog indijanca i ree mu poverljivim tonom, tiho ali ipak dovoljno glasno da sam ga ja mogla uti, "Sada e poeti da plae, a kada pone, nee prestati sve dok je ne uteimo. Nema nita dosadnije od razmaene pike." To mi j'e bila kap u prepunoj ai. Poput razjarenog bika, pognuh glavu i poj'urih prema Marianu Aurelianu. Bio je zateen mojim napadom, tako da se zateturao od mog udara; to mi je dalo dovoljno vremena da zarij'em zube u mesnati deo njegovog stomaka. On ispusti jauk, meavinu bola i smeha. Don me obuhvati oko struka i odvue od njega. Nisam popustila stisak vilica sve dok mi nije otpao most koji mi je ugraen poto sam, u svojoj trinaestoj godini, izgubila dva prednja zuba u tui izmedu venecuelanskih V? i nemakih studenata u nemakoj gimnaziji, u Karakasu. Obojica prasnue u smeh. Don je nalegao na haubu mog auta i drao se za stomak, udarajui rukom po autu. "Pa ona ima rupu u
65
Florinda Doner
zubima, kao fudbaler," uzviknuo je izmeu dva napada urnebesnog smeha. Moja sramota je bila potpuna. Bila saru toliko potresena da su me noge izdale i ja skliznuh na zemlju kao krpena lutka i izgubih svest. Kada sam dola k sebi, sedela sam u crvenom kamionetu. Mariano Aureliano me je tapao po leima. Smeei se, pomazio me je po glavi i zagrlio. Bila sam iznenaena odsustvom svake emocije u sebi. Nisam se oseala ni postieno ni iznerviiano. Bila sam savreno oputena. Bilo je to oseanje mira i spokoja kakvo do tada nikada nisam doivela. Po prvi put u svom ivotu sam shvatila da nikada ranije nisam bila u miru sama sa sobom, niti sa drugima. "Mi te mnogo volimo," ree Mariano Aureliano. "Ali morae da se izlei od tih napada besa. Ako to ne uini, oni e te ubiti. Ovoga puta sam ja kriv. Moram da ti se izvinim. Namerno sam te isprovocirao." Bila sam potpuno mirna i nisam nita rekla na njegovo izvinjenje. Izala sam iz kamioneta da protegnem ruke i noge. Imala sam bolne greve u listovima. Nakon kraeg vremena provedenog u tiini, izvinih se obojici. Rekla sam da se moja narav pogorala otkako pijem ogromne koliine koka kole. "Prestani da j'e pije," predloi Mariano Aureliano. Potom promeni temu i poe da pria o raznim stvarima, kao da se nita nije dogodilo. Ree mi da se raduje to sam im se pridruila. "Stvarno?" rekoh ja zaudeno, "Jesam lj vam se pridruila?" "Jesi!" potvrdi on. "Jednog dana e ti Sve biti jasno." On pokaza rukom jato vrana koj'e su graktale iznad nas. "Vrane su dobar predznak. Gledaj kako udesno izgledaju. Kao da su naslikane na nebu. To to ih sada vidimo je obeanje da cemo se ponovo videti." Pratila sam vrane pogledom dok se nisu izgubile iz vidokroga. Kada sam se okrenula da pogledam Mariana Aureliana, on vie nije bio tu. Crveni kamionet je otiao bez zvuka. ; 66
V
e obraajui panju na trnovito bunje, potrala sam za psom koji je jurio kroz ipraje svom brzinom. Uskoro sam izgubila iz vida njegovo zlatasto krzno koje se na suncu presijavalo. Nestajao je u mirisnom, divljem bunju a ja.sam pratila pravac iz koga je dolazilo njegovo lajanje iz sve vee daljine.
Uznemirila sam se kada sam videla oblak guste magle koji mi se pribliavao. Magla se sklopila oko mene u roku od svega nekoliko sekundi i nebo je nestalo. Sunce se jedva naziralo, kao priguena uarena lopta. Predivan pogled, sa planine Santa Suzana na zaliv Santa Monika, ubrzo se izgubio. Nisam se brinula to sam izgubila psa ali sam se pitala kako u sada da nadem usamljeno mesto koje su moji prijatelji izabrali za na piknik. Nisam znala gde sam skrenula sa stazekojomsam pola, jureiza psom. Oklevajui sam napravila nekoliko koraka u pravcu kojim sam ranije ila ali me neto udno natera da zastanem. Kroz uski procep u gustoj magli, ugledala sam svetlu taku koja se sputala odozgo, prema meni. Pratila ju je draga, ista takva, pa jo jedna i jo jedna, poput plamiaka u nizu. Ta svetla su podrhtavala i vibrirala u vazduhu, a onda, pre nego to su stigla do mene, nestala su, kao da ih je magla progutala. Kako su nestala svega par koraka ispred mene, ja prioh tom mestu da bih ispitala ovu neobinu pojavu. Primetih tamne ljudske obrise koji su klizili kroz maglu, kreui se oko pola metra iznad zemlje, kao da hodaju po oblacima. Jedan za dragim, oni unue, obrazujui krag. Kolebljivo napravih jo nekoliko koraka a onda stadoh kada su se njihove prilike izgubile u sve guoj magli.
67
Florinda Doner
Stajala sam nepomino, ne znajui ta mi je initi. Oseala sam neobian strah. Neki nepoznat strah koji je dolazio iznutra, iz mog stomaka; strah koji, verovatno, oseaju ivotinje. Ne znamkoliko dugo sam tako stajala. Kada je magla poela da se razilazi ugledala sam, petnaestak metara levo od mene, dva oveka koji sede na zemlji, u turskom sedu. ula sam ih kako neto apuu. Zvuk njihovih glasova se prostirao svuda oko mene, uhvaen u male parie magle, kao u komadie vate. Nisam mogla da razaberem o emu su priali ali sam uhvatila par rei i uverila se da govore panski. "Upomo! Ja sam se izgubiia!" viknuh na panskom. Obojica se polako okrenue,gledajui me s nevericom, kao da su videli duha. Ja se osvrtoh, mislei da je iza mene bio neko ko je izazvao njihovu iznenaenu reakciju. Nije bilo nikoga. Jedan od njih dvojice ustade i protegnu udove tako da se ulo pucketanje zglobova, zatim prevali razdaljinu izmedu nas krupnim, brzim koracima. Bio je rnlad, niskog rasta i snane grae, irokih ramena i velike glave. Njegove tamne oi su zraile duhovitou i radoznalou. Rekoh mu da sam peaila sa prijateljima i izgubila se jurei za njihovim psom. "Ne znam kako da se vratim do njih," zavrih. "Ne moe dalje ovim putem," upozori me on. "Mi stojimo na ivici provalije." On me uze za mku i povede do same litice, svega par koraka od mesta na kojem sam se nalazila. "Ovaj moj prijatelj," ree on pokazujui u pravcu dragog oveka koji je ostao da sedi i gledao me, "mi je upravo priao da tamo dole postoji jedno prastaro indijansko groblje kada si ti dola i prestraila nas." On se zagleda u moje lice i dugu, plavu kosu i upita, "Jesi li ti veanka?" Jo uvek zaprepaena zbog onoga to je rekao o groblju, buljila sam tupo u maglu. U normalnim okolnostima, ja bih se, kao student antropologije, oduevila da saznam za postojanje prastarog indijanskog groblja. U tom trenutku, meutim, nije me bilo briga ni da je bilo deset grobalja u toj maglovitoj praznini ispod nas. Sve to mi je bilo na pameti je to da sam, da me nisu odvratila ona svetla, lako mogla i sama zavriti na groblju. "Jesi li ti veanka?" mladi ovek me ponovo upita. "Jesam," slagah i zaalih istog trenutka. Nisam, meutim, mogla nita da smislim da to ispravim a da se ne izbmkam.
68
BITIUSATiJAKJU
"Savreno govori panski," prokomentarisao je. "veani imaju mnogo smisla za jezike." Iako sam imala oseaj' krivice, nisam mogla a da ne dodam da Skandinavci, pre nego talenat, imaju potrebu da ue razne jezike ako ele da komuniciraju sa ostatkom sveta. "Pored toga," priznadoh, "odrasla sam u Junoj Americi." Iz nekog razloga, ta informacija je ostavila snaan utisak na njega. On zavrte glavom u neverici, zatim ostade bez rei, zamiljen. Posle due pauze, kao da je doneo neku odluku, uze me za ruku i povede do onog drugog oveka. Nisambila raspoloena za druenje. elelasamtopredasevratim do svojih prijatelja. Ali, pored ovog mladia se osetih tako oputenom da sam ispriala sve to sam malopre videla, umesto da ih zamolim da me odvedu do one staze koju sam izgubila. "Kako je to udno, da ju je duh potedeo," ree onaj to je sedeo, mrmljajui sebi u bradu, namrtenih tamnih obrva. Njegov drugar ga je ipak uo, poto mu je neto uzvratio, to nisam uspela da ujem. Razmenjivali s'u tajanstvene poglede pojaavajui oseaj neprijatnosti koji me je obuzimao. "Molim," rekoh, okreui se prema onom to je sedeo. "Nisam ula ta ste rekli". On mi uputi jedan agresivan i mrzovoljan pogled. "Ti si bila upozorena na opasnost," ree on dubokim, rezonantnim glasom. "Emisari smrti su ti pritekli u pomo." "Ko?" osetih potrebu da pitam iako sam ga sasvim dobro razumela. Paljivo sam ga posmatrala. Na trenutak sam pomislila da ga poznajem, ali kako sam ga due gledala, shvatila sam da ga nikada ranije nisam videla. I pored toga nisam mogla da se oslobodim oseaja da mi je poznat. On nije bio toliko mlad kao onaj drugi ali nije bio ni star. Bio je indijanac, tamno braon puti. Njegova kosa je bila tegetcrna, prava i gusta kao etka. Pored njegove spoljanjosti, jo neto mi je delovalo poznato: bio je zlovoljan, zlovoljan koliko sam samo ja umela da budem. On iznenada ustade, kao da se oseao neprijatno pod mojim ispitivakim pogledom, "Odveu te do tvojih prijatelja," promrmlja on. "Prati me i nemoj da si sluajno pala. Pae na moju glavu i oboje nas ubiti," dodade, osorno.
69
Florinda Doner
Pre nego to stigoh da odgovorim da ja nisam nespretna budala, on me povede veoma strmom stazom, niz planinu, u suprotnom smeru od litice. "Jesi li siguran da zna kuda ide?" povikah za njim, glasom punim nervoze. Ja nisam imala dobar oseaj za orijentaciju ali sam znala da nisam ila uzbrdo dok sam jurila za psom. ovek se okrete. Kratak, skoro neprimetan osmeh mu obasja lice na tren mada mu se oi nisu smejale. Pogleda me mrko i ree, "Odveu te do tvojih prijatelja." Nije mi se svideo, a ipak sam mu poverovala. Nije bio visok, malo vii od mene, i imao je sitne kosti ali je njegovo telo odavalo utisak masivnosti i vrstine kao kod krupnih osoba. Kretao se kroz maglu sa velikom sigurnou, koraajui sa lakoom i gracioznou niz padinu za koju sam ja imala utisak da je skoro vertikalna. Mladi ovek je iao iza mene i pomagao mi svaki put kada bih se spotakla. Imao je paljive manire staromodnog dentlmena. Ruke su mu bile jake i lepo oblikovane, veoma meke na dodir. Bio je vrlo snaan. Sa lakoom me je nekoliko puta podizao uvis, ak i preko svoje glave. To moda nije neki podvig kada se uzme u obzir moja teina, ali je veoma impresivno ako se shvati da je stupao po kriljcima na ivici provalije a da nije bio vie nego desetak santimetara vii od mene. "Mora da se zahvali emisarima smrti," ree ovek koji je vodio put, kada smo stigli na ravno tle. "Moram li?" upitah podragljivo. Pomisao na zahvaljivanje "emisarima smrti" mi je bila smena. "Moram li da kleknem?" upitah izmeu dva napada kikotanja. On nije mislio da sam duhovita. Stavio je rake na kukove i pogledao me pravo u oi, ozbiljnog, uskog, koatog lica. Bilo je neeg preteeg u njegovom stavu, u njegovim kosim, tankim oima, smetenim pod gustim obrvama koje su bile spojene iznad korena njegovog izvajanog nosa. On mi okrete lea naglim pokretom i ode da sedne na oblinji kamen. "Ne moemo otii odavde dok se ti ne zahvali emisarima smrti," objavi on. Iznenada shvatih da se nalazim sama, na kraju sveta. Bila sam u magli sa dva udna oveka, od kojih je jedan verovatno opasan. Bilo mi je jasno da se on nee pomeriti sa tog kamena dok ja ne ispunim njegov besmisleni zahtev. udei se sama sebi, oseala sam potrebu da se nasmejem umesto da budem uplaena.
70
BITIUSArfJAftJU
Sveznajui osmeh na licu mlaeg oveka je govorio da mu je jasno kako se oseam i da mu je to bilo zabavno. "Ne mora ba da klekne," ree on i onda, ne mogavi vie da se suzdri, poe da se smeje. Bio je to ist, jasan, hrapav smeh koji se kotrljao oko mene kao ljunak. Njegovi zubi su bili snenobeli i ravni, kao u deteta. Njegovo lice je, u isto vreme imalo nestaan i blag izraz. "Dovoljno je da kae hvala," nagovarao me je. "Kai. ta ima da izgubi?" "Oseam se glupo," priznadoh, svesno pokuavajui da ga pridobijem. "Neu." "Zato?" upita on, bez prekora. "Trajae samo trenutak, i," naglasi on, uz osmeh, "nee te nimalo boleti." Morala sam da se nasmejem. "ao mi je ali ne mogu." rekoh. "Takva sam. Kada me neko tera da radim neto to ne elim, ja postanem napeta i ljuta." Oiju uprtih u zemlju, brade naslonjene na grudi, mladi je zamiljeno klimao glavom. "injenica je da te je neto spreilo da se povredi, moda i pogine," ree posle due pauze. "Neto neobjanjivo." Sloila sam se. ak sam i priznala da me je sve to jako zbunilo. Pokuala sam da ukaem na koincidenciju deavanja, na pravom mestu, u pravo vreme. "To je sve tano," ree on, nasmei se i blago me lupnu po bradi, izazivaki. "Ali to se ne odnosi na tvoj specifian sluaj," ree. "Tebi je dat poklon. Moe davaoca da nazove koincidencijom, sticajem okolnosti, sledom dogaaja ilikako god hoe, ali ostaje nepobitna injenica da si bila poteena bola ipovrede." "Moda si u pravu," prihvatih. "Trebalo bi da budem zahvalnija." "Ne da bude zahvalnija. Fleksibilnija, fluidnija," ree i nasmeja se. Videvi da sam poinjala da se nerviram, on rairi mke, kao da eli da obuhvati bunje i travu oko nas. "Moj prijatelj venije da to to si ti videla ima nekakve veze sa indijanskim grobljem, koje se nalazi upravo ovde." "Ne vidim nikakvo groblje," rekoh odbrambeno. "Teko ga je prepoznati," objasni on mirkajui kao da su ga uljale oi. "Nije magla ta koja spreava da se ono primeti. I kada je sunan dan, vidi se samo polje trave." On se spusti na kolena i pogleda me odozdo, smekajui se. "Za iskusno oko, meutim, to polje je vrlo 71
Florinda Doner
bila potpuno paralizovana. Nisam preterano edna u normalnim uslovima mogla bih da se takmiim u psovanju sa bilo kime ali bilo je neeg toliko strahovito uvredljivog u zvuku reipizdurina, da sam ostala bez teksta. Do mipriteeupomo. Onseizvinizbogponaanjasvogprijatelja objanjavajui mi da je Gumersindo ekstremni drutveni ikonoklasta. Pre nego to sam stigla da kaem kako je Gu mersindo svakako povredio moj oseaj za lepo ponaanje, Do dodade da je Gumersindov poriv da bude ikonoklasta proistekao iz injenice da je njegovo prezime Evans Priard. "To nije iznenaujue," ree Do. "Njegov otac je Englez koji je ostavio njegovu majku, indijanku iz Jaliska, pre nego to se Gumersindo rodio. "EvansPriard," ponovih ja sumnjiavo a zatim se okrenuh prema Gumersindu i upitah ga da li mu smeta to Do otkriva njegove porodine tajne nepoznatoj osobi. "Nema tu nikakvih porodinih tajni," odgovori Do umesto njega. "A zna li zato?" Pogleda me svojim tamnim oima koje nisu bile ni crne ni braon, ve boje zrele trenje. Zbunjeno odmahnuh glavom odreno, panje usmerene na njegove oi. Jedno njegovo oko, kao da mi se smeilo; drugo je bilo smrtno ozbiljno, pretee i opasno. "Zato to je ono to ti zove porodinim tajnama, izvor Gumersindove snage," nastavi Do. "Zna li da je njegov otac jedan od najpoznatijih engleskih antropologa? Gumersindo ga mrzi iz dna due." Gumersindo jedva primetno klimnu glavom, kao da je bio ponosan zbog svoje mrnje. Nisam mogla da verujem koliko sam srena. Taj o kome su oni govorili nije niko dnigi no E.E. EvansPriard, jedan od najuglednijih antropologa dvadesetog veka. A ba ovog semestra sam uila, na UCLA, o istoriji antropologije i najeminentijem strunjaku u tom polju. Kakav ulov! Morala sam da se suzdrim da ne ponem da vritim i skaem od uzbuenja. Da ba ja naletim na takvu strnu priu o njemu! Veliki antropolog zaveo i ostavio sirotu indijanku. Nije mi bilo udno to nisam nikada ula da je Evans Priard ikada vrio istraivanja u Meksiku on je uglavnom bio poznat po svom radu u Africi jer sam sada bila sigurna da u otkriti kako je za vreme neke svoje posete Americi svratio u Meksiko. Imala sam za to ivi dokaz, predamnom.
74
BITIUSAftJANJU
Slatko se smeei, posmatrala sam Gumersinda i obeala u sebi da neu nikome priati o ovome bez njegove dozvole. Dobro, moda samo jednom od mojih profesora, pomislih. Do ovakvih informacija se ne dolazi svaki dan. Zavrtelo mi se u glavi od moguih varijanti. Moda bih mogla da organizujem jedno predavanje za ui krug ljudi, u kui jednog od mojih profesora. Ve sam imala jednog na umu. Nisam ga posebno volela ali mi se svialo njegovo gotovo detinjasto ponaanje kojim je pokuavao da ostavi utisak na svoje studente. Ponekad smo odlazili kod njega kui i svaki put kada sam bila tamo, primetila bih na njegovom radnom stolu ceduljicu, kao sluajno ostavljenu tu, sa porukom od Klod Levi trausa, jednog uvenog antropologa. "Nisi nam rekla svoje ime," ree Do ljubazno, neno me povukavi za rukav. "Karmen Gebauer, "rekoh bez oklevanja, izgovorivi ime jedne moje drugarice iz detinjstva. Da bih umanjila oseaj krivice i neprijatnosti to sam tako bezobrazno slagala, upitah Doa da li je on iz Argentine. Videvi njegov zauen izraz, pourih da dodam kako je njegov akcenat definitivno argentinski. "Iako ne lii na Argentinca," primetih. "Ja sam Meksikanac," ree. "A sudei po tvom akcentu, mora da si odrasla na Kubi ili u Venecueli." Nisam elela da se dalje razgovara o tome i brzo promenih temu. "Da li zna kako da se vratim na onu stazu koju traim?" upitah, iznenada se setivi da se moji prijatelji verovatno ve brinu. "Ne znam," priznade Do, deaki iskreno. "Ali Gumersindo Evans Priard zna." Gumersindo nas onda povede kroz estar, uskom stazicom ka dragoj strani planine. Uskoro zauh glasove svojih prijatelja i lajanje njihovog psa. Osetih ogromno olakanje a u isto vreme sam bila zbunjena i razoarana to nijedan od njih dvojice nije pokuao da sazna kako da stupi u kontakt sa mnom, ubudue. "Siguran sam da emo se opet sresti," ree Do povrno, umesto pozdrava. Gumersindo Evans Priard me iznenadi galantno poljubivi moju ruku. Uradio je to tako prirodno i graciozno da mi nije palo na pamet da se nasmejem.
75
Florinda Doner
"To mu je u genima," objasni Do. "Iako je samo poluenglez, njegova uglaenost je besprekorna. On je vrlo galantan." Bez ijedne rei pozdrava i bez osvrtanja, njih dvojica se izgubie u izmaglici. Sumnjala sam da u ih ikada ponovo videti. Obuzeta griom savesti to sam slagala svoje ime, bila sam na ivici da potrim za njima kada me je pas mojih prijatelja skoro oborio na zemlju, skoivi na mene i liui me po licu.
76
VI
ila sam zapanjena izgledom gostujueg govornika. U trodelnom odelu, sa kovrdavom kosom, nizak i svee obrijan, Hoze Kortez je izgledao kao neko iz prolosti, meu dugokosim, dugobradim studentima u farmerkama i demperima, koji su inili auditorijum na predavanju, na kalifornijskom univerzitetu u Los Anelesu.
urno se spustih u stolicu, u zadnjem redu prepune sale, koju je za mene sauvala prijateljica, ona ista sa kojom sam ila na izlet, na planinu Santa Suzana. "Ko je to?" upitah je. Tresui glavom u neverici, ona me nestrpljivo pogleda, zatim napisa na ceduljici ime Karlos Kastaneda. "Ko je, dodavola, Karlos Kastaneda?" upitah kikoui se. "Dala sam ti njegovu knjigu," prosikta ona, zatim dodade da je on poznati antropolog koji je mnogo radio na podruju Meksika. Htela sam da joj poverim kako je gostujui govornik onaj isti ovek koga sam srela u planini, onog dana kada sam se izgubila. Meutim, imala sam dobar razlog da to ipak preutim. Taj' ovekje bio odgovoran to sam skoro izgubila prijateljicu koju sam vrlo volela. Ona je naime tvrdoglavo branila svoje stanovite da je moj'a pria o sinu Evans Priarda bila izmiljotina. Ja sam se branila insistirajui da ona dva oveka nisu imali nikakve koristi od toga to su mi ispriali tu udnu priu. Bila sam sigurna da su govorili istinu. Moja prijateljica, ljuta na mene to sam poverovala u takve izmiljotine, nazvala me je lakovernom budalom. Kako nijedna od nas dve nije bila voljna da popusti, nae ubedivanje je preraslo u svau. Njen mu je, u pokuaju da nas smiri,
77
Florinda Doner
izneo pretpostavku da sam ja moda ipak govorila istinu. Iznervirana zbog toga to se on nije solidarisao sa njom, ona se izvikala na njega. Vozili smo se kui u napetoj atmosferi. Nai odnosi su bili poremeeni. Trebalo je da proe nekoliko nedelja pre nego to je medusobno oseanje neprijateljstva iilelo. U meuvremenu, ja sam ispriala svoju priu o sinu Evans Priarda nekolicini ljudi koji mnogo vie znaju o antropologiji i antropolozima od mene i mojeprijateljice. Bespotrebno je rei da sam kod svih bila ismejana. I pored toga, ja sam tvrdoglavo verovala da sam jedina koja zna pravu istinu. Ja sam bila odgojena da budem praktina; ako neko lae, to mora da bude zato da bi iz toga izvukao neku korist koju ne moe izvui na dragi nain. A bilo mi je nemogue da zamislim kakvu bi korist mogla imati ona dva oveka od toga to su meni ispriali. Nisam obraala mnogo panje na predavanje Karlosa Kastanede. Bila sam suvie zaokupljena razmiljanjem o tome zato me je slagao u vezi svog imena. Poto sam imala obiaj da nalazim motive ljudi u jednostavnim izjavama ili u ponaanju, provela sam due vreme priseajui se i razmiljajui o tome koji bi mogao biti njegov motiv. Setila sam se, na kraju, da sam i ja njemu rekla lano ime a da za to nisam imala nikakav razlog. Nisam mogla da odredim svoj motiv za tu la. Posle due analize, zakljuila sam da sam ga slagala zato to mu automatski nisam verovala. Delovao je suvie samouvereno, suvie nadmeno, da bi odmah zadobio moje poverenje. Moja majka me je uila da ne vemjem Latinima, pogotovo ako se ne ponaaju kao ulizice. Govorila je da su latinski mao mukarci kao borbeni petlovi, zainteresovani samo za tuu, jelo i seks, i to tim redosledom. Ja sam joj verovala bez razmiljanja o tome. Posle sreivanja misli u svojoj glavi ja najzad digoh pogled na Karlosa Kastanedu. Nisam pojma imala o emu je govorio ali su me fascinirali njegovi pokreti. Izgledalo je kao da govori celim telom a njegove reikao da nisu izlazile iz usta, ve isticale iz njegovih raku koje su se pokretale gracioznou i spretnou maioniara. Posle predavanja, skupih hrabrost i pridoh mu. Bio je okruen studentima. Bio je toliko drutven i ljubazan prema enama da sam ga automatski prezrela. "Lagao si me u vezi svog imena, Do Kortez," rekoh na panskom, uperivi prst u njega, optuzivaki.
78
BITIUSANJATUU
Stavio je ruku na stomak, kao da je zadobio udarac i pogledao me sa istim uenjem i nevericom kao i onda u planini, kada me je prvi put video. "Takode si slagao da je rvoj prijatelj, Gumersindo, sin Evans Priarda," dodadoh pre nego to je stigao da se oporavi od iznenaenja. "Zar ne?" On napravi pokret rukom molei me da uutim. Nije izgledalo da ga je sramota ali u oima mu se videlo iskreno uenje, tako da je moj bes nestao. On me neno uhvati za ruku, kao da se uplaio da u otii. Poto je zavrio razgovor sa studentima, on me tiho odvede do jedne izolovane klupe, u senci ogromnog bora, u severnom delu univerzitetskog kompleksa. "Sve ovo je strano udno. Ja ne znam ta da kaem," ree on na engleskom, kada smo seli. Piljio je u mene kao da jo ne moe da poveruje da zaista sedim pored njega. "Nisam verovao da u te ponovo nai," ree. "Kada smo otili, moj prijatelj i ja smo uzgred, njegovo ime je Nes.tor dugo priali o tebi. Zakljuili smo da si ti poluprividenje." On naglo promeni jezik i nastavi na panskom. Ispriao mi je da su ak ili natrag do mesta na kome su me ostavili, u nadi da e me nai. "Zato si hteo da me nae?" upitah na engleskom, uverena da e mi on na engleskom odgovoriti da je iao da me trai jer sam mu se svidela. U panskom jeziku ne postoje rei kojima moe da se kae nekome da mu se neko.samo svideo. Odgovor bi morao da bude kitnj'astiji a u isto vreme i precizniji. Na panskom, se moe samo izazvati prijatan oseaj mecaes bien ili izazvati potpun oseaj strasti megustas. Moje otvoreno pitanjc ga je nateralo da napravi dugu pauzu. Izgledao je kao da se bori sam sa sobom, da odlui da li da govori ili ne. Najzad ree da je to to me je naao u magli tog popodneva izazvalo duboku promenu u njemu. Njegovo lice se razvedrilo dok mi je to priao a glas mu je bio pun dubokog strahopotovanja dok mi je objanjavao da ga je skoro dokusurilo to to me je pronaao u sali za predavanja. "Zato?" upitah ja, zagolicane suj'ete i istog momenta zaalih jer sam bila sigurna da e mi rei da je zaljubljen u mene a to bi me previe uznemnirilo. Ne bih znala ta da odgovorim. 79
Florinda Doner
"To je vrlo duga pria." ree on, jo uvek zamiljenim glasom. Puio je usne kao da govori sam sa sobom, uvebavajui ono to hoe da kae. Uvek sam umela da prepoznam kada se neko sprema da pree na glavnu stvar. "Nisam itala tvoje radove." rekoh da bih ga skrenula sa teme. "O emu su?" "Napisao sam nekoliko knjiga o arobnjatvu," odgovori on. "Kakvoj vrsti arobnjatva? Vudu, spiritualizam, ili ta?" "Zna li ti neto o arobnjatvu?" upita uz prizvuk oekivanja u glasu. "Naravno da znam. Odrasla sam uz takve stvari. Provela sam mnogo vremena u obalskom regionu Venecuele; to je oblast koja je poznata po arobnjacima. Veinu svojih letovanja, u detinjstvu, provela sam sa porodicom vetica." "Vetica?" "Da," rekoh, zadovoljna njegovom reakcijom. "Imala sam dadilju koja je bila vetica. Bila je crnkinja iz Porto Kabelja. Ona me je uvala sve do puberteta. Moji roditelji su oboje radili i kada sam bila mala bili su sreni to mogu da me ostave njoj na uvanje. Ona je umela da izae sa mnom na kraj, bolje nego oni. Putala me je da radim ta god sam htela. Moji roditelji su me, naravno, putali da idem svuda sa njom. Za vreme raspusta vodila me j'e sa sobom, u posetu svojoj porodici. Nije to bila njena bioloka porodica, ve njena vetiija porodica. Iako mi nisu dozvoljavali da uestvujem u njihovim ritualima, uspevala sam skoro sve da vidim." On me je gledao, radoznalo, kao da mi ne veruje. Onda me upita, zbujneno se smekajui, "ta je to to je nju inilo veticom?" "Razne stvari. Ubijala je pilie i nudila ih bogovima, u zamenu za usluge. Ona i njene kolege vetice i ene i mukarci bi igrali sve dok ne padnu u trans. Ona je izgovarala tajne bajalice koje su imale mo da izlee prij'atelj'e a povrede neprijatelje. Nj'ena specijalnost su bili ljubavni napitci. Pripremala ih je od lekovitog bilja i raznih telesnih otpadaka kao to su menstrualna krv, nokti, dlake, pogotovo stidne dlake. Pravila je amulete koji donose sreu u kocki i ljubavi." "Tvoji roditelji su sve to dozvoljavali?" ree on sa nevericom. "Niko kod kue nije znao za to, osim mene iklijenata moje dadilje, naravno," objasnih. "Ona je primala ljude u kui, kao bilo koji lekar. Jedino to je ona radila u kui bilo je da upali svee iza klozetske olje,
80
BITIUSANJANJU
svakiputkadasamja imala komare. Poto je izgledalo da mi to pomae a nije bilo nikakve opasnosti da se ita zapali jer su svuda bile ploice, moja majka joj je dozvoljavala da to ini." On iznenada ustade i poe da se smeje. "ta je toliko smeno?" upitah, pitajui se u sebi da li on misli da sam sve izmislila. "Istina je, veruj mi." "Ti ubedi sebe u neto i, to se tebe tie, jednom kada si to uinila, to postaje istina,"ree on ozbiljno. "Ali rekla sam ti istinu," insistirala sam, uverena da on misli na moju dadilju. "Ja mogu da prozrem ljude," ree on, smireno. "Na primer, vidim da ti misli da u da ti se udvaram. Ti si sebe ubedila u to i sada je to istina. O tome ja priam." Htela sam neto da kaem ali sam, od sramote, ostala bez teksta. elela sam da pobegnem. Ali to bi tek bilo poniavajue. On se blago namrti i ja stekoh neprijatan utisak da je znao ta oseam. Zacrvenela sam se i poela da se tresem od potisnutog besa. Ipak, samo trenutak kasnije osetila sam se neobino smireno. Nije to bio rezultat svesnog napora sa mojestrane; imala sam oseaj da se neto u meni pomerilo. Maglovito sam se seala da sam nekada ranije ve imala slino iskustvo ali je to secanje izbledelo brzo kao to se i pojavilo. "ta mi to radi?" promrmljah. "Ja sluajno umem da vidim kroz Ijude," ree on skraeno. "Ne uvek i ne kroz svakoga, nego samo ljude sa kojima sam blizak. Ne razumem kako mogu kroz tebe da vidim." Njegova iskrenost je bila oigledna. Videlo se da je zbunjen i vie nego ja. Ponovo je seo na klupu i primakao se blie meni. Neko vreme smo sedeli u tiini. Bilo mi je prijatno jer sam prestala da se trudim da odrim konverzaciju i nisam oseala da u ispasti glupa. Gledala sam u nebo. Bilo je bez ijednog oblaka i providno, nalik na plavo staklo. Lagani povetarac j*e duvao kroz borove a suve iglice su padale po nama kao nena kia. Onda se povetarac pretvorio u vetar. Suvo, uto lie, opalo sa oblinjeg platana, poletelo j'e ka nama; kovitlalo se oko nas uz tihe, ritmine zvuke. Poneseno jednim iznenadnim naletom vetra, lie polete visoko u vazduh. "Ovo je bilo lepo prikazivanje duha," promrmlja on. "A bilo je tebi namenjeno. Ovaj vetar i lie koje se vrtelo u vazduhu ispred nas. 81
Fiorinda Doner
arobnjak sa kojim ja radim bi rekao da je to bio predznak. Neto mi je ukazalo na tebe, upravo u trenutku kada sam pomislio da je bolje da odem. Sada ne mogu da odem." Razmiljajui iskljuivo o njegovoj poslednjoj izjavi, osetila sam se srenom. Nije to bilo oseanje radosti zbog trijumfa, ona vrsta radosti koju oseam kada mi neto krene onako kako sam htela. Pre je to bio oseaj dubokogzadovolj'stva koji naalost nije dugo trajao. Moja namorasta strana linosti je ubrzo preuzela komandu i zahtevala od mene da se oslobodim takvih oseanja i misli. Ja nisam tu imala ta da traim. Izostala sam sa predavanja, propustila mak sa mojim pravim prijateljima, propustila dnevni trening plivanja u bazenu za devojke. "Moda e biti bolje ako ja odem,"rekoh. Rekla sam to sa namerom da osetim olakanje ali kada sam to izgovorila, zvualo je kao da se samosaaljevam to je donekle i bilo tano. Ali umesto da odem, pitala sam ga, trudei se da zvuim neusiljeno, da li je on oduvek umeo da vidi kroz ljude. "Ne oduvek." Po njegovom glasu sam znala da je bio svestan mog unutranjeg nemira. "Stari arobnjak sa kojim radim me je nedavno nauio kako se to radi." "Misli li da bi mogao i mene to da naui?" "Da, mislim da bi mogao." Izgledao je kao da je i sam zapanjen svojom tvrdnjom. "Ako bi stekao utisak o tebi, kakav sam ja stekao, sigurno bi bar pokuao." "Da li od ranije zna za arobnjatvo?" upitah stidljivo, polako se oslobaajui teskobe. "U Latinskoj Americi svi misle da znaju, pa sam i ja verovao da znam. U tom pogledu, ti me podse&i na mene, kakav sam ranije bio. Kao i ti, ja sam bio ubeen da znam ta je arobnjatvo. Tek kada sam se stvarno susreo sa time, video sam je da je to neto sasvim drugaije od onoga to sam ja zamiljao." "Kako je to izgledalo?" "Jednostavno. Toliko jednostavno da sam se strano uplaio," priznade. "Mi svi mislimo da je arobnjatvo strano zbog svoje zlonamernosti. arobnjatvo sa kojim sam se ja susreo uopte nije zlonamerno i ba zbog toga je najstranija stvar koja postoji." Ja ga prekinuh komentarom da on sigurno misli na razliku izmeu crne i bele magije.
82
BlTIUSATiJATiJU
"Ne priaj gluposti, dodavola!" odbrusi on nestrpljivo. Moj ok, kada sam ga ula da tako govori, je bio toliki da sam ostala bez daha. Momentalno sam osetila onaj isti unutranji nemir. On skrenu pogled. Bila sam toliko ljuta to se on usudio tako da govori sa mnom da sam pomislila da u dobiti napad besa. U uima mi je zujalo i videla sam tamne mrlje pred oima. Udarila bih ga da se nije brzo izmakao van mog domaaja. "Ti si vrlo nedisciplinovana," ree on i ponovo sede, "I vrlo agresivna. Tvoja dadilja mora da je tolerisala svaki tvoj kapric i ponaala se prema tebi kao da si od stakla." Primetivi moj mrk pogled, on pouri da miobjasnikako nijeviknuo na menezbogbesa ilinestrpljenja. "Meni lino nije vano da li ti slua ili ne," ree. "ali vano je nekom drugom, u ije ime sam vikao na tebe. Nekome ko nas gleda." Prvo sam se zbunila a zatim osetila neprijatno. Gledala sam unaokolo, pitajui se da li nas gleda njegov uitelj, arobnjak. On me je ignorisao i nastavio svoju priu, "Meni moj otac nikada nije rekao da misvi konstantno imamo svedoke, zato to on to nije znao. Kao to ni ti to ne zna." "Kakve to besmislice pria?" Ton mog glasa je odavao moje raspoloenje u tom trenutuku. Uvredio me je, vikao je na mene, i nastavio da brblja, kao da se nita nije dogodilo. Bila sam ogorena. Ako je on pomislio da u da preem preko svega, doivee iznenaenje. "Nee ti ovo proi tek tako," pomislih, zlobno se smekajui. "Ne moe tako sa mnom.""Priam o sili, o biu, o prisustvu koje nije ni sila ni bie ni prisustvo," objasni on, sa aneoskim smekom na licu. Izgledao je potpuno nesvestan mog ratobornog raspoioenja. "Znam da to zvui kao truanje, ali nije. To je neto o emu znaju samo arobnjaci. Oni su to nazvali duhom. Naim linim uvarem, naim venim svedokom." Ne znam tano na koji nain i koja je re pokrenula reakciju, ali sam, iznenada, usmerila svu svoju panju na njegovu priu. On je nastavio da govori o toj sili koja, kako je on objanjavao, nije bog, niti bilo ta u vezi sa religijom ili moralom. To je bezlina sila, snaga koju moemo koristiti ako nauimo da sebe smanjimo do nitavila. ak je, dok je govorio, drao moju ruku a meni to nije smetalo. Naprotiv, svideo mi se njegov vrst ali nean dodir. Obuzelo me je neko morbidno zadovoljstvo zbog te udne moi koju je imao nada mnom. Poelela sam da zauvek ostanem da sedim sa njim na toj klupi sa svojom rukom u njegovoj, i to me je plailo.
83
Florinda Doner
On je i dalje priao. Ja sam i dalje paljivo sluala svaku izgovorenu re, ali sam se u isto vreme pitala kada e me uhvatiti za nogu. Znala sam da mu moja ruka nee biti dovoljna i da neu moi da uinim nita da ga u tome zaustavim. A moda nisam ni elela da ga u tome zaustavim? Ispriao je da je i on bio strahovito nepaljiv i nedisciplinovan, i da nikada nije shvatao da je razliit jer je bio zarobljen raspoloenjem vremena. "ta je to, raspoloenje vremena?" upitah grubim, neprijatnim glasom, da ne bi pomislio kako mi je prijatno u njegovom drutvu. "arobnjaci kau da je to modalitet vremena," ree. "U dananje vreme, to je briga srednje klase. Ja sam ovek iz srednje klase kao to si ti ena iz srednje klase..." "Klasifikacije takve prirode nemaju nikakvu vrednost," prekidoh ga gmbo, istrgavi svoju ruku iz njegove. "To je uoptavanje." Uputih mu mrk i sumnjiav pogled. Neto mi je bilo zapanjujue poznato u njegovim reima ali nisam mogla da se setim gde sam ih ranije ula ili koje znaenje bih mogla da im pripiem. Ipak sam bila sigurna da su te rei od vitalnog znaaja za mene, samo kada bih mogla da prizovem k seanju ono to ve znam o njima. "Nemoj da mi pominje te socioloke gluposti", ree on veselo. Sa time sam odlino upoznat." Popustivi pred navalom besa, zgrabih ga za ruku i ugrizoh. "Jako mi je ao zbog ovoga," rekoh pre nego to se on oporavio od iznenadenja. "Ne znam zato sam to uinila. Nisam nikoga ugrizla od kako sam bila dete." Odmaknuh se do suprotnog kraja klupe, oekujui da mi uzvrati. Ali nije. "Ti si neverovatno primitivna." bilo je sve to je rekao, trljajui odsutno ugrizenu mku. Ispustih dubok uzdah olakanja. Njegova mo nadamnom je bila uzdrmana. Setih se da imam neporavnate raune sa njim, poto sam zbog njega ispala budala pred mojim prijateljima, studentima antropologije. "Da se vratimo na nau prvobitnu priu," rekoh, otrei se. "Zato si mi ispriao sve one besmislice o sinu Evans Priarda? Sigurno sishvatio da u ja napraviti budalu od sebe." Paljivo sam ga posmatrala, sigurna da e ovaj napad, posle ugriza, konano razbiti njegovu kontrolu ili ga bar uzdrmati. Oekivala sam da e da vie, da izgubi samopouzdanje i drskost. Ali on ostade hladan.
84
BITIUSAHJANJU
"Svestan sam da tebi to izgleda kao klasian sluaj prianja izmiljotina iz iste zabave," poe on neobavezno. "Ali to je mnogo kompleksnije." On se tiho zakikota, zatim me podseti da on tada nije znao da sam ja student antropologije i da u napraviti budalu od sebe. Napravi krau pauzu, kao da trai prave rei a onda bespomono slegnu ramenima i dodade, "Stvarno ne mogu da ti objasnim zato sam predstavio svog prijatelja kao sina Evans Priarda, a da ti ne ispriam vie o sebi i svojim namerama. A to nije praktino. "Zato?""Zato jer to vie zna o meni, to e vie biti upetljana." Posmatrao me je zamiljeno i ja sam videla po njegovim oima da je bio iskren. "Tu ne mislim na mentalnu umeanost. Mislim da e lino da se upetlja sa mnom." To je bila takva oigledna navala bezobrazluka da sam za as povratila sve svoje samopouzdanje. Nasmejah se svojim oprobanim sarkastinim smehom i rekoh odseno, "Ti si stvarno odvratan. Znam ja takve tipove. Ti si tipian primerak uobraenog latinskog maoa. Protiv takvih kao ti sam se borila ceo svoj ivot." Videvi njegov iznenaen izraz, ja nastavih, svojim najotrijim glasom, "Kako se usuuje ida pomisli da bih se ja upetljala sa tobom?" On uopte nije pocrveneo, kao to sam ja oekivala. Pljesnuo se po kolenu i smejao kao da je to neto najsmenije to je ikada uo. I, na moje uasavanje, poeo da me golica po rcbrima kao da sam dete. Uvek sam bila golicljiva ali sam se sada suzdravala od smeha, te sam vrisnula od besa, "Kako se usuuje da me dodimje!" Ustala sam u nameri da odem. Tresla sam se od besa. A onda sam ponovo okirala samu sebe sedajui nazad na klupu. Videvi da se sprema da me opet zagolica, stisnuh pesnice, drei ih ispred sebe. "Razbiu ti nos ako me opet takne," zapretih. Potpuno ravnoduan prema mojim pretnjama, on nasloni glavu na ivicu klupe i zatvori oi. Smejao se veselo, dubokim, pobedonosnim smehom od koga mu se treslo celo telo. "Ti si tipina nemaka devoj'ka koja je odrasla meu ljudima tamne koe," ree on, okreui se prema meni. "Otkud zna da sam Nemica? Ja ti to nisam rekla," upitah drhtavim glasom koji je trebalo da zvui pakosno. "Znao sam ree. "Ti si to Nemci, rodeni tako lau. I to da si Nemica, im sam te prvi put video." i potvrdila, laui da si veanka. Samo u Treem Svetu posle II Svetskog Rata, pod uslovom da ive u SAD."
85
Florinda Doner
Iako nisam htela to da mu priznam, bio je u pravu. esto sam doivljavala neprijatnosti od ljudi kada uju da su moji roditelji Nemci; u oima veine Ijudi mi smo automatski bili nacisti. Nije nita pomagalo kada sam objanjavala kako su moji roditelji idealisti. Naravno, ja sam to morala i sama sebi da priznam, oni su, kao svi dobri i posluni Nemci, verovali da je njihova vrsta u osnovi bolja od drugih ali su, u sutini, bili nene due koje su bile apolitine celog svog ivota. "Sve to sam ja uradila bilo je da potvrdim tvoje rei," rekoh kiselo. "Ti si video plavu kosu, plave oi, izraene jagodice i prvo to ti je palo na pamet je bilo da sam veanka. Nema ba mnogo mate." Predoh u protivnapad. "Ti lino nisi imao nikakvog razloga da lae, osim ako si po prirodi jebeni laov," nastavih a glas mi se i protiv moje volje pojaavao. Lupkajui ga kaiprstom po grudima, podrugljivo dodadoh, "Do Kortez, ha?" "Da lije tvoje ime, zaista, Kristina Gebauer?" odvration, imitirajui moj neprijatan, glasan ton. "Karmen Gebauer!" izderah se, uvredena to je pogreno zapamtio. Zatim, posramljena zbog svog ispada, poeh haotino da se branim. Posle nekoliko reenica, kada sam shvatila da ne znam ta priam, naglo prestadoh i priznadoh da sam zaista Nemica i da je Karmen Gebauer ime moje drugarice iz detinjstva. "To mi se svia," ree on tiho, sa napola skrivenim osmehom na usnama. Da li je mislio na moju la ili na moje priznanje, nisam mogla da odredim. Njegove oi su zraile veselou i ljubaznou. Nenim, zamiljenim glasom, on zapoe priu o svojoj Ijubavi iz detinjstva, Fabioli Kunce. Zbunjena njegovimponaanjem.ja seokrenuhizagledahuoblinji platan i borove iza nas. Zatim, u elji da sakrijem svoje interesovanje za njegovu priu, poeh da se igram svojim noktima; grebala sam sa njih lak, metodino i strpljivo. Pria o Fabioli Kunce je toliko liila na moju ivotnu priu da sam, posle nekoliko trenutaka, zaboravila svoju odglumljenu nezainteresovanost i poela paljivo da sluam. Pretpostavljala samda je izmislio tu priu ali sam ipak morala da mu odam potovanje za detalje koje bi samo devojka roena u nemakoj porodici, u Treem Svetu mogla znati. Fabiola se, navodno, smrtno plaila tamnoputih, latinskih deaka ali se podjednako plaila i Nemaca. Latini su je plaili zbog svoje neodgovornosti; Nemci, zato to su bili toliko predvidljivi.
86
BITlUSANJArUU
Jedva sam se suzdravala od smeha dok je opisivao scene u Fabiolinom domu nedeljom popodne, kada bi dvadesetoro Nemaca sedelo oko divno postavljenog stola sa najboljim porcelanom, srebrom i kristalom a ona je morala da slua dvadeset monologa koji su predstavljali konverzaciju. Kako je, opisujui ta nedeljna popodneva, ulazio u sve vie detalja, poela sam da se oseam neprijatno; priao j'e o Fabiolinom ocu koj'i j'e zabranjivao politike diskusije u svojoj kui a svaki put strastveno navodio razgovor na zapoinjanje jedne takve diskusije i traio zaobilazne naine da ispria prljave ale na raun katolikih svetenika. Takoe je pomenuo samrtni strah njene majke: njen fini porcelan u rukama tih nespretnih tikvana. Njegove rei su izazivale seanja na koja sam nesvesno reagovala. Videla sam scene mojih nedeljnih popodneva kao slike projektovane na zidu, samo za moje oi. Pretvorila sam se u klupko napetih ivaca. Htela sam da ga prekinem i napravim scenu, kakvu samo ja umem. elela sam da mrzim tog oveka ali nisam mogla. Zelela sam osloboenje od optube i izvinjenje ali nisam to od njega dobijala. elela sam da ga potinim. elela sam da se on zaljubi u mene da bih mogla da ga odbacim. Postidena svojim nezrelim oseanjima, uinih veliki napor da se sredim. Pretvarajui se da mi je dosadno, nagnuh se blie njemu i upitah, "Zato si slagao svoje ime?" "Nisam slagao," ree on. "To jeste moje ime. Ja imam nekoliko imena. arobnjaci imaju razliita imena za razliite situacije." "Vrlo zgodno!" rekoh sarkastino. "Vrlo zgodno," ponovi on i namignu, to me je strano razljutilo. A onda je uinio neto potpuno udno i neoekivano. Zagrlio me je. Nije bOo nikakvog seksualnog nagovetaj'a u njegovom zagrljaju. Bio je to spontan, sladak i jednostavan gest deteta koje eli da utei svog prijatelja. Njegov dodir me je uteio tako brzo i potpuno da sam poela nekontrolisano da jecam."Ja sam takvo govno," priznadoh. "elela bih da te istuem, a pogledaj me gde sam; u tvom naruju." Htela sam i da dodam kako uivam u tome kada me protrese udar energije. Kao da sam se probudila iz nekog sna, odgurnuh ga. "Pusti me," prosiktah i odjurih odatle.ula sam ga kako se gui od smeha. Nisam nimalo bila zabrinuta za njega. Moj bes se rastopio u momentu. Stajala sam
87
Florinda Doner
ukopana u mestu, tresui se, nesposobna da odem. Aonda, kao da sam bila povuena nekim dinovskim lastiem, vratih se na klupu. "Nemoj da tuguje," ree on ljubazno. Izgledalo je da on tano zna ta je to to me dovlai natrag na klupu. Tapao me je po leima kao to se tape beba posle obroka. "Nije to neto to ti ili ja radimo," nastavion. "To je neto izvan nas dvoje to utie na nas. To neto, utie na mene ve jako dugo. Sada sam se navikao na to. Ali ne mogu da razumem zato to utie i na tebe. Nemoj da me pita ta je to," ree on, predviajui moje pitanje. "Ne mogu to da ti objasnim." Nisam ni mislila da ga bilo ta pitam. Moj um je prestao da funkcionie. Oseala sam se potpuno kao da spavam, sanjajui da priam. Nekoliko trenutaka kasnije, moja obamrlost je prola. Malo sam ivnula mada se nisam oseala potpuno normalno. "ta se deava sa mnom?" upitah. "Neto te usmerava i gura, neto to ne potie iz tebe," ree on. "Neto te gura, koristei mene kao sredstvo. Neto pokuava da nametne nove kriterijume, umesto tvojih mediokritetskih ubeenja srednje klase." "Ne poinji opet sa tom rvojom glupom priom o srednjoj klasi," rekoh nemono. Zvualo je to vie kao molba. Bespomono sam se nasmeila, mislei da sam bespovratno izgubila svoju uobiajenu drskost. "Uzgred, ovo nisu moja miljenja niti moje ideje," ree on. "Ja sam kao i ti, puki produkt ideologije srednje klase. Zamisli moj uas kada sam se susreo, licem u lice, sa drugaijom, jabm ideologijom. To me je rasturilo." "Kakva je to ideologija?" upitah, skoro neujnim glasom. "Jedan ovek mi je preneo tu ideologiju," objasni on. "Ili tanije, duh je govorio i delovao na mene, kroz njega. Taj ovek je arobnjak. Pisao sam o njemu. Njegovo ime je Huan Matus. Onje taj koji je uinio da se ja suoim sa svojim mentalitetom srednje klase. "Huan Matus mi je jednom postavio veliko pitanje:'ta misli da je to, univerzitet?' Naravno, odgovorio sam mu kao pravi naunik, sociolog:'To je centar visokog obrazovanja.' On me je ispravio i rekao da bi univerzitet trebalo da se zove 'Institut za srednju klasu', zato to je
88
BITIUSATUAMJU
to institucija koju pohadamo da bismo dalje usavrili svoje vrednosti srednje klase. Mi pohaamo univerzitet da bismo postali stmnjaci, rekao je. Ideologija nae dmtvene klase nam govori da moramo da se pripremimo za zauzimanje mkovodeih poloaja. Huan Matus je rekao da mukarci idu na institut za srednju klasu da bi postali inenjeri, lekari, advokati i slino, a ene tamo idu da bi pronale odgovarajueg mua, izdravaoca i oca njihove dece. Odgovarajue je, naravno, definisano u skladu sa vrednostima srednje ldase. elela sam da mu se suprotstavim. elela sam da mu kaem da ja poznajem ljude koji nisu obavezno zainteresovani za karijeru ili potragu za branim partnerom, da poznajem ljude koji su zainteresovani za ideje, za uenje zbog elje za znanjem. Ali shvatih da ne poznajem takve ljude. Osetila sam pritisak u grudima i napad suvog kalja. Ali, nije me kaljanje, niti taj neprijatan oseaj u grudima, spreio da raspravljam o tome sa njim. Spreilo me je shvatanje da je on zapravo govorio o meni; ja sam ila na univerzitet da bih nala odgovarajueg mukarca. Ponovo sam ustala, spremna da odem. ak sam pmila ruku da se pozdravim, kada osetih snaan udarac u leda. Bio je toliko jak da sam morala da sednem da ne bih pala. Znala sam da me on nije ni dotakao; gledala sam ga sve vreme. Misli o ljudima kojih se nisam dobro seala, o snovima koje nisam sasvim zaboravila, navree mi u glavu u gomilama, formirajui komplikovanu emu iz koje nisam mogla da se ispetljam. Nepoznata lica, poluzapamene reenice, tamne slike mesta i nejasne sljke ljudi, bacie me u nekakav limbo. Bila sam ve na ivici da se setim neega o tom kaleidoskopu vizija izvukova. Ali to saznanje mi izmae a umesto toga me obuze oseanje smirenosti i prijatnosti; opijenost, toliko duboka da je izbrisala svu moju elju da se porvrdim. Opruila sam noge ispred sebe kao da nemam nijednu brigu u ivotu a za trenutak nisam ni imala i poela da govorim. Ne seam se da sam ikada ranije tako iskreno govorila o sebi, tako da nisam mogla da dokuim kako to da sam iznenada toliko otvorena prema njemu. Priala sam mu o Venecueli, o mojim roditeljima, mom detinjstvu, mojim nemirima, mojem besmislenom ivotu. Rekla sam mu stvari koje ni sebi nisam smela da priznam.
89
Florinda Doner
"Upisala sam se na antropologiju prole godine. Zaista ne znam zato," rekoh. Poela sam da se oseam pomalo neprijatno zbog svojih priznanja. Nemirno sam se vrpoljila na klupi ali nisam mogla da se zaustavim. "Dva predmeta koji me vie interesuju su panska i nemaka knjievnost. To to sam izabrala antropologiju, u suprotnostije sa svime tojaznamo sebi." "Taj detalj me beskrajno zanima," ree on. "Ne mogu sada da se u to uputam ali izgleda da sam ja ovde postavljen da bi me ti nala, ili obrnuto. "ta sve ovo znai?" upitah, zatim pocrveneh shvativi da je cela moja pria bila bazirana na mojoj enskosti. On je izgleda bio potpuno svestan mog stanja. Uzeo je moju ruku i pritisnuo sebi na srce. "Megustas, nibehmgat' izjavi dramatino, zatim prevede ove rei na engieski, zbog ravnotee, "Ti me strastveno privlai, nibelunga." On mi uputi pogled latinskog ljubavnika i onda se grohotom nasmeja. "Ti si uverena da sam morao ovo da ti kaem, pre ili kasnije, pa rekoh, bolje da to odmah uradim." Umesto da se naljutim i uvredim, ja se nasmejah. Prijao mi je njegov humor. Jedini nibelunziza koje sam ja znala su bili oni iz knjiga o nemakoj mitologiji koje su pripadale mom ocu. "Zigfrid i nibelunzi. Koliko sam mogla da se setim, oni su bili magina, podzemna, patuljasta bia. "Znai ja samza tebe patuljak?" upitah aljivo. "Boe sauvaj!" protestvova on. "Ti si nemako mitoloko bice." Malo kasnije, kao da je to bilo jedino to smo mogli da uinimo, odvezli smo se na planinu Santa Suzana, do mesta na kome smo se upoznali. Sedeli smo na litici iznad indijanskog groblja, ne govorei ni re. Pokrenuti impulsom istog prijateljstva, sedeli smo tu, u potpunoj tiini, nesvesni popodneva koje se pretvaralo u vee.
90
11
v
o Kortez je parkirao svoj kombi u podnoju brda. Osetila sam TL olakanje kada smo konano stali mada nisam imala predstavu o tome zato smo se zaustavili. Nalazili smo se usred nedoije. On je izaao, doao do druge strane kombija, galantnim pokretom otvorio vrata i pomogao mi da izaem. Vozili smo se od ranog jutra. Dnevna jara, ravna pustinja, nemilosrdno sunce i praina na putu ostajali su samo u nejasnom seanju kada sam udahnula sve, teak, noni vazduh. Pokretan vetrom, vazduh se komeao oko nas kao neto opipljivo, neto ivo. Nije bilo meseine a mnotvo svetlucavih zvezda kao da su samo pojaavale nau izolovanost. Pod njihovim nesigurnim sjajem brda i pustinja su se pruali svuda oko nas, jedva vidljivi, puni senki i umova. Pokuala sam da se orijentiem gledajui u nebo ali nisam umela da identifikujem konstelaciju. "Okrenuti smo ka istoku," proaputa Do Kortez, kao da je uo moje misli. Pokuao je zatim da me naui osnovnim konstelacijama letnjeg neba. Zapamtila sam samo zvezdu Vega, jer me je njeno ime potsetilo na panskog pisca iz sedamnaestog veka, Lopea de Vegu. Dok smo sedeli u tiini na krovu kombija i gledali u nebo, priseala sam se dogaaja sa naeg putovanja. Pre manje od dvadeset etiri sata, dok smo sedeli u japanskom restoranu u centra Los Anelesa, on me je iznenada upitao da li bih pola sa njim na par dana u Sonora. "Vrlo rado," odgovorih impulsivno. "Semestar je zavren. Slobodna sam. Kada misli da poemo?" "Veeras!" ree. "U stvari, im zavrimo veeru." 91
Horinda Doner
Ja se nasmejah, sigurna da je taj poziv bio ala. "Ne mogu da poem tako brzo," rekoh. "A da krenemo sutra?" "Veeras," blago je insistirao, zatim je ispruio ruku i zvanino se rukovao sa mnom. Tek kada sam videla veseli sjaj u njegovim oima i vragolast osmeh, shvatila sam da to rukovanje nije bilo u znak pozdrava ve potvrdivanje dogovora. "Kada se donese neka odluka, treba odmah reagovati," izjavi on, a njegove rei su lebdele u vazduhu izmeu nas. Oboje smo zurili u taj meduprostor kao da zaista moemo da vidimo njihov oblik i veliinu. Potvrdno klimnuh glavom, nesvesna da sam ve donela odluku. Sve je bilo odlueno, neizbeno, samo je trebalo da iskoristim ansu. Iznenada, strahovito jasno se setih svog prethodnog puta u Sonoru godinu dana ranije. Telo mi se ukoi od straha i oka kada su mi sva ta secanja, nepovezanim redosledom, navrla iz dubine. Dogadaji sa tog udnog puta su bili tako potpuno i apsolutno izbrisani iz mog seanja, kao da se nikada nisu desili, sve do tog trenutka. Ali sada su mi bili pred oima, jasni kao da su se jue desili. Drhtala sam ali ne od hladnoe nego od nekog nedefinisanog straha. Okrenula sam se prema Dou Kortezu, da mu ispriam o tom putovanju. On je intenzivno zurio u mene; oi su mu bilekao dva tunela, tamne i duboke. Apsorbovale su moj uas i uinile da slike mog seanja na taj put polako ponu da blede. Jednom kada su te slike nestale, jedino to je ostalo u mojoj giavi je bila banalna, prazna misao. U tom trenutku sam pomislila da ne mogu nita da mu kaem jer prava avantura uvek diktira sopstveni pravac i najuzbudljiviji, najvaniji dogaaji u mom ivotu su uvek bili oni kojima ja nisam odreivala pravac. "Kako hoe da te zovem? Do Kortez ili Karlos Kastaneda?" upitah, sa prizvukom mune, enske razdraganosti. Njegovo bakarno lice se razvue u osmeh. "Ja sam tvoj drug iz detmjstva. Smisli neko ime. Ja tebe zovem mbelunga." Nisam mogla nita da smislim, "Da li postoji neki red meu tvojim imenima?" upitah ga. "Pa, Do Kortez je kuvar, batovan, majstor; drueljubiv i promiljen ovek. Karlos Kastaneda je ovek iz akademskog sveta. Mislim da njega jo nisiupoznala." Pogledao me jeprodornoinasmeio se. Bio je to detinjast osmeh koji je ulivao poverenje. Odluila sam da ga zovem Do Kortez.
92
BITIUSAHJAIUU
No smo proveli u odvojenim sobama u motelu u Jumi, u Arizoni. Poto smo napustili Los Andeles ja sam se, celim tokom duge vonje, muOa razmiljanjima o tome kako emo organizovati spavanje. Plaila sam se ak da e me prepadati jo pre nego to stignemo do motela. Ipak je on snaan, mlad ovek, siguran u sebe i agresivan. Ne bih bila toliko zabrinuta da je Amerikanac ili Evropljanin. Ali poto je Latin, jednostavno sam znala koje su mu namere. To to sam prihvatila da provedem nekoliko dana sa njim znailo je da sam spremna i da podelim krevet sa njim. Njegovo promiljeno i paljivo ponaanje prema meni tokom nae vonje je bio detalj koji se savreno uklapao u ono to sam ja mislila i oekivala od njega: pripremao je teren.Bilo je kasno kada smo stigli u motel. On je otiao do recepcije da uzme sobe dok sam ja sedela u kombiju, zamiljajui scenario za scenariom, svaki jeziviji od prethodnog. Toliko sam se bila zanela fantazijama da nisam primetila kada se on vratio. Kada je poeo da zvecka kljuevima ispred mog nosa poskoila sam u seditu i ispustila papirnu kesu koju sam nesvesno drala stegnutu uz grudi a u kojoj su mi bile etkica za zube i ostale sline stvari. "Uzeo sam ti sobu na zadnjoj strani motela," ree on. "dalje od autoputa." On pokaza prema ulaznim vratima, par koraka od nas i dodade, "Ja u spavati u ovoj, blie ulici. Naviknut sam da spavam, bez obzira na buku." Nasmeja se rekavi, "Ionako su to bile jedineslobodne sobe." Razoarano sam uzela kljueve iz njegove ruke. Sve moje fantazije se rasprie. Neu imati priliku da ga odbijem. Nij"e da bih to stvarno uradila ali moja dua je udela za pobedom, makar i najmanjom. "Ne vidim zato bismo uzimali dve sobe," rekoh, trudei se da zvuim neobavezno. Ruke su mi drhtale dok sam skupljala stvari koje su ispale i vraala ih u papirnu kesu. Ono to sam izgovorila mi je zvualo neverovatno ali nisam mogla da se zaustavim. "Nee moi da zaspi od buke a tebi treba san isto koliko i meni." Ja zaista nisammogla da poverajem da bi iko mogao da zaspi pored buke koja dolazi sa autoputa. Ne gledajui ga, izaoh iz kola a onda zauh sebe kako predlaem, "Moemo da spavamo u istoj sobi u odvojenim krevetima naravno."
93
Fiorinda Doner
Zastala sam, ukoena od uasa. Nikada ranije nisam uradila tako neto, niti sam ikada imala takve izoidne reakcije. Govorila sam stvari koje nisam elela. Ili sam ih moda elela ali nisam znala ta osecam?" Njegov smeh uini kraj mojoj agoniji. Smejao se toliko glasno da se upalilo svetlo u jednoj sobi i neko nam je viknuo da umuknemo. "ta? Da budemo u istoj sobi pa da me iskoristi, usred noi," ree on izmeu dva urnebesna napada smeha. "Odmah poto se istuiram. Ne dolazi u obzir!" . Ui su mi gorele, koliko sam se zacrvenela. Htela sam da umrem od stida. Ovo nije bio nijedan od mojih zamiljenih scenarija. Ula sam natrag u kombi i zalupila vratima, "Vozi me na autobusku stanicu," prosiktah besno. "Zato sam, doavola, pola sa tobom? Trebalo bi da idem kod psihijatra!" Jo uvek se smejui, on otvori vrata i neno me izvue iz kola. "Hajde da spavamo zajedno, ne samo u istoj sobi ve u istom krevetu." pogleda me, snebivajui se. "Molim te, hajde da vodimo ljubav!" preklinjao me je, kao da to zaista misli. Zgaena, otrgoh se od njega i povikah, "To u svom jebenom ivotu nee doekati!" "Eto," ree. "Ovo je takvo estoko odbijanje da se ne usuujem da insistiram." On dohvati moju ruku i poljubi je. "Odbila si me i stavila me na svoje mesto. Pravda je zadovoljena. Osvetila si se i sada nema vie nikakvih problema." Okrenula sam se, spremna da se rasplaem. Moj jad nije bio prouzrokovan njegovom nespremnou da provede no sa mnom da je to bila njegova namera, ja ne znam kako bih reagovala nego injenicom da me on poznaje bolje nego ja samu sebe. Odbijala sam da poverujem u to jer sam mislila da je to nain na koji on sebi laska. On je zaista bio sposoban da me proita i to me je plailo. On mi pride i zagrli me. Bio je to jednostavan, prijatan zagrljaj. Kao i ranije, moj nemir nestade kao rukom odnesen. Uzvratih mu zagrljaj i rekoh neto neverovatno, "Ovo je najuzbudljivija avantura mog ivota." Odmah zaalih to sam to rekla. Te rei nisu bile moje. Nisam mislila da u njima ima i zrnce istine. To nije bila najuzbudljivija avantura u mom ivotu. Bila samja na vrlo uzbudljivim putovanjima ranije. Prola sam dosta sveta. 94
BITIUSAMJATUU
Moja nervoza je dostigla kulminaciju kada me je poljubio za iaku no, kratko i neno kao to se ljubi dete. Prijalo mi je i protiv moje volje. Nisam oseala da uopte imam svoju volju. On me lagano gurnu u pravcu moje sobe. Proklinjui sama sebe, sedela sam na krevetu i plakala u oaju i samosaaljenju. Koliko god me pamenje slui, uvek je sve bilo po mome. Bila sam naviknuta na to. Za mene je bio potpuno nov i neprijatan oseaj da sam zbunjena i ne znam ta hou. Spavala sam obuena, veoma nemirno dok on nije doao da me probudi lupajui po vratima, rano ujutru. Vozili smo se ceo dan sporednim putevima. Kao to je i rekao, Do Kortez je zaista bio drueljubiv ovek. Za vreme nae duge vonje on je predstavljao najzabavnijeg, najljubaznijeg, najobzirnijeg saputnika kakvog sam mogla da poelim. Ugaao mi je hranom, pesmama i priama. Imao je zapanjujue dubok a ipak ist bariton. I znao je sve moje omiljene pesme. Duhovite pesmice iz raznih zemalja June Amerike, nj'ihove himne, stare balade, ak i deije pesmice. Njegove prie su bile toliko zabavne da su me boleli stomani miii od silnog smejanja. Njegov nain pripovedanja je mi je drao panju svakim obrtom u prii. Bio je roeni mimiar. Njegove izvanredne imitacijesvihmoguihjunoamerikihakcenataukljuujuiipo seban portugalski akcenat iz Brazila bilo je vie od obine rnimikrije, bila je to arolija. "Bolje da siemo sa krova." tre me iz sanjarenja glas Doa Korteza. "Noi u pustinji su vrlo hladne." "Da, ova okblina j*e nezgodna," rekoh, nadajui se da emo se vratiti u kombi i otii. Unervozila sam se kada sam videla da izvlai neke torbe iz kola. Poneo je svakojake poklone za ljude koje je trebalo da posetimo. "Zato si parkirao ovde, usred niega?" "Ti postavlja smena pitanja, nibelunga," odgovori on. "Parkirao sam ovde zato to se ovde nae putovanje zavrava." "Da li to znai da smo stigli do nae misteriozne destinacije o kojoj nisi hteo da pria?" upitah sarkastino. Jedina stvar koja mi je smetala za vreme naeg divnog putovanj'a, je bilo njegovo odbijanje da mi kae kuda smo se tano uputili. U roku od nekoliko milisekundi, naljutih se toliko da sam bila spremna da mu razbijem nos. Pomislih kako je moja iznenadna iznervi
95
Florinda Doner
ranost samo posledica dugog i napornog dana i ta pomisao mi donese olakanje. "Naljutila sam se ali to mi nije bila namera," rekoh razdraganim glasom koji mi je i samoj zvuao lano. Moj glas je bio toliko napet da je odavao koliko mi je napora bilo potrebno da ostanem smirena. Brinulo me je to to se tako brzo i lako ljutim na njega. "Ti stvarno ne ume da komunicira, ti ume samo da se svada.""Vidim da je Do Kortez otiao. Hoe li sada ponovo da pone da me vrea, Karlose Kastanedo?" On se veselo nasmeja mojoj primedbi koja tada ve vie nije bila upuena sa namerom da bude smena. "Ovo mesto nije usred niega," ree on. "Biizu smo grada Arizpe." "Da a granica SAD je prema severu," odrecitovah ja. "I ivava prema istoku. Los Aneles je negde, severozapadno odavde." On odmahnu glavom nipodatavajui i povede put. U tiini smo hodali uskom, krivudavom stazicom, kroz estar koji sam vie oseala nego to sam ga videla. Staza iznenada postade ira i mi izbismo na prostranu istinu, oivienu kratkim meskito drveem. Dve kue su se nazirale u mraku. Kroz prozore na onoj veoj je dopiralo svetlo. Druga, manja kua je bila neto dalje, u mraku. Mi doosmo do velike kue. Bledi noni leptiri su leteli prema svetlu udarajui o stakla. "Moram da te upozorim da su Ijudi koje e da upozna malo udni," ree on apatom. "Nemoj nita da pria. Pusti mene da razgovaram sa njima." "Ja uvek priam ono to hou," odbrusih. "I ne volim da mi se govori kako da se ponaam. Nisam dete. Pored toga, moji maniri su besprekorni. Uveravam te da te neu obrukati." "Daj, spusti maio nos na zemlju, doavola!" prosikta on, trudei se da ne digne glas. "Prestani da se ophodi sa mnom kao da sam ti ena, Karlose Kastanedo," povikah iz sveg glasa, izgovarajui njegovo prezime onako kako sam ja verovala da ga treba izgovarati; sa tildom na slovu n, jer sam znala da on to ne podnosi.AIi nije se naljutio. Nasmejao se, kao to je to esto inio kada samja oekivala da e pui od besa. "Nevredi, on se nikada ne nervira." rekoh i uzdahnuh utueno. On je posedovao neku neobinu smirenost. Izgledalo je da ga nikada nita ne moe
96
BITIUSAttJATUU
uzrajati ni razbesneti. ak i kada je vikao, to je nekako uvek zvualo lano. Ba kada je hteo da zakuca, vrata se otvorie. Ukaza se jedan mrav ovek u senci svetla ispred nas. Nestrpljivim pokretom ruke nas pozva da uemo. Uosmo u predsoblje ispunjeno biljkama. Kao da se plaio da pokae svoje lice, ovek se brzo kretao ispred nas. On otvori bez ikakve rei pozdrava jedna unutranja vrata na kojima zazveae stakla. Pratili smo ga kroz niraan hodnik i kroz jedno veliko dvorite gde je jedan mlad ovek sedeo na tranoj stolici i svirao gitara, pevajui mekim, tunim glasom. Prestaojeu momentu kada nas je ugledao. Nije mi uzvratio pozdrav i nastavio je da svira kada smo zali za ugao i poli sledeim, takoe mranim hodnikom. "Zato su svi tako neljubazni?" upitah Doa Kortezea, apatom. "Jesi li siguran da je ovo ta kua?" On se tiho zakikota. "Rekao sam ti, om' su ekscentrini," promrmlja. "Jesi h siguran da poznaje ove ljude?" nastavih ja. "Kakvo je to pitanje?" brecnu se on, tiho ali energino. "Naravno da ih poznajem." Doosmo do osvetljenog prolaza. Njegove zenice zasijae. "Hoemo li ovde da prenoimo?" upitah uznemireno. "Nemam pojma," proapta on u moj'e uvo, zatim me poljubi u obraz. "I molim te, nemoj da postavljas" vie nikakva pitanja. Pokuavam da izvedem skoro nemogu manevar.""Kakav manevar?" upitah apatom. Iznenadno otkrie mi izazva uzbudljivo nestrpljenje, ali i neprijatnu bojazan. Remanevar je bila reenje. Kao da je bio svestan mojih oseanja, on premesti torbe koje je nosio u drugu raku i svojom tako osloboenom rakom uze moju, poljubi je njegov dodir posla prijatne trnce kroz celo moje telo i povede me preko praga. Uosmo u veliku, slabo osvetljenu i jedva nametenu dnevnu sobu. Nije izgledala onako kako bih oekivala da e izgledati dnevna soba u meksikoj provinciji. Nizak plafon i zidovi su bili savreno beli; nije bilo nikakvih slika ili dekoracija koje bi poremetile tu belinu. Pored zida, nasuprot vratima, nalazio se veliki kau. Na njemu su sedele tri starije, elegantno obuene ene. Nisam mogla jasno da vidim njihova lica ali pod slabim svetlom su bile neobino sline iako nisu stvarno liile i bile su mi nekako poznate. Bila sam toliko zbunjena
97
Florinda Doner
time da nisam ni primetila dvoje ljudi koji su sedeli u velikim tranim stolicama pored nj'ih. U elji da to pre priem tim enama, nehotice napravih dugaak skok. Nisamprimetila da je pod od cigle bio u dva nivoa, te se spotakoh. Dok sam se pridizala primetih divan orijentalni tepih i enu koja je sedela na jednoj od stolica. "Dilaja Flores!" uzviknuh. "Boe! Ovo j'e neverovatno!" Morala sam da je dotaknem da bih se uverila da nije bila samo plod moje mate. "ta se ovde deava?" upitah je umesto pozdrava. Tek tada primetih da su ene koje su sedele na kauu one iste ene koje sam upoznala prethodne godine u kui isceliteljke. Stajala sam nepomino, ukoena, oamuena od oka. Kratki, blagi osmesi pojavie im se na usnama dok su se okretale prema sedokosom oveku kojij'e sedeo u dragoj' stolici. "Mariano Aureliano." Moj glas je bio drhtavi apat. Sva energija je iscurela iz mene. Okrenula sam se prema Dou Kortezu i tim istim, nemonim glasom ga optuila da me je prevario. Htela sam da vritim na njega, da ga uvredim, da mu nanesem fiziki bol. Ali nisam imala snage ak ni da podignem ruku. Jedva sam shvatila da je, kao i ja, on takoe stajao nepomino, lica bledog od oka i uenja. Mariano Aureliano ustade i pride mi, ruku ispruenih za zagrljaj. "Vrlo sam sretan to te ponovo vidim." Njegov glas j'e bio blag a oi su mu sijale od uzbuenja i radosti. Podigao me je uvis, svojim medveim zagrlj'ajem. Moj'e telo je bilo mlitavo. Nisam imala snage ni elje da uzvratim nj'egov topao zagrljaj. Nisam mogla da izustim ni re. On me spusti na zemlju i ode do Doa Korteza da ga pozdravi, isto tako toplo i radosno kao i mene. Dilaj'a Flores i njene prijateljice mi prioe blie. Jedna po jedna, one su me grlile iaputale mi neto u uvo. Osetila samutehu u njihovim prijateljskim dodirima i blagim glasovima ali nisam razumela ni re od onoga to su priale. Moja svest nije bila sa mnom. Mogla sam da ujem i oseam, ali nisam mogla da razumem ta sam sluala i oseala. Mariano Aureliano me pogleda i ree, glasom koji mi rastera maglu u glavi, "Nisi prevarena. Rekao sam ti jo na poetku da u te oduvati ka njemu." "Pa ti si onda..." zatresoh glavom, nemona da zavrim reenicu poto mi je konano svanulo da je Mariano Aureliano bio ovek o
98
BITIUSAttJAftJU
kojem mi je Do Kortez toliko mnogo priao: Huan Matus, arobnjak koji mu je promenio ivot.Otvorih usta da neto kaem ali ih odmah ponovo zatvorih. Imala sam oseaj kao da sam odseena od sopstvenog tela. Moj um nije mogao podneti dalja zaprepaenja. A onda ugledah g. Floresa kako se pomalja iz senke. Kada shvatih da je to onaj ovek koji nas je pustio u kuu, izgubih svest. Kada sam se povratila, leala sam na kauu. Oseala sam se neobino odmornom i oslobodenom uznemirenosti. Pitajui se koliko dugo sam bila bez svesti, podigoh ruku da pogledam na sat. "Bila si bez svesti tano dva minuta i dvadeset sekundi," objavi g.Flores, gledaj*ui svoju mku na kojoj nije imao sat. Sedeo je na konoj fotelji pored kaua. Kada je sedeo, odavao je utisak oveka vieg nego to je stvarno bio zato to je imao dug torzo a kratke noge. "Kako je to strano dramatino, pasti u nesvest," ree on, prilazei da sedne pored mene na kau. "Jako mi je ao to smo te preplaili." Njegove oi boje ilibara, nasmejane u uglovima, poricale su iskrenu zabrinutost njegovog glasa, "I izvinjavam se to te nisam pozdravio na vratima." Njegovo lice je odraavalo veselje na granici oduevljenja dok je pipkao moju kosu. "Sa tom kosom sakriveaom pod kapom i u toj tekoj konoj j'akni, pomislio sam da si deak." Ustala sam, pridravajui se za kau. Jo uvek sam bila oamuena. Nesigurno pogledah oko sebe. ene vie nisu bile u sobi a ni Do Kortez. Mariano Aureliano je sedeo u jednoj stolici, zurei pred sebe netremice. Moda je spavao otvorenih oiju. "Kada sam vas ugledao kako se drite za mke, uplaio sam se da je arli Spaj'der postao peder." nastavi g. Flores, izgovorivi celu reenicu na engleskom. Izgovarao je rei divno i precizno, iskreno uivajui u svakoj. "Carli Spajder?" nasmejah se tom imenu i njegovom zvaninom tonu. "Ko je to?" "Zar ne zna?" oi mu se rairie u iskrenom uenju. "Ne, ne znam. Zar bi trebalo da znam?" On se poea po glavi, jo uvek zauen a zatim upita, "Sa kim si se drala za ruku?" "Karlos me je drao za ruku kada smo uli ovde." "Eto ti," g. Flores ree, gledajui me ushieno kao da je to bilo reenje neke teke zagonetke. Videvi moj jo uvek zbunjen izraz on dodade, "Karlos Kastaneda nije samo Do Kortez nego i arli Spajder."
99
Florinda Doner
"arli Spajder," promrmljah. "To je simpatino ime koje se lako pamti." Od tri njegova imena ovo mi se najvie dopalo. Uvek sam volela pauke. Nisam ih se nikada plaila, ak ni onih velikih, tropskih pauka. Uglovi u mom stanu su uvek bili ukraeni njihovim mreama jer nisam imala srca, kada sam istila, da unitavam njihova nena stanita. "Zato je nazvao sebe arli Spajder?" bila sam radoznala. "Razliita imena za razliite situacije." odrecitova g. Flores kao neki slogan. "Onaj koji bi trebalo da tiobjasnisve ovo je Mariano Aureliano." "Da li je njegovo ime, takode, Huan Matus?" G. Flores klimnu potvrdno, "Jeste, svakako,"ree, uz irok osmeh. "I on ima razna imena za razne situacije." "A Vi gospodine Flores? Imate li Vi razna imena?" "Floresje moje jedino ime. Henaro Flores." ree,koketnimglasom. Primaknu mi se blie i predloi, dodvoravajui se "Moe me zvati Henarito." Nevoljno klimnuh glavom. Bilo je neto kod njega ega sam se plaila, jo vie nego Mariana Aureliana. Racionalno, nisam mogla da odredim ta je to to sam oseala. G. Flores je spolja delovao mnogo pristupanije od onog dragog. Bio je detinjast, vedar i otvoren. Pa ipak, nisam se oseala oputeno u njegovom drutvu. "Razlog zbog kojeg ja imam samo jedno ime," prekide me g. Flores u razmiljanju, "je to to ja nisam nagal." "A ta je nagal?" "Ah, to je strano teko objasniti. "On mi uputi jedan razoruavajui osmeh, "Samo Mariano Aureliano ili Isidoro Baltazar mogu to da objasne." "Ko je Isidoro Baltazar?" "Isidoro Baltazar je novi nagal." "Nemoj nita vie da mi pria, molim te," rekoh zabrinuto. Sedoh ponovo na kau stavivii raku na celo. "Zbunjuje me g. Flores a jo uvek se osecam slabo." pogledah ga moieivo i upitah, "Gde je Karlos?" "arU Spajder sada plete neki pauinasti san." G. Flores je izgovorio celu reenicu sa njegovim ekstravagantim engleskim akcentom a onda se zadovoljno nasmejao, kao da uiva u dobrom vicu. Pogledao je veselo prema Marianu Aurelianu ovaj je jo uvek zurio u zid potom prema meni, pa opet prema svom prijatelju. Mora da je osetio moju rastuu usplahirenost poto je slegnuo ramenima, digao ruke 100
BITlUSATiJANJU
napravivi pokret bespomone rezignacije i rekao, "Karlos, takoe poznat kao Isidoro Baltazar, je otiao da poseti..." "Otiao?" Moj uzvik natera Mariana Aureliana da skrene pogled ka meni. Bila sam vie uzrujana zbog toga to sam ostavljena sama sa ovom dvojicom staraca, nego to sam saznala da je Karlos Kastaneda poznat pod jo jednim imenom i da je on novi nagal, ta god to znailo. Mariano Aureliano se die sa stolice, pokloni se duboko i, pruajui mi roku da ustanem, ree, "Moe li ita biti korisnije i lepe za dva starca nego da tebe uvamo dok spava?". Njegov irok osmeh i staromodno, ljubazno ponaanje bili su neodoljivi. Odmah se opustih. "Nema nita lepe od toga." Veselo se sloih sa njim i dopustih mu da me povede u bljetavo osvetlj'enu trpezariju na drugom kraju hodnika, do ovalnog stola od mahagonija. Galantno mi namesti stolicu i saeka da udobno sednem. Zatim ree da jo nije kasno za veem i da e mi doneti neto veoma ukusno iz kuhinje. Ljubazno odbi moju ponudu da mu pomognem. G. Flores umesto da hoda je doao do stola premeui preko glave i to sa takvom preciznou da je poslednji skok zavrio svega nekoliko santimetara od stola. Smekajui se, on sede pored mene. Na njegovom licu nije bilo ni traga umora. Nije se ak ni zadihao. "Uprkos tvom poricanju, ja verajem da ste ti i tvoji prijatelji ipak deo neke magine predstave iz cirkusa," rekoh. G. Flores skoi sa stolice, sa izrazom vragolastog nestaluka. "Potpuno si u pravu. Mi smo deo magine predstave!" ree on, pruajui ruku da dohvati zemljani up sa stola. Sipao mi je vruu okoladu iz njega. "Ovo odl'ino ide sa sirom." On mi isee komad manego sira. Bilo j'e vrlo ukusno sa vruom okoladom. Htela sam jo ali me on nije ponudio. Mislila sam da je jedna olja a i ona nije bila napunjena mnogo vie od polovine nedovoljna. Oduvek sam oboavala okoladu i mogla sam da jedem ogromne koliine, bez ikakvih posledica. Bila sam ubeena da e se on osetiti obaveznim da mi ponovo sipa ako se budem skoncentrisala na svoju elju da dobijem jo okolade. Kao dete bila sam u stanju to da postignem kada sam neto jako elela. Pohlepno sam gledala kako je uzimao jo dve olje i dve tacne sa visokog ormana za posue. Primetila sam meu kristalnim aama, srebrnim posuem i porcelanom na policama udan asortiman pred
101
riorinda Doner
hispanikih figurina od praistorijskih udovita.
gline
plastinih
figurica
"Ovo je vetiija kua," ree g. Flores konspirativnim glasom, kao da hoce da mi objasni neobinu koncepciju dekora u ormaru. "ene Mariana Aureliana?" upitah izazivaki. On mi ne odgovori ve mi pokaza da se okrenem. Mariano Aureliano je stajao iza mene. "Da, ovo je kua tih vetica," ree Mariano Aureliano veselo, stavljajui porcelansku iniju na sto. "Istih onih koje su napravile ovu divnu supu od bikovog repa." Sipao mi je pun tanjir srebrnomkutlaom i predloio da u to dodam malo limuna i kriku avokada. Tako sam i uradila, zatim sam pokusala sve u par zalogaja. Pojela sam nekoliko tanjira, sve dok se nisam osetila fiziki zadovoljeno, skoro prejedeno. Sedeh smo za stolom jo dugo vremena. Supa od bikovog repa mi je jako prijala i ja sam se oseala potpuno oputeno. Neto u meni, to je obino pakosno i ljuto, bilo je Lskljuceno. Celokupno moje bie, dua i telo bilo je zahvalno to ne moram da troim energiju da se branim. Klimajui glavom kao da tiho potvruje svaku moju misao, Mariano Aureliano me je oduevljeno posmatrao.Upravo sam htela da ga oslovim kao Huana Matusa ali je on predvideo moju nameru i preduhitrio me, "Ja sam Huan Matus za Isidora Baltazara. Za tebe sam nagal Mariano Aureliano." Smeei se poverljivo, on se primaknu blie i apnu mi, "ovek koji te je dovezao je novi nagal, nagal Isidoro Baltazar. To je ime koje bi ti trebalo da koristi kada govori sa njim ili o njemu. "Ti ne spava ali nisi ni sasvim budna," Mariano Aureliano nastavi, "tako da e razumeti i zapamtiti sve to ti budemo rekli." Zatim, videvi da se spremam da ga prekinem, dodade strogim glasom, "I veeras nemoj da postavlja glupa pitanja." Ne toliko ton njegovog glasa koliko njegova silina, otrina bila je zastraujua. Moj jezik je bio paralizovan; moja glava meutim, klimnula je i protiv moje volje, potvrdno. "Mora daje testira," podseti g. Flores svog prijatelja. U oima mu se pojavi vragolasti sjaj, kada je rekao, "Ili jo bolje, pusti mene da je testiram." 102
BITIUSANJAIUU
Mariano Aureliano napravi pauzu, trenutak koji se oduio, nabij'en zlosutnim mogunostima, dok me je kritiki posmatrao kao da sa mog lica moe proitati nekakvu vanu tajnu. Hipnotisana njegovim prodornim pogledom, nisam ni trepnula. On zamiljeno dade znak glavom i g. Flores me upita, dubokim, sveanim glasom, "Da li si zaljubljena u Isidora Baltazara?" I neka budem prokleta ako nisam rekla da, mehanikim, beivotnim glasom. G. Flores se primae blie dok nam se glave nisu skoro dotakle i, apatom koji je drhtao od suzdranog smeha, me upita, "Jesi li stvarno, ludo, ludo zaljubljena u njega?"Ja opet rekoh da i oni prasnue u ushien, gromoglasan smeh. Zvuk njihovog smeha koji se odbijao o zidove sobe poput ping pong loptice najzad me trgnu iz transa. Zakaih se za taj zvuk i izvukoh se iz omaij'anosti. "Do sto avola, ta je ovo!" povikah iz sveg glasa. Obojica iskoie iz stolica, prepadnuti. Pogledae mene, zatim jedan drugog i ponovo se grohotom nasmejae u potpunoj ekstazi razuzdanosti. to sam ih vie psovala, oni su se vie smejali. Taj njihov smehj'e bio toliko zarazan da sam na kraju i ja poela da se kikoem. im smo se malo smirili, Mariano Aureliano poe da me bombarduje pitanjima. Posebno ih je interesovalo kako i kada sam upoznala Isidoro Baltazara. Svaki, i najmanji detalj ih je ispunjavao radou. Poto sam etiri ili pet puta prepriavala svoj'e doivlj'aj'e u svakoj sledeoj verziji sam ili obogaivala i proirivala svoju priu ili se priseala detalja za koje ne bih ni sanjala da mogu da se setim. "Isidoro Baltazar te je prozreo, tebe i celu situaciju." prosudi Mariano Aureliano kada sam konano zavrila pripovedanj'e svih verzija svoje prie. "Ali on jo uvek ne vidi dovoljno dobro. Nije ak ni pretpostavio da sam te ja poslao k njemu." On mi uputi zloest osmeh i ispravi se. "U stvari, nisam te ja poslao. Bio je to duh. Duh me je izabrao da to uinim za nj'ega, i j'a sam te oduvao k njemu kada si bila najsnanija, usred rvog perioda sanjanja u budnom stanju." Govorio je tiho, gotovo ravnoduno. Samo su njegove oi odavale znaaj' njegovog znanja. "Moda zbog tvoje snage sanjanja u budnom stanju Isidoro Baltazar nije shvatio ko si iako te je prozreo. Iako mu je duh to stavio do znanja prvi put kada te je ugledao. Prizor svetala u magli je oigledan znak. Kako je bio glup Isidoro Baltazar kada to nije video." 103
Florinda Doner
On se tiho zakikota a ja klimnuh glavom mada nisam znala sa ime se to slaem. "Ovo ti pokazuje da nije neka velika stvar biti arobnjak," nastavi on. Isidoro Baltazar je arobnjak. Biti ovek od znanja, to je sasvim druga stvar. Na to arobnjaci ponekad moraju da ekaju itav ivot." "U emu je razlika ?" upitah. "ovek od znanja je voa," objasni on tihim, misterioznim glasom. "arobnjacima trebaju voe da nas vode u i kroz nepoznato. Voa se prepoznaje po svom delanju, Voe nemaju svoju cenu. To znai da ne postoji nain da se oni kupe ili podmite ili obrlate ili mistifikuju." On se namesti udobnije na svojoj stolici i ispria da su svi ljudi u njegovoj grupi postavili sebi za cilj da ue o voama kroz vekove, kako bi ispitali da li su neki od njih ispunili sve zahteve. "Jeste li pronali neke koji jesu?" "Neke," priznade. "Ti koje smo pronali su mogli biti nagali." on pritisnu prst na moja usta i dodade, "Nagali su tada prirodne voe, ljudi ogromne energije koji poslaju arobnjaci tako to svom repertoaru dodaju jo jednu stvar: nepoznato. Ako ti arobnjaci uspeju da postanu ljudi od znanja, onda praktino ne postoji granica toga to oni mogu da urade." "Mogu li ene..." nije mi dao da dovrim. "ene mogu, to e jednoga dana saznati, da rade mnogo kompleksnije stvari." potvrdi on. "Da li te je Isidoro Baltazar podsetio na nekoga koga si ranije srela?" upade g. Flores. "Pa, ja sam se," poeh opirno "oseala vrlo oputeno sa njim. Oseala sam se kao da sam ga poznavala celog ivota. Podsetio me je na nekoga, moda iz detinjstva, zaboravljenog druga iz detinjstva, verovatno." "I stvarno se ne sea da si ga ikada ranije srela?" upade g. Flores ponovo. "Misli, u Esperancinoj kui?" upitah, pomislivi da sam ga moda upoznala kod isceliteljke a da se toga ne seam. On odmahnu glavom, razoarano. Kao da ga vie nije interesovao moj odgovor, on me upita da li sam videla nekoga kako nam mae na putu do ove kue. "Ne," rekoh. "Nisam nikoga videla da nam mae." 104
BITIUSAMJATUU
"Razmisli dobro," insistirao je. Ispriala sam im da je posle Jume, umesto da idemo na istok uutoputem 8 to bi bilo najloginije Isidoro Baltazar vozio na jug, u Meksiko, zatim na istok, kroz "El Gran Desierto", pa onda ponovo na sever, u SAD, kroz Sonoitu, do Ajoa u Arizoni, pa opet u Meksiko do Kaborke, gde smo ruali fantastian govei jezik u zelenom ilisosu. "Poto sam u.la u kola sa prepunim stomakom nisam vie obraala panju na put," priznadoh. "Znam da smo proli kroz Santa Anu a onda smo ili prema severu do Kananea, zatim opet prema jugu. Potpuna zbrka, ako mene pitate." "Zar ne moe da se seti da si ikoga videla na putu?" bio je uporan g. Flores. "Nekoga ko vam je mahao?" Zatvorih oi u pokuaju da predoim nekoga ko nam mae. Ali moja seanja sa tog putovanja su se uglavnom sastojala od pria, pesama i fizike iscrpljenosti: A onda, kada sam ve htela da otvorim oi, slika jednog oveka bljesnu preda mnom. Rekoh im da se nejasno seam nekog mladog oveka u predgrau jednog od tih gradova koji je, kako sam mislila, stopirao. "Moda nam je i mahao," rekoh. "ali nisam sigurna." Obojica se zakikotae kao deca koja se upinju da ne odaju tajnu. "Isidoro Baltazar nije bio sasvim siguran da e nas nai," Mariano Aureliano primeti, veselo. "Zato je iao tom neobinom rutom. Pratio je stazu arobnjaka, kojotov trag." "Zato ne bi bio siguran da e vas nai?" upadoh. "Nije znao da li e nas.nai sve dok nije ugledao tog mladia kako mu mae," objasni Mariano Aureliano. "Taj mladi ovek je straar iz drugog sveta. Njegovo mahanje je bilo znak da je u redu da nastavi dalje. Isidoro Baltazar je trebalo tada da shvati ko si ti u stvari, ali on je vrlo slian tebi, ekstremno oprezan a kada nije oprezan, on je ekstremno nepaljiv." On napravi kratku pauzu da saeka da njegove rei budu upijene, zatim dodade znaajno, "Osciliranje izmeu te dve take je najbolji nain da se propusti voz. Oprez zaslepljuje isto tako kao ineopreznost." "Ne vidim tu nikakvu logiku," promrmljah umorno. Mariano Aureliano mi rasvetli, "Kad god Isidoro Baltazar dovodi gosta, on mora da eka na straarev signal pre nego to nastavi svoje putovanje." 105
Florinda Doner
Jednom je doveo devojku u koju je bio zaljubljen." ree g. Flores, kikoui se zatvorenih oiju kao da obnavlja uspomene na tu devojku. "Visoka, crnokosa devojka. Jaka devojka. Velika stopala. Lepo lice. Vozio je skroz kroz Baja, Kaliforniju, a straar ga nikako nije proputao." "Hoce da kae kako on ovde dovodi svoje devojke? upitah sa morbidnom radoznalou. "Koliko njih je doveo?" "Dosta," ree g. Flores otvoreno. "On je to naravno radio na svoju ruku. Tvoj sluaj je drugaiji," istaknu on. "Ti nisi njegova devojka; ti si se samo vraala ovamo. Isidoro Baltazar samo to nije crkao kada je shvatio da je bio toliko glup da propusti sve indikacije duha. Posluio ti je samo kao ofer, Mi smo te oekivali." "ta bi bilo da se straar nije pojavio?" "Ono to se uvek deava kada Isidoro Baltazar dolazi u drutvu," Mariano Aureliano odgovori. "Ne bi nas naao jer nije na njemu da bira koga e dovesti u svet arobnjaka." njegov gias je bio zavodljivo mek kada je dodao, "Samo oni koje je duh pokazao mogu zakucati na naa vrata poto su bili uvedeni kroz njih od strane nekog od nas." Htela sam da napravim jo jednu upadicu ali setivi se da mi je zabranio da postavljam glupa pitanja, brzo pritisnuh raku na usta. Smekajui se sa odobravanjem, Mariano Aureliano mi ree da je mene Dilaja dovela u njihov svet. "Ona je jedan od dva stuba, da se tako izrazim, koji ine vrata naih vrata. Drugi je Klara. Upoznae je uskoro." U njegovim oima i glasu se osealo iskreno dMjenje dok je govorio, "Dilaja je prela granicu samo da bi tebe dovela kui. Granica je stvarna, ali je arobnjaci upotrebljavaju simboliki. Ti si bila na dmgoj strani i morala da bude dovedena ovde na ovu stranu. Tamo, na drugoj strani, je obian svet. Ovde, na ovoj strani, je svet arobnjaka. "Dilaja te je uvela lako, profesionalno obavljen posao. Bio je to besprekoran manevar koji e ceniti sve vie kako vreme prolazi." Mariano Aureliano se pridie i dohvati porcelansku posudu sa suenim voem sa stoia i stavi je pred mene. "Poslui se, odlino je." Razdragano sam gledala u divne suene kajsije u rakom oslikanoj posudi. Probala sam jednu i bila je vie nego ukusna. Uzeh tri i stavih ih u usta. 106
BITIUSANJAMJIJ
G. Flores mi namignu. "Hajde," podsticao me je. "Strpaj sve u usta pre nego to odnesemo posudu." Pocrveneh i pokuah da promrmljam izvinjenje, punih usta. "Nemoj da se izvinjava!" uzviknu Mariano Aureliano. "Budi ono to jesi, ali budi u kontroli. Ako eli da pojede sve kajsije onda ih pojedi, to je kraj prie. Ono to ne treba da radi je da ih pojede, a onda da te bude sramota zbog toga." "Dobro, pojeu ih." rekoh i to ih zasmeja. "Zna li da si srela Isidoro Baltazara prole godine?" ree g. Flores. On se toliko klatio na stolici da sam se uplaila da e pasti unazad i porazbijati sav porcelan u ormam iza njega. Vragolasti smeak se pojavio na njegovom licu kada je poeo da pevui poznatu ranchera pesmicu. Umesto originalnog teksta, on je izmislio rimu koja je kazivala priu o Isidoro Baltazaro, poznatom kuvaru iz Tusona. Kuvaru koji nije nikada gubio ivce, ak ni kada je bio optuen za stavljanje mrtvih bubavaba u hranu. "Ooo!" uzviknuh. "Kuvar! Kuvar u Tusonu je bio Isidoro Baltazar! Ali to ne moe biti istina," promrmljah. "Ne verujem da bi on..." zaustavih se usred reenice. Zagledala sam se u Mariana Aureliana, nadajui se da u neto otkriti u njegovom licu, u tom orlovskom nosu, u tim prodornirn oima. Stresoh se nesvesno kao da mi je najednom postalo hladno. Bilo je neeg surovog u tim hladnim oima. "Da?" ree on. "Ne veruje da bi on...," podsticao me je pokretom glave da nastavim zapoetu reenicu.Htela sam da kaem da ne verujem da bi Isidoro Baltazar mogao tako bezobzirno da me slae. Nisam, ipak, mogla to da izgovorim. Mariano Aurelianov pogled postade jo tvrdi, ali ja sam suvie bila uznemirena, suvie udubljena u oseaj samosaaljenja da bih se uplaila. "Znai, ipak sam bila prevarena," izustih najzad, mrko ga gledajui. "Isidoro Baltazar je sve vreme znao ko sam j'a. To je sve igra." "To je sve igra," Mariano Aureliano se sloi "Ali sjajna igra. Jedina igra vredna igranja." On zauta, kao da je hteo da mi da vremena da se jo alim. Ali, pre nego to sam stigla da to stvarno i uinim, on me podseti na periku koju sam tada imala. "Ako ti nisi prepoznala Isidoro 107
Florinda Doner
Baltazara koji nije bio preraen ta te ini sigurnom da je on tebe prepoznao u kostimu pudlice?" Mariano Aureliano nastavi da me gleda. Njegove oi izgubie tvrdou; sada su bile tune, umorne. "Nisi bila prevarena. Nisi ak bila ni namamlj'ena. Nije da ja to ne bih uradio da jebilo potrebno," dodade lakim, tiim glasom. "Ja sam ti od poetka govorio ta je ta. Bila si svedok udesnih dogaaja a ipak ih nisi primetila. Kao i veina ljudi, ti arobnjatvo vezuje za bizarno ponaanje, rituale, droge, bajanja." On se primae blie i spusti svoj glas do apata. Dodade da je pravo arbbnjatvo vrlo suptilna manipulacija percepcijom. "Pravo arobnjatvo," upade g. Flores, "ne dozvoljava uticaje Ijudi sa strane." "Ali g. Aureliano tvrdi da me je on oduvao ka Isidoru Baltazaru," istakoh ja, sa detinjastim bezobrazlukom. "Zar to nije meanje?" "Ja sam nagal," ree Mariano Aureliano. "Ja sam nagal Mariano Aureliano, i injenica da sam nagal doputa mi da manipuliem percepcijom." Paljivo sam sluala njegove rei ali nisam imala ni blagu predstavu o tome ta je podrazumevao pod manipulacijom percepcij'e. Iz iste nervoze posegnuh za poslednjom kajsijom u posudi. "Smuie ti se." ree g. Flores. "Ti si tako malecna a tako velika bud...buca." Mariano Aureliano mi stade iza leda i pritisnu moj grudni ko tako da sam iskaljala poslednju kajsiju koju sam imala u ustima. 108
VIII
d tog trenutka, redosled dogaaja u mom seanju se izgubio. Ne znam ta se sledee desilo. Moda sam zaspala a da toga nisam bila svesna a moda je pritisak koji je Mariano Aureliano izvrio na moja lea bio toliki da sam izgubila svest. Kada sam dola sebi leala sam na prostirci, na podu. Otvorila sam oi i postala svesna bljetavila oko mene. Izgledalo je kao da je prostorija obasjana jakom sunevom svetlou. Trepui neprestano, pitala sam se da li je sa mojim oima sve u redu. Nisam nikako mogla da fokusiram pogled. "G. Aureliano," pozvah. "Izgleda da neto nije u redu sa mojim oima." Pokuala sam da se pridignem ali nisam mogla. Primetila sam da osoba koja je stajala pored mene nije g. Aureliano niti g. Flores. Bila je to enska prilika. Izgledala je kao mrlja na toj svetlosti. Crna kosa je meko padala po ramenima i niz bokove. Imala je okruglo lice i impozantne grudi. Ponovo pokuah da se uspravim. Ona me nije dodirivala ali sam ipak nekako znala da me ona zadrava u leeem poloaju. "Nemoj da ga zove g. Aureliano," ree ona. "Niti Mariano. To je nepotovanje sa tvoje strane. Zovi ga nagal a kada govori o njemu, zovi ga nagal Mariano Aureliano. On voli svoje puno ime." Njen glas je bio vrlo melodian. Svidela mi se. Oseala sam se svadljivo. Htela sam da je pitam kakve su to besmislice o nepotovanju. Sluala sam kako mu Dilaja i ostale ene daju svakojake stupidne nadimke i zafrkavaju se sa njim kao da je on njihova omiljena lutka. Onjeu tome naprosto uivao. Meutim, nisam mogla da se setim gde i kada sam ja tome prisustvovala. 109
Florinda Doner
"Razume li?" upita ena. Htela sam da kaem da, ali nisam imala glas. Uzaludno sam pokuavala da otvorim usta i neto izustim. Kada je ponovo postavila isto pitanje, sve to sam mogla da uradim je bilo da klimnem glavom. Ponudila se da mi pomogne da se uspravim. Pre nego to me je i dotakla, ja sam sedela. Kao da je moja elja da se uspravim bila bra od stvarnog kontakta sa njenom rukom i povukla me u sedei poloaj pre nego to je ona stigla to da uini. Zapanjena time, htela sam da je upitam da mi objasni ali sam jedva uspevala da se odrim u uspravnom poloaju, a to se tie govora, rei su jednostavno odbijale da izau iz mojih usta. Ona me je milovala po kosi. Oigledno je bila svesna moje muke. Blago se nasmejala i rekla, "Ti sanja." Nisam je ula kada je to rekla ve sam znala da su njene rei prele direktno iz njene glave u moju. Ona klimnu glavom potvrdno i ree da je to tano, da ja mogu da ujem njene misli i ona moje. Objanjavala mi je da je ona kao produkt moje mate ali da moe da komunicira sa mnom ili da utie na mene. "Obratipanju!" narediona. "Nepomeramusneaipakrazgovaram sa tobom. Sada ti uradi to isto." Njena usta se uopte nisu pomerala. Pitala sam se da li bih mogla da osetim pomeranje njenih usana dok tako govori. Digoh ruku da je stavim na njena usta. Ona je izgledala lepo ali pretee. Uze moju ruku i pritisnu je sebi na usne koje su se smeile. Nisam nita osetila. "Kako mogu da govorim bez usana?" pomislih. "Ima rupu meu nogama," ona ree direktno mom umu. Usmeri svoju panju na nju. Pica govori." Ta primedba me zasmeja. Smejala sam se tako jako da sam ostala bez daha i ponovo izgubila svest. Ta ena me probudi, drmusajui me. Jo uvek sam bila na istoj prostirci ali sam sada imala veliki jastuk podmetnut pod lea. Stresoh se i zatreptah, zatim uzdahnuh duboko i pogledah u nju. Sedela je na podu, pored mene. "Ja nisam sklona onesveivanju," rekoh i iznenadih se, primetivi da mogu da govorim. Zvuk mog sopstvenog glasa je delovao toliko ohrabrujue da sam se glasno nasmejala i ponovila istu reenicu nekoliko puta. 110
BITlUSATUAMJU
"Znam, znam." umirivala me je ona. "Ne brini nita, jo uvek nisi sasvim budna. Ja sam Klara. Mi smo se ve upoznale, kod Esperance." Trebalo je da protestvujem ili da je pitam kako to misli. Umesto toga ja bez ikakve sumnje prihvatih da jo uvek nisam budna i da smo se upoznale kod Esperance. Seanj'a, zamaglj'ene misli, vizije ljudi, mesta, poee da se polako pojavljuju... Pojavi se jedna ista misao: jednom sam sanjala da sam je upoznala. To je bio san i zato nikada nisam razmiljala o tome kao o stvarnom dogaaj'u. U trenutku kada sam to shvatila, setila sam se Klare. "Naravno da smo se upoznale," rekoh trijumfalno. "Ali smo se upoznale u snu, tako da ti nisi stvarna. Ja sigurno i sada sanjam i zbog toga mogu da te se seam." Uzdahnuh, zadovoljna to je sve bilo tako lako objanjivo, i naslonih se na jastuk. Tada se setih jo jednog sna. Nisam mogla da se setim tano kada sam sanjala taj san ali sam ga se setila jasno, kao nekog dogaaja koji se stvarno zbio. U tom snu, Dilaja me je upoznala sa Klarom. Opisala ju je kao najdrutveniju od svih ena sanjaa. "Njeni prijatelji j'e oboavaju," rekla mi je tada Dilaja. Klara iz tog sna je bila visoka, snana i obla. Posmatrala me je paljivo kao to bi neko posmatrao primerak nepoznate vrste, otvorenih oiju i nervoznog osmeha. I pored njenog ispitivakog pogleda, mnogo mi se svidela. Njene zelene oi su bile pametne i nasmejane. Ono to mi se najvie urezalo u pamenje je to da me je posmatrala bez treptanja, kao maka. "Ja znam da je ovo samo san, Klaro," ponovih kao da sama sebe uveravam u to. "Ne, ovo nije samo san. Ovo je poseban san." usprotivi se ona energino. "Grei to neguje takve misli. Misli imaju mo; mora da bude paljiva sa njima." "Ti nisi stvarna," insistirala sam napetim, piskavim glasom. "Ti si san. Zato ne mogu da te se setim kada sam budna." Moja tvrdoglava upornost je nasmejala Klaru. "Nikada nisi ni pokuala da me se seti," najzad objasni. "Nije bilo smisla, nisi imala razloga. Mi, ene, smo bolesno praktine. To je naa velika mana ili velika vrlina.
111
Florinda Doner
Htela sam da je pitam koji je bio praktian aspekt naeg sadanjeg susreta, ali ona me preduhitri. "Poto sam pred tobom, treba da me se seti. I setie se." Ona se sae i upilji u mene svojim maijim pogledom. Zatim ree, "I nee me vie zaboraviti. arobnjaci koji su mene odgajali govorili su da eni treba po dva od svega, da bi mogla to da uvrsti. Dva puta da vidi neto, dva itanja neega, dva straha, i.t.d. Ti i ja smo se do sada srele dva puta. Sada sam vrsta i stvarna." Da bi mi pokazala koliko je vrsta i stvarna, ona zavrnu rukave i napnu bicepse. "Pipni," ree. Kikoui se, opipah njene miie. Bili su tvrdi i razvijeni. Delovali su vrlo stvarno. Takoe sam morala da opipam njene butine i listove. "Ako je ovo poseban san," rekoh oprezno, "ta ja radim u njemu?" "ta god ti je srcu drago," ree ona. "Za sada radi dobro. Ja, meutim, ne mogu da te vodim jerja nisam tvoj uitelj sanjanja. Ja sam samo debeljuca koja se u stvari brine o ostalim veticama. Moja koleginica Dilaja je ta koja te je donela na svet arobnjaka, ba kao babica. Ali nije te ona piva nala nego Florinda." "Ko je Florinda?" zakikotah se nekontrolisano. "I kada me je ona nala?" "Florinda je jo jedna vetica," ree Klara jednostavno, zatim i ona poe da se kikoe. "Upoznala si je. Ona te je uvela u svoj san u Esperancinoj kui. Sea li se piknika?" "Aha," uzdahnuh odobravajui. "Misli na onu visoku enu sa hrapavim glasom?" Obradovah se. Oduvek sam se divila visokim enama. "Visoka ena hrapavog glasa," potvrdi Klara. "Ona te je pronala, pre nekoliko godina, na zabavi na kojoj si bila sa momkom. Luksuzna veera u Hjustonu, Teksasu, u kui jednog bogataa, trgovca naftom." "ta bi jedna vetica radila na takvoj zabavi?" upitah. A onda shvatih o emu ona pria i oduzeh se. Iako se nisam setila da sam videla Florindu, svakako nisam zaboravila tu zabavu. Ila sam sa prijateljem koji je leteo iz Los Anelesa svojim privatnim avionom, samo da bi posetio tu zabavu i vratio se sledeeg dana. Ja sam mu bila prevodilac jer je tamo bilo nekoliko Meksikih biznismena koji nisu govorili engleski. 112
BITIUSATiJAMJU
"Isuse!" rekoh uzbudeno. "Kakav neobian obrt dogaaja!" Ja opisah Klari tu zabavu, do najsitnijih detalja. To je bila moja prva poseta Teksasu. Ponaala sam se kao neka iparica koja juri filmske zvezde. POjila sam u mukarce, ne zato to su biJi lepi nego zato to su izgledali neobino, sa svojim stetson eirima, u odelima pastelnih boja i kaubojskim izmama. Domain zabave je unajmio zabavljae. Postavili su binu i upriliili ou, dostojan Las Vegasa. U scenografiji nonog kluba, napravljenoj samo za tu priliku. Sve je tretalo od glasne muzike i reflektorskog osvetljenja. I hrana je bila fantastina. "Ali zato je Florinda ila na takvu zabavu?" upitah. "Svet arobnjaka je neto najudnije to postoji," ree Klara misteriozno. Onda je skoila, ne pomaui se rukama, iz sedeeg stava u stojei. Koraala je napred, nazad, po sobi ispred moje prostirke. Izgledala je sjajno u punoj, tamnoj suknji, kaubojskoj dins jakni sa arenim aplikacijama na leima i kmtim kaubojskim izmama. Jedan australijski eir, navuen nisko na elo, kao zatita od jakog podnevnog sunca, upotpunjavao je njen ekscentrian, neobian izgled. "Kako ti se svia moj imid?" upita ona, zastavi ispred mene. Lice joj je zrailo veseljem. "Jako mi se svia," rekoh. Ona je zaista imala dovolj'no samopouzdanja i stila da moe da nosi bilo kakvu garderobu. "Vrlo j'e moderno."Ona kleknu pored mene na prostirku i ree poverljivim tonom, "Dilaja mi strano zavidi. Nas dve se stalno takmiimo u tome koja od nas dve e da smisli otkaeniju varijantu. Mora biti luckasto ali ne i glupo." utala je neko vreme, posmatrajui me zamiljeno. "I ti moe da se takmii," ponudi mi ona. "eli li da nam se pridmi u toj igri?" Ja potvrdih a ona mi izrecitova pravila igre. "Originalnost, praktinost, niska cena i bez egocentrinosti," ree. Ustade ponovo i napravi jo nekoliko kmgova po sobi. Nasmeja se, sedajui opet pored mene i ree, "Florinda misli da treba da te nagovorim da i ti uestvuje. Ona kae da je na onoj zabavi videla da ti ima smisla za praktino odevanje." Jedva je uspela da zavri reenicu, guei se od smeha. "Da li je Florinda priala 'sa mnom to vee?" upitah, gledajui je lukavo i pitajui se da li e mi rei ono to sam ja izostavila iz svoje prie, informaciju koju nisam bila voljna da dam. 113
Florinda Doner
Klara zatrese glavom i nasmei se odsutno, kako bi me odvratila od daljih pitanja u vezi te zabave. "Kako je Dilaja dospela na ono krtenje u Nogalesu, u Arizoni?" upitah, prebacujui temu na dogaaje sa druge zabave. "Florinda ju je tamo poslala," priznade Klara, gurajui kosu pod svoj australijski eir. "Uspela je da ue tako to je svima govorila da je dola sa tobom." "ekaj malo!" prekidoh je. "Ovo nije san. ta ti to pokuava?" "Pokuavam da te poduavam," ree Klara, jo uvek neobaveznim tonom. Glas joj je bio ravan, skoro nezainteresovan. Nije izgledala zainteresovano za utisak koji su njene rei ostavljale na mene ali me je paljivo promatrala kada je rekla, "Ovo jeste san. Nas dve priamo u tvom snu jer i ja sanjam tvoj san." To to su me njene udne izjave smirivale je bio dokaz da sanjam. Umirila sam se i prispavalo mi se. Bila sam u stanju da prihvatim situaciju takvu kakva je. ula sam sebe kako govorim a glas je izlazio iz mene nezavisno od moje volje. "Nema nikakvog naina na koji je Florinda mogla da sazna za moj put u Nogales," rekoh. "Prihvatila sam poziv svoje prijateljice u poslednjem trenutku." "Znala sam da ovo nee moi da razume," uzdahnu Klara, zatim me pogleda u oi i izjavi, paljivo odmeravajui rei, "Florinda je tvoja majka vie nego to je to bila bilo koja majka koju si imala." Njena izjava mi je zvuala apsurdno ali nisam mogla nita da izustim. "Florinda te osea," nastavi Klara. U oku joj se pojavio vragolasti sjaj kada je dodala, "Postoji radar koji ona koristi. U svakom trenutku zna gde si ti." "Kakav radar?" upitah, odjednom kompletno otrenjena. Pomisao na to da neko moe uvek znati gde se ja nalazim me je ispunila uasom. "Njena oseanja prema tebi su njen radar," objasni Klara jednostavno. Glas joj je bio tako blag i harmonian da su svi moji strahovi nestali. "Kakva oseanja?" "Ko to zna, dete?" ree ona zamiljeno. Ona podie kolena, obgrli ih rukama i nasloni bradu na njih. "Ja nikada nisam imala ovakvu erku."Moje raspoloenje se naglo promeni iz smirenosti u zebnju. U moj uobiajeno racionalni, promiljeni nain razmiljanja. Poeh da 114
BITIUSAIUAfUU
mislim o svim implikacijama Klarine izjave. I ba ta racionalna analitinost mi ponovo ubaci crva sumnje. Ovo nikako nije mogao biti san. Bila sam budna; moja koncentracija je bila suvie jaka da bi bilo drugaije. Utonuh dublje u jastuk i zatvorih oi, ali ne sasvim. Kroz trepavice sam posmatrala Klaru, pitajui se da li e njen lik polako da izbledi onako kako ljudi i prizori blede u snovima. To se meutim nije dogodilo. Uverila sam se tako da sam ja sasvim budna kao i Klara. "Ne, nismo budne, ni ti ni ja," suprotstavi se ona, ponovo ulazei u moje misli. "Ali ja mogu da govorim," rekoh opravdavajui moju tvrdnju da sam budna. "Jaka stvar!" zakikota se ona. "Sada u da uradim neto to e da te probudi, pa moe da nastavi razgovor zaista budna." ona paljivo naglasi poslednju re, namerno joj dajui preteranu zvunost. "ekaj. ekaj Klara," zavapih. "Daj mi malo vremena da se prilagodim na sve ovo." Vie sam se plaila ta bi to ona mogla da mi uradi nego to mi je smetala neizvesnost. Ignoriui moje molbe, Klara ustade i dohvati bokal sa vodom sa niskog stoia. I dalje se kikoui, ona se nae nad mene, drei bokal iznad moje glave. Ja pokuah da se otkotrljam u stranu ali nisam mogla. Telo me nije slualo, kao da sam bila zalepljena za prostirku. Pre nego to je zaista sipala vodu, ja osetih prskanje hladne vode na licu. Ta hladnoa, ak vie nego mokro, izazva neverovatnu reakciju. Prvo je Klarino lice postalo zamueno, kao to talasii namrekaju povrinu vode. Zatim se taj oseaj' hladnog premestio na moj' stomak i povukao me unutra, kao kada se izvrne arapa... Moja poslednja misao je bila da u se udaviti u bokalu vode. Mehurii tame su me okretali i okretali, sve dok nije nastao potpuni mrak. Kada sam dola sebi, nisam vie leala na prostirci na podu nego na kauu, u dnevnoj sobi. Dve ene su stajale u podnoj'u kaua, radoznalo piljei u mene. Florinda visoka, sedokosa ena sa hrapavim glasom, sedela je pored mene, pevuei neku uspavanku, bar je meni tako zvualo, i rmlujui me po kosi, Iicu i rukama, vrlo neno. 115
Florinda Doner
Njen dodir i zvuk njenog glasa, zadrae me da ne ustanem. Samo sam leala tako, gledajui njene oi netremice. Bila sam sigurna da je to jo jedan od mojih ivih snova koji uvek ponu kao snovi a zavre se kao komari. Florinda mi je govorila da treba da je gledam u oi. Njene rei su dolazile do mene bez zvuka, kao leptiri. To to sam videla u njenim oima, ta god da je bilo, ispunjavalo me je poznatim oseanjem iracionalnim, podmuklim strahom koji sam doivljavala u svojim komarima. Skoih sa kaua i potrah ka vratima. To je bila automatska, instiktivna reakcija koju sam uvek doivljavala u komarima. "Neboj se, draga moja," reevisokaena,poavizamnom. "Opusti se. Mi smo svi tu da ti pomognemo. Nema potrebe da bude toliko uznemirena. Povredie svoje malo telo izlaui ga bespotrebnim strahovima. Zaustavila sam se kod vrata, ne zato to meje ona ubedila da ostanem ve zato to nisam mogla da ih otvorim. Izbezumljeno sam cimalaprokleta vrata, napred nazad; nisu htela dapopuste. Visoka ena je bila tik iza mene. Poeh da se tresem. Drhtala sam tako jako da me je celo telo bolelo a srce mi je tuklo neravnomernim glasnim udarima, tako da sam ekala da svakog asa iskoi iz mojih grudi. "Nagale!" visoka ena viknu preko ramena. "Trebalo bi neto da uini. Ona e umreti od straha." Nisam videla komeje to rekla ali sam, u svojoj divljoj potrazi za izlazom, primetila druga vrata na drugom kraju sobe. Bila sam sigurna da imam jo toliko snage da stignem do njih ali me noge izdadoe. Kao da je ivot ve napustio moje telo, srozah se na pod. Poslednji uzdah se ote iz mojih plua. enine ruke se spustie oko mene kao orlova krila. Ona me pridie, stavi svoja usta na moja i udahnu mi vazduh u plua. Polako, moje telo se opustilo, rad srca se normalizovao. Ispuni me udna mirnoa koja se ubrzo pretvori u divlje uzbuenje. To nije bila posledica uplaenosti ve njenog daha. Bio je vm i pekao mi je grlo, plua, stomak, prepone i dalje, sve do ruku i nogu. U trenu, shvatih da je ta ena bila ista kao ja, samo via, visoka kao to sam ja elela da budem. Osetih iznenada takvu ljubav prema njoj da sam uradila neto suludo: strastveno sam je poljubila. Osetila sam kako se njene usne izvijaju u osmeh. Ona odmaknu glavu i nasmeja se. "Ovaj mali pacov me je poljubio," ree okrenuvi se prema ostalima. 116
BITIUSANJAIUU
"Ja sanjam!" uzviknuh i izazvah opti smeh. Ja poeh takoe da se smejem. Medutim, ve posle nekoliko trenutaka vratih se u svoje uobiajeno stanje postiena, posle jednog od mojih napada i ljuta jer sam razotkrivena. Visoka ena me zagrli. "Ja sam Florinda," ree i podie meu naruje, ljuljukajui me kao bebu. "Ti i ja smo iste. Ti si mala koliko bih ja volela da budem. Nije prednost biti visok. Niko ne moe da te Ijuljuka. Ja imam metar i osamdeset pet.""Ja sam visoka metar i ezdeset," rekoh, i obe se nasmejasmo jer smo se savreno razumele. Ja sam u stvari malo nia od sto ezdeset ali uvek zaokruim cifru. Bila sam sigurna da je Florinda via nego to je rekla ali i ona zaokruuje cifru, samo na nie. Ja sam joj ljubila obraze i oi. Volela sam je Ijubavlju koja mi je bila nerazumljiva; bilo je to oseanje neumrljano strahom ili oekivanjem. Bila je to ljubav koja se osea u snovima. Florinda se tiho kikotala, kao da se slae sa mnom. Neuhvatljivo svetlo u njenim oima, belina njene kose, bilo je to kao neko daleko seanje. Oseala sam se kao da je poznajem od kako sam se rodOa. Palo mi je na pamet da deca koja vole svoje majke moraju biti izgubljena deca. Deija ljubav u spoju sa divljenjem majinom fizikom biu mora da rezultuje oseajem potpune ljubavi, kao to je ljubav kakvu sam j'a osetila prema ovoj visokoj, misterioznoj eni. Ona me spusti. "Ovo je Karmela," ree, okrenuvi me prema prelepoj, tamnookoj i tamnokosoj' eni. Crte njenog lica su bile nene a koa savreno glatka. Imala je meko bledilo nekoga ko ne izlazi mnogo iz kue. "Ja samo izlaem telo meseevoj svetlosti," apnu mi ona na uvo kada me je zagrlila. "Trebalo bi i ti to da radi. Nije dobro mnogo biti na suncu. Nije zdravo za kou." Prepoznala sam njen glas vie nego bilo ta drugo. To je bila ista ona ena koja mi je postavljala sva ona direktna, lina pitanja na pikniku. Seala sam je se kako je sedela. Tada mi je izgledala mala i krhka. Na moje iznenaenje, bila j'e zapravo bar deset santimetara via od mene. Njeno telo je bilo miiavo i snano te sam se pored nje osetila inferiornom. Florinda mi prebaci mku preko ramena i povede me do druge ene koja je stajala kraj kaua kada sam se probudila. I ona je bila miiava i snana ali ne tako visoka kao Florinda. Nije bila klasino lepa crte 117
Florinda Doner
njenog lica su bile prejake ali je bilo u njoj neeg upadljivog, veoma atraktivnog, ukljuujui i blagu senku tanke linije dlaica nad gornjom usnom koje oigledno nije marila da depilira ili blajha. Osetila sam ogromnu snagu u njoj, energiju koja je bila pod potpunom kontrolom ali ipak prisutna. "Ovo je Zoila," ree Florinda. Zoila ne napravi nikakav pokret. Nije se ni rukovala niti me je zagrlila. Karmela se nasmeja i ree umesto nje: "Drago mi je to te ponovo vidim." Zoiline usne se izvie u najlepi mogui osmeh, pokazujui pravilan niz velikih, belih zuba. Kada me je njena duga, tanka mka na kojoj je svetlucalo prstenje sa dragim kamenjem dotakla po obrazu, shvatih da je to ona ena ije je lice na pikniku bilo sakriveno iza pramenova razbaruene kose. Ona je izvezla belgijsku ipku oko platnenog arava na kojem smo tada sedeli. Tri ene me okmie i rekoe mi da sednem na kau. "Prvi put kada smo te srele, ti si sanjala," ree Florinda. "Tako da nismo imale vremena da porazgovaramo. Ovoga puta, meutim, ti si budna pa moe da nam pria o sebi." Htela sam da je prekinem i kaem da je ovo san a da sam im tada na pikniku, budna ili ne, rekla sve o sebito je bilo vredno panje."Ne, ne. Grei," ree Florinda, kao da sam ja i izgovorila to to sam pomislila. "Ti si sada potpuno budna. A mi samo hoemo da ujemo ta si radila od naeg poslednjeg susreta do sada. Posebno bismo volele da nam ispria o Isidoro Baltazaru." "Znai ovo sada nije san?" upitah stidljivo. "Ne, ovo nije san," uveri me ona. "Sanjala si pre nekoliko minuta ali ovo je drugaije." "Ja ne vidim nikakvu razliku." "To je zato to si dobar sanja," objasni ona. "I sama si priala da su tvoji komari stvarni." Celo telo mi se zategnu od napetosti, ali kao da je znalo da ne bi izdralo jo jedan napad straha, odustade. Moje telo se prepusti trenutku. Zatim ispriah enama ono to sam ranije priala i prepriavala Marianu Aurelianu i g. Floresu ali sam se ovoga puta prisetila i nekih detalja koje sam ranije potpuno previdela, kao to su dve strane Isidoro Baltazarovog lica, dva razliita raspoloenja koja su se simultano odvi 118
BITIUSATiJATiJU
jala a videla su mu se jasno u oima. Levo je bilo ozbiljno i opasno a desno prijateljsko, otvoreno. "On je opasan ovek," nastavih, poneta svojim observacijama. "On ima neobinu mo da usmerava dogaaje na koju god stranu hoe, dok on sam ostaje izvan deavanja, gledajui kako se dragi migolje." ene su bOe oduevljene mojom priom. Florinda mi dade znakda nastavim. "Ono to ljude ini podlonim njegovom armu je to da j*e on velikoduan," nastavih. "A velikodunost je moda jedina vrlina kojoj ne moemo da odolimo jer smo oduzete bez obzira na nae poreklo." Shvativi ta govorim, naglo uutah i pogledah ih zbunjeno. "Ne znam ta mi je naspelo." pokuah da se izvinim. "Zaista ne znam zato sam ovo rekla. Ja uopte nisam razmiljala o Isidoro Baltazaru na ovaj nain. To nisam ja. Ja ak nisam ni sposobna za ovakav nain rasuivanja." "Nije vano, dete, odakle ti te misli," ree Florinda. "Oigledno se ukljuuje u sam izvor. Svi to rade ukljuuju se u izvor ali treba da bude arobnjak da bi toga bio svestan." Nisam razumela ta je pokuala da mi kae. Ja opet pokuah da se izvinim to nisam drala svoj dugaki jezik za zubima. Florinda se nasmeja i zagleda se zamiljeno u mene. Ponaaj se kao da si u snu. Budi hrabra i nemoj da se izvinjava," ree. Oseala sam se glupo, nesposobna da odredim ta oseam. Florinda klimnu glavom, kao da se slae, zatim se okrete svojim prijateljicama i ree, "Ispriajte joj o nama." Karmela proisti grlo i ree, ne gledajui u mene, "Nas tri i Dilaja smo jedinica, grupa. Mi se bavimo svetom svakodnevice." Paljivo sam sluala svaku re ali nita nisam razumela. "Mi smo grapa arobnjaka koj'a se bavi ljudima," objasni Karmela. "Postoji jo jedna grapa arobnjaka ali ona se uopte ne bavi ljudima." Ona uze moju ruku u svoju i stade da ispituje moj dlan, zatim ga neno zatvori u pesnicu i dodade, "Uopteno govorei, ti si kao i mi. To znai da ti moe da se bavi ljudima. Najvie lii na Florindu." ona napravi krau pauzu pa ree, sa snenim pogledom, ono to mi je Klara ve rekla. "Florinda te je pronala. Zbog toga, dok si u svetu arobnjaka, ti pripada njoj. Ona e te voditi i paziti na tebe." Njen glas je bio tako siguran da sam se bacila u brigu.
119
Florinda Doner
"Ja nikome ne pripadam," rekoh. "I ne treba mi niko da se brine o meni." Moj glas je zvuao napeto, neprirodno i nesigurno. ene su me gledale, smeei se u tiini. "Mislite da meni treba vostvo?" upitah prkosno, gledajui od jedne do dmge. Oi su im bile poluotvorene a svakoj je na usnama bio isti, zamiljen osmeh. Neprimetno su klimnule glavama, ekajui da ja dovrim ono to sam poela da priam. "Mislim da se sasvim dobro snalazim u ivotu i bez toga." zavrih neubedljivo. "Sea li se ta si radila na zabavi na kojoj sam te pronala?" upita me Florinda. Pogledah je iznenaeno a Karmela mi apnu na uvo, "Ne brini, ti uvek moe za sve da nae objanjenje." Ona mi pripreti prstom, nimalo uznemirena. Uhvati me panika pri pomisli da bi one mogle znati kako sam se na toj zabavi etala gola pred mnotvom ljudi. Do tog trenutka ja sam bila, ako ne ponosna na svoje udno ponaanje, ono bar tolerantna prema sebi. Za moj nain miljenja, to to sam uradila na toj zabavi je bila manifestacija spontanosti moje linosti. Prvo sam dugo jahala sa domainom, u veernjoj haljini i bez sedla, da bih mu dokazala poto me je on izazvao, kladei se da ja to neu moi da umem da jaem isto tako dobro kao i bilo koji kauboj. Imala sam ujaka u Venecueli koji je imao farmu pastuva i nauila sam da jaem jo kada sam bila sasvim mala. Poto sam dobila opkladu, oamuena od jahanja i alkohola, ja sam otila da se okupam u njegovom ogromnom bazenu, gola. "Ja sam bila pored bazena kada si ti dola gola, golcata," ree Florinda, oigledno upoznata sa mojim mrslima. "Oeala si se o mene svojim golim butinama. Sve si okirala, ukljuujui i mene. Svidela mi se tvoja hrabrost. Pre svega mi se svidelo to to si gola prela skroz sa drugog kraja bazena samo da bi se oeala o mene. To sam shvatila kao znak da mi duh ukazuje na tebe." "To ne moe biti istina," promrmljah. "Da si bila na toj zabavi ja bih te se seala. Ti si suvie upadljiva i visoka da bi prola neprimeena." To nisam rekla kao kompliment. elela sam da uverim sebe da sam prevarena i izmanipulisana. "Meni se svidelo to to si se ti ubijala da bude zapaena," nastavi Florinda. "Ponaala si se kao klovn da bi privukla panju na sebe po svaku cenu, posebno kada si se popela na sto i zaigrala, tresui dupetom dok je domain urlao iz sveg glasa." 120
BlTIUSATiJATUU
Umesto da me postidi, njena primedba mi donese ogromno olakanje. Osetih se osloboenom. Tajna je bila otkrivena. Tajna koju se nikada ne bih usudila da priznam: da sam se ja pravila vana i da sam bila spremna du uinim bilo ta kako bih skrenula panju na sebe. Laknulo mi je i osetih se skromnije i manje ugroeno. Meutim, plaila sam se da to novo raspoloenje nee dugo potrajati. Znala sam da otkria i saznanja do kojih doem u snovima nikada ne preive. Ali moda je Florinda bila u pravu. Moda ovo ipak nije bio san, i moj novi pogled na svet e izdrati. Izgleda da su bile upuene u moje misli, poto sve tri ene zaklimae glavama, potvrdno. Umesto da me to ohrabri, ja se osetih jo nesigurnije. Kao to sam se i plaila, moje novo raspoloenje nije dugo potrajalo. Zaas sam bila ispunjena goruim sumnjama. Trebao mi je predah."Gde je Dilaja?" upitah. "Ona je u Oaksaki," ree Florinda i dodade, "Ona je bila ovde samo da bi te pozdravila."Mislila sam da u, ako promenim temu, doi do predaha i do prilike da malo povratim snagu. Ali sada se pojavilo neto sa ime nisam imala snage da izaem na kraj. Nisam mogla direktno da optuim Dilaju kako bih to inae uinila sa bilo kim da me je slagala u cilju manipulacije. Nisam mogla da joj kaem kako sumnjam da su me one omamile i prenosile me iz sobe u sobu dok nisam bila pri svesti. "To to ti pria je apsurdno, Florinda," izgrdih je. "Ne mogu da verujem da oekuje od mene da to ozbiljno shvatim." Grizui usnu, gledala sam je dugo i odluno. "Znam da se Dilaja krije u jednoj od soba." Florindine oi su mi govorile da je ona razumela moju dilemu. "Nema drugu opciju osim da me ozbiljno shvati," ree ona blagim ali odlunim glasom. Okrenuh se dragim enama, nadajui se nekakvom odgovoru. Bilo emu to bi olakalo moju bojazan. "Kada te neko vodi, vrlo je lako sanjati," ree Karmela. "Jedina nezgoda je to to taj neko mora da bude nagal." "Sve vreme sluam o nagalu," rekoh. "ta je nagal?" "Nagal je arobnjak velike moi, koji moe da vodi druge arobnjake u i kroz tamu," objasni Karmela. "Ali nagal lino ti je sve to ispriao malopre. Zar se ne sea?"
Florinda Doner
Florinda primeti kako mi se lice gri u pokuaju da se prisetim i ree, "Srvari koje se deavaju u svakodnevnom ivotu se lako setimo. Imamo mnogo prilika da to vebamo. Dogaaji koji su nam se desili u snu, sasvim su druga pria. Moramo dobro da se potrudimo da ih prizovemo u seanje, prosto zato to ih telo uskladitava na drugom mestu." "Kada se radi sa enama koje nemaju somnambulistike mozgove kao to je tvoj," ree ona, "lekcije sanjanja poinju tako to one moraju da nacrtaju mapu svog tela a to je teak posao koji otkriva gde, u kom delu tela su skrivene vizije snova." "Kako se crtaju te mape, Florinda?" upitah, iskreno zainteresovana. "Sistematski se tapkanjem obeleava svaki santimetar tela," ree ona. "Ali ne mogu nita vie o tome da ti kaem. Ja sam tvoja majka a ne tvoj uitelj sanjanja. Ona preporuuje mali drveni eki za obeleavanje tela. I preporuila bi ti da obelei samo noge i bokove. Vrlo je redak sluaj da telo uskladiti takva seanja u grudima ili stomaku. Ono to je uskladiteno u grudima, stomaku i leima, su seanja iz svakodnevnog ivota. Ali to je druga tema. "Sve to sada treba da te interesuje je to da je pamcenje snova u vezisa fizikim pritiskom na to mesto gde je seanje uskladiteno. Ako, na primer, obelei svoju vaginu, pritiskom na klitoris e se setiti ta ti je Mariano Aureliano rekao," zavri ona veselom jednostavnou. Buljila sam u nju zbunjeno, zatim se zakikotah, nervozno i grevito. Nisam imala nameru bilo ta da pritiskam. Florinda se takoe nasmeja veselo, uivajui u mojoj zbunjenosti. "Ako nee ti," pripreti mi, "onda u jednostavno zamoliti Karmelu da to uradi umesto tebe." Okenuh se prema Karmeli. Ona me, uz osmeh koji je bio na ivici praskanja u smeh, uveri da e ona zaista da pritisne moju vaginu umesto mene. "Nema potrebe!" uzviknuh uasnuto. "Setila sam se svega!" I zaista sam se setila. I to, ne samo onoga to mi je Mariano Aureliano rekao, ve i drugih dogaaja. "Da li je g. Aureliano..." "Klara ti je rekla da ga zove nagal Mariano Aureliano," prekide me Karmela usred reenice. 122
BITIUSAHJAHJU
"Snovi su vrata koja vode u nepoznato," ree Florinda, milujui me po glavi. Nagali vode posredstvom snova. A in sanjanja sa svrhom je put arobnjaka. Nagal Mariano Aureliano ti je pomogao da ue u snove koje smo svi mi sanjali." Zatreptala sam, protresla glavom i naslonila se na jastuie na kauu, okirana apsurdnou svega to sam se setila. Setila sam se da sam sanjala o njima pre godinu dana, u Sonori. Bio je to san koji je, mislila sam, trajao beskrajno dugo. U tom snu upoznala sam Klaru, Nelidu i Hermelindu: drugi tim, sanjae. One su mi rekle da je voa njihovog tima Zuleika ali da o njoj jo uvek ne mogu da sanjam. Kada sam se setila tog sna, postalo mi je jasno da meu svim tim enama nijedna od njih nije vie ili manje vana. Ona koja je voa, u svakoj od gnipa, voa je samo na osnovu efikasnosti, nikako na osnovu moi, prestia ili uspeha. Nisamznala zato ali sam bila uverena da sve to je njima vano jesu duboke uzajamne simpatije koje su gajile jedna prema drugoj. U tom snu su mi svi priali da je Zuleika moj uitelj sanjanja. To je bilo sve ega sam mogla da se setim. Kao to je Klara rekla, trebalo mi je da ih vidim ili sanjam jo jednom da bi uvrstila svoju predstavu o njima. Za sada su bile samo bestelesna seanja. Jedva sam ula Florindu kada je rekla e mi, posle nekoliko pokuaja, biti sve lake da se prebacujem iz seanja na svoje snove u san koji sanjam a zatim i u normalno budno stanje. Zauh Florindu kako se kikoe ali se nisam vie nalazila u sobi. Bila sam napolju, hodajui kroz estar. Koraala sam sporo i oprezno, nevidljivom stazom jer nije bilo nikakvog svetla ni meseine nitizvezda na nebu. Povuena nekom nevidljivom silom, zakoraih u veliku sobu. Unutra je bilo mrano, osim to su se videle linije svetla koje su se kretale od zida do zida, prelazei preko lica ljudi koji su sedeli u dva kruga u unutranjem i spoljanjem kragu. Svetlo postade jae za trenutak a onda opet slabije, kao da se neko od njih igrao prekidaem za struju, ukljuujui i iskljuujui ga. Prepoznala sam Mariana Aureliana i Isidoro Baltazara koji su sedeli naslonjeni ledima jedan na dragog, u sredini unutranjeg kruga. Nisam dobro raspoznavala lica ali sam ih prepoznala po energiji. Nije 123
Florinda Doner
to bila energija jasnija ili drugaija od one koju su emitovali ostali. Bilo je, nekako, vie. Bila je ogromna. Bio je to jedan divan, veliki grumen neiscrpnog sjaja. Sobu obasja bljetavilo. Stvari dobie ivost, svaki oak ili ivica, tvrdou. Tolika je bila jasnoa u toj prostoriji da je sve stajalo zasebno, izdvojeno, pogotovo one linije svetla koje su bile vezane za ljude u kmgu ili su iz njih izvirale. Ljudi su svi bili meusobno povezani svetlosnim linijama i izgledali su kao spojevi neke dinovske paukove mree. Svi su meusobno komunicirali, bez rei, kroz to svetlo. Bila sam uvuena u tu tihu, elektrinu tenziju tako da sam i ja postala, na kraju, deo te svetlosne mree."ta e se dogoditi?" upitah, pogledavi gore u Florindu. Bila sam ispruena na kauu, glave u njenom krilu. Ona mi ne odgovori. Ni ona, ni Karmela ni Zoila koje su sedele pored nje, zatvorenih oiju. Nekoliko puta sam ponovila svoje pitanje ali sve to sam ula je bilo tiho disanje ove tri ene. Bila sam sigurna da su spavale ali sam ipak oseala njihove poglede na sebi. Tama i tiina, kretali su se kroz kuu kao neto ivo, donosei sa sobom ledeni vetar i miris pustinje. 124
IX
resui se od hladnoe, jo vie se umotah u ebe i uspravih se u sedei poloaj. Bila sam u nepoznatom krevetu, u nepoznatoj sobi u kojoj su se nalazili samo taj krevet i noni stoi pored njega. Ipak, sve oko mene mi je izgledalo poznato. Nisam, meutim, mogla da odredim zato mi je sve to delovalo toliko poznato. Moda jo uvek spavam, pomislih. Kako da znam da ovo nije san? Naslonih ponovo glavu na jastuk. Leala sam tako, sa rukama pod glavom, i razmiljala o bizarnim dogaajima kojima sam prisustvovala polusnovima, poluseanjima a koji su mi sada promicali kroz glavu. Naravno, sve je to poelo pre godinu dana kada sam dola kod isceliteljke, sa Dilajom Flores. Ona je tvrdila da j"e piknik kome sam tada prisustvovala bio san. Ja sam joj se smejala i njene rei odbacila kao apsurdne. Meutim, ona je bila u pravu. Sada mi je bilo jasno da je taj piknik bio san. Nije to bio moj san, ve san koji su ostali sanjali a u koji sam ja bila pozvana, kao gost. Moja greka j'e bila u tome to sam sve vreme uporno pokuavala to da poreknem, da razotkrijem kao prevaru i ne znajui ta bih podrazumevala pod pojmom prevare. Sve to sam time postigla bilo je da blokiram taj dogaaj u svom seanju tako da ga vie nisam bila svesna. Ono to je trebalo da uinim je da prihvatim injenicu da svi mi imamo kolosek za snove. Kolosek po konie samo snovi idu. Da sam se potrudila da se setim sna koji sam imala u Sonori, ak i prihvatajui ga iskljuivo kao san, uspela bih da zadrim udesan doivljaj koji se desio dok je san o pikniku bio sanjan. 125
Florinda Doner
to sam vie razmiljala o tome i o svim drugim stvarima koje su mi se deavale, to sam se neprijatnije oseala. Ono to me je najvie iznenadilo je bilo to da nisam stvarno bila uplaena od tih ljudi koji su, iako uvek puni podrke, predstavljali gmpu koja je zastraujua u svakom pogledu. I, iznenada mi je svanulo da je razlog zbog koga ih se nisam plaila leao u tome to sam ih odlino poznavala. Dokaz je bio to to su mi oni sami izrazili oseanje, udno ali prijatno, koje sam imala da sam se vraala kui. im sam formulisala sve ove misli, odmah sam ih odbacila i poela ozbiljno da se pitam da li sam ja moda mentalno nestabilna te su oni pronali nain da se na to usmere i poveaju tu nestabilnost. Ozbiljno i sistematski, ila sam u mislima kroz istoriju svoje porodice, u pokuaju da se setim svega to sam ikada ula o sluajevima duevnih bolesti. Postojala je pria o jednom deda ujaku koji je, sa biblijom u mci, stajao na ulici i propovedao. Zatim, moji pradeda i deda su, na poetku prvog, odnosno drugog svetskog rata, obojica izviili samoubistvo, shvativi da je za njih sve izgubljeno. Jedna moja baba je sebi prosvirala glavu kada je shvatila da je izgubila svoju lepotu i seksepil. Htela sam da verujem da sam svoje oseanje emotivne izdvojenosti nasledila od ovih svojih ludih predaka. Uvek sam verovala da mi je taj oseaj izolovanosti pomogao da steknem hrabrost. Ove morbidne misli su me toliko uplaile da sam iskoila iz kreveta. Nervoznim, naglim pokretima sam se izvukla iz ebeta. Na moje potpuno zaprepatenje, primetih da sam umotana u debelu flanelsku pidamu. Pored toga sam imala debele vunene dokolenice i demper na kopanje. "Mora da sam bolesna," rekoh sama sebizaueno. "Zato bi mi inae bilo hladno u svoj ovoj odei?" Obino uvek spavam gola, bez obzira na klimatske uslove. Tek tada sam primetila da je soba obasjana sunevom svetlou koja je dolazila kroz debeli, poluprovidni prozor. Bila sam sigurna da me je to svetlo i probudilo. Morala sam sada da nadem kupatilo. Krenula sam prema klizeim vratima na dragom kraju sobe, pitajui se da li ova kua uopte ima kupatilo. I naravno, naila sam na poljski klozet sa poklopljenom nonom posudom. "Doavola! Ne mogu ovde da obavim nudu!" povikah. Vrata se orvorie i Florinda ude u sobu. "Nemoj da se nervira," ree ona, zagrlivi me. "Postoji posebno kupatilo napolju. Ovaj klozet je relikvija iz prolosti." 126
BITIUSAMJATiJU
"Kakva srea to je jutro," nasmejah se. "Niko nee saznati da sam ja kukavica da bih ila napolje po mraku." Florinda me udno pogleda, zatim skrenu pogled i ree apatom "Odakle ti ideja da je jutro?" "Pa, malopre me je probudilo sunce," rekoh, pomeraj'uise prema prozoru. Zbunjeno sam gledala napolje, u mrak Florindino lice se razvedri, Pokuavala je da se kontrolie, ali su joj se ramena tresla od smeha kada mi je pokazala sijalicu koja stoji iza kreveta. Meni se od te sijalice uinilo da vidim zrak suneve svetlosti. "ta te ini tako sigurnom da si budna?" upita me ona. Ja je pogledah i rekoh, potreba da idem u WC." "Moja nepodnoljiva
Ona me uhvati za ruku i ree, "Daj', da te odvedem do kupatila, pre nego to se osramoti." "Ne idem nigde dok mi ne kae da li sam budna ili sanjam!" povikah. "Kakva narav!" ree ona, saginjui glavu dok nam se ela nisu dodirnula. Njene oi su bile iroko otvorene. "Ti sanja budna," ree, paljivo naglaavajui svaku re. Uprkos mojoj rastuoj bojazni, ja poeh da se smejem. Zvuk mog smeha koji se odbijao od zidova prostorije kao daleki eho raspri moje strahove. Vie nisam bila zabrinuta oko toga da li sanjam ili sam budna. Sva moja panja je bila usmerena na stizanje do kupatila. "Gde je kupatilo?" zareah. "Zna gde je," ree Florinda, prekrstivi rake na gradima. Nikada nee stii na vreme, osim ako naredi sebi da bude tamo. Ali nemoj da donese kupatilo u svoj krevet. To se zove lenjo sanjanje, najsigurniji nain da ukvasi krevet. Idi sama u kupatilo, u trenutku. Na moj uas, nisam mogla da dohvatim vrata kada sam pokuaia. Moje noge nisu imale dovoljno samopouzdanja da bi hodale. Polako i nesigurno, kao da nisu mogle da se odlue kojim putem da krenu, moje noge su se pomerale, jedna po jedna. Odbijajui da prihvatim injeniai da nemam vie kontrolu nad svojim nogama, pokuavala sam da ih ubrzam tako to sam rukama dizala j'ednu po jednu nogu. Florinda nije pokazivala interesovanje za to to se meni deava. Oblivena suzama od fmstracije i samosaaljenja, stajala sam kao ukopana. Moj'e usne
su se uobliile u re upomo ali zvuk nije izlazio iz 127
Florinda Doner
grla."ta je bilo?" upita me ona, neno prihvatajui moju ruku i sputajui me na zemlju. Skinula je vunene arape sa mojih nogu i pregledala moja stopala. Izgledalo je kao da je sada i ona zabrinuta. Htela sam da joj objasnim kako je moja nesposobnost da se krecem posledica emotivne iscrpljenosti ali koliko god da sam se trudila, nisam uspevala da pretoim svoje misli u reenice. Dok sam se muila da ispustim bilo kakav zvuk, primetila sam da i sa mojim vidom neto nije u redu. Nisam vie bila sposobna da fokusiram pogled. Florindino lice je ostajalo mutno bez obzira na to koliko sam se tmdila, kiljila i primicala joj se. "Znam ta ti je," proapta mi Florinda na uvo. "Mora da ide u kupatilo. Uini to! Nateraj sebe da se stvori tamo!" Klimnuh potvrdno. Bila sam svesna da zaista sanjam budna iii ivim u nekoj drugoj stvarnosti koja mi jo uvek potpuno ne pripada ali u koju sam mogla da uem zahvaljujui ovim ljudima. Tada se osetih oputenom. I, odjednom, obreh se u kupatilu. Ne u sanjanom kupatilu, ve u stvarnom, pravom. Provela sam due vreme u proveravanju okoline, da bih se uverila da je kupatilo pravo. Bilo je. Zatim se, u trenutku, opet nadoh u sobi. Nije mi bilo jasno kako se to desilo. Florinda mi je neto govorila o mojim sanjakim kapacitetima ali ja nisam mnogo obraala panju na to to ona pria jer sam bila zauena prisustvom gomile ebadi naslaganih kraj zida. Nije bila tu kada sam se probudila, a ipak sam bila sigurna da sam tu ebad nekada ranije ve videla. Moje oputenosti nestade kada sam pokuala da se setim gde sam videla ru ebad. Moj oaj je rastao. Vie nisam znala da li se nalazim u istoj kui u koju sam stigla ranije te veeri sa Isidoro Baltazarom, ili sam negde dnigde."ija je ovo soba?" upitah. "I ko me je umotao u svu ovu odeu?" bila sam uasnuta zvukom sopstvenog glasa. Florinda me pomilova po kosi i blagim, tihim glasom mi ree da je, za sada, to moja soba. A ona mi je obukla sve te stvari da mi ne bi bilo hladno. Ona objasni da je pustinja varljiva, pogotovo nou. Gledala me je sa zagonetnim izrazom lica, kao da je ukazivala na to da je, u stvari, mislila na neto dmgo. To me je uznemirilo jer nisam u njenim reima primetila nita to bi mi ukazalo na to to je ona htela da kae. Misli su mi besciljno lutale. Ja odluih da kljuna re mora biti piistinja. Nisam znala da je prebivaliste vetica bilo u pustinji. Doli smo 128
BITIUSANJATUU
do kue tako zaobilaznim putem da nisam uspela da shvatim gde se kua nalazi. "ija je ovo kua, Florinda?" upitah. Izgledalo je kao da se ona bori sa nekim tekim problemom. Izraz joj se menjao, prelazei iz zamiljenog u zabrinut, i obratno, nekoliko puta. "Ti si kod kue," ree najzad, glasa dubokog i punog emocija. Pre nego to sam stigla da je podsetim da mi nije odgovorila na pitanje, ona me uutka mkom i pokaza prstom prema vratima. Neto je aputalo napolju, u mraku. Mogao je to biti vetar ili lie, ali ja sam znala da nije ni jedno ni drago. Bio je to poznat, uminijui um. Vraao mi je seanja na piknik. Tanije, vratio mi je seanje na rei Mariana Aureliana: "Ja u te oduvati, kao to sam i drage oduvao, do jedne osobe koja sada dri mit u svojim rakama." Rei mi zazvonie u uima. Okrenuh se da vidim da nije moda Mariano Aureliano uao u sobu i glasno izgovarao te rei, ovog trenutka.Florinda klimnu glavom, proitavi moje misli. Njen pogled, prikovan za moje oi, prisiljavao me je da prihvatim svoje razumevanje njegovih rei. Tada, na pikniku, ja nisam mnogo razmiljala o njegovoj izjavi; bila mi je jednostavno besmislena. Sada sam bila suvie radoznala da otkrijem ko su u stvari "i dmgi", da bih ispustila temu naeg razgovora. "Isidoro Baltazar je pominjao neke Ijude koji rade sa nj'im," poeh oprezno. On je rekao da su mu oni povereni i da je njegova sveta dunost da im pomae. Jesu li to oni koji su...oduvani do njega?" upitah oklevajui. Florinda klimnu potvrdno glavom, sa blagim osmehom na usnama, kao da joj je bilo zabavno moje oklevanje da izgovorim re oduvani. "To su oni koje je stari nagal oduvao novom nagalu; to su ene, i one su kao iti." "Kao i ja?" upitah nesigurno. Bilo mi je krivo to sam bila toliko zadubljena u svoje sopstvene udne promene raspoloenja i oseanja prema Isidoro Baltazara za vreme naeg putovanja, umesto da sam sluala paljivije ono to je on priao o svom svetu. "Na koji nain su te ene iste kao ja?" upitah i dodah, "Da li ih ti poznaje?" "Videla sam ih," ree ona neobavezno. 129
Florinda Doner
"Koliko ena je bilo oduvano do Isodoro Baltazara?" upitah, sa loe prikrivenim nezadovoljstvom. Sama pomisao na njih me je uzbuivala i stvarala paniku, u isto vreme. Florindu je moja reakcija silno uveseljavala. "Nekoliko. One ne lie na tebe fiziki, a ipak su kao ti. Hou da kaem da one lie meusobno kao to moji prijatelji arobnjaci i ja liimo jedan na drugoga," objasni Florinda. "Zar nisi i ti bila iznenaena time koliko liimo, kada si nas prvi put videla?"Ja porvrdih a ona nastavi, objasnivi da je ono to nju i njene kolege ini toliko slinima bez obzira na oiglednu fiziku razliitost njihova potpuna posveenost svetu arobnjaka, bez ikakvih predrasuda. "Mi se meusobno privlaimo oseanjima koja ti jo ne moe da razume." "Jedva ekam." rekoh najcininije to sam mogla ali moja radoznalost i elja da saznam vie o enama koje su bile oduvane do Isidoro Baltazara prevagnue i ja upitah, "Kada u ih ja upoznati?" "Kad ih pronae," odgovori Florinda. Njen glas je bio tih ali je imao neku neobinu silinu koja me je za trenutak uutkala. "Kako da ih nadem ako ih ne poznajem? To je nemogue." "Za veticu nije," primeti ona neobavezno. "Kao to sam rekla, ti ne lii na njih fiziki ali sjaj u tebi je isto tako blistav kao i onaj u njima. Prepoznae ih po tom sjaju." Njene oi su me gledale netremice, kao da je stvarno mogla da vidi sjaj u meni. "To je sjaj arobnjaka." Lice joj je bilo ozbiljno a glas neobino tih. Htela sam da napravim neku neumesnu primedbu ali me je neto u njenom ponaanju spreilo. "Mogu li ja da vidim taj sjaj?" upitah. "Za to nam treba nagal," ree FLorinda i pokaza prema nagalu Marianu Aurelianu koji je stajao u osenenom uglu sobe. Ja ga do tada nisam primetila ali nisam ovo njegovo iznenadno pojavljivanje smatrala udnim. Florinda mu ree ta ja elim. On mi dade znak da ga pratim do sredine sobe. "Pokazau ti taj sjaj," ree i unu drei obe nike gore i pokaza mi da treba da mu se popnem na lea. "ta, diha, diha?" nisam prikrivala svoje razoarenje."Zar nee da mi pokae sjaj arobnjaka?" Iako sam se dobro seala njegovih rei o tome da pravo arobnjatvo nisu bizarno ponaanje, rituali, droge i bajalice, svejedno sam oekivala neku demonstraciju njegove moi, nekakav ou ili bajanje pored vatre.
130
BITIUSAMJArtJU
Ignoriui moje razoarenje, Mariano Aureliano mi ree da mu stavim mke oko vrata, lagano, da ga ne bih uguila. "Zar ne misli da sam ja malo suvie stara da bi me nosao unaokolo?" upozorih ga. Mariano Aureliano prasnu u oduevljen smeh. Jednim hitrim pokretom, on skoi na noge. Zatim obuhvati moja kolena mkama, namesti me tako da bude udobno i zakorai napolje, u hodnik. Zaudo, nisam udarila glavom u dovratak. Hodao je tako brzo i lako da sam imala odreeni oseaj plutanja po mranom dvoritu. Radoznalo sam gledala unaokolo ali smo se kretali suvie brzo da bih videla bilo ta osim obrisa kue. Blag ali uporan miris narandinog cveta i sve, hladan vazduh golicali su mi nozdrve. Gusta magla je bila svuda oko nas. Sve to se videlo, bili su tamni oblici, siluete drvea transformisane kovitlacima magle koja ih je as zaklanjala as otkrivala. Nisrrio bili pred kuom vetica, u to sam bila sigurna. Nisam ula nita osim ritminog disanja, mada nisam mogla da odredim da li je to bilo disanje Mariana Aureliana ili moje. Zvuk se irio svuda kroz dvorite. Od njega se lie pomeralo, kao da vetar duva kroz granje. Treperenje lia sam oseala celim svojim telom, sa svakim udisajem. To me je oamutilo i ja obgrlih jo vre njegova ramena da ne bih izgubila svest. Pre nego to sam imala priliku da mu kaem ta mi se deava, magla se obavi oko nas i ja osetih kako se rastapam u nitaviio."Nasloni bradu na moje teme." Glas nagala Mariana Aureliana je dolazio iz velike udaljenosti. Njegove rei me uzdrmae jer sam bila ve potpuno zaboravila da se nalazim na njegovim leima. "ta god da radi, nemoj nikako da se puta." ree on vrlo strogo i gurnu me malo navie kako bi moja glava bila iznad njegove." "ta bi moglo da se desi ako bih se pustila?" upitah ja glasom koji je odavao moj ti sve veu zabrinutost. "Samo bih pala na zemlju, zar ne?" upitah kripavim glasom. Mariano Aureiiano se tiho nasmeja ali ne ree nita. Lagano je hodao gore dole po dvoritu mekim koracima, skoro kao da igra. A onda, u jednom trenutku, osetih da smo se digli u vazduh. Kao da smo se nalazili u besteinskom stanju. Oseala sam da smo zaista putovali kroz mrak jedan trenutak, zatim kroz njegovo telo osetih da smo se spustili na vrsto tlo. Da li se magla digla ili smo se nalazili u nekom
131
Florinda Doner
drugom dvoritu, nisam mogla da odredim ali neto se promenilo. Moda samo vazduh; bio je gui i tei za disanje. Nije bilo meseine a zvezde su se jedva nazirale. Ipak, nebo je bilo svetlo kao da je bilo obasjano odnekuda iz velike daljine. Polako, kao da ih je neko crtao u vazduhu, pojavie se konture drvea. Mariano Aureliano se naglo zaustavi ispred jednog visokog, bunastog zapote drveta. U dnu tog drveta stajala je grupa ljudi, moda dvanaestoro ili etrnaestoro njih. Dugako lie otealo od vlage bacalo je senke na njihova lica. udnovato zeleno svetlo koje je dolazilo iz diveta obasjavalo ih je i davalo im neprirodno intenzivan izgled. Oi, nosevi, usne, cela njihova lica svetlucala su pod tim zelenim svetlom ali i pored toga ja nisam mogla da razaznam likove. Nisam prepoznala nikoga od njih. Nisam ak mogla ni da odredim da li su mukarci ili ene. Biia je to jednostavno gmpa Ijudi. "ta to oni rade?" upitah apatom. "Ko su oni?" "Dri bradu na mom temenu," prosikta on. Pritisnuh bradu na njegovu glavu, plaei se da e, ako jo malo jae pritisnem, celo moje lice upasti u njegovu lobanju. Nadajui se da u po glasu prepoznati nekoga od ljudi, ja rekoh dobro vee. Kratki osmesi im se pojavie na usnama ali umesto da mi otpozdrave, oni okrenue glave. Zau se udan zvuk medu njima. Zvuk koji ih je izgleda punio nekom energijom jer i oni, kao i drvo, poee da sijaju ali nisu sijali tim zelenim svetlom ve zlatnim, svetlucavim sjajem koji je rastao sve dok se nisu svi sjedinili u jednu veliku zlatnu loptu to je lebdela tu, pod drvetom. Zatim se zlatna lopta raspala na male delie svetlosti. Poput dinovskih svitaca, oni su se pojavljivali i nestajali meu drveem, dok su svetla i senke poigravale oko njih. "Zapamti taj sjaj," promrmlja Mariano Aureliano. Njegov glas mi je odjekivao kroz glavu. "To je sjaj surema." Iznenadni nalet vetra rasu njegove rei. Taj vetar je bio iv; sijao je nasuprot mranom nebu. Duvao je silovito, uz neobianzvuk cepanja. Naposletku se vetar okrenu protiv mene; bila sam sigurna da mu je namera bila da me uniti. Urliknuh od bola kada mi je jedan posebno jak nalet zaparao plua. Osetih kako se ledena hladnoa iri kroz moje telo i kako se koim. Nisam bila sigurna da li sam ula Mariana Aureliana kako govori ili je to bio vetar. U uima mi je zvonilo od zagluujue buke koju je 132
BITIUSAriJANJU
pravio vetar. Bio je svuda oko mene. Zatim mije uao u plua. Migoljio se kao ivo bie, pokuavajui da raspori svaku eliju mog tela. Oseala sam da gubim svest i znala sam da u umreti. Iznenada, buka prestade. Tiina je bila tako nagla i potpuna da sam mogla da je ujem. Prasnuh u glasan smeh, zahvalna to sam iva. 133
revet je bio prostran, mek i udoban. Zlatni zraci su ispunjavali sobu. U elji da jo malo produim ovaj prijatan oseaj, zatvorih oi i prepustih se blaenstvu pospanog lekarenja meu mekim aravima i jastucima koji su blago mirisali na lavandu. Oseala sam kako mi se svaki mii, svaka koska u telu ispunjavaju napetou kada sam poela da se priseam dogaaja od protekle noi, nepovezanih fragmenata nekakvog uasnog sna. Nije bilo nikakvog kontinuiteta, nikakvog redosleda u onome to sam doivela za vreme te noi koja kao da je beskonano trajala. Budila sam se vie puta u toku noi, u razliitim krevetima, u razliitim sobama, ak i u drugoj kui. Kao da su imale svoj sopstveni ivot, te nepovezane slike su se gomilale i irile u lavirint koji sam nekim udom bila sposobna da sagledam sve u istom mahu. Opaala sam sve dogaaje simultano, u isto vreme. Oseaj da mi sve te slike izviru iz glave i obrazuju jedan veliki udesni eir bio je toliko stvaran da iskoih iz kreveta i odjurih do toaletnog stoia. Trokrilno ogledalo je bilo prekriveno pirinanom hartijom. Pokuala sam da ga oljutim, ali je papir bio zalepljen za staklo, kao koa. Ugledah etku za kosu sa srebrnom drkom, ealj istog dizajna, boice sa parfemima i razne posudice sa kozmetikim preparatima i pomadama i to je imalo veoma umirujui efekat na mene. Ja bih isto tako poreala boice i flaice, po veliini, kao alat. Nekako sam znala da se nalazim u Florindinoj sobi, u kui vetica. Svest o tome mi je povratila oseaj ravnotee. Florindina soba je bila ogromna; krevet i stoi su bili jedini nametaj. Stajali su u suprotnim uglovima sobe, odmaknuti od zidova
134
BITIUSANJANJU
i pod uglom tako da je iza njih ostajao prostor u obliku trougla. Ispitivala sam neko vreme taj udan razmetaj ali nisam mogla da ustanovim da li taj nain ima neki ezoterini smisao ije mi je znaenje ostajalo neuhvatljivo ili je to bio samo produkt Florindinog estetskog hira. U sobi je bilo troje vrata i ja sam probala svaka, radoznala da vidim kuda vode. Prva su bila zakljuana sa spoljanje strane. Dmga su izlazila na mali etvorougaoni trem okruen zidom. Zbunjeno sam gledala u nebo dok nisam shvatila da nije jutro ve kasno popodne. Nisam bila uznemirena injenicom da sam prespavala skoro ceo dan; naprotiv bilo mi je drago. Poto sam esto patila od nesanice, svaki put sam vrlo zadovoljna kada dugo spavam. Trea vrata su izlazila na hodnik. Nadajui se da u pronai Isidoro Baltazara, podoh njime do dnevne sobe. Bila je prazna. Bilo je neeg preteeg u nainu na koji je riametaj bio rasporeen. Nita nije ukazivalo na to da je bilo ko prethodne veeri sedeo na stolicama ili kauu. ak su i jastuii bili poravnati kao da nekog ekaju. Trpezarija na dmgom kraju hodnika je izgledala jednako naputeno i strogo. Ni j'edna stolica nije bila pomerena sa svog mesta. Nijedna mrvica, nijedna mrlja na uglaanoj povrini stola od mahagonija, nita nije odavalo da sam ja tu sedela prole noi sa nagalom Marianom Aurelianom i g. Floresom i veerala. U kuhinji, odvojenoj od trpezarije jednim lunim predvorjem i uskim hodnikom, pronala sam bokal do pola pun champurada i pokriven posluavnik sa neto slatkih tamala. Bila sam suvie gladna da bi ih podgrevala. Sipala sam sebi punu olju guste okolade i pojela tri kukumzna kolaa direktno iz kukumzovog lista u koji su bili umotani. Punjeni komadiima ananasa, suvim groem i mlevenim bademom, bili su boanstveni Bilo mi je neshvatljivo da su me ostavili samu u kui. Nisam mogla da ignoriem tiinu koja je vladala oko mene. Nije to bila umirujua, spokojna tiina koje je ovek svestan kada su ljudi namerno tihi da ne bi nikoga uznemiravali, ve je to bila sveobuhvatna bezvunost naputenog mesta. Zbog pomisli da sam moda ostavljena sama u toj kui, zagrcnuh sejeduitamalu. Idui natrag ka Florindinoj sobi, zastajala sam ispred svakih vrata i vikala' "Ima li koga?", kucajui. Nije bilo odgovora. 135
Florinda Doner
Htela sam ve d a izaem napolje kad zauh neki glas, "Ko to zove?" Glas je bio dubok i hrapav ali nisam mogla da odredim da li je muki ili enski. Nije mi bilo jasno ni iz kog pravca a kamoli iz koje sobe je dolazio. Vratih se istim putem i pozvah iz sveg glasa, pitajui da li ima nekoga u kui. Kada sam dola do kraja hodnika, zastadohza trenutak ispred jednih zatvorenih vrata. Okretoh kvaku i polagano uoh unutra. Oiju vrsto zatvorenih, naslonjena na zid, ekala sam da mi se normalizuje rad srca. Puna oseanja krivice, mislila sam ta bi bilo ako bi me neko pronaao ovde. Ali moja radoznalost je pobedila oseaj da radim neto pogreno. Udisala sam vazduh pun misterije i arolije koji je ispunjavao sobu. Teke, tamne zavese su bile navuene a jedino svetlo je dolazilo od visoke lampe za itanje. Njen veliki abaur, oivien kiankama, bacao je krag ukaste svetlosti na stolicu za leanje pored prozora. U samoj sredini sobe stajao je veliki brani krevet. Pokriven baldahinom, on je dominirao prostorom kao da je tron. U svakom uglu sobe bila je po jedna figura od bronze i duboreza, postavljena na mali stoi. Te figure su delovale kao neka nebeska boanstva koja uvaju strau. Na francuskom ormariu sa fiokama stajale su gomile knjiga, asopisa i novina. Nije bilo ogledala na ovalnom stoiu a na staklenoj povrini se, umesto etke i elja ili parfema i kozmetike, nalazio komplet oljica krhkog izgleda. Perle, zlatni lanii, prstenje i broevi navirali su iz finih, zlatom obrabljenih olja, poput nekogzaboravljenog blaga. Prepoznala sam dva prstena; videla sam ih na Zoilinoj ruci. Razgledanje kreveta sam ostavila za kraj. Sa puno potovanja, kao da je to zaista bio tron, ja povukoh zavesu u stranu i ostadoh bez daha od oduevljenja. Jastuii jarkih boja na zelenom prekrivau od svile podsetie me na divlje livadsko cvee. Ipak mi je telom prostrujao talas jeze dok sam stajala na sredini sobe. Imala sam oseaj da su toplina, misterija i arm te sobe samo iluzija. Taj oseaj, da sam zakoraila u neku vrstu fatamorgane, bio je jo jai u treoj sobi. Ta soba je takoe u poetku zraila toplinom i prijateljskom atmosferom. I sam vazduh u toj prostoriji je bio nean i prijatan. Kao da se uo odjek veselog smeha kako odzvanja po sobi. Ipak, ovaj utisak je bio privremen, kratkotrajan kao to sei suneva 156
BITIUSANJAHJU
svetlost gubila, sve slabije prodirui kroz nezastakljene prozore sa tankim zavesama.Krevet je, kao i u drugoj sobi, dominirao prostorom. I taj krevet je bio zasvoen baldahinom i na njemu se nalazilo mnotvo ivopisnih jastuia, nabacanih slobodno, bez reda. Kraj zida je stajala ivaa maina. Bila je to starinska, runo obojena maina sa pedalom za pokretanje. Odmah do nje, nalazila se visoka polica za knjige. Umesto knjigama, bila je pretrpana balama pamuka, svile i vunenim tkaninama a sve je to bilo lepo aranirano i sloeno po bojama i vrstama materijala. Ispod prozora nalazilo se est tapova na kojima su bile tikve a na njih je bilo navueno est razliitih perika. Meu njima je bila i ona plava koju je Dilaja Flores nosila a takoe i ona crna, kovrdava koju mi je Mariano Aureliano stavio na glavu ispred kafane u Tusonu. etvrta soba je bila malo dalje od ostalih, na drugoj strani hodnika. U poreenju sa prve dve delovala je prazno. Poslednji popodnevni zraci sunca prolazili su kroz drveni reetkasti zid, i pravili na podu izduene, etvorougaone are, kao tepih od svetla i senki. Nekoliko komada nametaja je bilo tako rasporeeno da je soba delovala vea nego to je u stvari bila. Niske police za knjige sa staklenim vratima su stajale uz zidove. Na kraju sobe, u nii, nalazio se uzan krevet. Bio je prekriven sivo belim, kariranim ebetom koje je visilo skoro do poda i ije su se are stapale sa igrom senki. Jedan nean sekreter od ruinog drveta, sa mesinganim ukrasima, nije smanjivao utisak praznine u sobi vec ga je, naprotiv, uveavao. Znala sam da je to Karmelina soba. Imala sam elju da pregledam naslove knjiga na policama ali sam bila suvie uznemirena za tako neto. Kao da me neko juri, istrah iz sobe' i odjurih hodnikom do onog unutranjeg dvorita koje sam ranije otkrila. Sedoh na jednu od tranih stolica. Drhtala sam i znojila se a ruke su mi bile ledene ali ne zbog oseaja krivice ne bih se mnogo potresla kada bi me neko zatekao kako njukam unaokolo ve zbog tog nepoznatog utiska, kao iz dmgog sveta kojim su ove divno nametene sobe zraile. Gotovo opipljiva tiina koja je tu vladala bila je nekako neprirodna ali ne zbog trenutnog odsustva ljudi ve zbog odsustva oseanja i emocija koje obino zrae iz prostora u kojima neko ivL 137
Florinda Doner
Svaki put kada su ovi ljudi sebe nazivali veticama i arobnjacima, ja sam se smejala u sebi. Oni nisu izgledali niti su se ponaali onako kako bih ja to oekivala od vetica kitnjasto, dramatino i zlokobno. Sada sam, pak, bila sigurna da se oni razlikuju od ostalih ljudskih bia. Plailo me je to to su drugaiji na nain koji ja nisam mogla da razumem, ak ni da zamislim. Tih, hrapav zvuk prekide moje zabrinuto razmiljanje. Pola sam u pravcu iz kog je dolazio taj sablasni zvuk, kroz hodnik koji je vodio od soba do dragog kraja kue. Hrapavi zvuk je dopirao iz jedne sobe iza kuhinje. Tiho sam se priunjala i prislonila uvo na vrata ali je zvuk, istog momenta, prestao. im sam se odmakla, ponovo se zauo. Zbunjena ovom pojavom, ponovo prislonih uvo na vrata i zvuk ponovo prestade. Nekoliko puta sam ponavljala ovu radnju i, kao da je ovaj neobini zvuk zavisio od mojih kretnji, svaki put se deavala ista stvar. Odluih da otkrijem ko se tu skriva ili, u gorem sluaju, ko pokuava da me uplai i uhvatih se za kvaku. Nekoliko minuta sam bezuspeno pokuavala da otvorim vrata, dok nisam shvatila da su bila zakljuana i da je klju bio u bravi, sa spoljnje strane na kojoj sam se nalazila.Tek kada sam najzad ula, palo mi je na pamet da je u toj sobi moda iz opravdanih razloga bio zatoen neko opasan. Teak polumrak je visio u vazduhu, oko navuenih, tekih zavesa, kao neto ivo to je mamilo senke iz cele kue u ovu ogromnu sobu. Tama postade jo dublja. Senke se zgusnue oko nekih stvari za koje sam pretpostavljala da su odbaeni delovi nametaja i oko drvenih i metalnih figura raznih veliina i neobinih oblika. Napetu tiinu je razbio onaj isti kriputavi zvuk koji me je i privukao. Senke su se unjale po sobi kao divlje make, vrebajui svoj plen. Ukoena od straha, gledala sam u zavesu; pulsirala je i disala poput udovita iz mojih komara. Iznenada, i pokreti i zvuci prestadoe. Tiina koja je nastala bila je jo jezivija. Okretoh se da odem, a pulsirajui, hrapavi zvuk se ponovo zau. Odluno preoh preko sredine sobe, prioh zavesi i razmaknuh je naglim pokretom ruke. Glasno sam se nasmejala kada sam otkrila da je na duplim vratima jedno staklo bilo polomljeno. Vetar je bio taj koji je naizmenino usisavao i izduvavao zavesu kroz taj otvor nepravilnog oblika, izmeu krhotina. Slabi zraci zalazeeg sunca su rasturili senke i otkrili mom pogledu ovalno ogledalo koje je visilo na zidu,
138
BlTIUSAflJAIUU
napola skriveno jednom od onih neobinih figura. Provukoh se pored te figure i ushieno se zagledah u venecijansko staklo ogledala. Meutim, ono je bilo toliko mutno i zamagljeno od starosti da je moj lik bio tako groteskno izoblien da sam istrala iz sobe. Izala sam iz kuce kroz zadnja vrata. iroka istina iza kue je bila naputena. Nebo je jo uvek bilo svetlo ali je okolno drvee ve poprimilo boju sumraka. Jato vrana prelete iznad mene. Njihova crna krila su sa svakim zamahom brisala sj'aj neba i mrak se ubrzo spusti na dvorite. Slomljena osecajem odbaenosti i oajem, sedoh na zemlju i zaplakah. to sam jae plakala to sam se bolje oseala, tako da sam zakukala na sav glas. Zvuk grabulje me tre iz jadikovanja i samosaaljenja. Podigoh pogled i ugledah osobu niskog rasta kako zgre suvo lie na gomilicu pored vatre na dragom kraju istine. "Esperanca!" uzviknuh, pojurivi prema njoj, da bih naglo zastala, primetivi da to nije ona ve neki ovek. "Izvinjavam se," promrmljah. "Uinilo mi se da je neko drugi." Ja ispmih raku i predstavih se. Pokuavala sam da ga ne gledam upadljivo ali nisam mogla da se suzdrim. Jo uvek sam sumnjala da je to moda Esperanca, preruena u mukarca. On se rakova, blago mi stisnuvi ruku i ree, "Ja sam uvar." Nije mi rekao svoje ime. Njegova raka je u mojoj delovala krhko kao krilo ptice. Bio je mrav i izgledao je prastaro. Lice mu je takoe bilo ptiijeg izgleda, sa kukastim nosem i malim, ivahnim oima. Kosa mu je bila kovrdava i nalik na perje. Bilo je jo neto, osim njegove male figure i pticolikog izgleda, to me je podsetilo na Esperancu: izborano bezizraajno lice i oi sjajne i bistre kao u deteta, takoe i zubi mali, etvrtasti i vrlo beli."Zna li gde je Florinda?" upitah. On zatrese glavom a ja dodadoh, "Zna li gde je bilo ko od njih?" On je dugo utao a zatim, kao da ga nita nisam ni pitala, ponovi da je on uvar i ree, "Ja se brinem o svemu." "Zaista?" upitah, gledajui ga sumnjiavo. Izgledao je suvie krhko i neno da bi se brinuo o bilo emu, ukljuujui i sebe." "Ja se brinem o svemu," ponovi on, smekajui se slatko, kao da eli time da odagna moju sumnjiavost. Zaustio je jo neto da kae ali se 139
Florinda Doner
predomislio i samo je neko vreme zamiljeno grickao usnu a zatim nastavio da uredno grabulja lie na gomilicu, brzim, vetim pokretima. "Gde su svi nestali?" upitah. Naslonivi bradu na ruku kojom je bio naslonjen na grabulju, on me je odsutno pogledao. Nasmei se praznim osmehom, zatim pogleda oko sebe kao da e se svakog trenutka neko materijalizovati iza nekog drveta. Uzdahnuh glasno i nestrpljivo i okrenuh se da odem. On se nakalja i ree starakim, promuklim glasom koji je podrhtavao, "Stari nagal je odveo Isidoro Baltazara u planinu." Nije pritom gledao u mene; pogled mu je bludeo negde u daljinu. "Vratie se za par dana." "Par dana!" rekohljutito. Jesilisiguranda si ihdobro uo?" Uhvatio me je oaj pri pomisli da su se moje najgore slutnje obistinile. Uspela sam samo da promrmljam, "Kako su mogli da me ostave ovde samu?" "Otili su sino." ree starac, privlaei grabuljom lie koje je vetar oduvao sa gomile. "To je nemogue," energino se suprotstavih. "Sino smo tek stigli ovde," rekohJgnoriui moj grub ton i uopte, moje prisustvo, starac zapali malu gomilu lia pred sobom. "Zar nije Isidoro Baltazar ostavio poruku za mene?" upitah, unuvi pored njega. "Nije li ostavio neku ceduljicu ili neto slino?" Osetih elju da viknem, ali iz nekog razloga se nisam usudila. Neka misterioznost u starevoj pojavi me je uznerniravala. Jo uvek me je proganjala pomisao da je on preruena Esperanca. "Da li je i Esperanca otila sa njima, u planinu?" upitah. Glas mije zadrhtao jer meje, odjednom, obuzela neodoljiva elja da se nasmejem. Ovaj ovek nije mogao nikako da me uveri da je mukarac, osim da skine pantalone i pokae mi svoje genitalije. "Esperanca je u kui," promrmlja on, panje usmerene na gomilicu goraeg lia. "Ona je u kui, sa ostalima." "Ne budi smean. Ona sigurno nije u kui." rekoh grabo. "Nikoga nema u kui. Provela sam celo popodne traei ih. Proverila sam svaku sobu." "Ona je u maloj kui," ree on jogunasto, gledajui me netremice kao to je gledao i vatm. Vragolasti odsjaj koji mu se pojavio u oku izazva u meni elju da ga utnem.
140
BITlUSATUANJU
"U kojoj maloj..." moj glas se izgubi kada sam se setila druge kue, one koju sam videla kada sam dolazila ovamo. Pri pomisli na to mesto osetila sam stvaran, jak, frziki bol. "Mogao si odmah da mi kae da je Esperanca u maloj kui," rekoh zlovoljno. Potajno se osvrnuh unaokolo ali nisam uspela da vidim kuu. Visoko drvee i dvorini zid skrivali su je od mog pogleda. Idem da vidim da li je Esperanca zaista tamo, kao to tvrdi." rekoh, ustajui. Starac se takoe podie i, okreui se prema najbliem drvetu, dohvati petrolejsku lampu i vreu od jute koje su bile okaene o granu. "Bojim se da ne mogu da te pustim da sama ide tamo," ree on. "Ne vidim zato," usprotivih se, uvreeno. "Moda ti to ne zna ali ja sam Florindin gost. Bila sam sino u maloj kui." Napravih krau pauzu a onda dodadoh, samouvereno, "Bila sam tamo, sigurna sam." On me je paljivo sluao ali mu je pogled bio sumnjiav. "Nije lako doi do tamo," upozori me on. Moram da pripremim stazu za tebe. Moram da..." Kao da se predomislio, on slegnu ramenima i ponovi da mora da pripremi stazu za mene. "ta tu ima da se priprema?" upitah iznervirano. "Hoe li maetom da probija put kroz bunje?" "Ja sam uvar. Ja pripremam stazu," ponovi on tvrdoglavo i sede na zemlju da upali petrolejku. Plamen je nesigurno zatreperio, a onda se ustalio. Starac je delovao bestelesno, bez bora, kao da je svetlo petrolejke izbrisalo sa njega tragove starosti. "im zavrim spaljivanje lia, odveu te tamo." "Ja u ti pomoi," ponudih se. Oigledno, ovek je bio senilan i trebala mu je razonoda. Ila sam za njim po dvoritu i pomagala mu da prikuplja lie na gomilice koje je odmah spaljivao. im bi se pepeo ohladio, on ga je kupio i stavljao u jutenu vreu koja je bila postavljena plastikom. Taj detalj plastina postava te vree mi je vratio jedno poluzaboravljeno seanje iz detinjstva. Dok je punio vreu gomilicama pepela ja mu ispriah kako sam u detinjstvu, dok sam ivela u jednom selu blizu Karakasa, esto bivala probuena zvukom grabuljanja. Tada bih se iskrala iz kreveta i iunjavala se, na prstima, kroz hodnik, pored soba mojih roditelja i brae, do gostinske sobe koja je gledala na trg. Pazei na kriputave arke, otvarala bih drvene alone i provlaila se izmeu reetaka od kovanog gvoa. Stari ovek koji se brinuo o istoi trga me je uvek pozdravljao 141
Fiorinda Doner
svojim bezubim osmehom i mi bismo zajedno skupljali grabuljama lie koje je opalo tokom noi, pravei male gomile. Sve druge otpatke smo stavljali u kante za ubre. Zatim smo spaljivali gomilice lia a pepeo smo, im se ohladi, sakupljali u jednu vreu od jute, postavljenu svilom. On je tvrdio da vodene vile koje ive u zaaranom potoku na oblinjoj planini pretvaraju taj pepeo u zlatnu prainu. "Da li i ti zna za neke vile koje pretvaraju pepeo u zlatnu prainu?" upitah, videvi koliko je uvar bio oduevljen mojom priom. On mi nije odgovorio ali se nasmejao tako veselo da je i mene zarazio. Dok sam se osvrnula, doli smo do poslednje gomilice pepela blizu oronule lune kapije u zidu. Njena uska, drvena vrata bila su irom otvorena. Odatle se, kroz bunje, skoro sakrivena u senkama, videla druga kua. Prozori su bili u mraku a sama kua je izgledala kao da se udaljava od mene. Pitala sam se da li je ta kua moda plod moje mate, mesto koga se seam iz nekog sna, te zatreptah i protrljah oi ne bi li se uverila da sam budna. Neto je tu bilo udno. Priseala sam se prole veeri, kada sam dolazila u tu kuu sa Isidoro Baltazarom. Mala kua se nalazila desno od velike. Kako sam onda, pitala sam se, sada mogla da je vidim iz dvorita koje se naiazi iza kue vetica?" U pokuaju da odredim pravac, zakoraih u tom pravcu ali nisam uspela da se orijentiem te naleteh na starca koji je uao pred gomile pepela, i padoh preko njega. Sa zauujuom snagom, on mi pomoe da ustanem. "Puna si pepela," ree on, briui mi lice rukavom svoje kaki koulje."Eno je!" uzviknuh. Otro osenena nasuprot nebu, silueta neuhvatljive kue se videla svega nekoliko metara od nas. "Eno je," ponovih, skakuui u mestu kao da sam tako mogla da je zadrim u mestu, sauvam u vremenu. To je prava kua vetica," dodadoh, umirivi se kako bi starac mogao da zavri brisanje pepela sa mog lica. "Velika kua je samo fasada." "Kua vetica," ree starac sporo, razvlaei rei. Nasmeja se, vidno oraspoloen. On pokupi preostali pepeo u vreu i dade mi znak da ga pratim kroz kapiju. Malo dalje od zida, sa druge strane kapije, rasla su dva narandina drveta. Sve povetarac je duvao kroz procvale kronje ali se cvetovi nisu pomerali, niti su otpadali. Spram tamnog lia, cvetovi su izgledali kao 142
BITIUSAHJANJU
da su napravljeni od mlenobelog kvarca. Kao dva straara, ova dva drveta su uvala prilaz uskom puteljku. On je bio beo i potpuno prav, kao da ga je neko nacrtao lenjirom. Starac mi predade petrolej'ku, zatim uze aku pepela iz svoje jutene vree. Presipao ga je iz ruke u ruku, kao da mu odmerava teinu, pre nego to ga je rasuo po stazi. "Ne pitaj nita i radi ono to ti kaem," ree. Glas mu vie nije bio promukao. Bio je nekako vazduast i zvuao je ubedljivo i energino. On se malo pognu i, hodajui unatrake, posipao je ostatak pepela po stazi, direktno iz vree. "Koraaj' samo po liniji pepela," upozori me on, "Ako skrene, nikada nee stii do kue." Nakaljah se da bih prikrila svoj nervozan smeh. Rairivi ruke, balansirala sam po uskoj liniji pepela, kao po zategnutom konopcu. Svaki put kada bismo zastali da se starac odmori, ja sam se okretala da pogledam kuu koju smo ostavili za nama; izgledalo je kao da se gubi u daljini. Kua ispred nas nije se inila nita bliom. Pokuavala sam da ubedim sebe da je to samo optika varka ali sam imala blag utisak da ja sama zaista nikada ne bih stigla ni do jedne kue sa mesta na kome sam se nalazila. Kao da je bio svestan mog oseaja nesigurnosti, starac me potapa po ruci, umirujui me, "Zato ja pripremam stazu." On baci pogled u svoju vreu i ree, "Uskoro emo stii tamo. Samo pazi da ne skiee sa linije pepela. Ako bude hodala po njoj, moi ce bezbedno da ide i da se vraa, kad god to bude htela." Razum mi je govorio da je ovaj ovek lud. Moje telo, meutim, znalo je da bih bila izgubljena bez njega i njegovog pepela. Toliko sam bila skoncentrisana na hodanje po tankoj liniji pepela da sam bila iznenaena kada smo najzad stigli do vrata. Starac uze lampu iz moje ruke, proisti grlo i kucnu lagano po izrezbarenim vratima. Nije ekao na odgovor ve je sam gurnuo vrata i zakoraio unutra. "Nemoj tako brzo," povikah, uplaena da u biti ostavljena. Pratila sam ga kroz uzano predvorje. On spusti petrolejsku lampu na jedan nizak stoi. Onda, bez rei i bez osvrtanja, otvori jedna vrata i nestade upomrini. Voena nekim maglovitim seanjem, ja dooh do slabo osvetljene sobe i naioh pravo na prostirku na podu. Nije bilo mesta sumnji. Tu sam bila prole noi i spavala na toj istoj prostirci. Ono u ta nisam bila 143
TJorinda Doner
tako sigurna je bio nain na koji sam ja u tu sobu uopte dospela. Seala sam se da me je Mariano Aureliano odneo na leima kroz estar. Takoe sam se setila da sam se probudila u toj' sobi pre nego to me je stari nagal odneo a Klara je sedela kraj mene na prostirci.Bila sam uverena da e mi vrlo brzo sve postati jasno te sedoh na prostirku. Plamiak petrolejske lampe je zatreperio a zatim se ugasio. Osetila sam, pre nego videla, stvari i lj'ude kako se kreu oko mene. ula sam mrmljanje glasova i nejasne zvuke to su dolazili iz okova. Kroz sve te zvukove ja razabrah poznato ukanje haljina i tihi kikot. "Esperanca?" proaputah, "Boe! Toliko sam srena to te vidim!" Iako sam oekivala da ba nju vidim, iznenadila sam se kada je sela pored mene na prostirku. Stidljivo je dodirnuh po ruci. "Da, to sam ja." uveri me ona. Tek poto sam joj ula glas, bila sam potpuno uverena da je to zaista Esperanca a ne uvar koji je zamenio svoj'u kaki koulju ukavom podsuknjom i belom haljinom. Kada sam osetila dodir nj'ene ruke na licu, sve misli o uvam nestadoe. "Kako sam dospeia ovde?" upitah. "uvar te je doveo," nasmej'a se ona. "Zar se ne sea?" Ona se okrete prema niskom stoiu i upali lampu. "Ja govorim o proloj noi," obj'asnih j'a."Znam da sam bila ovde. Probudila sam se na ovoj prostirci. Klara j'e bila pored mene. Zatim je i Florinda bila tu i druge ene..." glas mizadrhta kada se setih kako sam se, posle toga, probudila u dnevnoj sobi one druge kue, zatim ponovo na krevetu. Zatresoh glavom, kao da e mi to razbistriti seanj'a i dovesti ih u nekakav red. Bespomono sam gledala u Esperancu, nadajui se da e mi ona pomoi da popunim praznine. Ispriah joj o tekoama koje imam u pokuajima da se prisetim redosleda dogadaj'a iz prole noi. "Ne bi trebalo da ima ikakvih problema," ree ona. "Ubaci se u kolosek snova; tisada sanja budna.""Hoedakaedajasada,uovom trenutku, sanjam?" upitah, podrugljivo. Primakoh joj se i upitah, "Da li i ti sada spava?" "Ne, mi ne spavamo," ree ona, paljivo izgovarajui svaku re. "Ti i ja sanjamo budne." Ona bespomono rairi mke. "Rekla sam ti ta da radi j'o prole godine. Sea se?" 144
BITIUSAMJAMJU
Spasonosna misao mi pade na pamet, prisetih se kao da mi j'e neko apnuo na uvo: Kada si u nedoumici mora da razdvoji dva koloseka, jedan za obine dogaaje a jedan za snove jer oni odgovaraju razliim stanjima svesti. Osetih olakanje jer sam znala da prvo treba proveriti kolosek za snove; ako se trenutna situacija ne uklapa u taj kolosek, to znaida nesanjam. Kada sam pokuala da testiram kolosek snova, moje olakanje je nestalo. Nisam imala ni blagu predstavu o tome kako se to radi, niti ta je uopte kolosek za snove. to je jo gore, nisam mogla da se setim ni ko mi je o tome priao. "Ja sam ti to ispriala," ree Esperanca. "Mnogo si napredovala u obiasti snova. Malo je falilo da se seti ta sam ti rekla proie godine, dan posle piknika. Tada sam ti ispriala da, kada nisi sigurna da li sanj'a ili si budna, treba da proveri kolosek kojim se kreu snovi a to znai, svest koju imamo u snovima i to tako to e opipati stvar sa kojom si u kontaktu. Ako sanja, oseaj ti se vraa kao eho. Ako se ne vrati, znai da ne sanja." Smekajui se, ona me utinu za butinu i ree, "Probaj sa ovom prostirkom na kojoj lei. Opipaj je svojim butinama; ako ti se oseaj vrati, onda zna da sanja." Nije se nikakav oseaj vratio u moje utrnule butine. U stvari, toliko sam bila utrnula da uopte nisam oseala prostirku. Bilo mi je kao da leim na tvrdim podnim ploicama. Imala sam jaku elju da joj kaem kako mislim da bi trebalo da bude upravo obrnuto ako se oseaj vrati, onda sam budna ali sam se na vreme suzdrala. Znala sam, bez svake sumnj'e da ono to ona podrazumeva pod "oseajem koji ti se vraa" nema nikakve veze sa mojim uvreenim shvatanjima poj'ma oseaja. Razlika izmeu budnog stanja i stanja u kome se sanja budan, mi je j'o uvek bila nejasna ali sam bila sigurna da je objanjenje daleko od obinog, svakodnevnog shvatanja stanja svesti.Ba tada, dok sam o tome razmiljala, rei izaoe iz mojih usta, bez moje kontrole. "Ja znam da sada sanjam budna i to je to." Osetila sam da sam blizu novog, dubljeg nivoa razumevanj'a ali mi fali jo malo. "elela bih da znam kada sam zaspala?" upitah. "Rekla sam ti ve, ti ne spava. Ti sanja budna." Nasmejah se i protiv svoje volje, tiho i nervozno. Ona se nije uznemiravala zbog toga. "Kada je nastupio prelaz?" upitah. 145
Florinda Doner
"Kad te je uvar teiao da hoda po liniji pepela i morala si da se jako koncentrie da ne sie sa staze." "Mora da me je hipnotisao!" rekoh, neprijatnim glasom. Poeh da brbljam bez veze, upetljavajui se u svoje rei, bez mnogo smisla. Na kraj'u sam se rasplakala, optuuj'ui sve njih zajedno. Esperanca me je gledala utke, podignutih obrva i oiju iroko otvorenih od iznenaenja. "Tvoj'a konfuzija," nastavi ona, "proistie iz tvoj'e sposobnosti da se prebacuj'e iz jednog stanja svesti u drugo, sa velikom lakoom. Da si morala da se trudi, kao svi dragi, da postigne lakou prelaska, znala bi da sanjanje u budnom stanju nije puka hipnoza." Ona napravi krau pauzu, zatim zavri, blagim glasom, "Sanjanje u budnom stanju je najkomplikovanije, najsofisticiranij'e stanj'e koju ovek moe da dostigne." Ona proeta pogledom po sobi, kao da oekuje da neko, skriven u senci, izae i ponudi jo jasnije objanjenje. Onda se okrete i upita me, "Jesilifinojela?" Njena iznenadna promena teme me je toliko iznenadila da sam poela da zamuckujem. Kada sam se povratila, rekoh joj da sam pojela sve slatke tamale. "Bila sam toliko gladna da me je mrzelo da ih podgrevam; bile su divne." Igraj'ui se odsutno sa svoj'im alom, Esperanca me zamoli da joj ispriam sve to sam radila otkako sam se probudila u Florindinoj sobi. Kao da sam primila serum istine, izbrbljah i vie nego to sam htela da kaem. Ali Esperanci izgleda nije smetalo to to sam ja njukala svuda unaokolo po enskim sobama. Nije se uzbudila zbog toga to sam ja htela da saznam koja je ija soba. Ono to ju je, meutim, beskrajno interesovalo, bio je moj' susret sa uvarem. Sa izrazom velikog oduevljenja, ona je sluala moj'u priu o tome kako sam zamenila tog oveka sa njom. Kada sam joj pomenula da sam u jednom trenutku razmiljala o tome da ga zamolim da se skine i pokae mi svoje genitalije, ona se prostrla po podu, vritei od smeha. Ona mi prie blie i sugestivno mi proaputa na uvo, "Reiu tvoju dilemu." ree sa vragolastim sjajem u oima, "Ja u ti pokazati svoje." "Nema potrebe, Esperanca," pokuahdajeodvratim. "Nesumnjam da si ti ensko.""Nikada ne moe biti sasvim sigurna," odbaci ona neobavezno moje rei. Ignoriui moj oseaj neprijatnosti ne zbog 146
BITIUSANJATUU
toga to bih je videla golu, ve zato to bih bila prinuena da gledam njeno staro, izborano telo ona lee na prostirku i elegantnim pokretom zadie svoju suki.Ju. Radoznalost pobedi u meni oseaj stida. Otvorenih usta od zaprepatenja, gledala sam je. Nije nosila gaice. Nije imala stidnih dlaka. Njeno telo je bilo neverovatno mlado, jako i vrsto, sa miiima kojisu se diskretno ocrtavali. Bila je sva jedne boje, ravnomerne, bakarnoraiaste. Nije bilo celulita na njenoj koi ni!i su se videli kapilari; nita nije naruavalo savrenu mekou njenog stomaka i nogu.Praih ruku daje dodirnem, da bih se uverila da je njena satenska, mladalaka koa bila stvarna. Ona rairi prstima usmine vagine. Ja okrenuh glavu, ne toiiko zbog stida koliko zbog mojih uzburkanih oseanja. Golotinja mi nije predstavljala problem. Bila sam prilino slobodno vaspitavana. U kui niko nije posebno pazio da ne bude vien go. Kada sam bila u Engleskoj, u koli, bila sam pozvana da provedem letnji raspust u vedskoj kod jednog prijatelja, u kui pored mora. Cela ta porodica je pripadaia nudistikoj koloniji i uivali su u sunanju svakim delom svojih golih tela. Bilo je neto sasvim dragaije kada sam videla Esperancinu goiotinju predamnom. Bila sam uzbuena na vrlo udan nain. Nikada se zapravo nisam interesovala za enske polne organe. Naravno, ispitivala sam sebe, detaijno, pred ogledalom i iz svih moguih uglova. Takoe, imala sam prilike da vidim porno filmove koji ne samo da mi se nisu svideli, nego sam ih smatrala uvredljivim. Ali sada, kada sam tako intimno doivela Esperancu, bilo je to za mene okantno iskustvo. Ja sam svoje seksiialne instinkte uvek uzimala zdravo za gotovo. Mislila sam da enu moe da uzbudi jedino mukarac. Stoga me je potpuno iznenadilo kada me je preplavila ogromna elja da je zaskoim ijedino to me je zaustavijalo je bila injenica da nemam penis. Kada je Esperanca iznenada ustala i skinula bluzu ja glasno uzdahnuh a onda oborih pogled na zemlju, sve dok grozniavi trnci uzbuenja nisu prestali da me golicaju po licu i vratu. "Pogledaj me!" zahtevala je nestrpljivo Esperanca. Oi su joj se sijale a obrazi crveneli. Bila je potpuno gola. Njeno telo je bilo mravo ali je izgledalo mnogo snanije i vee nego kada je bila obuena. Grudi su joj bile pune i uspravne. "Dodirni ih!" naredi ona, blagim, izazovnim glasom.
147
Florinda Doner
Njene rei odjeknue po sobi kao zvuk bez izvora, bez oblika, zatim se pretvorie u hipnotiui ritam koji je prerastao u udaranje, pulsiranje zvuka koje se vie osealo nego ulo i malo po malo ubrzavalo da bi, na kraju, dostiglo brz, ravnomeran i vrst ritam, istovetan sa rilmom moga srca. Onda se sve pretopi u glasan Esperancin smeh. "Da se nije moda uvar tu negde sakrio?" upitah kada sam ponovo bila sposobna da govorim. Iznenadila sam samu sebe svojom smelou. "Nadam se da nije!" uzviknu ona glasom punim oaja, i ja se nasmejah. "Gde je on?" upitah. Oi joj se rairie iona napravi izraz kao da e da se nasmeje. Zatim ipak izbrisa osmeh sa Uca i ree mi ozbiljnim glasom da je uvar negde na imanju i da se on brine o kuama ali da nema obiaj da ide unaokolo i pijunira. "Da li je on zaista uvar?" upitah, pokuavajui da zvuim skeptino. Ne elim da ga omalovaim ali on stvarno ne izgleda kao da je sposoban da se o bilo emu brine." Esperanca se zakikota i ree da je njegov krhki izgled varljiv. "On je vrlo sposoban," uveravala me je. "Mora da bude obazriva sa njim; on voli mlade devojke a posebno plavue." Ona mi se primaknu i, kao da se plaila da nas neko prislukuje, proapta, "Da li tej"e startovao?" "Boe sauvaj!" odbranih ga. "Bio je vrlo pristojan i predusretljiv. Samo, on..." moj glas se pretvori u apat i panja mi odluta, prema nametaj'u u sobi koji nisam mogla jasno da vidim jer je lampa bacala vie senke nego svetla na okolinu. Kada sam konano uspela da ponovo usmerim panj'u na Esperancu, nisam vie bila zainteresovana za razgovor o uvaru. Sve o emu sam mogla da mislim i to me je uporno muilo, bilo je pitanje zato je Isidoro Baltazar otiao u planine a da mi se nije javio niti mi ostavio poraku. "Zato me je tako ostavio?" upitah Esperancu. "Morao je nekome da kae kada e se vratiti." Videvi njen sveznajui osmeh, rekoh ratoborno, "Sigurna sam da ti zna ta se deava. "Ne znam," ree ona bez ikakvog razumevanja za moju muku. Ja se u takve stvari ne petljam. A ne bi trebalo ni ti. Isidoro Baltazar je otiao i to je sve. Vratie se za par dana, par nedelja. Ko zna? To sve zavisi od toga ta e se desiti u planinama." 148
BITIUSAHJANJU
"Sve zavisi?" pobesneh. Bila mi je odvratna njena bezoseajnost i nezainteresovanost. "A ta je sa mnom? Ne mogu da ostanem ovde nedeijama." "Zato da ne?" upita ona naivno. Pogledala sam je kao da je umno poremeena, onda istrtljah kako nemam ta da obuem, nemam ovde ta da radim. Moj spisak primedbi nije imao kraja. Nabrajala sam dok se nisam umorila. "Jednostavno, moram da idem kui, da budem u svom normalnom miljeu," zavrih. Osetih da u da zaplaem i pokuah to da spreim. "Normalnom?" Esperanca izgovori ovu re sporo, kao da joj ispituje ukus. "Moe da ode kad god hoe. Niko te ne zadrava. Vrlo lako moe da se organizuje da se prebaci do granice a tamo moe da uhvati autobus do Los Anelesa." KJimnuh porvrdno, ne usuujui se da progovorim. Nisam ni to elela. Nisam znala ta elim ali mi je pomisao na odlazak bila nepodnoljiva. Nekako sam znala da, ako bih otila, nikada vie ne bih nala ove ljude, niti Isidoro Baltazara u Los Anelesu. Poeh nekontrolisano da jecam. Nisam mogla to da pretoim u rei ali praznina ivota, budunosti bez njih, bila mi je nepodnoljiva. Nisam primetila kada je Esperanca napustila sobu, niti kada se vratila. Ne bih je ni tada primetila da mi nos nije bio zagolican intenzivnim, divnim mirisom vrae okolade. "Bolje e se oseati kada bude jela," uveravala me je ona, stavljajui mi posluavnik na krilo. Blago iprijateljski se smekajui, ona sede pored mene i ree kako nita ne moe da otera tugu bolje od vrue okolade. Potpuno sam se slagala sa njom. Nekoliko puta stidljivo srknuh i pojedoh nekoliko rolovanih tortilja sa puterom. Rekohjoj da, iako ne poznajem dobro nju ni njene prijatelje, ne bih mogla da zamislim da ih nikada vie na vidim. Priznadoh da sam sa njom i njenom grupom doivela oputenost i slobodu kakvu nikada ranije nisam susrela. Bilo je to udno oseanje objasnih, delom fiziko, delom psihiko i potpuno imuno na anaiize. Mogla bih da ga opiem samo kao vrlo prijatan oseaj i sigurnost da sam najzad nala mesto kome pripadam. Esperanca je tano znala ta sam pokuavala da izrazim. Objasnila mi je da je svet arobnjaka vrlo privlaan i da u ja, poto sam jednom doivela da budem deo tog sveta, uvek imati elju da se u njega vratim. Nije vano koliko neko vremena provede u tom svetu ve koliko su 149
Florinda Doner
intenzivni njegovi doivljaji. "A tvoji doivljaji su bili vrlo intenzivni." ree. "Jesu li?" upitah. Esperanca iznenadeno izvi obive, zatim protrlja bradu rukom kao da razmilja o problemu koji je nereiv. Nakon due pauze ona ree, "Bice ti lake kada shvati da nema vraanja tvom starom ivotu." Njen glas je, iako tih, imao neobinu snagu. Pogledi nam se susretoe i ja sam u tom trenutku shvatila znaenje njenih rei. "Nita mi vie nee biti isto, nikada," rekoh tiho. Esperanca klimnu glavom. "Vratie se u svet, ali ne u svoj svet, u svoj stari nain ivota," ree, ustajui sa prostirke naglim, odlunim pokretom koje imaju ljudi mali rastom. Zakorai prema vratima ali se naglo zaustavi. "Strano je uzbudljivo raditi neto a ne znati zato." ree ona, okrenuvi se ka meni. A jo je uzbudljivije raditi neto a ne znati kakav e biti konani rezultat. Ja nisam tako mislila. "Ja elim da znam ta radim," objasnih. "Moram da znam u ta se uputam." Ona uzdahnu, mahnuvi mkom odbacujui moje rei. "Sloboda je zastraujua stvar." ree ona i dodade, pre nego to sam stigla da upadnem, "Sloboda zahteva spontanost. Nema pojma ta znai pustiti sebe, delati spontano..." "Ja sve radim spontano," prekidoh je, "Zato misli da sam ovde? Zar misli da sam se ja premiljala o tome da li da doem ili ne?" Ona se vrati do prostirke i postoja tu neko vreme, gledajui me odozgo, "Naravno da se nisi premiljala. Samo, tvoj akt spontanosti je izazvan manjkom razmiljanja a ne putanjem sebe." Ona udari nogom o zemlju da bi me spreila da je ponovo prekinem, Travi akt spontanosti je kada se potpuno prepusti, ali tek posle ozbiljnog razmiljanja," nastavi ona." To treba da bude in za koji su razmotrene sve opcije, svako za i protiv a zatim, u pravo vreme, odbaene, jer ti nita ne treba da oekuje i ni za im ne treba da ali. Takvim nainom delanja arobnjaci prizivaju slobodu." "Ja nisam arobnjak," rekoh sebiu bradu, vukuijeza porab haljine da je spreim da ode. Ona je ,meutim, bila vrsta u svojoj odluci da je na razgovor zavren. Pola sam za njom preko istine, do staze koja je vodila do dmge kue. Kao i uvar ranije, ona me je upozorila da strogo pazim na svoje korake. "Ako skrene sa linije pepela," ree ona, "pae u ambis." 150
BITlUSAMJATUU
"Ambis?" ponovih nesigurno, zgledajui se unaokolo po tamnoj masi bunja koja se nalazila sa obe strane staze.Lagani vetri poe da duva. Zaue se uzdasi i glasovi iz senki u grmlju. Instiktivno se uhvatih za Esperancinu suknju. "Da li ih uje?" upita ona osvrnuvi se. "Koga bi trebalo da ujem?" upitah promuklim glasom. Esperanca mi pride blie i proapta, kao da se boji da je neko ne uje, "Sureme iz dmgog vremena; oni koriste vetar da lutaju kroz pustinju, veno budni." "Misli duhovi?" "Duhovi ne postoje," ree ona samouvereno i krenu dalje. Jako sam pazila da ne skrenem sa linije pepela, i nisam putala njenu suknju sve dok se nismo naglo zaustavili usred trema u velikoj kui. Ona je za trenutak oklevala, kao da se premilja u koji deo kue da me odvede. Ili smo raznim hodnicima i mnogo puta skretali levo i desno, dok nismo najzad dolido jednevelikeprostorije koja je izmakla mojoj inspekciji pri razgledanju kuce. Svi zidovi su bili zaklonjeni policama punim knjiga, sve do plafona. Na jednom kraju sobe stajao je dugaak, stabilan drveni sto a na dmgom je visila mrea za spavanje, runo raena, oiviena karnerima."Kakva velianstvena soba!" oduevljeno rekoh, "ija je?" "Tvoja," velikoduno ponudi Esperanca. Ona pride drvenom plakam kraj vrata i otvori ga, "Noi su ovde hladne," ree, dodajui mi tri debela vunena ebeta. "Mogu ovde da spavam?" upitah uzbueno. Celo telo mi je prosto drhtalo od zadovoljstva dok sam stavljala ebad na lealjku i udobno se smetala u nju. U detinjstvu sam esto spavala u takvoj lealjci. Zadovoljno uzdiui, Ijuljukala sam se na njoj neko vreme, zatim uvukoh noge i ispruih se, udobno se namestivi. "Umeti spavati u mrei je kao i voziti bicikl; kada se jednom naui, nikada se ne zaboravlja," rekoh Esperanci. Ali nije bilo nikoga da me uje. Ona je otila, neprimetno. 151
XI
gasOa sam svetlo i mirno leala u svojoj lealjci, uspavljivana zvucima kue, udnovatim, kriputavimzvucima ikapljanjem vode iz jednog zemljanog filtera za preiavanje kinice ispred vrata. Iznenada zauh zvuk koraka u hodniku. Naglo se uspravih. "Ko bi to mogao da bude u ovo doba?" pomislih. Tiho, na prstima, dooh do vrata i pritisnuh uvo na njih. Bili su to teki koraci koji su odjekivali kroz hodnik. Srce mi je kucalo sve bre i glasnije kako su se pribliavali. Zastali su ispred mojih vrata. Kucanje je bilo glasno i prepala sam se, iako sam ga oekivala. Trgla sam se i oborila stolicu. "Jesi li imala komare?" upita Florinda, ulazei u sobu. Ostavila je poluotvorena vrata i svetlost iz hodnika je prodirala u sobu. "Mislila sam da bi te obradovalo da uje zvuk mojih koraka," ree ona aljivo i uputi mi vragolast osmeh. "Nisam htela da se unjam oko tvoje sobe, da te ne bih uplaila." Ona podie stolicu i prebaci jedne kaki pantalone i istu takvu koulju preko naslona. "Uz pozdrav, od uvara. Kae da moe da ih zadri." "Da ih zadrim?" upitah, gledajui ih sumnjiavo. Izgledale su isto i ispeglano. "ta fali mojim farmerkama?" Bie ti udobnije u ovim panrtalonama za vreme duge vonje do Los Andelesa," ree Florinda. "Ali ja neu da idem!" viknuh, ogoreno. "Ostajem ovde dok ne doe Isidoro Baltazar."Florinda se nasmeja a onda, videvi da u da zaplaem, ree, "Isidoro Baltazar se vratio, ali ako hoe jo da ostane dobrodola si." 152
BITIUSANJATUU
"O, ne, ne elim," izrekoh se. Sva napetost koju sam oseala ovih poslednjih par dana, nestala je kao rukom odnesena. Takode i sva pitanja koja sam elela da postavim Florindi. Sve o emu sam sada mogla da mislim je bilo to da se Isidoro Baltazar vratio. "Mogu li sada da ga vidim?" upitah. "Bojim se da ne moe," Florinda me zaustavi da ne izaem. Nekoliko trenutaka sam stajala bez rei, zbunjena. Gledala samje upitno i ona mi ponovi da ne mogu veeras da vidim novog nagala. "Zato da ne?" upitah, besno. "Sigurna sam da bi on hteo da me vidi." "Naravno da bi," sloi se ona. "Ali sada vrsto spava i ne moe da ga budi." To je bilo reeno sa takvom vrstinom da sam mogla samo da je gledam, bez rei. Florinda je dugo gledala u pod a onda podie pogled ka meni. Na licu je imala tuan izraz. Na trenutak sam pomislila da e se predomisliti i ipak me odvesti da vidim Isidoro Baltazara. Umesto toga ona ponovi, strogim glasom, "ao mi je ali ne moe veeras da ga vidi." urno, kao da se bojala da e se predomosliti, ona me zagrli i poljubi a zatim napusti sobu. Ugasila je svetlo u hodniku i okrenula se ka meni, govorei iz senke, "Idi sad na spavanje." Leala sam budna satima, prevrui se u lealjci. Pred zoru se najzad digoh i obukoh odeu koju mi je Florinda donela. Dobro mi je stajala, osim pantalona koje sam morala da pritegnem paretom ice jer nisam imala kai kod sebe.Sa cipelama u rukama, iskrala sam se hodnikom, pored uvareve sobe, do zadnjeg izlaza. Paljivo, da ne bi zakripala, odkrinula sam vrata. Napolju je jo uvek bilo mrano ali se videlo bledo plavetnilo koje je poinjalo da se iri od istoka. Dotrala sam do lune kapije u zidu, zastavi na trenutak kod ona dva drveta ispred nje, to uvaju stazu. Vazduh je bio teak od mirisa narandinog cveta. Sve moje bojaznikoje sam imala u vezi sa prolaskomkroz estar, nestale su kada sam otkiila da je staza svee posuta pepelom. Bez oklevanja sam odjurila do drage kue. Vrata su bila otkrinuta ali nisam htela odmah da uem. unula sam ispod prozora i ekala da ujem nekakav zvuk. Nisam morala dugo 153
Florinda Doner
da ekam da bih ula glasno hrkanje. Jo neko vreme sam oslukivala a onda uoh u kuu. Voena jasnim zvukom hrkanja, uoh pravo u sobu u zadnjem delu kue. U mraku nisam mogla da prepoznam spavaa na slamnatoj prostirci a ipak sam bila sigurna da je to bio Isidoro Baltazar. Nisam elela da ga uplaim naglim budenjem te sam otila u susednu sobu i sela na kau. Bila sam toliko uzbuena da nisam mogla mirno da sedim. Bila sam van sebe od oduevljenja, oekujui da se on, svakog trenutka, probudi. Dva puta sam na prstima odlazila natrag u njegovu sobu da ga gledam. On se okrenuo u snu i nije vie hrkao. ekajui, zadremala sam na kauu. Osetila sam kroz nemiran san da neko stojipored mene. Ja se polupridigoh da promrmljam, "ekam na Isidoro Baltazara da se probudi," ali nisam uspela da proizvedem nikakav zvuk. Napravih svestan napor da se uspravim. Zaklatih se mamurno, pokuavajui da razbistrim pogled i prepoznam osobu koja je stajala pored kaua. Bio je to Mariano Aureliano. "Da li Isidoro Baltazar jo uvek spava?" upitah ga. Stari nagalje dugo stajao i bez rei me posmatrao. Pitajui se da li sanjam, hrabro ispruih mku da ga dodirnem ali je naglo trgnuh. Bilo je kao da sam dodirnula vatm. On izvi obrve, kao da je bio iznenaen mojim reagovanjem. "Nee moidavidi Isidoro Baltazara prejutra." Govorio jesporo, kao da mu je to predstavljalo ogroman napor. Pre nego to stigoh da kaem da je skoro ve jutro i da u saekati Isidoro Baltazara na kauu, osetih Mariano Aurelianovu vrelu ruku na svojim leima kako me gura napolje, preko praga. "Vrati se u svoju lealjku." Naglo se podie vetar. Okretoh se da protestvujem ali Mariano Aureliano vie nije bio tu. Zvuk vetra mi je odzvanjao u glavi kao neki gong, ogroman i dubok. Zvuk zatim postade sve tii i tii, dok nije preao u vibriranje koje se jedva osealo. Ja otvorih usta da produim poslednje slabe odjeke. Bilo je kasno prepodne kada sam se probudila u lealjci, obuena. Odmah sam ustala i bez razmiljanja otila preko puta, do male kue. 154
BITlUSATUATUU
Vrata su bila zakljuana. Dugo sam kucala i dozivala ali nije bilo odgovora. Probala sam na silu da otvorim neki prozor ali svi su bili zakljuani. Bila sam oajna, na ivici plaa. Otrala sam nizbrdo, do male istine pored puta, jedinog mesta gde su kola mogla biti parkirana. Isidoro Baltazarov kombi nije bio tamo. Ila sam neko vreme putem, traei svee tragove guma. Nij'e ih bilo. Vratila sam se, zbunjena, u veliku kuu. Ula sam u unutranj'e dvorite i, znajui da je bespredmetno traiti ene po sobama, viknula iz sveg glasa, dozivajui Florindu. Sve to sam ula u odgovor, bio je odjek mog glasa. Ma koliko da sam se tradila da analiziram ono to mi je Florinda rekla, nisam u tome mogla da naem zadovoljavajui odgovor. Jedino u ta sam bila sigurna je bio Florindin dolazak u moju sobu, usred noi, kada mi je donela odeu u kojoj sam bila. Njena poseta i njena izj'ava da se Isidoro Baltazar vratio su, verovatno, izazvale vrlo uverljiv san. Da bih prestala da razbijam glavu oko pitanja zato sam sama u kui ak ni uvara nije bilo nigde poela sam da istim pod. ienje me je oduvek smirivalo. Oistila sam sve sobe i zavravala kuhinju kada sam zaula prepoznatljivi zvuk Folksvagenovog motora. Strah dole brzinom munje i bacih se na Isidoro Baltazara koji je tek izlazio iz kombija, skoro ga oborivi na zemlju. "Jo uvek ne mogu da poverujem," smejao se, zagrlivi me vrsto. "da si ti ona o kojoj mi je nagal toliko mnogo priao. Zna li da sam se skoro onesvestio kada su te svi oni pozdravili?" Nije ekao na moj odgovor ve me je ponovo zagrlio i digao uvis, smejui se. Tada, kao da je bio osloboen nekakve stege, poe da pria bez prestanka. Ispriao mi je da je znao za mene ve oko godinu dana. Nagal mu je priao da mu je poverio jednu blesavu devojku. Nagal mu je tu devojku opisao kao "dvanaest sati, podne istog dana koji nije ni vetrovit niti bez vetra, ni hladan ni topao, ve varira izmeu svih tih opcija, izluujui sve prisutne." Isidoro Baltazar priznade da je, budui takav naduveni magarac kakav ve jeste, bio sasvim siguran da nagal misli na njegovu devojku. "Ko je tvoja devojka?" presekoh ga. On ustro odmahnu rukom, oigledno nezadovoljan mojim pitanjem. "Ovo nije pria o injenicama," odbrasi on. "Ovo je pria o idejama, da bi mogla da vidi kakav sam idiot ispao." Njegova zlovolja brzo 155
Florinda Doner
ieze, ustupivi mesto irokom osmehu. "Ja sam zaista bio uveren da mogu sam da olkrijem ko je ta devojka." On napravi krau pauzu, zatim dodade, "ak sam i jednu udatu enu sa decom ukljuio u svoju potragu." On duboko uzdahnu i ree, "Poruka moje prie je da, u svetu arobnjaka, mi moramo da iskljuimo svoj ego inae smo u magnovenju jer nema naina za nas, obine ljude, da u tom svetu bilo ta predvidimo." Videvi da sam poela da jecam, on se malo odmaknu i pogleda me zabrinuto, "ta je bilo, nibelunga?" "Ma, nita naroito," nasmejah se kroz pla, otirai suze. "Ja nemam taj apstraktni mentalitet da bih mogla da brinem o svetu apstraktnih pria," rekoh cinino i energino, koliko sam mogla. "Ja sam zabrinuta za sada i ovde. Nema pojma kroz ta sam prola u ovoj kui." "Naravno da imam pojma." ree on glasno. Ja sam godinama prolazio kroz to. On me pogleda ispitivaki i upita, "A sada, ti meni reci zato mi nisi rekla da si ve ranije bila sa njima?" "Htela sam ali nisam mislila da je to vano," zbunjeno promrmljah. Onda, rei same izaoe iz mene a moj glas dobi vrstinu i stabilnost, "Ispada da je jedina vana stvar koju sam ikada uradila to to sam njih srela." Da bih sakrila svoje iznenaenje, odmah poeh da se alim kako sam bila ostavljena sama u kui, bez igde ikoga. "Nisam imao priliku da ti se javim i kaem da idem u planine sa nagalom," proapta on, sa neusiljenim osmehom na usnama. "Nema veze, to sam ve zaboravila. Priam ti o onome to se danas dogodilo. Kada sam se probudila, oekivala sam da e biti ovde. Bila sam sigurna da si proveo no u maloj kui, spavajui na slamnatoj prostirci. Uspaniila sam se kada sam videla da te nema." Videvi njegov iznenaen izraz, ja mu ipriah o Florindinoj nonoj poseti, o snu koji je bio posledica toga, o tome kako sam se nala sama u kui posle buenja. Moja pria je bila nepovezana. Misli i rei su mi bile zbrkane. I pored toga, nisam mogla da prestanemda govorim. "Ima mnogo stvari koje ne mogu da prihvatim," rekoh, konano zavravajui svoj monolog. "a ne mogu ni da ih opovrgnem." Isidoro Baltazar ne ree ni re. Gledao me je kao da oekuje da nastavim, obrva izvijenih u ispitivaki, podrugljiv luk. Lice mu je bilo mravo i iznureno, boje dima. Njegova koa je odisala neobinom 156
BITIUSANJATUU
sveinom i blagim mirisom zemlje, kao da je sve ovo vreme proveo pod zemljom, u peini. Sva moja zbunjenost nestade kada sam se zagledala u njegovo opasno levo oko, sa svojim stranim i nemilosrdnim pogledom. U tom trenutku mi vie nije bilo vano ta je autentina istina a ta iluzija, san u snu. Glasno sam se nasmejala, oseajui se lako, poput vetra. Osetila sam kako mi ogroman teret spada sa lea dok sam zurila u njegovo arobnjako oko. Prepoznala sam ga. Florinda, Mariano Aureliano, Eperanca i uvar, svi su oni imali takvo oko. Predodredeno za sva vremena da bude bez oseanja i bez emocija, to oko je ogledalo praznine. Tada, kao da mi je dovoljno bilo otkriveno, jedan unutranji kapak, kao kod gutera, spusti se preko zenice. Pre nego to sam stigla da prokomentariem njegovo arobnjako oko, Isidoro Baltazar na tren zatvori oba oka. Kada ih je otvorio, oba oka su bila ista, tamna i sjajna, puna smeha. arobnjakovo oko ostade samo iluzija. On me zagrli i poe sa mnom uzbrdo, prema kui. "Uzmi svoje stvari," ree, pre nego to smo doli do vrata. "ekau te u kolima." Uinilo mi se udnim to to on nije hteo da ue sa mnom unutra ali, u tom momentu mi nije palo na pamet da ga pitam zato. Tek kada sam spakovala svoje stvari, pomislih da se on moda plai ovih ena. Ta pomisao me zasmeja jer sam iznenada znala, sa zapanjujue velikom sigurnou, da su ene jedina stvar koje se Isidoro Baltazar ne plai. Jo uvek sam se smejala kada sam stigla do kombija. Zinula sam da objasnim Isidoro Baltazaru uzrok mog smeha, kada me preplavi udna, snana emocija. Oseanje tako jako da nisam mogla da govorim. To to sam osetila nije bila seksualna strast. Nije bila ni platonska ljubav. Nije to bilo ni osecanje kakvo sam gajila prema svojim roditeljima, brai ili prijateljima. Jednostavno, oseala sam prema njemu ljubav koja je bila rastereena od svih oekivanja, sumnji i strahova. Kao da sam to glasno izgovorila, Isidoro Baltazar me zagrli tako snano da sam ostala bez daha. Odvezosmo se vrlo polako. Ja sam izbacila glavu kroz prozor i krivila vrat ne bi li ugledala jo jednom uvara, negde medu drveem. "udno mi je to odlazimo ovako," rekoh, naslanjajui se na sedite. "Florinda se na neki nain pozdravila sa mnom sino. Ali volela bih da sam imala priliku da se zahvalim Esperanci i uvaru." 157
Florinda Doner
Pranjavi put je vijugao nizbrdo i kada smo zali za jednu otru krivinu, ugledali smo zadnju stranu male kue. Isidoro Baltazar zaustavi kola i iskljui motor. Pokaza rukom u pravcu kuce, ispred koje se video krhki starac kako sedi na nekoj gajbici. Htela sam da izaem iz kombija i da potrim uzbrdo ali me on zadra. "Samo mu mahni," proapta. uvar ustade sa gajbice. Njegova jakfla i pantalone leprali su na vetru, kao krila. On se glasno nasmeja, zatim se nae unatrag i napravi dvostruki salto unatrag. U jednom trenutku je izgledalo kao da je ostao da visi u vazduhu. Nije se spustio na zemlju ve je nestao, kao da ga je vetar oduvao. "Gde je nestao?" upitah glasom punim strahopotovanja. "Na drugu stranu," nasmeja se Isidoro Baltazar sa deakim oduevljenjem. "To je bio njegov nain pozdravljanja sa tobom." On ponovo upali motor i mi krenusmo dalje. Kao da me je izazivao, s vremena ne vreme bi me podrugljivo pogledao. Najzad, posle dueg vremena me upita, "ta te mui, nibelunga?" "Ti zna ko je on, zar ne?" rekoh optuivaki. "On sigurno nije uvar?" Isidoro Baltazar se lagano namrti i, posle due pauze, me podseti da je nagal Huan Matus, za mene Mariano Aureliano. Uveravao me je kako sigurno postoji dobar razlog zbog koga sam ga ja poznavala pod tim imenom, "Siguran sam da postoji jednako dobar razlog zbog kojeg je starac odluio da ti ne otkrije svoje ime." Ja rekoh da ne vidim svrhu njegovog pretvaranja kada \e znam ko je Mariano Aureliano. I dodadoh, lukavo, "A ja znam ko je uvar." Pogledah ga iskosa, da vidim reakciju. Njegovo lice nije nita odavalo. "Kao i svi ljudi u svetu arobnjaka, uvar je takoe arobnjak," ree on, "Ali ti ne zna ko je on." On mi uputi kratak pogled, zatim usmeri panju na put ispred sebe. "Posle svih ovih godina, ja i dalje ne znam stvarno ko je ko meu njima, ukljuujui i nagala Huana Matusa. Dok sam sa njim, ja mislim da znam ko je. Onog momenta kada mi okrene leda, vie nemam pojma." Skoro sanjivim glasom, on ree da naa subjektivna stanja, u svakodnevnom, obinom svetu, uvek delimo sa drugim ljudima. Stoga, mi uvek znamo ta e drugi ljudi uraditi u datim okolnostima. "Grei, silno grei!" uzviknuh. "To to ne znamo uvekta bi ljudi uradiliu datim okolnostima je ba ono to je najuzbudljivije. To je jedna 158
BITIUSAMJATUU
od malobrojnih uzbudljivih stvari u ivotu koje su nam jo preostale. Nemoj mi rei da ti eli toga da se odrekne." "Mi naravno ne moemo sasvim tano znati ta bi ljudi uradili," objasni on strpljivo," ali moemo napraviti spisak mogunosti, koji bi sadrao odgovor. To bi, svakako, bio veoma dugaak spisak ali ne i beskrajan. Da bi napravili ovakav spisak ne moramo pitati ljude za njihove sklonosti. Sve to treba da uradimo je da se stavimo u njihovu poziciju i zapiemo mogunosti koje bi odgovarale situaciji. To bi bilo istinito za svakoga jer mi svi imamo zajednike mogunosti. Mi svi delimo naa subjektivna stanja." On je jo rekao da nam je na.e subjektivno znanje o svetu poznato kao zdrav razum. On se moe neznatno razlikovati od grape do grape, od kulture do kulture, ali i pored tih razlika, zdravorazumski nain miljenja je dovoljno homogen da opravdava tvrdnju da je svakodnevni svet meusobno subjektivan. "Kod arobnjaka, meuti'm, zdrav razum na koji smo mi navikli ne funkcionie." ree on. "Oni imaju drugaiju vrstu zdravorazumaskog naina miljenja zato to imaju dmgaije vrste subjektivnih stanja." "Misli kao da su bia sa druge planete?" upitah ozbiljno. Isidoro Baltazar se nasmeja. "Da. Oni su kao bia sa dmge planete." "Jesu li zato toliko tajanstveni?" "Mislim da tajanstveni nije prava re," primeti on, zamiljeno. "Oni se drugaije odnose prema svakodnevnom svetu. Njihovo ponaanje nama deluje tajanstveno zato to ne delimo isto znaenje. A poto nemamo nikakve standarde po kojima bismo utvrdili ta je za njih zdrav razum, mi se odluujemo da verujemo kako su oni tajanstveni." "Oni rade sve to i mi radimo: spavaju, kuvaju sebi hranu, itaju," upadoh, "Pa ipak, nikada nisam uspela da ih uhvatim dok neto rade. Veraj mi, oni jesu tajanstveni." Smekajui se, on zatrese glavom. "Ti si videla ono to su onieleli da vidi." ree. "A ipak, nisu nita krili od tebe. Samo nisi umela da vidi. To je sve."elela sam da mu protivreim ali nisam elela da mu postanem odbojna te nisam nita rekla. Ne toliko zbog toga to je on bio u pravu; ionako nisam ba razumela o emu je on priao, nego sam oseala da mi sve moje njukanje unaokolo nije dalo ni priblian odgovor na pitanje ko su ti ljudi i ta oni rade. Uzdahnuvi duboko, zatvorih oi i naslonih glavu na sedite.
159
Florinda Doner
Kasnije dok smo se vozili, ponovo sam mu priala o mom snu. O tome kako j'e delovalo vrlo stvarno dok sam ga gledala kako spava na slamnatoj' prostirci. Ispriala sam mu o razgovoru sa Marianom Aurelianom i njegovoj vreloj ruci. to sam vie govorila, sve vie sam bivala ubeena da to uopte i nije bio san. To me je toliko uznemirilo da sam na kraju poela da cmizdrim. "Ne znam ta su mi uradili," rekoh. "Nisam nikada naisto da li sam budna ili sanjam, ak i u ovom trenutku. Florinda mi je rekla da ja sanjam budna." Isidoro Baltazar klimnu glavom i ree blago, "Nagal Huan Matus to zove povienim stanjem svesti." "Povieno stanje svesti," ponovih. Svidelo mi se kako to zvui, iako mi se inilo da je znaenje tih rei potpuno suprotno od s^njanja u budnom stanju. inilo mi se da sam taj pojam ve negde ula. Moda od Esperance ili Florinde ali nisam mogla da se setim u kom kontekstu. Te rei su me asocirale na neto znaajno ali je moj mozak ve bio isuvie zamoren mojim bezuspenim pokuajima da prizovem u seanje dnevne dogaaje iz kue vetica. Koliko god da sam se trudila, bilo je nekih epizoda kojih nikako nisam mogla da se setim. Kopala sam po seanju, tragajui za reima koje su bledele i umirale pred mojim oima. Sve j'e ostalo poluzaboravljena slika. Nisam zapravo nita od toga potpuno zaboravila ali su mi slike dolazile u seanj'e u fragmentima, kao delovi slagalice koji se ne uklapaju ba naj'bolje u celinu. Ova zaboravnostje bila fiziki oseaj, kao da se magla spustila na izvesne delove mog mozga. "Znai, sanjanje u budnom stanju je isto to i povieno stanje svesti?" Bila je to vie potvrda nego pitanje sa moje strane. Potvrda neega ije mi znaenje nije bilo najjasnije. Podigoh naslon svog sedita i okrenuh se prema Isidoro Baltazaru, podmetnuvi noge pod sebe. Sunce je obasjavalo njegov profil. Crna, kovrdava kosa koja je padala na njegovo visoko elo, izraene jagodice, jak nos i brada, fino isklesane usne, sve to mu je davalo izgled rimskog portreta. "Mora da sam i sada u stanju poviene svesti," rekoh, "Nikada te ranije nisam tako videla." Skoro da je ispustio volan od naglog napada smeha. "Sigurno sanja budna," ree on, pljeskajui se po butini. Zar se ne sea da sam ja nizak, sme, i prostog izgleda?" 160
BITIUSAIUANJU
Ja se zakikotah. Ne zato to sam se slagala sa njegovim opisom svog izgleda ve zato to je to bila jedina stvar koje se seam da je rekao na svom predavanju, onog dana kada smo se formalno upoznali. Moje vedro raspoloenje je ubrzo ustupilo mesto udnoj nervozi. Uinilo mi se da je prolo nekoliko meseci a ne samo dva dana, odkako smo doli u kuu vetica. "Vreme drugaije prolazi u svetu arobnjaka," ree Isidoro Baltazar, kao da sam naglas izgovorila svoju misao. "I drugaije ga doivljavamo." On mi ispria kako je njemu, za vreme uenja, najtee padalo snalaenje u sledu dogadaja, u odnosu na tok vremena. esto mu se sve mealo, glava mu je bila puna nesreenih slika koj'e su svaki put kada bi pokuao da se skoncentrie na njih upadale sve dublje u nepoznate delove memorije. "Tek sada, uz nagalovu pomo, ja se priseam nekih dogadaja i njegovih gledita i uenja kojima sam prisustvovao pre vie godina," reeon. "Kako ti on pomae?" upitah, "Hipnotie te?" "Pomae mi da menjam nivoe svesti," ree. "A kada to ini, ja ne samo da se setim prolih dogaaja, nego ih ponovo proivljavam." "Kako on to radi?" bila sam uporna." Mislim, kako ti pomae da menja nivoe svesti?" "Do skoro sam mislio da on to radi tako to me otro udari po leima, izmeu lopatica,"ree, "ali sada sam skoro siguran da samo njegovo prisusvvo ini da mogu da menjam nivoe svesti." "Znai, ipak te hipnotie," insistirala sam. On odmahnu glavom i ree, "arobnjaci su majstori za menjanje stanja svesti. Neki su tome toliko vini da mogu menjati nivoe svesti i kod drugih ljudi." Ja klimnuh glavom. Imala sam jo mnogo spremnih pitanja, ali mi je on dao znak da budem strpljiva. "arobnjaci," nastavi on, "mogu da uine da shvati da je celokupna priroda stvarnosti dragaija od onoga to mi o njoj' mislimo; to jest, od onoga to su nas uili o stvarnosti. Kada koristimo svoj intelekt mi smo skloni da razmiljamo o ideji da naa kultura predodreuje nae ponaanje, ono to mi jesmo, ono to elimo da budemo, to elimo da znamo, ta smo sposobni da oseamo. Ali ml nismo spremni da prihvatimo tu ideju i da je shvatimo kao konkretnu, praktinu pretpostavku. A razlog za to je taj to mi nismo spremni da prihvatimo injenicu da 161
Florinda Doner
nam kultura takoe odreuje granicu nae percepcije, ta i koliko moemo da opaamo. "arobnjaci nas ine svesnim razliitih stvarnosti, razliitih mogunosti, ne samo u vezi sveta, ve i u vezi nas samih. To ide dotle da nismo vie spremni da verujemo ak ni u neke najstabilnije pretpostavke o nama i naoj okolini." Bila sam iznenaena to sam tako lako uspevala da prihvatim njegove rei, mada ih nisam razumela. "arobnjak nije samo svestan da razliite stvarnosti postoje," nastavi on, "On svoje znanje koristi u praksi. arobnjaci znaju ne samo intelektom nego i u praksi da se stvarnost, odnosno svet, onakav kakvog ga mi poznajemo, sastoji iskljuivo od sporazuma izmedu svih nas. Taj sporazum se moe rasturiti, jer je on samo drurvena pojava. A kada se to desi, ceo svet se rastura zajedno sa njim. Videvi da ne mogu da pratim njegovo izlaganje, onpokua da mi predstavi stvari iz drugog ugla. Objasni da dratvo definie percepciju u proporciji sa njenom upotrebnom vrednou u voenju pojedinca kroz kompleksna iskustva svakodnevnogivota. Drutvo postavlja granice onome to opaamo, postavlja granice do kojih smo sposobni da opaamo. "Za arobnjaka, percepcija moe ii daleko izvan ovih optepriznatih granica. Te granice se postavljaju i odravaju na osnovu rei, jezika i misli, to jest sporazumno." "A arobnjaci ne prihvataju sporazum?" pokuavajui da shvatim sutinu njegove prie. upitah,
"Prihvataju," ree on, gledajui me u oi, "Ali njihov sporazum j'e drugaiji. arobnjaci raskidaju obian sporazum, intelektualno, fiziki, praktino ili kako god hoe. arobnjaci ukidaju granice drutvenog odreenja percepcije. Da bi se to razumelo mora se primeniti u praksi. To znai, mora se predati kako um, tako i telo. To mora biti svesna, voljna predaja bez straha." "Telo?" upitah sumnjiavo, pitajui se kakve to rituale moe ukljuivati. "ta oni hoe sa mojim telom?" "Nita, nibelunga," nasmeja se on. Onda, ozbiljnim ali ljubaznim glasom, dodade da ni moje teio ni moj um za sada nemaju kondiciju da podnesu naporan put arobnjaka. Videvi da imam nameru da protestvujem, on brzo ree da nita ne fali mom telu niti mom umu. "ekaj maio!" ustro ga prekidoh. 162
BITIUSArlJArDU
On je ignoiisao moju upadicu i nastavio da objanjava da je svet arobnjaka komplikovan i da nije dovoljno da se njegovi principi razumeju intuitivno. Moraju se prihvatiti intelektom. "Suprotno od uobiajenih verovanja," ree on, "arobnjaci ne praktikuju opskurne, ezoterine rituale, vec idu ispred naeg vremena. A moto naeg vremena je razum. U celini, mi smo razumni ljudi. arobnjaci ,meutim, su Ijudi odrazuma, to je potpuno druga stvar. arobnjacisu zaljubljeni u ideje; oni su negovali razum do njegovog maksimuma jer oni veruju da se samo uz potpuno razumevanje intelekta mogu prihvatiti principi arobnjatva a da se pritom ne izgube sopstveni integritet i trezvenost. U tome lei ogromna razlika izmeu arobnjaka i nas. Mi imamo vrlo malo trezvenosti a jo manje integriteta." On mi uputi kratak pogled i nasmeja se. Imala sam neprijatan oseaj da je tano znao ta mislim ili tanije, da uopte ne mislim. Razumela sam njegove rei ali ne i njihovo znaenje. Nisam znala ta bih rekla. Nisam ak znala ni ta bih pitala. Prvi put u ivotu, osetih se kao potpuna glupaa. To ipak nije uinilo da se oseam neadekvatnom jer sam shvatila da je bio u pravu. Moja interesovanja za probleme intelekta su uvek bila plitka i vetaka. Zaljubljivanje u ideju je meni bio potpuno stran koncept. Stigli smo do granice SAD u Arizoni u roku od nekoliko sati ali me je vonja veoma iscrpla. elela sam da razgovaramo ali nisam znala ta da kaem, odnosno nisam mogla da naem rei kojima bih izrazila ono to sam oseala. Nekako sam se oseala prestraenom svim tim to mi se desilo. To mi je oseanje do tada bilo nepoznato! Oseajui moju nesigurnost i nelagodnost, Isidoro Baltazar otpoe razgovor. Na veoma otvoren nain, on je priznao da je i do dana dananjeg zbunjen svetom arobnjaka, nakon toliko godina prouavanja i uestvovanja u njihovom nainu ivota. "I kad kaem uenja, mislim na pravo uenje." On se nasmeja i pljesnu se po butini, naglaavajui svoju izjavu. "Jo koliko jutros sam bio razbijan od strane sveta arobnjaka, na naine koje ne mogu ni da opiem." Govorio je glasom koji je bio polu tvrdnja, polu alba. Ipak, bilo je u tom glasu vedrine i snage, neke divne, unutranje snage koja me je oraspoloila. Odavao je utisak da moe da uini bilo ta, izdri bilo ta i pritom da ne dopusti da ita bude vano. Osetila sam u njemu jaku volju, sposobnost da prevazie sve prepreke. 163
Florinda Doner
"Zamisli, ja sam stvamo mislio da sam bio odsutan sa nagalom samo dva dana." ree on, smejui se i potapa me po ruci. Ja sam bila toliko zaokupljena zvukom i vitalnou njegovog glasa da nisam ni pratila o emu govori. Zamolih ga da ponovi to to je rekao. On to iuini a ja i dalje nisam razumela."Ne razumem ta j'e tu smeno?" rekoh konano, iznervirana zbog svoj'e nesposobnosti da shvatim o emu se radi. "Bio si odsutan dva dana, pa ta?" "ta?" on povika glasno, tako da ja poskoih na seditu i udarih glavom u krov. On se zagleda u moje oi ali ne ree nita. Znala sam da me ne optuuje ni za ta konkretno ali sam oseala da me ismeva zbog moje mrzovoljnosti, promenljivih raspoloenja, nedostatka koncentracije, nepanje. On zaustavi kombi, ugasi motor i okrete se prema meni. "A sada bih eleo da mi ti ispria sve to si ti doivela." Bilo je nervozne uzbuenosti u njegovom glasu, nemira i ivahnosti. Uveravao me je kako sled dogaaja nema nikakvog znaaja. Njegov osmeh je bio tako ohrabrujue privlaan te sam mu ispriala, nadugako i nairoko, sve ega sam se seala. On je paljivo sluao, kikoui se s vremena na vreme, pourujui me pokretom brade svaki put kada bih zastala. "I tako, sve to ti se dogodilo za..." on napravipauzu, pilj'ei u mene sjajnim oima, zatim neobavezno dodade, "dva dana?" "Da," rekoh odluno. On prekrsti ruke na grudima, prenaglaenim, teatralnim pokretom. "Epa imamza tebe jednu novost," ree. Veseo pogledj'esmanjivao ozbiljnost njegovog tona i nameten strog izraz lica. "Ja sam bio odsutan dvanaest dana ali sam mislio da je to bilo samo dva dana. Mislio sam da e ti da shvati ironiju u mom glasu poto si sigurno vodila vie rauna o vremenu. Meutim, nisi. Ista si kao i ja. Izgubili smo deset dana. "Deset dana," zaprepaeno promrmljah, zatim se okretoh da pogledam kroz prozor. Nisam rekla vie ni re, do kraja putovanja. Nije da mu nisampoverovala. Nije ni da nisam htela da razgovaram sa njim. Nisam, prosto, imala ta da kaem, ak ni kada sam na prvom kiosku na koji smo naili kupila dnevne novine i otkrila da sam zaista negde izgubila deset dana. Ali, da li je tih deset dana stvarno bilo izgubljeno? Pitala sam sebe to isto pitanj'e hiljadu puta ali nisam elela odgovor. 164
XII
adni i ivotni prostor Isidoro Baltazara se sastojao od jedne pravougaone sobe sa pogledom na parkiralite, male kuhinje ikupatila sa ruiastim ploicama. Tamo me je odveo te veeri kada srao doputovali iz Sonore. Popeli smo se stepenicama, zatim kroz hodnik sa tamnim tepisima, do stana broj 8. Bila sam suvie iscrpljena da bih razgledala stan. Zaspala sam istog trenutka kada sam spustila glavu na jastuk i sanjala da smo jo uvek na putu. Vozili smo naizmenino, bez zaustavljanja, osim da jedemo ili napunimo rezervoar. Stan je bio skromno nameten. Pored velikog kreveta stajao je dugaak sto na sklapanje koji mu je sluio kao radni sto, jedna stolica na sklapanje i dva metalna ormaria u kojima je drao svoje beleke. Nekoliko odela i koulja visilo je u dva visoka plakara u predsoblju. Preostali prostor su zauzimale knjige. Nije bilo polica za knjige ve su bile poreane na gomile. Izgledale su kao da nisu nikada ni taknute a kamoE proitane. Kuhinjske police su takoe bile pretrpaneknjigama, osim jedne na kojoj je bio jedan tanjir, jedna olja, no, viljuka ikaika. Na plinskom poretu su se nalazili ajnik i tiganj. Nakon tri nedelje iznajmila sam nov stan, oko kilometar i po niz ulicu od univerziteta a samo jedan oak udaljen od njegovog stania. I dalje sam vei deo svog vremena provodila kod njega. Namestio je jo jedan krevet za mene, sto i stolicu na sklapanje istu kao i njegova na drugom kraju sobe.Tokom sledeih est meseci, Sonora je za mene postala mitoloko mesto. Poto vie nisam imala elju da blokiram svoje seanje na te doivljaje, razvrstavala sam sva svoja seanja na oba puta u Sonom. Koliko god sam se trudila nisam mogla da se setim nijednog 165
Florinda Doner
detalja od jedanaest dana koje sam izgubila; jedan za vreme mog prvog boravka tamo i deset za vreme drugog. Isidoro Baltazar je odluno odbijao da prihvati moju ideju o tome da su ti dani izgubljeni. Nije ni pominjao tu temu. Uglavnom sam se slagala sa njim. Bilo je potpuno apsurdno smatrati te dane izgubljenima samo zato to ih se ne secam i to mi je postalo savreno jasno, tako da sam mu bila zahvalna jer nije pridavao tome nikakvu vanost. Bilo mi je jasno da me titi. Ipak, ponekad me je hvatao oaj i ja sam, bez ikakvog odreenog razloga oseala duboku ozlojeenost. Bila je njegova dunost da mi pomogne, da mi razjasni tu misteriju ponavljala sam sebi, sve dok nisam ubedila sebe da on namerno krije stvari od mene. "Poludee ako se bude toliko optereivala time," ree on jednoga dana. "i sva tvoja unutranja previranja ce biti uzaludna jer nee nita reiti." On zastade na as, kao da se premilja da li da izgovori ono to je hteo, zatim slegnu ramenima i dodade, izazivaki, "Zato ne upotrebi tu istu energiju na pametniji nain, na primer da nabroji i analizira svoje loe navike." Umesto da prihvatim takvu sugestiju, ja odmah preoh u kontranapad, jednom drugom albom koja me je dugo titila. Jo uvek nisam srela nijednu od ostalih mladih ena koje su mu bile poverene od strane starog nagala. On mi je o njima ispriao toliko toga da sam ih ve dobro poznavala. Kad god sam ga pitala neto o njima, davao mi je opirne odgovore. Ushieno je priao o njima. Uz duboko i, oigledno iskreno divljenje, priao mi je da bi ih neko sa strane opisao kao atraktivne, inteligentne, uspene sve su bile fakultetski obrazovane samouverene i vrlo nezavisne. Za njega ,meutim, one su bile mnogo vie od toga; bile su magina bia koja dele njegovu sudbinu. Bile su povezane sa njim oseanjem ljubavi i posveenosti koje nema nikakve veze sa drutvenim normama. Spajala ih je zajednika potraga za slobodom, rekao je. Jednom sam mu ak zapretila. "Mora da me odvede do njih inae u ti pokazati." Isidoro Baltazar se veselo nasmeja dubokim, grlenim smehom. "Sve to mogu da ti kaem je da nita nije onako kakvim ga ti zamilja," ree on. "I ne postoji mogunost da ti odgovorim na pitanje kada e ih upoznati. Jednostavno e morati da eka." 166
BITIUSAIiJATUU
"Dovoljno sam ekala!" povikah, zatim, videvi da on ne reaguje, dodadoh, "Kako ti zamilja da u ja da naem neku gomilu ena u Los Anelesu. Ne znam ak ni gde da ponem da traim." "Nai e ih na isti nain na koji si nala mene," ree on, "i na koji si nala Mariana Aureliana." Posmatrala sam ga sumnjiavo. Nisam mogla da se oduprem utisku da je bio nekako tajanstveno zloban. "Ja tebe nisam traila," rekoh, dangrizavo. "niti sam traila Mariana Aureliana. Veruj mi, i njega i tebe sam srela potpuno sluajno." "Ne postoje sluajni susreti u svetu arobnjaka," ree on neobavezno. Ve sam zaustila da mu kaem kako mi ne treba takav savet kada on ree, ozbiljnim glasom, "Sree ih kada bude pravi trenutak za to. Ne mora da ide da ih trai." Okrenuh se zidu i izbrojah do deset, da se smirim, zatim ga pogledah i rekoh sa osmehom, "Tvoj problem je to si tipian Latin. Tebi je sutra uvek bolje od danas. Nema koncept stvari koje mora da uradi." jo vie podigoh glas da me ne bi prekinuo. "Moje insistiranje na upoznavanju tvojih prijateljica je zato da ubrzam stvari." "Da ubrza stvari?" ree on sa nerazumevanjem. "ta tu ima da se ubrzava?" "Skoro svakodnevno mi pria kako nemam mnogo vremena," podsetjh ga. "Ti, lino, pria stalno o tome koliko je za mene vano da ih sretiiem a ponaa se kao da je venost pred tobom." "Ja fi to stalno priam jer elim da te pourim da oisti svoje unutranje bie a ne zato to elim besmislene radnj'e uraene na brzinu," ree on, nestrpljivo. "Nije na meni da te upoznam sa njima. Kada bi to zavisilo od mene, ja ne bih sada sedeo ovde i sluao tvoje naklapanje." on zamuri i uzdahnu glasno prenaglaavajui svoju podrugljivu rezigniranost. Nasmeja se i ree, blagim glasom, "Tisisuvie tupa da bi shvatila ta se deava." "Nita se ne deava." rekoh uvreeno. "Nisam ja tako glupa kao to misli. Primetila sam ja tu ambivalenciju u tvom ponaanju prema meni. Ponekad imam jasan utisak da ti u stvari, ne zna ta da radi sa mnom." "Znam tano ta treba da radim." usprotivi se on. "Zato onda uvek deluje neodluno kada ja neto predloim?" Te rei mi izletee, bez namere da ih izgovorim. 167
riorinda Doner
Isidoro Baltazar me otro pogleda. Na trenutak pomislih da e me napasti svojim grubim, brzim reima koje on ume ponekad da koristi, da e me estoko izkritikovati. Ali njegov glas je bio iznenaujue blag kada je rekao da je moja procena sasvim tana. "Ja uvek ekam da dogadaji sami naprave izbor umesto mene." potvrdi on. "Tek tada delam, brzo i energino. Ostaviu te iza sebe ako ne pazi." "Ja sam ve ostala daleko iza tebe," rekob. samosaaljivim tonom. "A poto nee da mi pomogne da naem te ene, osuena sam da tu i ostanem." "Ali to nije najvaniji problem," ree on. "Ti jo uvek nisi donela odluku, to je nevolja." on podie obrve, oekujui moj predstojei izliv besa. "Ne znam o emu govori. ta to ja treba da odluim?" "Nisi odluila da se pridrui svetu arobnjaka. Stoji na pragu, gledaj'ui unutra, ekajui da vidi ta e se desiti. eka na neto praktino to e ti nadoknaditi izgublj'eno vreme." Rei protesta mi zapee u grlu jer pre nego to sam stigla da ih izgovorim on ree da sam j'a pogreno pomislila da sam napravila promenu time to sam se preselila kod njega i napustila svoj stariivotni stil. ""Nego ta je to ako nije promena?" upitah, sarkastino. Ti nisi nita ostavila iza sebe, osim svojih stvari." ree on, ignoriui moj ton. "Za neke ljude bi to bio ogroman korak. Za tebe, meutim, to nij'e nita. Ti se ne vezuje za stvari." Tano." sloih se. Zatim rekoh da sam ja, bez obzira na to ta on misli, odavno donela odluku da se pridruim svetu arobnjaka. "Zato onda misli da sedim ovde, ako se jo nisam pridruila?" "Telom si se pridruila, svakako," ree on, "Ali ne i duhom. Sada eka nekakvu mapu, neki lagodni plan, pre nego to donese konanu odluku. U meuvremenu, ti e i dalje da im povlauje. Tvoj glavni problem je to ti hoce da se uveri da svet arobnjaka ima neto da ponudi" "Zar nema?" izlete mi. Isidoro Baltazar se okrete prema meni, lica blistavog od oduevljenja. "Da, on nudi neto vrlo posebno. To sezove sloboda. Meutim, niko ti ne garantuje da e uspeti da je dostigne. to se toga tie, ni meni, niti bilo kome od nas to nije zagarantovano." 168
BITIUSATiJAHJU
Klimnuh zamiljeno glavom i upitah ga ta bi trebalo da uradim da ga ubedim da sam se zaista pridruila svetu arobnjaka. "Ne treba ti mene da ubedi. Treba da ubedi duh. Mora da zatvori sva vrata za sobom." "Kojavrata?" "Ta koja jo uvek dri otvorenim. Vrata koja e ti dozvoliti da pobegne ako ti se ne bude svialo ili ako stvari ne budu ile onako kako ti oekuje." "Misli li ti da u ja da odem?" On me pogleda sa zagonetnim izrazom na Iicu, zatim slee ramenima i ree, giasom koji se j'edva uo. "To je izmeu tebe i duha." "Ali ako ti Mno misli da..." "Nita ja ne mislim," presee me on. "Ti si dola u ovaj svet na isti nain kao i svi dragi. To nije od nas zavisilo. Niti e zavisiti od bilo koga ako neko od nas odlui, ili ako ti odlui, da ode."Zbunjeno sam ga gledala. "Ali ti bi valjda pokuao da ubedi... ako bih ja..." zamucah." On zatrese glavom pre nego to sam uspela da dovrim. "Ja ne bih ubeivao ni tebe ni bilo koga drugog. Tvoja odluka ne bi imala nikakvu sn&gu ako bi svaki put kada se pokoleba Oi posumnja u neto, morao neko da te ubeuje." / "Ali, ko e mi pomoi?" upitah, panino.
' "Ja u ti pomagati. Ja sam tvoj sluga." nasmei se, prijatno i stidljivo, bez cinizma. "Ali ja prvo sluim duhu. Ratnik nije rob ve sluga duha. Robovi nemaju izbora; sluge imaju. Njihov izbor je da besprekorno slue. "Moja pomo tebi nije proraunata pomo," nastavi on. "Ja ne mogu u tebe da investiram i obrnuto, ti ne moe da ulae u mene ili u svet arobnjaka. To je osnovna premisa togsveta: u njemu se ne radi nita to bi moglo biti oznaeno kao korisno; samo strateko delanje je dozvoljeno. To je ono to me je uio nagal Huan Matus i to je nain na koji ja ivim: arobnjak upranjava ono to propoveda. Pa ipak, nita se ne radi iz praktinih razloga. Kada uspe ovo da razume i upranj'ava, zaivorie vrata za sobom." Nastade duga pauza. Tiina je bila potpuna. Menjala sam poloaje na krevetu gde sam sedela. Misli su mi punile glavu. Moda mi niko od arobnjaka nee verovati, ali ja sam zaista pretrpela promenu. 169
florinda Doner
Promenu koja je bila neprimetna na prvi pogled. Ja sam je opazila jer je bila u vezi sa neim najteim sa ime mi ene moemo da se suoimo: sa ljubomorom i radoznalou. Moji napadi ljubomore su bili prervaranje, mada nesvesno. Neto u meni je zahtevalo da budem ljubomorna na sve ostale ene u ivotu Isidoro Baltazara. Ali na neki nain sam bila potpuno svesna da novi nagalov ivot nije bio ivot obinog oveka, niti je liio na ivot oveka koji bi mogao da ima vie ena. Naa veza, ako bi uopte mogla biti tako nazvana, nije se mogla svrstati ni u kakav uobiajeni, poznati model, bez obzira na to koliko ja pokuavala da je tu svrstam. Da bi se oseala Ijubomora i posesivnost potrebno je da se emocije prepoznaju, ne samo u sebi ve i kod partnera. A Isidoro Baltazar nije vie ispoljavao ljudske elje, potrebe, oseaje i emocije mukarca. Moja elja da saznam to vie o Isidoro Baltazarovomivotu je bila nesavladiva. Prosto sam se drala od besa to mi on nije doputao pravi ulazak u svoj privatni svet. Ipak, nisam povodom toga nita preduzimala. Mogla sam, bez ikakvih posledica ili komplikacija, da ga pratim ili da pronjukam po njegovim papirima i da jednom za svagda saznam ko je on u stvari. To mije stalno bilo na pameti ali nikada nisam mogla to da uradim. Neto mi je govorilo da bi se na odnos promenio. Jo vie od oseaja moralne krivice, sputavalo me je poverenje koje mi je on poklonio. Dao mi je pristup svim svojim stvarima i to ga je nainilo, ne samo u mojim mislima nego i u praksi, nepovredivim. Nasmejala sam se naglas. Znala sam ta je strateko delanje ratnika. Isidoro Baltazar nije bio u pravu. On je moju ivotnu naviku promene raspoloenja i moju germansku izbirljivost tumaio kao nedostatak angaovanja. Nije mi to bilo bitno. Znala sam da sam bar poinjala da razumem i primenjujem strategiju ratnika, ako ne stalno, ono bar kada je on prisutan ne obavezno u stanu, ali kada je tu, u Los Anelesu. U njegovom odsustvu, meutim , poinjala sam da se kolebam i kada mi se to deavalo obino sam odlazila da prespavam u njegovom stanu. Jedne noi kada sam otila tamo, upravo u trenutku kada sam stavljala klju u bravu, neija ruka se pojavi i povue me unutra. Ja uasnuto vrisnuh. "ta...ta je..." zamucah a mka koja me je zgrabiia popusti stisak. Ja se naslonih na zid, pokuavajui da odrim ravnoteu. Srce mi je divlje tuklo. "Florinda!" ugledah je, jo uvek u oku. Imala je 170
BITIUSATiJAHJO
na sebi dugaak ogrta vezan u stniku. Kosa joj je bila putena i padala je slobodno niz telo. Pitala sam se da li je to stvarno ona ili sarno utvara iz senke, oiviena slabim svetlom to je dopiralo iza nje. Primakla sam joj se i sumnjiavo dotakla njen nikav. "Jesi li to ti, Florinda? Iii ja sanjam?" "To sam ja, draga. Ne sanja." "Kako si dola ovamo? Jesi li sama?" upitah, mada sam bila svesna koliko su moja pitanja bespredmetna. "Da sam znala da dolazi, poela bih ranije sa ienjem," rekoh, pokuavajui da se nasmeim. Usne su mi se zalepile za zube. "Volim nou da spremam Isidoro Baltazarov stan. Uvek istim nou." Umesto komentara, ona se okrete malo u stranu tako da joj je svetlo obasjalo lice. Oi su joj zloesto sijale. "Rekla sam ti da ne treba nikada da prati bilo koga od nas, niti da dolazi nepozvana. Ima sree." ree ona. "Srena si jer mogao je noas neko drugi da te uvue unutra." "Ko dragi je mogao to da uradi?" rekoh razmetljivo iako se tako nisam oseala.Florinda mi uputi jedan dug pogled, zatim se okrete i ree preko ramena, "Neko koga ne bi bilo briga ako umre od straha." Ona pomeri glavu tako da se njen profil ocrtavao spram svetla. Blago se nasmeja i mahnu rakom u vazduhu, kao da odbacuje svoje rei. Otiia je do kuhinje hodajui tako udno da je izgledalo kao da lebdi. Njena duga, bela koa je pod slabim svetlom svetlucala kao neka srebrnasta zavesa.Pokuavajui da imitiram njen elegantni hod, pola samza njom. "Zna, ja imamklju od stana." rekoh. "Svaki dan dolazim ovamo, u bilo koje vreme, otkako smo se vratili iz Sonore. Zapravo, ja praktino i ivim ovde." "Zar ti Isidoro Baltazar nije rekao da ne dolazi ovamo dok je on u Meksiku?" upita Florinda bezlinim glasom. Nije zvualo kao da me optuuje, pa ipak sam znala da to ini. "Pa, moda je neto pomenuo," primetih sa usiljenom nezainteresovanou. Videvi da se ona namrtila, osetih se obaveznom da kaem neto u svoju odbranu. Rekoh joj da ja tu esto sama dolazim i da ne mislim da ima ikakve veze da li je Isidoro Baltazar pet ili petstopet kilometara daleko. Ohrabrena njenim klimanjem glave, ispriahjoj da, osim to radim i uim, ja ovde provodim vreme i sreujui knjige. Redala sam ihna police isortiiala po autorima ianrovima. "Neke od 171
Florinda Doner
tih knjiga su potpuno nove, nisu im sve stranice iseene," objasnih. "pa sam ih razdvajala. To sam planiraia da radim i veeras." "U tri sata ujutru?" upita ona. Zacrvenevi se, odgovorih, "Ima mnogo takvih stranica. To mi oduzima mnogo vremena j"er moram da budem paljiva da ne bih otetila listove. To je posao koj'i deluje umirujue. Pomae mi da zaspim." "Zanimljivo," ree Florinda blago odobravajui, te ja nastavih, "Sigurna sam da moe da razume koliko mi znai to to mogu ovde da budem," rekoh. "U ovom stanu se oseam odvojenom od svog starog ivota, od svega i svakoga osim Isidoro Baltazara i njegovog maginog sveta. I sam vazduh koji ovde udiem me ispunjava oseajem potpune odvojenosti." Uzdahnuh, glasno i duboko. "Ovde se nikada ne oseam usamlj'eno, mada sam vei deo vremena sama. Neto u atmosferi ovog stana me podsea na kuu vetica. Ona ista hladnoa i odsustvo oseanj'a koja me j'e u poetku uznemiravala ispunjava i ovaj' prostor. I ba ta odvojenost, odsustvo topline, to mi je potrebno. To traim jer me ohrabruj'e i daje mi snagu." "Neverovatno," proapta Florinda i odnese ajnik da ga napuni vodom. Ona ree neto ali j'ej'a nisam ula od vode koja je tekla. Zatim stavi aj'nik na poret. "Drago mi je da se ovde osea kao kod kue," ree ona, dramatino uzdahnuvi. "To je ta sigurnost koju osea u ovom malom gnezdu, znaj'ui da ima prijatelj'a." Ona dodade alj'ivim tonom da bih ja morala da uinim sve to j'e u moj'oj' moi da Isidoro Baltazar bude srean, ukljuuj'ui i seksualne aktivnosti koje j'e ona opisivala tako direktno i detaljno da sam se zgrozila. Zapanj'ena njenim sugestijama, sluala sam je otvorenih usta. Florinda j'e, oigledno, bila dobro upoznata sa neobinim rasporedom stvari u kuhinji poto je bez dvoumljenja izvadila dve olje, moj specijalni ajnik i kesu okoladnih kolaia koju sam ja drala sakrivenu u polici, iza debelih nemakih i francuskih renika.Ona se naglo okrete i upita, smekajui se, "Koga si oekivala da e noas sresti ovde?" "Svakako ne tebe!" izlete mi. Shvativi da sam se odala, ja upadoh u opirno objanjenje svojih razloga iz kojih sam mislila da u ovde sresti, ako ne sve njih, onda makar jednu od ostalih mladih ena. 172
BITIUSAMJAHJU
"Kada za to bude vreme, ve e vam se ukrstiti putevi," ree ona. "Ti ne treba da insistira na tom susretu." Pre nego to sam shvatila ta govorim, ja optuih i nju i Mariana Aureliana i Isidoro Baltazara, za svoje unjanje po tuem stanu. Rekla sam joj da je besmisleno a naravno i neizvodljivo od njih da oekuju od mene da sedim i ekam da mi se ukrsti put sa nekim nepoznatim enama i da verujem da bi ih prepoznala po neemu tako neshvatljivom kao to je njihov unutranji sjaj. Kao i obino, to sam se vie alila, to sam se bolje oseala. Florinda me je ignorisala. "Jedna kaiica, dve kaiice i jedna za ajnik," recitovala je sa preterano britanskim akcentom dok je pravila aj. Zatim je rekla, potpuno neobavezno, da je besmislena i vrlo kapriciozna stvar bila to to ja mislim i odnosim se prema Isidoro Baltazaru kao prema mukarcu. "Ne znam o emu pria," rekoh odbrambenim tonom. Ona me prodorno pogleda i zadrza pogled na meni sve dok se nisam zacrvenela. "Zna ti dobro o emu ja priam," ree i poe da sipa aj u olje. Kratkim, brzim pokretom glave, pokaza mi koju od dve olje da uzmem. Uzevi kesu sa kolaiima u raku, ona sede na Isidoro Baltazarov krevet koji je blii kuhinji. Lagano je srkutala aj. Ja sam sedela pored nje i pila svoj. "Nisi se nimalo promenila," ree ona iznenada."To isto mi je rekao i Isidoro Baltazar pre neki dan," odgovorih. "Ja znam, meutim, da sam se mnogo promenila." Rekla sam joj da se moj svet okfenuonaglavce od povratka iz Sonore. Priala sam joj opirno o tome kako sam nala novi stan, preselila se i ostavila za sobom sve to sam posedovala. Ona nije ak ni klimala glavom, ve je samo nepomino sedela i utala. "Nemam ba veliku zaslugu za prekidanje rutine i izolovanost," rekoh, nervozno se smekajui da bih razbila tiinu. "Svako ko je blizak sa Isidoro Baltazarom, zaboravlja da postoje granice izmeu noi i dana, izmedu radnih dana i praznika." pogledah je iskosa, zadovoljna svojim reima. "Vreme samo tee i preputa..." nisam mogla da zavrim reenicu jer me presee jedna neobina misao. Shvatila sam da, koliko se ja seam, niko mi nikada nije priao o prekidanju rutine i izolovanosti. Da li je to bio njen uticaj, upitala sam se. Odakle mi te ideje? I, to me je jo vie zbunjivalo, tano sam znala koje je znaenje tih ideja. 173
Florinda Doner
"To bi trebalo da znai da se neto upravo sprema da iskoi iz tebe," ree Florinda, kao da je pratila tok mojih misli. Zatim dodade da, ta god da sam dosada postigla u snovima, to nije ispunilo moje vreme, koje provodim budna, vrstinom i samodisciplinom, neophodnim za napredovanje u svetu arobnjaka. "Daj mi ansu, pobogu. Ja nikada nisam radila nita slino. Tek sam poetnik." "Naravno," sloi se ona i nasloni glavu na jastuk. Mislila sam da je posle nekog vremena zaspala, te se trgoh kada progovori, "Prava promena nije promena raspoloenja, stava ili izgleda. Istinska promena ukljuuje potpunu transformaciju linosti." Videvi da u da je prekinem, ona mi stavi prst na usta i dodade, "Takva korenita promena o kojoj ja priam ne moe se postii u roku od tri meseca ili godinu, ni deset godina. To traje itav ivot." Ona objasni da je veoma teko postati neto sasvim drugaije od onoga za ta je bvek vaspitavan da bude. "Svet arobnjaka je mit, san, a ipak je isto toliko stvaran kao i svet svakodnevice." Da bismo bili sposobni da opaamo i funkcioniemo u svetu arobnjaka, moramo skinuti masku svakodnevice koja nam je navuena onog dana kada smo se rodili i da stavimo drugu masku, masku koja nam omoguava da vidimo sebe i svoj'u okolinu onakvima kakvi jesu; uzbudljivi dogaaji koji procvetaj'u u naoj' prolaznoj egzistenciji jedanput i nikada se vie ne ponavljaj'u. "Tu masku e morati sama da napravi." ona se namesti udobnije na krevetu i, sklopivi ruke oko olj'e koju sam j'a u meuvremenu ponovo napunila, stade da glasno srkue aj. "Kako da napravim tu masku?" upitah. "Sanjaj'ui tvoje drugo ja," promrmlja ona. "Svakako ne tako to e promeniti adresu, garderobu ili knjige koj'e ita." pogleda me iskosa, cerei se. "I svakako ne tako to e poverovati da si nala novog mukarca." Pre nego to sam stigla da odgovorim na nj'enu grubu optubu, ona rece da sam ja spolja, jedna fluidna osoba, sposobna da se kreem velikom brzinom. Ali iznutra, ja sam nefleksibilna i kruta. Kao Isidoro Baltazar, i ona je primetila da sam se j'a zavaravala verujui da je to to sam promenila mesto stanovanja i stihijski se odrekla svega to sam posedovala bila promena. Ja pognuh glavu, prihvatajui njenu kritiku. 174
BITIUSANJANJU
Ja sam uvek imala potrebu da se oslobaam stvari. I, kao to je ona primetila, to je bila moja strast. Jo u najranijem detinjstvu sam imala obiaj da se povremeno otarasim dela svojih igraaka i garderobe, na zgraavanje mojih roditelja. Moja radost kada bih gledala svoju sobu i ormane fino sredene i poluprazne, prevazilazila je zadovoljstvo posedovanja. Ponekad je ta moja strast bila tolika da samvadila isrvari iz ormana moje brae i roditelja. To je uglavnom prolazilo nezapaeno jer sam birala stvari koje ve due vreme niko ne nosi. I pored toga se nekoliko puta desilo da celo domainstvo eksplodira u iznenadnom haosu i zbrci kada moj otac krene od sobe do sobe, preturajui sve ormane i viui na sav glas jer ne moe da nae odreenepantalone ilikoulju. Florinda se nasmeja, ustade i pride prozoru koji je gledao na ulicu. Zurila je u crnu zavesu, kao da moe da vidi kroz nju. Osvrnuvi se preko ramena, ona mi ree da je eni neuporedivo lake nego mukarcu da prekine veze sa porodicom i prolou. "ene," nastavi ona, "su neuraunljive," Ta neuraunljivost im daje veliku fleksibilnost. Naalost, ene retko, ako ikada, iskoriavaju ovu prednost." etkala se po sobi, prevlaei rukom preko metalnog ormaria i dugakog stola na sklapanje. "injenica koju je najtee shvatiti u vezi sveta arobnjaka je da on nudi potpunu slobodu." Ona seokrete prema meni i dodade tiho, "Ali sloboda nije besplatna." "Koliko kota sloboda?" "Sloboda e te kotati maske koju nosi," ree ona. "Maske koja je tako udobna i koju je tako teko skinuti, ne zato to je udobna nego zato to si je toliko dugo nosila." Ona prekide svoju etnju po sobi i stade pored stola. "Zna li ta je sloboda?" upita ona. "Sloboda je potpuno odsustvo brige o sebi," ree, sedajui pored mene na krevet. "Anajbolji nain da prestane da se brine o sebi je da brine o drugima." "Ja to i radim," uverih je. "Ja stalno mislim o Isidoro Baltazaru i njegovim enama." "Sigurna sam da misli," Florinda se sloi sa mnom, zatrese glavom i zevnu. "Vreme je da pone da oblikuje svoju novu masku. Masku koja nee imati niiji otisak osim tvog linog. Ona mora biti izvajana u samoi inae ti nee dobro stajati. Bie uvek trenutaka kada e ti biti 175
florinda Doner
tesna ili suvie labava, suvie vrua ili suvie hladna..." njen glas se postepeno utiavao dok je nabrajala najrazliitije nepogodnosti. Usledi duga pauza a zatim ona ree istim, pospanim glasom, "Izabrati svet arobnjaka ne znai samo reci da si to uinio. Mora da bude aktivna u tom svetu. U tvom sluaju, mora da sanja. Da li si sanjala budna od kako si se vratila?" Veoma onersapoloena, priznadoh da nisam. "Onda jo nisi donela svoju odluku," ree ona energino. "Nisi poela da vaja svoju novu masku. Ne sanja svoje drugo ja." "arobnjaci su vezani za svoj svet iskljuivo svojom besprekornou." U oima joj se pojavi bljesak kada je rekla, "arobnjacima nije u interesu da bilo koga preobrate u njihov nain ivota. Meu njima ne postoje mudraci, ili gurui, samo nagali. Oni su voe, ne zato to vie toga znaju ili zato to su na bilo koji nain bolji arobnjaci, ve jednostavno zato to imaju vie energije. To se ne odnosi obavezno na fiziku energiju, ve na odredenu konfiguraciju njihovog bia koja im doputa da nekome pomere granice percepcije." "Ako arobnjaci nisu zainteresovani da bilo koga preobrate, zato je onda Isidoro Baltazar pripravnik starog nagala?" prekidoh je. Isidoro Baltazar se u svetu arobnjaka pojavio na isti nain kao i ti," ree ona. "ta god da je bilo to to ga je tu dovelo, nije moglo biti ignorisano od strane Mariana Aureliana. Bila je njegova dunost da ui Isidoro Baltazara svemu to on zna o svetu arobnjaka." Ona objasni kako niko nije tragao za Isidoro Baltazarom niti za mnom. Ono to nas je dovelo u njihov svet nema nikakve veze sa bilo ijom voljom ili odlukom. "Ne postoji nita to bi bilo ko od nas mogao da uini da vas zadri u ovom maginom svetu protiv vae volje," ree ona, smeei se. " Ali bismo uinili sve to je mogue ili nemogue da vam pomognemo da u njemu ostanete." Florinda se okrete kao da je elela da sakrije lice od mene. Trenutak kasnije, ona se osvrte preko ramena. Neto hladno i daleko se pojavilo u njenim oima. Ta promena je bila toliko upadljiva da se ja uplaih. Instiktivno se odmakoh dalje od nje. "Jedino to ja ne mogu i neu da uradim, niti bi to uradio Isidoro Baltazar, je da ti pomognem da bude ona stara ti, grozna, pohlepna, popustljiva i samozadovoljna. To bi bila sramota." 176
BITIUSAIiJATUU
Ona mi stavi raku na rame, kao da eli da ublai uvredu i zagrli me. "Rei u ti ta tebi treba," proaputa ona, zatim uuta i napravi tako dugaku pauzu da sam ja pomislila da jezaboravila taje htela da kae. "Tebi treba da se dobro ispava," najzad promrmlja. "Nisam nimalo umorna," odgovorih. To je bio automatski odgovor i ja shvatih da su veina mojih odgovora bili kontradiktorni onome to se pria. Za mene je bila srvar principa da budem u pravu. Florinda se nasmeja i ponovo me zagrli. "Ne budi tako germanski nastrojena," ree. "I ne oekuj da ti sve bude jasno i potanko objanjeno." Ona dodade da nita nije jasno i precizno u svetu arobnjaka; umesto toga, stvari se odvijaju polako i neodredeno. "Isidoro Baltazar e ti pomoi," uveravala me je. "Meutim, nemoj da zaboravi da ti on nee pomoi na onaj nain na koji ti to oekuje." "Kako to misli?" upitah, izvlaei se iz njenog zagrljaja da bih je pogledala. "On ti nee rei ono to ti eli da uje. Nee ti rei kako da se ponaa jer, kao to ve zna, u svetu arobnjaka ne postoje pravila igre." Ona se veselo zakikota, kao da je uivala u mojoj rastuoj napetosti. "Zapamti zauvek: postoje samo improvizacije," dodade a zatim se, divlje zevajui, izvali na krevet i dohvati jedno od uredno sloenih ebadi sa poda. Pre nego to se pokrila, naslonila se na lakat i paljivo se zagledala u mene. Njen glas je zvuao hipnotiki dok mi je govorila da treba uvek da imam na umu da sam ja na istoj stazi ratnika kao i Isidoro Baltazar. Ona zarvori oi i, glasom koji je bio skoro neujan, ree, "Nemoj nikad da ga izgubi iz vida. Njegove aktivnosti ce te voditi na tako fin i vet, umetniki nain da nee ni primetiti. On je besprekoran ratnik, bez premca."Ja joj grozniavo protresoh ruku. Bojala sam se da e zaspati pre nego to zavri svoju priu. Ne otvorivi oi, Florinda ree, "Ako ga bude paljivo posmatrala, videe da Isidoro Baltazar ne trai ljubav niti odobravanja. Videe da on ostaje neosetljiv u bilo kakvim okolnostima. On nita ne zahteva a spreman je da prui sve od sebe. On udno traga za znakom od duha, u formi lepe rei ili prikladnog gesta, a kada ga dobije, izraava svoju zahvalnost udvostraavajui svoje napore." "Isidoro Baltazar ne osuuje. On se odluno smanjuje do nitavila kako bi sluao i gledao, kako bi mogao da savlada i ponizi se kada savlada ili kada bude poraen, da bude unapreen svojim porazom." 177
Florinda Doner
"Ako bude paljivo gledala, videe da se Isidoro Baltazar ne predaje. On moe biti poraen ali se nikada nee predati. A iznad svega, Isidoro Baltazar je slobodan." Umirala sam od elje da je prekinem, da joj kaem kako mi je to sve ve priala ali, pre nego to sam ugrabila priliku da joj se obratim, Florinda je bila u dubokom snu. Uplaila sam se da je neu sresti ujutru ako odem u svoj stan te sam sela na drugi krevet. udnovate misli poee da me saleu. Opustila sam se. Potpuno sairi se prepustila kada sam shvatila da su te misli bile iskljuene iz mog normalnog toka misli. Videla sam ih kao svetlosne zrake, bljeskove intuicije. Pratei jedan takav bljesak, ja odluih da testiram krevet na kojem sam sedela svojom zadnjicom. Na moje ogromno zaprepatenje, u zadnjici sam imala oseaj kao da je utonula u sam krevet. Na trenutak, ja sam bila krevet a krevet je pokuavao da dohvati moju zadnjicu. Prepustila sam se i neko vreme uivala u ovom oseaju. Tada sam znala da sanjam i bilo mi je potpuno jasno da sam upravo osetila ono to je Esperanca opisala kao "oseaj koji mi se vraa." A onda se moje celo bie istopilo, ili jo bolje, eksplodiralo je. Dolo mi je da se glasno nasmejem, iz istogzadovoljstva, ali nisam elela da probudim Florindu. Setila sam se svega! Vie nisam imala nikakvih tekoa da se prisetim ta sam radila u kui vetica onih deset izgubljenih dana. Sanjala sam! Pod Esperancinim budnim okom, ja sam sanjala i sanjala, da se budim u kui vetica ili kod Esperance u kui ili ponekad, na nekim drugim mestima kojih sada nisam jasno mogla da se setim. Klara mi je objanjavala da, pre nego to se bilo koja stvarkoju sam videla u snu uvrsti u mom seanju, moram je videti dva puta. Videla sam sve ene vie od dva puta; one su sada bile zauvek urezane u moje seanje. Dok sam sedela tu, na krevetu i posmatrala Florindu kako spava, setila sam se i ostalih ena sa zabave arobnjaka sa kojima sam optila u stanju slinom snu tokom tih zaboravljenih dana. Videla sam ih jasno kao da su se pojavile predamnom ili kao da sam se ja prebacila, fiziki, natrag u te dogadaje. Najvie sam bila fascinirana Nelidom, koja je toliko liila na Florindu da sam pomislila da joj je sestra bliznakinja. Ne samo da je bila 178
BITIUSATiJAMJU
visoka i mrava kao Florinda, ve je imala i istovetnu boju oiju, kose i koe; ak i izraz lica. Po temperamentu su takoe liile, osim to je Nelida delovala skromnije, manje snano. Izgledala je kao da joj fali neto od Florindine mudrosti, energije i siline. Posedovala je meutim strpljivu, tihu snagu koja je bila ohrabrujua. Hermelinda je lako mogla da proe kao Karmelina mlada sestra. Njena niska ali viljasta figura je bila delikatno zaokragljena a imala je izvanredne manire. Izgledala je malo manje samouverena od Karmele. Govorila je blago a kretala se brzo. Njeni pokreti su bili ustri i nagli ali su posedovali neku simpatinu gracioznost. Njene prijateljice su mi priale kako je ona vrlo stidljiva i mirna i kako ne moe da se snae kada je u grupi, ak ni sa dve osobe u isto vreme. Klara i Dilaja su bile udesan par aljivdija. Delovale su mnogo vee nego to jesu. Bile su robusne, ivahne i energine, tako da su odavale utisak ogromnih, neunitivih ena. esto su organizovale interesantna takmienja i igre. Koristile su svaku priliku da paradiraju u ekscentrinim kreacijama. Obe su jako dobro svirale gitara a dobro su i pevale. Takmiile su se u pevanju, ne samo na panskom ve i na engleskom, nemakom, francuskom i italijanskom. Njihov repertoar se sastojao od balada, narodnih pesama, raznih popularnih songova, pa sve do najnovijih hit pesama. Kako bih ja zapoela prvu strofu neke pesme, njih dve bi je otpevale do kraja. Pravile su i takmienja u pravljenju pesama, smiljajui stihove na licu mesta. Imale su obiaj da napiu pesmu na listu papira i gurnu ga ispod mojih vrata a ja sam morala da pogaam koja od njih dve ju je napisala. Svaka mi je govorila da, ako ja nju volim kao to ona voli mene, intuitivno u pogoditi autora. Ono to je njihova takmienja inilo divnim i prijatnim bilo je odsusfvo svake borbenosti. Ta takmienja su bila smiljena radi zabave a ne da bi se protivnik ponizio. Suvino je rei da su njih dve uivale u tim svojim igrama isto koliko i njihova publika. Kada bi im se neko svideo, kao to je to izgleda bio sluaj sa mnom, nije bilo granice njihovim simpatijama i privrenosti. Obe su me branile zapanjujuom istrajnou i kada nisam bila u pravu. U njihovim oima ja sam bila savrena i nisam mogla da pogreim. Od njih sam nauila da imam dvostruku odgovornost da zadrim to poverenje koje sam stekla. Ne zbog toga to sam se plaila da ih ne razoaram i pokuavala da ispunim njihova oekivanja, ve zato to je za mene bila najprirodnija 179
Florinda Doner
stvar na svetu da verajem da sam savrena i da se prema njima besprekomo ponaam. Najudnija od svih ena arobnjaka bila je moja uiteljica sanjanja Zuleika, koja me nikada nita nije uila. Nije ak ni priala sa mnom. Ili moda nije ni primeivala da ja postojim. Zuleikaj'e, kao i Florinda, bila vrlo lepa; moda ne toliko atraktivna ali iepa, na neki eterian nain. Bila je majuna. Imala je tamne oi i izvij'ene obrve. Mali, savren nos i lepa usta. Lice joj je bilo uokvireno talasastom, tamnom kosom koja je poinjala da sedi. To je naglaavalo njenu auru osobe, poznavaoca drugog sveta. Njena lepota nije bila prosena, obina lepota ve uzviena, uslovljena njenom potpunom samokontrolom. Ona je bila savreno svesna komine strane lepote i privlanosti u oima dmgih. Umela je to da prepozna i koristila je to kao da je neka nagrada koju je dobila. Stoga je ona bila apsolutno indiferentna prema svakome i svaemu. Zuleika je bila odlian trbuhozborac. Tu svoju vetinu je dovela do nivoa uzvLene umetnosti. Po njenoj teoriji, rei koje su proizvedene pokretima usana mnogo vie zbunjuju ljude i postaju jo nejasnije nego toj'esu. Ja sam bila oduevljena njenim obiajem da govori iz trbuha zidovima, stolovima, posuu ili bilo kojim drugim predmetima. Ila sam stalno za njom kad god se pojavljivala. Hodala je kroz kuu bez dodirivanja poda, bez komeanja vazduha. Kada sam upitala ostale arobnice da li je to bila iluzija, odgovorili su mi da Zuleika ne voli da ostavlj'a tragove stopala. Poto sam se upoznala i uspostavila komunikaciju sa svim tim enama, one su mi objasnile razliku izmeu sanjaa i tragaa. One su govorile da su to dve zasebne planete. Florinda, Karmela, Zoila i Dilaja su tragar. mona bia sa ogromnom fizikom energijom; preduzimai; neumorni radnici; specijaliste u toj ekstravagantnoj vetini, u tom stanju svesti koj'e oni zovu sanjanjem u budnom stanju. Dmgu planetu sanjae ine drage etiri ene: Zuleika, Nelida, Hermelinda i Klara. One imaju eterine osobine. One nisu manje mone niti imaju manje energije; njihova energija je samo manje oigledna. One zrae energijom dragog sveta ak i kada se bave naj'prizemnijim stvarima. One su specijalizovane za ono drago, neobino stanj'e svesti koj'e one zovu "sanjanje u svetovima koji nisu ovaj svet". 180
BITIUSAIUATUU
Rekle su mi da je to najkompleksnije stanje svesti koje ene mogu dostii. Kada sanjai i tragai rade zajedno, tragai predstavljaju vrst zatitni omota koji krije duboko jezgro. To duboko jezgro su sanjai; oni su kao mekana matrica koja amortizuje tvrdi spoljanji sloj. Tokom tih dana u kui vetica, bila sam paena kao da sam im ja bila neto najdragocenije. Mazile su me i brinule se o meni kao da sam dete. Kuvale su moja omiljena jela; ile mi garderobu, najelegantniju i najudobniju koju sam ikada nosila. Obasipale su me poklonima, simpatinim, blesavim sitnicama ali i vrednim nakitom. Sve te stvari, one su sklanjale da me ekaju onog danakada se budem probudila, govorile su mi. Bilo je jo dve ene u svetu arobnjaka. Obe su bile tragai: dve debele devojke, Marta i Tereza. Bile su vrlo simpatine i obe su imale ogroman apetit. Mada time nikoga nisu zavarale, uvale su rezervu keksa, okolade i raznih dmgih odabranih poslastica u skrovitu, jednoj tajnoj pregradi u pajzu. Na moju veliku radost, upoznale su me sa mestom svog skrovita jo na samom poetku i ohrabrivale su me da ga slobodno poseujem, to sam ja sa velikim uivanjem naravno i inila. Marta je bila starija. Imala je dvadeset i etiri, pet godina i bila je meavina nemake i indijanske krvi. Njena koa je bila, ne ba sasvim bela ali bleda. Njena bogata crna kosa je bila meka i talasasta. Imala je visoke, izraene jagodice i iroko lice sa kosim, sjajnim, zelenkastoplavim oima. Ui su joj bile male i nene, kao maije, mekane i rozikaste, skoro providne. Marta je imala obiaj da isputa duge, tune uzdahe nemaka strana, tvrdila je i este periode zamiljenog utanja, nasledene od indijanske strane njene porodice. Nedavno je poela da uzima asove violine i vebala je u bilo koje doba dana. Umesto da je zbog toga kritikuju ili grde, svi su je, bez izuzetka, hvalili i govorili da ona ima mnogo smisla za muziku. Tereza je bila jedva via od metar i pedeset ali je zbog debljine izgledala via. Nije bila tipina Meksikanka. Vie je liila na Induskinju. Njena glatka koa je bila prijatno tople, svetlo braon boje. Imala je tamne, zejtinjave oi bademastog oblika, sa dugakim, uvijenim trepavicama, toliko tekim da su joj kapci uvek bili pomalo sputeni i davali 181
Florinda Doner
joj sanjiv, udaljen izraz. Njena blagost i prijatnost u ophoenju su kod svakoga ko je upozna izazivali elju da je uzme u zatitu. Tereza je takoe bila umetniki tip. Uivala je u slikanju vodenim bojama u kasnim popodnevnim satima. Sedela bi satima u dvoritu ispred tafelaja sa spremnim bojama, etkicom i vodom, ekajui da svetlo i senke budu u pravom odnosu, onako kako njoj odgovara. Tada bi sa kontrolom i fluidnou jednog budiste umakala svoju etkicu u boju i prelazila njom preko papira. Veina mojih seanja je isplivala na povrinu. Bila sam vrlo iscrpljena. Ritam Florindinog tihog hrkanja se ravnomerno odbijao od zidova, kao udaljeni eho i imao je hipnotiko dejstvo. Kada sam otvorila oi, prvo to sam uradila je bilo da izgovorim njeno ime. Nije bilo odgovora. Krevet je bio prazan. uti arav, vrsto zategnut preko dueka, nije pruao nikakve dokaze da je tu bilo ko sedeo a kamoli spavao. Dva jastueta su bila na svom uobiajenom mestu prislonjena uza zid a ebe kojim je ona bila pokrivena je bilo uredno sloeno sa ostalim ebiima na podu. urno sam tragala svuda po stanu za bilo kakvim objanjenjem, bilo kakvim dokazom da je ona zaista bila tu. Nisam nala nita, ak ni dugu, sedu dlaku u kupatilu. 182
XIII
ada sam bila potpuno budna, nisam mogla do kraja da prizovem u seanje te izgubljene dane. Bila sam, meutim, sasvim sigurna da oni nisu izgubljeni, ve samo zatureni. Neto mi se desilo u tom periodu, neto od velikog unutranjeg znaaja, to mi je izmicalo. Nisam se svesno trudila da razaberem detalje tih nejasnih seanja jer sam znala da su tu negde, skriveni, kao ljudi koje povrno poznajem a ne mogu tano da se setim njihovih imena. Ja nikada nisam bila velika spavalica ali od te noi, od Florindinog pojavljivanja u stanu Isidoro Baltazara, ila sam na spavanje u bilo koje doba dana samo da bih sanjala. Jednostavno sam uspevala da zaspim svaki put kada bih legla i provodila sam neobino duge vremenske periode spavajui. ak sam se i ugojila i to ne na pravim mestima. Medutim, nikada nisam sanjala sa arobnjacima. Jednog jutra me je probudio glasan tresak. Isidoro Baltazar je ispustio ajnik u sudoperu. Glava me je bolela a pogled mi je bio zamuen. Imala sam u glavi trenutno seanje na grozan san koji sam sanjala koje je ubrzo nestalo. Bila sam oblivena znojem. "To je sve tvoja krivica," povikah. "Kada bi mi tipomogao, ne bih morala da prespavam itav svoj ivot." Osetila sam potrebu da besnim, da se prepustim navali gneva i nervoze. Iznenada mi prolete kroz glavu da ne mogu to da uinim jer vie ne uivam u svojem gunanju kao nekada.Njegovo lice je bilo vedro i zadovoljno, kao da mi je proitao misli. Zgrabio je svoju stolicu, seo na nju opkoraivi je i rekao, "Zna da ne mogu da ti pomognem. ene idu dmgim putevima sanjanja. Ja ak ne mogu ni da shvatim kako ene uspevaju da sanjaju." 183
Florinda Doner
"Trebalo bi to da zna, pored toliko ena u tvom svetu," rekoh drsko. On se nasmeja. Nita nije moglo poremetiti njegovo dobro raspoloenje. "Ja to ne shvatam, ni delimino. Nemam pojma kako ene sanjaju." nastavi on. "Mukarci moraju neprestano da se bore da usmere svoju panju u snovima. ene nemaju tih problema ali one moraju da postignu unutranju disciplinu." On dodade, sa irokim osmehom na licu, "Postoji jedna stvar koja ti moe pomoi Nemoj da pristupa sanjanju na svoj uobiajeni brzopleti nain. Pusti da ti samo doe." Zinuh da neto kaem ali odmah zatvorih usta. Mojezaprepaenje se pretvori u bes. Moja elja za saznanjem ieze i ja obuh cipele i izjurih kao furija, ne zaboravivi da zalupim vrata za sobom. Njegov smeh me je pratio celim putem do parkinga, ispred kue, gde mi je bio auto. Oseala sam se odbaeno i nevoljeno ali prevashodno sam bila puna samosaaljenja. Odvezla sam se do plae na kojoj nije bilo nikoga. Padala je slaba kia. Nije bilo vetra tako da su kine kapi padale vrlo neno i pod pravim uglom. um talasa i kie koja je padala po povrini vode je bio veoma prijatan i delovao je umirujue. Skinula sam cipele, zavrnula nogavice i hodala po plai sve dok moje plano raspoloenje nije bilo isprano. Bilo mi je lake dok sam sluala talase koji kao da su mi aputali Florindine rei, "To je usamljena borba." Vie se nisam oseala ugroenom. Jednostavno sam prihvatila injenicu da sam zaista sama. Ta pomirenost sa sudbinom mi donese reenje. Znala sam ta treba dalje da radim. Poto ja nisam od onih koji odugovlae, odmah sam krenula u akciju. Gurnula sam ceduljicu sa porukom Isidoro Baltazaru ispod vrata jer nisam elela da me on odgovori i krenula prema kui vetica. Vozila sam celu no, sve do Tusona. Prespavala sam vei deo dana u motelu i kasno popodne krenula dalje, istim putem kojim smo se Isidoro Baltazar i ja vratili iz Sonore. Moj oseaj za orijentaciju je uvek bio lo ali taj put je ostao duboko urezan u moje seanje. Bila sam savreno sigurna kojim putevima da % idem, gde da skrenem. Stigla sam do kue vetica u rekordnom roku. Nisam gledala na sat jer nisam htela da odagnam utisak koji sam stekla, da izmedu mog ulaska u kola u Tusonu i dolaska do kue vetica, nije prolo nimalo vremena. 184
BITIUSANJANJU
Nisam se uopte uzbudila kada sam otkrila da u kui nema nikoga. Bilo mi je jasno da dolazim bez ikakvog direktnog, zvaninog poziva. Ali seala sam se vrlo jasno da mi je Nelinda rekla, dok je stavljala u skrovitu fioku korpicu sa poklonima koje su mi dale , da mogu da doem kada god zaelim. "U bilo koje doba dana ili noi, ova korpica e te bezbedno uvui unutra." Njene rei su mi jo uvek zvonile u uima. Sigurno, kao da sam vebala, uputila sam se pravo do sobe koju mi je Esperanca dodelila. Bela mrea za spavanje, opivena karnerima, bila je spremna i ekala je na mene. Blaga neprijatnost me obuze, ab' nisam bila ni priblino onoliko uplaena koliko je trebalo da budem. Spustila sam se u lealjku, ne ba sasvim oputena, izbacivi jednu nogu van nje kako bih mogla da se ljuljukam. "Ma doavola sa tim mojim strahovima," rekoh naglas, uvukoh nogu i ispraih se udobno, proteui se kao maka, da su mi svizglobovi pucketali. "A, znai vratila si se bezbedno," zauh glas iz hodnika." Nisam mogla da je vidim, niti sam je prepoznala po glasu ali sam znala da je to Nelida. Oekivala sam da e ui u sobu ali ona to nije uinila. "Ima hrane za tebe u kuhinji," ree ona. ula sam kako se njeni koraci udaljavaju od mojih vrata, niz hodnik. Skoih i pojurih za njom. "ekaj Nelida, ekaj!" povikah. Nije bilo nikoga u hodniku, niti u sobama pored kojih sam prola na putu do kuhinje. U srvari, nije bilo nikoga u celoj kui. Ipak, bila sam sigurna da su tu. ula sam njihove glasove, smeh, zveckanje posua, tiganja i erpi. Sledeih nekoliko dana sam provela u stanju trajnog iekivanja. ekala sam da se dogodi neto znaajno. Nisam imala predstavu o tome ta je trebalo da se desi ali sam znala da mora biti u vezi sa enama. Iz nekog meni neshvatljivog razloga, one nisu elele da ih vidim. Njihovo iznenadujue, tajanstveno ponaanje me je nateralo da provodim veinu vremena po hodnicima, unjajui se neujno, poput senke. Meutim, i pored svih lukavih zaseda koje sam postavljala, pokuavajui da ih iznenadim, nisam nikako uspevala da ih otkrijem. One su klizile iz sobe u sobu, iz kue i u kuu, kao izmeu dva sveta, ostavljajui za sobom zvuke njihovih glasova i smeha. 185
Florinda Doner
Ponekad sam se pitala da li su one zaista tu ili su zvuci njihovih koraka, mrmljanje i smeh bili samo plod moje mate. Ali, kad god sam poinjala da verujem da ja to zamiljam, zaula bih neku od njih kako neto radi u dvoritu. Tada sam, ponesena novim besom, oekivanjem i uzbuenjem, trala na drugi kraj kue i napolju uvek otkrivala da su me opet nadmudrile. U tim trenucima sam pomiljala da ove ene, budui prave vetice, sigurno imaju neki interni eho, slino slepim mievima, koji im signalizira moj dolazak. Moje razoarenje zbog toga to nisam uspevala da ih uhvatim ispred poreta, iezavala je pred prizorom egzotinih, ukusnih jela koje su ostavljale za mene. Uivanje u tim divnim jelima je bilo toliko da mi nije smetalo to su porcije bile vrlo male. Jela sam sa velikim gutom te male kulinarske podvige ali sam ipak stalno bila gladna. Jednoga dana, pred samo svitanje, ula sam muki glas koji je dopirao iz zadnjeg dela kue, kako me tiho zove po imenu. Iskoila sam iz lealjke i otrala niz hodnik. Vdo sam se obradovala kada sam videla uvara. Skoro sam skoila na njega kao kue. Nekontroliui svoje oduevljenje, ja ga poljubih u oba obraza. "Polako, nibelunga." On to izgovori nainom i glasom Isidoro Baltazara. Ja odskoih unazad, oiju rairenih od iznenaenja. On mi namignu i ree, "Nemoj da preteruje inae e sledei tvoj potez biti da me iskoristi." Bila sam veoma zbunjena njegovim reima ali kada se nasmejao i prijateljski me potapao po leima, ja se opustih. "Drago mi je to te vidim," ree on blago. "I meni je divno to tebe vidim!" ja se zakikotah, zatim ga upitah gde su svi ostali. "O, tu su negde, u blizini," ree on, neodreeno. "Trenutno su misteriozno neuhvatljivi, ali su prisutni, sve vreme." videvi moj razoaran izraz lica, on dodade, "Budi strpIjiva.""Znam da su tu, negde," promrmljah. "Ostavljaju mi hranu." Osvrnuh se preko ramena ipoverih mu, "Ali stalno sam gladna. Porcije su vrlo male." Po njegovim reima, to je bilo prirodno stanje stvari, kada se radi o hrani moi; oveku je nikada nije dosta. On ree da on sebisam kuva hranu pirina ili pasulj, sa pariima piletine, govedine ili svinjetine i jede jednom dnevno ali nikada u isto vreme. 186
BITIUSAHJANJU
Zatim me je odveo do njegovih odaja. iveo je u velikoj, neurednoj sobi, iza kuhinje, prepunoj udnovatih drvenih i gvozdenih skulptura. Vazduh je bio teak od mirisa jasmina a zavese su bile navuene. Spavao je u krevetu na rasklapanje koji je drao spakovan u ormanu kada nije bio u upotrebi. Jeo je za malim ipendejl stolom, sa dugakim, tankim nogama. Priznao mi je da on, kao i misteriozne ene, ne podnosi rutinu. No ili dan, jutro ili vee, bilo mu je svejedno. istio je dvorite i grabuljao lie kada je bio raspoloen za to. Nije mu bilo vano da li je na zemlji cvee ili lie. Sledeih dana sam imala avolske muke da se prilagodim tom naizgled neorganizovanom nainu ivota. Pomagala sam uvara u njegovim poslovima, vie iz nervoze nego iz neke velike elje da budem od koristi. Bez izuzetka sam prihvatala njegove pozive da podeli svoje obroke sa mnom. Njegova hrana mi je vrlo prijala, kao i njegovo drutvo. Poto sam bila sigurna da on nije samo uvar, davala sam sve od sebe da ga razotkrijem svojim nezgodnim pitanjima. To je naravno bila bezuspena taktika. Nikada nisamdobijala zadovoljavajue odgovore. "Odakle si ti?" upitah ga jednog popodneva dok smo jeli. On podie pogled sa svog tanjira, kao da je oekivao direktno ispitivanje i posluno pokaza u pravcu planina na istoku, uramljenih otvorenim prozorom, poput neke umetnike slike. "Bakatete planine?" rekoh sa nevericom. "Ali ti nisi indijanac," promrmljah, zbunjeno. Samo nagal Mariano Aureliano, Dilaja Flores i Henaro Flores su indijanci, zar ne?" Ohrabrena iznenaenim, iekujuim izrazom na njegovom licu, ja dodadoh da, po mom rculjenju, Esperanca prevazilazi rasne kategorije. Ja se nagnuh preko stola i poverljivim glasom mu rekoh isto to sam rekla i Florindi, "Esperanca nije rodena kao ljudsko bie. Ona je stvorena nekim magijskim inom. Ona je sam davo." Naslonivi se u stolici, uvar vrisnu od oduevljanja. "A ta ima da kae o Florindi? Jesi li znala da je ona Francuskinja? Zapravo, roditelji su joj bili Francuzi. Oni su bili iz porodica koje su dole u Meksiko sa Maksimilijanom i Karlotom." "Ona je vrlo lepa," promrmljah, pokuavajui da se setim kada je tano, u devetnaestom veku, Napoleon poslao austrijskog princa u Meksiko. 187
Florinda Doner
"Nisi je ti videla kada se udesi," ree uvar, "Ona je kao lutka. Godine joj se uopte ne vide." "Karmela mi je rekla da sam ja kao Florinda," rekoh u napadu tatine i elj'e za komplimentom. Pokrenut smehom koji se spremao da prsne iz njega, uvar skoi iz stolice. "Kad na vrbi rodi groe." ree on bezoseajno, kao da ga nije zanimalo kako e njegove rei biti primljene. Iznervirana njegovom primedbom i bezoseajnou, pogledala sam ga sa loe prikrivenim besom u oima. Tada, elei da promenim temu, upitah ga za nagala Mariana Aureliana, "A, odakle je on, tano?" "Ko e znati odakle su nagali?" ree on, prilazei prozora. Dugo vremena je gledao prema planinama u dalj'ini, zatim se okrenuo prema meni i rekao, "Neki ljudi tvrde da nagali dolaze iz samog pakla. Ja verajem u to. Neki kau da nagali uopte nisu ljudi." On zauta i ja se upitah da li e opet uslediti duga pauza. Kao da je osetio moje nestrpljenj'e, on sede pored mene i ree, "Ako mene pita, ja mislim da su nagali nadljudi. Zato oni znaju sve o ljudskoj prirodi. Nagala ne moe slagati. Oni vide kroz ljude. Oni vide kroz bilo ta. ak vide i kroz svemir, drage svetove koji postoje u ovom svetu i one koji su van ovog sveta." Stolica mi postade neudobna. Zelela sam da prestane da govori. Zaalila sam to sam ga uvukla u taj razgovor. Nije bilo sumnje u to da je taj ovek lud. "Ne, nisam ja lud," uveri me a ja vrisnuh, prestraena to mi je proitao misli. "Ja govorim o stvarima koj'e nikada nisi ula, to je sve." Ja sam samo zaueno treptala, ne znajui ta da kaem u svoju odbranu. Moj'e oseanj'e neprijatnosti mi dade neku vrstu hrabrosti ija mu postavih direktno pitanje, "Zato se oni kriju od mene?" "Pa to je oigledno," odbrusi on, zatim meni nita nije bilo oigledno, dodade, "To da zna. Ti i takvi kao ti, vi ste ekipa nisamj'edanod njih. Ja sam samo podmazujem mainu." shvativi da bi ti trebalo a neja. Ja uvar. Ja
"Sada sam jo vie zbunjena," rekoh nervozno a onda mi neto pade na pamet. "Ko ini posadu koju si pomenuo?" "Sve ene koje si upoznala kada si poslednji put bila ovde. Sanjai i tragai. Reeno mi je da su tragai tvoja vrsta. I ti si jedna od njih." 188
BiTlUSAMJAIUU
uvar je sipao sebi au vode i ponovo otiao do prozora. Otpio je nekoliko gutljaja i onda mi ispriao da je nagal Mariano Aureliano testirao moje tragake mogunosti u Tusonu, Arizoni, kada me je poslao u kaf anu gde sam stavila bubavabu u svoju hranu. On se okienu ledima prema prozoni, pogleda me pravo u oi i ree, "Tu si pala na ispitu." "Ne elim nita da ujem o toj budalatini," presekoh ga. Nisam imala nikakvu elju da ujem nastavak prie. Njegovo lice se iskrivi u bezobraznu grimasu. "Ali onda, posle tog neuspeha, izvadila si se bezobzirno utirajui i psujui nagala Mariana Aureliana, bez stida i potovanja. Tragai," naglasi on, "su osobe koje imaju talenat za odnose sa ljudima." Ja htedoh da kaem da nisam razumela ni re ali se predomislih i outah. "Ono to je bilo zbunjujue," nastavi on, "je to da si ti izvrstan sanja. Da nije toga ti bi bila kao Florinda zanemarujui tvoju visinu i izgled, naravno." Zlobno se smekajui, tiho opsovah matoru budalu. "Da li se sea koliko ena je bilo na pikniku?" upita on iznenada. Ja zatvorih oi da se prisetim piknika. Jasno sam videla pred sobom sliku est ena koje su sedele na platnenom aravu, prostrtom pod eukaliptusovim drveem. Esperanca nije bila tamo ali Karmela, Zoila, Dilaja i Florinda su bile. "Ko su bile ostale dve ene?" upitah zbunjenija nego ikada. "Aha," mrmljao je on, odobravajui dok mu se sjajan osmeh irio na licu. "Bili su to sanjai sa dnigog sveta. Ti si ih jasno videla ali su one nestale itvoj um nijeprihvatio njihovo nestajanjejer tije to jednostavno bilo previe udno."Odsutno klimnuh glavom, nesposobna da shvatim kako to da sam videla samo etiri ene kada znam da ih je bilo est. Mora da je on proitao moju misao jer je na nju odgovorio da je sasvim razumljivo da je moja panja bila usmerena na njih etiri. "Ostale dve ene su rvoj izvor energije. One su bestelesne i nisu sa ovog sveta." Osetih se potpuno izgubljeno i zbunjeno. Nisam bila u stanju da bilo ta vie pitam te sam samo tupo zurila u njega. "Ti nisi na planeti sanjaa," nastavi on svoje objanjenje, "i zbog toga su tvoji snovi komarni a tvoji prelasci izmeu snova i stvarnosti su vrlo nestabilni i predstavljaju opasnost za tebe i drage sanjae. Stoga je Florinda uzela na sebe da te titi i ublaava posledice."
189
Florinda Doner
Ustadoh tako silovito da sam preturila stolicu. "Ne elim nita vie da znam o tome!" povikah i jedva se suzdrah da ne kaem kako mi je mnogo bolje da nita ne znam o njihovim ludakim teorijama i objanjenjima. uvar me uze za ruku i povede napolje, do istine, zatim kroz estar, do male kue. "Treba da mi pomogne oko generatora," ree. "Mora da se popravi." Glasno se nasmejah i rekoh mu da ne znam nita o generatorima. Tek kada je otvorio vrata u podu ugraena u betonsko kuite, otkrih da je struja u celoj kui poticala iz tog generatora. Do tada, ja sam uzimala zdravo za gotovo da su elektrini aparati i rasveta u ovom ruralnom delu Meksika isti kao oni koje poznajem. Od toga dana sam se trudiia da mu ne postavljam previe pitanja. Oseala sam da nisam spremrta za njegove odgovore. Naa sastajanja su poprimila oblik rituala xi kojima sam se j a trudila da to bolje govorim panski koji je starac izuzetno lepo govorio. Provodila sam sate i sate proef avajui razne renike i tragajui za novim a esto i arhainim izrazima kojkn sam htela da ostavim utisak na njega. Jednog popodneva, dok sam ekala da uvar donese hranu bilo je to prvi put otkako sam otkrila tu sobu da sam sama u njoj setih se starog, udnovatog ogledala. Paljivo sam ispitivala njegovu umrljanu i zamagljenu povrinu. "Ostae zarobljena u ogledalu ako se bude previe gledala u njemu," ree neko iza mene. Oekujui da vidim uvara, okrenuh se ali u sobi nije bilo nikoga. Pojurih prema vratima i umalo ne sruih jednu skulpturu od drveta i gvoa. Instiktivno ispmih ruku da je zadrim ali, pre nego to sam je i dotakla, figura poe da se odmie od mene, udno se vrtei oko svoje ose, zatim se vrati u svoj prvobitni poloaj i umiri se, ispustivi ljudski uzdah. "ta je bilo?" zapita uvar, ulazei u sobu. On stavi veliki posluavnik na klimavi sto, pogleda me i, videvi moje bledo lice, upita jo jednom o emu se radi. "Ponekad imam oseaj da su ove monstruoznosti ive i da me gledaju," rekoh pokazujui na oblinju skulptum. Primetivi njegovo smrknuto, ozbiljno lice, pourih da ga uverim kako nisam mislila da su 190
BITIUSATUATUU
skulpture monstruozne, u smislu ranoe nego zato to su ogromne. Ispustih nekoliko drhtavihuzdaha i ponovih da njegove skulpture odaju utisak ivih bia. Osvrui se tajanstveno oko sebe, on ree, spustivi glas do jedva ujnog apata, "One jesu ive." Osetih takvu neprijatnost da poeh da brbljam neto o onom popodnevu kada sam otkrila ovu sobu, o tome kako sam bila privuena u nju nekim jezivim amorom za koji se kasnije ispostavilo da je vetar koji uvlai zavesu kroz razbijeni prozor. "U jednom trenutku sam pomislila da je tu nekakvo udovite," priznadoh, nervozno se kikoui. "Bie iz svemira koje se hrani senkama zore." uvar me jepaljivo posmatrao, grickajui donju usnu. Potom mu pogled odluta po sobi. "Bolje da sednemo da jedemo," ree on najzad. "Neemo da nam se ohladi jelo." On mi pridra stolicu da sednem i im sam se udobno smestila, on ree, rezonantnim glasom, "Potpuno si u pravu kada ih naziva biima, jer oni nisu skulpture. Oni su izumi. Stvoreni su od predloaka iz drugog sveta a stvorio ih je jedan veliki nagal," ree on poverljivim glasom. "Mariano Aureliano?" upitah. On zatrese glavom i ree, "Jedan mmnogo stariji nagal, po imenu Ilajas." "Zato ti izumi stoje u rvojoj sobi?" upitah. "Da li ih je taj veliki nagal napravio za tebe?" "Ne," odgovori on. "Ja se samo brinem o njima." Ustajui, on izvue urednosloenubelumaramicu izdepaiobrisaprainusaizumakoji je stajao najblie njemu. "Poto sam ja uvar, moja je dunost da se staram o njima. Jednog dana, uz pomo svih ovih arobnjaka koje si ve upoznala, preneu ove izume tamo gde pripadaju." "A gde je to?" "Beskraj, kosmos, vakuum." "Kako e tamo da ih odnese?" "Pomou iste moi koja ih je ovde i donela; moi sanjanja u budnom stanju." "Ako ti sanja kao to ovi arobnjaci sanjaju," poeh oprezno, trudei se da prikrijem prizvuk trijumfa u svom glasu, "Onda mora da si i ti arobnjak.""Jesam, ali nisam kao oni." 191
Florinda Doner
Njegovo otvoreno priznanje me je zbunilo. "U emu je razlika?" "Ha! To je najvea razlika na svetu." ree on, znalaki. "Ali ne mogu sada to da ti objasnim. Ako pokuam, ti e postati jo mrzovoljnija i naljutie se. Jednog dana e ti to sama shvatiti, bez potrebe da ti iko objanjava." Oseala sam tokie kako mi rade u glavi dok sam oajniki pokuavala da smislim ta da kaem, koje pitanje da postavim. "Moe li da mi kae kako je nagal Ilajas doao do tih izuma?" "Video ih je u svom sanjanju i uhvatio," poveri mi uvar. "Neke od njih su kopije koje je on uradio onih izuma koje mje mogao da ponese. Ostale su pravi izumi koje je taj veliki nagal preneo ak dovde." Nisampoverovala ni jednu re njegoveprie ali sam svejedno i dalje pitala, "Zato ih je nagal Ilajas doneo?" "Zato to su ga sami izumi zamolili da to uini." "Azato?" uvar zaustavi moje dalje ispitivanje pokretom ruke i predloi mi da nastavim sa jelom. Njegovo odbijanje da zadovoljimoju radoznalost me je samo jo vie podstaklo. Nije mi bilo jasno zato on ne eli da pria o izumima, kada je strunjak za okoline odgovore; mogao je da mi kae bilo ta. im smo zavrili sa jelom, on me je zamolio da izvadim njegov krevet na sklapanje iz ormana. Znajui kako on to radi, ja ga postavih ispred duplih staklenih vrata sa zavesom. Zadovoljno uzdahnuvi, on lee, naslonivi glavu na mali etvrtasti jastuk koji je bio privren na uzglavlju. Bio je napunjen suenim pasuljem i zrnima kukuruza. On je rvrdio da takav jastuk osigurava slatke snove. "Mislim da u sad malo da dremnem," ree on, poputajuikai od pantalona. To je bio njegov ljubazan nain da me otpusti. Uvredena zbog njegovog odbijanja da govori o izumima, ja pokupih tanjire na posluavnik i izjurih iz sobe. Njegovo hrkanje sam ula sve do kuhinje. Te noi me probudi zvuk gitare. Instiktivno, posegnuh za baterijskom lampom koju sam drala pored svoje nisko okaene lealjke i proverih vreme na satu. Bilo je malo posle ponoi. vrsto se obmotah
BITIUSAIUATUU
ebetom i izaoh na hodnik koji vodi do unutranjeg dvorita, koraaj'ui na prstima. U dvoritu j'e bio ovek kojij'e sedeo na tranoj stolici i svirao gitaru. Nisam mogla da mu. vidim lice ali sam znala da je to bio onaj isti ovek koga smo Isidoro Baltazar i ja videli i uli kada sam ja tu prvi put dola. Kao to je i tada uinio, on prestade da svira onoga trenutka kada me je ugledao. Ustao je sa stolice i uao u kuu. im sam se vratila u svoju sobu, sviranje se opet zaulo. Kada sam ve htela da zaspim, zauh ga kako peva, istim, jakim glasom. Pevao je vetru, dozivajui ga da doe iz daljina, kroz tiinu i prazninu. Kao u odgovor na njegovo sablasno dozivanj'e, vetar stade da duva. Poj'aavaj'ul se, zvidao je kroz estar, otkidajui suvo lice sa drvea i nabacujui ga u gomilama na zidove kue. Reagujui, otvorih vrata ka dvoritu. Vetar mi ispuni sobu neopisivom tugom. Nije to biia plana tuga ve melanholina usamlj'enost pustinje, praine i hiljadugodinjih senki. Kao dim, vetar je u kovitlacu ispunio sobu. Udisala sam ga punim pluima. Padao mi je na plua, teak, ali to sam ga vie udisala, to sam se lake oseala. Izala sam napolje i dola do zadnje strane kue, gurajui se kroz bunje. Belo okreeni zidovi su hvatali jaku meseevu svetlost i reflektovali je na istinu, oienu vetrom. Plaei se da me neko ne primeti, unjala sam se od drveta do drveta, skrivajui se od meseine po senkama, sve dok nisam stigla do dva narandina drveta u cvatu, to uvaju stazu koja vodi od zida do male kue. Vetar je donosio zvuke kikotanja i tihog mrmljanja preko estara. Hrabro sam zakoraila stazom i stigla do male kue koja je bila u mraku. Tek tu sam poela da se tresem od uzbuenj'a. Prila sam prozom koji je bio otvoren i prepoznala Dilaj'in i Florindin glas, ali je prozor bio suvie visoko da bih mogla da vidim ta one unutra rade. Prislukivala sam, oekujui da uj'em neto mudro, oekujui da budem pogoena nekim fantastinim otkriem koje bi mi pomoglo da reim problem zbog kojeg sam dola ovde moju nesposobnost da sanjam. Meutim, sve to sam ula bili su traevi i ogovaranja. Njihove zlobne insinuacije su me toliko opinile da sam se nekoliko puta glasno nasmejala, zaboravljajui da sam ja ta koja prislukuje. U poetku sam mislila da ogovaraju neke autsajdere ali posle nekog vremena sam shvatila da priaj'u o enama sanjaima. Njihove najzlobnije primedbe su se odnosile na Nelidu. Priale su da je ona i 193
Florinda Doner
posle toliko godina jo uvek nesposobna da se otrgne od sveta. Ne samo da je prazna tvrdile su da provodi itave dane pred ogledalom nego je i pohotljiva. inila je sve to je u njenoj moi da bude seksualno poeljna i atraktivna, kako bi zavela nagala Mariana Aureliana. Neko je zlobno primetio da je ona, na kraju krajeva, ipakjedina koja bi mogla da ugosti njegov ogromni, opijajui organ. Zatim su priale o Klari. Nazvale su je naduvanom slonicom koja misli da je njena dunost da svima daje blagoslove. Trenutno je njena panja bila usmerena na nagala Isidoro Baltazara, a ponuda njeno golo telo. Nije joj bila namera da je on ima, samo da je gleda. Jednom ujutru i jednom uvee, ona ga je astila prizorom njene golotinje. Bila je ubeena da e time mladom nagalu obezbediti seksualnu superiornost. Trea ena o kojoj su priali je bila Zuleika. Rekle su da je ona umislila da je svetica i Devica Marija. Njena takozvana duhovnost nije nita drugo nego ludilo. Neprestalno je gubila svoje brojanice, a kad god bi je spopalo ludilo, istila je kuu od krova do temelja, ukljuujui i kamenje u dvoritu. Onda je na red dola Hermelinda. Nju su opisale kao vrlo trezvenog, pristojnog, uzornog pripadnika srednje klase. Kao i Nelida, ni ona nije mogla, ni posle toliko godina, da prestane da stremi tome da bude savrena ena i savrena domaica. Iako nije umela da kuva, ije, ili svira klavir i zabavlja goste, Hermelinda je elela da bude poznata, rekoe one zlobno se kikoui, po svojoj uzornoj, pristojnoj enstvenosti. Kao to je Nelida elela da bude uzor nepristojne enstvenosti. Kada bi njih dve udruile svoje talente, primeti jedna od ena, dobili bi savrenu enu, koja bi uvek mogla da ugodi svom gospodaru: savrena u kuhinji i dnevnoj sobi, u kecelji, odnosno veernjoj haljini, a savrena i u krevetu, podignutih nogu, kad god se to od nje zahteva. Kada su glasovi utihnuli, otrala sam natrag u kuu do moje sobe i zavukla se u svoju mreu. Meutim, koliko god da sam se trudila, nisam mogla ponovo da zaspim. Osetila sam da se moj zatitni omota raspao i moj oseaj oduevljenja i arolije kue vetica je nestao. Sve o emu sam mogla da mislim je bilo to da sam, ovoga puta svojevoljno, bila zaglavljena tu u Sonori sa gomilom ludih, matorih ena koje su po ceo dan sedele i ogovarale jedna dragu, umesto da sam u Los Andelesu, na nekoj dobroj zabavi. 194
BITIUSATiJATUU
Dola sam traei savet. Umesto toga, bila sam ignorisana i preputena dnveljubivosti senilnog starca za koga sam verovala da je ensko. Tako razmiljajui dovela sam sebe u takvo stanje da sam, do vremena kada sam sela za sto da dorukujem sa uvarem, bila toliko indisponirana i besna da nisam mogla ni da okusim hranu. "ta je s' tobom?" upita me starac, gledajui me netremice. Obino je izbegavao direktne poglede. "Zar nisi gladna?" Uzvratih mu pogled i, odustajui od svakog pokuaja samokontrole, istresoh iz sebe sav moj nagomilani bes i frustracije. Dok sam poinjala svoju tiradu albi i grdnji, imala sam period trezvenog razmiljanja; shvatila sam da starac nije nita kriv i da bi trebalo da mu budem zahvalna jer se prema meni ponaao divno. Ali bilo je kasno, nisam mogla da se zaustavim. Moje trivijalne albe su imale svoj sopstveni ivot. Glas mi je postajao sve vii i piskaviji, dok sam priala, preuveliavajui i deformiui dogaaje iz prethodnih nekoliko dana. Sa oseanjem zlobnog zadovoljstva, ispriah mu kako sam prislukivala ene. "One nemaju nikakvu namera da mi pomognu," zakljuih autoritativno. "Sve ime se one bave je ogovaranje. Rekle su mnogo odvratnih stvari o enama sanjaima." "ta si ula od njih?" Sa velikim zadovoljstvom mu ispriah sve to sam ula. I sama sam bila iznenadena neobinom moi da se setim svakog, pa i najmanjeg detalja njihovih zlobnih primedbi. "Oigledno je da su govorile o tebi," ree on im sam ja zavrila sa svojim izvetajem. "Metaforiki, naravno." On malo saeka da ja upijem njegove rei, zatim dodade, nevinim glasom, "Pa zar ti nisi poprilino takva kakvom su te opisali?" "Jesam avola!" eksplodirala sam, "I pusti me sa tim psiholokim sranjima; neu to da sluam, ni od obrazovanih Ijudi a kamoli od tebe, jebenog nadniara." Cuvareve oi se iznenaeno rairie i njegova krhka ramena se pognue. Nisam ga alila, samo mi je bilo ao sebe to sam izgubila vreme priajui sa njim. Htela sam da mu kaem kakva je greka bila to sam preduzela dugo, iscrpljujue putovanje ni zbog ega ali me on pogleda sa takvim prezrenjem da sam se odjednom postidela svog ispada. 195
Fiorinda Doner
"Ako bude kontrolisala svoju narav razumee da nita to ovi arobnjaci rade nije da bi se zabavili, ostavili utisak na nekoga ili se prepustili svojim slabostima," ree on smireno. "Sve to oni kau ili urade ima svoj razlog, svoju svrhu." Gledao me je takvim pogledom da sam poelela da se okrenem i odem ali nisam mogla. "Nemoj da misli da si ovde dola na odmor," ree on. "arobnjaci ija si ti rtva, nemaju godinji odmor." "ta hoe time da kae?" Ijutito ga upitah. "Nemoj da mi vrda nego mi kai otvoreno." "Kako moe biti otvorenije od ovoga?" Njegov glas je zvuao varljivo blago i pun skrivenog znaenja. "Vetice su ti ve rekle prole noi ta si ti. Upotrebile su etiri ene planete sanjaa kao paravan da bi tebi, koja si prislukivala, opisale ono to ti zaista jesi: profuknjaa, opsednuta veliinom i slavoljubljem." Moj ok je bio takav da sam trenutno zanemela. A onda, bes pokulja iz celog mog tela, vru" kao lava. "Ti mizerno, beznaajno malo govno," izdrah se i utnuh ga u stomak. Pre nego to ga je moj udarac pogodio, ja sam ve zamislila matoro kopile kako se batrga na zemlji, uvi|aj"ui se od bola. Samo, moj udarac je zavrio u praznom prostoru. Brzinom profesionalnog boksera, on se izmakao i izbegao ga. Nasmeio se ali su mu oi bile hladne i ozbiljne dok me je posmatrao kako zadihano mrmljam psovke. "Ti si okuala sve te trikove o kojima su vetice govorile na Isidoro Baltazaru. Ti si uila i vebala te stvari. Razmisli o tome, nemoj samo da besni." Zinuh da neto kaem ali zvuk nije izlazio iz grla. Nisam ostala bez teksta zbog njegovih rei nego zbog njegovog razarajue nezainteresovanog, ledenog glasa. Vie bihvolela daje vikao na menejer bionda znala kako da reagujem: i ja bih vikala, glasnije od njega. Nije bilo svrhe raspravljati se sa njim. Nije bio u pravu, uveravala sam samu sebe. Bio je samo senilni starac sa otrim jezikom. Ne, neu da se ljutim na njega ali neu ni da ga shvatim ozbiljno. "Nadam se da nee da se rasplae," ree on, pre nego to sam se oporavila od oka. Uprkos mojoj odluci da se ne ljutim na senilno, matoro kopile, lice mi se zacrvene od novog nastupa besa. "Naravno da neu," odbrusih. Odluila sam ga ponovo utnem aU se prvo izdrah na njega. Rekoh mu da je, poto je obian jebeni sluga, zasluio batine zbog svog bezobrazluka. Meutim njegov surov, tvrd pogled me pre 196
BITIUSANJATUU
see. Nekako je uspeo bez ikakve promene svojim ljubaznim ali bezizraajnim glasom da me ubedi kako ja njemu treba da se izviinim. "Izvini," rekoh najzad iskreno. "Moja narav i loe ponaanje uvek me obuzmu i ne mogu da se kontroliem." "Znam. Svi su me upozoriiida te se uvam," ree on, ozbiljno,zatim dodade smekajui se, "Jedi sad." Bila sam napeta tokom celog obroka. Lagano vaui, posmatrala sam ga ispod oka. Iako nije ulagao ni najmanji napor da bude prijatan, znala sam da nije Ijut na mene. Pokuavala sam da se teim tom injenicom ali mi nije donosila utehu. Oseala sam da njegova nebriga nije bila namerna ili uvebana. Nita to bih ja uinila ne bi moglo da utie na njega. Progutala sam poslednji zalogaj i rekla pmi stvar koja mi je pala na pamet, sa uverenou koja je i mene zapanjila, "Ti nisi uvar." On me pogleda i ree, "A ta ti misli, ko sam ja?" lice mu se razvue u osmeh. Taj njegov osmeh je delovao na mene tako da sam izgubila svaki oprez. Obuze me oseaj bezobzirnosti. Izlajah se naravno u obliku uvrede kako ja mislim da je on ensko, da je on Esperanca. Kao da mi je teak teret pao sa lea, ja ispustih uzdah olakanja kada sam to rekla i dodadoh, "Zbog toga ti jedini ima ogledalo; mora da izgleda ubedljivo i kao mukarac i kao ena." "Mora da je vazduh Sonore uticao na tebe." ree on. "To je optepoznata stvar, da razreenipustinjskivazduh vrlo udno utie naljude." On me uhvati za nadlanicu i jako stee dodajui, "Ili je moda u tvojoj prirodi da bude zla i naporna i da brblja ta god ti padne na pamet, sa apsolutnom uverenou da si u pravu?" Kikoui se, uvar se nagnu prema meni ipredloi mida dremnem sa njim. "Bie nam mnogo lake ako malo dremnemo. Oboje smo naporni," ree on. "A, znai tako!" rekoh, nesigurna da li treba da se uvredim ili da se nasmejem njegovom predlogu. "Znai, ti hoe da spava sa mnom?" dodadoh jo da me je Esperanca upozorila na njega. "Zato ti smeta da dremnemo zajedno, ako vemje da sam ja Esperanca?" upita on, trljajui moj vrat. Dodir njegove ruke je bio topao i prijatan. 197
Florinda Doner
"Ne smeta mi," branila sam se, slabano. "Ja prosto ne volim da dremam posle jela. Priali su mi da sam i kao beba mrzela dremku posle jela." Govorila sam brzo i nervozno, sapliui se o sopstvene rei i ponavljajui se. HteJa sam da ustanem i odem ali me je blagi pritisak njegove rake drao prikovanu na mestu. "Znam da si ti Esperanca," insistirala sam, "Prepoznajem njen dodir; ima isti umirujui efekat kao i tvoj." Oseala sam kako mi glava klone i kako mi se oi sklapaju protiv moje volje. "Tano tako," sloi se on nenim glasom. "Prijae ti da prilegne, makar na kratko." Shvatajui moje utanje kao pristanak, on pride ormanu i izvadi svoj krevet i dva ebeta. Dade mi jedno. To je bilo jo jedno u nizu iznenadenja za mene. Iako nisam shvatala zato to radim, ja legoh bez rei protesta. Kroz poluzatvorene kapke sam ga posmatrala kako se protee, dok su mu svi zglobovi pucketali. Zatim skide izme, otkopa kai i spusti se pored mene na krevet. Pokriven pamunim cebetom, on se izvue iz pantalona i baci ih na pod pored izama. Onda zadie pokriva i pokaza mi se. Pocivenevi od stida, ja sam ga gledala uz divlju radoznalost i neopisivo uenje. Njegovo golo telo je, kao i Esperancino, bilo suta suprotnost onome to sam ja oekivala da vidim. Telo mu je bilo snano, glatko i bez dlaka. Bio je mrav kao trska a ipak miiav. I definitivno je bio mukarac, i to mlad! Bez razmiljanja, lagano podigoh svoje ebe. Tihi zvuk enskog smeha me natera da zatvorim oi i pravim se da spavam. Znajui, meutim, da ona nee ui u sobu, opustih se. Stavivi ruke pod glavu, prepustih se udnom oseaju da su uvar i tihi smeh koji je dopirao iz hodnika ponovo uspostavili moju ravnoteu, moj magini zatitni omota. ta sam tano mislila, nije mi bilo jasno, osim da sam bila blie odgovorima to se moje telo vie oputalo. 198
XIV
o povratku iz kue vetica mi nije vie bilo potrebno nikakvo ubeivanje ili ohrabrivanje. ene arobnjaci su uspele da mi usade oseaj povezanosti, neku vrstu emotivne stabilnosti koju nikada ranije nisam posedovala. Nije da sam odjednom postala promenjena osoba, ali sam videla jasnu svrhu svog postojanja. Sudbina mi je bila zacrtana: * morala sam da se borim da oslobodim svoju energiju. To je bOo sve. Vrlo jednostavno. Meutim, nikako nisam mogla da se setim, jasno ili makar maglovito, svega to se dogaalo u ta tri meseca koja sam provela u njihovoj kui. Godinama sam reavala zadatak priseanja svih tih deavanja i uloila sam u to svu moju energiju i odlunost. Nagal Isidoro Baaltazar me je upozoravao na varljivost jasno odreenih ciljeva koji se realizuju emotivnim nabojem. On mi je go vorio da su tako postignuti ciljevi bezvredni jer je istinska arena aro // bnjakove borbe svakodnevni ivot i vetake racionalizacije ne mogu izdrati taj pritisak. ene arobnjaci su mi rekle manje vie isto to ali na harmoniniji nain. Objanjavale su mi da ene, poto su navikle da budu manipulisane, lako pristaju a njihovo pristajanje je samo poputanje pod priH tiskom. Ali ako je zaista mogue uveriti ene o potrebi za promenom, onda je pola bitke dobijeno; ak i ako one ne pristanu, njihova realizacija je neuporedivo tea od muke.Imala sam da procenim ta dva naina miljenja. Bila sam uverena da su oba ispravna. S vremena na vreme, sve moje arobnjake racionalizacije su poputale pod pritiskom svakodnevice ali moja prvobitna opredeljenost za svet arobnjaka nikada nije podlegla iskuenjima. 199
riorinda Doner
Malo po malo, poinja'a sam da stiem dovoljno energije da sanjam. To znai da sam najzad razumela ono to su mi ene rekle: Isidoro Baltazar je novi nagal i nije vie mukarac. Kada sam to shvatila uspevala sam da sakupim dovoljno snage da se periodino pojavljujem u kui vetica. To mesto, poznato kao kua vetica, pripadalo je svim arobnjacima iz grupe nagala Mariana Aureliana. Velika, masivna kua nije se videla iz drugih kua u tom kraju uprkos jarkim bojama tropske vinove loze koja je visila po zidovima koji okruuju imanje. arobnjaci su mi objanjavali da ljudi prolaze pored kue ne primeujui je, zato sto je uvekzaklonjena tankom izmaglicom, kao nekim velom, vidljivim za oko ali neprimetnim za um. Kada neko jednom ue u tu kuu, neizbeno se oseca svesnim da je stupio u neki dragi svet. Tri dvorita, u senkama voki i eukaliptusovog drvea, davala su kui, njenim hodnicima i sobama izgled kao iz sna. Najfascinantnije su bile podne ploice sloene u najkomplikovanijim moguim motivima. Kua vetica nije bila toplo mesto a ipak je bila prijateljska. Ni velikim naprezanjem mate se nije mogla doiveti kao dom jer je delovala izrazito bezlino, surovo i asketski. To je bilo mesto na kome su nagal Mariano Aureliano i njegovi arobnjaci stvarali svoje snove i realizovali njihovu svrhu. Kako su interesovanja ovih arobnjaka bila daleko od svakodnevnog, obinog sveta, tako je i kua odraavala njihove preokupacije drugim svetom. Njihova kuca je bila pravi pokazatelj prirode njihovih individualnosti, ne kao osoba, ve kao arobnjaka. U kui vetica sam komunicirala sa svim arobnjacima iz grupe nagala Mariana Aureliana. Oni me nisu uili arobnjatvu, ak ni sanjanju. Po njima, nije tu imalo ta da se ui. Moj zadatak je, govorili su mi, bio da se setim svega to se deavalo izmeu mene i njih, za vreme tih naih prvih susreta. Posebno je trebalo da se skoncentriem na pokuaj da se setim onoga to su mi Florinda i Zuleika radile i govorile ali Zuleika nikada nije priala sa mnom. Kad god sam nekoga od njih molila za pomo, direktno su odbijali da imaju ikakve veze sa mnom. Svi do jednog su tvrdili da bez neophodne uloene energije sa moje strane bi se samo ponavljali a na to nisu hteli da troe svoje vreme.
200
BITIUSATiJATtJU
U poetku sam njihovo odbijanje da mi pomognu smatrala nepravednim i nesaoseajnim. Meutim, posle nekog vremena sam odustala od pokuaja da ih ispitujem i samo sam uivala u njihovom prisustvu i druenju sa njima. Tada sam shvatila da su naravno bili u pravu kada su odbijali da sa mnom igraju moju omiljenu drutvenu igru, onu u kojoj se ja pravim zainteresovanom za postavljanje takozvanih pitanja due koja obino >i nemaju nikakvog znaaja i smisla. Razlog zbog koga su ta pitanja beznaajna je taj to ja nemam energiju da uradim bilo ta u vezi sa odgovorom koji bih mogla dobiti, osim da se sa njime sloim ili ne sloim. Ipak, kroz svakodnevnu komunikaciju sa njima, ja sam spoznavala mnoge stvari o njihovom svetu. Sanjai i tragai su ispoljavali dva naina ponaanja meu enama, razliita koliko je god to mogue.U poetku sam se pitala da li je gmpa meni opisana kao grupa sanjaa Nelida, Hermelinda i Klara u stvari grupa tragaa. Koliko sam ja mogla da vidim, moj odnos sa njima je bio strogo na nivou svakodnevne, obine komunikacije. Tek kasnije sam u potpunosti shvatila da je samo njihovo prisustvo izazivalo bez ikakvog sugerisanja novi nain ponaanja kod mene. Tanije, pored njih nisam oseala potrebu za samopotvrivanjem. Nisam imala sumnje ni pitanja dok sam bila sa njima. Oni su imali jedinstvenu sposobnost da mi pomognu da uvidim apsurdnost svog postojanja, bez potrebe da mi to verbalno objanjavaju. Stoga nisam oseala poriv da se branim i opravdavam. Moda je ba to odsustvo direktnosti i agresivnosti uinilo da ih prihvatim bez 'ikakvog otpora. Nije dugo prolo pre nego to sam shvatila da su mi ene sanjai, komunicirajui sa mnom na obian nain, davale model koji mi je bio neophodan da preusmerim svoju energiju. // One su elele da ja promenim nain na koji posmatram obine stvari kao to su kuvanje, ienje, pranje vea, uenje ili zaraivanje za ivot. Te srvari treba initi pod drugaijim okolnostima, govorile su. To treba da budu podjednako vane, korisne vetine a ne prizemne, svakodnevne obaveze. Njihov meusobni odnos i odnos sa enama tragaima je bio najvaniji momenat u mojim pokuajima da shvatim koliko su one posebne. Uspela sam da pojmim koliko su one iznad Ijudskih slabosti u svojoj humanosti i obinosti. Njihova potpuna svesnost je bila u 201
Florinda Doner
savrenoj slozi sa linim karakteristikama, bile one burna ili udljiva priroda, bezobrazluk i silovitost, ludilo i agresivnost ili simpatina predusretljivost.U prisustvu i druei se sa bilo kojim od ovih arobnica, ja sam iskusila neobino osecanje da sam na produenom godinjem odmora, kao da je svaki dan bio praznik. Ali to je bila iluzija. One su bile na veitoj ratnoj stazi. A njihov neprijatelj je bila ideja samoga sebe. U kui vetica sam, takoe, upoznala Vienca i Silvija Manuela, draga dva arobnjaka iz gmpe nagala Mariana Aureliana. Viente je imao oigledno pansko poreklo. Njegovi roditelji su do'li iz Katalonije. On je bio mrav ovek aristokratskog izgleda, sa varljivo slabim i krhkim akama i stopalima. Veito je etao unaokolo u papuama i gornjem delu pidame koja je bila otkopana i padala preko njegovih kakipantalona. Koulje nije rado nosio. Koa mu je bila bleda, izuzev uvek crvenih obraza. Briljivo negovana jarea bradica je davala izvesnu odreenost njegovoj inae odsutnoj pojavi. Ne samo da je izgledao kao veoma obrazovan ovek nego je to zaista i bio. Knjige iz moje sobe su bile njegove, to jest, on ih je skupljao, itao i brinuo se o njima. Ono to je nj'egovu uenost inilo veoma privlanom nije postojalo nita o emu on ne bi nita znao je bilo njegovo ponaanje oveka koji je uvek bio uenik. Ja sam bila sigurna da se to retko deavalo jer je on, oigledno, znao vie od svih ostalih. Njegov velikoduni duh je odbacivao sve svoj'e znanje velianstvenom prirodnou i bez postiivanja bilo koga ije znanje je manje. Zatim, tu je bio i Silvio Manuel, ovek srednjeg rasta, krupan, golobrad i braon boje koe. Misteriozni indijanac preteeg izgleda, on je bio slika i prilika onoga kako sam ja zamiljala da treba da izgleda jedan pravi, opasan bnijo. Njegov zlovoljan izgled me j'e plaio a njegovi kratki odgovori su mi otkrivali ono to sam mislila da je nj'egova prava, agresivna narav. Tek kada sam ga bolje upoznala, otkrila sam koliko je on uivao u negovanju takvog imida. On je bio najotvoreniji i, za mene, naj'divniji od svih arobnjaka. Tajne i traarenje su bili njegova strast; da li su bili istiniti ili ne nije za njega bilo od znaaja. Njegov nain prie j'e bio ono to je, za mene, bilo naj'vrednije a i svi dragi su uivali u nj'egovom prepriavanjima i duhovitim ogovaranjima. Takoe je imao i nepresuan izvor viceva od kojih je veina bila vrlo bezobrazna. On je jedini uivao u gledanju televizije i tako uvek bio upuen u sva nova svetska
202
BITIUSAHJAMJU
zbivanja. Imao je obiaj da prepriava naj'novije vesti uz velika preteri' vanja i prilinu dozu zlobnog humora. Silvio Manuel je bio izvrstan igra. Njegova umenost u raznovrsnim narodnim plesovima i svetim, ritualnim igrama je bila za priu. Igrao je ekstatino i oputeno a esto je i mene pozivao da igram sa njim. Poznavao je sve vrste plesova. Venecuelanski horopo, kumbiju, sambu, tango, tvist, rokenrol, obraz uz obraz bolero, bilo ta, sve ih je znao. Dobro sam se razumela i sa Donom, indijancem sa kojim me je upoznao nagal Mariano Aureliano u Tusonu, Arizoni. Njegovo prosto, otvoreno i jednostavno ponaanje je bilo samo fasada. On je u stvari bio najnepristupaniji od svih arobnjaka. Vozio se unaokolo u svom kamionetu obavljajui svaije poslove. Takoe je popravljao tagod bi se pokvarilo u i oko kue. Pod uslovom da ga ne gnjavim pitanjima i da utim, on me je vodio sa sobom kada je iao da svrava poslove i pokazivao mi je kako se popravljaju razne stvari. Od njega sam nauila kako da zamenim gumicu u slavini i kako da podesim vodokotli da ne curi; kako da popravim peglu ili prekida za svetlo; kako da promenim ulje i sveice u mojim kolima. Nauio me je da pravilno mkujem ekiem, rafcigerom, testerom, elektrinom builicom. Jedino to niko od njih nije hteo da mi prui, bili su odgovori na moja pitanja o njihovom svetu. Uvek kada sam pokuala da skrenem razgovor na tu temu, upuivali su me na nagala Isidoro Baltazara. Standardni izgovor je bio, "On je novi nagal. Njegova dunost je da se bavi tobom. Mi smo ti samo tetke i ujaci." Isidoro Baltazar je za mene predstavljao pravu misteriju, bar u poetku. Nije mi bilo jasno gde je on zapravo iveo. Izvan bilo kakvih planova i rutina, on se pojavljivao i nestajao iz svog stana u bilo koje vreme. Dan ili no, bilo mu je svejedno; on je spavao kada je bio umoran to je bilo vrlo retko a jeo je kada je bio gladan, to je bilo vrlo esto, skoro uvek. Izmeu njegovih misterioznih odlazaka i dolazaka, provodio je vreme radei sa zapanjujuom koncentracijom. Njegova sposobnost da rastegne ili sabije vreme bila mi je potpuno neshvatljiva. Imala sam utisak da provodim sate, ak itave dane sa njim a u stvarnosti su to bili tek trenuci, ugrabljeni tu i tamo tokom dana ili noi, izmedu drugih stvari kojima se bavio ta god da je to bilo.
203
Fiorinda Doner
Sebe sam uvek smatrala energinom osobom. Sa njim, meutim, nisam mogla da se takmiim. On je uvek bio u pokretu bar je tako izgledalo auran i aktivan, uvek spreman da preduzme neku akciju. Njegov elan je bio jednostavno neverovatan.Tek mnogo kasnije sam shvatila da je izvor Isidoro Baltazarove neiscrpne energije bilo njegovo odsustvo brige o sebi samome. Njegova postojana podrka, njegove neprimetne ali majstorski izvodene mahinacije su mi mnogo pomagale da ostanem na pravom putu. Bio je sran, divan u svom suptilnom ali energinom nainu uticanja, koji me je usmeravao tako da sam se menjala i ne oseajui da me vodi jednom novom stazom, stazom na kojoj vie nisam morala da igram igre niti da se pretvaram i koristim svoje enske trikove da bih ostvarila svoje elje. Ono to je njegovo vodstvo inilo strahovito privlanim, bila je injenica da on nije imao nikakav skriveni motiv; nije bio nimalo posesivan. Njegovo vostvo nije bilo zaprljano obeanjima niti sentimentalnou. Nije me usmeravao ni u jednom odreenom pravcu. Nije mi davao nikakve savete u vezi knjiga koje bi trebalo da itam ili kurseva koje sam htela da pohaam; sve to mi je bilo preputeno da sama odluujem. Postojao je samo jedan uslov na kome je on stalno insistirao: morala sam da radim bez ikakvog dmgog cilja, osim zbog edukativnog i prijatnog procesa miljenja. Fascinantan uslov! Nikada nisam o tome razmiljala na takav nain, niti na bilo koji drugi uostalom. Iako sam uvek volela da idem u kolu, nikada nisam uenje smatrala posebno prijatnom aktivnou. Bilo je to jednostavno neto to se mora, obino u urbi i sa to manje uloenog napora. Morala sam najzad da se sloim sa onim to su miFlorinda i njena pratnja rekle jo prilikom naeg prvog susreta: ]*a sam pohaala kole, ne da bih se obrazovala, ve da bih se dobro provodila. To to sam imala dobre ocene je bilo vie pitanje srece i govorljivosti nego studioznosti. Dobro sam pamtila i umela sam da govorim. Umela sam i da ubeujem druge. Bila sam dobar retoriar. Kada sam jednom prevazila svoj poetni stid, primorana da sebi priznam i da prihvatim injenicu da su moje intelektualne pretenzije bile lane i da nisam umela da razmiljam na bilo koji dugi nain osim najplieg mogueg, osetila sam ogromno olakanje. Bila sam tada spremna da se stavim pod starareljstvo arobnjaka i da pratim Isidoro Baltazarov plan uenja. Na moje veliko razoaranje, on nije za mene
204
BITIUSANJANJU
imao nikakav spremljen plan. Jedino na emu je insistirao je bilo da prestanem da uim i itam napolju. On je verovao da jeproces miljenja privatna, skoro tajna ceremonija i da se nikako ne moe odigravati napolju, naoigled sveta. Uporeivao je proces miljenja sa procesom v narastanja testa. I jedan i drugi su mogui samo u zarvorenoj prostoriji. "Naravno, najbolji nain da se neto razume je leei u krevetu." rekao mije jednom prilikom. Ispruio se na svom krevetu, podmetnuo nekoliko jastuka pod glavu i prekrstio noge, naslonivi lanak desne noge na podignuto koleno leve. Nisam imala visoko miljenje o tom njegovom apsurdnom poloaju za itanje ali sam ga ipak praktikovala kad god sam bila sama. U tom poloaju, sa knjigom na grudima, redovno bih vrsto zaspala. Poto sam i dalje esto patila od nesanice, bila sam mnogo zadovoljnija uinkom koji je taj poloaj imao na moj san nego koliinom znanja steenog na taj nain. Ponekad mi se deavalo da, trenutak pre padanja u san, osetim kao da mi neije ruke prelaze preko ela, lagano dodirujui moje slepoonice. Oi su mi tada automatski upijale otvorenu stranu knjige brzinom koje nisam bila svesna i celi pasusi teksta su se dizali sa papira. Rei su igrale pred mojim oima dok su se vorovi znaenj a razmotavali sve do eksplozije otkria u mom mozgu. elei da dalje ispitam ovu novu mogunost, forsirala sam se kao da me je na to terao neki goni robova. Bilo je meutim sluajeva kada me je ovo negovanje razuma i metodinosti iscrpljivalo fiziki isto koliko i psihiki. Tada sam ispitivala Isidoro Baltazara o intuitivnom saznanju, o tom iznenadnom bljesku saznanja, razumevanja, koji arobnjaci treba da neguju vie nego bilo ta drugo. On mi je u takvim prilikama govorio da je besmisleno znati neto I iskljuivo zahvaljujui intuiciji. Bljeskovi saznanja moraju biti prevedeni u neke povezane misli, inae su beskorisni. On je uporeivao te bljeskove saznanja sa prisustvovanjem nekom neobjajivom fenomenu. Obe pojave nestaju isto tako brzo kao to su se i pojavile. Ako se ne uvruju neprestano, sumnja i zaborav ce ih izbrisati jer je um uslovljavan da bude praktian te prihvata samo ono to je proverljivo i merljivo. On objasni da su arobnjaci pre Ijudi od znanja nego Ijudi od razuma i kao takvi su korak ispred zapadnjakih intelektualaca koji
205
Florinda Doner
smatraju di je stvarnost koja se esto poistoveuje sa istinom pojmljiva putem razuma. arobnjak tvrdi da je sve to se moe saznati putem razuma na proces razmilj'anja ali to samo uz razumevanje '' naeg celokupnog bia na najkomplikovanijem i najsofisticiranijem nivou. Tada moda moemo najzad izbrisati granice koj'ima razum definie stvarnost. Isidoro Baltazar mi je objasnio da arobnjaci neguju sveukupnost svog bia. To znai da oni ne prave uvek obaveznu razliku izmeu naih racionalnih i intuitivnih strana. Oni koriste obe strane da bi dostigli nivo svesti koj'i oni nazivaju tihrm znanjem a koje lei iza jezika, iza misli. Ponovo, po stoti put, Isidoro Baltazar je naglasio da ako neko eli da utia svoju racionalnu stranu, mora prvo razumeti svoj proces miljenja na svom najkomplikovanijem i najsofisticiranijem nivou. On j'e verovao da je filozofija, poevi od grkih klasinih mislilaca, pruila najbolji nain da se ovaj' proces miljenja rasvetli. On se nikada nije umarao od ponavljanja da smo mi, bili ueni ljudi ili laici, ipak pripadnici i naslednici zapadnjake intelektualne tradicije. A to znai da smo, bez obzira na nivo obrazovanja i sophisticiranost, ipak zarobljenici te intelektualne tradicije i naina na koji ona interpretira stvarnost. Samo vetaki, tvrdio je Isidoro Baltazar, smo spremni da prihvatimo da je ono to mi zovemo stvarnost u stvari kulturom odreena konstrukcija. Potrebno je da prihvatimo na najdubljem moguem nivou da je kultura proizvod dugotrajnog, kooperativnog, vrlo izbirljivog, visoko razvij'enog i prinudnog procesa koj'i kulminira u pristajanju na sporazum koji nas titi od drugaijih mogunosti. arobnjaci aktivno tee da strgnu masku sa inj'enice da na razum upravlja naim shvatanjem stvarnosti i odrava ga; injenice da ideje i misli koje proizilaze iz razuma postaju upravljai znanja koji odreuj'u kako emo sagledavati svet i kako se u njemu ponaati; i da se na sve nas vri ogroman pritisak da prihvatimo odreene ideologije. On naglasi da su arobnjaci zainteresovani za opaanje sveta na naine koji prevazilaze granice odredene kulturom. Ono to je odredeno kultuiom je to da nam naa lina iskustva, uz zajedniki drutveni sporazum o tome ta su naa ula sposobna da opaaj'u, odreuju ta emo opaati. Bilo ta to je izvan ovih dogovorenih granica ulne oblasti automatski biva izolovano i odbaeno od strane racionalne svesti. Na taj nain, krhki oklop ljudskih pretpostavki nikada ne biva oteen.
206
BITIOSAriJAIUU
Uenje arobnjaka kae da se percepcija odvija na mestu koje se nalazi van granica ulne oblasti. arobnjaci znaju da postoji neto mnogo vee od onoga to smo se mi sloili da naa ula mogu da opaaju. Percepcija se odvija u taci izvan tela, izvan ula kau oni. Ali nije dovoljno da neko poveruje u ovu premisu. Nije dovoljno da se od nekoga uje ili proita. Da bi se ovo prihvatilo, mora se iskusiti. Isidoro Baltazar ree da arobnjaci itav svoj ivot tee ka tome da probiju taj krhki oklop ljudskih pretpostavki. Oni, meutim, ne uranjaju u tamu bezglavo. Oni su spremni. Znaju da kada god ulaze u nepoznato moraju da imaju dobro razvijenu racionalnu stranu. Tek tada mogu biti sposobni da objasne i pronau smisao u onome to donesu sa svojih putovanja kroz nepoznato. On dodade da ja nikada neu razumeti arobnjatvo kroz itanje filozofskih dela. Pre u uvideti da su i filozofija i arobnjatvo visoko sofisticirani oblici apstraktno'g znanja. Ni arobnjak ni filozof istinu o naem bivstvovanju na ovome svetu ne ostavlja nepromiljenu. Meutim, arobnjak odlazi korak dalje. On dela u skladu sa svojim otkriima koja su, po definiciji, ve izvan naih kulturno prihvatljivih mogunostilsidoro Baltazar je tvrdio da su filozofi intelektualni arobnjaci. Samo, njihova ispitivanja i istraivanja uvek ostaju na nivou mentalnih pokuaja. Filozofi ne mogu uticati na svet koji tako dobro poznaju i objanjavaju, osim na kulturno prihvatljiv nain. Filozofi dodaju znanje jednoj ve postojeoj masi znanja. Oni inteipretiraju i reinterpretiraju postojee filozofske tekstove. Nove ideje i misli koje proizilaze kao rezultat tog intenzivnog uenja ne menjaju ih, osim moda u psiholokom smislu. Mogu postati prijatniji, bolje razumevati ljude ili pak suprotno od toga. injenica je da nita od svega to budu radili u domenu filozofije nee promeniti njihovo ulno opaanje sveta jer filozofi rade unutar drutvenog ureenja. Oni podravaju drutveno ureenje ak i kada se intelektualno sa njime ne slau. Filozofi su arobnjaci sa manom. arobnjaci takoe dodaju grau ve postojeoj masi znanja. Medutim, oni to ne ine tako to prihvataju ono to je ve uspostavljeno i dokazano od strane dragih arobnjaka. arobnjaci moraju da nanovo dokau sami sebi da neto to je ve prihvaeno zaista postoji, zaista doputa da bude opaeno. Da bi uspeli u ovom monumentalnom
207
Florinda Doner
podvigu, arobnjacima su neophodne ogromne koliine energije, kojom se oni napaj'aj'u tako to se izdvaj'aju iz drutvenog ureenja, ne izlazei iz sveta. arobnjaci raskidaj'u sporazum koji definie stvarnost bez kidanja samih sebe u tom procesu.
208
XV
buzeo me je jak oseaj nesigurnosti poto smo preli granicu kod Meksikalija. Moje opravdanje za put u Meksiko sa Isidoro Baltazarom koje mi je delovalo sasvim zadovoljavajue sada mi se inilo kao bled izgovor za to to sam ga primorala da me povede sa sobom. Poinjala sam da sumnjam da u biti u stanju da uim sociologiju u kui vetica kao to sam rekla da u initi. Znala sam da u tamo raditi upravo ono to sam radila prilikom svih mojih ranijih poseta: spavau vei deo vremena, sanjati udne snove i oajniki pokuavati da dokuim ta ljudi iz sveta arpbnjaka oekuju od mene. "Jesi li se predomislila?" poskoih od glasa Isidoro Baltazara. Gledao me je iskosa, verovatno ve due vreme. "Naravno da nisam," pourih da ga razuverim, pitajui se da li je osetio moje raspoloenje ili j'e samo primetio da sam se uutala. Promucala sam nekakve besmisilice o vruini a onda se okrenula da gledam kroz prozor. Nisam vie nita govorila, prevashodno zato to sam bila mrzovoljna i uplaena. Oseala sam bojazan kako mi mili po koi, poput mnotva mrava. Nasuprot meni, Isidoro Baltazar je bio priljiv i raspoloen. Bio je potpuno oputen. Pevao je i priao mi viceve. Recitovao je poeziju na engleskom, panskom iportugalskom. Ali ak ni najnoviji papreni traevi o Ijudima sa univerziteta koje smo oboje poznavali nisu uspeli da me oraspoloe. To to ja nisam uestvovala u razgovoru njemu uopte nije smetalo. ak ni kada sam viknula na njega da me ostavi na mini, njegov entuzijazam nije opao ni za mrvicu.
209
Florinda Doner
"Kada bi nas ljudi videli, pomislili bi da smo ve godinama u braku," ree on, smejui se. Kada bi nas arobnjaci videli, pomislih tmurno, znali bi da neto nije u redu. Znali bi da Isidoro Baltazar i ja nismo jednaki. Ja sam iskrena, otvorena i odluna u odnosu na svoje aktivnosti i odluke. Za njega, aktivnost i odluivanje bili su stvar protoka, koji god da je ishod a njegova odlunost se ogleda u tome da on preuzima potpunu odgovornost za svoje akcije, bez obzira koliko one bile trivijalne ili beznaajne. Vozili smo pravo, prema jugu. Nismo kruili kao obino kada putujemo prema kui vetica. Kada smo proli Guajmas nikada dotad nismo ili toliko daleko na jug, na putu do kue vetica upitala sam ga, "Gde me ti to vodi?" On mi odgovori neobavezno, "Idemo duim putem. Ne brini." Taj isti odgovor sam dobila kada sam ga ponovo pitala, za vreme veere, u Navohoi. Napustivi Navohou, krenuli smo dalje na jug, prema Mazatlanu. Bila sam van sebe od brige. Negde oko ponoi, Isidoro Baltazar je skrenuo sa autoputa na uzani, pranjavi drum. Kombi je tmckao i tresao se, odskakuj'ui po rapama i kamenju. Autoput je ostao iza nas, svetlucajui, zatim je sasvim nestao, progutan od bunja koje je raslo sa obe strane druma i zaklanjalo vidik. Nakon bolno dugake vonje, naglo se zaustavismo i on ugasi farove. "Gde se nalazimo?" upitah, osvrui se unaokolo. U pivom trenutku nisam nita videla. Onda mi se oi polako navikoe na mrak i j'a zapazih bele svetlucave takice pravo ispred nas. Izgledale su kao zvezdice koje su pale sa neba. Opojni miris jasminovog bunja koje je raslo svuda, ak i po krovu i sputalo se niz stubove trema, mi je bio blokiran negde u seanju tako da sam, kada sam ga iznenada prepoznala, imala oseaj kao da sam taj teak mirisni vazduh ranije udisala samo u snu. Nasmejah se, oseajui detinju radost i oduevljenj'e otkria. Nalazilili smo se ispred Esperancine kue. "Ovde sam bila prvi put, sa Dilajom Flores," rekoh sebi u bradu, zatim uhvatih Isidoro Baltazara za raku i upitah, "Ali kako j'e ovo mogue?" guila sam se od uenja i straha. "ta to?" ree ori, glasom punim uenja. Bio je uzbuen i uznemiren. Njegova uvek topla ruka bila je ledena. 210
BITIUSANJATUU
"Ova kua je bila u predgrau Siudad Obregona, skoro dvesta kilometara odavde," povikah. "Sama sam vozila, dovde. I nije bilo skretanja sa asfaltnog puta." Osvrtala sam se oko sebe u mraku, zbunjena. Setila sam se da sam vozila odavde do Tusona i da nisam prola ni blizu Navohoe. Isidoro Baltazarovo utanje je potrajalo nekoliko minuta. Izgledao je zaokupljen mislima, kao da trai odgovor. Znala sam da nee nai nijedan koji bi me zadovoljio. On se okrete ka meni i slee ramenima. U njegovim oima se videla silina, odlunost, slina onoj kod nagala Mariana Aureliana kada je rekao da je siguran da sam ja tada sanjala budna kada sam dola iz Hermosilja do isceliteljkine kue sa Dilajom Flores. "Predlaem ti da ostane pri tome," ree on. "Znam iz sopstvenog iskustva kako um moe da luta u krug, pokuavajui da objasni neobjanjivo." Htela sam da protestvujem ali me on zaustavi, pokazujui prema svetlu koje nam se primicalo. On se nasmei, iekujui, kao da je znao kome pripada ta ogromna senka to nam je prilazila, klimajui se. "Pa to je uvar," zapanjeno konstatovah kada je doao do nas. Impulsivno ga zagrlih ipoljubih u oba obraza. "Nikada ne bih oelvala tebe da vidim ovde," rekoh. On se slatko nasmei ali mi nita ne ree. Zagrlio je Isidoro Baltazara, tapui ga po leima onako kako to Latini ine kada se pozdravljaju. Neto mu je aputao alija nisam uspela da razaberem ni jednu re, bez obzira koliko sam se trudila. Zatim nas je poveo do kue. Masivna ulazna vrata su delovala odbojno i bila su zatvorena. Prozori sa reetkama takoe. Nikakvo svetlo, nikakav zvuk nije dopirao iza debelih zidova. Zaobiavi kuu, doli smo do zadnjeg dvorita, okruenog visokom ogradom. Uli smo kroz vrata koja su vodila pravo u etvrtastu sobu. Malo mi je laknulo kada sam prepoznala etvora vrata. Bila je to ona ista soba u koju me je Dilaja Flores dovela. Bila je isto tako skromno nametena kao i kada sam proli put bila u njoj: uzani krevet, sto i nekoliko stolica. uvar je stavio petrolejsku lampu na sto i dao mi znak da sednem. Okrenuvi se Isidoro Baltazani, on ga zagrli i izae sa njim napolje u mraan hodnik. Njihov iznenadni odlazak me ostavi zaprepaenu. Pre nego to sam se oporavila od iznenaenja i neodlunosti oko toga da li da podem za njima ili ne, ponovo ue uvar. Doneo mi je ebe, jastuk, baterijsku lampu i nonu posudu. 211
Florinda Doner
"Ja bih radije upotrebljavala poljski klozet," rekoh ukoeno. uvar slegnu ramenima i gurnu nonu posudu pod krevet "Za sluaj da mora da ide usred noi." Oi su mi sijale nedvosmislenim oduevljenjem dok mi je govorio da je Esperancin veliki crni pas uvar uvek napolju. "On nije ljubazan prema nepoznatim ljudima koji nou lutaju po dvoritu." Kao na znak, u tom trenutku se zau glasan lave. "Ja nisam nepoznata osoba," rekoh neobavezno, pokuavajui da ignoriem zlu notu u pseem laveu. "Bila sam ovde ranije. Poznajem tog psa." uvar iznenaeno izvi obrve i upita, "A poznaje Ii pas tebe?" Upiljih se u njega. On uzdahnu i okrenu se prema vratima, uzimajui lampu. "Nemoj da mi odnese lampu," rekoh, skoivi i postavivi se izmeu njega i vrata. Pokuala sam da se nasmeim ali su mi se usne ukoile. "Gde su svi ostali?" uspeh najzad da procedimkroz zube. "Gde su Esperanca i Florinda?" "Trenutno sam ja jedina osoba ovde," ree on. "Gde je Isidoro Baltazar?" upitah, obuzeta panikom. "Obeao mi je da e me odvesti do kue vetica. Moram da piem svoj rad iz sociologije." Moje misli i rei su bile potpuno zbrkane dok sam pokuavala da objasnim svoje razloge dolaska u Meksiko sa Isidoro Baltazarom. Bila sam na ivici suza kad sam rekla uvaru kako mi je jako vano da zavrim svoj rad. On me uteno potapa po leima i izgovori nekoliko blagih rei, da me smiri, kao da govori sa detetom. "Isidoro Baltazar spava. Zna kakav je on. Onog trenutka kada dotakne glavom jastuk, on nije vie na ovome svetu." On se blago nasmeja i dodade, "Ostaviu svoja vrata otvorena, za sluaj da ti trebam. Slobodno me pozovi ako bude imala komare ili ako ti bilo ta zafali, odmah u doi." To rekavi uvar ieze u mranom hodniku, pre nego to sam stigla da mu kaem da nisam imala nijedan komar od mogprolog boravka u Sonori. Petrolejka na stolu je uskoro poela da treperi i ubrzo se ugasila. Bilo je mrano kao u tunelu. Legla sam na krevet potpuno obuena i zatvorila oi. Bilo je sasvim tiho izuzev tihog, hrapavog disanja koje se ulo odnekud iz daljine. Zbog tog zvuka i uskog, tvrdog kreveta sam uskoro odustala od pokuaja da zaspim.
212
BITIUSAHJAMJU
Uzevi baterijsku lampu u ruku, iunjala sam se u hodnik, hodajui na prstima, u nadi da u nai uvara ili Isidoro Baltazara. Tiho sam kucala na sva vrata na koja sam nailazila. Niko nije odgovarao. Nikakav zvuk se nije uo ni iz jedne sobe. udna, pritiskajua tiina se spustila na kuu. ak i zvuci ptica i buba iz dvorita su zamuklL Moje sumnje su se obistinile. Bila sam ostavljena sama u kui. Umesto da se zabrinem, odluila sam da zavirim u sve sobe. Bile su to spavae sobe, njih osam, sve iste veliine i izgleda: prilino male, savreno ervrtastog oblika i opremljene iskljuivo sa po jednim plakarom, krevetom i nonim stoiem. Zidovi i po dva prozora su u svakoj sobi bili belo okreeni a podne ploice su bile poreane u komplikovane mozaike. Otvarala sam klizea vrata plakara, blago gurajui levi, donji ugao nogom. Znala sam, iako mi nije bilo jasno odakle to znam, da blagim udarcem ili guranjem na to mesto mogu da otkaim mehanizam koji otvara vrata. U jednom od plakara sam, pomerivi gomilu ebadi, otkrila jedna mala tajna vrata u podu. Otkljuaia sam ih pomou skrivenog mehanizma, kamufliranog u obliku utikaa za svetlo. Bila sam ve u stanju u kome se vie nisam mogla iznenaditi, tako da sam mirno prihvatila injenicu da ja znam za sva ta tajna vrata, injenicu koja naravno nije mogla imati pristup u moj racionalni deo svesti. Otvorivi mala tajna vrata, provukla sam se kroz uzani otvor i nala se u plakaru sledee sobe. Bez velikog iznenaenja poto sam to ve znala otkrila sam da, provlaei se kroz te tajne prolaze, mogu da se prebacujem iz sobe u sobu jer su svih osam spavaih soba bile povezane. Baterijska lampa mi se ugasi i ja tiho opsovah. Nadajui se da e opet zasvetleti, izvadila sam baterije i ponovo ih stavila. Nije upalilo, bile su prazne. Mrak je bio tako gust da nisam mogla da vidim ni svoje ruke, drei ih ispred oiju. Uplaivi se da u udariti glavom u vrata ili zid, pipajui oko sebe, oprezno otpuzih do vrata zatim izaoh u hodnik. To mi je bilo toliko naporno da sam drhtala i duboko disala kada sam konano dola do hodnika i uspravila se. Dugo sam stajala nepomino u hodniku, pitajui se kojim pravcem da krenem ne bi li nala svoju sobu. Iznenada zauh nekakve glasove iz daljine. Nisam mogla da odredim da li zvuk dolazi spolja ili iz nekog dela kue, te sam krenula da ga pratim. Dola sam do unutranjeg dvorita. ivo sam se seala tog 213
Florinda Doner
zelenog, skoro tropskog dvorita sa kamenim lukovima, sa ogromnom paprati, liem, mirisom narandinog cveta i bagremovom lozicom. Napravila sam tek par koraka pre nego to sam na zidu ugledala ogromnu senku psa. Zver zarea na mene a njene uarene oi mi poslae ledene trnce uz kimu. Umesto da se predam strahu i uspaniim, ili moda ba od straha, ja osetih kako se neto neverovatno deava samnom: bilo je to kao da sam ceo ivot bila sklopljena poput japanske lepeze. Sada se iznenada rasklopih. Fiziki oseaj je bio na ivici bola. Pas me je zbunjeno gledao. Poeo je da cvili kao tene. Zatresao je uima i legao na zemlju, prevrui se. Ja sam stajala u mestu, skamenjena. NLsam bila uplaena, jednostavno nisam mogla da se pokreem. Onda, kao da je to najprirodnija stvar na svetu, ponovo se sklopih, okrenuh i odoh. Nisam imala vie problema da naem svoju sobu. Probudila sam se sa glavoboljom i onim oseajem da nisamuopte spavala koji sam, budui da esto patim od nesanice, isuvie dobro poznavala. Svi miii su mi bili istegnuti. Glasno sam zajeala kada su se vrata otvorila i svetlost mi obasjala lice. Uz veliki napor okrenuh glavu na drugu stranu. "Dobro jutro!" ree Esperanca ulazei u sobu, ukajui suknjama i podsuknjama. "Zapravo, dobar dan," ispravi se ona i pokaza sunce kroz otvorena vrata. Bila je vedra i raspoloena a glas joj je bio divan i snaan kada mi se pohvalila kako se setila da uzme moje knjige i papire iz kombija pre nego to je Isidoro Baltazar otiao sa starim nagalom. Naglo se uspravih. Bila sam potpuno razbuena. "Zato nagal Mariano Aureliano nije doao da se pozdravi sa mnom? Zato mi Isidoro Baltazar nije javio da odlazi?" uzviknuh. Poalih joj se da sada nikada neu zavriti svoj rad i poloiti ispit. Esperanca me radoznalo pogleda i ree da. ako je pisanje tog mog rada tako sebian in, nikada neu uspeti da ga zavrim. Pre nego to sam stigla da joj objasnim da me lino nije uopte briga da li u ikada poloiti taj ispit, ona dodade, "Ne treba da radi taj rad da bi poloila ispit nego zato to voli to da radi. Zato to trenutno ne postoji nita to bi radije radila." 214
B!TIUSATiJATUU
"Ima mnogo stvari koje bih radije radila." "Na primer, ta?" izazva me ona.Razmiljala sam neko vreme ali nisam uspela da se setim nieg konkretnog, Morala sam da priznam, makar u sebi, da nikada nisam uivala u nekom kolskom radu kao u ovome. Po prvi put sam poela da itam i pripremam se jo na poetku semestra umesto da ekam, kako sam uvek inila, do nekoliko dana pre isticanja roka za predaju. Samo svest o tome da je to bio vaan ispit mi je kvarila uivanje. Esperanca, kao da mi je opet itala misli, ree da bi trebalo da zaboravim na taj ispit i da treba iskljuivo da mislim o tome kako da napiem dobar rad. "Kada jednom postane deo sveta arobnjaka i pone da razume prirodu snova, na putu si da shvati ta je zaista arobnjatvo. A to shvatanje oslobaa." Zbunjeno je pogledah. Nije mi bilo jasno ta je htela da mi kae. "Oslobaa se od elje za bilo ime." Esperanca je ovu reenicu izgovorila veoma sporo, kao da sam nagluva. Pogledala me je zamiljeno i dodala, "Ime ti je pohlepa, a ipak nita ti ne treba i nita ne eli..." Njen glas se postepeno utiavao dok je slagala moje knjige, papire i ceduljice na sto. Lice joj je zrailo radou kada se okrenula da me pogleda. U ruci je imala nekoliko olovaka. "Zaotrila sam ti ih iletom," ree. "Zaotriu tiolovke svaki putkada se istupe." Ona poloi olovke pored mog bloka za pisanje i rairi ruke, kao da eli da obuhvati celu prostoriju. "Ovo je divno mesto za rad. Niko te ovde nece uznemiravati." "Sigurna sam u to," rekoh. Videvi da se ona sprema da ode, upitah gde je Isidoro Baltazar spavao prole noi "Na svojoj slamnatoj prostirci, gde drugde bi mogao da spava?" Tiho se kikoui, ona skupi krajeve svojih sukanja i izae u dvorite. Gledala sam je dok nije nestala iza kamenih lukova. Oi su me bolele od gledanja u bljetavilo dnevne svetlosti. Trenutak kasnije, zau se glasno vratima prema hodniku. kucanje na
"Jesi li obuena?" upita uvar, gurnuvi vrata i pre nego to sam stigla da odgovorim. "Hrana za tvoj mozak," ree, stavljajui posluavnik od bambusa na sto. Sipao mi je iniju bistre supe i predloio mi da jedem macliaca Sonorense. "Sam sam to pravio," ree mi on. Jelo od meavine kajgane, mlevenog mesa, luka i ljutih papriica bilo je odlino. 215
Florinda Doner
"Kad zavri, odveu te u bioskop," ree. "Kad zavrim sa jelom?" upitah uzbueno, trpajui celu tortilju u usta. "Kad zavri svoj rad," razjasni on. im sam bila gotova sa jelom, on ree da treba da se upoznam sa psom. "Inae nee moi da izlazi napolje. ak ni do poljskog klozeta." Htela sam da mu ispriam da sam ve srela psa i da sam izlazila prole noi ali mi on dade energian znak rukom da poem za njim u dvorite. Veliki crni pas je leao sklupan u senci visoke ograde od dvostrukih tapova. uvar unu pored ivotinje i poea je iza uiju. Sagnuvi se jo nie, on proaputa neto psu u uvo. Iznenada, uvar ustade. Ja se trgoh, koraknuh unazad i padoh na zadnjicu. Pas zarea a uvar preskoi ogradu neverovatnim skokom. Ja se podigoh na noge i htedoh da pobegnem ali je pas ispruio prednje ape i stavio ih na moja stopala. Oseala sam njihov pritisak kroz cipele. Pas me pogleda i razjapi eljusti zevajui. Jezik i desni su mu bili teget crne boje. "To je znak visokog pedigrea." Zauvi njegov glas iza sebe prepala sam se, okrenula, izgubila ravnoteu i pala preko psa. Prvo se nisam usuivala da se pomaknem, onda sam polako okrenula glavu ustranu. Njegove ilibarno ute oi su gledale pravo u moje. Pas pokaza zube ali ne reei ve prijateljski, psei se smeei. "Sada ste prijatelji," objavi uvar, pomaui mi da se podignem na noge. "A sada je vreme da pone da radi svoj rad." Sledea tri dana su bila ispunjena mojom eljom da zavrim svoj zadatak. Provodila sam duge vremenske periode radei bez pauze ali nekako nisam oseala da vreme prolazi. Nije to bilo zato to sam bila toliko zadubljena u svoj posao da nisam vodila rauna o vremenu. Izgledalo je kao da se vreme pretvorilo u prostor. Tanije, poela sam da merim vreme kao intervale; intervale izmeu vienja sa Esperancom. Svakoga dana pre podne, kada sam dorukovala ono to mi je ostavila u kuhinji ona se iznenada pojavljivala. Bez ikakvog zvxika, kao 216
BITIUSAMJATUU
da se materijalizovala iz veitog plavkastog dima kojije lebdeo u kuhinji kao oblak. Uvek mi je eljala kosu tvrdim drvenim eljem ali nije progovaraia ni re. Nisam ni ja. Ponovo sam je vidala popodne. Tiho, kao to se pojavljivala u kuhinji, naglo bi se materijalizovala u dvoritu i sedela u svojoj stolici za ljuljanje ispod kamenog lunog svoda. Satima bizurOa u prazno, kao da je mogla da vidi izvan granica ljudskog vida. U tim asovima nije bilo nikakve komunikacije izmeu nas, osim kratkog pozdrava klimanjem glave ili osmeha. I pored toga, znala sam da sam zatiena njenom tisinom. Pas me nikada nije naputao, kao da je dobio takvu naredbu od uvara. Pratio me je svuda, danju i nou, ak i do klozeta. Najvie sam se radovala kasnim popodnevnim izlascima, kada smo pas i ja trali preko polja do drvoreda koji je razdvajao imanja. Tu bismo sedeli u senci i zurili u prazno, kao Esperanca. Ponekad mi se inilo da bih mogla da ispruim ruku i dohvatim planine u daljini. Sluala bih um lia na vetru i ekala da narandasta svetlost zalazeeg sunca pretvori lie u zlatne liske. ekala bih da lie potom postane plavo i najzad crno. Tada bismo pas i ja trali do kue, beei od tihog glasa vetra koji je govorio o samoi te puste zemlje. etvrtog dana sam se probudila uplaena. Iz pravca vrata koja su izlazila na dvorite, dopirao je glas, "Vreme je za ustajanje, lentino." uvarev glas je zvuao mamurno i nezainteresovano. "Zato ne ue?" upitah. "Gde si bio svih ovih dana?" Nije bilo odgovora. Sedela sam umotana u ebe, ekajui da ue, suvie bunovna da bih ustala iz kreveta i izala napolje da vidim zato se krije. Posle nekog vremena, naterah se da izaem napolje. Dvorite je bilo prazno. U pokuaju da odagnam pospanost, sipala sam sebi nekoliko kofa hladne vode na glavu. Moj doruak je bio drugaiji tog jutra: Esperanca se nije pojavila. Tek poto sam sela da radim, primetila sam da je i pas nestao. Nemirno sam prelistavala svoje knjige. Nisam imala dovoljno energije a jo manje elje da radim. Samo sam sedela za stolom satima, gledajui udaljene planine kroz otvorena vrata. Prozirna tiina popodneva je s vremena na vreme bila prekidana zvucima kokoaka koje su grebale po zemlji u potrazi za semenkama i crviima i prodornim zujanjem muva koje su letele unaokolo po plavetnilu bez oblaka, kao da je jo uvek podne. 217
Florinda Doner
Skoro da sam zadremala, kad zauh nekakav zvuk u dvoritu. Brzo digoh pogled. uvar i pas su leali jedan pored drugog na slamnatoj prostirci u senci ograde. Bilo j'e neeg neobinog u nainu na koji su leali isprueni na prostirci. Bili su tako nepomini da su delovali kao mrtvi. Sa pomeanim oseajima zabrinutosti i radoznalosti, prioh im na vrhovima prstiju. uvar je primetio moje prisustvo prepsa. Otvorio je oi pravei se iznenaen a zatim se, jednim brzimpokretom, prebaci u turski sed i upita, "Jesam li ti nedostajao?" "Jesi!" rekoh i nervozno se nasmejah. Bilo mi je udno da mi on postavi takvo pitanje. "Zato jutros nisi uao u moju sobu?" videvi njegov zauen izraz, ja dodadoh, "Gde si bio protekla tri dana?" Umesto odgovora on mi postavi pitanje, "Kako napreduje tvoj rad?" Biia sam toliko iznenaena njegovim osornim tonom da nisam znala ta da kaem. Dvoumila sam se izmeu elje da mu priznam da mi ne ide ba najbolje i elje da mu kaem da moj rad nije njegova briga. "Nemoj da se mui smiljajui izgovor," ree on. "Kai mi istinu. Kai mi da ti je potrebno moje struno miljenje u vezi tvog rada." Suzdravajui se da ne prasnem u smeh, ja unuh pored psa i pomazih ga po glavi. "Dakle?" zahtevao je uvar. "Zar ne moe da prizna da si bez mene izgubljena?" Zabrinuta za njegovo psihiko zdravlje, odluila sam da je bolje da mu povlaujem nego da mu se suprotstavljam. Stoga rekoh da zaista nisam napisala nijednu reenicu ceo dan. ekala sam njega jer znam dajedino on moe da me spase. Uveravala samga da nisu mojiprofesori kompetentni da odluuju o mojoj sudbini ve je to na njemu. uvar me pogleda i zatrai da donesem svoj rad, da ga on pogleda. "Na engleskom je," naglasih. "Nee moi da ga razume." Htela sam jo da dodam da ga on ne bi razumeo akni da je napisan na panskom ali sam se predomislila jer sam shvatila da bi to bilo veoma runo ponaanje koje mi ne prilii. Onje insistirao da mu donesemsvoj rad. Tako samiuinila. On je rairio ispisane stranice svuda oko sebe, neke na prostirku, neke na pranjavu zemlju. Zatim je izvadio iz dzepa svoje koulje naoari sa metalnim okvirom i stavio ih.
218
BmUSANJAHJU
"Vrlo je vano izgledati kao obrazovan ovek," proaputa on, nagnuvi se prema psu. ivotinja podie jedno uvo, zatim zamumla, kao da se slae sa njim. Protegnuo se i namestio u udobniji poloaj a uvar mi dade znak da sednem izmedu njega i psa. Izgledao je kao sova, ueno i strogo, dok je studiozno razgledao listove poreane po zemlji ispred njega. Coktao je jezikom kritiki i ekao se po glavi. Premetao je i slagao listove kao da trai neki redosled koji mu je izmakao. Miii na vratu i ramenima su me zaboleli od poloaja u kome sam sedela. Uzdiui od nestrpljenja, naslonila sam se na ogradu i zatvorila oL Mora da sam zaspala uprkos mojoj rastuoj napetosti. Uskoro sam se trgla od tihog ali upornog zujanja. Otvorih oi. Pored mene je sedela visoka, vrlo lepa i divno obuena ena i gledala me. Neto mi je govorila ali ja nisam mogia da je ujem. Zujanje u mojim uima se pojaavalo. ena mi se primaknu blie i glasno i razgovetno me upita, "Zar nee da me pozdravi?" "Nelida! Kada si dola? Pokuavala sam da se oslobodim zujanja u glavi," objasnih. Ona potvrdno klimnu glavom i skupi svoje duge, lepo izvajane noge u kolenima i obavi ih rukama. "Drago mi je to te vidim," ree ona sanjivim glasom. Namrtenog lica, uvar je jo uvek mumlao neto sebi u bradu i razgledao moje papire. "Tvoje krabotine nisu samo teke za itanje," ree on, posle nekog vremena. "nego su i besmislene." Nelida me je gledala skupljenih oiju, kritiki, kao da me ika da mu se suprotstavim. Ja se uzmuvah, elei da to pre odem odatle i pobegnem od njenog prodornog, ispitivakog pogleda. Ona se nae unapred i vrsto me uhvati za ruku. uvar stade da ita delove mog rada provokativnim glasom. Ono to je govorio zvualo mi je poznato ali nisam mogla da odredim da li je zaista pratio tekst jer nisam mogla da se skoncentriem. Bila sam suvie iznervirana kapricioznim nainom na koji je izgovarao reenice, fraze i rei. "Sve u svemu," izjavi on, zavrivi itanje prve strane, "ovo je jako loe napisan rad." On stavi sve papire na jednu gomilu i nasloni se na ogradu. Namerno je savio noge u poloaj koji je Isidoro Baltazar meni pokazao desna noga prebaena preko leve, lanak naslonjen na 219
Florinda Doner
uzdignuto koleno i zatvorio oi. Bila sam sigurna da je zaspao; toliko je duga bila pauza. Trgla sam se kada je iznenada poeo da govori sporo i odmereno o antropologiji, istoriji i filozofiji. Misli su oivljavale dok ih je pretakao u rei a reenice su mu bile jasne i precizne, sa jednostavnou lakom za praenje i razumevanje. Sluala sam ga vrlo paljivo ali nisam mogla da zaustavim svoj paralelni tok misli, "Kako je mogue da on toliko mnogo zna o zapadnjakim intelektualnim pravcima? Koliko je on zaista obrazovan? Ko je on, u stvari?" "Da li bi mogao sve ovo da ponovi?" upitah istog momenta kada je zavrio. "Volela bih to da zabeleim." "Sve to sam rekao stoji u tvom radu," uveravao me je uvar. "Zakopano ispod gomile fusnota, citata i nedovrenih ideja." On mi se primaknu tako da su nam se glave dodirivale. "Nije dovoljno navesti veliki broj citata u pokuaju da ispuni svoj rad istinom koja mu nedostaje." Zbunjeno sam ga gledala, "Hoe li mi pomoi da napiem svoj rad?" upitah. "Ne. To ne mogu da uinim," ree on ozbiljnimglasom. "To je neto to mora sama da uradi." "Ali ja to ne umem," protestvovala sam. "Ti si mi upravo pokazao koliko je moj rad loe napisan. Veruj' mi, to je najbolje to mogu." "Nije!" usprotivi se on energino i pogleda me sa izrazom zauenosti, pomeanim sa prijateljskom toplinom. "Siguran sam da e tvoji profesori prihvatiti ovaj rad, kada bude uredno otkucan. Ali ja ga ne bih prihvatio. Nema nieg originalnog u njemu."Bila sam suviezaprepaena da bih bila pogoena time to je rekao. "Ti si samo parafrazirala ono to si proitala," nastavi uvar. "Ja bih zahtevao da se mnogo vie osloni na svoja lina miljenj'a, makar ona bila kontradiktorna onome to se od tebe oekuje." "Ali ovo je samo jedan obian rad," rekoh u svoju odbranu. "Znam da bi ga trebalo jo mnogo doraivati ali ja takoe moram da zadovoljim svoje profesore. Da li se ja slaem sa izloenim miljenjima, nije od znaaja. Ja moram da poloim taj ispit, a to uklj'uuje delom i zadovoljavanje profesora." "Ako eli da crpi snagu iz sveta arobnjaka," ree, "ne moe vie da radi pod takvim uslovima. Skriveni motivi se ne prihvataju u ovom
220
BITIUSATiJANJU
naem maginom svetu. Ako eli da diplomira, mora da se ponaa kao ratnik a ne kao ena koja je nauena da zadovolji. Zna, ak i kada si vrlo bezobrazna, ti tei ka tome da zadovolji. Od sada, kad god pie, poto nisi bila uena da se bavi pisanjem, moi e sigurno da usvoji novi nain: ratnikov nain." "Kako to misli, ratnikov nain?" upitah. "Treba li da se borim protiv svojih profesora?" "Ne protiv svojih profesora," ree on. "Mora da se bori protiv sebe. Na svakom metru svog puta. I to mora initi toliko veto i mudro da niko ne primeti tvoju borbu." Nij'e mi bilo sasvim jasno ta je time hteo da kae, niti sam elela da znam. Pre nego to je stigao da kae bilo ta drugo, upitah ga odakle mu toliko znanje o antropologiji, istoriji i filozofiji. Smekajui se, on zatrese glavom. "Zar nisi primetila kako sam to uradio?" upita on i nastavi, odgovarajui na sopstveno pitanje. "Uzimao sam sve te misli iz vazduha. Jednostavno sam rastegao svoja energetska vlakna i upecao misli, kao to se pecaju ribe iz neizmerno velikog okeana misli i ideja koje postoje svuda oko nas." On naini pokret rukama, obuhvatajui prostor oko sebe. Da bi se upecale misli, Isidoro Baltazar mi je rekao, mora se znati koje od njih bi se mogle iskoristiti," suprotstavih se ja. "Mora da si ti studirao istoriju, filozofiju i antropologiju." "Moda nekada i jesam," ree on neodluno, rasejano se ekajui po glavi. "Mora da jesam." "Sigurno jesi!" rekoh oduevljeno, kao da sam napravila veliko otkrie. Glasno uzdahnuvi, on se nasloni na ogradu i zatvori oi. "Zato uvek mora da bude u pravu?" upita Nelida. Iznenaena njenom upadicom, zagledah se u nju otvorenih usta. Krajevi njenih usana se izvie u vragolast, tajanstven osmeh. Ona mi dade znak da zatvorim usta. Ja sam bila toliko udubljena u uvarevu priu da sam potpuno zaboravila na njeno prisustvo, iako je ona sve vreme sedela pored mene. A moda i nije? Pomisao da je ona moda otila i vratila se a da ja to nisam primetila, ispuni me oseajem neprijatnosti. "Nemoj da te to brine," ree Nelida blago, kao da sam j'a svoje misli glasno izgovorila. "Mi imamo naviku da odlazimo i dolazimo a da nas niko nikada ne primeti.
221
Florinda Doner
Njen topao gias je ublaio zastraujui efekat njenih rei. Prelazei pogledom od jednog do drugog, pitala sam se da li e moda ba sada neko od njih dvoje nestati a da ja to ne primetim. Odluila sam da se postaram da se to ne dogodi. Teglei se kao maka, legla sam na prostirku i stavila nogu na kraj Nelidine haljine koji se vukao po zemlji a rukom sam uhvatila krajiak uvarevog rakava. Verovatno je osetio moj pokret jer se naglo uspravio i zagledao u mene. Ja sam murila ali sam ih gledala kroz trepavice. Nisu se pomerali. Njihove uspravne figure nisu pokazivale nikakve znake umora dok sam ja morala da se borim da ne zaspim. Poe da duva lagani povetarac, sve i pun mirisa eukaliptusa. Gomilice arenih oblaka plovile su nebom a duboko, providno plavetnilo je postepeno bivalo sve tamnije. Boje su se umorno pretapale i bilo je nemoguce razabrati ta je oblak a ta nebo, da li je dan ili no. Sa nogom na rubu Nelidine haljine i rukom koja je vrsto drala krajiak uvareve jakne, kao da mi od toga zavisi ivot, zaspala sam. inilo mi se da je prolo svega nekoliko trenutaka kada me probudi ruka koja me je dodirivala po licu. "Florinda?" proaptah, instiktivno oseajui da ena koja sedi pored mene nije Nelida. Ona je neto mrmljala. Imala sam oseaj da ve due vreme mrmlja a da sam se ja probudila da bih ula o emu govori. Htela sam da se uspravim ali me je ta ena spreila, nenim ali odlunim pritiskom na moje rame. Negde u mraku, video se plamiak koji je nesigurno poigravao i bacao slabu svetlost na neno bledilo njenog lica. To joj je davalo avetinjski izgled. Izgledalo je kao da se poveava, dok mi se pribliavala. Njene oi su, takoe, rasle dok su gledale u moje. Luk njenih obrva izgledao je kao nacrtan flomasterom i bio izvijen u namrten izraz. "Nelida!" rekoh, uz uzdaholakanja. Ona klimnu glavom, blago se osmehnuvi. Zaustila sam da je pitam za uvara i moj rad, ali mi ona stavi ruku na usta i nastavi svoje mrmljanje. Bivalo je sve tie i tie. Za trenutak se inilo kao da dolazi iz velike daljine a zatim se potpuno izgubilo. Nehda ustade i dade mi znak da i ja uinim isto. Ja ustadoh i primetih da vie nismo napolju, u dvoritii, vec u jednoj od praznih spavaih soba du hodnika.
222
BITIUSANJANJU
"Gde su moji papiri?" upitah, zabrinuta mogunou da ih je vetar razneo. Pomisao da u moda morati da poinjem sve iz poetka me ispuni panikom. Nelida mi energino dade znak pokretom glave da poem za njom. Bila je mnogo via od mene i izgledala je isto kao Florinda. Da nije bila tako nena, ne bih mogla da ih razlikujem. U tom trenutku, ona mi se uini nedovrenom verzijom Florinde Florinda kakva je morala biti kada je bila mlaa. BOo je neeg sasvim vazduastog u Nelidi, neeg slabanog a ipak upadljivog. Ja sam imala obiaj da u ali govorim Isidoro Baltazaru da bih ja, da sam mukarac, mogla u nju da se zaljubim. On je odgovarao nadam se takoe u ali da je to moda bio razlog zbog kojeg Nelida skoro nikada nije priala sa mnom. Krenuli smo prema mojoj sobi. ula sam korake svuda oko mene. Nisu mogli biti Nelidini jer je ona hodala potpuno neujno, kao da nije ni doticala zemlju. Apsurdna pomisao da ujem svoje sopstvene korake me natera da hodam na prstima, tiho kao maka. I dalje sam ula te korake. Neije noge su koraale kao moje, istim ritmom, tiho odjekujui po poploanom podu. Nekoliko puta sam se osvrtala ali iza mene naravno nije bilo nikoga. Glasno se nasmejah da bih rasterala strah. Nelida se naglo okrete. Mislila sam da e da me izgrdi ali umesto toga i ona poe da se smeje. Stavila mi je ruku na rame ali njen dodir nije bio posebno topao ili nean. Nije mi to smetalo. Ona mi se sviala i taj njen gest je na mene delovao veoma ohrabrujue. Jo uvek se kikoui, i dalje praeni zvucima koraka koji su dopirali sa svih strana, nas dve uosmo u moju sobu, Neki udan sjaj se lepio na zidove, nekakva udnovata izmaglica koja kao da se uvlaila kroz etvora vrata koja trenutno nisam mogla da vidim. Magla je izobliila sobu, nainivi je nekako nepravilnom, skoro okruglom. mirkala sam i treptala ali nisam mogla da razaberem nita osim stola za kojim sam radila proteklih dana. Prila sam mu i sa olakanjem ustanoviia da se svi moji papiri nalaze na njemu, uredno sloeni. Pored njih su bile moje olovke, zaotrene. "Nelida!" uzviknuh uzbueno, okreui se oko sebe. Nisam je vie videla jer se magla i dalje zgunjavala. Obavijala se oko mene, postajui gua sa svakim mojim udisajem. Prodirala je u mene, ispunjavajui me snanim, uzbudujuim oseaj'em lakoe i ustrine. Vodena nekom
223
Florinda Doner
nevidljivom pokretakom silom, sela sam za sto i rairila papire svuda po njegovoj povrini. Pred mojim oima se pojavila celokupna straktura mog rada, superiorno se nameui umesto prvobitne verzije kao dupla ekspozicija na filmu. Van sebe od oduevljenja, zadubila sam se u vet, precizan razvoj teme. Kao da je neka nevidljiva linost smiljala i pisala, pasusi su se preureivali po novom, boljem redosledu. Sve je postajalo tako zapanjujue jednostavno i razumljivo da sam se radosno nasmejala. "Zapii to na papir." Rei su tiho odjeknule kroz sobu. Radoznalo sam se osvrnula oko sebe ali nikoga nisam videla. Bilo mi je jasno da je ovo to mi se deava mnogo vise od sna, te sam zgrabila olovku i belenicu i furioznom brzinorr poela da piem. Ideje su mi dolazile sa zadivljujuom jasnoom i lakoom. Pulsirale su mi kroz glavu i celo telo kao zvuni talasi. Simultano sam ula i videla rei pred sobom ali nisu ih moje oi i ui opaale. Bile su to kao neke paukove mree u meni koje su se pruale i istezale i poput nekog beumnog usisivaa usisavale rei to su lebdele predamnom poput svetlucavih zrnaca praine. Posle nekog vremena, redosled koji mi se nametnuo je poeo da se muti. Jedna po jedna, ideje su bledele. Oajno sam pokuavala da zadrim tu sjajnu straktura, znajui da ce sve nestati bez traga. Ostae mi samo svest o tom zadivljujuem bljesku lucidnosti. Postepeno sve nestade, pa i taj osecaj. Kao da je neko ugasio sveu, nastade mrak. Samo se jo kratko vreme videla tanka nit magle a i ona se brzo rasplinula u tami koja me je pritiskala. Bila sam vrlo iscrpljena i oseala sam da u se onesvestiti. "Lezi na krevet!" Nisam se ni potrudila da dignem pogled, znajui da neu moi nita da vidim. Uz veliki napor, ustadoh sa stolice i odvukoh se do kreveta.
224
XVI
eko vreme sam samo leala na krevetu, magiovito svesna na jneobinijeg sna koji sam ikada sanjala. Po prvi put u ivotu bila sam potpuno svesna svega to sam radila u snu. "Nelida?" pozvah apatom, zauvi tiho, kripavo mrmljanje koje je dolazilo sa drugog kraja sobe i prekinulo moje razmiljanje. Uspravih se da sednem ali se odmah spustih natrag na leaj jer je soba poela da se okree oko mene. Saekala sam nekoliko trenutaka i pokuala ponovo. Ustala sam i nainila par opreznih koraka. Pala sam i udarila glavom u zid. "Sranje!" uzviknuh a u glavi mi se i dalje vrtelo. "Onesvestiu se." "Ne budi tako dramatina," ree Florinda izakikota se, videvi moje izbezumljeno lice. Ona mi opipa elo a zatim i vrat, kao da je proveravala da li imam temperaturu. "Nee se onesvestiti," objavi ona. "ali mora da obnovi energiju." "GdejeNelida?" "Zar ti nije drago to sam ja tu?" Ona me uhvati za ruku i pomognu mi da ustanem i doem do kreveta. "Zanemoala si od gladi." "Nisam." osporih, vie iz navike nego iz ubeenja. Iako nisam zaista oseala glad, verovala samda je mojavrtoglavica bila izazvana nejelom. Osim doruka, celoga dana nisam nita okusila. "Svi smo se pitali zato nisi htela da jede," ree Florinda, odgovarajui na moje misli. "Napravili smo ti tako divan gula." "Kada si dola?" upitah. "Ja sam te tiho dozivala danima." Zamurivi, Florinda ispusti mrmljajui zvuk, kao da e joj on pomoi da se seti. "Ovde smo ve nekoliko dana ini mi se."
225
Florinda Doner
"ini ti se!" Bila sam okirana i uvredena. Ljutnja me brzo razbudi. "Zato mi se nisi javila kada si dola?" ak vie od uvrede, bolelo me je to to nisam uspela da primetim njeno prisustvo. "Kako je mogue da te nisam videla?" promrmljah sebi u bradu. Florinda me je radoznalo posmatrala. Izgledalo je da je iznenadena mojom zbunjenou. "Da sam ti rekla da smo tu, ne bi mogla da se koncentrie na svoj rad," primeti ona mudro. "I sama zna da bi se usredsredila na nae odlaske i dolaske umesto na svoj rad. Svu svoju energiju bi istroila pokuavajui da dokui ta mi to radimo, zar nije tako?" Glas joj je bio dubok i hrapav a udno svetlucanje u oima inilo ih je jo sjajnijima nego obino. "Mi smo te svesno naterali da radi bez uznemiravanja," uveri me ona. Ona mi zatim objasni da mi je uvar pomogao da uradim svoj rad ali tek kada je pregledao i bio zadovoljan onim to sam do tada uradila. Sanjajui, on je naao pravi redosled mojih beleki. "I ja sam videla pravi redosled mojih beleki," rekoh, pravei se vana. "Videla sam ga takoe sanjajui" "Naravno da si ga videla," sloi se ona spremno. "Mi smo te uvukli u sanjanje da bi mogla da radi na tome." "Vi ste me uvukli u sanjanje?" upitah. Njena izjava je zvuala iznenaujue obino a ipak me je ispunila zebnjom. Imala sam jak oseaj da sam najzad blizu shvatanja ta znai sanjanjati budan, ali nekako nisam jo uvek mogla to sasvim da dokuim. U pokuaju da rasvetlim to pitanje, ispriala sam Florindi sve to mi se dogaalo od kako sam srela uvara i psa u dvoritu. Predstavljalo mi je veliki napor da svoju priu ispriam tako da zvui logino jer mi nije bilo jasno kada sam bila budna a kada sam sanjala. I sama sam se vrlo iznenadila to sam uspela od rei do rei da reprodukujem osnovu svog rada, onakvu kakvu sam je videla, projektovanu preko prvobitne verzije. "Moja koncentracija je u tom trenutku bila suvie intenzivna da bi to mogao biti san," rekoh. "Upravo je to sanjanje u budnom stanju," prekide me Florinda. "Zato ga se i sea tako detaljno." Zvuala je kao nervozni uitelj koji objanjava neku jednostavnu ali izuzetno vanu injenicu nazadnom ueniku. "Ve sam ti objasnila da sanjanje u budnom stanju nema nikakve veze sa spavanjem i obinim sanjanjem."
226
BITIUSANJArDU
"Ali ja sam sve to zapisivala," rekoh, kao da e to osporiti njeno objanjenje. Ona potvrdno klimnu glavom a ja je upitahda liu u svojoj belenici pronai to to sam zapisivala za vreme sanjanja u budnom stanju. "Hoe," uveri me ona. "Ali pre nego to to uini, mora neto da pojede." Ona se podie i pomognu mi da ustanem sa kreveta. Upasala mi je koulju u farmerke i oistila trunje sa mog dempera u pokuaju da me bar donekle upristoji. Odmakla se od mene jedan korak i pogledala me kritiki. Nezadovoljna rezultatom, onapoe da mi rukom nameta kosu, poravnavajui neposlune pramenove i umanjujui donekle opti utisak razbaruenosti. "Izgleda zastraujue sa tom kosom na sve strane," ree ona."Ja sam navikla da se uvek istuiram kada se probudim," rekoh i krenuh za njom kroz hodnik. Shvatrvi da se ona uputila pravo prema kuhinji, rekoh da moram prvo napolje u klozet. "Idem i ja sa tobom." Primetivi moj izraz negodovanja, ona dodade da samo hoe da bude sigurna da neu, ovako bunovna, upastiu govna. Zapravo mi je bilo drago to mogu da se pridravam za nju kada smo izali napolje. Skoro da sam izgubila ravnoteu i pala, ne toliko zbog slabosti koliko zbog oka kada sam videla koje je doba dana. Mislila sam da je rano jutro. "ta je bilo?" upita Florinda. "Muti ti se u glavi?" J a pokazah u nebo. Blago crvenilo na zapadu je bilo sve to je ostalo od suneve svetlosti. "Nemogue da sam izgubila ceo dan," rekoh ghisom toliko slabim da je utihnuo pre nego to sam zavrila reenicu. Muila sam se da primim k znanju injenicu da je prola itava no i itav dan ali moj um to nije eleo da prihvati. Kada nisam mogla da se snaem u vremenu, merenom na uobiajen nain, oseala sam se izgubljeno. "arobnjaci menjaju tok vremena," odgovori Florinda na moje i\ ' misli. "Vreme, na nain na koji se obino meri, ne postojikada se sanja na nain arobnjaka. arobnjaci po elji rasteu ih sabijaju vreme. Za
arobnjake, vreme nije stvar minuta, sati ili dana ve neto sasvim drugaije. "Kada sanjamo budni, nae sposobnosti opaanja se poveavaju."
ree ona strpljivim, odmerenim glasom. "Medutim, kada se radi o opaanju vremena, deava se neto sasvim drugaije. Percepcija vre
227
Florinda Doner
mena se ne poveava've se gubi u potpunosti." Ona dodade da je vreme uvek faktor svesnosti. To znai da je svest o vremenu psihiko stanje 1 koje mi automatski pretvaramo u fizike mere. To nam je toliko duboko usadeno da moemo uvek uti, iako toga nismo svesni, sat koji otkucava u nama, podsvesno vodei rauna o tanoj vremenskoj raunici. "Za vreme sanjanja u budnom stanju, ta osobina je odsutna." naglasi ona. "Njenu ulogu preuzima jedna potpuno nova, nepoznata struktura koju nikako ne moemo objasniti i razumeti na onaj nain na koji to inimo sa vremenom." "Znai, sve ega u ikada biti svesna o sanjanju u budnom stanju je to da je vreme bilo sabijeno ili rastegnuto," rekoh ja, pokuavajui da se pomirim sa injenicom da to nikada neu razumeti. "Ne. Razumee mnogo vie od toga," uveravala me je. "Kada jednom postane vina u postizanju stanja poviene svesti, kako to " Mariano Aureliano zove, bie svesna ega god hoe jer se arobnjaci
ne bave merenjem vremena. Oni koriste vreme, rasteu ga ili sabijaju, kako im je volja." "Malopre si pomenula da ste mi svi vi pomogli da uem u sanjanje," rekoh. "Sigurno bar neko od vas zna koliko je to stanje trajalo." Florinda odgovori da su ona i njeni prijatelji bili u neprekidnom stanju sanjanja u budnom stanju i da je taj njihovudrueni napor i mene uvukao u sanjanje u budnom stanju, ali oni nisu vodili rauna o vremenu. "Hoe li time da kae da ja i sada sanjam budna?" upitah ja, unapred znajui koji e biti odgovor. "A ako je to tano, ta sam uradila da doem u to stanje? Koje korake sam preduzela?" "Preduzela si najjednostavniji mogui korak," ree Florinda. "Nisi sebi dopustila da bude ona koja obino jesi. To je klju koji otvara vrata. Mi smo ti priali vie puta i na vie razliitih naina da arobnjatvo nije ono to ti misli. Kada kaem da je najkompleksnija tajna arobnjatva prestati da bude onaj koji obino jesi, to zvui kao idiotizam. Ali nije. To je klju moi. Stoga je to i najtea stvar koju arobnjak radi a ipak, nije to neto toliko komplikovano da ga je nemogue razumeti. To je jednostavna stvar koja ne zbunjuje um i ba zbog toga, niko to ne shvata ozbiljno i niko i ne sluti koliko je to vano. "Sudei po rezultatima tvojeg poslednjeg sanjanja u budnom stanju, ti si akumulirala dovoljno energije kroz
spreavanje sebe da bude ona obina ti."

228
BITIUSANJANJU.
Ona me potapa po ramenu i okrete se. "Vidimo se u kuhinj'i," proapta. Kuhinjska vrata su bila odkrinuta ali se iznutra nije uo nikakav zvuk. "Florinda?" pozvah. Tiho smejanje se ulo u odgovor ali nisam nikoga videla. Kada su mi se oi navikle na polumrak, ugledah Florindu i Nelidu kako sede za stolom. Lica su im izgledala neobino jasno ocrtana u toj nestvarnoj tami. Njihove sline kose, sline oi, njihova gotovo istovetna usta i nosevi su zraili kao da su obasjani nekom unutranjom svetlou. Bio je to sablastan prizor, dva bia koja su toliko liila. "Vas dve ste toliko lepe da vas se plaim," rekoh, prilazei im. Dve ene se pogledae, kao da ele da se uvere u ispravnost mojih rei a zatim prasnue u neprijatan smeh. Osetila sam kako mi trnci silaze niz kimu. Pre nego to sam stigla da prokomentariem, taj udni zvuk nj'ihovog smeha prestade, Nelida me ponudi da sednem na slobodnu stolicu pored nje. Duboko sam uzdahnula, sedajui. Trudila sam se da ostanem pribrana. Nelida je zraila napetou i hladnoom koja me je neivirala. Ona me posluipunim tanjirom guste orbe koju mije sipala iz keramike inije koja je stajala na sredini stola. "Mora sve to da pojede," ree ona, gurnuvi puter i korpicu sa toplim tortiljama pred mene. Bila sam toliko gladna da sam navalila na hranu kao da nisam jela nedelju dana. orba je bila izvrsna. Pojela sam sve to je bilo u iniji i slistila tortilje sa puterom, zalivi ih sa tri olje vrue okolade. Poto sam se napunila do gue, zavalila sam se u stolici. Vrata prema dvoritu su bila otvorena i svei povetarac se igrao sa senkama u kuhinji. Izgledalo je kao da e sumrakveno da traje. Nebo je jo uvek bilo premazano debelim slojevima boja: cinober, teget, ljubiastom i zlatnom. Vazduh je, ist i razreen, inio da planine izgledaju kao da su na dohvat ruke. Iznenada, kao zver putena iz kaveza, no pojuri zemljom. Pokretne senke drvea, ritmino i graciozno igrajui na vetra, prostree tamu po nebu.
229
Florinda Doner
Esperanca upade u kuhinju i stavi upaljenu petrolejku na sto. Gledala me je netremice, kao da nije mogla da fokusira pogled. Izgledala je kao da je jo uvek zaokupljena nekom misterijom sa drugog sveta, kao da nije sasvim prisutna. Onda joj se pogled polako izotri i ona se osmehnu, kao da je tek tada postala svesna da se vratila iz velike daljine. "Moj rad!" uzviknuh, primetivi gomilu papira i moju belenicu koj'e je drala pod mikom. Esperanca mi uputi irok osmeh i prui mi papire.NestrpIjivo sam pregledala ispisane listove i glasno se nasmejala kada sam otkrila stranice u belenici ispisane preciznim i detaljnim instrukcijama pola na panskom, pola na engleskom o tome kako da nastavim pisanje svog rada. Nepogreivo sam prepoznala svoj rakopis. "Sve je tu," rekoh uzbueno. "Tano onako kako sam videla u snu." Pomisao da bih mogla da prozujim kroz fakultet bez mnogo truda je uinila da zaboravim sve moj'e strahove i neprijatnosti. "Ne postoje preice za pisanje dobrih radova," ree Esperanca. "ak ni uz pomo arobnjatva. Treba da zna da bez prethodnog itanja, beleaka, pisanja i prepisivanja, nikada ne bi bila u stanju da prepozna pravu strukturu i red svog rada u sanjanju." Klimnuh, bez rei. Ona je to rekla sa neospornim autoritetom i nisam imala ta da prokomentariem. "A uvar," upitah posle krae pauze. "Je li on bio profesor u svojoj mladosti?" Nelida i Florinda se okretoe ka Esperanci, kao da je to bio njen domen. "Ne bih znala," ree Esperanca, izbegavajui direktan odgovor. "Zar ti nije rekao da j"e on arobnjak koji je zaljubljen u ideje?" utala je nekoliko trenutaka, zatim tiho dodala, "Kada nije zauzet staranjem o naem maginom svetu, kao to jednom uvaru i pristoji, on ita." "Pored itanja knjiga," objasni Nelida, "on ita neverovatno velik broj naunih urnala i govori nekoliko jezika, tako da je prilino u toku svih zbivanja. Dilaja i Klara su njegovi asistenti. On ih je nauio da govore engleski i nemaki." "Da li je ona kuna biblioteka njegova?" upitah."Ona pripada svima nama," ree Nelida. "Meutim, sigurna sam da je on, pored Vientea, jedini koji je proitao sve knjige koje se tamo nalaze." Primetivi izraz 250
BITIUSANJArUU
neverice na mom licu, ona me posavetova da ne doputam da me zavarava izgled ljudi iz sveta arobnjaka. "Da bi dostigli vLsok nivo znanja, arobnjaci rade dvostmko vie nego obini ljudi," uveravala me je. "arobnjaci moraju da nau smisao u svetu svakodnevice, kao i u svetu arobnjatva. Da bi to postigli, moraju biti veti i obrazovani, fiziki i psihiki spremni." Ona mi uputi kritian pogled i tiho se zakikota. "Tri dana si radila svoj rad" objasni ona. "Radila si naporno, zar ne?" Ona saeka da joj potvrdim, zatim ree da sam, dok sam sanjala budna, radila jo vrednije nego kada sam bila budna. "Nije tano," pourih da je Lspravim. "Bilo je sasvim jednostavno i bez napora." Ja objasnih da sam jednostavno videla novu verziju svog rada, projektovanu preko stare i sve to sam uradila bilo je da zapLem to to sam videla. "Da bi to uradila, bila ti je potrebna sva snaga koju si imala," nastavi Nelida. "Dok si sanjala budna, usmerila si svu svoju energiju na jedan zadatak. Sav tvoj trud je uloen u dovravanje tvog rada. Nita drugo ti u tom trenutku nije bilo bitno. NLsi imala nikakve drage misli koje bi ti smetale u tvom pokuaju." "Da li je uvar sanjao budan kada je pregledao moj rad?" upitah. "Da li sam ja videla isto to i on?" Nelida ustade i prie vratima. Nekoliko dugih trenutaka je gledala napolje u mrak a onda se vratila za sto. apnula je neto Esperanci, to nisam mogla da ujem i ponovo sela.Esperanca se tiho nasmeja i ree mi da je ono to je uvar video drugaije od onoga to sam ja videla i zapisala. "To je sasvim prirodno poto je njegovo znanje mnogo vee od tvojeg." Esperanca me je gledala svojim ustrim, tamnim oima koje su ostatku njenog lica nekako davale beivotan izraz. "Voena njegovim sugestijama i u skladu sa svojim sopstvenim sposobnostima, ti si videla kako tvoj rad treba da izgleda. To je ono to si zapisala." "Kada sanjamo budni, imamo pristup skrivenim zalihama koje u normalnim uslovima nikada ne koristimo," ree Nelida i objasni da sam se ja onog trenutka kada sam videla svoj rad setila saveta koje mi je uvar davao. Videvi moj zbunjen izraz, ona me podseti na to ta mi je uvar rekao o mom radu: "SuvLe fusnota, suvie citata i neveto razvijenih 231
Florinda Doner
ideja." Pogled joj je bio pun razumevanja i simpatije dok je priala kako sam ja, poto sam sanj'ala a nisam tako glupa kao to se pravim, odmah uvidela sve mogue veze i ideje koje ranije nisam primeivala u svom materij'alu. Nelida se primae blie meni a na usnama joj zaigra smeak dok je iekivala moju reakciju. "Vreme je da sazna ta ti je pomoglo da vidi bolju verziju svog prvobitnog rada." Esperanca se uspravi u stolici i namignu mi, kao da hoe da naglasi otkrivanje neke velike tajne. "Kada sanjamo budni, mi imamo pristup direktnom znanju." Mogla sam da vidim razoaranje u njenim oima poto me je neko vreme posmatrala. "Ne budi tako tupa!" upade Nelida nestrpljivo. "Trebalo j'e sanjaj'ui da shvati da ti ima, kao i sve ene, jedinstvenu sposobnost da prima znanje direktno."Esperanca me uutka, mahnuvi mkom i ree, "Zar ne zna da se jedna od osnovnih razlika izmeu mukaraca iena ogleda u nainu na koji pristupaju znanju?" Nisam imala pojma o emu govori. Sporim pokretom, ona iscepa jedan list papira iz moj'e belenice i nacrta dve ljudske figure. Jednoj od te dve figure ona nacrta kupu na glavi i proglasi je figurom mukarca. Na glavi druge, nacrta istu takvu kupu ali postavljenu naopake. To je bila ena. "Mukarci svoje znanje grade korak po korak," objasni ona, pokazujui olovkom na crte mukarca. "Mukarci zahvataju uvis, penju se prema znanju. arobnjaci kau da se oni uspinj'u ka duhu; uspinju se prema znanju. Ovaj proces uspinjanja ograniava mukarce u tome dokle mogu da stignu." Ona pokaza vrhom olovke kupu na mukoj figuri. "Kao to vidi, mukarci mogu da stignu samo do odreene take. Njihova staza ka znanju se zavrava u uskoj taci u vrhu kupe." Ona me otro pogleda. Obrati panju," opomenu me ona i pokaza na drugi crte, onaj sa izvrnutom kupom na glavi. "Kao to moe da vidi, kupa je obrnuta, otvorena, kao levak. ene imaju sposobnost da se otvore direktno izvoru, to jest, izvor dopire direktno do njih, u irokoj' osnovi kupe. Carobnjaci kau da je spoj ena sa znanjem ekspanzivan. Sa dmge strane, spoj mukaraca sa znanjem je strogo ogranien. "Mukarci su blie konkretnom," nastavi ona, "A usmereni su ka apstraktnom. ene su blizu apstraktnog a ipak se trude da se upoznaj'u sa konkretnim."
232
BITIUSAMJAMJU
"Zato se ene smatraju inferiornim u odnosu na mukarce ako su toliko otvorene za znanje?" prekinuh je. Esperanca me fascinirano pogleda. Ona brzo ustade, protegnu se dok nisu poeli da joj pucketaju zglobovi, zatim sede natrag na stolicu. "To to su ene smatrane inferiornim ili u najboljem sluaju, da se enske sposobnosti izjednaavaju sa mukim, to je u vezi sa nainom na koji ene i mukarci pristupaju znanju," objasni ona. "Uopteno govorei, ene su vle zainteresovane za sticanje moi nad samim sobom nego nad drugima; mo nad dmgima je ona kojoj tee mukarci." "ak i meu arobnjacima," upade Nelida i one se sve nasmejae. Esperanca ree kako ona veruje da ene ne vide potrebu za kori enjem svoje sposobnostida se poveu sa duhomiroko i direktno. Ne )i vide potrebu da priaju o toj svojoj prirodnoj osobini ili da je intelek
tualizuju jer je za njih dovoljno da mogu da je upotrebe u praksi i da znaju da je poseduju. "Nesposobnost mukaraca da se poveu direktno sa duhom, je ono to ih tera da priaju o procesu dostizanja znanja." istaknu ona. "Oni (] nikada ne prestaju da govore o tome. I ba to insistiranje na tome da
znaju kako tee duhu, insistiranje na analiziranju tog procesa im daje sigurnost da je racionalnost iskljuivo muka vetina." Esperanca dalje ispria da su konceptualizaciju razuma napravili mukarci i da im to dozvoljava da omalovaavaju ene i iskljuuju enske karakteristike iz formulacije ideala razuma. "ene, naravno, ve dugo vemju u ono to im je predodreeno," ree ona. "ene su odgajane da veruju kako samo mukarci mogu biti racionalni i koherentni. Ve dugo mukarci sa sobom nose gomilu nezasluenih vrednosti koje ih automatski ine superiornima, bez obzira na njihovu pripremljenost ili kapacitete.""Kako su ene izgubile svoju direktnu vezu sa znanjem?" upitah.
"Nisu ene izgubile svoju vezu," ispravi me Esperanca. "ene i dalje imaju tu direktnu vezu sa duhom. Samo su zaboravile kako da je koriste ili tanije, one su prihvatile da imitiraju muko uverenje da je uopte ne poseduju. Hiljadama godina su se mukarci borili da ene to zaborave. Uzmi na primer Svetu Inkviziciju. To je bilo sistematsko ienje, unitavanje svesti o tome da ene imaju direktnu vezu sa duhom. Sve organizovane religije nisu nita dmgo do vrlo uspean manevar da se
233
Florinda Doner
ene stave na to niu poziciju. Religije prizivaju boiji zakon koji kae da su ene inferiorne." Zapanjeno sam je posmatrala, pitajui se odakle njoj tolika uenost i naitanost. "elja mukaraca za dominacijom i enski nedostatak interesa da izraze i formuliu ta znaju i kako znaju ine avolski pakt," nastavi Esperanca. "Taj pakt je otvorio mogunost da ene od dana svog roenja budu primoravane da prihvate da ispunjenje njihovih ivota lei u stvaranju domainstva, u ljubavi, braku, deci i samoodricanju. ene su iskljuene iz dominantnih formi apstraktne misli i uene da budu zavisne. Toliko su temeljno ubeivane u ispravnost teorije da mukarci treba da misle za njih, da su najzad stvarno prestale da misle." "ene su sasvim sposobne da misle," upadoh. "ene su sposobne da formuliu ono to su nauile," ispravi me Esperanca. "A to to su uile su definisali mukarci. Mukarci definiu i samu sutinu znanja a iz nje su iskljuili ono to se odnosi na ene. A ono to nije iskljueno a odnosi se na ene uvek ima negativne konotacije. A ene su to prihvatile." "Ti kaska za vremenom," prekidoh je. "U dananje vreme ene mogu da rade ta im je volja. Imaj'u pristup svim centrima znanja i skoro svim vrstama posla koje mukarci mogu da rade." "Sve to je beznaajno, sve dok nemaj'u sistem podrke, zatitnu bazu," usprotivi se Esperanca. "ta im vredi to imaju pristup onome emu i mukarci, kada su jo uvek smatrane inferiornim biima koja moraju da se prilagoavaju i prihvataju muke stavove i naine ponaanja da bi postigle uspeh? Stvarno uspene ene su u stvari savreni preobraenici. One i same gledaju na ene sa nipodatavanjem." "Po mukarcima, materica ograniava ene i mentalno i fiziki. To je razlog zato se enama ne dozvoljava da, iako imaju pristup znanju, pomognu u formulisanju definicije znanja. "Uzmi na primer filozofe," predloi Esperanca. "iste mislioce. Neki od njih su ogoreni protivnici ena. Drugi, neto suptilniji, voljni su da priznaj'u da bi ene mogle da budu isto tako sposobne kao i mukarci da nije injenice da su ene nezainteresovane za primenu racionalnosti. A ako i jesu, ne bi trebalo da budu. Jer eni mnogo vie pristaje da se ponaa u skladu sa svojom prirodom: da bude partner mukarcu koji ga neguje i zavisi od njega."
234
BITIUSArUATUU
Esperanca je sve ovo izlagala sa neospornim autoritetom. Ja sam, meutim, bila opsednuta sumnjama. "Ako znanje nije nita drugo do konstmkcija mukaraca, zato onda insistira da ja treba da se kolujem?" upitah. "Zato to si vetica a kao takva treba da zna ta i kako moe da te ugrozi," odgovori ona. "Pre nego sto neto odbije, mora u potpunosti da razume zato to ini."Vidi, problem lei u tome to je znanje dananjih dana dobijeno isto loginim razmiljanjem. ene imaju drugaiju mogunost koja se nikada ne uzima u obzir. Ta mogunost moe doprineti da se doe do znanja ali taj doprinos ne bi imao nikakve veze sa logikim razmiljanjem." "Nego sa ime?" upitah. "To je na tebi da odlui kada ovlada vetinom loginog razmiljanja i razumevanja." Bila sam vrlo zbunjena. "Ono to govore arobnjaci," poe ona, "je da mukarci ne mogu imati ekskluzivno pravo na razum. Sada izgleda kao da ga imaju jer polje na kome oni primenjuju razum je polje na kojem mukost preovlauje. Ali hajde da primenimo razum na polju gde preovlauje enskost. To polje je naravno ona obrnuta kupa koju sam ti opisivala. Veza ene sa samim duhom." Ona iskrenu glavu na jednu stranu, razmiljajui. "Toj vezi se mora prii sa dmgaijeg aspekta razmiljanja. Sa aspekta nikada ranij'e ne korienog: enske strane razumevanja," ree ona. "ta je enska strana razumevanja, Esperanca?" "To su mnoge stvari. Jedna od nj'ih je svakako sanjanje." Gledala me je upitno ali ja nita ne rekoh. Iznenadila me je dubokim smehom. "Znam ta ti oekuje od arobnjatva. Tieli rituale, baj'anja. udne, misterioznekultove. eli da peva. eli da bude ona koja je prirodna. eli da sarauje sa vodenim duhovima. eli paganstvo. Nekakav romantiarski pogled na ono to arobnjaci rade. Vrlo germanski. "Da bi uskoila u nepoznato," nastavi ona, "Mora biti hrabra i razumna. Samo tako e biti u stanju da objasni sebi i drugima sva blaga koja moe nai." Ona mi se primaknu u elji da mi saopti neto poverljivo. Poea se po glavi i kinu pet puta u nizu, isto kao to je to inio uvar. "Mora da dela na svojoj arobnoj strani," ree.
235
Florinda Doner
"Atajeto?" "Materica." Ovo je rekla tako hladno i sa odstojanja, kao da nije bila zainteresovana za moju reakciju tako da sam je ja skoro preula. Iznenada, shvativi apsurdnost njene izjave, j'a se trgoh i pogledah ostale prisutne. "Materica!" ponovi Esperanca. "Materica je naj'vaniji enski organ. Materica je ta koja enama daje dodatnu otrinu, dodatnu snagu da kanaliu svoju energiju." Ona objasni da su mukarci, usvojoj borbiza prevlast, uspelieninu misterioznu mo, njenu matericu, da svedu na striktno bioloki organ ija je jedina funkcija da reprodukuje, da nosi muko seme. Kao po komandi, Nelida ustade, obie oko stola i stade iza mene. "Zna li priu o Blagovesti?" proapta mi ona na uvo. Kikoui se, okrenuh se prema njoj. "Ne znam." Tim istim poverljivim apatom ona mi ispria da su po j'udeo hrianskoj tradiciji mukarci jedini koji uju glas Boga. ene su liene te privilegije, sa izuzetkom Device Marije. Nelida ree da je sasvim prirodno to to je andeo doao i aputao Mariji na uvo. Ono to nije bilo prirodno je bila injenica da j'e sve to je aneo imao da kae bila najava da e nositi boije dete. Materica nije primila znanje nego samo obeanje boijeg semena. Mukog boga koji je zauzvrat proizveo jo jednog mukog boga.Htela sam da razmislim o svemu tome to sam ula ali mi je um bio uzavrela konica nepovezanih misli. "A ta je sa mukim arobnj'acima?" upitah "Oni nemaju matericu a ipak su povezani sa duhom." Esperanca me je posmatrala sa neskrivenim zadovolj'stvom. Zatim se osvrnu oko sebe kao da se boji da nas neko prislukuje i apnu, "arobnjaci su u stanju da se postave u vezu sa namerom, sa duhom jer su se odrekli onoga to definie njihovu mukost. Oni vie nisu mukarci."
236
XVII
ain na koji je Isidoro Baltazar partao po sobi, bio je drugaiji od uobiajenog naina na koji se etao po stanu. Mene je ta njegova etnja obino smirivala. Ovoga puta, meutim, njegovi koraci su odzvanjali uznemirujuim, preteim zvukom. Kroz glavu mije prola slika tigra koji se unja kroz bunje ali ne radi vrebanja plena ve zbog oseaja da neto nije u redu.
Ustala sam od stola za kojim sam pisala i htela da ga pitam ta nije u redu, kada on ree, "Idemo u Meksiko!" Nain na koji je to izgovorio me zasmeja. Gmbost i ozbiljnost njegovog glasa me izazvae da se sprdam, "Hoemo li tamo da se venamo?" On se naglo zaustavi i pogleda me. "Ovo nije ala," brecnu se on ljutito. "Ovo je ozbiljna stvar." Tek to je to izgovorio, zatrese glavom i nasmeja se. "ta ja to radim?" ree, odmahnuvi bespomono rukom. "Ljutim se na tebe kao da imam vremena za to. Kakva sramota! Nagal Huan Matus me je upozorio da mi ostajemo govna do kraja." On me vrsto zagrli, kao da sam upravo dola posle dugog odsustva. "Mislim da mi se ne ide u Meksiko," rekoh. "Otkai sve to si isplanirala. Nemamo vie vremena." Zvuao je kao vojno lice dok izdaje naredbe. Ja sam bila raspoloena za alu te ne odoleh iskuenju da odgovorim, "Jawohl, mein Grappenfiiehrer!"On se opusti i nasmeja se. Dok smo se vozili kroz Arizonu, najednom me preplavi neko neobino oseanje. Bilo je to fiziko oseaiije, nalik na neku unutranju hladnou, koja je polazila iz moje materice i irila se kroz celo telo.
237
Florinda Doner
Najeih se od toga; znala sam da neto nije u redu. U tom oseaju je postojao novi kvalitet koji do tada nikada nisam srela: apsolutna sigurnost, bez traga sumnje o tome jesam li ili nisam u pravu. "Upravo sam neto intuitivno oselila, neto nije u redu!" rekoh nesvesno povienim glasom. Isidoro Baltazar klimnu, zatim ree glasom koji je odavao da zna o emu govori, "arobnjaciodlaze." "Kada?" moj uzvik je bio potpuno nekontrolisan. "Moda sutra ili prekosutra," odgovori on. "Ili za mesec dana. Ne znam kada ali je njihov odlazak izvestan." Ispustih uzdah olakanja i zavalih se u seditu, svesno se oputajui. "Oni priaju da odlaze od dana kada sam ih upoznala, pre tri godine," promrmljah ali se nisam najbolje oseala dok sam to govorila. Isidoro Baltazar se okrenu da me pogleda a lice mu je bilo puno prezira. Mogla sam da vidim kako je uloio ogroman napor da sakrije svoje nezadovoljstvo. On se osmehnu i pljesnu me lagano po kolenu, rekavi blago, "U svetu arobnjaka ne moemo baratati tako konkretnim injenicama. Ako ti arobnjaci neto ponavljaju sve dok ti nedosadi i ne postane cinina prema tome, to je zato to ele da te pripreme za to." Nekoliko trenutaka me je fiksirao ozbiljnim pogledom a onda dodao, "Nemoj da mea njihove arobnjake obiaje sa svojim sopstvenim glupavim obiajima." Ja klimnuh i ne rekoh nita. Nisam se naljutila zbog njegove izjave; bila sam suvie uplaena. utala sam. Putovanje je bilo neverovatno kratko ili mi se tako inilo. Vozili smo i spavali na smenu tako da smo stigli do kue vetica sledeeg dana u podne. Istog trenutka kada smo stali i ugasili motor oboje smo istrali, zalupivi vrata za sobom i potrali ka kui. : "ta vam je?" upita uvar. Stajao je kod ulaznih vrata i izgledao kao da je jako iznenaen naim naglim i bunim dolaskom. "Da li ste se posvaali ili se utrkujete?" On pogleda prvo u Isidoro Baltazara pa u mene. "Kakva jurnjava!" "Kada odlazite? Kada odlazite?" ponavljala sam, mehaniki, nesposobna da sakrijem svoju napetost i rastuu bojazan. uvarse nasmeja iuteno mepotapa po leima iree, "Ja neidem nikuda. Mene se neete tako lako otarasiti." Njegove rei su zvuale iskreno ali me nisu umirile.
238
BITIUSANJATUU
Analizirala sam njegovo lice, njegove oi, u nadi da u otkriti da li lae. Sve to sam u njima videla je bila ljubaznost i iskrenost. Kada sam primetila da Isidoro Baltazar nije vie pored mene opet me uhvati panika. Nestao je tiho i brzo kao senka. Videvi moju uznemirenost, uvar pokaza glavom u pravcu kue. Odande se uo glas Isidoro Baltazara, postajui sve glasniji kao da se svada sa nekim a zatim se zau njegov smeh. "Jesu li svi tu?" upitah, pokuavajui da proem pored uvara. "Unutra su," ree on, blokirajui ulaz rairenim rukama. "Trenutno ne moe da ih vidi." Videvi da u da protestvujem on dodade, "Nisu te oekivaU. Oni ele da ja porazgovaram sa tobom, pre njih." On me uze za ruku i povede dalje od vrata. "Hajde da odemo iza kue i skupljamo lie," predloion. "Spaliemo ga isauvatipepeo za vodene vile. Moda e ga pretvoriti u zlato." utei smo skupljali jednu po jednu gomilicu lia. Fizika aktivnost i zvuk grabuljanja su me smirili. inilo mi se da ve satima skupljamo lie i spaljujemo ga kada mi je iznenada postalo jasno da ima jo nekoga u dvoritu. Brzo okrenuh glavu i spazih Florindu. Obuena u bele pantalone ijaknu, sedela je na klupi ispod zapote drveta. Izgledala je kao privienje. Slamnati eir irokog oboda je bacao senku na njeno lice a u raci je imala ipkanu lepezu. Izgledala je nekako neljudski, nedodoriljivo, tako da sam zastala i samo ga gledala netremice. Pitajui se da li je primetila moje prisustvo, nainila sam par neodlunih koraka u njenom pravcu. Kada sam se uverila da nije, stala sam neodluna i ekala. Nisam time pokuavala da se zatitim od njenog odbijanja ili omalovaavanja ve sam potovala neodredeno ali podsvesno shvaeno pravilo koje me je spreavalo da zahtevam njenu painju. Ali kada se uvar pridruio Florindi na klupi, uzela sam grabulju koja je stajala naslonjena na drvo i polagano im se pribliila. uvar mi se odsutno nasmeio ali je bio potpuno zaokupljen time to mu je Florinda govorila. Priali su jezikom koji nisam mogla da razumem. I pored toga sam ih paljivo sluala, gotovo hipnotisana. Ne znam da li je to bilo zbog jezika koji su govorili ili njene simpatije prema starcu, tek njen hrapavi glas je zvuao neobino meko i nestvarno neno.
239
florinda Doner
Florinda iznenada ustade. Kao navijena, ila je u cik cak preko istine zastaj'ui na tren kraj svakog drveta, dodirnuvi tu i tamo po neki list ili cvet. Digoh niku da joj skrenem panju ali me je u tome omeo jarkoplavi leptir koji je poput razigrane plave senke veselo leteo po vazduhu. Doleprao je do mene i sleteo mi na ruku. iroka, treperava krila se rairie i prosue tamnu senku po mojim prstima. On protrlja glavicu svojim tankim noicama i nakon to je nekoliko puta otvorio i zatvorio krila odlete, ostavivi prsten u obliku trouglastog leptira na mom srednjem prstu. Sigurna da je to bila optika varka, protresoh ruku vie puta. "Ovo je neki trik, zar ne?" upitah uvara drhtavim glasom. "Iluzija, optika varka?" uvar zatrese glavom a lice mu ozari irok osmeh." Vrlo lep prsten," ree on drei moju ruku u svojoj. To je zaista divan poklon." "Poklon," ponovih. Za trenutak pomislih da sam shvatila ali se taj oseaj odmah izgubi, ostavljajui me zapanjenu i izgubljenu. "Ko mi je stavio ovaj prsten na raku?" upitah, buljei u prsten. Antenice i tanko, izdueno telo koje je presecalo trougao bili su filigranski uradeni od belog zlata i optoeni siunim dijamantima. "Zar nisi ranije primetila taj prsten?" upita me uvar. "Ranije?" ponovih. "Kad ranije?" "Nosi taj prsten od kako ti ga je Florinda poklonila," odgovori on. "Ali kada je to bilo?" stavih ruku na usta da prikrijem svoj ok. "Ne seam se da mi j'e Florinda dala prsten," promrmljah, vie sebi nego njemu. "I zato ga nisam ranije primetila?" uvar slegnu ramenima ne znajui kako da obj'asni ovaj moj propust, zatim ree da ga moda nisam primetila zato to tako savreno pristaje mom prstu. Izgledalo je kao da je hteo da kae jo neto ali se predomislio i umesto toga predloio da skupimo jo lia. "Ne mogu," rekoh. "Moram da priam sa Florindom." "Mora?" ree on tonom nekoga ko je upravo uo glupu i besmislenu ideju ali me nije ubeivao u suprotno. "Ona je otila u etnju," objasni on, pokazujui glavom u pravcu staze koja vodi prema brdima. "Stii u je," rekoh. Mogla sam da vidim njenu figuru, odevenu u belo, kako se naizmenino pojavljuje i gubi kroz visoko ipraje u daljini. "Ona ide daleko," upozori me uvar.
240
BITIUSAHJANJU
"To mi nije problem," uverih ga. Potrala sam za Florindom i usporila tek kada sam je skoro sustigla. Imala je draestan hod; ivahnih, atletskih pokreta bez napora dok joj je dranje bilo savreno, uspravno. Osetivi moje prisustvo, ona naglo stade i okrenu se pruajui ruke u pozdrav. "Kako si, draga moja?" ree, gledajui me. Njen hrapaviglas je bio lak, ist i vrlo blag. U elji da to pre saznam o prstenu ja je nisam ni pozdravila kako treba. Brzopleto mucajui, upitahje da li je ona stavila prsten na moju ruku. "Da lijesada moj?" rekoh. "Da." ree ona. "Tvoj je s' pravom." Neto u njenom glasu me je u isto vreme oduevljavalo i plailo, taj neki oseaj potpune samouverenosti. Ipak mi nije palo na pamet da odbijem taj, bez sumnje vrlo skup poklon. "Da li ovaj prsten ima maginih moi?" upitah, podigavi ruku prema svetlosti tako da je svaki dijamant sijao svetlucavim prelamanjem svetla. "Ne," nasmeja se ona. "Nema nikakve moi. Mada nije obian prsten. Poseban je ali ne zbog svoje vrednosti ili zato to je pripadao meni, nego zato to je osoba koja je napravila ovaj prsten bila jedan izuzetan nagal." "Da li je on bio zlatar?" upitah, "Je li to ista osoba koja je napravila one udnovate figure u uvarevoj sobi?" "Da, to je taj ovek," odgovori ona. "Ali on nije bio zlatar niti vajar. Njemu je bila smena i sama pomisao d'a bi ga mogli smatrati umetnikom. Meutim, svako ko je video njegove radove ne moe a da ne primeti da bi samo umetnik mogao da napravi takve izuzetne stvari." Florinda se odmaknu par koraka dalje i odluta pogledom preko brda kao da je traila seanja u daljini. Onda se ponovo okrenu prema meni i ree j'edva ujnim apatom da je sve to je taj nagal napravio, bio to prsten, zid od cigle, podne ploice, misteriozni izumi ili jednostavna kartonska kutija, sve su to divni predmeti. Ne samo zato to su zanatski sjajno uraeni nego zato to su ispunj'eni neim neizrecivim. "Ako j'e takva izuzetna linost napravila ovaj prsten, on mora imati nekakvu mo," insistirala sam. "Sam prsten nema nikakvu mo, bez obzira na to ko ga je napravio," uveravala meje Florinda. "Mo je u pravljenju. Nagal koji je pravio ovaj 241
Florinda Doner
prsten je toliko temeljno bio postavljen u vezu sa namerom da je bio u stanju da proizvede ovaj divni prsten iako nije bio zlatar. Prsten je proizvod iste volje." Da ne bih ispala glupa nisam se usudila da priznam kako nemam predstavu o tome ta j'e mislila kada je rekla proizvod volje. Zato je samo upitah ta je nagnalo da mi da takav divan poklon. "Ne mislim da sam ga zasluila," dodadoh. "Upotrebie taj prsten da sebe usmeri ka nameri." ree ona. Na licu joj se poj'avi vragolasti osmeh kada je rekla, "Ali ti naravno ve zna sve 6 usmeravanju ka nameri. "Ne znam o emu pria," promrmljah zateena a zatim joj otvoreno priznadoh da o tome nita ne znam. "Moda ne zna ta znai ta re," ree ona hitro, "ali neto u tebi e intuitivno znati kako da iskoristi tu snagu." Ona priblii svoju glavu mojoj i apnu mi da sam ja uvek upotreblj'avala nameru da se kreem od sna ka stvarnosti ili da prenesem svoj san kakav god on bio u stvarnost Ona me je paljivo gledala, iekuj'ui bez sumnj'e da ja izvedem oigledne zakljuke. Videvi moj' zbunj'en izraz lica, ona dodade, "I izumi iz uvareve sobe i taj' prsten su napravljeni u snovima." "Jo uvek ne razumem," poalih se. "Izumi te plae," ree ona staloeno. "Aprsten te oarava. Poto su i jedno i drugo snovi, moglo bi lako da bude obrnuto..." "Florinda plai me. ta hoe time da kae?" "Ovo je, draga moja, svet snova. Mi te uimo kako da sama doe do nj'ih." Njene tamne, sjaj'ne oi se zadrae na mojima na tren, a onda ona ree, "Sada ti svi arobnjaci iz grupe nagala Mariana Aureliana pomau da ulazi u ovaj' svet i pomau ti da ostane u njemu." "Da li je to drugaiji svet? Ili sam ja lino drugaija?" "Ti si ista ali u drugaijem svetu." Ona napravi krau pauzu a zatim ree da ja imam vie energije nego ranij'e. "Energije koj'a dolazi iz tvojih zaliha i iz kredita koji smo ti svi mi dali." Bila mi je jasna njena bankarska metafora. Ono to mi jo uvek nije bilo jasno j'e bilo ta je ona podrazumevala pod pojmom drugaijeg sveta. "Pogledaj' oko sebe!" ree ona, ralrivi ruke. "Ovo nije svet svakodnevice." Due vreme j'e utala a onda ree glasom koji je bio tiho i blago mrmljanj'e, "Mogu li leptiri da se pretva
242
BITlUSAJlJAftJU
raju u prstenje u svakodnevnom ivotu? U svetu koj'i j'e rigorozno i sigurno struktuiran ulogama koje su nam svima dodeljene?" Nisam imala odgovor. Gledala sam oko sebe drvee, bunje, daleke planine. ta god da je ona mislila da kae, ja nisam uspevala da shvatim. Razlika izmeu svetova je morala biti isto subjektivna, palo mi je na pamet na kraju. "Nije!" usprotivi se Florinda, proitavi mi misli. "Ovo je san arobnjaka. Ti si ula u njega jer ima energiju." Ona me bespomono pogleda i ree, "Nema stvarnog naina da se ene ue sanjanju. Sve to se moe uiniti je da se podstaknu i da im se tako pomogne da shvate ogroman potencijal koji nose svojim organskim karakteristikama." "Poto je sanjanje za enu stvar posedovanj'a energije, vano je uveriti je da je potrebno da modifikuje svoju duboku drutvenost da bi dola do te energije. Vetina iskoriavanja te energij'e je automatska; onog momenta kada sakupe energiju, ene sanj'aju snove arobnjaka." Ona mi poveri da je ozbiljno razmatranje arobnjakih snova, proisteklo iz njenih sopstvenih nedostataka, bilo najvea tekoa kod ispunjavanja ena hrabrou da istrauju nove predele. Veina ena a ona j'e bila j'edna od nj'ih vie vole svoje sigurne okove nego uas nepoznatog. "Sanjanje je samo za hrabre ene," proapta mi ona na uvo. Zatim prasnu u glasan smeh i dodade, "ili za one koje nemaj'u drugog izbora jer su uslovi u kojima ive nepodnoljivi a to je kategorij'a kojoj veina ena pripada a da toga nisu svesne."Zvuk nj'enog hrapavog smeha je udno delovao ha mene. Osetila sam se kao da sam se upravo probudila iz nekog dubokog sna i setila neega to je bilo potpuno zaboravljeno dok sam spavala. "Isidoro Baltazar mi je rekao da svi vi uskoro odlazite. Kada idete?" "Ja jo nikuda ne idem." Njen glas je bio odluan ali je imao prizvuk razorne tuge. "Tvoj uitelj sanjanja i j'a ostajemo. Svi ostali odlaze."Nisam razumela ta je htela da kae i da bih prikrila svoju zbunjenost, rekoh aljivo, "Moj uitelj sanjanj'a, Zuleika, nije progovorila ni re sa mnom ve tri godine. Zapravo, nikada nije pricala sa mnom. Ti i Esperanca ste jedine koje su me stvarno vodile i uile." Florindin glasan smehje odjekivao svudaunaokolo, radostansmeh koji mi je doneo olakanje. Ipak, jo sam bila zbunjena.
243
Florinda Doner
"Objasni mi jednu stvar Florinda," poeh. "Kada si mi ti dala ovaj prsten? Kako sam skupljajui lie sa uvarem zavrila sa ovim prstenom na ruci?" Florinda mi sa velikim uivanjem objasni da je sakupljanje lia jedan od ulaza u san arobnjaka, ukoliko se ima dovoljno energije za prelazak tog praga. Ona me uze za ruku i ree, "Dala sam ti prsten dok si prelazila; stoga nisi primetila sam taj in. Iznenada, kada si ve bila u snu, otkrila si prsten na svojoj ruci." Posmatrala sam je radoznalo. Bilo je neega u njenim objanjenjima to nisam mogla da uhvatim, neeg prozirnog, neodreenog. "Hajde da se vratimo u kuu," predloi ona, "i ponovo preemo prag. Moda e ovoga puta biti svesna." Lagano smo se vratili istim putem, prilazei kui sa zadnje strane. Ja sam ila par koraka ispred Florinde tako da mogu svega biti svesna, sve da zapazim. Buljila sam u drvee, ploice i zidove, pokuavajui da otkrijem neku promenu, bilo ta to bi mi dalo znak da se desio prelaz. Nita nisam primetila, osim da uvar vie nije bio tu. Okrenula sam se da kaem Florindi da sam opet propustila da primetim prelaz ali nje nije bilo nigde na vidiku. Otila je i ostavila me samu. Ula sam u kuu. Kao tc mi se i ranije deavalo, bila je naputena. Vie me nije plaio taj oseaj samoe, nisam se vie oseala naputenom. Automatski sam otila u kuhinju i poj*ela sve tamalese sa piletinom koje sam nala ostavljene u korpici. Potom sam otila u svoju sobu i legla u mreu, pokuavajui da sredim misli. Probudila sam se i shvatila da se nalazim u poljskom krevetu, u nekoj maloj, mranoj sobi. Oajniki sam se osvrtala oko sebe i pokuavala da razaberem gde sam i ta se deava. Naglo sam se uspravila kada sam primetila velike senke koje su se kretale kod vrata. Htela sam da proverim da li su vrata zatvorena i da li se te vrebajue senke nalaze u sobi, te sam se sagla i dohvatila nonu posudu za koju sam nekako znala da se nalazi ispod kreveta. Bacila sam j'e u pravcu senki. Posuda je zavrila svoj let napolju, kotrljajui se uz stranu buku. Senke nestadoe. Pomislih da su mi se one samo priinile i izaoh napolje. Neodluno sam siajala, posmatrajui visoku ogradu od
244
BITIUSAriJATUU
meskita to je okruivala istinu. Tada u trenutku shvatih gde se nalazim: stajala sam iza male kue. Pooh da pronaem nonu posudu koja se otkotrljala ak do ograde. Dok sam se saginjala da je dohvatim, primetih jednog kojota kako se provlai kroz ogradu od meskita. Instiktivno, bacih posudu prema njemu ali umesto njega pogodih kamen. Kojota uopte nije uzbudio tresak niti mu je smetalo moje prisustvo. Preao je preko sredine dvorita, osvrnuvi se par puta da me pogleda. Krzno mu je bilo sjajno kao srebro a gustim, bunastim repom je prelazio preko raznog kamenja kao nekakvim arobnim tapiem. Svaki kamen koji je dodirnuo, oivljavao je. Tako oivljeno kamenje je skakutalo unaokolo, trepui sjajnim oima i mrdajui usnama, postavljajui pitanja glasovima koji su bili suvie tihi da bi ih ja mogla uti. Kamenje krenu prema meni zapanjujuom brzinom i ja vrisnuh, uasnuta. Odmah mi je bilo jasno da sanjam. "Ovo je jedan od mojih uobiajenih komara," promrmljah. "Sa udovitima, uasima i svim ostalim." Ubeena da e sada, kada sam shvatila u emu je problem, to neutralisati njegov efekat, htela sam da se prepustim i saekam da vidim kada e taj grozni komar da se zavri ali tada zauh glas, "Proveri kolosek snova." Okrenuh se oko svoje ose. Esperanca je stajala ispod jednog od lunih svodova raspirujui vatru na maloj platformi napravljenoj od tapova prekrivenih debelim slojem blata. Izgledala je udno i odsutno, obasjana razigranom, sjajnom svetlou vatre. inilo mi se da je od mene deli razdaljina koja nema nikakve veze sa prostorom. "Nemoj da se plai," ree ona, strogim glasom. Zatim spusti svoj glas do apata i ree, "Mi svi meusobno delimo snove ali ti sada ne sanja." Na licu mi se oitavala neverica. "Veruj mi, ti ne sanja," uveri me ona. Pridoh joj malo blie. Ne samo da joj je glas zvuao neobino ve je i njen lik bio dnigaiji. Sva je bila dmgaija. Sa mesta na kojem sam stajala kada sam je ugledala, izgledala je kao Esperanca. Sada mi je liila na Zuleiku. Ja prioh sasvim blizu nje. To jeste bila Zuleika! Mlada, jaka i vrlo lepa. Izgledala je kao da nema vie od etrdeset godina. Njeno ovalno lice je bilo uokvireno kovrdavom, crnomkosom, mestimino proaranom sedim vlasima. Glatko, bledo lice bilo je 245
Florinda Doner
ukraeno tamnim, iroko razmaknutim oima. Pogled j'oj j'e bio zagonetan ali bistar. Tanka gornja usna je ukazivala na ozbiljnost, dok je puna, senzualna donja usna ostavljala utisak nenosti i strastvenosti. Fascinirana nj'enom promenom, nepomino sam stajala i gledala je, bez rei. Sigurno ipak sanjam, pomislih. Njen glasan smeh mi ukaza na to da mi je proitala misli. Ona uze moju ruku u svoju i ree, blagim glasom. "Ne sanja, draga. Ovo sam stvarno ja. Ja sam tvoj uitelj sanjanja. Ja sam Zuleika. Esperanca je moje drugo j'a. arobnjaci to zovu sanj'ako telo." Srce mi je udaralo tako silovito da me je zabolelo u grudima. Skoro sam izgubila dah od straha i uzbuenja. Pokuala sam da izvuem svoju ruku ali me j'e ona drala vrstim stiskom koji nije poputao. vrsto sam zamurila. elela sam, vie od svega, da je nema kada otvorim oi. Naravno, bila je i dalje tu, usana razvuenih u vedar osmeh. Ponovo zatvorih oi i poeh da skaem u mestu i da udaram nogama u zemlju, kao luda. Svojom slobodnom rakom sam se bez prestanka amarala, doksu mi obrazi goreli. Sve je bilo uzalud; nisam mogla da se probudim. Svaki put kada sam otvarala oi, ona je bila predamnom. "Mislim da ti je dosta amara," nasmeja se ona, a ja joj naredih da me udari. Ona spremno ispuni moju elju, opauivi me dvaput, po ruci, dugakim i tvrdim tapom."Ne vredi ti to, draga moja." Govorila je usporeno, kao da je bila vrlo umorna. Ona uzdahnu duboko i pusti moju ruku. Tada ree. "Ti ne sanj'a a j'a jesam Zuleika. Kada sanj'am, j'a sam Esperanca i j'o neto u ta sada neu da ulazim." elela sam da kaem neto, bilo ta ali nisam mogla da govorim. Jezik mi se ukoio i sve to sam uspela da izustim, bili su zvuci nalik na psee cvilenje. Pokuavala sam da se opustim disanj'em koje sam uila na asovima joge.Ona se zakikota, zabavlj'ena mojim pokuaj'ima. Bio je to prij'atan zvuk i uminijue je delovao na mene; ulivao mi je duboko poverenje i toplinu, tako da mi se celo telo u trenutku opustilo. "Ti si traga," ree ona. "I s' pravom pripada Florindi." Njen glas je zvuao tako da mu se nije moglo usprotiviti. "Ti si takoe somnambulist i odlian prirodni sanja tako da, po liniji tvojih sposobnosti, pripada i meni."Jedan deo mene je eleo da se glasno nasmeje i kae joj' da je potpuno luda. Dnigi deo mene se, meutim, slagao sa njenim tvrdnjama.
246
BITIUSANJAIUU
"Kojim imenom eli da te zovem?" upitah ja, bojaljivo. "Kojim imenom?" ponovi ona, gledajui me kao da je odgovor na to pitanje bio oigledan. "Ja sam Zuleika. ta ti misli daje ovo, igra? Mi se ovde ne igramo?" Poraena njenom estinom, uspela sam samo da promrmljam, "Ne, ne mislim da je ovo igra." "Kada sanjam, ja sam Esperanca," nastavi ona, intenzivnim, otrim glasom. Lice joj je bilo istovremeno strogo i blistavo, otvoreno i bez saaljenja. Kada ne sanjam, ja sam Zuleika. Ali tebi ne bi trebalo da bude vano da li sam ja Esperanca, Zuleika ili neko drugi. Ja sam uvek tvoj uitelj sanjanja." Mogla sam samo idiotski da klimam glavom. I da sam imala ta da kaem, ne bih bila u stanju. Hladan, lepljiv znoj od straha, tekao mi je niz slepoonice. Creva su mi bila puna a beika mi je bila pred pucanjem. Htela sam da odem u klozet da se olakam i da povraam. Nisam vie mogla da izdrim. Imala sam dve opcije: da se osramotim tu pred njom ili da otrim do poljskog wca. Imala sam jo taman toliko energije da se odluim za ovu drugu varijantu. Zuleikin smeh koji me je pratio sve do klozeta je bio smeh mlade devojke. Kada sam se vratila na istinu ona mi pokaza da sednem pored nje, na klupu. Automatski sam je posluala i sela na ivicu klupe, nervozno se lupkajui po kolenima. Njene oi su zraile nepobitnom tvrdoom ali i nenou. U trenutku mi sinu da sam to znala od ranije, da je njena nemilosrdnost u stvari unutranja disciplina vie nego bilo ta drago. Njena surova samokontrola je obeleila celo njeno bie upadljivom misterijom i tajanstvenou, ali ne tajanstvenou zatvorenog i prikrivenog ponaanja, ve tajanstvenou neeg nepoznatog, misterioznog. To je bio razlog zato sam je pratila svuda unaokolo kao kue, kad god sam je sretala. "Ti si danas imala dva prelaska," objasni Zuleika. "Jedan je bio prelazak iz normalnog budnog stanja u sanjanje u budnom stanju a dragi iz sanjanja u budnom stanju u normalno budno stanje. Pivije bio lak i neprimetan. Drugi je bio komaran. To je normalan tok stvari. Svi mi tako doivljavamo te prelaske."Ja se usiljeno nasmeih. "Ali ja jo uvek ne znam ta sam uradila," rekoh. Nije mi jasno kako sam to
247
Florinda Doner
postigla, kojim postupcima. To mi se jednostavno desi, odjednom se naem u snu a da nemam pojma kako sam se tu obrela." Oi su joj svetlucale. "Ono to se obino deava je da pone da sanja spavajui u lealjci ili nekakvoj udnoj napravi okaenoj o krovnu h gredu ili drvo. Na taj nain nema nikakav kontakt sa zemljom. Zemlja te prizemljuje, zapamti to. U takvom viseem poloaju poetnik moe da ui kako energija prelazi iz budnog stanja u sanjanje i iz sanjanja sna u sanjanje u budnom stanju." "Sve to je, kao to ti je Florinda ve rekla, pitanje energije. Onog trenutka kada je sakupi, kree. ""Tvoj problem e sada biti pitanje da li e biti sposobna da sama sakupi dovoljno energije poto arobnjaci nee vie moi da ti je u pozajmljuju." Zuleika napravi izraz preterane zabrinutosti i dodade, "Videemo. Probau da te podsetim sledei put kada budemo medusobno delile snove." Videvi strah na mom licu ona se nasmeja, detinjasto i razuzdano. "Kako mi to meusobno delimo snove?" upitah, radoznalo gledajui u njene udne oi. Bile su tamne i sjajne sa zenicama koje su zraile svetlou. Umesto odgovora Zuleika dodade jo drva na vatru. Uareni komadi drveta su zapucketali i vatra postade jaa i svetlija. Za trenutak, Zuleika je mirno stajala, pogleda uprerenog u plamene jezike kao da je upijala njihovu svetlost. Iznenada se okrete i pogleda me a zatim unu i obgrli listove nogu svojim jakim, miiavim rukama. Ljuljala se s' jedne na drugu stranu, sluajui pucketanje vatre i gledajui u mrak. "Kako mi delimo snove?" upitah ponovo. Zuleika prestade sa ljuljukanjem. Zatrese glavom i pogleda gore, trgnuvi se kao da se upravo probudila."To je neto to sada ne mogu da ti objasnim," ree. "Sanjanje nije mogue razumeti. Ono se mora osetiti a ne razmatrati diskusijom. Kao i u svetu svakodnevice, mora neto da iskusi da bi mogao da ga analizira i objasni." Govorila je sporo i razgovetno. Dodala je kako se slae da je vrlo vano objasniti stvari kada se ide dalje. "Iako su objanjenja nekada preuranjena kao to je sada sluaj." "Jednog dana e ti sve ovo biti jasno i razumljivo," obeca mi Zuleika, primetivi moje razoaranje.
248
BITIUSATiJATUU
Lakim, hitrim pokretom, ona ustade, prie blie vatri i zagleda se u nju kao da su njene oi imale potrebu da se hrane svetlom koje je plamen bacao. Njena ogromna senka je igrala na zidu. Ona se tada okrete i uz utanje suknje nestade u unutranjosti kue, bez ijedne rei. Ja sam i dalje stajala na istom mestu, kao ukopana. Jedva da sam bila u stanju da diem, sluajui kako se zvuk njenih sandala postepeno gubi. "Ne ostavljaj me ovde!" povikah, obuzeta panikom. "Imajo stvari koje moram da znam." Zuleika se istog trenutka stvori na vratima. "ta mora da zna?" upita ona odsutnim, rastrojenim glasom. "Izvini," promucah, gledajui u njene sjajne oi. Posmatrala sam je, hipnotisana. "Nisam imala nameru da viem," dodadoh, izvinjavajui se. "Mislila sam da si otila u neku sobu." pogledah je upitno, nadajui se da e mi neto objasniti. Uzalud. Samo me je ponovo upitala ta elim da znam."Hoe li priati sa mnom kada te budem opel srela?" izustih pivo to mi je palo na pamet, plaei se da e opet otii ako ne nastavim da priam. "Kada se sledei put sretnemo, neemo biti u istom svetu kao pre," ree ona. "Ko zna ta emo tamo raditi?" "Ali malopre si mi sama rekla da si ti moj uitelj sanjanja. Ne ostavljaj me u tami Objanjavaj mi. Ne mogu vie da prolazim kroz ovo muenje. Poludeu." "Naravno," potvrdi ona, neobavezno. "Naravno da e poludeti." Ona mi uputi blag pogled. "To je samo zato to nee da se odrekne svojih starih navika. Ti si dobar sanja. Somnambulistiki mozgovi imaju fantastine potencijale. To jest, ako bude kultivisala svoj karakter." Jedva sam ula ta je rekla. Pokuavala sam da sredim svoje misli ali mi nije polazilo za rukom. Niz slika doivljaja kojih se nisam dobro secala mi je proletao kroz glavu, neverovatnom brzinom. Moja volja nije imala nikakvu kontrolu nad njihovim redosledom niti sadrajem. Te slike su se transformisale u oseaje koji su, ma koliko bilikonkretni, odbijali da budu definisani i pretoeni u rei, ak i u misli. Oigledno svesna moje nesposobnosti, Zuleika se nasmei. "Mi smo svi, sve vreme, pomagali nagalu Marianu Aurelianu da te gurne u dragu panju," ree ona blago. Mi u njoj nalazimo kontinuitet kao i u svetu svakodnevice. U oba ta stanja dominira praktinost. Miefikasno
249
Florinda Doner
delamo u oba sveta. Medutim, ono to ne moemo da uradimo u drugoj panji je da ono to doivimo razloimo na fragmente kako bi mogli da ga sredimo i razumemo, da bi se oseali sigurno." Dok je ona govorila ja sam razmiljala, "Ona gubi vreme priajui mi sve ovo. Zar joj nije jasno da sam ja suvie glupa da razumem njena objanjenja?" Ali ona nastavi da govori iroko se smeei, oigledno svesna da je to to sam priznala da nisam mnogo bistra znailo da sam se unekoliko promenila: inae nikada ne bih tako neto priznala, ak ni sebi samoj. "U drugoj panji," nastavi ona, "ili za vreme sanjanja u budnom stanju kako ja to vie volim da zovem, mora da veruj*e da je taj san stvaran isto koliko i u svetu svakodnevice. Drugim reima, mora da se pomiri, da pristane na to. Za arobnjake su sva traganja, na ovom ili na dmgim svetovima, dirigovana besprekornim delanjem a u pozadini svih besprekornih dela lei pristanak. Ali pristanak nije puko prihvatanje. Pristanak ukljuuje element dinaminosti; ukljuuje aktivnost." Glas j'oj j'e bio vrlo tih a oi su joj grozniavo sij'ale kada j'e rekla. "U trenutku kada poinje da sanja budna, otvara se itav jedan uzbudljiv svet neistraenih mogunosti. Svet u kome najsmelije zamisli postaj'u stvarnost. U kome neoekivano postaje oekivano. To je as kada poinju prave avanture. Svet postaje bezgranino pun mogunosti i udesa." Zuleika napravi duu pauzu. Izgledalo j'e kao da razmilj'a ta e dalje da kae. "Uz pomo nagala Mariana Aureliana ti si akj'ednom prilikom videla sj'aj surema," poe ona, a glas joj postade jo tii i nekako melanholian. Suremi su magina bia koja postoj'e isklj'uivo u indijanskim legendama. To su bia koja arobnjaci mogu da vide samo kada sanj'aj'u budni na najdubljem nivou. Oni su bia sa jednog drugog sveta; oni sijaju kao fosforescentna lj'udska bia." Ona mi poele laku no, okrete se i nestade u kui. Trenutak sam oklevala a zatim pojurih za njom. Medutim, pre nego to sam dola do praga zauh iza sebe Florindin glas, "Nemoj da je prati!" Florindina poj'ava je bila tako iznenadna da sam morala da se naslonim na zid i da saekam da mi se ritam otkucaja srca vrati na normalu. "Doi, pravi mi drutvo," ree Florinda. Sedela je na klupi, dodaj'ui drva na vatru. Neuhvatlj'ivo svetlo u nj'enim oima, avetinjska bela kosa; izgledala mi j'e kao seanje na nekoga, pre nego stvarni lik.
250
BITIUSATiJATUU
Ispruih se pored nje na klupi i, kao da je to bila sasvim normalna stvar, poloih joj glavu u krilo. "Nemoj nikada da prati Zuleiku niti bilo koga od nas, ukoliko se to od tebe ne trai," ree Florinda, provlaei prste kroz moju kosu. "Kao to zna, Zuleika nije ono to se ini da jeste. Ona je uvek vie, mnogo vie od toga. Nemoj nikada da pokuava da otkrije ta je ona jer kada bude mislila da si pokrila sve mogunosti ona e te iznenaditi time to e biti neto vie nego to ikada moe da zamisli, ak i u svojim najluim snovima." "Znam," uzdahnuh zadovoljno. Oseala sam kako gr nestaje sa mog lica i kako napetost naputa moje telo. "Zuleika je surem sa Bakatete planina," rekoh ja, potpuno uverena u to to govorim. "Znala sam za ta stvorenja, sve vreme." Videvi zapanjeno Florindino lice, hrabro nastavih, "Zuleika nije rodena kao obino ljudsko bie. Ona je stvorena. Ona je olienje arobnjatva." "Ne," usprotivi se Florinda energino. Zuleika je rodena. Esperanca nije." Ona mi se nasmei odozgo i ree, "Ovo bi trebalo da bude primamljiva zagonetka za tebe." "Mislim da razumem," promrmljah, "Ali sam suvie neosetljiva i ne mogu da formuliem ono to razumem." "Dobro ti ide," tiho se zakikota ona. "Takva neosetljiva, kakva obino jesi, ti mora da eka dok nisi sasvim, sasvim budna, sto posto, da bi razumela. Sada si samo pedeset posto budna. tos je u tome da ostane u povienoj svesti. U povienoj svesti nam nita nije nemogue da razumemo." Osetivi da u da je prekinem, ona mi stavi prst na usta i dodade, "Nemoj sada da razmilja o tome. Seti se uvek da ne moe da kontrolie svoj temperament. ak i kada siu povienoj svesti, tvoje razmiljanje nije temeljno." Zau se neki pokret u senkama iza bunja. "Ko je tamo?" upitah, uspravivi se. Osvrnuh se oko sebe ali nisam mogla nikoga da vidim. enski smeh odjeknu po dvoritu. "Ne moe da ih vidi," ree Florinda pospano. "A zato se kriju od mene?" upitah.F lorinda se nasmei. "Ne kriju se," objasni ona. "Samo ne moe da ih vidi bez pomoi nagala Mariana Aureliana."Nisam znala ta na to da kaem. S' jedne strane je imalo smisla, a ipak sam zbunjeno zatresla glavom. "Moe li ti da mi pomogne da ih vidim?" 251
Florinda Doner
Florinda potvrdno klimnu glavom. "Ali oi su ti umorne; umorne od previe gledanja. Treba da spava." Namerno sam drala oi otvorene, plaei se da u da propustim da vidim ko e da izade iz bunja, onog trenutka kada mi panja popusti. Zurila sam u lie i senke, ne razabirui vie oblike dok nisam utonula u dubok san bez snova. 252
XVIII
v
uvar je dremao na svojoj omiljenoj klupi, u sencizapotedrveta. To je sve to je on radio u poslednja dva dana. Nije vie istio dvorita niti grabuljao lie, ve je samo sedeo satima na toj klupi dremajui ili zurei u daljinu, kao da se tajno sporazumevao sa neim to je samo on mogao da vidi. U kui se sve promenilo. Jesam li pogreila to sam dola da ih vidim? Neprestano sam pitala samu sebe. Kao i obino oseala sam se krivom i bila sam spremna da se branim. I sve to sam radila bilo je to da sam satima spavala, a da me niko nije prekidao. Kada bih se probudila, bila bih uznemirajue svesna da nita vie ije kao pre. Besciljno sam lutala po kui. No od toga nije bilo nikakve koristi. Izgledalo je kao kao da je neto iezlo iz nje. uvarev glasan i dug uzdah mi prekide tok misli. Nesposobna da dalje izdravam svoju napetost, gurnuh knjigu u stranu, ustadoh i preoh kratku razdaljinu meu nama. "Zar danas nee da sakuplja i spaljuje lie?" upitah. Onse trgnu alineodgovori. Imaojenaoarezasuncetakoda nisam mogla da vidim izraz njegovih oiju. Razmiljala sam da li da odem ili da ostanem i saekam njegov odgovor. Uplaih se da ponovo ne zaspi 'i upitah ga glasno i nestrpljivo, "Postoji li neki razlog zbog kojeg vie ne sakuplja i spaljuje lie? " On mi odgovori pitanjem, "Da li si videla ili ula makar jedan list da je otpao u poslednja dva dana?" Njegove oi su me prodorno gledale kada je podigao naoare. "Nisam," rekoh. Besmislenijom mi se inila njegova boja glasa i stav, nego njegovo pitanje na koje sam bila primorana da odgovorim.
253
Florinda Doner
On mi pokaza da sednem pored njega na klupu. Nagnuvise blie meni, on mi proaputa na uvo, "Ovo drvee zna tano kada treba da pusti svoje lie." On se osvrnu oko sebe, kao da se boji da nas neko prislukuje, zatim, tim istim poverljivim apatom, dodade, "Sada drvece zna da nema potrebe da lie opada." "Lie se sui i opada, bez obzira na sve, rekoh pompezno. "To je zakon prirode." "Ova stabla su vrlo kapriciozna," nastavi on tvrdoglavo. Ona imaju svoje sopstvene umove. Ona ne potuju zakone prirode." "ta je nateralo drvee da prestane da puta lie?" upitah, pokuavajui da zadrim ozbiljan izraz lica. "To je dobro pitanje," ree on zamiljeno, trljajui bradu rukom. Bojim se da jo uvek ne znam odgovor. Drvee mi nije reklo." On se bezazleno nasmeja i dodade, "Vec sam ti rekao, ovo je temperamentno drvee." Pre nego to sam stigla da prokomentariem, on upita, "Jesi li ti sama sebi pravila ruak?" Njegova nagla promena teme me je iznenadila. "Jesam." priznadoh, onda napravih krau pauzu. Obuze me prkosno raspoloenje. "Ja ne marim mnogo za hranu. Naviknuta sam da jedem iste stvari iz dana u dan. ivela bih samo na okoladi i kikirikiju, da ne dobijam od toga bubuljice." Odbacivi svaki obzir, poeh da se alim. Rekla sam uvaru da mi je krivo to ene ne razgovaraju sa mnom. "Volela bih da mi kau ta se deava. Neizvesnost me ubija." Kada sam rekla sve to sam imala, oseala sam se mnogo lake, oputenije. "Da li je istina da oni odlaze zauvek?" upitah. "Oni su ve otili zauvek," ree uvar. Videvi moj zbunjeni izraz, on dodade, "Ali ti si to znala, zar ne? Ti sada samo pria sa mnom zato to ti se pria." Pre nego to sam se oporavila od oka, on me upita, iskreno zauen, "Zato te ovo okira?" Napravio je kratku pauzu, kao da mi daje vremena da razmislim, zatim je sam odgovorio na svoje pitanje. "Aha, shvatio sam! Besna si zato to su poveli Isidoro Baltazara sa sobom." Tapao me je po ramenu, naglaavajui time svoje rei. Njegov pogled je govorio da mu je svejedno da li u da se prepustim besu ili suzama.
254
BlTlUSANJATUU
injenica da nije bilo publike me je momentalno umirila. "Nisam to znala," promrmljah. "Kunem tise, nisamznala." Gledala sam ga sa nemim oajanjem. Oseala sam kako mi krv silazi iz lica. Kolena su me bolela a grudi su mi se toliko stegle da nisam mogla da diem. Shvativi da u da se onesvestim, uhvatih se za klupu obema rukama. ula sam uvarev glas poput nekog veoma udaljenog zvuka. "Niko ne zna da li e se on ikada vratiti. ak ni ja to ne znam." Nagnuvi se blie meni, on dodade, "Moje lino miljenje je da je on samo privremeno otiao sa njima i da e se vratiti; ako ne odmah, onda jednog dana. To je moje miljenje." Gledala sam ga u oi, pitajui se da li me zavitlava. Njegovo vedro lice je zrailo istom dobrotom i iskrenou. Oi su mu bile iskrene kao deije. "Meutim, kada se bude vratio nece vie biti Isidoro Baltazar," upozori me uvar. "Onaj Isidoro Baltazar koga si poznavala je, mislim, ve otiao. A zna li ta je najtunije?" On zastade malo a zatim sam odgovori na svoje pitanje, "Ti si ga toliko uzela zdravo za gotovo da mu se nisi ni zahvalila za svu panju, pomo i ljubav koje ti je poklonio." "Naa velika tragedija je to smo klovnovi, nesvesni bilo ega drugog osim naeg linog cirkusa." Bila sam suvie potresena da bih mogla bilo ta da kaem. uvar iznenada ustade. Bez ijedne rei, kao da ga je bila sramota da ostane sa mnom, on je koraao ka stazi koja je vodila do druge kue. "Ne moe tek tako da me ostavi ovde samu," viknuh, za njim.On se okrete, mahnu mi i poe da se smeje. Bio je to glasan, veseo smeh koji je odjekivao kroz estar. Jo jednom je mahnuo a zatim je nestao kao da ga je bunje progutalo. Potpuno nesposobna da podem za njim, ja sam samo stajala i ekala da se vrati ili se iznenada pojavi predamnom i na smrt me preplai. Skoro da sam se bila pripremila na taj strah, koji sam vie intuitivno oseala telom nego to sam ga zaista predviala u glavi. Kao to mi se i ranije deavalo, nisam ni sada videla i ula Esperancu kada je prila ve sam osetila njeno prisustvo. Okrenula sam se i ona je bila tu. Sedela je na klupi ispod zapote drveta. Bila sam zadovoljna to je vidim.
255
florinda Doner
"Mislila sam da te vie nikada neu videti," uzdahnuh. "Skoro sam se pomirila sa time. Mislila sam da si otila." "Boe sauvaj!" ree ona podrugljivo. "Jesi li ti stvarno Zuleika?" izlete mi. "Ma kakvi," odgovori ona. "Ja sam Esperanca. Zato to radi? Izluuje sebe pitanjima na koja niko ne moe da odgovori." Nikada u svom ivotu nisam bila blie totalnom slomu nego tog trenutka. Oseala sam da moj um nee isdrati sav taj pritisak. Oseala sam da u se raspasti od stresa i agonije. "Dri se devojko," ree Esperanca strogim glasom. "Najgore e tek doi. Ali ne moemo te potedeti. Prekinuti pritisak sada, zato to e da otkai, nezamislivo je za arobnj'ake. To je tvoj' izazov, danas si na probi. Ili e preiveti ili umreti. A ovo ti ne govorim metaforiki." "Nikada vie necu videti Isidoro Baltazara?" rekoh, jedva izgovaraj'ui rei od suza koje su me guile. "Ne mogu te lagati da bih te potedela potresa. Ne, on se nikada nee vratiti. Isidoro Baltazar je bio samo trenutak arobnjatva. San koji je proao kada je odsanjan. Isidoro Baltazar kao san, ve je otiao." Kratak, skoro tuan osmeh joj se pojavi na usnama. "Ono to j'o ne znam," nastavi ona, "je da li je ovek, novi nagal, takoe zauvek otiao. Jasno ti je, naravno, da ak i ako se vrati on nee biti Isidoro Baltazar. Bie neko dmgi koga e morati da upoznaje iz poetka." "Da li e mi biti nepoznat?" upitah iako nisam bila sigurna da elim da znam. "Ne znam, dete moj'e," ree ona uz teinu nesigurnosti. "Jednostavno, ne znam. Ja sam i sama saa Kao i novi nagal. Snovi kao mi su nestalni, jer samo naa nestalnost nam i dozvolj'ava da postojimo. Nita nas ne dri osim sna." Zaslepljena suzama, jedva sam je videla. "Utoni dublje u sebe, bios ti lake," ree ona blago. "Sedi podignutih kolena i uhvati se za lanke prekrtenim rukama, desni lanak levom rukom. Stavi glavu na kolena i pusti tugu da istee." "Pusti zemlju da odnese tvoj bol. Pusti zemljinu lekovitu snagu da ti doe." Sela sam na zemlju, tano u taj poloaj koji mi je opisala. U roku od nekoliko trenutaka, moja tuga je nestala. Oseanje dubokog zadovoljstva je zamenilo moju agoniju. Izgubila sam uvid u samu sebe, u
256
BITIUSANJANJU
svakom kontekstu osim u kontekstu trenutka koji je trajao. Bez moje subjektivne memorije nisam oseala bol. Esperanca rukom potapa mesto pored nje, na klupi. im sam sela uzela je moju raku u svoju i protrljala je, kao da je masira. Prokomentarisala je kako mi je ruka prilino mesnata za tako jednu koatu strukturu. Zatim je okrenula moj dlan prema gore i intenzivno ga prouavala. Nije rekla ni re ve mi je neno sklopila aku u pesnicu. Dugo smo sedele u tiini. Bilo je kasno popodne; nita se nije ulo osim ritmikog utanja lia koje je vetar pomerao. Dok sam je posmatrala obuze me neobian oseaj uverenosti: postalo mi je jasno da smo Esperanca i ja ve priali nadugako i nairoko o mojem dolasku u kuu vetica i o odlasku arobnjaka. "ta je to sa mnom, Esperanca?" upitah. "Da li sanjam?" "Pa," poe ona otegnuto. Oi su joj se sijale kada mi je predloila da testiram san. "Sedi na zemlju i opipaj je." To sam i uinila. Sve to sam osetila je bila hladnoa kamena na kome sam sedela. Nikakav oseaj mi se nije vraao. "Ne sanjam," zakljuih. "A zato onda oseam da smo ve razgovarale?" Ispitivala sam njeno lice, traei neki odgovor za svoju dilemu ispisan u crtama njenog lika. "Ovo je prvi put da te vidim od kako sam dola ali imam oseaj da smo svaki dan bile zajedno," vie sam mrmljala sebi u bradu, nego to sam stvarno elela da me uje. "Prolo je ve sedam dana." "Prolo je mnogo vie. Ali tu zagonetku mora sama da rei, uz minimalnu pomo," ree Esperanca. Klimnuh potvrdno glavom. Imala sam mnogo pitanja ah' samznala da bi bilo beskorisno postavljati ih. Znala sam, mada mi nije bilo jasno odakle to znam, da smo ve pokrili sva moja pitanja. Bila sam prezasiena odgovorima. Esperanca me je zamiljeno posmatrala, kao da je sumnjala u moje shvatanje situacije. Zatim ree, vrlo sporo i paljivo izgovarajui svaku re, "elim da zna da je svest koju si ovde dostigla, bez obzira koliko dubokom i stalnom ti se ini, samo privremena. Vratie se u svoj besmisao. Vrlo brzo. To je sudbina nas ena. Da budemo izuzetno teke." "Mislim da grei," protestvovala sam. "Ti me uopte ne poznaje." "Ovo ti i govorim ba zato to te poznajem." Ona napravi krau pauzu a kada je progovorila glas joj je bio otar i ozbiljan. "ene su vrlo
257
Florinda Doner
prepredene. Seti se. Kada te odgajaju da bude sluga, postaje vrlo pametan i lukav." Njen eksplozivan, rezonantan smeh je izbrisao svaku elj'u za protestvovanjem koju sam moda imala. "Naj'bolje to moe da uradij'e da nita ne kae," izj'avi ona. Zatim me uze za ruku, povue da ustanem i predloi da odemo do male kue na dugaak, preko potreban razgovor. Nismo ule u kuu ve smo sele na klupu ispred ulaznih vrata. Skoro sat vremena smo sedele u tiini. Tada se Esperanca okrete prema meni: izgledalo je kao da me ne vidi. tavie, pitala sam se da li je ona potpuno zaboravila da sedim tu, pored nje. Bez ikakvog znaka da primeuj'e moje prisustvo, ona ustade, odmaknu se parkoraka od klupe i zagleda se u drugu kuu, ugnjeenu meu drveem. Prolo je dosta vremena pre nego to je rekla, "Odlazim daleko." Nisam mogla da odredim da li je to bila nada, uzbuenj'e ili zebnja; koje od svih tih oseanja je izazvalo udan oseaj munine u donjem delu mog stomaka. Znala sam da ona ne misli na razdaljinu merenu kilometrima nego drugim svetovima. "Nije mi vano koliko daleko idemo," rekoh hrabro iako se uopte nisam tako oseala. Oajniki sam elela da saznam, mada se nisam usuivala da pitam, gde bi bio kraj naeg putovanja. Esperanca se iroko nasmeja i rairi ruke kao da je elela da zagrli zalazee sunce. Nebo na zapadu je bilo plameno crveno; daleke planine, tamno ljubiaste. Lagani povetarac se provlaio izmeu stabala a lie je utelo, svetlucajui. Jedan tihi sat je proao i sve utonu u potpunu tiinu. arolija sumraka je zaustavila sve oko nas. Svaki zvuk, svaki pokret, prestao je. Konture bunja, drvea i brda su se tako jasno ocrtavale da je izgledalo kao da su nacrtane na nebu. Primakla sam se blie Esperanci kako su senke poele da puze oko nas i zamrauju nebo. Prizor drage tihe kue, sa svetlima koja su svetlucala u mraku poput svitaca, pokrenu neku duboko zakopanu emociju u meni, emociju koja nije bila u vezi sa bilo kojim odreenim oseajem u tom trenutku vesa pomalo tunim, nostalginim seanjem, zakopanim u detinjstvu. Verovatno sam se bila potpuno zadubila u svoja seanja poto sam iznenada primetila da hodam pored Esperance. Moj zamor i malopreanja bojazan, nestali su. Ispunjena sveobuhvatnim oseajem ivo
258
BITIUSANJANJU
sti, koraala sam u nekoj vrsti ekstaze, tihe radosti, a moje noge su bile pokretane i nekom dragom snagom pored moje volje. Staza kojom smo etale se naglo zavri. Zemljite postade strmo a drvee se uzdizalo visoko iznad nas. Ogromno stenje je bilo razbacano unaokolo. Odnekud iz daljine uo se zvuk vode, kao tiha, utena pesmica. Uzdahnuvi od iznenadnogumora, naslonihse na jednu stenu i poeleh da je to kraj naeg putovanja. "Jo nismo stigli!" povika Esperanca. Ona je ve bila odmakla daleko, penjui se uz neke stene, kreui se spretno kao divokoza. Nije me ekala. ak se nije ni osvrtala da vidi da li je pratim. Moj kratak predah me je liio i posiednjih ostataka snage. Pokuavajui da dodem do daha, klizala sam se i saplitala, dok sam se penjala uz strmo stenje i jurila za Esperancom. Na pola uzbrdice kozja stazica je zaobilazila jednu veliku stenu. Skromna, suva vegetacija, ustupi mesto bogatom rastinju, tamnom u ranom veernjem sumraku. Ni vazduh vie nije bio isti; bio je vlaan i, za mene, laki za disanje. Esperanca se sigurno kretala uskom stazom koja je bila puna senki i apata. Ona je poznavala svaki od tajanstvenih zvukova noi. Raspoznavala je svaki njenpulsirajuikreket, urlik, poziv ili itanje. Staza se zavrila ispred stepenica uklesanih u steni, koje su vodile do prikrivene gomile kamenja. "Izaberi jedan," naredi ona, "I stavi u dep." Kamenje je bilo glatko kao ljunak iz potoka. Na prvi pogled izgledalo je istovetno, ali posle paljivijeg zagledanja sam primetila da je svaki kamen'razliit. Neki komadi su bili glatki i sjajni kao da su bili ispolirani. Trebalo mi je dosta vremena da se odluim za jedan kamen koji mi se svideo. Bio je malo tei ali mi je stajao na dlan. Bio je svetlo braon boje, klinastog oblika i imao je po sebi nepravilne mleno bele linije, skoro providne i nalik na vene. Trgla sam se zauvi neki zvuk i umalo ispustila kamen. "Neko nas prati," proaputah. "Niko nas ne prati!" ree Esperanca i uputi mi pogled koji je bio negde izmeu podsmeljivog i iznenaenog. Kada me je videla sakrivenu iza drveta nasmejala se i rekla da je verovatno bila aba koja skakue kroz bunje.
259
Florinda Doner
elela sam da joj kaem da abe ne skakuu kroz bunje po mraku ali nisam bila sigurna koliko je to tano. Iznenadila sam sama sebe to to nisam izrekla sa najveim moguim ubeenjem, kao to to obino radim. "Esperanca, neto sa mnom nije u redu," rekoh zabrinutim glasom. "Ja nisam vie ja." "Sve je u redu sa tobom, draga," uveravala me je odsutno. "Zapravo, ti si vie ti nego to si ikada bila." "udno se oseam..." moj glas se izgubi. Poela sam da uvidam pravilo u onome to mi se deavalo od moje prve posete kui vetica. "Vrlo je teko nekoga uiti neemu tako nekonkretnom kao to je sanjanje." ree Esperanca. "Pogotovo ene. Mi smo vrlo lukave i pametne. Na kraju krajeva, bile smo robovi celog ivota; znamo kako da precizno manipuliemo stvarima kada ne elimo da ita uznemiri ono na emu smo radili toliko dugo: na status quo." "Misli da to mukarci ne znaju?" "Naravno da znaju ali oni su mnogo direktniji. ene se bore podmuklo. Njihova omiljena borbena tehnika je robovski manevar: iskljuiti um. One sluaju bez obraanjapanj'e igledaju a ne vide." Ona dodade da je uiti ene poduhvat vredan hvale. "Nama se svia otvorenost tvoje borbe," nastavi ona. "Ima mnogo nade za tebe. Ono ega se najvie plaimo je ena koja se sa svime slae, koja nema nita protiv bilo ega novog i radi sve to joj' kae da radi a onda se okrene i odrekne te se im se umori ili joj novine dosade." "Mislim da poinjem da shvatam," rekoh nesigurno. "Naravno da si poela da shvata!" Njena izjava je bila tako komino trijumfalna da sam morala da se nasmej*em. "ak si poela da shvata i ta je to namera." "Hoce da kae da poinjem da budem arobnica?" upitah. Celo telo mi se treslo od pokuaja da se suzdrim od napada smeha."Od kako si dola ovamo sanjala si budna, periodino." ree Esperanca. "Zbog toga tako lako zaspi." Nije bilo ni traga sprdnje na nj'enom nasmeenom licu. Neko vreme smo hodale u tiini a onda ona ree da je razlika izmeu arobnjaka i obinog oveka to da arobnjak moe svojevoljno da ude u stanje sanjanja u budnom stanju. Ona me je tapala po raci dok j'e to govorila, naglaavajui svoje rei a zatim ree, poverljivim glasom, "A ti sanja budna zato to smo mi stvorili mehur oko tebe da bi izotrili tvoju energiju, jo pive noi kada si dola."
260
BITIUSAMJATUU
Ona mi ispria da su me od trenutka kada su me sreli nazvali Fosforito, mala ibica. "Ti gori suvie brzo i beskoiisno." Ona mi dade znak da utim i dodade da ja ne znam kako da usmerim svoju energiju. "Koristi je da bi zatitila i odrala ideju o sebi." Ponovo me uutka i ree da je ono to mi mislimo da je nae lino ja, u stvarnostisamo ideja, i da najvei deo nae energije odlazi na odbranu te ideje. Esperancine obrve se malo podigoe a na licu joj se pojavi veseo osmeh. "Dostii taku izdvajanja u kojoj je linost samo ideja koja se moe menjati po elji, to je pravi in arobnjatva i najteije od svega," objasni ona. "Kada se ideja o linostipovue, arobnjaci imaju dovoljno energije da se usmere ka nameri i budu vie od onoga to se smatra normalnim." "ene, zahvaljujui injenici da imaju matericu, mogu sa velikom lakoom da usmere svoju panju na neto izvan svojih snova, dok sanjaju." ree ona. "To je tano ono to si ti radila sve vreme a da toga nisi bila svesna. To neto postaje most koji te spaja sa namerom." "A ta je to neto to koristim?"U oima joj se pojavi iskra nestrpljenja. Ona ree da je taj predmet obino prozor, svetlo ili ak krevet. "Ti si u tome toliko dobra da ti je to kao druga strana linosti." uveravala me je. "Zbog toga i ima komare. Sve ovo sam ti ve priala kada si bila u stanju dubokog sna u budnom stanju. Razumela si da nee imati loe snove ako odbije da usmeri svoju panju na neki predmet pre nego to zaspi." "I izleena si, zar ne?" upita me ona. Moja prva reakcija je, naravno, bila da joj protivreim. Meutim, kada sam razmislila nisam mogla da joj ne odgovorim potvrdno. Posle naeg susreta u Sonori uglavnom nisam vie imala komare. j "Nikada ih se nee sasvim osloboditi, sve dok insistira na svojoj linosti." ree ona. "Naravno, ono to bi trebalo da uradi jasda svoj talenat za sanjanje koristi svesno i inteligentno. Zato si ovapjlprva lekcija je da ena mora kroz matericu da usmeri svoju parp na neki predmet. Ali ne na predmet iz samog sna nego na neki nezavisan predmet iz sveta koji je prethodio snu. "Mada, tu nije bitan sam taj predmet," pouri ona da doda. "Ono to je vano je svesno usmeravanje panje na njega, svojevoljno i pre sna i za vreme sna." Ona me upozori da je to, iako zvui vrlo jednostavno, teak zadatak i da e mi trebati godine da to postignem.
261
Florlnda Doner
'Obino se deava da se probudi onog trenulka kada usmeri svoju panju na neki spoljanji predmet," ree ona. "ta znai, kroz matericu?" upadoh, "I kako se to radi?" Ti si ena," ree Esperanca blago. "Zna kako da oseti svojom matericom." Htela sam da joj protivreim, da joj objasnim da ne znam nita o tome ali pre nego to sam zaustila da to kaem ona nastavi da mi objanjava kako kod ene oseanja potiu iz materice. "Kod mukaraca," rvrdila je, "oseanja potiu iz mozga." Ona me hipnu po stomaku i ree, "Razmisli. ena je bezoseajna, osim prema svom potomstvu, zato to njena osecanja dolaze iz materice." "Da bi matericom usmerila svoju panju, uzmi neki predmet, stavi ga na stomak i trljaj ga o svoje genitalije." Ona se grohotom nasmeja, videvi moj preneraen izraz i ree, izmeu napada smeha, "I nije bilo takoloe. Moglasamda tikaemdatrebadanatopitajpredmetsvojim sokovima, ali nisam." "Kada jednom uspostavi duboku prisnost sa predmetom," nastavi ona, sada ozbiljnim glasom, "uvek e biti tu da ti poslui kao most." Neko vreme smo hodale u tiini; Esperanca je delovala vrlo zamiljeno. Ja sam oseala potrebu da razgovaram ali sam znala da nemam ta da kaem. Kada je ona konano progovorila, glas joj je bio strog, zahtevan. "Nemamo vie vremena za gubljenje," rekla je. "Sasvim je normalno da mi iz gluposti zabrljamo. To arobnjaci najbolje znaju. Ali takoe znaju da ne postoji ansa za popravak. Mora da se naui kontroli i disciplini jer nema vie prostora za greke."Zeznula si stvar, zna. Nisi ak znala ni da je Isidoro Baltazar otiao." Slabana brana koja je zaustavljala bujicu oseanja popusti. Seanjemise vratilo i tuga me je ponovo obuzela. Bila je tako sveobuhvatna da nisam ni primetila da sedim i tonem u zemlju kao u suner. Na kraju, zenuja me proguta. To nije bilo klaustrofobino iskustvo sa guenjem ve je postojalo simultano sa oseanjem da sedim na povrini. Bilo je to dvostrako oseanje koje me natera da viknem, "Ja sada sanjam!" Ta glasno izgovorena izjava pokrenu neto u meni; nova lavina razliitih seanja me preplavL Znala sam ta nije u redu sa mnom: zeznula sam stvar i nisam imala energije da sanjam. Svake noi, od mog dolaska, sanjala sam jedan isti san koji je do tog trenutka bio zakopan u mom secanju. Sanjala sam kako su ene arobnjaci dolazile u moju sobu i
262
BITIUSAMJAMJU
uile me arobnjakim shvatanjima. Neprestalno su ponavljale da je sanjanjesekundarna funkcija materice primarna je reprodukcija iono to je u vezi sa njom. Govorile su da je sanjanje prirodna funkcija ena, ista posledica energetskog naboja. Ako dobije dovoljno energijeensko telo e i samo da pokrene sekundarne funkcije materice i ena e sanjati nezamislive snove. Ta potrebna energija je, meutim, nalik na pomo koja se daje l| nerazvijenim zemljama: nikada ne stie. Neto u sveoptom uredenju naih drutvenih stmktura spreava tu energiju da se slobodno kree i ene da sanjaju. Kada bi ta energija bila slobodna, govorile su ene arobnjaci, ona bi jednostavno sruila "civilizovani" poredak stvari. Ali velika nesrea ena je to to je njihova drutvena savest apsolutno dominantna u odnosu na njihovu linu savest. Zene se boje da budu drugaije i ne ele da predaleko odlutaju od komfora onoga to im je poznato. One su pod stalnim pritiskom drutva da se ne menjaju tako da, umesto da tee promenama, one radije prihvataju ono to im je nametnuto: ena postoji da bi bila na usluzi mukarcu. Stoga ene nikada ne mogu da sanjaju arobnjake snove iako za to imaju fizike predispozicije.enskost je unitila anse za promene u enama. Bez obzira da li je religiozno obojena ili pod maskom nauke, enskost uvek obeleava enu jednim istim peatom: njena glavna funkcija je reprodukcija, a da li je dostigla nivo politike, dratvene iliekonomske jednakostipotpuno je nebitno. Ovu priu sam sluala svake noi od ena arobnica. to sam vie pamtila i razumevala njihove rei, moja tuga je bivala vea. Nisam vie alila samu sebe ve sve nas, rasu izoidnih bia, zarobljenih u dmtvenom poretku koji nas je vezao za sopstvenu nesposobnost. Ako se nekada i otrgnemo to je trenutna, kratkotrajna svetlost, pre nego to ponovo upadnemo, svojevoljno ili prisilom, natrag u mrak. "Dosta sa tim sentimentalnim glupostima," zauh neiji glas. Bio je to muki glas. Podigoh pogled i ugledah uvara kako se naginje nada mnom. "Kako si ti dospeo ovde?" upitah. Bila sam usplahirena izbunjena. "Pratio si nas?" Bila je to pre optuba nego pitanje. "Jesam. Posebno tebe sam pratio." isceri se on.
263
Florinda Doner
Nisam mu poverovala. Pogledala sam ga u oi i znala da me zavitlava. Nisam bila iznervirana niti uplaena intenzivnim svetlucanjem njegovih oiju. "Gde je Esperanca?" upitah. Nije je bilo na vidiku. "Kuda je ...?" zamucah nervozno. "Tu je negde," ree on, smeei se. "Ne brini. I ja sam tvoj uitelj. U dobrim si rukama." Oklevajui, pruih lakoom me podie pored malog ovalnog um izvora iz koga je mu ruku. On me povue uvis i sa na ravnu stenu koja je stajala jezerceta. Negde iz mraka uo se voda doticala u njega.
"A sada se skini," ree on. "Vreme je za tvoje kosmiko kupanje!" "Moje ta?" nasmejah se, uverena da se on alio. Nije se alio. Tapao me je po ramenu, na isti nain kao i Esperanca, i zahtevao da skinem svoju odeu. Pre nego to sam se snala on je ve odvezao pertle na mojim patikama. "Nemamo mnogo vremena," pourivao me je, uputivi mi kliniki hladan, bezlian pogled. Isti takav bi verovatno uputio abi za koju je Esperanca tvrdila da skakue unaokolo. Sama pomisao na to da treba da uem u mranu, hladnu vodu, bez sumnje punu svakojakih Ijigavih sfvorenja, bila mi je strana. elei da to pre okonam tu neprijatnu situaciju, spustih se niz stenu do ivice vode i umoih none prste u nju. "Nita ne oseam!" uzviknuh uzmakavi, uasnuta. "ta se deava? Ovo nije voda!" "Ne budi detinjasta," prekori me uvar. "Naravno da je voda. Ti je samo ne osea, to je sve." Zinuh da opsujem ali se na vreme obuzdah. Moj uas je iezao. "Zato ne oseam vodu?" upitah, oaj'niki pokuavajui da dobijem na vremenu iako sam znala da je odugovlaenje uzaludan posao. Nisam sumnjala da u na kraju zavriti u vodi, oseala je ili ne. Ipak, nisam imala nameru da pristanem bez borbe. "Je li ova voda nekakva tenost za proiavanje?" upitah. Nakon due pauze, nabijene preteim mogunostima, on ree da bi se mogla nazvati tenou za proiavanje. "Moram, meutim, da te upozorim da ne postoji ritual sposoban da nekoga proisti." ree on. "Proienje mora da dode iznutra. To je lina i samotna borba.""Zato me onda tera da uem u ovu vodu koja je ljigava iako je uopte ne oseam?" rekoh, najenerginije to sam mogla. Njegove usne se trznue kao da e da prasne u smeh ali se izgleda obuzdao poto mu je lice ponovo dobilo ozbiljan izraz. "Ja u da
264
BITIUSAMJATUU
uskoim u tu vodu zajedno sa tobom." i, bez ikakvog oklevanja, on skide svu svoju odeu. Stajao je predamnom, jedva metar daleko, gol golcat. U toj udnovatoj svetlosti koja nije bila ni no ni dan, vrlo jasno sam videla svaki santimetar njegovog tela. On nije pokuavao da sakrije svoju golotinju. Naprotiv; delovao je kao da je vie nego ponosan na svoju mukost i paradirao je ispred mene besramno i prkosno. "Pouri, skinise," opomenu meon. "Nemamo mnogo vremena." "Neu to da uradim. To j'e ludilo!" protestvovala sam. "Uradie. To je odluka koju e sama doneti." Govorio je bez estine, bez Ijutnje ali sa tihom odlunou. "Veeras e, u ovom udnom svetu, saznati da postoji samo jedan nain ponaanja: nain arobnjaka." Njegov pogled je izraavao udnu meavinu saaljenja i duhovitosti. Uz smeak koji je trebalo da me ohrabri, mada nije uspeo, uvar ree da e me skok u vodu razdrmati. Pomerice neto u meni. "To pomeranje e ti kasnije sluiti da razume ta smo mi i ta radimo." Kratak osmeh mu obasja lice dok je urio da napomene da mi skok u vodu nece dati energiju da samostalno sanjambudna. Upozorio me je da e mi, sigurno, trebati mnogo vremena da sakupim i izotrim svoju energij'u i da moda nikada neu uspeti. "Nema garancija u svetu arobnjaka," rekao je. Onda je dodao da bi skakanje u vodu moda skrenulo moju panju sa svakodnevnih briga: briga normalnih za enu mojih godina, mog vremena. "Da li je ovo sveto jezero?" upitah. Obrve mu se izvie u izraz oiglednog iznenaenja. "To je jezero arobnjaka," objasni on, gledajui me prodorno. Verovatno je primetio da sam se odluila jer je otkopao kai od mog sata. "Ovo jezerce nij'e ni sveto m' zlo." On slegnu svojim uskim ramenima i zakopa moj sat oko svoje rake. "Sada posmatraj svoj sat," naredi mi. "Bio je tvoj mnogo godina. Oseti ga na mojoj raci." On se zakikota i zausti da neto kae ali se predomisli. "Hajde sada, skini se." "Mislim da u samo da se brnem, u odelu." promrmljah. Iako nisam nikada bila stidljiva, nije mi se svidela ideja da etam gola pred njim. On ree da e mi trebavi suva odea kada izaem iz vode. "Ne elim da se prehladi." avolasti osmeh se pojavi na njegovom licu. "Ovo je prava voda, iako je ti ne osea," ree.
265
Florinda Doner
Nevoljko skinuh jaknu i farmerke. "Gaice, takoe," ree on. Obilazila sam travnatom ivicom oko jezerceta, razmiljajui se da li da samo uskoim i prebrinem to ili da se kvasim malo po malo, zahvatajui vodu rukama, putajui da mi curi po nogama, rukama, stomaku i najzad, preko srca, kako sam viala da to ine starije ene u Venecueli, pre ulaska u more. "Evo me, idem!" uzviknuh ali umesto da uskoim, okrenuh se da pogledam uvara. Njegova nepominost me uplai. Izgledao je kao da se okamenio, toliko mirno i uspravno je sedeo na steni. Samo njegove oi su davale znake ivota; svetlucale su udnovatim sjajem, bez ikakvog izvora svetlosti koji bi mogao bacati odbljesak na njih. Zaudila sam se, vie nego to sam se rastuila, kada sam primetila da mu suze klize niz obraze. Bez ikakvog povoda, i ja poeh da jecam, neujno. inilo mi se da njegove suze kaplju u moj sat na njegovoj ruci. Osetih tajanstvenu teinu njegovog ubeenja i iznenada se oslobodih straha i neodlunosti i uskoih u jezerce. Voda nije bila ljigava vec prijatna kao svila i zelena. Kao to je uvar rekao, nisam je oseala. U stvari, nisam nita oseala. Bila sam kao bestelesna svest koja pliva u sredini jezerca punog vode koja je bila tena ali ne i mokra. Ugledala sam neko svetlo koje je dopiralo iz dubine. Poskoih kao riba koja hvata zalet i zaronih, u potrazi za izvorom te svetlosti. Izronih da udahnem vazduh. "Koliko je duboko ovo jezero?" "Duboko je do sredita zemlje." Esperancin glas je bio ist i glasan; zvuao je tako ubedljivo da sam osetila svoju uobiajenu elju da joj protivreim. Ali neka napetost koja se oseala u vazduhu, zaustavi me. Zavladala je neka neprirodna tiina, neka teina. Iznenada se zau glasan uzdah, svuda oko nas. Bio je to apat upozorenja da se neto udno deava. Na istom mestu gde je malopre stajao uvar, sada je bila Esperanca, potpuno gola. "Gde je uvar?" povikah, glasom punim panike. "Ja sam uvar," ree ona. Bila sam ubeena da njih dvoje zbijaju nekakve neslane ale sa mnom. Odbacih se postrance i jednim snanim zamahom doplivah do stene na kojoj je stajala Esperanca. 266
BITIUSAHJATUU
"ta se deava?" zahtevala sam objanjenje glasom koji nije bio jai od apata jer sam jedva dolazila do vazduha. Ona mi dade znak da budem mirna i pride blie ivici, njenim karakteristinim vijugavim hodom, kao da nema kostiju u telu. On me pogleda i isprui ruku pokazujui moj sat na njoj. "Ja sam uvar," ponovi ona. Ja klimnuh glavom, automatski. Ali tada se tu, predamnom, pojavi uvar umesto Esperance, i dalje go, pokazujui moj sat na mci. Nisam gledala sat; sva moja panja je bila usmerena na njegove genitalije. Ispruih ruku da ga dodirnem, da proverim da nije moda hermafrodit. Nije bio. Dok je moja ruka jo uvek opipavala njegov polni organ, osetila sam, vie nego videla, kako se njegovo telo preklapa i odjednom sam dodirivala ensku vaginu. Razdvojih usmine, kako bih se uverila da ne krije penis negde unutra. "Esperanca..." moj glas se izgubi kada me neto stee oko vrata. Osetih kako se voda razdvaj'a i kako me neto vue u dubinu. Oseala sam hladnou. Nije to bila fizika hladnoa ve pre svest o odsustvu toplote, svetlosti i zvuka; o odsutnosti bilo kakvog ljudskog oseanja u tom svetu u kome je to jezerce egzistiralo. Probudio me j'e zvuk tihog hrkanja; Zuleika je spavala pored mene na slamnatoj prostirci. Izgledala je lepo kao i uvek, mlada i snana a ipak nena zarazliku od ostalih ena arobnjaka uprkos harmonij'i i snazi kojom je zraila. Posmatrala sam je neko vreme a onda se pridigoh kada su seanja o dogaajima od prole noi poela da mi naviru. Htela sam da je probudim i da zahtevam da mi kae ta se dogodilo, kada primetih da nismo pored jezerceta u brdima nego na Lstom mestu na kome smo sedele ranije, ispred vrata stvarne kue vetica. Pitajui se da li je sve to bio samo san, blago je prodrmah. "Ah, najzad si se probudila," promrmlja ona pospano. "ta se dogodilo?" upitah. "Mora sve da mi kae." "Sve?" upita ona, glasno zevajui "Sve to se desilo kod jezera," rekoh nestrpljivo.
267
Florinda Doner
Ona ponovo zevnu, zatim se nasmeja. Gledajui na moj sat koji je bio na njenoj nici, ona ree da se u meni neto pomerilo vie nego to je ona predvidela. "Svet arobnjaka ima prirodne barijere koje upozoravaju plaljive due," objasni ona. "arobjnacima treba ogromna snaga da time barataju. Vidi, taj svet naseljavaju udovita, Ietei zmajevi i demonska bia koja naravno nisu nita drugo nego bezlina energija. Mi, gonjeni svojim strahovima, pretvaramo tu energiju u paklena stvorenja." "Ali, ta je sa Esperancom i uvarem?" prekidoh je. "Ja sam sanjala da su oni oboje u svvari bili ti." "I jesu," ree ona, kao da je to najnormalrnija stvar na svetu. "Upravo sam ti rekla. Ti si se pomerila dublje nego to sam predvidela i ula u ono to arobnjaci zovu sanjanje u svetovima koji nisu ovaj svet." "Ti i ja smo sanjale u razliitim svetovima. Zato nisi oseala vodu. To je svet u kome je nagal Ilajas pronaao sve njegove izume. U tom svetu ja mogu da budem i muko i ensko. I kao to je nagal Ilajas doneo svoje izume u ovaj svet, ja donosim Esperancu ili uvara. Tanije, moja bezlina energija to ini." Nisam mogla da pretoim svoje misli ni oseanja u rel Obuzela me je neverovatno snana elja da otrim odatle, vritei, ali nisam mogla to da uradim. Moje motorne funkcije nisu bile vie pod kontrolom moje volje. Pokuavi da ustanem i da vrisnem, sruila sam se na zemlju. Zuleika nije bila nimalo zabrinuta mojim stanjem. Nastavila je da govori kao da nije primetila da su me izdale noge, kao da nisam leala na zemlji poput kipene lutke. "Ti si odlian sanja. Na kraju krajeva, sanjala si sa udovitima ceo ivot. Sada je dolo vreme da prikupi energiju da sarija kao arobnjaci, da sanja o bezlinoj energiji." Htela sam da je prekinem, da kaem kako nije bilo nieg bezlinog u mom snu o Esperanci i uvaru, da je zapravo bilo gore od svih udovita iz mojih komara, ali nisam mogla da govorim. "Noas te je rvoj sat vratio iz najdubljeg sna koji si ikada sanjala," nastavi Zuleika, ignoriui nerazgovetne zvuke koji su dolazili iz mog grla. "A ima ak i kamen, kao dokaz." Ona mi prie blie. Buljila sam u nju, otvorenih usta. Zavukla je ruku u moj dep. Bila je u pravu. Bio je tu, kamen koji sam izabrala sa gomile.
268
XIX
robudio me je glasan tresak. Uspravila sam se u svojoj lealjci i gledala kroz mrak. Drvene aluzine su bile otkaene i leale su na zemlji. Hladan, jak vetar je ulazio u sobu. Lie je utalo u dvoritu, ispred moje sobe. utanje je bivalo sve glasnije i glasnije a onda se naglo utia i pretvori u jedva ujan, nean um. U sobu procuri nekakvo maglovito bljetavilo, lepei se po zidovima. "Nagal!" uzviknuh. Na trenutak, kao da sam ga prizvala, Isidoro Baltazar se pojavi u podnoju moje lealjke. Delovao je stvarno ali nekako nedefinisano, kao lik koji se vidi kroz vodu. Proistih grlo da progovorim ali se zaulo samo nerazgovetno krkljanje dok se njegov lik rastapao u magli. Magla se pokrenu, nervozno i naglo, kao i vetar napolju. Suvie napeta da bih nastavila spavanje, sedela sam umotana u ebe, pitajui se da li sam dobro postupila kada sam dola u kuu vetica u potrazi za nagalom Isidoro Baltazarom. Nisam znala gde bih drugde mogla da idem. Strpljivo sam ekala tri meseca ali me je na kraju strpljenje izdalo a moja napetost postala tolika da sam bila primorana neto da preduzmem. Jednog jutra pre sedam dana sela sam u auto i dovezla se, bez zaustavljanj a, pravo do kue vetica. U mojoj glavi tada nije bilo dileme o tome da li sam ispravno postupila ak nipoto sam morala da preskaem zid u zadnjem dvoritu i uem u kuu kroz jedan nezakljuaniprozor. Ipak, nakon sedam dana ekanja, moja sigurnost je postajala klimava. Iskoila sam iz mree na poploani pod, doekavi se rvrdo na pete. Takav nain ustajanja mi je oduvek pomagao da se otresem nesigurnosti. Ovoga puta nije delovalo te se vratih u lealjku.
269
Florinda Doner
Ako je postojala stvar koju sam morala da nauim za ove tri godine provedene u svetu arobnjaka, to je bilo da su odluke arobnjaka definitivne, neopozive. Moja odluka je bila da ivim i umrem u svetu arobnjaka i sada je dolo vreme da to i dokaem. Nezemaljski smeh me tre iz razmiljanja. Jezivo je odjeknuo po celoj kui, zatim se izgubio. Napeto sam iekivala ali se nije nita ulo, osim utanja lia na vetni u dvoritu. Taj zvuk je dopirao do mene kao tihi, kriputavi apat. Prepustila sam se tom umu i ne samo da me je uspavao ve me je uvukao u isti san koji sam sanjala proteklih sedam noi. Stojim upustinji Sonora. Podneje. Sunce, srebrni disk, tako bljetav da gaje nemogue gledati, zaustavilo se na sredini neba. Ne uje se nikakav z\nik, netna nikah'ogpokreta u okolini. Visoki kaktusi ispndili su svoje bodljikave udove prema tom nepominom suncu i stoje kao straaii koji uvaju tiinu i mir. Vetar, kao da mejepratio krozsan, poinje da duva ogiomnom silinom. Fijue krozgiane meskito drvea ifiuiozno ih trese. avoli od civene praine izviru iz kovitlaca i gomilaju se svuda oko mene. Jato vrana sepojavljuje, ratrkanih kao takeprosute po nebu, zatim padaju na zemlju, malo dalje od mene, kao pocepani parii crnog vela. Naglo kao foje ipoeo, vetarstaje. Idemprema brdima koja se vide u daljini. Cini mi se da hodam satimapre nego to ugledam veliku, tamnu senku na zemlji. Dizempogled. Ogromnaptica visi u vazduhu, rairenih krila, nepomina kao da je zakucana za nebo. Tek kada ponovo spustim pogled na njenu senku, primeujem da se ptica pomera. Sporo, nepiimetno, njena senka klizi ispred mene. Voena nekim neobjanjivim nagonom, pokuavam da je sustignem ali kolikogod bno da trim, senka odmie sve dalje od mene. Oamuena od iscipljenosti, sapliem se o sopstvene noge ipadam na zemlju. Kada ustanem i otresem prainu sa odee, vidimpticu kako stoji na oblinjoj steni. Glavajoj je delimino okrenuta ka meni kao da mi dajeznak dapridem. Oprezno jojpiilazim. Ogromna je i utomrke boje, sa peijem koje se sija kao daje od uglaanog
270
BlTiUSANJANJU
bakra. Njene oi boje ilibara su tvrde, neumoljive i definitivne kao sama smrt. Uzmakmm a ptica iri s\>oja velika krila i odlee. Leti uvis, sve dok ne postane samo taka na nebu. Njena senka na zemlji je tamna, prava Hnija koja seprotee u beskonanost ipovezuje pustinju sa nebom. Sigurna da u sustiiptku ako prizovem vetai; poinjem da pevam. Ali u mojoj pesmi neina snage, siline. Glas mi se razbija u hiljadu apata koji odmah bivaju upijeni u tiimi. Pustinja ponovo uspostavlja svoj sablasni mir. Poinje da se knini na ivicama, zatim poinje da bledi svuda oko mene... Postepeno sam postajala svesna svog tela koje je lealo u mrei. Razaznala sam, polako se budei, zidove sobe sa policama punim knjiga. Tada se potpuno rasanih i naglo shvatih, kao i svaki put kada sam se budila protekle nedelje, da to nije bio obian san i da znam koje je njegovo znaenje. Nagal Mariano Aureliano mi je jednom rekao da arobnjaci, kada priaju meu sobom, p riaju o arobnj atvu kao o ptici; oni je zovu ptica slobode. Kau da ptica slobode leti iskljuivo pravom linijom i da nikada ne dolazi dvaput.Takoe kau da je nagal taj kojipriziva pticu slobode. On je taj koji moe da privoli pticu da prospe svoju senku po stazi ratnika. Bez te senke ne postoji pravac. Znaenje mog sna je bilo da sarh izgubila pticu slobode. Izgubila sam nagala i sa njim svaku nadu i smisao. Ono to mi je najtee padalo je bilo to daje ptica slobode tako brzo odletela da mi nije dala vremena ni da im se zahvalim, nije mi dala vremena da izrazim svoje beskrajno divljenje. Ja sam sve vreme uveravala arobnjake da ne uzimam njihov svet ni njih zdravo za gotovo ali to nije bilo tano. Uzimala sam ih zdravo za gotovo a posebno Isidoro Baltazara. Mislila sam da e on sigurno biti zauvek sa mnom. Iznenada, svi su otili, izgubili se u vidu lastinog repa, poput zvezda padalica. I poveli su sa sobom Isidoro Baltazara. Nedeljama sam sedela u svojoj sobi, postavljajui sebi isto pitanje: Kako je bilo mogue da svi oni tek tako nestanu? To je bilo besmisleno, suvino pitanje ako se uzme u obzir ono to sam doivela i videla u njihovom svetu. Sve to je ukazivalo na moje pravo lice: pokorno i 271
Florinda Doner
sumnjiavo. arobnjaci su mi godinama govorili da je njihov osnovni cilj bio da izgore, da nestanu, progu tani u sili svesti. Stari nagal i njegova grupa arobnjaka su bili spremni ali ja to nisam znala. Oni su se itav svoj ivot pripremali za najhrabriji in: da sanjaju budni kako prolaze pored smrti onakve kakvu je mi obino zamiijamo i da preu granicu nepoznatog, a da pri tom ne poremete jedinstvo njihove ukupne energije. Najvie sam alila zbog moje uobiajene sumnjiavosti koja je uvek izbijala na povrinu kada sam to najmanje oekivala. Nije da ja nisam poverovala u njihov udni cilj i njegovu prektinu svrhu uvezisa drugim svetovima. Vie sam teila da sve objasnim, integriem, uklopim u svet svakodnevice i zdravog razuma moda ne u potpunosti ali svakako toliko da se slae sa onim to je meni bilo normalno i poznato. arobnjaci su se, bez sumnje, trudili da me pripreme da prisustvujem njihovom definitivnom odlasku; injenica da e oni jednoga dana nestati bila je neto ega sam ja delimino bila svesna. Ali nita nije moglo da me pripremi za gnev i oaj koji je usledio. Utonula sam u bunar tuge iz koga sam znala da neu nikada izai. To je bilo neto sa ime sam morala sama da se nosim. Plaei se da u se prepustiti jo veem oaju ako ostanem i trenutak due u lealjci, ustala sam i spremila sebi doruak. Tanije, podgrejala sam ostatke veere: tortilje, pirina i pasulj. Tako je izgledao moj standardni jelovnik tokom poslednjih sedam dana, osim to bih za mak dodala konzervu norvekih sardina. Njih sam pronala u bakalnici, u najbliem gradiu. Kupila sam sve konzerve koje su imali. Pasulj je, takode, bio iz konzerve.Oprala sam sudove i obrisala pod. Potom sam, sa metlom u raci, ila od sobe do sobe, traei jo prljavtine, neku zaboravljenu pauinu u nekom uglu. Od prvog dana nisam nita drago radila osim pranja podova, prozora, zidova, ienja dvorita i hodnika. ienje i spremanje je uvek uspevalo da mi skrene misli sa tekuih problema, uvek mi je prualo utehu. Ali ne i ovoga puta. Bez obzira koliko energije sam ulagala u svoj rad, nisam mogla da umanjim bol i oaj kojim sam bila ispunjena. um lia me prekide u ienju. Izala sam napolje da pogledam. Jak vetar je duvao huei kroz granje. Zapanjila me je njegova silina. Krenula sam da zatvorim prozore kada vetar naglo prestade. Duboka melanholija se spusti na dvortte, na bunje i drvee, na cvee i leje sa
272
BITIUSANJANJU
povrem. akje i jarko ljubiasta puzavica na zidu dvorita doprinosila tunoj atmosferi koja je zavladala. Dola sam do fontane u panskom kolonijalnom stilu, sagraenoj na sredinidvorita ikleknula na belu kamenu ivicu. Odsutno samkupila lie i cvetove koji su plutali po povrini vode. Nagla sam se nad vodu, traei svoj lik na njenoj glatkoj povrini. Pored mog lika, ugledah vrlo lepo, isto lice otrih crta. Bila je to Florinda. Zaprepaeno sam zurila u njen lik na vodenoj povrini, hipnotisana njenim velikim, tamnim, sjajnim oima koje su bile jak kontrast njenoj sedoj, upletenoj kosi. Ona se lagano nasmei. Ja joj uzvratih osrneh. "Nisam te ula da dolazi," proaputah, plaei se da e njen lik nestati, plaei se da je ona samo san. Ona mi spusti ruku na rame i sede pored mene na kamenu ivicu fontane. "Ostau sa tobom samo trenutak," ree ona. "ali, doi u opet, kasnije." Ja se okretoh prema njoj i izlih sav svoj bes i oaj koji se u meni skupio. Florinda je zurila u mene, sluajui. Na licu joj se videla neizmerna tuga. Iznenada se u njenim oima pojavie suze; suze koje su nestale brzo kao to su se i pojavile. "Gde je Isidoro Baltazar?" upitah je. Okrenuh lice na drugu stranu i prepustih se dugo potiskivanom plau. Nisam plakala iz samosaaljenja ili tuge ve zbog dubokog oseaja poraza, krivice i gubitka koji me je guio. Florinda me je, svakako, ranije upozoravala na takva oseanja. "Suze su bez znaaja za arobnjake," ree ona svojim dubokim, hrapavim glasom. "Kada si se pridruila svetu arobnjaka objanjeno ti je da su putevi sudbine, ma kakvi bili, samo izazovi sa kojima arobnjak mora da se suoi bez ozlojeenosti ili samosaaljenja." Ona napravi krau pauzu azatim, na njenuobiajenistrogi nain, ponoviono to mi je ranije ispriala. "Isidoro Baltazar vie nije ovek ve nagal. On je moda pratio starog nagala, u kom sluaju se nikada nee vratiti. Ali moda i nije." "Ali zato je..." glas me izdade pre nego to sam uspela da zavrim pitanje.
273
Fiorinda Doner
"U ovom trenutku to stvarno ne znam," ree Florinda, podigavi ruku da sprei moju upadicu. "To je tvoj izazov da se uzdigne iznad ovoga. A izazovi se, kao to zna, ne podcenjuju niti se o njima raspravlja. Izazovi se doekuju aktivnou. arobnjaci se suoavaju sa svojim izazovima uspeno ili neuspeno. Nije uopte vano kakav je rezultat, sve dok su u kontroli.""Kako oekuje od mene da budem u kontroli kada me tuga ubija? Isidoro Baltazar je zauvek otiao," rekoh Ijutito, iznervirana prozainou njenih oseaja i stavova. "Zato ne poslua moj savet i ponaa se besprekorno, bez obzira na svoja oseanja," ree ona strogo. Narav joj je bila ustra kao i njen blistavi osmeh."Kako mogu to da uradim? Znam da je igra zavrena ako nagal ode." "Ne treba ti nagal da bi bila besprekorna arobnica," primeti ona. "Tvoja besprekornost treba da te vodi do njega ak iako on nije vie u ovom svetu. iveti besprekorno u tvojim uslovima, to je tvoj izazov. Da li e videti Isidoro Baltazara sutra ili za godinu dana ili na kraju svog ivota, treba da ti bude svejedno." Florinda mi okrenu lea. Dugo je utala a kada se ponovo okrenula, lice joj je bilo smireno i neobino prazno, kao da je ulagala veliki napor da kontrolie svoje emocije. Bilo je neeg tako tunog u njenim oima da sam zaboravila na sopstvenu patnju. "Ispriau ti jednu priu, mlada eno," rece ona, neobino grubim tonom, kao da je njen glas trebalo da poniti tugu u njenim oima. "Ja nisam otila sa nagalom Marianom Aurelianom i njegovom grupom. Niti je Zuleika otila. Zna lizato?" Otupela od predoseanja i straha, gledala sam je otvorenih usta. "Ne, Florinda. Ne znam," jedva sam uspela da procedim. "Mi smo ostale ovde zato to ne pripadamo toj grupi arobnjaka," ree ona, sada blaim i tiim glasom. "Pripadamo ali i ne pripadamo. Naa oseanja su uz jednog drugog nagala, nagala Huliana, naeg uitelja. Nagal Mariano Aureliano je na drug a nagal Isidoro Baltazar je na uenik. "I mi smo ostavljene kao i ti. Ti, zato to nisi bila spremna da ide sa njima; mi, zato to nam treba vie energije da napravimo vei skok i moda se pridruimo drugoj gmpi ratnika. Grupi nagala Huliana.""Mogla sam da osetim kako se Florindina tuga i usamljenost gomilaju oko mene, kao tanka magla. Jedva sam se usuivala i da diem, dok nije zavrila svoju priu.
274
BITIUSANJATUU
Dugo je govorila o njenom uitelju, nagalu Hulianu, uvenom po mnogim stvarima. Njen opis nagala Huliana je bio saet ali plastian, tako da sam mogla sebi jasno da ga predoim: najfascinantnije bie koje je ikada ivelo. Duhovit, otrouman, mudar, vispren, nepopravljivi aljivdija. Odlian pripoveda, arobnjak koji je rukovao percepcijom kao to dobar pekar barata testom, pravei od nje bilo koji oblik ili formu a nikada ne gubei kontrolu nad njom. Biti sa nagalom Hulianom, uveravala me je Florinda, bilo je nezaboravno Lskustvo. Priznala mi je da ga voli toliko da se to ne moe opisati reima, niti osecanjima. A takoe i Zuleika. Florinda je dugo utala, pogleda uperenog u daleke planine, kao da je crpla snagu iz tih vrhova otrih ivica. Kada je opet progovorila glas joj je bio jedva ujan apat. "Svet arobnjaka je svet samoe ali ljubav je u njemu zauvek kao to je i moja ljubav prema nagalu Hulianu. U svetu arobnjaka se krecemo. sami, odgovarajui jedino za svoja dela, svoja oseanja i svoju besprekornost." Ona klimnu, kao da eli da naglasi svoje rei. "Ja vie nemam nikakva oseanja. Sva oseanja koja sam imala, otila su sa nagalom Hulianom. Sve to mi je ostalo je oseanje dunosti, volja i svrha. "Moda smo ti i ja u istom sosu." To je rekla tako neupadljivo da nisam odmah shvatila ta je rekla. Pogledala sam je i, kao i uvek, bila opinjena njenom izuzetnom lepotom i mladolikou koje vreme nije dotaklo. "Nismo, Florinda." rekoh najzad. "Ti si imala nagala Isidoro Baltazara i mene i sve ostale uenike za koje sam ula. Ja nemam nita. Nemam ak ni svoj stari svet." U meni nije bilo samosaaljenja, samo porazno saznanje da je moj ivot, onakav kakav je do tada bio, zavren. "Nagal Isidoro Baltazar je moj, po zakonu moje moi. Posluno u ekati jo neko vreme ali ako on vie nije u ovom sveru, nisam ni ja. Znam ta treba da radim!" Moj glas se utia kada sam primetila da me Florinda vie ne slua. Bila je zaneta posmatranjem jedne male vrane koja nam je prilazila, po ivici fontane. To je Dionis," rekoh, zahvatajui u dep da izvadim parie tortilje za njega. Nije bilo vie nijednog parenceta. Digoh pogled prema kristalno istom nebu. Toliko sam bila utopljena u svoju tugu da nisam primetila da je ve prolo podne a to je bilo vreme kada je mala vrana obino dolazila po svoju hranu.
275
Florinda Doner
"Malecka se prilino iznervirala." Florinda se nasmeja vraninom uznemirenim graktanju, zatim ree, gledajui me u oi, "Ti i ta vrana ste vrlo sline. Lako se iznervirate i obe vrlo glasno reagujete." Jedva sam se suzdrala da joj ne uzvratim da to isto moe i za nju da se kae. Florinda se zakikota kao da je bila svesna koliko sam se trudila da ne zaplaem. Vrana je sletela na moj" prazan dlan i gledala me je iskosa, svojim sjajnim oima, nalik na klikere. Rairila je krila ali nije odletela; njeno crno perje se presijavalo na suncu. Smireno sam objasnila Florindi da je pritisak sveta arobnjaka neizdriv. "Gluposti!" odvrati ona, kao da se obraa razmaenom detetu. "Vidi, uplaile smo Dionisa." Gledala je hipnotisano vranu kako kmi iznad naih glava a zatim usmeri opet svoju panju na mene. Skrenula sam pogled mada nisam znala zato jer u pogledu njenih tamnih, sjajnih oiju nije bilo nieg neljubaznog. Bila je smirena i potpuno ravnoduna kada j'e rekla, "Ako ne uspe da sustigne Isidoro Baltazara, to bi znailo da ja i ostali arobnj'aci, svi koji smo te uili, nismo uspeli da ostavimo utisak na tebe, da nismo uspeli da ti pruimo izazov. To za nas nije definitivan gubitak ali e sigurno biti konaan gubitak za tebe." Videvi da se ja opet spremam da zaplaem, ona me izazva, "Gde je rvoja besprekorna svrha? ta se desilo sa svim onim stvarima koje si uz nas nauila?" "ta ako nikada ne sustignem Isidoro Baltazara?" upitah, suznih oij*u. "Moe li da nastavi da ivi u svetu arobnjaka ako se ne potrudi da to sazna?" upita ona otrim glasom. "Sada mi je potrebna Ijubaznost." promrmljah i zamurih da bih spreila suze da teku. "Treba mi moja majka. Kada bih samo mogla da odem do nj'e." Iznenadila sam samu sebe svojom izjavom ali zaista sam se tako oseala. Ne mogavi vie da zadrim suze, ja zajecah.Florinda se nasmeja. Nije to bio podrugljiv smeh; oseala se u njemu nota simpatije i Ijubaznosti. "Ti si toliko daleko od svoj'e majke," ree ona blago, zamiljenog pogleda, "da je nikada vie nee pronai." Njen glas se utiao do apata dok je objanjavala kako ivot arobnjaka podie neprolazne barijere oko nas. "arobnjaci," podseti me ona, "ne nalaze utehu u simpatiji drugih ili u samosaaljenju." 276
BITIUSANJATUU
"Ti misli da je sva moja samosaaljenjem, zar ne, Florinda?"
patnja
izazvana
"Ne. Ne samo samosaaljenjem, nego takoe i morbidnou."Ona me zagrli kao da sam malo dete. "Zna, veina ena je prokleto morbidno," ree ona. "Ti i ja spadamo u tu veinu." Nisam tako mislila ali nisam oseala elju da joj protivreim. Suvie sam bila srena u njenom zagrljaju. Uprkos mom mranom raspoloenju morala sam da se nasmeim. Florinda, kao i ostale ene u svetu arobnjaka, nije imala sposobnost da ispolji materinska oseanja. A ja, iako sam uvek volela da ljubim i grlim ljude koji su rni dragi, nisam mogla da podnesem da budem u neijem zagrljaju vie od nekoliko trenutaka. Florindin zagrljaj nije bio tako topao i uteujui kao zagrljaj' moje majke ali je to bilo najvie to sam mogla da oekujem. Tada ona ue u kuu. Iznenada se probudih. Neko vreme sam jednostavno leala tu na zemlji, u podnoju fontane pokuavajui da se prisetim neega to je Florinda rekla pre nego to sam zaspala na suncu. Oigledno sam spavala satima. Iako je nebo jo uvek bilo svetlo, veernje senke su se ve prikradale dvoritu. Htela sam da uem u kuu da traim Florindu kada zauh neki nezemaljski smeh koj"i je odjekivao po celomdvoritu; bio je to istionaj smeh koji sam ula prethodne noi. Oslukivala sam i ekala da se neto dogodi. Tiina koja je vladala oko mene je bila uznemirujua. Nita nije cvrkutalo; nita nije utalo; nita se nije mrdalo. Pa ipak, u toj mrtvoj tiini sam oseala iza sebe beumne korake, tihe kao senke. Okrenuh se i ugledah osobu koja je sedela na drvenoj klupi na drugom kraj'u dvorita, skoro potpuno skrivena procvalom puzavicom. Bila mi je okrenuta leima ali sam je odmah prepoznala."Zuleika?" proaptah nesigurno, bojei se da bi je zvuk mog glasa mogao oterati. "Kako sam sretna to te ponovo vidim," ree ona i pozva me da sednem pored nje. Njen dubok glas ist, zvonak i otar kao pustinjski vazduh, kao da nije dolazio od nje nego iz velike daljine. 2elela sam da je zagrlim ali
277
Florinda Doner
sam znala da ne treba to da uinim. Zuleika nije volela da je iko dodiruje te sam samo sela pored nje i rekla joj da sam i ja srena to nju vidim. Na moje veliko iznenaenje, ona uze moju ruku i obuhvati je svojom malom, nenom akom. Njeno bledo, bakarno ruiasto lice je bilo neobino prazno. Sva ivost je bila skoncentrisana u njenim neverovatnim oima: ni crnim, ni braon ve nekako izmeu te dve boje ali udnovato istim. Dugo je zurila u mene. "Kada si dola?" upitah. "Evo, ba ovog trenutka," odgovori ona a na usnama joj zaigra andeoski osmeh. "Kako si dola? Da li je i Florinda dola sa tobom?" "Ah, pa zna, ene arobnjaci dolaze i odlaze neprimeene. Niko ne obraa panju na enu, pogotovo ako je stara. S' druge strane, mlada i lepa ena ve privlai svaiju panju. Zato bi ene arobnjaci uvek trebalo da se preruavaju ako su lepe. Ako su prosenog izgleda i neugledne, ne moraju nita da brinu." Zuleika me iznenada lagano potapa po ramenu i ja se trgoh. Ona mi ponovo stisnu ruku da bi me ohrabrila, uputi mi jedan smiren, ljubazan pogled i ree, "Da bi se boravilo u svetu arobnjaka mora se odlino sanjati." Ona skrenu pogled. Mesec je visio nad udaljenim planinama, skoro pun. "Veina ljudi nema mudrosti niti irinu duha za sanjanje. Oni ne mogu da ne vide svet kao obian i dosadan. A zna li zato?" upita ona, gledajui me prodorno. "Zato to je svet, ako se ne bori da to izbegne, zaista obian i dosadan. Veina ljudi je toliko zaokupljena samim sobom da postaju idioti. Idioti nemaju elju da se bore protiv obinosti i dosade." Zuleika ustade sa klupe i obu sandale. Obmota svoju maramu oko pasa da joj se duga suknja ne bi vukla po zemlji i odeta do sredine dvorita. Znala sam ta e da uradi pre nego to je i poela. Okretae se. Izvece ples kojim e sakupiti kosmiku cnergiju. ene arobnjaci vemju da pokretima svog tela mogu sakupiti snagu potrebnu za sanjanje. Jedva primetnim pokretom glave ona mi dade znak da je pratim i imitiram njene pokrete. Klizila je po tamno braon meksikim ploicama i braon ciglama kojima je lino Isidoro Baltazarpoploao dvorite u prastarom toltekom motivu, arobnjakom dizajnu to je povezivao generacije arobnjaka kroz vekove, u mreama tajni i predstavi moi
278
BITIUSANJAMJU
dizajnu u koji je uloio sebe isvu svoju snagu, oko njega i u njemu, svom svojom voljom pretvorivi mit i san u stvarnost. Zuleika se kretala sa sigurnou i ivahnou mlade igraice. Pokreti su bili jednostavni ali su zahtevali toliko mnogo brzine, balansiranja i koncentracije da su me iscipli. Neverovatnom brzinom i ivou, okretala se oko sebe, udaljavajui se od mene. Na trenutak je usporila meu senkama drveca da bi se uverila da je pratim. Onda se uputila prema lunoj kapiji u zidu koji okruuje dvorite iza kue. Na trenutak je zastala kod dva limunova drveta pored zida, ona dva drveta koja stoje kao uvari sa obe strane staze to vodi kroz estar, do male kue. Uplaivi se da u je izgubiti iz vida, pojurila sam uskom, mranom stazicom. Zatim sam pola za njom u kuu, sve do zadnje sobe, gorei od radoznalosti. Umesto da upali svetlo, ona dohvati petrolejsku lampu koja je visila okaena o gredu i upali je. Lampa je bacala lelujavu svetlost svuda oko nas ali su okovi sobe ostali u senci. Kleknuvi ispred jedinog komada nametaja u sobi, drvenog sanduka ispod prozora, ona izvue iz njega prostirku i ebe. "Lezi tu, na stomak," ree ona blago, rairivi prostirku na poploani pod. Ja duboko uzdahnuh i prepustih se prijatnom oseaju bespomonosti dok sam leala na prostirci, licem prema dole. Oseanje spokoja i zadovoljstva mi se irilo kroz celo telo. Osetih njene ruke na leima; nije me masirala ve lagano lupkala po leima. Iako sam mnogo puta bila u maloj kui, jo uvek nisam znala koliko prostorija ima ni kako su nametene. Florinda mi je jednom rekla da je ta kua centar njihove avanture. To je bilo mesto, rekla je, na kome su stari nagal i njegovi arobnjaci pleli svoju maginu mreu. Kao pauina, nevidljiva i elastina, ona ih je drala dok su se bacali u nepoznato, u tamu i u svetlo, kako to arobnjaci rutinski ine. Rekla je, takoe, da je ta kua simbol. arobnjaci iz njene grupe ne moraju da budu prisutni u toj kui, ak ni u njenoj blizini, kada se kroz sanjanje bacaju u nepoznato. Kuda god ili, oni nose u svojim srcima oseaj, raspoloenje kue. Taj oseaj i to raspoloenje, u kom god obliku bili' za svakoga pojedinano, davali su im snagu da se udesno i sa oduevljenjem suoavaju sa svetom svakodnevice. Zuleikin jai udarac po mojim leima me prenu iz razmiljanja. "Okreni se na lea," naredi. 279
Florinda Doner
Tako i uinih.Kada se sagnula, lice joj je zrailo odlunou i energijom. "Mitovi su snovi izuzetnih sanjaa," ree ona. "Treba ti ogromna hrabrost i koncentracija da bi ih sauvala. A iznad svega, treba ti bujna mata. Ti ivi jedan mit, mit koji ti je dat na uvanje." Govorila je skoro sveanim glasom. "Ne moe primiti ovaj mit ako nisi besprekorna. Inae e se mit, jednostavno, udaljiti od tebe." Zinuh da kaem da sam sve razumela, ali me zaustavi hladnoa u njenim oima. Videla sam u njima da ona nije dola da vodi sa mnom dijalog. Stalno prisutan zvuk granja koje su strugale o zid napolju, se utia i pretvori u pulsiranje vazduha, ritmian zvuk koji sam vie oseala nego ula. Bila sam na ivici sna kada Zuleika ree da bi trebalo da sledim uputstva iz mog sna koji se stalno ponavljao. "Otkud ti zna da sam ja stalno sanjala taj san?" upitah uznemirena, pokuavajui da ustanem. "Zar si zaboravila da mi svi delimo snove?" proapta ona, gurajui me natrag na prostirku. "Ja sam ta koja ti donosi snove." To je bio samo san, Zuleika." Glas mi je drhtao jer sam bila obuzeta oajnom eljom da zaplaem. Znala sam da to nije bio samo san ali sam elela da ujem la od nje. Tresui glavom, ona me pogleda u oi. "Ne. To nije bio samo san," ree tihim glasom. "Bio je to arobnjaki san, vizija." "ta treba da radim?" "Zar ti san nije rekao ta da radi?" upita ona, izazivaki. "Zar ti Florinda nije rekla?" Posmatrala me je sa nedokuivim izrazom na licu. Zatim mi uputi stidljiv, detinjast osmeh. "Mora da shvati da ne moe da juri za Isidoro Baltazarom. On nije vie na ovom svetu. Ne postoji nita to bi ti jo mogla da mu prui ili da uini za njega. Za nagala ne moe biti vezana kao linost ve samo kao mitsko bie." Glas joj je bio blag ali pun autoriteta kada je ponovila da ja ivim mit. "Svet arobnjaka je mitski svet, odvojen od sveta svakodnevice misterioznom barijerom, sainjenom od snova i poverenja." "Nagal moe da povede svoje kolege sanjae u drage svetove u kojima je mogu ivot a iz kojih moe da prizove pticu slobode ali to samo ako ga oni podravaju i pmaju mu potpora." Njene rei se izgubie u senkama po uglovima sobe, kada je dodala da je podrka koja je trebala Isidoro Baltazaru bila sanjaka energija a ne ovozemaljska, obina oseanja i ponaanja.
280
BITlUSAHJANJU
Posle due utnje, ona ree, "Videla si kako i stari nagal i Isidoro Baltazar samim svojim prisustvom utiu na svakoga ko se nae u njihovom drutvu, bio to njihov kolega arobnjak ili samo sluajni prolaznik, tako to ih uine svesnim da je svet misterija gde se nita ne moe uzimati zdravo za gotovo, ni pod kojim uslovima." Klimnuh potvrdno glavom. Dugo vremena nisam mogla da razumem kako nagali mogu, samim svojim prisustvom, da uine tako neto. Posle paljivog posmatranja, uporeivanja, razmene miljenja sa drugima i beskrajne introspekcije, zakljuila sam da je njihov uticaj proisticao iz njihovog odricanja brige o svetu svakodnevice. I u naem, obinom svetu imamo primere ljudi i ena koji su ostavili brige o svakodnevnim stvarima za sobom. Njih nazivamo misticima, svecima, religioznim ljudima. Ali nagali nisu ni mistici ni sveci a svakako nisu religiozni ljudi. Nagali su svetovni ljudi, bez traga brige o svetovnim problemima. Na nivou podsvesnog ova kontradiktornost ima ogroman efekat na svakoga ko se nae u njihovoj blizini. Umovi ljudi koji se nadu u drutvu nagala ne mogu da shvate ta na njih utie a ipak osecaju sudaru svojim telima kao nekakvu udnu zebnju, poriv da se otrgnu ili kao oseaj neprilagoenosti, kao da se neto transcedentalno deava negde drugde a oni ne mogu dotle da dopru. Ali uroena sposobnost nagala da utiu na druge ne zavisi samo od njihovog odsustva brige o svetovnim stvarima ili od snage njihovih linosti, ve i od snage njihovog besprekornog ponaanja. Nagali su besprekorni u svojim oseanjima i u svom delanju, bez obzira na zasede u ovome ili onome svetu na koje nailaze na svojoj beskrajnoj stazi. Nagali nemaju propisani ablon pravila i odredbi koje moraju da potuju da bi njihovo ponaanje bilo besprekorno. Takva pravila ne postoje. Oni koriste svoju matu za usvajanje ili prilagodavanje bilo emu to njihovo delanje ini fluidnim. Nagali, za razliku od prosenih ljudi, za svoja dela ne trae odobravanje, potovanje, pohvale niti bilo kakvu vrstu priznanja od bilo koga, ukljuujui tu i njihove kolege arobnjake. Sve to oni trae je sopstveni oseaj besprekornosti, nevinosti, integriteta. To je ono to draenje sa nagalom ini privlanim. ovek postaje zavistan od njegove slobode, kao od droge. Za nagala, svet je uvek potpuno nov. U njegovom drutvu ovek poinje da posmatra svet kao 281
florinda Doner
da ga ranije nikada nije video. "To je zato to su nagali razbili ogledalo samorefleksije," ree Zuleika, kao da j'epratila tok mojih misli. "Nagali su sposobni da sebe vide u ogledalu magle, u kome se ogleda samo nepoznato. To je ogledalo koje vie ne reflektuje nau normalnu ljudskost, izraenu ponavljanjem, nego otkriva lice beskraj'a. "arobnjaci veruju da kada se lice samorefleksije i lice beskraja spoje, tada je nagal potpuno spreman da probije granice stvarnosti i da nestane kao da nije stvoren od vrste materije. Isidoro Baltazar je ve dugo bio spreman za to." "Ali ne moe tek tako da me ostavi ovde!" uzviknuh. "To ne bi bilo pravedno." "Vrlo je glupo razmiljati na nivou pravednog i nepravednog," ree Zuleika. "U svetu arobnjaka postoji samo snaga. Zar te nismo svi mi tome uili?" "Mnogo toga sam nauila," rekoh, turobnim glasom. "Ali nita od toga mi u ovom trenutku ne vredi." "U ovom trenutku ti to najvis.e vredi," opovrgnu me ona. "Ako si nauila makar j'ednu stvar, to je da arobnjaci u svojim najbeznadenijim trenucima skupe snagu da nastave. Ratnik se ne preputa oaju." "Nita od onoga to sam nauila i iskusila mi ne moe pomoi da umanjim svoju tugu i oaj'," rekoh tiho. "Pokuala sam ak i duhovnim napevima, bajalicama koje sam nauila od svoje dadilje. Florinda mi se smejala. Ona misli da sam idiot." "Florinda je u pravu," ree Zuleika. "Na magini svet nema nikakve veze sa bajalicama i napevima, sa ritualima i bizarnim ponaanjem. U na magini svet, koj'i je san, se ulazi skoncentrisanom eljom onih koji u njemu uestvuj'u. On se upornom voljom arobnjaka odrava netaknutim u svakom trenutku. Isto kao to se i svet svakodnevice dri na okupu upornom voljom svih u njemu." Ona naglo uuta. Izgledalo je kao da je uhvatila sebe usred misli koju nije htela da izgovori. Zatim se nasmei. Odmahnuvi bespomono, nehajno rukom ,ona ree, "Da bi sanjala na san mora biti mrtva." "Da li to znai da treba da padnem mrrva, odmah, ovde?" upitah, glasom kojije postajao grub. "Tizna da samja na to spremna u svakom trenutku."
282
BITIUSAriJAttJU
Zuleikino lice se ozari. Smejala se kao da sam joj ispriala izuzetno smean vic. Videvi da sam ja ozbiljna koliko to samo mogu biti, ona pouri da mi razjasni, "Ne, ne. Umreti znaiodrei se svih svojih poseda, odbaciti sve to ima, sve to jesi." "To za mene nije nita novo," rekoh. "To sam uinila onog trenutka kada sam pristupila vaem svetu." "Oigledno nisi. Inae ne bi bila tako skrhana. Da si umrla na nain na koji to arobnjatvo zahteva, ne bi sada oseala patnju." "Nego ta bih oseala?" "Dunost! Svrhu!" "Moja patnja nema nikakve veze sa mojim oseajem dunosti," povikah. "To je neto odvojeno, nezavisno. Ziva sam i oseam tugu i ljubav. Kako mogu to da izbegnem?" "I ne treba da izbegne," objasni Zuleika, "ve da prevazide. Ako ratnici nita ne poseduju, nita ni ne oseaju." "Pa kakav je to prazan svet?" upitah, drsko. "Prazan je svet preputanja, jer preputanje iskljuuje sve, osim preputanja." Ona me nestrpljivo pogleda, kao da je oekivala da kaem da se slaem sa njenom tvrdnjom. "Stoga je to nestabilan svet. Dosadan, pun ponavljanja. Za arobnjake, protivotrov za preputanje je umiranje. A oni se ne bave samo razmiljanjem o tome, oni to urade."Hladni trnci mi prostrujae kimom. Progutah knedlu i ne rekoh nita. Gledala sam predivan mesec koji je sijao kroz prozor. "Zuleika, ja zaista ne razumem to to govori." "Razume ti mene odlino," ree ona. "Tvoj san je poeo kada si menesrela. Sadajevremezajojedansan. Aliovogaputasanjaj mrtva. Tvoja greka je bila to si sanjala iva." "ta to znai?" upitah, uznemireno. "Nemoj me muiti zagonetkama. Ti si mi, lino, rekla da se samo muki arobnjaci meusobno izluduju zagonetkama. Ti sada to isto ini meni." Zuleikin smeh je odjeknu od zida do zida. utao je kao suvo lie na vetra. "Sanjati iv znai gajiti nadu. Znai da se dri za svoj san, po svaku cenu. Sanjati mrtav znai da sanja bez nade. Sanja ne drei se za svoj san." Ne usuujui se da progovorim, samo sam klimnula. Florinda mi je priala da je sloboda potpuno odsustvo brige o sebi, odsustvo brige koje se postie kada se oslobodi ogromna koliina
283
Florinda Doner
energije koja je zarobljena u nama. Ona je rekla da se ta energija oslobaa jedino onda kada smo u stanju da obuzdamo previsoko miljenje koje imamo o sebi, o svojoj vanosti. Vanost koju oseamo ne sme biti unitena ili ismejana. Zuleikin glas je bio jasan ali je zvuao kao da dolazi iz velike daljine kada je dodala, "Cena slobode je vrlo visoka. Sloboda se moe dostii iskljuivo sanjanjem bez nade, spremnou da se izgubi sve, ak i san." "Sanjati bez nade, boriti se bez cilja je za neke od nas jedini nain da sustignu pticu slobode."
284
GRIFON
EDICIJA OKULTriE I EPSKE FAMTASTIKE
Tolkin: SILMARILION Iz pera najitanijeg pisca epske fantastike, autora uvenog Gospodara Prstenova, i zaetnika vrlo popularnog podanra u svetu knj'ievne fantastike.stie nam Silmarilion predistorija Srednje Zemlje, prepuna lirskih mitova o postanku sveta, bogovima i heroj'ima, na koju se hronoloki nastavlja saga ispriana u Gospodaru Prstenova. Obinv 500 str. Tolkin: GOSPODAR PRSTENOVA13 uvena trilogija, kultno delo zaetnika anra epske fantastike, prodato u svetu u 60 miliona primeraka Obirrv 500 str. Taia Abelan PRELAZAK AROBNJAKA Taia Abelar je jo jedna uenica Don Huana koja pie o svom egrtovanju kod legendarnog arobnjaka. Taia je inicirana u isti krug arobnjaka kao i Kasteneda, a u njenom romanu se pojavljuje i Florinda Doner. Cilj grupe od 16 arobnjaka je razbijanje i prevazilaenje ulnih ogranienja koja nas dre zarobljenim unutar granica svakodnevnog sveta i spreavaju da ulazimo u druge svetove, na drugim frekvencijama percepcije. Prelaskom tih bari jera arobnjaci skau u nepojmljivo i takav skok nazivaju "prelazak carobnjaka"... Obim: 300 str. Meke korice Gustav Mejrink: ANEO SA ZAPADNOG PROZORA (II izdanje) Mejrink je pisac jevrejskog porekla s poetka veka. iveo je i radio u Pragu, koji ga je nadahnuo za njegove slavne gotske okultne romane. Pisao je u st ilu Edgara Alana Poa, H.P.Lavkrafta i ostalih velikana okultne fantastike strave. Roman je uzbudljiva epopeja o onostranim doivljajima Dona Dija i Edvarda Kelija, engleskih alhemiara XVI veka, koji su u komunikacijama sa andelima primili uveni jezik i sistem enohijanske (andeoske) magije. Reprintom ovog, moda najboljeg Mejrinkovogromana, zapoinjemo objavljivanje njegovih izabranih dela. Obirn: 350 str. Meke korice Meke korice Meke korice

Florinda Donner - Biti U Sanjanju

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Florinda Donner - Biti U Sanjanju

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

hispanikih figurina od praistorijskih udovita.

su se uobliile u re upomo ali zvuk nije izlazio iz 127

spreavanje sebe da bude ona obina ti."

"Ti misli da je sva moja samosaaljenjem, zar ne, Florinda?"

You might also like